dr Olivera Novitović

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Recezenti: dr Dragiša Ranđić i dr Dušan Božić Tiraž: 25 kom. © 2009. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije nemože biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitović Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tiraž 25 – Definicija nekih pojmova; str. 127-130. – Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na našim prostorima pojavi građa multidisciplinarnog tipa koja će upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja može da posluži kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, počev od klasičnih, ublaženim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, što je stil koji će vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda rađenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara nešto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramičkih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavršavaju. Kako se to postiže? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u suštini jednostavne – skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagođenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, možete doći do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogućnosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je rešenje za Vas-formiranje tima koji će Vam dati podršku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, različitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekološkim normama. Specifične tehnologije primenjene na različitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, počev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote može doći do izražaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, što sve zahteva nesumljivo sposobnost da se nešto planira, kreira, organizuje i vrše različite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Moć multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti uređivanja života i poboljšanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, čemu svet pridaje veliku pažnju. Koristeći se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greške, ostvariti optimalna zaštita proizvoda prevlakama različite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a što je do skora bilo nemoguće. Novinu predstavlja ispitivanje velikih površina, a što je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povišenim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramička, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu čvrstoću, žilavost i mogućnost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su našle primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljšanja produktivnosti, da bi kvalitet života dostigao viši nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko četiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljšanjem kvaliteta života mogu se konsultovati na odgovarajućem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan značaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim računanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Ključni faktori koji određuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktičnoj primeni. Velika pažnja se posvećuje i materijalima za ambalažu (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetičare i druge do sada neizlečive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklaže. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklaže je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati šta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastičnih flaša samo je 3% reciklirano, što predstavlja problem na kome se sada puno radi. Traže se putevi da veći deo populacije bude uključen u rešavanje problema različitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, što će dati odličan marketing uz korišćenje vrhunskog menadžmenta. Generalno rečeno materijali će zauzimati važno mesto u rešavanju problema uticaja sredine stim što će prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Građa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udžbeničke literature za studente viših škola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izučava čitav spektar različitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća, mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma složeni, to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramički materijali, biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa – primena novih tehnologija u procesima.ž Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. Kako očuvati životnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, čist vazduh, svakako, značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bi se stvorili i održali odgovarajući uslovi života, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem, ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Prema meritornim procenama na planeti će 2030. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije, ukoliko se želi sačuvati za buduće generacije, sadašnji stepen ekološke ravnoteže. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu, što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima areciklaže za 20% godišnje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalažu.

NEKA ZAPAŽANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu oseća se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crteža, ali traži da njen cilj bude realno određen, opravdan formom ne prezajući ako treba ni od slikarske oštrine. Prisutan je ambijent za romantična raspoloženja i dekorativne vrednosti. Crteži na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo slučajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inženjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa će doći ovde milom ili silom. Traži se talentovani crtač i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristički metod do pune snage , napuštajući svaki kompromis sa postojećim građanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obično nadmašuju rana. Poznato je da je umetničko delo rezultanta zajedničkog održavanja ličnosti, vremena i sredine, pa se stoga ne može dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnička dela nastaju na složen način i ne mogu se svesti na opšte formulacije koje najčešće dovode do predubeđenja. Po sebi se razume da je teško povući granicu između realnog i fantastičnog, kao što je u praksi teško odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne može ni postojati kao precizna činjenica u umetnosti, koja je po svojoj suštini plod mašte, nego je reč o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnošću obuhvataju se samo ona dela koja ne označavaju tela određenih oblika, niti na njih bliže aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralačkog čina, da bi odmerila svoj položaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se pretežno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajući ono što čulo vida omogućava da saznaju slikari se trude da do tančina preciziraju svoja osećanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadržaj unutrašnjeg života. »Atmosvera«, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobično važnu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u našoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralaštva. Naivno slikarstvo čini sponu između ralizma i fantastike. Posvećujući pažnju onome što zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlači unutrašnjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutrašnjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolični smisao u označavanju nasleđenih znanja i predanja, a ne samo šarm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici prešli u oblast fantastičnog slikarstva, inspirišući se bezimenim narodnim stvaralaštvom ili običajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralaštva sa sopstvenim psihološkim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve što je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadržava uvek čisti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnošću. Većina umetnika dolazi postepeno do svojih načina i modela izražavanja, preko određenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doživelo veliko proširenje svoje publike i znatnu učestalost uticaja između različitih sredina. Interferencije sadržaja i oblika, izražajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

klima. Principi moderne umetnosti proširili su se na veće područje nego ma koji raniji stil. širom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. Internet postaje mozak – grupna memorija savremene civilizacije. Različite struje su najčešće internacionalne. Slično biljci on se istovremeno na svoj način suprostavlja lokalnim vetrovima. gotika. koja je omogućila čitaocu da skokovito i uspešno čita i zahvaljujući hiper tekstu. Geografski ambijent. Ni najveći optimisti nisu mogli predvideti da će nastati nešto što uključuje hipertekst. brzo pronalazi ono što ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno. spoja računara i novih telekomunikacionih tehnologija došlo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogućnosti savremenog društva. Ipak se pokazalo. Ko hoće. MULTIMEDIJA Ušli smo u eru nove pismenosti i informatičkog društva. Nastajanje originalne slikarske umetnosti započelo je pre 150 godina. ko može. a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma složeno i suptilno. njena umetnička tradicija i sposobnost da nešto prihvati ili odbaci. renesansa. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. Pojavom interneta. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih rešenja dovela je do velikog broja kućnih radionica u kojima zahvaljujući solidnoj tehnološkoj podršci nastaje nova. fotografije i slike. čvorovima i linkovima. On se njima hrani kao što biljka crpi sokove iz tla na kome raste. a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. tako da pruža velike mogućnosti i okupira sva čula zainteresovanim korisnicima. najprimenjenija umetnost. glas i muziku . animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence. Umetnik nije izolovano biće. Tehnološki napredak nije nešto što se razvija od »svoje volje«. ili im se delimično povinjava. kada je u Parizu počelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije. ma koliko njegova mašta bila slobodna. To je snaga i moć bez granica.gotovo pravilo na svim delovima globusa i među sredinama koje su dosta udaljene. tako i umetnik može prihvatiti impulse iz daleka. da je iz pregleda takvih zbirki obično proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika među strujama i stilovima. napredak se dešava samo onako kako su ga čovek i društvo oblikovali. barok. između ostalog i po tome da se umetnošću bavi svako. kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz različitih epoha. u granicama ljudske prirode 7 . Individualni stvaralac mora uneti u struje nešto svoje zemlje i od svojih prilika. bez obzira na to da li on to želi ili ne. Ovo ne može ostati nevidljivo i neprimećeno. čine sastavni deo njega samog. nezaustavljajući se ni na političkim ni na etničkim granicama. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta. video i film. ko zna i ko ume. ili zbog njih gladuje. a pre svega društvena sredina. Otuda se očiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne. pejzaž i vegetacija. Vizantijska umetnost. i kao što ona okreće grane i lišće u pravcu iz koje joj dolazi svetlost. klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja. Ona pomaže savremenom čoveku da bude akter i da učestvuje u njemu olakšavajući tako razvoj civilizacije.

kao i moda i trendovi društvenog ukusa i potrošnje. jeste momenat. politička klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi. odevanje i umetnost su tesno povezani. čine ih još moćnijim zahvaljujći razvoju digitalne tehnologije i interneta. jer je činjenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemoguće uhvatiti ga. onda ga treba definisati. desile su se ogromne promene koje zaista menjaju društveni i svakodnevni život u osnovi. gotovo neprimetno u početku. značajan. onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. sa kompjuterima i digitalnom revolucijom. Na kraju. da uđe u svaki segment njegovog življenja od jutra do mraka. Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. kao i običnih kupaca . Ono što inspiriše. 8 . koja je počela u ranim 70-im godinama prošlog veka. Wall Street-om. Ljude karakteriše pored intelektualnih osobina i njihov način oblačenja. tržišta novca. Želja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom. Moda je način izražavanja kreatora. a da im ponudi izbor. promene raspoloženja zakonodavaca u Vašingtonu. njihovo dugoročno prihvatanje u društvu i ekonomski učinak. Ljudi vrlo često umeju da odaberu ono što žele i što odgovara njihovoj ličnosti. već je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stiče preko interneta. Ono što nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnošću. moda. MODA Prisutne su različite definicije pojma mode. Prisutna je i želja da odeća obuća bude udobna. Ako je stvaralac u jednom momentu srećan ili ako je jedan momenat zabeležen kao istinit. Dizajn. kao i sa internetom Medijske zvezde. Moć. Više nije utopija. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju – polako.. da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odlučujući. bogatstvo i društveni prestiž koji uživaju. utiču na šanse za komercijalizaciju novih tehnologija. Kreator želi da pokaže ljudima kako mogu da izgledaju. kao pravi. pravi futurizam svakako može biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu što je u vezi sa digitalnom tehnologijom. pragmatične odrednice. razni naučnici preko interneta daju izjave. Taj uticaj određen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi. da ne nameće stil ljudima. zatim da im kaže da su drugačiji od drugih. da bude deo čovekovog života.kao metafizičke i političke ekonomije kao zemaljske..poslovni ljudi. ono što daje pokretačku snagu da se čovek bavi bilo čime. industrijska konkurencija.. Uz svu inerciju da se o budućnosti razmišlja na idealizovani način.Uobičajenao je shvatanje da moda nije umetnost. Holivudom i Silikonskom dolinom. diskutuju o svojim vizijama budućnosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodeći ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljačkog sloja koji rukovodi medijima. Sinteza života. Raznim sociološkim i ekonomskim istraživanjima došlo je se do zaključaka da će sve veći broj firmi. a kasnije na gotovo neverovatne načine utiču na živote svih u njihovoj blizini U slučaju Interneta.

moda upućuje na dinamiku promena u društvu.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. tek u modernom dobu. Najveći izazov je za one koji kreiraju modu kao art. Jedan od izazova je klasičan stil namenjen za dokoličarsku klasu bogatih. da izađe iz mase drugih ljudi. da možeš da ga pratiš. reflektujući ih na najuočljivi i najnedopadljivi mogući način.Teško je otelotvoriti. Kao sociološki fenomen. ali su u stvari tu da bismo ih srušili. kao u ostalom i prednost umetnosti. je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora. Odevanje je živa stvar koja se pomera u skladu sa raspoloženjem i sa ličnošću. već i statusnu funkciju – u svojim najekstravagantnim aspektima. tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblačenje. a zatim u art. uspeo je zato što je srušio pravila. a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. dvoličnosti. To je omogućilo da moda najpre preraste u eksperiment. Poenta mode jeste da se pravi uvek nešto novo. što u opšte nije nove. ali dopire samo do bogatih. Krićanke i Egipćanke su slobodno šetale razgolićenih grudi. Moda je jedna velika mašina koja funkcioniše po svojim pravilima. Statusno oblačenje neuporedivo je starije od mode. Ta pravila mogu da se prihvate. materijalizovati ono što je ideja u glavi. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znači samo otkriti ga kao umetnika. prefinjenosti važne koliko i znakovi bogatstva. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. Moda je večita ljudska težnja za boljim. Artistička moda nije namenjena samo bogatim. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja određuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. 9 . (ne ) pristojnosti.Ono što je prednost mode. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podleže kompleksnim kriterijumima procene među kojima upotrebna funkcija postaje sve češće zanemarljiva.ona prerasta u nešto veoma bitno što se čini u društvu. ona zapravo zahteva statusno odricanje. Moda je sistem koji podrazumeva ideju. da poštuje sebe. sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka. Ko god je uspeo u modi. estetska i statusna. dosta lažne skromnosti. Nažalost ili na sreću. Pravila postoje i treba ih savladati. ali je to večita ljudska tema za boljim. ona nije namenjena posebnom sloju u društvu. Takođe. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno osećaju. moda je sistem. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko šta sme i može da nosi. proizvođača i kupca. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna.Unutar mode. To je način da se čovek istakne kao ličnost. Pa ipak.s Moda je i sociološki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja. oblačenje se izražava kao poseban trend društvenog života. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom slučaju je novac. Teško je dati formu načinu razmišljanja. Zvuči paradoksalno. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. na njegovom samostalnom putu i crpiš iz njega snagu za dalje. Bitno je razgraničiti komercijalno od artističkog. oblačenje je postalo u pravom smislu izazov. svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote. stoga kao pročišćeni art ona gubi ne samo upotrebnu. ali se najčešće ruši konvencionalno. već i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mrežu. Kao art.

Sa promenom temperature menja se gustina. pri normalnim uslovima. Posebno je karakteristično jer može da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastične prerade metala. medicine.Osnovne specifičnosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termičku obradu Zlato poseduje fizičko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. visoka elektro i toplotna provodljivost. Njegove najvažnije osobine jesu visoka koroziona otpornost u različitim agresivnim sredinama. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja čestica zlata čiji je prečnik manji od 50µ temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veličine čestica i od 0. međutim ono ima relativno niske mehaničke osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima. čime se postižu željene mehaničke osobine. 10 . dobra katalitička svojstva i dekorativni izgled.9 od temperature topljenja. tehnologije. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoća po brinelu zatezna tvrdoća Rm napon tečenja Rρ 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 % Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19. Njegove mehaničke osobine zavise od stepena čistoće. umetnosti i dr.3 g/cm3. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu široku primenu u raznim granama i oblastima tehnike. slika 2.

relativno izduženje 50 % u žarenom stanju. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraženo zbog sklonosti zlata da rekristališe u toku deformacije.45 µ Ω cm. dok najveći imaju uticaj Co. Rezultati ispitivanja uticaja primesa u količini od 0. Ni i Pt. Zatezna čvrstoća je oko 130 N/mm 2.01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1.Koeficijent linearnog širenja je najveći kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Tako se hladno deformisano zlato sa 9. Dodatak legirajućih elemenata ili primesa utiče na povećanje mehaničkih osobina. Nb i Ta.99 % čistoće rekristališe na sobnoj temperaturi. odnosno povećanje zatezne čvrstoće i tvrdoće. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99. Najmanji uticaj na povećanje čvrstoće ima srebro i paladijum. ali dalje povećanje sadržaja srebra do 1 % utiče na dalje povećanje temperature rekristalizacije. Dodatak 0. Specifični električni otpor pri T=20 oC je 2. dok kod viših temperatura iznad 20 oC. zavisnost koeficijenta linearnog širenja od temperature je skoro linearna. Sa povišenjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada. Granica tečenja je oko 20 N/mm 2. Promena koeficijenta linearnog širenja ispod 20 0C veoma su velike. Cu i Pd. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima čistoća zlata. Mehaničke osobine kod zlata su relativno niske. Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveću provodljivost.999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (završna) Primarna (završna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (završna) Sekundarna Tekstura primarna (početna) Tekstura primarna (početna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) 11 . Najveći uticaj na porast specifičnog električnog otpora ima dodatak V.25 % Ag povećava temperaturu rekristalizacije zlata. Prisustvo primesa ili legirajućih elemenata utiče na smanjenje toplotne provodljivosti. Legirajući elementi i primese povećavaju električni otpor zlata. Ti. dok najmanji uticaj pokazuje Ag. Temperatura rekristalizacije za čisto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. Dodatak 0.01 % Cu povećava temperaturu rekristalizacije na 140 0C.

HNO3 i H2SO4. azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4). hlor (pri temperaturi višoj od 183 0C). ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1. HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi). acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda. razni rastvori NaOH. Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2). bromna voda (H2O + Br2). HCL može da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao što su oksid Mg. Si. do 97 0C. rastvor ferohlorida i hlorovodonične kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi. Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najveći uticaj na povećanje temperature rekristalizacije imaju Bi. NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa). hlor (do 147 0C). se odnose na period od pola godine. Sb i Ni. vazduh. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblažena i koncentrovana HCl. Hemijske osobine zlata bliže su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša HCl i HNO3). rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2). Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na povećanje temperature rekristalizacije. rastvor cijanida KCN. Elementi kao što su Cu. KOH vodonik-sulfid.5 V. Al.Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi Primarna (završna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura Primarna (završna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (početna) Primarna Tekstura Rezultati u tabeli 1. vinska kiselina limunska kiselina sirćetna kiselina 12 .

Pri povećanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C. 41 % Cu. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini veštačkog znoja. bromnoj vodi. Kod stepena deformacije od 40 % (i većim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. prema stvaranju patine naglo se smanjuje. dobrog dizajna. Povišenje temperature starenja iznad 315 0C pogoršava postojanost legure. Sa porastom temperature i vlažnosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu. potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu. nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. 6 % Zn i 2 % Ni. Brzina korozije Au zavisi od sredine. Ovo je izuzetno izraženo kod legura koje imaju manji procenat zlata. Pd. Samo pet elemenata (Ni. Specifičnosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. 13 . Zlato se može legirati sa dosta velikom količinom srebra ili neplemenitih metala. da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline povećava se sa povišenjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. povećanje tvrdoće. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Ovaj uticaj je utoliko veći što je sadržaj zlata manji u leguri. Postojanost zlatne legure određivana je nižekaratnoj leguri sa 9 % Ag. HF. Legure sa manjim sadržajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. Cu. Najveća korozija zlata je u carskoj vodi. a najslabija u suvom jodu. temperature i vremena. čvrstoće otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. Ispitivanja postojanosti vršena su u azotnoj kiselini i veštačkom ljudskom znoju (5 delova sirćetne kiseline. bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo veći značaj s’obziromna na njihovu široku primenu i manju korozionu postojanost.Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko značenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. Osnovna primena zlata je za izradu nakita. Definitno može da se kaže da su optimalne temperature starenja (ojačavanje taloženjem. Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz čvrstih rastvora. Osim lepog izgleda. postojanost prema koroziji se smanjuje. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju značajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Sem učešća zlata u leguri.

čvrstoće i toplotne provodljivosti. U početku. Tehnička primena legura Au-Ag je dosta ograničena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu rešetku.Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik. Kod legure koja sadrži 50 % (atomskih) Au pri sporom hlađenju. U suštini to je razvučena površinski centrirana kubna rešetka sa sređenim pregrupisanim atomima Au i Cu. pri sniženju temperature ispod kritične. Karakteristična osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sređenih faza pri sporom hlađenju. ali sa većim sadržajem srebra legura poprima nedokorativnu. Kod sadržaja od 25 % Ag. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Izduženje legure iznosi 40-50 %. H . Sređena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sređeni rapored atoma putem difuzionog premeštanja u kristalu. Fazni preobražaj nesređene faze u sređenu fazu vrši se na sledeći način. osmijum i inertni gasovi. belu boju. PRI 400 0C PREOBRAŽAJ SE ZAVRŠAVA POSLE 25 VREME PREOBRAŽAJA IZNOSI 20 MIN. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. tvrdoće. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Temperaturni interval između linije topljenja i očvršćavanja je uzak i iznosi 10-12 0C. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. koje zatim rastu na račun nesređene faze i ukupna sređenost se naglo povećava. Najniža temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Faznih prebražaja od (solidusa) linije očvršćavanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. Maksimalna čvrstoća se postiže kod 40 % srebra. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska α čvrstog rastvora u Au3Cu. legura ima lepu svetlozelenu boju. Ovo je posebno važno što nastanak sređene strukture Au3Cu dovodi do promene fizičkomehaničkih osobina: električne provodljivosti. Stepen sređenosti zavisi od sastava legure. volfram. iz nesređenog čvrstog rastvora. Primećene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlađenja i to u smislu stvaranja bližeg sređivanja rasporeda atoma. Temperatura početka očvršćavanja se postepeno snižava od tačke topljenja zlata 1064 0C do tačke topljenja srebra 960 0C. Kod legura Au-Cu ispod temperature očvršćavanja obrazuje se neprekidan niz čvrstih rastvora. DOK PRI 380 0C 14 . sa površinski centralnom kubnom rešetkom obrazuje se AuCu II faza. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. Veoma su mekane i plastične. pojavljuju se klice sređene faze u nesređenoj osnovi.

Legura sa 32. Fazni preobražaj čvrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. Stepen deformacionog očvršćavanja legure AuCu zavisi od stepena sređenosti. Ovo usporavanje procesa može biti i do 100 puta. a zlata u cinku 4. Cink se u znatnoj količini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u čvrstom stanju iznosi 33 % (atomska).Mehaničke osobine legure sa sređenom fazom AuCu mogu da se menjaju u širokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. Mehaničke osobine sređene faze zavise od stepena sređenosti i od veličine zrna substrukture. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesređene faze i antifaze tipa II. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sređenu super strukturu.3 % (atomska) zlata ima fazni preobražaj pri temperaturi 335 0C. SREĐIVANJE STRUKTURE DOVODI ČVRSTOĆE LEGURE (OKO 30 %).8 % atomskih. zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. menjajući pri tome samo parametre. Jedinjenje Au4Zn je nesređeni čvrsti rastvor. Utvrđeno je da legura sa idealnom sređenošću pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno brže nego legura sa nesređenom fazom. Menjanjem sastava legure ili režima sređivanja moguće su promene mehaničkih osobina legure koja ima AuCu fazu. Legure AuCu sistema imaju široki industrijski primenu. Iznad temperature faznog preobražaja mehaničke osobime legure pokazuju dosta složene promene. Sređivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa rešetke. stabilne pri 313-328 0C. Između kritične temperature 580 0C utvrđen je porast čvrstoće legure usled deformacionog starenja. Proces rekristalizacije sređene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesređene faze. Iznad 580 čvrstoće legure naglo opada. koriste se za izradu nakita. Ispod 270 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje složene strukture sa ortorombičnom rešetkom. Zlato – kadmijum 15 . a čije je dejstvo isto kao uticaj legirajućeg elementa na osnovni metal. DO ZNAČAJNOG POVEĆANJA Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primećuje se porast granice tečenja legure zbog viška atoma Au ili Cu. Ova faza ostaje sređena sve do temperature topljenja. Između 420 0C i 261 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sređena faza I.

Najviša temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz čvrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. koja sadrži zlato i bakar. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. Povećanje tvrdoće legure može se postići dispergovanjem i sređivanjem. Sa daljim povećanjem sadržaja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. Ove legure nemaju veliku tvrdoću.5 % rodijuma povećava tvrdoću. čvrstoću i plastičnost legura. Tvrdoća i čvrstoća dostižu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). a što dovodi do povećanja tvrdoće legura. a zlata u kadmijumu 3. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadrže 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i služe za izradu nakita. da bi najveću vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla. Legure zlato-kadmijum najviše se koriste za izradu lemova. tako da se kod sporog hlađenja stvara dvofazna struktura. Sa daljim povećanjem nikla mehaničke osobine opadaju. Zagrevanjem do 300 0C izazvaće se raspad presićenog čvrstog rastvora na dve faze: α 1. Dodatak 0. Ove legure su važne za izradu nakita. Raspad presićenog čvrstog rasatvora dešava se ispod 500 0C. koja sadrži zlato i srebro.5 %(atomskih) na 309 0C. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz čvrstih rastvora.5 % (atomskih).55 % Au koja će imati homogeni čvrsti rastvor. Sa sniženjem temperature oblast homogenosti se smanjuje. Fizičko-mehaničke osobine zavise od režima termičke odbrane. α 2. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najnižu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). Mehaničke osobine. Brzim hlađenjem sa temperature iznad 650 0C može se dobiti legura sa 58. Legure Au-Ni kristališu se uz obrazovanje neprekidnog niza čvrstih rastvora. a oblast legura sa dvofaznom strukturom se povećava. dolazi do raspada jednofaznog čvrstog rastvora. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izučeno. Sve ove legure imaju fazne preobražaje. Najviša temperatura prelaska između jednofaznog i dvofaznog područja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine. Paladijum se dodaje da bi se legure plastično obrađivale.Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32. 16 . tvrdoća i čvrstoća povećavaju se sa porastom sadržaja nikla. od solidusa do sobne. ali se ona može povećati dodatkom nikla. Pri sniženju temperature.

Biomaterijal mora posedovati odgovarajuće fizičke i mehaničke osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva. treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tržištu. U ovu kategoriju su 17 . pa do sortiranja za reciklažu. a legure sa više 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina. mora biti prisutna sposobnost oblikovanja. drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. Ne sme biti toksičan i ne sme imati kncerogeno dejstvo. Homogene faze legura su plastične i relativno male čvrstoće. Prisutni su različiti izazovi npr. Dodatak paladijuma u leguri povećava stabilnost faza kod legura Au-Cu. pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosečnom inženjeru koji se bavi materijalima. Pri sadržaju zlata do 15 % povećava se stabilnost PdCu faze. Ova definicija je ograničavajuća jer isključuje materijal koji se koristi za uređaje kao što su hirurški instrumenti. upotrebe. što zahtev nekoliko izričitih ograničenja u pogledu matejala da bi on uopšte mogao da se koristi kao biomaterijal. najčešće se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutrašnošću tela. veštački kukovi. Od njih se izrađuju kontaktna sočiva. jedan materijal je potpuno razgradljiv. Pri sniženju temperature dolazi do faznih preobražaja što omogućava da se poveća tvrdoća legure starenjem. razdvajanja . Kao najstabilnija faza javlja se sređena faza AU3Pd2Cu3 sa površinski centriranom kubnom rešetkom. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). srčani zalisci. a ne škodljiv za ljudski organizam. Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biološkim i medecinskim istraživanjima koristi se čitav spektar različitih materijala od pakovanja. imaju homogenu strukturu. Zlato-bakar-paladijum Homogeni čvrsti rastvor je u čitavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su biološki materijali.Fazni preobražaji u ovim legurama su veoma složeni i nedovoljni izučeni. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju čvrst rastvor. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najčešće koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogućnosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u čovečjem telu i da neprekidno ili periodično bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. U koliko se govori o izloženosti fluidima iz organizma. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. a mehaničke osobine jako zavise od termičke obrade. Vrednost tvrdoće ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. Legure koje sadrže zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida). Zlato povećava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobađaju lekovite supstance. skladištenja.

Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerđajući čelik Nerđajući čelici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat Skelet Oftamologija Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. keramika i prirodni materijali. polimeri.1. U tabeli br. dati su primeri biomaterijala i njihova primena. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi. Tabela 2. 18 . mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma.svrstani metalni materijali. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća.

Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bise stvorili i održali odgovarajući uslovi života. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke. žist vazduh.veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa –primena novih tehnologija u procesima. Kako očuvati životnu sredinu. keramički materijali. U 21. značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali. molidbena. kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. kompozitni materijali. hroma.Struktura materijala u -22 F 10% 24% 42% Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a 24% Sistemi legura su veoma složeni. Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. svakako.silicijuma. proizvesti hranu. to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma. obezbediti pitku vodu. kalaja. 19 . vanadijuma i cirkonijuma. ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. mangana. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem.

Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji. izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. npr. Carine su često imale značajne takse. dizajna proizvoda kao i reciklaže. koji se ubira kad roba prelazi granicu. Pojam carine u današnjem smislu. zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu . U radu je pokušano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne koližine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom području ubirali vladari. izvozne i provozne (tranzitne).Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara. feudalci. motivacije. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu. bar sadašnji stepen ekološke uravnoteženosti prirode. Svetski eksperti prognoziraju da će se u sledećih pet godina doći do povećanja obim areciklaže za 20% godišnje. što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu.Prema meritornim procenama na planeti će 2030. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije. ređe su izvozne carine. a tranzitne su najvećim delom ukinute 20 . mostarine ili kao odšteta za osiguranje robe. Danas su najvažnije uvozne carine. ukoliko želimo da za buduće generacije sačuvamo. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta državnog poreza koji se plaća na određenu robu kad prelazi državnu ili carinsku granicu. gradovi i crkva na robu u unutrašnjem prometu. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. staklenu i drugu ambalažu. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. kao i nekih parametara koji odlučuju u kojim pravcima će se kretati strategija budućeg razvoja. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara. kao državni porez .lučke takse. drumarine. karonsku. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne.

ili industrijske komore. u okviru sklopljenih međunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe međunarodnih organizacija i ličnu upotrebu njihovih predstavnika i službenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilažu. uverenje o poreklu robe. žigovi.Prema svrsi zbog koje su uvedene. rečnog i avionskog prevoza. zastave. koje su rezultat sporazuma s drugim državama. kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju često i podnose transportna preduzeća ili ovlašćeni carinski 21 . Prema načinu određivanja carine se dele na autonomne. Kad zaštitne carine važe samo određeno vreme. a u izuzetnim slučajevima izvoznih carina. koje država određuje bez sporazuma s drugim državama. Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. carine mogu biti prohibitivne. ili organi vlasti. a klasičan primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na žito koji je važio od 1689. carine se dele na fiskalne (cilj im je povećanje državnih prihoda) i na zaštitne (treba da zaštite robu domaće proizvodnje od strane konkurencije povišenjem cena strane robe). retorzivne.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko područje. npr. komadu ili obimu robe. koje po pravilu izdaju trgovinske. postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifične carine koje se ubiraju po težini. Prema načinu odmeravanja. preferencijalne. kada se pomoću povoljnih carinskih stopa nastoji da olakša trgovina s određenim državama ili olakša uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifična carina. Danas se više ne primenjuje. grbovi . nameštaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika. govori se o “vaspitnim” carinama. a važno je za primenu carinske tarife i za kontrolu međunarodnog prometa robom. računi o ceni robe. jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. Rebulički carinski Zakon predviđa postojanje uvoznih. provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog područja. u kome domaća proizvodnja treba da postane sposobna da konkuriše stranoj robi. amblemi. i na konvencionalne . Jedan od najvažnijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija. a izričito isključuje postojanje tranzitnih carina. što zavisi od konkretnog međunarodnog ugovora. prevozne isprave (tovarni list kod železničkog. do 1846. Po učinku koji treba da proizvedu. teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza). kad se određuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaćoj robi primenjuju u stranoj državi. godine. Ne podleže plaćanju carine: stvari za službene potrebe šefova stranih država i šefova diplomatskih predstavništava u Srbiji injihove uže poredice i članova pratnje.

Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji. ona će to zapisnički utvrditi. neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i rešava žalbe pretiv rešenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekršajnom postupku. Uprava carina organizuje carinsku službu. a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta. vode prekršajni postupak povodom carinskih krivica. koji se sastoji u utvrđivanje količine. a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se može izvršiti carinjenje robe. račun. prijava ouvozu ili izvozu i sl. za njen obračun i za naplatu carine i carinskih dažbina. vrše nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu. ili vrednosti robe. ili izvoza sa carinskog područja. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlašćeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. zatim i carinskog pregleda. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu. npr. koja sadrži :наziv robe. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vršenje svoga posla. su organi državne uprave koji kontrolišu promet robe prilikom uvoza na carinsko područje provoza kroz njega. Carinarnice postoje u svim onim pograničnim mestima gde prolaze pogranični putevi. Carinski organi u našoj državi su Uprava carina i carinarnice. prevozno sredstvo. koji robu carine i vrše deviznu kontrolu na granici carinskog područja. prikupljaju statističke podatke i vrše druge poslove koji im se stave u dužnost. kao i potpis podnosioca. a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi. Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima određene isprave. kvaliteta i vrednosti robe. Carinska deklaracija služi kao osnova za pregled robe. poreklo i namenu robe. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe. količine. a mogu postojati i u važnijim trgovačkim i prometnim središtima čitavog carinskog područja. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu. količinu. prevozna isprava . 22 . Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi rešenje u prvom stepenu carinarnica.Davanje lažnih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekršaj.posrednici.

taksa.Protiv rešenja carinarnice može se izjaviti žalba Upravi carina.. dok robu u carinsko smestište može smestiti smao uvoznik kome je to odobreno.Ta skladišta zovu se slobodna javna skladišta. jer obaveza uvoznika robe na plaćanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTIŠTE Carinsko smestište je svako smestište za robu koja uživa povlasticu izvan carinskog prostora. Carinska smestišta se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica. Robu u carinsko slobodno skladište može smestiti svaki uvoznik.određivanju carinske stope prema carinskoj tarifi. Slobodna carinska zona najčešće 23 . ležarine i drugih taksa koje se naplaćuju u toku carinskog postupka. u naplati carine i carinskih dažbina. koji inače nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. i. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladišta i posebna preduzeća koja se kao javna skladišta bave skladišnim poslom i odgovaraju prema posebnim načelima za uskladištenu robu. CARINSKA SLOBODNA SKLADIŠTA Carinska slobodna skladišta služe za smeštanje neocarinjene robe. a u određenim slučajevima protiv rešenja donesenih od carinskih organa može se tražiti pravna zaštita i pred sudovima. ali ne spada u njeno carinsko područje. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose rešenja po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. U ovim skladištima roba se može sortirati. Ako su ta javna skladišta pod nazorom carinskih vlasti. pa roba koja je sve vreme ovde smeštena ne podleže plaćanju carine. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata područje koje se nalazi u okviru područja granica neke zemlje. poreza na promet. na kraju. Carinska slobodna skladišta i slobodna javna skladišta važna su za tranzitnu.tj.Takva skladišta odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe. reeksportnu i uopšte za međunarodnu trgovinu. pretakati prepakivati i dr. za robu koja je u njima smeštena važe isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladištima. koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba opterećena prilikom carinjenja. Svi propisi koji važe za carinska slobodna skladišta važe i za carinska smestišta. obračunavanju carine.smeju se vršiti sve manipulacije dopuštene i u javnom skladištu. a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice.

Kopenhagenu. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje nešto elastičniju definiciju carinske unije.10. između država koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identičnost carinskog zakona i carinske tarife. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud međunarodne pravde u savetodavnom mišljenju od 5. godine s važnošću od 50 godina.Ovo znači da se. Solunu i dr. godine između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke. odnosno uvođenje slobodnog režima uvoza i izvoza robe između država članica unije.Prema odredbama člana XXIV. ona podleže redovnom carinskom postupku. po pravilu.1922. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zaključenom 1913. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama. kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko područije države koja je odobrla slobodnu carinsku zonu. puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije. U našoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom. 8. a odobrenje za osnivanje daju ovlašćeni državni organi. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti.9. pa brodovi koji s robom pristaju ne podležu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. a roba između Jugoslavije i te zone prevozi se železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grčkih carinskih vlasti.Hamburgu.Pošto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu. konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. npr.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije između Austrije i Nemačke sa odredbama SanŽermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919.obuhvata deo neke luke. Međutim. t. 24 . GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva “ zamena dveju ili više carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom” u slučajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog područja ima za posledicu ukidanje između ugovornih strana carina i trgovinskih ograničenja za najvaći deo trgovinske zamene (dakle. stim da se njeno važenje može produžiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica. ne traži se apsolutna sloboda prometa između ugovornica) i da takse. kao i deoba – prema ugovorom utvrđenim pravilima – carina ubranih na zajedničkoj granici.1931. jer slobodne carinske zone za to pružaju velike pogodnosti i privlače strani kapital za ulaganje.godine i Ženevskog protokola o Austriji od 4. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu međunarodnog ugovora između dve ili više država čiji je opšti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog područja. jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema trećim državama.

Francuska. Međutim. činile su je Zapadna Nemačka.I. taka da je sada sačinjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proširenja. carine i druga ograničenja koja se primenjuju prema trećim zemljama budu u suštini identična.1832. Pod carinskom unijom se. prema čijim odredbama je uspostavljena carinska unija između većine nemačkih kneževina i kraljevina. odnosno carinski savez između nemačkih država sklopljen Sporazumom od 22.. da samo ujedinjena Evropa može da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu. kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlašćena Sa stanovišta međunarodnog prava carinska unija ograničava suverenitet država članica carinske unije time što im onemogućava vođenje samostalne carinske politike prema trećim zemljama. 25 .Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i čelik.1968. dok se uzajamne povlastice između država članica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za treće države kakv postoji između država koje su stupile u carinsku uniju. Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum.Holandija. godine. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein. Mežutim.Počev od 1.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije priključila Holandija. godine predviđeno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom..VII. ne može smatrati sporazum kojim je predviđen slobodan bescarinski režim samo za određene proizvode. U Evropi je tokom druge polovine XIX i početkom XX veka bilo više planova za stvaranje carinske unije između pojedinih zemalja.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905.VI. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u činjenici.dažbine. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve više proširivala. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. a Bledskim sporazumom iz 1947. godine uspostavljena je potpuna carinska unija između ovih zemalja. ti planovi nisu ostvareni. Danas najznačajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice.1958 gde je predviđena potpuna privredna integracija šest zemalja zapadne Evrope. dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni došlo.Početak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1.III. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks.1921. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25. ali je to sprečila Austro – Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila višegodišnji carinski rat. bila u carinskoj uniji sa Albanijom. U međuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom.Italija. Belgija i Luksemburg. na čelu sa Pruskom. ili pak posebni povlašćeni režimi između određene grupe zemalja koje čine izvesnu političku zajednicu. međutim.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije političko ujedinjenje Nemačke. sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u političku integraciju.usled pogoršanja političkih odnosa do čega je došlo posle Rezolucije Inforbiroa 1948.

obnovljiva energija. koji podrazumeva podršku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji. AS 9000 i TL 9000. Program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u našoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori.A. A. Iako je svakako najpoznatija u SAD. sarađuju sa vlastima u definisanju prioriteta održivog razvoja. Ovaj program ima za cilj da finansijski podrži inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jačanju njihove uloge na teme održivog razvoja. Program finansijske pomoći na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Mađarskoj. organska poljoprivreda. Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou. saradnje više zemalja i program finansijske pomoći na nacionalnom nivou. sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. Hrvatskoj.Program finansijske pomoći NVO u oblasti održivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) uz podršku Europe Aid – Kancelarije Evropske komisije. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omogućuje da na veoma brz način usaglasite Vaš Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. sa sistemom za upravljanje zaštite životne sredine u sa serijom standarda ISO 26 . AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa sedištem u Cirihu. dok program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj program omogućuje NVO-ima da: učvrste pozicije i definišu uloge u poboljšanju kvaliteta životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju održivog razvoja (održivi stil života. U Evropi.Q. a u Beogradu je počelo sa radom predstavništvo za Jugoslaviju i istočnu Evropu. Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). Bosni i Hercegovini. kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta održivog razvoja. dobro vladanje. Program takođe promoviše saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima. sarađuju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse održivog razvoja. podižu svest stanovništva o održivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponašanja ka ekološki «prihvatljivijem». sredina bez GMO-a. – American Qualitz Assessors je jedna od tri vodeće sertifikacione kuće u SAD sa sedištem u Južnoj Karolini. vrši sertifikaciju prema standardima ISO 9000. A. održivo korišćenje prirodnih resursa.Q. AQA preko svojih filijala širom sveta. pokriva sve regione sveta.E. kao i društvena jednakost). QS 9000. ISO 14000.

ali da zavisi i od veličine organizacije. Obuka za interne provere po međunarodno priznatoj metodologiji. kao sertifikaciono telo.. analiza postojećeg načina poslovanja i njeno poređenje sa standardima.14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000. JW – Alluminium Company.. Harvard Industries. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru može se realzovati i obuka za stalnounapređenje. Corning – Division of Dow Jones Industrial. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvažniji korak. A. Da se svaka organizacija može dovesti do sertifikata za period od 6 – 9 meseci u zavisnosti od veličine organizacije i da se mora poštovati sistem – više obuke manje konsaltinga. jer samo obučeni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000. 27 . Pristup A. između ostalog je sertifikovalo sledeće poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery. ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvođenja sistema kvaliteta ili zaštite životne sredine najviše zavisi od angažovanja samih zaposlenih u organizaciji. RJR Tobacco Company. Aero System Engineering Inc. (jedan od ključnih snabdevača velike trojke Chrysler.Q. kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani.E. Tower Automotive Inc. i mnoge druge. je. ukoliko se ukaže potreba. u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del – Met Corporation.. General Motors i Ford). United Airlines..A. podrške rukovodstva i postojećeg upravljanja. itd. kompleksnosti poslovanja. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojeće dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa.Q.

ATC Inc. određivanje ciljeva. 28 . Klašnice – ISO 9002 : 1994 Integral Inženjering. Laktaši Banjaluka – ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK – ISO 9001: 2000 Unis Adria. Novi Sad. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. inovacije. uspostavljanje programa.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. Banja Luka – ISO 9001: 2000 Štark.u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U.. Srpsko Sarajevo – ISO 9001: 1994 Montaža.definisanje njihovih značajnih aspekata. Lang Mekra North America. Šabac – ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mreže. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. Nova Pazova – ISO 9002 : 1994 Mz Home Group. Bjeljina – ISO 9002 : 1994 Unigrad.. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Kolos.Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. Group Arnold – Magnetic Technologies. Hutchinson Sealing System. Preko direkcije iz Beograda.S. Beograd – ISO 9002 : 1994 Minel Elip. Banja Luka – ISO 9002 : 1994 Bobić. UK). a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. Mladenovac – ISO 9001: 1994 Transportšped. Tower Automotive. Beograd – ISO 9002 : 1994 Uno Martin. Beograd – ISO 9002 : 1994 Mojić Promet. elektronske mreže. Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. Beograd – ISO 9001: 1994 HK « Petar Drapšin ». i dr. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. London. Beograd – ISO 9001: 1994 Yassa. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a. Beograd. globalizacija. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. Na prelomu dva milenijuma. iz Užica.d. sertifikovane su sledeće organizacije: Institut za mala i srednja preduzeća. Kaldera.

obrazovanja.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. 29 . elektronike. čelika. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. određivanje ciljeva. biomaterijala. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice.površinskog inženjeringa itd. kontinualni profesionalni razvoj. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. ekologije.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA). kompozitnih materijala. lakih materijala. ekonomije i ekologije. izdavanje časopisa. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment.Sa generalne tačke gledišta. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. polimera. keramičkih materijala. optimizacije kvaliteta. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. razvile su svoja sopstvena dokumenta. što je sigurnost za dug period u budućnosti. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. kao što su:WWF(Svetski fond za prirodu). akademijama i Vladi.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. izvodjenje specijalnih kurseva. jer definišu strukturu. reciklaže. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. livarstva.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja.utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000-Menađment životnom sredinom.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode.jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. servisi za organizovanje svetskih konferencija.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. gume. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi(IEC Uputstvo 109. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. reciklaže. kompanijama.

aplikacija. a sve to ima i komercijalni interes.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve 30 . titan i specijalne čelike. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. inženjeringa i tehnologije. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. otkrića. ekologija takodje.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu. karoserije kola.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. kartonsku.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. kao i većeg kapitala.godine. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda.godinu.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. staklene i plastične flaše. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija. legure za avio i auto industriju.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu.Vek implatanta je oko 25 godina.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. Svetski trendovi su legure titana. reciklaža materijala minerala i goriva. kao i inženjerski dizajn. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. procesa. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine. svih aspekata nauke.Reciklaža je evropska perspektiva.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum.

1976. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. 5. 26.Alsayed et al.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. 141-152. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. O. R.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. Materials Science and Engineering. skladištenje. transport i distribucija.: ”Fibre. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje.138. lepotu i kvalitet života.Philosophical Transactions of the Royal Societu. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. 2000.5-36. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. održavanje zaliha.H.što će uticati na zdravlje.7-15 2. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”. Logističke aktivnosti su: nabavka. A.131-134. Miclean: ”A new field for materials science”.282. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata.G. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. D.kompanije širom sveta. 1976 London. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Kelly(ed): ”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”. skraćenje pojedinačnih vremena 31 . Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat.reinforced polymer repair materials-some facts”.Baker and A. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. Literatura 1. Novitović: ”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001.1976. The Royal Society 3. S. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika.140. 4.

Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. zatim. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. 32 . Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. principe objekta i principe grupa. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. izrada malih serija. maksimalno smanjenje serije. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. o proizvodno tehničkom konceptu. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena.procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. da bi se ostvario idealan protok materijala. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. proizvodnih i izlaznih tokova. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno.

. a to su: . autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. skladištenje i transport.optimalno rasterećenje kapaciteta. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. već i savršena organizacija privrede kao celine. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. kao i podaci o radnom mestu. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja.manje zalihe na skladištu. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). dnevni operativni plan. organizacija preduzeća dobavljača. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. planirane veličine serija. tj. . . proizvodnja malih serija. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. zatim. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. orghanizacija trgovine i dr. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. planirati količinu.poštovanje termina.Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja.minimizovanje troškova. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. 33 . . Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila.minimizovanje vezivanje kapitala. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. zatim. . servis potrošača i kontrolu zaliha. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme.minimizovanje vremena.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. planirati termine i kapacitete proizvodnje. vreme potrebno za pripremu plana). nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greške ). plan rada.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. tj. bez zaliha). Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje.

Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. Složeni splet biljaka. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. životinja i drugih oblika čini ekosistem. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. ona je mnogo više od toga. tla i vode koji se naziva biosfera. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. Može nam izgledati velika. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. Planeta Zemlja je nastala pre 4. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita.6 miliona godina. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. 34 . U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. Ljudi su samo jedan element ekosistema. čvrstu kuglu. ali nas ne može biti bez ekosistema. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem.U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. promenite li jedan deo. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. Ekologija nije samo grana biologije. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. Ekosistem može opstati bez nas. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. doprinoseći daljem širenju zagađenja. menjate i drugi.

bez vode može da preživi samo nekoliko dana.Čovek je jedina vrsta koja svojom delatnošću trajno zagađuje okvir svog života.u toku duge istorije ljudskog društva.kao biljke i životinje. čovek je: -deo prirode.spada u živu prirodu.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE Čovek. postajao sve jači.sigurno je da se ovo suludo uništavanje prirodne sredine u kojoj živimo. nego i naše vaspitanje.pre svega.rude.njegova posebna.I ne samo svog.vazduhom. Iz te prirodne okoline.Od biljaka i životinja dobija hranu .» Beograd u vremenu razvoja ekološke svesti Buran industrijski i urbani razvoj .neće moći zaustaviti.naročito izražen u poslednjim decenijama XX veka. biljkama i životinjama.a bez vazduha samo nekoliko minuta. a koje nam ne nameće samo naša tehnološka civilizacija.je.kao vrstu.bez koje može da izdrži najvise nekoliko nedelja.Iz prirodne okoline čovek pribavlja i sve sirovine koje mu omogućuju da udobnije živi: materijal za gradnju kuća i izradu predmeta za domaćinstvo. naftu… Ono što čoveka.čovek dobija sve što mu je neophodno za život.zemljištem.prouzrokovao je značajnu degradaciju životne sredine i zagađivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju 35 .ugalj.koja opstaje zahvaljujući neprestanom dotoku sunčeve toplotne i svetlosne energije. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom.izdvaja od ostalih živih bića. -korisnik prirode i -biće čiji je uticaj na prirodu. «Ako čoveku nedostaje kultura življenja. trostruka veza sa prirodom.i čini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere.

pre jedan vek regionalnog značaja . Korišćenje površinskih voda praktično bi trebalo da dođe u obzir tek onda kada su iskorišćene mogućnosti eksploatacije podzemnih voda. Dobar deo potreba za pijaćom vodom Beograd danas obezbeđuje iz izvorišta podzemnih voda.očuvanja biološke raznovrsnosti i dr.naročito najrazvijenijih zemalja. U području grada ona je izložena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je više ili manje degradiraju.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao što su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka.mineralnim sirovinama.što može prouzrokovati njeno osiromašenje i degradaciju.Ovi se problemi moraju rešavati udruženim naporima većine zemalja. Ustav i zakoni naše zemlje daju pravo građaninu da živi u zdravoj sredini.madjunarodnog karaktera. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta. koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja.konvancija o zaštiti ozonskog sloja.Ta sredina je izvorište snabdevanja grada vodom. prehrambenim proizvodima.boljih uslova zaštite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korišćenjem i preradom površinskih voda. Geološka sredina kao deo životne sredine urbanog područja Beograda predstavlja značajni prirodni resurs ograničenog kapaciteta. izložena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima. Dobrim delom pod uticajem grada je geološka sredina njegove šire okoline koja služi za snabdevanje vodom. Ona predstavlja građevinsko tlo za deponovanje različitih otpadaka i opasnih materija. krajem XX veka problem je globalnog značaja.naročito gradske populacije.uz sve veće korišćenje prirodnih resursa.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su često teško uočljive i objašnjive.Tako bi se sprečile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po čoveka i živi svet. 36 . Povećanje broja stanovnika.gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju značajno mesto.poremetili su ekološku ravnotežu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. energijom. Ako je pre dva veka zagađenje bilo lokalnog značaja. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugačiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru.konvencija o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti međunarodnih konferencija o zaštiti šume.energijom i slično. Geološka sredina grada.zbog brojnih i različitih zahteva korisnika.pa njeno korišćenje mora biti racionalno sa nužnim merama zaštite. U centru naše pažnje nalaze se problemi zagađivanja i zaštite životne sredine.

moguće je to postići. Osnove programa za Beograd Beograd ne može pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada.Potrebno je donošenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala što rešava problem velikog broja privatnih auto-otpada. kao i da se smeće određenim tehnološkim postupcima dovodi u stanje iskorišćenja u energetske svrhe.koji su postali ruglo i veliki zagađivač grada. 37 .rudničkih jalovina među kojima su u određenoj meri zastupljene različite opasne materije.ako ne reši pitanje elementarne čistoće grada i ne zaštiti svoju prirodu posebno reke. a neki su sami potencijalni izvor. Istraživanje stručnjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagađenja i ako se nađu savremena rešenja za tretman gradskog smeća. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom došlo se do stanja i odgovarajučih mogućnosti za rešavanje ekoloških problema Beograda.Japana.papir.praktično ni u jednom slučaju nije do kraja rešeno na zadovoljavajući način.. Otpaci Kao proizvod narastajuće.staklo.upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odlučivanjem o merama koje društvo treba da preduzme.utvrđ|ivanje potencijalnih izvora zagađenja. administrativni ili trgovački centar..plastika. Neophodne mere:utvrđivanje stanja životne sredine. kao i metodologija sprečavanja širenja i povećavanja zagađenosti.sve češće proizvodnje i potrošnje. Neki od tih sistema nose i određeni nivo rizika u slučaju prirodnih ili tehnoloških nepogoda i katastrofa.kišna i fekalna kanalizacija..čak bez evidencije..Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili uništenja otpadaka. U užem gradskom području locirana je gusta mreža gradskih instalacija (vodovod.guma.).osnovni su zadaci u zaštiti prirodne sredine. Delovi te mreže su zastareli i oštećeni.toplovod. privredni .).koji se mogu rešavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora. SAD.Geološka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka.gasovod.jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uvećava. turistički..Ograničavanje nepotrebne potrošnje kao i korisna upotreba otpadaka.. Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najviše nastaju da bi se sprečio transport kroz naseljene delove.O značaju pravilnog rešavanja ovog pitanja najbolje govori činjenica da se radi o više od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda. na strukturi otpadaka u Beogradu..pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vrši njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali.

zbog nepoverenja u njenu razgradljivost.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastičnih otpadaka predstavlja značajno ekološko opterećenje pri deponovanju smeća. sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju električne energije. najlon kese. Približan sastav plastične frakcije u smeću iz domaćinstva u Evropi je 65% poliolefina. npr. u borbi za zdravu životnu sredinu prednost se daje papirnim kesama.a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadrže i uređaje za recikliranje toplote.10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri.ako bi ovu vrstu smeća spaljivali. U nekim zemljama se u javnosti stvara psihološka odbojnost prema plastici. Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagađivača. Recikliranje otpadne plastike Reciklaži se danas daje izuzetan značaj u svetu .15% polistirola.Na primer.Razlozi za ovo su – nagli rast cena sirovina i sve oštriji propisi u vezi zaštite čovekove okoline.otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja čak poželjna. Otpadna plastika koja je došla u kontejner za smeće ili je već na deponiji sa ostalim smećem iz domaćinstva – ne može se vratiti nazad i reciklirati. Zaključak je da –u postojećim uslovima rešavanja gradskog otpada.Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalažnog stakla i proizvodnje staklenog krša.Otpad gori bez dodatka goriva. Određivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup.Zbog ove neuništivosti izaziva klizanje tla. Ona se može rešavati dalje samo u tom sklopu sa smećem – a najbolje rešenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo.Zahvaljujući plastici iz otpada možemo obezbediti dodatne izvore toplote.Određivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgrađena i neuništena. 38 .nerazgradive plastike i drugih štetnih i opasnih otpadaka. Oko 70% od ukupne količine svih otpadnih polimernih materijala u smeću čini ambalaža.zaboravljajući da za samo 700 takvih kesa treba srušiti jedno stablo – a šume su pluća planete.

Prema jugoslovenskom standardu JUS. Od ove smeše se proizvode :ograde.jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka.E.. kočevi.potrošnje energije i same njegove proizvodnje. Poseduje više dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalaže.u Srbiji se bavi jedino «Inos-Beograd». Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaža. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove. 001 definiše se klasifikacija. Kao inertan materijal.zakucavati i obrađivati kao drvo.Dosadašnja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja dođe na preradu nije odgovarajućeg kvaliteta – pa se odvozi na deponiju. a najvažnija prednost je neograničen broj puta se može koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda.palete.a i ostvariti materijalna dobit.A postoje i novi tehnološki procesi koji nude rešenja i za pomešanu otpadnu plastiku. Recikliranje mešane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova mešavina ekstrudirati i presovati u kalupima.vreće.Sa novom opremom uz smanjenje troškova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata. Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalaže i staklenog krša raznog porekla.i proizvodnja regranulata. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat .. označavanje i 39 . B. a uz to je i sekundarni zagađivač zbog: transporta. za jednokratnu upotrebu.O.pa je «Inos-Beograd» prinuđen na veće izvore gde je pretežno jednorodna plastika i bez stranih primesa.kese i dr. staklo ne zagađuje prirodu direktno –vodu.ali predstavlja balast za komunalne službe i deponije smeća.Za ovu vrstu ambalaže se koristi veći broj termoplastičnih materijala. Redukcija količina komunalnog smeća selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najviše primenjivani ambalažni materijal za različite vrste proizvoda.tj. Termoplastični materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali.letve.moglo bi se ustostručiti proizvodnja i na taj način bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda. postanu sastavni deo komunalnog otpada – staklo se ne može upotrebiti dalje.Kombinacija ova dva tehnološka postupka je idealno rešenje. Ali kad proizvodi sa ambalažom dospeju u smeće tj. folije.vazduh.ali najveću primenu ima polietilen niske gustine.Plasman regranulata je obezbeđen.mogu se seći.Do sada najmasovniji vid reciklaže otpadne plastike je reciklaža jednorodne otpadne plastike.Troškovi proizvodnje su visoki .

40 .može se računati da u Beogradu nastaje oko 30. smanjenje zagađenja životne sredine otpacima.a za odnošenje krša svakodnevno se mora angažovati zapremina koju čine više od 40 kontejnera za smeće. tj. priprema . ušteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina. farmaceutska.. Ciljevi kojima se teči: smanjenje zapremina otpada koji se odlaže na deponije.. trgovinske radnje.000 tona godišnje. jer i ona posle određenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni krš..da ga u komunalnom smeću ima 8-10% . Što se tiče sadržaja stakla u komunalnom smeću .priprema i vraćanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobičajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini što ih okružuje. staklenog krša. boja.dok sve ostalo završava na deponiji. Mogućnosti..skladištenje staklenog krša.Po tom standardu se i vrši sortiranje. Ovako veliki resurs staklenog krša na relativno maloj površini se u Beogradu gotovo ne koristi. Statistika danas ne prati količine nastalih otpadaka. hemijska i druge industrije).ogledala.. domaćinstva. Ovde se povratna ambalaža ne izdvaja posebno.jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja većih izvora otpadaka.prerada i upotreba staklenog krša kao sirovine za proizvodnju stakla.) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistički objekti. granulacija i mesto ponovne upotrebe. prehrambena.Preneto u zapreminske jedinice to znači da stakleni krš svake godine smanjuje prostor na deponiji smeća za oko 12. Selektivno sakupljanje . trgovinske radnje. -potrošnja proizvoda koji se pakuju u staklo.niti se vrši permanentna analiza sastava komunalnog smeća u Beogradu.000 m3 . Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda. tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao što su: -proizvodnja staklene ambalaže . privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (građevinsko staklo . Veći izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalažu za pakovanje (punionice pića.

specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda.sakupljači i prerađivači otpadaka.Za Beograd bi to iznosilo 2.Obilazak i pražnjenje iziskuju i posebna vozila za to.ali kroz institucije grada. Uspešan prilaz unapređenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu . Izvode se nove tehnološke operacije:selektiranje.Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih. povratni tok starog stakla i krša selektivnim sakupljanjem. Efikasnije sakupljanje staklenog krša kod nas egzistiralo bi izgradnjom mreže sabirnih kontejnera.u kojoj značajna mesta imaju: građani.pa se stepen vraćanja ovog krša kreće od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalaže.organi vlasti .000 kontejnera.Najpogodnija mesta su pijace.Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika.sa većih ili manjih izvora kao što su industrijski. U pogonu za pripremu .Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca. 41 .na mestima nastajanja.pa se može reći da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima. komunalne službe. U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena široko postavljena sabirna mreža.pri čemu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou.Odgovornost mora da bude svačija .vazdušna i elektromagnetna separacija i pranje. Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mrežu sakupljanja.za sirovinu u proizvodnji novog stakla. «IGLO» kontejneri.ekološki i naročito ekonomski efektisrazmerni količinama otpada.estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcioniše na bazi opšteg ekološkog interesa. raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi.može se rešiti celovitim sagledavanjem problema. Većina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog krša.granulacija. Koncepti organizacije sabirne mreže Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalaže kroz: kauciju. Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav način rada sa otpacima stakla.Na ovaj način se prvenstveno rešavaju ekološki problemi.čiju strukturu oslikavaju svi društveni .000-5.javne površine što bliže domaćinstvima.stakleni krš se dovodi do kvaliteta po JUS standardu. kao i korisnici sekundarnih sirovina.Ovakvo sakupljanje može se aktivirati tek kad zaživi postrojenje za preradu krša.

4 km uzvodno od ušća.Pripremljeni stakleni krš ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraćati deo sredstava uloženih u sakupljačko-preradni pogon. Beograd je višemilionski grad.a deo sami stanovnici deponuju.koji se stalno širi.zasnovane na pravilnom vaspitavanju naše dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloživim resursima i prostoru u kom se živi. Topčiderska reka je jedna od najzagađenijih na teritoriji grada.nisu još uvek postignuti rezultati.Sve veci broj tokova više liči na kanale otpadnih voda.a i potrebe su sve veće.Tehnološke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor. železnička reka se uliva u Savu na 12.stanje Save u Čukaričkom rukavcu je kritično.deponovane su znatne količine otpadnog materijala.Većim delom ona protiče kroz naselje.Beograd izručuje otpadne vode u reke bez ikakvog prečišćavanja za razliku od ostalih većih gradova u svetu.nego na izvorišta čiste.metalne.U predelu Makiša postoji nesmetana infiltracija zagđene vode u priobalju.Iako su preduzete mere zaštite.Narastanjem stanovništva kao i njihovih potreba dolazi do sve većeg zagađenja postojećih izvora (površinskih i podzemnih voda).Posledice takvog stanja su sve teže po životnu sredinu.Kao posledica izlivenih voda javlja se mlečno-bela boja reke-takva protiče kroz Topčider. Prema analizi Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda.zbog čega postoji deficit-kao stalni raskorak između količine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potrošača.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.obzirom da su na slivnim područjima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane.Uz ovo treba imati u vidu i ekološke efekte.Deo je donela reka . pitke vode.Maksimum zagađenosti reke je u Rakovici.gde se nalaze objekti:gumarske.mašinske i građevinske industrije. 42 .na Kolubari.A ne treba zaboraviti ni efekte društvene prirode .Beograd zbog svog geografskog položaja(smešten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekološkog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagađenja. kako biljnog tako i razne ambalže. Železnička reka je potencijalno najopasniji zagađivač izvorišta vode u priobalju. Situacija sa terena Na ušću u Savu.U okviru preduzeća «Inos» postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog krša. Voda-jedan od ključnih ekoloških problema Beograda Danas je problem obezbeđenja količina kvalitetne pitke vode sve izraženiji.jedan od najlepših beogradskih parkova.On se ispoljava različitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama.

Njen kvalitet se još više narušava na široj teritoriji grada. Važno je istaći da nitrat iako relativno neotrovan.isto tako blizu su građene i štale.zarasle u korov. Ispitivani objekti su izvori. a može i mora da zaštiti svoje reke.i misli se da izazivaju rak kod ljudi. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za piće i ishranu. Izvesni broj domaćina ih je pretvorio u septičke jame i na taj način zagadio čitav akvifer. Bunari su po tradiciji kopani blizu kuća.a česte su površine pod internim deponijama smeća.hloridi. Uzorci su uzeti sa objekata čija se voda koristi za piće.. bunari u naseljima..Sava je danas .a često su prisutna i zbog upotrebe veštačkih đubriva. može biti redukovan na nitrite u crevima novorođenčadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju.suspendovanih materija. Na zdravlje ljudi utiću i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremećaje. Grocka.Problem je i kod bunara. Istraživanja su vršena na teritoriji Beograda u opštinama: Barajevo.fenola i nafte.ugljendioksida. kao veliki grad čini nedovoljno.Samo planska akcija društva može očuvati osnovne elemente životne sredine. Ostali analizirani fizičko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti.jedino izvorište vode za piće Beograda.Najveće su to koncentracije amonijaka. Podzemna voda je važan izvor pijaće vode.a biće i u budućnosti. zbog zdravlja sadašnjih i budućih generacija.magnezijum) ili čini vodu nepogodnom za korišćenje u domaćinstvu zbog-mangana. A rezultati su sledeći: -vrednosti nitrata su prekoračeni u 63% slučajeva. Voždovac. Zvezdara. Na samoj reci nalazi se veći broj restorana-splavova. nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih životinja. Beograd.Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksičnih materija bačenog otpada i direktnog prodiranja u zemljište i reku.Ova reka već na teritoriju grada dolazi opterećena znatnom količinom toksičnih materija.gvožđa.svojom povećanom koncentracijom u vodi.čak i one štale koje imaju pod od betona. Obilaskom terena konstatovano je poražavajuće stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode.koji sve svoje otpadne vode ispuštaju direktno u reku.Najvećim delom njena obala je neuređena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom. izbetonirano 43 . dostupna tokom cele godine. Obrenovac.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda.Nalaženje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagađenje organskim materijama. Takođe. Sopot.manji l okalni vodovodi u vlasništvu domaćinstava..oštećenih ili uništenih prilaza i kaptaža.nemaju zaštićeno. Čukarica. gvožđe.Veći broj česama koje su podignute kao zadužbine. Palilula. Mladenovac. -vrednosti amonijaka u 20% slučajeva su preko dozvoljenog. Rakovica.bez ikakvog prečišćavanja.kalcijuma.

skladnom uklapanju u urbano i drugo okruženje.odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom.mesto za deponiju stajskog đubriva.Povećati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Samo na taj način Beograd.Mora se što skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema.može sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagađivači obave svoje obaveze.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva.koji su na pojedinim mestima jasno izraženi i nezamenjivi su element čovekove životne i radne sredine. Ugraditi uređaje za prečišćavanje na svim objektima.sa ovakvim stepenom zagađenja. kanalizacija.treba obavezno regulisati. regulacija reka.na njihovom toku kroz naselja. tako da ćemo piti sve više «hemiju».nažalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje. očuvanje kvaliteta u vodotocima. Uređena rečna korita i obale upotpunile bi sliku pejzaža stvorivši uslove za odmor i rekreaciju. A ako su već pretvoreni u septičke jame neophodno je stopirati dalje korišćenje i vratiti ih u prvobitno stanje. 44 . Beograd je veliki grad koji sebi ne može da dopusti luksuz rasipanja vode.a tu nažalost postajemo siromašni.Obavezno sprečiti svako nekontrolisano izlivanje istih. Biljke imaju značajnu ulogu u prečišćavanju izvesnih količina otpadnih materija.očistiti i ograditi. One sprečavaju i erozione procese. Opšti zaključak je da sve analizirane vodotoke. Na taj način je omogućeno površinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta. Dugo godina smo učili da smo mi zemlja bogata vodom.kao i njihovo proceđivanje kroz zemljište. Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati. podjednako prema rekama i izvorištima.tim pre što su podzemne vode u vezi. Pogotovu je nedopustivo zagađenje akvifera. prečišćavanje otpadnih voda.Svako nepoštovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroženi životi par miliona ljudi koji žive danas i naša deca sutra. ali kod ovih reka.Voda se treba povremeno čistiti i hlorisati.za prečišćavanje otpadnih voda naselja na području grada.) najvitalnije zavisi stanje životne sredine grada u celini.one su praktično nemoćne. Postojeće izvore je neophodno popraviti. Sve buduće regulacije vodotoka na području grada treba raditi vodeći računa o ekološkom i ambijetalnom. Već sada se ljudi okreću izvorskim vodama. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod. Svi ovi izvori pitke vode mogu da posluže kao alternativni pomoćni izvori tamo gde je mreža vodovoda neupotrebljiva za piće ili je potreba za vodom velika. Pooštriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase.Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je učiniti nešto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio... uključujući tu i predtretmane u industrijama.

Ako budemo ložili do daske I zagađivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cveće skafandere. Avala dobija gušenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti pušenje Na javnom mestu. Srbija puca po šavu Trese je groznica vruća Doktor propisuje košavu Da joj pročisti pluća.. Ršumović 45 . Lj.Ureženje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izražaja dođe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd može da gradi svoju prepoznatljivost u svetu. Dolaze ptičji delegati I mole da im se vazduh vrati.. Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bića leteća Vazduh je zavičaj ptica I domovina cveća.

Problem aerozagađenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti.čađ.predstavljaju stalne izvore aerozagađenja.Primena odgovarajuđih preventivnih mera zaštite kvaliteta vazduha.Toksične supstance u atmosferi uvek imaju širu dimenziju i problem se mora sagledavati globalno.posebno u kostima. ali kao takvo ne izaziva trovanje kod čoveka. Direktna uzročno-posledična veza između aerozagađenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrđena bezbroj puta. a frekvencija vozila velika.od izuzetnog je značaja za očuvanje urbane životne sredine.Olovo može biti udahnuto.ugljen-dioksid.Ono je kumulativni otrov.koji se taloži u telu. Materije koje su dominantni zagađivači vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid. počinju limitiranjem saobraćaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica. Motorna vozila predstavljaju značajan izvor zagađenja u Beogradu. Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i životinjski svet.kao i komunalni izvori i motorna vozila.iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora. Primeri štetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para.ali trebalo bi uvoditi nove. olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila.ugljen-monoksid.širok spektar isparljivih organskih sastojaka i čvrste čestice.sumpor-dioksid.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije štetnih supstanci iz izvora za zagađivanje i za smanjenje disperzije emitovanih štetnih supstanci.su omogućile da se ne registruje skok zagađenosti.registruju se na raskrsnicama po centru grada.azotovi oksidi.Veći deo olova koji se unosi u organizam.a manji deo putem vazduha. specifični zagađivači u zavisnosti od vrste industrije i lebdeće čestice. unosi se putem hrane i pića.godine na 10 mernih mesta. zgrade visoke i zatvorenog tipa. Azotovi oksidi pod uticajem sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog.Neophodno je nastaviti sa do sada sprovođenim merama zaštite.zaštitnih zelenih pojaseva nema .Mere koje se preduzimaju. Najveća aerozagađenja u Beogradu. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroženiji oni delovi gradova u kojima su ulice uske.toksične supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla. Zagađenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve veće. 46 . Kada je čađ u pitanju najefikasnija prevencija se postiže upotrebom kvalitetnog uglja. naročito čest u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju.

Smanjenje aerozagađenja u budućnosti bi trebalo da se ostvari: uvođenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova. većom distribucijom bezolovnog benzina. izgradnjom metroa kroz ceo Beograd. smanjenjem potrošnje fosilnih goriva. zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao što je solarna energija. kaznenom poreskom politikom prema najvećim zagađivačima. preorjentacijom gradskog saobraćaja na podsistem sa električnim pogonom. izgradnjom i uvođenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu. uključivanjem u međunarodne programe zaštite vazduha. ozelenjavanjem gradskih površina više nego što je to uobičajeno do sada. štiti i neguj. istraživanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima.Tokom zime hrani ptice stanarice.Ubedi oca da ne lovi. Nema štetnih životinja. redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila. Mali ekološki podsetnik Zelene biljke su jedini proizvođači kiseonika na Zemlji-čuvaj ih. 47 . dislokacijom auto i magistralnih puteva iz užih gradskih područja. Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi . obavezno formiranje pešačkih i biciklističkih zona u najugroženijim delovima grada.

.Kupuj samo ona pića koja su u bocama za zamenu. Plastične boce.na stablima drveća nećemo naći lišajeve. Ako na ponekom stablu uočimo samo koraste lišajeve.zaključujemo da je prisustvo štetnih gasova na mestu gde smo ih našli-veliko.zagađuju vazduh.u velikim gradovima.kese i ambalaža ne trule.Ne dopusti da curi bez potrebe. Kućni ljubimci nisu igračke – vodite računa o njihovim potrebama.Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi računa o roku upotrebe. Za proizvodnju električne energije troše se ogromne količine vode-štedi struju.. Buka oštećuje sluh. frižideri. Ako smeće iz domaćinstva odlažete u kontejnere.klima uređaji. U blizini industrijskih postrojenja. Kada se spaljuju. Određivanje zagađenosti vazduha pomoću lišajeva Pošto su lišajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo štetnih gasova u vazduhu .Štedi vodu.već učestvujete u zaštiti životne okoline.Ne puštajte muziku koju volite i za komšije.Bez vode ne može ni jedno živo biće. Čitaj etikete na prehrambenim proizvodima.zamrzivači. 48 . Deterdženti zagađuju vodu – nastoj da se manje prljaš.Ovaj omotač je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu ispuštaju mlazni avioni. lako ćemo utvrditi da li je u kraju u kome živimo vazduh zagađen. Misli o tome kada je koristiš. Ozonski omotač štiti sva živa bića od štetnog ultravioletnog zračenja. Hartija se pravi od drveta.

biljke.Koraste i listaste lišajeve možemo naći na mestima gde je koncentracija štetnih gasova manja. Ako želimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagađen posmatrajmo četinare.kišne kapi razlažu sumpor-dioksid i okside azota. kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje diže put neba? Dok padaju kroz zagađenu atmosferu.Pretvaraju ih u razarajuću sumpornu i azotnu kiselinu. lako ćemo saznati. Samo u zoni čistog vazduha možemo naći žbunaste lišajeve. već i koliko je vazduh zagađen.dok grane postaju krte i lome se.pa i u našoj zemlji je kisela kiša.koja je zahvatila mnoge šume u Evropi. 49 .gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja. Zemlja upija vodu.tu vodu zatim. Na osnovu izgleda četinara.Neposredan uzrok bolesti. ne samo da li je. Kisele kiše Jedna od posledica zagađenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju “zelena kuga” jer dovodi do sušenja biljaka. Listopadno drveće oboljeva. Kako je kiša postala kisela.uz pomoć korenovog sistema usisavaju. lišće žuti ili bledi po obodu.

pre svega. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. kupac je krajnji cilj. tradicije proizvoda. nabavke. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. podrška proizvodnji i nabavka. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. tj. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku.POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. planiranje i kontrola operacija dan za danom. kao i finalizaciju proizvoda. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. kako i gde će se proizvoditi. Na osnovu slike 2. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija . Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. kao i čitav spektar fizika raspodele. može da se konstatuje da je rad. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. dan za dan. Najvažnjij tipovi 50 . Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. veština pravljenja zaključaka. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. Prema fizici rasp odele. softverske podrške kao i snadbevanja. On zavisi od mehanizma raspodele. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. obezbeđenje materijala. konačni aspekat marketinškog procesa. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. planiranje i koordinacija priliva. Ona mora da odgovori na pitanja: šta. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. procese skladištenja. priliva informacija. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. raznih komponenti. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. kao i rad u skladištu. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme.1. Ceo proces. odredište ili destinacija u lancu prodaje.1. Zatim. Ove komponente su ilustrovane slikom 2. One utiču na ukupni.

Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. opremu i kapacitet. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. Relacije između dve logističke informacije date su sledećoj slici.ograničenost kapaciteta. izvršenje zahteva. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. kao i zahteva za proizvodima. Najvažnije je da postoji ravnoteža. prihvatljivost. gde i kada u celom logističkom procesu. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. 6. i to: 1.komunikacija rukovodećeg tima. Finansijski aspekat strateškog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. tj. Planiranje.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja.logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. 3. Proizvodni zahtevi. strateški cilj. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. ograničenost kapaciteta. Sređivanje skladišta i 7. kao i strukture samog skladišta. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logističkim informacijama strateški --. 2. sređivanje skladišta i planiranje Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. 4.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. proizvodni zahtevi. Izvršenje zahteva. njihovim servisiranjima i performansama. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini:strateški cilj. 51 .ograničenost ----logistički---proizvodni-----izvršenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sređivanje skladišta menadžment robe menadžment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. Logistički zahtevi. olakšice. 5.logistički zahtevi.

manje od 9 dana). Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. već na mestima gde su nastali. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. emila . Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar 52 .Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete.Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. formira se podrška tražnji i operacioni plan. Menadžment robe Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. faksa ili elektronske pošte. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. tako da postoji karika. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. odnosno veza između prodavaca i kupaca.

Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. pre svega. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. skladištenju proizvoda. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. informacionim tehnologijama i sposobnostima. Veoma je bitno prepoznati prepreke.cene koštanja. Performanse (izvođenje) logističkih procesa Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Za firme koje se bave trgovinom. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. sistemima merenja. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama.istog ili drugih delova sistema. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. tj. 53 . Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. To je osnova kreativnog operacionog sistema.Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. zahtev kupca. ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). odnosno u nivou znanja transfera. nabavke. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). zahtevi za specifičnim tražnjama. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. Podrška životnom podrške logistici. znati. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet).TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. projektovanja. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj.Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima.Veoma je bitno.

Sistem output. Performanse ciklusa . Treće.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. procesi. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. Za razumevanje logističkog sistema. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. One su bitne za logističke zahteve. odnosno kupaca. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje.podrška proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. Izvrši se selekcija situacija. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. podrškom proizvodnji. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. ili sa zahtevima proizvodnje. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. 54 . To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada.Drugi. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. kompleksna proizvodnja može da se podrži. selekcije. što čini misiju svih performansi ciklusa. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. odnosno građe logističkog sistema. Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. transport i isporuka kupcima. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. treba poznavati tri ključna momenta. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja.

nezagađene hrane i dr. kao i učestale pojave tumora i kancera kod čoveka. 1866. kao npr. Društvena organizovanost u oblastima zaštite životne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzećima i ustanovama. za rečni transport. između ostalog i veliku količinu otpada zagađujućih supstanci i taj uticaj je veći u visokoindustrijskim zemljama. čistog vazduha. kao i demografske eksplozije. nafta. ekološki cilj je imati zdravu životnu sredinu. društvo mora izdvojiti više sredstava nego kao do sad. pa ga tako i treba posmatrati i zaštititi od različitog zagađenja kojih iz dana u dan ima sve više. Poslednjih godina došlo je do naglog razvoja društva. koji je pojmom “borbe za opstanak” obuhvatio sve odnose koje proučava ekologija. zaštiti vazduha. Rađanje sve većeg broja dece sa deformacijama. zemljišta i uopšte životne i radne sredine. koja proučava prirodne odnose i zakonitosti između organizama i organizama životne sredine. tišine. međutim tvorcem moderne ekologije možemo smatrati Čerls Darvina. Izraz “ekologija” potiče od grčke reči oikos. Stanje životne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajuće i zagađenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole. ugalj. 55 . Veza čoveka sa prirodom je ekološka i ekonomska. zajedno sa vodom i vazduhom. Godine. Zemljište. uslov je za opstanak živog sveta. Sve je to uslovilo da čovek počne intezivno koristiti prirodna bodatstva. vode. Na primer. pri čemu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ograničeni i neobnovljivog kapaciteta. što znači dom i logos što znači nauka. značajan je kao hidroenergetski potencijal. Tako je postao stvaralac uslova života. nego u nerazvijenim. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagađenom sredinom. jer može uticati na životne uslove u drugoj državi. ekološku krizu. a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila.EKOLOGIJA Ekologija je biološka disciplina. proizvodi. time bi briga za zdravu životnu sredinu bila obaveza svakog radnika. Ekonomski i ekološki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode. žive i nežive. dovodeći je u stalje u kome se ona i danas nalazi. delovanjem raznih zagađujućih materija (teratogeno dejstvo). naročito reke koje dotiču iz Rumunije. Zbog toga je danas čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. Sve više se razmišlja o zdravoj hrani. čistoj tehnologiji. Mnogobrojne čovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale tzv. Najvažnija reka za našu državu je Dunav koji protiče kroz osam podunavskih zemalja. u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja čvrstog otpada. ali je često ugrožavao prirodu. Civilizacija je donela mnogo problema. jedan Amerikanac 25 puta više zagadi životnu sredinu od jednog Indijca. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi međusobno povezane možemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina. a onda je počeo da osvaja prostore i da traži način kako da što bolje iskoristi mogućnosti koje mu pruža životna sredina. urbanizacije. a ekonomski povećanje materijalnog blagostanja. Mnogo hiljada godina čovek je bio nemoćan pred prirodom. Termin je uveo nemački biolog Ernest Hekel. Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine je čest problem jedne države u kojoj je nastalo zagađenje samim tim. Veliki broj reka koje prolaze kroz našu zemlju već su zagađene. industrijalizacije. i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo).

OSTALI IZVORI ZAGAĐENJA su: livnice i topionice. AUTOMOBILI kao izvor zagađenja vazduha. To nije moguće. koji neprestano struji i time se supstance u dimu mešaju sa vazduhom. ruda i mineralnih sirovina… Stvarna zaštita vazduha od zagađenja znači da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. površinske i podzemne. koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom.godine. Zagađivanje vazduha delatnošću čoveka. ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne očekuju. zagađivanje vazduha pri preradi nafte. Koncentrisani su naselja./km. zagađujuće supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama.i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u više slojeve vazduha. spiranjem sa javnih puteva.Automobilski saobraćaj daje više od 60% ukupne količine svih zagađujućih supstanci u vazduhu. kao i za pročišćavanje gasova iz motora. Živi svet znatno utiče na sastav vode kao i uginuli organizmi. Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima. što dovodi do smanjenja emisije za 25%. a zagađivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen. katalizatori se. čistu atmosferu čine hiljade različitih jedinjenja. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljišta kroz voda protiče. koriste u naftnoj i hemijskoj industriji. Kod rasutih zagađivača. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagađene radioaktivnim materijama. U ložištima se postavljaju elektro filteri u cilju zaštite vazduha. Izborom goriva se takođe smanjuje zagađenost. što u samoj državi. jer mora da se smanji na 140 gr. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA Čista atmosfera nije ni izbliza hemijski čista. Smanjivanje koncentracije razblaživanjem.U ložištima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije. 56 . Izvori zagađenja vazduha su brojni: LOŽIŠTA kao izvor zagađenja vazduha. industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanalizaciju. posledica je unošenja u vazduh gasovitih produkata i čestica iz niza procesa. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE Vode se dele na: atmosferske.za razvoj industrije… U našoj zemlji postoji mnogo zakona koji regulišu problematiku zaštite vode. Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti. ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. do 2008. jer se ne raspolaže svim potrebnim znanjima za nove čiste tehnologije.dioksida koji se oslobađa u radu automobila. takođe. na visokim planinama. što međunarodne. hemijske industrije.

Zemlja. grubog ceđenja. Pročišćavanje otpadnih voda sadrži nekoliko faza od mešanja. a gasovitu vazduh. prirodne resurse. Od pojave čoveka do danas zemljište predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. flotacijom i neutralizacijom preko kapajućih filtri. Zagađivanje površinskih voda nastaje spuštanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time površinske vode postaju zagađene npr. U industriji obrada se vrši deponovanjem. Čvrstu fazu čine mnogi minerali. Onda možemo doći do zaključka da su oštećenja zemljišta sve promene koje zemljište pretrpi ili trpi. Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksične. hemijske ili morfološke. a sama prednost je zaštita životne sredine tokom čitavog tehnološkog procesa. Deponija je bitan faktor u očuvanju životne sredine i treba da bude ograđena i čuvana. insekticidima… Da bi se zemljište zaštitilo od zagađujućih supstanci moraju se znati izvori zagađenja. Vazduhom dospevaju različite materije koje najpre oštete vegetaciju. količine i njihovo štetno dejstvo. tečne i gasovite faze i živih organizama. gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. bilo da su u pitanju fizičke. reciklažom ili uništavanjem. Zemljište. 57 . kao i razni materije koje dospevaju vodom. srednje. zatim erozijom.Zagađivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kiša koje negativno utiču na vegetaciju. Smatra se da zemljište zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive. koji se deponuje i izručuje na pokretne trake. jače i veoma zagađene. voda i vazduh. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA Zemljište se sastoji iz čvrste. bukom. Stepen zagađenosti vode može se podeliti na manje zagađene. putem recirkulacije i ponovnog korišćenja gde voda stelno kruži u procesu. Metode koje pomažu u cilju zaštite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. a posebno njegov produktivni prostor ugrožen je ljudskom aktivnošću. da raspolaže vodom i da zadovolji ostale kriterijume. vibracijom i dr. uklanjanje vlakana. a ove vode potiču iz raznih proizvodnih procesa u industriji. Zagađivanje pri privrednoj proizvodnji može nastati đubrenjem. tečnu čini voda. pesticidima. a svežom vodom se nadoknađuje voda koja je isparila. Pod reciklažom se podrazumeva postupak kojim se čvrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima. Te padavine nose i čestice čađi dima kao i patogene organizme koji se šire i izazivaju epidemije. takođe mogu biti zagađeni radioaktivnim supstancama.odnošenje zemljišta vodom. zatim i zemljište. pročišćava se u onoj meri u kojoj je potrebno.prokapnika do primene aktivnog mulja. Smanjivanje količine otpadaka se u mnogim zemljama rešava spaljivanjem. Begej.

kao što činimo mi sa našom. Zvanični podaci govore da je 40% površine zemlje i šuma. O zaštiti prirode govori podatak da je u Rusiji zaštićeno 6% šuma. on je samo struk u tom tkivu. čini sebi samome. danas predstavlja ekološki i razvojni problem. mada je neophodno 10%. U prošlosti šumske površine prekrivale su ogromna prostranstva. Čovek ne tka tkivo života. Masovno sušenje šuma. ali se smatra da je do sada polovina šuma uništeno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije. iako se već oslanja i primenjuje na već poznate nauke. recite vašoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu. EKOLOŠKI PROBLEMI Ekologija. kao nova nauka nema veliku tradiciju. u zemljama bivše Jugoslavije 32%. Ekološki problemi moraju se rešavati tamo gde nastaju. pa ča i palili šume kako bi dobili veće obradive površine. Da bi se to omogućilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja. Njen intezivni razvoj tek počinje u razvijenim zemljama sveta. U Nemačkoj se suši čak 52%. Što god čini tkanje. Pluća planete predstavljaju šume koje ujedno eliminišu štetne materije i tako obezbeđuju ravnotežu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. snaćiće i sinove Zemlje. pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal. pa zbog toga i njen rast nije ujednačen. da je Zemlja naša majka.ZAGAĐENJE I ZAŠTITA ŠUMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvrđeno je da od velikog broja biljnih i životinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. Da bi oni poštovali Zemlju. a to je sistemski i sistematski pristup. Učite vašu decu. Trenutno izbegavanje troškova nije dobit.” 58 . a u Crnoj Gori 34% šuma.” “Šta god snađe Zemlju. Rešavanje ekološkog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridržavati. ZEMLJA I ČOVEK “Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. njegov život i zdravlje ne sme i ne može da ima cenu. već kratkoročko rešenje koje kasnije više košta. izgradnja gradova. Nastanjivanje novih predela. Svest ljudskog društva o ekološkim problemima razvijala se brže od ove nauke. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to višestruko. a ne gde se pojavljuju. Čovek je najvažniji resurs. puteva dovelo je do smanjenja šuma.

Reč ekologija potiče iz knjiga »Opšta istorija razvića organizama« (1866) i »Prirodna istorija stvaranja« (1879) nemačkog biologa Ernesta Hekela (E. Po jednima. godine registrovao: Tehnološka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnoloških promena Stručnjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina. Budućnost nije daleko. Amerikanci promovišu “ 11-u Božiju zapovest” – “Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan”. reč. a danas promovišu I 12-u. nastala je pre više od 120 godina. Potpuno čista tehnologija ne postoji. Iz istog korena potiče reč »ekonomija«.godine do 1993. Termin je izveden iz grčke reči »oikos« koja znači kuća. mesto stanovanja. okolina i »logos« što označava učenje. 1993. od toga jedna milijarda kako bi alge isporučile dovoljno kiseonika za složeniji oblik života. ekonomista i nobelovac.godine. Haeckel). što daje rezultate npr. O geofizičkim promenama danas se mnogo govori. ipak borba putem ekoloških kampanja vodi se svugde u svetu. Linkomu. govor. samo joj se mora pogledati u oči. Današnje mere koje se podrazumevaju na planu uravnotežavanja proizvodnje i potrošnje. Zagađenje okoline nije jedini problem. koja označava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u 59 . kao i geofizičke promene nastale ugrožavanjem osnovne prirodne ravnoteže. posebno se tiču apsorgovanja toplote. masovne industrije. već postoje druge promene koje je Robert Fofel. nauku. a po drugima tridesetak godina kasnije. od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotaču. ma kakva bila. stanište. Problem ugrožavanja predstavlja sve veći obim proizvodnje.godine. štetne materije u SAD od 1988. U toj isključivoj vezanosti za životinje je nedostatak Hekelove postavke. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka. 1854.Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice. američkom Predsedniku A. smanjene su za 44%. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. naučno stučnim argumentima. dom.“Radi uvek tako da tvoj projekat što manje zagađuje okolinu”.

Teofrasta. međusobni uticaji živih bića i odnosi živih bića prema sredini. nema opšte prihvaćenu definiciju predmeta koji proučava. ekologija u pravom smislu reči. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. Međutim. u Starom Rimu pesnika Virgilija. a procvat je doživela posle pedesetih godina ovog veka. pošto pojam borbe za opstanak pokriva splet međuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. Međutim. Iako je Hekel dao ime ekologiji. Znači. Hipokrita i dr. Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala buržoazija postala ugrožena ekološkim nevoljama koje je donela industrijalizacija. Danas je ekologija priznata nauka. Pojam ekologije je evoluirao od čisto zoološkog (kako je definisao Hekel). filozofa Lukrecija. U stvari. ali se ekološka kriza može sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ograničen neravnotežom između stalno rastućeg stanovništva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. Međusobni odnosi između živih bića i ostale prirode su interesovali još antičke filozofe – Aristotela. preko biološkog (gde je ekologija shvaćena kao grana biologije). ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okolne sredine.. 60 .ljudskom društvu. Konačno se shvatilo da se pojedini ekološki problemi mogu rešiti uspešno tehničkim merama. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi. U svakom slučaju. Čarls Darvin. Ekologija se može shodno ovome definisati kao ekonomija žive prirode. kao i sve mlade nauke. po nekima. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj oblasti. ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Proučavanje životne sredine pojedinih vrsta Proučavanje ekosistema Proučavanje uticaja između ekosistema Proučavanje biosfere i Proučavanje položaja i uloga čoveka u biosferi. njen stvarni tvorac. osnovni elementi svih definicija ekologije su živa bića. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj. je. ka znatno širem. međusobne odnose živih bića i uticaje sredine na živa bića. Ekologija je nastala i u početku se razvijala u okvirima biologije. tj. a ne samo opstanka čoveka. se formirala znatno kasnije – tek u drugoj polovini XIX veka. sredina (okolina).

Naprotiv. cirkulaciju kiseonika i ugljen . Persije. Ekosistem je shvaćen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski određen. Stare Grčke. kao i sva međusobna dejstva između različitih organizama. ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu proučavanja (poput atoma u fizici. ekologija se usredsređuje na proučavanje čovekovog položaja u biosferi. nisu ni sanjali da su time postavili temelje današnje pustoši na tim teritorijama. Kreirana su dva osnovna sinekološka pojma – lanac ishrane i piramida brojeva. regionalnim.Razvoj ekologije je počeo opisivanjem prirode. imaju zajedničke lance ishrane. Sredinom dvadesetih godina ovog veka počinje proučavanje zajednica vrsta. shvatati i 61 . ali sa druge strane svi oni na Zemlji čine jednu celinu. Prvi ga je upotrebio Artur Džordž Tensli 1935. ali kao strukturnih jedinica biosfere. U trećoj fazi razvoja ekologija se bavi proučavanjem međuuticaja ekosistema. Međutim. već plod raznovrsnih rešenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekološkim uslovima (zonalnim. a uključuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizičke uslove klime i tla. Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom.dioksida. jer su zajedno sa šumama lišili centra za sakupljanje i zadržavanje vlage. Žitelji Mesopotamije. Otkrivaju se zakoni dinamike populacija međuzavisnih vrsta. Čovek menja prirodu i izaziva menjanje životnih zajednica oko sebe. Rejmond Lindemion je 1942. Čovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako će on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da neće možda razorni elementi da nadmaše one proizvodne. ali i organizama i fizičkih uslova. lokalnim). Proučavanje biosfere je četvrta faza razvoja ekologije. počinje razvoj sinekologije. Antropogeno menjanje prirode teče veoma brzo. Nastavio je proučavanjem sredine u kojoj žive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. Siniša Stanković (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti. koji premošćuje tradicionalne barijere između prirodnih nauka. jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. Ekosistem predstavlja samodovoljnu životnu zajednicu i njenu mrtvu fizičku okolinu. preklopne zone gde se sustiču dva ekosistema. Međutim. Stoga je stvoren termin ekosistem. jer su oni međuzavisni – razmenjuju energiju. Jedno preimućstvo čoveka je što kao svesno biće ima šansu da može saznavati. Permanentni procesi preobražaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno. tj. naš poznati biolog – ekolog. krčeći šume da bi dobili obradive površine. godine postavio osnove za proučavanje ekosistema kao složenog sistema kroz koji teče energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove žive i nežive komponente. određivanje granica među ekosistemima nije lako. Sto godina nakon njenog postanka (šezdesetih godina dvadesetog veka). tj. oni svojim telom stoje u njenom središtu i dele njenu sudbinu. uglavnom fokusirajući granične. I to se dešavalo u najrazvijenijim društvima. ili ćelije u histologiji). ali ta zajednica ima stalnu dinamičku ravnotežu i međuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. Beskrajna raznovrsnost ekosistema i živog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi. U petoj fazi razvoja. a da uglavnom toga i nije svestan. Menjajući prirodno okruženje čovek je kroz istoriju napravio promene koje su uništile životne uslove čak i za njega samog. Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju.

protozoologiju. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima živog i neživog ima izuzetno mnogo dodirnih tačaka sa hemijom i fizikom. i tok razvića i rasta su često dirigovani spoljašnjim faktorima. Ovom prilikom će izostati dublja analiza tih veza. 62 . Pošto su svi životni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine. tkivima i ćelijama). ili na još uže – bakteriologiju. Proučava uzajamne odnose ili interakcije između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje tj. histologija i anatomija. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. zoologiju i mikologiju. Savremena ekologija je sintetička. ekologija se razvijala kao prirodna – biološka. multidisciplinarna nauka. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vaspitavaju stanovništvo za očuvanje prirode. Spoljašnje manifestacije deluju na čula životinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri određuju njihovo ponašanje. i druge biološke discipline tretiraju odnos organizam – sredina. Konkretno. Genetika istražuje nasledne pojave u živom svetu. jer energija potrebna za životne procese dolazi spolja. Međutim. a akcent će biti stavljen na biološki aspekt ekologije. neophodan je razvoj ekološke politike. biologiju možemo podeliti na botaniku. Biološke nauke se definišu prema problemu koji proučavaju. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. proučava građu živih bića. ona proučava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima. ornitologiju. Morfologija sa ograncima citologija. algologiju. a takođe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na različita spoljašnja i unutrašnja dejstva. čije je osnovne strukture moguće podeliti na biljke.pravilno primenjivati njene zakone. ihtiologiju. Znači. Drugim rečima. i kao društvena – humanistička nauka. psihologije i prava i dr. Fiziologija sa biohemijom proučava životne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima. entomologiju. U celini gledano. finansijske planove za očuvanje. regeneraciju i zaštitu prirode. Najuočljivija je zavisnost fizioloških procesa od uslova. životinje i gljive. život je složena pojava. pošto su prirodni resursi ograničeni. način života i ponašanje pod datim uslovima. Čitava organska evolucija je tekla saglasno spoljašnjoj sredini. Spoljašnji faktori utiču i na genetički sistem. Ona treba da sadrže planove korišćenja prirodnih resursa. ekonomije. Shodno tome. Stoga je fiziologija od svih bioloških disciplina najbliža ekologiji. Danas univerzalni odnosi čoveka i prirode jesu predmet proučavanja i drugih nauka – sociologije. pogotovo u siromašnim zemljama.

Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumači fiziološkim reakcijama. fiziologija tretira delove individualnih organizama. ekologiju životinja i humanu ekologiju. Stoga se zakonitosti otkrivene proučavanjem životinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na čoveka i njegov odnos sa životnom sredinom. proučava reakcije organizma kao celine ne sredinu. U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog područja. zadatak biogeografije nije da proučava ekološke specifičnosti organizama. koja proučava mehanizme naslednih procesa u organizmima. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naučnu granu. pa ona istražuje zakonitosti na kojima ti odnosi počivaju. tj. iako je od prvobitnog okvira života izgradio specifični kulturni okvir. za razliku od navedenih disciplina. Genetička varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. pa čak i rase iste vrste međusobno ekološki razlikuju. istražujući zakonitosti na kojima se zasnivaju i održavaju zajednice organizama kao realni biotički sistemi. i dalje jeste deo prirode. Biljke su u velikoj većini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova nežive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko više ispoljena nego kod životinja. ekologiju moguće podeliti na ekologiju biljaka. vodi računa o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine. Biogeografija uzima u obzir ekološke osobenosti organizma čije rasprostranjenje ispituje. 63 . PODELA EKOLOGIJE Čovek. Genetika. Specifične odlike jedne vrste su rezultat interakcije nasleđa i životne sredine. međutim. Osim toga. Ekologija. genetike i organske evolucije su očigledne. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. kao društvenog i svesnog bića. jedna od vrsta u carstvu životinja. Ova naučna disciplina je starija i duže se razvijala nezavisno. međutim. prema životnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih živih bića. Veze ekologije. Često se srodne vrste. Otuda je shodno definisanju zadataka. ekologija nema zadatak da istražuje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam. Ekologija biljaka (fitoekologija) proučava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. Ekologija.Međutim. a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreću i za koje su organske vrste vezani. zanemarujući uticaj životinja na biljke. Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. nužno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam. Ekologija se nužno mora naslanjati i na biološku sistematiku. već da koristi gotove rezultate ekologije. Nju u prvom redu interesuje značaj interakcije organizma i životne sredine za održanje organskih vrsta u prirodi. Njegov odnos. Međutim. fiziološka ekologija. Ekologija ide i iznad nivoa individue. pošto su bića u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcionišu izolovano. Veza ekologije i fiziologije je tesna. Postoji i načna disciplina ekofiziologija.

tehnologija i organizacija. 64 . širi se delokrug humane ekologije. ekonomiji. Humana ekologija proučava odnose čoveka prema živoj i neživoj okolini. Nakon humane. rasporedom.). ponašanjem i odnosima između životinja i okolne sredine. tako i uticaj čoveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana. To je relativno nova naučna disciplina. Odnos biljaka i životinja ispituju i fito .i zooekologija. Veštački je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. Biljna je metodološki daleko odmakla zahvaljajući pretežno statičnoj. Prvi ovaj termin pominju 1921. pošto se uticaji sredine na čoveka proučavaju i u sociologiji. To je društvena nauka (sociološka) koja istražuje odnos čoveka i njegove životne sredine analizirajući društvene procese i odnose koji utiču na elemente njegove životne sredine. Ona istražuje strukturu ljudskih zajednica u različitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju – hrana. Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos između prirode uopšte i čoveka posebno. Tako se ona može i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa prilagođavanja ljudskih populacija okolnoj sredini. ekologija životinja se ne može sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka. tehnici. godine Amerikanci Bardžes i Park. u nauci se javlja socialna ekologija. Humana ekologija se sve u svemu bavi sa četiri osnovne teme – stanovništvo. Ekologija u suštini proučava dva kompleksa faktora – biološki i fiziografski i njihove zavisnosti. tj. klima i dr. a po drugima uređenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog društva. nevagilnoj prirodi biljnog sveta. okolina. arhitekturi. pa svoja saznanja spajaju u nauku koja proučava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija).Ekologija životinja (zooekologija) se bavi proučavanjem rasta populacija. Međutim. Pošto su životinje zavisne od biljaka kao hrane ili skloništa. Ona istražuje kako uticaj ekosistema na čoveka. biljke čine deo spoljašnje sredine za životinje. uzimajući pri tom u obzir i tehnološke sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je to prilagođavanje postignuto. pravu.

a sposoban je da se sam reguliše. neposredni. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa – kako na životinju utiče vlažnost sredine. Treći je holografski nivo (grč. temperatura. 65 . Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni. Na ovom stupnju istraživanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima. produktiviteta. patogene Sporozoea. paraziti. svetlost. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protiče energija i kruži materija. Analizira odnose na nivou zajednice.. vrsta Biloški Biotop Abiotički faktori (svetlost. Istražuje odnose na nivou individue. sav. Ovde više nema odvojenog biološkog i fiziografskog aspekta.. Drugi je cenografski stepen. virusi itd. holos=ceo. čitav). Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije.NIVOI ISTRAŽIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski.) Fiziografski Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju. Shematski bi se to moglo prikazati na sledeći način: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka.

Naučna disciplina koja se njime bavi je demekologija. Judžin Odum. mostovna nauka sa pedologijom. pa se ovaj organak zove biocenologija. Češće se zove populaciona ekologija. hemijski sastav sredine. nego kao kompleks koji odlikuje biotop. odnosno biocenoze. ovaj deo ekologije nije čisto biološka. Sinekologija (sintetička ekologija) u istraživanjima primenjuje sintetički postupak. Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice. ali je metodološki dopušteno odvojeno ispitivanje fito. drugi organizmi – kako predatori. Hegel je ukazivao: »samo ona svest koja je tek prekoračila životinjski nivo ima kao osnovni sadržaj takvu žudnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom. geohemijom. paraziti. Razdvajanje biljne od životinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojećih odnosa u prirodi. Pošto uključuje i neživo. ekosistemologija. Naućna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. svetlost. prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. Svi ovi činioci 66 . Treći. demos = lat. Životna sredina predstavlja sveukupnost žive i nežive prirode van organizma. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitički. Autekologija (idioekologija ili analitička ekologija) proučava jednostavne odnose na idiolološkom nivou. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (grč. pripadnici iste vrste i dr. već interdisciplinarna. tako i biljke. vlažnost. tj. Otac moderne ekologije. koji se ne ustručava od razaranja«. klima. ekologiju smatra vezom između prirodnih i društvenih nauka. Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinačno. plen. najviši stupanj istraživanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema. na nivou populacije je. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. posmatrajući jedinke. Ona. simbionti. Ako se bazira na nivoima istraživanja. faktori zemljišta.EKOLOŠKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se može podeliti na više načina. odnose jedinke prema abiotičkim i biotičkim faktorima sredine. tj. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetički sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama.i zoocenoze. Drugi stupanj istraživanja u sinekologiji kao težište ima skupove populacija različitih vrsta biljaka i životinja koje naseljavaju jedan prostor. biohemijom. takozvane životne zajednice.). mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija. biofizikom i dr. patogeni. populus = populacija. Prvi stupanj proučava skupove jedinki iste vrste. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava životne potrebe. Na život svakog organizma utiče živo i neživo okruženje (temperatura. ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. narod). Postoji još nekoliko sinonima koji se ređe koriste. koji uključuje tri stupnja.

Kao otvoreni sistemi. 67 . populacija kao skup jedinki jedne organske vrste. tj. Taloženjem sumpora i azota nastaju kisele kiše koje ugrožavaju tlo. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i čovekov opstanak. reke i šume. Naučno. tehnosfera predstavlja ljudska naselja. odnosno donje slojeve atmosfere (10 – 12 km u visinu). NIVOI ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA Mogu se izdvojiti četiri osnovna intergaciona sistema: ćelija kao organski kompleks makromolekula. vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode planete Zemlje. ZAGAĐENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva. u atmosferi se povećava količina: ugljen-dioksida. sumpora.=lopta). azotnih jedinjenja. živa bića su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljašnjom sredinom. biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem. takozvanu troposferu. vremenom.tehnološkom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma štetno dejstvo po prirodnu sredinu. postalo univerzalni problem. između kojih se vrši materijalna razmena.se označavaju kao ekološki faktori. jezera. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagađenje počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi. sfera grč.=život. ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje živu (biocenozu) i neživu komponentu (supstrat na kojem zajednica živi – biotop). biocenoza ili životna zajednica kao integrisani sistem većeg broja populacija različitih organskih vrsta. prateća infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. višećelijski organizam (jedinka) kao višećelijski kompleks. hidrosferu do najvećih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km. Ona obuhvata čitav naseljeni prostor na Zemlji (bios grč.

kao celini.ZAGAĐENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnoloških procesa. ekološki način inkorporirane. Čak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada. Izradnjom autoputeva i naselja se povećava buka i koncentracija ugljen-dioksida. u kojima je na izvanredan način izraženo dijalektičko jedinstvo žive i nežive prirode. Naprotiv. Ne samo to. problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih površina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. Sve više se smanjuje kvalitet i količina vode koja je potrebna za egzistenciju živog sveta. već i narastaju i dobijaju globalni karakter. Sve ovo dovodi do negativnih promena u čovekovoj sredini koje sa naučno-tehnološkom revolucijom. što se negativno odražava na rast biljaka i životinja. da živu prirodu čine ne samo pojedinačne organske vrste već i biocenoze u koje su organske vrste na specifičan. u krajnjoj liniji i o biogeosferi. u ne tako davnoj prošlosti. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Nekada. zahvaljujući ekologiji. koji zrači i po sto godina. shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu. modernija i kompleksnija shvatanja o zaštite prirode. sve to ne znači da je zaštita retkih i ugroženih vrsta danas manje aktuelna. Ova kvalitativna promena bila je omogućena saznanjem da je pre svega. Zagađenje života u morima može vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim će proizvodnja kiseonika biti obustavljena. pri tom zagađujući vodu i povećavajući njenu potrošnju. 68 . pa i čoveka. u kojoj je sve na određen specifičan način povezano. Danas. U zemljama u razvoju se krči šumski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nužno su morala da proisteknu i drugačija. Šta više. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naročito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. Pored toga. Krčenje šuma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. ZAGAĐENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava. čini se da vrste biljaka i životinja do sada nikad nisu bile tako ugrožene kao danas. Naravno. što je stvar krajnje štetna. problem zaštite žive prirode shvatao se pre svega kao zaštita retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. ne prestaju. zaštita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. došlo se do veoma značajnog zaključka da uništavanje vrsta znači istovremeno i osiromašenje svetskog genofonda.

Sada se uvode mnoge ekološke norme koje moraju poštovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se čistije, zelene tehnologije, vrše se prečišćavanja otpadnih voda, zagađenog vazduha, recikliranje iskorišćenih proizvoda i druge akcije kojima se pokušava, kroz održivi razvoj, redukovati zagađenje i unaprediti životna sredina. ZAKLJUČAK Ekologija je oduvek bila prevashodno biološka nauka, što proističe već iz same njene definicije, koja je opšte prihvaćena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom živih bića prema spoljaćnjoj sredini. Međutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljašnjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraživanja mora uključiti i elemente nežive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljište i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo biološka nauka već i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na živim bićima. Sa obzirom na svoj predmet istraživanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najvećoj meri povezana sa pitanjem zaštite, obnove i unapređivanja spoljašnje životne sredine, pri čemu je od posebnog značaja njen interes za odnos čoveka prema toj sredini i odnos te sredine prema čoveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven način profesionalno bavi problemima životne i uopšte spoljašnje sredine, i čovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolaže daleko najvećom sumom znanja i činjenica o problemima spoljašnje sredine, što znači problemima njenog očuvanja (zaštite), obnove i unapređenja. LITERATURA Veljović, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Janković, M. (1994): Razvoj ekološke misli u Srbiji. str.183-193. Pešić, S. (1996): Ekologija i geografija životinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH ŠUMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove šume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 – 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih šuma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godišnje; godišnje temperature su od 5-8°C, a u doba vegetacije 10-14°C. Jela ne podnosi letnju sušu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoće u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip šume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazeći se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekoloških faktora učinio je da ovaj pojas planine postane utočište mnogim vrstama iz nižih i viših pojaseva. Mnoge čiste planinske bukove šume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korišćenja i seče jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veću istorijsku starost bukovo-jelovih šuma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smrča se postepeno spušta iz višeg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove šume gde formira mešovitu zajednicu smrče, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivšoj Jugoslaviji bukovo-jelove šume zauzimaju najveće površine na krečnjaku u dinarskom području Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutrašnjosti zemlje i jugo-istočnim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeđim zemljištima lake ilovače. Bukovo-jelova šuma u Srbiji naseljava pretežno severne strane masiva, često izvorišne čelenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove šume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, Šari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Goču, Tari. Floristički sastav - U spratu drveća i žbunja najčešće vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim šumama postiže najveći stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smrča se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove šume na Goču su interesantne i vrlo raznolike zbog složenosti reljefa, različite geološke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljišta iz ove šume spadaju među naša najproduktivnija šumska zemljišta, čija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanović je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih šuma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Goču, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljištu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izložene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najteži uslovi za život jele, zemljište je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove šume razvijene na krečnjačkim stenama i predstavljaju najznačajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova šuma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloženosti naše strane masiva severu i zapadu i velike razuđenosti reljefa. Jela je bila šire rasprostranjena u prošlosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krečnjaku potkovičastog vlažnog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i mečje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istočnim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35°. Karakteristično za ovaj masiv je sve veće prodiranje smreče u bukovojelove šume ili formiranje smrčevo-jelovih šuma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana čistim planinskim bukovim šumama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove šume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove šume već dominiraju smrčeve i smrčevo- jelove šume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smrče U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike veće u ovom tipu šume na celom prostoru od Plješevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smrče je ograničena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove šume određuje vrsta Abies alba-jela svojim ekološkim dijapazonom. Smrča se održava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujući zaštiti koju joj pružaju jela i bukva. Ovaj tip šume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrčevo-jelovog tipa, i bliži je predačkom lišćarskočetinarskom tipu šume refugijalnog pojasa naših planina. U Srbiji prosečni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas šume smrče, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istočnoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pružaju se do 1600 m n.v.. Zemljište na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem šumske prostirke od lišća bukve, visoko produktlvno. Floristički sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zečja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postižu optimalni prirast u visinu i debljini na čitavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove šume izgrađuju

71

I u Srbiji su se zadržale nedirnute prašume sa ogromnim stablima smrče. Knautia sarajevensis. Jastrepcu. Smanjuju se površine mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. Leontodon autumualis. Bison 72 . Antoxantum odoratum. a loših bukovih šuma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku. Primula intricata. Staroj i Suvoj plamni. Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat životinjski svet: nilski konj je živeo kod Postojine u drugoj interglacijaciji. Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). ŽIVOTINJSKI SVET BUKOVIH ŠUMA Životlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih šuma. Orchis sambucina. repens. Alchemilla vulgaris. Stanje bukovo-jelovih šuma Srbije: Smrča i jela se danas maksimalno eksploatišu iz bukovo-smrčevih. Malo se radi na zaštiti ove mešovite šume od seče. Trifolium pratense. čiji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od čistih bukovih. nosorog Tichorhinus antiquitatus u trećoj interglacijaciji. Cynosurion Tx. Poa alpina.poseban pojas na planinama od Balkana. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu čine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum). Carum carvi. jele i smrče je imperativ za praksu. I Bromion erecti čije su edifikatorske vrste: Pančićia serbica. Goliji. na Goliji. Proređene šume bukve i jele. Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenščikova. Degradirani. Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). U glacijacijama životinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas žive na severu Evroazije: irvas. Festuca fallax. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih šuma na Dinaridima je izgrađena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Pančićion Lakušić. jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prečnika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu. Svaki poremećaj odnosa bukove i jele u šumama vodi poremećaju čitave stukture šume i snižavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Gulo gulo-žderonja. Lilium bosniacum. Campanula patula i dr. preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju prašumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrčama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. i bukve. Rtnju. mali fragmenti čistih. bukovo-jelovih i bukovo-smrčevo-jelovih šuma. Njihov životinjski svet je u sinekološkom pogledu mnogo manje poznat od biljnog. Polygonum bistrota. T.

Bukova šuma pruža obilje hrane. U bukovim šumama karakterističan tip životne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (životinje koje se veru po drveću listopadnih Balkanskosrednjeevropskih šuma).bonasus-bizon. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlažu organsku materiju. Caliginosa caliginosa. Doflelni. Sveže lisće. attemsi. Allobophora leoni. kao i ose drvenarice). Posebno je bogato naselje koje se razvija u šumskoj stelji i u gornjem sloju zemljišta. A. orasi. lešnici i drugo semenje koji sadrže dosta hranjivih materija. i danas već izumrele vrste: runasti nosorog. U bukovim šumama Goča nađene su vrste: Dendrobaena jastrbensis. pretežno fitofagnih insekata. Leming. Sve te životinje tla. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda. sklonište ili lovište. Ovibos moshatus-mošusno goveče. Tim životinjama se hrane grabljivi beskičmenjaci. Lumbricus rubellus. Danas na velikim prostranstvinia listopadnih šuma u Evropi živi oko 4. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. A. Njima se hrane biljojedi. Ispod sloja opalog lišća žive prave životinje tla: valjkasti crvi. Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekološki bitno različite. Proctodrilus tuberculatus. a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. jazavci i ptice insektojedi. jer prerađuju uginule biljke i životinje u sićušne delove pripremivši ih tako za milione bakterija i gljivica koje žive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta. mamut. a često i rovčice. izdanci i stabla drveća služe mnogim životinjama kao hrana. a Acalles capiomonti geofil. Životinjsko naselje se raspoređuje po spratovima. fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekološkom pogledu. koje se hrane lišćem. Njima se pridružuje čitav niz predatora (ptice. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka . Gliste rijući zemlju uvlače mrtvo lišće i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. Osnovna hrana većine životinja su žirevi.mokrice. D. tako i u unutrašnjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae. I u višim spratovima sume životinjsko naselje je raznovsno. koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takođe potrošači lišća: biljne vaši koje se hrane sokom drveća i drugi insekti). Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. 73 . i to kako na površini stabla i lišća (gusenice velikog broja vrsta leptira. U okolini Ražnja: Allobophora rosea. U bukovim šumama Kragujevačke kotline obitava najmanja šumska asambleja surlaša (22 vrste. a to su mnogobrojne materije. a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola. 57 jedinki).000 vrsta životinja. pljosnati crvi i gliste. Gljive su takođe važan element ishrane mnogih životinja. stonoge i skokuni ili su grabljivice. polarna lisica. mnoge artopode. pećinska hijena ali i veliki tetreb. lisica. Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvođače organske materije-producente. U bukovim šumama Rtnja: Allobophora rosea. među kojima i grabljivi insekti). Cerambycidae. vuk. Ostalasium lacteum. a i mnoge druge bitni su elementi održavanja ekološke ravnoteže u šumama. pa je i životinjski svet bogat. Vejdovskyi. pećinski medved. D. Anobiidae i Ipidae.

stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traženja hrane u toplijim zimskim danima. Među životinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne. U ovoj zoni živi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-običan zec. preovladaju danju aktivne forme. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodične migracije šumskih životinja. Kod insekata je veoma izražena zimska diapauza. posebno fitofaga. 74 . Od krupnijih životinja. Od sisara za ovu zonu su karakteristični od preživara: Cervus elaphus-crveni jelen. Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom čitave zime ali isključivo na onim mestima i delovima drveća koji su van snega. Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge). vrste koje ceo svoj život provode u bukovim šumama (ne migriraju) na različite načine provode zimu. lisica. Najtipičniji carnivor je divlja šumska mačka-Felis silvestris. avelanarius-lešnjikar i dr. I krupnije životinje migriraju pred početak zime u susedne submediteranske šume ili dalje. koje ipak mnoga živa bića prežive pod zaštitom snežnog pokrivača. gde šumska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonište za sitnije oblike. Martes kuna-kuna zlatica. sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u proleće i jesen. druge vrste provode zimu u aktivnom stanju. ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja skloništa. Akvitet sitne šumske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova. Muscardinus a. Fauna bukovih šuma je vrlo bogata. Najkarakterističniji stanovnici ovih šuma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh. kičmenjaka. jazavac-Meles meles. Neke vrste usporavaju svoje životne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi. dok su noću aktivne samo grabljivice i neki glodari. elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved. Što se tiče aktivnosti životinja. u istoriji je živeo Bison bonasus-zubr: od nepreživara divlja svinja-Sus scrofa se sreće češće nego u drugim biotopima. a česti su i vuk. Elyomys quercinus-vrtni. tako da zimi ne love. Sciurus vulgaris-veverica (element tajge). U bukovim šumama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka. stonoga. Od mitoloških glodara najčešća je riđa šumska voluharica-Cleth-rionomys glareolus. Lepus timidus-beli zec. Capreolus capreolus-srna.Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora većih fluktuacija brojnosti mnogih šumskih insekata. Pred početak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata. Ova pojava je najizraženija kod ptica. Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sreće češće nego u drugim biotopima. slepi miševi).Canus lupus. Castor fiber-dabar. Apodemus silvaticus-običan šumski miš i Apodemus flavicollis-žutogrili šumski miš.

ptičja muvaOrnithomya avicularia. kečiga). Rana esculenta-mala zelena. Falco columbarius-mali soko. a prisutna je i krtica Talpa europea. grnja-Joubertija microphyllus. neki su paraziti i žive u krvi. Element tajge je vrsta Bufo bufo. Druga sićušna živa bića se služe pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). flammea (retko). pantljičara u probavnom sistemu. moruna. Buteo buteo-mišar. vaš-Cuclutogaster. Phylloscopus trochiliszviždak kovačić i mnoge vrste plovuša. Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae. Fringilla montifringilla-severna zeba. Rhodeus-gavačica. Ptice osim što su deo nekog većeg ekosistema. Češće nego u drugim biotopima sreću se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. Regulus regulus-kraljić. Preko teritorije ovih šuma se sele mnoge vrste: Turdus musicus. Salamandra salamandradaždevnjak. Vipera berus-šarka i dr. Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra. Sylvija atricapilla-crnoglava grmuša. ovčja vaš-Melophagus ovinus. ujedno su i domaćini drugim živim bićima. Picus canus-siva žunja. Turdus ericetorum-drozd pevač. Parus caeruleus-senica plavić. Tu su vrste Dilepis undula-pantljičara. Ornitofaunu karakterišu vrste: Strix aluco-šumska sova. Ptičje gnezdo je stalno prebivalište niza malih beskičmenjaka koji u njega dođu pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Rana ridibundavelika zelena. buva-Ceratophyllus hirundinis. Parus palaustris-siva senica. Pyrrhula pyrrhula-zimovka. Bombicilla garrulus-svilorepa. Bufo viridis. C. Natrix natrix-barska zmija. Na njihovom telu i u njima živi mnoštvo beskičmenjaka. Turdus viscivorus-drozd imelaš. Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak. Carduelus spinus-čižik. Rana dalmatina-šumska žaba. Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna žunja. Columba oenasgolub dupljaš. Anguis fragilis-slepić. Emberiza citrinella-žutovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih šuma iz nizija da bi se tu razmnožavale po drugi put u toku leta. Phylloscopus collybita-zviždak. i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka. Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-živorodni gušter. Alytes obstericans-primalja. Leuciscus cephalus-klen. Parus major-obična senica. Tetraster bonasaialeštrka. Bombina bombina-crveni mukać. Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjača. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug. Hicraaetus pennatus-patuljasti orao. 75 . Laceita agilis-šumski gušter. Phylloscopus sibilatrixšumski zviždak. Erithacus rubecola-crvendać. ili se zavlače u mišiće i oči. Ovde se češće nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos.Od insektivora najbrojnija vrsta je običan jež Arinaceus europaeus. deverika.

Gomphocerus rufus. Pod nešto slabijim uticajem čoveka su bukovo-jelove šume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. Tako se danas. Od tvrdokrilaca su karakteristični trčuljci Carabus: C.arcensis-poljski i C. Sokolići. a zatim Turci su na primitivan način eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i ćumura. čija toplota zrači u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore. Odontopodisima ventralis.balcanicum. U bukovoj šumi na lokalitetima Konjevići. Ch. odnosno njenih nadzemnih delova. A.albomarginatus. S. Ch. Preljina.Od beskičmenjaka najbolje je proučeno rasprostranjenje skakavaca. U jesen dolazi do opadanja lišća i iščezavanja prizemne flore. Ekološki smisao tih promena leži u smanjivanju transpiracione površine. na staništima brdske bukove šume razvija ne samo sekundarna već i tercijalna vegetacija okopavina. Classiana dia.decipiens.coriaceus-kožasti. Stauroderus scalaris. Trbušani nađene su Compodea i Jaryx. Campodea Svensoni. O. brojne bube listare-Chrysomelidae.insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon. Saturnia pavonia.brštenjem mladih lastara i mladica bukve onemogućavala je obnovu šume. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH ŠUMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: prolećni. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris.dorsatus. Omocestus viridulus. surlaši-Curculionidae. Sa porastom temperature u proleće. pobuđene zagrevanjem šumske stelje. Eosentomon transitorium. plavac-Lysandracoridon. Najbolje je izražena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih šuma. Na svojoj gornjoj granici bukva je uništavana i potiskivana naniže zbog stalne težnje za dobijanjem što većih površina pod pašnjacima. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. lepa strižibuba Rosalia alpina. ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH ŠUMA Znatne negativne promene u bukovim šumama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba. Limenitis camilla. a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale. Devastacija je bila najveća na donjoj i gornjoj granici bukve. strništa i smetlišta. Chorthippus longicornis. Najpre Rimljani. Chrysachraon dispar. ugaženih staništa. 76 . sedefasti šarenjaci: Brenthis ino. ljubičasti car-Apatura iris. Ch. U brdskim pojasevima usled stalne težnje čoveka za proširivanjem obradivih površina pored ostalih šuma stradale su i bukove šume. satir-Minois drias. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu . Od ostalih beskičmenjaka . nigromaculatis. Za vreme zime asimilacija je praktično ograničena na sloj mahovina. prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke. Mecosthetus grossus. A. obrubljeni crnacErebia medusa.biguttulus. Uporedo je išlo neprekidno proređivanje i uništavanje bukovih šuma od strane zemljoradnika i stočara. letnji i jesenji. Lista zatim sprat žbunja i naposletku sprat drveća. U ovim šumama se sreću Stenobothrus lineatus.

Sveza ALNION VIRIDIS Aich. Na mnogim našim planinama čovek je krčenjem šuma doveo čitave komplekse zemljišta do potpune erozije. Festuca tipsa vlasuljom. godine zbog uticaja čoveka izumrlo 9 vrsta životinja. Njihov značaj za čoveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. 1943. zeljaste ili žbunaste.frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i žbunova. VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO . Danas se može izdvojiti niz degradacionih faza bukovih šuma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom. divlje goveče tur. dabar. među kojima i lav. Erica tip i dr. 1933. Planinske zajednice zeljastog ili žbunastog karaktera.et J. kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala.-Bl. Red ADENOSTYLETALIA G. U Hrvatskoj Caluna tip. a nešto manju biocenozu montanih bukovih šuma. Na Kavkazu je do 1918. Et Tx. U Srbiji.ADENOSTYLETEA Br.-Bl. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br. Vaccinium tip-sa borovnicom. Sesleria tip. o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanačko poreklo). Luzula tip-sa luzulom. Alropa tip-sa velebiljem. 77 . Tilia tip-sa lipom. los. sa različitim edifikatorskim vrstama. Preterana seča i uništavanje bukovih šuma kao specifičnih biljnih zajednica nosi sa sobom i iščezavanje mnogih životinjskih vrsta koje su prilagođene upravo na tu mikroklimu bukove šume. u interesu našeg šumaratva je podizanje novih bukovih šuma. Senecio tip. Obuhvata planinske Fitocenoze. zubr i tigar. 1931. U praksi. Pošto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanačku moć. Prilikom pošumljavanja ili unošenja bukve u različite sastojine treba voditi računa o ekološkim osobinama staništa. Najveću produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih šuma. Pteris tip-sa bujadi. Higrofilno . a gornja spušta sve naniže. Floristički sastav svih ovih degradacionih tipova je karakterističan ali nepostojan i svi imaju specifične sukcesije i dinamiku.Tako da danas imamo pojavu stalnog sužavanja pojasa bukovih šuma . koje mogu biti od priličnog ekonomskog značaja.donja granica se penje naviše. Veratrum tip-sa čemerikom. gepard. pažljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanačke šume. 1921. 1953.Br. i to ređe sreće se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov.-Bl.

1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vukić. Najvažnija i najraspostranjenija među njima.Obuhvata zajednice zelene jove. 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br. naročito na šumskim požarištima. Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje. u zoni šuma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. Typicum. 1963. 1963. Obuhvata zajednice na oligotrofnom. Raščlanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. b) subas. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. Oberd. 1930 em. 1930) Tx. Poznato je više asocijacija. To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis Čolić et al. luzuleto-deschampsietosum flexuosae. U Srbiji su opisane tri asocijacije. bukovo-jelovim i molikovim šumama). Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. na silikatnoj podlozi i zemljištu sa dosta kiselog humusa. je as. Epilobietim angustifolii. Zajednice koje se javljaju na šumskim proplancima.-Bl. et Prsg. Naročito je značajna i široko raspostranjena sledeća: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br. VEGETACIJA ŠUMSKIH POŽARIŠTA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx. 1937. koje se javljaju u zoni šumskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr.1950. vegetacija šumskih progala i šumskih požarišta. progalama na obodima šuma i na šumskim požarištima. Obuhvata zajednice na eutrofnom. Mezofilna zajednica šumskih oboda.). rasprostranjena na Staroj planini (Mišić et al. senecio-achilleetosum i c) subas. na većim nadmorskim visinama (naročito u smrčevim. 1931. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica šleske vrbe i planinske jove. u pojasu četinarskih šuma. obično kiselom zemljištu. 78 . dubokom zemljištu. 1957. pretežno na silikatnim stenama i svežem zemljištu. Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933. često čine gornju šumsku granicu.-Bl. Raspostranjena je naročito na požarištima. Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur.

nitrofilnog karaktera.Menthetum thymifoliae Vukić. Javlja se na požarištima šuma bora krivulja (Pinus mughus). Asocijacija Calamintho (acinos) . Javlja se na požarištima šuma omorike (Piccetum omorikae). U Srbiji se sreću dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) . na bogatom zemljištu. kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom šumske vegetacije na požarištima. počev od prve godine posle požara do "stabilnog" stanja. SUKCESIJE VEGETACIJE NA ŠUMSKIM POŽARIŠTIMA I ČISTINAMA Jedan od uzroka koji narušavaju složenu strukturu šume i uslove njene sredine ili njenog staništa (njenog fitoklimata) jesu šumski požari. 79 . 1965.Salicetum mixtum Vukić. 1949) Oberd. d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum. To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela. alkalne reakcije. Javlja se na požarištima šuma munike (Pinetum heldreichii). 1973.planinskoj crnici. Javlja se na vlažnim mestima. 1965. b) facijes epilobiosum angustifoliae. sa dosta humusa. 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae. to ćemo se podrobnije upoznati sa posledicama požara na šumskim staništima. 10 godina posle požara (Vukičevič. 1989). To je termofilna zajednica požarišta na staništu šuma crnog bora. na serpentinskoj podlozi.Brachypodietum pinnati Vukić. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. na plitkom zemljištu . na plitkom zemljištu (blokovi stena izbijaju na površinu). c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca. 1950. S obzirom da su oni česta pojava u našim šumama. alkalne reakcije. Asocijacija Luzuleto . Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) . Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. Na ruderalizovanim staništima. 1965. koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle požara (Vukičević. Izdvojena su četri facijesa. 1965). Utvrđena su četiri facijesa.Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula). b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca. 1941. Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne žbunaste zajednice. na krečnjačkoj podlozi. c) facijes rubosum (hirta) . u blizini rečica. naročito u šumama izgrađenim od četinarskih vrsta drveća u višim predelima. Nađena je na Goliji (Gajić.Dosta je raspostranjena na požarištima i praznim prostorima brdske bukove šume (Fagetum montanum). 1965.Rubetum to mentosae Vukić. Asocijacija Telekietum speciosae Treg.

pre svega. Isto tako. dok u drugom slučaju šumsko zgarište dobija svojstva otvorenih staništa. onda je na takvim staništima šuma kao vegetacijski tip trajno uništena s obzirom da je erozija zemljišta uvek propratna pojava. a posledice toga su promene u reakciji zemljišta u pravcu alkalnosti i prevođenje u rastvorljiv oblik velikih količina kalcijuma. Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela. i to kako u pogledu izmena koje se događaju na samom staništu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim. smanjivanje relativne vlage vazduha itd.Od intenziteta šumskog požara zavisi u kojoj će meri biti izmenjene stanišne prilike ili drugim rečima. Posle šumskih požara nastupaju određeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije.od prvih. Ovo se odnosi. Ovde će biti upravo reći o ponovnom razvoju ili sukcesiji šumske vegetacije . inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je šuma bila pre požara. Ovde nas interesuje drugi slučaj. i tada vrlo često čitavo zemljište nestaje u požaru. jer odlazi u atmosferu. povećanja evaporacije vode. izmenjenim staništima. kalijuma. U prvom slučaju bitno se menja šumska mikroklima. azot uglavnom bude izgubljen za zemljište. Ako su u pitanju padine sa izraženijim nagibom. bilo prirodnim ili veštačkim putem. Bitno je da se zemljište zaštiti što pre od erozije. Isto tako. 1955) mogu prikazati shematski na sledeći način: 80 . na slučajeve kada šumski požari zahvate organogena zemljišta koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljište). koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biološkog kruženja. Štetne posledice šumskih požara mogu biti u znatnoj meri ublažene ako dođe do regeneracije šumske vegetacije. Najvažnija neposredna posledica požara je sagorevanje šumske prostirke i humusa iz površinskih slojeva zemljišta. što se naročito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojačavanje amplituda temperatura u zemljištu i prizemnim slojevima vazduha. pa je često potrebno da prođe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje. Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljišta. koji se po Tregubovu (1941) i Glišiću (1950. od vrste požara zavisi da li će sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni požar) ili će on sasvim nestati pod uticajem požara (visoki požar). Pod uticajem šumskih požara koji uništavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanišni uslovi. dolazi do znatnijeg oštećenja zemljišta. magnezijuma i fosfora. To su pretežno borova staništa. sagorevanjem organskih materija. već prilikom požara.

preko jednog stadija vrsta Rubus (u višim područijima pretežno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske šumske fitocenoze. Posle toga. prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium). da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. fitocenoza jasike (Populetum tremulae). u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. što zavisi od uslova staništa. preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta. dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije šumske zajednice. Ako su uslovi staništa povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula). označena po Glišiču (1950) Betuletum. Međutim. sa znatnijim udelom ive. onda će se pojaviti. nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajućih vetrova). dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljišta pojačava se njegova skeletnost. često dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili čak i do inicijalne šumske fitocenoze. koja odgovara ekološkim uslovima toga područja. Međutim. preko jednog ili više stadija. koja dominira na svim površinama gde su pre požara bile sastojine šumskog drveća. 81 . u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S. Ali. koje doprinose popravljanju uslova zemljišta. u povoljnim uslovima. pa će se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem. Inicijalne šumske fitocenoze mogu biti raznolike. na ovakvim padinama ne može se uvek očekivati nalet semena breze.nigra). u višim predelima postoji ponekad između stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan međustadij. Ako su ekološki uslovi povoljni. onda će se razviti tipična fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum. U slučaju da stanišni uslovi ne omogućavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko požarišta. Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) šumskih fitocenoza naseljavaju se vrste drveća sa većim stanišnim zahtevima i.Početni stadij razvoja šumsle vegetacije posle požara Odmah nakon požara. i u tom slučaju javlja se pionirska fitocenoza breze. ako požarište leži na strmim padinama.

inicijalne stadije razvoja vegetacije posle šumskih požara. što ima posledice i u mikroklimi staništa. kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje. sastavljene od heliofilnih vrsta drveća. 1955) Ovaj. Ove promene odvijaju se neprekidno. U sledećoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u višim planinskim predelima. koje sve više dobijaju mezofitni karakter. Očito je da posle naseljavanja prvih. Tek kasnije. naseljavanjem belog bora i smrče. ne obuhvatajući još one složene procese u dinamici razvoja šumske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze. u početku sa 82 . pionirskih vrsta na požarištu dominiraju duže vreme heliofitne vrste. nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drveća i uopšte strukture sastojine. glavnom. Glišiću. koje su sa manjim životnim zahtevima. smrče i jele (bukve). posle požara.Shema razvooja šumske vegetacije van dohvata plavne vode. počinju da dobijaju sve više sciofilnih elemenata. jačih vetroizvala i čistih seča (prema M.

3.zajednica brdske šume bukve. Na požarištima u Srbiji. U našem konkretnom slučaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). u pojasu brdskih šuma bukve (Fagetum montanum). kasnije sa usporenim . posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija . POPULO – BETULETUM typicum (Glišić) Shema razvoja vegetacije posle požara. stadij Populus tremula. Stefanoviću. sa znatnijim udelom šumskih vrsta drveća.ispoljenim dinamizmom. 4. stadij vrbovice (Epilobium angustifolium). 2. stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca. 1960) 83 . jačih vetroizvala i čistih seča u regionu šume bukve i jele na triaskim krečnjacima (prema V.sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza. koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. čije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle požara). Vukićević je (1961) utvrdila sledeće sukcesivne stadije.

Beograd 1957. regresija i progresija vegetacija će se odvijati različito (Ziani. OOUR. Vijislav Mišić: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. LITERATURA 1. 9. Genista elata i dr. Goranka Anđelković. Beograd 1997. Agrostis alba. gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris. erythronietosum). Sarajevo 1986. 5. 6. Srpska akademija nauka i umetnosti. sečom drveta. prirodno-matematički fakultet.posebna izdanja. Momčilo Kojić. decembar 1998. koji vodi ka vrištinama. Nikola Vukićević: Vegetacija Srbije II Šumske zajedince I. Kragujevac. 4. Agrostios vulgaris i drugi na močvarno oglejenim zemljištima (subas. nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas. Srbije . 8. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva. Curculionidae) Kragujevačke kotline. div. Ranka Popović. Biološki institut N. D. Anka Dinić. I knjiga. Slavica Milović. januar 1999. 7. 3. Na površinama gde su šume degradirane steljarenjem. 10. novembar 1999. Kragujevac 1997. Vitomir Stefanović: Fitocenologija sa pregledom šumskih fitocenoza Jugoslavije. Slađana Levajac. odeljenje prirodno-matematičkih nauka. 12. Goran Andrić. Progresivni stadiji razlikuju se takođe.Za kontinentalna područja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena šuma hrasta. a u drugom slučaju preko zajednice lučkog jasena i crne jove. pašom. Univerzitet u Kragujevcu. Lopatin i S. Ljubljana 1995. zavisno od stanišnih uslova. u prvom redu tipa zemljišta. Juncus sp. Sanja Denković. novembar 1992.R. monografija. Snežana Pešić: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaša (Coleoptera. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela Čačka. caricetosum pilosae). 2. gde se javljaju više higrofilni elementi: Lycopus europeus. april 2000. Genista germanica. Juniperus communis. jer u prvom slučaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze. 11. Branko Karadžić: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. Vojislav Mišić. Kragujevac.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Diplomski rad: Kišne gliste Rtnja. Diplomski rad: Kišne gliste okoline Ražnja. K. Diplomski rad: Kišne gliste Goča. Kragujevac. kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium). Univerzitetski udžbenik. institut za bioliška islraživanja "Siniša Stanković" Beograd 1998. Kragujevac. Danijela Đordević. Kragujevac. 1957). "Svetlost". I. Kragujevac. Diplomski rad: Kišne gliste Stare planine. Pteridium aquilinum. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke. decembar 1992. Branislav Jovanović. 84 .

Svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada.Efikasna kontrola .Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. Razbacano đubre je postalo deo “normalnog“ životnog prostora. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.Zbog toga se možemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna “zemlja kontejner“? Osećaj za čisto i lepo je već odavno izgubljen. -Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom.. 85 . optimizacija procesa.Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada .Veliki deo starih stvari može ponovo da postane upotrebljiv materijal.Reciklaža i iskorišćavanje . Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smeća i njegovo adekvatno odlaganje u reciklažu..Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline . izvorima otpada. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje.Svakodnevno.8 kilograma otpada.Od strane javno komunalnih preduzeća prikupi se tek nešto više od polovine. transport.Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak. a to su: .koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i završi na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji.Tehnološki .Ekološki . nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru.Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti .Sakupljanje.Ekonomski .Smanjenje rizika i opasnosti .ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu.Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: .međutim nije sve što završi u kanti za smeće otpad koji mora da se spali ili odloži na deponiju.Upravljački .svako od nas u proseku napravi oko 0. Nadzor nad kompletnom strukturom.

Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: . fekalije. plazma. neprepoznatljiv. Infektivni otpad koji se može obrađivati: Otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa.Otpad se mora obrađivati i odlagati . rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. . Napravićemo nešto naše.Opredeljivati se za čiste tehnologije. ampule idr ). našeg Zdrastvenog Centra. sistemi za infuziju. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. epruvete. 86 .Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće.) sonde rektalne i gastralne. . krv.Podržavati procese reciklaže. . previjanju rana. obdukcijama.Potsticati sigurnost i zaštitu. urin . neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). kateteri. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. . skalpeli.Zbrinuti sopstveni otpad. otpad iz dela za dializu. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. Obrađeni otpad mora biti sterilan. smrvljen. ostatci hrane. lancete. Šansa naše kuće je velika. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. hiruški otpad. .Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. iskoristiv kao izvor energije. petrijeve šolje. bez neugodnih mirisa. iskorišćavanje otpada. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. delovi opreme. suv. vaginalne sonde i ušni levčići. speculum. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. špricevi. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. vrećice sa tekućim sadržajem.-. kao i sekundarne sirovine.

biljke. metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekološki prihvatljiv način -Smanjenje emisije stakleničkih plinova i drugih zagađivača ( SO2. slame. drvnog otpada. Prerada uljane repice započinje čišćenjem i otklanjanjem nepoželjne primese za dalju preradu. nije opasan za zagađenje voda i vazduha. Biodizel nije lako zapaljiv.Zatim se usitnjava. preduzeća i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. 87 . kao i obaveze smanjivanja emisije stakleničkih plinova daju snažan podsticaj njegovoj proizvodnji i korišćenju u evropskim državama. Pri tome nastaje proces koagulacije belančevina i agromerizovanje kapljiva ulja u veće. otpada i plinskog ( bioplin ) i tekućeg ( etanol. zaštitu stanovništva i okoline. Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela – pogače. Ekonomičnost proizvodnje je naravno veća što je kapacitet veći. Ima svojstva jednaka onima koje ima klasični dizel dobijen iz mineralnih ulja. NOx ) -Upotreba viškova i otpada iz poljoprivrede. U studiji se opisuje presa za porodična gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese većih kapaciteta od 100 t. sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima. Svetski program korišćenja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i povećanu upotrebu ogrevnih drva. zaštitu državnih interesa. u kojima nema toplovodne ili plinske mreže. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godišnje. snabdevanje ruralnih područja.EKOLOGIJA I DRUŠTVO I Gorivo budućnosti – biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praćenjem svih procesa razvitka tržišta u EU i usklađivanjem procesa uz zadovoljavanje svih međunarodnih zahteva sigurnosti. nije štetan za zdravlje. šumarstva i industrije -Povećanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima. pa njegovo zagrevanje do 110˚C . Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrđena tržišna pravila. presuje pri čemu se dobija ulje i kruti ostatak – pogača. Biodizel je metilni ester repičinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. Sledi podgrevanje materijala. Današnji sve zahtevniji ekološki standardi. a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u određenoj smesi sa njim.

Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. ali i goveđeg loja i starog jestivog ulja. Poslednjih godina u većini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu održavanja čistijeg vazduha.Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s početkom prve naftne krize (1973 godine ) počinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogućnosti korišćenja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila. čist biodizel se može prevoziti kao i biljna ulja. Za ostvarivanje takve 88 . Biodizel je neotrovan. profitabilne proizvodnje i zaštite sredine. a maksimalna mazivost postiže se sa mešavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu. Važno je i to da će mešavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoći u sprečavanju od smrzavanja.4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. Za ostvarivanje ovog cilja nužna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda. dok je s mešavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. Dakle. Uz tadašnji dokaz da se biljna ulja mogu uspešno koristiti dizelskim motorima. biorazgradiv i manje iritantan za kožu u odnosu na mineralni dizel. Naprotiv. Ipak. te ponašanja dizelskog goriva u motoru. u 1998. Dok je 1991. Ovakva mešavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova.82 %). Uz to je važna činjenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu. Biodizel ne oštećuje dizel motore. jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila. pa suncokret ( 12.50 %). Goriva sa samo 0. njegova visoka mazivost u poređenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje trošenje klipova. prstenova.5 – 5%) postižu se dobri učinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova. slično kao što se aditivi dodaju mineralnom dizelu. cilindra. postojale su i određene poteškoće. okolina i celokupna privreda. Biodizel gorivo uspešno je prošlo test na vozilima. Biodizel se proizvodi iz različitih biljnih ulja. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590.u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. Naime. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu. Nažalost. najvažnija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82. dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim količinama ( 1. i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. Zato mešavina sa malim procentom biodizela može u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva. godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva. Temeljni razlozi za takvo naglo povećanje proizvodnje su poljoprivreda. Važno je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja.

putnička vozila Renault – putnička vozila Renault – traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH – putnička vozila Skoda Deutschland GmbH – putnička vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH – komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG. putnička vozila VolksWagen AG – putnička vozila VOLVO Deutschland Gmbh – putnička vozila VOLVO Trucks Deutschland – teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) – traktori 89 . potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstaći uvoz vozila prilagođenim za korišćenje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili niža za 10 % od cene mineralnog dizela što se postiže poreskom politikom informisati vozača i vlasnika vozila o prednostima korišćenja biodizela Novo područje zahteva istraživanja ne samo tehničke prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovništva. Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korišćenja za pogon vozila.traktori Still GmbH – viljuškari Suzuki Auto GmbH Deutschland . potrebno je uložiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta. Nemački proizvođači vozila koji koriste biodizel ( UFOP. čime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajući nivo.strategije prerade nafte. 2001 ) Audi – putnička vozila BMW AG – putnička vozila Case – traktorska vozila Citroen Deutschland AG – putnička vozila Daimler Chrysler AG – Mercedes – putnička vozila Deutz AG – motori Farymann Diesel GmbH – motori Fendt – traktorska vozila Fiatgri – traktorska vozila Ford – putnička vozila Hanomag – Komatsu – tertna vozila Isecki – Traktori John Deere – traktorska vozila KHD – traktorska vozila Lindner – traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG – komercijalna vozila Massey-Ferguson – traktorska vozila Nissan – ciljuškari Opel AG – putnička vozila Perkins Motoren GmbH.

a morska trava raste svuda gde se pronađe čvrsta površina za koju se može uhvatiti. krabe se kriju ispod kamenja. kako bi to reklai više misteriozno. hvatajući se za stene asa stotinama cevastih nožica. a podvodni vulkani komešaju morsko dno. u čijem mulju žive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta. Biljke onda rastu u velikoj meri. kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh. Ova sićušna stvorenja služe kao hrana za ona veća. te se tako lanac ishrane nadograđuje. a ribe koje žive na većim dubinama. A još dublje od njih.). Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane. sićušnih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju različite struje.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreću kako bi izbegle grabljivice. obezbeđujući hranu za zoo planktone. kornjače i ptice selice posećuju takva mesta da bi se razmnožavale i hranile. nafte i benzina sagorevaju. U temperaturnim zonama more i zemlja se često spajaju u vidu širokih ravnih muljevitih obala. minijaturne životinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. U stenovitim toplim priobalnim područjima morske zvezde i lupari se bore za mesto. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima. između čestica 90 . Vetar stvara talase na površini. morskih zvezda i crva. RAZLIČITI MORSKI EKOSISTEMI Topli plićaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale. bojama i veličinama. temperature se retko dižu iznad tačke zaledjivanja i jedina svetlost koja se može videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrače sićušne bakterije. Ovde vrebaju ajkule čudnog izgleda i oktopodi koji čekaju da ugrabe mrtve životinje i biljke što doplutaju do dan okeana. Ispod njih plivaju i odmaraju veće ribe. gde sunce može dopreti kroz plitku vodu do dna. hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene šume – ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se diže hladna. Dagnje se kriju po pukotinama. Dalje od kopna. sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode. Morske biljke i životinje se mogu naći u svim oblicima. a ribe kao što su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao što i ptice obleću oko drveća. Koralni sićušno polipi oblikovani kao vršci polako se izgrađuju u višebojne strukture grebea koje su utočište za više od 2 000 vrste riba. Morske životije pasu morsko dno. Ptice kruže nad njim. 5 000 vrsta mekušaca i bezbroj drugih kraba. a grupacije morske trave. more je. Tik ispod površine žive pitoplanktoni – mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz »staklene bašte« koji se oslobađa kada goriva poput drveta. meduze plutaju po površini. Vodene šume obezbeđuju hranu i habitat za široki spektar morskih životinja. dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina. Najveći deo morskog života se može naći blizu kopna.SPASITE NAŠA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlače mora tako da se dobija plima i oseka.

USLUGE KOJE PRUŽA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu širom sveta. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida.4 miliona tona. Mora toliko pružaju brojne »nevidljive« usluge. Brazil. školjke i krabe. Foke i kornjače su već značajno preeksploatisane. 1988. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada. Malaziju.mulja i peska. Više od četrdeset zemalja. a ravne površine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara. dok temperaturne obale čuvaju ravne površine mulja.5 miliona tona tovara je ušlo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more može priuštiti doprinos od 100 miliona tona ribe godišnje. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi – ostatak odlazi u preradu za životinjsku hranu i djubriva. i obezbedjuju hranu za mesečeve puževe.5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu. ne zbog toga što ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi. već zbog toga što su zalihe riba niske. Brojke su sada u opadanju. jeste način na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. Morska riba i druge životinje daju četrnaest procenata životinjskih proteina na svetu. oni neće biti u mogućnosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo. helikoptera i satelita u odlučivanju gde će zabaciti svoje mreže koje mogu biti duge i do 65 km. Egipat. U međuvremenu. Nigeriju i Trinidad i Tobago. ptice koje hvataju školjke i sabljarke. Mangrovi i koralni grebeni štite tropske obale od oluja sa mora. Godine 1992 tek nešto manje od 18. kao na primer za ritsku šljuku. uključujući Australiju. Ali. More je skladište za hranu. Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i šljunak. Morska obala je prvi izbor za odmor. Lovci su već desetkovali većinu populaciju velikih kitova. ova stvorenja služe kao hrana za ptice koje posećuju obalu. možda. a 1993 više od 4. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plažama mediterna. A i siromaštvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je moguće ribe. godine ribolovci su već izvlačili 97. lekove i minerale. vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomoću aviona. dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. ono što još više zabrinjava. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoći u lečenju raka. slane močvare i peščane dine. Zauzvrat. Koralni grebeni su dosta uništeni zbog odlamanja za suvenire. 91 .

uništava koralne grebene koji privlače turiste u ovaj region. a ribolovci u jugositočnoj Aziji izvlače retke mrmonje i kornjače. Ona takođe otklanja izolaciju i plovnost. lovci su prešli na manje kitove sa perajima. Konstrukcija bušotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalači toksične hemikalije se izlivaju u more.dugačak 10 m – pa se čak i ova vrsta kitova smatra ugroženom u severnoj hemosferi. na primer uništava koralne grebene. godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjača su otplivala sa Meksičke obale Pacifika. U 20 veku počelo se sa lovom na kitove »desnice« pre nego što se prešlo na ogromne »plave kitove«. Kada je ponestalo plavih kitova. Bušenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice. Potraga za naftom često podrazumeva i korišćenje eksploziva koji uništava lokalnu sredinu. Drugi oblici zagađivanja i destruktivne ribolovačke metode su zapravo mnogo opasniji. Kada se otkloni veliki broj grabljivica. Ribolov uz pomoć dinamita. tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. Naftni tankeri namerno puštaju nešto od njihovog tovara u okeane. koji se takođe oštećuju bušenjem i vađenjem.Ribolovci obično počinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tržištu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu. Životinje se hvataju u takve mreže i neke se dave momentalno. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagađenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. čitav lanac ishrane će se poremetiti. Sada zahvaljujući kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo nešto manje od 1000. a on dalje guši grebene i na kraju ih ubija. Nafta truje morska stvorenja. zajedno sa svojim ribljim ulogom. a onda i na još manje morske kitove. 1983. druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miču. U istočnom Pacifiku delfini se hvataju u mreže postavljene za tunjevinu. U 19 veku komercijalne kitolovačke flote su pobile ogroman broj kitova po imenu »Sperm«. te velike ribe su obično grabljivice. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste štetne metode kako bi povećali njihove male prihode. 92 . Komercijalni ribolovci često hvataju u mrežu drugu ribu i životinje slučajno. Ribolovci često bacaju plastične mreže. što komeša sediment i diže ga. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit »minke« . Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je bušenje u toku.

93 .građevinskog materijala. KUĆNI OTPAD -Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva.FOTO: ZLATIBOR.sanitarnog otpada iz našig kupatila i otpada sa ulice. Kućni otpad (gradski otpad) 2. Rizičan otpad 3. ČAJETINA (lični snimak) T IPOVI ČVRSTOG OTPADA -Čvrst otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1. Biomedicinski otpad ili bolničarski infektivni otpad.

baterije.) 94 ...farbe.staklo.plastika.) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka.sijalice..Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama.kore od voća.) -Tvrdi otpad (metal.. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi. FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo u različite kontejnere prema vrsti otpada.aluminijumskim folijama.toplomeri.. Na primer: -Rizičan otpad-biorazgradiv otpad (lekovi..

OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizičnim. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude. voće i povrće.otpadke u tečnom stanju kao i hemijske 95 .životinje i biljke.plastika..farbe.sve hemikalije.plastike. REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ČETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka.đubriva i pesticidi.jer sadrze otrovne materije. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima. RECIKLAŽNI OTPAD-Papir..sve što ima baterije.FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala.staklo.sijalice.toplomeri..metali..dezodoransi. OTROVNI OTPAD-Stari lekovi.lišće.

i iritantni. 96 .korozivni.kancerogeni.komunalnoj delatnosti. tečan.energetici. odlaže se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem.. U industrijskoj proizvodnji. mulj. i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksični.. biljnog i životinjskog sveta.stakleni i porcelanski krš.Industrijski otpad koji sasdrži stabilne materije kao što su:Plastika.FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji ispušteni u životnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta života uz ugrožavanje ljudskog zdravlja. šut i slično..poljoprivredi.Industrijski otpad može biti čvrst.guma.

MAČVA 97 .FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATIĆ.

BOLNIČKI OTPAD -Bolnički otpad nastaje tokom pregleda,lečenja i previjanja ljudi i životinja,takođe i pri eksperimentima.Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,živa u termometrima i meračima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadrži makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja stručno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTIČNOG MATERIJALA UPSALA, ŠVEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVIŠTE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i još jeftina započela naš svakodnavni život.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadrže u sebi veoma otrovne teške materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LIČNI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOŽILI

100

sa porastom populacije količina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.Firme koriste razne načine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septičke jame -Fabrika za spaljivanje 101 .CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUČNA ODEĆA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTIČNA KESA PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA VREME 100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAŠA N I K A D A !!! POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu.MATERIJALI XRANA.

ZLATIBOR 102 .NEMARNOST ZA ŽIVOTNU OKOLINU.

nepokriven je i nerazvrstan. a time izazivaju bolesti kod ljudi. jer se otpad ne razlaže. 103 . Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti. DOMAĆE ŽIVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE -Otvorene deponije takođe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu.Otpad je dostupan i raznosi se.životinja i biljaka.OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dođu do deponije i tu obole.

POŽEGA DEPONIJA RIBARSKA BANJA 104 .DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE.

FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje.Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko.. Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se najčešće uklanja infektivan otpad.).Kada se odlozi jedan sloj.Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadrži DIOXIN i teške metale koji izazivaju teška obolenja (rak i dr. 105 . FABRIKA NEMAČKA KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima..on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.

trujući ljude. DEPONIJA SMEĆA NEMAČKA 106 .DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.biljke i životinje.baterija na kojima se izgradi parking ili nešto slično.jer se otrovi iz nje šire i zagadjuju zemlju i vodu. Kada se krater napuni nastaje tzv.Opasnost je kada otrovna baterija procuri.

manjeg korišćenja sirovina iz prirode.Suština pojma reciklaža je smanjenje korišćenja primarnih sirovina – na taj način umanjuje se zloupotreba životnog prostora. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklažom se dolazi do manjeg zagađenja prirode.. 107 .Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja otrova do nekog vremena.One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju količina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i količine otpada koji se odlaže na Deponiju.. istovremeno se smanjuje i količina otpada. čak i od 75% do 85 % i značajno smanjuje troškove postupanja sa otpadom. a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo.Problem je što u njima nema vazduha. RECIKLAŽA .SEPTIČKE JAME .

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali “Gde sam ja sada?“ brzo ćete doći do odgovora.. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ 108 .

. Već 1009. tačnije u Italiji. a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira.Na osnovu najlon kesa koje “Ukrašavaju“ krošnje drveća. jezera. od biljke konoplje. mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga. O naseljenim mestima sve što se naziva “ZELENOM POVRŠINOM“ – izgubilo je bitku! RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži. livade. kartonskih kutija..razbacanih plastičnih boca. bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna. koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka. klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta. Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da 109 .starih automobilskih guma.ali ne zaostaju ni obale reka i same reke. Godine 1719. Papirus je dobio ime po biljci istog imena.. Prvi papir se pravio u Kini oko 105. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze.. čijim se sečenjem razmotavanjem dobija papirus.poljane. i velike količine drugog otpada na osnovu ove strane. Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu. Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta.. godine nove ere.. a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima.lako je zaključiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja ĐUBRE! Ima ga svuda. Tu počinju veliki ekološki problemi. a šume se sve više seku da bi se on napravio. Italijani su našli način da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje. godine počelo je pravljenje papira u Evropi. Najviše pored saobraćajnica.

www.ambalaza. Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin. od kojih je jedan ravan. a onda se dobijeni papir pušta u mašinu odakle izlazi namotan na velike kaleme. Zatim se ispire. 110 . ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca. lepak. nastalih: pročešljavanjem šuma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju. a upravo takav papir ne može da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze čiji procenat utiče na sam kvalitet papira. a jedan talasast. Proučavajući tehnologiju izrade papira odlučili smo se za onaj koji sadrži najveći procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira). naročito na elastičnost i otpornost na savijanje i izvijanje. Oblik i dimenzija vala direktno utiču na mehaničke osobine lepenke. Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjača (za lošije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire). upotrebljenog novinskog papira. Isitnjena masa se kuva u hermetički zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kašu. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i sečenje). Od čega se pravi novinski papir? Novinski papir se najčešće proizvodi od drvenih ostataka.com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. gips.kraft kvaliteta . – već prema vrsti papira). boje itd.).mikro E-val. a onda joj se oduzima višak vode. iz kojeg je odstranjena tinta.) recikliranjem starog. da bi se olakšao rast velikih i jačih stabala u nekoj šumi. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva međusobno slepljena papira.ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira koja se danas nudi tržištu. radi odstanjivanja nečistoće i trunčica. Stoga se svi naši prozvodi izrađuju od dvoslojne talasaste lepenke.

Sav ostali neplastificiran papir i karton.Mikser 111 .Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani između dve teške knjige Proceđeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba. Alat za pravljenje papira: .Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na što sitnije komade ili iscepkana kutija za držanje jaja .8 daščica dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) od kojih ćemo napraviti dva rama prema nacrtu .google.RUČNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbližimo sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova. listova. recimo biljka kana.Čista plastična kanta . Iskorišćene papirne salvete od ručka. Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže. izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu. Može se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari. Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni. kupujemo i recikliramo. Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja.Komad mrežice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veličine papira A4 . Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu! www. boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo.com Kako napraviti reciklirani papir? Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira: -Stare novine. UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: .

.Plastična posuda za mućenje .Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mrežice. Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili čvršći . recimo spajanjem letvica tankim ekserićima ili lepljenjem lepkom za drvo i sušenjem koje traje jedan dan.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) .google. Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se 112 . Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju.Ekserčići .Sunđeri ili truleks krpe za sakupljanje viška vode koja curi . dno potopljeno u supicu i najsporije moguće ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne. tako da supica poplavi ramove i uđe u donji ram. pa na ovaj ram stavite onaj bez mrežice i poravnajte ih. Držite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu.Stare novine .Kada ste sve pripremili a stara hartija je odležala u vodi uzimajte po šaku toga dodajete u plastičnu posudu za mućenje i mutite mikserom više puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude ličilo na supu. Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko će vam trajati!Jedan ram postavite na mrežicu za komarce presavijte mrežicu preko rama i učvrstite je na ram tako što će te je razapeti kucajući ekserčiće sa svih krajeva ivica mrežice na drveni ram kao na slici… Mrežica mora biti dobro zategnuta. karton od kutije za jaja i slično potopite u vrelu vodu u čistoj plastičnoj kanti i ostavite je u tome par sati. ako nameravamo da pravimo puno papira. ili još bolje dva dana.mrežica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na više načina.com Podignite ga ali samo toliko da je mrežica tj. Ako dodate previše toga mikser može pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor. Ram sa mrežicom okrenite tako da mrežica gleda na gore.Velika plastična kadica ili lavor .4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) . www.

obrnite sve to naopako. pa pokupite vodu sa donje strane mrežice sunđerom ili truleks krpom. Dok držite ram i fasciklu spojene. Pažljivo. Ne pravite predebeo papir! www. tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju.ocedi.google.ekologija.com AMBALAŽA OD PAPIRA I KARTONA www.ba Papir. recimo cvet. ali nežno. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji želite. lupkajući nečim tvrdim u ram recimo malim čekićem odvojite ram od vašeg umetničkog dela i ostavite da se sve osuši! Koliko dugo će se sušiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili. Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cveće i lagano sunđerom pritiskajte da se sve ocedi. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju. karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. školjka ili jednostavno ostavite četvrtast oblik. Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastičnom fasciklom. a to su: 113 .

Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe.) izumani su strojevi za proizvodnju šivanih papirnatih vrećica s tiskom. tehnike obrade papira su poboljšavane. konačno stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku. mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi. kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalaže. U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze. talasaste lepenke itd. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867. koje su kasnije 114 . rastorima kiseline i dr. Gornja strana natron – papira je obicno glatka. stoljeću pre Hrista.mala zapreminska masa. Kao ambalažni materijal. kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta.zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali. kada je 1310.parafinski papir . stoljeća (1905.papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova. ali ne znatno. Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove.vostani papir . Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima. papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se već u 1. laki su . Na početku 20. Kroz stoljeća. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo . prema obliku. kao omotni papir. sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira. sto omogucava graficku obradu. Ambalazu od papira i kartona. Natron – papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze. i 2. Ova celuloza ima duga vlakna. pa zato natron – papir ima dobra mehanicka svojstva. pa se zato moze dobro lepiti.. a donja nije. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca. parafinom.pergament papir . Upotrebljava se za izradu vrecica. tecnosti i masnoce. za oblaganje gornje povrsine kartona itd.. prirodnim i sintetickim smolama.

predmeta i hartija od vrednosti. naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. Materijal: polipropilen Boja: bela www. račune.postale višeslojne (1925. Materijal: papir 90 g/ m² Boja: bela. Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u više dezena 115 . Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817. Pismonosna ambalaža – Koverti U zavisnosti od sadržine pošiljke možete izabrati sledeće vrste koverata: Koverti opšte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saopštenja.rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeđuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. štampane materijale i slično. www. čekova. obveznica. akcija. Materijal: papir 125 g/m² i natron 130 g/m² sa aircap zaštitnom folijom Boja: bela i oker . fotografije i slično. CD-ovi..rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zaštita pored spoljnjeg omota koji je izrađen od papira.).posta. www.posta.posta.rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca. menica. npr: audio i video kasete. slajdovi. što ne isključuje i druge predmete kojima ovaj koverat pruža potrebnu zaštitu u prenosu. foto filmovi.

sadrži i neke druge slojeve. Budući da ovakva ambalaža. Zato ovu ambalažu moramo odlagati u kontejner za mešani otpad. Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalažu koju najčešće nazivamo tetrapak. ona se ne može reciklirati na isti način kao i papir.ekologija.www. Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija.posta. sem papirnog.rs Viseslojna ambalaza – Tetrapak www. 116 . Kao prvo. kao što su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije. bilo kamionima ili helikopterima. Papirne kese Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. ili je razložiti na slojeve i onda svaki sloj odložiti u određene kontejnere. drveće se za tu svrhu obeležava i seče.

Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati. Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica. Ta kaša se onda pere i izbeljuje. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni. U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-. nameni i doradi.hr Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti.i sedmoslojni. presuju i suse. tro-. kartoni proizvode se od celuloze.. Sluzi za izradu fine ambalaze. Para i vlaga odlazi u atmosferu. i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400. gramaturi.. ostavljajuci kašu. A to je samo za pravljenje papira. parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. Uh. Boja se dodaje uz još vode. koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. dosta tutkalisani i masinski glatki. Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. Sivi karton proizvodi se od starog papira. Bezdrvni pisaci . struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. Mašine se koriste da se oguli kora. KARTON – se obicno priozvodi od drvenjace. 117 . Ovaj drveni paprikaš se ‘vari' u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati. kroz koju prolazi voda. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije.ofset.ambalaza. peto. a drvo prelazi u stanje kaše. koji se lepe. Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze.www. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. koja se onda namotava u papir. Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama. za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode.

vlagu i da ne klizi. koji je lepljen između dva ili više papira za ravni sloj“. celuloze mešane s drvenjačom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. kao i označena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa. Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalaže u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim već skrobnim lepkom. U zavisnosti od sadržine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaža opšte namene i paketska ambalaža posebne namene. 118 . Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. Za transportnu ambalažu koriste se papiri većih gramatura. Papir koji će se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalaže ili komercijalne ambalaže. Ambalaža za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva. www. a ambalaža od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjačama mora biti otporna na sniženu temperaturu ispod 0°C. pošiljaoca.ekoforum. a za komercijalnu ambalažu papiri manjih gramatura. Lepak je pomoćno sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalaže. Upotrebljavaju se papiri od čiste celuloze. Paketska ambalaža je otporna na sve spoljne uticaje (mehanička oštećenja. Na paketskoj ambalaži se nalaze označena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca.org. kartoni. danas se sve više upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila.yu Paketska ambalaža Ekološki materijal od koga se pravi paketska ambalaža je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa pošiljaka obezbeđuje potrebnu zaštitu. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne površine papira su mineralnog ili biljnog porekla. Papira za izradu valovitog kartona ima više vrsta. vlaga i dr.) usled kojih bi moglo doći do oštećenja sadržaja paketa. Boja paketske ambalaže je tamno žuta. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira.Valoviti karton Valoviti karton se može definisati kao „karton koji je izrađen od jednog ili više slojeva papira za val.

plastične boce. Michigan. slike. Mašina je dizajnirana kao jednoredna. Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u.5 l. Materijal: troslojni karton. sa doziranjem na vrhu. Polipropilenska paketska ambalaža je izrađena od 100% polipropilena i može se više puta koristiti. projekte. Namenjena je za slanje različitih predmeta i robe. slika. Materijal: troslojni karton i polipropilen. Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata. U ponudi su četiri tipa paketske ambalaže posebne namene: Paketska ambalaža tip Ts. itd. zbog osobina i dimenzija.0 cm). kalendare i dr.Paketska ambalaža opšte namene Paketska ambalaža opšte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100.0 x 100.rs Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju. i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat. ne mogu zapakovati u ambalažu u obliku kutije npr: boce. a pruža i jaču zaštitu sadržaja od kartonskih kutija. zavisno od toga koji se proizvod puni. PE kese. staklene povratne boce. sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. Boja: tamno žuta www. Boja: oker žuta www.posta. dokumenta.rs Paketska ambalaža posebne namene Ova vrsta ambalaže je namenjena za predmete koji se. planova. u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža. Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.posta. 119 .

Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja.gov. kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake. Idemo redom: Automatsko spremište za karton Automatsko spremište prima oko 750 kartona. dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja.ekoserb. odakle napojni vod može da ga preuzme. vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta. i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta. tako gomila kartona postaje lakša. potrebno je objasniti svaki deo ponaosob.sr. čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije. 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta. i postavlja ga na jedan od njegovih klipova. što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. Kada je ova operacija završena. gde je smešten i na koji način funkcioniše.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu. 120 . da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha. Uređaj za savijanje dna Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4. Napojni vod i transporter Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta.www.

na isti način kao što je bilo formirano dno. a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. poslednjem. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. Klip se pomera na dole. dnom na dole. vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. Uređaj koji skida kutiju sa vretena U petom. glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca. položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj. Druga presa Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. formirajući krilca od delova 1 i 3. potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. Nakon toga. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . U odgovarajućem trenutku. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu 121 . oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna. Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″. spreman da ponovi ciklus. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju. savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama. Kad se vreteno zaustavi. a vreteno rotira klip do sledećeg položaja. čime potpuno zatvaraju dno posude.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja Konvejer Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom. položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. Uređaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. stvarajući negativan pritisak u cilindru. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju. U dugom taktu. Sada se. i tečnost počinje da puni cilindar.Grejač Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. glava grejača se podiže. koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice. odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje. da se poveća njegova mehanička otpornost.

Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu. energetici. papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0. Neke od njih (rudarstvo. karton se podiže ka otvoru punilice.Na osnovu debljine. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik.Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija.Pored osnovnih delova. u zavisnosti od želje i potreba kupca. a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan. uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže. metalurgiji. uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd. gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu. ali i privrednim standardima. odnosno dodati ulje itd. Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi. uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici.3 mm.HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja).Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja.udaljenost od početnog položaja. energetika i dr. kao što su varijator brzine. grejač za formiranje vara. ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja. zbog čega se ovaj postepeno otvara. STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. Grejač Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača. Neke od njih su . Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja). predstavlja odpadno zemljiste . ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim. pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu. odnosno po debljini. automatski ili ručno. uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra. hemiskoj i 122 . mešalica za toplu i hladnu vodu.

lako donose odluku o recikliranju. a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno.uopsteno se iznosi njihova struktura. posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja. zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu.). revitalizacijom. rekultivacijom). zbog tehnoloskih specificnosti. i sl. pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke. predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala . dimenzija manjih od 50. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju. sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica .Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca . sadzaji . izvoru nastajanja i sl. tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati. sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece. treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija. dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka. odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna. odpadni materijali. i sl. ili je uopste i nema). Sirovo smece. koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem. velikoj masinogradnji. berza . 123 .prehranbenoj indusriji. krajem sedamdesetih godina . Informisanje o raspolozivim materijalima. sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem.).-predstavlja slozen sistem. mogucnostima njihovog recikliranja. potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine. U izlaganju se. mnogi materijali i sirovine. na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije.Energetska kriza koja je nastupila.Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu . Medjutim. medjutim.8mm. te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine. posebno degradirano zemljiste. Mnogi privredni sistemi nisu. ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. ogranicenost prirodnih izvora sirovina. i mestima gde se recikliranje moze vrsiti. Ako se. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju. ne mogu se ekonomicno regenerisati. Usitnjeno smece. tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni). stakla i ostalih neorganskih komponenata. vezane za nacin odlaganja odpadaka.

Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora . gvozdje 150-170. Briketirano ili paletizovano smece. Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo . odnosno sekundarna energija. ili deficitarnost sirovine. preradu i unistavanje . 124 . sortiranja . zlato 20. Recikliranje odpadaka se. nacin sakupljanja i odvodjenja smeca . kalaj i volfram 60-70.Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje.Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje. pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione – postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka. uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti. tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa. domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima . mesta i nacina stvaranja . molibden 40-60.Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine . velicina grada . hrom 150. Cena uklanjanja otpadaka . tako i sa aspekta zagadjenja sredine. Otpaci sa cvrstim . izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina. ugalj 100-150. kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi .Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg. bez iskoriscenja energije i sirovina. nacin stanovanja i socijalne specificnosti. ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg. osim iz razloga zastite zivotne sredine. cesto se nazivaju i sekundarne sirovine . Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo. kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka. Za ponovno koriscenje materijala i energije . ekonomska razvijenost posmatranog regiona . bakar 30-50. cink 40-50. transport. primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine . zavisna od karaktera otpadaka. recikliranje. mangan 70-90. Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima. skladistenje. kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad. ziva 30-40. prirodni gas 4050. nafta 40-50. olovo 40-60. kao sto su klima . platina 70-90. sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm. nikl 80-100. kobalt 120-150.Usitnjeno smece . kao rezultat udaljenosti izvora.

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. Životinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. U narednom godinama. Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote. Iz tog razloga. Kao posledica. je povećana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve veći broj obolelih od leukemije. a stotine letova dnevno je pravljeno iznad naše teritorije. ugljen dioksida.. U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. Prve iskre-Barič. klasifikaciju. bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje. odnosno do početka bombardovanja. ugljen monoksida. Petrohemije i Azotare u Pančevu. neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv. sumpordioksida itd. marta 1999. kapacitet. Kompostiranje biljnih otpadaka. mnogobrojnih skladišta goriva. predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje.recikliranje koriste. 128 . preradu. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera. a najteže su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Pančevu. godine. moze se primenjivati i postupak recikliranja energije. došlo je do ispuštanja ogromnih količina toksičnih hemikalija.. transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije. Ona je osnovna vrednost svih ljudi. osnovne dimenzije. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva. Evropi tek predstoji suočenje sa posledicama u vidu kiselih kiša. masa. na uredjene deponije. sto je moguce manje kolicine otpadaka. pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva.. EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je nešto što prevazilazi granice usko nacionalnog. a prilikom eksplozija. zivotinjskih komponenti. potrosnja energije. u atmosferu su otišle tone čađi. Kao čvrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromašeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Anđeo". Tom prilikom je NATO izazvao više desetina ekoloških katastrofa. Osim recikliranja materiala. ili bi to trebalo da bude. Poznato je da avioni doprinose uništenju ozonskog omotača. Tako je bilo sve do 24. Odlaganje. sagorevanje i kompostiranje odpadaka. masinogradnje i prerade sirovina. Činjenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiču na živi svet.) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija. program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekološkoj oazi u Evropi. Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih. sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote.

živi tako veliki broj vrsta. Više od 400 živi samo kod nas. Kopaonik. a od toga 14 podvrsta živi samo kod nas. U svetu se najviše koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. Tara. Međunarodne organizacije za očuvanje Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naših nacionalnih parkova (Durmitor. -Flora Teritorija Jugoslavije čini 0. Skadarsko jezero i Šar planina) kao i 4 područja zaštićena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero. Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekoloških uslova u kojima biljke žive. predstavlja zapravo 2. pa spada u floristički bogate delove sveta. Holandija. Đerdap. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas. nalazi se kod nas u Jugoslaviji. gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanište u Jugoslaviji 70% vrsta sisara. konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroženih vrsta. NATO intervencija je dramatično ugrozila biljni svet. od kojih 2% živi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronađenih kod nas. Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). Čak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope. a osetiće ih kako Evropa. daću i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji. Ekonomska katastrofa povećava pritisak na šume i ostatak biljnog sveta. dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope. Belgija 44 vrste-Bugarska 129 . buba. rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endemičnim) vrstama. Zbog čistoće prirodne okoline u kojoj rastu. Obedska Bara. U svetu su veoma retke prašume u kojima je očuvana izvorna vegetacija. Biogradska Gora. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca. biljke sa naše teritorije su veoma cenjene. Fruška Gora.035% svetskog kopna. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima približno 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji.300 vrsta biljaka. 490 životinjskih i 100 vrsta gljiva. Jedino na tim mestima možemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti.1% Evrope.173km2) (podaci iz 1999. a na njoj živi 2% svetske flore. Ovde živi oko 4. otkrivena pre stotinak godina. a jedna takva je Biogradska Gora. Lovćen. ali su tamo veoma retke. zaštićen je evropskim i svetskim dokumentima. a štetni efekti će biti dugotrajni i mnogobrojni. U Jugoslaviji je zakonom zaštićeno oko 380 biljnih vrsta. tako i čitav svet. -Fauna Poslednje sigurno utočište za mnoge životinjske vrste koje su u Evropi ugrožene.Površina SR Jugoslavije (102. Radi poređenja. Godine). Posledice zagađenja prilikom bombardovanja tek počinju da se manifestuju. a najpoznatije su borovi munika i molika i Pančićeva omorika. leptira.

Više od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanište ovde kod nas. čime se remete uslovi za opstanak gljiva. Ekonomska kriza pojačana bombardovanjem dovodi do neplanske seče šuma. jer su njihova staništa ugrožena direktnim dejstvima ili zagađenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. promenu temperature na Zemlji i još mnoge nesagledive posledice. pa 1985. 130 .g. 66% evropskih vrsta sisara živi kod nas. Jedna od njih je kraljevka koja je predložena za zaštitu Bernskom konvencijom. U poslednjih 15-20 godina je uništeno 3-7% omotača i pojavile suse takozvane "ozonske rupe". Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta. a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje. a tih materija je oslobođeno u ogromnim količinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. UV zračenje izaziva rak kože. izgleda da je sve to ostalo na papiru.50 vrsta-Rumunija Na našoj teritoriji živi 350 vrsta ptica. potpisuje Bečku konvenciju. a sve količine uvozi Zapadna Evropa. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvrđeno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. Ozonski omotač Ozon formira tanak zaštitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zaštita od štetnog UV zračenja koje ubitačno deluje na živi svet. Svet je već duže vreme svestan opasnosti od uništenja ozonskog omotača. Mnoge od njih koriste našu teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilišta na severu Evrope. Ipak. Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugrožen. Za veliki broj ljudi. kataraktu. Jugoslavija je najveći svetski izvoznik vrganja. ganoderma applantum). -Fungi U Jugoslaviji se nalaze najveći delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. a 1987. u Montrealu Protokol o o zaštiti ozonskog omotača.g. sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. Gljive najbrže apsorbuju štetne materije. smanjuje prinose u poljoprivredi. dok kod nas one imaju stabilne populacije.

pa je izvesno da će ljudi koji su sa njom došli u kontakt biti pogođeni preranom i veoma teškom smrću. toksičan. dobijemo cifru od 750t. Za sada se najviše srećemo sa posledicama upotrebe oružja sa OU na primeru Iraka. azotnih i sumpornih oksida. a količina zračenja samo jedne ove čestice u ljudskim plućima jednaka je jednočasovnom rendgenskom snimanju pluća. porast nivoa Svetskog mora za više od 100m potapanje kontinenata više od 150km od današnjih obala (New York. UNEP (organizacija UN za zaštitu životne sredine) daje podatak da je indeks UV zračenja na našoj teritoriji 7. hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izračuje kao dugotalasno zračenje. dovode u opasnost ozonski omotač iznad Jugoslavije. Kada bi se nivo CO2 sa današnjih 0. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. Veme poluraspada ovih čestica je 10 milijardi godina.04% odvostručio. Staklena bašta Sunčevo kratkotalasno zračenje apsorbuju atmosfera. karcinogeni i radioaktivni materijal. Nju je nemoguće otkloniti. zagađuju atmosferu. CO. Izračunato je da 500 supersoničnih aviona može dovesti do smanjenja ozonskog omotača od čak 5% što intenzitet UV zračenja podiže za 10%. problem predstavljaju veštački izvori materijala koji daju gustinu atmosferi.000 131 .3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini požari čime je došlo do oslobađanja CO2. Metak u sebi sadrži dugačak tanak cilindar OU uliven u plastičnu košuljicu. Bez obzira na to što u svom nazivu sadrži "osiromašeni" on je veoma opasan. Kada OU bomba eksplodira. njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vršeni preleti. Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne površine bile suvlje.5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi više stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. tankova sa naftom i benzinom. Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bašte" i bez nje ne bi bilo života na Zemlji. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu. Ako se nastavi sa dosadašnjom emisijom CO2 u atmosferu. doći će do velikih promena u strukturi flore i faune. Kako je atmosfera gosta. nego što to čini olovo. te Zemlja ostaje zagrejana.. što predstavlja gornju vrednost. Međutim. Porast temperature od samo 1. temperatura bi se podigla za 3-4*C. Količina bačenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t.. Sve preko toga je izuzetno štetno po zdravlje ljudi. Radioaktivnost Na početku sam već napomenula da je domaćoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromašeni uranijum (OU). Azotni oksidi se horizontalno šire u atmosferi. 80. ona postaje barijera za prolazak ovog zračenja. rotori helikoptera. a kada se na to dodaju i vrhovi krstarećih projektila. oslobodi se uranijum oksid u česticama od 0.NATO avioni su ispuštali okside azota koji zajedno sa gasovima iz uništenih rafinerija.

Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali živi svet. humana stvorenja. Naftne mrlje Tokom bombardovanja. postoje i druge toksične materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije. ali je taj proces dugotrajan. a time i sveta. Usled velike ekonomske bede. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAĐUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na površini. polihlorisani bifenili. Bugari su dozvolili lovcima iz čitavog sveta da dolaze i love ova predvna. Na Kosovu je ustanovljena povećana radioaktivnost. Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara. a neke padaju na dno. pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. Ove materije su veoma opasne. smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetičkih procesa. ali se pretpostavlja da su degeneracije primećene na flori i fauni. Neki od njih su: etilen dihlorid. cink. Smanjenje kiseonika onemogućava samoprečišćavanje reke. koje je do '50. Nafta stvara tanak mikrofilm na škrgama riba što izaziva gušenje i masovne pomore. Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima. Trenutna politička situacija nam ne dozvoljava da vršimo istraživanja na teritoriji Kosova i Metohije. a za razliku od organskih materija. došlo je do oslobađanja teških metala (olovo. Pod uslovom da zagađivanje odmah prestane. da bi završile u Crnom Moru. bakar. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraćen kući jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi. nisu biorazgradive već zauvek kruže prirodom. vinil hlorid monomer.4 do 2kg uranijuma. što je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku. 132 . Jedno zrno sadrži 0. živa. već neke čestice lebde u vodi. Danas su oni gotovo istrebljeni. Nafta je biorazgradiva. uran) koji su dospeli u reke i zemljište.američkih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" čiji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. Posledice su već vidljive. zagađenje će trajati decenijama.-ih godina prošlog veka bilo najbogatije more delfinima. Sprečava razmenu kiseonika između vazduha i vode. Stariji ljudi koji još uvek pamte to vreme. nikl. pa čitav tok reke postaje zagađen. Žitelje Jugoslavije od masovnog trovanja. a Dunav je bio neobično visok za to doba godine. Pored teških metala. kažu da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina.

u poslednjih 30-tak godina. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. Sigurno nastaju najveći problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema. opasnije i sa neizvesnijim uspehom. To se posebno odnosi na menadžere i vlasnike privatnih firmi naročito iz trgovačke delatnosti. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ˝ne postoji ništa teže. kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logističkih troškova u preduzećima. U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona. Danas. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje.4536 kg. je dalo prave rezultate u najvećim firmama i državama razvijenog sveta. Logistika je relativno nova stvar u naučnom. Iz mnogobrojnih istraživanja na zapadu se pokazalo da logistički troškovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%. dok je opterećenost društvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%. ali još više u praktičnom smislu te reči.Američka agencija za zaštitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave ispuštanje PB-a u koliko je količina veća od 0. S toga se nameće kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljučnih elemenata koji idu daljem jačanju menadžment i marketing logistike kao prometne funkcije. jer svaki razvoj preduzeća zavisi od organizacione strukture. kasnija logistička istraživanja s početka 90-tih godina prošlog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja menadžeri u našim preduzećima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logističkim problemima. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadžmenta za mnoge poslovne kuće čak i u najrazvijenim zemljama sveta. Njegovo šire prihvatanje ići će uporedo sa shvatanjem značaja fizičko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopšte. To je upravo domen i srce logističkog menadžmenta svake firme. POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. veština pravljenja zaključaka. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. Još početkom 16. Ozbiljni pristup zajednici logističkih poslova. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. U našoj zemlji do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja o relativnom značaju logističkih troškova na nivou firme ili privrede u celini. obrade i realizacije porudžbine. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. nego prokrčiti put ka upoznavanju nove stvari˝.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. Zahvaljujući posebno ukazanoj pažnji logistici. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. 133 .

On zavisi od mehanizma raspodele. kao i finalizaciju proizvoda. Skladište Kupac Fizička raspodela podrška proizvodnji nabavka Snabdevač Izvor informacija integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. konačni aspekat marketinškog procesa. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Prema fizici rasp odele. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. raznih komponenti. pravilnim sagledavanjem svih logističkih aktivnosti. Logističkom menadžmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu što bi se više bavila proučavanjem logističkih problema. kao i čitav spektar fizika raspodele. odredište ili destinacija u lancu prodaje. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. procese skladištenja. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. obezbeđenje materijala. kao i rad u skladištu. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. nabavke. Ona mora 134 . Ove komponente su ilustrovane slikom 1. podrška proizvodnji i nabavka. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. pre svega. softverske podrške kao i snadbevanja. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. tradicije proizvoda. Ceo proces. tj. kupac je krajnji cilj. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. na osenčenoj oblasti. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. One utiču na ukupni. priliva informacija.Država bi takođe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. kakve i kolike uštede mogu da se ostvare na makroplanu. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1.

Na osnovu slike može da se konstatuje da je rad. logistički zahtevi. Zatim. 2.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. planiranje i kontrola operacija dan za danom.da odgovori na pitanja: šta. 3. 4. ograničenost kapaciteta. 5. dan za dan. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini: strateški cilj. planiranje i koordinacija priliva. Planiranje i koordinacija toka strateški cilj ograničenost kapaciteta logistički zahtevi sređivanje skladišta planiranje menadžment robe proizvodni zahtevi izvršenje zahteva drugi menadžment drugi procesi distrubucija transport nabavka zahtev za logističkim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. Sređivanje skladišta i 7. i to: 1. kako i gde će se proizvoditi.ograničenost kapaciteta. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. njihovim servisiranjima i performansama. Finansijski aspekat strateškog 135 . U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Proizvodni zahtevi. Relacije između dve logističke informacije date su slikom 2. proizvodni zahtevi. Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. Najvažnjij tipovi logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Logistički zahtevi. sređivanje skladišta i planiranje. kao i zahteva za proizvodima. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Planiranje. Izvršenje zahteva 6.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. izvršenje zahteva. strateški cilj.

Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. kao i strukture samog skladišta. 136 . Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. faksa ili elektronske pošte.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. opremu i kapacitet. manje od 9 dana). Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. gde i kada u celom logističkom procesu. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Najvažnije je da postoji ravnoteža. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. komunikacija rukovodećeg tima. MENADŽMENT ROBE Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične.plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. tj. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. formira se podrška tražnji i operacioni plan. olakšice. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja.Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. prihvatljivost. emila . opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta.

znati. tako da postoji karika. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. projektovanja. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. 137 . TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Podrška životnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrške logistici. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. zahtev kupca. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. odnosno veza između prodavaca i kupaca. već na mestima gde su nastali. Za firme koje se bave trgovinom.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj.cene koštanja.Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. zahtevi za specifičnim tražnjama. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. pre svega. nabavke. KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju.Veoma je bitno. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. tj. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje.

Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja. Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. Slika 4. PERFORMANSE (IZVOĐENJE) LOGISTIČKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. skladištenju proizvoda. One su bitne za logističke zahteve. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. Sistem output. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. sistemima merenja.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. Na slici 3. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. To je osnova kreativnog operacionog sistema.Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere).Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. odnosno u nivou znanja transfera. ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. 138 . Veoma je bitno prepoznati prepreke. informacionim tehnologijama i sposobnostima. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). što čini misiju svih performansi ciklusa. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije.

Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan.Drugi. Struktura fleksibilne logističke mreže raspodela skladišta raspodela skladišta kupac kupac kupac Za razumevanje logističkog sistema. 139 . odnosno građe logističkog sistema. treba poznavati tri ključna momenta. logističke performanse ciklusa 1 2 Izvor materijala Izvor materijala 3 Izvor materijala Proizvodno postrojenje Proizvodno postrojenje Skladište Proizvodno postrojenje raspodela skladišta Skladište Skladište Slika 4. podrškom proizvodnji. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Treće. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički.Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac Ciklus nabavke Ciklus podrške proizvodnji Transportni pravac Ciklus fizičke distribucije Pravac komunikacija Slika 3. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. ili sa zahtevima proizvodnje.

Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema određenim kategorijama i kretanju ka određenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. materijala i poluproizvoda. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. procesi. Kretanje i usklađivanje cena proizvoda. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. odnosno logističke podrške. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. odnosno kupaca. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. transport i isporuka kupcima. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. komponenata kao i raznih olakšica u direktnoj je zavisnosti od podrški performansi ciklusa proizvodnje. To se ostvaruje kroz maksimum elastičnosti.PODRŠKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. kompleksna proizvodnja može da se podrži. Drugi processi Druge selekcije Druge transmisije Razni transporti Drugi kupci Isporuka kupcu Osnava fizičke raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. Izvrši se selekcija situacija.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. PERFORMANSE CIKLUSA . logistička podrška reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrške proizvodnji kao specifične operacione oblasti je relativno nov koncept u logističkom menadžmentu. Logistička 140 .FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama što predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrški proizvodnji je nađena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. selekcije. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. Zato. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5.

sistem proizvodne podrške može zahtevati veliku mrežu performansi ciklusa. Proizvodna operaciona podrška koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutrašnjim kretanjima kao i internom menadžment kontrolom. Vremena ovih kretanja. zatim. kompleksna podrška proizvodnji čak i kad su u pitanju mogući skokovi i prelazi. zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. Ove aktivnosti su prezentirane na slici: Nastajanje plasiranja i postavljanja Snabdevanje dobijanja transport cikls aktivnosti nabavke 141 . odrerđuje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju. Posao logistike proizvodnje je olakšanje ovog procesa. Rešenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipičnih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. kao i raspodela i nabavka čine jedan od ciljeva logističke podrške. Maksimum se može izvući ukoliko se proizvodna podrška koristi u odvojenim logističkim operacionim oblastima. Logističkom podrškom proizvodnji smanjuju se naprezanja. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistička podrška proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. Neke firme imaju proizvodne operacije u začetku. definišu i nalaze olakšice. operacija fizike raspodele su u začetku.Kada je proizvod završen. završetku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli. Osnovni koncept je podržati sve proizvodne zahteve na najbolji način. Podrška proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. Tipično unutrašnje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. 2) razna postavljanja i plasiranja. 3) transport.podrška je veoma bitna za sve strategije. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praćenju materuijala. 4) primanja. Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifičnim proizvodnim aktivnostima. Logistička proizvodna podrška je tipičn zatvorena za firme gde su nesigurna ponašanja između proizvođača i kupaca. delova. Selektovanje situacija. Logističke operacije skraćuju prazne hodove u kretanju između firmi i nekih unutrašnjih zahteva. konačna isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kućama za sledeću isporuku kupcu.To su: 1) poreklo.

Aktivnosti ilustrovane slikom 6. dani DRUGI PROCESI 2 4 3 2 4 3 142 1 vreme. Pre svega. dani 10 40 DRUGE TRANSMISIJE 1/2 vreme. vrednost. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke. prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakšicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korišćenja performansi ciklusa. što je osnova logističkog menadžmenta. vrednost. Osnovni. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo često uz podršku logističkih granica koje dovode do smanjenja cene koštanja. dani 20 . daju zahteve kompletnog procesa nabavki. Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti. vrednost.vreme isporuke.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces približavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus. vrednost. deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom. metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda. veličina tereta. Performanse ciklusa su tipične za razne odnose između kupaca i mogućih procesa. dani DRUGI TRANSPORTI 1 3 1/2 1 3 vreme. Jedan materijal. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa. granični cilj operacija nabavke je široka identifikacija logističke granice. Logistička granica je kreativan uspeh svih performansi. Logističke operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama. tj. ZBIRNI CIKLUS ISPORUKA KUPCU 5 vreme. nesigurnosti. Treba istaći da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistička kontrola.

količine robe. Aktuelne performanse ciklusa su veće ili manje od 10 dana. tipa. Od petog dana reflektuju se performanse mogućeg vremena. Slikom 7. Korišćenje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrškama. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogućeg ciklusa vremena. dani 2 nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladištiu iz koga se vrši isporuka.DRUGE SELEKCIJE vreme. Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tražnje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa. Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statističkog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada. vrednost.Linija vertikalnog rasta je refleksija očekivanog vrem ena za sve performanse svakog traženog zadatka. vrednost. Koriste se i druge transmisije kao što je izuzetno praktičan elektronski transfer (EDI). Logistika poslovnog marketinga proučava kako upravljanje na mogući i najbolji način obezbeđuje profitabilnost. 143 . organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakšavaju proizvodni postupak. Vreme transporta je funkcija udaljenosti. dnosno vrste transporta i operacionih uslova. nivo distributivnog centra i potrošača kroz efektivno planiranje. Očekivane performanse su nakon deset dana. Cilj menadžmenta performansi ciklusa je u skladu sa očekivanjima ili standardnim vremenom. dani vreme.

Preduzeće ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe. šta. pred nosioce privrednih aktivnosti. je sticanje konkurentske prednosti. gde. postavljaju se mnoga pitanja – kako. dobro za krajnje potrošače. Dakle. stoga se smanjuju i mogućnosti za znatnije uštede u ukupnim poslovnim troškovima. Drugim rečima. je realna imovina preduzeća kao i zgrade i račun u banci. već se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. uviđaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike uštede. je zadovoljan kupac.Velike trgovačke ili proizvodne kompanije. ali se ponuđači susreću sa znatnim teškoćama u pogledu toga kome i kako što pre prodati proizvedenu robu. Ovo sve.Danas. Snažne razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno povećenje ponude na tržištu roba i usluga. preduzeću može da donese ogromne uštede. To podrazumeva 144 . unapređenja proizvoda i komuniciranja sa okruženjem počinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja. kao i usluga.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja. preduzeća prema potrošačima. po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi još najmanje trojici svojih poznanika. instrumente za sprovođenje. koja je poboljšanjima u svom logističko – distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time prosečno godišnje uštedela preko sto hiljada USA $. čije je poslovanje izrazito rašireno na velikom prostoru. svetski poznatog i priznatog proizvođača kozmetičkih proizvoda. nije više u proizvodnji. stoji u u drugom planu glavnih događaja. odnosno po zahtevima krajnih korisnika. nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata.Sa ovim u vezi često se konstatuje da. za sve to vreme. a time i najglavniju mogućnost. Savremeni način razmišljanja u strategijskom ponašanju preduzeća na tržištu otpočinje sa primenom marketing poslovnog koncepta. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorišta do mesta prerade. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije. Jedan segment marketinga firme. osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potrošača na tržištu. kada izvršiti poslovnu transakciju. dok će kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznošenju doživljenih informacija. Stoga na tržištu veoma je jaka konkurencija između firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potrošača. obično se misli samo na izbor načina distribucije ili prodaje. privreda zahteva savremeno uređenje društva. kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladišnodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne troškove. U procesima i tokovima razmene robe na tržištu. Ovo su samo neki od mnogo sličnih primera koji ukazuju na postojanje jednog snažnog. a glavni moto jeste direktna usresređenost svih aktivnosti. glavni problem funkcionisanja preduzeća. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga počinju da gube primat kao osnovni način sticanja konkurentske prednosti na tržištu. Primeri Nohell Korporacije. Poslovna filozofija ima svoja pravila. što je sa stanovišta kvaliteta proizvoda i njegovog poboljšanja. kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potrošača. principe delovanja. a do sada nedovoljno istraženog marketinga čija pravilna i lpgična primena. odnosno kupaca.efekti inoviranja na polju politike cena. na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje. uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva. Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda.

što u stvari predstavlja inputni tok firme. ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vrše kod samog fizičkog prenošenja roba s jedne na drugu tačku tržišta. i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizičkom distribucijom robe. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno članstvo. dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premeštanja proizvoda između dva ili više preduzeća na tržištu. Upravljanje fizičkom distribucijom roba obuhvata premeštanje i skladištenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvođač.određivanje načina dopremanja proizvoda na tržište. razlikujemo upravljanje materijalom. U anglosaksonskoj literaturi preovlađuje stav da je širina delovanja pojma marketing logistike najveća u odnosu na sve ostale termine. Princip na osnovu koga je došlo do navedene podele različitih logističkih poslova na upravljanje fizičkom distribucijom. zatim upravljanje fizičkom distribucijom. obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitičko premeštanje roba u proizvodnji i prometu. Poslednji a ujedno i tok sa anjširim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus. zatim. samo jednom rečenicom. Mnogobrojni teoretičari su došli do zaključka da uopšte nije lako. koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje. pokušavaju na najbolčji mogući način da objasne ovaj segment marketing funkcije. potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzeća do krajnjih potrošača.U ekonomskom smislu.do krajnjeg potrošača. ili sličan.Pojam logističke strategije označava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta. Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fizičku nabavku. Američko udruženje za marketing definiše fizičku distribuciju kao ˝kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potrošnje ili upotrebe˝. kod marketing logistike.Prema tome. Ipak. što ga stavlja u isti rang. marketing logistika fizičke distribucije roba. Pored ovih poslova. marketing logistika u sebi sadrži poslove fizičke nabavke. ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku. koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabričkog magacina do skladišta gotovih proizvoda. U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan način organizovalo dopremanje proizvoda na tržište ili u dalji ciklus proizvodnje. jeste diferenciranje tokova različitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije. dolazi do različitih definicija poslovne logistike koje. vodeći računa o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljača robe do krajnjih korisnika. potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fizičko premeštanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije. svaka za sebe.posrednik ukoliko postoji. na fizičku nabavku i na upravljanje materijalom. bavi se poslovima fizičkog premeštanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa društvene reprodukcije. Dužnost i zadatak preduzeća je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde. predstavlja polje delovanja marketing logistike. tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvođača do nabavnog magacina prerađivača. jer ovaj pojam potiče iz vojnog rečnika. Ausralijska asocijacija za distributivni menadžment koja glasi: ˝To je kretanje proizvoda 145 . koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzeća. opdnosno načina kojim će se roba dopremiti do krajnjeg potrošača. upravljanje materijalom i upravljanje fizičkom distribucijom. tok dobara kroz sam proizvodni proces. Na primer. Tako. Znači.

prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa. organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premeštanja dobara˝. Ona omogućava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka između proizvodne i potrošne faze društvene reprodukcije. Bowersox. koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene. već samo do uvećanja distributivno logističkih troškova.od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premeštanje materijala. Takođe. To uopšte nije lak zadatak. može se dogoditi da ne dođedo povećanja efikasnosti logističkog sistema. Na osnovu navedenog može se istaći da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tržištu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. projektovanje. kad iskažu potrebu za dobrima i na način koji to oni žele. kada su u pitanju velike proizvodne ili 146 .mesto. vremei sve drugo što podrazumevapod efikasnimservisiranjem potrošača. usmeravanje. uključujući i usluge koje idu uz proizvod. gde se još uvek nije u pravoj meri sagledao značaj i uloga ovog domena marketinga. Logistika i dalje teži da pridobije za sebe sve više odgovornih ljudi u vrhu menadžmenta svakog preduzeća. uz adekvatno prilagođavanje svih aktivnosti marketing logistike. kroz firmu do potrošača. jer postoji mnogo aktivnosti koje treba međusobno usaglasiti kako bi se postigao željeni efekat usluživanja potrošača. a time i ukupnih troškova poslovanja preduzeća Marketing logistika. delova i finalnih proizvoda od ponuđača.Ballou u svojoj studiji govori se o ˝poslovnoj logistici kao naučnoj disciplini koja treba da približi najbočja rešenja menadžerima preduzeća da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potrošača uz planiranje. To znači da se nevođenjem računa o interesima jedne vrste posla. Na taj način. koji kaže da je ˝Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladištenjem materijala. Ovaj zaključak se odnosi za manji deo preduzeća u zapadnim tržišnim ekonomijama. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. U dinamičnim uslovima poslovanja na tržištu. Zbog toga je važnost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni žele. Međutim. Inženjerski pristup u definisanju logističkih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzeća i ističu da ˝logistiku čini sistemi aktivnosti koje omogućavaju oblikovanje. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i označenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzeća. brzinu. Po R. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove načine razmišljanja menadžmenta o procesima fizičkih tokova. Mora se ići u susret svim potencijalnim promenama ponašanjau zahtevima potrošača. može postići suprotan efekat od očekivanog. kao naučna disciplina nije imala lak razvojni put. niti je taj razvojni put bio kratak. oni moraju biti opsluženi traženim proizvodima. već i tražnju kupaca koja je vezana za način. Bez obzira gde se potrošači nalazili. energije i informacija unutar sistema i između sistema˝. u logističkom smislu te reči. i izvan sistema preduzeća. komponenti ili finalnih proizvoda˝. treba istaći i to da su mnoge funkcije. vođenje i regulisanje protoka robe.

gledanje na ukupnost logističkih procesa i aktivnosti je nešto sasvim novo i nepoznato. Na razvoj i dobijanju većeg zanačaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzeća. Međutim. kao i za rukovodioce preduzeća u nedovoljno razvijenim zemljama. Ballou »godine pospanosti marketing logistike«. što su sve aktivnosti fizičke distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzeća. Postojeći uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su već iscrpli veći deo svojih mogućnosti za znatnija poboljšanja u poslovanju firmi. odnosno njeni počeci saznanja o važnosti logističkih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji. funkcije logističkog menadžmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. uticali su sledeći faktori: Porast obima fizičko distributivnih aktivnosti. što je posledica rasparčanosti logističkih aktivnosti po drugim delovima preduzeća. Tržišna ponuda će biti glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. to su menadžeri preduzeća rinuđeni da razmišljaju o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. U našoj zemlji. nije bilo mogće konsolidovati na jednom mestu. koja se obično javljala u ograničenoj mogućnosti plasmana već proizvedenih proizvoda. Razvoj informatičke opreme. Odnos između tržišne ponude i uvođenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju.To je bilo zato. a što se najbolje vidi iz sledeće tabele Marketing Finansije Proizvodnja Kanal distribucije Informacione veze u okviru logistike Proizvodnja i asortiman Skladištenje Servis potrošača 147 Slika 8. Delovi marketing logistike u nadležnosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport . Preduzeća i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinške logistike. Pojava novih metodologija. još uvek su određeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadžment poslovne funkcije preduzeća. takođe. Tehničko-tehnološka unapređenja u logističkim poslovima. U to vreme marketing se kao način razmišljanja već pokazao kao efikasan metod za prvazilaženje krize. Savremeni razvoj i počeci sagledavanja problema vezanih za fizičku distribuciju vezuju se za pedesete godine prošlog veka. kada je marketing logistika. za većinu menadžera. Apsolutan i relativan rast troškova markteing logistike. iako se u ovom periodu uviđa značaj fizičko-distributivnih aktivnosti.trgovačke kompanije. Razgraničenje troškova marketing logistike. kao prometna funkcija još uvek bila nedefinisana. To su po R.

Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremećaja u funkcionisanju drugog sistema. Ovaj način upravljanja transportom.. na pr. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizičkom distribucijom. Ciljevi glavnih logističkih funkcija su različiti i po pravilu suprostavljeni.Upravo. niti međuzavisnost i često protivrečnost ciljeva pojedinih podsistema distribucije. a time i ukupnih troškova poslovanja. držanjem zaliha i skladišnim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizičke distribucij. Zbog toga. Marketing Više zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljšanje u proučavanju Brža isporuka Više skladišta Finansije Manje zaliha Proizvodnja Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Niži troškovi rutiranja Manje magacina Fabrički stokovi Konfliknost ciljeva pojedinil ogističkih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadržavanje logističkih funkcija pod nadležnošću drugih organizacionih celina preduzeća vodi samo uvećanju troškova distribucije. povećanje veličine porudžbine robe radi snižavanja troškova prevoza po jedinici. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smešteni. nije se moga uvideti pravi značaj celovitosti logističke funkcije. Jedinstveni pristup upravljanja fizičko-distributivnim aktivnostima omogućava da se sagledaju sve međuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga. Na sledećoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logističkih aktivnosti. koje zahteva transportna funkcija logistike. smanjenja troškova. dovodi do porasta troškova držanja zaliha i skladištenja na terminalnim logističkim čvorovima. ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajedničkom grupaciom poslova i samim tim njima nije moguće efikasno upravljati. Tako. kao posledica podređenosti gotovo svih logističkih poslova srugim funkcijama u preduueću. Jasno rečeno uviđa se da samo sistemski način posmatranja ukupnih logističkih aktivnosti može da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja. povećanje profita uz zadovoljenje potrošača. To podrazumeva da se na koordinaciji svih logističkih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini. 148 .

organizacijom u tehničkotehnološkom smislu. S tim u vezi. zato što u krajnjem dometu utiče na opadanje prodaje. S toga. a nevodeći dovoljno računa o troškovima logistike. Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizičke distribucije menja novo. 149 . uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage. putem definisanja i sprovođenja odgovarajućeg proizvodnog procesa. koja glasi: ˝maksimizacija ukupnog profita˝. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih troškova je bila da treba voditi računa o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou. treba upravljati. to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obično svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga. prioritetni zadatak u prodajno marketinškom smislu jeste obezbeđenje određenog nivoa servisa potrošača. Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija. Upravljanje proizvodnjom nije moguće ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala. Mogućnost bliže saradnje i zajedničkog delovanja ove tri funkcije u određenim oblastima date su sledećim šematskim prikazom.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje. produktivnosti i rentabilnosti. pre svega. u pravcu daljeg jačanja marketing logistike potrebno je njeno dovođenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme. POSLOVNA LOGISTIKA Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala -transport -kontrola zaliha -proces proučavanja -skladištenje Marketing -promocija -istraživanje tržišta -proizvodni miks unapređenje prodaje -servis potrošača -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom. uz poslovanje po principima ekonomičnosti.Počeci primene integralnog pristupa u upravljanju logističkim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja troškova koji nastaju kao posledica vršenja fizičko-distributivnih aktivnosti.

a posebno lokaciju maloprodajnog objekta.3. Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadžere koji se njom bave. 150 . do nekoliko nedelja. tj. odnosno most saradnje između dve bazične funkcije u proizvodnom preduzeću. Logistika je posebno značajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike. Najznačajniju ulogu u definisanju standarda o načinu servisiranja potrošača treba da daju logističari u saradnji sa marketing menadžerima. fleksibilnost (elastičnost) i 4. proizvodnog miksa i različitih oblika unapređenja prodaje. a posebno tržištu i uslovima prodaje .Ona predstavlja najoperativniji deo preduzeća. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti). upravljanje skladišnim sistemom preduzeća. Iz ove šeme se može videti. Najvažnije performanse ciklusa su : 1. predstavlja vreme od utovara robe. performanse ciklusa su definisane misiom čitavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. Brzina Brzina. Znatan deo logističkih aktivnosti okrenut je ka tržištu i potrošačima. OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvršavanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logističkih operacija. a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja. vodeći računa o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. brzina.2. Svi kupci ne žele maksimalnu brzinu. Tipične situacije mogu da se nađu u automobilskoj industriji. dizajna. 4. Konzistencija – povezanost Dok je brzina servisiranja kritični parametar. Ova performansa ciklusa izuzetno utiče na dizajn logističkog sistema.Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obično manifestuju u oblasti istraživanja tržišta. 2. da funkcije poslovne logistike treba smestiti između proizvodnje i marketing funkcije preduzeća. 3. proces prijema i realizacije porudžbina. Ciklusi mogu da traju kratko. tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke. kao performansa ciklusa. Veoma zunačajna kooperacija između ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda. a u zavisnosti od tipa komunikacija. pakovanja i sve ono što je posebno značajno u maloprodaji. upravljanje zalihama. odnosno plasiranja do krajnjeg odredišta. nekoliko časova. konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakteriše stepen sposobnosti firme da ostvari očekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa. pa do njenog prispeća. Istina. logičnost (povezanost). mogućnosti plasmana robe na tržištu. jer se ona reflektuje na povećanje cene. transport. Klasični poslovi logistike u preduzeću mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. Logistika zauzima još značajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzeća.

nedelju. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu čini ključ uspeha logistike kvaliteta. što znači da je roba zaštićena od svih neprijatnosti.Konzistentnost obezbeđuje prenos robe izuzetno bezbedno. Firma koja je logistički kompetentna znaće da devfiniše pravi položaj i način disteribucije u svakom konkretnom slučaju na najoptimalniji način. Konzistencija je fundamentalna logistička operacija. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljšanje u cilju postizanja većeg stepena zadovoljenja kupaca uz nižu cenu što treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja većeg profita. uobičajeni servisi. definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. sigurno do kupca.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. ponovna proizvodnja. očekivane. reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda. Tipične. Oporavak (recovery) Kontinualno izvršenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je težak zadatak. mesec ili 151 . Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi. kao što je mešanje i pakovanje robe. Menadžer logističar sreće se sa konkretnim operacijama i ovladava najvažnijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. izlazne faze proizvoda. logistika smanjenom plaćanju i marketing programu. Nekada se programi prikazuju kao preventivni i služe za prilagođavanje specifičnim sitacijama. Pri tome treba istaći da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval. fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreišta. razne modifikacije u logističkom sistemu. Što se tiče ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara. nivelacije cena za specifičnu prodaju ili kupovinu. teškoće pri snadbevanju. Ključ uspeha leži u obaveznoj logističkoj fleksibilnosti. što može biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. problema i od raznih rizika. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja moguće je merenje različitih parametara. odnosno prilagodljivost za razne specifične slučajeve i okolnosti. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definiše kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca. Poenta leži u činjenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. Preventivne programe teško je davati.

Logističke veze mogu biti jako komplikovane zato što postoje različiti odnosi između raznih korporacija. Zatim se ti parametri koriste u sređenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa. U terminu kompleksnost. stim. tačan osećaj za sve specifične tačke u vremenu Merenje pojedinih delova Važan aspekat merenja je selekcija merenja. Globalne operacije dovode do povećanja logističke cene i kompleksnosti. 152 . Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu. prodaje se i kupuje čitav spektar proizvoda. kupovine i disperzije. posredno vezanih sa državnim intervencijama. klasificiranje. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistički sistem. Logistički zahtevi moraju biti uklopljeni. ako upotpunosti razume.Vrlo je teško imati precizan. Svaka firma koja koristi logističku strategiju lojalna je kupcima.kvartal. asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistički servis. prihvata i ispunjava zahteve kupaca. Razvijene zemlje puno ulažu u logistiku što direktno utiče na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. tj. odnosno firma će uspešno funkcionisati. Za uspeh kompanije neophodno je znanje. što su jako bitni kriterijumi kreativnosti. Veoma je važno pri dobrom definisanju firme razumeti očekivanja kupca. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. ako se raspolaže sa dužim vremenom ono pruža prioritet i smanjuje tražnju znanja. veštine i talenat menadžera. Odabiranje. odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije. Proces sortiranja. Unutar kompanije relacioni odnosi su različiti. tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograničena. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbežan uspeh. zatim unutar korporacija. složenost globalne operacije povećavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. stim. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. prisutna je šuma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja. Državnim intervencijama kontroliše se razmena i carina. Ograničavanje zahteva i pooštravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspešnosti stvarnog globalnog logističkog sistema. Logističko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logističke operacije. Rezultujući problemi koji mogu da se kontrolišu od široko korišćenih. kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. Logistički servis može uključiti čitav spektar specijalizovanih firmi.

Povoljna okolnost je. Logistika mora rešiti sve značajne komplikacije. Korišćenjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije što ima za posledicu povećanje kapaciteta. Činjenica je. dokumentacije i olakšavanje logističkih operacija. Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeđenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobađanje kontrole Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom. Prisutno je pet glavnih pokretača globalnih operacija: ekonomski rast.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja tržišta. geografskih ekspanzija i više efikasnih operacija. Ona će se razvijati ukoliko se poboljšava kvalitet logističkog servisa. regionalizacija. i zatim sumirati rezultate logističkih izazova. da postoji motivaciona snaga što olakšava globalizaciju i čini neophodno da postoji granica operacione logistike.. Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama dešavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti počinje da povećava rezultate razvoja novih tehnologija. što obezbeđuje progres i budućnost. Ono što je bitno. OBEZBEĐENJE BUDUĆNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i povećanje zahteva za servisiranjem logističkih operacija. koje mogu da uđu u internacionalne oblasti. motivaciju i olakšice. današnja ekonomija ne može izbeći globalizaciju. ekspanzije linijske proizvodnje. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budućnost na bazi novih tehnologija. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene. opstaju i preživljavaju. Globalne operacije olakšavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje većeg stepena kvaliteta proizvoda.Međutim. Širenjem globalnih operacija preduzeća se motivišu. je činjenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju. omogućavanje progresa (perspektive). identifikovati najvažnije barijere i granice logističkih operacija. a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobađanju kontrole distribucije roba. razvojem međunarodnog transporta. Ovo primorava na uzajamni servis među firmama. tako da je znatno povećan državni prihod i profit. 153 . tehnologija i oslobađanje državne kontrole. Povećanje trgovine je rezultat između ostalog i visokog nataliteta. da je prisutan mali broj firmi.

s tim što one komplikuju međunarodnu razmenu.REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog područja. Cena i kompleksnost zavise 154 . ograničenjima za uvoz i drugim ograničenjima. a posebno je težak u globalnom okruženju. sposobni da ih razmatraju i rešavaju. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije žele globalno proširenje i stoga je neophodno da savladaju postojeće barijere da bi dostigle postavljeni i željeni cilj. Internacionalni principi utiču na promenu carinskih stopa i drugih raznih dažbina. kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. Globalne operacije okruženja su često kompleksne. Uspeh menadžmenta globalne logistike je u tome što ove barijere ublažava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. Direktori kompanija moraju biti svesni svih mogućih logističkih barijera. Barijere globalne logistike Najvažnije barijere globalne logistike su: tržište. Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope između raznih zemalja. OSLOBAĐANJE KONTROLE Ovo je ključni elemenat u finansijama i transportu. Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnološkog razvoja. konkurencija.Logistički zahtevi zavise od promene carinskih stopa. finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mreže kanala). puno koštaju i ne smeju se zanemariti. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim. fizičkim barijerama . Povećanje međunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovođenja. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomažu stimulisanje internacionalnih operacija. a posebno je značajna u međunarodnom transportu. Prognoziranje nekih situacija za određeni period u opšte nije lak posao. Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke. Regionalizaciom olakšava se globalna logistika. produktivnosti. a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mrežno komuniciranje. povećanja kapaciteta.

Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva. sistemi integracije i udruživanje su parametri logistike menadžmenta koji formiraju razlike između domaćih i internacionalnih operacija. istoriji i političkom razvoju. Veoma je bitno definisati logističke razlike između nacija . Problemi zemalja u našem regionu jesu drastične razlike u kulturi. očekivanim performansama. sa svim merenim performansama. U sledećoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljšanje evropskog transporta (mreže saobraćaja). Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog vođenja proizvodnje uz konačan rezultat-uspešnost poslovanja. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Dužina performansi ciklusa je najvažnija razlika između domaćih i globalnih operacija.evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se rešavaju. Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su vođene automatski. a svi rezultati utiču na budućnost lokalnih operacija. Brze pruge su se razvile u Francuskoj. filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija.Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji. 155 . Nemačkoj. odnosno generalno se procenjuju. Osnovna baza za bolju budućnost jeste rešavanje problema infra strukture. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. operacije. a profit i gubitak se definišu određenim dokumentima. baviti se definisanjem svih mogućih relevantnih uticaja logistike proizvodnje.Povećanje logističkog planiranja je otežano.Kontinualnost globalne razmene ima značaja za definisanje optimalne cene proizvoda. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje. Dužina trajanja performansi ciklusa.Strategija evropske logistike. na uspešnost poslovanja. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraćaja. kao i samih kompanija. Značajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistčkog sistema. Strategijom alijanse definišu se logističke operacije za naš region. Izbegava se škart i osigurava kvalitet već na početku proizvodnje. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost.Česta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi. tipa dokumenata. Italiji i Španiji. Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvažnija interna operacija. Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz.od rastojanja. razlika u kulturi i zahteva kupaca. tehničke i fizičke barijere. ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje. merenju i mogućem odlučivanju. Uz pomoć nje najkraće moguće vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka grešaka. Dokumentacija je vrlo često složena. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama što je povezano sa razlikama u kulturi različitih zemalja i regiona.

logistika proizvodnje veoma značajna. bez rasipanja. povećanje tržišne efikasnosti proizvodnje.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa različitim tržišnim strukturama. što treba da bude u direktnoj vezi sa tržištem. reklamacije) su višestruki. skladištenje. Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehničke kreativnosti i inovativnosti. treba da preko logističkih performansi ciklusa prilagođava se dinamičkim promenama u globalnom okruženju. gubitaka. koštanja (troškova) i profitabilne analize. preventivno održavanje sredstava za rad. Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa. radno vreme sve kraće. Moguće je animirati sve učesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora. Zadovoljenje potreba i želja kupaca i obezbeđenje dugoročne konkurentske pozicije na tržištu merene ostvarenim profitom. 156 . Polazeći od ovih elemenata sa pravom se može reći da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugoročne tržišne pozicije merene ostvarenim profitom. Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja. grešaka). snadbevanje potrebnim materijalom. kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita. nerealizovani nalozi. Rezultati koji se očekuju kreiranjem veze između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije (napr. aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu. vreme. energijom. Ne sme se zanemariti činjenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se. kroz praćenje. što teži postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu. a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene koštanja.. veći stepen automatizacije uz korišćrnjr softverske podrške svim mogućim operacijama procesa. preventina zaštita na radu.Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole. performanse statistike). da je za uspeh kompanije. vodom i dr. može da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje. jačanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaćeg i ino tržišta. parametara i zadataka. snadbevanje.a što sve treba da bude prožeto logističkom podrškom. a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa. unutrašnji transport. Neophodno je razumevanje odnosa između osnovnih aktivnosti. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Analiza sadašnjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje. a u cilju globalne uspešnosti poslovanja. tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji može duže da traje. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja među zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom koštanja.

zatim.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. skraćenje pojedinačnih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Logističke aktivnosti su: nabavka. održavanje zaliha. skladištenje. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ».Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. o proizvodno tehničkom konceptu. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. principe objekta i principe grupa. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. 157 . transport i distribucija. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade.NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje.

tj. a to su: 158 . kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. proizvodnja malih serija. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. već i savršena organizacija privrede kao celine. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. proizvodnih i izlaznih tokova. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. da bi se ostvario idealan protok materijala. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. dnevni operativni plan. tj. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greške). bez zaliha). Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada.Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. orghanizacija trgovine i dr. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. organizacija preduzeća dobavljača. izrada malih serija. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. maksimalno smanjenje serije. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put.

planirane veličine serija. kao i podaci o radnom mestu. -manje zalihe na skladištu.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. planirati termine i kapacitete proizvodnje.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. plan rada. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno.Dragiša Randjić Viša poslovna škola Beograd 159 . Proizvodnju čini proizvodni asortiman. dr. planirati količinu. vreme potrebno za pripremu plana). servis potrošača i kontrolu zaliha. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. -minimizovanje vezivanje kapitala. zatim. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja.Olivera Novitović Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr. -minimizovanje vremena.-poštovanje termina. skladištenje i transport. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. zatim. -optimalno rasterećenje kapaciteta. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. -minimizovanje troškova.

Na prelomu dva milenijuma. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. jer definišu strukturu. Sa generalne tačke gledišta.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane.Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. određivanje ciljeva. 160 . pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. elektronske mreže. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. određivanje ciljeva. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. globalizacija.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS). London. utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice.definisanje njihovih značajnih aspekata.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. inovacije. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi (IEC Uputstvo 109. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. Menadžment životnom sredinom. Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. UK). Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. uspostavljanje programa.

Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. lakih materijala. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. ekologija takodje. izdavanje časopisa. reciklaže. otkrića. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. servisi za organizovanje svetskih konferencija. obrazovanja. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA). gume.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. inženjeringa i tehnologije. polimera. keramičkih materijala.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet 161 . aplikacija. što je sigurnost za dug period u budućnosti. razvile su svoja sopstvena dokumenta. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. reciklaže. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. biomaterijala.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. kompozitnih materijala.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. čelika.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. titan i specijalne čelike. kontinualni profesionalni razvoj.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj.Reciklaža je evropska perspektiva. izvodjenje specijalnih kurseva. livarstva. optimizacije kvaliteta. elektronike. ekonomije i ekologije. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU).Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. kao i većeg kapitala. a sve to ima i komercijalni interes. svih aspekata nauke.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije.medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. akademijama i Vladi. kompanijama.godinu. ekologije. kao i inženjerski dizajn.površinskog inženjeringa itd. kao što su: WWF(Svetski fond za prirodu). Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. procesa. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. reciklaža materijala minerala i goriva. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.

Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.što će uticati na zdravlje.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala. karoserije kola. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije širom sveta.Vek implatanta je oko 25 godina. kartonsku. legure za avio i auto industriju.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima.godine.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. Svetski trendovi su legure titana. lepotu i kvalitet života. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. 162 .Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. staklene i plastične flaše.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano.

Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom.Literatura 1. The Royal Society 3.Kelly(ed):”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.Baker and A. Materials Science and Engineering. 1976. 1976. izvorima otpada. 4. D.1976 London.Alsayed et al.282. optimizacija procesa.26.140. -Potsticati sigurnost i zaštitu.141-152. -Otpad se mora obrađivati i odlagati .: ”Fibre. O. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. transport.reinforced polymer repair materials-some facts”. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.Miclean:”A new field for materials science”. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume. -Zbrinuti sopstveni otpad. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada.5-36. 2000. a to su: -Ekonomski -Tehnološki -Upravljački -Ekološki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti -Reciklaža i iskorišćavanje -Sakupljanje.G.7-15 2.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”.H. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. Philosophical Transactions of the Royal Societu. Nadzor nad kompletnom strukturom. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. -Opredeljivati se za čiste tehnologije. 163 . 5. S.131-134. R.138. A.Novitović:”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001.

smrvljen. Šansa naše kuće je velika.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. ostatci hrane.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. krv. kateteri. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. previjanju rana. vrećice sa tekućim sadržajem. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. kao i sekundarne sirovine. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja).-. lancete. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. sistemi za infuziju. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. otpad iz dela za dializu. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. neprepoznatljiv. skalpeli. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. vaginalne sonde i ušni levčići. urin. epruvete. plazma. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. špricevi. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. iskoristiv kao izvor energije. ampule idr ). Obrađeni otpad mora biti sterilan. obdukcijama.-Podržavati procese reciklaže. suv. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. Napravićemo nešto naše. iskorišćavanje otpada. petrijeve šolje. speculum. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. Infektivni otpad koji se može obrađivati: (otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. bez neugodnih mirisa. našeg Zdrastvenog Centra. hiruški otpad. 164 . Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. delovi opreme. fekalije) sonde rektalne i gastralne.

4. 12.  Posle dodira lica /usta. Obavezno pranje ruku tečnim spunom i toplom vodom na našin kako je to prikazano na posteru. Zabranjeno je nošenje zaštitne odeće izvan proizvodnih prostorija. 6. imaju povrede ili posekotine na koži /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/. 11.  Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto. 10. Kosa i nokti se moraju održavati u čistom stanju. Nakon pranja ruke osušiti papirnatim ubrusima. 8. 165 . zaposleni u procesu proizvodnje. U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o čemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona.  Pre početka rada. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi čistu zaštitnu odeću koja obuhvata: radne mantile ili odela. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima. 7. nos. oči. Zabranjeno je konzumiranje hrane.  Posle kašljanja u ruku ili upotrebe maramice. Kapa se mora nositi na takav način da potpuno pokriva kosu.  Posle pauze. 3. uši/ ili kose. kape i zaštitnu obuću. 5.  Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti čišćenja. Radnici u proizvodnji su obavezni da informišu neposredne rukovodioce ako povraćaju. Obavezno je oprati ruke.HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i sprečavanja mogućnosti unakrsne kontaminacije proizvoda.  Posle jela i pića. kao i zaposleni koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridržavaju sledećih pravila: 1. Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa. nakit – prstenje. imaju stomačne tegobe. pića. 2. Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: ručni sat. 9. ogrlice. Zabranjeno je nošenje brade u procesu proizvodnje. žvakanje guma za žvakanje i pušenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za životinje. narukvice i predmete u džepovima koji mogu upasti u proizvod.

ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6. SNAŽNO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEĐU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. POSEBNO OBRATI PAŽNJU NA PRANJE NOKTIJU 5.KAKO TREBA PRATI RUKE? 1. ZA PRANJE KORISTI TEČNI SAPUN 3. NAKVASI RUKE VRUĆOM VODOM 2. OSUŠI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM 166 .

KADA TREBA PRATI RUKE? PRE POČETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE. PUŠENJA I ŽVAKANJA GUME ZA ŽVAKANJE  POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM  POSLE DODIRIVANJA KOSE. USTA. PIĆA. KAŠLJANJA. BRISANJA NOSA       167 . NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA  POSLE KIJANJA.

korišćenje zaštitnih rukavica za rukovanje proizvodima. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda. čistoće i sanitarnih mera. konzumiranje hrane. žvakanje žvakaćih guma u posebno obezbeđenim prostorijama. kao i uklanjanje ručnog nakita koji se ne može dobro očistiti. pokrivača za bradu. koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. Pravilima za održavanje higijene i čistoće propisano je: korišćenje zaštitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i sprečavanje kontaminacije proizvoda. 168 . koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti. POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI ČIŠĆENJA Cilj Sistematsko održavanje lične higijene i adekvatno ponašanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim. osvežavajućih napitaka. gde je neophodno. opreme i alata. pravilno odlaganje odela i ostale zaštitne opreme u prostorijama koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. isti se mora zaštititi pomoću rukavica od nepropustljivog materijala. Oblast primene Uputstvo se odnosi na održavanje lične higijene osoblja i ponašanje u proizvodnim pogonima i skladištima. mrežica za kosu. opreme i alata. uklanjanje neobezbeđenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod. Opis aktivnosti 4.1 Lična higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom. radi proizvodnje bezbednih proizvoda. detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi sprečavanja kontaminacije neželjenim mikroorganizmima) na adekvatno uređenim mestima za pranje ruku. obučeni su da za vreme rada moraju da poštuju pravila higijene kako bi se sprečila kontaminacija proizvoda. koje ispunjavaju zahteve za čistoću i sanitarne mere). opremu ili rezervoare i kontejnere. efikasno korišćenje. marama. posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima. kapa. održavanje visokog stepena lične higijene. radnim površinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda. za vreme ručnih manipulacija sa hranom (ukoliko ručni nakit nije moguće skinuti.

preduzimanje ostalih preventivnih mera za zaštitu od kontaminacije proizvoda. ima ili može da ima neko oboljenje. kosu. 4. rane ili povrede koja može dovesti do kontaminacije proizvoda. Vođa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. otvorene povrede. Ukoliko je to neophodno. 4. potkožne čireve ili bilo koji drugi problem koji može da dovede do kontaminacije proizvoda. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodičnom sanitarnom/zdravstvenom pregledu. svi zaposleni u proizvodnim pogonima obučeni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u slučaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja. upale. kozmetiku.3 Zdravstveni status i ponašanje u slučaju bolesti Svaki radnik pre zapošljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja. o čemu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. hemijska i medicinska sredstva za zaštitu kože. aditiva i pomoćnih materijala ne upućuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vrši rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje.. bolna ili osetljiva mesta. obezbeđuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upućivanja na navedene poslove. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu čistu zaštitnu opremu./.. kao i pridržavati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane. inficiranu ranu. radnici održavanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreću između prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vrše određene intervencije na opremi. koji po mišljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog stručnjaka. pakovanje . Evidenciju kontrole održavanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje. urednost i zaštitu kose. U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima – Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji . uključujući. znojenje. zabranu pušenja. odnosno sve što je navedeno u ovom uputstvu.. obučeni su da očiste i operu svoje ruke i primene druge 169 .4 Pravila za ponašanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući radnici iz službe održavanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. Zaposleni radnik. površina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina. udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira. Kontrolori. ali nije ograničeno samo na.

odnosno 1 ml namirnice. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajuća zaštitna oprema (mantil. PRAVILNIK O MIKROBIOLOŠKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tržištu moraju biti mikrobiološki ispravne.5 Pravila za ponašanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vršenje mikrobioloških analiza i superanaliza namirnica. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobiološke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobiološku ispravnost srodnih namirnica. nazuvci) i isti se moraju ponašati u skladu sa opštim pravilima ponašanja sa kojima ih je dužan upoznati domaćin koji ih vodi kroz pogon. odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. kapa. maska. 4. namirnice u prometu ne smeju 170 . u smislu ovog pravilnika.propisane sanitarne mere radi sprečavanja mogućnosti kontaminacije proizvoda ili površina koje dolaze u kontakt sa proizvodom. II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOŠKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno.

goveda.01 g (ml). sokol. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. sulfitoredukujuce klostridije u 0.01 g.001 g (ml). suva vratina (bundiola). 5. barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadržavati u 0. tirolska.000.01 g i Proteus vrste u 0. Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso živine u trupovima i komadima ne sme sadržavati sulfitoredukujuce klostridije u 0. mesnata. Proteus vrste u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. polutki i cetvrtina ne sme u dubini mišica sadržavati. njeguški) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima. svinjski i govedi dimljeni jezici. suve kolenice.01 g. fermentovane kobasice. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l .1 g i Proteus vrste u 0.000 u 1 g. lovacka kobasica.000 u 1 g. tirolska kobasica. "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. goveda kobasica. carska.000.sadržavati: 1. papricirana. kranjska kobasica. suva slanina (podbradnjak. suve glave. Escherichia coli u 0. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. 171 . Clan7 Trajne kobasice. bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml).000 u 1 g.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. 3. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. kraški. u 1 g bakterije iz clana 4 tac.001 g (ml). koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije.01 g (ml). 4. 2 do 5 ovog pravilnika. letnja kobasica. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger".1 g. ovcja i kozja pastrma. ovcja i kozja ko-stradina. 1. suva svinjska i goveda pecenica. domaca šunka. pršut (dalmatinski. Clan 8 Šunkarica. Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova. 2. trbušina.

01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. školjkaša. žaba.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. žaba i kornjaca. kare u limenki. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. morskih ježeva.1 g. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Proteus vrste i Escherichia coli. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba. Clan 9 Tlacenica (švargla). u limenkama. pariška kobasica. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0. koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadržavati u 0.5 kg ne sme sadržavati u 0. konzerve usitnjenog mesa. kavurma.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. jetrenjaca (džiger-njaca).hrenovke. sa dodacima ili bez dodataka. jetrena pašteta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadržavati u 0. krvavica. vratina u limenki. safalade. 172 . teletina u želeu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 °C ne smeju sadržavati u 0. puževa. jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla. sulfitoreduku-juce klostridije. konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa.000 u 1 g. rakova. Clan 11 Šunka i plecka u limenki. školjkaša. konzerve fino usitnjenog mesa. Clan 12 Konzerve mesa u komadima. rakova. koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C. konzerve mesa u sopstvenom soku. ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadržavati u 0. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa. po pravilu. presovana šunka. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije.1 g.01 g: Proteus vrste i Escherichia coli. kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C moraju biti. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. puževa i kornjaca. sterilne. šunka ili plecka u plasticnoj ambalaži.

1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.Sveza riba mase vece od 0. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti. Clan 16 Dimljena i sušena riba ne sme u dubini mišica sadržavati u 0.01 g.1 g. ni više od 10. Clan 14 Smrznuta riba. Proteus vrste i Escherichia coli.000.000 u 1 g. 2.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u0.5 kg ne smeju sadržavati u 0. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadržavati više od 3.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50. sterilni. Clan 15 Soljena riba ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadržavati u 0. Clan 20 173 .01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0. po pravilu. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije.5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika.000 u 1 g.000 mikroorganizama u 1 ml.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.

sulfitoredukujuce klostridije. Pasterizovano mleko u casu prodaje potrošacima ne sme sadržavati u 0.000 u 1 ml. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. pasterizovanog obranog mleka. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. vocni jogurt.000 u 1 ml. vocni jogurt.000 u 1 ml.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka. jogurt. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. dok se nalazi uskladišteno u mlekari. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potrošacima. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli. ne smeju sadržavati u 0. Fermentisana mleka (kiselo mleko. ne smeju sadržavati u 0. Clan 24 174 . kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladišteni u mlekari. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. surutke i mlacenice ne smeju sadržavati u 0. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati mikroorganizme u 1 ml.000 u 1 ml. ne sme sadržavati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. jogurt. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.

beli sirevi i svezi sirevi) .000 mikroorganizama u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. tvrdi sirevi . Proteus vrste.01 g. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. topljeni sirevi . pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati više od 50. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadržavati mikroorganizme u1 ml. meki sirevi sa mazom. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Pasterizovana slatka pavlaka. i to: 1.01 g.001 g. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 27 175 .Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Kajmak ne sme sadržavati Escherichia coli i Proteus vrste u 0. polutvrdi sirevi .Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. sulfitoredukujuce klostridije. kvasce i Escherichia coli. pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0.1 g. Clan 25 Maslac ne sme sadržavati u 0.01 g.000 mikroorganizama u 1 ml.001 g. 3. ni više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli.koagulaza pozitivne stafilokoke. pasterizovana slatka pavlaka za kafu. Clan 26 Sirevi ne smeju sadržavati.1 g.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. sirni namazi .Proteus vrste u 0. 4. Pasterizovana slatka pavlaka.koagulaza pozitivne stafilokoke. 2.01 g. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. 5.

Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1. Prašak za sladoled i šlag u prahu ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.) i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 0. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko. so i dr. ni više od 1. sulfitoredukujuce klostridije. najmanje na temperaturi pasterizacije.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove mešavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 g.Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 ml. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 ml.000. ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0.000 u 1 g. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g.01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. sulfitoredukujuce klostridije.rripbnente (šecer. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. a vocni sladoled i kvasce u 0. Prirodni zacini i njihove mešavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podležu termickoj obradi.01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.000 u 1 g. 176 .000 kvasaca u plesni u 1 g. ni više od 10.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 3.1 g.1 g. Zacini. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5.000 kvasaca i plesni u 1 g.

ni više od 1. kazeinati.000 u 1 g.000 mikroorganizama.1 g. inaktivisani kvasci u prahu. sulfitoredukujuce klostridije.01 g.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. strukturni biljni i životinjski proteini. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Poboljšivaci za pekarske proizvode ne smeju sadržavati mikroorganizama. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50.000 u 1 g. razni koncentrati be-lancevina i mešavine navedenih preparata ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. sulfitoredukujuceklostridije. ekstrakti i hidrolizati kvasaca. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g. beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje).000 u 1g.1 g. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 34 Mešavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadržavati: Escherichia coli u 0. ni više od 5. Proteus vrste u 0. krv i hemoglobin u prahu. Clan 33 Aditivi i mešavine aditiva ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce više od 100.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 177 . Clan 35 Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadržavati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.Clan 31 Mešavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. krvna plazma u prahu. Escherichia coli i Proteus vrste. Clan 32 Glutensko brašno. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli.

sa dodatkom ili bez dodatka mesa.000 u 1 g.000 u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. ne smeju sadržavati u 0.01 g.000 u 1 g. pripremljena u restoranima i drugim objektima. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 10. proizvoda od mesa ili iznutrica. ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Clan 39 Gotova jela od mesa.000 mikroorganizama u 1 g i 1. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 g. iznutrica.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 4.klostridije. Ostale životne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. iznutrica i dodataka ne smeju sadržavati u 0. pripremljena u restoranima i drugim objektima. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 10. Clan 41 178 . Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa. ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g i l .1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. proizvoda od mesa ili iznutrica. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. ni više od 50. drugih namirnica životinjskog porekla i dodataka.

kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. Escherichia coli u 0.01 g. mlinci) ne smeju sadržavati u 1 g: više od 100.1 g koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama. Proteus vrste i Escherichia coli. kukuruza) ne smeju sadržavati više od 10.000 kvasaca i plesni.000 aerobnih sporogenih bakterija. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g.000 aerobnih sporogenih bakterija. krofne. pecivo. Clan 45 Žita i mlinski proizvodi (od pšenice.000 u 1 g.000 mikroorganizama. a u 1 g: više od 30. Escherichia coli u 0. pogacice.000 kvasaca i plesni. Proteus vrste i Escherichia coli. hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati više od 1. više od 3. ovsa. ni više od 200. sulfitoredukujuce klostridije u 0. odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. heljde.1 g. Clan 46 Pune cokolade u tablama. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadržavati više od 1.000 u 1 g. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadržavati više od 500.Sirila svih vrsta ne smeju sadržavati u 1 g. 179 . testenina sa dodacima.1 g. burek-pita. ni kvasce i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina. punjene cokolade i cokoladni deserti. grisini.01 g. pereci i devreci. a pekarski proizvodi (hleb. ni više od 200. ni više od 1. ni više od 1. ratluk. sulfitoredukujuce klostridije. raži. više od 10.000 mikroorganizama u 1 g. punjeno pecivo. listovi za pite i savijace. odnosno 1 ml.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 10. nugat.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 42 Sveža jaja u ljusci ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. mekike. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Jaja u prahu ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. jecma. sulfitoredukujuce klostridije u 0. marcipan.

000 mikroorganizama u 1 g. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. više od 1.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 1. 180 . više od 10.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. medenjaci). sulfitoredukujuce klostridije. gume za žvakanje. lipoliticne mikroorganizme u 0. keks (biskvit. lipoliticne mikroorganizme u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. dražeji. ne više od 50. Clan 50 Šecer ne sme sadržavati u 0.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 30.001 g. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i žele od surutke ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g.1 g. vafli. Clan 49 Sve vrste škrobova ne smeju sadržavati u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Kesten pire i žito sa orasima ne smeju sadržavati u 0. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke.Clan 47 Bombone.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 100. ni više od 1. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. više od 1. punjeni keks.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije.

Clan 52 Margarin ne sme sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 1 ml.01 g. ni koagulaza pozitivne stafilokoke.01 g.000 mikroorganizama u 1 g.1 g lipoliticne mikroorganizme u 0. lipoliticne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. Salate sa majonezom ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.01 g Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama i više od 10. više od 200.lipoliticne mikroorganizme u 0.01 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.01 g.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 56 Sušeno povrce ne sme sadržavati više od 200. ni više od 200. Proteus vrste i Escherichia coli. 181 .001 g. više od 50. Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Pasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 10 ml. više od 100. Majonez i senf ne smeju sadržavati Escherichia coii u 0.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 55 Sušeno voce ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml. ni više od 50.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 10.

više od 100. Clan 62 182 . Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. lipoliticne mikroorganizme u 0. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. povrca i pecuraka ne smeju sadržavati u 0.Smrznuto povrce ne sme sadržavati više od 500.001 g. više od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g. orasi bez ljuske. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca i plesni u 1 g. više od 10. Clan 58 Prženi kikiriki sa ljuskom. razne se-menke i leblebije ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g. povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100°C moraju biti. slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalažu ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. li-politicne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. po pravilu. Clan 59 Prženi kikiriki bez ljuske.000 mikroorganizama u 1 g. više od 100.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. mak. sterilne. Clan 61 Konzerve od voca.001 g. Clan 57 Ušecereno voce ne sme sadržavati u 0. ni više od 1. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.

1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. više od 20. više od 100 mikroorganizama u 1 ml. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadržavati više od 10. koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste. Clan 68 183 . Proteus vrste. Escherichia coli.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 200 mikroorganizama u 1 ml. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadržavati u 0. odredenih kao najverovatniji broj. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadržavati više od 1. Koncentrovani vocni sokovi.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Clan 65 Vocni sokovi i osvežavajuci vocni napici ne smeju sadržavati u 0. kvasce i plesni u 0. kvasce i plesni. Escherichia coli. više od 100. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 mikroorganizama u 1 ml.Pržena kafa ne sme sadržavati u 0. kvasce i plesni. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalaži ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 66 Osvežavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadržavati Proteus vrste.1 ml.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 10 kolifornih bakterija u 100 ml.

4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 6. 2 i 3 ovog pravilnika . 14 i 15 ovog pravilnika . 5. namirnice iz clana 26 tac. 13. 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 5. 13. 15. 14. namirnice iz clana 42 st. 52. 2 i 3. clana 42 st. 2 i 3 ovog pravilnika .ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. ako takve namirnice u pogledu mikrobiološke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom. namirnice iz cl. 17. 4. a imaju nepromenjena organolepticka svojstva. 2 i 3. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika . 19.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina. 184 . po odredbama ovog pravilnika. 2. Clan 69 Ako namirnice iz cl. 6. 44. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 43. namirnice iz cl. 43. 3. 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije.ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla. osim uslovima predvidenim u odredbama o sadržaju bakterija Salmonella vrste. !. te namirnice smatraju se mikrobiološki neispravnim. 19. namirnice iz cl. 17. koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija. mogu se obradivati.Ako se mikrobiološkim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. 55 i 56 ovog pravilnika . cl. 6. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana. mogu te namirnice da sadrže. l. namirnice se ne smatraju mikrobiološki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g. odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji. 44.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 52. 5. 24 i 25 clana 26 tac.

Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati. br. i to pod kontrolom nadležnih organa inspekcije. 45/83 i 43/89). Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". 185 . Ill PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ("Službeni list SFRJ". odnosno za proizvodnju namirnica. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful