P. 1
Komercijalno i Carinsko Poznavanje Robe - Final

Komercijalno i Carinsko Poznavanje Robe - Final

|Views: 1,332|Likes:
Published by Miloš Minić

More info:

Published by: Miloš Minić on Jan 27, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/19/2013

pdf

text

original

dr Olivera Novitović

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Recezenti: dr Dragiša Ranđić i dr Dušan Božić Tiraž: 25 kom. © 2009. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije nemože biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitović Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tiraž 25 – Definicija nekih pojmova; str. 127-130. – Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na našim prostorima pojavi građa multidisciplinarnog tipa koja će upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja može da posluži kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, počev od klasičnih, ublaženim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, što je stil koji će vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda rađenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara nešto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramičkih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavršavaju. Kako se to postiže? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u suštini jednostavne – skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagođenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, možete doći do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogućnosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je rešenje za Vas-formiranje tima koji će Vam dati podršku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, različitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekološkim normama. Specifične tehnologije primenjene na različitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, počev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote može doći do izražaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, što sve zahteva nesumljivo sposobnost da se nešto planira, kreira, organizuje i vrše različite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Moć multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti uređivanja života i poboljšanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, čemu svet pridaje veliku pažnju. Koristeći se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greške, ostvariti optimalna zaštita proizvoda prevlakama različite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a što je do skora bilo nemoguće. Novinu predstavlja ispitivanje velikih površina, a što je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povišenim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramička, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu čvrstoću, žilavost i mogućnost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su našle primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljšanja produktivnosti, da bi kvalitet života dostigao viši nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko četiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljšanjem kvaliteta života mogu se konsultovati na odgovarajućem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan značaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim računanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Ključni faktori koji određuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktičnoj primeni. Velika pažnja se posvećuje i materijalima za ambalažu (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetičare i druge do sada neizlečive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklaže. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklaže je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati šta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastičnih flaša samo je 3% reciklirano, što predstavlja problem na kome se sada puno radi. Traže se putevi da veći deo populacije bude uključen u rešavanje problema različitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, što će dati odličan marketing uz korišćenje vrhunskog menadžmenta. Generalno rečeno materijali će zauzimati važno mesto u rešavanju problema uticaja sredine stim što će prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Građa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udžbeničke literature za studente viših škola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izučava čitav spektar različitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća, mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma složeni, to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramički materijali, biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa – primena novih tehnologija u procesima.ž Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. Kako očuvati životnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, čist vazduh, svakako, značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bi se stvorili i održali odgovarajući uslovi života, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem, ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Prema meritornim procenama na planeti će 2030. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije, ukoliko se želi sačuvati za buduće generacije, sadašnji stepen ekološke ravnoteže. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu, što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima areciklaže za 20% godišnje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalažu.

NEKA ZAPAŽANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu oseća se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crteža, ali traži da njen cilj bude realno određen, opravdan formom ne prezajući ako treba ni od slikarske oštrine. Prisutan je ambijent za romantična raspoloženja i dekorativne vrednosti. Crteži na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo slučajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inženjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa će doći ovde milom ili silom. Traži se talentovani crtač i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristički metod do pune snage , napuštajući svaki kompromis sa postojećim građanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obično nadmašuju rana. Poznato je da je umetničko delo rezultanta zajedničkog održavanja ličnosti, vremena i sredine, pa se stoga ne može dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnička dela nastaju na složen način i ne mogu se svesti na opšte formulacije koje najčešće dovode do predubeđenja. Po sebi se razume da je teško povući granicu između realnog i fantastičnog, kao što je u praksi teško odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne može ni postojati kao precizna činjenica u umetnosti, koja je po svojoj suštini plod mašte, nego je reč o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnošću obuhvataju se samo ona dela koja ne označavaju tela određenih oblika, niti na njih bliže aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralačkog čina, da bi odmerila svoj položaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se pretežno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajući ono što čulo vida omogućava da saznaju slikari se trude da do tančina preciziraju svoja osećanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadržaj unutrašnjeg života. »Atmosvera«, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobično važnu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u našoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralaštva. Naivno slikarstvo čini sponu između ralizma i fantastike. Posvećujući pažnju onome što zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlači unutrašnjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutrašnjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolični smisao u označavanju nasleđenih znanja i predanja, a ne samo šarm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici prešli u oblast fantastičnog slikarstva, inspirišući se bezimenim narodnim stvaralaštvom ili običajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralaštva sa sopstvenim psihološkim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve što je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadržava uvek čisti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnošću. Većina umetnika dolazi postepeno do svojih načina i modela izražavanja, preko određenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doživelo veliko proširenje svoje publike i znatnu učestalost uticaja između različitih sredina. Interferencije sadržaja i oblika, izražajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

Pojava multimedijalnih izdanja i interneta. između ostalog i po tome da se umetnošću bavi svako. Individualni stvaralac mora uneti u struje nešto svoje zemlje i od svojih prilika. ma koliko njegova mašta bila slobodna. napredak se dešava samo onako kako su ga čovek i društvo oblikovali. Ipak se pokazalo. To je snaga i moć bez granica. video i film. ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. ko zna i ko ume. klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja. ili im se delimično povinjava. a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu.gotovo pravilo na svim delovima globusa i među sredinama koje su dosta udaljene. najprimenjenija umetnost. Ko hoće. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. čvorovima i linkovima. Umetnik nije izolovano biće. bez obzira na to da li on to želi ili ne. tako i umetnik može prihvatiti impulse iz daleka. Internet postaje mozak – grupna memorija savremene civilizacije. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih rešenja dovela je do velikog broja kućnih radionica u kojima zahvaljujući solidnoj tehnološkoj podršci nastaje nova. kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz različitih epoha. čine sastavni deo njega samog. tako da pruža velike mogućnosti i okupira sva čula zainteresovanim korisnicima. da je iz pregleda takvih zbirki obično proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika među strujama i stilovima. Različite struje su najčešće internacionalne. MULTIMEDIJA Ušli smo u eru nove pismenosti i informatičkog društva. Tehnološki napredak nije nešto što se razvija od »svoje volje«. Pojavom interneta. ko može. a pre svega društvena sredina. koja je omogućila čitaocu da skokovito i uspešno čita i zahvaljujući hiper tekstu. Nastajanje originalne slikarske umetnosti započelo je pre 150 godina. On se njima hrani kao što biljka crpi sokove iz tla na kome raste. nezaustavljajući se ni na političkim ni na etničkim granicama. spoja računara i novih telekomunikacionih tehnologija došlo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogućnosti savremenog društva. Ni najveći optimisti nisu mogli predvideti da će nastati nešto što uključuje hipertekst. širom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma složeno i suptilno. Otuda se očiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne. u granicama ljudske prirode 7 . barok. Vizantijska umetnost. njena umetnička tradicija i sposobnost da nešto prihvati ili odbaci. Principi moderne umetnosti proširili su se na veće područje nego ma koji raniji stil. i kao što ona okreće grane i lišće u pravcu iz koje joj dolazi svetlost. Ovo ne može ostati nevidljivo i neprimećeno. glas i muziku . renesansa. ili zbog njih gladuje. fotografije i slike. Ona pomaže savremenom čoveku da bude akter i da učestvuje u njemu olakšavajući tako razvoj civilizacije. Geografski ambijent. animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence. gotika. kada je u Parizu počelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije. Slično biljci on se istovremeno na svoj način suprostavlja lokalnim vetrovima. klima. brzo pronalazi ono što ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno. pejzaž i vegetacija.

.. Uz svu inerciju da se o budućnosti razmišlja na idealizovani način. Ono što nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnošću. odevanje i umetnost su tesno povezani. čine ih još moćnijim zahvaljujći razvoju digitalne tehnologije i interneta. pravi futurizam svakako može biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu što je u vezi sa digitalnom tehnologijom. Ono što inspiriše. Sinteza života. da uđe u svaki segment njegovog življenja od jutra do mraka. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju – polako.kao metafizičke i političke ekonomije kao zemaljske. Prisutna je i želja da odeća obuća bude udobna. jer je činjenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemoguće uhvatiti ga. Wall Street-om. razni naučnici preko interneta daju izjave. politička klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi. Moda je način izražavanja kreatora. Taj uticaj određen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi. industrijska konkurencija. Holivudom i Silikonskom dolinom. da ne nameće stil ljudima. značajan. 8 . kao i običnih kupaca . tržišta novca. desile su se ogromne promene koje zaista menjaju društveni i svakodnevni život u osnovi. da bude deo čovekovog života. Više nije utopija. MODA Prisutne su različite definicije pojma mode. zatim da im kaže da su drugačiji od drugih. Ljude karakteriše pored intelektualnih osobina i njihov način oblačenja. bogatstvo i društveni prestiž koji uživaju. njihovo dugoročno prihvatanje u društvu i ekonomski učinak. nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odlučujući.Uobičajenao je shvatanje da moda nije umetnost. kao pravi. Raznim sociološkim i ekonomskim istraživanjima došlo je se do zaključaka da će sve veći broj firmi. sa kompjuterima i digitalnom revolucijom. onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. Dizajn. a da im ponudi izbor. utiču na šanse za komercijalizaciju novih tehnologija. Želja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom. nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. pragmatične odrednice. onda ga treba definisati. ono što daje pokretačku snagu da se čovek bavi bilo čime. jeste momenat. a kasnije na gotovo neverovatne načine utiču na živote svih u njihovoj blizini U slučaju Interneta. Na kraju. da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. moda. Moć. Ako je stvaralac u jednom momentu srećan ili ako je jedan momenat zabeležen kao istinit. koja je počela u ranim 70-im godinama prošlog veka. promene raspoloženja zakonodavaca u Vašingtonu. kao i sa internetom Medijske zvezde. Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. Ljudi vrlo često umeju da odaberu ono što žele i što odgovara njihovoj ličnosti. kao i moda i trendovi društvenog ukusa i potrošnje. već je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stiče preko interneta. diskutuju o svojim vizijama budućnosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodeći ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljačkog sloja koji rukovodi medijima. gotovo neprimetno u početku. Kreator želi da pokaže ljudima kako mogu da izgledaju..poslovni ljudi.

Pravila postoje i treba ih savladati. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje. Jedan od izazova je klasičan stil namenjen za dokoličarsku klasu bogatih. oblačenje je postalo u pravom smislu izazov. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Ko god je uspeo u modi. proizvođača i kupca. kao u ostalom i prednost umetnosti. što u opšte nije nove. moda upućuje na dinamiku promena u društvu. dvoličnosti. Pa ipak. ali dopire samo do bogatih. da možeš da ga pratiš. stoga kao pročišćeni art ona gubi ne samo upotrebnu. materijalizovati ono što je ideja u glavi. uspeo je zato što je srušio pravila. ona zapravo zahteva statusno odricanje. prefinjenosti važne koliko i znakovi bogatstva. Najveći izazov je za one koji kreiraju modu kao art. tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblačenje. Odevanje je živa stvar koja se pomera u skladu sa raspoloženjem i sa ličnošću. tek u modernom dobu. Moda je jedna velika mašina koja funkcioniše po svojim pravilima. već i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mrežu. Bitno je razgraničiti komercijalno od artističkog. da poštuje sebe. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znači samo otkriti ga kao umetnika. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom slučaju je novac.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. (ne ) pristojnosti. na njegovom samostalnom putu i crpiš iz njega snagu za dalje. Nažalost ili na sreću. estetska i statusna. dosta lažne skromnosti. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja određuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. reflektujući ih na najuočljivi i najnedopadljivi mogući način. Krićanke i Egipćanke su slobodno šetale razgolićenih grudi. 9 . a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna. svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. a zatim u art.Ono što je prednost mode. ali se najčešće ruši konvencionalno. Ta pravila mogu da se prihvate. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno osećaju. Moda je večita ljudska težnja za boljim. Teško je dati formu načinu razmišljanja. oblačenje se izražava kao poseban trend društvenog života. To je omogućilo da moda najpre preraste u eksperiment. Statusno oblačenje neuporedivo je starije od mode. Takođe.Unutar mode. već i statusnu funkciju – u svojim najekstravagantnim aspektima.ona prerasta u nešto veoma bitno što se čini u društvu. je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora. ona nije namenjena posebnom sloju u društvu. Kao sociološki fenomen. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko šta sme i može da nosi. moda je sistem. To je način da se čovek istakne kao ličnost. sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka. Artistička moda nije namenjena samo bogatim.Teško je otelotvoriti. Zvuči paradoksalno. Moda je sistem koji podrazumeva ideju.s Moda je i sociološki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja. Poenta mode jeste da se pravi uvek nešto novo. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podleže kompleksnim kriterijumima procene među kojima upotrebna funkcija postaje sve češće zanemarljiva. ali su u stvari tu da bismo ih srušili. Kao art. ali je to večita ljudska tema za boljim. da izađe iz mase drugih ljudi.

Osnovne specifičnosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termičku obradu Zlato poseduje fizičko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. Njegove najvažnije osobine jesu visoka koroziona otpornost u različitim agresivnim sredinama. tehnologije.3 g/cm3. Njegove mehaničke osobine zavise od stepena čistoće. međutim ono ima relativno niske mehaničke osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima. visoka elektro i toplotna provodljivost. dobra katalitička svojstva i dekorativni izgled. umetnosti i dr.9 od temperature topljenja. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu široku primenu u raznim granama i oblastima tehnike. pri normalnim uslovima. Posebno je karakteristično jer može da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastične prerade metala. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoća po brinelu zatezna tvrdoća Rm napon tečenja Rρ 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 % Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19. Sa promenom temperature menja se gustina. medicine. 10 . čime se postižu željene mehaničke osobine. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja čestica zlata čiji je prečnik manji od 50µ temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veličine čestica i od 0. slika 2.

Rezultati ispitivanja uticaja primesa u količini od 0.25 % Ag povećava temperaturu rekristalizacije zlata. Najveći uticaj na porast specifičnog električnog otpora ima dodatak V. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima čistoća zlata.999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (završna) Primarna (završna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (završna) Sekundarna Tekstura primarna (početna) Tekstura primarna (početna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) 11 . Nb i Ta. Temperatura rekristalizacije za čisto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveću provodljivost. dok najveći imaju uticaj Co. Legirajući elementi i primese povećavaju električni otpor zlata. relativno izduženje 50 % u žarenom stanju. ali dalje povećanje sadržaja srebra do 1 % utiče na dalje povećanje temperature rekristalizacije. Sa povišenjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99. Zatezna čvrstoća je oko 130 N/mm 2.01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1. Mehaničke osobine kod zlata su relativno niske. dok najmanji uticaj pokazuje Ag. Ni i Pt.Koeficijent linearnog širenja je najveći kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Cu i Pd. Granica tečenja je oko 20 N/mm 2.99 % čistoće rekristališe na sobnoj temperaturi. Prisustvo primesa ili legirajućih elemenata utiče na smanjenje toplotne provodljivosti. Ti. Dodatak 0. Dodatak 0. dok kod viših temperatura iznad 20 oC. Tako se hladno deformisano zlato sa 9.45 µ Ω cm. odnosno povećanje zatezne čvrstoće i tvrdoće. Promena koeficijenta linearnog širenja ispod 20 0C veoma su velike.01 % Cu povećava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. Najmanji uticaj na povećanje čvrstoće ima srebro i paladijum. zavisnost koeficijenta linearnog širenja od temperature je skoro linearna. Specifični električni otpor pri T=20 oC je 2. Dodatak legirajućih elemenata ili primesa utiče na povećanje mehaničkih osobina. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraženo zbog sklonosti zlata da rekristališe u toku deformacije.

Si. vazduh. Al. Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2). Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša HCl i HNO3). Hemijske osobine zlata bliže su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najveći uticaj na povećanje temperature rekristalizacije imaju Bi. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblažena i koncentrovana HCl. rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2). HNO3 i H2SO4. HCL može da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao što su oksid Mg. hlor (pri temperaturi višoj od 183 0C). rastvor cijanida KCN. hlor (do 147 0C).5 V. Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na povećanje temperature rekristalizacije. razni rastvori NaOH. Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1. acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda. azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4).Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi Primarna (završna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura Primarna (završna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (početna) Primarna Tekstura Rezultati u tabeli 1. vinska kiselina limunska kiselina sirćetna kiselina 12 . HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi). NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa). Sb i Ni. do 97 0C. bromna voda (H2O + Br2). Elementi kao što su Cu. rastvor ferohlorida i hlorovodonične kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi. ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). KOH vodonik-sulfid. se odnose na period od pola godine.

Najveća korozija zlata je u carskoj vodi. Cu. Pri povećanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C. HF. dobrog dizajna. a najslabija u suvom jodu. Ispitivanja postojanosti vršena su u azotnoj kiselini i veštačkom ljudskom znoju (5 delova sirćetne kiseline. povećanje tvrdoće. Legure sa manjim sadržajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. Pd. čvrstoće otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Sa porastom temperature i vlažnosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko značenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. 41 % Cu. Zlato se može legirati sa dosta velikom količinom srebra ili neplemenitih metala. bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo veći značaj s’obziromna na njihovu široku primenu i manju korozionu postojanost. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini veštačkog znoja. na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. Osim lepog izgleda. Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz čvrstih rastvora. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline povećava se sa povišenjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. temperature i vremena. Ovaj uticaj je utoliko veći što je sadržaj zlata manji u leguri. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju značajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. prema stvaranju patine naglo se smanjuje. 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. 6 % Zn i 2 % Ni. Sem učešća zlata u leguri. Specifičnosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Kod stepena deformacije od 40 % (i većim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. bromnoj vodi. Definitno može da se kaže da su optimalne temperature starenja (ojačavanje taloženjem. nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu. Samo pet elemenata (Ni. da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. Postojanost zlatne legure određivana je nižekaratnoj leguri sa 9 % Ag. Povišenje temperature starenja iznad 315 0C pogoršava postojanost legure. Brzina korozije Au zavisi od sredine. 13 . Osnovna primena zlata je za izradu nakita.Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. postojanost prema koroziji se smanjuje. Ovo je izuzetno izraženo kod legura koje imaju manji procenat zlata.

Primećene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlađenja i to u smislu stvaranja bližeg sređivanja rasporeda atoma. U početku. belu boju. Maksimalna čvrstoća se postiže kod 40 % srebra. iz nesređenog čvrstog rastvora. U suštini to je razvučena površinski centrirana kubna rešetka sa sređenim pregrupisanim atomima Au i Cu. Temperaturni interval između linije topljenja i očvršćavanja je uzak i iznosi 10-12 0C. koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. sa površinski centralnom kubnom rešetkom obrazuje se AuCu II faza. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. ali sa većim sadržajem srebra legura poprima nedokorativnu. pojavljuju se klice sređene faze u nesređenoj osnovi. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska α čvrstog rastvora u Au3Cu. čvrstoće i toplotne provodljivosti. Stepen sređenosti zavisi od sastava legure. koje zatim rastu na račun nesređene faze i ukupna sređenost se naglo povećava. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Kod legure koja sadrži 50 % (atomskih) Au pri sporom hlađenju. DOK PRI 380 0C 14 . Karakteristična osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sređenih faza pri sporom hlađenju. H . Najniža temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Kod legura Au-Cu ispod temperature očvršćavanja obrazuje se neprekidan niz čvrstih rastvora. Sređena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sređeni rapored atoma putem difuzionog premeštanja u kristalu. Temperatura početka očvršćavanja se postepeno snižava od tačke topljenja zlata 1064 0C do tačke topljenja srebra 960 0C. Ovo je posebno važno što nastanak sređene strukture Au3Cu dovodi do promene fizičkomehaničkih osobina: električne provodljivosti. potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. Veoma su mekane i plastične. Fazni preobražaj nesređene faze u sređenu fazu vrši se na sledeći način. Kod sadržaja od 25 % Ag. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. legura ima lepu svetlozelenu boju. tvrdoće. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. pri sniženju temperature ispod kritične. osmijum i inertni gasovi. Izduženje legure iznosi 40-50 %. Faznih prebražaja od (solidusa) linije očvršćavanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. Tehnička primena legura Au-Ag je dosta ograničena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. volfram. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu rešetku.Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik. PRI 400 0C PREOBRAŽAJ SE ZAVRŠAVA POSLE 25 VREME PREOBRAŽAJA IZNOSI 20 MIN.

a zlata u cinku 4. Legura sa 32. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u čvrstom stanju iznosi 33 % (atomska). Iznad temperature faznog preobražaja mehaničke osobime legure pokazuju dosta složene promene. DO ZNAČAJNOG POVEĆANJA Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primećuje se porast granice tečenja legure zbog viška atoma Au ili Cu. Ova faza ostaje sređena sve do temperature topljenja. Između kritične temperature 580 0C utvrđen je porast čvrstoće legure usled deformacionog starenja. Cink se u znatnoj količini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Utvrđeno je da legura sa idealnom sređenošću pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno brže nego legura sa nesređenom fazom. Mehaničke osobine sređene faze zavise od stepena sređenosti i od veličine zrna substrukture.8 % atomskih. Zlato – kadmijum 15 .3 % (atomska) zlata ima fazni preobražaj pri temperaturi 335 0C. stabilne pri 313-328 0C. SREĐIVANJE STRUKTURE DOVODI ČVRSTOĆE LEGURE (OKO 30 %). zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. Iznad 580 čvrstoće legure naglo opada. menjajući pri tome samo parametre. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sređenu super strukturu. Sređivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa rešetke. Proces rekristalizacije sređene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesređene faze. Između 420 0C i 261 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. a čije je dejstvo isto kao uticaj legirajućeg elementa na osnovni metal.Mehaničke osobine legure sa sređenom fazom AuCu mogu da se menjaju u širokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sređena faza I. Jedinjenje Au4Zn je nesređeni čvrsti rastvor. koriste se za izradu nakita. Menjanjem sastava legure ili režima sređivanja moguće su promene mehaničkih osobina legure koja ima AuCu fazu. Ispod 270 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje složene strukture sa ortorombičnom rešetkom. Ovo usporavanje procesa može biti i do 100 puta. Fazni preobražaj čvrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesređene faze i antifaze tipa II. Legure AuCu sistema imaju široki industrijski primenu. Stepen deformacionog očvršćavanja legure AuCu zavisi od stepena sređenosti.

Mehaničke osobine. Pri sniženju temperature. Legure zlato-kadmijum najviše se koriste za izradu lemova.55 % Au koja će imati homogeni čvrsti rastvor.Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32. Zagrevanjem do 300 0C izazvaće se raspad presićenog čvrstog rastvora na dve faze: α 1.5 %(atomskih) na 309 0C. Ove legure su važne za izradu nakita. α 2. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izučeno. ali se ona može povećati dodatkom nikla. čvrstoću i plastičnost legura. koja sadrži zlato i srebro. Sa sniženjem temperature oblast homogenosti se smanjuje. da bi najveću vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla.5 % (atomskih). dolazi do raspada jednofaznog čvrstog rastvora. a zlata u kadmijumu 3. Najviša temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz čvrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. Dodatak 0. Raspad presićenog čvrstog rasatvora dešava se ispod 500 0C. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadrže 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i služe za izradu nakita. 16 . a što dovodi do povećanja tvrdoće legura. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najnižu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). Brzim hlađenjem sa temperature iznad 650 0C može se dobiti legura sa 58. Ove legure nemaju veliku tvrdoću. tvrdoća i čvrstoća povećavaju se sa porastom sadržaja nikla. Sa daljim povećanjem nikla mehaničke osobine opadaju. Fizičko-mehaničke osobine zavise od režima termičke odbrane. Legure Au-Ni kristališu se uz obrazovanje neprekidnog niza čvrstih rastvora. Tvrdoća i čvrstoća dostižu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). Najviša temperatura prelaska između jednofaznog i dvofaznog područja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz čvrstih rastvora. tako da se kod sporog hlađenja stvara dvofazna struktura. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. od solidusa do sobne. Povećanje tvrdoće legure može se postići dispergovanjem i sređivanjem. a oblast legura sa dvofaznom strukturom se povećava. koja sadrži zlato i bakar. Sa daljim povećanjem sadržaja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla.5 % rodijuma povećava tvrdoću. Sve ove legure imaju fazne preobražaje. Paladijum se dodaje da bi se legure plastično obrađivale.

Legure koje sadrže zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida). kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobađaju lekovite supstance. Kao najstabilnija faza javlja se sređena faza AU3Pd2Cu3 sa površinski centriranom kubnom rešetkom. U ovu kategoriju su 17 . Ova definicija je ograničavajuća jer isključuje materijal koji se koristi za uređaje kao što su hirurški instrumenti. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju čvrst rastvor. Prisutni su različiti izazovi npr. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. veštački kukovi. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosečnom inženjeru koji se bavi materijalima. mora biti prisutna sposobnost oblikovanja. Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biološkim i medecinskim istraživanjima koristi se čitav spektar različitih materijala od pakovanja. Biomaterijal mora posedovati odgovarajuće fizičke i mehaničke osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva. razdvajanja . Vrednost tvrdoće ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. Homogene faze legura su plastične i relativno male čvrstoće. a mehaničke osobine jako zavise od termičke obrade. najčešće se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutrašnošću tela. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). Ne sme biti toksičan i ne sme imati kncerogeno dejstvo. a ne škodljiv za ljudski organizam. Od njih se izrađuju kontaktna sočiva. srčani zalisci.Fazni preobražaji u ovim legurama su veoma složeni i nedovoljni izučeni. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su biološki materijali. a legure sa više 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina. skladištenja. treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tržištu. pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. jedan materijal je potpuno razgradljiv. upotrebe. Zlato povećava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najčešće koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogućnosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u čovečjem telu i da neprekidno ili periodično bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. Pri sadržaju zlata do 15 % povećava se stabilnost PdCu faze. Zlato-bakar-paladijum Homogeni čvrsti rastvor je u čitavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. Dodatak paladijuma u leguri povećava stabilnost faza kod legura Au-Cu. pa do sortiranja za reciklažu. što zahtev nekoliko izričitih ograničenja u pogledu matejala da bi on uopšte mogao da se koristi kao biomaterijal. Pri sniženju temperature dolazi do faznih preobražaja što omogućava da se poveća tvrdoća legure starenjem. imaju homogenu strukturu. U koliko se govori o izloženosti fluidima iz organizma.

dati su primeri biomaterijala i njihova primena. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji.svrstani metalni materijali.1. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. 18 . U tabeli br. mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. keramika i prirodni materijali. polimeri. Tabela 2. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerđajući čelik Nerđajući čelici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat Skelet Oftamologija Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni.

U 21. a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. žist vazduh. značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma. molidbena. Kako očuvati životnu sredinu. kompozitni materijali. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa –primena novih tehnologija u procesima. obezbediti pitku vodu. ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti.Struktura materijala u -22 F 10% 24% 42% Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a 24% Sistemi legura su veoma složeni. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. svakako. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem. biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. keramički materijali.silicijuma. Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bise stvorili i održali odgovarajući uslovi života. mangana. hroma. 19 . Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. kalaja. vanadijuma i cirkonijuma. proizvesti hranu.

U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije. npr. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne koližine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije. U radu je pokušano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta državnog poreza koji se plaća na određenu robu kad prelazi državnu ili carinsku granicu. ređe su izvozne carine. Danas su najvažnije uvozne carine.lučke takse. ukoliko želimo da za buduće generacije sačuvamo. godinu. a tranzitne su najvećim delom ukinute 20 . izvozne i provozne (tranzitne). kao državni porez . feudalci. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. mostarine ili kao odšteta za osiguranje robe.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara. što je za 29% povećanje u odnosu 1999. Pojam carine u današnjem smislu.Prema meritornim procenama na planeti će 2030. staklenu i drugu ambalažu. drumarine. Svetski eksperti prognoziraju da će se u sledećih pet godina doći do povećanja obim areciklaže za 20% godišnje. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. gradovi i crkva na robu u unutrašnjem prometu. a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. bar sadašnji stepen ekološke uravnoteženosti prirode. karonsku. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu. koji se ubira kad roba prelazi granicu. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom području ubirali vladari. pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu . zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. dizajna proizvoda kao i reciklaže. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara. motivacije. Carine su često imale značajne takse. izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. kao i nekih parametara koji odlučuju u kojim pravcima će se kretati strategija budućeg razvoja. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. Evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada.

računi o ceni robe. nameštaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika. i na konvencionalne . kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe. prevozne isprave (tovarni list kod železničkog. komadu ili obimu robe. carine se dele na fiskalne (cilj im je povećanje državnih prihoda) i na zaštitne (treba da zaštite robu domaće proizvodnje od strane konkurencije povišenjem cena strane robe). a važno je za primenu carinske tarife i za kontrolu međunarodnog prometa robom.Prema svrsi zbog koje su uvedene. amblemi. zastave. Jedan od najvažnijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija. postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifične carine koje se ubiraju po težini. kada se pomoću povoljnih carinskih stopa nastoji da olakša trgovina s određenim državama ili olakša uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifična carina. Prema načinu odmeravanja. preferencijalne. ili organi vlasti. To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilažu. Prema načinu određivanja carine se dele na autonomne. a u izuzetnim slučajevima izvoznih carina. u okviru sklopljenih međunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe međunarodnih organizacija i ličnu upotrebu njihovih predstavnika i službenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . govori se o “vaspitnim” carinama. Kad zaštitne carine važe samo određeno vreme. Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. koje država određuje bez sporazuma s drugim državama. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju često i podnose transportna preduzeća ili ovlašćeni carinski 21 . godine. a klasičan primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na žito koji je važio od 1689. koje su rezultat sporazuma s drugim državama. grbovi . uverenje o poreklu robe. žigovi. rečnog i avionskog prevoza. kad se određuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaćoj robi primenjuju u stranoj državi. a izričito isključuje postojanje tranzitnih carina. retorzivne. ili industrijske komore.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko područje. carine mogu biti prohibitivne. provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog područja. npr. Po učinku koji treba da proizvedu. što zavisi od konkretnog međunarodnog ugovora. teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza). jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. do 1846. Ne podleže plaćanju carine: stvari za službene potrebe šefova stranih država i šefova diplomatskih predstavništava u Srbiji injihove uže poredice i članova pratnje. Rebulički carinski Zakon predviđa postojanje uvoznih. u kome domaća proizvodnja treba da postane sposobna da konkuriše stranoj robi. Danas se više ne primenjuje. koje po pravilu izdaju trgovinske.

vrše nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu. Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima određene isprave. za njen obračun i za naplatu carine i carinskih dažbina. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu. račun. Carinski organi u našoj državi su Uprava carina i carinarnice. a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi. koja sadrži :наziv robe. prevozno sredstvo. a mogu postojati i u važnijim trgovačkim i prometnim središtima čitavog carinskog područja. prijava ouvozu ili izvozu i sl. prikupljaju statističke podatke i vrše druge poslove koji im se stave u dužnost.posrednici. 22 . ili vrednosti robe. kao i potpis podnosioca.Davanje lažnih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekršaj. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi rešenje u prvom stepenu carinarnica. prevozna isprava . kvaliteta i vrednosti robe. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji. neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i rešava žalbe pretiv rešenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekršajnom postupku. koji robu carine i vrše deviznu kontrolu na granici carinskog područja. poreklo i namenu robe. ona će to zapisnički utvrditi. količine. količinu. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlašćeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. Carinska deklaracija služi kao osnova za pregled robe. koji se sastoji u utvrđivanje količine. a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se može izvršiti carinjenje robe. su organi državne uprave koji kontrolišu promet robe prilikom uvoza na carinsko područje provoza kroz njega. zatim i carinskog pregleda. npr. Carinarnice postoje u svim onim pograničnim mestima gde prolaze pogranični putevi. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe. Uprava carina organizuje carinsku službu. vode prekršajni postupak povodom carinskih krivica. ili izvoza sa carinskog područja. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vršenje svoga posla. a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta.

Slobodna carinska zona najčešće 23 . Ako su ta javna skladišta pod nazorom carinskih vlasti.određivanju carinske stope prema carinskoj tarifi. U ovim skladištima roba se može sortirati.Ta skladišta zovu se slobodna javna skladišta. i.tj. Carinska slobodna skladišta i slobodna javna skladišta važna su za tranzitnu. koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba opterećena prilikom carinjenja. CARINSKA SLOBODNA SKLADIŠTA Carinska slobodna skladišta služe za smeštanje neocarinjene robe.Protiv rešenja carinarnice može se izjaviti žalba Upravi carina. ležarine i drugih taksa koje se naplaćuju u toku carinskog postupka.smeju se vršiti sve manipulacije dopuštene i u javnom skladištu.. a u određenim slučajevima protiv rešenja donesenih od carinskih organa može se tražiti pravna zaštita i pred sudovima. dok robu u carinsko smestište može smestiti smao uvoznik kome je to odobreno. jer obaveza uvoznika robe na plaćanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTIŠTE Carinsko smestište je svako smestište za robu koja uživa povlasticu izvan carinskog prostora. Carinska smestišta se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica. pretakati prepakivati i dr. taksa. u naplati carine i carinskih dažbina. poreza na promet. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose rešenja po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladišta i posebna preduzeća koja se kao javna skladišta bave skladišnim poslom i odgovaraju prema posebnim načelima za uskladištenu robu. na kraju. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata područje koje se nalazi u okviru područja granica neke zemlje. koji inače nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice. reeksportnu i uopšte za međunarodnu trgovinu. ali ne spada u njeno carinsko područje. pa roba koja je sve vreme ovde smeštena ne podleže plaćanju carine. obračunavanju carine.Takva skladišta odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe. Robu u carinsko slobodno skladište može smestiti svaki uvoznik. Svi propisi koji važe za carinska slobodna skladišta važe i za carinska smestišta. za robu koja je u njima smeštena važe isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladištima.

Pošto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu.Prema odredbama člana XXIV.1931. pa brodovi koji s robom pristaju ne podležu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. jer slobodne carinske zone za to pružaju velike pogodnosti i privlače strani kapital za ulaganje. Međutim. 24 . Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud međunarodne pravde u savetodavnom mišljenju od 5. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama. U našoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva “ zamena dveju ili više carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom” u slučajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog područja ima za posledicu ukidanje između ugovornih strana carina i trgovinskih ograničenja za najvaći deo trgovinske zamene (dakle.Hamburgu. ona podleže redovnom carinskom postupku. Kopenhagenu. ne traži se apsolutna sloboda prometa između ugovornica) i da takse. 8. a roba između Jugoslavije i te zone prevozi se železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grčkih carinskih vlasti. t.Ovo znači da se. godine između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke.1922. između država koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identičnost carinskog zakona i carinske tarife. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zaključenom 1913.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije između Austrije i Nemačke sa odredbama SanŽermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919.godine i Ženevskog protokola o Austriji od 4. kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko područije države koja je odobrla slobodnu carinsku zonu. po pravilu. puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje nešto elastičniju definiciju carinske unije. npr. a odobrenje za osnivanje daju ovlašćeni državni organi.obuhvata deo neke luke. Solunu i dr. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu međunarodnog ugovora između dve ili više država čiji je opšti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog područja.10.9. odnosno uvođenje slobodnog režima uvoza i izvoza robe između država članica unije. jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema trećim državama. stim da se njeno važenje može produžiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica. konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti. godine s važnošću od 50 godina. kao i deoba – prema ugovorom utvrđenim pravilima – carina ubranih na zajedničkoj granici.

U međuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom. na čelu sa Pruskom.VI. U Evropi je tokom druge polovine XIX i početkom XX veka bilo više planova za stvaranje carinske unije između pojedinih zemalja.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905. činile su je Zapadna Nemačka. prema čijim odredbama je uspostavljena carinska unija između većine nemačkih kneževina i kraljevina.Počev od 1. dok se uzajamne povlastice između država članica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za treće države kakv postoji između država koje su stupile u carinsku uniju. Pod carinskom unijom se.1968.Italija.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije političko ujedinjenje Nemačke.1832. međutim. dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni došlo. ili pak posebni povlašćeni režimi između određene grupe zemalja koje čine izvesnu političku zajednicu.VII. taka da je sada sačinjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proširenja. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve više proširivala. godine predviđeno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom.1921. sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u političku integraciju.Holandija. Međutim. ti planovi nisu ostvareni. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25. bila u carinskoj uniji sa Albanijom. Mežutim. a Bledskim sporazumom iz 1947.dažbine.1958 gde je predviđena potpuna privredna integracija šest zemalja zapadne Evrope. Belgija i Luksemburg. carine i druga ograničenja koja se primenjuju prema trećim zemljama budu u suštini identična.III. ne može smatrati sporazum kojim je predviđen slobodan bescarinski režim samo za određene proizvode. da samo ujedinjena Evropa može da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks. 25 . odnosno carinski savez između nemačkih država sklopljen Sporazumom od 22.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije priključila Holandija.Francuska.I. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u činjenici.. godine.usled pogoršanja političkih odnosa do čega je došlo posle Rezolucije Inforbiroa 1948. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. godine uspostavljena je potpuna carinska unija između ovih zemalja.. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein.Početak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1. Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum. Danas najznačajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i čelik. kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlašćena Sa stanovišta međunarodnog prava carinska unija ograničava suverenitet država članica carinske unije time što im onemogućava vođenje samostalne carinske politike prema trećim zemljama. ali je to sprečila Austro – Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila višegodišnji carinski rat.

Iako je svakako najpoznatija u SAD. – American Qualitz Assessors je jedna od tri vodeće sertifikacione kuće u SAD sa sedištem u Južnoj Karolini. QS 9000. Program takođe promoviše saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima. obnovljiva energija.Q. sarađuju sa vlastima u definisanju prioriteta održivog razvoja. Ovaj program ima za cilj da finansijski podrži inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jačanju njihove uloge na teme održivog razvoja.A. sa sistemom za upravljanje zaštite životne sredine u sa serijom standarda ISO 26 . dok program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana. podižu svest stanovništva o održivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponašanja ka ekološki «prihvatljivijem». A.E. organska poljoprivreda. saradnje više zemalja i program finansijske pomoći na nacionalnom nivou. koji podrazumeva podršku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji. vrši sertifikaciju prema standardima ISO 9000. ISO 14000. A. pokriva sve regione sveta. dobro vladanje.Program finansijske pomoći NVO u oblasti održivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) uz podršku Europe Aid – Kancelarije Evropske komisije. a u Beogradu je počelo sa radom predstavništvo za Jugoslaviju i istočnu Evropu. sredina bez GMO-a. U Evropi. sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa sedištem u Cirihu. Program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u našoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou. Program finansijske pomoći na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Mađarskoj. kao i društvena jednakost). Hrvatskoj.Q. Ovaj program omogućuje NVO-ima da: učvrste pozicije i definišu uloge u poboljšanju kvaliteta životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju održivog razvoja (održivi stil života. kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta održivog razvoja. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omogućuje da na veoma brz način usaglasite Vaš Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. AS 9000 i TL 9000. sarađuju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse održivog razvoja. AQA preko svojih filijala širom sveta. Bosni i Hercegovini. održivo korišćenje prirodnih resursa.

kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani. podrške rukovodstva i postojećeg upravljanja. Harvard Industries. RJR Tobacco Company. ukoliko se ukaže potreba.14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000. JW – Alluminium Company. kompleksnosti poslovanja. Pristup A. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru može se realzovati i obuka za stalnounapređenje. 27 ... (jedan od ključnih snabdevača velike trojke Chrysler. United Airlines. General Motors i Ford). Obuka za interne provere po međunarodno priznatoj metodologiji. analiza postojećeg načina poslovanja i njeno poređenje sa standardima..Q. u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del – Met Corporation. ali da zavisi i od veličine organizacije..Q. između ostalog je sertifikovalo sledeće poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery. Corning – Division of Dow Jones Industrial. je. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvažniji korak.E. Aero System Engineering Inc.A. Da se svaka organizacija može dovesti do sertifikata za period od 6 – 9 meseci u zavisnosti od veličine organizacije i da se mora poštovati sistem – više obuke manje konsaltinga. Tower Automotive Inc. jer samo obučeni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000. kao sertifikaciono telo. ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvođenja sistema kvaliteta ili zaštite životne sredine najviše zavisi od angažovanja samih zaposlenih u organizaciji. itd. A. i mnoge druge. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojeće dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa.

UK). određivanje ciljeva. Bjeljina – ISO 9002 : 1994 Unigrad. elektronske mreže. Kaldera.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. Laktaši Banjaluka – ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK – ISO 9001: 2000 Unis Adria. i dr. Banja Luka – ISO 9001: 2000 Štark. Klašnice – ISO 9002 : 1994 Integral Inženjering. 28 . Tower Automotive. Šabac – ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mreže. globalizacija. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Kolos. Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine.d. Banja Luka – ISO 9002 : 1994 Bobić. Preko direkcije iz Beograda. Beograd – ISO 9002 : 1994 Mojić Promet. Srpsko Sarajevo – ISO 9001: 1994 Montaža. Beograd. iz Užica. London. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. uspostavljanje programa. Beograd – ISO 9002 : 1994 Uno Martin. sertifikovane su sledeće organizacije: Institut za mala i srednja preduzeća.. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije.definisanje njihovih značajnih aspekata. Beograd – ISO 9001: 1994 HK « Petar Drapšin ».S. ATC Inc. Group Arnold – Magnetic Technologies. Beograd – ISO 9001: 1994 Yassa. Lang Mekra North America. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine.. inovacije. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje.u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U. Hutchinson Sealing System.Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. Novi Sad. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a. Beograd – ISO 9002 : 1994 Minel Elip. Na prelomu dva milenijuma. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. Nova Pazova – ISO 9002 : 1994 Mz Home Group. Mladenovac – ISO 9001: 1994 Transportšped. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije.

utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. razvile su svoja sopstvena dokumenta. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. reciklaže. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. reciklaže. kompanijama. što je sigurnost za dug period u budućnosti. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. čelika. livarstva. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi(IEC Uputstvo 109. kompozitnih materijala. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. biomaterijala.jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. optimizacije kvaliteta. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. lakih materijala. elektronike. gume. ekonomije i ekologije.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. akademijama i Vladi. izdavanje časopisa. određivanje ciljeva.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000-Menađment životnom sredinom.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. kontinualni profesionalni razvoj.površinskog inženjeringa itd. servisi za organizovanje svetskih konferencija. ekologije.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU).priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).Divna je to prilika za profesionalno informisanje. kao što su:WWF(Svetski fond za prirodu). jer definišu strukturu. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA). izvodjenje specijalnih kurseva. keramičkih materijala. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu.Sa generalne tačke gledišta. polimera. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. obrazovanja. 29 .Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja.

Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija. kao i većeg kapitala. aplikacija.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. Svetski trendovi su legure titana. svih aspekata nauke.Reciklaža je evropska perspektiva.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.Vek implatanta je oko 25 godina.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. legure za avio i auto industriju. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. staklene i plastične flaše.godinu.Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata. inženjeringa i tehnologije. kartonsku. procesa.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. ekologija takodje.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve 30 . U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. karoserije kola. kao i inženjerski dizajn. a sve to ima i komercijalni interes.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. otkrića.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. titan i specijalne čelike.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda. reciklaža materijala minerala i goriva.godine.

1976. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. 4.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava.1976. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine. Materials Science and Engineering. 26.H.kompanije širom sveta. održavanje zaliha.reinforced polymer repair materials-some facts”.7-15 2. 2000. Logističke aktivnosti su: nabavka. transport i distribucija.5-36. Miclean: ”A new field for materials science”.Alsayed et al. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. 1976 London. lepotu i kvalitet života. Novitović: ”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001. skladištenje.Baker and A.Philosophical Transactions of the Royal Societu. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. The Royal Society 3. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. 5.140. R. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.što će uticati na zdravlje.131-134. Kelly(ed): ”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.282.138. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ».Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. Literatura 1. A. skraćenje pojedinačnih vremena 31 .: ”Fibre. NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. S. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. O. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. 141-152. D. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”.G. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija.

maksimalno smanjenje serije. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. da bi se ostvario idealan protok materijala. Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma.procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. 32 . stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. zatim. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. o proizvodno tehničkom konceptu. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. izrada malih serija.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. proizvodnih i izlaznih tokova. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. principe objekta i principe grupa. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi.

U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. . potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. vreme potrebno za pripremu plana). autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. tj. tj. . nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greške ). već i savršena organizacija privrede kao celine. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. orghanizacija trgovine i dr. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. proizvodnja malih serija. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. organizacija preduzeća dobavljača. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje.optimalno rasterećenje kapaciteta. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. plan rada. .zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. a to su: .minimizovanje troškova. 33 . zatim. . . Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema.Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. servis potrošača i kontrolu zaliha. skladištenje i transport. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. dnevni operativni plan. bez zaliha). Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja.manje zalihe na skladištu. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama.poštovanje termina. planirati količinu.minimizovanje vezivanje kapitala. planirati termine i kapacitete proizvodnje. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). zatim. planirane veličine serija.minimizovanje vremena. kao i podaci o radnom mestu.

ona je mnogo više od toga. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge.U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. doprinoseći daljem širenju zagađenja. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. promenite li jedan deo. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. Planeta Zemlja je nastala pre 4. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. Može nam izgledati velika. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. menjate i drugi. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. Ekosistem može opstati bez nas. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Složeni splet biljaka. tla i vode koji se naziva biosfera. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. 34 . Ljudi su samo jedan element ekosistema. ali nas ne može biti bez ekosistema. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. čvrstu kuglu. životinja i drugih oblika čini ekosistem. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života.6 miliona godina. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. Ekologija nije samo grana biologije.

pre svega.rude. Iz te prirodne okoline.Od biljaka i životinja dobija hranu .je.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE Čovek. a koje nam ne nameće samo naša tehnološka civilizacija.bez koje može da izdrži najvise nekoliko nedelja.zemljištem. nego i naše vaspitanje.i čini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere. postajao sve jači. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom.bez vode može da preživi samo nekoliko dana.ugalj.naročito izražen u poslednjim decenijama XX veka.vazduhom.njegova posebna.u toku duge istorije ljudskog društva.izdvaja od ostalih živih bića.Iz prirodne okoline čovek pribavlja i sve sirovine koje mu omogućuju da udobnije živi: materijal za gradnju kuća i izradu predmeta za domaćinstvo.Čovek je jedina vrsta koja svojom delatnošću trajno zagađuje okvir svog života.I ne samo svog.koja opstaje zahvaljujući neprestanom dotoku sunčeve toplotne i svetlosne energije.spada u živu prirodu. naftu… Ono što čoveka.čovek dobija sve što mu je neophodno za život. čovek je: -deo prirode.kao biljke i životinje.neće moći zaustaviti. -korisnik prirode i -biće čiji je uticaj na prirodu.prouzrokovao je značajnu degradaciju životne sredine i zagađivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju 35 .» Beograd u vremenu razvoja ekološke svesti Buran industrijski i urbani razvoj .a bez vazduha samo nekoliko minuta.sigurno je da se ovo suludo uništavanje prirodne sredine u kojoj živimo. «Ako čoveku nedostaje kultura življenja. trostruka veza sa prirodom. biljkama i životinjama.kao vrstu.

Tako bi se sprečile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po čoveka i živi svet. Geološka sredina grada.što može prouzrokovati njeno osiromašenje i degradaciju.energijom i slično.poremetili su ekološku ravnotežu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugačiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru.pa njeno korišćenje mora biti racionalno sa nužnim merama zaštite.naročito najrazvijenijih zemalja. Ako je pre dva veka zagađenje bilo lokalnog značaja. Geološka sredina kao deo životne sredine urbanog područja Beograda predstavlja značajni prirodni resurs ograničenog kapaciteta.gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju značajno mesto. prehrambenim proizvodima.uz sve veće korišćenje prirodnih resursa.naročito gradske populacije. U području grada ona je izložena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je više ili manje degradiraju. Ustav i zakoni naše zemlje daju pravo građaninu da živi u zdravoj sredini.mineralnim sirovinama. izložena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima. koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja.konvancija o zaštiti ozonskog sloja.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao što su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka. energijom.konvencija o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti međunarodnih konferencija o zaštiti šume.Ovi se problemi moraju rešavati udruženim naporima većine zemalja. Korišćenje površinskih voda praktično bi trebalo da dođe u obzir tek onda kada su iskorišćene mogućnosti eksploatacije podzemnih voda. 36 . Dobar deo potreba za pijaćom vodom Beograd danas obezbeđuje iz izvorišta podzemnih voda.pre jedan vek regionalnog značaja . Ona predstavlja građevinsko tlo za deponovanje različitih otpadaka i opasnih materija. U centru naše pažnje nalaze se problemi zagađivanja i zaštite životne sredine.boljih uslova zaštite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korišćenjem i preradom površinskih voda.madjunarodnog karaktera.zbog brojnih i različitih zahteva korisnika. Dobrim delom pod uticajem grada je geološka sredina njegove šire okoline koja služi za snabdevanje vodom. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta.očuvanja biološke raznovrsnosti i dr. krajem XX veka problem je globalnog značaja.Ta sredina je izvorište snabdevanja grada vodom.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su često teško uočljive i objašnjive. Povećanje broja stanovnika.

toplovod..rudničkih jalovina među kojima su u određenoj meri zastupljene različite opasne materije. U užem gradskom području locirana je gusta mreža gradskih instalacija (vodovod.O značaju pravilnog rešavanja ovog pitanja najbolje govori činjenica da se radi o više od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda.. SAD. Delovi te mreže su zastareli i oštećeni.guma.pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vrši njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom došlo se do stanja i odgovarajučih mogućnosti za rešavanje ekoloških problema Beograda.kišna i fekalna kanalizacija.upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odlučivanjem o merama koje društvo treba da preduzme.. turistički. Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najviše nastaju da bi se sprečio transport kroz naseljene delove..koji se mogu rešavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora. Neophodne mere:utvrđivanje stanja životne sredine.Geološka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka. Neki od tih sistema nose i određeni nivo rizika u slučaju prirodnih ili tehnoloških nepogoda i katastrofa.ako ne reši pitanje elementarne čistoće grada i ne zaštiti svoju prirodu posebno reke.).papir.utvrđ|ivanje potencijalnih izvora zagađenja.plastika. privredni . na strukturi otpadaka u Beogradu. administrativni ili trgovački centar.Ograničavanje nepotrebne potrošnje kao i korisna upotreba otpadaka.jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uvećava.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada.praktično ni u jednom slučaju nije do kraja rešeno na zadovoljavajući način.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili uništenja otpadaka. 37 . Otpaci Kao proizvod narastajuće. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagađenja i ako se nađu savremena rešenja za tretman gradskog smeća..Japana.čak bez evidencije. a neki su sami potencijalni izvor. Istraživanje stručnjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope. Osnove programa za Beograd Beograd ne može pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija.Potrebno je donošenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala što rešava problem velikog broja privatnih auto-otpada.osnovni su zadaci u zaštiti prirodne sredine..moguće je to postići.sve češće proizvodnje i potrošnje.). kao i da se smeće određenim tehnološkim postupcima dovodi u stanje iskorišćenja u energetske svrhe..koji su postali ruglo i veliki zagađivač grada.gasovod.staklo. kao i metodologija sprečavanja širenja i povećavanja zagađenosti.

Zbog ove neuništivosti izaziva klizanje tla. Recikliranje otpadne plastike Reciklaži se danas daje izuzetan značaj u svetu .otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja čak poželjna.Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalažnog stakla i proizvodnje staklenog krša. U nekim zemljama se u javnosti stvara psihološka odbojnost prema plastici.ako bi ovu vrstu smeća spaljivali. Oko 70% od ukupne količine svih otpadnih polimernih materijala u smeću čini ambalaža.Razlozi za ovo su – nagli rast cena sirovina i sve oštriji propisi u vezi zaštite čovekove okoline. najlon kese.Otpad gori bez dodatka goriva. Otpadna plastika koja je došla u kontejner za smeće ili je već na deponiji sa ostalim smećem iz domaćinstva – ne može se vratiti nazad i reciklirati. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgrađena i neuništena.zaboravljajući da za samo 700 takvih kesa treba srušiti jedno stablo – a šume su pluća planete. sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada. Određivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup.10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri.a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadrže i uređaje za recikliranje toplote.Određivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume.zbog nepoverenja u njenu razgradljivost.Na primer.Zahvaljujući plastici iz otpada možemo obezbediti dodatne izvore toplote. 38 .nerazgradive plastike i drugih štetnih i opasnih otpadaka. u borbi za zdravu životnu sredinu prednost se daje papirnim kesama.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastičnih otpadaka predstavlja značajno ekološko opterećenje pri deponovanju smeća. npr. Ona se može rešavati dalje samo u tom sklopu sa smećem – a najbolje rešenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju električne energije. Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagađivača. Približan sastav plastične frakcije u smeću iz domaćinstva u Evropi je 65% poliolefina.15% polistirola. Zaključak je da –u postojećim uslovima rešavanja gradskog otpada.

Termoplastični materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali.ali najveću primenu ima polietilen niske gustine.Sa novom opremom uz smanjenje troškova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata. Od ove smeše se proizvode :ograde.a i ostvariti materijalna dobit. a najvažnija prednost je neograničen broj puta se može koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda. staklo ne zagađuje prirodu direktno –vodu. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove.A postoje i novi tehnološki procesi koji nude rešenja i za pomešanu otpadnu plastiku... postanu sastavni deo komunalnog otpada – staklo se ne može upotrebiti dalje.ali predstavlja balast za komunalne službe i deponije smeća.pa je «Inos-Beograd» prinuđen na veće izvore gde je pretežno jednorodna plastika i bez stranih primesa. folije. Recikliranje mešane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova mešavina ekstrudirati i presovati u kalupima.tj.Plasman regranulata je obezbeđen. Redukcija količina komunalnog smeća selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najviše primenjivani ambalažni materijal za različite vrste proizvoda.kese i dr. Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaža. kočevi.Do sada najmasovniji vid reciklaže otpadne plastike je reciklaža jednorodne otpadne plastike.vazduh.Kombinacija ova dva tehnološka postupka je idealno rešenje.moglo bi se ustostručiti proizvodnja i na taj način bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda.vreće.palete. 001 definiše se klasifikacija.mogu se seći. B.jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka.O. Poseduje više dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalaže.i proizvodnja regranulata.potrošnje energije i same njegove proizvodnje.Troškovi proizvodnje su visoki .E. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat . za jednokratnu upotrebu. Ali kad proizvodi sa ambalažom dospeju u smeće tj.Dosadašnja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja dođe na preradu nije odgovarajućeg kvaliteta – pa se odvozi na deponiju.Za ovu vrstu ambalaže se koristi veći broj termoplastičnih materijala.zakucavati i obrađivati kao drvo. a uz to je i sekundarni zagađivač zbog: transporta.u Srbiji se bavi jedino «Inos-Beograd». Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalaže i staklenog krša raznog porekla. označavanje i 39 . Kao inertan materijal. Prema jugoslovenskom standardu JUS.letve.

Preneto u zapreminske jedinice to znači da stakleni krš svake godine smanjuje prostor na deponiji smeća za oko 12.) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistički objekti. domaćinstva. staklenog krša. tj.prerada i upotreba staklenog krša kao sirovine za proizvodnju stakla. trgovinske radnje. boja. prehrambena. -potrošnja proizvoda koji se pakuju u staklo. granulacija i mesto ponovne upotrebe. Što se tiče sadržaja stakla u komunalnom smeću .a za odnošenje krša svakodnevno se mora angažovati zapremina koju čine više od 40 kontejnera za smeće.priprema i vraćanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobičajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini što ih okružuje.dok sve ostalo završava na deponiji. Veći izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalažu za pakovanje (punionice pića...jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja većih izvora otpadaka. smanjenje zagađenja životne sredine otpacima. trgovinske radnje. 40 . Selektivno sakupljanje .ogledala. Ciljevi kojima se teči: smanjenje zapremina otpada koji se odlaže na deponije.da ga u komunalnom smeću ima 8-10% .niti se vrši permanentna analiza sastava komunalnog smeća u Beogradu. tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao što su: -proizvodnja staklene ambalaže .. Mogućnosti. ušteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina. Statistika danas ne prati količine nastalih otpadaka. privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (građevinsko staklo . Ovde se povratna ambalaža ne izdvaja posebno. Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda. priprema .može se računati da u Beogradu nastaje oko 30. farmaceutska.skladištenje staklenog krša.000 tona godišnje. jer i ona posle određenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni krš. hemijska i druge industrije).000 m3 .Po tom standardu se i vrši sortiranje. Ovako veliki resurs staklenog krša na relativno maloj površini se u Beogradu gotovo ne koristi...

ali kroz institucije grada. specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda.organi vlasti . 41 .Najpogodnija mesta su pijace.granulacija.pa se može reći da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima.Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcioniše na bazi opšteg ekološkog interesa. Izvode se nove tehnološke operacije:selektiranje. Koncepti organizacije sabirne mreže Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalaže kroz: kauciju.pa se stepen vraćanja ovog krša kreće od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalaže.Za Beograd bi to iznosilo 2.na mestima nastajanja.sakupljači i prerađivači otpadaka. komunalne službe.ekološki i naročito ekonomski efektisrazmerni količinama otpada. kao i korisnici sekundarnih sirovina.Ovakvo sakupljanje može se aktivirati tek kad zaživi postrojenje za preradu krša.čiju strukturu oslikavaju svi društveni .Odgovornost mora da bude svačija . Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mrežu sakupljanja.za sirovinu u proizvodnji novog stakla. raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi.Na ovaj način se prvenstveno rešavaju ekološki problemi. Većina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog krša.000-5.može se rešiti celovitim sagledavanjem problema.Obilazak i pražnjenje iziskuju i posebna vozila za to. Efikasnije sakupljanje staklenog krša kod nas egzistiralo bi izgradnjom mreže sabirnih kontejnera.estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. povratni tok starog stakla i krša selektivnim sakupljanjem.sa većih ili manjih izvora kao što su industrijski.pri čemu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou. Uspešan prilaz unapređenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu . Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav način rada sa otpacima stakla.u kojoj značajna mesta imaju: građani.000 kontejnera. «IGLO» kontejneri.javne površine što bliže domaćinstvima.stakleni krš se dovodi do kvaliteta po JUS standardu. U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena široko postavljena sabirna mreža.Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca.vazdušna i elektromagnetna separacija i pranje. U pogonu za pripremu .Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih.

U okviru preduzeća «Inos» postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog krša.nisu još uvek postignuti rezultati.koji se stalno širi.obzirom da su na slivnim područjima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane.zbog čega postoji deficit-kao stalni raskorak između količine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potrošača. Beograd je višemilionski grad.Pripremljeni stakleni krš ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraćati deo sredstava uloženih u sakupljačko-preradni pogon.mašinske i građevinske industrije.Sve veci broj tokova više liči na kanale otpadnih voda.4 km uzvodno od ušća.zasnovane na pravilnom vaspitavanju naše dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloživim resursima i prostoru u kom se živi. Prema analizi Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda.a deo sami stanovnici deponuju.Maksimum zagađenosti reke je u Rakovici. železnička reka se uliva u Savu na 12.stanje Save u Čukaričkom rukavcu je kritično.Narastanjem stanovništva kao i njihovih potreba dolazi do sve većeg zagađenja postojećih izvora (površinskih i podzemnih voda).Kao posledica izlivenih voda javlja se mlečno-bela boja reke-takva protiče kroz Topčider. kako biljnog tako i razne ambalže.Većim delom ona protiče kroz naselje.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.Iako su preduzete mere zaštite.metalne.Beograd zbog svog geografskog položaja(smešten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekološkog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagađenja.Posledice takvog stanja su sve teže po životnu sredinu.U predelu Makiša postoji nesmetana infiltracija zagđene vode u priobalju. Železnička reka je potencijalno najopasniji zagađivač izvorišta vode u priobalju.On se ispoljava različitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama.A ne treba zaboraviti ni efekte društvene prirode .nego na izvorišta čiste.a i potrebe su sve veće. Voda-jedan od ključnih ekoloških problema Beograda Danas je problem obezbeđenja količina kvalitetne pitke vode sve izraženiji. Situacija sa terena Na ušću u Savu.Uz ovo treba imati u vidu i ekološke efekte.gde se nalaze objekti:gumarske.deponovane su znatne količine otpadnog materijala.Beograd izručuje otpadne vode u reke bez ikakvog prečišćavanja za razliku od ostalih većih gradova u svetu.Tehnološke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor.na Kolubari. Topčiderska reka je jedna od najzagađenijih na teritoriji grada.Deo je donela reka . pitke vode.jedan od najlepših beogradskih parkova. 42 .

Najvećim delom njena obala je neuređena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom. Izvesni broj domaćina ih je pretvorio u septičke jame i na taj način zagadio čitav akvifer. nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih životinja.hloridi. Voždovac.Samo planska akcija društva može očuvati osnovne elemente životne sredine.svojom povećanom koncentracijom u vodi. Rakovica.Sava je danas .gvožđa.Problem je i kod bunara. Istraživanja su vršena na teritoriji Beograda u opštinama: Barajevo. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksičnih materija bačenog otpada i direktnog prodiranja u zemljište i reku. Ispitivani objekti su izvori.i misli se da izazivaju rak kod ljudi.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda.fenola i nafte. kao veliki grad čini nedovoljno. Sopot.Nalaženje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagađenje organskim materijama.zarasle u korov.koji sve svoje otpadne vode ispuštaju direktno u reku. Uzorci su uzeti sa objekata čija se voda koristi za piće. gvožđe. A rezultati su sledeći: -vrednosti nitrata su prekoračeni u 63% slučajeva. Palilula.. -vrednosti amonijaka u 20% slučajeva su preko dozvoljenog. Bunari su po tradiciji kopani blizu kuća.nemaju zaštićeno.čak i one štale koje imaju pod od betona. bunari u naseljima.manji l okalni vodovodi u vlasništvu domaćinstava.Njen kvalitet se još više narušava na široj teritoriji grada. može biti redukovan na nitrite u crevima novorođenčadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju. Na zdravlje ljudi utiću i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremećaje. Na samoj reci nalazi se veći broj restorana-splavova. Važno je istaći da nitrat iako relativno neotrovan.. zbog zdravlja sadašnjih i budućih generacija.ugljendioksida. Zvezdara.oštećenih ili uništenih prilaza i kaptaža.. Mladenovac. Beograd. dostupna tokom cele godine.magnezijum) ili čini vodu nepogodnom za korišćenje u domaćinstvu zbog-mangana. Čukarica.Najveće su to koncentracije amonijaka.kalcijuma. Podzemna voda je važan izvor pijaće vode.a često su prisutna i zbog upotrebe veštačkih đubriva. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za piće i ishranu.Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase. Ostali analizirani fizičko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti.suspendovanih materija. izbetonirano 43 . Grocka.Ova reka već na teritoriju grada dolazi opterećena znatnom količinom toksičnih materija. Obilaskom terena konstatovano je poražavajuće stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode.a česte su površine pod internim deponijama smeća.isto tako blizu su građene i štale.Veći broj česama koje su podignute kao zadužbine.a biće i u budućnosti.jedino izvorište vode za piće Beograda. Obrenovac. a može i mora da zaštiti svoje reke. Takođe.bez ikakvog prečišćavanja.

One sprečavaju i erozione procese. Dugo godina smo učili da smo mi zemlja bogata vodom..mesto za deponiju stajskog đubriva.kao i njihovo proceđivanje kroz zemljište. A ako su već pretvoreni u septičke jame neophodno je stopirati dalje korišćenje i vratiti ih u prvobitno stanje.tim pre što su podzemne vode u vezi.a tu nažalost postajemo siromašni. Uređena rečna korita i obale upotpunile bi sliku pejzaža stvorivši uslove za odmor i rekreaciju. Svi ovi izvori pitke vode mogu da posluže kao alternativni pomoćni izvori tamo gde je mreža vodovoda neupotrebljiva za piće ili je potreba za vodom velika.očistiti i ograditi.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta. Ugraditi uređaje za prečišćavanje na svim objektima.sa ovakvim stepenom zagađenja.koji su na pojedinim mestima jasno izraženi i nezamenjivi su element čovekove životne i radne sredine.one su praktično nemoćne.skladnom uklapanju u urbano i drugo okruženje. ali kod ovih reka. prečišćavanje otpadnih voda. tako da ćemo piti sve više «hemiju».Obavezno sprečiti svako nekontrolisano izlivanje istih. Na taj način je omogućeno površinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar. uključujući tu i predtretmane u industrijama.za prečišćavanje otpadnih voda naselja na području grada.nažalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje. Pogotovu je nedopustivo zagađenje akvifera. Pooštriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase..Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je učiniti nešto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio.treba obavezno regulisati.na njihovom toku kroz naselja. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod.Voda se treba povremeno čistiti i hlorisati. Opšti zaključak je da sve analizirane vodotoke. Sve buduće regulacije vodotoka na području grada treba raditi vodeći računa o ekološkom i ambijetalnom.Svako nepoštovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroženi životi par miliona ljudi koji žive danas i naša deca sutra.Povećati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva. Samo na taj način Beograd. Beograd je veliki grad koji sebi ne može da dopusti luksuz rasipanja vode. podjednako prema rekama i izvorištima.Mora se što skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema. očuvanje kvaliteta u vodotocima.) najvitalnije zavisi stanje životne sredine grada u celini. Već sada se ljudi okreću izvorskim vodama. kanalizacija. 44 . Biljke imaju značajnu ulogu u prečišćavanju izvesnih količina otpadnih materija.odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom. Postojeće izvore je neophodno popraviti. regulacija reka. Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati.može sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagađivači obave svoje obaveze.

Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bića leteća Vazduh je zavičaj ptica I domovina cveća. Dolaze ptičji delegati I mole da im se vazduh vrati.Ureženje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izražaja dođe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd može da gradi svoju prepoznatljivost u svetu. Lj... Ako budemo ložili do daske I zagađivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cveće skafandere. Srbija puca po šavu Trese je groznica vruća Doktor propisuje košavu Da joj pročisti pluća. Ršumović 45 . Avala dobija gušenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti pušenje Na javnom mestu.

Direktna uzročno-posledična veza između aerozagađenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrđena bezbroj puta. unosi se putem hrane i pića. ali kao takvo ne izaziva trovanje kod čoveka.sumpor-dioksid.Primena odgovarajuđih preventivnih mera zaštite kvaliteta vazduha.ugljen-dioksid.Toksične supstance u atmosferi uvek imaju širu dimenziju i problem se mora sagledavati globalno.čađ. specifični zagađivači u zavisnosti od vrste industrije i lebdeće čestice. 46 .azotovi oksidi. Kada je čađ u pitanju najefikasnija prevencija se postiže upotrebom kvalitetnog uglja. Motorna vozila predstavljaju značajan izvor zagađenja u Beogradu.ugljen-monoksid.ali trebalo bi uvoditi nove.širok spektar isparljivih organskih sastojaka i čvrste čestice. Materije koje su dominantni zagađivači vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid.posebno u kostima.iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora.koji se taloži u telu.Problem aerozagađenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti.predstavljaju stalne izvore aerozagađenja. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije štetnih supstanci iz izvora za zagađivanje i za smanjenje disperzije emitovanih štetnih supstanci. zgrade visoke i zatvorenog tipa.kao i komunalni izvori i motorna vozila.godine na 10 mernih mesta. Najveća aerozagađenja u Beogradu.su omogućile da se ne registruje skok zagađenosti. Primeri štetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para.Olovo može biti udahnuto.Veći deo olova koji se unosi u organizam. počinju limitiranjem saobraćaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroženiji oni delovi gradova u kojima su ulice uske. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve veće. Azotovi oksidi pod uticajem sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog.Mere koje se preduzimaju.zaštitnih zelenih pojaseva nema . Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i životinjski svet.Ono je kumulativni otrov.toksične supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla. olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila.Neophodno je nastaviti sa do sada sprovođenim merama zaštite. naročito čest u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju.od izuzetnog je značaja za očuvanje urbane životne sredine. Zagađenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974. a frekvencija vozila velika.a manji deo putem vazduha.registruju se na raskrsnicama po centru grada.

izgradnjom metroa kroz ceo Beograd.Tokom zime hrani ptice stanarice. istraživanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima. preorjentacijom gradskog saobraćaja na podsistem sa električnim pogonom. uključivanjem u međunarodne programe zaštite vazduha. Nema štetnih životinja. zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao što je solarna energija. štiti i neguj.Ubedi oca da ne lovi. izgradnjom i uvođenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu.Smanjenje aerozagađenja u budućnosti bi trebalo da se ostvari: uvođenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova. obavezno formiranje pešačkih i biciklističkih zona u najugroženijim delovima grada. većom distribucijom bezolovnog benzina. 47 . redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila. ozelenjavanjem gradskih površina više nego što je to uobičajeno do sada. Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi . kaznenom poreskom politikom prema najvećim zagađivačima. dislokacijom auto i magistralnih puteva iz užih gradskih područja. Mali ekološki podsetnik Zelene biljke su jedini proizvođači kiseonika na Zemlji-čuvaj ih. smanjenjem potrošnje fosilnih goriva.

kese i ambalaža ne trule.zamrzivači. Ako smeće iz domaćinstva odlažete u kontejnere.. Buka oštećuje sluh.Štedi vodu. Ozonski omotač štiti sva živa bića od štetnog ultravioletnog zračenja.Bez vode ne može ni jedno živo biće..Ne dopusti da curi bez potrebe.na stablima drveća nećemo naći lišajeve.u velikim gradovima.zaključujemo da je prisustvo štetnih gasova na mestu gde smo ih našli-veliko. Za proizvodnju električne energije troše se ogromne količine vode-štedi struju.klima uređaji. Kućni ljubimci nisu igračke – vodite računa o njihovim potrebama. 48 .Ovaj omotač je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu ispuštaju mlazni avioni. Kada se spaljuju. Hartija se pravi od drveta.zagađuju vazduh.Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi računa o roku upotrebe. Ako na ponekom stablu uočimo samo koraste lišajeve. Čitaj etikete na prehrambenim proizvodima. U blizini industrijskih postrojenja. Misli o tome kada je koristiš.već učestvujete u zaštiti životne okoline. Deterdženti zagađuju vodu – nastoj da se manje prljaš. lako ćemo utvrditi da li je u kraju u kome živimo vazduh zagađen.Ne puštajte muziku koju volite i za komšije. Plastične boce.Kupuj samo ona pića koja su u bocama za zamenu. frižideri. Određivanje zagađenosti vazduha pomoću lišajeva Pošto su lišajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo štetnih gasova u vazduhu .

kišne kapi razlažu sumpor-dioksid i okside azota.koja je zahvatila mnoge šume u Evropi.pa i u našoj zemlji je kisela kiša.Pretvaraju ih u razarajuću sumpornu i azotnu kiselinu. Samo u zoni čistog vazduha možemo naći žbunaste lišajeve. lišće žuti ili bledi po obodu. kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje diže put neba? Dok padaju kroz zagađenu atmosferu. već i koliko je vazduh zagađen.biljke. Listopadno drveće oboljeva.Neposredan uzrok bolesti. 49 .Koraste i listaste lišajeve možemo naći na mestima gde je koncentracija štetnih gasova manja.gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja.uz pomoć korenovog sistema usisavaju. Zemlja upija vodu.dok grane postaju krte i lome se.tu vodu zatim. Kako je kiša postala kisela. ne samo da li je. lako ćemo saznati. Kisele kiše Jedna od posledica zagađenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju “zelena kuga” jer dovodi do sušenja biljaka. Na osnovu izgleda četinara. Ako želimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagađen posmatrajmo četinare.

mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. nabavke. kao i rad u skladištu. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. Najvažnjij tipovi 50 . podrška proizvodnji i nabavka. Ona mora da odgovori na pitanja: šta.POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. Ove komponente su ilustrovane slikom 2. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. veština pravljenja zaključaka. obezbeđenje materijala. priliva informacija. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. tj. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću.1. pre svega. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. softverske podrške kao i snadbevanja. tradicije proizvoda. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija . kupac je krajnji cilj. kao i finalizaciju proizvoda. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. One utiču na ukupni. Na osnovu slike 2. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. Prema fizici rasp odele. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Zatim. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. planiranje i kontrola operacija dan za danom. Ceo proces. konačni aspekat marketinškog procesa. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. kako i gde će se proizvoditi. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji.1. planiranje i koordinacija priliva. dan za dan. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. odredište ili destinacija u lancu prodaje. On zavisi od mehanizma raspodele. procese skladištenja.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. raznih komponenti. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. može da se konstatuje da je rad. kao i čitav spektar fizika raspodele. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost.

51 . 6. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logističkim informacijama strateški --. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini:strateški cilj. strateški cilj. kao i strukture samog skladišta.komunikacija rukovodećeg tima. sređivanje skladišta i planiranje Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. 2. Izvršenje zahteva. tj. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. izvršenje zahteva. 4. Proizvodni zahtevi. 3. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. i to: 1. kao i zahteva za proizvodima. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. opremu i kapacitet. ograničenost kapaciteta. prihvatljivost. 5. njihovim servisiranjima i performansama.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. Finansijski aspekat strateškog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar.ograničenost kapaciteta.logistički zahtevi. gde i kada u celom logističkom procesu. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Najvažnije je da postoji ravnoteža.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Logistički zahtevi. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. proizvodni zahtevi.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica.logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Planiranje. Relacije između dve logističke informacije date su sledećoj slici.ograničenost ----logistički---proizvodni-----izvršenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sređivanje skladišta menadžment robe menadžment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. olakšice. Sređivanje skladišta i 7.

modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. emila . Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. formira se podrška tražnji i operacioni plan. manje od 9 dana). Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. već na mestima gde su nastali. Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. tako da postoji karika.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar 52 . Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. faksa ili elektronske pošte. odnosno veza između prodavaca i kupaca.Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. Menadžment robe Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične.

Performanse (izvođenje) logističkih procesa Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. informacionim tehnologijama i sposobnostima. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere).cene koštanja.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta.istog ili drugih delova sistema. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. Veoma je bitno prepoznati prepreke.Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). projektovanja. nabavke. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. pre svega. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. zahtevi za specifičnim tražnjama. zahtev kupca. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta.Veoma je bitno. znati.TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. 53 . Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. odnosno u nivou znanja transfera. tj. To je osnova kreativnog operacionog sistema. Podrška životnom podrške logistici. Za firme koje se bave trgovinom. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. sistemima merenja. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. skladištenju proizvoda. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj.Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima.

predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja. ili sa zahtevima proizvodnje. odnosno kupaca. 54 . kompleksna proizvodnja može da se podrži. Izvrši se selekcija situacija. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. Od logističkih prognoza zavisi izgled firme.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja.Sistem output. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. treba poznavati tri ključna momenta. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. selekcije.Drugi. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo.podrška proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. One su bitne za logističke zahteve. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. Performanse ciklusa . odnosno građe logističkog sistema. što čini misiju svih performansi ciklusa. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Treće. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Za razumevanje logističkog sistema. procesi. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. podrškom proizvodnji. transport i isporuka kupcima. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme.

tišine. pa ga tako i treba posmatrati i zaštititi od različitog zagađenja kojih iz dana u dan ima sve više. pri čemu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ograničeni i neobnovljivog kapaciteta. kao npr. u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja čvrstog otpada. Izraz “ekologija” potiče od grčke reči oikos. nafta. dovodeći je u stalje u kome se ona i danas nalazi. ekološku krizu. nego u nerazvijenim. Veza čoveka sa prirodom je ekološka i ekonomska. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi međusobno povezane možemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina. što znači dom i logos što znači nauka. time bi briga za zdravu životnu sredinu bila obaveza svakog radnika. jer može uticati na životne uslove u drugoj državi. Veliki broj reka koje prolaze kroz našu zemlju već su zagađene. Termin je uveo nemački biolog Ernest Hekel. zaštiti vazduha. kao i učestale pojave tumora i kancera kod čoveka. ali je često ugrožavao prirodu. koji je pojmom “borbe za opstanak” obuhvatio sve odnose koje proučava ekologija. vode. a onda je počeo da osvaja prostore i da traži način kako da što bolje iskoristi mogućnosti koje mu pruža životna sredina. za rečni transport. čistoj tehnologiji. kao i demografske eksplozije. delovanjem raznih zagađujućih materija (teratogeno dejstvo). Stanje životne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajuće i zagađenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole. Sve je to uslovilo da čovek počne intezivno koristiti prirodna bodatstva. Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine je čest problem jedne države u kojoj je nastalo zagađenje samim tim. Na primer. Mnogo hiljada godina čovek je bio nemoćan pred prirodom. ekološki cilj je imati zdravu životnu sredinu. društvo mora izdvojiti više sredstava nego kao do sad. čistog vazduha. ugalj. između ostalog i veliku količinu otpada zagađujućih supstanci i taj uticaj je veći u visokoindustrijskim zemljama. industrijalizacije. Najvažnija reka za našu državu je Dunav koji protiče kroz osam podunavskih zemalja. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagađenom sredinom. značajan je kao hidroenergetski potencijal. 55 . Sve više se razmišlja o zdravoj hrani. Zemljište. Mnogobrojne čovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale tzv. uslov je za opstanak živog sveta.EKOLOGIJA Ekologija je biološka disciplina. urbanizacije. Zbog toga je danas čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila. proizvodi. Tako je postao stvaralac uslova života. nezagađene hrane i dr. koja proučava prirodne odnose i zakonitosti između organizama i organizama životne sredine. Društvena organizovanost u oblastima zaštite životne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzećima i ustanovama. zajedno sa vodom i vazduhom. jedan Amerikanac 25 puta više zagadi životnu sredinu od jednog Indijca. međutim tvorcem moderne ekologije možemo smatrati Čerls Darvina. 1866. žive i nežive. i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo). zemljišta i uopšte životne i radne sredine. Civilizacija je donela mnogo problema. Rađanje sve većeg broja dece sa deformacijama. Poslednjih godina došlo je do naglog razvoja društva. Ekonomski i ekološki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode. Godine. naročito reke koje dotiču iz Rumunije. a ekonomski povećanje materijalnog blagostanja.

Automobilski saobraćaj daje više od 60% ukupne količine svih zagađujućih supstanci u vazduhu. jer mora da se smanji na 140 gr. 56 . Izborom goriva se takođe smanjuje zagađenost. na visokim planinama.U ložištima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagađene radioaktivnim materijama. ruda i mineralnih sirovina… Stvarna zaštita vazduha od zagađenja znači da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE Vode se dele na: atmosferske. Kod rasutih zagađivača. koriste u naftnoj i hemijskoj industriji. katalizatori se. Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima. hemijske industrije. što u samoj državi./km.za razvoj industrije… U našoj zemlji postoji mnogo zakona koji regulišu problematiku zaštite vode. Smanjivanje koncentracije razblaživanjem. Koncentrisani su naselja. jer se ne raspolaže svim potrebnim znanjima za nove čiste tehnologije. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljišta kroz voda protiče. zagađujuće supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama. takođe. koji neprestano struji i time se supstance u dimu mešaju sa vazduhom. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA Čista atmosfera nije ni izbliza hemijski čista. spiranjem sa javnih puteva. površinske i podzemne. zagađivanje vazduha pri preradi nafte.dioksida koji se oslobađa u radu automobila. što međunarodne. Zagađivanje vazduha delatnošću čoveka. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen. Izvori zagađenja vazduha su brojni: LOŽIŠTA kao izvor zagađenja vazduha. Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti. Živi svet znatno utiče na sastav vode kao i uginuli organizmi. OSTALI IZVORI ZAGAĐENJA su: livnice i topionice. što dovodi do smanjenja emisije za 25%.i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u više slojeve vazduha. koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom. čistu atmosferu čine hiljade različitih jedinjenja. kao i za pročišćavanje gasova iz motora. do 2008. To nije moguće. posledica je unošenja u vazduh gasovitih produkata i čestica iz niza procesa. U ložištima se postavljaju elektro filteri u cilju zaštite vazduha. ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne očekuju.godine. a zagađivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanalizaciju. ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. AUTOMOBILI kao izvor zagađenja vazduha.

količine i njihovo štetno dejstvo.odnošenje zemljišta vodom. Deponija je bitan faktor u očuvanju životne sredine i treba da bude ograđena i čuvana. Onda možemo doći do zaključka da su oštećenja zemljišta sve promene koje zemljište pretrpi ili trpi. 57 . Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksične. bilo da su u pitanju fizičke. kao i razni materije koje dospevaju vodom. uklanjanje vlakana. U industriji obrada se vrši deponovanjem. grubog ceđenja. voda i vazduh.prokapnika do primene aktivnog mulja. Begej. putem recirkulacije i ponovnog korišćenja gde voda stelno kruži u procesu. Smanjivanje količine otpadaka se u mnogim zemljama rešava spaljivanjem. flotacijom i neutralizacijom preko kapajućih filtri. Smatra se da zemljište zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive. pročišćava se u onoj meri u kojoj je potrebno. da raspolaže vodom i da zadovolji ostale kriterijume. Metode koje pomažu u cilju zaštite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. Zemljište. gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. srednje. Pročišćavanje otpadnih voda sadrži nekoliko faza od mešanja. jače i veoma zagađene. a svežom vodom se nadoknađuje voda koja je isparila. a gasovitu vazduh. bukom. Te padavine nose i čestice čađi dima kao i patogene organizme koji se šire i izazivaju epidemije. koji se deponuje i izručuje na pokretne trake.Zagađivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kiša koje negativno utiču na vegetaciju. Od pojave čoveka do danas zemljište predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. a posebno njegov produktivni prostor ugrožen je ljudskom aktivnošću. Pod reciklažom se podrazumeva postupak kojim se čvrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima. Čvrstu fazu čine mnogi minerali. vibracijom i dr. a sama prednost je zaštita životne sredine tokom čitavog tehnološkog procesa. Zemlja. insekticidima… Da bi se zemljište zaštitilo od zagađujućih supstanci moraju se znati izvori zagađenja. Stepen zagađenosti vode može se podeliti na manje zagađene. tečnu čini voda. pesticidima. zatim erozijom. takođe mogu biti zagađeni radioaktivnim supstancama. Vazduhom dospevaju različite materije koje najpre oštete vegetaciju. prirodne resurse. reciklažom ili uništavanjem. hemijske ili morfološke. Zagađivanje površinskih voda nastaje spuštanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time površinske vode postaju zagađene npr. a ove vode potiču iz raznih proizvodnih procesa u industriji. zatim i zemljište. tečne i gasovite faze i živih organizama. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA Zemljište se sastoji iz čvrste. Zagađivanje pri privrednoj proizvodnji može nastati đubrenjem.

Trenutno izbegavanje troškova nije dobit. danas predstavlja ekološki i razvojni problem.ZAGAĐENJE I ZAŠTITA ŠUMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvrđeno je da od velikog broja biljnih i životinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. snaćiće i sinove Zemlje. Da bi se to omogućilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja. ZEMLJA I ČOVEK “Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to višestruko. Što god čini tkanje. Čovek ne tka tkivo života. Svest ljudskog društva o ekološkim problemima razvijala se brže od ove nauke.” “Šta god snađe Zemlju. u zemljama bivše Jugoslavije 32%. O zaštiti prirode govori podatak da je u Rusiji zaštićeno 6% šuma.” 58 . već kratkoročko rešenje koje kasnije više košta. Masovno sušenje šuma. kao što činimo mi sa našom. a u Crnoj Gori 34% šuma. EKOLOŠKI PROBLEMI Ekologija. a to je sistemski i sistematski pristup. ali se smatra da je do sada polovina šuma uništeno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije. a ne gde se pojavljuju. Učite vašu decu. pa ča i palili šume kako bi dobili veće obradive površine. U prošlosti šumske površine prekrivale su ogromna prostranstva. iako se već oslanja i primenjuje na već poznate nauke. da je Zemlja naša majka. njegov život i zdravlje ne sme i ne može da ima cenu. Zvanični podaci govore da je 40% površine zemlje i šuma. Rešavanje ekološkog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridržavati. Njen intezivni razvoj tek počinje u razvijenim zemljama sveta. Čovek je najvažniji resurs. kao nova nauka nema veliku tradiciju. mada je neophodno 10%. pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal. pa zbog toga i njen rast nije ujednačen. Da bi oni poštovali Zemlju. Pluća planete predstavljaju šume koje ujedno eliminišu štetne materije i tako obezbeđuju ravnotežu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. Nastanjivanje novih predela. Ekološki problemi moraju se rešavati tamo gde nastaju. U Nemačkoj se suši čak 52%. on je samo struk u tom tkivu. čini sebi samome. puteva dovelo je do smanjenja šuma. izgradnja gradova. recite vašoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu.

od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotaču. Zagađenje okoline nije jedini problem.godine do 1993. 1854. samo joj se mora pogledati u oči. Linkomu. govor. okolina i »logos« što označava učenje. Potpuno čista tehnologija ne postoji. a danas promovišu I 12-u.godine.“Radi uvek tako da tvoj projekat što manje zagađuje okolinu”. Haeckel). Današnje mere koje se podrazumevaju na planu uravnotežavanja proizvodnje i potrošnje. godine registrovao: Tehnološka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnoloških promena Stručnjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina. stanište. nauku. ma kakva bila. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka. Po jednima. od toga jedna milijarda kako bi alge isporučile dovoljno kiseonika za složeniji oblik života. ekonomista i nobelovac. štetne materije u SAD od 1988. a po drugima tridesetak godina kasnije. masovne industrije. dom. Reč ekologija potiče iz knjiga »Opšta istorija razvića organizama« (1866) i »Prirodna istorija stvaranja« (1879) nemačkog biologa Ernesta Hekela (E.Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice. Budućnost nije daleko. O geofizičkim promenama danas se mnogo govori. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Iz istog korena potiče reč »ekonomija«. naučno stučnim argumentima. američkom Predsedniku A. Amerikanci promovišu “ 11-u Božiju zapovest” – “Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan”. ipak borba putem ekoloških kampanja vodi se svugde u svetu. posebno se tiču apsorgovanja toplote. Termin je izveden iz grčke reči »oikos« koja znači kuća. 1993.godine. nastala je pre više od 120 godina. U toj isključivoj vezanosti za životinje je nedostatak Hekelove postavke. već postoje druge promene koje je Robert Fofel. što daje rezultate npr. smanjene su za 44%. kao i geofizičke promene nastale ugrožavanjem osnovne prirodne ravnoteže. Problem ugrožavanja predstavlja sve veći obim proizvodnje. koja označava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u 59 . mesto stanovanja. reč.

ljudskom društvu. Teofrasta. po nekima. sredina (okolina). Danas je ekologija priznata nauka. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi. a ne samo opstanka čoveka. u Starom Rimu pesnika Virgilija. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. Konačno se shvatilo da se pojedini ekološki problemi mogu rešiti uspešno tehničkim merama. ekologija u pravom smislu reči. njen stvarni tvorac. Međutim. 60 . Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala buržoazija postala ugrožena ekološkim nevoljama koje je donela industrijalizacija.. Znači. se formirala znatno kasnije – tek u drugoj polovini XIX veka. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj. međusobne odnose živih bića i uticaje sredine na živa bića. je. Međusobni odnosi između živih bića i ostale prirode su interesovali još antičke filozofe – Aristotela. Međutim. U stvari. tj. filozofa Lukrecija. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Proučavanje životne sredine pojedinih vrsta Proučavanje ekosistema Proučavanje uticaja između ekosistema Proučavanje biosfere i Proučavanje položaja i uloga čoveka u biosferi. nema opšte prihvaćenu definiciju predmeta koji proučava. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj oblasti. ka znatno širem. kao i sve mlade nauke. U svakom slučaju. Pojam ekologije je evoluirao od čisto zoološkog (kako je definisao Hekel). ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okolne sredine. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ograničen neravnotežom između stalno rastućeg stanovništva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. Čarls Darvin. ali se ekološka kriza može sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. međusobni uticaji živih bića i odnosi živih bića prema sredini. Ekologija je nastala i u početku se razvijala u okvirima biologije. osnovni elementi svih definicija ekologije su živa bića. preko biološkog (gde je ekologija shvaćena kao grana biologije). Iako je Hekel dao ime ekologiji. Hipokrita i dr. ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. Ekologija se može shodno ovome definisati kao ekonomija žive prirode. a procvat je doživela posle pedesetih godina ovog veka. pošto pojam borbe za opstanak pokriva splet međuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode.

U petoj fazi razvoja. cirkulaciju kiseonika i ugljen . lokalnim). nisu ni sanjali da su time postavili temelje današnje pustoši na tim teritorijama. I to se dešavalo u najrazvijenijim društvima. ali sa druge strane svi oni na Zemlji čine jednu celinu. ali ta zajednica ima stalnu dinamičku ravnotežu i međuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. Čovek menja prirodu i izaziva menjanje životnih zajednica oko sebe. godine postavio osnove za proučavanje ekosistema kao složenog sistema kroz koji teče energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove žive i nežive komponente.dioksida. shvatati i 61 . oni svojim telom stoje u njenom središtu i dele njenu sudbinu. Antropogeno menjanje prirode teče veoma brzo. Otkrivaju se zakoni dinamike populacija međuzavisnih vrsta. Ekosistem je shvaćen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski određen. Prvi ga je upotrebio Artur Džordž Tensli 1935. ali kao strukturnih jedinica biosfere. Rejmond Lindemion je 1942. U trećoj fazi razvoja ekologija se bavi proučavanjem međuuticaja ekosistema. počinje razvoj sinekologije. tj. a uključuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizičke uslove klime i tla. određivanje granica među ekosistemima nije lako. tj. regionalnim. jer su zajedno sa šumama lišili centra za sakupljanje i zadržavanje vlage. ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu proučavanja (poput atoma u fizici. Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju. Naprotiv. već plod raznovrsnih rešenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekološkim uslovima (zonalnim. Beskrajna raznovrsnost ekosistema i živog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi. ili ćelije u histologiji). Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom. preklopne zone gde se sustiču dva ekosistema. Žitelji Mesopotamije. ali i organizama i fizičkih uslova. Čovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako će on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da neće možda razorni elementi da nadmaše one proizvodne. jer su oni međuzavisni – razmenjuju energiju.Razvoj ekologije je počeo opisivanjem prirode. Stare Grčke. Menjajući prirodno okruženje čovek je kroz istoriju napravio promene koje su uništile životne uslove čak i za njega samog. Jedno preimućstvo čoveka je što kao svesno biće ima šansu da može saznavati. Persije. Sto godina nakon njenog postanka (šezdesetih godina dvadesetog veka). a da uglavnom toga i nije svestan. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti. Sredinom dvadesetih godina ovog veka počinje proučavanje zajednica vrsta. krčeći šume da bi dobili obradive površine. naš poznati biolog – ekolog. Ekosistem predstavlja samodovoljnu životnu zajednicu i njenu mrtvu fizičku okolinu. uglavnom fokusirajući granične. jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. Nastavio je proučavanjem sredine u kojoj žive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. kao i sva međusobna dejstva između različitih organizama. Međutim. imaju zajedničke lance ishrane. ekologija se usredsređuje na proučavanje čovekovog položaja u biosferi. koji premošćuje tradicionalne barijere između prirodnih nauka. Permanentni procesi preobražaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno. Proučavanje biosfere je četvrta faza razvoja ekologije. Međutim. Kreirana su dva osnovna sinekološka pojma – lanac ishrane i piramida brojeva. Stoga je stvoren termin ekosistem. Siniša Stanković (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja.

ona proučava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima. U celini gledano. i tok razvića i rasta su često dirigovani spoljašnjim faktorima. Čitava organska evolucija je tekla saglasno spoljašnjoj sredini. a akcent će biti stavljen na biološki aspekt ekologije. Shodno tome. finansijske planove za očuvanje. Proučava uzajamne odnose ili interakcije između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje tj. i kao društvena – humanistička nauka. Znači. životinje i gljive. a takođe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na različita spoljašnja i unutrašnja dejstva. regeneraciju i zaštitu prirode. psihologije i prava i dr. Danas univerzalni odnosi čoveka i prirode jesu predmet proučavanja i drugih nauka – sociologije. zoologiju i mikologiju. Ovom prilikom će izostati dublja analiza tih veza. Konkretno. proučava građu živih bića. jer energija potrebna za životne procese dolazi spolja. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. 62 . ekonomije. i druge biološke discipline tretiraju odnos organizam – sredina. neophodan je razvoj ekološke politike. ornitologiju. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. biologiju možemo podeliti na botaniku.pravilno primenjivati njene zakone. Drugim rečima. Pošto su svi životni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine. multidisciplinarna nauka. ekologija se razvijala kao prirodna – biološka. Savremena ekologija je sintetička. algologiju. Genetika istražuje nasledne pojave u živom svetu. Stoga je fiziologija od svih bioloških disciplina najbliža ekologiji. život je složena pojava. Međutim. ihtiologiju. Biološke nauke se definišu prema problemu koji proučavaju. Spoljašnji faktori utiču i na genetički sistem. protozoologiju. Morfologija sa ograncima citologija. pošto su prirodni resursi ograničeni. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima živog i neživog ima izuzetno mnogo dodirnih tačaka sa hemijom i fizikom. pogotovo u siromašnim zemljama. entomologiju. histologija i anatomija. tkivima i ćelijama). Spoljašnje manifestacije deluju na čula životinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri određuju njihovo ponašanje. čije je osnovne strukture moguće podeliti na biljke. način života i ponašanje pod datim uslovima. Fiziologija sa biohemijom proučava životne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vaspitavaju stanovništvo za očuvanje prirode. ili na još uže – bakteriologiju. Najuočljivija je zavisnost fizioloških procesa od uslova. Ona treba da sadrže planove korišćenja prirodnih resursa.

genetike i organske evolucije su očigledne. fiziologija tretira delove individualnih organizama. koja proučava mehanizme naslednih procesa u organizmima. Biogeografija uzima u obzir ekološke osobenosti organizma čije rasprostranjenje ispituje. Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. međutim. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. za razliku od navedenih disciplina. kao društvenog i svesnog bića. tj. nužno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam. Veza ekologije i fiziologije je tesna. jedna od vrsta u carstvu životinja. a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreću i za koje su organske vrste vezani. Ekologija se nužno mora naslanjati i na biološku sistematiku. istražujući zakonitosti na kojima se zasnivaju i održavaju zajednice organizama kao realni biotički sistemi. Genetika. fiziološka ekologija. iako je od prvobitnog okvira života izgradio specifični kulturni okvir.Međutim. Osim toga. PODELA EKOLOGIJE Čovek. Nju u prvom redu interesuje značaj interakcije organizma i životne sredine za održanje organskih vrsta u prirodi. i dalje jeste deo prirode. ekologija nema zadatak da istražuje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam. 63 . pošto su bića u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcionišu izolovano. zadatak biogeografije nije da proučava ekološke specifičnosti organizama. Ekologija. U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog područja. međutim. Specifične odlike jedne vrste su rezultat interakcije nasleđa i životne sredine. Biljke su u velikoj većini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova nežive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko više ispoljena nego kod životinja. prema životnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih živih bića. Međutim. ekologiju moguće podeliti na ekologiju biljaka. Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumači fiziološkim reakcijama. Ekologija ide i iznad nivoa individue. Genetička varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. Postoji i načna disciplina ekofiziologija. pa čak i rase iste vrste međusobno ekološki razlikuju. Često se srodne vrste. Ekologija. proučava reakcije organizma kao celine ne sredinu. pa ona istražuje zakonitosti na kojima ti odnosi počivaju. Otuda je shodno definisanju zadataka. zanemarujući uticaj životinja na biljke. ekologiju životinja i humanu ekologiju. Njegov odnos. već da koristi gotove rezultate ekologije. Stoga se zakonitosti otkrivene proučavanjem životinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na čoveka i njegov odnos sa životnom sredinom. Veze ekologije. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naučnu granu. Ova naučna disciplina je starija i duže se razvijala nezavisno. Ekologija biljaka (fitoekologija) proučava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. vodi računa o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine.

Prvi ovaj termin pominju 1921. pravu. tj. ekologija životinja se ne može sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka. godine Amerikanci Bardžes i Park. Biljna je metodološki daleko odmakla zahvaljajući pretežno statičnoj. pa svoja saznanja spajaju u nauku koja proučava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija). ponašanjem i odnosima između životinja i okolne sredine. Ona istražuje kako uticaj ekosistema na čoveka. klima i dr. tehnici. biljke čine deo spoljašnje sredine za životinje. a po drugima uređenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog društva. uzimajući pri tom u obzir i tehnološke sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je to prilagođavanje postignuto. nevagilnoj prirodi biljnog sveta. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana.). tako i uticaj čoveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos između prirode uopšte i čoveka posebno. Humana ekologija proučava odnose čoveka prema živoj i neživoj okolini. To je društvena nauka (sociološka) koja istražuje odnos čoveka i njegove životne sredine analizirajući društvene procese i odnose koji utiču na elemente njegove životne sredine. širi se delokrug humane ekologije. rasporedom. Tako se ona može i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa prilagođavanja ljudskih populacija okolnoj sredini. Odnos biljaka i životinja ispituju i fito . Ekologija u suštini proučava dva kompleksa faktora – biološki i fiziografski i njihove zavisnosti. arhitekturi.Ekologija životinja (zooekologija) se bavi proučavanjem rasta populacija. okolina. 64 . Međutim. ekonomiji. u nauci se javlja socialna ekologija. tehnologija i organizacija. Ona istražuje strukturu ljudskih zajednica u različitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju – hrana. Humana ekologija se sve u svemu bavi sa četiri osnovne teme – stanovništvo. Veštački je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. pošto se uticaji sredine na čoveka proučavaju i u sociologiji. Nakon humane.i zooekologija. Pošto su životinje zavisne od biljaka kao hrane ili skloništa. To je relativno nova naučna disciplina.

Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni. virusi itd. Treći je holografski nivo (grč. čitav). Drugi je cenografski stepen. a sposoban je da se sam reguliše. 65 . neposredni.) Fiziografski Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa – kako na životinju utiče vlažnost sredine. holos=ceo.NIVOI ISTRAŽIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski.. vrsta Biloški Biotop Abiotički faktori (svetlost. produktiviteta. sav. paraziti. patogene Sporozoea. Istražuje odnose na nivou individue. Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije. Na ovom stupnju istraživanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima. Analizira odnose na nivou zajednice. Shematski bi se to moglo prikazati na sledeći način: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka. Ovde više nema odvojenog biološkog i fiziografskog aspekta. svetlost. temperatura. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protiče energija i kruži materija..

Drugi stupanj istraživanja u sinekologiji kao težište ima skupove populacija različitih vrsta biljaka i životinja koje naseljavaju jedan prostor. tako i biljke. Prvi stupanj proučava skupove jedinki iste vrste. Hegel je ukazivao: »samo ona svest koja je tek prekoračila životinjski nivo ima kao osnovni sadržaj takvu žudnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom. simbionti. ali je metodološki dopušteno odvojeno ispitivanje fito. populus = populacija. mostovna nauka sa pedologijom. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (grč. plen. demos = lat. patogeni. Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinačno. prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. već interdisciplinarna. paraziti. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitički. najviši stupanj istraživanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema. Treći. na nivou populacije je. svetlost. klima.i zoocenoze. odnosno biocenoze. ekologiju smatra vezom između prirodnih i društvenih nauka. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava životne potrebe. nego kao kompleks koji odlikuje biotop. faktori zemljišta. ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. Ona.EKOLOŠKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se može podeliti na više načina. Razdvajanje biljne od životinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojećih odnosa u prirodi. tj. koji se ne ustručava od razaranja«. mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija. koji uključuje tri stupnja. pripadnici iste vrste i dr. Naučna disciplina koja se njime bavi je demekologija. Životna sredina predstavlja sveukupnost žive i nežive prirode van organizma. Na život svakog organizma utiče živo i neživo okruženje (temperatura. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetički sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama.). ovaj deo ekologije nije čisto biološka. Otac moderne ekologije. biohemijom. hemijski sastav sredine. Češće se zove populaciona ekologija. Naućna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. ekosistemologija. Judžin Odum. takozvane životne zajednice. tj. odnose jedinke prema abiotičkim i biotičkim faktorima sredine. vlažnost. posmatrajući jedinke. Ako se bazira na nivoima istraživanja. Autekologija (idioekologija ili analitička ekologija) proučava jednostavne odnose na idiolološkom nivou. biofizikom i dr. drugi organizmi – kako predatori. Svi ovi činioci 66 . Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice. Sinekologija (sintetička ekologija) u istraživanjima primenjuje sintetički postupak. geohemijom. Postoji još nekoliko sinonima koji se ređe koriste. Pošto uključuje i neživo. pa se ovaj organak zove biocenologija. narod).

azotnih jedinjenja. hidrosferu do najvećih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km.se označavaju kao ekološki faktori. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagađenje počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi. reke i šume. takozvanu troposferu. u atmosferi se povećava količina: ugljen-dioksida. sfera grč. tehnosfera predstavlja ljudska naselja.=život. živa bića su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljašnjom sredinom. ZAGAĐENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i čovekov opstanak. NIVOI ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA Mogu se izdvojiti četiri osnovna intergaciona sistema: ćelija kao organski kompleks makromolekula. tj. odnosno donje slojeve atmosfere (10 – 12 km u visinu).=lopta). prateća infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. višećelijski organizam (jedinka) kao višećelijski kompleks. biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem.tehnološkom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma štetno dejstvo po prirodnu sredinu. Naučno. Kao otvoreni sistemi. između kojih se vrši materijalna razmena. jezera. postalo univerzalni problem. sumpora. 67 . biocenoza ili životna zajednica kao integrisani sistem većeg broja populacija različitih organskih vrsta. vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode planete Zemlje. Ona obuhvata čitav naseljeni prostor na Zemlji (bios grč. vremenom. populacija kao skup jedinki jedne organske vrste. Taloženjem sumpora i azota nastaju kisele kiše koje ugrožavaju tlo. ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje živu (biocenozu) i neživu komponentu (supstrat na kojem zajednica živi – biotop).

pa i čoveka. Izradnjom autoputeva i naselja se povećava buka i koncentracija ugljen-dioksida. u kojima je na izvanredan način izraženo dijalektičko jedinstvo žive i nežive prirode. već i narastaju i dobijaju globalni karakter. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naročito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. Šta više. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnoloških procesa. Danas. ZAGAĐENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava. Zagađenje života u morima može vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim će proizvodnja kiseonika biti obustavljena. U zemljama u razvoju se krči šumski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora.ZAGAĐENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. Ova kvalitativna promena bila je omogućena saznanjem da je pre svega. Sve ovo dovodi do negativnih promena u čovekovoj sredini koje sa naučno-tehnološkom revolucijom. Krčenje šuma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. Čak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada. Sve više se smanjuje kvalitet i količina vode koja je potrebna za egzistenciju živog sveta. Pored toga. sve to ne znači da je zaštita retkih i ugroženih vrsta danas manje aktuelna. koji zrači i po sto godina. shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Nekada. što je stvar krajnje štetna. modernija i kompleksnija shvatanja o zaštite prirode. Ne samo to. pri tom zagađujući vodu i povećavajući njenu potrošnju. u kojoj je sve na određen specifičan način povezano. zaštita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. problem zaštite žive prirode shvatao se pre svega kao zaštita retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. zahvaljujući ekologiji. kao celini. što se negativno odražava na rast biljaka i životinja. Naravno. u ne tako davnoj prošlosti. da živu prirodu čine ne samo pojedinačne organske vrste već i biocenoze u koje su organske vrste na specifičan. Naprotiv. došlo se do veoma značajnog zaključka da uništavanje vrsta znači istovremeno i osiromašenje svetskog genofonda. problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih površina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. 68 . ekološki način inkorporirane. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nužno su morala da proisteknu i drugačija. ne prestaju. u krajnjoj liniji i o biogeosferi. čini se da vrste biljaka i životinja do sada nikad nisu bile tako ugrožene kao danas.

Sada se uvode mnoge ekološke norme koje moraju poštovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se čistije, zelene tehnologije, vrše se prečišćavanja otpadnih voda, zagađenog vazduha, recikliranje iskorišćenih proizvoda i druge akcije kojima se pokušava, kroz održivi razvoj, redukovati zagađenje i unaprediti životna sredina. ZAKLJUČAK Ekologija je oduvek bila prevashodno biološka nauka, što proističe već iz same njene definicije, koja je opšte prihvaćena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom živih bića prema spoljaćnjoj sredini. Međutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljašnjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraživanja mora uključiti i elemente nežive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljište i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo biološka nauka već i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na živim bićima. Sa obzirom na svoj predmet istraživanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najvećoj meri povezana sa pitanjem zaštite, obnove i unapređivanja spoljašnje životne sredine, pri čemu je od posebnog značaja njen interes za odnos čoveka prema toj sredini i odnos te sredine prema čoveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven način profesionalno bavi problemima životne i uopšte spoljašnje sredine, i čovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolaže daleko najvećom sumom znanja i činjenica o problemima spoljašnje sredine, što znači problemima njenog očuvanja (zaštite), obnove i unapređenja. LITERATURA Veljović, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Janković, M. (1994): Razvoj ekološke misli u Srbiji. str.183-193. Pešić, S. (1996): Ekologija i geografija životinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH ŠUMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove šume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 – 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih šuma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godišnje; godišnje temperature su od 5-8°C, a u doba vegetacije 10-14°C. Jela ne podnosi letnju sušu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoće u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip šume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazeći se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekoloških faktora učinio je da ovaj pojas planine postane utočište mnogim vrstama iz nižih i viših pojaseva. Mnoge čiste planinske bukove šume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korišćenja i seče jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veću istorijsku starost bukovo-jelovih šuma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smrča se postepeno spušta iz višeg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove šume gde formira mešovitu zajednicu smrče, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivšoj Jugoslaviji bukovo-jelove šume zauzimaju najveće površine na krečnjaku u dinarskom području Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutrašnjosti zemlje i jugo-istočnim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeđim zemljištima lake ilovače. Bukovo-jelova šuma u Srbiji naseljava pretežno severne strane masiva, često izvorišne čelenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove šume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, Šari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Goču, Tari. Floristički sastav - U spratu drveća i žbunja najčešće vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim šumama postiže najveći stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smrča se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove šume na Goču su interesantne i vrlo raznolike zbog složenosti reljefa, različite geološke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljišta iz ove šume spadaju među naša najproduktivnija šumska zemljišta, čija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanović je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih šuma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Goču, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljištu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izložene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najteži uslovi za život jele, zemljište je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove šume razvijene na krečnjačkim stenama i predstavljaju najznačajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova šuma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloženosti naše strane masiva severu i zapadu i velike razuđenosti reljefa. Jela je bila šire rasprostranjena u prošlosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krečnjaku potkovičastog vlažnog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i mečje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istočnim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35°. Karakteristično za ovaj masiv je sve veće prodiranje smreče u bukovojelove šume ili formiranje smrčevo-jelovih šuma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana čistim planinskim bukovim šumama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove šume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove šume već dominiraju smrčeve i smrčevo- jelove šume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smrče U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike veće u ovom tipu šume na celom prostoru od Plješevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smrče je ograničena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove šume određuje vrsta Abies alba-jela svojim ekološkim dijapazonom. Smrča se održava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujući zaštiti koju joj pružaju jela i bukva. Ovaj tip šume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrčevo-jelovog tipa, i bliži je predačkom lišćarskočetinarskom tipu šume refugijalnog pojasa naših planina. U Srbiji prosečni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas šume smrče, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istočnoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pružaju se do 1600 m n.v.. Zemljište na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem šumske prostirke od lišća bukve, visoko produktlvno. Floristički sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zečja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postižu optimalni prirast u visinu i debljini na čitavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove šume izgrađuju

71

Poa alpina. Lilium bosniacum. jele i smrče je imperativ za praksu. i bukve. I Bromion erecti čije su edifikatorske vrste: Pančićia serbica. Leontodon autumualis. T. Festuca fallax. Polygonum bistrota. Orchis sambucina. Rtnju. Proređene šume bukve i jele. nosorog Tichorhinus antiquitatus u trećoj interglacijaciji. čiji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od čistih bukovih. Goliji. Antoxantum odoratum. jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prečnika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu. Gulo gulo-žderonja. Cynosurion Tx. Campanula patula i dr. Malo se radi na zaštiti ove mešovite šume od seče. Primula intricata. Jastrepcu.poseban pojas na planinama od Balkana. Carum carvi. Bison 72 . ŽIVOTINJSKI SVET BUKOVIH ŠUMA Životlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih šuma. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih šuma na Dinaridima je izgrađena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Pančićion Lakušić. U glacijacijama životinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas žive na severu Evroazije: irvas. Degradirani. repens. Trifolium pratense. bukovo-jelovih i bukovo-smrčevo-jelovih šuma. Svaki poremećaj odnosa bukove i jele u šumama vodi poremećaju čitave stukture šume i snižavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu čine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum). Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). a loših bukovih šuma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku. Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat životinjski svet: nilski konj je živeo kod Postojine u drugoj interglacijaciji. Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). Staroj i Suvoj plamni. Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenščikova. Knautia sarajevensis. Stanje bukovo-jelovih šuma Srbije: Smrča i jela se danas maksimalno eksploatišu iz bukovo-smrčevih. na Goliji. mali fragmenti čistih. Smanjuju se površine mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. Alchemilla vulgaris. I u Srbiji su se zadržale nedirnute prašume sa ogromnim stablima smrče. preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju prašumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrčama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. Njihov životinjski svet je u sinekološkom pogledu mnogo manje poznat od biljnog.

Posebno je bogato naselje koje se razvija u šumskoj stelji i u gornjem sloju zemljišta. Proctodrilus tuberculatus.000 vrsta životinja. a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola. izdanci i stabla drveća služe mnogim životinjama kao hrana. pa je i životinjski svet bogat. tako i u unutrašnjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae. 73 . Lumbricus rubellus. Anobiidae i Ipidae. attemsi. Allobophora leoni. jer prerađuju uginule biljke i životinje u sićušne delove pripremivši ih tako za milione bakterija i gljivica koje žive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. kao i ose drvenarice). Njima se pridružuje čitav niz predatora (ptice. Vejdovskyi. Gliste rijući zemlju uvlače mrtvo lišće i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. a to su mnogobrojne materije. koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takođe potrošači lišća: biljne vaši koje se hrane sokom drveća i drugi insekti). među kojima i grabljivi insekti). A. pećinski medved. U bukovim šumama karakterističan tip životne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (životinje koje se veru po drveću listopadnih Balkanskosrednjeevropskih šuma). a i mnoge druge bitni su elementi održavanja ekološke ravnoteže u šumama. pećinska hijena ali i veliki tetreb. Caliginosa caliginosa. Bukova šuma pruža obilje hrane. mamut. Gljive su takođe važan element ishrane mnogih životinja. vuk. pretežno fitofagnih insekata. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta. Osnovna hrana većine životinja su žirevi. Sveže lisće. a često i rovčice. polarna lisica. sklonište ili lovište. Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvođače organske materije-producente. pljosnati crvi i gliste. a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. Ostalasium lacteum. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka . U bukovim šumama Kragujevačke kotline obitava najmanja šumska asambleja surlaša (22 vrste. lisica. U bukovim šumama Rtnja: Allobophora rosea. Ovibos moshatus-mošusno goveče. Cerambycidae. Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. Ispod sloja opalog lišća žive prave životinje tla: valjkasti crvi. lešnici i drugo semenje koji sadrže dosta hranjivih materija. orasi. fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekološkom pogledu. Tim životinjama se hrane grabljivi beskičmenjaci. Leming.bonasus-bizon. D. U bukovim šumama Goča nađene su vrste: Dendrobaena jastrbensis. Životinjsko naselje se raspoređuje po spratovima. a Acalles capiomonti geofil. Sve te životinje tla. A. jazavci i ptice insektojedi. Njima se hrane biljojedi.mokrice. i danas već izumrele vrste: runasti nosorog. i to kako na površini stabla i lišća (gusenice velikog broja vrsta leptira. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda. koje se hrane lišćem. 57 jedinki). stonoge i skokuni ili su grabljivice. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlažu organsku materiju. Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekološki bitno različite. mnoge artopode. U okolini Ražnja: Allobophora rosea. D. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. Danas na velikim prostranstvinia listopadnih šuma u Evropi živi oko 4. I u višim spratovima sume životinjsko naselje je raznovsno. Doflelni.

Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom čitave zime ali isključivo na onim mestima i delovima drveća koji su van snega. jazavac-Meles meles. sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u proleće i jesen. I krupnije životinje migriraju pred početak zime u susedne submediteranske šume ili dalje. Lepus timidus-beli zec. U ovoj zoni živi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-običan zec. Muscardinus a. Od mitoloških glodara najčešća je riđa šumska voluharica-Cleth-rionomys glareolus. Ova pojava je najizraženija kod ptica. lisica. druge vrste provode zimu u aktivnom stanju. Od sisara za ovu zonu su karakteristični od preživara: Cervus elaphus-crveni jelen. koje ipak mnoga živa bića prežive pod zaštitom snežnog pokrivača. Kod insekata je veoma izražena zimska diapauza. stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traženja hrane u toplijim zimskim danima. Apodemus silvaticus-običan šumski miš i Apodemus flavicollis-žutogrili šumski miš. kičmenjaka. avelanarius-lešnjikar i dr. Elyomys quercinus-vrtni. slepi miševi). Neke vrste usporavaju svoje životne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi. posebno fitofaga. Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sreće češće nego u drugim biotopima. Među životinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne. Capreolus capreolus-srna. Akvitet sitne šumske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova. elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved. ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja skloništa. stonoga. Najkarakterističniji stanovnici ovih šuma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodične migracije šumskih životinja.Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora većih fluktuacija brojnosti mnogih šumskih insekata. Castor fiber-dabar.Canus lupus. Što se tiče aktivnosti životinja. 74 . Martes kuna-kuna zlatica. a česti su i vuk. Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge). Sciurus vulgaris-veverica (element tajge). preovladaju danju aktivne forme. tako da zimi ne love. U bukovim šumama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka. dok su noću aktivne samo grabljivice i neki glodari. vrste koje ceo svoj život provode u bukovim šumama (ne migriraju) na različite načine provode zimu. gde šumska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonište za sitnije oblike. Od krupnijih životinja. Fauna bukovih šuma je vrlo bogata. u istoriji je živeo Bison bonasus-zubr: od nepreživara divlja svinja-Sus scrofa se sreće češće nego u drugim biotopima. Pred početak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata. Najtipičniji carnivor je divlja šumska mačka-Felis silvestris.

Ptice osim što su deo nekog većeg ekosistema. Hicraaetus pennatus-patuljasti orao. Na njihovom telu i u njima živi mnoštvo beskičmenjaka. kečiga). Preko teritorije ovih šuma se sele mnoge vrste: Turdus musicus. Ptičje gnezdo je stalno prebivalište niza malih beskičmenjaka koji u njega dođu pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Bombina bombina-crveni mukać. i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka. 75 . Tetraster bonasaialeštrka. Češće nego u drugim biotopima sreću se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. a prisutna je i krtica Talpa europea. Parus palaustris-siva senica.Od insektivora najbrojnija vrsta je običan jež Arinaceus europaeus. deverika. Alytes obstericans-primalja. Druga sićušna živa bića se služe pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-živorodni gušter. Phylloscopus trochiliszviždak kovačić i mnoge vrste plovuša. Tu su vrste Dilepis undula-pantljičara. ujedno su i domaćini drugim živim bićima. Regulus regulus-kraljić. buva-Ceratophyllus hirundinis. ptičja muvaOrnithomya avicularia. vaš-Cuclutogaster. Parus caeruleus-senica plavić. C. Rana dalmatina-šumska žaba. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug. Laceita agilis-šumski gušter. Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae. ovčja vaš-Melophagus ovinus. pantljičara u probavnom sistemu. Parus major-obična senica. Salamandra salamandradaždevnjak. Fringilla montifringilla-severna zeba. Rana esculenta-mala zelena. Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna žunja. Ovde se češće nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos. Turdus viscivorus-drozd imelaš. Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjača. Element tajge je vrsta Bufo bufo. Buteo buteo-mišar. ili se zavlače u mišiće i oči. Turdus ericetorum-drozd pevač. Rana ridibundavelika zelena. Anguis fragilis-slepić. Natrix natrix-barska zmija. Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak. neki su paraziti i žive u krvi. Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra. Bombicilla garrulus-svilorepa. Sylvija atricapilla-crnoglava grmuša. Columba oenasgolub dupljaš. Phylloscopus collybita-zviždak. Rhodeus-gavačica. Leuciscus cephalus-klen. Picus canus-siva žunja. Bufo viridis. Carduelus spinus-čižik. Pyrrhula pyrrhula-zimovka. moruna. Ornitofaunu karakterišu vrste: Strix aluco-šumska sova. flammea (retko). Emberiza citrinella-žutovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih šuma iz nizija da bi se tu razmnožavale po drugi put u toku leta. Phylloscopus sibilatrixšumski zviždak. Falco columbarius-mali soko. Erithacus rubecola-crvendać. Vipera berus-šarka i dr. grnja-Joubertija microphyllus.

dorsatus. U ovim šumama se sreću Stenobothrus lineatus. U jesen dolazi do opadanja lišća i iščezavanja prizemne flore. Odontopodisima ventralis. O. ljubičasti car-Apatura iris. Ch. sedefasti šarenjaci: Brenthis ino. Tako se danas. Omocestus viridulus.insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon. A. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. Za vreme zime asimilacija je praktično ograničena na sloj mahovina. brojne bube listare-Chrysomelidae. Najbolje je izražena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih šuma. plavac-Lysandracoridon. surlaši-Curculionidae.albomarginatus. na staništima brdske bukove šume razvija ne samo sekundarna već i tercijalna vegetacija okopavina. Devastacija je bila najveća na donjoj i gornjoj granici bukve. nigromaculatis.balcanicum. čija toplota zrači u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore. Najpre Rimljani. Classiana dia. Chrysachraon dispar. U brdskim pojasevima usled stalne težnje čoveka za proširivanjem obradivih površina pored ostalih šuma stradale su i bukove šume. pobuđene zagrevanjem šumske stelje. Sokolići. U bukovoj šumi na lokalitetima Konjevići. Chorthippus longicornis. a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale. Od tvrdokrilaca su karakteristični trčuljci Carabus: C. Lista zatim sprat žbunja i naposletku sprat drveća.brštenjem mladih lastara i mladica bukve onemogućavala je obnovu šume. obrubljeni crnacErebia medusa. Eosentomon transitorium. Preljina. satir-Minois drias. Stauroderus scalaris. A. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu . lepa strižibuba Rosalia alpina.arcensis-poljski i C. ugaženih staništa. Uporedo je išlo neprekidno proređivanje i uništavanje bukovih šuma od strane zemljoradnika i stočara. strništa i smetlišta. Limenitis camilla.Od beskičmenjaka najbolje je proučeno rasprostranjenje skakavaca. Ch.decipiens. Mecosthetus grossus. Sa porastom temperature u proleće. Saturnia pavonia. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH ŠUMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: prolećni. odnosno njenih nadzemnih delova.biguttulus. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris. a zatim Turci su na primitivan način eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i ćumura. Na svojoj gornjoj granici bukva je uništavana i potiskivana naniže zbog stalne težnje za dobijanjem što većih površina pod pašnjacima.coriaceus-kožasti. Ekološki smisao tih promena leži u smanjivanju transpiracione površine. Trbušani nađene su Compodea i Jaryx. Od ostalih beskičmenjaka . Gomphocerus rufus. Ch. 76 . Pod nešto slabijim uticajem čoveka su bukovo-jelove šume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. S. Campodea Svensoni. prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke. letnji i jesenji. ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH ŠUMA Znatne negativne promene u bukovim šumama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba.

Njihov značaj za čoveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. pažljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanačke šume. U Hrvatskoj Caluna tip. Najveću produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih šuma. i to ređe sreće se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov.-Bl. 1933. dabar. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br. o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanačko poreklo). Planinske zajednice zeljastog ili žbunastog karaktera. Na Kavkazu je do 1918. u interesu našeg šumaratva je podizanje novih bukovih šuma. Prilikom pošumljavanja ili unošenja bukve u različite sastojine treba voditi računa o ekološkim osobinama staništa. a gornja spušta sve naniže. Red ADENOSTYLETALIA G. Preterana seča i uništavanje bukovih šuma kao specifičnih biljnih zajednica nosi sa sobom i iščezavanje mnogih životinjskih vrsta koje su prilagođene upravo na tu mikroklimu bukove šume. Veratrum tip-sa čemerikom. los. 1943. Obuhvata planinske Fitocenoze. 1953. 77 . Erica tip i dr. zubr i tigar. VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO .ADENOSTYLETEA Br. U Srbiji. a nešto manju biocenozu montanih bukovih šuma. zeljaste ili žbunaste. Higrofilno .frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i žbunova. sa različitim edifikatorskim vrstama. Et Tx. U praksi. Pošto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanačku moć. godine zbog uticaja čoveka izumrlo 9 vrsta životinja. divlje goveče tur. koje mogu biti od priličnog ekonomskog značaja. Festuca tipsa vlasuljom. Tilia tip-sa lipom. Vaccinium tip-sa borovnicom. Sesleria tip. Pteris tip-sa bujadi. Luzula tip-sa luzulom.-Bl. gepard. Floristički sastav svih ovih degradacionih tipova je karakterističan ali nepostojan i svi imaju specifične sukcesije i dinamiku.Br. Danas se može izdvojiti niz degradacionih faza bukovih šuma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom.Tako da danas imamo pojavu stalnog sužavanja pojasa bukovih šuma .-Bl. Na mnogim našim planinama čovek je krčenjem šuma doveo čitave komplekse zemljišta do potpune erozije. 1921. kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala. Sveza ALNION VIRIDIS Aich. među kojima i lav. Senecio tip. Alropa tip-sa velebiljem. 1931.et J.donja granica se penje naviše.

Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur.1950. 1937. 1963. 1930) Tx. Epilobietim angustifolii. u zoni šuma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. je as. dubokom zemljištu. vegetacija šumskih progala i šumskih požarišta. obično kiselom zemljištu. Mezofilna zajednica šumskih oboda. Naročito je značajna i široko raspostranjena sledeća: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br.). Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933. 1930 em. Raspostranjena je naročito na požarištima. U Srbiji su opisane tri asocijacije. koje se javljaju u zoni šumskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr. Zajednice koje se javljaju na šumskim proplancima. Poznato je više asocijacija. Obuhvata zajednice na oligotrofnom. rasprostranjena na Staroj planini (Mišić et al. na većim nadmorskim visinama (naročito u smrčevim. bukovo-jelovim i molikovim šumama).-Bl. et Prsg. 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br. progalama na obodima šuma i na šumskim požarištima. na silikatnoj podlozi i zemljištu sa dosta kiselog humusa. Typicum. u pojasu četinarskih šuma.Obuhvata zajednice zelene jove. često čine gornju šumsku granicu. 1963. Raščlanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. b) subas. luzuleto-deschampsietosum flexuosae. Oberd. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica šleske vrbe i planinske jove. Najvažnija i najraspostranjenija među njima. Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. 1957. VEGETACIJA ŠUMSKIH POŽARIŠTA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. Obuhvata zajednice na eutrofnom. 1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vukić. pretežno na silikatnim stenama i svežem zemljištu. senecio-achilleetosum i c) subas.-Bl. naročito na šumskim požarištima. 1931. To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis Čolić et al. 78 . Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje.

b) facijes epilobiosum angustifoliae. Utvrđena su četiri facijesa. alkalne reakcije. U Srbiji se sreću dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) . To je termofilna zajednica požarišta na staništu šuma crnog bora.Dosta je raspostranjena na požarištima i praznim prostorima brdske bukove šume (Fagetum montanum). naročito u šumama izgrađenim od četinarskih vrsta drveća u višim predelima. 1950. S obzirom da su oni česta pojava u našim šumama.Salicetum mixtum Vukić.Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula). kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom šumske vegetacije na požarištima. 1941. počev od prve godine posle požara do "stabilnog" stanja. b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca. 1965. Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. Javlja se na požarištima šuma bora krivulja (Pinus mughus).planinskoj crnici.Brachypodietum pinnati Vukić. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. nitrofilnog karaktera. koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle požara (Vukičević. Izdvojena su četri facijesa. Nađena je na Goliji (Gajić. 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae. Asocijacija Calamintho (acinos) . Asocijacija Telekietum speciosae Treg. na serpentinskoj podlozi. SUKCESIJE VEGETACIJE NA ŠUMSKIM POŽARIŠTIMA I ČISTINAMA Jedan od uzroka koji narušavaju složenu strukturu šume i uslove njene sredine ili njenog staništa (njenog fitoklimata) jesu šumski požari. Na ruderalizovanim staništima. Asocijacija Luzuleto . u blizini rečica. na krečnjačkoj podlozi. Javlja se na požarištima šuma munike (Pinetum heldreichii). c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca. 1989). Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne žbunaste zajednice. to ćemo se podrobnije upoznati sa posledicama požara na šumskim staništima. 1949) Oberd. na plitkom zemljištu . sa dosta humusa. 1965. alkalne reakcije. 79 . 1965.Rubetum to mentosae Vukić. To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela. 1965). Javlja se na požarištima šuma omorike (Piccetum omorikae). 1965. na bogatom zemljištu. 1973. 10 godina posle požara (Vukičevič.Menthetum thymifoliae Vukić. Javlja se na vlažnim mestima. Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) . c) facijes rubosum (hirta) . na plitkom zemljištu (blokovi stena izbijaju na površinu). d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum.

onda je na takvim staništima šuma kao vegetacijski tip trajno uništena s obzirom da je erozija zemljišta uvek propratna pojava. smanjivanje relativne vlage vazduha itd. pre svega. U prvom slučaju bitno se menja šumska mikroklima. Ovde će biti upravo reći o ponovnom razvoju ili sukcesiji šumske vegetacije . magnezijuma i fosfora. na slučajeve kada šumski požari zahvate organogena zemljišta koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljište). Isto tako. koji se po Tregubovu (1941) i Glišiću (1950. Najvažnija neposredna posledica požara je sagorevanje šumske prostirke i humusa iz površinskih slojeva zemljišta. povećanja evaporacije vode. Isto tako. od vrste požara zavisi da li će sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni požar) ili će on sasvim nestati pod uticajem požara (visoki požar). Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela. i to kako u pogledu izmena koje se događaju na samom staništu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim. inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je šuma bila pre požara. i tada vrlo često čitavo zemljište nestaje u požaru. Štetne posledice šumskih požara mogu biti u znatnoj meri ublažene ako dođe do regeneracije šumske vegetacije. dolazi do znatnijeg oštećenja zemljišta. sagorevanjem organskih materija. pa je često potrebno da prođe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje. a posledice toga su promene u reakciji zemljišta u pravcu alkalnosti i prevođenje u rastvorljiv oblik velikih količina kalcijuma. jer odlazi u atmosferu. Pod uticajem šumskih požara koji uništavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanišni uslovi. Bitno je da se zemljište zaštiti što pre od erozije. 1955) mogu prikazati shematski na sledeći način: 80 . što se naročito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojačavanje amplituda temperatura u zemljištu i prizemnim slojevima vazduha. Ako su u pitanju padine sa izraženijim nagibom.Od intenziteta šumskog požara zavisi u kojoj će meri biti izmenjene stanišne prilike ili drugim rečima. Ovo se odnosi. koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biološkog kruženja. Posle šumskih požara nastupaju određeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije.od prvih. azot uglavnom bude izgubljen za zemljište. već prilikom požara. kalijuma. To su pretežno borova staništa. izmenjenim staništima. Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljišta. dok u drugom slučaju šumsko zgarište dobija svojstva otvorenih staništa. Ovde nas interesuje drugi slučaj. bilo prirodnim ili veštačkim putem.

preko jednog stadija vrsta Rubus (u višim područijima pretežno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske šumske fitocenoze. u višim predelima postoji ponekad između stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan međustadij.nigra). Međutim. u povoljnim uslovima. da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. pa će se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem. Ako su uslovi staništa povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula). Ali. dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije šumske zajednice. Posle toga. Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) šumskih fitocenoza naseljavaju se vrste drveća sa većim stanišnim zahtevima i. u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. Inicijalne šumske fitocenoze mogu biti raznolike. označena po Glišiču (1950) Betuletum. onda će se pojaviti. koje doprinose popravljanju uslova zemljišta. ako požarište leži na strmim padinama. u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S. prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium).Početni stadij razvoja šumsle vegetacije posle požara Odmah nakon požara. 81 . nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajućih vetrova). Međutim. što zavisi od uslova staništa. preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta. na ovakvim padinama ne može se uvek očekivati nalet semena breze. Ako su ekološki uslovi povoljni. koja dominira na svim površinama gde su pre požara bile sastojine šumskog drveća. i u tom slučaju javlja se pionirska fitocenoza breze. fitocenoza jasike (Populetum tremulae). koja odgovara ekološkim uslovima toga područja. često dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili čak i do inicijalne šumske fitocenoze. U slučaju da stanišni uslovi ne omogućavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko požarišta. preko jednog ili više stadija. onda će se razviti tipična fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum. dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljišta pojačava se njegova skeletnost. sa znatnijim udelom ive.

Tek kasnije. što ima posledice i u mikroklimi staništa. posle požara.Shema razvooja šumske vegetacije van dohvata plavne vode. koje su sa manjim životnim zahtevima. Glišiću. inicijalne stadije razvoja vegetacije posle šumskih požara. pionirskih vrsta na požarištu dominiraju duže vreme heliofitne vrste. 1955) Ovaj. počinju da dobijaju sve više sciofilnih elemenata. smrče i jele (bukve). nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drveća i uopšte strukture sastojine. jačih vetroizvala i čistih seča (prema M. kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje. koje sve više dobijaju mezofitni karakter. U sledećoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u višim planinskim predelima. ne obuhvatajući još one složene procese u dinamici razvoja šumske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze. Očito je da posle naseljavanja prvih. sastavljene od heliofilnih vrsta drveća. u početku sa 82 . naseljavanjem belog bora i smrče. glavnom. Ove promene odvijaju se neprekidno.

Na požarištima u Srbiji. 1960) 83 . Vukićević je (1961) utvrdila sledeće sukcesivne stadije. stadij vrbovice (Epilobium angustifolium). stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle požara). Stefanoviću. čije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. kasnije sa usporenim . 3. 2. stadij Populus tremula.ispoljenim dinamizmom. koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca. POPULO – BETULETUM typicum (Glišić) Shema razvoja vegetacije posle požara. u pojasu brdskih šuma bukve (Fagetum montanum).sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza. jačih vetroizvala i čistih seča u regionu šume bukve i jele na triaskim krečnjacima (prema V. 4.zajednica brdske šume bukve. sa znatnijim udelom šumskih vrsta drveća. U našem konkretnom slučaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija .

Ranka Popović. Genista elata i dr. gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris. pašom. Biološki institut N. Lopatin i S. Juniperus communis. Agrostis alba. nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas.Za kontinentalna područja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena šuma hrasta.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd 1957. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva. zavisno od stanišnih uslova. div. Agrostios vulgaris i drugi na močvarno oglejenim zemljištima (subas. K. Srpska akademija nauka i umetnosti. Momčilo Kojić. Nikola Vukićević: Vegetacija Srbije II Šumske zajedince I. Kragujevac. 10. 3. 84 . decembar 1998. 12. institut za bioliška islraživanja "Siniša Stanković" Beograd 1998. gde se javljaju više higrofilni elementi: Lycopus europeus. 6. Kragujevac.posebna izdanja. Kragujevac. novembar 1992. Juncus sp. 7. Kragujevac. Vojislav Mišić. Pteridium aquilinum. u prvom redu tipa zemljišta. monografija. D. erythronietosum). Kragujevac. Slavica Milović. Progresivni stadiji razlikuju se takođe. regresija i progresija vegetacija će se odvijati različito (Ziani. Vijislav Mišić: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. LITERATURA 1. Ljubljana 1995. 1957). Danijela Đordević. april 2000. januar 1999. 8. Genista germanica. sečom drveta. Vitomir Stefanović: Fitocenologija sa pregledom šumskih fitocenoza Jugoslavije. Goran Andrić. novembar 1999. "Svetlost". kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium). 4. Diplomski rad: Kišne gliste Stare planine. Slađana Levajac. Univerzitetski udžbenik. 2. Kragujevac. decembar 1992. koji vodi ka vrištinama. Diplomski rad: Kišne gliste Rtnja. Anka Dinić.R. a u drugom slučaju preko zajednice lučkog jasena i crne jove. prirodno-matematički fakultet. Curculionidae) Kragujevačke kotline. 5. Branko Karadžić: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. 9. I knjiga. caricetosum pilosae). Snežana Pešić: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaša (Coleoptera. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke. Univerzitet u Kragujevcu. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela Čačka. Kragujevac 1997. Srbije . Goranka Anđelković. Branislav Jovanović. Diplomski rad: Kišne gliste okoline Ražnja. jer u prvom slučaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze. Beograd 1997. OOUR. 11. odeljenje prirodno-matematičkih nauka. Sanja Denković. Sarajevo 1986. Diplomski rad: Kišne gliste Goča. Na površinama gde su šume degradirane steljarenjem. I.

Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. a to su: .Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: .Od strane javno komunalnih preduzeća prikupi se tek nešto više od polovine. 85 . Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smeća i njegovo adekvatno odlaganje u reciklažu.ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu.Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture.Tehnološki . optimizacija procesa. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje.Upravljački .Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline . Razbacano đubre je postalo deo “normalnog“ životnog prostora. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru.Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada .koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i završi na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji..Veliki deo starih stvari može ponovo da postane upotrebljiv materijal.Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti .Ekonomski . -Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom. izvorima otpada.Zbog toga se možemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna “zemlja kontejner“? Osećaj za čisto i lepo je već odavno izgubljen.Smanjenje rizika i opasnosti .Svakodnevno. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.Reciklaža i iskorišćavanje .Sakupljanje. transport.8 kilograma otpada.Efikasna kontrola .Ekološki . kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak..međutim nije sve što završi u kanti za smeće otpad koji mora da se spali ili odloži na deponiju.svako od nas u proseku napravi oko 0.Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu.Svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada. Nadzor nad kompletnom strukturom.

Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. suv.Otpad se mora obrađivati i odlagati . sistemi za infuziju. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. fekalije. delovi opreme. hiruški otpad.Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. plazma.-.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. špricevi. neprepoznatljiv. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. iskorišćavanje otpada. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja).) sonde rektalne i gastralne. skalpeli. . kateteri. . otpad iz dela za izolaciju bolesnika. bez neugodnih mirisa. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: . da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. iskoristiv kao izvor energije. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. epruvete. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu.Opredeljivati se za čiste tehnologije. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. ampule idr ). ostatci hrane.Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. vrećice sa tekućim sadržajem. Obrađeni otpad mora biti sterilan. Napravićemo nešto naše. kao i sekundarne sirovine. 86 . Šansa naše kuće je velika. petrijeve šolje. .Zbrinuti sopstveni otpad. obdukcijama. našeg Zdrastvenog Centra. lancete. previjanju rana. Infektivni otpad koji se može obrađivati: Otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa.Potsticati sigurnost i zaštitu. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. urin . speculum. smrvljen.Podržavati procese reciklaže. .kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. otpad iz dela za dializu. . vaginalne sonde i ušni levčići. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. krv.

Ekonomičnost proizvodnje je naravno veća što je kapacitet veći. pa njegovo zagrevanje do 110˚C . metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. Biodizel je metilni ester repičinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. u kojima nema toplovodne ili plinske mreže. Biodizel nije lako zapaljiv. slame. U studiji se opisuje presa za porodična gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese većih kapaciteta od 100 t. Današnji sve zahtevniji ekološki standardi. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godišnje. drvnog otpada.EKOLOGIJA I DRUŠTVO I Gorivo budućnosti – biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praćenjem svih procesa razvitka tržišta u EU i usklađivanjem procesa uz zadovoljavanje svih međunarodnih zahteva sigurnosti. Pri tome nastaje proces koagulacije belančevina i agromerizovanje kapljiva ulja u veće. Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrđena tržišna pravila. Sledi podgrevanje materijala. biljke. zaštitu državnih interesa. šumarstva i industrije -Povećanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima. NOx ) -Upotreba viškova i otpada iz poljoprivrede. nije štetan za zdravlje. preduzeća i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. presuje pri čemu se dobija ulje i kruti ostatak – pogača. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekološki prihvatljiv način -Smanjenje emisije stakleničkih plinova i drugih zagađivača ( SO2. Ima svojstva jednaka onima koje ima klasični dizel dobijen iz mineralnih ulja. Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela – pogače. Svetski program korišćenja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i povećanu upotrebu ogrevnih drva. Prerada uljane repice započinje čišćenjem i otklanjanjem nepoželjne primese za dalju preradu.Zatim se usitnjava. snabdevanje ruralnih područja. kao i obaveze smanjivanja emisije stakleničkih plinova daju snažan podsticaj njegovoj proizvodnji i korišćenju u evropskim državama. sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima. nije opasan za zagađenje voda i vazduha. otpada i plinskog ( bioplin ) i tekućeg ( etanol. 87 . zaštitu stanovništva i okoline. a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u određenoj smesi sa njim.

slično kao što se aditivi dodaju mineralnom dizelu. Nažalost. Dakle.82 %). Zato mešavina sa malim procentom biodizela može u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva.Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s početkom prve naftne krize (1973 godine ) počinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogućnosti korišćenja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila. dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim količinama ( 1. Biodizel ne oštećuje dizel motore.50 %). Važno je i to da će mešavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoći u sprečavanju od smrzavanja. Važno je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590. godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva.5 – 5%) postižu se dobri učinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova. Uz tadašnji dokaz da se biljna ulja mogu uspešno koristiti dizelskim motorima. Uz to je važna činjenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu. ali i goveđeg loja i starog jestivog ulja. Za ostvarivanje takve 88 . profitabilne proizvodnje i zaštite sredine. Za ostvarivanje ovog cilja nužna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda. i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. prstenova. Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila. Dok je 1991. postojale su i određene poteškoće. Ovakva mešavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova. čist biodizel se može prevoziti kao i biljna ulja. Poslednjih godina u većini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu održavanja čistijeg vazduha. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja. Biodizel se proizvodi iz različitih biljnih ulja. najvažnija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu. Temeljni razlozi za takvo naglo povećanje proizvodnje su poljoprivreda. te ponašanja dizelskog goriva u motoru. Ipak.u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. Biodizel gorivo uspešno je prošlo test na vozilima. dok je s mešavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. u 1998. Goriva sa samo 0. Naprotiv. Naime. Biodizel je neotrovan. a maksimalna mazivost postiže se sa mešavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu. cilindra. njegova visoka mazivost u poređenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje trošenje klipova. biorazgradiv i manje iritantan za kožu u odnosu na mineralni dizel. okolina i celokupna privreda.4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. pa suncokret ( 12.

putnička vozila VolksWagen AG – putnička vozila VOLVO Deutschland Gmbh – putnička vozila VOLVO Trucks Deutschland – teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) – traktori 89 . potrebno je uložiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta. čime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajući nivo. Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korišćenja za pogon vozila.putnička vozila Renault – putnička vozila Renault – traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH – putnička vozila Skoda Deutschland GmbH – putnička vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH – komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG. potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstaći uvoz vozila prilagođenim za korišćenje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili niža za 10 % od cene mineralnog dizela što se postiže poreskom politikom informisati vozača i vlasnika vozila o prednostima korišćenja biodizela Novo područje zahteva istraživanja ne samo tehničke prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovništva. 2001 ) Audi – putnička vozila BMW AG – putnička vozila Case – traktorska vozila Citroen Deutschland AG – putnička vozila Daimler Chrysler AG – Mercedes – putnička vozila Deutz AG – motori Farymann Diesel GmbH – motori Fendt – traktorska vozila Fiatgri – traktorska vozila Ford – putnička vozila Hanomag – Komatsu – tertna vozila Isecki – Traktori John Deere – traktorska vozila KHD – traktorska vozila Lindner – traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG – komercijalna vozila Massey-Ferguson – traktorska vozila Nissan – ciljuškari Opel AG – putnička vozila Perkins Motoren GmbH.traktori Still GmbH – viljuškari Suzuki Auto GmbH Deutschland . Nemački proizvođači vozila koji koriste biodizel ( UFOP.strategije prerade nafte.

Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene šume – ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se diže hladna. dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina. hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. a morska trava raste svuda gde se pronađe čvrsta površina za koju se može uhvatiti. Biljke onda rastu u velikoj meri. sićušnih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju različite struje. temperature se retko dižu iznad tačke zaledjivanja i jedina svetlost koja se može videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrače sićušne bakterije. između čestica 90 . Ptice kruže nad njim. meduze plutaju po površini. Najveći deo morskog života se može naći blizu kopna. Dagnje se kriju po pukotinama. te se tako lanac ishrane nadograđuje.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreću kako bi izbegle grabljivice. Vodene šume obezbeđuju hranu i habitat za široki spektar morskih životinja. A još dublje od njih. a ribe kao što su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao što i ptice obleću oko drveća. Ispod njih plivaju i odmaraju veće ribe. Koralni sićušno polipi oblikovani kao vršci polako se izgrađuju u višebojne strukture grebea koje su utočište za više od 2 000 vrste riba. u čijem mulju žive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta. kornjače i ptice selice posećuju takva mesta da bi se razmnožavale i hranile. more je. Dalje od kopna. kako bi to reklai više misteriozno. a podvodni vulkani komešaju morsko dno.). Morske biljke i životinje se mogu naći u svim oblicima. kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh. obezbeđujući hranu za zoo planktone. Tik ispod površine žive pitoplanktoni – mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz »staklene bašte« koji se oslobađa kada goriva poput drveta. Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane. gde sunce može dopreti kroz plitku vodu do dna. U temperaturnim zonama more i zemlja se često spajaju u vidu širokih ravnih muljevitih obala. a grupacije morske trave. RAZLIČITI MORSKI EKOSISTEMI Topli plićaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale. krabe se kriju ispod kamenja. Ovde vrebaju ajkule čudnog izgleda i oktopodi koji čekaju da ugrabe mrtve životinje i biljke što doplutaju do dan okeana.SPASITE NAŠA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlače mora tako da se dobija plima i oseka. 5 000 vrsta mekušaca i bezbroj drugih kraba. Morske životije pasu morsko dno. Vetar stvara talase na površini. U stenovitim toplim priobalnim područjima morske zvezde i lupari se bore za mesto. morskih zvezda i crva. Ova sićušna stvorenja služe kao hrana za ona veća. minijaturne životinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. nafte i benzina sagorevaju. bojama i veličinama. hvatajući se za stene asa stotinama cevastih nožica. sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode. a ribe koje žive na većim dubinama. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima.

Morska riba i druge životinje daju četrnaest procenata životinjskih proteina na svetu. 91 . Foke i kornjače su već značajno preeksploatisane. već zbog toga što su zalihe riba niske.5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu. a 1993 više od 4. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi – ostatak odlazi u preradu za životinjsku hranu i djubriva. Koralni grebeni su dosta uništeni zbog odlamanja za suvenire. možda. Lovci su već desetkovali većinu populaciju velikih kitova.5 miliona tona tovara je ušlo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu. Brazil. U međuvremenu. i obezbedjuju hranu za mesečeve puževe. Zauzvrat. Ali. godine ribolovci su već izvlačili 97. Nigeriju i Trinidad i Tobago.mulja i peska. Mangrovi i koralni grebeni štite tropske obale od oluja sa mora. More je skladište za hranu. Morska obala je prvi izbor za odmor. Brojke su sada u opadanju. USLUGE KOJE PRUŽA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu širom sveta. ptice koje hvataju školjke i sabljarke. helikoptera i satelita u odlučivanju gde će zabaciti svoje mreže koje mogu biti duge i do 65 km. ova stvorenja služe kao hrana za ptice koje posećuju obalu. Više od četrdeset zemalja.4 miliona tona. Malaziju. dok temperaturne obale čuvaju ravne površine mulja. 1988. jeste način na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more može priuštiti doprinos od 100 miliona tona ribe godišnje. ono što još više zabrinjava. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida. Godine 1992 tek nešto manje od 18. kao na primer za ritsku šljuku. slane močvare i peščane dine. vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomoću aviona. A i siromaštvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je moguće ribe. lekove i minerale. ne zbog toga što ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi. oni neće biti u mogućnosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo. Egipat. Mora toliko pružaju brojne »nevidljive« usluge. školjke i krabe. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plažama mediterna. a ravne površine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoći u lečenju raka. uključujući Australiju. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada. dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i šljunak.

U 19 veku komercijalne kitolovačke flote su pobile ogroman broj kitova po imenu »Sperm«. Naftni tankeri namerno puštaju nešto od njihovog tovara u okeane. a onda i na još manje morske kitove.dugačak 10 m – pa se čak i ova vrsta kitova smatra ugroženom u severnoj hemosferi. Kada se otkloni veliki broj grabljivica. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit »minke« . te velike ribe su obično grabljivice. čitav lanac ishrane će se poremetiti. zajedno sa svojim ribljim ulogom. Kada je ponestalo plavih kitova. godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjača su otplivala sa Meksičke obale Pacifika. na primer uništava koralne grebene. 92 . Ribolovci često bacaju plastične mreže. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste štetne metode kako bi povećali njihove male prihode. uništava koralne grebene koji privlače turiste u ovaj region. tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. a ribolovci u jugositočnoj Aziji izvlače retke mrmonje i kornjače. U istočnom Pacifiku delfini se hvataju u mreže postavljene za tunjevinu. Nafta truje morska stvorenja. što komeša sediment i diže ga. U 20 veku počelo se sa lovom na kitove »desnice« pre nego što se prešlo na ogromne »plave kitove«. Konstrukcija bušotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalači toksične hemikalije se izlivaju u more.Ribolovci obično počinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tržištu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu. Bušenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice. Ribolov uz pomoć dinamita. lovci su prešli na manje kitove sa perajima. 1983. Sada zahvaljujući kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo nešto manje od 1000. Komercijalni ribolovci često hvataju u mrežu drugu ribu i životinje slučajno. Ona takođe otklanja izolaciju i plovnost. Drugi oblici zagađivanja i destruktivne ribolovačke metode su zapravo mnogo opasniji. Životinje se hvataju u takve mreže i neke se dave momentalno. koji se takođe oštećuju bušenjem i vađenjem. Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je bušenje u toku. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagađenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miču. a on dalje guši grebene i na kraju ih ubija. Potraga za naftom često podrazumeva i korišćenje eksploziva koji uništava lokalnu sredinu.

sanitarnog otpada iz našig kupatila i otpada sa ulice. Kućni otpad (gradski otpad) 2. Rizičan otpad 3. Biomedicinski otpad ili bolničarski infektivni otpad. KUĆNI OTPAD -Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. ČAJETINA (lični snimak) T IPOVI ČVRSTOG OTPADA -Čvrst otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1.građevinskog materijala.FOTO: ZLATIBOR. 93 .

staklo..baterije.farbe...) 94 .plastika. FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo u različite kontejnere prema vrsti otpada.kore od voća.toplomeri.sijalice.aluminijumskim folijama. Na primer: -Rizičan otpad-biorazgradiv otpad (lekovi.) -Tvrdi otpad (metal.. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi...Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama.) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka.

OTROVNI OTPAD-Stari lekovi.metali.farbe. RECIKLAŽNI OTPAD-Papir.đubriva i pesticidi. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima. REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ČETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka.staklo..sijalice.. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude.plastike.sve što ima baterije..sve hemikalije.dezodoransi.toplomeri. voće i povrće.lišće..FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA.životinje i biljke. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala.otpadke u tečnom stanju kao i hemijske 95 . OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizičnim.jer sadrze otrovne materije.plastika.

korozivni. U industrijskoj proizvodnji.energetici. 96 . tečan.kancerogeni. šut i slično.komunalnoj delatnosti..guma.stakleni i porcelanski krš. i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksični..i iritantni.FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji ispušteni u životnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta života uz ugrožavanje ljudskog zdravlja..Industrijski otpad može biti čvrst. odlaže se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem.poljoprivredi.Industrijski otpad koji sasdrži stabilne materije kao što su:Plastika. mulj. biljnog i životinjskog sveta.

MAČVA 97 .FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATIĆ.

BOLNIČKI OTPAD -Bolnički otpad nastaje tokom pregleda,lečenja i previjanja ljudi i životinja,takođe i pri eksperimentima.Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,živa u termometrima i meračima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadrži makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja stručno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTIČNOG MATERIJALA UPSALA, ŠVEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVIŠTE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i još jeftina započela naš svakodnavni život.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadrže u sebi veoma otrovne teške materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LIČNI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOŽILI

100

MATERIJALI XRANA.CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUČNA ODEĆA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTIČNA KESA PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA VREME 100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAŠA N I K A D A !!! POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu. sa porastom populacije količina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.Firme koriste razne načine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septičke jame -Fabrika za spaljivanje 101 .

ZLATIBOR 102 .NEMARNOST ZA ŽIVOTNU OKOLINU.

a time izazivaju bolesti kod ljudi. jer se otpad ne razlaže.OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta.Otpad je dostupan i raznosi se. 103 . Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti. DOMAĆE ŽIVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE -Otvorene deponije takođe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu.životinja i biljaka. a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dođu do deponije i tu obole.nepokriven je i nerazvrstan.

POŽEGA DEPONIJA RIBARSKA BANJA 104 .DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE.

). FABRIKA NEMAČKA KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. 105 ..on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko..Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadrži DIOXIN i teške metale koji izazivaju teška obolenja (rak i dr.FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje. Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se najčešće uklanja infektivan otpad.Kada se odlozi jedan sloj.

Kada se krater napuni nastaje tzv.jer se otrovi iz nje šire i zagadjuju zemlju i vodu. DEPONIJA SMEĆA NEMAČKA 106 .baterija na kojima se izgradi parking ili nešto slično.DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.Opasnost je kada otrovna baterija procuri.trujući ljude.biljke i životinje.

.SEPTIČKE JAME . čak i od 75% do 85 % i značajno smanjuje troškove postupanja sa otpadom.manjeg korišćenja sirovina iz prirode.One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. 107 . Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju količina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i količine otpada koji se odlaže na Deponiju. a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo.. istovremeno se smanjuje i količina otpada.Suština pojma reciklaža je smanjenje korišćenja primarnih sirovina – na taj način umanjuje se zloupotreba životnog prostora.Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja otrova do nekog vremena. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklažom se dolazi do manjeg zagađenja prirode. RECIKLAŽA .Problem je što u njima nema vazduha.

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali “Gde sam ja sada?“ brzo ćete doći do odgovora. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ 108 ..

jezera. Papirus je dobio ime po biljci istog imena. a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima. livade. koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka.. Već 1009.poljane. godine nove ere. tačnije u Italiji. Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta. Najviše pored saobraćajnica. Tu počinju veliki ekološki problemi. a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira. bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna. Godine 1719. kartonskih kutija. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze.. Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da 109 .. godine počelo je pravljenje papira u Evropi.razbacanih plastičnih boca. čijim se sečenjem razmotavanjem dobija papirus.. Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu. mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga.starih automobilskih guma. klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. O naseljenim mestima sve što se naziva “ZELENOM POVRŠINOM“ – izgubilo je bitku! RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži. od biljke konoplje.lako je zaključiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja ĐUBRE! Ima ga svuda. Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta..Na osnovu najlon kesa koje “Ukrašavaju“ krošnje drveća. i velike količine drugog otpada na osnovu ove strane. a šume se sve više seku da bi se on napravio. Italijani su našli način da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje.. Prvi papir se pravio u Kini oko 105.ali ne zaostaju ni obale reka i same reke.

). naročito na elastičnost i otpornost na savijanje i izvijanje. Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjača (za lošije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire). da bi se olakšao rast velikih i jačih stabala u nekoj šumi. www.kraft kvaliteta .) recikliranjem starog. lepak. 110 . a upravo takav papir ne može da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze čiji procenat utiče na sam kvalitet papira. a onda se dobijeni papir pušta u mašinu odakle izlazi namotan na velike kaleme. Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin. boje itd. a jedan talasast. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva međusobno slepljena papira. Oblik i dimenzija vala direktno utiču na mehaničke osobine lepenke. radi odstanjivanja nečistoće i trunčica. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i sečenje). od kojih je jedan ravan. nastalih: pročešljavanjem šuma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju.ambalaza. upotrebljenog novinskog papira. Od čega se pravi novinski papir? Novinski papir se najčešće proizvodi od drvenih ostataka. a onda joj se oduzima višak vode. gips. Isitnjena masa se kuva u hermetički zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kašu. iz kojeg je odstranjena tinta.ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira koja se danas nudi tržištu. Proučavajući tehnologiju izrade papira odlučili smo se za onaj koji sadrži najveći procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira). – već prema vrsti papira). Zatim se ispire.mikro E-val. Stoga se svi naši prozvodi izrađuju od dvoslojne talasaste lepenke.com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca.

Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu! www. Sav ostali neplastificiran papir i karton. listova. boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo. Može se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari. Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni. kupujemo i recikliramo.Komad mrežice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veličine papira A4 .8 daščica dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) od kojih ćemo napraviti dva rama prema nacrtu . Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže. recimo biljka kana. UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: . Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja.com Kako napraviti reciklirani papir? Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira: -Stare novine.Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani između dve teške knjige Proceđeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba. Iskorišćene papirne salvete od ručka.google. izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu.Čista plastična kanta .Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na što sitnije komade ili iscepkana kutija za držanje jaja .Mikser 111 . Alat za pravljenje papira: .RUČNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbližimo sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova.

Ram sa mrežicom okrenite tako da mrežica gleda na gore.mrežica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na više načina. Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju.Plastična posuda za mućenje . Držite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu. karton od kutije za jaja i slično potopite u vrelu vodu u čistoj plastičnoj kanti i ostavite je u tome par sati.Stare novine .google.Ekserčići .Kada ste sve pripremili a stara hartija je odležala u vodi uzimajte po šaku toga dodajete u plastičnu posudu za mućenje i mutite mikserom više puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude ličilo na supu. tako da supica poplavi ramove i uđe u donji ram.Sunđeri ili truleks krpe za sakupljanje viška vode koja curi . Ako dodate previše toga mikser može pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor. pa na ovaj ram stavite onaj bez mrežice i poravnajte ih.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) .4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) .Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mrežice.com Podignite ga ali samo toliko da je mrežica tj.. Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili čvršći .Velika plastična kadica ili lavor . ako nameravamo da pravimo puno papira. Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se 112 . dno potopljeno u supicu i najsporije moguće ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne. ili još bolje dva dana. www. recimo spajanjem letvica tankim ekserićima ili lepljenjem lepkom za drvo i sušenjem koje traje jedan dan. Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko će vam trajati!Jedan ram postavite na mrežicu za komarce presavijte mrežicu preko rama i učvrstite je na ram tako što će te je razapeti kucajući ekserčiće sa svih krajeva ivica mrežice na drveni ram kao na slici… Mrežica mora biti dobro zategnuta.

ali nežno. školjka ili jednostavno ostavite četvrtast oblik. recimo cvet. Pažljivo. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju. Dok držite ram i fasciklu spojene. obrnite sve to naopako.ocedi. a to su: 113 . Ne pravite predebeo papir! www. lupkajući nečim tvrdim u ram recimo malim čekićem odvojite ram od vašeg umetničkog dela i ostavite da se sve osuši! Koliko dugo će se sušiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili. karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. pa pokupite vodu sa donje strane mrežice sunđerom ili truleks krpom.ba Papir.com AMBALAŽA OD PAPIRA I KARTONA www. Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastičnom fasciklom. Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cveće i lagano sunđerom pritiskajte da se sve ocedi.google.ekologija. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji želite. tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju.

mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi. kao omotni papir. koje su kasnije 114 . pa se zato moze dobro lepiti.mala zapreminska masa. Natron – papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze. i 2. Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe.. kada je 1310. a donja nije. ali ne znatno. rastorima kiseline i dr.vostani papir . prirodnim i sintetickim smolama. za oblaganje gornje povrsine kartona itd. stoljeća (1905. laki su . papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se već u 1. pa zato natron – papir ima dobra mehanicka svojstva. stoljeću pre Hrista. sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze. Ambalazu od papira i kartona. Na početku 20. Upotrebljava se za izradu vrecica. prema obliku. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca.papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova. kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalaže.) izumani su strojevi za proizvodnju šivanih papirnatih vrećica s tiskom. tecnosti i masnoce. Ova celuloza ima duga vlakna. Kao ambalažni materijal. Gornja strana natron – papira je obicno glatka. talasaste lepenke itd. Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove.. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867. U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir.zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali. Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima. kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo . parafinom. sto omogucava graficku obradu. konačno stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku. tehnike obrade papira su poboljšavane. Kroz stoljeća.parafinski papir .pergament papir .

). CD-ovi.posta.postale višeslojne (1925. www. čekova. predmeta i hartija od vrednosti. slajdovi.rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeđuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. fotografije i slično. Pismonosna ambalaža – Koverti U zavisnosti od sadržine pošiljke možete izabrati sledeće vrste koverata: Koverti opšte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saopštenja.rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zaštita pored spoljnjeg omota koji je izrađen od papira. račune. foto filmovi. npr: audio i video kasete. www. Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u više dezena 115 .. što ne isključuje i druge predmete kojima ovaj koverat pruža potrebnu zaštitu u prenosu. Materijal: papir 125 g/m² i natron 130 g/m² sa aircap zaštitnom folijom Boja: bela i oker . Materijal: polipropilen Boja: bela www. naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. obveznica. Materijal: papir 90 g/ m² Boja: bela.posta. menica.rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca. akcija. štampane materijale i slično.posta. Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817.

ekologija.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalažu koju najčešće nazivamo tetrapak. Papirne kese Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta. drveće se za tu svrhu obeležava i seče. sem papirnog.posta. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. Budući da ovakva ambalaža.rs Viseslojna ambalaza – Tetrapak www. sadrži i neke druge slojeve. bilo kamionima ili helikopterima. kao što su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije.www. ona se ne može reciklirati na isti način kao i papir. Zato ovu ambalažu moramo odlagati u kontejner za mešani otpad. ili je razložiti na slojeve i onda svaki sloj odložiti u određene kontejnere. 116 . Kao prvo. Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija. Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume.

Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije.. Sivi karton proizvodi se od starog papira. Sluzi za izradu fine ambalaze.. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama. kartoni proizvode se od celuloze. Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati. Boja se dodaje uz još vode.ambalaza. tro-. dosta tutkalisani i masinski glatki. parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica. Ta kaša se onda pere i izbeljuje.ofset. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi. ostavljajuci kašu. presuju i suse.i sedmoslojni.hr Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti. Uh. koji se lepe. kroz koju prolazi voda. U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-.www. 117 . koja se onda namotava u papir. KARTON – se obicno priozvodi od drvenjace. A to je samo za pravljenje papira. nameni i doradi. Para i vlaga odlazi u atmosferu. i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400. peto. Bezdrvni pisaci . a drvo prelazi u stanje kaše. starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze. za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni. gramaturi. Ovaj drveni paprikaš se ‘vari' u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati. struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. Mašine se koriste da se oguli kora.

Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalaže u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim već skrobnim lepkom. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira.org. Na paketskoj ambalaži se nalaze označena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca. pošiljaoca. Za transportnu ambalažu koriste se papiri većih gramatura.yu Paketska ambalaža Ekološki materijal od koga se pravi paketska ambalaža je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa pošiljaka obezbeđuje potrebnu zaštitu. celuloze mešane s drvenjačom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. danas se sve više upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila. Papira za izradu valovitog kartona ima više vrsta. Papir koji će se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalaže ili komercijalne ambalaže. koji je lepljen između dva ili više papira za ravni sloj“. kartoni. Ambalaža za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva. U zavisnosti od sadržine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaža opšte namene i paketska ambalaža posebne namene. Boja paketske ambalaže je tamno žuta. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne površine papira su mineralnog ili biljnog porekla. www. vlagu i da ne klizi. Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. a za komercijalnu ambalažu papiri manjih gramatura. vlaga i dr. Lepak je pomoćno sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalaže.) usled kojih bi moglo doći do oštećenja sadržaja paketa. kao i označena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa.ekoforum.Valoviti karton Valoviti karton se može definisati kao „karton koji je izrađen od jednog ili više slojeva papira za val. 118 . a ambalaža od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjačama mora biti otporna na sniženu temperaturu ispod 0°C. Upotrebljavaju se papiri od čiste celuloze. Paketska ambalaža je otporna na sve spoljne uticaje (mehanička oštećenja.

U ponudi su četiri tipa paketske ambalaže posebne namene: Paketska ambalaža tip Ts. Materijal: troslojni karton i polipropilen.posta. Boja: tamno žuta www. slike. dokumenta. Mašina je dizajnirana kao jednoredna.Paketska ambalaža opšte namene Paketska ambalaža opšte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100. plastične boce. u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža. i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat. zavisno od toga koji se proizvod puni.posta. zbog osobina i dimenzija. Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u. a pruža i jaču zaštitu sadržaja od kartonskih kutija. PE kese. sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. 119 . projekte.rs Paketska ambalaža posebne namene Ova vrsta ambalaže je namenjena za predmete koji se. Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata. Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.5 l.rs Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju.0 cm). sa doziranjem na vrhu. Polipropilenska paketska ambalaža je izrađena od 100% polipropilena i može se više puta koristiti. planova. itd. staklene povratne boce. Namenjena je za slanje različitih predmeta i robe.0 x 100. Boja: oker žuta www. slika. Materijal: troslojni karton. Michigan. kalendare i dr. ne mogu zapakovati u ambalažu u obliku kutije npr: boce.

Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha. 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. odakle napojni vod može da ga preuzme. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4. kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake. i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta. i postavlja ga na jedan od njegovih klipova. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta.sr. gde je smešten i na koji način funkcioniše. da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju.ekoserb. što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. tako gomila kartona postaje lakša.gov. Napojni vod i transporter Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. Idemo redom: Automatsko spremište za karton Automatsko spremište prima oko 750 kartona. potrebno je objasniti svaki deo ponaosob. čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije. dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. Kada je ova operacija završena.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja. 120 .www. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena. Uređaj za savijanje dna Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca.

na isti način kao što je bilo formirano dno. glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. dnom na dole. specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju. vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se. odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje. spreman da ponovi ciklus. a vreteno rotira klip do sledećeg položaja. Uređaj koji skida kutiju sa vretena U petom. Sada se. stvarajući negativan pritisak u cilindru. Druga presa Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″. Kad se vreteno zaustavi. formirajući krilca od delova 1 i 3.Grejač Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. čime potpuno zatvaraju dno posude. glava grejača se podiže. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. U dugom taktu. poslednjem. da se poveća njegova mehanička otpornost.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja Konvejer Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom. položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom. a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna. Nakon toga. Uređaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. Klip se pomera na dole. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju. PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. i tečnost počinje da puni cilindar. savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama. U odgovarajućem trenutku. položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj. koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu 121 .

mešalica za toplu i hladnu vodu. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra. u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu.3 mm. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. predstavlja odpadno zemljiste . Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja). grejač za formiranje vara. Neke od njih (rudarstvo.Na osnovu debljine. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi. papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0. ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja. ali i privrednim standardima. uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj. uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica. zbog čega se ovaj postepeno otvara. energetika i dr.HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja). Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu.udaljenost od početnog položaja. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj. metalurgiji. energetici. gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja. uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd. odnosno dodati ulje itd. karton se podiže ka otvoru punilice. Grejač Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača.Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija. odnosno po debljini. ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi. uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju. hemiskoj i 122 . STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina.Pored osnovnih delova. automatski ili ručno. kao što su varijator brzine. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva. Neke od njih su . pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom.Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu. u zavisnosti od želje i potreba kupca.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim. a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan.

mogucnostima njihovog recikliranja. na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije. i sl. odpadni materijali. tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati.Energetska kriza koja je nastupila. sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica . odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna. Medjutim. zbog tehnoloskih specificnosti. i sl. krajem sedamdesetih godina . Ako se. ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine. berza . Mnogi privredni sistemi nisu. medjutim. sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem. posebno degradirano zemljiste. rekultivacijom).8mm.prehranbenoj indusriji. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju. U izlaganju se. sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno. 123 . predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke. ne mogu se ekonomicno regenerisati.). izvoru nastajanja i sl.uopsteno se iznosi njihova struktura. stakla i ostalih neorganskih komponenata. zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu. potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine. ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine. dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka.). dimenzija manjih od 50. Informisanje o raspolozivim materijalima. koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem. tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni). lako donose odluku o recikliranju. velikoj masinogradnji.-predstavlja slozen sistem. posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja. mnogi materijali i sirovine. Sirovo smece. Usitnjeno smece. sadzaji . revitalizacijom. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju. treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija. i mestima gde se recikliranje moze vrsiti.Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu .Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca . razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala . vezane za nacin odlaganja odpadaka. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. ili je uopste i nema). ogranicenost prirodnih izvora sirovina. a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima.

skladistenje. molibden 40-60. Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima. izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina. prirodni gas 4050. domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. platina 70-90. olovo 40-60. nacin sakupljanja i odvodjenja smeca . zavisna od karaktera otpadaka. odnosno sekundarna energija. sortiranja . Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora . bez iskoriscenja energije i sirovina. Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo . Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo. kobalt 120-150. 124 . Recikliranje odpadaka se. recikliranje. Briketirano ili paletizovano smece. nikl 80-100. ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg. kao rezultat udaljenosti izvora. transport. nacin stanovanja i socijalne specificnosti. tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa. Cena uklanjanja otpadaka .Usitnjeno smece . kalaj i volfram 60-70. Za ponovno koriscenje materijala i energije . cesto se nazivaju i sekundarne sirovine . uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti.Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje. kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi . kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka. mesta i nacina stvaranja . preradu i unistavanje . ugalj 100-150. gvozdje 150-170. kao sto su klima .Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine . hrom 150. nafta 40-50. kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad. bakar 30-50. tako i sa aspekta zagadjenja sredine. Otpaci sa cvrstim . mangan 70-90. velicina grada . ziva 30-40. osim iz razloga zastite zivotne sredine. ili deficitarnost sirovine. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima .Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg. pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione – postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka.Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje. zlato 20. primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine . ekonomska razvijenost posmatranog regiona . cink 40-50. sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm.

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. Životinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

Činjenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiču na živi svet. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih. sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote. Kao čvrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromašeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Anđeo". Tako je bilo sve do 24. a prilikom eksplozija. sto je moguce manje kolicine otpadaka. kapacitet. u atmosferu su otišle tone čađi. ugljen dioksida. došlo je do ispuštanja ogromnih količina toksičnih hemikalija. bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje. Osim recikliranja materiala. Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera.. Odlaganje. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva. moze se primenjivati i postupak recikliranja energije. transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije. a najteže su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Pančevu. Kompostiranje biljnih otpadaka. zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. masinogradnje i prerade sirovina. je povećana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve veći broj obolelih od leukemije. marta 1999. klasifikaciju. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekološkoj oazi u Evropi. Iz tog razloga.recikliranje koriste. Prve iskre-Barič. predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje. sumpordioksida itd. godine.) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija. zivotinjskih komponenti. osnovne dimenzije. neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv. pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva. masa. ugljen monoksida. mnogobrojnih skladišta goriva. ili bi to trebalo da bude. U narednom godinama. Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa. U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. preradu. a stotine letova dnevno je pravljeno iznad naše teritorije. Kao posledica. Evropi tek predstoji suočenje sa posledicama u vidu kiselih kiša.. EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je nešto što prevazilazi granice usko nacionalnog. 128 . Petrohemije i Azotare u Pančevu. Tom prilikom je NATO izazvao više desetina ekoloških katastrofa.. sagorevanje i kompostiranje odpadaka. na uredjene deponije. odnosno do početka bombardovanja. Ona je osnovna vrednost svih ljudi. Poznato je da avioni doprinose uništenju ozonskog omotača. program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih. potrosnja energije.

173km2) (podaci iz 1999. Obedska Bara. Zbog čistoće prirodne okoline u kojoj rastu. Ekonomska katastrofa povećava pritisak na šume i ostatak biljnog sveta. Posledice zagađenja prilikom bombardovanja tek počinju da se manifestuju. Međunarodne organizacije za očuvanje Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naših nacionalnih parkova (Durmitor. nalazi se kod nas u Jugoslaviji. a najpoznatije su borovi munika i molika i Pančićeva omorika. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji. predstavlja zapravo 2. živi tako veliki broj vrsta. Lovćen. Više od 400 živi samo kod nas. NATO intervencija je dramatično ugrozila biljni svet. leptira.1% Evrope. a osetiće ih kako Evropa. Skadarsko jezero i Šar planina) kao i 4 područja zaštićena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero. pa spada u floristički bogate delove sveta. Radi poređenja. gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanište u Jugoslaviji 70% vrsta sisara. a od toga 14 podvrsta živi samo kod nas. dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca. U Jugoslaviji je zakonom zaštićeno oko 380 biljnih vrsta. tako i čitav svet. a štetni efekti će biti dugotrajni i mnogobrojni. zaštićen je evropskim i svetskim dokumentima. Jedino na tim mestima možemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti. ali su tamo veoma retke. U svetu su veoma retke prašume u kojima je očuvana izvorna vegetacija.300 vrsta biljaka. a na njoj živi 2% svetske flore.035% svetskog kopna. -Fauna Poslednje sigurno utočište za mnoge životinjske vrste koje su u Evropi ugrožene. Fruška Gora. a jedna takva je Biogradska Gora. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas. od kojih 2% živi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronađenih kod nas. Tara. Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). Kopaonik. otkrivena pre stotinak godina. konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroženih vrsta. 490 životinjskih i 100 vrsta gljiva. Čak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima približno 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji. Holandija. Biogradska Gora. Đerdap. Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekoloških uslova u kojima biljke žive. biljke sa naše teritorije su veoma cenjene. rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endemičnim) vrstama. Godine). buba. U svetu se najviše koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. daću i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska. -Flora Teritorija Jugoslavije čini 0. Belgija 44 vrste-Bugarska 129 .Površina SR Jugoslavije (102. Ovde živi oko 4.

čime se remete uslovi za opstanak gljiva. pa 1985. Ekonomska kriza pojačana bombardovanjem dovodi do neplanske seče šuma. smanjuje prinose u poljoprivredi. Jugoslavija je najveći svetski izvoznik vrganja.g. a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje. potpisuje Bečku konvenciju. Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugrožen. Više od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanište ovde kod nas. sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. u Montrealu Protokol o o zaštiti ozonskog omotača. a 1987. Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta.g. Jedna od njih je kraljevka koja je predložena za zaštitu Bernskom konvencijom. dok kod nas one imaju stabilne populacije. Gljive najbrže apsorbuju štetne materije. UV zračenje izaziva rak kože. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. 66% evropskih vrsta sisara živi kod nas. izgleda da je sve to ostalo na papiru.50 vrsta-Rumunija Na našoj teritoriji živi 350 vrsta ptica. a sve količine uvozi Zapadna Evropa. ganoderma applantum). Ozonski omotač Ozon formira tanak zaštitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zaštita od štetnog UV zračenja koje ubitačno deluje na živi svet. promenu temperature na Zemlji i još mnoge nesagledive posledice. Svet je već duže vreme svestan opasnosti od uništenja ozonskog omotača. U poslednjih 15-20 godina je uništeno 3-7% omotača i pojavile suse takozvane "ozonske rupe". Za veliki broj ljudi. -Fungi U Jugoslaviji se nalaze najveći delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. kataraktu. a tih materija je oslobođeno u ogromnim količinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. 130 . jer su njihova staništa ugrožena direktnim dejstvima ili zagađenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. Ipak. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvrđeno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. Mnoge od njih koriste našu teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilišta na severu Evrope.

Radioaktivnost Na početku sam već napomenula da je domaćoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromašeni uranijum (OU). karcinogeni i radioaktivni materijal. pa je izvesno da će ljudi koji su sa njom došli u kontakt biti pogođeni preranom i veoma teškom smrću. a količina zračenja samo jedne ove čestice u ljudskim plućima jednaka je jednočasovnom rendgenskom snimanju pluća.04% odvostručio. Staklena bašta Sunčevo kratkotalasno zračenje apsorbuju atmosfera. oslobodi se uranijum oksid u česticama od 0. hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izračuje kao dugotalasno zračenje. Kako je atmosfera gosta. te Zemlja ostaje zagrejana. toksičan. Nju je nemoguće otkloniti. što predstavlja gornju vrednost. zagađuju atmosferu. njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vršeni preleti. a kada se na to dodaju i vrhovi krstarećih projektila. Porast temperature od samo 1.. ona postaje barijera za prolazak ovog zračenja. Bez obzira na to što u svom nazivu sadrži "osiromašeni" on je veoma opasan. dobijemo cifru od 750t. Međutim. Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bašte" i bez nje ne bi bilo života na Zemlji. azotnih i sumpornih oksida. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu. 80. temperatura bi se podigla za 3-4*C.000 131 . Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne površine bile suvlje.3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku. Azotni oksidi se horizontalno šire u atmosferi. dovode u opasnost ozonski omotač iznad Jugoslavije. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini požari čime je došlo do oslobađanja CO2. Izračunato je da 500 supersoničnih aviona može dovesti do smanjenja ozonskog omotača od čak 5% što intenzitet UV zračenja podiže za 10%. Za sada se najviše srećemo sa posledicama upotrebe oružja sa OU na primeru Iraka. Kada bi se nivo CO2 sa današnjih 0. CO. Kada OU bomba eksplodira. porast nivoa Svetskog mora za više od 100m potapanje kontinenata više od 150km od današnjih obala (New York.5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi više stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. problem predstavljaju veštački izvori materijala koji daju gustinu atmosferi. Veme poluraspada ovih čestica je 10 milijardi godina.. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. doći će do velikih promena u strukturi flore i faune. UNEP (organizacija UN za zaštitu životne sredine) daje podatak da je indeks UV zračenja na našoj teritoriji 7. nego što to čini olovo. tankova sa naftom i benzinom. Metak u sebi sadrži dugačak tanak cilindar OU uliven u plastičnu košuljicu. Ako se nastavi sa dosadašnjom emisijom CO2 u atmosferu. rotori helikoptera.NATO avioni su ispuštali okside azota koji zajedno sa gasovima iz uništenih rafinerija. Količina bačenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t. Sve preko toga je izuzetno štetno po zdravlje ljudi.

Usled velike ekonomske bede. polihlorisani bifenili. došlo je do oslobađanja teških metala (olovo. bakar. spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi.4 do 2kg uranijuma. Trenutna politička situacija nam ne dozvoljava da vršimo istraživanja na teritoriji Kosova i Metohije. kažu da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina. koje je do '50. da bi završile u Crnom Moru. ali je taj proces dugotrajan. Pored teških metala. već neke čestice lebde u vodi. živa. Žitelje Jugoslavije od masovnog trovanja. Pod uslovom da zagađivanje odmah prestane. pa čitav tok reke postaje zagađen. ali se pretpostavlja da su degeneracije primećene na flori i fauni. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraćen kući jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. a time i sveta. Neki od njih su: etilen dihlorid. Nafta je biorazgradiva. Bugari su dozvolili lovcima iz čitavog sveta da dolaze i love ova predvna. Ove materije su veoma opasne. Na Kosovu je ustanovljena povećana radioaktivnost.-ih godina prošlog veka bilo najbogatije more delfinima. Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali živi svet. Jedno zrno sadrži 0. Stariji ljudi koji još uvek pamte to vreme. Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara. 132 . a Dunav je bio neobično visok za to doba godine. humana stvorenja. cink. nikl. pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. Sprečava razmenu kiseonika između vazduha i vode. Posledice su već vidljive. što je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku.američkih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" čiji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. Nafta stvara tanak mikrofilm na škrgama riba što izaziva gušenje i masovne pomore. a za razliku od organskih materija. nisu biorazgradive već zauvek kruže prirodom. postoje i druge toksične materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije. Danas su oni gotovo istrebljeni. uran) koji su dospeli u reke i zemljište. Naftne mrlje Tokom bombardovanja. vinil hlorid monomer. Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima. a neke padaju na dno. smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetičkih procesa. zagađenje će trajati decenijama. Smanjenje kiseonika onemogućava samoprečišćavanje reke. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAĐUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na površini.

133 . Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. Sigurno nastaju najveći problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema. Ozbiljni pristup zajednici logističkih poslova.4536 kg. obrade i realizacije porudžbine. opasnije i sa neizvesnijim uspehom. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. je dalo prave rezultate u najvećim firmama i državama razvijenog sveta. ali još više u praktičnom smislu te reči. Njegovo šire prihvatanje ići će uporedo sa shvatanjem značaja fizičko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopšte. Danas.Američka agencija za zaštitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave ispuštanje PB-a u koliko je količina veća od 0. To se posebno odnosi na menadžere i vlasnike privatnih firmi naročito iz trgovačke delatnosti. veština pravljenja zaključaka. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadžmenta za mnoge poslovne kuće čak i u najrazvijenim zemljama sveta. kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logističkih troškova u preduzećima.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. U našoj zemlji do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja o relativnom značaju logističkih troškova na nivou firme ili privrede u celini. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona. u poslednjih 30-tak godina. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Logistika je relativno nova stvar u naučnom. nego prokrčiti put ka upoznavanju nove stvari˝. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. Još početkom 16. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. To je upravo domen i srce logističkog menadžmenta svake firme. Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja menadžeri u našim preduzećima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logističkim problemima. S toga se nameće kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljučnih elemenata koji idu daljem jačanju menadžment i marketing logistike kao prometne funkcije. Iz mnogobrojnih istraživanja na zapadu se pokazalo da logistički troškovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%. Zahvaljujući posebno ukazanoj pažnji logistici. dok je opterećenost društvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. jer svaki razvoj preduzeća zavisi od organizacione strukture. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ˝ne postoji ništa teže. kasnija logistička istraživanja s početka 90-tih godina prošlog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata.

On zavisi od mehanizma raspodele. Ona mora 134 . Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. podrška proizvodnji i nabavka. Skladište Kupac Fizička raspodela podrška proizvodnji nabavka Snabdevač Izvor informacija integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. One utiču na ukupni. procese skladištenja. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. raznih komponenti. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. kao i rad u skladištu. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. pravilnim sagledavanjem svih logističkih aktivnosti. konačni aspekat marketinškog procesa. softverske podrške kao i snadbevanja. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. kao i čitav spektar fizika raspodele.Država bi takođe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. kakve i kolike uštede mogu da se ostvare na makroplanu. Ceo proces. kupac je krajnji cilj. Logističkom menadžmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu što bi se više bavila proučavanjem logističkih problema. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. tj. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. kao i finalizaciju proizvoda. tradicije proizvoda. na osenčenoj oblasti. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. nabavke. Ove komponente su ilustrovane slikom 1. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. Prema fizici rasp odele. pre svega. obezbeđenje materijala. odredište ili destinacija u lancu prodaje. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. priliva informacija.

Planiranje. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. kao i zahteva za proizvodima. 4. strateški cilj. logistički zahtevi. izvršenje zahteva. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. 3.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. proizvodni zahtevi.da odgovori na pitanja: šta.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. Na osnovu slike može da se konstatuje da je rad. njihovim servisiranjima i performansama. planiranje i koordinacija priliva. 2. Najvažnjij tipovi logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Planiranje i koordinacija toka strateški cilj ograničenost kapaciteta logistički zahtevi sređivanje skladišta planiranje menadžment robe proizvodni zahtevi izvršenje zahteva drugi menadžment drugi procesi distrubucija transport nabavka zahtev za logističkim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. Logistički zahtevi. sređivanje skladišta i planiranje. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. planiranje i kontrola operacija dan za danom. Relacije između dve logističke informacije date su slikom 2. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini: strateški cilj. i to: 1. 5. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. Sređivanje skladišta i 7. Finansijski aspekat strateškog 135 . Zatim.ograničenost kapaciteta. Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. kako i gde će se proizvoditi. Izvršenje zahteva 6. Proizvodni zahtevi. ograničenost kapaciteta. dan za dan.

gde i kada u celom logističkom procesu.plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. manje od 9 dana). kao i strukture samog skladišta. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. MENADŽMENT ROBE Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. emila . Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. komunikacija rukovodećeg tima.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. 136 . tj. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. faksa ili elektronske pošte. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. prihvatljivost. opremu i kapacitet. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Najvažnije je da postoji ravnoteža.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. olakšice.Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. formira se podrška tražnji i operacioni plan. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta.

Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. nabavke. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. već na mestima gde su nastali. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. tako da postoji karika. odnosno veza između prodavaca i kupaca. Za firme koje se bave trgovinom. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. znati. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. tj. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. zahtevi za specifičnim tražnjama.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj.Veoma je bitno.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. 137 . već i na mogućnost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. zahtev kupca.Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. projektovanja. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. pre svega. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena.cene koštanja. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. Podrška životnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrške logistici. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju.

Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Veoma je bitno prepoznati prepreke. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. skladištenju proizvoda. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. PERFORMANSE (IZVOĐENJE) LOGISTIČKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. 138 . Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. što čini misiju svih performansi ciklusa. Na slici 3. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. sistemima merenja. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. odnosno u nivou znanja transfera. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. One su bitne za logističke zahteve. Sistem output. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija.Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. To je osnova kreativnog operacionog sistema. informacionim tehnologijama i sposobnostima. Slika 4. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije.

odnosno građe logističkog sistema.Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac Ciklus nabavke Ciklus podrške proizvodnji Transportni pravac Ciklus fizičke distribucije Pravac komunikacija Slika 3. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. 139 . logističke performanse ciklusa 1 2 Izvor materijala Izvor materijala 3 Izvor materijala Proizvodno postrojenje Proizvodno postrojenje Skladište Proizvodno postrojenje raspodela skladišta Skladište Skladište Slika 4. Treće. podrškom proizvodnji. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. treba poznavati tri ključna momenta. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele.Drugi. ili sa zahtevima proizvodnje. Struktura fleksibilne logističke mreže raspodela skladišta raspodela skladišta kupac kupac kupac Za razumevanje logističkog sistema.

Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. selekcije. kompleksna proizvodnja može da se podrži. Kretanje i usklađivanje cena proizvoda. Izvrši se selekcija situacija. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. PERFORMANSE CIKLUSA .Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema određenim kategorijama i kretanju ka određenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Logistička 140 . Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5. odnosno logističke podrške. logistička podrška reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrške proizvodnji kao specifične operacione oblasti je relativno nov koncept u logističkom menadžmentu. procesi.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama što predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. odnosno kupaca. To se ostvaruje kroz maksimum elastičnosti. materijala i poluproizvoda. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem.FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrški proizvodnji je nađena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. transport i isporuka kupcima.PODRŠKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. Zato. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. komponenata kao i raznih olakšica u direktnoj je zavisnosti od podrški performansi ciklusa proizvodnje. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Drugi processi Druge selekcije Druge transmisije Razni transporti Drugi kupci Isporuka kupcu Osnava fizičke raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku.

Maksimum se može izvući ukoliko se proizvodna podrška koristi u odvojenim logističkim operacionim oblastima. Rešenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipičnih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. Posao logistike proizvodnje je olakšanje ovog procesa. Selektovanje situacija. Ove aktivnosti su prezentirane na slici: Nastajanje plasiranja i postavljanja Snabdevanje dobijanja transport cikls aktivnosti nabavke 141 .Kada je proizvod završen. sistem proizvodne podrške može zahtevati veliku mrežu performansi ciklusa. zatim. Osnovni koncept je podržati sve proizvodne zahteve na najbolji način. Podrška proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. Proizvodna operaciona podrška koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutrašnjim kretanjima kao i internom menadžment kontrolom. kompleksna podrška proizvodnji čak i kad su u pitanju mogući skokovi i prelazi. 2) razna postavljanja i plasiranja.podrška je veoma bitna za sve strategije. odrerđuje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju. Vremena ovih kretanja. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistička podrška proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. operacija fizike raspodele su u začetku. Logističke operacije skraćuju prazne hodove u kretanju između firmi i nekih unutrašnjih zahteva. zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praćenju materuijala. konačna isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kućama za sledeću isporuku kupcu.To su: 1) poreklo. završetku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli. delova. 4) primanja. kao i raspodela i nabavka čine jedan od ciljeva logističke podrške. Neke firme imaju proizvodne operacije u začetku. 3) transport. Tipično unutrašnje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifičnim proizvodnim aktivnostima. Logistička proizvodna podrška je tipičn zatvorena za firme gde su nesigurna ponašanja između proizvođača i kupaca. Logističkom podrškom proizvodnji smanjuju se naprezanja. definišu i nalaze olakšice.

dani DRUGI PROCESI 2 4 3 2 4 3 142 1 vreme. dani DRUGI TRANSPORTI 1 3 1/2 1 3 vreme. veličina tereta. Performanse ciklusa su tipične za razne odnose između kupaca i mogućih procesa.vreme isporuke. dani 20 . Jedan materijal. vrednost. Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti. Treba istaći da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistička kontrola. tj. prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakšicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korišćenja performansi ciklusa. vrednost. Osnovni. daju zahteve kompletnog procesa nabavki. deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom. metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda. Pre svega. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa. ZBIRNI CIKLUS ISPORUKA KUPCU 5 vreme. Logistička granica je kreativan uspeh svih performansi.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces približavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus. vrednost. što je osnova logističkog menadžmenta. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo često uz podršku logističkih granica koje dovode do smanjenja cene koštanja. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke. vrednost. dani 10 40 DRUGE TRANSMISIJE 1/2 vreme. granični cilj operacija nabavke je široka identifikacija logističke granice. Logističke operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama. nesigurnosti.Aktivnosti ilustrovane slikom 6.

DRUGE SELEKCIJE vreme. Aktuelne performanse ciklusa su veće ili manje od 10 dana. 143 . dnosno vrste transporta i operacionih uslova. dani vreme. Slikom 7. tipa. nivo distributivnog centra i potrošača kroz efektivno planiranje. Cilj menadžmenta performansi ciklusa je u skladu sa očekivanjima ili standardnim vremenom. vrednost. vrednost. Korišćenje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrškama. Očekivane performanse su nakon deset dana. organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakšavaju proizvodni postupak. dani 2 nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladištiu iz koga se vrši isporuka. Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tražnje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa. Od petog dana reflektuju se performanse mogućeg vremena. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. količine robe. Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statističkog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada.Linija vertikalnog rasta je refleksija očekivanog vrem ena za sve performanse svakog traženog zadatka. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogućeg ciklusa vremena. Koriste se i druge transmisije kao što je izuzetno praktičan elektronski transfer (EDI). Vreme transporta je funkcija udaljenosti. Logistika poslovnog marketinga proučava kako upravljanje na mogući i najbolji način obezbeđuje profitabilnost.

odnosno po zahtevima krajnih korisnika. instrumente za sprovođenje. unapređenja proizvoda i komuniciranja sa okruženjem počinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja. a do sada nedovoljno istraženog marketinga čija pravilna i lpgična primena. osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potrošača na tržištu. gde. stoga se smanjuju i mogućnosti za znatnije uštede u ukupnim poslovnim troškovima. To podrazumeva 144 . Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda. stoji u u drugom planu glavnih događaja. Drugim rečima. je zadovoljan kupac. Savremeni način razmišljanja u strategijskom ponašanju preduzeća na tržištu otpočinje sa primenom marketing poslovnog koncepta.Danas. kao i usluga. već se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi još najmanje trojici svojih poznanika. pred nosioce privrednih aktivnosti. privreda zahteva savremeno uređenje društva. ali se ponuđači susreću sa znatnim teškoćama u pogledu toga kome i kako što pre prodati proizvedenu robu. nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata. postavljaju se mnoga pitanja – kako. glavni problem funkcionisanja preduzeća. U procesima i tokovima razmene robe na tržištu. Ovo su samo neki od mnogo sličnih primera koji ukazuju na postojanje jednog snažnog. Stoga na tržištu veoma je jaka konkurencija između firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potrošača. čije je poslovanje izrazito rašireno na velikom prostoru. Poslovna filozofija ima svoja pravila. kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potrošača. a glavni moto jeste direktna usresređenost svih aktivnosti. Dakle. a time i najglavniju mogućnost. Primeri Nohell Korporacije. za sve to vreme. nije više u proizvodnji. Snažne razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno povećenje ponude na tržištu roba i usluga. Jedan segment marketinga firme. dok će kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznošenju doživljenih informacija. odnosno kupaca. principe delovanja. uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva. svetski poznatog i priznatog proizvođača kozmetičkih proizvoda. Ovo sve. je realna imovina preduzeća kao i zgrade i račun u banci. kada izvršiti poslovnu transakciju. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorišta do mesta prerade. što je sa stanovišta kvaliteta proizvoda i njegovog poboljšanja.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja. preduzeću može da donese ogromne uštede. šta. dobro za krajnje potrošače. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga počinju da gube primat kao osnovni način sticanja konkurentske prednosti na tržištu. obično se misli samo na izbor načina distribucije ili prodaje. je sticanje konkurentske prednosti. koja je poboljšanjima u svom logističko – distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time prosečno godišnje uštedela preko sto hiljada USA $.efekti inoviranja na polju politike cena. Preduzeće ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe. preduzeća prema potrošačima. uviđaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike uštede.Sa ovim u vezi često se konstatuje da. na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje.Velike trgovačke ili proizvodne kompanije. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije. kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladišnodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne troškove.

Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom. Princip na osnovu koga je došlo do navedene podele različitih logističkih poslova na upravljanje fizičkom distribucijom.posrednik ukoliko postoji. Znači. Na primer. ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vrše kod samog fizičkog prenošenja roba s jedne na drugu tačku tržišta. U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan način organizovalo dopremanje proizvoda na tržište ili u dalji ciklus proizvodnje. dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premeštanja proizvoda između dva ili više preduzeća na tržištu. upravljanje materijalom i upravljanje fizičkom distribucijom. marketing logistika u sebi sadrži poslove fizičke nabavke. Ipak. Tako.određivanje načina dopremanja proizvoda na tržište. Upravljanje fizičkom distribucijom roba obuhvata premeštanje i skladištenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvođač. koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje. potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzeća do krajnjih potrošača. vodeći računa o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljača robe do krajnjih korisnika. zatim.do krajnjeg potrošača. dolazi do različitih definicija poslovne logistike koje. tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvođača do nabavnog magacina prerađivača. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno članstvo. svaka za sebe. tok dobara kroz sam proizvodni proces.U ekonomskom smislu. ili sličan. marketing logistika fizičke distribucije roba. Pored ovih poslova. koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzeća. Poslednji a ujedno i tok sa anjširim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus. jer ovaj pojam potiče iz vojnog rečnika. i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizičkom distribucijom robe. zatim upravljanje fizičkom distribucijom. potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fizičko premeštanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fizičku nabavku. pokušavaju na najbolčji mogući način da objasne ovaj segment marketing funkcije. ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku. U anglosaksonskoj literaturi preovlađuje stav da je širina delovanja pojma marketing logistike najveća u odnosu na sve ostale termine. na fizičku nabavku i na upravljanje materijalom. Mnogobrojni teoretičari su došli do zaključka da uopšte nije lako. Dužnost i zadatak preduzeća je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde. Ausralijska asocijacija za distributivni menadžment koja glasi: ˝To je kretanje proizvoda 145 . koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabričkog magacina do skladišta gotovih proizvoda. predstavlja polje delovanja marketing logistike. jeste diferenciranje tokova različitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije.Pojam logističke strategije označava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta. što u stvari predstavlja inputni tok firme.Prema tome. obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitičko premeštanje roba u proizvodnji i prometu. bavi se poslovima fizičkog premeštanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa društvene reprodukcije. samo jednom rečenicom. opdnosno načina kojim će se roba dopremiti do krajnjeg potrošača. kod marketing logistike. što ga stavlja u isti rang. Američko udruženje za marketing definiše fizičku distribuciju kao ˝kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potrošnje ili upotrebe˝. razlikujemo upravljanje materijalom.

Po R. Međutim. Takođe. već i tražnju kupaca koja je vezana za način. Ovaj zaključak se odnosi za manji deo preduzeća u zapadnim tržišnim ekonomijama. delova i finalnih proizvoda od ponuđača. vođenje i regulisanje protoka robe. organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premeštanja dobara˝. uključujući i usluge koje idu uz proizvod. komponenti ili finalnih proizvoda˝. brzinu. To uopšte nije lak zadatak. uz adekvatno prilagođavanje svih aktivnosti marketing logistike. prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa. Logistika i dalje teži da pridobije za sebe sve više odgovornih ljudi u vrhu menadžmenta svakog preduzeća. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i označenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzeća. kao naučna disciplina nije imala lak razvojni put. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. Ona omogućava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka između proizvodne i potrošne faze društvene reprodukcije. može se dogoditi da ne dođedo povećanja efikasnosti logističkog sistema.mesto. Bez obzira gde se potrošači nalazili.Ballou u svojoj studiji govori se o ˝poslovnoj logistici kao naučnoj disciplini koja treba da približi najbočja rešenja menadžerima preduzeća da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potrošača uz planiranje. Zbog toga je važnost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni žele. niti je taj razvojni put bio kratak. već samo do uvećanja distributivno logističkih troškova. Mora se ići u susret svim potencijalnim promenama ponašanjau zahtevima potrošača. Bowersox. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove načine razmišljanja menadžmenta o procesima fizičkih tokova. Inženjerski pristup u definisanju logističkih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzeća i ističu da ˝logistiku čini sistemi aktivnosti koje omogućavaju oblikovanje. gde se još uvek nije u pravoj meri sagledao značaj i uloga ovog domena marketinga. kroz firmu do potrošača. energije i informacija unutar sistema i između sistema˝.od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premeštanje materijala. kada su u pitanju velike proizvodne ili 146 . Na osnovu navedenog može se istaći da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tržištu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. oni moraju biti opsluženi traženim proizvodima. usmeravanje. u logističkom smislu te reči. i izvan sistema preduzeća. vremei sve drugo što podrazumevapod efikasnimservisiranjem potrošača. projektovanje. jer postoji mnogo aktivnosti koje treba međusobno usaglasiti kako bi se postigao željeni efekat usluživanja potrošača. a time i ukupnih troškova poslovanja preduzeća Marketing logistika. U dinamičnim uslovima poslovanja na tržištu. Na taj način. koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene. treba istaći i to da su mnoge funkcije. može postići suprotan efekat od očekivanog. To znači da se nevođenjem računa o interesima jedne vrste posla. koji kaže da je ˝Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladištenjem materijala. kad iskažu potrebu za dobrima i na način koji to oni žele.

To su po R. Postojeći uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su već iscrpli veći deo svojih mogućnosti za znatnija poboljšanja u poslovanju firmi. Tehničko-tehnološka unapređenja u logističkim poslovima. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji. odnosno njeni počeci saznanja o važnosti logističkih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. takođe. a što se najbolje vidi iz sledeće tabele Marketing Finansije Proizvodnja Kanal distribucije Informacione veze u okviru logistike Proizvodnja i asortiman Skladištenje Servis potrošača 147 Slika 8.To je bilo zato. Preduzeća i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinške logistike.trgovačke kompanije. to su menadžeri preduzeća rinuđeni da razmišljaju o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. U to vreme marketing se kao način razmišljanja već pokazao kao efikasan metod za prvazilaženje krize. kao i za rukovodioce preduzeća u nedovoljno razvijenim zemljama. što su sve aktivnosti fizičke distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzeća. još uvek su određeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadžment poslovne funkcije preduzeća. Tržišna ponuda će biti glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. Razgraničenje troškova marketing logistike. Razvoj informatičke opreme. kao prometna funkcija još uvek bila nedefinisana. Odnos između tržišne ponude i uvođenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju. gledanje na ukupnost logističkih procesa i aktivnosti je nešto sasvim novo i nepoznato. Delovi marketing logistike u nadležnosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport . Međutim. koja se obično javljala u ograničenoj mogućnosti plasmana već proizvedenih proizvoda. za većinu menadžera. Na razvoj i dobijanju većeg zanačaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzeća. Savremeni razvoj i počeci sagledavanja problema vezanih za fizičku distribuciju vezuju se za pedesete godine prošlog veka. nije bilo mogće konsolidovati na jednom mestu. Apsolutan i relativan rast troškova markteing logistike. Ballou »godine pospanosti marketing logistike«. funkcije logističkog menadžmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. kada je marketing logistika. Pojava novih metodologija. što je posledica rasparčanosti logističkih aktivnosti po drugim delovima preduzeća. iako se u ovom periodu uviđa značaj fizičko-distributivnih aktivnosti. uticali su sledeći faktori: Porast obima fizičko distributivnih aktivnosti. U našoj zemlji.

Zbog toga. 148 . ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajedničkom grupaciom poslova i samim tim njima nije moguće efikasno upravljati. Ovaj način upravljanja transportom. smanjenja troškova. kao posledica podređenosti gotovo svih logističkih poslova srugim funkcijama u preduueću. nije se moga uvideti pravi značaj celovitosti logističke funkcije. dovodi do porasta troškova držanja zaliha i skladištenja na terminalnim logističkim čvorovima. niti međuzavisnost i često protivrečnost ciljeva pojedinih podsistema distribucije.. koje zahteva transportna funkcija logistike. Ciljevi glavnih logističkih funkcija su različiti i po pravilu suprostavljeni. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizičkom distribucijom. To podrazumeva da se na koordinaciji svih logističkih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini. povećanje profita uz zadovoljenje potrošača. Marketing Više zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljšanje u proučavanju Brža isporuka Više skladišta Finansije Manje zaliha Proizvodnja Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Niži troškovi rutiranja Manje magacina Fabrički stokovi Konfliknost ciljeva pojedinil ogističkih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadržavanje logističkih funkcija pod nadležnošću drugih organizacionih celina preduzeća vodi samo uvećanju troškova distribucije. a time i ukupnih troškova poslovanja. Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremećaja u funkcionisanju drugog sistema. Na sledećoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logističkih aktivnosti. Jedinstveni pristup upravljanja fizičko-distributivnim aktivnostima omogućava da se sagledaju sve međuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga. držanjem zaliha i skladišnim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizičke distribucij.Upravo. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smešteni. povećanje veličine porudžbine robe radi snižavanja troškova prevoza po jedinici. na pr. Tako. Jasno rečeno uviđa se da samo sistemski način posmatranja ukupnih logističkih aktivnosti može da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja.

S tim u vezi. 149 . uz poslovanje po principima ekonomičnosti. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih troškova je bila da treba voditi računa o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou. organizacijom u tehničkotehnološkom smislu. Mogućnost bliže saradnje i zajedničkog delovanja ove tri funkcije u određenim oblastima date su sledećim šematskim prikazom.Počeci primene integralnog pristupa u upravljanju logističkim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja troškova koji nastaju kao posledica vršenja fizičko-distributivnih aktivnosti. Upravljanje proizvodnjom nije moguće ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala. putem definisanja i sprovođenja odgovarajućeg proizvodnog procesa.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje. a nevodeći dovoljno računa o troškovima logistike. S toga. POSLOVNA LOGISTIKA Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala -transport -kontrola zaliha -proces proučavanja -skladištenje Marketing -promocija -istraživanje tržišta -proizvodni miks unapređenje prodaje -servis potrošača -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom. koja glasi: ˝maksimizacija ukupnog profita˝. treba upravljati. uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage. u pravcu daljeg jačanja marketing logistike potrebno je njeno dovođenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme. prioritetni zadatak u prodajno marketinškom smislu jeste obezbeđenje određenog nivoa servisa potrošača. Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizičke distribucije menja novo. zato što u krajnjem dometu utiče na opadanje prodaje. to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obično svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga. Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija. produktivnosti i rentabilnosti. pre svega.

a posebno lokaciju maloprodajnog objekta. predstavlja vreme od utovara robe. Ciklusi mogu da traju kratko. proizvodnog miksa i različitih oblika unapređenja prodaje. odnosno plasiranja do krajnjeg odredišta. Brzina Brzina. Logistika je posebno značajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike. konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakteriše stepen sposobnosti firme da ostvari očekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa. vodeći računa o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala. pa do njenog prispeća.Ona predstavlja najoperativniji deo preduzeća. fleksibilnost (elastičnost) i 4. kao performansa ciklusa. a posebno tržištu i uslovima prodaje . Iz ove šeme se može videti. Tipične situacije mogu da se nađu u automobilskoj industriji. 2.2. Logistika zauzima još značajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzeća. Najvažnije performanse ciklusa su : 1. nekoliko časova. Najznačajniju ulogu u definisanju standarda o načinu servisiranja potrošača treba da daju logističari u saradnji sa marketing menadžerima. tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke. a u zavisnosti od tipa komunikacija. do nekoliko nedelja. Svi kupci ne žele maksimalnu brzinu. tj. dizajna. transport. upravljanje skladišnim sistemom preduzeća. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti). mogućnosti plasmana robe na tržištu. Veoma zunačajna kooperacija između ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda. da funkcije poslovne logistike treba smestiti između proizvodnje i marketing funkcije preduzeća. Klasični poslovi logistike u preduzeću mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. pakovanja i sve ono što je posebno značajno u maloprodaji. proces prijema i realizacije porudžbina. Ova performansa ciklusa izuzetno utiče na dizajn logističkog sistema. brzina. 150 . 4. a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja. performanse ciklusa su definisane misiom čitavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. odnosno most saradnje između dve bazične funkcije u proizvodnom preduzeću.3. 3. Znatan deo logističkih aktivnosti okrenut je ka tržištu i potrošačima.Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obično manifestuju u oblasti istraživanja tržišta. logičnost (povezanost). Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadžere koji se njom bave. OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvršavanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logističkih operacija. Konzistencija – povezanost Dok je brzina servisiranja kritični parametar. upravljanje zalihama. jer se ona reflektuje na povećanje cene. Istina.

problema i od raznih rizika. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljšanje u cilju postizanja većeg stepena zadovoljenja kupaca uz nižu cenu što treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja većeg profita. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost. očekivane. Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi. kao što je mešanje i pakovanje robe. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definiše kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca. reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda. Što se tiče ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara. odnosno prilagodljivost za razne specifične slučajeve i okolnosti. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. što može biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. Menadžer logističar sreće se sa konkretnim operacijama i ovladava najvažnijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere. Poenta leži u činjenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. ponovna proizvodnja. Preventivne programe teško je davati. Firma koja je logistički kompetentna znaće da devfiniše pravi položaj i način disteribucije u svakom konkretnom slučaju na najoptimalniji način. fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreišta. sigurno do kupca. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu čini ključ uspeha logistike kvaliteta. mesec ili 151 . Nekada se programi prikazuju kao preventivni i služe za prilagođavanje specifičnim sitacijama. logistika smanjenom plaćanju i marketing programu. nivelacije cena za specifičnu prodaju ili kupovinu. Tipične. uobičajeni servisi. razne modifikacije u logističkom sistemu. Konzistencija je fundamentalna logistička operacija.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. Pri tome treba istaći da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval. nedelju. teškoće pri snadbevanju. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja moguće je merenje različitih parametara.Konzistentnost obezbeđuje prenos robe izuzetno bezbedno. Oporavak (recovery) Kontinualno izvršenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je težak zadatak. što znači da je roba zaštićena od svih neprijatnosti. definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. izlazne faze proizvoda. Ključ uspeha leži u obaveznoj logističkoj fleksibilnosti.

Unutar kompanije relacioni odnosi su različiti. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbežan uspeh. posredno vezanih sa državnim intervencijama. tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograničena. tj. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logističke operacije. Rezultujući problemi koji mogu da se kontrolišu od široko korišćenih. složenost globalne operacije povećavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. što su jako bitni kriterijumi kreativnosti. zatim unutar korporacija. prisutna je šuma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistički servis. veštine i talenat menadžera. kupovine i disperzije. odnosno firma će uspešno funkcionisati. Razvijene zemlje puno ulažu u logistiku što direktno utiče na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistički sistem. Zatim se ti parametri koriste u sređenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa. ako upotpunosti razume. Globalne operacije dovode do povećanja logističke cene i kompleksnosti. Državnim intervencijama kontroliše se razmena i carina. kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. Ograničavanje zahteva i pooštravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspešnosti stvarnog globalnog logističkog sistema. klasificiranje. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. 152 . Proces sortiranja. Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu. ako se raspolaže sa dužim vremenom ono pruža prioritet i smanjuje tražnju znanja. U terminu kompleksnost. Za uspeh kompanije neophodno je znanje. tačan osećaj za sve specifične tačke u vremenu Merenje pojedinih delova Važan aspekat merenja je selekcija merenja.Vrlo je teško imati precizan. prihvata i ispunjava zahteve kupaca. Logistički servis može uključiti čitav spektar specijalizovanih firmi.kvartal. odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije. Veoma je važno pri dobrom definisanju firme razumeti očekivanja kupca. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja. Logističko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. Odabiranje. Svaka firma koja koristi logističku strategiju lojalna je kupcima. stim. Logističke veze mogu biti jako komplikovane zato što postoje različiti odnosi između raznih korporacija. stim. prodaje se i kupuje čitav spektar proizvoda. Logistički zahtevi moraju biti uklopljeni.

Prisutno je pet glavnih pokretača globalnih operacija: ekonomski rast. a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobađanju kontrole distribucije roba. ekspanzije linijske proizvodnje.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja tržišta. omogućavanje progresa (perspektive). Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama dešavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti počinje da povećava rezultate razvoja novih tehnologija. OBEZBEĐENJE BUDUĆNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i povećanje zahteva za servisiranjem logističkih operacija. Korišćenjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije što ima za posledicu povećanje kapaciteta. geografskih ekspanzija i više efikasnih operacija.Međutim. današnja ekonomija ne može izbeći globalizaciju. Širenjem globalnih operacija preduzeća se motivišu. regionalizacija. Logistika mora rešiti sve značajne komplikacije.. identifikovati najvažnije barijere i granice logističkih operacija. Činjenica je. da je prisutan mali broj firmi. Globalne operacije olakšavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje većeg stepena kvaliteta proizvoda. razvojem međunarodnog transporta. motivaciju i olakšice. Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeđenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobađanje kontrole Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom. tehnologija i oslobađanje državne kontrole. Povećanje trgovine je rezultat između ostalog i visokog nataliteta. Ono što je bitno.Povoljna okolnost je. koje mogu da uđu u internacionalne oblasti. Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. Ovo primorava na uzajamni servis među firmama. i zatim sumirati rezultate logističkih izazova. tako da je znatno povećan državni prihod i profit. Ona će se razvijati ukoliko se poboljšava kvalitet logističkog servisa. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene. opstaju i preživljavaju. je činjenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju. 153 . da postoji motivaciona snaga što olakšava globalizaciju i čini neophodno da postoji granica operacione logistike. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budućnost na bazi novih tehnologija. što obezbeđuje progres i budućnost. dokumentacije i olakšavanje logističkih operacija.

Prognoziranje nekih situacija za određeni period u opšte nije lak posao. puno koštaju i ne smeju se zanemariti. Direktori kompanija moraju biti svesni svih mogućih logističkih barijera. Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope između raznih zemalja.REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog područja. konkurencija. Uspeh menadžmenta globalne logistike je u tome što ove barijere ublažava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. sposobni da ih razmatraju i rešavaju. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije žele globalno proširenje i stoga je neophodno da savladaju postojeće barijere da bi dostigle postavljeni i željeni cilj. ograničenjima za uvoz i drugim ograničenjima. s tim što one komplikuju međunarodnu razmenu. Cena i kompleksnost zavise 154 . a posebno je značajna u međunarodnom transportu. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnološkog razvoja. finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mreže kanala). Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke. a posebno je težak u globalnom okruženju. Globalne operacije okruženja su često kompleksne. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomažu stimulisanje internacionalnih operacija. Barijere globalne logistike Najvažnije barijere globalne logistike su: tržište. Povećanje međunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovođenja. Regionalizaciom olakšava se globalna logistika. fizičkim barijerama . povećanja kapaciteta. OSLOBAĐANJE KONTROLE Ovo je ključni elemenat u finansijama i transportu. Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture.Logistički zahtevi zavise od promene carinskih stopa. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim. produktivnosti. Internacionalni principi utiču na promenu carinskih stopa i drugih raznih dažbina. a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mrežno komuniciranje.

merenju i mogućem odlučivanju. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje.Strategija evropske logistike. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama što je povezano sa razlikama u kulturi različitih zemalja i regiona. očekivanim performansama.od rastojanja. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraćaja. Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su vođene automatski. na uspešnost poslovanja.evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se rešavaju. Veoma je bitno definisati logističke razlike između nacija . kao i samih kompanija. baviti se definisanjem svih mogućih relevantnih uticaja logistike proizvodnje.Povećanje logističkog planiranja je otežano. Problemi zemalja u našem regionu jesu drastične razlike u kulturi. Izbegava se škart i osigurava kvalitet već na početku proizvodnje. Značajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistčkog sistema. istoriji i političkom razvoju.Česta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji. Nemačkoj. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz. 155 . Strategijom alijanse definišu se logističke operacije za naš region. sistemi integracije i udruživanje su parametri logistike menadžmenta koji formiraju razlike između domaćih i internacionalnih operacija. ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje. Dokumentacija je vrlo često složena. Dužina trajanja performansi ciklusa. Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog vođenja proizvodnje uz konačan rezultat-uspešnost poslovanja. Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske. Brze pruge su se razvile u Francuskoj. Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva. Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvažnija interna operacija. odnosno generalno se procenjuju.Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje. sa svim merenim performansama. Osnovna baza za bolju budućnost jeste rešavanje problema infra strukture. operacije. filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija. razlika u kulturi i zahteva kupaca. Uz pomoć nje najkraće moguće vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka grešaka. tehničke i fizičke barijere. a profit i gubitak se definišu određenim dokumentima.Kontinualnost globalne razmene ima značaja za definisanje optimalne cene proizvoda. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Dužina performansi ciklusa je najvažnija razlika između domaćih i globalnih operacija. a svi rezultati utiču na budućnost lokalnih operacija. Italiji i Španiji. U sledećoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljšanje evropskog transporta (mreže saobraćaja). tipa dokumenata.

logistika proizvodnje veoma značajna. grešaka). vodom i dr. Moguće je animirati sve učesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora. performanse statistike). merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom koštanja. Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa. koštanja (troškova) i profitabilne analize. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaćeg i ino tržišta. Polazeći od ovih elemenata sa pravom se može reći da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugoročne tržišne pozicije merene ostvarenim profitom. Ne sme se zanemariti činjenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se. a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene koštanja. Neophodno je razumevanje odnosa između osnovnih aktivnosti. povećanje tržišne efikasnosti proizvodnje. Zadovoljenje potreba i želja kupaca i obezbeđenje dugoročne konkurentske pozicije na tržištu merene ostvarenim profitom. a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa. a u cilju globalne uspešnosti poslovanja. vreme. energijom. skladištenje. kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita. parametara i zadataka. što treba da bude u direktnoj vezi sa tržištem.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa različitim tržišnim strukturama. Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja. kroz praćenje. radno vreme sve kraće. preventina zaštita na radu. nerealizovani nalozi. gubitaka. veći stepen automatizacije uz korišćrnjr softverske podrške svim mogućim operacijama procesa. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Analiza sadašnjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje. preventivno održavanje sredstava za rad. treba da preko logističkih performansi ciklusa prilagođava se dinamičkim promenama u globalnom okruženju. što teži postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu. kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. snadbevanje potrebnim materijalom. može da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje. 156 . Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehničke kreativnosti i inovativnosti..a što sve treba da bude prožeto logističkom podrškom. da je za uspeh kompanije. tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji može duže da traje. jačanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije. reklamacije) su višestruki. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja među zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. Rezultati koji se očekuju kreiranjem veze između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije (napr. snadbevanje. unutrašnji transport. bez rasipanja. aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu.Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole.

Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. principe objekta i principe grupa. zatim.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Logističke aktivnosti su: nabavka. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. skladištenje. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. skraćenje pojedinačnih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. transport i distribucija. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda.NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. održavanje zaliha. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. 157 . upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. o proizvodno tehničkom konceptu.

nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greške). Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. proizvodnja malih serija. izrada malih serija. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. tj. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. a to su: 158 . potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. orghanizacija trgovine i dr. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. da bi se ostvario idealan protok materijala. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. proizvodnih i izlaznih tokova. dnevni operativni plan.Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. tj. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. bez zaliha). maksimalno smanjenje serije. organizacija preduzeća dobavljača. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. već i savršena organizacija privrede kao celine. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta.

planirati količinu. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. servis potrošača i kontrolu zaliha. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod).-poštovanje termina. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. dr. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. -minimizovanje troškova. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. -minimizovanje vezivanje kapitala. kao i podaci o radnom mestu. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. zatim. planirati termine i kapacitete proizvodnje. -optimalno rasterećenje kapaciteta. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. vreme potrebno za pripremu plana).Olivera Novitović Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr. -minimizovanje vremena. skladištenje i transport. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. -manje zalihe na skladištu.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. zatim. plan rada. planirane veličine serija.Dragiša Randjić Viša poslovna škola Beograd 159 .

definisanje njihovih značajnih aspekata. Na prelomu dva milenijuma. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi (IEC Uputstvo 109. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. 160 .Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. UK). Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. Sa generalne tačke gledišta. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. inovacije. globalizacija. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. London. jer definišu strukturu. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. Menadžment životnom sredinom. određivanje ciljeva. Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. uspostavljanje programa. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. određivanje ciljeva.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. elektronske mreže.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).

a sve to ima i komercijalni interes. razvile su svoja sopstvena dokumenta. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. livarstva. aplikacija. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu.Reciklaža je evropska perspektiva. biomaterijala.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. servisi za organizovanje svetskih konferencija. obrazovanja. ekologija takodje. čelika. procesa. što je sigurnost za dug period u budućnosti. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. lakih materijala. inženjeringa i tehnologije.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. akademijama i Vladi. ekonomije i ekologije. keramičkih materijala.godinu.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. optimizacije kvaliteta. Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. izdavanje časopisa. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet 161 . kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. kompanijama.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. reciklaža materijala minerala i goriva.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). izvodjenje specijalnih kurseva. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. kao i većeg kapitala.površinskog inženjeringa itd. ekologije. gume. otkrića. svih aspekata nauke. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA).Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. titan i specijalne čelike. polimera. reciklaže.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. kontinualni profesionalni razvoj. kao što su: WWF(Svetski fond za prirodu). Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. kompozitnih materijala. kao i inženjerski dizajn. elektronike.medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. reciklaže.

karoserije kola.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta. legure za avio i auto industriju.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije širom sveta. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda. Svetski trendovi su legure titana.godine. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. 162 .Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. staklene i plastične flaše.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Vek implatanta je oko 25 godina.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. kartonsku.godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. lepotu i kvalitet života.godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima.što će uticati na zdravlje.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano.

1976. R.140. transport. 2000. Nadzor nad kompletnom strukturom. optimizacija procesa. a to su: -Ekonomski -Tehnološki -Upravljački -Ekološki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti -Reciklaža i iskorišćavanje -Sakupljanje. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers.Literatura 1. The Royal Society 3. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. 4.G. izvorima otpada.138.7-15 2.282.Alsayed et al. -Otpad se mora obrađivati i odlagati .1976 London. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru.Novitović:”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001. -Potsticati sigurnost i zaštitu.26. Philosophical Transactions of the Royal Societu. S. Materials Science and Engineering.5-36.Kelly(ed):”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.: ”Fibre.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”.reinforced polymer repair materials-some facts”.131-134. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. 163 .H. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.Miclean:”A new field for materials science”. A. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.141-152. 1976. 5.Baker and A. -Zbrinuti sopstveni otpad. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. O. -Opredeljivati se za čiste tehnologije. D.

Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. vrećice sa tekućim sadržajem. previjanju rana. suv. iskoristiv kao izvor energije. fekalije) sonde rektalne i gastralne. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). petrijeve šolje. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. vaginalne sonde i ušni levčići.-Podržavati procese reciklaže. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. Infektivni otpad koji se može obrađivati: (otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. skalpeli. otpad iz dela za dializu. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. kateteri. Šansa naše kuće je velika. speculum. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. ostatci hrane. iskorišćavanje otpada. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. neprepoznatljiv. Napravićemo nešto naše. obdukcijama. smrvljen. urin. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. kao i sekundarne sirovine. ampule idr ). delovi opreme. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. Obrađeni otpad mora biti sterilan. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. sistemi za infuziju. plazma. našeg Zdrastvenog Centra.-. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. epruvete. lancete. 164 . krv. špricevi. hiruški otpad. bez neugodnih mirisa.

Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: ručni sat. 9. 165 . ogrlice. nos. Nakon pranja ruke osušiti papirnatim ubrusima. 3. Kapa se mora nositi na takav način da potpuno pokriva kosu. oči. žvakanje guma za žvakanje i pušenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za životinje. kape i zaštitnu obuću. kao i zaposleni koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridržavaju sledećih pravila: 1. 11. Zabranjeno je nošenje brade u procesu proizvodnje. 6. Zabranjeno je nošenje zaštitne odeće izvan proizvodnih prostorija. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima.HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i sprečavanja mogućnosti unakrsne kontaminacije proizvoda. 5.  Posle dodira lica /usta. Obavezno je oprati ruke. nakit – prstenje.  Posle kašljanja u ruku ili upotrebe maramice.  Pre početka rada. imaju stomačne tegobe. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi čistu zaštitnu odeću koja obuhvata: radne mantile ili odela. Obavezno pranje ruku tečnim spunom i toplom vodom na našin kako je to prikazano na posteru. Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa.  Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti čišćenja.  Posle pauze.  Posle jela i pića. pića. uši/ ili kose. Radnici u proizvodnji su obavezni da informišu neposredne rukovodioce ako povraćaju. 7. Kosa i nokti se moraju održavati u čistom stanju. 12. 10.  Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto. 8. zaposleni u procesu proizvodnje. U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o čemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. narukvice i predmete u džepovima koji mogu upasti u proizvod. Zabranjeno je konzumiranje hrane. 4. 2. imaju povrede ili posekotine na koži /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/.

SNAŽNO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEĐU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. POSEBNO OBRATI PAŽNJU NA PRANJE NOKTIJU 5. OSUŠI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM 166 . ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6.KAKO TREBA PRATI RUKE? 1. ZA PRANJE KORISTI TEČNI SAPUN 3. NAKVASI RUKE VRUĆOM VODOM 2.

USTA.KADA TREBA PRATI RUKE? PRE POČETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE. PIĆA. NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA  POSLE KIJANJA. PUŠENJA I ŽVAKANJA GUME ZA ŽVAKANJE  POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM  POSLE DODIRIVANJA KOSE. BRISANJA NOSA       167 . KAŠLJANJA.

koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda. žvakanje žvakaćih guma u posebno obezbeđenim prostorijama. kao i uklanjanje ručnog nakita koji se ne može dobro očistiti.1 Lična higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom. opremu ili rezervoare i kontejnere. obučeni su da za vreme rada moraju da poštuju pravila higijene kako bi se sprečila kontaminacija proizvoda. posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima. 168 . Oblast primene Uputstvo se odnosi na održavanje lične higijene osoblja i ponašanje u proizvodnim pogonima i skladištima. isti se mora zaštititi pomoću rukavica od nepropustljivog materijala. konzumiranje hrane. pravilno odlaganje odela i ostale zaštitne opreme u prostorijama koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. koje ispunjavaju zahteve za čistoću i sanitarne mere). efikasno korišćenje. za vreme ručnih manipulacija sa hranom (ukoliko ručni nakit nije moguće skinuti. korišćenje zaštitnih rukavica za rukovanje proizvodima. koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. čistoće i sanitarnih mera. radi proizvodnje bezbednih proizvoda. održavanje visokog stepena lične higijene. mrežica za kosu. Pravilima za održavanje higijene i čistoće propisano je: korišćenje zaštitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i sprečavanje kontaminacije proizvoda. opreme i alata. POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI ČIŠĆENJA Cilj Sistematsko održavanje lične higijene i adekvatno ponašanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim. pokrivača za bradu. uklanjanje neobezbeđenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod. opreme i alata. detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi sprečavanja kontaminacije neželjenim mikroorganizmima) na adekvatno uređenim mestima za pranje ruku. marama. gde je neophodno. osvežavajućih napitaka. Opis aktivnosti 4. kapa. radnim površinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda.

urednost i zaštitu kose.preduzimanje ostalih preventivnih mera za zaštitu od kontaminacije proizvoda. radnici održavanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreću između prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vrše određene intervencije na opremi. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu čistu zaštitnu opremu. rane ili povrede koja može dovesti do kontaminacije proizvoda.4 Pravila za ponašanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući radnici iz službe održavanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. kozmetiku. Evidenciju kontrole održavanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje. aditiva i pomoćnih materijala ne upućuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vrši rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje. zabranu pušenja. ima ili može da ima neko oboljenje. Vođa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira. upale. potkožne čireve ili bilo koji drugi problem koji može da dovede do kontaminacije proizvoda. obučeni su da očiste i operu svoje ruke i primene druge 169 . Zaposleni radnik. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodičnom sanitarnom/zdravstvenom pregledu. 4. U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima – Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji . svi zaposleni u proizvodnim pogonima obučeni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u slučaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja. površina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje. otvorene povrede. Ukoliko je to neophodno. hemijska i medicinska sredstva za zaštitu kože. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina. bolna ili osetljiva mesta. Kontrolori. znojenje. pakovanje ./. kao i pridržavati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane. ali nije ograničeno samo na. kosu. inficiranu ranu. 4. koji po mišljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog stručnjaka. o čemu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. uključujući. obezbeđuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upućivanja na navedene poslove.3 Zdravstveni status i ponašanje u slučaju bolesti Svaki radnik pre zapošljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja.... odnosno sve što je navedeno u ovom uputstvu.

5 Pravila za ponašanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g. namirnice u prometu ne smeju 170 . II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOŠKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno.propisane sanitarne mere radi sprečavanja mogućnosti kontaminacije proizvoda ili površina koje dolaze u kontakt sa proizvodom. nazuvci) i isti se moraju ponašati u skladu sa opštim pravilima ponašanja sa kojima ih je dužan upoznati domaćin koji ih vodi kroz pogon. je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vršenje mikrobioloških analiza i superanaliza namirnica. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobiološke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobiološku ispravnost srodnih namirnica. PRAVILNIK O MIKROBIOLOŠKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tržištu moraju biti mikrobiološki ispravne. odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. maska. u smislu ovog pravilnika. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajuća zaštitna oprema (mantil. odnosno 1 ml namirnice. kapa. 4.

bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml). njeguški) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima.001 g (ml).01 g (ml). 171 .01 g i Proteus vrste u 0.000 u 1 g. polutki i cetvrtina ne sme u dubini mišica sadržavati.1 g.000 u 1 g. Proteus vrste u 0.000 u 1 g. suva svinjska i goveda pecenica. trbušina. tirolska. letnja kobasica. carska. 4. Clan 8 Šunkarica. suva slanina (podbradnjak.01 g. papricirana. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. 2 do 5 ovog pravilnika. sokol.001 g (ml). Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova. fermentovane kobasice. ovcja i kozja pastrma. "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger". Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l . barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadržavati u 0. goveda. 2. Clan7 Trajne kobasice. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. sulfitoredukujuce klostridije u 0. Escherichia coli u 0. 3. suva vratina (bundiola).01 g (ml). suve glave.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. pršut (dalmatinski. domaca šunka. kraški.sadržavati: 1. kranjska kobasica.01 g. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. svinjski i govedi dimljeni jezici. suve kolenice.1 g i Proteus vrste u 0.000. 1. mesnata. Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso živine u trupovima i komadima ne sme sadržavati sulfitoredukujuce klostridije u 0. u 1 g bakterije iz clana 4 tac. lovacka kobasica. tirolska kobasica. ovcja i kozja ko-stradina.000. 5. goveda kobasica.

Clan 12 Konzerve mesa u komadima. teletina u želeu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 °C ne smeju sadržavati u 0. žaba. sa dodacima ili bez dodataka. sulfitoreduku-juce klostridije. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba. po pravilu. safalade. jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla. 172 .01 g: Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. morskih ježeva. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba. školjkaša. školjkaša. rakova. šunka ili plecka u plasticnoj ambalaži. u limenkama. žaba i kornjaca. kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C moraju biti. krvavica. pariška kobasica. jetrenjaca (džiger-njaca). konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa.000 u 1 g. koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadržavati u 0. puževa. ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadržavati u 0. konzerve fino usitnjenog mesa. konzerve usitnjenog mesa. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. konzerve mesa u sopstvenom soku. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. Clan 11 Šunka i plecka u limenki. presovana šunka.5 kg ne sme sadržavati u 0. jetrena pašteta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadržavati u 0. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. rakova.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C.hrenovke.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. kavurma. kare u limenki. sterilne.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Clan 9 Tlacenica (švargla).1 g. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0. vratina u limenki. puževa i kornjaca.

Proteus vrste i Escherichia coli u0. Clan 14 Smrznuta riba. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.01 g.000 u 1 g. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadržavati više od 3. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g. ni više od 10. sulfitoredukujuce klostridije. smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0. Clan 20 173 .000 u 1 g. Clan 16 Dimljena i sušena riba ne sme u dubini mišica sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sterilni. Clan 15 Soljena riba ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50.5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika. sulfitoredukujuce klostridije.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.Sveza riba mase vece od 0. po pravilu.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadržavati u 0.000 u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.5 kg ne smeju sadržavati u 0. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti. 2.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.000 mikroorganizama u 1 ml.

Fermentisana mleka (kiselo mleko. ne sme sadržavati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. pasterizovanog obranog mleka. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko.000 u 1 ml. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. ne smeju sadržavati u 0.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije.01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. surutke i mlacenice ne smeju sadržavati u 0. Pasterizovano mleko u casu prodaje potrošacima ne sme sadržavati u 0. vocni jogurt. jogurt. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 ml. vocni jogurt. jogurt. dok se nalazi uskladišteno u mlekari. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati mikroorganizme u 1 ml.000 u 1 ml. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 24 174 . sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 ml. ne smeju sadržavati u 0.Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladišteni u mlekari.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potrošacima.

Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 ml. Clan 26 Sirevi ne smeju sadržavati. Proteus vrste i Escherichia coli. tvrdi sirevi . sulfitoredukujuce klostridije. meki sirevi sa mazom. sulfitoredukujuce klostridije.01 g. pasterizovana slatka pavlaka za kafu. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima.koagulaza pozitivne stafilokoke. i to: 1. 5. sulfitoredukujuce klostridije.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati više od 50. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. Pasterizovana slatka pavlaka. polutvrdi sirevi .001 g.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.koagulaza pozitivne stafilokoke. 3. topljeni sirevi .1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.Proteus vrste u 0.01 g. kvasce i Escherichia coli. Pasterizovana slatka pavlaka.000 mikroorganizama u 1 g. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadržavati mikroorganizme u1 ml. Clan 25 Maslac ne sme sadržavati u 0. Kajmak ne sme sadržavati Escherichia coli i Proteus vrste u 0. 2.1 g.001 g. sulfitoredukujuce klostridije.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Clan 27 175 . sulfitoredukujuce klostridije. 4. pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g. beli sirevi i svezi sirevi) . ni više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Proteus vrste. sirni namazi .

belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove mešavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadržavati u 0. a vocni sladoled i kvasce u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g. Prirodni zacini i njihove mešavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podležu termickoj obradi. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko.1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 ml.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 ml. 176 .000. Prašak za sladoled i šlag u prahu ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. so i dr. Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g. Zacini. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.) i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 0.000 u 1 g.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 g. 3.000 u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. najmanje na temperaturi pasterizacije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.rripbnente (šecer.1 g. ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0.Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 1.000 kvasaca u plesni u 1 g. ni više od 10. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. sulfitoredukujuce klostridije.

Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.000 u 1 g. krvna plazma u prahu.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 5. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama.000 u 1 g. Clan 35 Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadržavati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 34 Mešavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadržavati: Escherichia coli u 0.000 u 1g. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 g. krv i hemoglobin u prahu.1 g.Clan 31 Mešavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. kazeinati.000 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce više od 100.1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. strukturni biljni i životinjski proteini. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuceklostridije. Clan 33 Aditivi i mešavine aditiva ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 177 . Proteus vrste u 0.000 u 1 g. Poboljšivaci za pekarske proizvode ne smeju sadržavati mikroorganizama. ekstrakti i hidrolizati kvasaca. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. inaktivisani kvasci u prahu. Clan 32 Glutensko brašno.01 g. ni više od 1. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. razni koncentrati be-lancevina i mešavine navedenih preparata ne smeju sadržavati u 0. beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje). Escherichia coli i Proteus vrste.

Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. pripremljena u restoranima i drugim objektima. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. ne smeju sadržavati u 0. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. ni više od 10.000 u 1 g. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. proizvoda od mesa ili iznutrica.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 4. ne smeju sadržavati u 0.000 u 1 g.01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. Clan 39 Gotova jela od mesa.000 mikroorganizama u 1 g i 1. ne smeju sadržavati u 0. proizvoda od mesa ili iznutrica.000 mikroorganizama u 1 g i l . iznutrica.klostridije. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 41 178 .1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa. Ostale životne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. ni više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 g. drugih namirnica životinjskog porekla i dodataka. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. pripremljena u restoranima i drugim objektima. iznutrica i dodataka ne smeju sadržavati u 0.000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g. ni više od 50.

1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. sulfitoredukujuce klostridije u 0. pecivo. a pekarski proizvodi (hleb. odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. heljde.01 g. punjene cokolade i cokoladni deserti.000 aerobnih sporogenih bakterija. Clan 45 Žita i mlinski proizvodi (od pšenice.000 u 1 g.01 g. ni više od 200. raži.000 kvasaca i plesni u 1 g. hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati više od 1.000 kvasaca i plesni. ni više od 1.1 g koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadržavati više od 500. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina. Clan 42 Sveža jaja u ljusci ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. grisini.000 mikroorganizama u 1 g. više od 10.1 g.Sirila svih vrsta ne smeju sadržavati u 1 g. testenina sa dodacima. listovi za pite i savijace. ni više od 10. ni više od 200. ratluk. burek-pita.000 kvasaca i plesni u 1 g. pogacice. ni kvasce i plesni u 1 g. više od 3. Escherichia coli u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.000 kvasaca i plesni. kukuruza) ne smeju sadržavati više od 10.000 u 1 g. punjeno pecivo.000 mikroorganizama u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. nugat. marcipan. a u 1 g: više od 30. Escherichia coli u 0.000 mikroorganizama. Jaja u prahu ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. mlinci) ne smeju sadržavati u 1 g: više od 100.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 1. 179 . pereci i devreci. ovsa. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadržavati više od 1.000 mikroorganizama. Proteus vrste i Escherichia coli. kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. mekike. krofne. sulfitoredukujuce klostridije u 0. jecma. Clan 46 Pune cokolade u tablama.000 mikroorganizama u 1 g. odnosno 1 ml.

više od 100. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.Clan 47 Bombone. punjeni keks. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 1. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. više od 1. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. gume za žvakanje.1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. keks (biskvit.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. medenjaci). Proteus vrste i Escherichia coli u 0. dražeji. sulfitoredukujuce klostridije. lipoliticne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g.01 g. ni više od 30.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 180 . Clan 50 Šecer ne sme sadržavati u 0.1 g. oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. ne više od 50.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. vafli. više od 1. više od 10.001 g. Kesten pire i žito sa orasima ne smeju sadržavati u 0. lipoliticne mikroorganizme u 0. ni više od 1. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i žele od surutke ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 49 Sve vrste škrobova ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g.

000 kvasaca i plesni u 1 g.lipoliticne mikroorganizme u 0. ni više od 1.000 mikroorganizama i više od 10.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 100.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0.000 mikroorganizama u 1 g. Majonez i senf ne smeju sadržavati Escherichia coii u 0. 181 .1 g lipoliticne mikroorganizme u 0. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 1 ml. ni koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g. lipoliticne mikroorganizme u 0. Salate sa majonezom ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. Clan 56 Sušeno povrce ne sme sadržavati više od 200.01 g. Clan 55 Sušeno voce ne sme sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadržavati u 0. Pasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 10 ml. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 52 Margarin ne sme sadržavati u 0. više od 50.01 g.001 g. ni više od 10.01 g Proteus vrste i Escherichia coli.01 g. ni više od 50.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 200.1 ml. ni više od 200.01 g.

001 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalažu ne smeju sadržavati u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 1. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 100. više od 100. Clan 61 Konzerve od voca. ni više od 1. Clan 57 Ušecereno voce ne sme sadržavati u 0. Clan 62 182 . Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g. povrca i pecuraka ne smeju sadržavati u 0. povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100°C moraju biti.001 g. Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. lipoliticne mikroorganizme u 0. razne se-menke i leblebije ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. li-politicne mikroorganizme u 0. sterilne.000 kvasaca i plesni u 1 g. po pravilu. više od 10. orasi bez ljuske.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 59 Prženi kikiriki bez ljuske. Clan 58 Prženi kikiriki sa ljuskom. više od 10.Smrznuto povrce ne sme sadržavati više od 500. mak.

odredenih kao najverovatniji broj. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 65 Vocni sokovi i osvežavajuci vocni napici ne smeju sadržavati u 0. kvasce i plesni u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 200 mikroorganizama u 1 ml. ni više od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadržavati više od 1. kvasce i plesni.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 ml. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadržavati u 0. više od 100 mikroorganizama u 1 ml. Koncentrovani vocni sokovi.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Escherichia coli.Pržena kafa ne sme sadržavati u 0. Escherichia coli. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalaži ne smeju sadržavati u 0.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste. Clan 68 183 . ni više od 100 mikroorganizama u 1 ml. više od 20.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 10 kolifornih bakterija u 100 ml.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. kvasce i plesni. Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml. Proteus vrste. više od 100. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadržavati više od 10. Clan 66 Osvežavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadržavati Proteus vrste.

2 i 3.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika . 3. 5.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. namirnice iz clana 42 st. 2 i 3. 13. 52. l. 44. namirnice se ne smatraju mikrobiološki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g. namirnice iz cl. clana 42 st. 4. 24 i 25 clana 26 tac. 184 . namirnice iz clana 26 tac. odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina. mogu se obradivati. 14. koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija. 13. 19. 55 i 56 ovog pravilnika . te namirnice smatraju se mikrobiološki neispravnim. 5. 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. 17. cl.ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla. ako takve namirnice u pogledu mikrobiološke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1. 6.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. namirnice iz cl. 44. 5. namirnice iz cl. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana. osim uslovima predvidenim u odredbama o sadržaju bakterija Salmonella vrste. 43. 4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 6. mogu te namirnice da sadrže. 17. 19. a imaju nepromenjena organolepticka svojstva. 2.Ako se mikrobiološkim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. !. 52. 14 i 15 ovog pravilnika . 2 i 3 ovog pravilnika . 2 i 3 ovog pravilnika . po odredbama ovog pravilnika. 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 43. 15. Clan 69 Ako namirnice iz cl. 6.

45/83 i 43/89). br. Ill PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ("Službeni list SFRJ". Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". i to pod kontrolom nadležnih organa inspekcije. 185 .Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati. odnosno za proizvodnju namirnica. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->