dr Olivera Novitović

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Recezenti: dr Dragiša Ranđić i dr Dušan Božić Tiraž: 25 kom. © 2009. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije nemože biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitović Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tiraž 25 – Definicija nekih pojmova; str. 127-130. – Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na našim prostorima pojavi građa multidisciplinarnog tipa koja će upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja može da posluži kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, počev od klasičnih, ublaženim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, što je stil koji će vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda rađenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara nešto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramičkih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavršavaju. Kako se to postiže? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u suštini jednostavne – skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagođenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, možete doći do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogućnosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je rešenje za Vas-formiranje tima koji će Vam dati podršku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, različitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekološkim normama. Specifične tehnologije primenjene na različitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, počev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote može doći do izražaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, što sve zahteva nesumljivo sposobnost da se nešto planira, kreira, organizuje i vrše različite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Moć multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti uređivanja života i poboljšanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, čemu svet pridaje veliku pažnju. Koristeći se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greške, ostvariti optimalna zaštita proizvoda prevlakama različite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a što je do skora bilo nemoguće. Novinu predstavlja ispitivanje velikih površina, a što je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povišenim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramička, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu čvrstoću, žilavost i mogućnost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su našle primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljšanja produktivnosti, da bi kvalitet života dostigao viši nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko četiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljšanjem kvaliteta života mogu se konsultovati na odgovarajućem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan značaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim računanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Ključni faktori koji određuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktičnoj primeni. Velika pažnja se posvećuje i materijalima za ambalažu (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetičare i druge do sada neizlečive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklaže. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklaže je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati šta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastičnih flaša samo je 3% reciklirano, što predstavlja problem na kome se sada puno radi. Traže se putevi da veći deo populacije bude uključen u rešavanje problema različitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, što će dati odličan marketing uz korišćenje vrhunskog menadžmenta. Generalno rečeno materijali će zauzimati važno mesto u rešavanju problema uticaja sredine stim što će prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Građa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udžbeničke literature za studente viših škola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izučava čitav spektar različitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća, mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma složeni, to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramički materijali, biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa – primena novih tehnologija u procesima.ž Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. Kako očuvati životnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, čist vazduh, svakako, značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bi se stvorili i održali odgovarajući uslovi života, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem, ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Prema meritornim procenama na planeti će 2030. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije, ukoliko se želi sačuvati za buduće generacije, sadašnji stepen ekološke ravnoteže. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu, što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima areciklaže za 20% godišnje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalažu.

NEKA ZAPAŽANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu oseća se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crteža, ali traži da njen cilj bude realno određen, opravdan formom ne prezajući ako treba ni od slikarske oštrine. Prisutan je ambijent za romantična raspoloženja i dekorativne vrednosti. Crteži na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo slučajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inženjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa će doći ovde milom ili silom. Traži se talentovani crtač i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristički metod do pune snage , napuštajući svaki kompromis sa postojećim građanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obično nadmašuju rana. Poznato je da je umetničko delo rezultanta zajedničkog održavanja ličnosti, vremena i sredine, pa se stoga ne može dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnička dela nastaju na složen način i ne mogu se svesti na opšte formulacije koje najčešće dovode do predubeđenja. Po sebi se razume da je teško povući granicu između realnog i fantastičnog, kao što je u praksi teško odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne može ni postojati kao precizna činjenica u umetnosti, koja je po svojoj suštini plod mašte, nego je reč o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnošću obuhvataju se samo ona dela koja ne označavaju tela određenih oblika, niti na njih bliže aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralačkog čina, da bi odmerila svoj položaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se pretežno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajući ono što čulo vida omogućava da saznaju slikari se trude da do tančina preciziraju svoja osećanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadržaj unutrašnjeg života. »Atmosvera«, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobično važnu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u našoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralaštva. Naivno slikarstvo čini sponu između ralizma i fantastike. Posvećujući pažnju onome što zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlači unutrašnjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutrašnjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolični smisao u označavanju nasleđenih znanja i predanja, a ne samo šarm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici prešli u oblast fantastičnog slikarstva, inspirišući se bezimenim narodnim stvaralaštvom ili običajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralaštva sa sopstvenim psihološkim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve što je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadržava uvek čisti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnošću. Većina umetnika dolazi postepeno do svojih načina i modela izražavanja, preko određenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doživelo veliko proširenje svoje publike i znatnu učestalost uticaja između različitih sredina. Interferencije sadržaja i oblika, izražajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

video i film. u granicama ljudske prirode 7 . čine sastavni deo njega samog. tako i umetnik može prihvatiti impulse iz daleka. kada je u Parizu počelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije. glas i muziku . gotika. ma koliko njegova mašta bila slobodna. a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma složeno i suptilno. i kao što ona okreće grane i lišće u pravcu iz koje joj dolazi svetlost. Otuda se očiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne. klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja. kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz različitih epoha. širom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. a pre svega društvena sredina. Geografski ambijent. a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. Principi moderne umetnosti proširili su se na veće područje nego ma koji raniji stil. ili im se delimično povinjava. Različite struje su najčešće internacionalne. Slično biljci on se istovremeno na svoj način suprostavlja lokalnim vetrovima. Internet postaje mozak – grupna memorija savremene civilizacije. da je iz pregleda takvih zbirki obično proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika među strujama i stilovima. bez obzira na to da li on to želi ili ne. fotografije i slike. ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. tako da pruža velike mogućnosti i okupira sva čula zainteresovanim korisnicima. Ko hoće. njena umetnička tradicija i sposobnost da nešto prihvati ili odbaci. pejzaž i vegetacija. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih rešenja dovela je do velikog broja kućnih radionica u kojima zahvaljujući solidnoj tehnološkoj podršci nastaje nova. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. Vizantijska umetnost. najprimenjenija umetnost. između ostalog i po tome da se umetnošću bavi svako. nezaustavljajući se ni na političkim ni na etničkim granicama. Ona pomaže savremenom čoveku da bude akter i da učestvuje u njemu olakšavajući tako razvoj civilizacije. Ovo ne može ostati nevidljivo i neprimećeno. Tehnološki napredak nije nešto što se razvija od »svoje volje«. čvorovima i linkovima. spoja računara i novih telekomunikacionih tehnologija došlo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogućnosti savremenog društva. Umetnik nije izolovano biće. MULTIMEDIJA Ušli smo u eru nove pismenosti i informatičkog društva. Pojavom interneta. napredak se dešava samo onako kako su ga čovek i društvo oblikovali. animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence. koja je omogućila čitaocu da skokovito i uspešno čita i zahvaljujući hiper tekstu. To je snaga i moć bez granica. Nastajanje originalne slikarske umetnosti započelo je pre 150 godina. Ipak se pokazalo. brzo pronalazi ono što ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno. ko može. renesansa. barok. Individualni stvaralac mora uneti u struje nešto svoje zemlje i od svojih prilika. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta. Ni najveći optimisti nisu mogli predvideti da će nastati nešto što uključuje hipertekst. ili zbog njih gladuje. ko zna i ko ume.gotovo pravilo na svim delovima globusa i među sredinama koje su dosta udaljene. klima. On se njima hrani kao što biljka crpi sokove iz tla na kome raste.

Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode.kao metafizičke i političke ekonomije kao zemaljske. Dizajn. kao i sa internetom Medijske zvezde. Moda je način izražavanja kreatora.Uobičajenao je shvatanje da moda nije umetnost. ono što daje pokretačku snagu da se čovek bavi bilo čime. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju – polako. nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi.poslovni ljudi. Ako je stvaralac u jednom momentu srećan ili ako je jedan momenat zabeležen kao istinit. kao pravi. značajan. nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odlučujući. Moć. zatim da im kaže da su drugačiji od drugih. 8 . utiču na šanse za komercijalizaciju novih tehnologija. onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. da ne nameće stil ljudima. moda. Na kraju. Ljude karakteriše pored intelektualnih osobina i njihov način oblačenja. Holivudom i Silikonskom dolinom. Prisutna je i želja da odeća obuća bude udobna. Sinteza života. razni naučnici preko interneta daju izjave. tržišta novca. a da im ponudi izbor. Raznim sociološkim i ekonomskim istraživanjima došlo je se do zaključaka da će sve veći broj firmi. Ono što nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnošću.. već je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stiče preko interneta. gotovo neprimetno u početku. da uđe u svaki segment njegovog življenja od jutra do mraka. Wall Street-om. Ono što inspiriše. pragmatične odrednice. diskutuju o svojim vizijama budućnosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodeći ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljačkog sloja koji rukovodi medijima. politička klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi. MODA Prisutne su različite definicije pojma mode. jer je činjenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemoguće uhvatiti ga. da bude deo čovekovog života. bogatstvo i društveni prestiž koji uživaju. promene raspoloženja zakonodavaca u Vašingtonu. industrijska konkurencija.. Uz svu inerciju da se o budućnosti razmišlja na idealizovani način. Želja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom. odevanje i umetnost su tesno povezani. Ljudi vrlo često umeju da odaberu ono što žele i što odgovara njihovoj ličnosti. pravi futurizam svakako može biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu što je u vezi sa digitalnom tehnologijom. Taj uticaj određen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi. sa kompjuterima i digitalnom revolucijom.. kao i moda i trendovi društvenog ukusa i potrošnje. Više nije utopija. onda ga treba definisati. a kasnije na gotovo neverovatne načine utiču na živote svih u njihovoj blizini U slučaju Interneta. njihovo dugoročno prihvatanje u društvu i ekonomski učinak. čine ih još moćnijim zahvaljujći razvoju digitalne tehnologije i interneta. kao i običnih kupaca . koja je počela u ranim 70-im godinama prošlog veka. jeste momenat. Kreator želi da pokaže ljudima kako mogu da izgledaju. desile su se ogromne promene koje zaista menjaju društveni i svakodnevni život u osnovi.

ona nije namenjena posebnom sloju u društvu. Kao sociološki fenomen. Bitno je razgraničiti komercijalno od artističkog. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. Moda je večita ljudska težnja za boljim.Unutar mode. već i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mrežu. dosta lažne skromnosti. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom slučaju je novac. Pravila postoje i treba ih savladati. Moda je jedna velika mašina koja funkcioniše po svojim pravilima. materijalizovati ono što je ideja u glavi. (ne ) pristojnosti. reflektujući ih na najuočljivi i najnedopadljivi mogući način. ona zapravo zahteva statusno odricanje. a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. oblačenje se izražava kao poseban trend društvenog života. proizvođača i kupca. je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Krićanke i Egipćanke su slobodno šetale razgolićenih grudi. uspeo je zato što je srušio pravila. Jedan od izazova je klasičan stil namenjen za dokoličarsku klasu bogatih. dvoličnosti. ali se najčešće ruši konvencionalno. estetska i statusna. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znači samo otkriti ga kao umetnika. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. da izađe iz mase drugih ljudi. što u opšte nije nove. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko šta sme i može da nosi. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podleže kompleksnim kriterijumima procene među kojima upotrebna funkcija postaje sve češće zanemarljiva. Najveći izazov je za one koji kreiraju modu kao art. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Poenta mode jeste da se pravi uvek nešto novo. Takođe. svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote. kao u ostalom i prednost umetnosti. ali dopire samo do bogatih. Pa ipak.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja određuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo.Ono što je prednost mode. Zvuči paradoksalno.s Moda je i sociološki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja. ali su u stvari tu da bismo ih srušili.Teško je otelotvoriti. tek u modernom dobu.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. moda je sistem. Ta pravila mogu da se prihvate. To je način da se čovek istakne kao ličnost.ona prerasta u nešto veoma bitno što se čini u društvu. Statusno oblačenje neuporedivo je starije od mode. tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblačenje. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje. moda upućuje na dinamiku promena u društvu. Teško je dati formu načinu razmišljanja. oblačenje je postalo u pravom smislu izazov. da možeš da ga pratiš. 9 . da poštuje sebe. Moda je sistem koji podrazumeva ideju. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno osećaju. na njegovom samostalnom putu i crpiš iz njega snagu za dalje. stoga kao pročišćeni art ona gubi ne samo upotrebnu. sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka. već i statusnu funkciju – u svojim najekstravagantnim aspektima. Ko god je uspeo u modi. ali je to večita ljudska tema za boljim. Odevanje je živa stvar koja se pomera u skladu sa raspoloženjem i sa ličnošću. prefinjenosti važne koliko i znakovi bogatstva. To je omogućilo da moda najpre preraste u eksperiment. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna. Artistička moda nije namenjena samo bogatim. Kao art. Nažalost ili na sreću. a zatim u art.

10 . Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja čestica zlata čiji je prečnik manji od 50µ temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veličine čestica i od 0. Njegove najvažnije osobine jesu visoka koroziona otpornost u različitim agresivnim sredinama. Sa promenom temperature menja se gustina. Posebno je karakteristično jer može da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastične prerade metala. pri normalnim uslovima. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu široku primenu u raznim granama i oblastima tehnike. dobra katalitička svojstva i dekorativni izgled. slika 2. tehnologije. medicine. Njegove mehaničke osobine zavise od stepena čistoće.9 od temperature topljenja.3 g/cm3. međutim ono ima relativno niske mehaničke osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima. umetnosti i dr. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoća po brinelu zatezna tvrdoća Rm napon tečenja Rρ 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 % Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19. visoka elektro i toplotna provodljivost.Osnovne specifičnosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termičku obradu Zlato poseduje fizičko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. čime se postižu željene mehaničke osobine.

Temperatura rekristalizacije za čisto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. ali dalje povećanje sadržaja srebra do 1 % utiče na dalje povećanje temperature rekristalizacije. relativno izduženje 50 % u žarenom stanju. Granica tečenja je oko 20 N/mm 2. Dodatak legirajućih elemenata ili primesa utiče na povećanje mehaničkih osobina.01 % Cu povećava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. odnosno povećanje zatezne čvrstoće i tvrdoće. Sa povišenjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada.01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1.99 % čistoće rekristališe na sobnoj temperaturi. Nb i Ta. Zatezna čvrstoća je oko 130 N/mm 2. Legirajući elementi i primese povećavaju električni otpor zlata. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima čistoća zlata. Dodatak 0. Ni i Pt. dok najmanji uticaj pokazuje Ag.Koeficijent linearnog širenja je najveći kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Cu i Pd. Tako se hladno deformisano zlato sa 9. Promena koeficijenta linearnog širenja ispod 20 0C veoma su velike. Mehaničke osobine kod zlata su relativno niske. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraženo zbog sklonosti zlata da rekristališe u toku deformacije.25 % Ag povećava temperaturu rekristalizacije zlata. dok najveći imaju uticaj Co. zavisnost koeficijenta linearnog širenja od temperature je skoro linearna. Ti.45 µ Ω cm. dok kod viših temperatura iznad 20 oC. Specifični električni otpor pri T=20 oC je 2. Najveći uticaj na porast specifičnog električnog otpora ima dodatak V. Dodatak 0. Rezultati ispitivanja uticaja primesa u količini od 0. Najmanji uticaj na povećanje čvrstoće ima srebro i paladijum.999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (završna) Primarna (završna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (završna) Sekundarna Tekstura primarna (početna) Tekstura primarna (početna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) 11 . Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveću provodljivost. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99. Prisustvo primesa ili legirajućih elemenata utiče na smanjenje toplotne provodljivosti.

Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najveći uticaj na povećanje temperature rekristalizacije imaju Bi. NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa). vazduh. ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1. acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda. KOH vodonik-sulfid. razni rastvori NaOH. do 97 0C. HCL može da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao što su oksid Mg. azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4). se odnose na period od pola godine. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša HCl i HNO3).5 V.Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi Primarna (završna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura Primarna (završna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (početna) Primarna Tekstura Rezultati u tabeli 1. rastvor cijanida KCN. hlor (pri temperaturi višoj od 183 0C). hlor (do 147 0C). HNO3 i H2SO4. rastvor ferohlorida i hlorovodonične kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi. Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2). Elementi kao što su Cu. bromna voda (H2O + Br2). vinska kiselina limunska kiselina sirćetna kiselina 12 . Hemijske osobine zlata bliže su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. Sb i Ni. Al. Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na povećanje temperature rekristalizacije. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblažena i koncentrovana HCl. rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2). HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi). Si.

Osnovna primena zlata je za izradu nakita. dobrog dizajna. 41 % Cu. Pri povećanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C. 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko značenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. prema stvaranju patine naglo se smanjuje. Specifičnosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. Kod stepena deformacije od 40 % (i većim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. Sa porastom temperature i vlažnosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu. Brzina korozije Au zavisi od sredine. Samo pet elemenata (Ni. Legure sa manjim sadržajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. postojanost prema koroziji se smanjuje. Osim lepog izgleda. nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu. bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo veći značaj s’obziromna na njihovu široku primenu i manju korozionu postojanost. Cu. Najveća korozija zlata je u carskoj vodi. povećanje tvrdoće. da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. HF. Postojanost zlatne legure određivana je nižekaratnoj leguri sa 9 % Ag. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Pd. 13 . Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz čvrstih rastvora. Ispitivanja postojanosti vršena su u azotnoj kiselini i veštačkom ljudskom znoju (5 delova sirćetne kiseline. temperature i vremena. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. Sem učešća zlata u leguri. Povišenje temperature starenja iznad 315 0C pogoršava postojanost legure. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini veštačkog znoja. Ovaj uticaj je utoliko veći što je sadržaj zlata manji u leguri.Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. 6 % Zn i 2 % Ni. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju značajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. bromnoj vodi. na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. čvrstoće otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline povećava se sa povišenjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. Definitno može da se kaže da su optimalne temperature starenja (ojačavanje taloženjem. Ovo je izuzetno izraženo kod legura koje imaju manji procenat zlata. a najslabija u suvom jodu. Zlato se može legirati sa dosta velikom količinom srebra ili neplemenitih metala.

Kod legure koja sadrži 50 % (atomskih) Au pri sporom hlađenju. Temperaturni interval između linije topljenja i očvršćavanja je uzak i iznosi 10-12 0C. Izduženje legure iznosi 40-50 %. Stepen sređenosti zavisi od sastava legure. legura ima lepu svetlozelenu boju.Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik. H . koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Primećene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlađenja i to u smislu stvaranja bližeg sređivanja rasporeda atoma. Maksimalna čvrstoća se postiže kod 40 % srebra. potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. Najniža temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Kod sadržaja od 25 % Ag. Kod legura Au-Cu ispod temperature očvršćavanja obrazuje se neprekidan niz čvrstih rastvora. Ovo je posebno važno što nastanak sređene strukture Au3Cu dovodi do promene fizičkomehaničkih osobina: električne provodljivosti. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Veoma su mekane i plastične. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. sa površinski centralnom kubnom rešetkom obrazuje se AuCu II faza. Temperatura početka očvršćavanja se postepeno snižava od tačke topljenja zlata 1064 0C do tačke topljenja srebra 960 0C. U suštini to je razvučena površinski centrirana kubna rešetka sa sređenim pregrupisanim atomima Au i Cu. čvrstoće i toplotne provodljivosti. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Fazni preobražaj nesređene faze u sređenu fazu vrši se na sledeći način. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. belu boju. U početku. osmijum i inertni gasovi. ali sa većim sadržajem srebra legura poprima nedokorativnu. tvrdoće. iz nesređenog čvrstog rastvora. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska α čvrstog rastvora u Au3Cu. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. pojavljuju se klice sređene faze u nesređenoj osnovi. Faznih prebražaja od (solidusa) linije očvršćavanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. pri sniženju temperature ispod kritične. volfram. Tehnička primena legura Au-Ag je dosta ograničena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. Karakteristična osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sređenih faza pri sporom hlađenju. DOK PRI 380 0C 14 . Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu rešetku. Sređena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sređeni rapored atoma putem difuzionog premeštanja u kristalu. koje zatim rastu na račun nesređene faze i ukupna sređenost se naglo povećava. PRI 400 0C PREOBRAŽAJ SE ZAVRŠAVA POSLE 25 VREME PREOBRAŽAJA IZNOSI 20 MIN.

U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesređene faze i antifaze tipa II. Iznad 580 čvrstoće legure naglo opada.Mehaničke osobine legure sa sređenom fazom AuCu mogu da se menjaju u širokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. menjajući pri tome samo parametre. Legure AuCu sistema imaju široki industrijski primenu. Ovo usporavanje procesa može biti i do 100 puta. a zlata u cinku 4. Proces rekristalizacije sređene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesređene faze. Menjanjem sastava legure ili režima sređivanja moguće su promene mehaničkih osobina legure koja ima AuCu fazu. Zlato – kadmijum 15 . Jedinjenje Au4Zn je nesređeni čvrsti rastvor. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sređenu super strukturu. koriste se za izradu nakita.3 % (atomska) zlata ima fazni preobražaj pri temperaturi 335 0C.8 % atomskih. Ova faza ostaje sređena sve do temperature topljenja. Cink se u znatnoj količini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Sređivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa rešetke. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u čvrstom stanju iznosi 33 % (atomska). SREĐIVANJE STRUKTURE DOVODI ČVRSTOĆE LEGURE (OKO 30 %). DO ZNAČAJNOG POVEĆANJA Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primećuje se porast granice tečenja legure zbog viška atoma Au ili Cu. Mehaničke osobine sređene faze zavise od stepena sređenosti i od veličine zrna substrukture. Legura sa 32. stabilne pri 313-328 0C. Stepen deformacionog očvršćavanja legure AuCu zavisi od stepena sređenosti. Ispod 270 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje složene strukture sa ortorombičnom rešetkom. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sređena faza I. Između 420 0C i 261 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. a čije je dejstvo isto kao uticaj legirajućeg elementa na osnovni metal. Između kritične temperature 580 0C utvrđen je porast čvrstoće legure usled deformacionog starenja. Fazni preobražaj čvrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. Iznad temperature faznog preobražaja mehaničke osobime legure pokazuju dosta složene promene. Utvrđeno je da legura sa idealnom sređenošću pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno brže nego legura sa nesređenom fazom.

Fizičko-mehaničke osobine zavise od režima termičke odbrane.5 % (atomskih). α 2. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz čvrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz čvrstih rastvora. Pri sniženju temperature. Sa sniženjem temperature oblast homogenosti se smanjuje.5 % rodijuma povećava tvrdoću. tvrdoća i čvrstoća povećavaju se sa porastom sadržaja nikla. a oblast legura sa dvofaznom strukturom se povećava. 16 .Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32. tako da se kod sporog hlađenja stvara dvofazna struktura. Legure Au-Ni kristališu se uz obrazovanje neprekidnog niza čvrstih rastvora. da bi najveću vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla. Najviša temperatura prelaska između jednofaznog i dvofaznog područja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine.5 %(atomskih) na 309 0C. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izučeno. Brzim hlađenjem sa temperature iznad 650 0C može se dobiti legura sa 58. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadrže 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i služe za izradu nakita. Sve ove legure imaju fazne preobražaje. Raspad presićenog čvrstog rasatvora dešava se ispod 500 0C. Dodatak 0. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najnižu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). Zagrevanjem do 300 0C izazvaće se raspad presićenog čvrstog rastvora na dve faze: α 1. Sa daljim povećanjem sadržaja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. Legure zlato-kadmijum najviše se koriste za izradu lemova. Povećanje tvrdoće legure može se postići dispergovanjem i sređivanjem. koja sadrži zlato i bakar. Tvrdoća i čvrstoća dostižu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). čvrstoću i plastičnost legura. koja sadrži zlato i srebro.55 % Au koja će imati homogeni čvrsti rastvor. Ove legure su važne za izradu nakita. a što dovodi do povećanja tvrdoće legura. Najviša temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Ove legure nemaju veliku tvrdoću. od solidusa do sobne. Paladijum se dodaje da bi se legure plastično obrađivale. ali se ona može povećati dodatkom nikla. Mehaničke osobine. a zlata u kadmijumu 3. Sa daljim povećanjem nikla mehaničke osobine opadaju. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. dolazi do raspada jednofaznog čvrstog rastvora.

jedan materijal je potpuno razgradljiv. pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. pa do sortiranja za reciklažu. Vrednost tvrdoće ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. a legure sa više 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina. Zlato-bakar-paladijum Homogeni čvrsti rastvor je u čitavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. Ova definicija je ograničavajuća jer isključuje materijal koji se koristi za uređaje kao što su hirurški instrumenti. Zlato povećava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. U koliko se govori o izloženosti fluidima iz organizma. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). mora biti prisutna sposobnost oblikovanja. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su biološki materijali. Ne sme biti toksičan i ne sme imati kncerogeno dejstvo. Homogene faze legura su plastične i relativno male čvrstoće. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. Legure koje sadrže zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida). a ne škodljiv za ljudski organizam. Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biološkim i medecinskim istraživanjima koristi se čitav spektar različitih materijala od pakovanja. Pri sadržaju zlata do 15 % povećava se stabilnost PdCu faze. treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tržištu.Fazni preobražaji u ovim legurama su veoma složeni i nedovoljni izučeni. Prisutni su različiti izazovi npr. veštački kukovi. upotrebe. srčani zalisci. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosečnom inženjeru koji se bavi materijalima. drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. što zahtev nekoliko izričitih ograničenja u pogledu matejala da bi on uopšte mogao da se koristi kao biomaterijal. Biomaterijal mora posedovati odgovarajuće fizičke i mehaničke osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva. U ovu kategoriju su 17 . Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju čvrst rastvor. Dodatak paladijuma u leguri povećava stabilnost faza kod legura Au-Cu. kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobađaju lekovite supstance. Kao najstabilnija faza javlja se sređena faza AU3Pd2Cu3 sa površinski centriranom kubnom rešetkom. najčešće se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutrašnošću tela. Od njih se izrađuju kontaktna sočiva. imaju homogenu strukturu. razdvajanja . skladištenja. Pri sniženju temperature dolazi do faznih preobražaja što omogućava da se poveća tvrdoća legure starenjem. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najčešće koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogućnosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u čovečjem telu i da neprekidno ili periodično bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. a mehaničke osobine jako zavise od termičke obrade.

svrstani metalni materijali. Tabela 2. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. keramika i prirodni materijali. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća. dati su primeri biomaterijala i njihova primena. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerđajući čelik Nerđajući čelici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat Skelet Oftamologija Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta.1. polimeri. 18 . U tabeli br. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma.

kompozitni materijali. biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti. mangana. proizvesti hranu. obezbediti pitku vodu. Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. molidbena. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis. to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali. kalaja. Kako očuvati životnu sredinu. keramički materijali. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. žist vazduh. vanadijuma i cirkonijuma. U 21.veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa –primena novih tehnologija u procesima. hroma.silicijuma. svakako. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije.Struktura materijala u -22 F 10% 24% 42% Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a 24% Sistemi legura su veoma složeni. 19 . značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bise stvorili i održali odgovarajući uslovi života.

Danas su najvažnije uvozne carine. gradovi i crkva na robu u unutrašnjem prometu. pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu . Evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne koližine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Svetski eksperti prognoziraju da će se u sledećih pet godina doći do povećanja obim areciklaže za 20% godišnje. zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka.lučke takse. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. kao državni porez . staklenu i drugu ambalažu. Carine su često imale značajne takse. izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. feudalci. ukoliko želimo da za buduće generacije sačuvamo. a tranzitne su najvećim delom ukinute 20 . kao i nekih parametara koji odlučuju u kojim pravcima će se kretati strategija budućeg razvoja. a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara. dizajna proizvoda kao i reciklaže. bar sadašnji stepen ekološke uravnoteženosti prirode. karonsku. motivacije. što je za 29% povećanje u odnosu 1999. npr. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu. godinu. ređe su izvozne carine. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom području ubirali vladari. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta državnog poreza koji se plaća na određenu robu kad prelazi državnu ili carinsku granicu. drumarine. U radu je pokušano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta. Pojam carine u današnjem smislu. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne. mostarine ili kao odšteta za osiguranje robe.Prema meritornim procenama na planeti će 2030. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara. koji se ubira kad roba prelazi granicu. izvozne i provozne (tranzitne).

žigovi. amblemi. Prema načinu određivanja carine se dele na autonomne. Po učinku koji treba da proizvedu.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko područje. što zavisi od konkretnog međunarodnog ugovora. do 1846. računi o ceni robe. ili organi vlasti. carine se dele na fiskalne (cilj im je povećanje državnih prihoda) i na zaštitne (treba da zaštite robu domaće proizvodnje od strane konkurencije povišenjem cena strane robe). Kad zaštitne carine važe samo određeno vreme. Jedan od najvažnijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija. postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifične carine koje se ubiraju po težini. i na konvencionalne . teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza). Danas se više ne primenjuje. nameštaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika. carine mogu biti prohibitivne. jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. a važno je za primenu carinske tarife i za kontrolu međunarodnog prometa robom. uverenje o poreklu robe. provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog područja. To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilažu. npr. retorzivne. koje po pravilu izdaju trgovinske. godine. koje su rezultat sporazuma s drugim državama. ili industrijske komore. Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. kad se određuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaćoj robi primenjuju u stranoj državi. preferencijalne. govori se o “vaspitnim” carinama. kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe. grbovi . a klasičan primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na žito koji je važio od 1689. a izričito isključuje postojanje tranzitnih carina. Rebulički carinski Zakon predviđa postojanje uvoznih. komadu ili obimu robe. Ne podleže plaćanju carine: stvari za službene potrebe šefova stranih država i šefova diplomatskih predstavništava u Srbiji injihove uže poredice i članova pratnje. a u izuzetnim slučajevima izvoznih carina. rečnog i avionskog prevoza. kada se pomoću povoljnih carinskih stopa nastoji da olakša trgovina s određenim državama ili olakša uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifična carina. u kome domaća proizvodnja treba da postane sposobna da konkuriše stranoj robi. koje država određuje bez sporazuma s drugim državama.Prema svrsi zbog koje su uvedene. prevozne isprave (tovarni list kod železničkog. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju često i podnose transportna preduzeća ili ovlašćeni carinski 21 . Prema načinu odmeravanja. u okviru sklopljenih međunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe međunarodnih organizacija i ličnu upotrebu njihovih predstavnika i službenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . zastave.

kvaliteta i vrednosti robe.posrednici. neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i rešava žalbe pretiv rešenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekršajnom postupku. prikupljaju statističke podatke i vrše druge poslove koji im se stave u dužnost. poreklo i namenu robe. a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta. prevozno sredstvo. zatim i carinskog pregleda. su organi državne uprave koji kontrolišu promet robe prilikom uvoza na carinsko područje provoza kroz njega. Carinska deklaracija služi kao osnova za pregled robe. koji se sastoji u utvrđivanje količine. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu. kao i potpis podnosioca. Uprava carina organizuje carinsku službu. račun. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlašćeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji. ili izvoza sa carinskog područja. Carinarnice postoje u svim onim pograničnim mestima gde prolaze pogranični putevi. koji robu carine i vrše deviznu kontrolu na granici carinskog područja. vode prekršajni postupak povodom carinskih krivica. npr. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe. vrše nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu. Carinski organi u našoj državi su Uprava carina i carinarnice. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi rešenje u prvom stepenu carinarnica. ona će to zapisnički utvrditi. a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se može izvršiti carinjenje robe. ili vrednosti robe. a mogu postojati i u važnijim trgovačkim i prometnim središtima čitavog carinskog područja. za njen obračun i za naplatu carine i carinskih dažbina. prijava ouvozu ili izvozu i sl. količinu. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vršenje svoga posla. prevozna isprava . Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima određene isprave. količine. 22 . a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi. koja sadrži :наziv robe.Davanje lažnih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekršaj.

pa roba koja je sve vreme ovde smeštena ne podleže plaćanju carine. koji inače nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladišta i posebna preduzeća koja se kao javna skladišta bave skladišnim poslom i odgovaraju prema posebnim načelima za uskladištenu robu.tj. poreza na promet. Slobodna carinska zona najčešće 23 . pretakati prepakivati i dr. ležarine i drugih taksa koje se naplaćuju u toku carinskog postupka. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose rešenja po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. reeksportnu i uopšte za međunarodnu trgovinu. a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice. obračunavanju carine. Carinska smestišta se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica. za robu koja je u njima smeštena važe isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladištima. u naplati carine i carinskih dažbina.Ta skladišta zovu se slobodna javna skladišta. ali ne spada u njeno carinsko područje. na kraju. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata područje koje se nalazi u okviru područja granica neke zemlje. Robu u carinsko slobodno skladište može smestiti svaki uvoznik. U ovim skladištima roba se može sortirati.određivanju carinske stope prema carinskoj tarifi. Ako su ta javna skladišta pod nazorom carinskih vlasti. a u određenim slučajevima protiv rešenja donesenih od carinskih organa može se tražiti pravna zaštita i pred sudovima.Protiv rešenja carinarnice može se izjaviti žalba Upravi carina. taksa. dok robu u carinsko smestište može smestiti smao uvoznik kome je to odobreno.Takva skladišta odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe. Svi propisi koji važe za carinska slobodna skladišta važe i za carinska smestišta. i.smeju se vršiti sve manipulacije dopuštene i u javnom skladištu. CARINSKA SLOBODNA SKLADIŠTA Carinska slobodna skladišta služe za smeštanje neocarinjene robe. Carinska slobodna skladišta i slobodna javna skladišta važna su za tranzitnu.. koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba opterećena prilikom carinjenja. jer obaveza uvoznika robe na plaćanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTIŠTE Carinsko smestište je svako smestište za robu koja uživa povlasticu izvan carinskog prostora.

1931. Solunu i dr.Prema odredbama člana XXIV. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu međunarodnog ugovora između dve ili više država čiji je opšti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog područja.Ovo znači da se.10. godine s važnošću od 50 godina. ne traži se apsolutna sloboda prometa između ugovornica) i da takse.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije između Austrije i Nemačke sa odredbama SanŽermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919. stim da se njeno važenje može produžiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica. U našoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom. pa brodovi koji s robom pristaju ne podležu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko područije države koja je odobrla slobodnu carinsku zonu. konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923.1922. 8.obuhvata deo neke luke. godine između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zaključenom 1913.Hamburgu. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud međunarodne pravde u savetodavnom mišljenju od 5.godine i Ženevskog protokola o Austriji od 4. po pravilu. ona podleže redovnom carinskom postupku. Međutim. između država koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identičnost carinskog zakona i carinske tarife. 24 . U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti.9. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva “ zamena dveju ili više carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom” u slučajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog područja ima za posledicu ukidanje između ugovornih strana carina i trgovinskih ograničenja za najvaći deo trgovinske zamene (dakle. Kopenhagenu. jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema trećim državama. a roba između Jugoslavije i te zone prevozi se železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grčkih carinskih vlasti. npr. jer slobodne carinske zone za to pružaju velike pogodnosti i privlače strani kapital za ulaganje. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje nešto elastičniju definiciju carinske unije. odnosno uvođenje slobodnog režima uvoza i izvoza robe između država članica unije.Pošto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama. a odobrenje za osnivanje daju ovlašćeni državni organi. t. kao i deoba – prema ugovorom utvrđenim pravilima – carina ubranih na zajedničkoj granici. puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije.

bila u carinskoj uniji sa Albanijom. Pod carinskom unijom se.Počev od 1. sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u političku integraciju. Međutim.usled pogoršanja političkih odnosa do čega je došlo posle Rezolucije Inforbiroa 1948. na čelu sa Pruskom. carine i druga ograničenja koja se primenjuju prema trećim zemljama budu u suštini identična.Francuska. Mežutim. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve više proširivala. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks. dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni došlo. ali je to sprečila Austro – Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila višegodišnji carinski rat. ti planovi nisu ostvareni. Danas najznačajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice. ili pak posebni povlašćeni režimi između određene grupe zemalja koje čine izvesnu političku zajednicu. U međuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom. godine predviđeno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom. Belgija i Luksemburg.1832.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i čelik. kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlašćena Sa stanovišta međunarodnog prava carinska unija ograničava suverenitet država članica carinske unije time što im onemogućava vođenje samostalne carinske politike prema trećim zemljama.. da samo ujedinjena Evropa može da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu. a Bledskim sporazumom iz 1947. godine uspostavljena je potpuna carinska unija između ovih zemalja. taka da je sada sačinjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proširenja. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u činjenici.Holandija. Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein.I. ne može smatrati sporazum kojim je predviđen slobodan bescarinski režim samo za određene proizvode.1921. činile su je Zapadna Nemačka.Početak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905.VII.III.1968.1958 gde je predviđena potpuna privredna integracija šest zemalja zapadne Evrope. 25 .dažbine. godine. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. odnosno carinski savez između nemačkih država sklopljen Sporazumom od 22. dok se uzajamne povlastice između država članica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za treće države kakv postoji između država koje su stupile u carinsku uniju. U Evropi je tokom druge polovine XIX i početkom XX veka bilo više planova za stvaranje carinske unije između pojedinih zemalja.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije priključila Holandija. prema čijim odredbama je uspostavljena carinska unija između većine nemačkih kneževina i kraljevina. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25. međutim..Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije političko ujedinjenje Nemačke.Italija.VI.

sa sistemom za upravljanje zaštite životne sredine u sa serijom standarda ISO 26 . AS 9000 i TL 9000. Program finansijske pomoći na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Mađarskoj. pokriva sve regione sveta. ISO 14000. Program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u našoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou.Program finansijske pomoći NVO u oblasti održivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) uz podršku Europe Aid – Kancelarije Evropske komisije. AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa sedištem u Cirihu.A. AQA preko svojih filijala širom sveta. obnovljiva energija. U Evropi. kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta održivog razvoja. – American Qualitz Assessors je jedna od tri vodeće sertifikacione kuće u SAD sa sedištem u Južnoj Karolini. Ovaj program omogućuje NVO-ima da: učvrste pozicije i definišu uloge u poboljšanju kvaliteta životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju održivog razvoja (održivi stil života. a u Beogradu je počelo sa radom predstavništvo za Jugoslaviju i istočnu Evropu. sarađuju sa vlastima u definisanju prioriteta održivog razvoja. Hrvatskoj. Program takođe promoviše saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima. Bosni i Hercegovini. saradnje više zemalja i program finansijske pomoći na nacionalnom nivou. sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. dok program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana. dobro vladanje.E. kao i društvena jednakost). organska poljoprivreda. sredina bez GMO-a. A. održivo korišćenje prirodnih resursa. A. sarađuju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse održivog razvoja. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omogućuje da na veoma brz način usaglasite Vaš Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. Ovaj program ima za cilj da finansijski podrži inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jačanju njihove uloge na teme održivog razvoja. koji podrazumeva podršku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji.Q. vrši sertifikaciju prema standardima ISO 9000.Q. podižu svest stanovništva o održivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponašanja ka ekološki «prihvatljivijem». Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). QS 9000. Iako je svakako najpoznatija u SAD.

i mnoge druge..Q. Da se svaka organizacija može dovesti do sertifikata za period od 6 – 9 meseci u zavisnosti od veličine organizacije i da se mora poštovati sistem – više obuke manje konsaltinga. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru može se realzovati i obuka za stalnounapređenje. kao sertifikaciono telo. Pristup A. je. Tower Automotive Inc. United Airlines. RJR Tobacco Company.. jer samo obučeni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000.14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000. itd.. 27 . u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del – Met Corporation. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvažniji korak.. ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvođenja sistema kvaliteta ili zaštite životne sredine najviše zavisi od angažovanja samih zaposlenih u organizaciji. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojeće dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa.A. analiza postojećeg načina poslovanja i njeno poređenje sa standardima. Obuka za interne provere po međunarodno priznatoj metodologiji. General Motors i Ford). podrške rukovodstva i postojećeg upravljanja. Harvard Industries. između ostalog je sertifikovalo sledeće poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery. JW – Alluminium Company. Aero System Engineering Inc.E. ukoliko se ukaže potreba. (jedan od ključnih snabdevača velike trojke Chrysler.Q. kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani. Corning – Division of Dow Jones Industrial. kompleksnosti poslovanja. A. ali da zavisi i od veličine organizacije.

uspostavljanje programa. Banja Luka – ISO 9001: 2000 Štark. Tower Automotive. ATC Inc. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. Beograd – ISO 9001: 1994 HK « Petar Drapšin ». Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a. Lang Mekra North America.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. iz Užica. elektronske mreže. Beograd.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. Novi Sad. London. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. i dr. Beograd – ISO 9002 : 1994 Mojić Promet. Klašnice – ISO 9002 : 1994 Integral Inženjering.Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje.definisanje njihovih značajnih aspekata. globalizacija. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. Banja Luka – ISO 9002 : 1994 Bobić.. Preko direkcije iz Beograda. sertifikovane su sledeće organizacije: Institut za mala i srednja preduzeća. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Kolos. Mladenovac – ISO 9001: 1994 Transportšped. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. Šabac – ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mreže.u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U. Beograd – ISO 9001: 1994 Yassa. određivanje ciljeva. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. Na prelomu dva milenijuma. Beograd – ISO 9002 : 1994 Minel Elip. Group Arnold – Magnetic Technologies. 28 . Beograd – ISO 9002 : 1994 Uno Martin. Laktaši Banjaluka – ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK – ISO 9001: 2000 Unis Adria.d. Kaldera. inovacije. Bjeljina – ISO 9002 : 1994 Unigrad. Hutchinson Sealing System. Nova Pazova – ISO 9002 : 1994 Mz Home Group. UK). Srpsko Sarajevo – ISO 9001: 1994 Montaža.. Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. komunikacionih mreža i transportnih sredstava.S.

određivanje ciljeva.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. čelika.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. što je sigurnost za dug period u budućnosti. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. optimizacije kvaliteta. elektronike. gume. livarstva. keramičkih materijala.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000-Menađment životnom sredinom. 29 . Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). akademijama i Vladi. polimera. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA). U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. reciklaže. kao što su:WWF(Svetski fond za prirodu).Divna je to prilika za profesionalno informisanje. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu.jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. lakih materijala. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. biomaterijala. kompozitnih materijala. servisi za organizovanje svetskih konferencija. medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. U svim oblastima rad je veoma dinamičan.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. kontinualni profesionalni razvoj.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi(IEC Uputstvo 109. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta.Sa generalne tačke gledišta. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. ekologije. kompanijama. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. ekonomije i ekologije.utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. jer definišu strukturu. izdavanje časopisa.površinskog inženjeringa itd. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. obrazovanja. razvile su svoja sopstvena dokumenta. reciklaže.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS). izvodjenje specijalnih kurseva.

Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. karoserije kola.godine. reciklaža materijala minerala i goriva.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. kartonsku.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve 30 . U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. svih aspekata nauke.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. Svetski trendovi su legure titana.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. procesa. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. kao i inženjerski dizajn.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje. a sve to ima i komercijalni interes. otkrića. aplikacija. ekologija takodje.godinu.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka. legure za avio i auto industriju. kao i većeg kapitala. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine. staklene i plastične flaše. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova. titan i specijalne čelike.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju.Reciklaža je evropska perspektiva. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala.Vek implatanta je oko 25 godina. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. inženjeringa i tehnologije. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova.Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju.

1976. održavanje zaliha. lepotu i kvalitet života.Alsayed et al. skladištenje.što će uticati na zdravlje. S. Kelly(ed): ”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”. O. A. 26. 2000. Literatura 1.G. 1976 London. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. Logističke aktivnosti su: nabavka. R. Miclean: ”A new field for materials science”. Materials Science and Engineering. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. 5. D. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje.Baker and A. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama.5-36. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. 141-152. 1976. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija.138.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. transport i distribucija. skraćenje pojedinačnih vremena 31 . Novitović: ”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001.: ”Fibre. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.Philosophical Transactions of the Royal Societu.282. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja.kompanije širom sveta.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine.H. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. The Royal Society 3.131-134. 4.7-15 2.140.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje.reinforced polymer repair materials-some facts”. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano.

da bi se ostvario idealan protok materijala.procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. 32 . Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. o proizvodno tehničkom konceptu. principe objekta i principe grupa. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. zatim. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. maksimalno smanjenje serije. proizvodnih i izlaznih tokova. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. izrada malih serija. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno.

Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. planirane veličine serija. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. 33 .Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini.optimalno rasterećenje kapaciteta. organizacija preduzeća dobavljača.minimizovanje troškova. kao i podaci o radnom mestu. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. . Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. . planirati termine i kapacitete proizvodnje. . potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. tj.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. . odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. zatim. tj.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). već i savršena organizacija privrede kao celine. bez zaliha).minimizovanje vremena. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. dnevni operativni plan. a to su: . kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. zatim. skladištenje i transport. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greške ). Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. plan rada. planirati količinu. vreme potrebno za pripremu plana). autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. orghanizacija trgovine i dr. proizvodnja malih serija.poštovanje termina. servis potrošača i kontrolu zaliha. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije.manje zalihe na skladištu. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje.minimizovanje vezivanje kapitala. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. .

Planeta Zemlja je nastala pre 4. menjate i drugi. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. Složeni splet biljaka. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. Može nam izgledati velika. doprinoseći daljem širenju zagađenja. 34 . To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. Ljudi su samo jedan element ekosistema. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. Ekologija nije samo grana biologije.U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. ali nas ne može biti bez ekosistema. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Ekosistem može opstati bez nas. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. tla i vode koji se naziva biosfera. promenite li jedan deo. životinja i drugih oblika čini ekosistem. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. čvrstu kuglu. ona je mnogo više od toga. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim.6 miliona godina.

kao biljke i životinje. Iz te prirodne okoline.» Beograd u vremenu razvoja ekološke svesti Buran industrijski i urbani razvoj .njegova posebna.spada u živu prirodu.a bez vazduha samo nekoliko minuta.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE Čovek. postajao sve jači.bez vode može da preživi samo nekoliko dana. -korisnik prirode i -biće čiji je uticaj na prirodu. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom.rude. čovek je: -deo prirode. biljkama i životinjama. naftu… Ono što čoveka.I ne samo svog.čovek dobija sve što mu je neophodno za život.u toku duge istorije ljudskog društva.i čini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere.sigurno je da se ovo suludo uništavanje prirodne sredine u kojoj živimo.ugalj.vazduhom.pre svega. nego i naše vaspitanje.kao vrstu.Iz prirodne okoline čovek pribavlja i sve sirovine koje mu omogućuju da udobnije živi: materijal za gradnju kuća i izradu predmeta za domaćinstvo. trostruka veza sa prirodom.prouzrokovao je značajnu degradaciju životne sredine i zagađivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju 35 .Od biljaka i životinja dobija hranu .koja opstaje zahvaljujući neprestanom dotoku sunčeve toplotne i svetlosne energije.Čovek je jedina vrsta koja svojom delatnošću trajno zagađuje okvir svog života.bez koje može da izdrži najvise nekoliko nedelja.je. «Ako čoveku nedostaje kultura življenja. a koje nam ne nameće samo naša tehnološka civilizacija.naročito izražen u poslednjim decenijama XX veka.izdvaja od ostalih živih bića.neće moći zaustaviti.zemljištem.

Geološka sredina grada.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su često teško uočljive i objašnjive. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugačiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru.što može prouzrokovati njeno osiromašenje i degradaciju. Ona predstavlja građevinsko tlo za deponovanje različitih otpadaka i opasnih materija. krajem XX veka problem je globalnog značaja.zbog brojnih i različitih zahteva korisnika. U centru naše pažnje nalaze se problemi zagađivanja i zaštite životne sredine. Povećanje broja stanovnika.Tako bi se sprečile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po čoveka i živi svet. Dobrim delom pod uticajem grada je geološka sredina njegove šire okoline koja služi za snabdevanje vodom.uz sve veće korišćenje prirodnih resursa. izložena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima. 36 .očuvanja biološke raznovrsnosti i dr.naročito gradske populacije.pre jedan vek regionalnog značaja . Korišćenje površinskih voda praktično bi trebalo da dođe u obzir tek onda kada su iskorišćene mogućnosti eksploatacije podzemnih voda. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta.Ta sredina je izvorište snabdevanja grada vodom.boljih uslova zaštite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korišćenjem i preradom površinskih voda.pa njeno korišćenje mora biti racionalno sa nužnim merama zaštite.madjunarodnog karaktera. Ako je pre dva veka zagađenje bilo lokalnog značaja. energijom. prehrambenim proizvodima.konvancija o zaštiti ozonskog sloja.gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju značajno mesto. koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja. Ustav i zakoni naše zemlje daju pravo građaninu da živi u zdravoj sredini.konvencija o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti međunarodnih konferencija o zaštiti šume. U području grada ona je izložena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je više ili manje degradiraju.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao što su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka.naročito najrazvijenijih zemalja. Geološka sredina kao deo životne sredine urbanog područja Beograda predstavlja značajni prirodni resurs ograničenog kapaciteta.poremetili su ekološku ravnotežu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. Dobar deo potreba za pijaćom vodom Beograd danas obezbeđuje iz izvorišta podzemnih voda.energijom i slično.mineralnim sirovinama.Ovi se problemi moraju rešavati udruženim naporima većine zemalja.

kao i da se smeće određenim tehnološkim postupcima dovodi u stanje iskorišćenja u energetske svrhe. SAD..)..jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uvećava. Neki od tih sistema nose i određeni nivo rizika u slučaju prirodnih ili tehnoloških nepogoda i katastrofa..guma.koji se mogu rešavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora. a neki su sami potencijalni izvor.koji su postali ruglo i veliki zagađivač grada.plastika. turistički.pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vrši njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali. Istraživanje stručnjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope. 37 .Potrebno je donošenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala što rešava problem velikog broja privatnih auto-otpada.ako ne reši pitanje elementarne čistoće grada i ne zaštiti svoju prirodu posebno reke.papir.praktično ni u jednom slučaju nije do kraja rešeno na zadovoljavajući način.rudničkih jalovina među kojima su u određenoj meri zastupljene različite opasne materije..).kišna i fekalna kanalizacija.gasovod. Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najviše nastaju da bi se sprečio transport kroz naseljene delove. Neophodne mere:utvrđivanje stanja životne sredine..Ograničavanje nepotrebne potrošnje kao i korisna upotreba otpadaka.osnovni su zadaci u zaštiti prirodne sredine.O značaju pravilnog rešavanja ovog pitanja najbolje govori činjenica da se radi o više od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda. U užem gradskom području locirana je gusta mreža gradskih instalacija (vodovod.sve češće proizvodnje i potrošnje.moguće je to postići.toplovod.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada. privredni .staklo.Geološka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka. kao i metodologija sprečavanja širenja i povećavanja zagađenosti.. administrativni ili trgovački centar. na strukturi otpadaka u Beogradu. Osnove programa za Beograd Beograd ne može pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili uništenja otpadaka. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom došlo se do stanja i odgovarajučih mogućnosti za rešavanje ekoloških problema Beograda.čak bez evidencije.Japana.upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odlučivanjem o merama koje društvo treba da preduzme.. Delovi te mreže su zastareli i oštećeni. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagađenja i ako se nađu savremena rešenja za tretman gradskog smeća.utvrđ|ivanje potencijalnih izvora zagađenja. Otpaci Kao proizvod narastajuće.

Otpadna plastika koja je došla u kontejner za smeće ili je već na deponiji sa ostalim smećem iz domaćinstva – ne može se vratiti nazad i reciklirati. Približan sastav plastične frakcije u smeću iz domaćinstva u Evropi je 65% poliolefina. Zaključak je da –u postojećim uslovima rešavanja gradskog otpada.zaboravljajući da za samo 700 takvih kesa treba srušiti jedno stablo – a šume su pluća planete. Ona se može rešavati dalje samo u tom sklopu sa smećem – a najbolje rešenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo.Razlozi za ovo su – nagli rast cena sirovina i sve oštriji propisi u vezi zaštite čovekove okoline. u borbi za zdravu životnu sredinu prednost se daje papirnim kesama.Na primer. Određivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgrađena i neuništena. Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagađivača.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastičnih otpadaka predstavlja značajno ekološko opterećenje pri deponovanju smeća.zbog nepoverenja u njenu razgradljivost.10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri. U nekim zemljama se u javnosti stvara psihološka odbojnost prema plastici. Recikliranje otpadne plastike Reciklaži se danas daje izuzetan značaj u svetu . 38 .Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalažnog stakla i proizvodnje staklenog krša.otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja čak poželjna.ako bi ovu vrstu smeća spaljivali. Oko 70% od ukupne količine svih otpadnih polimernih materijala u smeću čini ambalaža. najlon kese.Otpad gori bez dodatka goriva.nerazgradive plastike i drugih štetnih i opasnih otpadaka.Zahvaljujući plastici iz otpada možemo obezbediti dodatne izvore toplote. npr. sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada.a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadrže i uređaje za recikliranje toplote.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju električne energije.15% polistirola.Zbog ove neuništivosti izaziva klizanje tla.Određivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume.

Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalaže i staklenog krša raznog porekla.E.Dosadašnja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja dođe na preradu nije odgovarajućeg kvaliteta – pa se odvozi na deponiju. a uz to je i sekundarni zagađivač zbog: transporta.vazduh. kočevi. postanu sastavni deo komunalnog otpada – staklo se ne može upotrebiti dalje. a najvažnija prednost je neograničen broj puta se može koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda.Do sada najmasovniji vid reciklaže otpadne plastike je reciklaža jednorodne otpadne plastike..moglo bi se ustostručiti proizvodnja i na taj način bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda.palete. Poseduje više dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalaže. Redukcija količina komunalnog smeća selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najviše primenjivani ambalažni materijal za različite vrste proizvoda. Recikliranje mešane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova mešavina ekstrudirati i presovati u kalupima. B.tj.i proizvodnja regranulata.Troškovi proizvodnje su visoki .jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka.potrošnje energije i same njegove proizvodnje. 001 definiše se klasifikacija. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat . staklo ne zagađuje prirodu direktno –vodu.letve. Prema jugoslovenskom standardu JUS.Sa novom opremom uz smanjenje troškova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata.ali najveću primenu ima polietilen niske gustine.pa je «Inos-Beograd» prinuđen na veće izvore gde je pretežno jednorodna plastika i bez stranih primesa. za jednokratnu upotrebu.A postoje i novi tehnološki procesi koji nude rešenja i za pomešanu otpadnu plastiku.Za ovu vrstu ambalaže se koristi veći broj termoplastičnih materijala.u Srbiji se bavi jedino «Inos-Beograd». označavanje i 39 .vreće.kese i dr.O.Kombinacija ova dva tehnološka postupka je idealno rešenje.a i ostvariti materijalna dobit.mogu se seći. Kao inertan materijal..Plasman regranulata je obezbeđen.ali predstavlja balast za komunalne službe i deponije smeća. Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaža. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove. Ali kad proizvodi sa ambalažom dospeju u smeće tj. Od ove smeše se proizvode :ograde.zakucavati i obrađivati kao drvo. folije. Termoplastični materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali.

Selektivno sakupljanje .) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistički objekti.a za odnošenje krša svakodnevno se mora angažovati zapremina koju čine više od 40 kontejnera za smeće. trgovinske radnje. Statistika danas ne prati količine nastalih otpadaka.000 tona godišnje..jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja većih izvora otpadaka. Veći izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalažu za pakovanje (punionice pića. Ovde se povratna ambalaža ne izdvaja posebno.Preneto u zapreminske jedinice to znači da stakleni krš svake godine smanjuje prostor na deponiji smeća za oko 12. privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (građevinsko staklo . farmaceutska. jer i ona posle određenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni krš. -potrošnja proizvoda koji se pakuju u staklo.. tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao što su: -proizvodnja staklene ambalaže . granulacija i mesto ponovne upotrebe. Ciljevi kojima se teči: smanjenje zapremina otpada koji se odlaže na deponije.priprema i vraćanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobičajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini što ih okružuje. hemijska i druge industrije).ogledala.može se računati da u Beogradu nastaje oko 30. boja.dok sve ostalo završava na deponiji. domaćinstva. Mogućnosti. ušteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina. Što se tiče sadržaja stakla u komunalnom smeću .. trgovinske radnje. Ovako veliki resurs staklenog krša na relativno maloj površini se u Beogradu gotovo ne koristi.. 40 . Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda. tj.000 m3 . smanjenje zagađenja životne sredine otpacima.prerada i upotreba staklenog krša kao sirovine za proizvodnju stakla.da ga u komunalnom smeću ima 8-10% . staklenog krša.skladištenje staklenog krša.niti se vrši permanentna analiza sastava komunalnog smeća u Beogradu.Po tom standardu se i vrši sortiranje. priprema .. prehrambena.

sa većih ili manjih izvora kao što su industrijski. raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi. povratni tok starog stakla i krša selektivnim sakupljanjem.pri čemu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou. U pogonu za pripremu .pa se stepen vraćanja ovog krša kreće od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalaže. Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mrežu sakupljanja.organi vlasti .Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih. Uspešan prilaz unapređenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu . kao i korisnici sekundarnih sirovina. Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav način rada sa otpacima stakla. Većina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog krša.ekološki i naročito ekonomski efektisrazmerni količinama otpada.pa se može reći da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima.Na ovaj način se prvenstveno rešavaju ekološki problemi.Ovakvo sakupljanje može se aktivirati tek kad zaživi postrojenje za preradu krša.stakleni krš se dovodi do kvaliteta po JUS standardu. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcioniše na bazi opšteg ekološkog interesa.000 kontejnera.vazdušna i elektromagnetna separacija i pranje.Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca. komunalne službe. Izvode se nove tehnološke operacije:selektiranje.u kojoj značajna mesta imaju: građani.Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika.sakupljači i prerađivači otpadaka.Najpogodnija mesta su pijace.000-5.Odgovornost mora da bude svačija .čiju strukturu oslikavaju svi društveni . specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda.na mestima nastajanja. Koncepti organizacije sabirne mreže Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalaže kroz: kauciju.Obilazak i pražnjenje iziskuju i posebna vozila za to.javne površine što bliže domaćinstvima.estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. 41 .granulacija.može se rešiti celovitim sagledavanjem problema. U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena široko postavljena sabirna mreža.za sirovinu u proizvodnji novog stakla. Efikasnije sakupljanje staklenog krša kod nas egzistiralo bi izgradnjom mreže sabirnih kontejnera.ali kroz institucije grada. «IGLO» kontejneri.Za Beograd bi to iznosilo 2.

kako biljnog tako i razne ambalže.nego na izvorišta čiste.gde se nalaze objekti:gumarske.4 km uzvodno od ušća.mašinske i građevinske industrije.deponovane su znatne količine otpadnog materijala. Topčiderska reka je jedna od najzagađenijih na teritoriji grada.stanje Save u Čukaričkom rukavcu je kritično.Posledice takvog stanja su sve teže po životnu sredinu.Deo je donela reka .Uz ovo treba imati u vidu i ekološke efekte.Beograd zbog svog geografskog položaja(smešten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekološkog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagađenja. pitke vode.a deo sami stanovnici deponuju.Iako su preduzete mere zaštite.koji se stalno širi.U predelu Makiša postoji nesmetana infiltracija zagđene vode u priobalju.A ne treba zaboraviti ni efekte društvene prirode . Voda-jedan od ključnih ekoloških problema Beograda Danas je problem obezbeđenja količina kvalitetne pitke vode sve izraženiji.obzirom da su na slivnim područjima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane. Železnička reka je potencijalno najopasniji zagađivač izvorišta vode u priobalju.a i potrebe su sve veće.jedan od najlepših beogradskih parkova. Situacija sa terena Na ušću u Savu.Narastanjem stanovništva kao i njihovih potreba dolazi do sve većeg zagađenja postojećih izvora (površinskih i podzemnih voda).zasnovane na pravilnom vaspitavanju naše dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloživim resursima i prostoru u kom se živi.na Kolubari.U okviru preduzeća «Inos» postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog krša. 42 .zbog čega postoji deficit-kao stalni raskorak između količine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potrošača.On se ispoljava različitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama. Prema analizi Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda. železnička reka se uliva u Savu na 12.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.metalne.Pripremljeni stakleni krš ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraćati deo sredstava uloženih u sakupljačko-preradni pogon.Tehnološke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor.nisu još uvek postignuti rezultati. Beograd je višemilionski grad.Beograd izručuje otpadne vode u reke bez ikakvog prečišćavanja za razliku od ostalih većih gradova u svetu.Većim delom ona protiče kroz naselje.Maksimum zagađenosti reke je u Rakovici.Kao posledica izlivenih voda javlja se mlečno-bela boja reke-takva protiče kroz Topčider.Sve veci broj tokova više liči na kanale otpadnih voda.

isto tako blizu su građene i štale. zbog zdravlja sadašnjih i budućih generacija.i misli se da izazivaju rak kod ljudi. Izvesni broj domaćina ih je pretvorio u septičke jame i na taj način zagadio čitav akvifer. Na samoj reci nalazi se veći broj restorana-splavova. bunari u naseljima. Zvezdara..hloridi.Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase. Sopot.Njen kvalitet se još više narušava na široj teritoriji grada.jedino izvorište vode za piće Beograda.. nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih životinja.a česte su površine pod internim deponijama smeća. Važno je istaći da nitrat iako relativno neotrovan. Bunari su po tradiciji kopani blizu kuća.Najvećim delom njena obala je neuređena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom. Ispitivani objekti su izvori.fenola i nafte.Problem je i kod bunara. dostupna tokom cele godine.a često su prisutna i zbog upotrebe veštačkih đubriva. Grocka. Beograd.svojom povećanom koncentracijom u vodi. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za piće i ishranu. a može i mora da zaštiti svoje reke. -vrednosti amonijaka u 20% slučajeva su preko dozvoljenog. Takođe.Ova reka već na teritoriju grada dolazi opterećena znatnom količinom toksičnih materija.koji sve svoje otpadne vode ispuštaju direktno u reku.Sava je danas . Mladenovac.ugljendioksida.bez ikakvog prečišćavanja. može biti redukovan na nitrite u crevima novorođenčadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju.Samo planska akcija društva može očuvati osnovne elemente životne sredine.Veći broj česama koje su podignute kao zadužbine. Rakovica.oštećenih ili uništenih prilaza i kaptaža. Voždovac. Na zdravlje ljudi utiću i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremećaje. Istraživanja su vršena na teritoriji Beograda u opštinama: Barajevo. kao veliki grad čini nedovoljno. A rezultati su sledeći: -vrednosti nitrata su prekoračeni u 63% slučajeva. gvožđe.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda.zarasle u korov..kalcijuma.gvožđa.nemaju zaštićeno. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksičnih materija bačenog otpada i direktnog prodiranja u zemljište i reku.magnezijum) ili čini vodu nepogodnom za korišćenje u domaćinstvu zbog-mangana.suspendovanih materija. Obilaskom terena konstatovano je poražavajuće stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode. Obrenovac.Najveće su to koncentracije amonijaka. Podzemna voda je važan izvor pijaće vode. Uzorci su uzeti sa objekata čija se voda koristi za piće. Palilula.a biće i u budućnosti. Ostali analizirani fizičko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti.Nalaženje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagađenje organskim materijama. Čukarica.manji l okalni vodovodi u vlasništvu domaćinstava. izbetonirano 43 .čak i one štale koje imaju pod od betona.

očuvanje kvaliteta u vodotocima. Ugraditi uređaje za prečišćavanje na svim objektima. Sve buduće regulacije vodotoka na području grada treba raditi vodeći računa o ekološkom i ambijetalnom. 44 . prečišćavanje otpadnih voda. A ako su već pretvoreni u septičke jame neophodno je stopirati dalje korišćenje i vratiti ih u prvobitno stanje.skladnom uklapanju u urbano i drugo okruženje. Samo na taj način Beograd..sa ovakvim stepenom zagađenja. Biljke imaju značajnu ulogu u prečišćavanju izvesnih količina otpadnih materija..Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je učiniti nešto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod. podjednako prema rekama i izvorištima. ali kod ovih reka. Dugo godina smo učili da smo mi zemlja bogata vodom.Svako nepoštovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroženi životi par miliona ljudi koji žive danas i naša deca sutra.na njihovom toku kroz naselja. tako da ćemo piti sve više «hemiju».treba obavezno regulisati. Već sada se ljudi okreću izvorskim vodama. One sprečavaju i erozione procese.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta.koji su na pojedinim mestima jasno izraženi i nezamenjivi su element čovekove životne i radne sredine.kao i njihovo proceđivanje kroz zemljište.Mora se što skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema. Svi ovi izvori pitke vode mogu da posluže kao alternativni pomoćni izvori tamo gde je mreža vodovoda neupotrebljiva za piće ili je potreba za vodom velika. Opšti zaključak je da sve analizirane vodotoke.) najvitalnije zavisi stanje životne sredine grada u celini.može sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagađivači obave svoje obaveze.Voda se treba povremeno čistiti i hlorisati. Uređena rečna korita i obale upotpunile bi sliku pejzaža stvorivši uslove za odmor i rekreaciju. Pooštriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase.a tu nažalost postajemo siromašni. uključujući tu i predtretmane u industrijama. kanalizacija.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva.odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom. Na taj način je omogućeno površinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar.za prečišćavanje otpadnih voda naselja na području grada.Povećati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Beograd je veliki grad koji sebi ne može da dopusti luksuz rasipanja vode. Postojeće izvore je neophodno popraviti.tim pre što su podzemne vode u vezi.očistiti i ograditi.mesto za deponiju stajskog đubriva.one su praktično nemoćne.Obavezno sprečiti svako nekontrolisano izlivanje istih.nažalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje. Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati. Pogotovu je nedopustivo zagađenje akvifera. regulacija reka.

Ršumović 45 . Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bića leteća Vazduh je zavičaj ptica I domovina cveća.. Lj.. Avala dobija gušenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti pušenje Na javnom mestu. Ako budemo ložili do daske I zagađivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cveće skafandere. Dolaze ptičji delegati I mole da im se vazduh vrati. Srbija puca po šavu Trese je groznica vruća Doktor propisuje košavu Da joj pročisti pluća.Ureženje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izražaja dođe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd može da gradi svoju prepoznatljivost u svetu.

čađ. Azotovi oksidi pod uticajem sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog.Ono je kumulativni otrov.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije štetnih supstanci iz izvora za zagađivanje i za smanjenje disperzije emitovanih štetnih supstanci.iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora. zgrade visoke i zatvorenog tipa.ugljen-monoksid.godine na 10 mernih mesta.ali trebalo bi uvoditi nove. Najveća aerozagađenja u Beogradu. Zagađenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974. počinju limitiranjem saobraćaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica. Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i životinjski svet. a frekvencija vozila velika.Primena odgovarajuđih preventivnih mera zaštite kvaliteta vazduha. Primeri štetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para.od izuzetnog je značaja za očuvanje urbane životne sredine. Direktna uzročno-posledična veza između aerozagađenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrđena bezbroj puta.registruju se na raskrsnicama po centru grada.posebno u kostima. olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila.ugljen-dioksid. Materije koje su dominantni zagađivači vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid.predstavljaju stalne izvore aerozagađenja.Mere koje se preduzimaju.kao i komunalni izvori i motorna vozila. ali kao takvo ne izaziva trovanje kod čoveka. Motorna vozila predstavljaju značajan izvor zagađenja u Beogradu.azotovi oksidi.toksične supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla.Veći deo olova koji se unosi u organizam.širok spektar isparljivih organskih sastojaka i čvrste čestice. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroženiji oni delovi gradova u kojima su ulice uske. unosi se putem hrane i pića.sumpor-dioksid. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid.zaštitnih zelenih pojaseva nema .su omogućile da se ne registruje skok zagađenosti.koji se taloži u telu. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve veće. Kada je čađ u pitanju najefikasnija prevencija se postiže upotrebom kvalitetnog uglja. naročito čest u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju. 46 .Neophodno je nastaviti sa do sada sprovođenim merama zaštite.Problem aerozagađenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti.Toksične supstance u atmosferi uvek imaju širu dimenziju i problem se mora sagledavati globalno.a manji deo putem vazduha. specifični zagađivači u zavisnosti od vrste industrije i lebdeće čestice.Olovo može biti udahnuto.

Smanjenje aerozagađenja u budućnosti bi trebalo da se ostvari: uvođenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova. Mali ekološki podsetnik Zelene biljke su jedini proizvođači kiseonika na Zemlji-čuvaj ih. ozelenjavanjem gradskih površina više nego što je to uobičajeno do sada. Nema štetnih životinja. dislokacijom auto i magistralnih puteva iz užih gradskih područja. redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila. smanjenjem potrošnje fosilnih goriva. većom distribucijom bezolovnog benzina.Ubedi oca da ne lovi.Tokom zime hrani ptice stanarice. Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi . 47 . obavezno formiranje pešačkih i biciklističkih zona u najugroženijim delovima grada. uključivanjem u međunarodne programe zaštite vazduha. izgradnjom metroa kroz ceo Beograd. izgradnjom i uvođenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu. kaznenom poreskom politikom prema najvećim zagađivačima. zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao što je solarna energija. štiti i neguj. preorjentacijom gradskog saobraćaja na podsistem sa električnim pogonom. istraživanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima.

kese i ambalaža ne trule.Kupuj samo ona pića koja su u bocama za zamenu. frižideri. Ako smeće iz domaćinstva odlažete u kontejnere.Ovaj omotač je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu ispuštaju mlazni avioni. U blizini industrijskih postrojenja. Plastične boce.zamrzivači.Bez vode ne može ni jedno živo biće.Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi računa o roku upotrebe... Hartija se pravi od drveta. Deterdženti zagađuju vodu – nastoj da se manje prljaš. Misli o tome kada je koristiš.u velikim gradovima. Čitaj etikete na prehrambenim proizvodima. Ako na ponekom stablu uočimo samo koraste lišajeve. 48 . lako ćemo utvrditi da li je u kraju u kome živimo vazduh zagađen.zagađuju vazduh.zaključujemo da je prisustvo štetnih gasova na mestu gde smo ih našli-veliko.Ne dopusti da curi bez potrebe.već učestvujete u zaštiti životne okoline.na stablima drveća nećemo naći lišajeve. Ozonski omotač štiti sva živa bića od štetnog ultravioletnog zračenja. Za proizvodnju električne energije troše se ogromne količine vode-štedi struju.Ne puštajte muziku koju volite i za komšije. Kada se spaljuju.Štedi vodu. Buka oštećuje sluh. Kućni ljubimci nisu igračke – vodite računa o njihovim potrebama. Određivanje zagađenosti vazduha pomoću lišajeva Pošto su lišajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo štetnih gasova u vazduhu .klima uređaji.

Zemlja upija vodu.koja je zahvatila mnoge šume u Evropi. Samo u zoni čistog vazduha možemo naći žbunaste lišajeve. Kisele kiše Jedna od posledica zagađenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju “zelena kuga” jer dovodi do sušenja biljaka.Koraste i listaste lišajeve možemo naći na mestima gde je koncentracija štetnih gasova manja.Neposredan uzrok bolesti. Listopadno drveće oboljeva. lišće žuti ili bledi po obodu. Na osnovu izgleda četinara.pa i u našoj zemlji je kisela kiša.gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja.tu vodu zatim. Kako je kiša postala kisela.kišne kapi razlažu sumpor-dioksid i okside azota. već i koliko je vazduh zagađen.dok grane postaju krte i lome se. 49 .uz pomoć korenovog sistema usisavaju. ne samo da li je.biljke. lako ćemo saznati.Pretvaraju ih u razarajuću sumpornu i azotnu kiselinu. Ako želimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagađen posmatrajmo četinare. kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje diže put neba? Dok padaju kroz zagađenu atmosferu.

veština pravljenja zaključaka. Najvažnjij tipovi 50 . pre svega. kao i čitav spektar fizika raspodele. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. raznih komponenti. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji.POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). One utiču na ukupni. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije.1. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. Na osnovu slike 2. obezbeđenje materijala. konačni aspekat marketinškog procesa. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. tj.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Ona mora da odgovori na pitanja: šta. priliva informacija. procese skladištenja. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija . može da se konstatuje da je rad. kako i gde će se proizvoditi. planiranje i kontrola operacija dan za danom. nabavke. Ove komponente su ilustrovane slikom 2. odredište ili destinacija u lancu prodaje. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. podrška proizvodnji i nabavka. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. Ceo proces. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. tradicije proizvoda. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. softverske podrške kao i snadbevanja. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. Zatim. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Prema fizici rasp odele. kupac je krajnji cilj. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. On zavisi od mehanizma raspodele. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. kao i rad u skladištu. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. planiranje i koordinacija priliva. dan za dan. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost.1. kao i finalizaciju proizvoda. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja.

Sređivanje skladišta i 7.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logističkim informacijama strateški --. Proizvodni zahtevi.logistički zahtevi. 51 . njihovim servisiranjima i performansama.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. kao i zahteva za proizvodima. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Planiranje. i to: 1. prihvatljivost.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. ograničenost kapaciteta. Logistički zahtevi. 5. opremu i kapacitet. proizvodni zahtevi. olakšice. Finansijski aspekat strateškog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. 4. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. 6. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini:strateški cilj. strateški cilj. Najvažnije je da postoji ravnoteža. 3.ograničenost ----logistički---proizvodni-----izvršenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sređivanje skladišta menadžment robe menadžment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja.komunikacija rukovodećeg tima.ograničenost kapaciteta. 2. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. tj. Izvršenje zahteva. sređivanje skladišta i planiranje Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. Relacije između dve logističke informacije date su sledećoj slici. izvršenje zahteva.logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. gde i kada u celom logističkom procesu. kao i strukture samog skladišta.

Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. tako da postoji karika. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. već na mestima gde su nastali. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. emila .Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar 52 . nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. manje od 9 dana). Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. formira se podrška tražnji i operacioni plan.Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. faksa ili elektronske pošte. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. odnosno veza između prodavaca i kupaca. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Menadžment robe Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja.

promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. informacionim tehnologijama i sposobnostima. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja.Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. znati. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. Veoma je bitno prepoznati prepreke. Performanse (izvođenje) logističkih procesa Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. tj. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. zahtev kupca. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. odnosno u nivou znanja transfera. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju.istog ili drugih delova sistema. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management).Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj.cene koštanja. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. skladištenju proizvoda.Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. 53 . nabavke. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta.Veoma je bitno. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. sistemima merenja. Za firme koje se bave trgovinom. pre svega. projektovanja. zahtevi za specifičnim tražnjama. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. To je osnova kreativnog operacionog sistema. ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere).TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Podrška životnom podrške logistici.

Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. Performanse ciklusa . Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. Za razumevanje logističkog sistema. treba poznavati tri ključna momenta. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. transport i isporuka kupcima. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. što čini misiju svih performansi ciklusa. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. One su bitne za logističke zahteve. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Izvrši se selekcija situacija. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. odnosno kupaca. procesi.Sistem output. 54 . Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. podrškom proizvodnji. kompleksna proizvodnja može da se podrži. ili sa zahtevima proizvodnje. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. Od logističkih prognoza zavisi izgled firme.Drugi. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. Treće. odnosno građe logističkog sistema.podrška proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. selekcije.

tišine. Poslednjih godina došlo je do naglog razvoja društva. delovanjem raznih zagađujućih materija (teratogeno dejstvo). industrijalizacije. čistog vazduha. Veliki broj reka koje prolaze kroz našu zemlju već su zagađene. društvo mora izdvojiti više sredstava nego kao do sad. koji je pojmom “borbe za opstanak” obuhvatio sve odnose koje proučava ekologija. Sve je to uslovilo da čovek počne intezivno koristiti prirodna bodatstva. u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja čvrstog otpada. ugalj. 55 . a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila. zemljišta i uopšte životne i radne sredine. 1866. kao i učestale pojave tumora i kancera kod čoveka. Mnogo hiljada godina čovek je bio nemoćan pred prirodom. Društvena organizovanost u oblastima zaštite životne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzećima i ustanovama. a ekonomski povećanje materijalnog blagostanja. Izraz “ekologija” potiče od grčke reči oikos. između ostalog i veliku količinu otpada zagađujućih supstanci i taj uticaj je veći u visokoindustrijskim zemljama. Najvažnija reka za našu državu je Dunav koji protiče kroz osam podunavskih zemalja. nafta. zaštiti vazduha. što znači dom i logos što znači nauka. a onda je počeo da osvaja prostore i da traži način kako da što bolje iskoristi mogućnosti koje mu pruža životna sredina. Zemljište. Ekonomski i ekološki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode. pri čemu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ograničeni i neobnovljivog kapaciteta. međutim tvorcem moderne ekologije možemo smatrati Čerls Darvina.EKOLOGIJA Ekologija je biološka disciplina. Veza čoveka sa prirodom je ekološka i ekonomska. nezagađene hrane i dr. ekološki cilj je imati zdravu životnu sredinu. Stanje životne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajuće i zagađenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole. Tako je postao stvaralac uslova života. i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo). Sve više se razmišlja o zdravoj hrani. kao npr. zajedno sa vodom i vazduhom. ali je često ugrožavao prirodu. time bi briga za zdravu životnu sredinu bila obaveza svakog radnika. dovodeći je u stalje u kome se ona i danas nalazi. Rađanje sve većeg broja dece sa deformacijama. jer može uticati na životne uslove u drugoj državi. Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine je čest problem jedne države u kojoj je nastalo zagađenje samim tim. jedan Amerikanac 25 puta više zagadi životnu sredinu od jednog Indijca. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagađenom sredinom. za rečni transport. Mnogobrojne čovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale tzv. Termin je uveo nemački biolog Ernest Hekel. pa ga tako i treba posmatrati i zaštititi od različitog zagađenja kojih iz dana u dan ima sve više. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi međusobno povezane možemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina. naročito reke koje dotiču iz Rumunije. koja proučava prirodne odnose i zakonitosti između organizama i organizama životne sredine. uslov je za opstanak živog sveta. žive i nežive. značajan je kao hidroenergetski potencijal. Godine. vode. urbanizacije. proizvodi. Civilizacija je donela mnogo problema. nego u nerazvijenim. Zbog toga je danas čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. čistoj tehnologiji. ekološku krizu. kao i demografske eksplozije. Na primer.

56 . zagađujuće supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama. Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti.za razvoj industrije… U našoj zemlji postoji mnogo zakona koji regulišu problematiku zaštite vode. Izborom goriva se takođe smanjuje zagađenost. a zagađivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. posledica je unošenja u vazduh gasovitih produkata i čestica iz niza procesa. katalizatori se. što u samoj državi. Smanjivanje koncentracije razblaživanjem. što međunarodne.Automobilski saobraćaj daje više od 60% ukupne količine svih zagađujućih supstanci u vazduhu. jer se ne raspolaže svim potrebnim znanjima za nove čiste tehnologije. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagađene radioaktivnim materijama. koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom. Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima.U ložištima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije. što dovodi do smanjenja emisije za 25%. takođe. zagađivanje vazduha pri preradi nafte.godine. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE Vode se dele na: atmosferske. Koncentrisani su naselja. Zagađivanje vazduha delatnošću čoveka. kao i za pročišćavanje gasova iz motora. površinske i podzemne. AUTOMOBILI kao izvor zagađenja vazduha. ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. čistu atmosferu čine hiljade različitih jedinjenja. koji neprestano struji i time se supstance u dimu mešaju sa vazduhom./km. na visokim planinama. OSTALI IZVORI ZAGAĐENJA su: livnice i topionice. To nije moguće. hemijske industrije. jer mora da se smanji na 140 gr. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen. U ložištima se postavljaju elektro filteri u cilju zaštite vazduha. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA Čista atmosfera nije ni izbliza hemijski čista. ruda i mineralnih sirovina… Stvarna zaštita vazduha od zagađenja znači da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljišta kroz voda protiče. Živi svet znatno utiče na sastav vode kao i uginuli organizmi. spiranjem sa javnih puteva.i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u više slojeve vazduha. ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne očekuju. industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanalizaciju. Izvori zagađenja vazduha su brojni: LOŽIŠTA kao izvor zagađenja vazduha. koriste u naftnoj i hemijskoj industriji.dioksida koji se oslobađa u radu automobila. Kod rasutih zagađivača. do 2008.

bukom. bilo da su u pitanju fizičke. Od pojave čoveka do danas zemljište predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. reciklažom ili uništavanjem. koji se deponuje i izručuje na pokretne trake.Zagađivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kiša koje negativno utiču na vegetaciju. grubog ceđenja. Zagađivanje pri privrednoj proizvodnji može nastati đubrenjem. tečnu čini voda. a ove vode potiču iz raznih proizvodnih procesa u industriji. takođe mogu biti zagađeni radioaktivnim supstancama. jače i veoma zagađene. Čvrstu fazu čine mnogi minerali. 57 . a svežom vodom se nadoknađuje voda koja je isparila. a sama prednost je zaštita životne sredine tokom čitavog tehnološkog procesa. a posebno njegov produktivni prostor ugrožen je ljudskom aktivnošću. vibracijom i dr. Deponija je bitan faktor u očuvanju životne sredine i treba da bude ograđena i čuvana. kao i razni materije koje dospevaju vodom. uklanjanje vlakana. Stepen zagađenosti vode može se podeliti na manje zagađene. zatim i zemljište. tečne i gasovite faze i živih organizama. flotacijom i neutralizacijom preko kapajućih filtri. Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksične. insekticidima… Da bi se zemljište zaštitilo od zagađujućih supstanci moraju se znati izvori zagađenja. Onda možemo doći do zaključka da su oštećenja zemljišta sve promene koje zemljište pretrpi ili trpi.odnošenje zemljišta vodom. Smanjivanje količine otpadaka se u mnogim zemljama rešava spaljivanjem. hemijske ili morfološke. Begej. Zagađivanje površinskih voda nastaje spuštanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time površinske vode postaju zagađene npr. Pročišćavanje otpadnih voda sadrži nekoliko faza od mešanja. Zemlja. putem recirkulacije i ponovnog korišćenja gde voda stelno kruži u procesu.prokapnika do primene aktivnog mulja. Zemljište. srednje. da raspolaže vodom i da zadovolji ostale kriterijume. pročišćava se u onoj meri u kojoj je potrebno. gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. U industriji obrada se vrši deponovanjem. Metode koje pomažu u cilju zaštite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. prirodne resurse. Vazduhom dospevaju različite materije koje najpre oštete vegetaciju. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA Zemljište se sastoji iz čvrste. voda i vazduh. a gasovitu vazduh. količine i njihovo štetno dejstvo. zatim erozijom. pesticidima. Te padavine nose i čestice čađi dima kao i patogene organizme koji se šire i izazivaju epidemije. Smatra se da zemljište zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive. Pod reciklažom se podrazumeva postupak kojim se čvrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima.

Svest ljudskog društva o ekološkim problemima razvijala se brže od ove nauke. a ne gde se pojavljuju. U Nemačkoj se suši čak 52%. Pluća planete predstavljaju šume koje ujedno eliminišu štetne materije i tako obezbeđuju ravnotežu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. ZEMLJA I ČOVEK “Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Masovno sušenje šuma. Nastanjivanje novih predela. Učite vašu decu. Da bi oni poštovali Zemlju. pa zbog toga i njen rast nije ujednačen. a u Crnoj Gori 34% šuma. da je Zemlja naša majka. a to je sistemski i sistematski pristup.” “Šta god snađe Zemlju. ali se smatra da je do sada polovina šuma uništeno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije. njegov život i zdravlje ne sme i ne može da ima cenu. kao nova nauka nema veliku tradiciju. U prošlosti šumske površine prekrivale su ogromna prostranstva. Što god čini tkanje. EKOLOŠKI PROBLEMI Ekologija. recite vašoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu. već kratkoročko rešenje koje kasnije više košta. snaćiće i sinove Zemlje. kao što činimo mi sa našom. Njen intezivni razvoj tek počinje u razvijenim zemljama sveta. pa ča i palili šume kako bi dobili veće obradive površine.” 58 . Ekološki problemi moraju se rešavati tamo gde nastaju. izgradnja gradova. mada je neophodno 10%. on je samo struk u tom tkivu. čini sebi samome. u zemljama bivše Jugoslavije 32%. Da bi se to omogućilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja. pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to višestruko. puteva dovelo je do smanjenja šuma. Rešavanje ekološkog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridržavati. Trenutno izbegavanje troškova nije dobit. iako se već oslanja i primenjuje na već poznate nauke.ZAGAĐENJE I ZAŠTITA ŠUMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvrđeno je da od velikog broja biljnih i životinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. Zvanični podaci govore da je 40% površine zemlje i šuma. Čovek je najvažniji resurs. O zaštiti prirode govori podatak da je u Rusiji zaštićeno 6% šuma. danas predstavlja ekološki i razvojni problem. Čovek ne tka tkivo života.

Problem ugrožavanja predstavlja sve veći obim proizvodnje. što daje rezultate npr. godine registrovao: Tehnološka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnoloških promena Stručnjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina. američkom Predsedniku A.godine. smanjene su za 44%.Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice. O geofizičkim promenama danas se mnogo govori. ekonomista i nobelovac. a danas promovišu I 12-u. štetne materije u SAD od 1988. Iz istog korena potiče reč »ekonomija«. posebno se tiču apsorgovanja toplote. od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotaču. masovne industrije. nauku. Termin je izveden iz grčke reči »oikos« koja znači kuća. ipak borba putem ekoloških kampanja vodi se svugde u svetu. U toj isključivoj vezanosti za životinje je nedostatak Hekelove postavke. Zagađenje okoline nije jedini problem. a po drugima tridesetak godina kasnije.godine.godine do 1993. 1993. reč. nastala je pre više od 120 godina. stanište. kao i geofizičke promene nastale ugrožavanjem osnovne prirodne ravnoteže. 1854. dom. mesto stanovanja. Linkomu. Reč ekologija potiče iz knjiga »Opšta istorija razvića organizama« (1866) i »Prirodna istorija stvaranja« (1879) nemačkog biologa Ernesta Hekela (E. samo joj se mora pogledati u oči. od toga jedna milijarda kako bi alge isporučile dovoljno kiseonika za složeniji oblik života. Amerikanci promovišu “ 11-u Božiju zapovest” – “Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan”. Potpuno čista tehnologija ne postoji. Današnje mere koje se podrazumevaju na planu uravnotežavanja proizvodnje i potrošnje. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. naučno stučnim argumentima. koja označava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u 59 .“Radi uvek tako da tvoj projekat što manje zagađuje okolinu”. Po jednima. ma kakva bila. Haeckel). Budućnost nije daleko. okolina i »logos« što označava učenje. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka. govor. već postoje druge promene koje je Robert Fofel.

a ne samo opstanka čoveka. Međutim. U svakom slučaju. Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala buržoazija postala ugrožena ekološkim nevoljama koje je donela industrijalizacija. U stvari. u Starom Rimu pesnika Virgilija. Danas je ekologija priznata nauka. Međutim. ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okolne sredine. filozofa Lukrecija. tj. Čarls Darvin. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ograničen neravnotežom između stalno rastućeg stanovništva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. pošto pojam borbe za opstanak pokriva splet međuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. 60 . Ekologija se može shodno ovome definisati kao ekonomija žive prirode. ka znatno širem. Pojam ekologije je evoluirao od čisto zoološkog (kako je definisao Hekel). Znači. međusobni uticaji živih bića i odnosi živih bića prema sredini. sredina (okolina). međusobne odnose živih bića i uticaje sredine na živa bića. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. po nekima. Iako je Hekel dao ime ekologiji. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj. Ekologija je nastala i u početku se razvijala u okvirima biologije. kao i sve mlade nauke. ekologija u pravom smislu reči. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Proučavanje životne sredine pojedinih vrsta Proučavanje ekosistema Proučavanje uticaja između ekosistema Proučavanje biosfere i Proučavanje položaja i uloga čoveka u biosferi. ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. je.ljudskom društvu. ali se ekološka kriza može sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. osnovni elementi svih definicija ekologije su živa bića. nema opšte prihvaćenu definiciju predmeta koji proučava.. Teofrasta. njen stvarni tvorac. Hipokrita i dr. a procvat je doživela posle pedesetih godina ovog veka. preko biološkog (gde je ekologija shvaćena kao grana biologije). Međusobni odnosi između živih bića i ostale prirode su interesovali još antičke filozofe – Aristotela. se formirala znatno kasnije – tek u drugoj polovini XIX veka. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi. Konačno se shvatilo da se pojedini ekološki problemi mogu rešiti uspešno tehničkim merama. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj oblasti.

Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju. preklopne zone gde se sustiču dva ekosistema. Otkrivaju se zakoni dinamike populacija međuzavisnih vrsta. Beskrajna raznovrsnost ekosistema i živog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi. tj. Menjajući prirodno okruženje čovek je kroz istoriju napravio promene koje su uništile životne uslove čak i za njega samog. Ekosistem predstavlja samodovoljnu životnu zajednicu i njenu mrtvu fizičku okolinu. ali sa druge strane svi oni na Zemlji čine jednu celinu. Siniša Stanković (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja. ali kao strukturnih jedinica biosfere. Kreirana su dva osnovna sinekološka pojma – lanac ishrane i piramida brojeva. Naprotiv. krčeći šume da bi dobili obradive površine. shvatati i 61 . U petoj fazi razvoja. tj. Ekosistem je shvaćen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski određen. godine postavio osnove za proučavanje ekosistema kao složenog sistema kroz koji teče energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove žive i nežive komponente. Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom. Međutim. ali ta zajednica ima stalnu dinamičku ravnotežu i međuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. Čovek menja prirodu i izaziva menjanje životnih zajednica oko sebe. lokalnim). uglavnom fokusirajući granične. Žitelji Mesopotamije. oni svojim telom stoje u njenom središtu i dele njenu sudbinu. cirkulaciju kiseonika i ugljen . Jedno preimućstvo čoveka je što kao svesno biće ima šansu da može saznavati. koji premošćuje tradicionalne barijere između prirodnih nauka. Stare Grčke. U trećoj fazi razvoja ekologija se bavi proučavanjem međuuticaja ekosistema. Prvi ga je upotrebio Artur Džordž Tensli 1935. a da uglavnom toga i nije svestan. Stoga je stvoren termin ekosistem. određivanje granica među ekosistemima nije lako. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti. ali i organizama i fizičkih uslova. Sredinom dvadesetih godina ovog veka počinje proučavanje zajednica vrsta.dioksida. već plod raznovrsnih rešenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekološkim uslovima (zonalnim. naš poznati biolog – ekolog. Međutim. počinje razvoj sinekologije. Rejmond Lindemion je 1942. imaju zajedničke lance ishrane. ekologija se usredsređuje na proučavanje čovekovog položaja u biosferi. kao i sva međusobna dejstva između različitih organizama. Antropogeno menjanje prirode teče veoma brzo. jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. I to se dešavalo u najrazvijenijim društvima. jer su oni međuzavisni – razmenjuju energiju. Sto godina nakon njenog postanka (šezdesetih godina dvadesetog veka). ili ćelije u histologiji). Permanentni procesi preobražaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno.Razvoj ekologije je počeo opisivanjem prirode. jer su zajedno sa šumama lišili centra za sakupljanje i zadržavanje vlage. ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu proučavanja (poput atoma u fizici. nisu ni sanjali da su time postavili temelje današnje pustoši na tim teritorijama. a uključuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizičke uslove klime i tla. Nastavio je proučavanjem sredine u kojoj žive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. Persije. regionalnim. Čovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako će on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da neće možda razorni elementi da nadmaše one proizvodne. Proučavanje biosfere je četvrta faza razvoja ekologije.

Biološke nauke se definišu prema problemu koji proučavaju. zoologiju i mikologiju. čije je osnovne strukture moguće podeliti na biljke. ekologija se razvijala kao prirodna – biološka. biologiju možemo podeliti na botaniku. pošto su prirodni resursi ograničeni. proučava građu živih bića. Drugim rečima. multidisciplinarna nauka. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vaspitavaju stanovništvo za očuvanje prirode.pravilno primenjivati njene zakone. Spoljašnji faktori utiču i na genetički sistem. ornitologiju. Savremena ekologija je sintetička. Ovom prilikom će izostati dublja analiza tih veza. Međutim. U celini gledano. Ona treba da sadrže planove korišćenja prirodnih resursa. ihtiologiju. Morfologija sa ograncima citologija. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima živog i neživog ima izuzetno mnogo dodirnih tačaka sa hemijom i fizikom. 62 . ekonomije. a takođe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na različita spoljašnja i unutrašnja dejstva. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. životinje i gljive. Genetika istražuje nasledne pojave u živom svetu. Znači. ili na još uže – bakteriologiju. Spoljašnje manifestacije deluju na čula životinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri određuju njihovo ponašanje. Čitava organska evolucija je tekla saglasno spoljašnjoj sredini. i tok razvića i rasta su često dirigovani spoljašnjim faktorima. tkivima i ćelijama). a akcent će biti stavljen na biološki aspekt ekologije. i druge biološke discipline tretiraju odnos organizam – sredina. život je složena pojava. Shodno tome. pogotovo u siromašnim zemljama. Najuočljivija je zavisnost fizioloških procesa od uslova. protozoologiju. Stoga je fiziologija od svih bioloških disciplina najbliža ekologiji. Fiziologija sa biohemijom proučava životne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. neophodan je razvoj ekološke politike. jer energija potrebna za životne procese dolazi spolja. i kao društvena – humanistička nauka. Konkretno. finansijske planove za očuvanje. Pošto su svi životni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine. algologiju. Danas univerzalni odnosi čoveka i prirode jesu predmet proučavanja i drugih nauka – sociologije. histologija i anatomija. psihologije i prava i dr. entomologiju. regeneraciju i zaštitu prirode. Proučava uzajamne odnose ili interakcije između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje tj. ona proučava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima. način života i ponašanje pod datim uslovima.

Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. iako je od prvobitnog okvira života izgradio specifični kulturni okvir. U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog područja. Genetika. Ekologija. međutim. 63 . Genetička varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. Osim toga. istražujući zakonitosti na kojima se zasnivaju i održavaju zajednice organizama kao realni biotički sistemi. Veza ekologije i fiziologije je tesna. Biljke su u velikoj većini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova nežive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko više ispoljena nego kod životinja. Ekologija biljaka (fitoekologija) proučava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. nužno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam. i dalje jeste deo prirode. pa čak i rase iste vrste međusobno ekološki razlikuju. Specifične odlike jedne vrste su rezultat interakcije nasleđa i životne sredine. Njegov odnos. jedna od vrsta u carstvu životinja. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. tj. PODELA EKOLOGIJE Čovek. Ova naučna disciplina je starija i duže se razvijala nezavisno. proučava reakcije organizma kao celine ne sredinu. Veze ekologije. genetike i organske evolucije su očigledne. a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreću i za koje su organske vrste vezani. Ekologija se nužno mora naslanjati i na biološku sistematiku. Otuda je shodno definisanju zadataka. Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumači fiziološkim reakcijama. ekologija nema zadatak da istražuje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam.Međutim. Ekologija. Biogeografija uzima u obzir ekološke osobenosti organizma čije rasprostranjenje ispituje. prema životnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih živih bića. zanemarujući uticaj životinja na biljke. pošto su bića u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcionišu izolovano. Stoga se zakonitosti otkrivene proučavanjem životinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na čoveka i njegov odnos sa životnom sredinom. koja proučava mehanizme naslednih procesa u organizmima. Često se srodne vrste. Nju u prvom redu interesuje značaj interakcije organizma i životne sredine za održanje organskih vrsta u prirodi. Postoji i načna disciplina ekofiziologija. Međutim. ekologiju životinja i humanu ekologiju. fiziološka ekologija. Ekologija ide i iznad nivoa individue. kao društvenog i svesnog bića. ekologiju moguće podeliti na ekologiju biljaka. pa ona istražuje zakonitosti na kojima ti odnosi počivaju. za razliku od navedenih disciplina. već da koristi gotove rezultate ekologije. vodi računa o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine. fiziologija tretira delove individualnih organizama. međutim. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naučnu granu. zadatak biogeografije nije da proučava ekološke specifičnosti organizama.

Biljna je metodološki daleko odmakla zahvaljajući pretežno statičnoj. Veštački je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. Tako se ona može i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa prilagođavanja ljudskih populacija okolnoj sredini. Prvi ovaj termin pominju 1921. a po drugima uređenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog društva. u nauci se javlja socialna ekologija. okolina. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana. klima i dr. Ona istražuje kako uticaj ekosistema na čoveka. nevagilnoj prirodi biljnog sveta. pravu. ponašanjem i odnosima između životinja i okolne sredine. pošto se uticaji sredine na čoveka proučavaju i u sociologiji. tako i uticaj čoveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. To je relativno nova naučna disciplina. Pošto su životinje zavisne od biljaka kao hrane ili skloništa. Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos između prirode uopšte i čoveka posebno. 64 .Ekologija životinja (zooekologija) se bavi proučavanjem rasta populacija. tehnici. Ona istražuje strukturu ljudskih zajednica u različitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju – hrana. Humana ekologija proučava odnose čoveka prema živoj i neživoj okolini.i zooekologija. Humana ekologija se sve u svemu bavi sa četiri osnovne teme – stanovništvo. širi se delokrug humane ekologije. tehnologija i organizacija. rasporedom. Ekologija u suštini proučava dva kompleksa faktora – biološki i fiziografski i njihove zavisnosti. godine Amerikanci Bardžes i Park.). biljke čine deo spoljašnje sredine za životinje. ekologija životinja se ne može sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka. ekonomiji. arhitekturi. Odnos biljaka i životinja ispituju i fito . Međutim. tj. pa svoja saznanja spajaju u nauku koja proučava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija). Nakon humane. To je društvena nauka (sociološka) koja istražuje odnos čoveka i njegove životne sredine analizirajući društvene procese i odnose koji utiču na elemente njegove životne sredine. uzimajući pri tom u obzir i tehnološke sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je to prilagođavanje postignuto.

) Fiziografski Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju. Istražuje odnose na nivou individue. Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije. sav. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protiče energija i kruži materija. Drugi je cenografski stepen. Shematski bi se to moglo prikazati na sledeći način: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka. vrsta Biloški Biotop Abiotički faktori (svetlost. paraziti. 65 . Treći je holografski nivo (grč. čitav). Analizira odnose na nivou zajednice. holos=ceo. Ovde više nema odvojenog biološkog i fiziografskog aspekta. temperatura. Na ovom stupnju istraživanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima. svetlost.NIVOI ISTRAŽIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa – kako na životinju utiče vlažnost sredine. virusi itd. produktiviteta. a sposoban je da se sam reguliše.. neposredni. Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni. patogene Sporozoea..

biohemijom. nego kao kompleks koji odlikuje biotop. tako i biljke. ovaj deo ekologije nije čisto biološka. ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. Hegel je ukazivao: »samo ona svest koja je tek prekoračila životinjski nivo ima kao osnovni sadržaj takvu žudnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom. svetlost. prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. demos = lat. paraziti. tj. pripadnici iste vrste i dr. pa se ovaj organak zove biocenologija. vlažnost. Naućna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. Češće se zove populaciona ekologija. na nivou populacije je. Razdvajanje biljne od životinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojećih odnosa u prirodi. tj. patogeni. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava životne potrebe. Judžin Odum. mostovna nauka sa pedologijom. Životna sredina predstavlja sveukupnost žive i nežive prirode van organizma. faktori zemljišta. Postoji još nekoliko sinonima koji se ređe koriste. ekosistemologija.EKOLOŠKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se može podeliti na više načina. Na život svakog organizma utiče živo i neživo okruženje (temperatura. plen.). klima. Prvi stupanj proučava skupove jedinki iste vrste. mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitički. Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice. biofizikom i dr. najviši stupanj istraživanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema. Naučna disciplina koja se njime bavi je demekologija. koji uključuje tri stupnja. odnosno biocenoze. simbionti. Pošto uključuje i neživo. Svi ovi činioci 66 . Autekologija (idioekologija ili analitička ekologija) proučava jednostavne odnose na idiolološkom nivou. ekologiju smatra vezom između prirodnih i društvenih nauka. Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinačno. Treći. Ona. narod). hemijski sastav sredine. drugi organizmi – kako predatori. Otac moderne ekologije. takozvane životne zajednice. Sinekologija (sintetička ekologija) u istraživanjima primenjuje sintetički postupak. već interdisciplinarna. populus = populacija. koji se ne ustručava od razaranja«. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. ali je metodološki dopušteno odvojeno ispitivanje fito. Ako se bazira na nivoima istraživanja. Drugi stupanj istraživanja u sinekologiji kao težište ima skupove populacija različitih vrsta biljaka i životinja koje naseljavaju jedan prostor. odnose jedinke prema abiotičkim i biotičkim faktorima sredine. geohemijom. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (grč. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetički sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama. posmatrajući jedinke.i zoocenoze.

takozvanu troposferu. sumpora.se označavaju kao ekološki faktori. ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje živu (biocenozu) i neživu komponentu (supstrat na kojem zajednica živi – biotop). Kao otvoreni sistemi.=lopta). sfera grč. prateća infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem. Naučno. živa bića su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljašnjom sredinom. reke i šume. hidrosferu do najvećih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km. ZAGAĐENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva. vremenom.tehnološkom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma štetno dejstvo po prirodnu sredinu. populacija kao skup jedinki jedne organske vrste. vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode planete Zemlje. biocenoza ili životna zajednica kao integrisani sistem većeg broja populacija različitih organskih vrsta.=život. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagađenje počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi. azotnih jedinjenja. tj. Taloženjem sumpora i azota nastaju kisele kiše koje ugrožavaju tlo. 67 . postalo univerzalni problem. tehnosfera predstavlja ljudska naselja. u atmosferi se povećava količina: ugljen-dioksida. višećelijski organizam (jedinka) kao višećelijski kompleks. između kojih se vrši materijalna razmena. NIVOI ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA Mogu se izdvojiti četiri osnovna intergaciona sistema: ćelija kao organski kompleks makromolekula. Ona obuhvata čitav naseljeni prostor na Zemlji (bios grč. odnosno donje slojeve atmosfere (10 – 12 km u visinu). jezera. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i čovekov opstanak.

što je stvar krajnje štetna. Zagađenje života u morima može vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim će proizvodnja kiseonika biti obustavljena. ekološki način inkorporirane. 68 . Naravno. već i narastaju i dobijaju globalni karakter. čini se da vrste biljaka i životinja do sada nikad nisu bile tako ugrožene kao danas. u krajnjoj liniji i o biogeosferi. pa i čoveka. modernija i kompleksnija shvatanja o zaštite prirode. zaštita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. ne prestaju. da živu prirodu čine ne samo pojedinačne organske vrste već i biocenoze u koje su organske vrste na specifičan. kao celini. ZAGAĐENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava. Izradnjom autoputeva i naselja se povećava buka i koncentracija ugljen-dioksida. Sve više se smanjuje kvalitet i količina vode koja je potrebna za egzistenciju živog sveta. shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu. Sve ovo dovodi do negativnih promena u čovekovoj sredini koje sa naučno-tehnološkom revolucijom. sve to ne znači da je zaštita retkih i ugroženih vrsta danas manje aktuelna. u kojoj je sve na određen specifičan način povezano. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Nekada. što se negativno odražava na rast biljaka i životinja. Danas. Krčenje šuma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih površina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. U zemljama u razvoju se krči šumski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora. u ne tako davnoj prošlosti. koji zrači i po sto godina. pri tom zagađujući vodu i povećavajući njenu potrošnju. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnoloških procesa. došlo se do veoma značajnog zaključka da uništavanje vrsta znači istovremeno i osiromašenje svetskog genofonda. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naročito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. problem zaštite žive prirode shvatao se pre svega kao zaštita retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Ova kvalitativna promena bila je omogućena saznanjem da je pre svega. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nužno su morala da proisteknu i drugačija.ZAGAĐENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. zahvaljujući ekologiji. Šta više. Naprotiv. u kojima je na izvanredan način izraženo dijalektičko jedinstvo žive i nežive prirode. Pored toga. Ne samo to. Čak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada.

Sada se uvode mnoge ekološke norme koje moraju poštovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se čistije, zelene tehnologije, vrše se prečišćavanja otpadnih voda, zagađenog vazduha, recikliranje iskorišćenih proizvoda i druge akcije kojima se pokušava, kroz održivi razvoj, redukovati zagađenje i unaprediti životna sredina. ZAKLJUČAK Ekologija je oduvek bila prevashodno biološka nauka, što proističe već iz same njene definicije, koja je opšte prihvaćena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom živih bića prema spoljaćnjoj sredini. Međutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljašnjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraživanja mora uključiti i elemente nežive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljište i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo biološka nauka već i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na živim bićima. Sa obzirom na svoj predmet istraživanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najvećoj meri povezana sa pitanjem zaštite, obnove i unapređivanja spoljašnje životne sredine, pri čemu je od posebnog značaja njen interes za odnos čoveka prema toj sredini i odnos te sredine prema čoveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven način profesionalno bavi problemima životne i uopšte spoljašnje sredine, i čovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolaže daleko najvećom sumom znanja i činjenica o problemima spoljašnje sredine, što znači problemima njenog očuvanja (zaštite), obnove i unapređenja. LITERATURA Veljović, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Janković, M. (1994): Razvoj ekološke misli u Srbiji. str.183-193. Pešić, S. (1996): Ekologija i geografija životinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH ŠUMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove šume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 – 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih šuma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godišnje; godišnje temperature su od 5-8°C, a u doba vegetacije 10-14°C. Jela ne podnosi letnju sušu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoće u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip šume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazeći se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekoloških faktora učinio je da ovaj pojas planine postane utočište mnogim vrstama iz nižih i viših pojaseva. Mnoge čiste planinske bukove šume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korišćenja i seče jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veću istorijsku starost bukovo-jelovih šuma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smrča se postepeno spušta iz višeg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove šume gde formira mešovitu zajednicu smrče, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivšoj Jugoslaviji bukovo-jelove šume zauzimaju najveće površine na krečnjaku u dinarskom području Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutrašnjosti zemlje i jugo-istočnim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeđim zemljištima lake ilovače. Bukovo-jelova šuma u Srbiji naseljava pretežno severne strane masiva, često izvorišne čelenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove šume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, Šari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Goču, Tari. Floristički sastav - U spratu drveća i žbunja najčešće vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim šumama postiže najveći stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smrča se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove šume na Goču su interesantne i vrlo raznolike zbog složenosti reljefa, različite geološke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljišta iz ove šume spadaju među naša najproduktivnija šumska zemljišta, čija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanović je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih šuma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Goču, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljištu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izložene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najteži uslovi za život jele, zemljište je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove šume razvijene na krečnjačkim stenama i predstavljaju najznačajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova šuma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloženosti naše strane masiva severu i zapadu i velike razuđenosti reljefa. Jela je bila šire rasprostranjena u prošlosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krečnjaku potkovičastog vlažnog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i mečje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istočnim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35°. Karakteristično za ovaj masiv je sve veće prodiranje smreče u bukovojelove šume ili formiranje smrčevo-jelovih šuma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana čistim planinskim bukovim šumama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove šume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove šume već dominiraju smrčeve i smrčevo- jelove šume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smrče U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike veće u ovom tipu šume na celom prostoru od Plješevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smrče je ograničena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove šume određuje vrsta Abies alba-jela svojim ekološkim dijapazonom. Smrča se održava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujući zaštiti koju joj pružaju jela i bukva. Ovaj tip šume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrčevo-jelovog tipa, i bliži je predačkom lišćarskočetinarskom tipu šume refugijalnog pojasa naših planina. U Srbiji prosečni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas šume smrče, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istočnoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pružaju se do 1600 m n.v.. Zemljište na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem šumske prostirke od lišća bukve, visoko produktlvno. Floristički sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zečja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postižu optimalni prirast u visinu i debljini na čitavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove šume izgrađuju

71

I Bromion erecti čije su edifikatorske vrste: Pančićia serbica. Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenščikova. Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). Staroj i Suvoj plamni. čiji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od čistih bukovih. Goliji. Trifolium pratense. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu čine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum). jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prečnika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu. Poa alpina. Malo se radi na zaštiti ove mešovite šume od seče. Campanula patula i dr. Knautia sarajevensis. ŽIVOTINJSKI SVET BUKOVIH ŠUMA Životlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih šuma. Degradirani. Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat životinjski svet: nilski konj je živeo kod Postojine u drugoj interglacijaciji. Antoxantum odoratum. Stanje bukovo-jelovih šuma Srbije: Smrča i jela se danas maksimalno eksploatišu iz bukovo-smrčevih. Carum carvi. Jastrepcu. Polygonum bistrota. I u Srbiji su se zadržale nedirnute prašume sa ogromnim stablima smrče. jele i smrče je imperativ za praksu. Smanjuju se površine mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju prašumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrčama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. Leontodon autumualis. Svaki poremećaj odnosa bukove i jele u šumama vodi poremećaju čitave stukture šume i snižavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Rtnju. Njihov životinjski svet je u sinekološkom pogledu mnogo manje poznat od biljnog. i bukve. nosorog Tichorhinus antiquitatus u trećoj interglacijaciji. Orchis sambucina.poseban pojas na planinama od Balkana. repens. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih šuma na Dinaridima je izgrađena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Pančićion Lakušić. Bison 72 . Primula intricata. T. mali fragmenti čistih. Lilium bosniacum. U glacijacijama životinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas žive na severu Evroazije: irvas. Proređene šume bukve i jele. Gulo gulo-žderonja. Alchemilla vulgaris. na Goliji. Festuca fallax. bukovo-jelovih i bukovo-smrčevo-jelovih šuma. a loših bukovih šuma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku. Cynosurion Tx.

polarna lisica. orasi. jer prerađuju uginule biljke i životinje u sićušne delove pripremivši ih tako za milione bakterija i gljivica koje žive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. D. I u višim spratovima sume životinjsko naselje je raznovsno. Njima se hrane biljojedi. U bukovim šumama karakterističan tip životne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (životinje koje se veru po drveću listopadnih Balkanskosrednjeevropskih šuma). pretežno fitofagnih insekata. Doflelni. Sveže lisće. pećinska hijena ali i veliki tetreb. sklonište ili lovište. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. Gljive su takođe važan element ishrane mnogih životinja. Gliste rijući zemlju uvlače mrtvo lišće i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. a često i rovčice. Životinjsko naselje se raspoređuje po spratovima. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda. 57 jedinki). među kojima i grabljivi insekti). vuk. jazavci i ptice insektojedi. a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlažu organsku materiju. Tim životinjama se hrane grabljivi beskičmenjaci. a to su mnogobrojne materije. pljosnati crvi i gliste.bonasus-bizon. a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. Sve te životinje tla. Leming. stonoge i skokuni ili su grabljivice. i to kako na površini stabla i lišća (gusenice velikog broja vrsta leptira. Proctodrilus tuberculatus. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka . koje se hrane lišćem. Anobiidae i Ipidae. Bukova šuma pruža obilje hrane. Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvođače organske materije-producente. mnoge artopode. fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekološkom pogledu. i danas već izumrele vrste: runasti nosorog. lešnici i drugo semenje koji sadrže dosta hranjivih materija. Cerambycidae. Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekološki bitno različite. koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takođe potrošači lišća: biljne vaši koje se hrane sokom drveća i drugi insekti). Vejdovskyi. Posebno je bogato naselje koje se razvija u šumskoj stelji i u gornjem sloju zemljišta. A. Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. a i mnoge druge bitni su elementi održavanja ekološke ravnoteže u šumama. U okolini Ražnja: Allobophora rosea. Allobophora leoni. Njima se pridružuje čitav niz predatora (ptice. a Acalles capiomonti geofil. tako i u unutrašnjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae. Lumbricus rubellus. attemsi. izdanci i stabla drveća služe mnogim životinjama kao hrana.mokrice. Ispod sloja opalog lišća žive prave životinje tla: valjkasti crvi. pa je i životinjski svet bogat. Caliginosa caliginosa. pećinski medved. U bukovim šumama Goča nađene su vrste: Dendrobaena jastrbensis. Ostalasium lacteum. A.000 vrsta životinja. U bukovim šumama Kragujevačke kotline obitava najmanja šumska asambleja surlaša (22 vrste. 73 . Danas na velikim prostranstvinia listopadnih šuma u Evropi živi oko 4. kao i ose drvenarice). Osnovna hrana većine životinja su žirevi. D. U bukovim šumama Rtnja: Allobophora rosea. mamut. Ovibos moshatus-mošusno goveče. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta. lisica.

vrste koje ceo svoj život provode u bukovim šumama (ne migriraju) na različite načine provode zimu. elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved. Fauna bukovih šuma je vrlo bogata. Elyomys quercinus-vrtni. Capreolus capreolus-srna. slepi miševi). Lepus timidus-beli zec. kičmenjaka. Kod insekata je veoma izražena zimska diapauza. Apodemus silvaticus-običan šumski miš i Apodemus flavicollis-žutogrili šumski miš. jazavac-Meles meles. Ova pojava je najizraženija kod ptica. a česti su i vuk. ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja skloništa.Canus lupus. Muscardinus a. Pred početak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata. dok su noću aktivne samo grabljivice i neki glodari. Najkarakterističniji stanovnici ovih šuma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh. posebno fitofaga. Martes kuna-kuna zlatica. avelanarius-lešnjikar i dr. u istoriji je živeo Bison bonasus-zubr: od nepreživara divlja svinja-Sus scrofa se sreće češće nego u drugim biotopima. Što se tiče aktivnosti životinja. sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u proleće i jesen. preovladaju danju aktivne forme. Od mitoloških glodara najčešća je riđa šumska voluharica-Cleth-rionomys glareolus. stonoga. Sciurus vulgaris-veverica (element tajge). Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge). tako da zimi ne love. stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traženja hrane u toplijim zimskim danima. koje ipak mnoga živa bića prežive pod zaštitom snežnog pokrivača. Castor fiber-dabar. lisica.Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora većih fluktuacija brojnosti mnogih šumskih insekata. Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom čitave zime ali isključivo na onim mestima i delovima drveća koji su van snega. Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sreće češće nego u drugim biotopima. 74 . Od sisara za ovu zonu su karakteristični od preživara: Cervus elaphus-crveni jelen. gde šumska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonište za sitnije oblike. Od krupnijih životinja. I krupnije životinje migriraju pred početak zime u susedne submediteranske šume ili dalje. Akvitet sitne šumske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova. Neke vrste usporavaju svoje životne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi. U bukovim šumama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka. Među životinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne. druge vrste provode zimu u aktivnom stanju. U ovoj zoni živi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-običan zec. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodične migracije šumskih životinja. Najtipičniji carnivor je divlja šumska mačka-Felis silvestris.

Phylloscopus collybita-zviždak. Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-živorodni gušter. ovčja vaš-Melophagus ovinus. Ptice osim što su deo nekog većeg ekosistema. 75 . Parus palaustris-siva senica. Falco columbarius-mali soko. moruna. neki su paraziti i žive u krvi. Carduelus spinus-čižik. Leuciscus cephalus-klen. Turdus ericetorum-drozd pevač. Preko teritorije ovih šuma se sele mnoge vrste: Turdus musicus. Alytes obstericans-primalja. Tu su vrste Dilepis undula-pantljičara. ili se zavlače u mišiće i oči. Vipera berus-šarka i dr. Češće nego u drugim biotopima sreću se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka. Rana esculenta-mala zelena. Ovde se češće nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos. Druga sićušna živa bića se služe pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna žunja. Hicraaetus pennatus-patuljasti orao. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug.Od insektivora najbrojnija vrsta je običan jež Arinaceus europaeus. kečiga). Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak. Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra. Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae. ptičja muvaOrnithomya avicularia. Bombina bombina-crveni mukać. Laceita agilis-šumski gušter. Element tajge je vrsta Bufo bufo. Parus caeruleus-senica plavić. Rana ridibundavelika zelena. Pyrrhula pyrrhula-zimovka. buva-Ceratophyllus hirundinis. Fringilla montifringilla-severna zeba. a prisutna je i krtica Talpa europea. Rhodeus-gavačica. Picus canus-siva žunja. Erithacus rubecola-crvendać. flammea (retko). Na njihovom telu i u njima živi mnoštvo beskičmenjaka. vaš-Cuclutogaster. Bufo viridis. Natrix natrix-barska zmija. Columba oenasgolub dupljaš. Sylvija atricapilla-crnoglava grmuša. Turdus viscivorus-drozd imelaš. Ornitofaunu karakterišu vrste: Strix aluco-šumska sova. Salamandra salamandradaždevnjak. Ptičje gnezdo je stalno prebivalište niza malih beskičmenjaka koji u njega dođu pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Anguis fragilis-slepić. Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjača. Phylloscopus sibilatrixšumski zviždak. Rana dalmatina-šumska žaba. deverika. Regulus regulus-kraljić. pantljičara u probavnom sistemu. Tetraster bonasaialeštrka. Phylloscopus trochiliszviždak kovačić i mnoge vrste plovuša. Bombicilla garrulus-svilorepa. ujedno su i domaćini drugim živim bićima. Buteo buteo-mišar. Parus major-obična senica. C. grnja-Joubertija microphyllus. Emberiza citrinella-žutovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih šuma iz nizija da bi se tu razmnožavale po drugi put u toku leta.

Odontopodisima ventralis.arcensis-poljski i C.dorsatus. Od tvrdokrilaca su karakteristični trčuljci Carabus: C. plavac-Lysandracoridon. S.coriaceus-kožasti. strništa i smetlišta. na staništima brdske bukove šume razvija ne samo sekundarna već i tercijalna vegetacija okopavina.insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon. Pod nešto slabijim uticajem čoveka su bukovo-jelove šume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. U ovim šumama se sreću Stenobothrus lineatus. Lista zatim sprat žbunja i naposletku sprat drveća. Omocestus viridulus.Od beskičmenjaka najbolje je proučeno rasprostranjenje skakavaca. Saturnia pavonia. Uporedo je išlo neprekidno proređivanje i uništavanje bukovih šuma od strane zemljoradnika i stočara. Mecosthetus grossus.decipiens. Na svojoj gornjoj granici bukva je uništavana i potiskivana naniže zbog stalne težnje za dobijanjem što većih površina pod pašnjacima. U jesen dolazi do opadanja lišća i iščezavanja prizemne flore. Stauroderus scalaris.albomarginatus. Ekološki smisao tih promena leži u smanjivanju transpiracione površine. A. A. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris. U brdskim pojasevima usled stalne težnje čoveka za proširivanjem obradivih površina pored ostalih šuma stradale su i bukove šume. Najbolje je izražena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih šuma. lepa strižibuba Rosalia alpina. čija toplota zrači u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore. Chorthippus longicornis. Ch. brojne bube listare-Chrysomelidae. nigromaculatis. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu . Chrysachraon dispar. Trbušani nađene su Compodea i Jaryx. U bukovoj šumi na lokalitetima Konjevići. Ch. obrubljeni crnacErebia medusa. a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale. Sa porastom temperature u proleće. a zatim Turci su na primitivan način eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i ćumura. prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke. pobuđene zagrevanjem šumske stelje. odnosno njenih nadzemnih delova. O. ugaženih staništa. ljubičasti car-Apatura iris. Sokolići. Limenitis camilla.biguttulus. Preljina. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH ŠUMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: prolećni. Devastacija je bila najveća na donjoj i gornjoj granici bukve. letnji i jesenji. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. surlaši-Curculionidae. Classiana dia. 76 . ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH ŠUMA Znatne negativne promene u bukovim šumama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba. Campodea Svensoni. Za vreme zime asimilacija je praktično ograničena na sloj mahovina. Eosentomon transitorium. Najpre Rimljani.balcanicum. Gomphocerus rufus. Ch. Tako se danas. Od ostalih beskičmenjaka . satir-Minois drias.brštenjem mladih lastara i mladica bukve onemogućavala je obnovu šume. sedefasti šarenjaci: Brenthis ino.

Tako da danas imamo pojavu stalnog sužavanja pojasa bukovih šuma . Red ADENOSTYLETALIA G. Floristički sastav svih ovih degradacionih tipova je karakterističan ali nepostojan i svi imaju specifične sukcesije i dinamiku.donja granica se penje naviše.ADENOSTYLETEA Br. Planinske zajednice zeljastog ili žbunastog karaktera. Alropa tip-sa velebiljem. dabar.frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i žbunova. Sesleria tip. Na mnogim našim planinama čovek je krčenjem šuma doveo čitave komplekse zemljišta do potpune erozije. 1933. U Hrvatskoj Caluna tip. Veratrum tip-sa čemerikom. gepard. Tilia tip-sa lipom. Najveću produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih šuma. Preterana seča i uništavanje bukovih šuma kao specifičnih biljnih zajednica nosi sa sobom i iščezavanje mnogih životinjskih vrsta koje su prilagođene upravo na tu mikroklimu bukove šume. U Srbiji. u interesu našeg šumaratva je podizanje novih bukovih šuma. 1921. 1943. zeljaste ili žbunaste. Prilikom pošumljavanja ili unošenja bukve u različite sastojine treba voditi računa o ekološkim osobinama staništa.-Bl. a nešto manju biocenozu montanih bukovih šuma. los. 1931. U praksi. pažljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanačke šume. Pošto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanačku moć. Njihov značaj za čoveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. divlje goveče tur. Festuca tipsa vlasuljom. Na Kavkazu je do 1918. sa različitim edifikatorskim vrstama.-Bl. kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala. o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanačko poreklo). a gornja spušta sve naniže. Pteris tip-sa bujadi. Sveza ALNION VIRIDIS Aich. Danas se može izdvojiti niz degradacionih faza bukovih šuma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom. među kojima i lav. Erica tip i dr. Luzula tip-sa luzulom. 77 . Vaccinium tip-sa borovnicom. i to ređe sreće se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov. Obuhvata planinske Fitocenoze.-Bl.Br. koje mogu biti od priličnog ekonomskog značaja.et J. Senecio tip. godine zbog uticaja čoveka izumrlo 9 vrsta životinja. Higrofilno . VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO . 1953. zubr i tigar. Et Tx. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br.

bukovo-jelovim i molikovim šumama). rasprostranjena na Staroj planini (Mišić et al. et Prsg. 1937. Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje. 1963. koje se javljaju u zoni šumskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr.-Bl.-Bl. obično kiselom zemljištu. Naročito je značajna i široko raspostranjena sledeća: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br. 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br. dubokom zemljištu.). Poznato je više asocijacija. Oberd. 1957. u zoni šuma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. U Srbiji su opisane tri asocijacije. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica šleske vrbe i planinske jove. 1930 em. 1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vukić. 1963. Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933. je as. Obuhvata zajednice na eutrofnom.1950. senecio-achilleetosum i c) subas. naročito na šumskim požarištima. Najvažnija i najraspostranjenija među njima. Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. često čine gornju šumsku granicu. Obuhvata zajednice na oligotrofnom. pretežno na silikatnim stenama i svežem zemljištu. b) subas. 1930) Tx. Epilobietim angustifolii. 1931. Mezofilna zajednica šumskih oboda. Typicum. luzuleto-deschampsietosum flexuosae. na silikatnoj podlozi i zemljištu sa dosta kiselog humusa. vegetacija šumskih progala i šumskih požarišta. To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis Čolić et al. VEGETACIJA ŠUMSKIH POŽARIŠTA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx. Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur. Zajednice koje se javljaju na šumskim proplancima.Obuhvata zajednice zelene jove. Raspostranjena je naročito na požarištima. progalama na obodima šuma i na šumskim požarištima. u pojasu četinarskih šuma. 78 . Raščlanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. na većim nadmorskim visinama (naročito u smrčevim.

Na ruderalizovanim staništima. Javlja se na vlažnim mestima.Brachypodietum pinnati Vukić. SUKCESIJE VEGETACIJE NA ŠUMSKIM POŽARIŠTIMA I ČISTINAMA Jedan od uzroka koji narušavaju složenu strukturu šume i uslove njene sredine ili njenog staništa (njenog fitoklimata) jesu šumski požari. c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca. Javlja se na požarištima šuma omorike (Piccetum omorikae). alkalne reakcije. To je termofilna zajednica požarišta na staništu šuma crnog bora. na plitkom zemljištu . na krečnjačkoj podlozi. 1965. 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae. na plitkom zemljištu (blokovi stena izbijaju na površinu). počev od prve godine posle požara do "stabilnog" stanja. na bogatom zemljištu. Asocijacija Luzuleto . U Srbiji se sreću dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) . To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela. 1965. Javlja se na požarištima šuma bora krivulja (Pinus mughus). Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. u blizini rečica.Dosta je raspostranjena na požarištima i praznim prostorima brdske bukove šume (Fagetum montanum). 1973. S obzirom da su oni česta pojava u našim šumama. 1989). 79 . 1941. Asocijacija Calamintho (acinos) .Menthetum thymifoliae Vukić. Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne žbunaste zajednice. 1949) Oberd. c) facijes rubosum (hirta) . Izdvojena su četri facijesa.Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula). kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom šumske vegetacije na požarištima. 10 godina posle požara (Vukičevič. 1965. 1965. Asocijacija Telekietum speciosae Treg.Salicetum mixtum Vukić. koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle požara (Vukičević. Javlja se na požarištima šuma munike (Pinetum heldreichii). b) facijes epilobiosum angustifoliae. na serpentinskoj podlozi. Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) . 1950.Rubetum to mentosae Vukić. d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum. nitrofilnog karaktera. sa dosta humusa. alkalne reakcije. to ćemo se podrobnije upoznati sa posledicama požara na šumskim staništima.planinskoj crnici. naročito u šumama izgrađenim od četinarskih vrsta drveća u višim predelima. b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca. 1965). Utvrđena su četiri facijesa. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. Nađena je na Goliji (Gajić.

Posle šumskih požara nastupaju određeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije. Ovo se odnosi. pre svega. To su pretežno borova staništa. Ovde će biti upravo reći o ponovnom razvoju ili sukcesiji šumske vegetacije . koji se po Tregubovu (1941) i Glišiću (1950. azot uglavnom bude izgubljen za zemljište. što se naročito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojačavanje amplituda temperatura u zemljištu i prizemnim slojevima vazduha. onda je na takvim staništima šuma kao vegetacijski tip trajno uništena s obzirom da je erozija zemljišta uvek propratna pojava. sagorevanjem organskih materija. bilo prirodnim ili veštačkim putem. Ako su u pitanju padine sa izraženijim nagibom.Od intenziteta šumskog požara zavisi u kojoj će meri biti izmenjene stanišne prilike ili drugim rečima. Isto tako. kalijuma. Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljišta. od vrste požara zavisi da li će sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni požar) ili će on sasvim nestati pod uticajem požara (visoki požar). a posledice toga su promene u reakciji zemljišta u pravcu alkalnosti i prevođenje u rastvorljiv oblik velikih količina kalcijuma. dok u drugom slučaju šumsko zgarište dobija svojstva otvorenih staništa. i to kako u pogledu izmena koje se događaju na samom staništu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim. Najvažnija neposredna posledica požara je sagorevanje šumske prostirke i humusa iz površinskih slojeva zemljišta. povećanja evaporacije vode. izmenjenim staništima. Isto tako. pa je često potrebno da prođe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje. jer odlazi u atmosferu. Pod uticajem šumskih požara koji uništavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanišni uslovi. već prilikom požara. dolazi do znatnijeg oštećenja zemljišta. U prvom slučaju bitno se menja šumska mikroklima. koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biološkog kruženja. i tada vrlo često čitavo zemljište nestaje u požaru. Štetne posledice šumskih požara mogu biti u znatnoj meri ublažene ako dođe do regeneracije šumske vegetacije. 1955) mogu prikazati shematski na sledeći način: 80 .od prvih. Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela. smanjivanje relativne vlage vazduha itd. Bitno je da se zemljište zaštiti što pre od erozije. Ovde nas interesuje drugi slučaj. na slučajeve kada šumski požari zahvate organogena zemljišta koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljište). inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je šuma bila pre požara. magnezijuma i fosfora.

koje doprinose popravljanju uslova zemljišta. koja dominira na svim površinama gde su pre požara bile sastojine šumskog drveća. nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajućih vetrova). fitocenoza jasike (Populetum tremulae). Ako su ekološki uslovi povoljni. Inicijalne šumske fitocenoze mogu biti raznolike. Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) šumskih fitocenoza naseljavaju se vrste drveća sa većim stanišnim zahtevima i. U slučaju da stanišni uslovi ne omogućavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko požarišta. pa će se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem. dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljišta pojačava se njegova skeletnost. Posle toga. onda će se razviti tipična fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum. preko jednog ili više stadija. koja odgovara ekološkim uslovima toga područja. Ali. ako požarište leži na strmim padinama. u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. označena po Glišiču (1950) Betuletum. dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije šumske zajednice. da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. onda će se pojaviti.nigra).Početni stadij razvoja šumsle vegetacije posle požara Odmah nakon požara. sa znatnijim udelom ive. i u tom slučaju javlja se pionirska fitocenoza breze. u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S. u povoljnim uslovima. često dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili čak i do inicijalne šumske fitocenoze. 81 . preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta. prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium). preko jednog stadija vrsta Rubus (u višim područijima pretežno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske šumske fitocenoze. Međutim. u višim predelima postoji ponekad između stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan međustadij. što zavisi od uslova staništa. Ako su uslovi staništa povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula). Međutim. na ovakvim padinama ne može se uvek očekivati nalet semena breze.

nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drveća i uopšte strukture sastojine. inicijalne stadije razvoja vegetacije posle šumskih požara. Tek kasnije. koje su sa manjim životnim zahtevima. što ima posledice i u mikroklimi staništa. Ove promene odvijaju se neprekidno. ne obuhvatajući još one složene procese u dinamici razvoja šumske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze. posle požara.Shema razvooja šumske vegetacije van dohvata plavne vode. koje sve više dobijaju mezofitni karakter. glavnom. naseljavanjem belog bora i smrče. U sledećoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u višim planinskim predelima. smrče i jele (bukve). Glišiću. počinju da dobijaju sve više sciofilnih elemenata. jačih vetroizvala i čistih seča (prema M. 1955) Ovaj. u početku sa 82 . Očito je da posle naseljavanja prvih. sastavljene od heliofilnih vrsta drveća. kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje. pionirskih vrsta na požarištu dominiraju duže vreme heliofitne vrste.

posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija . Vukićević je (1961) utvrdila sledeće sukcesivne stadije.sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza. stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle požara). sa znatnijim udelom šumskih vrsta drveća. u pojasu brdskih šuma bukve (Fagetum montanum). stadij vrbovice (Epilobium angustifolium). Na požarištima u Srbiji. stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca.ispoljenim dinamizmom. POPULO – BETULETUM typicum (Glišić) Shema razvoja vegetacije posle požara. jačih vetroizvala i čistih seča u regionu šume bukve i jele na triaskim krečnjacima (prema V.zajednica brdske šume bukve. 4. 3. U našem konkretnom slučaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). čije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. stadij Populus tremula. koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. Stefanoviću. 2. 1960) 83 . kasnije sa usporenim .

Sarajevo 1986.Za kontinentalna područja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena šuma hrasta. Genista germanica. nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas. I. Momčilo Kojić. Kragujevac. monografija. D. 11. 2. Branko Karadžić: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. novembar 1992. Kragujevac. Diplomski rad: Kišne gliste Stare planine. april 2000.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Goranka Anđelković. Kragujevac. Kragujevac. a u drugom slučaju preko zajednice lučkog jasena i crne jove. 84 . Ranka Popović. Agrostis alba.posebna izdanja. Danijela Đordević. Kragujevac 1997. Beograd 1957. 1957). 5. odeljenje prirodno-matematičkih nauka. u prvom redu tipa zemljišta. Agrostios vulgaris i drugi na močvarno oglejenim zemljištima (subas. Kragujevac. Progresivni stadiji razlikuju se takođe. Slađana Levajac. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke. div. prirodno-matematički fakultet. institut za bioliška islraživanja "Siniša Stanković" Beograd 1998. 7. Goran Andrić. Nikola Vukićević: Vegetacija Srbije II Šumske zajedince I. Juncus sp. Biološki institut N. Na površinama gde su šume degradirane steljarenjem. decembar 1992. LITERATURA 1. kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium). OOUR. Univerzitet u Kragujevcu. Branislav Jovanović. gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris. 12. Snežana Pešić: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaša (Coleoptera. januar 1999. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela Čačka. Vojislav Mišić. 9. Juniperus communis. pašom.R. I knjiga. koji vodi ka vrištinama. zavisno od stanišnih uslova. 3. 6. Univerzitetski udžbenik. Anka Dinić. novembar 1999. Kragujevac. 10. sečom drveta. Diplomski rad: Kišne gliste Goča. decembar 1998. caricetosum pilosae). Sanja Denković. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva. Srpska akademija nauka i umetnosti. gde se javljaju više higrofilni elementi: Lycopus europeus. Vijislav Mišić: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. Srbije . Vitomir Stefanović: Fitocenologija sa pregledom šumskih fitocenoza Jugoslavije. K. Beograd 1997. 4. Curculionidae) Kragujevačke kotline. Diplomski rad: Kišne gliste Rtnja. Lopatin i S. erythronietosum). 8. Slavica Milović. Genista elata i dr. Ljubljana 1995. Diplomski rad: Kišne gliste okoline Ražnja. jer u prvom slučaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze. Pteridium aquilinum. regresija i progresija vegetacija će se odvijati različito (Ziani. "Svetlost".

Ekološki .Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline . 85 .Tehnološki .8 kilograma otpada.. a to su: .svako od nas u proseku napravi oko 0. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje.Upravljački .Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti .Ekonomski .Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: .Smanjenje rizika i opasnosti . Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smeća i njegovo adekvatno odlaganje u reciklažu.Zbog toga se možemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna “zemlja kontejner“? Osećaj za čisto i lepo je već odavno izgubljen.Svakodnevno.Sakupljanje. -Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom.ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak. izvorima otpada.Svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada. Razbacano đubre je postalo deo “normalnog“ životnog prostora.Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu.međutim nije sve što završi u kanti za smeće otpad koji mora da se spali ili odloži na deponiju.Efikasna kontrola .Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada ..Od strane javno komunalnih preduzeća prikupi se tek nešto više od polovine.Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i završi na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji. Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu.Reciklaža i iskorišćavanje . transport. optimizacija procesa.Veliki deo starih stvari može ponovo da postane upotrebljiv materijal. Nadzor nad kompletnom strukturom.

obdukcijama. špricevi. vrećice sa tekućim sadržajem. ampule idr ). petrijeve šolje. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. iskoristiv kao izvor energije. otpad iz dela za dializu. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. plazma. kao i sekundarne sirovine. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. smrvljen. krv.Podržavati procese reciklaže. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. . Šansa naše kuće je velika. iskorišćavanje otpada. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. Napravićemo nešto naše. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: . koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise.) sonde rektalne i gastralne. . skalpeli. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja).Zbrinuti sopstveni otpad. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. urin .-. .Otpad se mora obrađivati i odlagati .Potsticati sigurnost i zaštitu. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. 86 .Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. sistemi za infuziju. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. lancete.Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. fekalije. našeg Zdrastvenog Centra. epruvete. . bez neugodnih mirisa. . vaginalne sonde i ušni levčići.Opredeljivati se za čiste tehnologije. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. ostatci hrane. hiruški otpad. previjanju rana. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. kateteri. suv.Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. delovi opreme. speculum. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. Infektivni otpad koji se može obrađivati: Otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. neprepoznatljiv. Obrađeni otpad mora biti sterilan.

Ima svojstva jednaka onima koje ima klasični dizel dobijen iz mineralnih ulja. drvnog otpada. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekološki prihvatljiv način -Smanjenje emisije stakleničkih plinova i drugih zagađivača ( SO2. Biodizel je metilni ester repičinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. šumarstva i industrije -Povećanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godišnje. Sledi podgrevanje materijala. kao i obaveze smanjivanja emisije stakleničkih plinova daju snažan podsticaj njegovoj proizvodnji i korišćenju u evropskim državama. Svetski program korišćenja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i povećanu upotrebu ogrevnih drva. 87 . u kojima nema toplovodne ili plinske mreže. a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u određenoj smesi sa njim. NOx ) -Upotreba viškova i otpada iz poljoprivrede. U studiji se opisuje presa za porodična gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese većih kapaciteta od 100 t. nije opasan za zagađenje voda i vazduha. Prerada uljane repice započinje čišćenjem i otklanjanjem nepoželjne primese za dalju preradu. Biodizel nije lako zapaljiv. slame. zaštitu državnih interesa. sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima. Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrđena tržišna pravila. Ekonomičnost proizvodnje je naravno veća što je kapacitet veći. presuje pri čemu se dobija ulje i kruti ostatak – pogača. Pri tome nastaje proces koagulacije belančevina i agromerizovanje kapljiva ulja u veće. snabdevanje ruralnih područja. Današnji sve zahtevniji ekološki standardi. pa njegovo zagrevanje do 110˚C . Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela – pogače. metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. preduzeća i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. zaštitu stanovništva i okoline. biljke. otpada i plinskog ( bioplin ) i tekućeg ( etanol. nije štetan za zdravlje.Zatim se usitnjava.EKOLOGIJA I DRUŠTVO I Gorivo budućnosti – biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praćenjem svih procesa razvitka tržišta u EU i usklađivanjem procesa uz zadovoljavanje svih međunarodnih zahteva sigurnosti.

profitabilne proizvodnje i zaštite sredine. Za ostvarivanje ovog cilja nužna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda. njegova visoka mazivost u poređenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje trošenje klipova. Biodizel gorivo uspešno je prošlo test na vozilima. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. Važno je i to da će mešavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoći u sprečavanju od smrzavanja. prstenova. Ovakva mešavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova. dok je s mešavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. ali i goveđeg loja i starog jestivog ulja.Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s početkom prve naftne krize (1973 godine ) počinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogućnosti korišćenja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila. Goriva sa samo 0. Nažalost. cilindra. Biodizel se proizvodi iz različitih biljnih ulja. i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590. Uz to je važna činjenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu. Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila.4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. Dakle.u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. čist biodizel se može prevoziti kao i biljna ulja. godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva.50 %). Zato mešavina sa malim procentom biodizela može u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva. Biodizel ne oštećuje dizel motore. u 1998. Poslednjih godina u većini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu održavanja čistijeg vazduha. Biodizel je neotrovan. slično kao što se aditivi dodaju mineralnom dizelu. Naprotiv. Uz tadašnji dokaz da se biljna ulja mogu uspešno koristiti dizelskim motorima. Važno je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. Dok je 1991. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu. okolina i celokupna privreda.5 – 5%) postižu se dobri učinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja. Temeljni razlozi za takvo naglo povećanje proizvodnje su poljoprivreda. najvažnija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82. te ponašanja dizelskog goriva u motoru. dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim količinama ( 1. Za ostvarivanje takve 88 . pa suncokret ( 12.82 %). a maksimalna mazivost postiže se sa mešavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu. postojale su i određene poteškoće. biorazgradiv i manje iritantan za kožu u odnosu na mineralni dizel. Ipak. Naime.

potrebno je uložiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta.putnička vozila Renault – putnička vozila Renault – traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH – putnička vozila Skoda Deutschland GmbH – putnička vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH – komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG.strategije prerade nafte.traktori Still GmbH – viljuškari Suzuki Auto GmbH Deutschland . putnička vozila VolksWagen AG – putnička vozila VOLVO Deutschland Gmbh – putnička vozila VOLVO Trucks Deutschland – teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) – traktori 89 . potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstaći uvoz vozila prilagođenim za korišćenje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili niža za 10 % od cene mineralnog dizela što se postiže poreskom politikom informisati vozača i vlasnika vozila o prednostima korišćenja biodizela Novo područje zahteva istraživanja ne samo tehničke prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovništva. 2001 ) Audi – putnička vozila BMW AG – putnička vozila Case – traktorska vozila Citroen Deutschland AG – putnička vozila Daimler Chrysler AG – Mercedes – putnička vozila Deutz AG – motori Farymann Diesel GmbH – motori Fendt – traktorska vozila Fiatgri – traktorska vozila Ford – putnička vozila Hanomag – Komatsu – tertna vozila Isecki – Traktori John Deere – traktorska vozila KHD – traktorska vozila Lindner – traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG – komercijalna vozila Massey-Ferguson – traktorska vozila Nissan – ciljuškari Opel AG – putnička vozila Perkins Motoren GmbH. čime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajući nivo. Nemački proizvođači vozila koji koriste biodizel ( UFOP. Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korišćenja za pogon vozila.

hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. Ptice kruže nad njim. more je. između čestica 90 . a morska trava raste svuda gde se pronađe čvrsta površina za koju se može uhvatiti. temperature se retko dižu iznad tačke zaledjivanja i jedina svetlost koja se može videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrače sićušne bakterije. Morske životije pasu morsko dno. Dagnje se kriju po pukotinama. hvatajući se za stene asa stotinama cevastih nožica. A još dublje od njih. Vetar stvara talase na površini. krabe se kriju ispod kamenja. sićušnih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju različite struje. Najveći deo morskog života se može naći blizu kopna. kako bi to reklai više misteriozno. kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh. kornjače i ptice selice posećuju takva mesta da bi se razmnožavale i hranile. RAZLIČITI MORSKI EKOSISTEMI Topli plićaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale. a ribe kao što su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao što i ptice obleću oko drveća. morskih zvezda i crva. te se tako lanac ishrane nadograđuje. a ribe koje žive na većim dubinama.SPASITE NAŠA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlače mora tako da se dobija plima i oseka. bojama i veličinama. nafte i benzina sagorevaju. Biljke onda rastu u velikoj meri. Vodene šume obezbeđuju hranu i habitat za široki spektar morskih životinja. a grupacije morske trave.). minijaturne životinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. a podvodni vulkani komešaju morsko dno. Ova sićušna stvorenja služe kao hrana za ona veća. 5 000 vrsta mekušaca i bezbroj drugih kraba. Dalje od kopna. sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode. Koralni sićušno polipi oblikovani kao vršci polako se izgrađuju u višebojne strukture grebea koje su utočište za više od 2 000 vrste riba. U stenovitim toplim priobalnim područjima morske zvezde i lupari se bore za mesto. meduze plutaju po površini. Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane. Ispod njih plivaju i odmaraju veće ribe. obezbeđujući hranu za zoo planktone. Morske biljke i životinje se mogu naći u svim oblicima.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreću kako bi izbegle grabljivice. Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene šume – ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se diže hladna. gde sunce može dopreti kroz plitku vodu do dna. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima. U temperaturnim zonama more i zemlja se često spajaju u vidu širokih ravnih muljevitih obala. u čijem mulju žive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta. Ovde vrebaju ajkule čudnog izgleda i oktopodi koji čekaju da ugrabe mrtve životinje i biljke što doplutaju do dan okeana. Tik ispod površine žive pitoplanktoni – mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz »staklene bašte« koji se oslobađa kada goriva poput drveta. dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina.

Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i šljunak. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada. Ali. U međuvremenu. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoći u lečenju raka. kao na primer za ritsku šljuku. Foke i kornjače su već značajno preeksploatisane. Brojke su sada u opadanju. Nigeriju i Trinidad i Tobago. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more može priuštiti doprinos od 100 miliona tona ribe godišnje. lekove i minerale. A i siromaštvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je moguće ribe. a 1993 više od 4. ova stvorenja služe kao hrana za ptice koje posećuju obalu. vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomoću aviona. ne zbog toga što ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi.5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu.5 miliona tona tovara je ušlo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu.4 miliona tona. Koralni grebeni su dosta uništeni zbog odlamanja za suvenire. Malaziju. jeste način na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. ptice koje hvataju školjke i sabljarke. već zbog toga što su zalihe riba niske. helikoptera i satelita u odlučivanju gde će zabaciti svoje mreže koje mogu biti duge i do 65 km. dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. školjke i krabe. dok temperaturne obale čuvaju ravne površine mulja. Zauzvrat. oni neće biti u mogućnosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo. 91 . 1988. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plažama mediterna. Brazil. Mora toliko pružaju brojne »nevidljive« usluge. Više od četrdeset zemalja. Morska obala je prvi izbor za odmor. USLUGE KOJE PRUŽA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu širom sveta. i obezbedjuju hranu za mesečeve puževe. uključujući Australiju. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi – ostatak odlazi u preradu za životinjsku hranu i djubriva. a ravne površine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara. godine ribolovci su već izvlačili 97. možda. slane močvare i peščane dine. Lovci su već desetkovali većinu populaciju velikih kitova. ono što još više zabrinjava. Morska riba i druge životinje daju četrnaest procenata životinjskih proteina na svetu. Egipat.mulja i peska. More je skladište za hranu. Mangrovi i koralni grebeni štite tropske obale od oluja sa mora. Godine 1992 tek nešto manje od 18.

dugačak 10 m – pa se čak i ova vrsta kitova smatra ugroženom u severnoj hemosferi. Nafta truje morska stvorenja. uništava koralne grebene koji privlače turiste u ovaj region. U 19 veku komercijalne kitolovačke flote su pobile ogroman broj kitova po imenu »Sperm«. Drugi oblici zagađivanja i destruktivne ribolovačke metode su zapravo mnogo opasniji. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagađenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. 1983. Ona takođe otklanja izolaciju i plovnost. Kada je ponestalo plavih kitova. koji se takođe oštećuju bušenjem i vađenjem. što komeša sediment i diže ga. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste štetne metode kako bi povećali njihove male prihode. zajedno sa svojim ribljim ulogom. godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjača su otplivala sa Meksičke obale Pacifika. 92 . Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je bušenje u toku. lovci su prešli na manje kitove sa perajima. Kada se otkloni veliki broj grabljivica. Sada zahvaljujući kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo nešto manje od 1000. te velike ribe su obično grabljivice. Potraga za naftom često podrazumeva i korišćenje eksploziva koji uništava lokalnu sredinu. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit »minke« . Ribolovci često bacaju plastične mreže. a on dalje guši grebene i na kraju ih ubija. a ribolovci u jugositočnoj Aziji izvlače retke mrmonje i kornjače. U 20 veku počelo se sa lovom na kitove »desnice« pre nego što se prešlo na ogromne »plave kitove«. Naftni tankeri namerno puštaju nešto od njihovog tovara u okeane. Bušenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice. tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. U istočnom Pacifiku delfini se hvataju u mreže postavljene za tunjevinu. Komercijalni ribolovci često hvataju u mrežu drugu ribu i životinje slučajno.Ribolovci obično počinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tržištu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu. Životinje se hvataju u takve mreže i neke se dave momentalno. a onda i na još manje morske kitove. Ribolov uz pomoć dinamita. Konstrukcija bušotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalači toksične hemikalije se izlivaju u more. druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miču. na primer uništava koralne grebene. čitav lanac ishrane će se poremetiti.

Kućni otpad (gradski otpad) 2. 93 . ČAJETINA (lični snimak) T IPOVI ČVRSTOG OTPADA -Čvrst otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1.građevinskog materijala.FOTO: ZLATIBOR.sanitarnog otpada iz našig kupatila i otpada sa ulice. KUĆNI OTPAD -Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. Biomedicinski otpad ili bolničarski infektivni otpad. Rizičan otpad 3.

) -Tvrdi otpad (metal. Na primer: -Rizičan otpad-biorazgradiv otpad (lekovi.) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka.plastika..) 94 .toplomeri..kore od voća....staklo.Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo u različite kontejnere prema vrsti otpada.sijalice. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi.baterije.farbe..aluminijumskim folijama.

životinje i biljke.sve što ima baterije.. OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizičnim.staklo..metali.. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala. REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ČETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka.toplomeri..sve hemikalije. OTROVNI OTPAD-Stari lekovi.đubriva i pesticidi.FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA.farbe. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude.plastika.jer sadrze otrovne materije.otpadke u tečnom stanju kao i hemijske 95 .sijalice.lišće. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima.dezodoransi.plastike. RECIKLAŽNI OTPAD-Papir. voće i povrće.

Industrijski otpad koji sasdrži stabilne materije kao što su:Plastika..kancerogeni. odlaže se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem. 96 . i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksični.. biljnog i životinjskog sveta.FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji ispušteni u životnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta života uz ugrožavanje ljudskog zdravlja. mulj.komunalnoj delatnosti.i iritantni.Industrijski otpad može biti čvrst.korozivni.poljoprivredi. tečan. šut i slično..energetici. U industrijskoj proizvodnji.stakleni i porcelanski krš.guma.

FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATIĆ. MAČVA 97 .

BOLNIČKI OTPAD -Bolnički otpad nastaje tokom pregleda,lečenja i previjanja ljudi i životinja,takođe i pri eksperimentima.Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,živa u termometrima i meračima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadrži makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja stručno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTIČNOG MATERIJALA UPSALA, ŠVEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVIŠTE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i još jeftina započela naš svakodnavni život.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadrže u sebi veoma otrovne teške materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LIČNI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOŽILI

100

Firme koriste razne načine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septičke jame -Fabrika za spaljivanje 101 . sa porastom populacije količina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.MATERIJALI XRANA.CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUČNA ODEĆA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTIČNA KESA PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA VREME 100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAŠA N I K A D A !!! POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu.

NEMARNOST ZA ŽIVOTNU OKOLINU. ZLATIBOR 102 .

a time izazivaju bolesti kod ljudi.životinja i biljaka.Otpad je dostupan i raznosi se.OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. 103 . a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dođu do deponije i tu obole. jer se otpad ne razlaže. DOMAĆE ŽIVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE -Otvorene deponije takođe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu.nepokriven je i nerazvrstan. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti.

DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE. POŽEGA DEPONIJA RIBARSKA BANJA 104 .

FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje. 105 ..Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadrži DIOXIN i teške metale koji izazivaju teška obolenja (rak i dr.Kada se odlozi jedan sloj.Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko. FABRIKA NEMAČKA KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se najčešće uklanja infektivan otpad.).on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju..

Kada se krater napuni nastaje tzv. DEPONIJA SMEĆA NEMAČKA 106 .baterija na kojima se izgradi parking ili nešto slično.biljke i životinje.DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.jer se otrovi iz nje šire i zagadjuju zemlju i vodu.trujući ljude.Opasnost je kada otrovna baterija procuri.

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklažom se dolazi do manjeg zagađenja prirode. istovremeno se smanjuje i količina otpada. a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo.Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja otrova do nekog vremena.One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. RECIKLAŽA . Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju količina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i količine otpada koji se odlaže na Deponiju..Problem je što u njima nema vazduha.SEPTIČKE JAME .Suština pojma reciklaža je smanjenje korišćenja primarnih sirovina – na taj način umanjuje se zloupotreba životnog prostora.manjeg korišćenja sirovina iz prirode. 107 . čak i od 75% do 85 % i značajno smanjuje troškove postupanja sa otpadom..

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali “Gde sam ja sada?“ brzo ćete doći do odgovora.. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ 108 .

godine počelo je pravljenje papira u Evropi. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze. Godine 1719. jezera. od biljke konoplje. Prvi papir se pravio u Kini oko 105.Na osnovu najlon kesa koje “Ukrašavaju“ krošnje drveća.starih automobilskih guma. čijim se sečenjem razmotavanjem dobija papirus. Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da 109 .ali ne zaostaju ni obale reka i same reke.razbacanih plastičnih boca.. bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna.... a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima. Papirus je dobio ime po biljci istog imena. koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka.. Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta.lako je zaključiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja ĐUBRE! Ima ga svuda. Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu. Najviše pored saobraćajnica. kartonskih kutija. Italijani su našli način da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje. tačnije u Italiji. O naseljenim mestima sve što se naziva “ZELENOM POVRŠINOM“ – izgubilo je bitku! RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži. a šume se sve više seku da bi se on napravio. livade. Već 1009.poljane. mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga. Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta. klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. i velike količine drugog otpada na osnovu ove strane. godine nove ere.. a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira. Tu počinju veliki ekološki problemi.

ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca.mikro E-val.).com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. boje itd. a onda joj se oduzima višak vode.ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira koja se danas nudi tržištu. Zatim se ispire. Stoga se svi naši prozvodi izrađuju od dvoslojne talasaste lepenke. a onda se dobijeni papir pušta u mašinu odakle izlazi namotan na velike kaleme. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i sečenje). a jedan talasast. Proučavajući tehnologiju izrade papira odlučili smo se za onaj koji sadrži najveći procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira). gips.kraft kvaliteta . iz kojeg je odstranjena tinta. od kojih je jedan ravan. nastalih: pročešljavanjem šuma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju. – već prema vrsti papira). upotrebljenog novinskog papira. naročito na elastičnost i otpornost na savijanje i izvijanje. Od čega se pravi novinski papir? Novinski papir se najčešće proizvodi od drvenih ostataka. radi odstanjivanja nečistoće i trunčica.ambalaza. lepak.) recikliranjem starog. 110 . da bi se olakšao rast velikih i jačih stabala u nekoj šumi. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva međusobno slepljena papira. Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin. Isitnjena masa se kuva u hermetički zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kašu. Oblik i dimenzija vala direktno utiču na mehaničke osobine lepenke. www. Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjača (za lošije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire). a upravo takav papir ne može da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze čiji procenat utiče na sam kvalitet papira.

listova.com Kako napraviti reciklirani papir? Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira: -Stare novine. izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu.Čista plastična kanta . Može se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari.Komad mrežice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veličine papira A4 . recimo biljka kana.8 daščica dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) od kojih ćemo napraviti dva rama prema nacrtu . Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni.RUČNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbližimo sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova. Alat za pravljenje papira: .Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na što sitnije komade ili iscepkana kutija za držanje jaja . Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže.Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani između dve teške knjige Proceđeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba.Mikser 111 .google. Sav ostali neplastificiran papir i karton. Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja. Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu! www. UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: . Iskorišćene papirne salvete od ručka. boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo. kupujemo i recikliramo.

Ekserčići . Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko će vam trajati!Jedan ram postavite na mrežicu za komarce presavijte mrežicu preko rama i učvrstite je na ram tako što će te je razapeti kucajući ekserčiće sa svih krajeva ivica mrežice na drveni ram kao na slici… Mrežica mora biti dobro zategnuta. Držite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu. Ako dodate previše toga mikser može pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor.Kada ste sve pripremili a stara hartija je odležala u vodi uzimajte po šaku toga dodajete u plastičnu posudu za mućenje i mutite mikserom više puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude ličilo na supu.google.Plastična posuda za mućenje ..mrežica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na više načina. recimo spajanjem letvica tankim ekserićima ili lepljenjem lepkom za drvo i sušenjem koje traje jedan dan. Ram sa mrežicom okrenite tako da mrežica gleda na gore.Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mrežice. Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se 112 .Stare novine . karton od kutije za jaja i slično potopite u vrelu vodu u čistoj plastičnoj kanti i ostavite je u tome par sati. ako nameravamo da pravimo puno papira.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) . dno potopljeno u supicu i najsporije moguće ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne.Sunđeri ili truleks krpe za sakupljanje viška vode koja curi . Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili čvršći .Velika plastična kadica ili lavor . ili još bolje dva dana. pa na ovaj ram stavite onaj bez mrežice i poravnajte ih. www. Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju. tako da supica poplavi ramove i uđe u donji ram.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) .com Podignite ga ali samo toliko da je mrežica tj.

Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cveće i lagano sunđerom pritiskajte da se sve ocedi.ekologija. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji želite.google. karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. pa pokupite vodu sa donje strane mrežice sunđerom ili truleks krpom. lupkajući nečim tvrdim u ram recimo malim čekićem odvojite ram od vašeg umetničkog dela i ostavite da se sve osuši! Koliko dugo će se sušiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili. školjka ili jednostavno ostavite četvrtast oblik. tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju.ocedi. obrnite sve to naopako.ba Papir. Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastičnom fasciklom. recimo cvet. Ne pravite predebeo papir! www. Dok držite ram i fasciklu spojene. ali nežno. Pažljivo. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju.com AMBALAŽA OD PAPIRA I KARTONA www. a to su: 113 .

pa zato natron – papir ima dobra mehanicka svojstva. parafinom. mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze. U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir. sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira. za oblaganje gornje povrsine kartona itd. tecnosti i masnoce. Ambalazu od papira i kartona. Kroz stoljeća.zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali. tehnike obrade papira su poboljšavane. Na početku 20. kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalaže. Kao ambalažni materijal. prirodnim i sintetickim smolama. a donja nije. Gornja strana natron – papira je obicno glatka.. Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima. konačno stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku. papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se već u 1.parafinski papir . Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove. kao omotni papir. talasaste lepenke itd. sto omogucava graficku obradu.pergament papir . Natron – papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze.) izumani su strojevi za proizvodnju šivanih papirnatih vrećica s tiskom. rastorima kiseline i dr. Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe. stoljeću pre Hrista. i 2.papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova.vostani papir . prema obliku. koje su kasnije 114 . Upotrebljava se za izradu vrecica. laki su . stoljeća (1905. kada je 1310. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca. pa se zato moze dobro lepiti. kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta.. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867.mala zapreminska masa. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo . Ova celuloza ima duga vlakna. ali ne znatno.

npr: audio i video kasete. Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817. čekova. Materijal: polipropilen Boja: bela www. što ne isključuje i druge predmete kojima ovaj koverat pruža potrebnu zaštitu u prenosu.rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca. račune. Materijal: papir 90 g/ m² Boja: bela. štampane materijale i slično. Materijal: papir 125 g/m² i natron 130 g/m² sa aircap zaštitnom folijom Boja: bela i oker .rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeđuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u više dezena 115 . naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. predmeta i hartija od vrednosti. foto filmovi. menica. obveznica.postale višeslojne (1925. CD-ovi. fotografije i slično.).posta. slajdovi. Pismonosna ambalaža – Koverti U zavisnosti od sadržine pošiljke možete izabrati sledeće vrste koverata: Koverti opšte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saopštenja. akcija.rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zaštita pored spoljnjeg omota koji je izrađen od papira. www. www..posta.posta.

Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume. ona se ne može reciklirati na isti način kao i papir. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. bilo kamionima ili helikopterima. Budući da ovakva ambalaža. drveće se za tu svrhu obeležava i seče. sadrži i neke druge slojeve.ekologija.www. Zato ovu ambalažu moramo odlagati u kontejner za mešani otpad. Kao prvo. kao što su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije. 116 .posta. Papirne kese Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta. sem papirnog. ili je razložiti na slojeve i onda svaki sloj odložiti u određene kontejnere.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalažu koju najčešće nazivamo tetrapak.rs Viseslojna ambalaza – Tetrapak www. Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija.

za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode.www. 117 . kroz koju prolazi voda. gramaturi. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni. a drvo prelazi u stanje kaše. kartoni proizvode se od celuloze. Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati. nameni i doradi. koja se onda namotava u papir.ambalaza. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj. Uh. peto. tro-. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica. koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. presuju i suse. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi. U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-. parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. KARTON – se obicno priozvodi od drvenjace. Ta kaša se onda pere i izbeljuje.ofset. Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. Para i vlaga odlazi u atmosferu.. Sluzi za izradu fine ambalaze. struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. ostavljajuci kašu. koji se lepe. A to je samo za pravljenje papira. dosta tutkalisani i masinski glatki. Ovaj drveni paprikaš se ‘vari' u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati. i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400. Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama. Boja se dodaje uz još vode. Bezdrvni pisaci . Mašine se koriste da se oguli kora.i sedmoslojni. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije.hr Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti. starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze.. Sivi karton proizvodi se od starog papira.

www. 118 . Upotrebljavaju se papiri od čiste celuloze.) usled kojih bi moglo doći do oštećenja sadržaja paketa. Papira za izradu valovitog kartona ima više vrsta. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne površine papira su mineralnog ili biljnog porekla. vlaga i dr.Valoviti karton Valoviti karton se može definisati kao „karton koji je izrađen od jednog ili više slojeva papira za val. Za transportnu ambalažu koriste se papiri većih gramatura. Papir koji će se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalaže ili komercijalne ambalaže. Paketska ambalaža je otporna na sve spoljne uticaje (mehanička oštećenja. U zavisnosti od sadržine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaža opšte namene i paketska ambalaža posebne namene. pošiljaoca. Ambalaža za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva. celuloze mešane s drvenjačom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. danas se sve više upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila. Na paketskoj ambalaži se nalaze označena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca.yu Paketska ambalaža Ekološki materijal od koga se pravi paketska ambalaža je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa pošiljaka obezbeđuje potrebnu zaštitu.org. koji je lepljen između dva ili više papira za ravni sloj“. kao i označena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa. vlagu i da ne klizi. Boja paketske ambalaže je tamno žuta. a za komercijalnu ambalažu papiri manjih gramatura. Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalaže u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim već skrobnim lepkom. kartoni. Lepak je pomoćno sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalaže. a ambalaža od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjačama mora biti otporna na sniženu temperaturu ispod 0°C.ekoforum. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira.

rs Paketska ambalaža posebne namene Ova vrsta ambalaže je namenjena za predmete koji se.rs Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju. Materijal: troslojni karton.Paketska ambalaža opšte namene Paketska ambalaža opšte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100. Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata.0 x 100. slika. Namenjena je za slanje različitih predmeta i robe. slike. ne mogu zapakovati u ambalažu u obliku kutije npr: boce.posta. itd. a pruža i jaču zaštitu sadržaja od kartonskih kutija. Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0. i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat. planova. Boja: oker žuta www. U ponudi su četiri tipa paketske ambalaže posebne namene: Paketska ambalaža tip Ts. kalendare i dr. plastične boce.posta. sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. dokumenta. u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža. PE kese.0 cm). zavisno od toga koji se proizvod puni. sa doziranjem na vrhu. Boja: tamno žuta www. zbog osobina i dimenzija. Michigan. Polipropilenska paketska ambalaža je izrađena od 100% polipropilena i može se više puta koristiti. staklene povratne boce.5 l. projekte. 119 . Mašina je dizajnirana kao jednoredna. Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u. Materijal: troslojni karton i polipropilen.

Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4.ekoserb. kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta. tako gomila kartona postaje lakša. što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu. Kada je ova operacija završena. vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju. i postavlja ga na jedan od njegovih klipova. odakle napojni vod može da ga preuzme. gde je smešten i na koji način funkcioniše. Napojni vod i transporter Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta.sr.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena.gov. dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja.www. i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta. čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije. 120 . Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake. Uređaj za savijanje dna Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca. potrebno je objasniti svaki deo ponaosob. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha. Idemo redom: Automatsko spremište za karton Automatsko spremište prima oko 750 kartona. da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja.

Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″. položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. poslednjem. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. formirajući krilca od delova 1 i 3. na isti način kao što je bilo formirano dno. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju. vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. U dugom taktu. savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama. odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje. položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj. koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se. čime potpuno zatvaraju dno posude. spreman da ponovi ciklus. Sada se. glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod. a vreteno rotira klip do sledećeg položaja. potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu 121 . stvarajući negativan pritisak u cilindru. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna. i tečnost počinje da puni cilindar. a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. Druga presa Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Kad se vreteno zaustavi. Klip se pomera na dole. U odgovarajućem trenutku. da se poveća njegova mehanička otpornost. oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja Konvejer Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom. Uređaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. glava grejača se podiže. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . Uređaj koji skida kutiju sa vretena U petom. specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca. Nakon toga.Grejač Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. dnom na dole.

energetici. Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja). ali i privrednim standardima. gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu. grejač za formiranje vara. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže. ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja. uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd. Neke od njih su . odnosno dodati ulje itd.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu. a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan.3 mm. uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. karton se podiže ka otvoru punilice. pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom.Na osnovu debljine. uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica. papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0. energetika i dr. kao što su varijator brzine. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva.udaljenost od početnog položaja. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici.Pored osnovnih delova.Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu. ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj. hemiskoj i 122 . uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju. u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra. Neke od njih (rudarstvo.HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja).Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija. u zavisnosti od želje i potreba kupca. automatski ili ručno. metalurgiji. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja. odnosno po debljini. zbog čega se ovaj postepeno otvara. Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi. predstavlja odpadno zemljiste . mešalica za toplu i hladnu vodu. Grejač Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim. STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina.

mogucnostima njihovog recikliranja.Energetska kriza koja je nastupila. tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati. ne mogu se ekonomicno regenerisati. ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja. U izlaganju se.). sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece.Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu . Ako se. odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna. Usitnjeno smece. teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine. odpadni materijali. a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima. predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. i sl. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju. mnogi materijali i sirovine. razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala .Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca . dimenzija manjih od 50. i sl. stakla i ostalih neorganskih komponenata.prehranbenoj indusriji. medjutim. berza . izvoru nastajanja i sl. potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine. zbog tehnoloskih specificnosti. posebno degradirano zemljiste.uopsteno se iznosi njihova struktura. tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni). ili je uopste i nema). dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka. Mnogi privredni sistemi nisu. rekultivacijom). krajem sedamdesetih godina . na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije. Informisanje o raspolozivim materijalima. pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke.-predstavlja slozen sistem. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine. sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno. sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica . ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. ogranicenost prirodnih izvora sirovina. velikoj masinogradnji. Sirovo smece. revitalizacijom. sadzaji . lako donose odluku o recikliranju. vezane za nacin odlaganja odpadaka. Medjutim.). i mestima gde se recikliranje moze vrsiti. koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem. 123 .8mm. treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija. zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu.

nacin stanovanja i socijalne specificnosti. zavisna od karaktera otpadaka. cink 40-50. kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka. Recikliranje odpadaka se. zlato 20. izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina. platina 70-90. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima . osim iz razloga zastite zivotne sredine. skladistenje. kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad. kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi . sortiranja . Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora . primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine . gvozdje 150-170. transport. domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. 124 . ili deficitarnost sirovine. cesto se nazivaju i sekundarne sirovine . Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima. mesta i nacina stvaranja . hrom 150. prirodni gas 4050.Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine . nikl 80-100. velicina grada . kao rezultat udaljenosti izvora. nacin sakupljanja i odvodjenja smeca . kobalt 120-150. ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg. olovo 40-60. kalaj i volfram 60-70.Usitnjeno smece . pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione – postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka. bez iskoriscenja energije i sirovina. Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo. preradu i unistavanje . Briketirano ili paletizovano smece. kao sto su klima . recikliranje. uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti.Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg. odnosno sekundarna energija. ugalj 100-150. ziva 30-40. Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo . Otpaci sa cvrstim .Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje. Cena uklanjanja otpadaka . tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa.Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje. ekonomska razvijenost posmatranog regiona . bakar 30-50. nafta 40-50. molibden 40-60. Za ponovno koriscenje materijala i energije . sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm. tako i sa aspekta zagadjenja sredine. mangan 70-90.

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. Životinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

sto je moguce manje kolicine otpadaka.. pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva. došlo je do ispuštanja ogromnih količina toksičnih hemikalija. masinogradnje i prerade sirovina. Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote. u atmosferu su otišle tone čađi. ugljen dioksida. osnovne dimenzije. 128 .recikliranje koriste. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih. transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije. a najteže su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Pančevu. Odlaganje. sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote. a prilikom eksplozija. potrosnja energije. Prve iskre-Barič.. mnogobrojnih skladišta goriva. Poznato je da avioni doprinose uništenju ozonskog omotača. program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih. sumpordioksida itd. U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. odnosno do početka bombardovanja. marta 1999. masa. moze se primenjivati i postupak recikliranja energije. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva. Iz tog razloga. na uredjene deponije. Tako je bilo sve do 24. Kao posledica. Ona je osnovna vrednost svih ljudi. ugljen monoksida. sagorevanje i kompostiranje odpadaka. preradu. predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje. Kompostiranje biljnih otpadaka. Kao čvrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromašeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Anđeo". ili bi to trebalo da bude. godine. Tom prilikom je NATO izazvao više desetina ekoloških katastrofa. neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv. klasifikaciju. kapacitet. zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje. Osim recikliranja materiala. a stotine letova dnevno je pravljeno iznad naše teritorije. je povećana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve veći broj obolelih od leukemije. U narednom godinama. EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je nešto što prevazilazi granice usko nacionalnog.) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera. zivotinjskih komponenti. Činjenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiču na živi svet. Petrohemije i Azotare u Pančevu. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekološkoj oazi u Evropi.. Evropi tek predstoji suočenje sa posledicama u vidu kiselih kiša. Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa.

Đerdap.300 vrsta biljaka. Lovćen. otkrivena pre stotinak godina. Holandija. Belgija 44 vrste-Bugarska 129 .1% Evrope. U svetu su veoma retke prašume u kojima je očuvana izvorna vegetacija. Posledice zagađenja prilikom bombardovanja tek počinju da se manifestuju.035% svetskog kopna. Ovde živi oko 4. rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endemičnim) vrstama. Tara. Kopaonik. a osetiće ih kako Evropa. 490 životinjskih i 100 vrsta gljiva. živi tako veliki broj vrsta. U Jugoslaviji je zakonom zaštićeno oko 380 biljnih vrsta. Skadarsko jezero i Šar planina) kao i 4 područja zaštićena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero. U svetu se najviše koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. Obedska Bara. biljke sa naše teritorije su veoma cenjene. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima približno 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji. NATO intervencija je dramatično ugrozila biljni svet. predstavlja zapravo 2. a na njoj živi 2% svetske flore. pa spada u floristički bogate delove sveta. -Flora Teritorija Jugoslavije čini 0. Više od 400 živi samo kod nas. dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope. -Fauna Poslednje sigurno utočište za mnoge životinjske vrste koje su u Evropi ugrožene.173km2) (podaci iz 1999. Fruška Gora. zaštićen je evropskim i svetskim dokumentima. ali su tamo veoma retke. a štetni efekti će biti dugotrajni i mnogobrojni. buba. a od toga 14 podvrsta živi samo kod nas. Godine). a najpoznatije su borovi munika i molika i Pančićeva omorika. Čak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope. Radi poređenja. Jedino na tim mestima možemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti. Međunarodne organizacije za očuvanje Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naših nacionalnih parkova (Durmitor. daću i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska. gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanište u Jugoslaviji 70% vrsta sisara. Biogradska Gora. tako i čitav svet.Površina SR Jugoslavije (102. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas. konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroženih vrsta. od kojih 2% živi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronađenih kod nas. Ekonomska katastrofa povećava pritisak na šume i ostatak biljnog sveta. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekoloških uslova u kojima biljke žive. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji. leptira. nalazi se kod nas u Jugoslaviji. a jedna takva je Biogradska Gora. Zbog čistoće prirodne okoline u kojoj rastu.

Ekonomska kriza pojačana bombardovanjem dovodi do neplanske seče šuma. Za veliki broj ljudi. Ozonski omotač Ozon formira tanak zaštitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zaštita od štetnog UV zračenja koje ubitačno deluje na živi svet. u Montrealu Protokol o o zaštiti ozonskog omotača.50 vrsta-Rumunija Na našoj teritoriji živi 350 vrsta ptica. Jedna od njih je kraljevka koja je predložena za zaštitu Bernskom konvencijom. dok kod nas one imaju stabilne populacije. čime se remete uslovi za opstanak gljiva. a 1987. Ipak. jer su njihova staništa ugrožena direktnim dejstvima ili zagađenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. Mnoge od njih koriste našu teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilišta na severu Evrope. smanjuje prinose u poljoprivredi. sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. Više od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanište ovde kod nas. Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugrožen. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. potpisuje Bečku konvenciju. Gljive najbrže apsorbuju štetne materije. Svet je već duže vreme svestan opasnosti od uništenja ozonskog omotača. a sve količine uvozi Zapadna Evropa. pa 1985. promenu temperature na Zemlji i još mnoge nesagledive posledice. a tih materija je oslobođeno u ogromnim količinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje.g. Jugoslavija je najveći svetski izvoznik vrganja. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvrđeno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. izgleda da je sve to ostalo na papiru. 66% evropskih vrsta sisara živi kod nas. Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta. -Fungi U Jugoslaviji se nalaze najveći delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. UV zračenje izaziva rak kože.g. 130 . ganoderma applantum). kataraktu. U poslednjih 15-20 godina je uništeno 3-7% omotača i pojavile suse takozvane "ozonske rupe".

Metak u sebi sadrži dugačak tanak cilindar OU uliven u plastičnu košuljicu. Kada bi se nivo CO2 sa današnjih 0. Bez obzira na to što u svom nazivu sadrži "osiromašeni" on je veoma opasan. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu. 80. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini požari čime je došlo do oslobađanja CO2. ona postaje barijera za prolazak ovog zračenja. pa je izvesno da će ljudi koji su sa njom došli u kontakt biti pogođeni preranom i veoma teškom smrću.NATO avioni su ispuštali okside azota koji zajedno sa gasovima iz uništenih rafinerija. UNEP (organizacija UN za zaštitu životne sredine) daje podatak da je indeks UV zračenja na našoj teritoriji 7.000 131 . Sve preko toga je izuzetno štetno po zdravlje ljudi. što predstavlja gornju vrednost. azotnih i sumpornih oksida. Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne površine bile suvlje. Međutim. doći će do velikih promena u strukturi flore i faune. Veme poluraspada ovih čestica je 10 milijardi godina. Azotni oksidi se horizontalno šire u atmosferi. Staklena bašta Sunčevo kratkotalasno zračenje apsorbuju atmosfera. Kako je atmosfera gosta.04% odvostručio. dobijemo cifru od 750t.. njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vršeni preleti. a kada se na to dodaju i vrhovi krstarećih projektila. Porast temperature od samo 1. Kada OU bomba eksplodira. nego što to čini olovo. Za sada se najviše srećemo sa posledicama upotrebe oružja sa OU na primeru Iraka. porast nivoa Svetskog mora za više od 100m potapanje kontinenata više od 150km od današnjih obala (New York. te Zemlja ostaje zagrejana. Ako se nastavi sa dosadašnjom emisijom CO2 u atmosferu. zagađuju atmosferu. dovode u opasnost ozonski omotač iznad Jugoslavije. karcinogeni i radioaktivni materijal. CO. toksičan.5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi više stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bašte" i bez nje ne bi bilo života na Zemlji.3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku. Radioaktivnost Na početku sam već napomenula da je domaćoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromašeni uranijum (OU). hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izračuje kao dugotalasno zračenje. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. oslobodi se uranijum oksid u česticama od 0. tankova sa naftom i benzinom.. Izračunato je da 500 supersoničnih aviona može dovesti do smanjenja ozonskog omotača od čak 5% što intenzitet UV zračenja podiže za 10%. a količina zračenja samo jedne ove čestice u ljudskim plućima jednaka je jednočasovnom rendgenskom snimanju pluća. Količina bačenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t. problem predstavljaju veštački izvori materijala koji daju gustinu atmosferi. temperatura bi se podigla za 3-4*C. Nju je nemoguće otkloniti. rotori helikoptera.

Smanjenje kiseonika onemogućava samoprečišćavanje reke. a Dunav je bio neobično visok za to doba godine. spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi. Jedno zrno sadrži 0. nikl. Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara. a time i sveta.američkih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" čiji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. ali se pretpostavlja da su degeneracije primećene na flori i fauni. smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetičkih procesa. a za razliku od organskih materija. vinil hlorid monomer. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraćen kući jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. Usled velike ekonomske bede. Sprečava razmenu kiseonika između vazduha i vode. Posledice su već vidljive. živa. Bugari su dozvolili lovcima iz čitavog sveta da dolaze i love ova predvna. cink. Stariji ljudi koji još uvek pamte to vreme. te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku. Ove materije su veoma opasne. Nafta je biorazgradiva. postoje i druge toksične materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije. bakar. pa čitav tok reke postaje zagađen. 132 . Naftne mrlje Tokom bombardovanja. Pod uslovom da zagađivanje odmah prestane. da bi završile u Crnom Moru. došlo je do oslobađanja teških metala (olovo. Žitelje Jugoslavije od masovnog trovanja. koje je do '50. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAĐUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na površini. zagađenje će trajati decenijama.-ih godina prošlog veka bilo najbogatije more delfinima. kažu da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina. nisu biorazgradive već zauvek kruže prirodom. Na Kosovu je ustanovljena povećana radioaktivnost. što je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. ali je taj proces dugotrajan. Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima. uran) koji su dospeli u reke i zemljište. humana stvorenja. polihlorisani bifenili. Neki od njih su: etilen dihlorid. pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. a neke padaju na dno. Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali živi svet. već neke čestice lebde u vodi. Pored teških metala.4 do 2kg uranijuma. Trenutna politička situacija nam ne dozvoljava da vršimo istraživanja na teritoriji Kosova i Metohije. Danas su oni gotovo istrebljeni. Nafta stvara tanak mikrofilm na škrgama riba što izaziva gušenje i masovne pomore.

u poslednjih 30-tak godina. To je upravo domen i srce logističkog menadžmenta svake firme. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. Sigurno nastaju najveći problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema. 133 . Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja menadžeri u našim preduzećima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logističkim problemima. Još početkom 16. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. obrade i realizacije porudžbine. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. jer svaki razvoj preduzeća zavisi od organizacione strukture. dok je opterećenost društvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%. Njegovo šire prihvatanje ići će uporedo sa shvatanjem značaja fizičko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopšte. Logistika je relativno nova stvar u naučnom. veština pravljenja zaključaka. U našoj zemlji do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja o relativnom značaju logističkih troškova na nivou firme ili privrede u celini.4536 kg. Ozbiljni pristup zajednici logističkih poslova. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. nego prokrčiti put ka upoznavanju nove stvari˝. ali još više u praktičnom smislu te reči.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logističkih troškova u preduzećima.Američka agencija za zaštitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave ispuštanje PB-a u koliko je količina veća od 0. Iz mnogobrojnih istraživanja na zapadu se pokazalo da logistički troškovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%. POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). kasnija logistička istraživanja s početka 90-tih godina prošlog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadžmenta za mnoge poslovne kuće čak i u najrazvijenim zemljama sveta. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona. To se posebno odnosi na menadžere i vlasnike privatnih firmi naročito iz trgovačke delatnosti. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ˝ne postoji ništa teže. opasnije i sa neizvesnijim uspehom. Zahvaljujući posebno ukazanoj pažnji logistici. Danas. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. S toga se nameće kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljučnih elemenata koji idu daljem jačanju menadžment i marketing logistike kao prometne funkcije. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. je dalo prave rezultate u najvećim firmama i državama razvijenog sveta.

konačni aspekat marketinškog procesa. tradicije proizvoda. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. pre svega. raznih komponenti. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1. Skladište Kupac Fizička raspodela podrška proizvodnji nabavka Snabdevač Izvor informacija integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. priliva informacija. obezbeđenje materijala. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. podrška proizvodnji i nabavka. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Logističkom menadžmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu što bi se više bavila proučavanjem logističkih problema. kao i rad u skladištu. softverske podrške kao i snadbevanja. Prema fizici rasp odele. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. na osenčenoj oblasti. kao i čitav spektar fizika raspodele. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. Ceo proces. On zavisi od mehanizma raspodele.Država bi takođe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. Ona mora 134 . Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. nabavke. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. tj. odredište ili destinacija u lancu prodaje. procese skladištenja. pravilnim sagledavanjem svih logističkih aktivnosti. One utiču na ukupni. Ove komponente su ilustrovane slikom 1. kupac je krajnji cilj. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. kao i finalizaciju proizvoda. kakve i kolike uštede mogu da se ostvare na makroplanu.

Sređivanje skladišta i 7. i to: 1. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. planiranje i koordinacija priliva.da odgovori na pitanja: šta. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini: strateški cilj. Finansijski aspekat strateškog 135 . sređivanje skladišta i planiranje. izvršenje zahteva. njihovim servisiranjima i performansama. Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva.ograničenost kapaciteta. dan za dan. 5. Planiranje. proizvodni zahtevi. logistički zahtevi. planiranje i kontrola operacija dan za danom. kako i gde će se proizvoditi. 3. ograničenost kapaciteta. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Logistički zahtevi. kao i zahteva za proizvodima.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Na osnovu slike može da se konstatuje da je rad. Zatim. strateški cilj. Planiranje i koordinacija toka strateški cilj ograničenost kapaciteta logistički zahtevi sređivanje skladišta planiranje menadžment robe proizvodni zahtevi izvršenje zahteva drugi menadžment drugi procesi distrubucija transport nabavka zahtev za logističkim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. Izvršenje zahteva 6. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. Proizvodni zahtevi. 4. Najvažnjij tipovi logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Relacije između dve logističke informacije date su slikom 2. 2.

Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. tj. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. manje od 9 dana).Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. opremu i kapacitet. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja.plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. gde i kada u celom logističkom procesu. olakšice. emila . koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. faksa ili elektronske pošte. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. kao i strukture samog skladišta. formira se podrška tražnji i operacioni plan. komunikacija rukovodećeg tima. MENADŽMENT ROBE Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. prihvatljivost. 136 . procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Najvažnije je da postoji ravnoteža.

tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. odnosno veza između prodavaca i kupaca. tako da postoji karika. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. tj. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. već na mestima gde su nastali. Podrška životnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrške logistici. pre svega. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management).Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. znati. projektovanja. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. zahtev kupca. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. 137 . Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali.cene koštanja. zahtevi za specifičnim tražnjama. nabavke.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno.Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet).Veoma je bitno. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. Za firme koje se bave trgovinom. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu.

kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. sistemima merenja. Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. 138 . To je osnova kreativnog operacionog sistema. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi.Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). Sistem output.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. Slika 4. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. skladištenju proizvoda. ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. Veoma je bitno prepoznati prepreke. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). PERFORMANSE (IZVOĐENJE) LOGISTIČKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. informacionim tehnologijama i sposobnostima. One su bitne za logističke zahteve. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. što čini misiju svih performansi ciklusa. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Na slici 3. odnosno u nivou znanja transfera.

Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac Ciklus nabavke Ciklus podrške proizvodnji Transportni pravac Ciklus fizičke distribucije Pravac komunikacija Slika 3. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa.Drugi. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. Treće. podrškom proizvodnji. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. treba poznavati tri ključna momenta. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. Struktura fleksibilne logističke mreže raspodela skladišta raspodela skladišta kupac kupac kupac Za razumevanje logističkog sistema. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. odnosno građe logističkog sistema. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. 139 . uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. ili sa zahtevima proizvodnje. logističke performanse ciklusa 1 2 Izvor materijala Izvor materijala 3 Izvor materijala Proizvodno postrojenje Proizvodno postrojenje Skladište Proizvodno postrojenje raspodela skladišta Skladište Skladište Slika 4.

transport i isporuka kupcima. PERFORMANSE CIKLUSA . Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama što predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Zato. Izvrši se selekcija situacija. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. logistička podrška reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrške proizvodnji kao specifične operacione oblasti je relativno nov koncept u logističkom menadžmentu. kompleksna proizvodnja može da se podrži. procesi. selekcije. Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5.PODRŠKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema određenim kategorijama i kretanju ka određenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti. materijala i poluproizvoda.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. To se ostvaruje kroz maksimum elastičnosti. odnosno kupaca. Drugi processi Druge selekcije Druge transmisije Razni transporti Drugi kupci Isporuka kupcu Osnava fizičke raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logističkih prognoza zavisi izgled firme.FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Logistička 140 . Kretanje i usklađivanje cena proizvoda. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. odnosno logističke podrške. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrški proizvodnji je nađena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. komponenata kao i raznih olakšica u direktnoj je zavisnosti od podrški performansi ciklusa proizvodnje.

Kada je proizvod završen. kompleksna podrška proizvodnji čak i kad su u pitanju mogući skokovi i prelazi. 4) primanja. delova. kao i raspodela i nabavka čine jedan od ciljeva logističke podrške. Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifičnim proizvodnim aktivnostima. Posao logistike proizvodnje je olakšanje ovog procesa. Logističke operacije skraćuju prazne hodove u kretanju između firmi i nekih unutrašnjih zahteva. Logističkom podrškom proizvodnji smanjuju se naprezanja. 2) razna postavljanja i plasiranja. Neke firme imaju proizvodne operacije u začetku.podrška je veoma bitna za sve strategije. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praćenju materuijala. 3) transport. odrerđuje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju. završetku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli. Selektovanje situacija. Proizvodna operaciona podrška koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutrašnjim kretanjima kao i internom menadžment kontrolom. Podrška proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. sistem proizvodne podrške može zahtevati veliku mrežu performansi ciklusa. Vremena ovih kretanja. Osnovni koncept je podržati sve proizvodne zahteve na najbolji način. Ove aktivnosti su prezentirane na slici: Nastajanje plasiranja i postavljanja Snabdevanje dobijanja transport cikls aktivnosti nabavke 141 . Tipično unutrašnje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. Rešenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipičnih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. konačna isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kućama za sledeću isporuku kupcu. Logistička proizvodna podrška je tipičn zatvorena za firme gde su nesigurna ponašanja između proizvođača i kupaca.To su: 1) poreklo. operacija fizike raspodele su u začetku. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistička podrška proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. zatim. zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. definišu i nalaze olakšice. Maksimum se može izvući ukoliko se proizvodna podrška koristi u odvojenim logističkim operacionim oblastima.

tj. Jedan materijal. daju zahteve kompletnog procesa nabavki. Logističke operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama. dani 10 40 DRUGE TRANSMISIJE 1/2 vreme. vrednost. ZBIRNI CIKLUS ISPORUKA KUPCU 5 vreme. Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti. nesigurnosti. Pre svega. vrednost. metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa. vrednost. dani DRUGI PROCESI 2 4 3 2 4 3 142 1 vreme. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo često uz podršku logističkih granica koje dovode do smanjenja cene koštanja. Logistička granica je kreativan uspeh svih performansi. prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakšicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korišćenja performansi ciklusa. dani 20 .Aktivnosti ilustrovane slikom 6. što je osnova logističkog menadžmenta. deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom. Osnovni. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke.vreme isporuke. dani DRUGI TRANSPORTI 1 3 1/2 1 3 vreme.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces približavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus. vrednost. Performanse ciklusa su tipične za razne odnose između kupaca i mogućih procesa. Treba istaći da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistička kontrola. veličina tereta. granični cilj operacija nabavke je široka identifikacija logističke granice.

Logistika poslovnog marketinga proučava kako upravljanje na mogući i najbolji način obezbeđuje profitabilnost. Aktuelne performanse ciklusa su veće ili manje od 10 dana. Korišćenje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrškama. tipa. organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakšavaju proizvodni postupak. vrednost. nivo distributivnog centra i potrošača kroz efektivno planiranje. Koriste se i druge transmisije kao što je izuzetno praktičan elektronski transfer (EDI). količine robe. Od petog dana reflektuju se performanse mogućeg vremena. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. dani vreme. dnosno vrste transporta i operacionih uslova. vrednost.Linija vertikalnog rasta je refleksija očekivanog vrem ena za sve performanse svakog traženog zadatka. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogućeg ciklusa vremena. Vreme transporta je funkcija udaljenosti. Slikom 7. Cilj menadžmenta performansi ciklusa je u skladu sa očekivanjima ili standardnim vremenom. Očekivane performanse su nakon deset dana. Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statističkog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada. Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tražnje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa. dani 2 nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladištiu iz koga se vrši isporuka.DRUGE SELEKCIJE vreme. 143 .

dobro za krajnje potrošače. osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potrošača na tržištu. što je sa stanovišta kvaliteta proizvoda i njegovog poboljšanja. stoga se smanjuju i mogućnosti za znatnije uštede u ukupnim poslovnim troškovima. postavljaju se mnoga pitanja – kako. dok će kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznošenju doživljenih informacija. kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potrošača. a time i najglavniju mogućnost. Snažne razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno povećenje ponude na tržištu roba i usluga. je zadovoljan kupac. privreda zahteva savremeno uređenje društva. kao i usluga. unapređenja proizvoda i komuniciranja sa okruženjem počinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja. po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi još najmanje trojici svojih poznanika. je realna imovina preduzeća kao i zgrade i račun u banci. Stoga na tržištu veoma je jaka konkurencija između firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potrošača.Sa ovim u vezi često se konstatuje da. a do sada nedovoljno istraženog marketinga čija pravilna i lpgična primena. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije. a glavni moto jeste direktna usresređenost svih aktivnosti. već se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladišnodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne troškove. preduzeću može da donese ogromne uštede. je sticanje konkurentske prednosti. Jedan segment marketinga firme. stoji u u drugom planu glavnih događaja. nije više u proizvodnji. odnosno kupaca.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja. Savremeni način razmišljanja u strategijskom ponašanju preduzeća na tržištu otpočinje sa primenom marketing poslovnog koncepta. Primeri Nohell Korporacije.Danas. za sve to vreme. principe delovanja. uviđaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike uštede. nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata. Drugim rečima. ali se ponuđači susreću sa znatnim teškoćama u pogledu toga kome i kako što pre prodati proizvedenu robu. Ovo sve. kada izvršiti poslovnu transakciju. Preduzeće ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe. koja je poboljšanjima u svom logističko – distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time prosečno godišnje uštedela preko sto hiljada USA $. uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva. čije je poslovanje izrazito rašireno na velikom prostoru. šta. obično se misli samo na izbor načina distribucije ili prodaje. na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje. svetski poznatog i priznatog proizvođača kozmetičkih proizvoda.efekti inoviranja na polju politike cena. Dakle. Poslovna filozofija ima svoja pravila. pred nosioce privrednih aktivnosti. instrumente za sprovođenje. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorišta do mesta prerade. Ovo su samo neki od mnogo sličnih primera koji ukazuju na postojanje jednog snažnog. odnosno po zahtevima krajnih korisnika.Velike trgovačke ili proizvodne kompanije. U procesima i tokovima razmene robe na tržištu. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga počinju da gube primat kao osnovni način sticanja konkurentske prednosti na tržištu. Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda. glavni problem funkcionisanja preduzeća. To podrazumeva 144 . gde. preduzeća prema potrošačima.

pokušavaju na najbolčji mogući način da objasne ovaj segment marketing funkcije.U ekonomskom smislu. potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzeća do krajnjih potrošača. upravljanje materijalom i upravljanje fizičkom distribucijom. tok dobara kroz sam proizvodni proces. Mnogobrojni teoretičari su došli do zaključka da uopšte nije lako. što u stvari predstavlja inputni tok firme. Dužnost i zadatak preduzeća je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde. svaka za sebe.Pojam logističke strategije označava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta. opdnosno načina kojim će se roba dopremiti do krajnjeg potrošača.Prema tome. obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitičko premeštanje roba u proizvodnji i prometu. zatim upravljanje fizičkom distribucijom. samo jednom rečenicom. koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje. Znači. Upravljanje fizičkom distribucijom roba obuhvata premeštanje i skladištenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvođač. vodeći računa o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljača robe do krajnjih korisnika. Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom. Tako. potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fizičko premeštanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije. marketing logistika u sebi sadrži poslove fizičke nabavke. jer ovaj pojam potiče iz vojnog rečnika. dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premeštanja proizvoda između dva ili više preduzeća na tržištu. koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabričkog magacina do skladišta gotovih proizvoda. dolazi do različitih definicija poslovne logistike koje. Na primer. razlikujemo upravljanje materijalom. bavi se poslovima fizičkog premeštanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa društvene reprodukcije. ili sličan. Pored ovih poslova. U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan način organizovalo dopremanje proizvoda na tržište ili u dalji ciklus proizvodnje. što ga stavlja u isti rang. Ipak. predstavlja polje delovanja marketing logistike. koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzeća. marketing logistika fizičke distribucije roba. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fizičku nabavku. Ausralijska asocijacija za distributivni menadžment koja glasi: ˝To je kretanje proizvoda 145 . ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku. ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vrše kod samog fizičkog prenošenja roba s jedne na drugu tačku tržišta. U anglosaksonskoj literaturi preovlađuje stav da je širina delovanja pojma marketing logistike najveća u odnosu na sve ostale termine.određivanje načina dopremanja proizvoda na tržište.posrednik ukoliko postoji. Američko udruženje za marketing definiše fizičku distribuciju kao ˝kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potrošnje ili upotrebe˝. kod marketing logistike.do krajnjeg potrošača. jeste diferenciranje tokova različitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije. na fizičku nabavku i na upravljanje materijalom. tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvođača do nabavnog magacina prerađivača. zatim. Princip na osnovu koga je došlo do navedene podele različitih logističkih poslova na upravljanje fizičkom distribucijom. i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizičkom distribucijom robe. Poslednji a ujedno i tok sa anjširim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno članstvo.

Na taj način. uključujući i usluge koje idu uz proizvod.od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premeštanje materijala. oni moraju biti opsluženi traženim proizvodima. kao naučna disciplina nije imala lak razvojni put. uz adekvatno prilagođavanje svih aktivnosti marketing logistike. Po R. U dinamičnim uslovima poslovanja na tržištu. Međutim. Logistika i dalje teži da pridobije za sebe sve više odgovornih ljudi u vrhu menadžmenta svakog preduzeća. prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa. koji kaže da je ˝Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladištenjem materijala. Zbog toga je važnost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni žele. kad iskažu potrebu za dobrima i na način koji to oni žele. i izvan sistema preduzeća. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. već samo do uvećanja distributivno logističkih troškova. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i označenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzeća. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove načine razmišljanja menadžmenta o procesima fizičkih tokova. a time i ukupnih troškova poslovanja preduzeća Marketing logistika. To znači da se nevođenjem računa o interesima jedne vrste posla. kada su u pitanju velike proizvodne ili 146 . brzinu. projektovanje. Bowersox. Mora se ići u susret svim potencijalnim promenama ponašanjau zahtevima potrošača. može se dogoditi da ne dođedo povećanja efikasnosti logističkog sistema. Na osnovu navedenog može se istaći da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tržištu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. kroz firmu do potrošača. To uopšte nije lak zadatak. vođenje i regulisanje protoka robe. već i tražnju kupaca koja je vezana za način. energije i informacija unutar sistema i između sistema˝. usmeravanje. niti je taj razvojni put bio kratak. u logističkom smislu te reči. Ovaj zaključak se odnosi za manji deo preduzeća u zapadnim tržišnim ekonomijama. koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene.mesto.Ballou u svojoj studiji govori se o ˝poslovnoj logistici kao naučnoj disciplini koja treba da približi najbočja rešenja menadžerima preduzeća da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potrošača uz planiranje. treba istaći i to da su mnoge funkcije. jer postoji mnogo aktivnosti koje treba međusobno usaglasiti kako bi se postigao željeni efekat usluživanja potrošača. vremei sve drugo što podrazumevapod efikasnimservisiranjem potrošača. gde se još uvek nije u pravoj meri sagledao značaj i uloga ovog domena marketinga. delova i finalnih proizvoda od ponuđača. Ona omogućava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka između proizvodne i potrošne faze društvene reprodukcije. Inženjerski pristup u definisanju logističkih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzeća i ističu da ˝logistiku čini sistemi aktivnosti koje omogućavaju oblikovanje. organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premeštanja dobara˝. može postići suprotan efekat od očekivanog. komponenti ili finalnih proizvoda˝. Takođe. Bez obzira gde se potrošači nalazili.

Savremeni razvoj i počeci sagledavanja problema vezanih za fizičku distribuciju vezuju se za pedesete godine prošlog veka. još uvek su određeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadžment poslovne funkcije preduzeća. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji. iako se u ovom periodu uviđa značaj fizičko-distributivnih aktivnosti. Međutim. U to vreme marketing se kao način razmišljanja već pokazao kao efikasan metod za prvazilaženje krize. Apsolutan i relativan rast troškova markteing logistike. Razgraničenje troškova marketing logistike. uticali su sledeći faktori: Porast obima fizičko distributivnih aktivnosti. za većinu menadžera. to su menadžeri preduzeća rinuđeni da razmišljaju o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. Postojeći uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su već iscrpli veći deo svojih mogućnosti za znatnija poboljšanja u poslovanju firmi. Razvoj informatičke opreme. takođe. a što se najbolje vidi iz sledeće tabele Marketing Finansije Proizvodnja Kanal distribucije Informacione veze u okviru logistike Proizvodnja i asortiman Skladištenje Servis potrošača 147 Slika 8. Tehničko-tehnološka unapređenja u logističkim poslovima.To je bilo zato. funkcije logističkog menadžmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. Odnos između tržišne ponude i uvođenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju. Pojava novih metodologija. kao prometna funkcija još uvek bila nedefinisana. gledanje na ukupnost logističkih procesa i aktivnosti je nešto sasvim novo i nepoznato. To su po R. odnosno njeni počeci saznanja o važnosti logističkih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. Ballou »godine pospanosti marketing logistike«. Delovi marketing logistike u nadležnosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport .trgovačke kompanije. Na razvoj i dobijanju većeg zanačaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzeća. Preduzeća i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinške logistike. U našoj zemlji. nije bilo mogće konsolidovati na jednom mestu. što je posledica rasparčanosti logističkih aktivnosti po drugim delovima preduzeća. što su sve aktivnosti fizičke distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzeća. Tržišna ponuda će biti glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. koja se obično javljala u ograničenoj mogućnosti plasmana već proizvedenih proizvoda. kada je marketing logistika. kao i za rukovodioce preduzeća u nedovoljno razvijenim zemljama.

povećanje veličine porudžbine robe radi snižavanja troškova prevoza po jedinici. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smešteni. na pr. Na sledećoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logističkih aktivnosti. Tako. ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajedničkom grupaciom poslova i samim tim njima nije moguće efikasno upravljati. Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremećaja u funkcionisanju drugog sistema. smanjenja troškova. dovodi do porasta troškova držanja zaliha i skladištenja na terminalnim logističkim čvorovima. Marketing Više zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljšanje u proučavanju Brža isporuka Više skladišta Finansije Manje zaliha Proizvodnja Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Niži troškovi rutiranja Manje magacina Fabrički stokovi Konfliknost ciljeva pojedinil ogističkih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadržavanje logističkih funkcija pod nadležnošću drugih organizacionih celina preduzeća vodi samo uvećanju troškova distribucije. Jasno rečeno uviđa se da samo sistemski način posmatranja ukupnih logističkih aktivnosti može da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja. To podrazumeva da se na koordinaciji svih logističkih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini.Upravo. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizičkom distribucijom. Ciljevi glavnih logističkih funkcija su različiti i po pravilu suprostavljeni. držanjem zaliha i skladišnim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizičke distribucij. a time i ukupnih troškova poslovanja. Zbog toga. kao posledica podređenosti gotovo svih logističkih poslova srugim funkcijama u preduueću. koje zahteva transportna funkcija logistike. niti međuzavisnost i često protivrečnost ciljeva pojedinih podsistema distribucije. Ovaj način upravljanja transportom. 148 . nije se moga uvideti pravi značaj celovitosti logističke funkcije. povećanje profita uz zadovoljenje potrošača. Jedinstveni pristup upravljanja fizičko-distributivnim aktivnostima omogućava da se sagledaju sve međuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga..

a nevodeći dovoljno računa o troškovima logistike. putem definisanja i sprovođenja odgovarajućeg proizvodnog procesa.Počeci primene integralnog pristupa u upravljanju logističkim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja troškova koji nastaju kao posledica vršenja fizičko-distributivnih aktivnosti. Upravljanje proizvodnjom nije moguće ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala. koja glasi: ˝maksimizacija ukupnog profita˝. pre svega. uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih troškova je bila da treba voditi računa o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje. 149 . Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija. S tim u vezi. organizacijom u tehničkotehnološkom smislu. POSLOVNA LOGISTIKA Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala -transport -kontrola zaliha -proces proučavanja -skladištenje Marketing -promocija -istraživanje tržišta -proizvodni miks unapređenje prodaje -servis potrošača -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom. to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obično svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga. Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizičke distribucije menja novo. treba upravljati. produktivnosti i rentabilnosti. Mogućnost bliže saradnje i zajedničkog delovanja ove tri funkcije u određenim oblastima date su sledećim šematskim prikazom. zato što u krajnjem dometu utiče na opadanje prodaje. prioritetni zadatak u prodajno marketinškom smislu jeste obezbeđenje određenog nivoa servisa potrošača. S toga. uz poslovanje po principima ekonomičnosti. u pravcu daljeg jačanja marketing logistike potrebno je njeno dovođenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme.

odnosno most saradnje između dve bazične funkcije u proizvodnom preduzeću. Svi kupci ne žele maksimalnu brzinu. fleksibilnost (elastičnost) i 4. dizajna. a posebno tržištu i uslovima prodaje . Znatan deo logističkih aktivnosti okrenut je ka tržištu i potrošačima. vodeći računa o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala.Ona predstavlja najoperativniji deo preduzeća. Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadžere koji se njom bave. Ciklusi mogu da traju kratko. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti). Iz ove šeme se može videti. mogućnosti plasmana robe na tržištu. Veoma zunačajna kooperacija između ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda.3. Klasični poslovi logistike u preduzeću mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakteriše stepen sposobnosti firme da ostvari očekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa.Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obično manifestuju u oblasti istraživanja tržišta. Logistika zauzima još značajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzeća. Tipične situacije mogu da se nađu u automobilskoj industriji. logičnost (povezanost). tj. proces prijema i realizacije porudžbina. upravljanje skladišnim sistemom preduzeća. odnosno plasiranja do krajnjeg odredišta. 3. Istina. OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvršavanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logističkih operacija. brzina. 4. 2. jer se ona reflektuje na povećanje cene. tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke. Konzistencija – povezanost Dok je brzina servisiranja kritični parametar. 150 . a u zavisnosti od tipa komunikacija. pakovanja i sve ono što je posebno značajno u maloprodaji. Brzina Brzina. kao performansa ciklusa. Najvažnije performanse ciklusa su : 1. nekoliko časova. transport. do nekoliko nedelja. a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja. upravljanje zalihama. da funkcije poslovne logistike treba smestiti između proizvodnje i marketing funkcije preduzeća. pa do njenog prispeća. Ova performansa ciklusa izuzetno utiče na dizajn logističkog sistema. predstavlja vreme od utovara robe.2. performanse ciklusa su definisane misiom čitavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. Najznačajniju ulogu u definisanju standarda o načinu servisiranja potrošača treba da daju logističari u saradnji sa marketing menadžerima. a posebno lokaciju maloprodajnog objekta. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. proizvodnog miksa i različitih oblika unapređenja prodaje. Logistika je posebno značajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike.

očekivane. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. Poenta leži u činjenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. sigurno do kupca. fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreišta. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu čini ključ uspeha logistike kvaliteta. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljšanje u cilju postizanja većeg stepena zadovoljenja kupaca uz nižu cenu što treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja većeg profita. Što se tiče ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara. što znači da je roba zaštićena od svih neprijatnosti. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost. Ključ uspeha leži u obaveznoj logističkoj fleksibilnosti. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definiše kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca. izlazne faze proizvoda. nedelju. logistika smanjenom plaćanju i marketing programu.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. Oporavak (recovery) Kontinualno izvršenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je težak zadatak. Preventivne programe teško je davati. Nekada se programi prikazuju kao preventivni i služe za prilagođavanje specifičnim sitacijama. Konzistencija je fundamentalna logistička operacija. odnosno prilagodljivost za razne specifične slučajeve i okolnosti. Pri tome treba istaći da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval. nivelacije cena za specifičnu prodaju ili kupovinu. uobičajeni servisi. Menadžer logističar sreće se sa konkretnim operacijama i ovladava najvažnijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere. problema i od raznih rizika. Firma koja je logistički kompetentna znaće da devfiniše pravi položaj i način disteribucije u svakom konkretnom slučaju na najoptimalniji način. ponovna proizvodnja.Konzistentnost obezbeđuje prenos robe izuzetno bezbedno. reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda. definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi. kao što je mešanje i pakovanje robe. razne modifikacije u logističkom sistemu. što može biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. Tipične. teškoće pri snadbevanju. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja moguće je merenje različitih parametara. mesec ili 151 .

tačan osećaj za sve specifične tačke u vremenu Merenje pojedinih delova Važan aspekat merenja je selekcija merenja. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistički sistem. stim. kupovine i disperzije. Logistički servis može uključiti čitav spektar specijalizovanih firmi. veštine i talenat menadžera. Odabiranje. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograničena. Svaka firma koja koristi logističku strategiju lojalna je kupcima. U terminu kompleksnost. Proces sortiranja. Razvijene zemlje puno ulažu u logistiku što direktno utiče na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logističke operacije. ako se raspolaže sa dužim vremenom ono pruža prioritet i smanjuje tražnju znanja. prodaje se i kupuje čitav spektar proizvoda. Globalne operacije dovode do povećanja logističke cene i kompleksnosti.kvartal. Državnim intervencijama kontroliše se razmena i carina. Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbežan uspeh. Veoma je važno pri dobrom definisanju firme razumeti očekivanja kupca. stim. klasificiranje. odnosno firma će uspešno funkcionisati. prihvata i ispunjava zahteve kupaca. Unutar kompanije relacioni odnosi su različiti. Rezultujući problemi koji mogu da se kontrolišu od široko korišćenih. odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije. ako upotpunosti razume. što su jako bitni kriterijumi kreativnosti. Logističke veze mogu biti jako komplikovane zato što postoje različiti odnosi između raznih korporacija. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. Za uspeh kompanije neophodno je znanje. asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistički servis. Logistički zahtevi moraju biti uklopljeni. tj. posredno vezanih sa državnim intervencijama. Ograničavanje zahteva i pooštravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspešnosti stvarnog globalnog logističkog sistema. Logističko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. složenost globalne operacije povećavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. Zatim se ti parametri koriste u sređenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa. 152 .Vrlo je teško imati precizan. prisutna je šuma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. zatim unutar korporacija. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja.

Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama dešavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti počinje da povećava rezultate razvoja novih tehnologija. a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobađanju kontrole distribucije roba.Povoljna okolnost je. Globalne operacije olakšavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje većeg stepena kvaliteta proizvoda. Ona će se razvijati ukoliko se poboljšava kvalitet logističkog servisa. Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeđenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobađanje kontrole Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom.Međutim. opstaju i preživljavaju. OBEZBEĐENJE BUDUĆNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i povećanje zahteva za servisiranjem logističkih operacija. tako da je znatno povećan državni prihod i profit. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene. regionalizacija. 153 . da postoji motivaciona snaga što olakšava globalizaciju i čini neophodno da postoji granica operacione logistike. Povećanje trgovine je rezultat između ostalog i visokog nataliteta. da je prisutan mali broj firmi. što obezbeđuje progres i budućnost. identifikovati najvažnije barijere i granice logističkih operacija. Činjenica je. Ono što je bitno. koje mogu da uđu u internacionalne oblasti. Širenjem globalnih operacija preduzeća se motivišu. geografskih ekspanzija i više efikasnih operacija. je činjenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju. dokumentacije i olakšavanje logističkih operacija. Korišćenjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije što ima za posledicu povećanje kapaciteta. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budućnost na bazi novih tehnologija. motivaciju i olakšice. današnja ekonomija ne može izbeći globalizaciju. Prisutno je pet glavnih pokretača globalnih operacija: ekonomski rast. ekspanzije linijske proizvodnje. razvojem međunarodnog transporta.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja tržišta. omogućavanje progresa (perspektive). tehnologija i oslobađanje državne kontrole. i zatim sumirati rezultate logističkih izazova.. Logistika mora rešiti sve značajne komplikacije. Ovo primorava na uzajamni servis među firmama.

Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke. a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mrežno komuniciranje.Logistički zahtevi zavise od promene carinskih stopa. Prognoziranje nekih situacija za određeni period u opšte nije lak posao. a posebno je težak u globalnom okruženju. Regionalizaciom olakšava se globalna logistika. Globalne operacije okruženja su često kompleksne. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije žele globalno proširenje i stoga je neophodno da savladaju postojeće barijere da bi dostigle postavljeni i željeni cilj. puno koštaju i ne smeju se zanemariti. Uspeh menadžmenta globalne logistike je u tome što ove barijere ublažava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. konkurencija. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim. s tim što one komplikuju međunarodnu razmenu. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnološkog razvoja.REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog područja. povećanja kapaciteta. finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mreže kanala). OSLOBAĐANJE KONTROLE Ovo je ključni elemenat u finansijama i transportu. sposobni da ih razmatraju i rešavaju. Povećanje međunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovođenja. Internacionalni principi utiču na promenu carinskih stopa i drugih raznih dažbina. Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture. produktivnosti. Direktori kompanija moraju biti svesni svih mogućih logističkih barijera. fizičkim barijerama . Barijere globalne logistike Najvažnije barijere globalne logistike su: tržište. kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomažu stimulisanje internacionalnih operacija. ograničenjima za uvoz i drugim ograničenjima. a posebno je značajna u međunarodnom transportu. Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope između raznih zemalja. Cena i kompleksnost zavise 154 .

tipa dokumenata. merenju i mogućem odlučivanju. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz.evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se rešavaju. Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske. operacije. ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Dužina performansi ciklusa je najvažnija razlika između domaćih i globalnih operacija. Dokumentacija je vrlo često složena.Kontinualnost globalne razmene ima značaja za definisanje optimalne cene proizvoda.Strategija evropske logistike. razlika u kulturi i zahteva kupaca. odnosno generalno se procenjuju. filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija. Dužina trajanja performansi ciklusa. kao i samih kompanija. Strategijom alijanse definišu se logističke operacije za naš region. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama što je povezano sa razlikama u kulturi različitih zemalja i regiona. Uz pomoć nje najkraće moguće vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka grešaka.Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje. istoriji i političkom razvoju. U sledećoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljšanje evropskog transporta (mreže saobraćaja).od rastojanja. Osnovna baza za bolju budućnost jeste rešavanje problema infra strukture. sa svim merenim performansama. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraćaja.Česta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost. očekivanim performansama. Izbegava se škart i osigurava kvalitet već na početku proizvodnje. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji. Nemačkoj. tehničke i fizičke barijere. 155 . Italiji i Španiji. Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su vođene automatski. a profit i gubitak se definišu određenim dokumentima. Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva. Veoma je bitno definisati logističke razlike između nacija . Značajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistčkog sistema. a svi rezultati utiču na budućnost lokalnih operacija. baviti se definisanjem svih mogućih relevantnih uticaja logistike proizvodnje. Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvažnija interna operacija. sistemi integracije i udruživanje su parametri logistike menadžmenta koji formiraju razlike između domaćih i internacionalnih operacija. Problemi zemalja u našem regionu jesu drastične razlike u kulturi.Povećanje logističkog planiranja je otežano. Brze pruge su se razvile u Francuskoj. na uspešnost poslovanja. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog vođenja proizvodnje uz konačan rezultat-uspešnost poslovanja.

aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu. Moguće je animirati sve učesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora. preventivno održavanje sredstava za rad.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa različitim tržišnim strukturama. grešaka). da je za uspeh kompanije. Rezultati koji se očekuju kreiranjem veze između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije (napr. snadbevanje potrebnim materijalom. Polazeći od ovih elemenata sa pravom se može reći da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugoročne tržišne pozicije merene ostvarenim profitom. Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehničke kreativnosti i inovativnosti. Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja među zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. veći stepen automatizacije uz korišćrnjr softverske podrške svim mogućim operacijama procesa. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaćeg i ino tržišta. energijom. nerealizovani nalozi. kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. unutrašnji transport. kroz praćenje. što treba da bude u direktnoj vezi sa tržištem. snadbevanje. jačanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije. performanse statistike). Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja.. koštanja (troškova) i profitabilne analize. povećanje tržišne efikasnosti proizvodnje. a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa. vodom i dr. a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene koštanja. tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji može duže da traje. Ne sme se zanemariti činjenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se. parametara i zadataka. treba da preko logističkih performansi ciklusa prilagođava se dinamičkim promenama u globalnom okruženju. reklamacije) su višestruki. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Analiza sadašnjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje. kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita.Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole. može da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje. merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom koštanja. Zadovoljenje potreba i želja kupaca i obezbeđenje dugoročne konkurentske pozicije na tržištu merene ostvarenim profitom. a u cilju globalne uspešnosti poslovanja. 156 .a što sve treba da bude prožeto logističkom podrškom. skladištenje. preventina zaštita na radu. bez rasipanja. Neophodno je razumevanje odnosa između osnovnih aktivnosti. radno vreme sve kraće. gubitaka. što teži postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu. vreme. logistika proizvodnje veoma značajna.

Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa.NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. o proizvodno tehničkom konceptu. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Logističke aktivnosti su: nabavka. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. skraćenje pojedinačnih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. transport i distribucija. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. održavanje zaliha. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. skladištenje. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. 157 . Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. zatim.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. principe objekta i principe grupa.

maksimalno smanjenje serije.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. proizvodnih i izlaznih tokova. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. proizvodnja malih serija. bez zaliha). dnevni operativni plan. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. a to su: 158 . organizacija preduzeća dobavljača. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. tj. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. tj. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. izrada malih serija. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greške). Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. već i savršena organizacija privrede kao celine. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača.Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. orghanizacija trgovine i dr. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. da bi se ostvario idealan protok materijala.

-minimizovanje vremena. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. planirati količinu. zatim. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. -manje zalihe na skladištu. servis potrošača i kontrolu zaliha. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje.-poštovanje termina. -minimizovanje vezivanje kapitala. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga.Olivera Novitović Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. dr. -minimizovanje troškova. planirati termine i kapacitete proizvodnje. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. kao i podaci o radnom mestu. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. skladištenje i transport. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja.Dragiša Randjić Viša poslovna škola Beograd 159 . Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. zatim. planirane veličine serija. -optimalno rasterećenje kapaciteta. plan rada. vreme potrebno za pripremu plana).

a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi (IEC Uputstvo 109. London.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. inovacije. UK). Na prelomu dva milenijuma. 160 . utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. određivanje ciljeva. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000. elektronske mreže. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. određivanje ciljeva. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. globalizacija. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine.definisanje njihovih značajnih aspekata. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. Menadžment životnom sredinom. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. jer definišu strukturu. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. uspostavljanje programa. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. Sa generalne tačke gledišta. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje.

obrazovanja.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. ekologije. kontinualni profesionalni razvoj.medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. kompozitnih materijala. reciklaže. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA).Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. servisi za organizovanje svetskih konferencija. reciklaže. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. gume.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. kao i većeg kapitala. kompanijama. ekologija takodje. izdavanje časopisa. akademijama i Vladi. svih aspekata nauke. livarstva. lakih materijala. a sve to ima i komercijalni interes. ekonomije i ekologije. kao i inženjerski dizajn. otkrića.godinu. elektronike.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. biomaterijala. inženjeringa i tehnologije. optimizacije kvaliteta.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet 161 .Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. aplikacija. Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. što je sigurnost za dug period u budućnosti. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. čelika. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU).Reciklaža je evropska perspektiva. procesa.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. keramičkih materijala. kao što su: WWF(Svetski fond za prirodu). izvodjenje specijalnih kurseva. razvile su svoja sopstvena dokumenta.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. titan i specijalne čelike. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja.površinskog inženjeringa itd. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. reciklaža materijala minerala i goriva.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. polimera.

što će uticati na zdravlje. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku.Vek implatanta je oko 25 godina. kartonsku.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. U Evropi se očekuje da se u toku 2001. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine. Svetski trendovi su legure titana. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.godine.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. karoserije kola.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine.godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata. 162 . lepotu i kvalitet života. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. legure za avio i auto industriju.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije širom sveta.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. staklene i plastične flaše.

4. -Otpad se mora obrađivati i odlagati . The Royal Society 3. 1976.Novitović:”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001. -Potsticati sigurnost i zaštitu.Baker and A.reinforced polymer repair materials-some facts”.H.7-15 2.138.282. izvorima otpada. S.140. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. -Opredeljivati se za čiste tehnologije.1976 London. Nadzor nad kompletnom strukturom.Miclean:”A new field for materials science”.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”.Literatura 1. -Zbrinuti sopstveni otpad.Kelly(ed):”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.26.: ”Fibre. A.Alsayed et al. R. a to su: -Ekonomski -Tehnološki -Upravljački -Ekološki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti -Reciklaža i iskorišćavanje -Sakupljanje. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. 1976.131-134. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. Materials Science and Engineering.5-36. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.141-152. optimizacija procesa. 2000. transport. D. 5.G. 163 . Philosophical Transactions of the Royal Societu. O. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak. Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom.

petrijeve šolje. ostatci hrane. špricevi. iskoristiv kao izvor energije.-. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. speculum. obdukcijama. smrvljen.-Podržavati procese reciklaže. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. Infektivni otpad koji se može obrađivati: (otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. kao i sekundarne sirovine. previjanju rana. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. otpad iz dela za dializu. vaginalne sonde i ušni levčići. sistemi za infuziju. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). vrećice sa tekućim sadržajem. hiruški otpad. lancete. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. Šansa naše kuće je velika. delovi opreme. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. ampule idr ). skalpeli. plazma. 164 . ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. kateteri. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. našeg Zdrastvenog Centra. suv.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. Napravićemo nešto naše. epruvete. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. Obrađeni otpad mora biti sterilan. fekalije) sonde rektalne i gastralne. krv. bez neugodnih mirisa. iskorišćavanje otpada. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. neprepoznatljiv. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. urin.

Kapa se mora nositi na takav način da potpuno pokriva kosu. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi čistu zaštitnu odeću koja obuhvata: radne mantile ili odela. 9. Kosa i nokti se moraju održavati u čistom stanju. pića. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima. oči. nakit – prstenje. 6. uši/ ili kose. ogrlice.  Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti čišćenja. 8. 3. zaposleni u procesu proizvodnje. narukvice i predmete u džepovima koji mogu upasti u proizvod. 4. Nakon pranja ruke osušiti papirnatim ubrusima. 165 . Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa. 12. 10.  Pre početka rada.  Posle dodira lica /usta. 7.  Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto. Radnici u proizvodnji su obavezni da informišu neposredne rukovodioce ako povraćaju. nos. žvakanje guma za žvakanje i pušenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za životinje. 11. Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: ručni sat.HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i sprečavanja mogućnosti unakrsne kontaminacije proizvoda. Zabranjeno je konzumiranje hrane.  Posle jela i pića. 5. 2. Zabranjeno je nošenje brade u procesu proizvodnje. kao i zaposleni koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridržavaju sledećih pravila: 1. imaju povrede ili posekotine na koži /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/. Obavezno je oprati ruke. kape i zaštitnu obuću. Zabranjeno je nošenje zaštitne odeće izvan proizvodnih prostorija. Obavezno pranje ruku tečnim spunom i toplom vodom na našin kako je to prikazano na posteru.  Posle pauze. U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o čemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona.  Posle kašljanja u ruku ili upotrebe maramice. imaju stomačne tegobe.

KAKO TREBA PRATI RUKE? 1. ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6. SNAŽNO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEĐU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. NAKVASI RUKE VRUĆOM VODOM 2. ZA PRANJE KORISTI TEČNI SAPUN 3. OSUŠI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM 166 . POSEBNO OBRATI PAŽNJU NA PRANJE NOKTIJU 5.

NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA  POSLE KIJANJA. PIĆA. KAŠLJANJA. USTA.KADA TREBA PRATI RUKE? PRE POČETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE. BRISANJA NOSA       167 . PUŠENJA I ŽVAKANJA GUME ZA ŽVAKANJE  POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM  POSLE DODIRIVANJA KOSE.

168 . kapa. Pravilima za održavanje higijene i čistoće propisano je: korišćenje zaštitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i sprečavanje kontaminacije proizvoda. opremu ili rezervoare i kontejnere. marama. za vreme ručnih manipulacija sa hranom (ukoliko ručni nakit nije moguće skinuti. koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti. obučeni su da za vreme rada moraju da poštuju pravila higijene kako bi se sprečila kontaminacija proizvoda. isti se mora zaštititi pomoću rukavica od nepropustljivog materijala. radi proizvodnje bezbednih proizvoda. mrežica za kosu. koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. pravilno odlaganje odela i ostale zaštitne opreme u prostorijama koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. pokrivača za bradu. detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi sprečavanja kontaminacije neželjenim mikroorganizmima) na adekvatno uređenim mestima za pranje ruku. Oblast primene Uputstvo se odnosi na održavanje lične higijene osoblja i ponašanje u proizvodnim pogonima i skladištima. gde je neophodno. čistoće i sanitarnih mera. žvakanje žvakaćih guma u posebno obezbeđenim prostorijama. opreme i alata. koje ispunjavaju zahteve za čistoću i sanitarne mere). opreme i alata. održavanje visokog stepena lične higijene. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda. kao i uklanjanje ručnog nakita koji se ne može dobro očistiti.1 Lična higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom. posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima. korišćenje zaštitnih rukavica za rukovanje proizvodima. uklanjanje neobezbeđenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod. konzumiranje hrane. Opis aktivnosti 4. POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI ČIŠĆENJA Cilj Sistematsko održavanje lične higijene i adekvatno ponašanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim. efikasno korišćenje. osvežavajućih napitaka. radnim površinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda.

o čemu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. kosu. otvorene povrede.. površina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje. radnici održavanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreću između prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vrše određene intervencije na opremi. svi zaposleni u proizvodnim pogonima obučeni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u slučaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja.preduzimanje ostalih preventivnih mera za zaštitu od kontaminacije proizvoda. rane ili povrede koja može dovesti do kontaminacije proizvoda. bolna ili osetljiva mesta. kao i pridržavati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama. aditiva i pomoćnih materijala ne upućuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vrši rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje. pakovanje . Vođa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. koji po mišljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog stručnjaka. 4.3 Zdravstveni status i ponašanje u slučaju bolesti Svaki radnik pre zapošljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja. inficiranu ranu./.. odnosno sve što je navedeno u ovom uputstvu. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu čistu zaštitnu opremu. ima ili može da ima neko oboljenje. zabranu pušenja. U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima – Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji . kozmetiku. 4. obučeni su da očiste i operu svoje ruke i primene druge 169 . Ukoliko je to neophodno. Evidenciju kontrole održavanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje. urednost i zaštitu kose. udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira. ali nije ograničeno samo na. hemijska i medicinska sredstva za zaštitu kože. upale. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina. znojenje. potkožne čireve ili bilo koji drugi problem koji može da dovede do kontaminacije proizvoda.. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodičnom sanitarnom/zdravstvenom pregledu. uključujući. Kontrolori.4 Pravila za ponašanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući radnici iz službe održavanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. Zaposleni radnik. obezbeđuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upućivanja na navedene poslove.

kapa. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajuća zaštitna oprema (mantil. odnosno 1 ml namirnice. II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOŠKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno. namirnice u prometu ne smeju 170 . maska. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobiološke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobiološku ispravnost srodnih namirnica. 4. odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vršenje mikrobioloških analiza i superanaliza namirnica. nazuvci) i isti se moraju ponašati u skladu sa opštim pravilima ponašanja sa kojima ih je dužan upoznati domaćin koji ih vodi kroz pogon. u smislu ovog pravilnika.5 Pravila za ponašanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. PRAVILNIK O MIKROBIOLOŠKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tržištu moraju biti mikrobiološki ispravne.propisane sanitarne mere radi sprečavanja mogućnosti kontaminacije proizvoda ili površina koje dolaze u kontakt sa proizvodom. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g.

letnja kobasica. 5. sokol. domaca šunka. 1. trbušina.01 g (ml). tirolska kobasica. "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0.01 g. fermentovane kobasice. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0.000 u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. 2. kraški. bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml).000.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. polutki i cetvrtina ne sme u dubini mišica sadržavati.1 g i Proteus vrste u 0. 4. suva svinjska i goveda pecenica. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger".000 u 1 g. tirolska. 3. suva slanina (podbradnjak. Proteus vrste u 0.001 g (ml). goveda. suva vratina (bundiola). sulfitoredukujuce klostridije u 0.01 g (ml). Clan7 Trajne kobasice. njeguški) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima.sadržavati: 1. Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso živine u trupovima i komadima ne sme sadržavati sulfitoredukujuce klostridije u 0. carska.1 g.01 g i Proteus vrste u 0. svinjski i govedi dimljeni jezici.000. kranjska kobasica. papricirana. goveda kobasica. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. u 1 g bakterije iz clana 4 tac.01 g. Escherichia coli u 0. barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadržavati u 0. 2 do 5 ovog pravilnika. Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova. Clan 8 Šunkarica. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3.000 u 1 g. 171 . suve glave. ovcja i kozja ko-stradina. lovacka kobasica. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l . koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije. suve kolenice. ovcja i kozja pastrma.001 g (ml). pršut (dalmatinski. mesnata.

teletina u želeu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 °C ne smeju sadržavati u 0. koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C. rakova. safalade. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba. morskih ježeva.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 12 Konzerve mesa u komadima. sulfitoreduku-juce klostridije. u limenkama. žaba i kornjaca. kare u limenki.000 u 1 g. Clan 11 Šunka i plecka u limenki. sa dodacima ili bez dodataka. jetrena pašteta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadržavati u 0. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa. kavurma. sterilne. pariška kobasica. presovana šunka. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. po pravilu. rakova. Proteus vrste i Escherichia coli. konzerve usitnjenog mesa. šunka ili plecka u plasticnoj ambalaži.01 g: Proteus vrste i Escherichia coli. jetrenjaca (džiger-njaca). 172 . vratina u limenki. žaba. krvavica.1 g. konzerve fino usitnjenog mesa.hrenovke.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla.5 kg ne sme sadržavati u 0. puževa i kornjaca. školjkaša. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. Clan 9 Tlacenica (švargla). Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadržavati u 0. konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa. konzerve mesa u sopstvenom soku. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0.1 g. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije. školjkaša. kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C moraju biti. koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadržavati u 0. puževa.

Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml. Clan 16 Dimljena i sušena riba ne sme u dubini mišica sadržavati u 0. Clan 14 Smrznuta riba.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadržavati više od 3.1 g.Sveza riba mase vece od 0.5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika. po pravilu. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50.000 u 1 g.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.01 g. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 ml.000 u 1 g. ni više od 10. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 g.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli u0. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.5 kg ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. 2.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 20 173 . Clan 15 Soljena riba ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. sterilni. smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0.

sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 24 174 . Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. Proteus vrste i Escherichia coli.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Pasterizovano mleko u casu prodaje potrošacima ne sme sadržavati u 0. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladišteni u mlekari. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. ne sme sadržavati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. jogurt. sulfitoredukujuce klostridije. dok se nalazi uskladišteno u mlekari. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. ne smeju sadržavati u 0. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati mikroorganizme u 1 ml.000 u 1 ml.01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potrošacima.Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju. vocni jogurt. pasterizovanog obranog mleka.000 u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli. vocni jogurt. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 ml. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. surutke i mlacenice ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka. jogurt.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Fermentisana mleka (kiselo mleko.000 u 1 ml.

i to: 1. Kajmak ne sme sadržavati Escherichia coli i Proteus vrste u 0. Pasterizovana slatka pavlaka. Proteus vrste. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 26 Sirevi ne smeju sadržavati. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. meki sirevi sa mazom.Proteus vrste i Escherichia coli u 0.01 g. polutvrdi sirevi . Proteus vrste i Escherichia coli. tvrdi sirevi . topljeni sirevi . beli sirevi i svezi sirevi) . pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. pasterizovana slatka pavlaka za kafu. sirni namazi . 3.01 g.001 g.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati više od 50. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima.01 g. Clan 25 Maslac ne sme sadržavati u 0. 4. ni više od 10. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadržavati mikroorganizme u1 ml. Pasterizovana slatka pavlaka. kvasce i Escherichia coli. 2. sulfitoredukujuce klostridije.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.01 g.koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli. 5. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0.koagulaza pozitivne stafilokoke. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 27 175 . ni lipoliticne mikroorganizme u 0.Proteus vrste u 0.001 g.1 g.

Proteus vrste i Escherichia coli. Prirodni zacini i njihove mešavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podležu termickoj obradi. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. 3. Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g. najmanje na temperaturi pasterizacije.000 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.01 g.000 u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 g.01 g.000. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g.Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije.1 g. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 1. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.rripbnente (šecer.000 u 1 ml. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Prašak za sladoled i šlag u prahu ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. a vocni sladoled i kvasce u 0. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove mešavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0.000 u 1 g.000 u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. 176 . ni više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli.) i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.000 u 1 g. Zacini. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca u plesni u 1 g. so i dr. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.

strukturni biljni i životinjski proteini. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. Clan 32 Glutensko brašno.000 177 . ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g.Clan 31 Mešavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0.1 g.000 mikroorganizama.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje). razni koncentrati be-lancevina i mešavine navedenih preparata ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. inaktivisani kvasci u prahu.000 u 1 g.000 u 1g. Proteus vrste u 0. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 35 Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadržavati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50. Proteus vrste i Escherichia coli. kazeinati. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. ni više od 5. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. ekstrakti i hidrolizati kvasaca. Clan 34 Mešavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadržavati: Escherichia coli u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Poboljšivaci za pekarske proizvode ne smeju sadržavati mikroorganizama. sulfitoredukujuce više od 100.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. krvna plazma u prahu.1 g. sulfitoredukujuceklostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. krv i hemoglobin u prahu. Clan 33 Aditivi i mešavine aditiva ne smeju sadržavati u 0.000 u 1 g. ni više od 1.1 g. Escherichia coli i Proteus vrste.

proizvoda od mesa ili iznutrica. Clan 41 178 . sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. drugih namirnica životinjskog porekla i dodataka.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli.klostridije. ne smeju sadržavati u 0. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. proizvoda od mesa ili iznutrica. Ostale životne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. pripremljena u restoranima i drugim objektima. ne smeju sadržavati u 0.000 u 1 g. ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g i l .000 mikroorganizama u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. iznutrica. iznutrica i dodataka ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.000 u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g. pripremljena u restoranima i drugim objektima.000 u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g i 1. ni više od 10. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 39 Gotova jela od mesa. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. 4. ni više od 50. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. ni više od 10. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla.

marcipan. Escherichia coli u 0.01 g.000 u 1 g. više od 3. ratluk. mlinci) ne smeju sadržavati u 1 g: više od 100. grisini.000 kvasaca i plesni. više od 10. pereci i devreci. Clan 42 Sveža jaja u ljusci ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. kukuruza) ne smeju sadržavati više od 10.01 g. ni više od 1. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadržavati više od 500.000 mikroorganizama u 1 g. jecma.Sirila svih vrsta ne smeju sadržavati u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije u 0. heljde. ovsa.1 g. punjeno pecivo. testenina sa dodacima. ni kvasce i plesni u 1 g. ni više od 1. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina. Jaja u prahu ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g.000 aerobnih sporogenih bakterija. krofne. listovi za pite i savijace. Proteus vrste i Escherichia coli. pogacice.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 46 Pune cokolade u tablama. punjene cokolade i cokoladni deserti. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama. burek-pita. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Clan 45 Žita i mlinski proizvodi (od pšenice.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. a pekarski proizvodi (hleb. 179 . hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati više od 1.1 g koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 10. ni više od 200. a u 1 g: više od 30. odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. nugat. odnosno 1 ml. ni više od 200. pecivo.1 g. kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. Escherichia coli u 0.000 aerobnih sporogenih bakterija.000 kvasaca i plesni. mekike. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadržavati više od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama. raži. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g.

Proteus vrste i Escherichia coli. lipoliticne mikroorganizme u 0. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 30.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g.001 g.Clan 47 Bombone. lipoliticne mikroorganizme u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i žele od surutke ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g. ne više od 50. 180 . Clan 49 Sve vrste škrobova ne smeju sadržavati u 0. gume za žvakanje. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. više od 1. dražeji. više od 100.01 g. keks (biskvit.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. medenjaci).000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 10.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. punjeni keks. vafli. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 1.1 g. Clan 50 Šecer ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije.000 kvasaca i plesni u 1 g. Kesten pire i žito sa orasima ne smeju sadržavati u 0. više od 1.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.1 g.

više od 50.01 g.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.01 g. Clan 55 Sušeno voce ne sme sadržavati u 0.001 g. više od 100.000 mikroorganizama u 1 g.1 g lipoliticne mikroorganizme u 0. sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.01 g Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 56 Sušeno povrce ne sme sadržavati više od 200.01 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 200. Salate sa majonezom ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. 181 .000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 1. ni više od 200. Majonez i senf ne smeju sadržavati Escherichia coii u 0. ni više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. lipoliticne mikroorganizme u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 50.000 mikroorganizama i više od 10.lipoliticne mikroorganizme u 0. Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadržavati u 0. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 1 ml.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 52 Margarin ne sme sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g. Pasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 10 ml.000 mikroorganizama u 1 g.1 ml.

sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. više od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g. li-politicne mikroorganizme u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 1.001 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 62 182 . više od 100.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. po pravilu. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 57 Ušecereno voce ne sme sadržavati u 0. Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. orasi bez ljuske. mak. Clan 59 Prženi kikiriki bez ljuske. Proteus vrste i Escherichia coli. više od 100. povrca i pecuraka ne smeju sadržavati u 0. povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100°C moraju biti. lipoliticne mikroorganizme u 0.Smrznuto povrce ne sme sadržavati više od 500. ni više od 1. sterilne.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 58 Prženi kikiriki sa ljuskom. Clan 61 Konzerve od voca.000 kvasaca i plesni u 1 g.001 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g. razne se-menke i leblebije ne smeju sadržavati u 0. slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalažu ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g.

Clan 68 183 . Clan 66 Osvežavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadržavati Proteus vrste. Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml. odredenih kao najverovatniji broj. ni više od 10 kolifornih bakterija u 100 ml. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. više od 100.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. Escherichia coli.1 ml. ni više od 200 mikroorganizama u 1 ml. kvasce i plesni. ni više od 100 mikroorganizama u 1 ml. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalaži ne smeju sadržavati u 0. koagulaza pozitivne stafilokoke.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.Pržena kafa ne sme sadržavati u 0. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadržavati više od 10. vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadržavati u 0. Clan 65 Vocni sokovi i osvežavajuci vocni napici ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste. sulfitoredukujuce klostridije. više od 20. Proteus vrste i Escherichia coli. više od 100 mikroorganizama u 1 ml. sulfitoredukujuce klostridije.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadržavati više od 1. Proteus vrste. kvasce i plesni.000 mikroorganizama u 1 g. Koncentrovani vocni sokovi. kvasce i plesni u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.

5. 2 i 3. koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija. mogu te namirnice da sadrže. 2 i 3 ovog pravilnika . !. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1. 43. namirnice se ne smatraju mikrobiološki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g. 2. namirnice iz cl. 13. namirnice iz clana 26 tac. 14 i 15 ovog pravilnika . 6. 17.Ako se mikrobiološkim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. 4. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika . 13. 55 i 56 ovog pravilnika . 2 i 3. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana. 19. 52. clana 42 st. 52. po odredbama ovog pravilnika. 24 i 25 clana 26 tac. ako takve namirnice u pogledu mikrobiološke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom. a imaju nepromenjena organolepticka svojstva.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 5. 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. 43. 2 i 3 ovog pravilnika . cl. 184 . 15. 44. te namirnice smatraju se mikrobiološki neispravnim. odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji. namirnice iz cl. 6. 5. mogu se obradivati. namirnice iz cl. 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. l. 44. 14.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina. 19. Clan 69 Ako namirnice iz cl. namirnice iz clana 42 st. 3.ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla. 6. 17. osim uslovima predvidenim u odredbama o sadržaju bakterija Salmonella vrste.

Ill PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ("Službeni list SFRJ". 185 . Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". odnosno za proizvodnju namirnica. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu.Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati. 45/83 i 43/89). br. i to pod kontrolom nadležnih organa inspekcije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful