dr Olivera Novitović

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Recezenti: dr Dragiša Ranđić i dr Dušan Božić Tiraž: 25 kom. © 2009. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije nemože biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitović Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tiraž 25 – Definicija nekih pojmova; str. 127-130. – Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na našim prostorima pojavi građa multidisciplinarnog tipa koja će upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja može da posluži kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, počev od klasičnih, ublaženim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, što je stil koji će vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda rađenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara nešto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramičkih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavršavaju. Kako se to postiže? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u suštini jednostavne – skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagođenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, možete doći do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogućnosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je rešenje za Vas-formiranje tima koji će Vam dati podršku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, različitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekološkim normama. Specifične tehnologije primenjene na različitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, počev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote može doći do izražaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, što sve zahteva nesumljivo sposobnost da se nešto planira, kreira, organizuje i vrše različite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Moć multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti uređivanja života i poboljšanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, čemu svet pridaje veliku pažnju. Koristeći se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greške, ostvariti optimalna zaštita proizvoda prevlakama različite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a što je do skora bilo nemoguće. Novinu predstavlja ispitivanje velikih površina, a što je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povišenim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramička, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu čvrstoću, žilavost i mogućnost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su našle primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljšanja produktivnosti, da bi kvalitet života dostigao viši nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko četiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljšanjem kvaliteta života mogu se konsultovati na odgovarajućem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan značaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim računanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Ključni faktori koji određuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktičnoj primeni. Velika pažnja se posvećuje i materijalima za ambalažu (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetičare i druge do sada neizlečive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklaže. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklaže je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati šta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastičnih flaša samo je 3% reciklirano, što predstavlja problem na kome se sada puno radi. Traže se putevi da veći deo populacije bude uključen u rešavanje problema različitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, što će dati odličan marketing uz korišćenje vrhunskog menadžmenta. Generalno rečeno materijali će zauzimati važno mesto u rešavanju problema uticaja sredine stim što će prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Građa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udžbeničke literature za studente viših škola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izučava čitav spektar različitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća, mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma složeni, to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramički materijali, biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa – primena novih tehnologija u procesima.ž Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. Kako očuvati životnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, čist vazduh, svakako, značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bi se stvorili i održali odgovarajući uslovi života, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem, ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Prema meritornim procenama na planeti će 2030. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije, ukoliko se želi sačuvati za buduće generacije, sadašnji stepen ekološke ravnoteže. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu, što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima areciklaže za 20% godišnje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalažu.

NEKA ZAPAŽANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu oseća se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crteža, ali traži da njen cilj bude realno određen, opravdan formom ne prezajući ako treba ni od slikarske oštrine. Prisutan je ambijent za romantična raspoloženja i dekorativne vrednosti. Crteži na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo slučajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inženjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa će doći ovde milom ili silom. Traži se talentovani crtač i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristički metod do pune snage , napuštajući svaki kompromis sa postojećim građanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obično nadmašuju rana. Poznato je da je umetničko delo rezultanta zajedničkog održavanja ličnosti, vremena i sredine, pa se stoga ne može dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnička dela nastaju na složen način i ne mogu se svesti na opšte formulacije koje najčešće dovode do predubeđenja. Po sebi se razume da je teško povući granicu između realnog i fantastičnog, kao što je u praksi teško odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne može ni postojati kao precizna činjenica u umetnosti, koja je po svojoj suštini plod mašte, nego je reč o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnošću obuhvataju se samo ona dela koja ne označavaju tela određenih oblika, niti na njih bliže aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralačkog čina, da bi odmerila svoj položaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se pretežno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajući ono što čulo vida omogućava da saznaju slikari se trude da do tančina preciziraju svoja osećanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadržaj unutrašnjeg života. »Atmosvera«, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobično važnu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u našoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralaštva. Naivno slikarstvo čini sponu između ralizma i fantastike. Posvećujući pažnju onome što zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlači unutrašnjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutrašnjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolični smisao u označavanju nasleđenih znanja i predanja, a ne samo šarm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici prešli u oblast fantastičnog slikarstva, inspirišući se bezimenim narodnim stvaralaštvom ili običajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralaštva sa sopstvenim psihološkim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve što je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadržava uvek čisti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnošću. Većina umetnika dolazi postepeno do svojih načina i modela izražavanja, preko određenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doživelo veliko proširenje svoje publike i znatnu učestalost uticaja između različitih sredina. Interferencije sadržaja i oblika, izražajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

i kao što ona okreće grane i lišće u pravcu iz koje joj dolazi svetlost. da je iz pregleda takvih zbirki obično proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika među strujama i stilovima. gotika. animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence. a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma složeno i suptilno. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih rešenja dovela je do velikog broja kućnih radionica u kojima zahvaljujući solidnoj tehnološkoj podršci nastaje nova. spoja računara i novih telekomunikacionih tehnologija došlo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogućnosti savremenog društva. Tehnološki napredak nije nešto što se razvija od »svoje volje«. njena umetnička tradicija i sposobnost da nešto prihvati ili odbaci. glas i muziku . Ko hoće. klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja. ko može. u granicama ljudske prirode 7 . tako da pruža velike mogućnosti i okupira sva čula zainteresovanim korisnicima. Različite struje su najčešće internacionalne. Umetnik nije izolovano biće. pejzaž i vegetacija. tako i umetnik može prihvatiti impulse iz daleka. Ni najveći optimisti nisu mogli predvideti da će nastati nešto što uključuje hipertekst. Slično biljci on se istovremeno na svoj način suprostavlja lokalnim vetrovima. čine sastavni deo njega samog. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. nezaustavljajući se ni na političkim ni na etničkim granicama. barok. MULTIMEDIJA Ušli smo u eru nove pismenosti i informatičkog društva. kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz različitih epoha. ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. Ipak se pokazalo. koja je omogućila čitaocu da skokovito i uspešno čita i zahvaljujući hiper tekstu. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. On se njima hrani kao što biljka crpi sokove iz tla na kome raste. ili im se delimično povinjava. Geografski ambijent. kada je u Parizu počelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije. širom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. ma koliko njegova mašta bila slobodna. brzo pronalazi ono što ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno. Pojavom interneta. Vizantijska umetnost. a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. To je snaga i moć bez granica. napredak se dešava samo onako kako su ga čovek i društvo oblikovali. ili zbog njih gladuje. čvorovima i linkovima. Ovo ne može ostati nevidljivo i neprimećeno. Internet postaje mozak – grupna memorija savremene civilizacije. Nastajanje originalne slikarske umetnosti započelo je pre 150 godina. Principi moderne umetnosti proširili su se na veće područje nego ma koji raniji stil. video i film. Otuda se očiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne. renesansa. a pre svega društvena sredina.gotovo pravilo na svim delovima globusa i među sredinama koje su dosta udaljene. bez obzira na to da li on to želi ili ne. između ostalog i po tome da se umetnošću bavi svako. najprimenjenija umetnost. Ona pomaže savremenom čoveku da bude akter i da učestvuje u njemu olakšavajući tako razvoj civilizacije. ko zna i ko ume. Individualni stvaralac mora uneti u struje nešto svoje zemlje i od svojih prilika. fotografije i slike. klima.

Kreator želi da pokaže ljudima kako mogu da izgledaju. Uz svu inerciju da se o budućnosti razmišlja na idealizovani način. kao i običnih kupaca . Taj uticaj određen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi. jer je činjenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemoguće uhvatiti ga. diskutuju o svojim vizijama budućnosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodeći ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljačkog sloja koji rukovodi medijima. Moda je način izražavanja kreatora. industrijska konkurencija. odevanje i umetnost su tesno povezani. da bude deo čovekovog života. a da im ponudi izbor.kao metafizičke i političke ekonomije kao zemaljske. nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odlučujući. Želja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom. kao i moda i trendovi društvenog ukusa i potrošnje. kao pravi. značajan. bogatstvo i društveni prestiž koji uživaju. moda. Wall Street-om.. Raznim sociološkim i ekonomskim istraživanjima došlo je se do zaključaka da će sve veći broj firmi.. čine ih još moćnijim zahvaljujći razvoju digitalne tehnologije i interneta.poslovni ljudi. onda ga treba definisati. da ne nameće stil ljudima. nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. promene raspoloženja zakonodavaca u Vašingtonu. koja je počela u ranim 70-im godinama prošlog veka. pravi futurizam svakako može biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu što je u vezi sa digitalnom tehnologijom. Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. razni naučnici preko interneta daju izjave. ono što daje pokretačku snagu da se čovek bavi bilo čime. Ljudi vrlo često umeju da odaberu ono što žele i što odgovara njihovoj ličnosti. da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. već je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stiče preko interneta. da uđe u svaki segment njegovog življenja od jutra do mraka. Moć. Na kraju. Više nije utopija. tržišta novca. pragmatične odrednice.Uobičajenao je shvatanje da moda nije umetnost. a kasnije na gotovo neverovatne načine utiču na živote svih u njihovoj blizini U slučaju Interneta. Ako je stvaralac u jednom momentu srećan ili ako je jedan momenat zabeležen kao istinit. Ono što inspiriše. desile su se ogromne promene koje zaista menjaju društveni i svakodnevni život u osnovi. Sinteza života. MODA Prisutne su različite definicije pojma mode. Prisutna je i želja da odeća obuća bude udobna. utiču na šanse za komercijalizaciju novih tehnologija. politička klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju – polako. Holivudom i Silikonskom dolinom. zatim da im kaže da su drugačiji od drugih. Ono što nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnošću.. njihovo dugoročno prihvatanje u društvu i ekonomski učinak. Ljude karakteriše pored intelektualnih osobina i njihov način oblačenja. onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. kao i sa internetom Medijske zvezde. jeste momenat. 8 . Dizajn. sa kompjuterima i digitalnom revolucijom. gotovo neprimetno u početku.

Artistička moda nije namenjena samo bogatim. ali su u stvari tu da bismo ih srušili. ali je to večita ljudska tema za boljim. je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora. dvoličnosti. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podleže kompleksnim kriterijumima procene među kojima upotrebna funkcija postaje sve češće zanemarljiva. tek u modernom dobu. tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblačenje. reflektujući ih na najuočljivi i najnedopadljivi mogući način. 9 . Odevanje je živa stvar koja se pomera u skladu sa raspoloženjem i sa ličnošću. Najveći izazov je za one koji kreiraju modu kao art. To je omogućilo da moda najpre preraste u eksperiment. Kao art. Moda je sistem koji podrazumeva ideju.Unutar mode. već i statusnu funkciju – u svojim najekstravagantnim aspektima. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno osećaju. proizvođača i kupca.ona prerasta u nešto veoma bitno što se čini u društvu. već i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mrežu. a zatim u art. Ta pravila mogu da se prihvate. Poenta mode jeste da se pravi uvek nešto novo. moda je sistem. materijalizovati ono što je ideja u glavi. što u opšte nije nove. Pa ipak. prefinjenosti važne koliko i znakovi bogatstva.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle.Ono što je prednost mode. Teško je dati formu načinu razmišljanja. (ne ) pristojnosti. To je način da se čovek istakne kao ličnost. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Nažalost ili na sreću. Bitno je razgraničiti komercijalno od artističkog. Zvuči paradoksalno. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. da poštuje sebe.s Moda je i sociološki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja. estetska i statusna.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja određuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. na njegovom samostalnom putu i crpiš iz njega snagu za dalje. Krićanke i Egipćanke su slobodno šetale razgolićenih grudi. Takođe. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna. ali se najčešće ruši konvencionalno. ali dopire samo do bogatih. Moda je večita ljudska težnja za boljim. moda upućuje na dinamiku promena u društvu. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje. Pravila postoje i treba ih savladati. kao u ostalom i prednost umetnosti. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znači samo otkriti ga kao umetnika. Moda je jedna velika mašina koja funkcioniše po svojim pravilima. da izađe iz mase drugih ljudi. oblačenje se izražava kao poseban trend društvenog života. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. uspeo je zato što je srušio pravila. dosta lažne skromnosti. Jedan od izazova je klasičan stil namenjen za dokoličarsku klasu bogatih. Statusno oblačenje neuporedivo je starije od mode. oblačenje je postalo u pravom smislu izazov.Teško je otelotvoriti. Ko god je uspeo u modi. Kao sociološki fenomen. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko šta sme i može da nosi. stoga kao pročišćeni art ona gubi ne samo upotrebnu. ona nije namenjena posebnom sloju u društvu. ona zapravo zahteva statusno odricanje. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom slučaju je novac. svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote. da možeš da ga pratiš. sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka.

umetnosti i dr. Njegove mehaničke osobine zavise od stepena čistoće. pri normalnim uslovima. međutim ono ima relativno niske mehaničke osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima.Osnovne specifičnosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termičku obradu Zlato poseduje fizičko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala.3 g/cm3. slika 2. visoka elektro i toplotna provodljivost. tehnologije. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu široku primenu u raznim granama i oblastima tehnike. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja čestica zlata čiji je prečnik manji od 50µ temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veličine čestica i od 0. čime se postižu željene mehaničke osobine. medicine. Posebno je karakteristično jer može da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastične prerade metala.9 od temperature topljenja. Sa promenom temperature menja se gustina. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoća po brinelu zatezna tvrdoća Rm napon tečenja Rρ 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 % Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19. Njegove najvažnije osobine jesu visoka koroziona otpornost u različitim agresivnim sredinama. 10 . dobra katalitička svojstva i dekorativni izgled.

Nb i Ta. Prisustvo primesa ili legirajućih elemenata utiče na smanjenje toplotne provodljivosti. Ni i Pt. Cu i Pd. Legirajući elementi i primese povećavaju električni otpor zlata. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima čistoća zlata. Sa povišenjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada.999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (završna) Primarna (završna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (završna) Sekundarna Tekstura primarna (početna) Tekstura primarna (početna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) 11 . Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveću provodljivost. Rezultati ispitivanja uticaja primesa u količini od 0. odnosno povećanje zatezne čvrstoće i tvrdoće. relativno izduženje 50 % u žarenom stanju.25 % Ag povećava temperaturu rekristalizacije zlata. Specifični električni otpor pri T=20 oC je 2.01 % Cu povećava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. Granica tečenja je oko 20 N/mm 2. Dodatak 0. dok najveći imaju uticaj Co. Tako se hladno deformisano zlato sa 9. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraženo zbog sklonosti zlata da rekristališe u toku deformacije. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99.Koeficijent linearnog širenja je najveći kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Zatezna čvrstoća je oko 130 N/mm 2. Promena koeficijenta linearnog širenja ispod 20 0C veoma su velike. ali dalje povećanje sadržaja srebra do 1 % utiče na dalje povećanje temperature rekristalizacije.01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1. dok najmanji uticaj pokazuje Ag. Ti. Najveći uticaj na porast specifičnog električnog otpora ima dodatak V. Dodatak legirajućih elemenata ili primesa utiče na povećanje mehaničkih osobina. Dodatak 0. zavisnost koeficijenta linearnog širenja od temperature je skoro linearna.99 % čistoće rekristališe na sobnoj temperaturi. dok kod viših temperatura iznad 20 oC. Temperatura rekristalizacije za čisto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. Mehaničke osobine kod zlata su relativno niske.45 µ Ω cm. Najmanji uticaj na povećanje čvrstoće ima srebro i paladijum.

azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4). KOH vodonik-sulfid. HCL može da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao što su oksid Mg. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblažena i koncentrovana HCl. hlor (do 147 0C). razni rastvori NaOH. Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2). do 97 0C. HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi). Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najveći uticaj na povećanje temperature rekristalizacije imaju Bi. HNO3 i H2SO4. rastvor cijanida KCN. acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda.5 V. Al. hlor (pri temperaturi višoj od 183 0C). Elementi kao što su Cu. bromna voda (H2O + Br2). Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša HCl i HNO3). Si.Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi Primarna (završna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura Primarna (završna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (početna) Primarna Tekstura Rezultati u tabeli 1. se odnose na period od pola godine. Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1. vazduh. Sb i Ni. Hemijske osobine zlata bliže su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2). NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa). vinska kiselina limunska kiselina sirćetna kiselina 12 . Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na povećanje temperature rekristalizacije. rastvor ferohlorida i hlorovodonične kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi. ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi).

povećanje tvrdoće. Osim lepog izgleda. Samo pet elemenata (Ni. Pri povećanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C. HF. 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. čvrstoće otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Definitno može da se kaže da su optimalne temperature starenja (ojačavanje taloženjem. Osnovna primena zlata je za izradu nakita. potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu. Ovo je izuzetno izraženo kod legura koje imaju manji procenat zlata. postojanost prema koroziji se smanjuje. bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo veći značaj s’obziromna na njihovu široku primenu i manju korozionu postojanost. Ispitivanja postojanosti vršena su u azotnoj kiselini i veštačkom ljudskom znoju (5 delova sirćetne kiseline. Ovaj uticaj je utoliko veći što je sadržaj zlata manji u leguri. Specifičnosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. Zlato se može legirati sa dosta velikom količinom srebra ili neplemenitih metala. 6 % Zn i 2 % Ni. Povišenje temperature starenja iznad 315 0C pogoršava postojanost legure. 13 . 41 % Cu. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju značajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini veštačkog znoja. Najveća korozija zlata je u carskoj vodi. dobrog dizajna. Brzina korozije Au zavisi od sredine.Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline povećava se sa povišenjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. Pd. temperature i vremena. Sa porastom temperature i vlažnosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu. Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz čvrstih rastvora. na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. Cu. nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. Legure sa manjim sadržajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. a najslabija u suvom jodu. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko značenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. bromnoj vodi. Sem učešća zlata u leguri. Kod stepena deformacije od 40 % (i većim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. prema stvaranju patine naglo se smanjuje. Postojanost zlatne legure određivana je nižekaratnoj leguri sa 9 % Ag.

Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Fazni preobražaj nesređene faze u sređenu fazu vrši se na sledeći način. Maksimalna čvrstoća se postiže kod 40 % srebra. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. iz nesređenog čvrstog rastvora.Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. Kod legura Au-Cu ispod temperature očvršćavanja obrazuje se neprekidan niz čvrstih rastvora. Sređena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sređeni rapored atoma putem difuzionog premeštanja u kristalu. Tehnička primena legura Au-Ag je dosta ograničena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. U suštini to je razvučena površinski centrirana kubna rešetka sa sređenim pregrupisanim atomima Au i Cu. Kod legure koja sadrži 50 % (atomskih) Au pri sporom hlađenju. Primećene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlađenja i to u smislu stvaranja bližeg sređivanja rasporeda atoma. Stepen sređenosti zavisi od sastava legure. Temperaturni interval između linije topljenja i očvršćavanja je uzak i iznosi 10-12 0C. čvrstoće i toplotne provodljivosti. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. volfram. belu boju. PRI 400 0C PREOBRAŽAJ SE ZAVRŠAVA POSLE 25 VREME PREOBRAŽAJA IZNOSI 20 MIN. pri sniženju temperature ispod kritične. H . DOK PRI 380 0C 14 . U početku. Veoma su mekane i plastične. legura ima lepu svetlozelenu boju. Najniža temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Karakteristična osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sređenih faza pri sporom hlađenju. Ovo je posebno važno što nastanak sređene strukture Au3Cu dovodi do promene fizičkomehaničkih osobina: električne provodljivosti. koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. osmijum i inertni gasovi. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu rešetku. Faznih prebražaja od (solidusa) linije očvršćavanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. Izduženje legure iznosi 40-50 %. tvrdoće. koje zatim rastu na račun nesređene faze i ukupna sređenost se naglo povećava. ali sa većim sadržajem srebra legura poprima nedokorativnu. Temperatura početka očvršćavanja se postepeno snižava od tačke topljenja zlata 1064 0C do tačke topljenja srebra 960 0C. potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska α čvrstog rastvora u Au3Cu. Kod sadržaja od 25 % Ag. sa površinski centralnom kubnom rešetkom obrazuje se AuCu II faza. pojavljuju se klice sređene faze u nesređenoj osnovi.

DO ZNAČAJNOG POVEĆANJA Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primećuje se porast granice tečenja legure zbog viška atoma Au ili Cu. Proces rekristalizacije sređene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesređene faze. Legure AuCu sistema imaju široki industrijski primenu. Stepen deformacionog očvršćavanja legure AuCu zavisi od stepena sređenosti. Između 420 0C i 261 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. stabilne pri 313-328 0C. a čije je dejstvo isto kao uticaj legirajućeg elementa na osnovni metal. Utvrđeno je da legura sa idealnom sređenošću pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno brže nego legura sa nesređenom fazom. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sređena faza I. Ispod 270 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje složene strukture sa ortorombičnom rešetkom. Ova faza ostaje sređena sve do temperature topljenja. Zlato – kadmijum 15 . menjajući pri tome samo parametre. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sređenu super strukturu. Jedinjenje Au4Zn je nesređeni čvrsti rastvor. Iznad temperature faznog preobražaja mehaničke osobime legure pokazuju dosta složene promene. zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. Cink se u znatnoj količini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. a zlata u cinku 4. Mehaničke osobine sređene faze zavise od stepena sređenosti i od veličine zrna substrukture. Menjanjem sastava legure ili režima sređivanja moguće su promene mehaničkih osobina legure koja ima AuCu fazu. Između kritične temperature 580 0C utvrđen je porast čvrstoće legure usled deformacionog starenja. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u čvrstom stanju iznosi 33 % (atomska). Iznad 580 čvrstoće legure naglo opada. koriste se za izradu nakita.Mehaničke osobine legure sa sređenom fazom AuCu mogu da se menjaju u širokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja.3 % (atomska) zlata ima fazni preobražaj pri temperaturi 335 0C. Ovo usporavanje procesa može biti i do 100 puta. Legura sa 32. SREĐIVANJE STRUKTURE DOVODI ČVRSTOĆE LEGURE (OKO 30 %). Fazni preobražaj čvrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C.8 % atomskih. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesređene faze i antifaze tipa II. Sređivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa rešetke.

Ove legure nemaju veliku tvrdoću. Brzim hlađenjem sa temperature iznad 650 0C može se dobiti legura sa 58. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz čvrstih rastvora. da bi najveću vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla. koja sadrži zlato i bakar. Najviša temperatura prelaska između jednofaznog i dvofaznog područja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine. Ove legure su važne za izradu nakita. Paladijum se dodaje da bi se legure plastično obrađivale. Povećanje tvrdoće legure može se postići dispergovanjem i sređivanjem. α 2. ali se ona može povećati dodatkom nikla.Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32.5 % (atomskih). čvrstoću i plastičnost legura.5 %(atomskih) na 309 0C. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz čvrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. Sa sniženjem temperature oblast homogenosti se smanjuje. Mehaničke osobine. tvrdoća i čvrstoća povećavaju se sa porastom sadržaja nikla. Najviša temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Pri sniženju temperature. a oblast legura sa dvofaznom strukturom se povećava. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. Legure Au-Ni kristališu se uz obrazovanje neprekidnog niza čvrstih rastvora. Sa daljim povećanjem sadržaja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. tako da se kod sporog hlađenja stvara dvofazna struktura. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izučeno. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najnižu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). Sve ove legure imaju fazne preobražaje. Tvrdoća i čvrstoća dostižu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). dolazi do raspada jednofaznog čvrstog rastvora. a zlata u kadmijumu 3. Zagrevanjem do 300 0C izazvaće se raspad presićenog čvrstog rastvora na dve faze: α 1. od solidusa do sobne. 16 .5 % rodijuma povećava tvrdoću. Fizičko-mehaničke osobine zavise od režima termičke odbrane. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadrže 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i služe za izradu nakita. Sa daljim povećanjem nikla mehaničke osobine opadaju. Dodatak 0.55 % Au koja će imati homogeni čvrsti rastvor. Raspad presićenog čvrstog rasatvora dešava se ispod 500 0C. a što dovodi do povećanja tvrdoće legura. koja sadrži zlato i srebro. Legure zlato-kadmijum najviše se koriste za izradu lemova.

treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tržištu. Zlato-bakar-paladijum Homogeni čvrsti rastvor je u čitavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. upotrebe. Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biološkim i medecinskim istraživanjima koristi se čitav spektar različitih materijala od pakovanja. najčešće se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutrašnošću tela. kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobađaju lekovite supstance. Legure koje sadrže zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida). Kao najstabilnija faza javlja se sređena faza AU3Pd2Cu3 sa površinski centriranom kubnom rešetkom. Dodatak paladijuma u leguri povećava stabilnost faza kod legura Au-Cu. veštački kukovi. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najčešće koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogućnosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u čovečjem telu i da neprekidno ili periodično bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. Ne sme biti toksičan i ne sme imati kncerogeno dejstvo. a ne škodljiv za ljudski organizam. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. jedan materijal je potpuno razgradljiv. Pri sadržaju zlata do 15 % povećava se stabilnost PdCu faze. skladištenja. razdvajanja .Fazni preobražaji u ovim legurama su veoma složeni i nedovoljni izučeni. Homogene faze legura su plastične i relativno male čvrstoće. srčani zalisci. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su biološki materijali. što zahtev nekoliko izričitih ograničenja u pogledu matejala da bi on uopšte mogao da se koristi kao biomaterijal. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). U ovu kategoriju su 17 . Vrednost tvrdoće ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. pa do sortiranja za reciklažu. Pri sniženju temperature dolazi do faznih preobražaja što omogućava da se poveća tvrdoća legure starenjem. a legure sa više 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina. Ova definicija je ograničavajuća jer isključuje materijal koji se koristi za uređaje kao što su hirurški instrumenti. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosečnom inženjeru koji se bavi materijalima. Prisutni su različiti izazovi npr. mora biti prisutna sposobnost oblikovanja. a mehaničke osobine jako zavise od termičke obrade. pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. U koliko se govori o izloženosti fluidima iz organizma. Od njih se izrađuju kontaktna sočiva. imaju homogenu strukturu. Zlato povećava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. Biomaterijal mora posedovati odgovarajuće fizičke i mehaničke osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju čvrst rastvor.

Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. dati su primeri biomaterijala i njihova primena. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.1. polimeri. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerđajući čelik Nerđajući čelici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat Skelet Oftamologija Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Tabela 2. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća. 18 . keramika i prirodni materijali. U tabeli br.svrstani metalni materijali.

veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca.Struktura materijala u -22 F 10% 24% 42% Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a 24% Sistemi legura su veoma složeni. mangana. vanadijuma i cirkonijuma. Kako očuvati životnu sredinu. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima.silicijuma. obezbediti pitku vodu. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis. proizvesti hranu.veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa –primena novih tehnologija u procesima. keramički materijali. Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. žist vazduh. ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti. U 21. molidbena. to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma. Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bise stvorili i održali odgovarajući uslovi života. značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . 19 . kalaja. kompozitni materijali. svakako. hroma. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke. kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu.

U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije. Pojam carine u današnjem smislu. ukoliko želimo da za buduće generacije sačuvamo. što je za 29% povećanje u odnosu 1999. ređe su izvozne carine. U radu je pokušano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta. mostarine ili kao odšteta za osiguranje robe. izvozne i provozne (tranzitne). Carine su često imale značajne takse. godinu. staklenu i drugu ambalažu. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta državnog poreza koji se plaća na određenu robu kad prelazi državnu ili carinsku granicu. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom području ubirali vladari. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara. karonsku. kao državni porez . U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. koji se ubira kad roba prelazi granicu.Prema meritornim procenama na planeti će 2030.lučke takse. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije. drumarine. gradovi i crkva na robu u unutrašnjem prometu. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne koližine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Svetski eksperti prognoziraju da će se u sledećih pet godina doći do povećanja obim areciklaže za 20% godišnje. bar sadašnji stepen ekološke uravnoteženosti prirode. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu. Danas su najvažnije uvozne carine. motivacije. feudalci. izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. Evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada. a tranzitne su najvećim delom ukinute 20 . npr. pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu . a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara. dizajna proizvoda kao i reciklaže. kao i nekih parametara koji odlučuju u kojim pravcima će se kretati strategija budućeg razvoja.

Prema načinu određivanja carine se dele na autonomne. carine mogu biti prohibitivne. uverenje o poreklu robe.Prema svrsi zbog koje su uvedene. grbovi . a u izuzetnim slučajevima izvoznih carina. Danas se više ne primenjuje. zastave. prevozne isprave (tovarni list kod železničkog. kada se pomoću povoljnih carinskih stopa nastoji da olakša trgovina s određenim državama ili olakša uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifična carina. nameštaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika. Ne podleže plaćanju carine: stvari za službene potrebe šefova stranih država i šefova diplomatskih predstavništava u Srbiji injihove uže poredice i članova pratnje. postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifične carine koje se ubiraju po težini. do 1846. kad se određuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaćoj robi primenjuju u stranoj državi. a izričito isključuje postojanje tranzitnih carina. Jedan od najvažnijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija. Rebulički carinski Zakon predviđa postojanje uvoznih. godine. u kome domaća proizvodnja treba da postane sposobna da konkuriše stranoj robi. a važno je za primenu carinske tarife i za kontrolu međunarodnog prometa robom. preferencijalne. računi o ceni robe. ili organi vlasti. teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza). To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilažu. koje su rezultat sporazuma s drugim državama. govori se o “vaspitnim” carinama. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju često i podnose transportna preduzeća ili ovlašćeni carinski 21 . jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. Po učinku koji treba da proizvedu. i na konvencionalne . Prema načinu odmeravanja. carine se dele na fiskalne (cilj im je povećanje državnih prihoda) i na zaštitne (treba da zaštite robu domaće proizvodnje od strane konkurencije povišenjem cena strane robe). u okviru sklopljenih međunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe međunarodnih organizacija i ličnu upotrebu njihovih predstavnika i službenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . rečnog i avionskog prevoza. koje po pravilu izdaju trgovinske. Kad zaštitne carine važe samo određeno vreme. koje država određuje bez sporazuma s drugim državama. retorzivne. ili industrijske komore. žigovi. što zavisi od konkretnog međunarodnog ugovora. komadu ili obimu robe. kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe. provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog područja. a klasičan primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na žito koji je važio od 1689.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko područje. amblemi. npr.

prijava ouvozu ili izvozu i sl. vrše nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi rešenje u prvom stepenu carinarnica. ili vrednosti robe. Carinski organi u našoj državi su Uprava carina i carinarnice. Carinska deklaracija služi kao osnova za pregled robe. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe. za njen obračun i za naplatu carine i carinskih dažbina. a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi. ili izvoza sa carinskog područja. prevozno sredstvo. su organi državne uprave koji kontrolišu promet robe prilikom uvoza na carinsko područje provoza kroz njega.posrednici. količinu. vode prekršajni postupak povodom carinskih krivica. Uprava carina organizuje carinsku službu. račun. koji se sastoji u utvrđivanje količine. ona će to zapisnički utvrditi. kao i potpis podnosioca. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vršenje svoga posla. neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i rešava žalbe pretiv rešenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekršajnom postupku. prevozna isprava . poreklo i namenu robe. a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta. količine. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlašćeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. zatim i carinskog pregleda. 22 . koja sadrži :наziv robe. prikupljaju statističke podatke i vrše druge poslove koji im se stave u dužnost. a mogu postojati i u važnijim trgovačkim i prometnim središtima čitavog carinskog područja. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu. Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima određene isprave. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu. Carinarnice postoje u svim onim pograničnim mestima gde prolaze pogranični putevi.Davanje lažnih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekršaj. npr. koji robu carine i vrše deviznu kontrolu na granici carinskog područja. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji. kvaliteta i vrednosti robe. a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se može izvršiti carinjenje robe.

obračunavanju carine. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose rešenja po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata područje koje se nalazi u okviru područja granica neke zemlje. na kraju. u naplati carine i carinskih dažbina.Protiv rešenja carinarnice može se izjaviti žalba Upravi carina. a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice.Takva skladišta odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe.Ta skladišta zovu se slobodna javna skladišta. Ako su ta javna skladišta pod nazorom carinskih vlasti. Carinska slobodna skladišta i slobodna javna skladišta važna su za tranzitnu.tj. pretakati prepakivati i dr. i. CARINSKA SLOBODNA SKLADIŠTA Carinska slobodna skladišta služe za smeštanje neocarinjene robe. pa roba koja je sve vreme ovde smeštena ne podleže plaćanju carine. Robu u carinsko slobodno skladište može smestiti svaki uvoznik. jer obaveza uvoznika robe na plaćanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTIŠTE Carinsko smestište je svako smestište za robu koja uživa povlasticu izvan carinskog prostora. poreza na promet. ležarine i drugih taksa koje se naplaćuju u toku carinskog postupka. koji inače nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. reeksportnu i uopšte za međunarodnu trgovinu. a u određenim slučajevima protiv rešenja donesenih od carinskih organa može se tražiti pravna zaštita i pred sudovima. ali ne spada u njeno carinsko područje.smeju se vršiti sve manipulacije dopuštene i u javnom skladištu. Svi propisi koji važe za carinska slobodna skladišta važe i za carinska smestišta. koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba opterećena prilikom carinjenja.. za robu koja je u njima smeštena važe isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladištima.određivanju carinske stope prema carinskoj tarifi. Slobodna carinska zona najčešće 23 . U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladišta i posebna preduzeća koja se kao javna skladišta bave skladišnim poslom i odgovaraju prema posebnim načelima za uskladištenu robu. taksa. Carinska smestišta se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica. U ovim skladištima roba se može sortirati. dok robu u carinsko smestište može smestiti smao uvoznik kome je to odobreno.

godine s važnošću od 50 godina. godine između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke. između država koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identičnost carinskog zakona i carinske tarife. jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema trećim državama.Hamburgu.Pošto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu. t. a roba između Jugoslavije i te zone prevozi se železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grčkih carinskih vlasti. ne traži se apsolutna sloboda prometa između ugovornica) i da takse.10. jer slobodne carinske zone za to pružaju velike pogodnosti i privlače strani kapital za ulaganje. stim da se njeno važenje može produžiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica. odnosno uvođenje slobodnog režima uvoza i izvoza robe između država članica unije.Ovo znači da se.Prema odredbama člana XXIV.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije između Austrije i Nemačke sa odredbama SanŽermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919. ona podleže redovnom carinskom postupku.godine i Ženevskog protokola o Austriji od 4. 8. kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko područije države koja je odobrla slobodnu carinsku zonu. 24 . CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu međunarodnog ugovora između dve ili više država čiji je opšti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog područja. po pravilu. Međutim. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva “ zamena dveju ili više carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom” u slučajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog područja ima za posledicu ukidanje između ugovornih strana carina i trgovinskih ograničenja za najvaći deo trgovinske zamene (dakle. kao i deoba – prema ugovorom utvrđenim pravilima – carina ubranih na zajedničkoj granici. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje nešto elastičniju definiciju carinske unije. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud međunarodne pravde u savetodavnom mišljenju od 5.1931. konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. pa brodovi koji s robom pristaju ne podležu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. npr. a odobrenje za osnivanje daju ovlašćeni državni organi.9. puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije.obuhvata deo neke luke. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zaključenom 1913. Kopenhagenu. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti.1922. Solunu i dr. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama. U našoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom.

godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije priključila Holandija. godine predviđeno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u činjenici. odnosno carinski savez između nemačkih država sklopljen Sporazumom od 22. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein. taka da je sada sačinjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proširenja. kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlašćena Sa stanovišta međunarodnog prava carinska unija ograničava suverenitet država članica carinske unije time što im onemogućava vođenje samostalne carinske politike prema trećim zemljama.. prema čijim odredbama je uspostavljena carinska unija između većine nemačkih kneževina i kraljevina. bila u carinskoj uniji sa Albanijom. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks.Holandija. Međutim. međutim.III. ti planovi nisu ostvareni. carine i druga ograničenja koja se primenjuju prema trećim zemljama budu u suštini identična.VII. U Evropi je tokom druge polovine XIX i početkom XX veka bilo više planova za stvaranje carinske unije između pojedinih zemalja. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. ili pak posebni povlašćeni režimi između određene grupe zemalja koje čine izvesnu političku zajednicu.. ali je to sprečila Austro – Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila višegodišnji carinski rat. U međuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom. Belgija i Luksemburg. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve više proširivala.I.Francuska. ne može smatrati sporazum kojim je predviđen slobodan bescarinski režim samo za određene proizvode. Mežutim. da samo ujedinjena Evropa može da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu. godine. činile su je Zapadna Nemačka.VI. Pod carinskom unijom se.usled pogoršanja političkih odnosa do čega je došlo posle Rezolucije Inforbiroa 1948.1921. sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u političku integraciju.1832.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905. na čelu sa Pruskom. dok se uzajamne povlastice između država članica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za treće države kakv postoji između država koje su stupile u carinsku uniju. a Bledskim sporazumom iz 1947. dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni došlo.dažbine.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i čelik. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25.Počev od 1.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije političko ujedinjenje Nemačke.Italija. Danas najznačajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice.1968.1958 gde je predviđena potpuna privredna integracija šest zemalja zapadne Evrope. 25 . Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum.Početak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1. godine uspostavljena je potpuna carinska unija između ovih zemalja.

podižu svest stanovništva o održivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponašanja ka ekološki «prihvatljivijem». Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou. sarađuju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse održivog razvoja. sredina bez GMO-a. održivo korišćenje prirodnih resursa.Q. Iako je svakako najpoznatija u SAD. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omogućuje da na veoma brz način usaglasite Vaš Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. – American Qualitz Assessors je jedna od tri vodeće sertifikacione kuće u SAD sa sedištem u Južnoj Karolini. dok program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana. Program finansijske pomoći na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Mađarskoj. dobro vladanje. sarađuju sa vlastima u definisanju prioriteta održivog razvoja. sa sistemom za upravljanje zaštite životne sredine u sa serijom standarda ISO 26 .E.Program finansijske pomoći NVO u oblasti održivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) uz podršku Europe Aid – Kancelarije Evropske komisije. AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa sedištem u Cirihu. ISO 14000. Bosni i Hercegovini. A.Q. Ovaj program omogućuje NVO-ima da: učvrste pozicije i definišu uloge u poboljšanju kvaliteta životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju održivog razvoja (održivi stil života. sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. Ovaj program ima za cilj da finansijski podrži inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jačanju njihove uloge na teme održivog razvoja. organska poljoprivreda. kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta održivog razvoja. AQA preko svojih filijala širom sveta. Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). kao i društvena jednakost). A. QS 9000. saradnje više zemalja i program finansijske pomoći na nacionalnom nivou. Program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u našoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. Hrvatskoj. obnovljiva energija. a u Beogradu je počelo sa radom predstavništvo za Jugoslaviju i istočnu Evropu. U Evropi. pokriva sve regione sveta. vrši sertifikaciju prema standardima ISO 9000.A. koji podrazumeva podršku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji. AS 9000 i TL 9000. Program takođe promoviše saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima.

u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del – Met Corporation. kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani. analiza postojećeg načina poslovanja i njeno poređenje sa standardima. Corning – Division of Dow Jones Industrial. i mnoge druge. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvažniji korak. ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvođenja sistema kvaliteta ili zaštite životne sredine najviše zavisi od angažovanja samih zaposlenih u organizaciji. Pristup A. Tower Automotive Inc.Q. ali da zavisi i od veličine organizacije. (jedan od ključnih snabdevača velike trojke Chrysler. itd. ukoliko se ukaže potreba. jer samo obučeni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000. 27 . Aero System Engineering Inc. General Motors i Ford).14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000.. između ostalog je sertifikovalo sledeće poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery. podrške rukovodstva i postojećeg upravljanja.A. je.. A. kao sertifikaciono telo.. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru može se realzovati i obuka za stalnounapređenje. JW – Alluminium Company. RJR Tobacco Company.E. United Airlines. Obuka za interne provere po međunarodno priznatoj metodologiji. kompleksnosti poslovanja.Q. Da se svaka organizacija može dovesti do sertifikata za period od 6 – 9 meseci u zavisnosti od veličine organizacije i da se mora poštovati sistem – više obuke manje konsaltinga.. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojeće dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa. Harvard Industries.

28 . Beograd – ISO 9002 : 1994 Mojić Promet. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Kolos. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. i dr. Šabac – ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mreže. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. Beograd – ISO 9002 : 1994 Minel Elip.S. Beograd – ISO 9001: 1994 Yassa. globalizacija. Beograd – ISO 9002 : 1994 Uno Martin. Tower Automotive. iz Užica.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. Banja Luka – ISO 9001: 2000 Štark. Kaldera. London. inovacije.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. elektronske mreže. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. ATC Inc.d. UK).. uspostavljanje programa. Group Arnold – Magnetic Technologies. Novi Sad. Lang Mekra North America. Hutchinson Sealing System. Preko direkcije iz Beograda. Laktaši Banjaluka – ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK – ISO 9001: 2000 Unis Adria. Srpsko Sarajevo – ISO 9001: 1994 Montaža. Klašnice – ISO 9002 : 1994 Integral Inženjering. Banja Luka – ISO 9002 : 1994 Bobić. Bjeljina – ISO 9002 : 1994 Unigrad. Nova Pazova – ISO 9002 : 1994 Mz Home Group. Mladenovac – ISO 9001: 1994 Transportšped. Na prelomu dva milenijuma. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials.. određivanje ciljeva. sertifikovane su sledeće organizacije: Institut za mala i srednja preduzeća.Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije.u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U.definisanje njihovih značajnih aspekata. Beograd. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. Beograd – ISO 9001: 1994 HK « Petar Drapšin ».

radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. izdavanje časopisa. medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. određivanje ciljeva. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. polimera. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000-Menađment životnom sredinom. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. kompozitnih materijala. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. izvodjenje specijalnih kurseva.površinskog inženjeringa itd.Divna je to prilika za profesionalno informisanje.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. servisi za organizovanje svetskih konferencija. ekologije.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi(IEC Uputstvo 109. Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. biomaterijala. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. obrazovanja. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA).Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. što je sigurnost za dug period u budućnosti. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. 29 . reciklaže.Sa generalne tačke gledišta. kao što su:WWF(Svetski fond za prirodu). akademijama i Vladi. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). kompanijama. jer definišu strukturu. ekonomije i ekologije. livarstva.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. lakih materijala. kontinualni profesionalni razvoj. optimizacije kvaliteta. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. keramičkih materijala.utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. razvile su svoja sopstvena dokumenta. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. gume. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. elektronike.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. čelika. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). reciklaže.jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema.

otkrića.Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. ekologija takodje. titan i specijalne čelike.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al.Reciklaža je evropska perspektiva.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999.Vek implatanta je oko 25 godina. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. Svetski trendovi su legure titana. inženjeringa i tehnologije. kao i većeg kapitala.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom.godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve 30 . kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.godinu. karoserije kola. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. svih aspekata nauke.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. a sve to ima i komercijalni interes. reciklaža materijala minerala i goriva. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. aplikacija.godine.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka. legure za avio i auto industriju. kao i inženjerski dizajn. U Evropi se očekuje da se u toku 2001. kartonsku. procesa. staklene i plastične flaše. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća.

sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja.kompanije širom sveta. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. lepotu i kvalitet života.131-134. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća.138.1976. održavanje zaliha. Literatura 1. 2000. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine.reinforced polymer repair materials-some facts”.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. skraćenje pojedinačnih vremena 31 . Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.Philosophical Transactions of the Royal Societu.5-36. 141-152. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. A. Logističke aktivnosti su: nabavka. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat.G. skladištenje. S. D. transport i distribucija.: ”Fibre.282. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Kelly(ed): ”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.Baker and A.140. NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak.što će uticati na zdravlje. O. 1976. Materials Science and Engineering. 5. R. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. 4.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije.H. Novitović: ”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001. Miclean: ”A new field for materials science”. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje.7-15 2.Alsayed et al.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. 26. 1976 London. The Royal Society 3.

Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. proizvodnih i izlaznih tokova. da bi se ostvario idealan protok materijala. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. principe objekta i principe grupa. izrada malih serija.procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. zatim. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. 32 . Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. maksimalno smanjenje serije. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. o proizvodno tehničkom konceptu.

Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. 33 . zatim. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greške ). Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. orghanizacija trgovine i dr. planirati količinu.manje zalihe na skladištu. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. plan rada. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. a to su: .zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. . . planirane veličine serija.poštovanje termina.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme.Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. tj.minimizovanje troškova. proizvodnja malih serija. dnevni operativni plan. već i savršena organizacija privrede kao celine. zatim. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod).U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. . kao i podaci o radnom mestu. planirati termine i kapacitete proizvodnje.optimalno rasterećenje kapaciteta.minimizovanje vremena. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. skladištenje i transport. . autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. vreme potrebno za pripremu plana). U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. servis potrošača i kontrolu zaliha. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. bez zaliha). odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. organizacija preduzeća dobavljača. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. . tj. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema.minimizovanje vezivanje kapitala.

promenite li jedan deo. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć.6 miliona godina. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. Složeni splet biljaka. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. životinja i drugih oblika čini ekosistem. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. ali nas ne može biti bez ekosistema. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. Ekosistem može opstati bez nas. čvrstu kuglu. 34 . Planeta Zemlja je nastala pre 4. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. doprinoseći daljem širenju zagađenja. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Ljudi su samo jedan element ekosistema. Može nam izgledati velika. Ekologija nije samo grana biologije. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. menjate i drugi.U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. ona je mnogo više od toga. tla i vode koji se naziva biosfera.

biljkama i životinjama. čovek je: -deo prirode. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom.je.kao biljke i životinje.u toku duge istorije ljudskog društva. Iz te prirodne okoline.» Beograd u vremenu razvoja ekološke svesti Buran industrijski i urbani razvoj .vazduhom.Od biljaka i životinja dobija hranu . -korisnik prirode i -biće čiji je uticaj na prirodu.Iz prirodne okoline čovek pribavlja i sve sirovine koje mu omogućuju da udobnije živi: materijal za gradnju kuća i izradu predmeta za domaćinstvo.bez koje može da izdrži najvise nekoliko nedelja.koja opstaje zahvaljujući neprestanom dotoku sunčeve toplotne i svetlosne energije.Čovek je jedina vrsta koja svojom delatnošću trajno zagađuje okvir svog života. a koje nam ne nameće samo naša tehnološka civilizacija. nego i naše vaspitanje.njegova posebna. naftu… Ono što čoveka.prouzrokovao je značajnu degradaciju životne sredine i zagađivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju 35 .zemljištem.pre svega.rude.i čini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere.I ne samo svog.kao vrstu.izdvaja od ostalih živih bića.čovek dobija sve što mu je neophodno za život. postajao sve jači.naročito izražen u poslednjim decenijama XX veka.ugalj. trostruka veza sa prirodom.bez vode može da preživi samo nekoliko dana.a bez vazduha samo nekoliko minuta.spada u živu prirodu.sigurno je da se ovo suludo uništavanje prirodne sredine u kojoj živimo.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE Čovek.neće moći zaustaviti. «Ako čoveku nedostaje kultura življenja.

Geološka sredina kao deo životne sredine urbanog područja Beograda predstavlja značajni prirodni resurs ograničenog kapaciteta.pre jedan vek regionalnog značaja . U području grada ona je izložena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je više ili manje degradiraju. Geološka sredina grada. Dobar deo potreba za pijaćom vodom Beograd danas obezbeđuje iz izvorišta podzemnih voda.energijom i slično.zbog brojnih i različitih zahteva korisnika. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta.konvancija o zaštiti ozonskog sloja. energijom.gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju značajno mesto. krajem XX veka problem je globalnog značaja.uz sve veće korišćenje prirodnih resursa.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su često teško uočljive i objašnjive.konvencija o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti međunarodnih konferencija o zaštiti šume.naročito najrazvijenijih zemalja.očuvanja biološke raznovrsnosti i dr. Korišćenje površinskih voda praktično bi trebalo da dođe u obzir tek onda kada su iskorišćene mogućnosti eksploatacije podzemnih voda.boljih uslova zaštite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korišćenjem i preradom površinskih voda. koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja. Povećanje broja stanovnika.Ovi se problemi moraju rešavati udruženim naporima većine zemalja. Ona predstavlja građevinsko tlo za deponovanje različitih otpadaka i opasnih materija.mineralnim sirovinama.Tako bi se sprečile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po čoveka i živi svet. U centru naše pažnje nalaze se problemi zagađivanja i zaštite životne sredine.madjunarodnog karaktera. Ako je pre dva veka zagađenje bilo lokalnog značaja. Dobrim delom pod uticajem grada je geološka sredina njegove šire okoline koja služi za snabdevanje vodom.Ta sredina je izvorište snabdevanja grada vodom. izložena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugačiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru.poremetili su ekološku ravnotežu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao što su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka. Ustav i zakoni naše zemlje daju pravo građaninu da živi u zdravoj sredini. 36 . prehrambenim proizvodima.što može prouzrokovati njeno osiromašenje i degradaciju.naročito gradske populacije.pa njeno korišćenje mora biti racionalno sa nužnim merama zaštite.

. 37 ..praktično ni u jednom slučaju nije do kraja rešeno na zadovoljavajući način. Osnove programa za Beograd Beograd ne može pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija. Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najviše nastaju da bi se sprečio transport kroz naseljene delove.gasovod.. na strukturi otpadaka u Beogradu.Geološka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka.utvrđ|ivanje potencijalnih izvora zagađenja. kao i metodologija sprečavanja širenja i povećavanja zagađenosti. Neophodne mere:utvrđivanje stanja životne sredine. Delovi te mreže su zastareli i oštećeni.).papir.moguće je to postići. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom došlo se do stanja i odgovarajučih mogućnosti za rešavanje ekoloških problema Beograda.staklo.jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uvećava.. administrativni ili trgovački centar.Ograničavanje nepotrebne potrošnje kao i korisna upotreba otpadaka. U užem gradskom području locirana je gusta mreža gradskih instalacija (vodovod. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagađenja i ako se nađu savremena rešenja za tretman gradskog smeća.osnovni su zadaci u zaštiti prirodne sredine.Potrebno je donošenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala što rešava problem velikog broja privatnih auto-otpada.guma.kišna i fekalna kanalizacija.).upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odlučivanjem o merama koje društvo treba da preduzme.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada. Neki od tih sistema nose i određeni nivo rizika u slučaju prirodnih ili tehnoloških nepogoda i katastrofa. turistički.Japana..toplovod.pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vrši njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali.rudničkih jalovina među kojima su u određenoj meri zastupljene različite opasne materije. Istraživanje stručnjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope.ako ne reši pitanje elementarne čistoće grada i ne zaštiti svoju prirodu posebno reke.. Otpaci Kao proizvod narastajuće.plastika.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili uništenja otpadaka. privredni .koji se mogu rešavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora.koji su postali ruglo i veliki zagađivač grada. SAD. kao i da se smeće određenim tehnološkim postupcima dovodi u stanje iskorišćenja u energetske svrhe.. a neki su sami potencijalni izvor.sve češće proizvodnje i potrošnje.čak bez evidencije.O značaju pravilnog rešavanja ovog pitanja najbolje govori činjenica da se radi o više od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda.

15% polistirola. U nekim zemljama se u javnosti stvara psihološka odbojnost prema plastici.Određivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume. Oko 70% od ukupne količine svih otpadnih polimernih materijala u smeću čini ambalaža.Razlozi za ovo su – nagli rast cena sirovina i sve oštriji propisi u vezi zaštite čovekove okoline. Zaključak je da –u postojećim uslovima rešavanja gradskog otpada.zbog nepoverenja u njenu razgradljivost.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastičnih otpadaka predstavlja značajno ekološko opterećenje pri deponovanju smeća.nerazgradive plastike i drugih štetnih i opasnih otpadaka. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgrađena i neuništena.Zbog ove neuništivosti izaziva klizanje tla.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju električne energije.Zahvaljujući plastici iz otpada možemo obezbediti dodatne izvore toplote. Ona se može rešavati dalje samo u tom sklopu sa smećem – a najbolje rešenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo. Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagađivača. npr.10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri.Otpad gori bez dodatka goriva.Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalažnog stakla i proizvodnje staklenog krša. sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada.a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadrže i uređaje za recikliranje toplote. Približan sastav plastične frakcije u smeću iz domaćinstva u Evropi je 65% poliolefina. Određivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup.zaboravljajući da za samo 700 takvih kesa treba srušiti jedno stablo – a šume su pluća planete.otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja čak poželjna. u borbi za zdravu životnu sredinu prednost se daje papirnim kesama. najlon kese. Recikliranje otpadne plastike Reciklaži se danas daje izuzetan značaj u svetu . Otpadna plastika koja je došla u kontejner za smeće ili je već na deponiji sa ostalim smećem iz domaćinstva – ne može se vratiti nazad i reciklirati.ako bi ovu vrstu smeća spaljivali. 38 .Na primer.

Prema jugoslovenskom standardu JUS.ali predstavlja balast za komunalne službe i deponije smeća. kočevi. staklo ne zagađuje prirodu direktno –vodu.vreće.Troškovi proizvodnje su visoki .A postoje i novi tehnološki procesi koji nude rešenja i za pomešanu otpadnu plastiku. Recikliranje mešane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova mešavina ekstrudirati i presovati u kalupima. Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalaže i staklenog krša raznog porekla. Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaža.Dosadašnja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja dođe na preradu nije odgovarajućeg kvaliteta – pa se odvozi na deponiju.kese i dr. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat .u Srbiji se bavi jedino «Inos-Beograd». Kao inertan materijal. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove.jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka.i proizvodnja regranulata. B.pa je «Inos-Beograd» prinuđen na veće izvore gde je pretežno jednorodna plastika i bez stranih primesa.E. a uz to je i sekundarni zagađivač zbog: transporta. Ali kad proizvodi sa ambalažom dospeju u smeće tj.Kombinacija ova dva tehnološka postupka je idealno rešenje. Redukcija količina komunalnog smeća selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najviše primenjivani ambalažni materijal za različite vrste proizvoda.a i ostvariti materijalna dobit. 001 definiše se klasifikacija.tj.Za ovu vrstu ambalaže se koristi veći broj termoplastičnih materijala. postanu sastavni deo komunalnog otpada – staklo se ne može upotrebiti dalje..Plasman regranulata je obezbeđen.mogu se seći.zakucavati i obrađivati kao drvo.O..moglo bi se ustostručiti proizvodnja i na taj način bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda.ali najveću primenu ima polietilen niske gustine. označavanje i 39 .Sa novom opremom uz smanjenje troškova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata.vazduh. Od ove smeše se proizvode :ograde. Poseduje više dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalaže. folije. za jednokratnu upotrebu. Termoplastični materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali.potrošnje energije i same njegove proizvodnje.letve.palete. a najvažnija prednost je neograničen broj puta se može koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda.Do sada najmasovniji vid reciklaže otpadne plastike je reciklaža jednorodne otpadne plastike.

) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistički objekti. Što se tiče sadržaja stakla u komunalnom smeću .ogledala. Ciljevi kojima se teči: smanjenje zapremina otpada koji se odlaže na deponije.skladištenje staklenog krša. Selektivno sakupljanje ..može se računati da u Beogradu nastaje oko 30.000 tona godišnje. domaćinstva. Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda..da ga u komunalnom smeću ima 8-10% .000 m3 .a za odnošenje krša svakodnevno se mora angažovati zapremina koju čine više od 40 kontejnera za smeće. trgovinske radnje. tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao što su: -proizvodnja staklene ambalaže . farmaceutska.priprema i vraćanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobičajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini što ih okružuje.. boja. staklenog krša. Veći izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalažu za pakovanje (punionice pića.jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja većih izvora otpadaka. trgovinske radnje. Statistika danas ne prati količine nastalih otpadaka... priprema . hemijska i druge industrije). Ovde se povratna ambalaža ne izdvaja posebno. ušteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina. smanjenje zagađenja životne sredine otpacima. tj.Preneto u zapreminske jedinice to znači da stakleni krš svake godine smanjuje prostor na deponiji smeća za oko 12. prehrambena.Po tom standardu se i vrši sortiranje. -potrošnja proizvoda koji se pakuju u staklo. privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (građevinsko staklo .prerada i upotreba staklenog krša kao sirovine za proizvodnju stakla.dok sve ostalo završava na deponiji. jer i ona posle određenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni krš. granulacija i mesto ponovne upotrebe.niti se vrši permanentna analiza sastava komunalnog smeća u Beogradu. Mogućnosti. 40 . Ovako veliki resurs staklenog krša na relativno maloj površini se u Beogradu gotovo ne koristi.

Na ovaj način se prvenstveno rešavaju ekološki problemi.Odgovornost mora da bude svačija .Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih. raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi.Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca.u kojoj značajna mesta imaju: građani.sa većih ili manjih izvora kao što su industrijski.organi vlasti .stakleni krš se dovodi do kvaliteta po JUS standardu. Izvode se nove tehnološke operacije:selektiranje. Efikasnije sakupljanje staklenog krša kod nas egzistiralo bi izgradnjom mreže sabirnih kontejnera.čiju strukturu oslikavaju svi društveni . Koncepti organizacije sabirne mreže Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalaže kroz: kauciju.pri čemu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou. specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda. komunalne službe. povratni tok starog stakla i krša selektivnim sakupljanjem.Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika.pa se može reći da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcioniše na bazi opšteg ekološkog interesa.na mestima nastajanja.Za Beograd bi to iznosilo 2.javne površine što bliže domaćinstvima.Najpogodnija mesta su pijace.pa se stepen vraćanja ovog krša kreće od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalaže.granulacija.sakupljači i prerađivači otpadaka.može se rešiti celovitim sagledavanjem problema. Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mrežu sakupljanja. Većina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog krša.ali kroz institucije grada.ekološki i naročito ekonomski efektisrazmerni količinama otpada.000 kontejnera. kao i korisnici sekundarnih sirovina. U pogonu za pripremu .za sirovinu u proizvodnji novog stakla. Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav način rada sa otpacima stakla.Obilazak i pražnjenje iziskuju i posebna vozila za to. U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena široko postavljena sabirna mreža.000-5.estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. 41 .Ovakvo sakupljanje može se aktivirati tek kad zaživi postrojenje za preradu krša. «IGLO» kontejneri. Uspešan prilaz unapređenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu .vazdušna i elektromagnetna separacija i pranje.

Maksimum zagađenosti reke je u Rakovici.U okviru preduzeća «Inos» postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog krša.Uz ovo treba imati u vidu i ekološke efekte. Prema analizi Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda.Iako su preduzete mere zaštite.nisu još uvek postignuti rezultati.zasnovane na pravilnom vaspitavanju naše dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloživim resursima i prostoru u kom se živi.4 km uzvodno od ušća.nego na izvorišta čiste.jedan od najlepših beogradskih parkova.Beograd izručuje otpadne vode u reke bez ikakvog prečišćavanja za razliku od ostalih većih gradova u svetu.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.Kao posledica izlivenih voda javlja se mlečno-bela boja reke-takva protiče kroz Topčider.na Kolubari. Beograd je višemilionski grad.Beograd zbog svog geografskog položaja(smešten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekološkog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagađenja. pitke vode.Narastanjem stanovništva kao i njihovih potreba dolazi do sve većeg zagađenja postojećih izvora (površinskih i podzemnih voda).obzirom da su na slivnim područjima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane.deponovane su znatne količine otpadnog materijala.metalne. 42 .Sve veci broj tokova više liči na kanale otpadnih voda. železnička reka se uliva u Savu na 12.On se ispoljava različitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama. Topčiderska reka je jedna od najzagađenijih na teritoriji grada.Većim delom ona protiče kroz naselje.Deo je donela reka .A ne treba zaboraviti ni efekte društvene prirode . kako biljnog tako i razne ambalže. Železnička reka je potencijalno najopasniji zagađivač izvorišta vode u priobalju.koji se stalno širi. Situacija sa terena Na ušću u Savu.a i potrebe su sve veće.a deo sami stanovnici deponuju. Voda-jedan od ključnih ekoloških problema Beograda Danas je problem obezbeđenja količina kvalitetne pitke vode sve izraženiji.mašinske i građevinske industrije.U predelu Makiša postoji nesmetana infiltracija zagđene vode u priobalju.Tehnološke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor.Posledice takvog stanja su sve teže po životnu sredinu.zbog čega postoji deficit-kao stalni raskorak između količine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potrošača.stanje Save u Čukaričkom rukavcu je kritično.Pripremljeni stakleni krš ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraćati deo sredstava uloženih u sakupljačko-preradni pogon.gde se nalaze objekti:gumarske.

Sopot.isto tako blizu su građene i štale. Važno je istaći da nitrat iako relativno neotrovan.a biće i u budućnosti.a često su prisutna i zbog upotrebe veštačkih đubriva.Veći broj česama koje su podignute kao zadužbine.Najvećim delom njena obala je neuređena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom.fenola i nafte. -vrednosti amonijaka u 20% slučajeva su preko dozvoljenog. Ispitivani objekti su izvori. Rakovica. Zvezdara.suspendovanih materija. Obilaskom terena konstatovano je poražavajuće stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode. Istraživanja su vršena na teritoriji Beograda u opštinama: Barajevo. Obrenovac.a česte su površine pod internim deponijama smeća.Nalaženje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagađenje organskim materijama.hloridi.svojom povećanom koncentracijom u vodi. Na samoj reci nalazi se veći broj restorana-splavova. Voždovac.čak i one štale koje imaju pod od betona. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksičnih materija bačenog otpada i direktnog prodiranja u zemljište i reku. zbog zdravlja sadašnjih i budućih generacija. a može i mora da zaštiti svoje reke. Palilula. izbetonirano 43 . Grocka.bez ikakvog prečišćavanja. bunari u naseljima. Beograd. Izvesni broj domaćina ih je pretvorio u septičke jame i na taj način zagadio čitav akvifer.. Ostali analizirani fizičko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti.Problem je i kod bunara. Bunari su po tradiciji kopani blizu kuća.. Uzorci su uzeti sa objekata čija se voda koristi za piće. kao veliki grad čini nedovoljno.Sava je danas . dostupna tokom cele godine. Podzemna voda je važan izvor pijaće vode. Na zdravlje ljudi utiću i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremećaje. može biti redukovan na nitrite u crevima novorođenčadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda.magnezijum) ili čini vodu nepogodnom za korišćenje u domaćinstvu zbog-mangana. Mladenovac.Njen kvalitet se još više narušava na široj teritoriji grada. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za piće i ishranu. gvožđe.ugljendioksida. nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih životinja..koji sve svoje otpadne vode ispuštaju direktno u reku.Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase.Najveće su to koncentracije amonijaka.zarasle u korov. Čukarica. A rezultati su sledeći: -vrednosti nitrata su prekoračeni u 63% slučajeva.Ova reka već na teritoriju grada dolazi opterećena znatnom količinom toksičnih materija.oštećenih ili uništenih prilaza i kaptaža.i misli se da izazivaju rak kod ljudi.nemaju zaštićeno.kalcijuma. Takođe.gvožđa.jedino izvorište vode za piće Beograda.Samo planska akcija društva može očuvati osnovne elemente životne sredine.manji l okalni vodovodi u vlasništvu domaćinstava.

prečišćavanje otpadnih voda. Pogotovu je nedopustivo zagađenje akvifera.Povećati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda.a tu nažalost postajemo siromašni.koji su na pojedinim mestima jasno izraženi i nezamenjivi su element čovekove životne i radne sredine.Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je učiniti nešto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio.one su praktično nemoćne.. očuvanje kvaliteta u vodotocima. 44 . Dugo godina smo učili da smo mi zemlja bogata vodom.kao i njihovo proceđivanje kroz zemljište.. uključujući tu i predtretmane u industrijama. Samo na taj način Beograd. Opšti zaključak je da sve analizirane vodotoke. Uređena rečna korita i obale upotpunile bi sliku pejzaža stvorivši uslove za odmor i rekreaciju. Ugraditi uređaje za prečišćavanje na svim objektima.očistiti i ograditi.tim pre što su podzemne vode u vezi. Na taj način je omogućeno površinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar.odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom. Već sada se ljudi okreću izvorskim vodama.na njihovom toku kroz naselja.mesto za deponiju stajskog đubriva.sa ovakvim stepenom zagađenja.Svako nepoštovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroženi životi par miliona ljudi koji žive danas i naša deca sutra.) najvitalnije zavisi stanje životne sredine grada u celini.Mora se što skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod.Voda se treba povremeno čistiti i hlorisati.treba obavezno regulisati. kanalizacija. A ako su već pretvoreni u septičke jame neophodno je stopirati dalje korišćenje i vratiti ih u prvobitno stanje. Beograd je veliki grad koji sebi ne može da dopusti luksuz rasipanja vode. Pooštriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase. Svi ovi izvori pitke vode mogu da posluže kao alternativni pomoćni izvori tamo gde je mreža vodovoda neupotrebljiva za piće ili je potreba za vodom velika.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva. Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati. One sprečavaju i erozione procese. Sve buduće regulacije vodotoka na području grada treba raditi vodeći računa o ekološkom i ambijetalnom.može sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagađivači obave svoje obaveze. ali kod ovih reka.nažalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje. tako da ćemo piti sve više «hemiju». Biljke imaju značajnu ulogu u prečišćavanju izvesnih količina otpadnih materija. podjednako prema rekama i izvorištima.za prečišćavanje otpadnih voda naselja na području grada.Obavezno sprečiti svako nekontrolisano izlivanje istih.skladnom uklapanju u urbano i drugo okruženje.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta. Postojeće izvore je neophodno popraviti. regulacija reka.

Ršumović 45 . Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bića leteća Vazduh je zavičaj ptica I domovina cveća. Avala dobija gušenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti pušenje Na javnom mestu. Ako budemo ložili do daske I zagađivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cveće skafandere. Srbija puca po šavu Trese je groznica vruća Doktor propisuje košavu Da joj pročisti pluća...Ureženje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izražaja dođe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd može da gradi svoju prepoznatljivost u svetu. Dolaze ptičji delegati I mole da im se vazduh vrati. Lj.

počinju limitiranjem saobraćaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica.godine na 10 mernih mesta.Mere koje se preduzimaju. Kada je čađ u pitanju najefikasnija prevencija se postiže upotrebom kvalitetnog uglja.Veći deo olova koji se unosi u organizam.Neophodno je nastaviti sa do sada sprovođenim merama zaštite. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid. zgrade visoke i zatvorenog tipa. Azotovi oksidi pod uticajem sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog.sumpor-dioksid. Motorna vozila predstavljaju značajan izvor zagađenja u Beogradu.Toksične supstance u atmosferi uvek imaju širu dimenziju i problem se mora sagledavati globalno.Olovo može biti udahnuto.ugljen-dioksid.Primena odgovarajuđih preventivnih mera zaštite kvaliteta vazduha. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroženiji oni delovi gradova u kojima su ulice uske.a manji deo putem vazduha.Problem aerozagađenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti. naročito čest u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju.registruju se na raskrsnicama po centru grada. Primeri štetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para.ugljen-monoksid.ali trebalo bi uvoditi nove.kao i komunalni izvori i motorna vozila. Najveća aerozagađenja u Beogradu. ali kao takvo ne izaziva trovanje kod čoveka.širok spektar isparljivih organskih sastojaka i čvrste čestice.toksične supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla. Direktna uzročno-posledična veza između aerozagađenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrđena bezbroj puta. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve veće.zaštitnih zelenih pojaseva nema . 46 .posebno u kostima. Materije koje su dominantni zagađivači vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid.predstavljaju stalne izvore aerozagađenja. specifični zagađivači u zavisnosti od vrste industrije i lebdeće čestice. Zagađenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974.čađ.azotovi oksidi.od izuzetnog je značaja za očuvanje urbane životne sredine. a frekvencija vozila velika.koji se taloži u telu. unosi se putem hrane i pića. Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i životinjski svet.iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora.Ono je kumulativni otrov.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije štetnih supstanci iz izvora za zagađivanje i za smanjenje disperzije emitovanih štetnih supstanci.su omogućile da se ne registruje skok zagađenosti. olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila.

Ubedi oca da ne lovi. dislokacijom auto i magistralnih puteva iz užih gradskih područja.Smanjenje aerozagađenja u budućnosti bi trebalo da se ostvari: uvođenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova. preorjentacijom gradskog saobraćaja na podsistem sa električnim pogonom. ozelenjavanjem gradskih površina više nego što je to uobičajeno do sada. izgradnjom metroa kroz ceo Beograd. 47 . većom distribucijom bezolovnog benzina. redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila. Mali ekološki podsetnik Zelene biljke su jedini proizvođači kiseonika na Zemlji-čuvaj ih. kaznenom poreskom politikom prema najvećim zagađivačima. Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi . istraživanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima. zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao što je solarna energija.Tokom zime hrani ptice stanarice. Nema štetnih životinja. smanjenjem potrošnje fosilnih goriva. obavezno formiranje pešačkih i biciklističkih zona u najugroženijim delovima grada. izgradnjom i uvođenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu. štiti i neguj. uključivanjem u međunarodne programe zaštite vazduha.

Plastične boce. Buka oštećuje sluh.u velikim gradovima.Bez vode ne može ni jedno živo biće. lako ćemo utvrditi da li je u kraju u kome živimo vazduh zagađen.klima uređaji.zaključujemo da je prisustvo štetnih gasova na mestu gde smo ih našli-veliko. Ozonski omotač štiti sva živa bića od štetnog ultravioletnog zračenja.Ne puštajte muziku koju volite i za komšije.na stablima drveća nećemo naći lišajeve. Za proizvodnju električne energije troše se ogromne količine vode-štedi struju. Ako na ponekom stablu uočimo samo koraste lišajeve.zagađuju vazduh.Kupuj samo ona pića koja su u bocama za zamenu. 48 .kese i ambalaža ne trule.zamrzivači. Čitaj etikete na prehrambenim proizvodima. Ako smeće iz domaćinstva odlažete u kontejnere. Deterdženti zagađuju vodu – nastoj da se manje prljaš.već učestvujete u zaštiti životne okoline.Ovaj omotač je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu ispuštaju mlazni avioni. Određivanje zagađenosti vazduha pomoću lišajeva Pošto su lišajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo štetnih gasova u vazduhu . frižideri.Štedi vodu. Kada se spaljuju. Hartija se pravi od drveta.. U blizini industrijskih postrojenja..Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi računa o roku upotrebe. Misli o tome kada je koristiš. Kućni ljubimci nisu igračke – vodite računa o njihovim potrebama.Ne dopusti da curi bez potrebe.

Neposredan uzrok bolesti.kišne kapi razlažu sumpor-dioksid i okside azota.pa i u našoj zemlji je kisela kiša. ne samo da li je. 49 .tu vodu zatim. već i koliko je vazduh zagađen. Zemlja upija vodu. Samo u zoni čistog vazduha možemo naći žbunaste lišajeve. kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje diže put neba? Dok padaju kroz zagađenu atmosferu.koja je zahvatila mnoge šume u Evropi.gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja. Na osnovu izgleda četinara.Koraste i listaste lišajeve možemo naći na mestima gde je koncentracija štetnih gasova manja. Ako želimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagađen posmatrajmo četinare. lako ćemo saznati. Kako je kiša postala kisela.dok grane postaju krte i lome se. lišće žuti ili bledi po obodu. Listopadno drveće oboljeva.biljke. Kisele kiše Jedna od posledica zagađenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju “zelena kuga” jer dovodi do sušenja biljaka.Pretvaraju ih u razarajuću sumpornu i azotnu kiselinu.uz pomoć korenovog sistema usisavaju.

U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. Najvažnjij tipovi 50 . stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. Ove komponente su ilustrovane slikom 2. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Zatim. Ceo proces. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. pre svega. On zavisi od mehanizma raspodele. tradicije proizvoda. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. podrška proizvodnji i nabavka. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. nabavke. obezbeđenje materijala. kako i gde će se proizvoditi. konačni aspekat marketinškog procesa. Na osnovu slike 2. raznih komponenti. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija . Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. priliva informacija.POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). kao i finalizaciju proizvoda. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. odredište ili destinacija u lancu prodaje. kupac je krajnji cilj. tj. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele.1. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. Prema fizici rasp odele. dan za dan. kao i čitav spektar fizika raspodele. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Ona mora da odgovori na pitanja: šta. procese skladištenja. može da se konstatuje da je rad. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. veština pravljenja zaključaka. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. One utiču na ukupni. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. planiranje i kontrola operacija dan za danom.1. planiranje i koordinacija priliva. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. kao i rad u skladištu. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. softverske podrške kao i snadbevanja.

izvršenje zahteva.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. opremu i kapacitet. olakšice. Logistički zahtevi. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. Izvršenje zahteva. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. Relacije između dve logističke informacije date su sledećoj slici. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini:strateški cilj. 2. kao i strukture samog skladišta. 4. Proizvodni zahtevi. 51 . 3.ograničenost kapaciteta. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Planiranje. njihovim servisiranjima i performansama. 6. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Najvažnije je da postoji ravnoteža. proizvodni zahtevi. i to: 1. gde i kada u celom logističkom procesu. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. ograničenost kapaciteta. strateški cilj.logistički zahtevi. 5. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. tj. kao i zahteva za proizvodima.ograničenost ----logistički---proizvodni-----izvršenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sređivanje skladišta menadžment robe menadžment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logističkim informacijama strateški --. sređivanje skladišta i planiranje Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. prihvatljivost.komunikacija rukovodećeg tima. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja.logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Finansijski aspekat strateškog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Sređivanje skladišta i 7.

Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. faksa ili elektronske pošte. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar 52 . Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. emila . Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. već na mestima gde su nastali. manje od 9 dana). modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. odnosno veza između prodavaca i kupaca. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. tako da postoji karika. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. Menadžment robe Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva.Izvršenje zahteva je istorijski trenutak.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. formira se podrška tražnji i operacioni plan. Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine.

Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. Veoma je bitno prepoznati prepreke. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. 53 . Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške.TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. skladištenju proizvoda. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. zahtevi za specifičnim tražnjama. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. pre svega. informacionim tehnologijama i sposobnostima. projektovanja. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti.istog ili drugih delova sistema.Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Podrška životnom podrške logistici.cene koštanja.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. zahtev kupca. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. To je osnova kreativnog operacionog sistema. sistemima merenja. Performanse (izvođenje) logističkih procesa Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta.Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. nabavke.Veoma je bitno. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. Za firme koje se bave trgovinom. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. odnosno u nivou znanja transfera. tj. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. znati.

Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. odnosno kupaca.podrška proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. Za razumevanje logističkog sistema. transport i isporuka kupcima. selekcije.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. 54 . Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. odnosno građe logističkog sistema. kompleksna proizvodnja može da se podrži. Performanse ciklusa . predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. što čini misiju svih performansi ciklusa. One su bitne za logističke zahteve. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. Izvrši se selekcija situacija. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. ili sa zahtevima proizvodnje. podrškom proizvodnji.Sistem output. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. treba poznavati tri ključna momenta.Drugi. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. Treće.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. procesi. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre.

Rađanje sve većeg broja dece sa deformacijama. za rečni transport. pa ga tako i treba posmatrati i zaštititi od različitog zagađenja kojih iz dana u dan ima sve više. Društvena organizovanost u oblastima zaštite životne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzećima i ustanovama. uslov je za opstanak živog sveta. ekološki cilj je imati zdravu životnu sredinu. Veliki broj reka koje prolaze kroz našu zemlju već su zagađene. Na primer. a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila. Godine. međutim tvorcem moderne ekologije možemo smatrati Čerls Darvina. čistoj tehnologiji. čistog vazduha. Najvažnija reka za našu državu je Dunav koji protiče kroz osam podunavskih zemalja. i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo). naročito reke koje dotiču iz Rumunije. a ekonomski povećanje materijalnog blagostanja. Zemljište. Termin je uveo nemački biolog Ernest Hekel. Sve je to uslovilo da čovek počne intezivno koristiti prirodna bodatstva. nego u nerazvijenim. 55 . dovodeći je u stalje u kome se ona i danas nalazi. ali je često ugrožavao prirodu. koji je pojmom “borbe za opstanak” obuhvatio sve odnose koje proučava ekologija. kao i učestale pojave tumora i kancera kod čoveka. Izraz “ekologija” potiče od grčke reči oikos. industrijalizacije. zajedno sa vodom i vazduhom. urbanizacije. tišine. značajan je kao hidroenergetski potencijal. između ostalog i veliku količinu otpada zagađujućih supstanci i taj uticaj je veći u visokoindustrijskim zemljama. nezagađene hrane i dr. proizvodi. a onda je počeo da osvaja prostore i da traži način kako da što bolje iskoristi mogućnosti koje mu pruža životna sredina. Sve više se razmišlja o zdravoj hrani. kao npr. što znači dom i logos što znači nauka. delovanjem raznih zagađujućih materija (teratogeno dejstvo).EKOLOGIJA Ekologija je biološka disciplina. u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja čvrstog otpada. Veza čoveka sa prirodom je ekološka i ekonomska. zaštiti vazduha. koja proučava prirodne odnose i zakonitosti između organizama i organizama životne sredine. Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine je čest problem jedne države u kojoj je nastalo zagađenje samim tim. ekološku krizu. Ekonomski i ekološki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagađenom sredinom. Tako je postao stvaralac uslova života. vode. Civilizacija je donela mnogo problema. 1866. pri čemu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ograničeni i neobnovljivog kapaciteta. Mnogobrojne čovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale tzv. Zbog toga je danas čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. jedan Amerikanac 25 puta više zagadi životnu sredinu od jednog Indijca. zemljišta i uopšte životne i radne sredine. Stanje životne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajuće i zagađenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole. jer može uticati na životne uslove u drugoj državi. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi međusobno povezane možemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina. time bi briga za zdravu životnu sredinu bila obaveza svakog radnika. nafta. kao i demografske eksplozije. ugalj. Poslednjih godina došlo je do naglog razvoja društva. Mnogo hiljada godina čovek je bio nemoćan pred prirodom. žive i nežive. društvo mora izdvojiti više sredstava nego kao do sad.

U ložištima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije. što dovodi do smanjenja emisije za 25%. U ložištima se postavljaju elektro filteri u cilju zaštite vazduha. AUTOMOBILI kao izvor zagađenja vazduha. OSTALI IZVORI ZAGAĐENJA su: livnice i topionice.i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u više slojeve vazduha. ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne očekuju. koriste u naftnoj i hemijskoj industriji. čistu atmosferu čine hiljade različitih jedinjenja. industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanalizaciju. što međunarodne. jer se ne raspolaže svim potrebnim znanjima za nove čiste tehnologije. a zagađivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagađene radioaktivnim materijama. Živi svet znatno utiče na sastav vode kao i uginuli organizmi. Izvori zagađenja vazduha su brojni: LOŽIŠTA kao izvor zagađenja vazduha. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA Čista atmosfera nije ni izbliza hemijski čista.za razvoj industrije… U našoj zemlji postoji mnogo zakona koji regulišu problematiku zaštite vode. Kod rasutih zagađivača. zagađujuće supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama. jer mora da se smanji na 140 gr.godine. što u samoj državi. hemijske industrije. Koncentrisani su naselja. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen. zagađivanje vazduha pri preradi nafte. na visokim planinama. posledica je unošenja u vazduh gasovitih produkata i čestica iz niza procesa. takođe. do 2008. koji neprestano struji i time se supstance u dimu mešaju sa vazduhom. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljišta kroz voda protiče. koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE Vode se dele na: atmosferske. katalizatori se. kao i za pročišćavanje gasova iz motora. Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti. ruda i mineralnih sirovina… Stvarna zaštita vazduha od zagađenja znači da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. To nije moguće. ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. Izborom goriva se takođe smanjuje zagađenost./km. spiranjem sa javnih puteva.Automobilski saobraćaj daje više od 60% ukupne količine svih zagađujućih supstanci u vazduhu. površinske i podzemne. Smanjivanje koncentracije razblaživanjem.dioksida koji se oslobađa u radu automobila. Zagađivanje vazduha delatnošću čoveka. 56 . Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima.

a gasovitu vazduh. količine i njihovo štetno dejstvo. a ove vode potiču iz raznih proizvodnih procesa u industriji.Zagađivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kiša koje negativno utiču na vegetaciju. Onda možemo doći do zaključka da su oštećenja zemljišta sve promene koje zemljište pretrpi ili trpi. Pročišćavanje otpadnih voda sadrži nekoliko faza od mešanja. Zemlja. Smatra se da zemljište zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive. da raspolaže vodom i da zadovolji ostale kriterijume. pesticidima. flotacijom i neutralizacijom preko kapajućih filtri. kao i razni materije koje dospevaju vodom. Zemljište. koji se deponuje i izručuje na pokretne trake. Od pojave čoveka do danas zemljište predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. vibracijom i dr. takođe mogu biti zagađeni radioaktivnim supstancama. hemijske ili morfološke. tečne i gasovite faze i živih organizama. Vazduhom dospevaju različite materije koje najpre oštete vegetaciju. reciklažom ili uništavanjem. jače i veoma zagađene. voda i vazduh. Stepen zagađenosti vode može se podeliti na manje zagađene. pročišćava se u onoj meri u kojoj je potrebno. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA Zemljište se sastoji iz čvrste. Zagađivanje pri privrednoj proizvodnji može nastati đubrenjem. a posebno njegov produktivni prostor ugrožen je ljudskom aktivnošću. zatim i zemljište. prirodne resurse. tečnu čini voda. srednje. Pod reciklažom se podrazumeva postupak kojim se čvrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima. U industriji obrada se vrši deponovanjem. putem recirkulacije i ponovnog korišćenja gde voda stelno kruži u procesu. a svežom vodom se nadoknađuje voda koja je isparila. Smanjivanje količine otpadaka se u mnogim zemljama rešava spaljivanjem. Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksične. bukom. 57 . Deponija je bitan faktor u očuvanju životne sredine i treba da bude ograđena i čuvana. a sama prednost je zaštita životne sredine tokom čitavog tehnološkog procesa.odnošenje zemljišta vodom. Metode koje pomažu u cilju zaštite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. Te padavine nose i čestice čađi dima kao i patogene organizme koji se šire i izazivaju epidemije. insekticidima… Da bi se zemljište zaštitilo od zagađujućih supstanci moraju se znati izvori zagađenja. uklanjanje vlakana. gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. zatim erozijom. bilo da su u pitanju fizičke. Zagađivanje površinskih voda nastaje spuštanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time površinske vode postaju zagađene npr. Čvrstu fazu čine mnogi minerali. grubog ceđenja. Begej.prokapnika do primene aktivnog mulja.

Svest ljudskog društva o ekološkim problemima razvijala se brže od ove nauke. Što god čini tkanje. Zvanični podaci govore da je 40% površine zemlje i šuma. U prošlosti šumske površine prekrivale su ogromna prostranstva. Čovek je najvažniji resurs. EKOLOŠKI PROBLEMI Ekologija. pa ča i palili šume kako bi dobili veće obradive površine. izgradnja gradova. Da bi se to omogućilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja. njegov život i zdravlje ne sme i ne može da ima cenu.” “Šta god snađe Zemlju. Da bi oni poštovali Zemlju. a ne gde se pojavljuju. O zaštiti prirode govori podatak da je u Rusiji zaštićeno 6% šuma. pa zbog toga i njen rast nije ujednačen. recite vašoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu. ZEMLJA I ČOVEK “Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Pluća planete predstavljaju šume koje ujedno eliminišu štetne materije i tako obezbeđuju ravnotežu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. iako se već oslanja i primenjuje na već poznate nauke. Učite vašu decu. pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal. Rešavanje ekološkog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridržavati. a u Crnoj Gori 34% šuma. već kratkoročko rešenje koje kasnije više košta.ZAGAĐENJE I ZAŠTITA ŠUMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvrđeno je da od velikog broja biljnih i životinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. Masovno sušenje šuma. U Nemačkoj se suši čak 52%.” 58 . u zemljama bivše Jugoslavije 32%. ali se smatra da je do sada polovina šuma uništeno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije. Nastanjivanje novih predela. Trenutno izbegavanje troškova nije dobit. da je Zemlja naša majka. a to je sistemski i sistematski pristup. puteva dovelo je do smanjenja šuma. Čovek ne tka tkivo života. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to višestruko. mada je neophodno 10%. snaćiće i sinove Zemlje. čini sebi samome. danas predstavlja ekološki i razvojni problem. kao nova nauka nema veliku tradiciju. kao što činimo mi sa našom. on je samo struk u tom tkivu. Ekološki problemi moraju se rešavati tamo gde nastaju. Njen intezivni razvoj tek počinje u razvijenim zemljama sveta.

O geofizičkim promenama danas se mnogo govori. nauku. Budućnost nije daleko. Po jednima. štetne materije u SAD od 1988.godine. ipak borba putem ekoloških kampanja vodi se svugde u svetu. masovne industrije.Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice. 1854. smanjene su za 44%. od toga jedna milijarda kako bi alge isporučile dovoljno kiseonika za složeniji oblik života. Potpuno čista tehnologija ne postoji. okolina i »logos« što označava učenje. što daje rezultate npr. dom.godine. stanište. kao i geofizičke promene nastale ugrožavanjem osnovne prirodne ravnoteže. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Haeckel). od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotaču. 1993.godine do 1993. već postoje druge promene koje je Robert Fofel. samo joj se mora pogledati u oči. Problem ugrožavanja predstavlja sve veći obim proizvodnje. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka. američkom Predsedniku A. U toj isključivoj vezanosti za životinje je nedostatak Hekelove postavke. Reč ekologija potiče iz knjiga »Opšta istorija razvića organizama« (1866) i »Prirodna istorija stvaranja« (1879) nemačkog biologa Ernesta Hekela (E. govor. ekonomista i nobelovac. Termin je izveden iz grčke reči »oikos« koja znači kuća. ma kakva bila. mesto stanovanja. naučno stučnim argumentima. Današnje mere koje se podrazumevaju na planu uravnotežavanja proizvodnje i potrošnje. Iz istog korena potiče reč »ekonomija«. koja označava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u 59 . a danas promovišu I 12-u. Amerikanci promovišu “ 11-u Božiju zapovest” – “Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan”. posebno se tiču apsorgovanja toplote. a po drugima tridesetak godina kasnije. Linkomu. nastala je pre više od 120 godina.“Radi uvek tako da tvoj projekat što manje zagađuje okolinu”. reč. godine registrovao: Tehnološka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnoloških promena Stručnjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina. Zagađenje okoline nije jedini problem.

U svakom slučaju. Ekologija je nastala i u početku se razvijala u okvirima biologije. tj. filozofa Lukrecija. ali se ekološka kriza može sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. a procvat je doživela posle pedesetih godina ovog veka. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ograničen neravnotežom između stalno rastućeg stanovništva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. osnovni elementi svih definicija ekologije su živa bića. Pojam ekologije je evoluirao od čisto zoološkog (kako je definisao Hekel). pošto pojam borbe za opstanak pokriva splet međuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. Međutim. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj. nema opšte prihvaćenu definiciju predmeta koji proučava. Ekologija se može shodno ovome definisati kao ekonomija žive prirode. se formirala znatno kasnije – tek u drugoj polovini XIX veka. Međutim. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj oblasti. Znači. je. njen stvarni tvorac. Danas je ekologija priznata nauka. Hipokrita i dr. Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala buržoazija postala ugrožena ekološkim nevoljama koje je donela industrijalizacija. po nekima. sredina (okolina). Međusobni odnosi između živih bića i ostale prirode su interesovali još antičke filozofe – Aristotela. a ne samo opstanka čoveka. preko biološkog (gde je ekologija shvaćena kao grana biologije). a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. kao i sve mlade nauke. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi.. ekologija u pravom smislu reči. 60 . Konačno se shvatilo da se pojedini ekološki problemi mogu rešiti uspešno tehničkim merama. ka znatno širem. međusobni uticaji živih bića i odnosi živih bića prema sredini. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Proučavanje životne sredine pojedinih vrsta Proučavanje ekosistema Proučavanje uticaja između ekosistema Proučavanje biosfere i Proučavanje položaja i uloga čoveka u biosferi.ljudskom društvu. međusobne odnose živih bića i uticaje sredine na živa bića. ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. Teofrasta. u Starom Rimu pesnika Virgilija. Čarls Darvin. ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okolne sredine. Iako je Hekel dao ime ekologiji. U stvari.

kao i sva međusobna dejstva između različitih organizama. Persije. počinje razvoj sinekologije. Stare Grčke. uglavnom fokusirajući granične. Ekosistem je shvaćen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski određen. već plod raznovrsnih rešenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekološkim uslovima (zonalnim. oni svojim telom stoje u njenom središtu i dele njenu sudbinu. lokalnim). Beskrajna raznovrsnost ekosistema i živog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi. Sredinom dvadesetih godina ovog veka počinje proučavanje zajednica vrsta. Međutim. Čovek menja prirodu i izaziva menjanje životnih zajednica oko sebe. koji premošćuje tradicionalne barijere između prirodnih nauka. Permanentni procesi preobražaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno. Rejmond Lindemion je 1942. Nastavio je proučavanjem sredine u kojoj žive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. Žitelji Mesopotamije. shvatati i 61 . Otkrivaju se zakoni dinamike populacija međuzavisnih vrsta. godine postavio osnove za proučavanje ekosistema kao složenog sistema kroz koji teče energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove žive i nežive komponente. Antropogeno menjanje prirode teče veoma brzo.dioksida. jer su oni međuzavisni – razmenjuju energiju. naš poznati biolog – ekolog. Sto godina nakon njenog postanka (šezdesetih godina dvadesetog veka). Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom. jer su zajedno sa šumama lišili centra za sakupljanje i zadržavanje vlage. određivanje granica među ekosistemima nije lako. Čovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako će on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da neće možda razorni elementi da nadmaše one proizvodne. ali ta zajednica ima stalnu dinamičku ravnotežu i međuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. ali sa druge strane svi oni na Zemlji čine jednu celinu. U petoj fazi razvoja. Prvi ga je upotrebio Artur Džordž Tensli 1935. ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu proučavanja (poput atoma u fizici. Proučavanje biosfere je četvrta faza razvoja ekologije. ali kao strukturnih jedinica biosfere. Ekosistem predstavlja samodovoljnu životnu zajednicu i njenu mrtvu fizičku okolinu. jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. nisu ni sanjali da su time postavili temelje današnje pustoši na tim teritorijama. Stoga je stvoren termin ekosistem. Naprotiv. Siniša Stanković (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja. a uključuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizičke uslove klime i tla. Međutim. Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju. I to se dešavalo u najrazvijenijim društvima. regionalnim. U trećoj fazi razvoja ekologija se bavi proučavanjem međuuticaja ekosistema. tj. preklopne zone gde se sustiču dva ekosistema. tj. ili ćelije u histologiji). krčeći šume da bi dobili obradive površine. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti. Menjajući prirodno okruženje čovek je kroz istoriju napravio promene koje su uništile životne uslove čak i za njega samog. imaju zajedničke lance ishrane.Razvoj ekologije je počeo opisivanjem prirode. Jedno preimućstvo čoveka je što kao svesno biće ima šansu da može saznavati. ali i organizama i fizičkih uslova. cirkulaciju kiseonika i ugljen . Kreirana su dva osnovna sinekološka pojma – lanac ishrane i piramida brojeva. ekologija se usredsređuje na proučavanje čovekovog položaja u biosferi. a da uglavnom toga i nije svestan.

životinje i gljive. ili na još uže – bakteriologiju. Međutim. regeneraciju i zaštitu prirode. Stoga je fiziologija od svih bioloških disciplina najbliža ekologiji. biologiju možemo podeliti na botaniku. pogotovo u siromašnim zemljama. Spoljašnji faktori utiču i na genetički sistem. a takođe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na različita spoljašnja i unutrašnja dejstva. Genetika istražuje nasledne pojave u živom svetu. ihtiologiju. tkivima i ćelijama). algologiju. Morfologija sa ograncima citologija. entomologiju. jer energija potrebna za životne procese dolazi spolja. Savremena ekologija je sintetička. i kao društvena – humanistička nauka. 62 . ona proučava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima. Najuočljivija je zavisnost fizioloških procesa od uslova. ekologija se razvijala kao prirodna – biološka. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vaspitavaju stanovništvo za očuvanje prirode. neophodan je razvoj ekološke politike. Biološke nauke se definišu prema problemu koji proučavaju. histologija i anatomija. Fiziologija sa biohemijom proučava životne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima. a akcent će biti stavljen na biološki aspekt ekologije. Ona treba da sadrže planove korišćenja prirodnih resursa. finansijske planove za očuvanje. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. Danas univerzalni odnosi čoveka i prirode jesu predmet proučavanja i drugih nauka – sociologije. ekonomije. život je složena pojava. ornitologiju. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima živog i neživog ima izuzetno mnogo dodirnih tačaka sa hemijom i fizikom. i druge biološke discipline tretiraju odnos organizam – sredina. Znači. pošto su prirodni resursi ograničeni. Čitava organska evolucija je tekla saglasno spoljašnjoj sredini. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. protozoologiju. i tok razvića i rasta su često dirigovani spoljašnjim faktorima. psihologije i prava i dr. zoologiju i mikologiju. Spoljašnje manifestacije deluju na čula životinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri određuju njihovo ponašanje. Pošto su svi životni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine. Ovom prilikom će izostati dublja analiza tih veza.pravilno primenjivati njene zakone. multidisciplinarna nauka. Drugim rečima. čije je osnovne strukture moguće podeliti na biljke. Shodno tome. Konkretno. način života i ponašanje pod datim uslovima. Proučava uzajamne odnose ili interakcije između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje tj. U celini gledano. proučava građu živih bića.

U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog područja. 63 . zadatak biogeografije nije da proučava ekološke specifičnosti organizama. Otuda je shodno definisanju zadataka. Biljke su u velikoj većini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova nežive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko više ispoljena nego kod životinja. tj. Njegov odnos. pošto su bića u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcionišu izolovano. Biogeografija uzima u obzir ekološke osobenosti organizma čije rasprostranjenje ispituje. Osim toga. Specifične odlike jedne vrste su rezultat interakcije nasleđa i životne sredine. pa čak i rase iste vrste međusobno ekološki razlikuju. Ekologija.Međutim. a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreću i za koje su organske vrste vezani. istražujući zakonitosti na kojima se zasnivaju i održavaju zajednice organizama kao realni biotički sistemi. PODELA EKOLOGIJE Čovek. međutim. proučava reakcije organizma kao celine ne sredinu. Postoji i načna disciplina ekofiziologija. fiziološka ekologija. Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. prema životnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih živih bića. kao društvenog i svesnog bića. ekologiju životinja i humanu ekologiju. ekologiju moguće podeliti na ekologiju biljaka. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. Ekologija biljaka (fitoekologija) proučava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. ekologija nema zadatak da istražuje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam. pa ona istražuje zakonitosti na kojima ti odnosi počivaju. vodi računa o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine. Ekologija se nužno mora naslanjati i na biološku sistematiku. koja proučava mehanizme naslednih procesa u organizmima. fiziologija tretira delove individualnih organizama. Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumači fiziološkim reakcijama. Genetika. Ekologija ide i iznad nivoa individue. međutim. genetike i organske evolucije su očigledne. iako je od prvobitnog okvira života izgradio specifični kulturni okvir. Stoga se zakonitosti otkrivene proučavanjem životinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na čoveka i njegov odnos sa životnom sredinom. Ova naučna disciplina je starija i duže se razvijala nezavisno. Ekologija. Nju u prvom redu interesuje značaj interakcije organizma i životne sredine za održanje organskih vrsta u prirodi. Veze ekologije. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naučnu granu. Genetička varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. zanemarujući uticaj životinja na biljke. Često se srodne vrste. Veza ekologije i fiziologije je tesna. nužno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam. jedna od vrsta u carstvu životinja. za razliku od navedenih disciplina. već da koristi gotove rezultate ekologije. i dalje jeste deo prirode. Međutim.

pošto se uticaji sredine na čoveka proučavaju i u sociologiji. rasporedom. Ekologija u suštini proučava dva kompleksa faktora – biološki i fiziografski i njihove zavisnosti. Odnos biljaka i životinja ispituju i fito . godine Amerikanci Bardžes i Park. ekonomiji. a po drugima uređenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog društva. ponašanjem i odnosima između životinja i okolne sredine. To je relativno nova naučna disciplina. klima i dr. pravu. tj. u nauci se javlja socialna ekologija. tako i uticaj čoveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. pa svoja saznanja spajaju u nauku koja proučava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija). Humana ekologija se sve u svemu bavi sa četiri osnovne teme – stanovništvo.Ekologija životinja (zooekologija) se bavi proučavanjem rasta populacija. širi se delokrug humane ekologije. nevagilnoj prirodi biljnog sveta. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana.i zooekologija.). Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos između prirode uopšte i čoveka posebno. Pošto su životinje zavisne od biljaka kao hrane ili skloništa. Ona istražuje strukturu ljudskih zajednica u različitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju – hrana. tehnologija i organizacija. Biljna je metodološki daleko odmakla zahvaljajući pretežno statičnoj. Tako se ona može i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa prilagođavanja ljudskih populacija okolnoj sredini. Ona istražuje kako uticaj ekosistema na čoveka. Prvi ovaj termin pominju 1921. biljke čine deo spoljašnje sredine za životinje. Međutim. tehnici. ekologija životinja se ne može sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka. 64 . Nakon humane. uzimajući pri tom u obzir i tehnološke sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je to prilagođavanje postignuto. Humana ekologija proučava odnose čoveka prema živoj i neživoj okolini. Veštački je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. arhitekturi. To je društvena nauka (sociološka) koja istražuje odnos čoveka i njegove životne sredine analizirajući društvene procese i odnose koji utiču na elemente njegove životne sredine. okolina.

temperatura. sav. Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni. Ovde više nema odvojenog biološkog i fiziografskog aspekta. Analizira odnose na nivou zajednice. a sposoban je da se sam reguliše. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa – kako na životinju utiče vlažnost sredine. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protiče energija i kruži materija. neposredni. Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije.NIVOI ISTRAŽIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski. 65 . patogene Sporozoea. virusi itd. produktiviteta. čitav). Na ovom stupnju istraživanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima.. Istražuje odnose na nivou individue. vrsta Biloški Biotop Abiotički faktori (svetlost. svetlost. Shematski bi se to moglo prikazati na sledeći način: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka. paraziti. Treći je holografski nivo (grč. holos=ceo. Drugi je cenografski stepen..) Fiziografski Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju.

populus = populacija.EKOLOŠKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se može podeliti na više načina. već interdisciplinarna. Prvi stupanj proučava skupove jedinki iste vrste. Ako se bazira na nivoima istraživanja. vlažnost. klima.). Naućna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. ekosistemologija.i zoocenoze. Postoji još nekoliko sinonima koji se ređe koriste. narod). koji se ne ustručava od razaranja«. Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinačno. koji uključuje tri stupnja. Hegel je ukazivao: »samo ona svest koja je tek prekoračila životinjski nivo ima kao osnovni sadržaj takvu žudnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom. ovaj deo ekologije nije čisto biološka. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava životne potrebe. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitički. Pošto uključuje i neživo. takozvane životne zajednice. Životna sredina predstavlja sveukupnost žive i nežive prirode van organizma. nego kao kompleks koji odlikuje biotop. svetlost. Autekologija (idioekologija ili analitička ekologija) proučava jednostavne odnose na idiolološkom nivou. patogeni. geohemijom. biohemijom. Ona. tj. pripadnici iste vrste i dr. Sinekologija (sintetička ekologija) u istraživanjima primenjuje sintetički postupak. faktori zemljišta. tj. mostovna nauka sa pedologijom. Češće se zove populaciona ekologija. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (grč. Na život svakog organizma utiče živo i neživo okruženje (temperatura. Razdvajanje biljne od životinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojećih odnosa u prirodi. tako i biljke. plen. posmatrajući jedinke. biofizikom i dr. ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. odnose jedinke prema abiotičkim i biotičkim faktorima sredine. hemijski sastav sredine. najviši stupanj istraživanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema. pa se ovaj organak zove biocenologija. Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice. Otac moderne ekologije. Judžin Odum. Treći. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. ekologiju smatra vezom između prirodnih i društvenih nauka. simbionti. ali je metodološki dopušteno odvojeno ispitivanje fito. mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija. na nivou populacije je. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetički sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama. paraziti. odnosno biocenoze. Naučna disciplina koja se njime bavi je demekologija. Drugi stupanj istraživanja u sinekologiji kao težište ima skupove populacija različitih vrsta biljaka i životinja koje naseljavaju jedan prostor. Svi ovi činioci 66 . drugi organizmi – kako predatori. demos = lat.

NIVOI ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA Mogu se izdvojiti četiri osnovna intergaciona sistema: ćelija kao organski kompleks makromolekula. populacija kao skup jedinki jedne organske vrste. tehnosfera predstavlja ljudska naselja. prateća infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. sumpora. takozvanu troposferu. tj. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i čovekov opstanak.se označavaju kao ekološki faktori. vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode planete Zemlje.=život. između kojih se vrši materijalna razmena. postalo univerzalni problem.tehnološkom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma štetno dejstvo po prirodnu sredinu. reke i šume. 67 . živa bića su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljašnjom sredinom. ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje živu (biocenozu) i neživu komponentu (supstrat na kojem zajednica živi – biotop). biocenoza ili životna zajednica kao integrisani sistem većeg broja populacija različitih organskih vrsta. sfera grč. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagađenje počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi. u atmosferi se povećava količina: ugljen-dioksida. višećelijski organizam (jedinka) kao višećelijski kompleks. Naučno. Kao otvoreni sistemi. azotnih jedinjenja.=lopta). ZAGAĐENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva. hidrosferu do najvećih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km. Ona obuhvata čitav naseljeni prostor na Zemlji (bios grč. vremenom. Taloženjem sumpora i azota nastaju kisele kiše koje ugrožavaju tlo. odnosno donje slojeve atmosfere (10 – 12 km u visinu). jezera. biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem.

u kojoj je sve na određen specifičan način povezano. zahvaljujući ekologiji. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nužno su morala da proisteknu i drugačija. da živu prirodu čine ne samo pojedinačne organske vrste već i biocenoze u koje su organske vrste na specifičan.ZAGAĐENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. pri tom zagađujući vodu i povećavajući njenu potrošnju. što je stvar krajnje štetna. Zagađenje života u morima može vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim će proizvodnja kiseonika biti obustavljena. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Nekada. u ne tako davnoj prošlosti. Krčenje šuma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. ne prestaju. U zemljama u razvoju se krči šumski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora. Ne samo to. čini se da vrste biljaka i životinja do sada nikad nisu bile tako ugrožene kao danas. modernija i kompleksnija shvatanja o zaštite prirode. zaštita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. već i narastaju i dobijaju globalni karakter. Pored toga. sve to ne znači da je zaštita retkih i ugroženih vrsta danas manje aktuelna. kao celini. problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih površina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. u kojima je na izvanredan način izraženo dijalektičko jedinstvo žive i nežive prirode. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naročito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. pa i čoveka. Sve ovo dovodi do negativnih promena u čovekovoj sredini koje sa naučno-tehnološkom revolucijom. Šta više. Naprotiv. ekološki način inkorporirane. što se negativno odražava na rast biljaka i životinja. 68 . Danas. Izradnjom autoputeva i naselja se povećava buka i koncentracija ugljen-dioksida. Naravno. koji zrači i po sto godina. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnoloških procesa. problem zaštite žive prirode shvatao se pre svega kao zaštita retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Čak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada. Sve više se smanjuje kvalitet i količina vode koja je potrebna za egzistenciju živog sveta. došlo se do veoma značajnog zaključka da uništavanje vrsta znači istovremeno i osiromašenje svetskog genofonda. ZAGAĐENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava. u krajnjoj liniji i o biogeosferi. shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu. Ova kvalitativna promena bila je omogućena saznanjem da je pre svega.

Sada se uvode mnoge ekološke norme koje moraju poštovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se čistije, zelene tehnologije, vrše se prečišćavanja otpadnih voda, zagađenog vazduha, recikliranje iskorišćenih proizvoda i druge akcije kojima se pokušava, kroz održivi razvoj, redukovati zagađenje i unaprediti životna sredina. ZAKLJUČAK Ekologija je oduvek bila prevashodno biološka nauka, što proističe već iz same njene definicije, koja je opšte prihvaćena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom živih bića prema spoljaćnjoj sredini. Međutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljašnjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraživanja mora uključiti i elemente nežive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljište i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo biološka nauka već i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na živim bićima. Sa obzirom na svoj predmet istraživanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najvećoj meri povezana sa pitanjem zaštite, obnove i unapređivanja spoljašnje životne sredine, pri čemu je od posebnog značaja njen interes za odnos čoveka prema toj sredini i odnos te sredine prema čoveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven način profesionalno bavi problemima životne i uopšte spoljašnje sredine, i čovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolaže daleko najvećom sumom znanja i činjenica o problemima spoljašnje sredine, što znači problemima njenog očuvanja (zaštite), obnove i unapređenja. LITERATURA Veljović, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Janković, M. (1994): Razvoj ekološke misli u Srbiji. str.183-193. Pešić, S. (1996): Ekologija i geografija životinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH ŠUMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove šume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 – 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih šuma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godišnje; godišnje temperature su od 5-8°C, a u doba vegetacije 10-14°C. Jela ne podnosi letnju sušu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoće u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip šume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazeći se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekoloških faktora učinio je da ovaj pojas planine postane utočište mnogim vrstama iz nižih i viših pojaseva. Mnoge čiste planinske bukove šume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korišćenja i seče jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veću istorijsku starost bukovo-jelovih šuma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smrča se postepeno spušta iz višeg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove šume gde formira mešovitu zajednicu smrče, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivšoj Jugoslaviji bukovo-jelove šume zauzimaju najveće površine na krečnjaku u dinarskom području Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutrašnjosti zemlje i jugo-istočnim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeđim zemljištima lake ilovače. Bukovo-jelova šuma u Srbiji naseljava pretežno severne strane masiva, često izvorišne čelenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove šume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, Šari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Goču, Tari. Floristički sastav - U spratu drveća i žbunja najčešće vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim šumama postiže najveći stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smrča se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove šume na Goču su interesantne i vrlo raznolike zbog složenosti reljefa, različite geološke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljišta iz ove šume spadaju među naša najproduktivnija šumska zemljišta, čija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanović je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih šuma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Goču, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljištu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izložene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najteži uslovi za život jele, zemljište je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove šume razvijene na krečnjačkim stenama i predstavljaju najznačajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova šuma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloženosti naše strane masiva severu i zapadu i velike razuđenosti reljefa. Jela je bila šire rasprostranjena u prošlosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krečnjaku potkovičastog vlažnog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i mečje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istočnim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35°. Karakteristično za ovaj masiv je sve veće prodiranje smreče u bukovojelove šume ili formiranje smrčevo-jelovih šuma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana čistim planinskim bukovim šumama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove šume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove šume već dominiraju smrčeve i smrčevo- jelove šume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smrče U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike veće u ovom tipu šume na celom prostoru od Plješevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smrče je ograničena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove šume određuje vrsta Abies alba-jela svojim ekološkim dijapazonom. Smrča se održava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujući zaštiti koju joj pružaju jela i bukva. Ovaj tip šume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrčevo-jelovog tipa, i bliži je predačkom lišćarskočetinarskom tipu šume refugijalnog pojasa naših planina. U Srbiji prosečni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas šume smrče, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istočnoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pružaju se do 1600 m n.v.. Zemljište na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem šumske prostirke od lišća bukve, visoko produktlvno. Floristički sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zečja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postižu optimalni prirast u visinu i debljini na čitavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove šume izgrađuju

71

Njihov životinjski svet je u sinekološkom pogledu mnogo manje poznat od biljnog. Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). Proređene šume bukve i jele. Knautia sarajevensis. Bison 72 . Svaki poremećaj odnosa bukove i jele u šumama vodi poremećaju čitave stukture šume i snižavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Leontodon autumualis. Stanje bukovo-jelovih šuma Srbije: Smrča i jela se danas maksimalno eksploatišu iz bukovo-smrčevih. Antoxantum odoratum. Cynosurion Tx. Trifolium pratense. ŽIVOTINJSKI SVET BUKOVIH ŠUMA Životlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih šuma. Lilium bosniacum. Gulo gulo-žderonja. Jastrepcu. Primula intricata. preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju prašumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrčama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. U glacijacijama životinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas žive na severu Evroazije: irvas. Malo se radi na zaštiti ove mešovite šume od seče. Alchemilla vulgaris. Degradirani. jele i smrče je imperativ za praksu. Poa alpina. jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prečnika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu. Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenščikova. na Goliji. Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). repens. mali fragmenti čistih.poseban pojas na planinama od Balkana. Carum carvi. I Bromion erecti čije su edifikatorske vrste: Pančićia serbica. Orchis sambucina. i bukve. T. Campanula patula i dr. I u Srbiji su se zadržale nedirnute prašume sa ogromnim stablima smrče. Staroj i Suvoj plamni. čiji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od čistih bukovih. Polygonum bistrota. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih šuma na Dinaridima je izgrađena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Pančićion Lakušić. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu čine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum). Festuca fallax. Smanjuju se površine mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat životinjski svet: nilski konj je živeo kod Postojine u drugoj interglacijaciji. Rtnju. nosorog Tichorhinus antiquitatus u trećoj interglacijaciji. a loših bukovih šuma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku. Goliji. bukovo-jelovih i bukovo-smrčevo-jelovih šuma.

pljosnati crvi i gliste. D. mamut. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlažu organsku materiju. Cerambycidae. Anobiidae i Ipidae. U bukovim šumama Kragujevačke kotline obitava najmanja šumska asambleja surlaša (22 vrste. Caliginosa caliginosa. izdanci i stabla drveća služe mnogim životinjama kao hrana. 57 jedinki). A. a to su mnogobrojne materije. I u višim spratovima sume životinjsko naselje je raznovsno. koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takođe potrošači lišća: biljne vaši koje se hrane sokom drveća i drugi insekti). Vejdovskyi. stonoge i skokuni ili su grabljivice. pećinska hijena ali i veliki tetreb. Gliste rijući zemlju uvlače mrtvo lišće i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. pećinski medved. Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekološki bitno različite. Osnovna hrana većine životinja su žirevi. mnoge artopode. lešnici i drugo semenje koji sadrže dosta hranjivih materija. D. Posebno je bogato naselje koje se razvija u šumskoj stelji i u gornjem sloju zemljišta. koje se hrane lišćem. U okolini Ražnja: Allobophora rosea. među kojima i grabljivi insekti). Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvođače organske materije-producente. Njima se pridružuje čitav niz predatora (ptice. a često i rovčice. jazavci i ptice insektojedi. a i mnoge druge bitni su elementi održavanja ekološke ravnoteže u šumama. i danas već izumrele vrste: runasti nosorog. sklonište ili lovište. pretežno fitofagnih insekata. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda. Ovibos moshatus-mošusno goveče. Bukova šuma pruža obilje hrane. A. Sveže lisće. Ispod sloja opalog lišća žive prave životinje tla: valjkasti crvi. a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. Leming. U bukovim šumama Goča nađene su vrste: Dendrobaena jastrbensis. Doflelni. Njima se hrane biljojedi. U bukovim šumama karakterističan tip životne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (životinje koje se veru po drveću listopadnih Balkanskosrednjeevropskih šuma). fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekološkom pogledu. a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. Danas na velikim prostranstvinia listopadnih šuma u Evropi živi oko 4. a Acalles capiomonti geofil. Tim životinjama se hrane grabljivi beskičmenjaci. Allobophora leoni. Gljive su takođe važan element ishrane mnogih životinja. Lumbricus rubellus. attemsi. Ostalasium lacteum.000 vrsta životinja. kao i ose drvenarice). Životinjsko naselje se raspoređuje po spratovima. orasi. 73 .mokrice. lisica. i to kako na površini stabla i lišća (gusenice velikog broja vrsta leptira. Proctodrilus tuberculatus. Sve te životinje tla. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka . Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. pa je i životinjski svet bogat. tako i u unutrašnjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae. polarna lisica. vuk. jer prerađuju uginule biljke i životinje u sićušne delove pripremivši ih tako za milione bakterija i gljivica koje žive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. U bukovim šumama Rtnja: Allobophora rosea.bonasus-bizon.

dok su noću aktivne samo grabljivice i neki glodari. Pred početak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata. Akvitet sitne šumske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova. Martes kuna-kuna zlatica. Ova pojava je najizraženija kod ptica.Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora većih fluktuacija brojnosti mnogih šumskih insekata. Među životinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne. a česti su i vuk. lisica. druge vrste provode zimu u aktivnom stanju. U ovoj zoni živi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-običan zec. avelanarius-lešnjikar i dr. sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u proleće i jesen. slepi miševi). Fauna bukovih šuma je vrlo bogata. Najtipičniji carnivor je divlja šumska mačka-Felis silvestris. Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge). ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja skloništa. Najkarakterističniji stanovnici ovih šuma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh. vrste koje ceo svoj život provode u bukovim šumama (ne migriraju) na različite načine provode zimu. Lepus timidus-beli zec. kičmenjaka. Elyomys quercinus-vrtni. stonoga. Apodemus silvaticus-običan šumski miš i Apodemus flavicollis-žutogrili šumski miš. stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traženja hrane u toplijim zimskim danima. preovladaju danju aktivne forme. Muscardinus a. 74 . Kod insekata je veoma izražena zimska diapauza. koje ipak mnoga živa bića prežive pod zaštitom snežnog pokrivača. gde šumska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonište za sitnije oblike. Od sisara za ovu zonu su karakteristični od preživara: Cervus elaphus-crveni jelen. Što se tiče aktivnosti životinja. Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom čitave zime ali isključivo na onim mestima i delovima drveća koji su van snega. Od mitoloških glodara najčešća je riđa šumska voluharica-Cleth-rionomys glareolus. posebno fitofaga. Sciurus vulgaris-veverica (element tajge).Canus lupus. Capreolus capreolus-srna. I krupnije životinje migriraju pred početak zime u susedne submediteranske šume ili dalje. U bukovim šumama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka. Neke vrste usporavaju svoje životne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi. jazavac-Meles meles. Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sreće češće nego u drugim biotopima. Od krupnijih životinja. Castor fiber-dabar. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodične migracije šumskih životinja. u istoriji je živeo Bison bonasus-zubr: od nepreživara divlja svinja-Sus scrofa se sreće češće nego u drugim biotopima. tako da zimi ne love. elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved.

Rana esculenta-mala zelena. Tetraster bonasaialeštrka. Bombina bombina-crveni mukać. Natrix natrix-barska zmija. Salamandra salamandradaždevnjak. Bombicilla garrulus-svilorepa. ili se zavlače u mišiće i oči. Rana ridibundavelika zelena. Leuciscus cephalus-klen. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug.Od insektivora najbrojnija vrsta je običan jež Arinaceus europaeus. Hicraaetus pennatus-patuljasti orao. Falco columbarius-mali soko. Turdus viscivorus-drozd imelaš. Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak. Vipera berus-šarka i dr. moruna. Rhodeus-gavačica. Preko teritorije ovih šuma se sele mnoge vrste: Turdus musicus. Rana dalmatina-šumska žaba. Ovde se češće nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos. Parus caeruleus-senica plavić. Parus major-obična senica. Regulus regulus-kraljić. Picus canus-siva žunja. Carduelus spinus-čižik. Erithacus rubecola-crvendać. ovčja vaš-Melophagus ovinus. ujedno su i domaćini drugim živim bićima. neki su paraziti i žive u krvi. Phylloscopus collybita-zviždak. kečiga). Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra. a prisutna je i krtica Talpa europea. Druga sićušna živa bića se služe pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjača. Sylvija atricapilla-crnoglava grmuša. pantljičara u probavnom sistemu. Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna žunja. Columba oenasgolub dupljaš. i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka. Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae. Tu su vrste Dilepis undula-pantljičara. Češće nego u drugim biotopima sreću se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. Laceita agilis-šumski gušter. Pyrrhula pyrrhula-zimovka. Ptice osim što su deo nekog većeg ekosistema. Ptičje gnezdo je stalno prebivalište niza malih beskičmenjaka koji u njega dođu pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Emberiza citrinella-žutovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih šuma iz nizija da bi se tu razmnožavale po drugi put u toku leta. deverika. Parus palaustris-siva senica. 75 . Alytes obstericans-primalja. C. Turdus ericetorum-drozd pevač. Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-živorodni gušter. Phylloscopus trochiliszviždak kovačić i mnoge vrste plovuša. Phylloscopus sibilatrixšumski zviždak. flammea (retko). Ornitofaunu karakterišu vrste: Strix aluco-šumska sova. buva-Ceratophyllus hirundinis. Anguis fragilis-slepić. ptičja muvaOrnithomya avicularia. Na njihovom telu i u njima živi mnoštvo beskičmenjaka. Element tajge je vrsta Bufo bufo. Fringilla montifringilla-severna zeba. vaš-Cuclutogaster. Bufo viridis. Buteo buteo-mišar. grnja-Joubertija microphyllus.

sedefasti šarenjaci: Brenthis ino. Od tvrdokrilaca su karakteristični trčuljci Carabus: C.insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon. Ch. Trbušani nađene su Compodea i Jaryx. Najpre Rimljani. ugaženih staništa. Mecosthetus grossus. Devastacija je bila najveća na donjoj i gornjoj granici bukve. Ch. Omocestus viridulus. Uporedo je išlo neprekidno proređivanje i uništavanje bukovih šuma od strane zemljoradnika i stočara.dorsatus.balcanicum. pobuđene zagrevanjem šumske stelje. obrubljeni crnacErebia medusa. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH ŠUMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: prolećni. ljubičasti car-Apatura iris. 76 . Chrysachraon dispar. a zatim Turci su na primitivan način eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i ćumura. odnosno njenih nadzemnih delova. Preljina. surlaši-Curculionidae. Classiana dia. Lista zatim sprat žbunja i naposletku sprat drveća. Chorthippus longicornis. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu . U jesen dolazi do opadanja lišća i iščezavanja prizemne flore. na staništima brdske bukove šume razvija ne samo sekundarna već i tercijalna vegetacija okopavina. Sokolići. U ovim šumama se sreću Stenobothrus lineatus. S. čija toplota zrači u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore. lepa strižibuba Rosalia alpina. Campodea Svensoni.biguttulus. prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke.decipiens.arcensis-poljski i C. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris. letnji i jesenji.brštenjem mladih lastara i mladica bukve onemogućavala je obnovu šume.albomarginatus. satir-Minois drias. O. Na svojoj gornjoj granici bukva je uništavana i potiskivana naniže zbog stalne težnje za dobijanjem što većih površina pod pašnjacima. ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH ŠUMA Znatne negativne promene u bukovim šumama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba. Ch. Limenitis camilla. Eosentomon transitorium. Saturnia pavonia. A.coriaceus-kožasti. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. plavac-Lysandracoridon. Za vreme zime asimilacija je praktično ograničena na sloj mahovina. A. Tako se danas. U bukovoj šumi na lokalitetima Konjevići. nigromaculatis. Najbolje je izražena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih šuma. Stauroderus scalaris. strništa i smetlišta. Ekološki smisao tih promena leži u smanjivanju transpiracione površine. brojne bube listare-Chrysomelidae. Gomphocerus rufus.Od beskičmenjaka najbolje je proučeno rasprostranjenje skakavaca. U brdskim pojasevima usled stalne težnje čoveka za proširivanjem obradivih površina pored ostalih šuma stradale su i bukove šume. Od ostalih beskičmenjaka . Pod nešto slabijim uticajem čoveka su bukovo-jelove šume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale. Sa porastom temperature u proleće. Odontopodisima ventralis.

Pteris tip-sa bujadi. 1953. 1943.Br.-Bl.-Bl. Sveza ALNION VIRIDIS Aich. pažljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanačke šume. 1931. Pošto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanačku moć. divlje goveče tur. Njihov značaj za čoveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. Obuhvata planinske Fitocenoze. Planinske zajednice zeljastog ili žbunastog karaktera. Senecio tip. Danas se može izdvojiti niz degradacionih faza bukovih šuma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom. dabar. Sesleria tip. Erica tip i dr. 1921. godine zbog uticaja čoveka izumrlo 9 vrsta životinja. Na Kavkazu je do 1918. Veratrum tip-sa čemerikom.Tako da danas imamo pojavu stalnog sužavanja pojasa bukovih šuma . među kojima i lav. a nešto manju biocenozu montanih bukovih šuma. Na mnogim našim planinama čovek je krčenjem šuma doveo čitave komplekse zemljišta do potpune erozije. Tilia tip-sa lipom. Alropa tip-sa velebiljem.-Bl. i to ređe sreće se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov. koje mogu biti od priličnog ekonomskog značaja. Et Tx. VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO . U praksi. Floristički sastav svih ovih degradacionih tipova je karakterističan ali nepostojan i svi imaju specifične sukcesije i dinamiku. u interesu našeg šumaratva je podizanje novih bukovih šuma. Festuca tipsa vlasuljom. 77 . los. zeljaste ili žbunaste. Najveću produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih šuma. sa različitim edifikatorskim vrstama.ADENOSTYLETEA Br. Prilikom pošumljavanja ili unošenja bukve u različite sastojine treba voditi računa o ekološkim osobinama staništa. gepard. 1933. a gornja spušta sve naniže.et J. o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanačko poreklo). U Srbiji. Preterana seča i uništavanje bukovih šuma kao specifičnih biljnih zajednica nosi sa sobom i iščezavanje mnogih životinjskih vrsta koje su prilagođene upravo na tu mikroklimu bukove šume. Luzula tip-sa luzulom. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br. Red ADENOSTYLETALIA G. U Hrvatskoj Caluna tip. Vaccinium tip-sa borovnicom. zubr i tigar. kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala. Higrofilno .donja granica se penje naviše.frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i žbunova.

senecio-achilleetosum i c) subas. To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis Čolić et al. Typicum. bukovo-jelovim i molikovim šumama). Zajednice koje se javljaju na šumskim proplancima. 1930 em. u zoni šuma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. 1963. 1963. luzuleto-deschampsietosum flexuosae.-Bl. 1931. 78 . b) subas.-Bl. koje se javljaju u zoni šumskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr. Mezofilna zajednica šumskih oboda. Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. progalama na obodima šuma i na šumskim požarištima. dubokom zemljištu. Oberd.Obuhvata zajednice zelene jove. pretežno na silikatnim stenama i svežem zemljištu. VEGETACIJA ŠUMSKIH POŽARIŠTA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx.). 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br. Raspostranjena je naročito na požarištima. Naročito je značajna i široko raspostranjena sledeća: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br. Poznato je više asocijacija. Obuhvata zajednice na oligotrofnom. 1937. u pojasu četinarskih šuma. Obuhvata zajednice na eutrofnom. Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933. rasprostranjena na Staroj planini (Mišić et al. et Prsg. Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje. često čine gornju šumsku granicu. na silikatnoj podlozi i zemljištu sa dosta kiselog humusa. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. 1930) Tx. 1957. je as. Epilobietim angustifolii. Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur. naročito na šumskim požarištima. vegetacija šumskih progala i šumskih požarišta. obično kiselom zemljištu. U Srbiji su opisane tri asocijacije. na većim nadmorskim visinama (naročito u smrčevim.1950. Najvažnija i najraspostranjenija među njima. Raščlanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica šleske vrbe i planinske jove. 1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vukić.

na bogatom zemljištu. Izdvojena su četri facijesa. Javlja se na vlažnim mestima. 1989). Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne žbunaste zajednice. 1941. to ćemo se podrobnije upoznati sa posledicama požara na šumskim staništima. 1949) Oberd. Javlja se na požarištima šuma omorike (Piccetum omorikae). c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca. koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle požara (Vukičević. 79 . sa dosta humusa. b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca. c) facijes rubosum (hirta) . na serpentinskoj podlozi. Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. Na ruderalizovanim staništima. SUKCESIJE VEGETACIJE NA ŠUMSKIM POŽARIŠTIMA I ČISTINAMA Jedan od uzroka koji narušavaju složenu strukturu šume i uslove njene sredine ili njenog staništa (njenog fitoklimata) jesu šumski požari. 1965. To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela. b) facijes epilobiosum angustifoliae. 1965. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. nitrofilnog karaktera. alkalne reakcije. 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae. Nađena je na Goliji (Gajić. d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum. Asocijacija Calamintho (acinos) .Dosta je raspostranjena na požarištima i praznim prostorima brdske bukove šume (Fagetum montanum). S obzirom da su oni česta pojava u našim šumama. Javlja se na požarištima šuma munike (Pinetum heldreichii). počev od prve godine posle požara do "stabilnog" stanja. alkalne reakcije. U Srbiji se sreću dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) . 1965). Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) . 1965. Asocijacija Luzuleto .Brachypodietum pinnati Vukić. naročito u šumama izgrađenim od četinarskih vrsta drveća u višim predelima.Menthetum thymifoliae Vukić. kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom šumske vegetacije na požarištima.Salicetum mixtum Vukić. 1950. 1965. To je termofilna zajednica požarišta na staništu šuma crnog bora.planinskoj crnici. Javlja se na požarištima šuma bora krivulja (Pinus mughus).Rubetum to mentosae Vukić.Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula). u blizini rečica. 1973. Asocijacija Telekietum speciosae Treg. na plitkom zemljištu . na krečnjačkoj podlozi. na plitkom zemljištu (blokovi stena izbijaju na površinu). 10 godina posle požara (Vukičevič. Utvrđena su četiri facijesa.

povećanja evaporacije vode. dolazi do znatnijeg oštećenja zemljišta. Posle šumskih požara nastupaju određeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije. Ovo se odnosi. pre svega. pa je često potrebno da prođe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje. od vrste požara zavisi da li će sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni požar) ili će on sasvim nestati pod uticajem požara (visoki požar). a posledice toga su promene u reakciji zemljišta u pravcu alkalnosti i prevođenje u rastvorljiv oblik velikih količina kalcijuma. inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je šuma bila pre požara. Bitno je da se zemljište zaštiti što pre od erozije. i tada vrlo često čitavo zemljište nestaje u požaru. dok u drugom slučaju šumsko zgarište dobija svojstva otvorenih staništa. već prilikom požara. Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela. smanjivanje relativne vlage vazduha itd. Pod uticajem šumskih požara koji uništavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanišni uslovi. na slučajeve kada šumski požari zahvate organogena zemljišta koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljište). To su pretežno borova staništa. magnezijuma i fosfora. Isto tako. Štetne posledice šumskih požara mogu biti u znatnoj meri ublažene ako dođe do regeneracije šumske vegetacije. Ako su u pitanju padine sa izraženijim nagibom. Ovde nas interesuje drugi slučaj.od prvih. 1955) mogu prikazati shematski na sledeći način: 80 . izmenjenim staništima. Isto tako. Najvažnija neposredna posledica požara je sagorevanje šumske prostirke i humusa iz površinskih slojeva zemljišta. U prvom slučaju bitno se menja šumska mikroklima. onda je na takvim staništima šuma kao vegetacijski tip trajno uništena s obzirom da je erozija zemljišta uvek propratna pojava. jer odlazi u atmosferu. kalijuma. sagorevanjem organskih materija. Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljišta.Od intenziteta šumskog požara zavisi u kojoj će meri biti izmenjene stanišne prilike ili drugim rečima. Ovde će biti upravo reći o ponovnom razvoju ili sukcesiji šumske vegetacije . bilo prirodnim ili veštačkim putem. koji se po Tregubovu (1941) i Glišiću (1950. koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biološkog kruženja. što se naročito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojačavanje amplituda temperatura u zemljištu i prizemnim slojevima vazduha. i to kako u pogledu izmena koje se događaju na samom staništu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim. azot uglavnom bude izgubljen za zemljište.

Ako su ekološki uslovi povoljni. nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajućih vetrova). na ovakvim padinama ne može se uvek očekivati nalet semena breze. fitocenoza jasike (Populetum tremulae). Ako su uslovi staništa povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula). sa znatnijim udelom ive. označena po Glišiču (1950) Betuletum. Inicijalne šumske fitocenoze mogu biti raznolike. u višim predelima postoji ponekad između stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan međustadij. u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. Ali. Međutim. onda će se razviti tipična fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum. i u tom slučaju javlja se pionirska fitocenoza breze. preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta. onda će se pojaviti. pa će se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem. što zavisi od uslova staništa. da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. Međutim.nigra). često dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili čak i do inicijalne šumske fitocenoze.Početni stadij razvoja šumsle vegetacije posle požara Odmah nakon požara. 81 . Posle toga. preko jednog stadija vrsta Rubus (u višim područijima pretežno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske šumske fitocenoze. prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium). koja dominira na svim površinama gde su pre požara bile sastojine šumskog drveća. Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) šumskih fitocenoza naseljavaju se vrste drveća sa većim stanišnim zahtevima i. u povoljnim uslovima. koja odgovara ekološkim uslovima toga područja. U slučaju da stanišni uslovi ne omogućavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko požarišta. koje doprinose popravljanju uslova zemljišta. dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije šumske zajednice. u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S. ako požarište leži na strmim padinama. preko jednog ili više stadija. dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljišta pojačava se njegova skeletnost.

koje sve više dobijaju mezofitni karakter. nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drveća i uopšte strukture sastojine. U sledećoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u višim planinskim predelima. smrče i jele (bukve). naseljavanjem belog bora i smrče. Ove promene odvijaju se neprekidno. Glišiću. pionirskih vrsta na požarištu dominiraju duže vreme heliofitne vrste. Tek kasnije. što ima posledice i u mikroklimi staništa. počinju da dobijaju sve više sciofilnih elemenata. u početku sa 82 . 1955) Ovaj.Shema razvooja šumske vegetacije van dohvata plavne vode. glavnom. koje su sa manjim životnim zahtevima. jačih vetroizvala i čistih seča (prema M. Očito je da posle naseljavanja prvih. posle požara. kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje. sastavljene od heliofilnih vrsta drveća. inicijalne stadije razvoja vegetacije posle šumskih požara. ne obuhvatajući još one složene procese u dinamici razvoja šumske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze.

stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle požara). POPULO – BETULETUM typicum (Glišić) Shema razvoja vegetacije posle požara. posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija . jačih vetroizvala i čistih seča u regionu šume bukve i jele na triaskim krečnjacima (prema V.ispoljenim dinamizmom. 2. u pojasu brdskih šuma bukve (Fagetum montanum).zajednica brdske šume bukve. stadij Populus tremula. Vukićević je (1961) utvrdila sledeće sukcesivne stadije. Stefanoviću. 4.sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza. sa znatnijim udelom šumskih vrsta drveća. stadij vrbovice (Epilobium angustifolium). 3. stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca. U našem konkretnom slučaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). 1960) 83 . koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. Na požarištima u Srbiji. čije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. kasnije sa usporenim .

Za kontinentalna područja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena šuma hrasta. Beograd 1957. Univerzitet u Kragujevcu. Pteridium aquilinum. erythronietosum). a u drugom slučaju preko zajednice lučkog jasena i crne jove. Agrostis alba.posebna izdanja. Biološki institut N. decembar 1998. Slađana Levajac. monografija. kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium). Goran Andrić. div. Vitomir Stefanović: Fitocenologija sa pregledom šumskih fitocenoza Jugoslavije. Kragujevac. novembar 1992. 5. nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas. Danijela Đordević. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva. jer u prvom slučaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze. institut za bioliška islraživanja "Siniša Stanković" Beograd 1998. koji vodi ka vrištinama. Slavica Milović. Genista elata i dr. Juncus sp. Goranka Anđelković. Kragujevac. sečom drveta. 6. Agrostios vulgaris i drugi na močvarno oglejenim zemljištima (subas. caricetosum pilosae). I knjiga. pašom. april 2000. 12. odeljenje prirodno-matematičkih nauka. 84 . Vijislav Mišić: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. Ranka Popović. Vojislav Mišić. gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris. Diplomski rad: Kišne gliste Stare planine. Juniperus communis. 9. K. Sanja Denković. Curculionidae) Kragujevačke kotline. I. Anka Dinić. OOUR. 11. Kragujevac. Univerzitetski udžbenik. 2. Diplomski rad: Kišne gliste Goča. Nikola Vukićević: Vegetacija Srbije II Šumske zajedince I.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Progresivni stadiji razlikuju se takođe. u prvom redu tipa zemljišta. regresija i progresija vegetacija će se odvijati različito (Ziani. Sarajevo 1986.R. gde se javljaju više higrofilni elementi: Lycopus europeus. D. Branko Karadžić: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. 1957). Ljubljana 1995. Kragujevac. Srbije . 4. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke. Diplomski rad: Kišne gliste Rtnja. Kragujevac. Diplomski rad: Kišne gliste okoline Ražnja. 8. decembar 1992. Branislav Jovanović. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela Čačka. 3. Kragujevac. januar 1999. Beograd 1997. Momčilo Kojić. zavisno od stanišnih uslova. Kragujevac 1997. LITERATURA 1. Snežana Pešić: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaša (Coleoptera. Genista germanica. prirodno-matematički fakultet. novembar 1999. 10. Srpska akademija nauka i umetnosti. Na površinama gde su šume degradirane steljarenjem. Lopatin i S. 7. "Svetlost".

Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada .Svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada.Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu.Efikasna kontrola .ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje.. Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smeća i njegovo adekvatno odlaganje u reciklažu. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. transport.Ekološki .Tehnološki .Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline ..Ekonomski .međutim nije sve što završi u kanti za smeće otpad koji mora da se spali ili odloži na deponiju. Nadzor nad kompletnom strukturom.Upravljački .Reciklaža i iskorišćavanje . -Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.Zbog toga se možemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna “zemlja kontejner“? Osećaj za čisto i lepo je već odavno izgubljen.Sakupljanje.Svakodnevno.8 kilograma otpada.Veliki deo starih stvari može ponovo da postane upotrebljiv materijal.Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti . Razbacano đubre je postalo deo “normalnog“ životnog prostora.Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: .Od strane javno komunalnih preduzeća prikupi se tek nešto više od polovine. Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. 85 .koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i završi na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji.svako od nas u proseku napravi oko 0.Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.Smanjenje rizika i opasnosti . a to su: . optimizacija procesa. izvorima otpada.

Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: . smrvljen. sistemi za infuziju. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. iskoristiv kao izvor energije.Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. lancete. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. Infektivni otpad koji se može obrađivati: Otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. 86 . koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. .Potsticati sigurnost i zaštitu. našeg Zdrastvenog Centra. kao i sekundarne sirovine.Podržavati procese reciklaže. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. vaginalne sonde i ušni levčići. . Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. speculum.Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada.) sonde rektalne i gastralne. fekalije. otpad iz dela za dializu. epruvete. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima.Opredeljivati se za čiste tehnologije. Obrađeni otpad mora biti sterilan. obdukcijama. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. krv. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. Napravićemo nešto naše. plazma.-. urin . Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. ampule idr ). Šansa naše kuće je velika.Otpad se mora obrađivati i odlagati . neprepoznatljiv. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine.Zbrinuti sopstveni otpad. ostatci hrane. vrećice sa tekućim sadržajem. špricevi. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. hiruški otpad. previjanju rana. suv. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. petrijeve šolje. bez neugodnih mirisa. . delovi opreme. skalpeli. iskorišćavanje otpada. kateteri. . . ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle.

metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. Sledi podgrevanje materijala. Današnji sve zahtevniji ekološki standardi. sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima. biljke. Biodizel je metilni ester repičinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. u kojima nema toplovodne ili plinske mreže. nije štetan za zdravlje. Prerada uljane repice započinje čišćenjem i otklanjanjem nepoželjne primese za dalju preradu. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekološki prihvatljiv način -Smanjenje emisije stakleničkih plinova i drugih zagađivača ( SO2. NOx ) -Upotreba viškova i otpada iz poljoprivrede. kao i obaveze smanjivanja emisije stakleničkih plinova daju snažan podsticaj njegovoj proizvodnji i korišćenju u evropskim državama. presuje pri čemu se dobija ulje i kruti ostatak – pogača. Pri tome nastaje proces koagulacije belančevina i agromerizovanje kapljiva ulja u veće. preduzeća i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. zaštitu državnih interesa. Svetski program korišćenja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i povećanu upotrebu ogrevnih drva. snabdevanje ruralnih područja.EKOLOGIJA I DRUŠTVO I Gorivo budućnosti – biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praćenjem svih procesa razvitka tržišta u EU i usklađivanjem procesa uz zadovoljavanje svih međunarodnih zahteva sigurnosti. Ekonomičnost proizvodnje je naravno veća što je kapacitet veći. zaštitu stanovništva i okoline. otpada i plinskog ( bioplin ) i tekućeg ( etanol. Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrđena tržišna pravila. 87 . Biodizel nije lako zapaljiv. U studiji se opisuje presa za porodična gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese većih kapaciteta od 100 t. šumarstva i industrije -Povećanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima. slame. a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u određenoj smesi sa njim. nije opasan za zagađenje voda i vazduha. pa njegovo zagrevanje do 110˚C . Ima svojstva jednaka onima koje ima klasični dizel dobijen iz mineralnih ulja. drvnog otpada. Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela – pogače.Zatim se usitnjava. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godišnje.

godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva. Poslednjih godina u većini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu održavanja čistijeg vazduha. te ponašanja dizelskog goriva u motoru.82 %). Temeljni razlozi za takvo naglo povećanje proizvodnje su poljoprivreda. Naime. Nažalost. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. prstenova.5 – 5%) postižu se dobri učinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova. pa suncokret ( 12. najvažnija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82.4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. Za ostvarivanje ovog cilja nužna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda. čist biodizel se može prevoziti kao i biljna ulja. Ovakva mešavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova. Uz tadašnji dokaz da se biljna ulja mogu uspešno koristiti dizelskim motorima. i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja. Biodizel ne oštećuje dizel motore. okolina i celokupna privreda. Naprotiv. Za ostvarivanje takve 88 . slično kao što se aditivi dodaju mineralnom dizelu. njegova visoka mazivost u poređenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje trošenje klipova. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu. Dakle. cilindra. Ipak. Biodizel gorivo uspešno je prošlo test na vozilima. dok je s mešavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. Biodizel se proizvodi iz različitih biljnih ulja. a maksimalna mazivost postiže se sa mešavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590. u 1998. Goriva sa samo 0.Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s početkom prve naftne krize (1973 godine ) počinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogućnosti korišćenja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila. biorazgradiv i manje iritantan za kožu u odnosu na mineralni dizel. Važno je i to da će mešavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoći u sprečavanju od smrzavanja. Zato mešavina sa malim procentom biodizela može u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva. Dok je 1991. ali i goveđeg loja i starog jestivog ulja. profitabilne proizvodnje i zaštite sredine. Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim količinama ( 1. postojale su i određene poteškoće.u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. Važno je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila. Biodizel je neotrovan.50 %). Uz to je važna činjenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu.

Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korišćenja za pogon vozila. čime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajući nivo.putnička vozila Renault – putnička vozila Renault – traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH – putnička vozila Skoda Deutschland GmbH – putnička vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH – komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG. 2001 ) Audi – putnička vozila BMW AG – putnička vozila Case – traktorska vozila Citroen Deutschland AG – putnička vozila Daimler Chrysler AG – Mercedes – putnička vozila Deutz AG – motori Farymann Diesel GmbH – motori Fendt – traktorska vozila Fiatgri – traktorska vozila Ford – putnička vozila Hanomag – Komatsu – tertna vozila Isecki – Traktori John Deere – traktorska vozila KHD – traktorska vozila Lindner – traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG – komercijalna vozila Massey-Ferguson – traktorska vozila Nissan – ciljuškari Opel AG – putnička vozila Perkins Motoren GmbH. Nemački proizvođači vozila koji koriste biodizel ( UFOP. potrebno je uložiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta. putnička vozila VolksWagen AG – putnička vozila VOLVO Deutschland Gmbh – putnička vozila VOLVO Trucks Deutschland – teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) – traktori 89 .strategije prerade nafte. potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstaći uvoz vozila prilagođenim za korišćenje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili niža za 10 % od cene mineralnog dizela što se postiže poreskom politikom informisati vozača i vlasnika vozila o prednostima korišćenja biodizela Novo područje zahteva istraživanja ne samo tehničke prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovništva.traktori Still GmbH – viljuškari Suzuki Auto GmbH Deutschland .

a morska trava raste svuda gde se pronađe čvrsta površina za koju se može uhvatiti. minijaturne životinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. obezbeđujući hranu za zoo planktone. RAZLIČITI MORSKI EKOSISTEMI Topli plićaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreću kako bi izbegle grabljivice. kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh. more je.). U stenovitim toplim priobalnim područjima morske zvezde i lupari se bore za mesto. Vodene šume obezbeđuju hranu i habitat za široki spektar morskih životinja. temperature se retko dižu iznad tačke zaledjivanja i jedina svetlost koja se može videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrače sićušne bakterije. Dalje od kopna. sićušnih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju različite struje. Tik ispod površine žive pitoplanktoni – mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz »staklene bašte« koji se oslobađa kada goriva poput drveta. Najveći deo morskog života se može naći blizu kopna. kornjače i ptice selice posećuju takva mesta da bi se razmnožavale i hranile. Biljke onda rastu u velikoj meri. Ptice kruže nad njim. a ribe koje žive na većim dubinama. Dagnje se kriju po pukotinama. Koralni sićušno polipi oblikovani kao vršci polako se izgrađuju u višebojne strukture grebea koje su utočište za više od 2 000 vrste riba. hvatajući se za stene asa stotinama cevastih nožica. a ribe kao što su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao što i ptice obleću oko drveća. Ovde vrebaju ajkule čudnog izgleda i oktopodi koji čekaju da ugrabe mrtve životinje i biljke što doplutaju do dan okeana. u čijem mulju žive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta. Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane. 5 000 vrsta mekušaca i bezbroj drugih kraba.SPASITE NAŠA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlače mora tako da se dobija plima i oseka. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima. sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode. Ispod njih plivaju i odmaraju veće ribe. a podvodni vulkani komešaju morsko dno. hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. U temperaturnim zonama more i zemlja se često spajaju u vidu širokih ravnih muljevitih obala. a grupacije morske trave. te se tako lanac ishrane nadograđuje. dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina. Ova sićušna stvorenja služe kao hrana za ona veća. kako bi to reklai više misteriozno. Morske životije pasu morsko dno. Morske biljke i životinje se mogu naći u svim oblicima. krabe se kriju ispod kamenja. Vetar stvara talase na površini. nafte i benzina sagorevaju. između čestica 90 . gde sunce može dopreti kroz plitku vodu do dna. Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene šume – ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se diže hladna. A još dublje od njih. meduze plutaju po površini. bojama i veličinama. morskih zvezda i crva.

More je skladište za hranu.5 miliona tona tovara je ušlo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu. uključujući Australiju. a ravne površine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara.5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu. A i siromaštvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je moguće ribe. Ali. ova stvorenja služe kao hrana za ptice koje posećuju obalu. vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomoću aviona.mulja i peska. 1988. U međuvremenu. Malaziju. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada. a 1993 više od 4. možda. Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i šljunak. kao na primer za ritsku šljuku. već zbog toga što su zalihe riba niske. USLUGE KOJE PRUŽA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu širom sveta. Koralni grebeni su dosta uništeni zbog odlamanja za suvenire. helikoptera i satelita u odlučivanju gde će zabaciti svoje mreže koje mogu biti duge i do 65 km. Egipat. oni neće biti u mogućnosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo. Više od četrdeset zemalja. dok temperaturne obale čuvaju ravne površine mulja. ptice koje hvataju školjke i sabljarke. Nigeriju i Trinidad i Tobago. Lovci su već desetkovali većinu populaciju velikih kitova. slane močvare i peščane dine. Mangrovi i koralni grebeni štite tropske obale od oluja sa mora. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more može priuštiti doprinos od 100 miliona tona ribe godišnje. ono što još više zabrinjava. školjke i krabe. 91 . Morska riba i druge životinje daju četrnaest procenata životinjskih proteina na svetu. jeste način na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi – ostatak odlazi u preradu za životinjsku hranu i djubriva. ne zbog toga što ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plažama mediterna. Zauzvrat. godine ribolovci su već izvlačili 97. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida. Brazil. Morska obala je prvi izbor za odmor. dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. Foke i kornjače su već značajno preeksploatisane. Godine 1992 tek nešto manje od 18. Mora toliko pružaju brojne »nevidljive« usluge.4 miliona tona. Brojke su sada u opadanju. lekove i minerale. i obezbedjuju hranu za mesečeve puževe. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoći u lečenju raka.

godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjača su otplivala sa Meksičke obale Pacifika. U 20 veku počelo se sa lovom na kitove »desnice« pre nego što se prešlo na ogromne »plave kitove«. U istočnom Pacifiku delfini se hvataju u mreže postavljene za tunjevinu. Naftni tankeri namerno puštaju nešto od njihovog tovara u okeane. 92 . Ona takođe otklanja izolaciju i plovnost. a on dalje guši grebene i na kraju ih ubija. Sada zahvaljujući kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo nešto manje od 1000. Kada je ponestalo plavih kitova. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit »minke« . čitav lanac ishrane će se poremetiti. uništava koralne grebene koji privlače turiste u ovaj region. tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. Životinje se hvataju u takve mreže i neke se dave momentalno. a ribolovci u jugositočnoj Aziji izvlače retke mrmonje i kornjače. druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miču. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste štetne metode kako bi povećali njihove male prihode. Potraga za naftom često podrazumeva i korišćenje eksploziva koji uništava lokalnu sredinu. Komercijalni ribolovci često hvataju u mrežu drugu ribu i životinje slučajno. Kada se otkloni veliki broj grabljivica. Drugi oblici zagađivanja i destruktivne ribolovačke metode su zapravo mnogo opasniji. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagađenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. 1983. U 19 veku komercijalne kitolovačke flote su pobile ogroman broj kitova po imenu »Sperm«.Ribolovci obično počinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tržištu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu. Bušenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice. lovci su prešli na manje kitove sa perajima. Nafta truje morska stvorenja. Konstrukcija bušotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalači toksične hemikalije se izlivaju u more.dugačak 10 m – pa se čak i ova vrsta kitova smatra ugroženom u severnoj hemosferi. te velike ribe su obično grabljivice. zajedno sa svojim ribljim ulogom. a onda i na još manje morske kitove. koji se takođe oštećuju bušenjem i vađenjem. na primer uništava koralne grebene. Ribolov uz pomoć dinamita. Ribolovci često bacaju plastične mreže. što komeša sediment i diže ga. Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je bušenje u toku.

FOTO: ZLATIBOR. Rizičan otpad 3.građevinskog materijala. ČAJETINA (lični snimak) T IPOVI ČVRSTOG OTPADA -Čvrst otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1. 93 .sanitarnog otpada iz našig kupatila i otpada sa ulice. Kućni otpad (gradski otpad) 2. Biomedicinski otpad ili bolničarski infektivni otpad. KUĆNI OTPAD -Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva.

..sijalice.) -Tvrdi otpad (metal.aluminijumskim folijama. FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo u različite kontejnere prema vrsti otpada..kore od voća.) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka.farbe..plastika... Na primer: -Rizičan otpad-biorazgradiv otpad (lekovi.) 94 .baterije.toplomeri. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi.staklo.Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama.

. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima. OTROVNI OTPAD-Stari lekovi. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala..đubriva i pesticidi.metali. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude.plastike. OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizičnim.jer sadrze otrovne materije..otpadke u tečnom stanju kao i hemijske 95 . RECIKLAŽNI OTPAD-Papir..sve što ima baterije.dezodoransi.sve hemikalije.plastika.farbe.toplomeri.staklo. REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ČETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka.sijalice.životinje i biljke. voće i povrće.lišće.FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA.

Industrijski otpad može biti čvrst. U industrijskoj proizvodnji.poljoprivredi.korozivni. mulj. 96 . šut i slično. tečan. biljnog i životinjskog sveta.stakleni i porcelanski krš.Industrijski otpad koji sasdrži stabilne materije kao što su:Plastika.FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji ispušteni u životnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta života uz ugrožavanje ljudskog zdravlja..guma.energetici..i iritantni.kancerogeni.. odlaže se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem.komunalnoj delatnosti. i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksični.

MAČVA 97 .FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATIĆ.

BOLNIČKI OTPAD -Bolnički otpad nastaje tokom pregleda,lečenja i previjanja ljudi i životinja,takođe i pri eksperimentima.Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,živa u termometrima i meračima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadrži makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja stručno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTIČNOG MATERIJALA UPSALA, ŠVEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVIŠTE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i još jeftina započela naš svakodnavni život.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadrže u sebi veoma otrovne teške materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LIČNI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOŽILI

100

sa porastom populacije količina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUČNA ODEĆA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTIČNA KESA PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA VREME 100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAŠA N I K A D A !!! POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu.MATERIJALI XRANA.Firme koriste razne načine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septičke jame -Fabrika za spaljivanje 101 .

ZLATIBOR 102 .NEMARNOST ZA ŽIVOTNU OKOLINU.

životinja i biljaka. a time izazivaju bolesti kod ljudi. jer se otpad ne razlaže.OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dođu do deponije i tu obole. 103 .Otpad je dostupan i raznosi se.nepokriven je i nerazvrstan. DOMAĆE ŽIVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE -Otvorene deponije takođe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti.

POŽEGA DEPONIJA RIBARSKA BANJA 104 .DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE.

. 105 .FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje. FABRIKA NEMAČKA KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.. Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se najčešće uklanja infektivan otpad.Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko.).on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadrži DIOXIN i teške metale koji izazivaju teška obolenja (rak i dr.Kada se odlozi jedan sloj.

DEPONIJA SMEĆA NEMAČKA 106 . Kada se krater napuni nastaje tzv.DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.trujući ljude.biljke i životinje.Opasnost je kada otrovna baterija procuri.baterija na kojima se izgradi parking ili nešto slično.jer se otrovi iz nje šire i zagadjuju zemlju i vodu.

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklažom se dolazi do manjeg zagađenja prirode. Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju količina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i količine otpada koji se odlaže na Deponiju.Problem je što u njima nema vazduha. a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo.One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene.Suština pojma reciklaža je smanjenje korišćenja primarnih sirovina – na taj način umanjuje se zloupotreba životnog prostora.. istovremeno se smanjuje i količina otpada. 107 .. čak i od 75% do 85 % i značajno smanjuje troškove postupanja sa otpadom. RECIKLAŽA .Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja otrova do nekog vremena.SEPTIČKE JAME .manjeg korišćenja sirovina iz prirode.

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali “Gde sam ja sada?“ brzo ćete doći do odgovora.. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ 108 .

Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da 109 . mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga. jezera.. a šume se sve više seku da bi se on napravio.lako je zaključiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja ĐUBRE! Ima ga svuda.. Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta..Na osnovu najlon kesa koje “Ukrašavaju“ krošnje drveća. Italijani su našli način da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje.poljane. klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. tačnije u Italiji. Prvi papir se pravio u Kini oko 105. kartonskih kutija. Tu počinju veliki ekološki problemi. od biljke konoplje.. Papirus je dobio ime po biljci istog imena. a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira. bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna. i velike količine drugog otpada na osnovu ove strane. Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu.. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze. Godine 1719..razbacanih plastičnih boca. Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta. Najviše pored saobraćajnica.starih automobilskih guma. O naseljenim mestima sve što se naziva “ZELENOM POVRŠINOM“ – izgubilo je bitku! RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži. godine počelo je pravljenje papira u Evropi.ali ne zaostaju ni obale reka i same reke. Već 1009. livade. koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka. godine nove ere. čijim se sečenjem razmotavanjem dobija papirus. a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima.

nastalih: pročešljavanjem šuma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju. Oblik i dimenzija vala direktno utiču na mehaničke osobine lepenke. radi odstanjivanja nečistoće i trunčica. Isitnjena masa se kuva u hermetički zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kašu.kraft kvaliteta . a upravo takav papir ne može da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze čiji procenat utiče na sam kvalitet papira. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i sečenje). a jedan talasast. da bi se olakšao rast velikih i jačih stabala u nekoj šumi. boje itd. ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca. Proučavajući tehnologiju izrade papira odlučili smo se za onaj koji sadrži najveći procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira). a onda se dobijeni papir pušta u mašinu odakle izlazi namotan na velike kaleme.ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira koja se danas nudi tržištu. iz kojeg je odstranjena tinta. lepak. od kojih je jedan ravan. naročito na elastičnost i otpornost na savijanje i izvijanje. Zatim se ispire. 110 . Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjača (za lošije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire).) recikliranjem starog.mikro E-val. – već prema vrsti papira). www. gips.).com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva međusobno slepljena papira.ambalaza. Stoga se svi naši prozvodi izrađuju od dvoslojne talasaste lepenke. a onda joj se oduzima višak vode. Od čega se pravi novinski papir? Novinski papir se najčešće proizvodi od drvenih ostataka. Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin. upotrebljenog novinskog papira.

izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu.Čista plastična kanta .Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na što sitnije komade ili iscepkana kutija za držanje jaja . Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja.google.Komad mrežice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veličine papira A4 . Sav ostali neplastificiran papir i karton.Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani između dve teške knjige Proceđeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba. recimo biljka kana. Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže.com Kako napraviti reciklirani papir? Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira: -Stare novine. Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni.8 daščica dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) od kojih ćemo napraviti dva rama prema nacrtu . Iskorišćene papirne salvete od ručka. UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: .Mikser 111 . Alat za pravljenje papira: . boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo. listova. Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu! www. kupujemo i recikliramo.RUČNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbližimo sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova. Može se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari.

Držite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) . Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se 112 ..Kada ste sve pripremili a stara hartija je odležala u vodi uzimajte po šaku toga dodajete u plastičnu posudu za mućenje i mutite mikserom više puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude ličilo na supu. tako da supica poplavi ramove i uđe u donji ram.Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mrežice. dno potopljeno u supicu i najsporije moguće ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne.Ekserčići . Ram sa mrežicom okrenite tako da mrežica gleda na gore. Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju. pa na ovaj ram stavite onaj bez mrežice i poravnajte ih. karton od kutije za jaja i slično potopite u vrelu vodu u čistoj plastičnoj kanti i ostavite je u tome par sati.google.Velika plastična kadica ili lavor . ili još bolje dva dana.Sunđeri ili truleks krpe za sakupljanje viška vode koja curi . Ako dodate previše toga mikser može pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor. ako nameravamo da pravimo puno papira.Stare novine . recimo spajanjem letvica tankim ekserićima ili lepljenjem lepkom za drvo i sušenjem koje traje jedan dan. Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili čvršći .Plastična posuda za mućenje .mrežica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na više načina. www. Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko će vam trajati!Jedan ram postavite na mrežicu za komarce presavijte mrežicu preko rama i učvrstite je na ram tako što će te je razapeti kucajući ekserčiće sa svih krajeva ivica mrežice na drveni ram kao na slici… Mrežica mora biti dobro zategnuta.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) .com Podignite ga ali samo toliko da je mrežica tj.

Pažljivo. Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastičnom fasciklom.ba Papir.ocedi. a to su: 113 .ekologija. ali nežno.google. karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. pa pokupite vodu sa donje strane mrežice sunđerom ili truleks krpom. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji želite. Dok držite ram i fasciklu spojene.com AMBALAŽA OD PAPIRA I KARTONA www. recimo cvet. školjka ili jednostavno ostavite četvrtast oblik. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju. lupkajući nečim tvrdim u ram recimo malim čekićem odvojite ram od vašeg umetničkog dela i ostavite da se sve osuši! Koliko dugo će se sušiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili. Ne pravite predebeo papir! www. tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju. Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cveće i lagano sunđerom pritiskajte da se sve ocedi. obrnite sve to naopako.

Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe. Kao ambalažni materijal. a donja nije.) izumani su strojevi za proizvodnju šivanih papirnatih vrećica s tiskom. kada je 1310.. Gornja strana natron – papira je obicno glatka. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo . Kroz stoljeća. Natron – papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze. za oblaganje gornje povrsine kartona itd. prirodnim i sintetickim smolama. tecnosti i masnoce. kao omotni papir. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867. sto omogucava graficku obradu. koje su kasnije 114 . U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir.parafinski papir . pa se zato moze dobro lepiti.pergament papir . rastorima kiseline i dr. pa zato natron – papir ima dobra mehanicka svojstva. sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira. Na početku 20. i 2. parafinom.papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova.. papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se već u 1. mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi. prema obliku. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze. Ambalazu od papira i kartona. konačno stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku. kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalaže. kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta. Ova celuloza ima duga vlakna. tehnike obrade papira su poboljšavane.zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali. stoljeću pre Hrista. laki su . talasaste lepenke itd.mala zapreminska masa. Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove.vostani papir . ali ne znatno. stoljeća (1905. Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima. Upotrebljava se za izradu vrecica.

čekova. www. štampane materijale i slično. CD-ovi.posta. što ne isključuje i druge predmete kojima ovaj koverat pruža potrebnu zaštitu u prenosu. www. foto filmovi. npr: audio i video kasete.posta. menica. akcija. račune.rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca.rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zaštita pored spoljnjeg omota koji je izrađen od papira.postale višeslojne (1925. Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817.rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeđuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. predmeta i hartija od vrednosti.posta. Materijal: polipropilen Boja: bela www. Materijal: papir 125 g/m² i natron 130 g/m² sa aircap zaštitnom folijom Boja: bela i oker .. Pismonosna ambalaža – Koverti U zavisnosti od sadržine pošiljke možete izabrati sledeće vrste koverata: Koverti opšte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saopštenja.). Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u više dezena 115 . obveznica. naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. fotografije i slično. slajdovi. Materijal: papir 90 g/ m² Boja: bela.

www. Budući da ovakva ambalaža. drveće se za tu svrhu obeležava i seče. ona se ne može reciklirati na isti način kao i papir.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalažu koju najčešće nazivamo tetrapak. bilo kamionima ili helikopterima.posta. Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija.ekologija. sem papirnog. Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume. ili je razložiti na slojeve i onda svaki sloj odložiti u određene kontejnere. kao što su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. Zato ovu ambalažu moramo odlagati u kontejner za mešani otpad. Kao prvo.rs Viseslojna ambalaza – Tetrapak www. Papirne kese Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta. sadrži i neke druge slojeve. 116 .

KARTON – se obicno priozvodi od drvenjace. Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati. Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). Ta kaša se onda pere i izbeljuje. Para i vlaga odlazi u atmosferu. i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400. U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-. Bezdrvni pisaci . Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica.ofset. gramaturi. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije. Sivi karton proizvodi se od starog papira. presuju i suse. koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. 117 . nameni i doradi.. dosta tutkalisani i masinski glatki.ambalaza. Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. ostavljajuci kašu. struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj. peto. koji se lepe. A to je samo za pravljenje papira. Sluzi za izradu fine ambalaze. Uh.hr Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti. Ovaj drveni paprikaš se ‘vari' u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati. starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze.www. kroz koju prolazi voda. Mašine se koriste da se oguli kora. a drvo prelazi u stanje kaše.. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. Boja se dodaje uz još vode. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi. parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. kartoni proizvode se od celuloze. koja se onda namotava u papir. tro-. Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama.i sedmoslojni. za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode.

Lepak je pomoćno sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalaže.yu Paketska ambalaža Ekološki materijal od koga se pravi paketska ambalaža je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa pošiljaka obezbeđuje potrebnu zaštitu.ekoforum. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne površine papira su mineralnog ili biljnog porekla. U zavisnosti od sadržine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaža opšte namene i paketska ambalaža posebne namene. koji je lepljen između dva ili više papira za ravni sloj“.Valoviti karton Valoviti karton se može definisati kao „karton koji je izrađen od jednog ili više slojeva papira za val. danas se sve više upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila. vlagu i da ne klizi.) usled kojih bi moglo doći do oštećenja sadržaja paketa. kartoni. a za komercijalnu ambalažu papiri manjih gramatura. kao i označena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa. celuloze mešane s drvenjačom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. a ambalaža od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjačama mora biti otporna na sniženu temperaturu ispod 0°C. vlaga i dr. Papira za izradu valovitog kartona ima više vrsta.org. Upotrebljavaju se papiri od čiste celuloze. Papir koji će se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalaže ili komercijalne ambalaže. Paketska ambalaža je otporna na sve spoljne uticaje (mehanička oštećenja. Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. Za transportnu ambalažu koriste se papiri većih gramatura. Ambalaža za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva. Boja paketske ambalaže je tamno žuta. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira. www. Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalaže u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim već skrobnim lepkom. Na paketskoj ambalaži se nalaze označena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca. pošiljaoca. 118 .

zavisno od toga koji se proizvod puni. sa doziranjem na vrhu. slika. Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0. i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat. planova. dokumenta. a pruža i jaču zaštitu sadržaja od kartonskih kutija. Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata. Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u. ne mogu zapakovati u ambalažu u obliku kutije npr: boce.posta. U ponudi su četiri tipa paketske ambalaže posebne namene: Paketska ambalaža tip Ts. Boja: oker žuta www. zbog osobina i dimenzija.Paketska ambalaža opšte namene Paketska ambalaža opšte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100. sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. 119 . Polipropilenska paketska ambalaža je izrađena od 100% polipropilena i može se više puta koristiti. staklene povratne boce. Michigan. Boja: tamno žuta www. kalendare i dr.rs Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju. PE kese.rs Paketska ambalaža posebne namene Ova vrsta ambalaže je namenjena za predmete koji se. projekte. u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža. plastične boce.0 cm). Namenjena je za slanje različitih predmeta i robe. itd.posta.0 x 100. Materijal: troslojni karton.5 l. Mašina je dizajnirana kao jednoredna. slike. Materijal: troslojni karton i polipropilen.

Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena. Kada je ova operacija završena. vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju. 120 . dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. tako gomila kartona postaje lakša. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake. i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta. da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja.www. 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta. odakle napojni vod može da ga preuzme.gov.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu. Uređaj za savijanje dna Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca. čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije.ekoserb.sr.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja. gde je smešten i na koji način funkcioniše. Napojni vod i transporter Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha. potrebno je objasniti svaki deo ponaosob. kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake. Idemo redom: Automatsko spremište za karton Automatsko spremište prima oko 750 kartona. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta. što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. i postavlja ga na jedan od njegovih klipova.

na isti način kao što je bilo formirano dno. dnom na dole. vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Nakon toga. glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. i tečnost počinje da puni cilindar. da se poveća njegova mehanička otpornost.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja Konvejer Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom. U dugom taktu. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice. poslednjem. Klip se pomera na dole. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju. savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama.Grejač Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice. stvarajući negativan pritisak u cilindru. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom. čime potpuno zatvaraju dno posude. Kad se vreteno zaustavi. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu 121 . Druga presa Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj. oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. glava grejača se podiže. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje. spreman da ponovi ciklus. Sada se. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna. Uređaj koji skida kutiju sa vretena U petom. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Uređaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca. položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. a vreteno rotira klip do sledećeg položaja. U odgovarajućem trenutku. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod. Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″. a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. formirajući krilca od delova 1 i 3. potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak.

uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj.3 mm. u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu. Neke od njih (rudarstvo. hemiskoj i 122 . Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja). pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. ali i privrednim standardima. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja. zbog čega se ovaj postepeno otvara.Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu. grejač za formiranje vara.HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja). Neke od njih su . a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan. odnosno po debljini.Pored osnovnih delova.Na osnovu debljine. odnosno dodati ulje itd. uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd. metalurgiji.Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija. uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju. energetika i dr. Grejač Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim. STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi. papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. energetici. u zavisnosti od želje i potreba kupca. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva. karton se podiže ka otvoru punilice.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu. ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja. uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica. automatski ili ručno. gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu. mešalica za toplu i hladnu vodu. kao što su varijator brzine. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra. predstavlja odpadno zemljiste . Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik.udaljenost od početnog položaja. Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi.

velikoj masinogradnji. izvoru nastajanja i sl. pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke. Informisanje o raspolozivim materijalima. mnogi materijali i sirovine. Mnogi privredni sistemi nisu. rekultivacijom). Medjutim. sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju. Ako se. krajem sedamdesetih godina . mogucnostima njihovog recikliranja. sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece. razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala . tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati.-predstavlja slozen sistem. vezane za nacin odlaganja odpadaka.uopsteno se iznosi njihova struktura. Sirovo smece. ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja.). sadzaji .Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu . stakla i ostalih neorganskih komponenata. odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna. i sl. sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica . ili je uopste i nema). ne mogu se ekonomicno regenerisati. koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem. Usitnjeno smece. potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine. te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine. dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno. posebno degradirano zemljiste. dimenzija manjih od 50. tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni). ogranicenost prirodnih izvora sirovina.). medjutim. U izlaganju se.8mm. lako donose odluku o recikliranju. 123 . treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija. predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. berza . teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine. i sl. i mestima gde se recikliranje moze vrsiti. a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima. zbog tehnoloskih specificnosti. na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju.Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca . posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja. odpadni materijali.prehranbenoj indusriji. revitalizacijom. zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu.Energetska kriza koja je nastupila.

skladistenje. kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad.Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg.Usitnjeno smece . Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora . izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina. prirodni gas 4050. Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo . mangan 70-90. Za ponovno koriscenje materijala i energije . bez iskoriscenja energije i sirovina. kao rezultat udaljenosti izvora.Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje. cink 40-50.Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje. ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg. ziva 30-40. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima . cesto se nazivaju i sekundarne sirovine . nafta 40-50.Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine . ekonomska razvijenost posmatranog regiona . hrom 150. pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione – postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka. ugalj 100-150. Recikliranje odpadaka se. sortiranja . zlato 20. Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima. kao sto su klima . Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo. Briketirano ili paletizovano smece. nikl 80-100. zavisna od karaktera otpadaka. uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti. nacin stanovanja i socijalne specificnosti. domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. olovo 40-60. mesta i nacina stvaranja . tako i sa aspekta zagadjenja sredine. ili deficitarnost sirovine. Cena uklanjanja otpadaka . primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine . platina 70-90. gvozdje 150-170. bakar 30-50. nacin sakupljanja i odvodjenja smeca . Otpaci sa cvrstim . osim iz razloga zastite zivotne sredine. kalaj i volfram 60-70. tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa. 124 . molibden 40-60. kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka. transport. preradu i unistavanje . kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi . velicina grada . odnosno sekundarna energija. kobalt 120-150. recikliranje. sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm.

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. Životinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

u atmosferu su otišle tone čađi. Osim recikliranja materiala. 128 . odnosno do početka bombardovanja. a prilikom eksplozija. moze se primenjivati i postupak recikliranja energije. Prve iskre-Barič. masa. EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je nešto što prevazilazi granice usko nacionalnog. masinogradnje i prerade sirovina.) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija. Iz tog razloga. Tom prilikom je NATO izazvao više desetina ekoloških katastrofa. U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih. sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote. kapacitet. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera.recikliranje koriste. ugljen monoksida. U narednom godinama. Odlaganje. sumpordioksida itd. neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv. Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa.. ili bi to trebalo da bude. a stotine letova dnevno je pravljeno iznad naše teritorije. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva. Tako je bilo sve do 24. osnovne dimenzije. Kompostiranje biljnih otpadaka. program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih. preradu. Kao posledica. sto je moguce manje kolicine otpadaka. a najteže su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Pančevu. transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije. sagorevanje i kompostiranje odpadaka. je povećana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve veći broj obolelih od leukemije. Petrohemije i Azotare u Pančevu. na uredjene deponije. godine. mnogobrojnih skladišta goriva.. predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekološkoj oazi u Evropi. Ona je osnovna vrednost svih ljudi. ugljen dioksida. potrosnja energije. došlo je do ispuštanja ogromnih količina toksičnih hemikalija. zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. Činjenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiču na živi svet. Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote. zivotinjskih komponenti. Evropi tek predstoji suočenje sa posledicama u vidu kiselih kiša. Kao čvrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromašeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Anđeo". klasifikaciju. pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva.. Poznato je da avioni doprinose uništenju ozonskog omotača. marta 1999. bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje.

Biogradska Gora. a od toga 14 podvrsta živi samo kod nas. Čak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope. Više od 400 živi samo kod nas. Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). daću i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji. Kopaonik. U svetu se najviše koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. buba. Posledice zagađenja prilikom bombardovanja tek počinju da se manifestuju. a štetni efekti će biti dugotrajni i mnogobrojni. a najpoznatije su borovi munika i molika i Pančićeva omorika. Đerdap. biljke sa naše teritorije su veoma cenjene. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima približno 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji. od kojih 2% živi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronađenih kod nas. tako i čitav svet. Ekonomska katastrofa povećava pritisak na šume i ostatak biljnog sveta. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas.300 vrsta biljaka. Godine). gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanište u Jugoslaviji 70% vrsta sisara. -Fauna Poslednje sigurno utočište za mnoge životinjske vrste koje su u Evropi ugrožene. Tara.Površina SR Jugoslavije (102. Fruška Gora.035% svetskog kopna. Belgija 44 vrste-Bugarska 129 . NATO intervencija je dramatično ugrozila biljni svet. pa spada u floristički bogate delove sveta. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Ovde živi oko 4. rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endemičnim) vrstama. Skadarsko jezero i Šar planina) kao i 4 područja zaštićena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero. a osetiće ih kako Evropa. konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroženih vrsta. Holandija. a jedna takva je Biogradska Gora. Jedino na tim mestima možemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti.173km2) (podaci iz 1999. zaštićen je evropskim i svetskim dokumentima. Zbog čistoće prirodne okoline u kojoj rastu.1% Evrope. dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope. Lovćen. U svetu su veoma retke prašume u kojima je očuvana izvorna vegetacija. a na njoj živi 2% svetske flore. Radi poređenja. -Flora Teritorija Jugoslavije čini 0. U Jugoslaviji je zakonom zaštićeno oko 380 biljnih vrsta. otkrivena pre stotinak godina. ali su tamo veoma retke. Obedska Bara. predstavlja zapravo 2. nalazi se kod nas u Jugoslaviji. 490 životinjskih i 100 vrsta gljiva. Međunarodne organizacije za očuvanje Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naših nacionalnih parkova (Durmitor. Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekoloških uslova u kojima biljke žive. leptira. živi tako veliki broj vrsta.

Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugrožen. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvrđeno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. UV zračenje izaziva rak kože.50 vrsta-Rumunija Na našoj teritoriji živi 350 vrsta ptica. smanjuje prinose u poljoprivredi. kataraktu. a sve količine uvozi Zapadna Evropa. Više od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanište ovde kod nas. Gljive najbrže apsorbuju štetne materije.g. izgleda da je sve to ostalo na papiru. potpisuje Bečku konvenciju. 66% evropskih vrsta sisara živi kod nas. sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. ganoderma applantum). Ozonski omotač Ozon formira tanak zaštitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zaštita od štetnog UV zračenja koje ubitačno deluje na živi svet. Ekonomska kriza pojačana bombardovanjem dovodi do neplanske seče šuma. dok kod nas one imaju stabilne populacije. jer su njihova staništa ugrožena direktnim dejstvima ili zagađenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. Ipak. a tih materija je oslobođeno u ogromnim količinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. Jugoslavija je najveći svetski izvoznik vrganja. 130 .g. čime se remete uslovi za opstanak gljiva. -Fungi U Jugoslaviji se nalaze najveći delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. pa 1985. U poslednjih 15-20 godina je uništeno 3-7% omotača i pojavile suse takozvane "ozonske rupe". promenu temperature na Zemlji i još mnoge nesagledive posledice. u Montrealu Protokol o o zaštiti ozonskog omotača. a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje. a 1987. Za veliki broj ljudi. Mnoge od njih koriste našu teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilišta na severu Evrope. Svet je već duže vreme svestan opasnosti od uništenja ozonskog omotača. Jedna od njih je kraljevka koja je predložena za zaštitu Bernskom konvencijom. Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta.

NATO avioni su ispuštali okside azota koji zajedno sa gasovima iz uništenih rafinerija. Za sada se najviše srećemo sa posledicama upotrebe oružja sa OU na primeru Iraka. nego što to čini olovo. a kada se na to dodaju i vrhovi krstarećih projektila. Nju je nemoguće otkloniti. Azotni oksidi se horizontalno šire u atmosferi. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini požari čime je došlo do oslobađanja CO2. Izračunato je da 500 supersoničnih aviona može dovesti do smanjenja ozonskog omotača od čak 5% što intenzitet UV zračenja podiže za 10%. azotnih i sumpornih oksida. Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne površine bile suvlje. Kada OU bomba eksplodira. Radioaktivnost Na početku sam već napomenula da je domaćoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromašeni uranijum (OU). Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bašte" i bez nje ne bi bilo života na Zemlji. temperatura bi se podigla za 3-4*C. zagađuju atmosferu. Metak u sebi sadrži dugačak tanak cilindar OU uliven u plastičnu košuljicu. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu. Bez obzira na to što u svom nazivu sadrži "osiromašeni" on je veoma opasan. pa je izvesno da će ljudi koji su sa njom došli u kontakt biti pogođeni preranom i veoma teškom smrću.. tankova sa naftom i benzinom. Staklena bašta Sunčevo kratkotalasno zračenje apsorbuju atmosfera. doći će do velikih promena u strukturi flore i faune. 80. Veme poluraspada ovih čestica je 10 milijardi godina. Međutim. Kada bi se nivo CO2 sa današnjih 0. Ako se nastavi sa dosadašnjom emisijom CO2 u atmosferu. karcinogeni i radioaktivni materijal. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. UNEP (organizacija UN za zaštitu životne sredine) daje podatak da je indeks UV zračenja na našoj teritoriji 7. Količina bačenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t. a količina zračenja samo jedne ove čestice u ljudskim plućima jednaka je jednočasovnom rendgenskom snimanju pluća. toksičan. Kako je atmosfera gosta. rotori helikoptera. oslobodi se uranijum oksid u česticama od 0. hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izračuje kao dugotalasno zračenje. dovode u opasnost ozonski omotač iznad Jugoslavije. Porast temperature od samo 1. CO.000 131 .04% odvostručio. ona postaje barijera za prolazak ovog zračenja. Sve preko toga je izuzetno štetno po zdravlje ljudi. njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vršeni preleti. te Zemlja ostaje zagrejana..3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku.5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi više stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. dobijemo cifru od 750t. porast nivoa Svetskog mora za više od 100m potapanje kontinenata više od 150km od današnjih obala (New York. što predstavlja gornju vrednost. problem predstavljaju veštački izvori materijala koji daju gustinu atmosferi.

Naftne mrlje Tokom bombardovanja. smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetičkih procesa. živa. što je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. a time i sveta. da bi završile u Crnom Moru. Danas su oni gotovo istrebljeni. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraćen kući jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. Posledice su već vidljive. bakar. Trenutna politička situacija nam ne dozvoljava da vršimo istraživanja na teritoriji Kosova i Metohije. kažu da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina. Stariji ljudi koji još uvek pamte to vreme. već neke čestice lebde u vodi. spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi. Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali živi svet. Ove materije su veoma opasne. 132 . zagađenje će trajati decenijama. humana stvorenja. Nafta je biorazgradiva. koje je do '50. postoje i druge toksične materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije. uran) koji su dospeli u reke i zemljište. pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. Jedno zrno sadrži 0. pa čitav tok reke postaje zagađen. Neki od njih su: etilen dihlorid. a neke padaju na dno. nikl. Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima.4 do 2kg uranijuma. cink. vinil hlorid monomer. Žitelje Jugoslavije od masovnog trovanja. Na Kosovu je ustanovljena povećana radioaktivnost. te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku. Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara. polihlorisani bifenili. Smanjenje kiseonika onemogućava samoprečišćavanje reke. Nafta stvara tanak mikrofilm na škrgama riba što izaziva gušenje i masovne pomore. nisu biorazgradive već zauvek kruže prirodom.-ih godina prošlog veka bilo najbogatije more delfinima. Bugari su dozvolili lovcima iz čitavog sveta da dolaze i love ova predvna. Pored teških metala. a Dunav je bio neobično visok za to doba godine. ali se pretpostavlja da su degeneracije primećene na flori i fauni. Pod uslovom da zagađivanje odmah prestane. ali je taj proces dugotrajan.američkih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" čiji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAĐUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na površini. Sprečava razmenu kiseonika između vazduha i vode. a za razliku od organskih materija. Usled velike ekonomske bede. došlo je do oslobađanja teških metala (olovo.

veština pravljenja zaključaka. 133 . Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. ali još više u praktičnom smislu te reči. To je upravo domen i srce logističkog menadžmenta svake firme. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logističkih troškova u preduzećima. nego prokrčiti put ka upoznavanju nove stvari˝. obrade i realizacije porudžbine. kasnija logistička istraživanja s početka 90-tih godina prošlog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata. Njegovo šire prihvatanje ići će uporedo sa shvatanjem značaja fizičko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopšte. Još početkom 16. S toga se nameće kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljučnih elemenata koji idu daljem jačanju menadžment i marketing logistike kao prometne funkcije. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. U našoj zemlji do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja o relativnom značaju logističkih troškova na nivou firme ili privrede u celini. Logistika je relativno nova stvar u naučnom. POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Iz mnogobrojnih istraživanja na zapadu se pokazalo da logistički troškovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%. u poslednjih 30-tak godina. Zahvaljujući posebno ukazanoj pažnji logistici. Sigurno nastaju najveći problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema. To se posebno odnosi na menadžere i vlasnike privatnih firmi naročito iz trgovačke delatnosti.Američka agencija za zaštitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave ispuštanje PB-a u koliko je količina veća od 0. U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona. dok je opterećenost društvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%. Danas. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja menadžeri u našim preduzećima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logističkim problemima. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak.4536 kg. opasnije i sa neizvesnijim uspehom. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. jer svaki razvoj preduzeća zavisi od organizacione strukture.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadžmenta za mnoge poslovne kuće čak i u najrazvijenim zemljama sveta. je dalo prave rezultate u najvećim firmama i državama razvijenog sveta. Ozbiljni pristup zajednici logističkih poslova. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ˝ne postoji ništa teže. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh.

softverske podrške kao i snadbevanja. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem.Država bi takođe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. podrška proizvodnji i nabavka. kao i rad u skladištu. konačni aspekat marketinškog procesa. kakve i kolike uštede mogu da se ostvare na makroplanu. Ceo proces. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. pre svega. Skladište Kupac Fizička raspodela podrška proizvodnji nabavka Snabdevač Izvor informacija integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. Logističkom menadžmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu što bi se više bavila proučavanjem logističkih problema. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. odredište ili destinacija u lancu prodaje. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. kupac je krajnji cilj. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. na osenčenoj oblasti. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. kao i čitav spektar fizika raspodele. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. Prema fizici rasp odele. kao i finalizaciju proizvoda. nabavke. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. raznih komponenti. obezbeđenje materijala. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1. pravilnim sagledavanjem svih logističkih aktivnosti. On zavisi od mehanizma raspodele. One utiču na ukupni. tradicije proizvoda. Ona mora 134 . tj. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. Ove komponente su ilustrovane slikom 1. priliva informacija. procese skladištenja.

Proizvodni zahtevi. ograničenost kapaciteta. Logistički zahtevi. logistički zahtevi. izvršenje zahteva. Sređivanje skladišta i 7. 3. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini: strateški cilj.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. 5. njihovim servisiranjima i performansama. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. Zatim. Izvršenje zahteva 6.da odgovori na pitanja: šta. Na osnovu slike može da se konstatuje da je rad. Planiranje i koordinacija toka strateški cilj ograničenost kapaciteta logistički zahtevi sređivanje skladišta planiranje menadžment robe proizvodni zahtevi izvršenje zahteva drugi menadžment drugi procesi distrubucija transport nabavka zahtev za logističkim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. Planiranje. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. 2.ograničenost kapaciteta. sređivanje skladišta i planiranje. Najvažnjij tipovi logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. strateški cilj. kako i gde će se proizvoditi. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. dan za dan. 4. proizvodni zahtevi. Relacije između dve logističke informacije date su slikom 2. kao i zahteva za proizvodima. planiranje i kontrola operacija dan za danom. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Finansijski aspekat strateškog 135 . i to: 1. planiranje i koordinacija priliva.

MENADŽMENT ROBE Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. faksa ili elektronske pošte. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. opremu i kapacitet. gde i kada u celom logističkom procesu. tj. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. kao i strukture samog skladišta. Izvršenje zahteva je istorijski trenutak.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. formira se podrška tražnji i operacioni plan. manje od 9 dana). procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. komunikacija rukovodećeg tima. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. olakšice.plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Najvažnije je da postoji ravnoteža. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. prihvatljivost. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. 136 . Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj.Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. emila .

zahtev kupca.Veoma je bitno. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. odnosno veza između prodavaca i kupaca. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. tj. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena.Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. nabavke. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. znati. projektovanja. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. pre svega. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. tako da postoji karika. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. već na mestima gde su nastali. TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. Podrška životnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrške logistici.cene koštanja. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). Za firme koje se bave trgovinom. zahtevi za specifičnim tražnjama. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. 137 . KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod.

ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. skladištenju proizvoda. Sistem output. PERFORMANSE (IZVOĐENJE) LOGISTIČKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. odnosno u nivou znanja transfera. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. To je osnova kreativnog operacionog sistema. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. 138 . sistemima merenja. Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. Veoma je bitno prepoznati prepreke.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. Na slici 3. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. Slika 4. One su bitne za logističke zahteve. što čini misiju svih performansi ciklusa. informacionim tehnologijama i sposobnostima.Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija.

Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje.Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac Ciklus nabavke Ciklus podrške proizvodnji Transportni pravac Ciklus fizičke distribucije Pravac komunikacija Slika 3. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. Treće. logističke performanse ciklusa 1 2 Izvor materijala Izvor materijala 3 Izvor materijala Proizvodno postrojenje Proizvodno postrojenje Skladište Proizvodno postrojenje raspodela skladišta Skladište Skladište Slika 4. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa.Drugi. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. treba poznavati tri ključna momenta. ili sa zahtevima proizvodnje. podrškom proizvodnji. 139 . struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. odnosno građe logističkog sistema. Struktura fleksibilne logističke mreže raspodela skladišta raspodela skladišta kupac kupac kupac Za razumevanje logističkog sistema.

Zato. kompleksna proizvodnja može da se podrži. Logistička 140 . Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Izvrši se selekcija situacija.FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema određenim kategorijama i kretanju ka određenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. Kretanje i usklađivanje cena proizvoda. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. logistička podrška reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrške proizvodnji kao specifične operacione oblasti je relativno nov koncept u logističkom menadžmentu. transport i isporuka kupcima. Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. PERFORMANSE CIKLUSA . materijala i poluproizvoda. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. odnosno kupaca. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. procesi. selekcije. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrški proizvodnji je nađena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. Drugi processi Druge selekcije Druge transmisije Razni transporti Drugi kupci Isporuka kupcu Osnava fizičke raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. komponenata kao i raznih olakšica u direktnoj je zavisnosti od podrški performansi ciklusa proizvodnje. tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama što predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. To se ostvaruje kroz maksimum elastičnosti. odnosno logističke podrške.PODRŠKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji.

Selektovanje situacija. konačna isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kućama za sledeću isporuku kupcu. sistem proizvodne podrške može zahtevati veliku mrežu performansi ciklusa. Rešenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipičnih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. definišu i nalaze olakšice.Kada je proizvod završen. zatim. Podrška proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. Ove aktivnosti su prezentirane na slici: Nastajanje plasiranja i postavljanja Snabdevanje dobijanja transport cikls aktivnosti nabavke 141 . Maksimum se može izvući ukoliko se proizvodna podrška koristi u odvojenim logističkim operacionim oblastima. Tipično unutrašnje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. Vremena ovih kretanja. 2) razna postavljanja i plasiranja. operacija fizike raspodele su u začetku.To su: 1) poreklo. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praćenju materuijala. kao i raspodela i nabavka čine jedan od ciljeva logističke podrške. Logistička proizvodna podrška je tipičn zatvorena za firme gde su nesigurna ponašanja između proizvođača i kupaca. Logističke operacije skraćuju prazne hodove u kretanju između firmi i nekih unutrašnjih zahteva. kompleksna podrška proizvodnji čak i kad su u pitanju mogući skokovi i prelazi. Osnovni koncept je podržati sve proizvodne zahteve na najbolji način. Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifičnim proizvodnim aktivnostima. zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. odrerđuje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju. Proizvodna operaciona podrška koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutrašnjim kretanjima kao i internom menadžment kontrolom. Neke firme imaju proizvodne operacije u začetku. delova. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistička podrška proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. Posao logistike proizvodnje je olakšanje ovog procesa. završetku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli.podrška je veoma bitna za sve strategije. 4) primanja. Logističkom podrškom proizvodnji smanjuju se naprezanja. 3) transport.

Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti. deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke. prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakšicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korišćenja performansi ciklusa.vreme isporuke. Logistička granica je kreativan uspeh svih performansi. metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces približavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus. Pre svega. Logističke operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama. Treba istaći da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistička kontrola. dani DRUGI TRANSPORTI 1 3 1/2 1 3 vreme. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa. dani 10 40 DRUGE TRANSMISIJE 1/2 vreme. Performanse ciklusa su tipične za razne odnose između kupaca i mogućih procesa. Osnovni. što je osnova logističkog menadžmenta. tj. daju zahteve kompletnog procesa nabavki. vrednost. dani 20 . vrednost. Jedan materijal. vrednost. granični cilj operacija nabavke je široka identifikacija logističke granice. veličina tereta. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo često uz podršku logističkih granica koje dovode do smanjenja cene koštanja. vrednost. dani DRUGI PROCESI 2 4 3 2 4 3 142 1 vreme.Aktivnosti ilustrovane slikom 6. nesigurnosti. ZBIRNI CIKLUS ISPORUKA KUPCU 5 vreme.

dnosno vrste transporta i operacionih uslova. Logistika poslovnog marketinga proučava kako upravljanje na mogući i najbolji način obezbeđuje profitabilnost. dani 2 nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladištiu iz koga se vrši isporuka. Korišćenje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrškama. Očekivane performanse su nakon deset dana. Vreme transporta je funkcija udaljenosti. Od petog dana reflektuju se performanse mogućeg vremena. 143 . Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tražnje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa. Cilj menadžmenta performansi ciklusa je u skladu sa očekivanjima ili standardnim vremenom. Slikom 7. količine robe. dani vreme. tipa. organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakšavaju proizvodni postupak.DRUGE SELEKCIJE vreme. vrednost. Aktuelne performanse ciklusa su veće ili manje od 10 dana. nivo distributivnog centra i potrošača kroz efektivno planiranje.Linija vertikalnog rasta je refleksija očekivanog vrem ena za sve performanse svakog traženog zadatka. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. vrednost. Koriste se i druge transmisije kao što je izuzetno praktičan elektronski transfer (EDI). Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statističkog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogućeg ciklusa vremena.

a do sada nedovoljno istraženog marketinga čija pravilna i lpgična primena. Dakle. Drugim rečima. što je sa stanovišta kvaliteta proizvoda i njegovog poboljšanja. kao i usluga. glavni problem funkcionisanja preduzeća. osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potrošača na tržištu. čije je poslovanje izrazito rašireno na velikom prostoru. Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda. za sve to vreme. unapređenja proizvoda i komuniciranja sa okruženjem počinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja. svetski poznatog i priznatog proizvođača kozmetičkih proizvoda. nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata. Jedan segment marketinga firme. koja je poboljšanjima u svom logističko – distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time prosečno godišnje uštedela preko sto hiljada USA $. kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladišnodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne troškove.Velike trgovačke ili proizvodne kompanije.efekti inoviranja na polju politike cena. Ovo su samo neki od mnogo sličnih primera koji ukazuju na postojanje jednog snažnog. je realna imovina preduzeća kao i zgrade i račun u banci. dok će kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznošenju doživljenih informacija. Ovo sve. principe delovanja. Stoga na tržištu veoma je jaka konkurencija između firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potrošača. U procesima i tokovima razmene robe na tržištu. kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potrošača. Poslovna filozofija ima svoja pravila. To podrazumeva 144 . na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje. Savremeni način razmišljanja u strategijskom ponašanju preduzeća na tržištu otpočinje sa primenom marketing poslovnog koncepta.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja. obično se misli samo na izbor načina distribucije ili prodaje. odnosno kupaca. stoji u u drugom planu glavnih događaja. je sticanje konkurentske prednosti. privreda zahteva savremeno uređenje društva. Snažne razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno povećenje ponude na tržištu roba i usluga. stoga se smanjuju i mogućnosti za znatnije uštede u ukupnim poslovnim troškovima. šta. Primeri Nohell Korporacije. kada izvršiti poslovnu transakciju. instrumente za sprovođenje. preduzeća prema potrošačima. gde. odnosno po zahtevima krajnih korisnika. već se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije. uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva. ali se ponuđači susreću sa znatnim teškoćama u pogledu toga kome i kako što pre prodati proizvedenu robu. a time i najglavniju mogućnost. a glavni moto jeste direktna usresređenost svih aktivnosti. nije više u proizvodnji. uviđaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike uštede. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorišta do mesta prerade. preduzeću može da donese ogromne uštede. je zadovoljan kupac.Danas. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga počinju da gube primat kao osnovni način sticanja konkurentske prednosti na tržištu.Sa ovim u vezi često se konstatuje da. pred nosioce privrednih aktivnosti. dobro za krajnje potrošače. po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi još najmanje trojici svojih poznanika. Preduzeće ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe. postavljaju se mnoga pitanja – kako.

koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabričkog magacina do skladišta gotovih proizvoda. Poslednji a ujedno i tok sa anjširim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus.U ekonomskom smislu. i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizičkom distribucijom robe.Prema tome. bavi se poslovima fizičkog premeštanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa društvene reprodukcije. ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vrše kod samog fizičkog prenošenja roba s jedne na drugu tačku tržišta. na fizičku nabavku i na upravljanje materijalom. ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku. U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan način organizovalo dopremanje proizvoda na tržište ili u dalji ciklus proizvodnje. marketing logistika u sebi sadrži poslove fizičke nabavke. Princip na osnovu koga je došlo do navedene podele različitih logističkih poslova na upravljanje fizičkom distribucijom. Mnogobrojni teoretičari su došli do zaključka da uopšte nije lako. marketing logistika fizičke distribucije roba. Upravljanje fizičkom distribucijom roba obuhvata premeštanje i skladištenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvođač. potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzeća do krajnjih potrošača. upravljanje materijalom i upravljanje fizičkom distribucijom.određivanje načina dopremanja proizvoda na tržište. Pored ovih poslova. zatim upravljanje fizičkom distribucijom. dolazi do različitih definicija poslovne logistike koje. opdnosno načina kojim će se roba dopremiti do krajnjeg potrošača. Ausralijska asocijacija za distributivni menadžment koja glasi: ˝To je kretanje proizvoda 145 . jeste diferenciranje tokova različitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije. Tako. tok dobara kroz sam proizvodni proces. Američko udruženje za marketing definiše fizičku distribuciju kao ˝kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potrošnje ili upotrebe˝. ili sličan. dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premeštanja proizvoda između dva ili više preduzeća na tržištu. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno članstvo. vodeći računa o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljača robe do krajnjih korisnika. zatim. samo jednom rečenicom. jer ovaj pojam potiče iz vojnog rečnika. Ipak. pokušavaju na najbolčji mogući način da objasne ovaj segment marketing funkcije. potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fizičko premeštanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije. koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje. obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitičko premeštanje roba u proizvodnji i prometu. U anglosaksonskoj literaturi preovlađuje stav da je širina delovanja pojma marketing logistike najveća u odnosu na sve ostale termine. Na primer. Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom.do krajnjeg potrošača. što u stvari predstavlja inputni tok firme. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fizičku nabavku.posrednik ukoliko postoji. tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvođača do nabavnog magacina prerađivača. što ga stavlja u isti rang. Dužnost i zadatak preduzeća je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde. razlikujemo upravljanje materijalom. Znači.Pojam logističke strategije označava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta. kod marketing logistike. predstavlja polje delovanja marketing logistike. svaka za sebe. koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzeća.

To uopšte nije lak zadatak. koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene. Bez obzira gde se potrošači nalazili. treba istaći i to da su mnoge funkcije. organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premeštanja dobara˝. Ovaj zaključak se odnosi za manji deo preduzeća u zapadnim tržišnim ekonomijama. vođenje i regulisanje protoka robe. Na taj način. Po R. može postići suprotan efekat od očekivanog. već samo do uvećanja distributivno logističkih troškova. kada su u pitanju velike proizvodne ili 146 . i izvan sistema preduzeća. kad iskažu potrebu za dobrima i na način koji to oni žele.Ballou u svojoj studiji govori se o ˝poslovnoj logistici kao naučnoj disciplini koja treba da približi najbočja rešenja menadžerima preduzeća da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potrošača uz planiranje. Ona omogućava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka između proizvodne i potrošne faze društvene reprodukcije.od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premeštanje materijala. kroz firmu do potrošača. usmeravanje. koji kaže da je ˝Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladištenjem materijala. niti je taj razvojni put bio kratak. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove načine razmišljanja menadžmenta o procesima fizičkih tokova. a time i ukupnih troškova poslovanja preduzeća Marketing logistika. Logistika i dalje teži da pridobije za sebe sve više odgovornih ljudi u vrhu menadžmenta svakog preduzeća. gde se još uvek nije u pravoj meri sagledao značaj i uloga ovog domena marketinga. uključujući i usluge koje idu uz proizvod. Mora se ići u susret svim potencijalnim promenama ponašanjau zahtevima potrošača. kao naučna disciplina nije imala lak razvojni put. Zbog toga je važnost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni žele. Na osnovu navedenog može se istaći da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tržištu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. brzinu. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. Takođe. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i označenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzeća.mesto. Inženjerski pristup u definisanju logističkih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzeća i ističu da ˝logistiku čini sistemi aktivnosti koje omogućavaju oblikovanje. Bowersox. U dinamičnim uslovima poslovanja na tržištu. delova i finalnih proizvoda od ponuđača. već i tražnju kupaca koja je vezana za način. To znači da se nevođenjem računa o interesima jedne vrste posla. energije i informacija unutar sistema i između sistema˝. vremei sve drugo što podrazumevapod efikasnimservisiranjem potrošača. Međutim. oni moraju biti opsluženi traženim proizvodima. prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa. uz adekvatno prilagođavanje svih aktivnosti marketing logistike. u logističkom smislu te reči. komponenti ili finalnih proizvoda˝. može se dogoditi da ne dođedo povećanja efikasnosti logističkog sistema. jer postoji mnogo aktivnosti koje treba međusobno usaglasiti kako bi se postigao željeni efekat usluživanja potrošača. projektovanje.

Preduzeća i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinške logistike. uticali su sledeći faktori: Porast obima fizičko distributivnih aktivnosti. iako se u ovom periodu uviđa značaj fizičko-distributivnih aktivnosti. još uvek su određeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadžment poslovne funkcije preduzeća. Apsolutan i relativan rast troškova markteing logistike. kada je marketing logistika. To su po R. Tehničko-tehnološka unapređenja u logističkim poslovima. što su sve aktivnosti fizičke distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzeća. odnosno njeni počeci saznanja o važnosti logističkih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. Ballou »godine pospanosti marketing logistike«. koja se obično javljala u ograničenoj mogućnosti plasmana već proizvedenih proizvoda. nije bilo mogće konsolidovati na jednom mestu. za većinu menadžera. to su menadžeri preduzeća rinuđeni da razmišljaju o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. a što se najbolje vidi iz sledeće tabele Marketing Finansije Proizvodnja Kanal distribucije Informacione veze u okviru logistike Proizvodnja i asortiman Skladištenje Servis potrošača 147 Slika 8. kao i za rukovodioce preduzeća u nedovoljno razvijenim zemljama. Razvoj informatičke opreme. Tržišna ponuda će biti glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. funkcije logističkog menadžmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. Odnos između tržišne ponude i uvođenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju.To je bilo zato. kao prometna funkcija još uvek bila nedefinisana. U našoj zemlji. Razgraničenje troškova marketing logistike. Postojeći uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su već iscrpli veći deo svojih mogućnosti za znatnija poboljšanja u poslovanju firmi. Međutim. Savremeni razvoj i počeci sagledavanja problema vezanih za fizičku distribuciju vezuju se za pedesete godine prošlog veka. takođe. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji. Na razvoj i dobijanju većeg zanačaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzeća. U to vreme marketing se kao način razmišljanja već pokazao kao efikasan metod za prvazilaženje krize. što je posledica rasparčanosti logističkih aktivnosti po drugim delovima preduzeća.trgovačke kompanije. Pojava novih metodologija. Delovi marketing logistike u nadležnosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport . gledanje na ukupnost logističkih procesa i aktivnosti je nešto sasvim novo i nepoznato.

povećanje veličine porudžbine robe radi snižavanja troškova prevoza po jedinici. koje zahteva transportna funkcija logistike. 148 . ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajedničkom grupaciom poslova i samim tim njima nije moguće efikasno upravljati. a time i ukupnih troškova poslovanja. Ovaj način upravljanja transportom.Upravo.. držanjem zaliha i skladišnim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizičke distribucij. na pr. dovodi do porasta troškova držanja zaliha i skladištenja na terminalnim logističkim čvorovima. To podrazumeva da se na koordinaciji svih logističkih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini. Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremećaja u funkcionisanju drugog sistema. nije se moga uvideti pravi značaj celovitosti logističke funkcije. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smešteni. Jasno rečeno uviđa se da samo sistemski način posmatranja ukupnih logističkih aktivnosti može da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja. Jedinstveni pristup upravljanja fizičko-distributivnim aktivnostima omogućava da se sagledaju sve međuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga. Ciljevi glavnih logističkih funkcija su različiti i po pravilu suprostavljeni. Na sledećoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logističkih aktivnosti. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizičkom distribucijom. Tako. povećanje profita uz zadovoljenje potrošača. smanjenja troškova. Marketing Više zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljšanje u proučavanju Brža isporuka Više skladišta Finansije Manje zaliha Proizvodnja Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Niži troškovi rutiranja Manje magacina Fabrički stokovi Konfliknost ciljeva pojedinil ogističkih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadržavanje logističkih funkcija pod nadležnošću drugih organizacionih celina preduzeća vodi samo uvećanju troškova distribucije. Zbog toga. niti međuzavisnost i često protivrečnost ciljeva pojedinih podsistema distribucije. kao posledica podređenosti gotovo svih logističkih poslova srugim funkcijama u preduueću.

Mogućnost bliže saradnje i zajedničkog delovanja ove tri funkcije u određenim oblastima date su sledećim šematskim prikazom. koja glasi: ˝maksimizacija ukupnog profita˝. zato što u krajnjem dometu utiče na opadanje prodaje. u pravcu daljeg jačanja marketing logistike potrebno je njeno dovođenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme. prioritetni zadatak u prodajno marketinškom smislu jeste obezbeđenje određenog nivoa servisa potrošača. Upravljanje proizvodnjom nije moguće ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala. S tim u vezi. organizacijom u tehničkotehnološkom smislu. POSLOVNA LOGISTIKA Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala -transport -kontrola zaliha -proces proučavanja -skladištenje Marketing -promocija -istraživanje tržišta -proizvodni miks unapređenje prodaje -servis potrošača -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom. produktivnosti i rentabilnosti.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje. 149 . to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obično svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih troškova je bila da treba voditi računa o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou.Počeci primene integralnog pristupa u upravljanju logističkim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja troškova koji nastaju kao posledica vršenja fizičko-distributivnih aktivnosti. a nevodeći dovoljno računa o troškovima logistike. treba upravljati. S toga. Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizičke distribucije menja novo. pre svega. uz poslovanje po principima ekonomičnosti. putem definisanja i sprovođenja odgovarajućeg proizvodnog procesa. Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija. uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage.

Istina. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. Tipične situacije mogu da se nađu u automobilskoj industriji. a posebno lokaciju maloprodajnog objekta. odnosno plasiranja do krajnjeg odredišta. mogućnosti plasmana robe na tržištu. Svi kupci ne žele maksimalnu brzinu. brzina. Ciklusi mogu da traju kratko. Najznačajniju ulogu u definisanju standarda o načinu servisiranja potrošača treba da daju logističari u saradnji sa marketing menadžerima. Brzina Brzina. performanse ciklusa su definisane misiom čitavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. jer se ona reflektuje na povećanje cene. Iz ove šeme se može videti. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti). Konzistencija – povezanost Dok je brzina servisiranja kritični parametar. pa do njenog prispeća. upravljanje skladišnim sistemom preduzeća. odnosno most saradnje između dve bazične funkcije u proizvodnom preduzeću. logičnost (povezanost).Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obično manifestuju u oblasti istraživanja tržišta. nekoliko časova. a u zavisnosti od tipa komunikacija. dizajna.3. upravljanje zalihama. Veoma zunačajna kooperacija između ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda. tj. 3. Logistika zauzima još značajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzeća. transport. Znatan deo logističkih aktivnosti okrenut je ka tržištu i potrošačima. tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke.Ona predstavlja najoperativniji deo preduzeća. Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadžere koji se njom bave. Najvažnije performanse ciklusa su : 1. proces prijema i realizacije porudžbina. proizvodnog miksa i različitih oblika unapređenja prodaje. da funkcije poslovne logistike treba smestiti između proizvodnje i marketing funkcije preduzeća. Klasični poslovi logistike u preduzeću mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. Ova performansa ciklusa izuzetno utiče na dizajn logističkog sistema. kao performansa ciklusa. vodeći računa o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala. a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja.2. 4. a posebno tržištu i uslovima prodaje . OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvršavanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logističkih operacija. 150 . predstavlja vreme od utovara robe. 2. Logistika je posebno značajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike. do nekoliko nedelja. konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakteriše stepen sposobnosti firme da ostvari očekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa. pakovanja i sve ono što je posebno značajno u maloprodaji. fleksibilnost (elastičnost) i 4.

problema i od raznih rizika. Firma koja je logistički kompetentna znaće da devfiniše pravi položaj i način disteribucije u svakom konkretnom slučaju na najoptimalniji način. logistika smanjenom plaćanju i marketing programu. fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreišta. razne modifikacije u logističkom sistemu. Menadžer logističar sreće se sa konkretnim operacijama i ovladava najvažnijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere. odnosno prilagodljivost za razne specifične slučajeve i okolnosti. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. Oporavak (recovery) Kontinualno izvršenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je težak zadatak. Preventivne programe teško je davati.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. uobičajeni servisi. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljšanje u cilju postizanja većeg stepena zadovoljenja kupaca uz nižu cenu što treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja većeg profita. sigurno do kupca. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja moguće je merenje različitih parametara. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definiše kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca.Konzistentnost obezbeđuje prenos robe izuzetno bezbedno. Ključ uspeha leži u obaveznoj logističkoj fleksibilnosti. teškoće pri snadbevanju. što znači da je roba zaštićena od svih neprijatnosti. Što se tiče ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara. što može biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. Tipične. Pri tome treba istaći da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval. kao što je mešanje i pakovanje robe. definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda. ponovna proizvodnja. Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi. Konzistencija je fundamentalna logistička operacija. Nekada se programi prikazuju kao preventivni i služe za prilagođavanje specifičnim sitacijama. nivelacije cena za specifičnu prodaju ili kupovinu. očekivane. nedelju. mesec ili 151 . Poenta leži u činjenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. izlazne faze proizvoda. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu čini ključ uspeha logistike kvaliteta.

kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. tačan osećaj za sve specifične tačke u vremenu Merenje pojedinih delova Važan aspekat merenja je selekcija merenja. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja. Razvijene zemlje puno ulažu u logistiku što direktno utiče na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. Ograničavanje zahteva i pooštravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspešnosti stvarnog globalnog logističkog sistema. Veoma je važno pri dobrom definisanju firme razumeti očekivanja kupca. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistički sistem. ako upotpunosti razume. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbežan uspeh. kupovine i disperzije. tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograničena. zatim unutar korporacija. Logistički zahtevi moraju biti uklopljeni. prodaje se i kupuje čitav spektar proizvoda. tj.kvartal. Logističko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. stim. Odabiranje. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. prisutna je šuma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. što su jako bitni kriterijumi kreativnosti. posredno vezanih sa državnim intervencijama. odnosno firma će uspešno funkcionisati. Logistički servis može uključiti čitav spektar specijalizovanih firmi. Proces sortiranja. odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije.Vrlo je teško imati precizan. U terminu kompleksnost. asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistički servis. Državnim intervencijama kontroliše se razmena i carina. prihvata i ispunjava zahteve kupaca. stim. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. ako se raspolaže sa dužim vremenom ono pruža prioritet i smanjuje tražnju znanja. Zatim se ti parametri koriste u sređenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa. Svaka firma koja koristi logističku strategiju lojalna je kupcima. Rezultujući problemi koji mogu da se kontrolišu od široko korišćenih. Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu. složenost globalne operacije povećavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. 152 . Logističke veze mogu biti jako komplikovane zato što postoje različiti odnosi između raznih korporacija. Unutar kompanije relacioni odnosi su različiti. Globalne operacije dovode do povećanja logističke cene i kompleksnosti. klasificiranje. veštine i talenat menadžera. Za uspeh kompanije neophodno je znanje. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logističke operacije.

Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama dešavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti počinje da povećava rezultate razvoja novih tehnologija. motivaciju i olakšice. je činjenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju. što obezbeđuje progres i budućnost.Povoljna okolnost je.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja tržišta. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budućnost na bazi novih tehnologija. opstaju i preživljavaju. današnja ekonomija ne može izbeći globalizaciju. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene. Ovo primorava na uzajamni servis među firmama. Korišćenjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije što ima za posledicu povećanje kapaciteta. i zatim sumirati rezultate logističkih izazova. omogućavanje progresa (perspektive). da je prisutan mali broj firmi. tako da je znatno povećan državni prihod i profit. dokumentacije i olakšavanje logističkih operacija. Povećanje trgovine je rezultat između ostalog i visokog nataliteta. Prisutno je pet glavnih pokretača globalnih operacija: ekonomski rast. Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. geografskih ekspanzija i više efikasnih operacija. 153 . Logistika mora rešiti sve značajne komplikacije. tehnologija i oslobađanje državne kontrole. a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobađanju kontrole distribucije roba. koje mogu da uđu u internacionalne oblasti. ekspanzije linijske proizvodnje. OBEZBEĐENJE BUDUĆNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i povećanje zahteva za servisiranjem logističkih operacija. Ona će se razvijati ukoliko se poboljšava kvalitet logističkog servisa. Širenjem globalnih operacija preduzeća se motivišu. regionalizacija. da postoji motivaciona snaga što olakšava globalizaciju i čini neophodno da postoji granica operacione logistike. razvojem međunarodnog transporta.. Globalne operacije olakšavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje većeg stepena kvaliteta proizvoda. Ono što je bitno. identifikovati najvažnije barijere i granice logističkih operacija. Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeđenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobađanje kontrole Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom. Činjenica je.Međutim.

a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mrežno komuniciranje. Regionalizaciom olakšava se globalna logistika. produktivnosti. Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke. Barijere globalne logistike Najvažnije barijere globalne logistike su: tržište. konkurencija. Povećanje međunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovođenja. Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope između raznih zemalja.REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog područja. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim. fizičkim barijerama . Uspeh menadžmenta globalne logistike je u tome što ove barijere ublažava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. a posebno je težak u globalnom okruženju. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnološkog razvoja. Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture.Logistički zahtevi zavise od promene carinskih stopa. Globalne operacije okruženja su često kompleksne. sposobni da ih razmatraju i rešavaju. ograničenjima za uvoz i drugim ograničenjima. finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mreže kanala). a posebno je značajna u međunarodnom transportu. povećanja kapaciteta. Prognoziranje nekih situacija za određeni period u opšte nije lak posao. s tim što one komplikuju međunarodnu razmenu. kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije žele globalno proširenje i stoga je neophodno da savladaju postojeće barijere da bi dostigle postavljeni i željeni cilj. OSLOBAĐANJE KONTROLE Ovo je ključni elemenat u finansijama i transportu. puno koštaju i ne smeju se zanemariti. Direktori kompanija moraju biti svesni svih mogućih logističkih barijera. Cena i kompleksnost zavise 154 . Internacionalni principi utiču na promenu carinskih stopa i drugih raznih dažbina. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomažu stimulisanje internacionalnih operacija.

155 . Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su vođene automatski.Česta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi. tehničke i fizičke barijere. Strategijom alijanse definišu se logističke operacije za naš region.od rastojanja. Uz pomoć nje najkraće moguće vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka grešaka. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. a svi rezultati utiču na budućnost lokalnih operacija. na uspešnost poslovanja. Osnovna baza za bolju budućnost jeste rešavanje problema infra strukture. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost. Italiji i Španiji. tipa dokumenata. Problemi zemalja u našem regionu jesu drastične razlike u kulturi. U sledećoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljšanje evropskog transporta (mreže saobraćaja).Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje. Nemačkoj. odnosno generalno se procenjuju. Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske. merenju i mogućem odlučivanju. Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva.Povećanje logističkog planiranja je otežano. Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog vođenja proizvodnje uz konačan rezultat-uspešnost poslovanja. filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija. Izbegava se škart i osigurava kvalitet već na početku proizvodnje. kao i samih kompanija. ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje. Dokumentacija je vrlo često složena.Kontinualnost globalne razmene ima značaja za definisanje optimalne cene proizvoda. Brze pruge su se razvile u Francuskoj. sistemi integracije i udruživanje su parametri logistike menadžmenta koji formiraju razlike između domaćih i internacionalnih operacija. istoriji i političkom razvoju. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraćaja. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Dužina performansi ciklusa je najvažnija razlika između domaćih i globalnih operacija. razlika u kulturi i zahteva kupaca. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji.Strategija evropske logistike. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama što je povezano sa razlikama u kulturi različitih zemalja i regiona.evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se rešavaju. operacije. Dužina trajanja performansi ciklusa. baviti se definisanjem svih mogućih relevantnih uticaja logistike proizvodnje. a profit i gubitak se definišu određenim dokumentima. očekivanim performansama. sa svim merenim performansama. Značajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistčkog sistema. Veoma je bitno definisati logističke razlike između nacija . Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvažnija interna operacija.

bez rasipanja. Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehničke kreativnosti i inovativnosti. logistika proizvodnje veoma značajna. treba da preko logističkih performansi ciklusa prilagođava se dinamičkim promenama u globalnom okruženju. može da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje. reklamacije) su višestruki. a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene koštanja. Polazeći od ovih elemenata sa pravom se može reći da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugoročne tržišne pozicije merene ostvarenim profitom.. parametara i zadataka. merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom koštanja. gubitaka. performanse statistike). Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa različitim tržišnim strukturama. Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja. što treba da bude u direktnoj vezi sa tržištem. 156 . vodom i dr. Zadovoljenje potreba i želja kupaca i obezbeđenje dugoročne konkurentske pozicije na tržištu merene ostvarenim profitom. što teži postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu. skladištenje. snadbevanje potrebnim materijalom. nerealizovani nalozi. vreme. koštanja (troškova) i profitabilne analize. Moguće je animirati sve učesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora. Neophodno je razumevanje odnosa između osnovnih aktivnosti. snadbevanje. aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu. jačanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije. energijom. Rezultati koji se očekuju kreiranjem veze između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije (napr. kroz praćenje.a što sve treba da bude prožeto logističkom podrškom. tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji može duže da traje. kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita. preventivno održavanje sredstava za rad. Ne sme se zanemariti činjenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se.Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole. grešaka). a u cilju globalne uspešnosti poslovanja. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja među zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. preventina zaštita na radu. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaćeg i ino tržišta. kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa. povećanje tržišne efikasnosti proizvodnje. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Analiza sadašnjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje. veći stepen automatizacije uz korišćrnjr softverske podrške svim mogućim operacijama procesa. radno vreme sve kraće. da je za uspeh kompanije. unutrašnji transport.

održavanje zaliha. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća.NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ».Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. skladištenje. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. zatim. 157 . o proizvodno tehničkom konceptu. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. skraćenje pojedinačnih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. transport i distribucija. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. principe objekta i principe grupa. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Logističke aktivnosti su: nabavka.

da bi se ostvario idealan protok materijala. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. proizvodnja malih serija. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. tj. već i savršena organizacija privrede kao celine. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. bez zaliha). proizvodnih i izlaznih tokova. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. orghanizacija trgovine i dr. maksimalno smanjenje serije. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. organizacija preduzeća dobavljača. a to su: 158 . nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greške). Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji.Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. izrada malih serija. dnevni operativni plan. tj. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji.

zatim. -minimizovanje vezivanje kapitala.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr.Dragiša Randjić Viša poslovna škola Beograd 159 . zatim. planirane veličine serija. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. vreme potrebno za pripremu plana). Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. servis potrošača i kontrolu zaliha. dr. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. planirati termine i kapacitete proizvodnje. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. skladištenje i transport. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. -optimalno rasterećenje kapaciteta.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. -minimizovanje vremena. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. planirati količinu. -manje zalihe na skladištu. plan rada.-poštovanje termina. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. -minimizovanje troškova. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. kao i podaci o radnom mestu. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom.Olivera Novitović Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr. Proizvodnju čini proizvodni asortiman.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme.

informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi (IEC Uputstvo 109. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. Sa generalne tačke gledišta.definisanje njihovih značajnih aspekata. Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. UK). jer definišu strukturu. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. određivanje ciljeva. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. inovacije. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). elektronske mreže. Menadžment životnom sredinom. Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. Na prelomu dva milenijuma. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. London. uspostavljanje programa. Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS). određivanje ciljeva. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj.Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. globalizacija. 160 .

Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova.medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU).Reciklaža je evropska perspektiva. biomaterijala. izdavanje časopisa. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. akademijama i Vladi. reciklaže. kompozitnih materijala. servisi za organizovanje svetskih konferencija. lakih materijala. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. ekonomije i ekologije. procesa. livarstva. gume. kompanijama. ekologije. kao i inženjerski dizajn. a sve to ima i komercijalni interes. inženjeringa i tehnologije. titan i specijalne čelike. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta.površinskog inženjeringa itd. kao i većeg kapitala.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. aplikacija.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA). reciklaže. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. reciklaža materijala minerala i goriva.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu.godinu. obrazovanja. čelika. keramičkih materijala. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. optimizacije kvaliteta. kao što su: WWF(Svetski fond za prirodu). elektronike. ekologija takodje.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. otkrića. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet 161 .Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. kontinualni profesionalni razvoj. svih aspekata nauke. razvile su svoja sopstvena dokumenta. polimera. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. što je sigurnost za dug period u budućnosti. Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. izvodjenje specijalnih kurseva.

Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. Svetski trendovi su legure titana.godine.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. karoserije kola. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda.što će uticati na zdravlje. lepotu i kvalitet života.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. staklene i plastične flaše. kartonsku. 162 . legure za avio i auto industriju.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.Vek implatanta je oko 25 godina.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije širom sveta.godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje.godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.

Alsayed et al. -Potsticati sigurnost i zaštitu. Nadzor nad kompletnom strukturom.Miclean:”A new field for materials science”. a to su: -Ekonomski -Tehnološki -Upravljački -Ekološki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti -Reciklaža i iskorišćavanje -Sakupljanje.26. Philosophical Transactions of the Royal Societu. Materials Science and Engineering. D. R. izvorima otpada. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. 4. 163 .: ”Fibre. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. transport.131-134.7-15 2. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. -Zbrinuti sopstveni otpad. optimizacija procesa.1976 London. The Royal Society 3. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada.G.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”. 1976.Literatura 1.140.reinforced polymer repair materials-some facts”. A.Novitović:”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001. 1976.Kelly(ed):”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”. 2000. -Opredeljivati se za čiste tehnologije.138. Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. -Otpad se mora obrađivati i odlagati . 5.5-36.Baker and A.141-152.H. O. S.282.

kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. smrvljen. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. previjanju rana. ampule idr ). kateteri. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. petrijeve šolje. bez neugodnih mirisa.-Podržavati procese reciklaže. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. speculum. fekalije) sonde rektalne i gastralne. našeg Zdrastvenog Centra. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. plazma. suv.-. Napravićemo nešto naše. iskoristiv kao izvor energije. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. neprepoznatljiv. 164 . vrećice sa tekućim sadržajem. Infektivni otpad koji se može obrađivati: (otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. skalpeli. Šansa naše kuće je velika. hiruški otpad. Obrađeni otpad mora biti sterilan. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. iskorišćavanje otpada. krv. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. obdukcijama. delovi opreme. špricevi. otpad iz dela za dializu. urin. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). lancete. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. sistemi za infuziju.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. ostatci hrane. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. kao i sekundarne sirovine. epruvete. vaginalne sonde i ušni levčići. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge.

Nakon pranja ruke osušiti papirnatim ubrusima. Obavezno pranje ruku tečnim spunom i toplom vodom na našin kako je to prikazano na posteru. 2.HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i sprečavanja mogućnosti unakrsne kontaminacije proizvoda. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima.  Posle pauze. imaju stomačne tegobe. 9. Radnici u proizvodnji su obavezni da informišu neposredne rukovodioce ako povraćaju. 4. 6. kao i zaposleni koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridržavaju sledećih pravila: 1.  Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti čišćenja. ogrlice. nos. Zabranjeno je konzumiranje hrane.  Posle jela i pića. nakit – prstenje. 12. Obavezno je oprati ruke. U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o čemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. pića. narukvice i predmete u džepovima koji mogu upasti u proizvod. 7. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi čistu zaštitnu odeću koja obuhvata: radne mantile ili odela.  Posle dodira lica /usta. 5. 3. 165 .  Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto. Kapa se mora nositi na takav način da potpuno pokriva kosu. 8. Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa. žvakanje guma za žvakanje i pušenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za životinje. 10. imaju povrede ili posekotine na koži /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/.  Pre početka rada. Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: ručni sat. Zabranjeno je nošenje zaštitne odeće izvan proizvodnih prostorija.  Posle kašljanja u ruku ili upotrebe maramice. Kosa i nokti se moraju održavati u čistom stanju. oči. uši/ ili kose. 11. kape i zaštitnu obuću. zaposleni u procesu proizvodnje. Zabranjeno je nošenje brade u procesu proizvodnje.

OSUŠI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM 166 . ZA PRANJE KORISTI TEČNI SAPUN 3. NAKVASI RUKE VRUĆOM VODOM 2. SNAŽNO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEĐU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. POSEBNO OBRATI PAŽNJU NA PRANJE NOKTIJU 5.KAKO TREBA PRATI RUKE? 1. ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6.

USTA. BRISANJA NOSA       167 . PUŠENJA I ŽVAKANJA GUME ZA ŽVAKANJE  POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM  POSLE DODIRIVANJA KOSE.KADA TREBA PRATI RUKE? PRE POČETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE. PIĆA. NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA  POSLE KIJANJA. KAŠLJANJA.

uklanjanje neobezbeđenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod. opreme i alata. koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti. 168 . kao i uklanjanje ručnog nakita koji se ne može dobro očistiti. koje ispunjavaju zahteve za čistoću i sanitarne mere). čistoće i sanitarnih mera. održavanje visokog stepena lične higijene. opreme i alata. Oblast primene Uputstvo se odnosi na održavanje lične higijene osoblja i ponašanje u proizvodnim pogonima i skladištima. kapa. konzumiranje hrane. osvežavajućih napitaka. Pravilima za održavanje higijene i čistoće propisano je: korišćenje zaštitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i sprečavanje kontaminacije proizvoda. pravilno odlaganje odela i ostale zaštitne opreme u prostorijama koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. za vreme ručnih manipulacija sa hranom (ukoliko ručni nakit nije moguće skinuti. mrežica za kosu. pokrivača za bradu. POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI ČIŠĆENJA Cilj Sistematsko održavanje lične higijene i adekvatno ponašanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim. radi proizvodnje bezbednih proizvoda. koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima. opremu ili rezervoare i kontejnere. Opis aktivnosti 4. marama. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda. gde je neophodno. detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi sprečavanja kontaminacije neželjenim mikroorganizmima) na adekvatno uređenim mestima za pranje ruku. isti se mora zaštititi pomoću rukavica od nepropustljivog materijala. radnim površinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda. korišćenje zaštitnih rukavica za rukovanje proizvodima.1 Lična higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom. žvakanje žvakaćih guma u posebno obezbeđenim prostorijama. obučeni su da za vreme rada moraju da poštuju pravila higijene kako bi se sprečila kontaminacija proizvoda. efikasno korišćenje.

hemijska i medicinska sredstva za zaštitu kože. bolna ili osetljiva mesta. kao i pridržavati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane. pakovanje . U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima – Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji . Vođa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. obučeni su da očiste i operu svoje ruke i primene druge 169 . aditiva i pomoćnih materijala ne upućuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vrši rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje. urednost i zaštitu kose. površina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje.. otvorene povrede. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodičnom sanitarnom/zdravstvenom pregledu. 4. koji po mišljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog stručnjaka. rane ili povrede koja može dovesti do kontaminacije proizvoda. Kontrolori. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina. o čemu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu čistu zaštitnu opremu. ali nije ograničeno samo na. kosu. uključujući. zabranu pušenja. potkožne čireve ili bilo koji drugi problem koji može da dovede do kontaminacije proizvoda.preduzimanje ostalih preventivnih mera za zaštitu od kontaminacije proizvoda.. Evidenciju kontrole održavanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje. svi zaposleni u proizvodnim pogonima obučeni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u slučaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja. 4. Ukoliko je to neophodno. obezbeđuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upućivanja na navedene poslove. upale. ima ili može da ima neko oboljenje. inficiranu ranu.4 Pravila za ponašanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući radnici iz službe održavanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama. znojenje. odnosno sve što je navedeno u ovom uputstvu. Zaposleni radnik. radnici održavanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreću između prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vrše određene intervencije na opremi.3 Zdravstveni status i ponašanje u slučaju bolesti Svaki radnik pre zapošljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja.. udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira./. kozmetiku.

II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOŠKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno.propisane sanitarne mere radi sprečavanja mogućnosti kontaminacije proizvoda ili površina koje dolaze u kontakt sa proizvodom. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g. u smislu ovog pravilnika.5 Pravila za ponašanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. 4. odnosno 1 ml namirnice. PRAVILNIK O MIKROBIOLOŠKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tržištu moraju biti mikrobiološki ispravne. namirnice u prometu ne smeju 170 . odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobiološke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobiološku ispravnost srodnih namirnica. je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vršenje mikrobioloških analiza i superanaliza namirnica. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajuća zaštitna oprema (mantil. nazuvci) i isti se moraju ponašati u skladu sa opštim pravilima ponašanja sa kojima ih je dužan upoznati domaćin koji ih vodi kroz pogon. maska. kapa.

carska. njeguški) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima.01 g. svinjski i govedi dimljeni jezici. Escherichia coli u 0. 171 . lovacka kobasica. letnja kobasica. kraški. sulfitoredukujuce klostridije u 0.1 g i Proteus vrste u 0. "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. 2. barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadržavati u 0. 4. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l . papricirana. Proteus vrste u 0.000. u 1 g bakterije iz clana 4 tac. polutki i cetvrtina ne sme u dubini mišica sadržavati. goveda kobasica. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. Clan 8 Šunkarica. sokol. kranjska kobasica.001 g (ml). suve kolenice.01 g (ml).000. bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml). 2 do 5 ovog pravilnika. tirolska.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste.01 g i Proteus vrste u 0. suva vratina (bundiola). suva svinjska i goveda pecenica.1 g. Clan7 Trajne kobasice.01 g. suva slanina (podbradnjak. pršut (dalmatinski. 1. suve glave.000 u 1 g. 3. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije. goveda.000 u 1 g. ovcja i kozja ko-stradina. fermentovane kobasice.sadržavati: 1. Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso živine u trupovima i komadima ne sme sadržavati sulfitoredukujuce klostridije u 0. trbušina.01 g (ml). 5. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger". tirolska kobasica.001 g (ml). ovcja i kozja pastrma. mesnata. domaca šunka.000 u 1 g. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova.

sterilne. rakova. sa dodacima ili bez dodataka. žaba. Proteus vrste i Escherichia coli. konzerve usitnjenog mesa.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. krvavica. jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla. u limenkama. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadržavati u 0. konzerve fino usitnjenog mesa. žaba i kornjaca. koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadržavati u 0. šunka ili plecka u plasticnoj ambalaži. kare u limenki. puževa. školjkaša.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. kavurma. 172 . morskih ježeva. jetrenjaca (džiger-njaca).1 g. puževa i kornjaca. kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C moraju biti. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije.hrenovke.5 kg ne sme sadržavati u 0. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. školjkaša. jetrena pašteta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadržavati u 0. Clan 12 Konzerve mesa u komadima. sulfitoreduku-juce klostridije. Clan 11 Šunka i plecka u limenki. rakova. po pravilu. konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa. pariška kobasica. presovana šunka. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba. koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C. teletina u želeu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 °C ne smeju sadržavati u 0. safalade. vratina u limenki.01 g: Proteus vrste i Escherichia coli.1 g. konzerve mesa u sopstvenom soku. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa. Clan 9 Tlacenica (švargla). ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.

000 u 1 g. smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0.Sveza riba mase vece od 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 10. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 2.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g.5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 ml. Clan 20 173 .1 g. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti.5 kg ne smeju sadržavati u 0.000. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli u0. Clan 16 Dimljena i sušena riba ne sme u dubini mišica sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Clan 14 Smrznuta riba. Clan 15 Soljena riba ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadržavati više od 3.000 u 1 g.000 u 1 g. po pravilu. sterilni. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.

Pasterizovano mleko u casu prodaje potrošacima ne sme sadržavati u 0. Clan 24 174 . jogurt. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladišteni u mlekari.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka. ne sme sadržavati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke. Fermentisana mleka (kiselo mleko. vocni jogurt. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. sulfitoredukujuce klostridije.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. jogurt. vocni jogurt. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 ml. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. pasterizovanog obranog mleka.01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 ml. ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 ml. surutke i mlacenice ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potrošacima. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati mikroorganizme u 1 ml. dok se nalazi uskladišteno u mlekari. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko. ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli.

sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 26 Sirevi ne smeju sadržavati. topljeni sirevi . tvrdi sirevi .1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Kajmak ne sme sadržavati Escherichia coli i Proteus vrste u 0. ni više od 10.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 3. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 25 Maslac ne sme sadržavati u 0.Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. sirni namazi .01 g. polutvrdi sirevi . pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati više od 50. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. meki sirevi sa mazom.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. i to: 1. pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0.koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g. Pasterizovana slatka pavlaka. Pasterizovana slatka pavlaka. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. 2.001 g. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g.Proteus vrste u 0. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadržavati mikroorganizme u1 ml. 5. kvasce i Escherichia coli. Proteus vrste. 4. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. sulfitoredukujuce klostridije. pasterizovana slatka pavlaka za kafu. beli sirevi i svezi sirevi) .000 mikroorganizama u 1 ml.01 g. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima.koagulaza pozitivne stafilokoke. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.001 g.01 g. sulfitoredukujuce klostridije.1 g.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 27 175 .

Zacini.1 g. 3. najmanje na temperaturi pasterizacije. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1. ni više od 10. ni više od 1. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko. ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.01 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.rripbnente (šecer. so i dr. a vocni sladoled i kvasce u 0.1 g.000 kvasaca u plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. Prašak za sladoled i šlag u prahu ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 ml.000 u 1 g.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 g.01 g.) i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.000 u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove mešavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Prirodni zacini i njihove mešavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podležu termickoj obradi.Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije. 176 .000 kvasaca i plesni u 1 g.000 u 1 g.

000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama.000 u 1 g.01 g.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.Clan 31 Mešavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Clan 35 Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadržavati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje). strukturni biljni i životinjski proteini. inaktivisani kvasci u prahu. sulfitoredukujuceklostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g. kazeinati.000 177 . sulfitoredukujuce više od 100. Escherichia coli i Proteus vrste. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 32 Glutensko brašno. krvna plazma u prahu. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. ni više od 1. Poboljšivaci za pekarske proizvode ne smeju sadržavati mikroorganizama. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. ekstrakti i hidrolizati kvasaca. krv i hemoglobin u prahu. ni više od 5. Clan 33 Aditivi i mešavine aditiva ne smeju sadržavati u 0. razni koncentrati be-lancevina i mešavine navedenih preparata ne smeju sadržavati u 0.000 u 1g. Proteus vrste u 0. Clan 34 Mešavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadržavati: Escherichia coli u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0.1 g.1 g.

sulfitoredukujuce klostridije. 4. drugih namirnica životinjskog porekla i dodataka. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. pripremljena u restoranima i drugim objektima.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. pripremljena u restoranima i drugim objektima.000 u 1 g.000 u 1 g.klostridije. Ostale životne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. Clan 39 Gotova jela od mesa. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa. Proteus vrste i Escherichia coli. iznutrica. Clan 41 178 . proizvoda od mesa ili iznutrica. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. iznutrica i dodataka ne smeju sadržavati u 0.01 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 10. ni više od 50.000 u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g.000 mikroorganizama u 1 g i 1. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g i l . ni više od 10. proizvoda od mesa ili iznutrica.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.

Clan 46 Pune cokolade u tablama. odnosno 1 ml. krofne. a pekarski proizvodi (hleb. kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Jaja u prahu ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. Clan 42 Sveža jaja u ljusci ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. pogacice.000 kvasaca i plesni u 1 g. pereci i devreci. raži. ni više od 10. ratluk.000 u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 3. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 200.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija. odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. testenina sa dodacima. sulfitoredukujuce klostridije u 0. punjene cokolade i cokoladni deserti. listovi za pite i savijace. kukuruza) ne smeju sadržavati više od 10. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina.000 kvasaca i plesni. jecma.01 g.1 g.000 u 1 g.000 mikroorganizama. mekike. Escherichia coli u 0. grisini. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadržavati više od 500.Sirila svih vrsta ne smeju sadržavati u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija. mlinci) ne smeju sadržavati u 1 g: više od 100. a u 1 g: više od 30. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadržavati više od 1. pecivo. heljde. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g.01 g. Clan 45 Žita i mlinski proizvodi (od pšenice. Escherichia coli u 0.000 mikroorganizama u 1 g.1 g koagulaza pozitivne stafilokoke. hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati više od 1. nugat. burek-pita. ni kvasce i plesni u 1 g.1 g. punjeno pecivo. marcipan. Proteus vrste i Escherichia coli.000 kvasaca i plesni.000 mikroorganizama. ovsa. ni više od 1. 179 . sulfitoredukujuce klostridije. više od 10. sulfitoredukujuce klostridije u 0. ni više od 200.

1 g. oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. 180 .Clan 47 Bombone. ni više od 30. lipoliticne mikroorganizme u 0. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. lipoliticne mikroorganizme u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ne više od 50.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i žele od surutke ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g. gume za žvakanje. Kesten pire i žito sa orasima ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 50 Šecer ne sme sadržavati u 0. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 49 Sve vrste škrobova ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. keks (biskvit.1 g. više od 1. punjeni keks.000 mikroorganizama u 1 g. medenjaci).000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 1.000 mikroorganizama u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 1. Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 1.1 g.000 mikroorganizama u 1 g. dražeji. vafli. više od 10. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. više od 100. Proteus vrste i Escherichia coli.001 g.

Clan 55 Sušeno voce ne sme sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 50. 181 . ni više od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 ml.000 mikroorganizama u 1 g.lipoliticne mikroorganizme u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Salate sa majonezom ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0.01 g. više od 200. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 200. lipoliticne mikroorganizme u 0. Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadržavati u 0. više od 100.01 g. Clan 52 Margarin ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0.000 mikroorganizama i više od 10. Clan 56 Sušeno povrce ne sme sadržavati više od 200.01 g Proteus vrste i Escherichia coli. ni koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g lipoliticne mikroorganizme u 0. Majonez i senf ne smeju sadržavati Escherichia coii u 0. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g. više od 50. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.01 g. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 1 ml.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g.01 g. Pasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 10 ml.001 g.

000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 10. ni više od 1.Smrznuto povrce ne sme sadržavati više od 500. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. razne se-menke i leblebije ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g.001 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 59 Prženi kikiriki bez ljuske. više od 100.001 g. Clan 57 Ušecereno voce ne sme sadržavati u 0. orasi bez ljuske. Proteus vrste i Escherichia coli. povrca i pecuraka ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca i plesni u 1 g. više od 100. li-politicne mikroorganizme u 0. Clan 58 Prženi kikiriki sa ljuskom. mak.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 62 182 . slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalažu ne smeju sadržavati u 0. povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100°C moraju biti. Clan 61 Konzerve od voca. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 1. sterilne. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. po pravilu. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. više od 10.000 mikroorganizama u 1 g. lipoliticne mikroorganizme u 0.

1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste. Clan 65 Vocni sokovi i osvežavajuci vocni napici ne smeju sadržavati u 0. ni više od 200 mikroorganizama u 1 ml. ni više od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadržavati više od 1. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml. kvasce i plesni. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadržavati više od 10. Escherichia coli. koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalaži ne smeju sadržavati u 0. odredenih kao najverovatniji broj. vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadržavati u 0. Clan 66 Osvežavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadržavati Proteus vrste. Clan 68 183 . ni više od 10 kolifornih bakterija u 100 ml. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml. Koncentrovani vocni sokovi. više od 100. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. kvasce i plesni. Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 mikroorganizama u 1 ml. više od 20. kvasce i plesni u 0. više od 100 mikroorganizama u 1 ml.Pržena kafa ne sme sadržavati u 0. Proteus vrste. Escherichia coli.

6. 5. 52. 14 i 15 ovog pravilnika . clana 42 st. namirnice iz clana 42 st. namirnice iz cl.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. 43. !. mogu te namirnice da sadrže. Clan 69 Ako namirnice iz cl. 4. 2 i 3 ovog pravilnika . namirnice iz cl.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 44. 19. 24 i 25 clana 26 tac. mogu se obradivati. namirnice iz clana 26 tac.ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla. 17. 17. namirnice se ne smatraju mikrobiološki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1. 5.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda.Ako se mikrobiološkim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. 13. odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji. 184 . 4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 2. 2 i 3 ovog pravilnika . 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. te namirnice smatraju se mikrobiološki neispravnim. po odredbama ovog pravilnika. 43. 3. namirnice iz cl.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika . l. 2 i 3. osim uslovima predvidenim u odredbama o sadržaju bakterija Salmonella vrste. cl. 52. 15. 44. 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 14. koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija. a imaju nepromenjena organolepticka svojstva. 13. 6. 5. 2 i 3. 6. ako takve namirnice u pogledu mikrobiološke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom. 55 i 56 ovog pravilnika . 19.

odnosno za proizvodnju namirnica.Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati. Ill PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ("Službeni list SFRJ". br. i to pod kontrolom nadležnih organa inspekcije. 45/83 i 43/89). Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". 185 . odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful