dr Olivera Novitović

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Recezenti: dr Dragiša Ranđić i dr Dušan Božić Tiraž: 25 kom. © 2009. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije nemože biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitović Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tiraž 25 – Definicija nekih pojmova; str. 127-130. – Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na našim prostorima pojavi građa multidisciplinarnog tipa koja će upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja može da posluži kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, počev od klasičnih, ublaženim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, što je stil koji će vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda rađenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara nešto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramičkih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavršavaju. Kako se to postiže? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u suštini jednostavne – skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagođenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, možete doći do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogućnosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je rešenje za Vas-formiranje tima koji će Vam dati podršku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, različitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekološkim normama. Specifične tehnologije primenjene na različitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, počev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote može doći do izražaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, što sve zahteva nesumljivo sposobnost da se nešto planira, kreira, organizuje i vrše različite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Moć multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti uređivanja života i poboljšanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, čemu svet pridaje veliku pažnju. Koristeći se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greške, ostvariti optimalna zaštita proizvoda prevlakama različite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a što je do skora bilo nemoguće. Novinu predstavlja ispitivanje velikih površina, a što je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povišenim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramička, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu čvrstoću, žilavost i mogućnost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su našle primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljšanja produktivnosti, da bi kvalitet života dostigao viši nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko četiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljšanjem kvaliteta života mogu se konsultovati na odgovarajućem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan značaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim računanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Ključni faktori koji određuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktičnoj primeni. Velika pažnja se posvećuje i materijalima za ambalažu (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetičare i druge do sada neizlečive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklaže. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklaže je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati šta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastičnih flaša samo je 3% reciklirano, što predstavlja problem na kome se sada puno radi. Traže se putevi da veći deo populacije bude uključen u rešavanje problema različitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, što će dati odličan marketing uz korišćenje vrhunskog menadžmenta. Generalno rečeno materijali će zauzimati važno mesto u rešavanju problema uticaja sredine stim što će prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Građa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udžbeničke literature za studente viših škola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izučava čitav spektar različitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća, mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma složeni, to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramički materijali, biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa – primena novih tehnologija u procesima.ž Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. Kako očuvati životnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, čist vazduh, svakako, značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bi se stvorili i održali odgovarajući uslovi života, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem, ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Prema meritornim procenama na planeti će 2030. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije, ukoliko se želi sačuvati za buduće generacije, sadašnji stepen ekološke ravnoteže. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu, što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima areciklaže za 20% godišnje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalažu.

NEKA ZAPAŽANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu oseća se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crteža, ali traži da njen cilj bude realno određen, opravdan formom ne prezajući ako treba ni od slikarske oštrine. Prisutan je ambijent za romantična raspoloženja i dekorativne vrednosti. Crteži na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo slučajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inženjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa će doći ovde milom ili silom. Traži se talentovani crtač i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristički metod do pune snage , napuštajući svaki kompromis sa postojećim građanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obično nadmašuju rana. Poznato je da je umetničko delo rezultanta zajedničkog održavanja ličnosti, vremena i sredine, pa se stoga ne može dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnička dela nastaju na složen način i ne mogu se svesti na opšte formulacije koje najčešće dovode do predubeđenja. Po sebi se razume da je teško povući granicu između realnog i fantastičnog, kao što je u praksi teško odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne može ni postojati kao precizna činjenica u umetnosti, koja je po svojoj suštini plod mašte, nego je reč o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnošću obuhvataju se samo ona dela koja ne označavaju tela određenih oblika, niti na njih bliže aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralačkog čina, da bi odmerila svoj položaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se pretežno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajući ono što čulo vida omogućava da saznaju slikari se trude da do tančina preciziraju svoja osećanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadržaj unutrašnjeg života. »Atmosvera«, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobično važnu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u našoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralaštva. Naivno slikarstvo čini sponu između ralizma i fantastike. Posvećujući pažnju onome što zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlači unutrašnjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutrašnjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolični smisao u označavanju nasleđenih znanja i predanja, a ne samo šarm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici prešli u oblast fantastičnog slikarstva, inspirišući se bezimenim narodnim stvaralaštvom ili običajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralaštva sa sopstvenim psihološkim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve što je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadržava uvek čisti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnošću. Većina umetnika dolazi postepeno do svojih načina i modela izražavanja, preko određenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doživelo veliko proširenje svoje publike i znatnu učestalost uticaja između različitih sredina. Interferencije sadržaja i oblika, izražajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

tako da pruža velike mogućnosti i okupira sva čula zainteresovanim korisnicima. Ona pomaže savremenom čoveku da bude akter i da učestvuje u njemu olakšavajući tako razvoj civilizacije.gotovo pravilo na svim delovima globusa i među sredinama koje su dosta udaljene. Ni najveći optimisti nisu mogli predvideti da će nastati nešto što uključuje hipertekst. pejzaž i vegetacija. fotografije i slike. i kao što ona okreće grane i lišće u pravcu iz koje joj dolazi svetlost. ko zna i ko ume. Principi moderne umetnosti proširili su se na veće područje nego ma koji raniji stil. Vizantijska umetnost. Ko hoće. a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma složeno i suptilno. barok. kada je u Parizu počelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. Različite struje su najčešće internacionalne. Umetnik nije izolovano biće. renesansa. klima. najprimenjenija umetnost. ma koliko njegova mašta bila slobodna. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta. da je iz pregleda takvih zbirki obično proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika među strujama i stilovima. brzo pronalazi ono što ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno. bez obzira na to da li on to želi ili ne. Slično biljci on se istovremeno na svoj način suprostavlja lokalnim vetrovima. ili im se delimično povinjava. MULTIMEDIJA Ušli smo u eru nove pismenosti i informatičkog društva. kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz različitih epoha. a pre svega društvena sredina. a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. između ostalog i po tome da se umetnošću bavi svako. On se njima hrani kao što biljka crpi sokove iz tla na kome raste. animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence. ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. Tehnološki napredak nije nešto što se razvija od »svoje volje«. Geografski ambijent. Ipak se pokazalo. Nastajanje originalne slikarske umetnosti započelo je pre 150 godina. njena umetnička tradicija i sposobnost da nešto prihvati ili odbaci. širom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih rešenja dovela je do velikog broja kućnih radionica u kojima zahvaljujući solidnoj tehnološkoj podršci nastaje nova. gotika. spoja računara i novih telekomunikacionih tehnologija došlo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogućnosti savremenog društva. ili zbog njih gladuje. Pojavom interneta. u granicama ljudske prirode 7 . ko može. napredak se dešava samo onako kako su ga čovek i društvo oblikovali. video i film. čine sastavni deo njega samog. Ovo ne može ostati nevidljivo i neprimećeno. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. koja je omogućila čitaocu da skokovito i uspešno čita i zahvaljujući hiper tekstu. klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja. To je snaga i moć bez granica. Otuda se očiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne. nezaustavljajući se ni na političkim ni na etničkim granicama. Individualni stvaralac mora uneti u struje nešto svoje zemlje i od svojih prilika. čvorovima i linkovima. tako i umetnik može prihvatiti impulse iz daleka. glas i muziku . Internet postaje mozak – grupna memorija savremene civilizacije.

Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. Moć. jeste momenat. ono što daje pokretačku snagu da se čovek bavi bilo čime. tržišta novca. značajan. Prisutna je i želja da odeća obuća bude udobna. sa kompjuterima i digitalnom revolucijom. onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. onda ga treba definisati. da ne nameće stil ljudima. industrijska konkurencija. njihovo dugoročno prihvatanje u društvu i ekonomski učinak. Taj uticaj određen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi. pragmatične odrednice. jer je činjenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemoguće uhvatiti ga. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju – polako. Više nije utopija. Ljude karakteriše pored intelektualnih osobina i njihov način oblačenja. MODA Prisutne su različite definicije pojma mode. odevanje i umetnost su tesno povezani. Sinteza života. a kasnije na gotovo neverovatne načine utiču na živote svih u njihovoj blizini U slučaju Interneta. nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta.Uobičajenao je shvatanje da moda nije umetnost. zatim da im kaže da su drugačiji od drugih. Ako je stvaralac u jednom momentu srećan ili ako je jedan momenat zabeležen kao istinit. da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. kao i običnih kupaca . Kreator želi da pokaže ljudima kako mogu da izgledaju.. utiču na šanse za komercijalizaciju novih tehnologija. Na kraju.poslovni ljudi.. da uđe u svaki segment njegovog življenja od jutra do mraka. Ljudi vrlo često umeju da odaberu ono što žele i što odgovara njihovoj ličnosti. Ono što inspiriše. gotovo neprimetno u početku. koja je počela u ranim 70-im godinama prošlog veka. Ono što nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnošću. a da im ponudi izbor. Wall Street-om. već je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stiče preko interneta. čine ih još moćnijim zahvaljujći razvoju digitalne tehnologije i interneta. razni naučnici preko interneta daju izjave. nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odlučujući. moda. kao pravi. politička klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi. Moda je način izražavanja kreatora. 8 . bogatstvo i društveni prestiž koji uživaju. Raznim sociološkim i ekonomskim istraživanjima došlo je se do zaključaka da će sve veći broj firmi. kao i sa internetom Medijske zvezde. Holivudom i Silikonskom dolinom.kao metafizičke i političke ekonomije kao zemaljske. diskutuju o svojim vizijama budućnosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodeći ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljačkog sloja koji rukovodi medijima.. da bude deo čovekovog života. pravi futurizam svakako može biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu što je u vezi sa digitalnom tehnologijom. Želja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom. desile su se ogromne promene koje zaista menjaju društveni i svakodnevni život u osnovi. Dizajn. kao i moda i trendovi društvenog ukusa i potrošnje. Uz svu inerciju da se o budućnosti razmišlja na idealizovani način. promene raspoloženja zakonodavaca u Vašingtonu.

ona zapravo zahteva statusno odricanje. već i statusnu funkciju – u svojim najekstravagantnim aspektima. Kao art. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna. estetska i statusna. oblačenje se izražava kao poseban trend društvenog života. Moda je večita ljudska težnja za boljim.ona prerasta u nešto veoma bitno što se čini u društvu. To je način da se čovek istakne kao ličnost. da možeš da ga pratiš. 9 . Pa ipak. Krićanke i Egipćanke su slobodno šetale razgolićenih grudi. dosta lažne skromnosti. Najveći izazov je za one koji kreiraju modu kao art.Unutar mode. Statusno oblačenje neuporedivo je starije od mode. već i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mrežu. Jedan od izazova je klasičan stil namenjen za dokoličarsku klasu bogatih. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znači samo otkriti ga kao umetnika. Ko god je uspeo u modi. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podleže kompleksnim kriterijumima procene među kojima upotrebna funkcija postaje sve češće zanemarljiva.Ono što je prednost mode. stoga kao pročišćeni art ona gubi ne samo upotrebnu. To je omogućilo da moda najpre preraste u eksperiment. uspeo je zato što je srušio pravila. a zatim u art. kao u ostalom i prednost umetnosti.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. reflektujući ih na najuočljivi i najnedopadljivi mogući način. oblačenje je postalo u pravom smislu izazov. Poenta mode jeste da se pravi uvek nešto novo. prefinjenosti važne koliko i znakovi bogatstva. Teško je dati formu načinu razmišljanja. svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote. Bitno je razgraničiti komercijalno od artističkog. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Moda je sistem koji podrazumeva ideju. što u opšte nije nove. ali je to večita ljudska tema za boljim. tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblačenje.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja određuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. tek u modernom dobu. Zvuči paradoksalno. Nažalost ili na sreću. ali dopire samo do bogatih. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Pravila postoje i treba ih savladati. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno osećaju. Ta pravila mogu da se prihvate. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. Odevanje je živa stvar koja se pomera u skladu sa raspoloženjem i sa ličnošću. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje. Takođe. da poštuje sebe. je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora. moda je sistem. sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko šta sme i može da nosi. a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. (ne ) pristojnosti. proizvođača i kupca.s Moda je i sociološki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja. dvoličnosti. Moda je jedna velika mašina koja funkcioniše po svojim pravilima. ali se najčešće ruši konvencionalno. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom slučaju je novac. moda upućuje na dinamiku promena u društvu. na njegovom samostalnom putu i crpiš iz njega snagu za dalje. ali su u stvari tu da bismo ih srušili. ona nije namenjena posebnom sloju u društvu. Kao sociološki fenomen. da izađe iz mase drugih ljudi. materijalizovati ono što je ideja u glavi. Artistička moda nije namenjena samo bogatim.Teško je otelotvoriti.

čime se postižu željene mehaničke osobine. umetnosti i dr. Posebno je karakteristično jer može da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastične prerade metala. 10 . Njegove najvažnije osobine jesu visoka koroziona otpornost u različitim agresivnim sredinama. Njegove mehaničke osobine zavise od stepena čistoće. Sa promenom temperature menja se gustina. slika 2. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu široku primenu u raznim granama i oblastima tehnike. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja čestica zlata čiji je prečnik manji od 50µ temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veličine čestica i od 0. medicine. visoka elektro i toplotna provodljivost.Osnovne specifičnosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termičku obradu Zlato poseduje fizičko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. tehnologije. dobra katalitička svojstva i dekorativni izgled.3 g/cm3. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoća po brinelu zatezna tvrdoća Rm napon tečenja Rρ 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 % Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19. međutim ono ima relativno niske mehaničke osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima. pri normalnim uslovima.9 od temperature topljenja.

45 µ Ω cm. Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveću provodljivost. relativno izduženje 50 % u žarenom stanju. odnosno povećanje zatezne čvrstoće i tvrdoće.99 % čistoće rekristališe na sobnoj temperaturi. dok najveći imaju uticaj Co. Tako se hladno deformisano zlato sa 9. dok kod viših temperatura iznad 20 oC. Nb i Ta.999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (završna) Primarna (završna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (završna) Sekundarna Tekstura primarna (početna) Tekstura primarna (početna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) 11 . Specifični električni otpor pri T=20 oC je 2. Prisustvo primesa ili legirajućih elemenata utiče na smanjenje toplotne provodljivosti. Temperatura rekristalizacije za čisto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. Sa povišenjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99. Dodatak 0. Zatezna čvrstoća je oko 130 N/mm 2. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima čistoća zlata.01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1.01 % Cu povećava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. Granica tečenja je oko 20 N/mm 2.Koeficijent linearnog širenja je najveći kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. zavisnost koeficijenta linearnog širenja od temperature je skoro linearna.25 % Ag povećava temperaturu rekristalizacije zlata. Mehaničke osobine kod zlata su relativno niske. dok najmanji uticaj pokazuje Ag. Cu i Pd. Promena koeficijenta linearnog širenja ispod 20 0C veoma su velike. Najmanji uticaj na povećanje čvrstoće ima srebro i paladijum. Rezultati ispitivanja uticaja primesa u količini od 0. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraženo zbog sklonosti zlata da rekristališe u toku deformacije. Ni i Pt. Legirajući elementi i primese povećavaju električni otpor zlata. Najveći uticaj na porast specifičnog električnog otpora ima dodatak V. Ti. ali dalje povećanje sadržaja srebra do 1 % utiče na dalje povećanje temperature rekristalizacije. Dodatak legirajućih elemenata ili primesa utiče na povećanje mehaničkih osobina. Dodatak 0.

KOH vodonik-sulfid. ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi). do 97 0C. hlor (pri temperaturi višoj od 183 0C). Al. acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda. razni rastvori NaOH. bromna voda (H2O + Br2). Sb i Ni.Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi Primarna (završna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura Primarna (završna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (početna) Primarna Tekstura Rezultati u tabeli 1. rastvor cijanida KCN. Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1. HCL može da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao što su oksid Mg. Hemijske osobine zlata bliže su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. rastvor ferohlorida i hlorovodonične kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi. Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2). rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2). HNO3 i H2SO4. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblažena i koncentrovana HCl. Elementi kao što su Cu. azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4). Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša HCl i HNO3). hlor (do 147 0C).5 V. vinska kiselina limunska kiselina sirćetna kiselina 12 . se odnose na period od pola godine. Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najveći uticaj na povećanje temperature rekristalizacije imaju Bi. vazduh. NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa). Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na povećanje temperature rekristalizacije. Si.

Ispitivanja postojanosti vršena su u azotnoj kiselini i veštačkom ljudskom znoju (5 delova sirćetne kiseline. Specifičnosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. Osnovna primena zlata je za izradu nakita. 41 % Cu. a najslabija u suvom jodu. Brzina korozije Au zavisi od sredine. 13 . 6 % Zn i 2 % Ni. Samo pet elemenata (Ni. temperature i vremena. 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz čvrstih rastvora. nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. Pd. Ovaj uticaj je utoliko veći što je sadržaj zlata manji u leguri. Definitno može da se kaže da su optimalne temperature starenja (ojačavanje taloženjem. povećanje tvrdoće. Povišenje temperature starenja iznad 315 0C pogoršava postojanost legure. Pri povećanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C. Postojanost zlatne legure određivana je nižekaratnoj leguri sa 9 % Ag. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko značenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini veštačkog znoja. Najveća korozija zlata je u carskoj vodi. postojanost prema koroziji se smanjuje. bromnoj vodi. bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo veći značaj s’obziromna na njihovu široku primenu i manju korozionu postojanost. Zlato se može legirati sa dosta velikom količinom srebra ili neplemenitih metala. Kod stepena deformacije od 40 % (i većim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. Legure sa manjim sadržajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju značajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Osim lepog izgleda. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline povećava se sa povišenjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. Sa porastom temperature i vlažnosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu. čvrstoće otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Sem učešća zlata u leguri.Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. prema stvaranju patine naglo se smanjuje. Cu. HF. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. Ovo je izuzetno izraženo kod legura koje imaju manji procenat zlata. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. dobrog dizajna.

Stepen sređenosti zavisi od sastava legure.Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik. Ovo je posebno važno što nastanak sređene strukture Au3Cu dovodi do promene fizičkomehaničkih osobina: električne provodljivosti. volfram. koje zatim rastu na račun nesređene faze i ukupna sređenost se naglo povećava. tvrdoće. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. Izduženje legure iznosi 40-50 %. Maksimalna čvrstoća se postiže kod 40 % srebra. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Faznih prebražaja od (solidusa) linije očvršćavanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. Kod legura Au-Cu ispod temperature očvršćavanja obrazuje se neprekidan niz čvrstih rastvora. osmijum i inertni gasovi. pojavljuju se klice sređene faze u nesređenoj osnovi. koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Karakteristična osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sređenih faza pri sporom hlađenju. Kod sadržaja od 25 % Ag. Primećene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlađenja i to u smislu stvaranja bližeg sređivanja rasporeda atoma. Kod legure koja sadrži 50 % (atomskih) Au pri sporom hlađenju. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu rešetku. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Temperatura početka očvršćavanja se postepeno snižava od tačke topljenja zlata 1064 0C do tačke topljenja srebra 960 0C. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska α čvrstog rastvora u Au3Cu. Sređena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sređeni rapored atoma putem difuzionog premeštanja u kristalu. U suštini to je razvučena površinski centrirana kubna rešetka sa sređenim pregrupisanim atomima Au i Cu. ali sa većim sadržajem srebra legura poprima nedokorativnu. Tehnička primena legura Au-Ag je dosta ograničena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. U početku. legura ima lepu svetlozelenu boju. potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. belu boju. pri sniženju temperature ispod kritične. Veoma su mekane i plastične. Fazni preobražaj nesređene faze u sređenu fazu vrši se na sledeći način. sa površinski centralnom kubnom rešetkom obrazuje se AuCu II faza. čvrstoće i toplotne provodljivosti. PRI 400 0C PREOBRAŽAJ SE ZAVRŠAVA POSLE 25 VREME PREOBRAŽAJA IZNOSI 20 MIN. DOK PRI 380 0C 14 . H . iz nesređenog čvrstog rastvora. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. Najniža temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Temperaturni interval između linije topljenja i očvršćavanja je uzak i iznosi 10-12 0C.

Legure AuCu sistema imaju široki industrijski primenu. a zlata u cinku 4. koriste se za izradu nakita. Zlato – kadmijum 15 . Cink se u znatnoj količini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Iznad 580 čvrstoće legure naglo opada. Između 420 0C i 261 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. Utvrđeno je da legura sa idealnom sređenošću pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno brže nego legura sa nesređenom fazom. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sređena faza I.8 % atomskih. Menjanjem sastava legure ili režima sređivanja moguće su promene mehaničkih osobina legure koja ima AuCu fazu. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u čvrstom stanju iznosi 33 % (atomska). Proces rekristalizacije sređene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesređene faze. Stepen deformacionog očvršćavanja legure AuCu zavisi od stepena sređenosti. Mehaničke osobine sređene faze zavise od stepena sređenosti i od veličine zrna substrukture. Ispod 270 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje složene strukture sa ortorombičnom rešetkom. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sređenu super strukturu. Legura sa 32. Sređivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa rešetke. Iznad temperature faznog preobražaja mehaničke osobime legure pokazuju dosta složene promene. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesređene faze i antifaze tipa II. Između kritične temperature 580 0C utvrđen je porast čvrstoće legure usled deformacionog starenja. Ova faza ostaje sređena sve do temperature topljenja. DO ZNAČAJNOG POVEĆANJA Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primećuje se porast granice tečenja legure zbog viška atoma Au ili Cu.3 % (atomska) zlata ima fazni preobražaj pri temperaturi 335 0C. Jedinjenje Au4Zn je nesređeni čvrsti rastvor. Fazni preobražaj čvrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. Ovo usporavanje procesa može biti i do 100 puta. menjajući pri tome samo parametre. a čije je dejstvo isto kao uticaj legirajućeg elementa na osnovni metal. zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. SREĐIVANJE STRUKTURE DOVODI ČVRSTOĆE LEGURE (OKO 30 %).Mehaničke osobine legure sa sređenom fazom AuCu mogu da se menjaju u širokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. stabilne pri 313-328 0C.

16 . Legure Au-Ni kristališu se uz obrazovanje neprekidnog niza čvrstih rastvora.5 %(atomskih) na 309 0C. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadrže 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i služe za izradu nakita. Ove legure nemaju veliku tvrdoću. Tvrdoća i čvrstoća dostižu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). tvrdoća i čvrstoća povećavaju se sa porastom sadržaja nikla. Legure zlato-kadmijum najviše se koriste za izradu lemova. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najnižu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at).5 % rodijuma povećava tvrdoću. Najviša temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Sa daljim povećanjem nikla mehaničke osobine opadaju. koja sadrži zlato i srebro. Sa sniženjem temperature oblast homogenosti se smanjuje. Dodatak 0. ali se ona može povećati dodatkom nikla. a što dovodi do povećanja tvrdoće legura. Paladijum se dodaje da bi se legure plastično obrađivale. koja sadrži zlato i bakar. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz čvrstih rastvora. a zlata u kadmijumu 3. Fizičko-mehaničke osobine zavise od režima termičke odbrane. Sa daljim povećanjem sadržaja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. α 2. dolazi do raspada jednofaznog čvrstog rastvora.Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32. Zagrevanjem do 300 0C izazvaće se raspad presićenog čvrstog rastvora na dve faze: α 1. Sve ove legure imaju fazne preobražaje. Ove legure su važne za izradu nakita. Mehaničke osobine. Povećanje tvrdoće legure može se postići dispergovanjem i sređivanjem. tako da se kod sporog hlađenja stvara dvofazna struktura. od solidusa do sobne. Brzim hlađenjem sa temperature iznad 650 0C može se dobiti legura sa 58. Raspad presićenog čvrstog rasatvora dešava se ispod 500 0C. Pri sniženju temperature. a oblast legura sa dvofaznom strukturom se povećava.5 % (atomskih). Najviša temperatura prelaska između jednofaznog i dvofaznog područja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz čvrstih rastvora u celom intervalu koncetracije.55 % Au koja će imati homogeni čvrsti rastvor. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izučeno. da bi najveću vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla. čvrstoću i plastičnost legura.

Vrednost tvrdoće ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. a legure sa više 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina. najčešće se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutrašnošću tela. Zlato-bakar-paladijum Homogeni čvrsti rastvor je u čitavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. razdvajanja . pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. što zahtev nekoliko izričitih ograničenja u pogledu matejala da bi on uopšte mogao da se koristi kao biomaterijal. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su biološki materijali. veštački kukovi. U koliko se govori o izloženosti fluidima iz organizma. Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biološkim i medecinskim istraživanjima koristi se čitav spektar različitih materijala od pakovanja.Fazni preobražaji u ovim legurama su veoma složeni i nedovoljni izučeni. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najčešće koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogućnosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u čovečjem telu i da neprekidno ili periodično bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. Kao najstabilnija faza javlja se sređena faza AU3Pd2Cu3 sa površinski centriranom kubnom rešetkom. drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. Prisutni su različiti izazovi npr. kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobađaju lekovite supstance. a mehaničke osobine jako zavise od termičke obrade. Dodatak paladijuma u leguri povećava stabilnost faza kod legura Au-Cu. U ovu kategoriju su 17 . mora biti prisutna sposobnost oblikovanja. Od njih se izrađuju kontaktna sočiva. jedan materijal je potpuno razgradljiv. treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tržištu. Pri sniženju temperature dolazi do faznih preobražaja što omogućava da se poveća tvrdoća legure starenjem. Ne sme biti toksičan i ne sme imati kncerogeno dejstvo. Homogene faze legura su plastične i relativno male čvrstoće. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju čvrst rastvor. Ova definicija je ograničavajuća jer isključuje materijal koji se koristi za uređaje kao što su hirurški instrumenti. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). skladištenja. imaju homogenu strukturu. Legure koje sadrže zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida). Pri sadržaju zlata do 15 % povećava se stabilnost PdCu faze. a ne škodljiv za ljudski organizam. Zlato povećava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. srčani zalisci. Biomaterijal mora posedovati odgovarajuće fizičke i mehaničke osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva. upotrebe. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosečnom inženjeru koji se bavi materijalima. pa do sortiranja za reciklažu.

Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. dati su primeri biomaterijala i njihova primena.1. U tabeli br. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi. Tabela 2. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća. mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. keramika i prirodni materijali.svrstani metalni materijali. polimeri. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerđajući čelik Nerđajući čelici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat Skelet Oftamologija Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. 18 .

Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bise stvorili i održali odgovarajući uslovi života. Kako očuvati životnu sredinu. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. keramički materijali. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem.veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa –primena novih tehnologija u procesima. svakako. žist vazduh.Struktura materijala u -22 F 10% 24% 42% Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a 24% Sistemi legura su veoma složeni. U 21. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. molidbena. Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke. hroma. kalaja. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis. to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma. kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. proizvesti hranu. vanadijuma i cirkonijuma. mangana. značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. 19 .silicijuma. obezbediti pitku vodu. ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. kompozitni materijali. biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom.

Pojam carine u današnjem smislu. npr. dizajna proizvoda kao i reciklaže.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta državnog poreza koji se plaća na određenu robu kad prelazi državnu ili carinsku granicu. karonsku. ređe su izvozne carine.Prema meritornim procenama na planeti će 2030. ukoliko želimo da za buduće generacije sačuvamo. godinu. izvozne i provozne (tranzitne). koji se ubira kad roba prelazi granicu. drumarine. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. bar sadašnji stepen ekološke uravnoteženosti prirode. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji. U radu je pokušano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta. feudalci. Evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara. Svetski eksperti prognoziraju da će se u sledećih pet godina doći do povećanja obim areciklaže za 20% godišnje. gradovi i crkva na robu u unutrašnjem prometu. Danas su najvažnije uvozne carine. staklenu i drugu ambalažu. kao i nekih parametara koji odlučuju u kojim pravcima će se kretati strategija budućeg razvoja. a tranzitne su najvećim delom ukinute 20 . Carine su često imale značajne takse. što je za 29% povećanje u odnosu 1999. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije.lučke takse. izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. motivacije. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne koližine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. mostarine ili kao odšteta za osiguranje robe. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom području ubirali vladari. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu. kao državni porez . godine živeti oko 12 milijardi ljudi. pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu . Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne. zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka.

nameštaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika. rečnog i avionskog prevoza. postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifične carine koje se ubiraju po težini. koje država određuje bez sporazuma s drugim državama. amblemi. i na konvencionalne . npr. godine. Rebulički carinski Zakon predviđa postojanje uvoznih. carine se dele na fiskalne (cilj im je povećanje državnih prihoda) i na zaštitne (treba da zaštite robu domaće proizvodnje od strane konkurencije povišenjem cena strane robe). kada se pomoću povoljnih carinskih stopa nastoji da olakša trgovina s određenim državama ili olakša uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifična carina. provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog područja. kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe. a klasičan primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na žito koji je važio od 1689. što zavisi od konkretnog međunarodnog ugovora. koje po pravilu izdaju trgovinske. prevozne isprave (tovarni list kod železničkog. ili industrijske komore. u okviru sklopljenih međunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe međunarodnih organizacija i ličnu upotrebu njihovih predstavnika i službenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . koje su rezultat sporazuma s drugim državama.Prema svrsi zbog koje su uvedene. Prema načinu odmeravanja. retorzivne. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju često i podnose transportna preduzeća ili ovlašćeni carinski 21 . računi o ceni robe. preferencijalne. ili organi vlasti. jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza). Ne podleže plaćanju carine: stvari za službene potrebe šefova stranih država i šefova diplomatskih predstavništava u Srbiji injihove uže poredice i članova pratnje. kad se određuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaćoj robi primenjuju u stranoj državi. a izričito isključuje postojanje tranzitnih carina. grbovi . zastave. Jedan od najvažnijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija. To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilažu. Po učinku koji treba da proizvedu. carine mogu biti prohibitivne. do 1846.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko područje. a u izuzetnim slučajevima izvoznih carina. Kad zaštitne carine važe samo određeno vreme. žigovi. komadu ili obimu robe. a važno je za primenu carinske tarife i za kontrolu međunarodnog prometa robom. Danas se više ne primenjuje. u kome domaća proizvodnja treba da postane sposobna da konkuriše stranoj robi. uverenje o poreklu robe. Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. Prema načinu određivanja carine se dele na autonomne. govori se o “vaspitnim” carinama.

Carinska deklaracija služi kao osnova za pregled robe. količinu. a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta. Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima određene isprave. koji robu carine i vrše deviznu kontrolu na granici carinskog područja. prevozna isprava . a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlašćeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. vode prekršajni postupak povodom carinskih krivica. a mogu postojati i u važnijim trgovačkim i prometnim središtima čitavog carinskog područja. neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i rešava žalbe pretiv rešenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekršajnom postupku. Uprava carina organizuje carinsku službu.Davanje lažnih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekršaj. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi rešenje u prvom stepenu carinarnica. su organi državne uprave koji kontrolišu promet robe prilikom uvoza na carinsko područje provoza kroz njega. ili vrednosti robe. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe. ili izvoza sa carinskog područja. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vršenje svoga posla. vrše nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu. kvaliteta i vrednosti robe. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji. Carinski organi u našoj državi su Uprava carina i carinarnice. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu. Carinarnice postoje u svim onim pograničnim mestima gde prolaze pogranični putevi. a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se može izvršiti carinjenje robe. prijava ouvozu ili izvozu i sl. zatim i carinskog pregleda. prevozno sredstvo. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu. ona će to zapisnički utvrditi. kao i potpis podnosioca. račun. prikupljaju statističke podatke i vrše druge poslove koji im se stave u dužnost. 22 . poreklo i namenu robe. koji se sastoji u utvrđivanje količine. koja sadrži :наziv robe. količine. npr.posrednici. za njen obračun i za naplatu carine i carinskih dažbina.

Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose rešenja po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. koji inače nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. jer obaveza uvoznika robe na plaćanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTIŠTE Carinsko smestište je svako smestište za robu koja uživa povlasticu izvan carinskog prostora. Robu u carinsko slobodno skladište može smestiti svaki uvoznik. a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice. Svi propisi koji važe za carinska slobodna skladišta važe i za carinska smestišta. Slobodna carinska zona najčešće 23 . u naplati carine i carinskih dažbina. pa roba koja je sve vreme ovde smeštena ne podleže plaćanju carine.Takva skladišta odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe. obračunavanju carine..tj. a u određenim slučajevima protiv rešenja donesenih od carinskih organa može se tražiti pravna zaštita i pred sudovima. poreza na promet. ležarine i drugih taksa koje se naplaćuju u toku carinskog postupka. na kraju. ali ne spada u njeno carinsko područje. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladišta i posebna preduzeća koja se kao javna skladišta bave skladišnim poslom i odgovaraju prema posebnim načelima za uskladištenu robu.Protiv rešenja carinarnice može se izjaviti žalba Upravi carina. i. Carinska slobodna skladišta i slobodna javna skladišta važna su za tranzitnu. reeksportnu i uopšte za međunarodnu trgovinu. pretakati prepakivati i dr. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata područje koje se nalazi u okviru područja granica neke zemlje.određivanju carinske stope prema carinskoj tarifi. Ako su ta javna skladišta pod nazorom carinskih vlasti.smeju se vršiti sve manipulacije dopuštene i u javnom skladištu. CARINSKA SLOBODNA SKLADIŠTA Carinska slobodna skladišta služe za smeštanje neocarinjene robe. Carinska smestišta se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica. taksa. za robu koja je u njima smeštena važe isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladištima. dok robu u carinsko smestište može smestiti smao uvoznik kome je to odobreno. koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba opterećena prilikom carinjenja. U ovim skladištima roba se može sortirati.Ta skladišta zovu se slobodna javna skladišta.

10. npr. t. a odobrenje za osnivanje daju ovlašćeni državni organi. 24 . odnosno uvođenje slobodnog režima uvoza i izvoza robe između država članica unije.Hamburgu. ne traži se apsolutna sloboda prometa između ugovornica) i da takse. kao i deoba – prema ugovorom utvrđenim pravilima – carina ubranih na zajedničkoj granici.Prema odredbama člana XXIV. puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije. godine između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke.godine i Ženevskog protokola o Austriji od 4. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud međunarodne pravde u savetodavnom mišljenju od 5. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje nešto elastičniju definiciju carinske unije. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama.Pošto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu. a roba između Jugoslavije i te zone prevozi se železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grčkih carinskih vlasti.Ovo znači da se.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije između Austrije i Nemačke sa odredbama SanŽermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zaključenom 1913. konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. godine s važnošću od 50 godina. U našoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom. Solunu i dr.9. jer slobodne carinske zone za to pružaju velike pogodnosti i privlače strani kapital za ulaganje. po pravilu. između država koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identičnost carinskog zakona i carinske tarife. ona podleže redovnom carinskom postupku. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu međunarodnog ugovora između dve ili više država čiji je opšti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog područja. stim da se njeno važenje može produžiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti. jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema trećim državama.1931. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva “ zamena dveju ili više carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom” u slučajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog područja ima za posledicu ukidanje između ugovornih strana carina i trgovinskih ograničenja za najvaći deo trgovinske zamene (dakle. kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko područije države koja je odobrla slobodnu carinsku zonu. 8. Kopenhagenu.1922. pa brodovi koji s robom pristaju ne podležu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. Međutim.obuhvata deo neke luke.

bila u carinskoj uniji sa Albanijom.1921.VI.1968.1958 gde je predviđena potpuna privredna integracija šest zemalja zapadne Evrope. prema čijim odredbama je uspostavljena carinska unija između većine nemačkih kneževina i kraljevina.III. U međuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom. godine.dažbine. Belgija i Luksemburg.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije političko ujedinjenje Nemačke.Početak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve više proširivala. Mežutim. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u činjenici. kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlašćena Sa stanovišta međunarodnog prava carinska unija ograničava suverenitet država članica carinske unije time što im onemogućava vođenje samostalne carinske politike prema trećim zemljama. međutim. dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni došlo. Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum.Francuska. ili pak posebni povlašćeni režimi između određene grupe zemalja koje čine izvesnu političku zajednicu.usled pogoršanja političkih odnosa do čega je došlo posle Rezolucije Inforbiroa 1948. ali je to sprečila Austro – Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila višegodišnji carinski rat. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25.Holandija.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905. taka da je sada sačinjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proširenja. ne može smatrati sporazum kojim je predviđen slobodan bescarinski režim samo za određene proizvode. odnosno carinski savez između nemačkih država sklopljen Sporazumom od 22.Italija. na čelu sa Pruskom. godine uspostavljena je potpuna carinska unija između ovih zemalja. godine predviđeno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom.I. U Evropi je tokom druge polovine XIX i početkom XX veka bilo više planova za stvaranje carinske unije između pojedinih zemalja. činile su je Zapadna Nemačka..1832.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i čelik. Međutim. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks.Počev od 1.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije priključila Holandija. 25 . Pod carinskom unijom se. carine i druga ograničenja koja se primenjuju prema trećim zemljama budu u suštini identična. sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u političku integraciju.VII. a Bledskim sporazumom iz 1947. dok se uzajamne povlastice između država članica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za treće države kakv postoji između država koje su stupile u carinsku uniju. Danas najznačajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice.. ti planovi nisu ostvareni. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. da samo ujedinjena Evropa može da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu.

saradnje više zemalja i program finansijske pomoći na nacionalnom nivou. sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. AQA preko svojih filijala širom sveta. kao i društvena jednakost).E. kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta održivog razvoja. organska poljoprivreda. sarađuju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse održivog razvoja. dobro vladanje. Hrvatskoj. Bosni i Hercegovini. Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou.Program finansijske pomoći NVO u oblasti održivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) uz podršku Europe Aid – Kancelarije Evropske komisije. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omogućuje da na veoma brz način usaglasite Vaš Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. ISO 14000. A. Iako je svakako najpoznatija u SAD. sa sistemom za upravljanje zaštite životne sredine u sa serijom standarda ISO 26 .Q. sarađuju sa vlastima u definisanju prioriteta održivog razvoja. koji podrazumeva podršku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji. AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa sedištem u Cirihu. dok program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj program ima za cilj da finansijski podrži inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jačanju njihove uloge na teme održivog razvoja.A. AS 9000 i TL 9000. obnovljiva energija. – American Qualitz Assessors je jedna od tri vodeće sertifikacione kuće u SAD sa sedištem u Južnoj Karolini. Program takođe promoviše saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima. Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). A. vrši sertifikaciju prema standardima ISO 9000. pokriva sve regione sveta.Q. održivo korišćenje prirodnih resursa. Program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u našoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. a u Beogradu je počelo sa radom predstavništvo za Jugoslaviju i istočnu Evropu. podižu svest stanovništva o održivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponašanja ka ekološki «prihvatljivijem». QS 9000. U Evropi. sredina bez GMO-a. Ovaj program omogućuje NVO-ima da: učvrste pozicije i definišu uloge u poboljšanju kvaliteta životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju održivog razvoja (održivi stil života. Program finansijske pomoći na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Mađarskoj.

14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000. između ostalog je sertifikovalo sledeće poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery. Da se svaka organizacija može dovesti do sertifikata za period od 6 – 9 meseci u zavisnosti od veličine organizacije i da se mora poštovati sistem – više obuke manje konsaltinga.. ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvođenja sistema kvaliteta ili zaštite životne sredine najviše zavisi od angažovanja samih zaposlenih u organizaciji. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvažniji korak. kompleksnosti poslovanja. General Motors i Ford). Pristup A.Q.E. Obuka za interne provere po međunarodno priznatoj metodologiji. i mnoge druge. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojeće dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa. (jedan od ključnih snabdevača velike trojke Chrysler. Tower Automotive Inc. ukoliko se ukaže potreba. Corning – Division of Dow Jones Industrial. A. kao sertifikaciono telo. United Airlines. podrške rukovodstva i postojećeg upravljanja. itd. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru može se realzovati i obuka za stalnounapređenje. u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del – Met Corporation. 27 ... JW – Alluminium Company. jer samo obučeni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000. ali da zavisi i od veličine organizacije.. analiza postojećeg načina poslovanja i njeno poređenje sa standardima. kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani.Q. Aero System Engineering Inc.A. je. Harvard Industries. RJR Tobacco Company.

sertifikovane su sledeće organizacije: Institut za mala i srednja preduzeća. određivanje ciljeva.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. 28 . Banja Luka – ISO 9002 : 1994 Bobić.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. Beograd – ISO 9002 : 1994 Mojić Promet. elektronske mreže. UK). Hutchinson Sealing System.S. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. Preko direkcije iz Beograda. Na prelomu dva milenijuma. Bjeljina – ISO 9002 : 1994 Unigrad. inovacije. Beograd – ISO 9002 : 1994 Uno Martin. Beograd – ISO 9001: 1994 HK « Petar Drapšin ».. Klašnice – ISO 9002 : 1994 Integral Inženjering. Srpsko Sarajevo – ISO 9001: 1994 Montaža.Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. uspostavljanje programa. komunikacionih mreža i transportnih sredstava.u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U. Novi Sad. globalizacija. Beograd – ISO 9002 : 1994 Minel Elip. Beograd – ISO 9001: 1994 Yassa.. Šabac – ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mreže. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. Group Arnold – Magnetic Technologies. Mladenovac – ISO 9001: 1994 Transportšped. Nova Pazova – ISO 9002 : 1994 Mz Home Group. Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine.definisanje njihovih značajnih aspekata. i dr. Tower Automotive. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a. Lang Mekra North America. ATC Inc. Banja Luka – ISO 9001: 2000 Štark. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. London. iz Užica.d. Beograd. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Kolos. Laktaši Banjaluka – ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK – ISO 9001: 2000 Unis Adria. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Kaldera.

provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). ekologije. medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. što je sigurnost za dug period u budućnosti. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. polimera. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. servisi za organizovanje svetskih konferencija. izdavanje časopisa. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. kontinualni profesionalni razvoj. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000-Menađment životnom sredinom.Sa generalne tačke gledišta. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. jer definišu strukturu. U svim oblastima rad je veoma dinamičan.površinskog inženjeringa itd. ekonomije i ekologije. livarstva. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA). obrazovanja. određivanje ciljeva. reciklaže. kompozitnih materijala. 29 .Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. čelika. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. reciklaže. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem.utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. lakih materijala. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. optimizacije kvaliteta. izvodjenje specijalnih kurseva. biomaterijala. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. gume. razvile su svoja sopstvena dokumenta. kao što su:WWF(Svetski fond za prirodu). a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi(IEC Uputstvo 109. Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. kompanijama. elektronike.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. keramičkih materijala. akademijama i Vladi.

Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. kao i većeg kapitala.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka. svih aspekata nauke. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. kartonsku. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. reciklaža materijala minerala i goriva. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. karoserije kola. legure za avio i auto industriju.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. ekologija takodje. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. titan i specijalne čelike.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju.godinu. kao i inženjerski dizajn. aplikacija.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. Svetski trendovi su legure titana.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. otkrića. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine.godine.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine. a sve to ima i komercijalni interes.Vek implatanta je oko 25 godina. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve 30 . inženjeringa i tehnologije. procesa.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Reciklaža je evropska perspektiva. staklene i plastične flaše. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.

R. Miclean: ”A new field for materials science”.140.7-15 2. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. A. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ».Baker and A. Logističke aktivnosti su: nabavka. 1976.138. Kelly(ed): ”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. O.što će uticati na zdravlje. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. 141-152. skladištenje.reinforced polymer repair materials-some facts”. Literatura 1. 26. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. D. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika.131-134. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano.kompanije širom sveta.1976.5-36. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. 4. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. održavanje zaliha.Philosophical Transactions of the Royal Societu. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers.G.H. 1976 London. transport i distribucija.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. The Royal Society 3. S. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Materials Science and Engineering.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine. lepotu i kvalitet života.Alsayed et al. 5. Novitović: ”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001. skraćenje pojedinačnih vremena 31 .282. 2000.: ”Fibre. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija.

Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. proizvodnih i izlaznih tokova. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. izrada malih serija. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. 32 . Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. zatim. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata.procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. maksimalno smanjenje serije. Treba razlikovati: principe obavljanja posla.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. o proizvodno tehničkom konceptu. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. principe objekta i principe grupa. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. da bi se ostvario idealan protok materijala. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala.

Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu.poštovanje termina. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). organizacija preduzeća dobavljača. tj. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. skladištenje i transport. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. zatim. . planirati količinu. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. .manje zalihe na skladištu. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. bez zaliha). plan rada. već i savršena organizacija privrede kao celine. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. planirane veličine serija. zatim. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji. servis potrošača i kontrolu zaliha.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. . tj. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. proizvodnja malih serija. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greške ). . . Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. dnevni operativni plan. 33 . orghanizacija trgovine i dr. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. vreme potrebno za pripremu plana). kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje.minimizovanje vremena. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme.optimalno rasterećenje kapaciteta. kao i podaci o radnom mestu. planirati termine i kapacitete proizvodnje.minimizovanje vezivanje kapitala.minimizovanje troškova. a to su: . Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja.Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja.

Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. 34 . Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Planeta Zemlja je nastala pre 4. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. životinja i drugih oblika čini ekosistem. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. čvrstu kuglu. promenite li jedan deo. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom.6 miliona godina.U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Može nam izgledati velika. menjate i drugi. Ekologija nije samo grana biologije. Složeni splet biljaka. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. Ekosistem može opstati bez nas. Ljudi su samo jedan element ekosistema. ali nas ne može biti bez ekosistema. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. tla i vode koji se naziva biosfera. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. ona je mnogo više od toga. doprinoseći daljem širenju zagađenja. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu.

Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom.je. «Ako čoveku nedostaje kultura življenja.bez koje može da izdrži najvise nekoliko nedelja. postajao sve jači.koja opstaje zahvaljujući neprestanom dotoku sunčeve toplotne i svetlosne energije. a koje nam ne nameće samo naša tehnološka civilizacija. naftu… Ono što čoveka.izdvaja od ostalih živih bića.kao vrstu.prouzrokovao je značajnu degradaciju životne sredine i zagađivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju 35 .rude.a bez vazduha samo nekoliko minuta.I ne samo svog.Iz prirodne okoline čovek pribavlja i sve sirovine koje mu omogućuju da udobnije živi: materijal za gradnju kuća i izradu predmeta za domaćinstvo.naročito izražen u poslednjim decenijama XX veka.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE Čovek. biljkama i životinjama.kao biljke i životinje.zemljištem. trostruka veza sa prirodom. -korisnik prirode i -biće čiji je uticaj na prirodu.neće moći zaustaviti.bez vode može da preživi samo nekoliko dana.Od biljaka i životinja dobija hranu .vazduhom. čovek je: -deo prirode.ugalj.njegova posebna.u toku duge istorije ljudskog društva.Čovek je jedina vrsta koja svojom delatnošću trajno zagađuje okvir svog života.čovek dobija sve što mu je neophodno za život. nego i naše vaspitanje. Iz te prirodne okoline.pre svega.» Beograd u vremenu razvoja ekološke svesti Buran industrijski i urbani razvoj .spada u živu prirodu.i čini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere.sigurno je da se ovo suludo uništavanje prirodne sredine u kojoj živimo.

Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugačiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru. koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja.boljih uslova zaštite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korišćenjem i preradom površinskih voda.konvancija o zaštiti ozonskog sloja.pre jedan vek regionalnog značaja .uz sve veće korišćenje prirodnih resursa. krajem XX veka problem je globalnog značaja.mineralnim sirovinama.očuvanja biološke raznovrsnosti i dr.pa njeno korišćenje mora biti racionalno sa nužnim merama zaštite. izložena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima.Ovi se problemi moraju rešavati udruženim naporima većine zemalja. Ustav i zakoni naše zemlje daju pravo građaninu da živi u zdravoj sredini. U centru naše pažnje nalaze se problemi zagađivanja i zaštite životne sredine.energijom i slično.madjunarodnog karaktera. U području grada ona je izložena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je više ili manje degradiraju. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta. Dobar deo potreba za pijaćom vodom Beograd danas obezbeđuje iz izvorišta podzemnih voda.Ta sredina je izvorište snabdevanja grada vodom.konvencija o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti međunarodnih konferencija o zaštiti šume. energijom.što može prouzrokovati njeno osiromašenje i degradaciju. Ona predstavlja građevinsko tlo za deponovanje različitih otpadaka i opasnih materija. Geološka sredina grada.naročito najrazvijenijih zemalja. Geološka sredina kao deo životne sredine urbanog područja Beograda predstavlja značajni prirodni resurs ograničenog kapaciteta.gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju značajno mesto. 36 . Ako je pre dva veka zagađenje bilo lokalnog značaja.naročito gradske populacije. Dobrim delom pod uticajem grada je geološka sredina njegove šire okoline koja služi za snabdevanje vodom. Korišćenje površinskih voda praktično bi trebalo da dođe u obzir tek onda kada su iskorišćene mogućnosti eksploatacije podzemnih voda.Tako bi se sprečile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po čoveka i živi svet. prehrambenim proizvodima.poremetili su ekološku ravnotežu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. Povećanje broja stanovnika.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su često teško uočljive i objašnjive.zbog brojnih i različitih zahteva korisnika.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao što su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka.

toplovod.ako ne reši pitanje elementarne čistoće grada i ne zaštiti svoju prirodu posebno reke. kao i metodologija sprečavanja širenja i povećavanja zagađenosti. 37 . a neki su sami potencijalni izvor.koji se mogu rešavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora.. Osnove programa za Beograd Beograd ne može pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija.papir.utvrđ|ivanje potencijalnih izvora zagađenja.osnovni su zadaci u zaštiti prirodne sredine. Neophodne mere:utvrđivanje stanja životne sredine. Neki od tih sistema nose i određeni nivo rizika u slučaju prirodnih ili tehnoloških nepogoda i katastrofa. privredni .koji su postali ruglo i veliki zagađivač grada.pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vrši njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili uništenja otpadaka.). Prikupljanjem podataka i njihovom obradom došlo se do stanja i odgovarajučih mogućnosti za rešavanje ekoloških problema Beograda..guma. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagađenja i ako se nađu savremena rešenja za tretman gradskog smeća.. U užem gradskom području locirana je gusta mreža gradskih instalacija (vodovod.Japana... Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najviše nastaju da bi se sprečio transport kroz naseljene delove.Ograničavanje nepotrebne potrošnje kao i korisna upotreba otpadaka.. kao i da se smeće određenim tehnološkim postupcima dovodi u stanje iskorišćenja u energetske svrhe.O značaju pravilnog rešavanja ovog pitanja najbolje govori činjenica da se radi o više od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda.čak bez evidencije.moguće je to postići.rudničkih jalovina među kojima su u određenoj meri zastupljene različite opasne materije.gasovod. na strukturi otpadaka u Beogradu..praktično ni u jednom slučaju nije do kraja rešeno na zadovoljavajući način.sve češće proizvodnje i potrošnje. Delovi te mreže su zastareli i oštećeni.staklo.upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odlučivanjem o merama koje društvo treba da preduzme.Potrebno je donošenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala što rešava problem velikog broja privatnih auto-otpada.plastika.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada.). Istraživanje stručnjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope. SAD.jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uvećava. turistički.Geološka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka. administrativni ili trgovački centar. Otpaci Kao proizvod narastajuće.kišna i fekalna kanalizacija.

Zbog ove neuništivosti izaziva klizanje tla. Zaključak je da –u postojećim uslovima rešavanja gradskog otpada. Recikliranje otpadne plastike Reciklaži se danas daje izuzetan značaj u svetu . sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada. Oko 70% od ukupne količine svih otpadnih polimernih materijala u smeću čini ambalaža.otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja čak poželjna.a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadrže i uređaje za recikliranje toplote.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastičnih otpadaka predstavlja značajno ekološko opterećenje pri deponovanju smeća.15% polistirola.nerazgradive plastike i drugih štetnih i opasnih otpadaka.ako bi ovu vrstu smeća spaljivali. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgrađena i neuništena.10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri. najlon kese.zaboravljajući da za samo 700 takvih kesa treba srušiti jedno stablo – a šume su pluća planete.zbog nepoverenja u njenu razgradljivost. Određivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup. 38 . u borbi za zdravu životnu sredinu prednost se daje papirnim kesama. Otpadna plastika koja je došla u kontejner za smeće ili je već na deponiji sa ostalim smećem iz domaćinstva – ne može se vratiti nazad i reciklirati. Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagađivača.Određivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume.Zahvaljujući plastici iz otpada možemo obezbediti dodatne izvore toplote. Približan sastav plastične frakcije u smeću iz domaćinstva u Evropi je 65% poliolefina.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju električne energije. Ona se može rešavati dalje samo u tom sklopu sa smećem – a najbolje rešenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo.Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalažnog stakla i proizvodnje staklenog krša. U nekim zemljama se u javnosti stvara psihološka odbojnost prema plastici.Razlozi za ovo su – nagli rast cena sirovina i sve oštriji propisi u vezi zaštite čovekove okoline.Otpad gori bez dodatka goriva. npr.Na primer.

001 definiše se klasifikacija. Recikliranje mešane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova mešavina ekstrudirati i presovati u kalupima.Kombinacija ova dva tehnološka postupka je idealno rešenje. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove. Redukcija količina komunalnog smeća selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najviše primenjivani ambalažni materijal za različite vrste proizvoda. Kao inertan materijal.Dosadašnja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja dođe na preradu nije odgovarajućeg kvaliteta – pa se odvozi na deponiju.palete. a najvažnija prednost je neograničen broj puta se može koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda.Za ovu vrstu ambalaže se koristi veći broj termoplastičnih materijala.A postoje i novi tehnološki procesi koji nude rešenja i za pomešanu otpadnu plastiku.zakucavati i obrađivati kao drvo.E. označavanje i 39 .Troškovi proizvodnje su visoki . postanu sastavni deo komunalnog otpada – staklo se ne može upotrebiti dalje.potrošnje energije i same njegove proizvodnje. Poseduje više dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalaže.vazduh..mogu se seći. Ali kad proizvodi sa ambalažom dospeju u smeće tj.a i ostvariti materijalna dobit.. folije.moglo bi se ustostručiti proizvodnja i na taj način bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda.Sa novom opremom uz smanjenje troškova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata. Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalaže i staklenog krša raznog porekla. B.vreće. kočevi. Termoplastični materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali.jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka.ali najveću primenu ima polietilen niske gustine. za jednokratnu upotrebu.i proizvodnja regranulata.O.tj.Plasman regranulata je obezbeđen. Od ove smeše se proizvode :ograde. Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaža. a uz to je i sekundarni zagađivač zbog: transporta.u Srbiji se bavi jedino «Inos-Beograd». staklo ne zagađuje prirodu direktno –vodu.ali predstavlja balast za komunalne službe i deponije smeća.pa je «Inos-Beograd» prinuđen na veće izvore gde je pretežno jednorodna plastika i bez stranih primesa.Do sada najmasovniji vid reciklaže otpadne plastike je reciklaža jednorodne otpadne plastike. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat . Prema jugoslovenskom standardu JUS.kese i dr.letve.

000 tona godišnje. 40 . Statistika danas ne prati količine nastalih otpadaka. granulacija i mesto ponovne upotrebe.. ušteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina. Veći izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalažu za pakovanje (punionice pića. prehrambena. tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao što su: -proizvodnja staklene ambalaže ..da ga u komunalnom smeću ima 8-10% . trgovinske radnje.Preneto u zapreminske jedinice to znači da stakleni krš svake godine smanjuje prostor na deponiji smeća za oko 12.priprema i vraćanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobičajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini što ih okružuje.niti se vrši permanentna analiza sastava komunalnog smeća u Beogradu.a za odnošenje krša svakodnevno se mora angažovati zapremina koju čine više od 40 kontejnera za smeće.ogledala. Ovako veliki resurs staklenog krša na relativno maloj površini se u Beogradu gotovo ne koristi.skladištenje staklenog krša.. tj. boja. staklenog krša. Mogućnosti. trgovinske radnje.može se računati da u Beogradu nastaje oko 30. Selektivno sakupljanje . farmaceutska. domaćinstva. privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (građevinsko staklo . Što se tiče sadržaja stakla u komunalnom smeću . priprema . Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda..000 m3 .) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistički objekti. smanjenje zagađenja životne sredine otpacima.Po tom standardu se i vrši sortiranje.prerada i upotreba staklenog krša kao sirovine za proizvodnju stakla. Ovde se povratna ambalaža ne izdvaja posebno. hemijska i druge industrije). jer i ona posle određenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni krš..dok sve ostalo završava na deponiji. Ciljevi kojima se teči: smanjenje zapremina otpada koji se odlaže na deponije. -potrošnja proizvoda koji se pakuju u staklo.jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja većih izvora otpadaka.

Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika.sakupljači i prerađivači otpadaka.sa većih ili manjih izvora kao što su industrijski. Efikasnije sakupljanje staklenog krša kod nas egzistiralo bi izgradnjom mreže sabirnih kontejnera.na mestima nastajanja. raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi.Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca. U pogonu za pripremu .Najpogodnija mesta su pijace. Koncepti organizacije sabirne mreže Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalaže kroz: kauciju.Odgovornost mora da bude svačija .javne površine što bliže domaćinstvima. Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav način rada sa otpacima stakla.Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih.stakleni krš se dovodi do kvaliteta po JUS standardu.pri čemu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou.pa se stepen vraćanja ovog krša kreće od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalaže. Izvode se nove tehnološke operacije:selektiranje. Uspešan prilaz unapređenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu .za sirovinu u proizvodnji novog stakla.ali kroz institucije grada.estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena široko postavljena sabirna mreža.Obilazak i pražnjenje iziskuju i posebna vozila za to.vazdušna i elektromagnetna separacija i pranje. 41 .ekološki i naročito ekonomski efektisrazmerni količinama otpada. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcioniše na bazi opšteg ekološkog interesa. «IGLO» kontejneri.organi vlasti . Većina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog krša. kao i korisnici sekundarnih sirovina.čiju strukturu oslikavaju svi društveni .može se rešiti celovitim sagledavanjem problema.000 kontejnera.000-5. povratni tok starog stakla i krša selektivnim sakupljanjem. komunalne službe. specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda.granulacija.u kojoj značajna mesta imaju: građani.Za Beograd bi to iznosilo 2.Ovakvo sakupljanje može se aktivirati tek kad zaživi postrojenje za preradu krša. Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mrežu sakupljanja.pa se može reći da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima.Na ovaj način se prvenstveno rešavaju ekološki problemi.

Deo je donela reka .Narastanjem stanovništva kao i njihovih potreba dolazi do sve većeg zagađenja postojećih izvora (površinskih i podzemnih voda). kako biljnog tako i razne ambalže.Maksimum zagađenosti reke je u Rakovici.Beograd zbog svog geografskog položaja(smešten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekološkog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagađenja. železnička reka se uliva u Savu na 12.Iako su preduzete mere zaštite.Sve veci broj tokova više liči na kanale otpadnih voda.stanje Save u Čukaričkom rukavcu je kritično.A ne treba zaboraviti ni efekte društvene prirode .nego na izvorišta čiste.deponovane su znatne količine otpadnog materijala.a deo sami stanovnici deponuju. Beograd je višemilionski grad. Železnička reka je potencijalno najopasniji zagađivač izvorišta vode u priobalju.Uz ovo treba imati u vidu i ekološke efekte. Voda-jedan od ključnih ekoloških problema Beograda Danas je problem obezbeđenja količina kvalitetne pitke vode sve izraženiji.Većim delom ona protiče kroz naselje.na Kolubari.metalne.4 km uzvodno od ušća.obzirom da su na slivnim područjima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane. Topčiderska reka je jedna od najzagađenijih na teritoriji grada.Tehnološke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor.Beograd izručuje otpadne vode u reke bez ikakvog prečišćavanja za razliku od ostalih većih gradova u svetu.jedan od najlepših beogradskih parkova. Prema analizi Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda. 42 .zbog čega postoji deficit-kao stalni raskorak između količine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potrošača. pitke vode.mašinske i građevinske industrije.koji se stalno širi.a i potrebe su sve veće.gde se nalaze objekti:gumarske.U okviru preduzeća «Inos» postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog krša.Kao posledica izlivenih voda javlja se mlečno-bela boja reke-takva protiče kroz Topčider.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.Posledice takvog stanja su sve teže po životnu sredinu.zasnovane na pravilnom vaspitavanju naše dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloživim resursima i prostoru u kom se živi. Situacija sa terena Na ušću u Savu.nisu još uvek postignuti rezultati.U predelu Makiša postoji nesmetana infiltracija zagđene vode u priobalju.Pripremljeni stakleni krš ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraćati deo sredstava uloženih u sakupljačko-preradni pogon.On se ispoljava različitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama.

Mladenovac.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda. Na zdravlje ljudi utiću i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremećaje.zarasle u korov.fenola i nafte.nemaju zaštićeno.isto tako blizu su građene i štale. Čukarica. -vrednosti amonijaka u 20% slučajeva su preko dozvoljenog. Obilaskom terena konstatovano je poražavajuće stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode. A rezultati su sledeći: -vrednosti nitrata su prekoračeni u 63% slučajeva.Problem je i kod bunara. nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih životinja. Bunari su po tradiciji kopani blizu kuća.Sava je danas . bunari u naseljima. Palilula. Ispitivani objekti su izvori.Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase. Beograd.Njen kvalitet se još više narušava na široj teritoriji grada. Podzemna voda je važan izvor pijaće vode. Istraživanja su vršena na teritoriji Beograda u opštinama: Barajevo..Najvećim delom njena obala je neuređena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom.Najveće su to koncentracije amonijaka.a često su prisutna i zbog upotrebe veštačkih đubriva. Obrenovac. izbetonirano 43 .kalcijuma.hloridi. Sopot. Zvezdara.. Grocka.bez ikakvog prečišćavanja.Ova reka već na teritoriju grada dolazi opterećena znatnom količinom toksičnih materija. kao veliki grad čini nedovoljno. zbog zdravlja sadašnjih i budućih generacija.čak i one štale koje imaju pod od betona. Uzorci su uzeti sa objekata čija se voda koristi za piće. dostupna tokom cele godine.koji sve svoje otpadne vode ispuštaju direktno u reku.i misli se da izazivaju rak kod ljudi.jedino izvorište vode za piće Beograda.magnezijum) ili čini vodu nepogodnom za korišćenje u domaćinstvu zbog-mangana.svojom povećanom koncentracijom u vodi.a biće i u budućnosti. Ostali analizirani fizičko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti.gvožđa. Na samoj reci nalazi se veći broj restorana-splavova.Nalaženje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagađenje organskim materijama.Veći broj česama koje su podignute kao zadužbine.ugljendioksida. Rakovica.a česte su površine pod internim deponijama smeća.suspendovanih materija. Važno je istaći da nitrat iako relativno neotrovan.. gvožđe.Samo planska akcija društva može očuvati osnovne elemente životne sredine. Voždovac. može biti redukovan na nitrite u crevima novorođenčadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju. Izvesni broj domaćina ih je pretvorio u septičke jame i na taj način zagadio čitav akvifer. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za piće i ishranu.oštećenih ili uništenih prilaza i kaptaža.manji l okalni vodovodi u vlasništvu domaćinstava. Takođe. a može i mora da zaštiti svoje reke. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksičnih materija bačenog otpada i direktnog prodiranja u zemljište i reku.

Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati. One sprečavaju i erozione procese. Svi ovi izvori pitke vode mogu da posluže kao alternativni pomoćni izvori tamo gde je mreža vodovoda neupotrebljiva za piće ili je potreba za vodom velika.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva..kao i njihovo proceđivanje kroz zemljište.Svako nepoštovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroženi životi par miliona ljudi koji žive danas i naša deca sutra. prečišćavanje otpadnih voda.Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je učiniti nešto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio. Pogotovu je nedopustivo zagađenje akvifera.sa ovakvim stepenom zagađenja.na njihovom toku kroz naselja. Beograd je veliki grad koji sebi ne može da dopusti luksuz rasipanja vode.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta. Pooštriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase.odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom. Uređena rečna korita i obale upotpunile bi sliku pejzaža stvorivši uslove za odmor i rekreaciju.treba obavezno regulisati.Obavezno sprečiti svako nekontrolisano izlivanje istih. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod.tim pre što su podzemne vode u vezi. Opšti zaključak je da sve analizirane vodotoke.one su praktično nemoćne. očuvanje kvaliteta u vodotocima.može sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagađivači obave svoje obaveze.a tu nažalost postajemo siromašni.) najvitalnije zavisi stanje životne sredine grada u celini.mesto za deponiju stajskog đubriva.skladnom uklapanju u urbano i drugo okruženje.Mora se što skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema. uključujući tu i predtretmane u industrijama.očistiti i ograditi.Voda se treba povremeno čistiti i hlorisati. Ugraditi uređaje za prečišćavanje na svim objektima. Biljke imaju značajnu ulogu u prečišćavanju izvesnih količina otpadnih materija. tako da ćemo piti sve više «hemiju».koji su na pojedinim mestima jasno izraženi i nezamenjivi su element čovekove životne i radne sredine.nažalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje. ali kod ovih reka. Na taj način je omogućeno površinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar. kanalizacija. Sve buduće regulacije vodotoka na području grada treba raditi vodeći računa o ekološkom i ambijetalnom. regulacija reka. Već sada se ljudi okreću izvorskim vodama. 44 . Dugo godina smo učili da smo mi zemlja bogata vodom..Povećati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda.za prečišćavanje otpadnih voda naselja na području grada. A ako su već pretvoreni u septičke jame neophodno je stopirati dalje korišćenje i vratiti ih u prvobitno stanje. Postojeće izvore je neophodno popraviti. Samo na taj način Beograd. podjednako prema rekama i izvorištima.

Dolaze ptičji delegati I mole da im se vazduh vrati. Srbija puca po šavu Trese je groznica vruća Doktor propisuje košavu Da joj pročisti pluća. Lj.. Ako budemo ložili do daske I zagađivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cveće skafandere. Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bića leteća Vazduh je zavičaj ptica I domovina cveća. Avala dobija gušenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti pušenje Na javnom mestu.Ureženje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izražaja dođe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd može da gradi svoju prepoznatljivost u svetu. Ršumović 45 ..

registruju se na raskrsnicama po centru grada. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve veće.Olovo može biti udahnuto. Direktna uzročno-posledična veza između aerozagađenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrđena bezbroj puta.kao i komunalni izvori i motorna vozila. unosi se putem hrane i pića.posebno u kostima. Materije koje su dominantni zagađivači vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid. specifični zagađivači u zavisnosti od vrste industrije i lebdeće čestice. ali kao takvo ne izaziva trovanje kod čoveka. Primeri štetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para.Neophodno je nastaviti sa do sada sprovođenim merama zaštite.zaštitnih zelenih pojaseva nema .Primena odgovarajuđih preventivnih mera zaštite kvaliteta vazduha. počinju limitiranjem saobraćaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica.toksične supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla.azotovi oksidi.Ono je kumulativni otrov.a manji deo putem vazduha.predstavljaju stalne izvore aerozagađenja. a frekvencija vozila velika. naročito čest u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju. Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i životinjski svet. Zagađenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974.ugljen-dioksid. Azotovi oksidi pod uticajem sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog.godine na 10 mernih mesta.Mere koje se preduzimaju.sumpor-dioksid. Motorna vozila predstavljaju značajan izvor zagađenja u Beogradu. Najveća aerozagađenja u Beogradu. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroženiji oni delovi gradova u kojima su ulice uske.ali trebalo bi uvoditi nove.Toksične supstance u atmosferi uvek imaju širu dimenziju i problem se mora sagledavati globalno.koji se taloži u telu.čađ. zgrade visoke i zatvorenog tipa.širok spektar isparljivih organskih sastojaka i čvrste čestice.iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora.od izuzetnog je značaja za očuvanje urbane životne sredine.ugljen-monoksid. 46 . olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila.su omogućile da se ne registruje skok zagađenosti.Veći deo olova koji se unosi u organizam. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije štetnih supstanci iz izvora za zagađivanje i za smanjenje disperzije emitovanih štetnih supstanci.Problem aerozagađenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti. Kada je čađ u pitanju najefikasnija prevencija se postiže upotrebom kvalitetnog uglja.

izgradnjom i uvođenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu. zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao što je solarna energija. štiti i neguj.Tokom zime hrani ptice stanarice. ozelenjavanjem gradskih površina više nego što je to uobičajeno do sada. istraživanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima. smanjenjem potrošnje fosilnih goriva. izgradnjom metroa kroz ceo Beograd.Ubedi oca da ne lovi. većom distribucijom bezolovnog benzina. dislokacijom auto i magistralnih puteva iz užih gradskih područja. preorjentacijom gradskog saobraćaja na podsistem sa električnim pogonom. uključivanjem u međunarodne programe zaštite vazduha. 47 . Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi . kaznenom poreskom politikom prema najvećim zagađivačima. Nema štetnih životinja. obavezno formiranje pešačkih i biciklističkih zona u najugroženijim delovima grada. Mali ekološki podsetnik Zelene biljke su jedini proizvođači kiseonika na Zemlji-čuvaj ih.Smanjenje aerozagađenja u budućnosti bi trebalo da se ostvari: uvođenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova. redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila.

Ovaj omotač je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu ispuštaju mlazni avioni.zagađuju vazduh.Kupuj samo ona pića koja su u bocama za zamenu. Ako smeće iz domaćinstva odlažete u kontejnere.Štedi vodu. U blizini industrijskih postrojenja.na stablima drveća nećemo naći lišajeve.kese i ambalaža ne trule.Ne puštajte muziku koju volite i za komšije.zaključujemo da je prisustvo štetnih gasova na mestu gde smo ih našli-veliko.zamrzivači. Kućni ljubimci nisu igračke – vodite računa o njihovim potrebama. Kada se spaljuju.Bez vode ne može ni jedno živo biće.Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi računa o roku upotrebe. frižideri.klima uređaji. Određivanje zagađenosti vazduha pomoću lišajeva Pošto su lišajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo štetnih gasova u vazduhu .. Misli o tome kada je koristiš. lako ćemo utvrditi da li je u kraju u kome živimo vazduh zagađen.Ne dopusti da curi bez potrebe. Ozonski omotač štiti sva živa bića od štetnog ultravioletnog zračenja.već učestvujete u zaštiti životne okoline. Deterdženti zagađuju vodu – nastoj da se manje prljaš. Hartija se pravi od drveta.u velikim gradovima. Za proizvodnju električne energije troše se ogromne količine vode-štedi struju. Čitaj etikete na prehrambenim proizvodima. Plastične boce. Buka oštećuje sluh.. Ako na ponekom stablu uočimo samo koraste lišajeve. 48 .

Kako je kiša postala kisela.dok grane postaju krte i lome se. kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje diže put neba? Dok padaju kroz zagađenu atmosferu.kišne kapi razlažu sumpor-dioksid i okside azota. već i koliko je vazduh zagađen. Samo u zoni čistog vazduha možemo naći žbunaste lišajeve. lišće žuti ili bledi po obodu.uz pomoć korenovog sistema usisavaju. Ako želimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagađen posmatrajmo četinare. Na osnovu izgleda četinara. Listopadno drveće oboljeva.Pretvaraju ih u razarajuću sumpornu i azotnu kiselinu. Kisele kiše Jedna od posledica zagađenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju “zelena kuga” jer dovodi do sušenja biljaka.pa i u našoj zemlji je kisela kiša. Zemlja upija vodu.biljke. ne samo da li je.gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja.koja je zahvatila mnoge šume u Evropi. 49 .tu vodu zatim.Koraste i listaste lišajeve možemo naći na mestima gde je koncentracija štetnih gasova manja. lako ćemo saznati.Neposredan uzrok bolesti.

Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. Prema fizici rasp odele. planiranje i koordinacija priliva. kao i čitav spektar fizika raspodele. kao i finalizaciju proizvoda. kako i gde će se proizvoditi. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. pre svega. procese skladištenja. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. One utiču na ukupni. Najvažnjij tipovi 50 . Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. kao i rad u skladištu. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. veština pravljenja zaključaka. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. Na osnovu slike 2. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija . Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. može da se konstatuje da je rad. obezbeđenje materijala. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. priliva informacija. Ove komponente su ilustrovane slikom 2.1. planiranje i kontrola operacija dan za danom. nabavke. Ona mora da odgovori na pitanja: šta. softverske podrške kao i snadbevanja. odredište ili destinacija u lancu prodaje.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. dan za dan.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. tradicije proizvoda. Ceo proces. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. Zatim. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću.POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. konačni aspekat marketinškog procesa. tj. raznih komponenti. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. On zavisi od mehanizma raspodele. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom.1. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. podrška proizvodnji i nabavka. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. kupac je krajnji cilj.

koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. Planiranje. prihvatljivost. proizvodni zahtevi. njihovim servisiranjima i performansama. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. gde i kada u celom logističkom procesu. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Finansijski aspekat strateškog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. i to: 1.ograničenost kapaciteta. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Logistički zahtevi. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. Sređivanje skladišta i 7. kao i strukture samog skladišta. sređivanje skladišta i planiranje Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. 51 . Najvažnije je da postoji ravnoteža. Proizvodni zahtevi. kao i zahteva za proizvodima. 5.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini:strateški cilj. 2. olakšice. ograničenost kapaciteta. tj. Izvršenje zahteva. izvršenje zahteva. strateški cilj. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. 6.logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. 4. 3. Relacije između dve logističke informacije date su sledećoj slici. opremu i kapacitet.ograničenost ----logistički---proizvodni-----izvršenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sređivanje skladišta menadžment robe menadžment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja.logistički zahtevi.komunikacija rukovodećeg tima. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logističkim informacijama strateški --.

tako da postoji karika. Menadžment robe Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom.Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. manje od 9 dana). Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. formira se podrška tražnji i operacioni plan. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. već na mestima gde su nastali. odnosno veza između prodavaca i kupaca. emila . faksa ili elektronske pošte. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar 52 . U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju.

zahtevi za specifičnim tražnjama. tj. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran.Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. skladištenju proizvoda. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju.cene koštanja. informacionim tehnologijama i sposobnostima.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. 53 . uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. zahtev kupca. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. nabavke. sistemima merenja. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Za firme koje se bave trgovinom. Veoma je bitno prepoznati prepreke. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene.TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. projektovanja. znati. Performanse (izvođenje) logističkih procesa Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. odnosno u nivou znanja transfera. To je osnova kreativnog operacionog sistema. pre svega. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. Podrška životnom podrške logistici.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere).istog ili drugih delova sistema.Veoma je bitno.Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena.

Drugi. treba poznavati tri ključna momenta. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. Performanse ciklusa . odnosno kupaca. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan.Sistem output. Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. podrškom proizvodnji. kompleksna proizvodnja može da se podrži.podrška proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. što čini misiju svih performansi ciklusa. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. One su bitne za logističke zahteve. odnosno građe logističkog sistema. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. selekcije. ili sa zahtevima proizvodnje. Za razumevanje logističkog sistema. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. Izvrši se selekcija situacija.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. 54 . podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. procesi. transport i isporuka kupcima. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. Treće.

nego u nerazvijenim. značajan je kao hidroenergetski potencijal. Rađanje sve većeg broja dece sa deformacijama. Mnogo hiljada godina čovek je bio nemoćan pred prirodom. 1866. čistoj tehnologiji. vode. između ostalog i veliku količinu otpada zagađujućih supstanci i taj uticaj je veći u visokoindustrijskim zemljama. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagađenom sredinom. za rečni transport. uslov je za opstanak živog sveta. ekološki cilj je imati zdravu životnu sredinu. žive i nežive. Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine je čest problem jedne države u kojoj je nastalo zagađenje samim tim. pri čemu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ograničeni i neobnovljivog kapaciteta. društvo mora izdvojiti više sredstava nego kao do sad. međutim tvorcem moderne ekologije možemo smatrati Čerls Darvina. kao i demografske eksplozije. a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila. zemljišta i uopšte životne i radne sredine. jedan Amerikanac 25 puta više zagadi životnu sredinu od jednog Indijca. Poslednjih godina došlo je do naglog razvoja društva. Izraz “ekologija” potiče od grčke reči oikos. urbanizacije. delovanjem raznih zagađujućih materija (teratogeno dejstvo). a onda je počeo da osvaja prostore i da traži način kako da što bolje iskoristi mogućnosti koje mu pruža životna sredina. koji je pojmom “borbe za opstanak” obuhvatio sve odnose koje proučava ekologija. Zbog toga je danas čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. zajedno sa vodom i vazduhom. u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja čvrstog otpada. pa ga tako i treba posmatrati i zaštititi od različitog zagađenja kojih iz dana u dan ima sve više. kao i učestale pojave tumora i kancera kod čoveka. tišine. Termin je uveo nemački biolog Ernest Hekel. dovodeći je u stalje u kome se ona i danas nalazi. nafta. čistog vazduha. Civilizacija je donela mnogo problema. Najvažnija reka za našu državu je Dunav koji protiče kroz osam podunavskih zemalja. Zemljište. proizvodi. Veliki broj reka koje prolaze kroz našu zemlju već su zagađene. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi međusobno povezane možemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina. Ekonomski i ekološki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode. a ekonomski povećanje materijalnog blagostanja. Društvena organizovanost u oblastima zaštite životne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzećima i ustanovama. Stanje životne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajuće i zagađenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole. Sve je to uslovilo da čovek počne intezivno koristiti prirodna bodatstva. Na primer. ekološku krizu. industrijalizacije. ugalj. Tako je postao stvaralac uslova života. i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo). Sve više se razmišlja o zdravoj hrani. koja proučava prirodne odnose i zakonitosti između organizama i organizama životne sredine. naročito reke koje dotiču iz Rumunije. kao npr. time bi briga za zdravu životnu sredinu bila obaveza svakog radnika. 55 . Veza čoveka sa prirodom je ekološka i ekonomska. jer može uticati na životne uslove u drugoj državi.EKOLOGIJA Ekologija je biološka disciplina. nezagađene hrane i dr. ali je često ugrožavao prirodu. zaštiti vazduha. što znači dom i logos što znači nauka. Godine. Mnogobrojne čovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale tzv.

Smanjivanje koncentracije razblaživanjem. što dovodi do smanjenja emisije za 25%. čistu atmosferu čine hiljade različitih jedinjenja. Zagađivanje vazduha delatnošću čoveka. Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti./km. ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. posledica je unošenja u vazduh gasovitih produkata i čestica iz niza procesa. do 2008.za razvoj industrije… U našoj zemlji postoji mnogo zakona koji regulišu problematiku zaštite vode. Koncentrisani su naselja. zagađujuće supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama. U ložištima se postavljaju elektro filteri u cilju zaštite vazduha. To nije moguće. katalizatori se. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA Čista atmosfera nije ni izbliza hemijski čista. ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne očekuju. takođe. površinske i podzemne.godine. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE Vode se dele na: atmosferske. OSTALI IZVORI ZAGAĐENJA su: livnice i topionice. što u samoj državi. što međunarodne.i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u više slojeve vazduha.Automobilski saobraćaj daje više od 60% ukupne količine svih zagađujućih supstanci u vazduhu. kao i za pročišćavanje gasova iz motora.dioksida koji se oslobađa u radu automobila. Izvori zagađenja vazduha su brojni: LOŽIŠTA kao izvor zagađenja vazduha. jer se ne raspolaže svim potrebnim znanjima za nove čiste tehnologije. ruda i mineralnih sirovina… Stvarna zaštita vazduha od zagađenja znači da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. a zagađivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljišta kroz voda protiče. zagađivanje vazduha pri preradi nafte. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagađene radioaktivnim materijama. koji neprestano struji i time se supstance u dimu mešaju sa vazduhom.U ložištima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije. 56 . Izborom goriva se takođe smanjuje zagađenost. Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima. na visokim planinama. AUTOMOBILI kao izvor zagađenja vazduha. koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom. industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanalizaciju. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen. Živi svet znatno utiče na sastav vode kao i uginuli organizmi. spiranjem sa javnih puteva. jer mora da se smanji na 140 gr. Kod rasutih zagađivača. koriste u naftnoj i hemijskoj industriji. hemijske industrije.

Zemlja. a posebno njegov produktivni prostor ugrožen je ljudskom aktivnošću. grubog ceđenja. voda i vazduh. jače i veoma zagađene. pesticidima.Zagađivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kiša koje negativno utiču na vegetaciju. Onda možemo doći do zaključka da su oštećenja zemljišta sve promene koje zemljište pretrpi ili trpi. zatim i zemljište. Deponija je bitan faktor u očuvanju životne sredine i treba da bude ograđena i čuvana. a sama prednost je zaštita životne sredine tokom čitavog tehnološkog procesa. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA Zemljište se sastoji iz čvrste. kao i razni materije koje dospevaju vodom. bukom. uklanjanje vlakana.odnošenje zemljišta vodom. Metode koje pomažu u cilju zaštite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. koji se deponuje i izručuje na pokretne trake. Čvrstu fazu čine mnogi minerali. Pročišćavanje otpadnih voda sadrži nekoliko faza od mešanja. insekticidima… Da bi se zemljište zaštitilo od zagađujućih supstanci moraju se znati izvori zagađenja. Vazduhom dospevaju različite materije koje najpre oštete vegetaciju. da raspolaže vodom i da zadovolji ostale kriterijume. flotacijom i neutralizacijom preko kapajućih filtri. bilo da su u pitanju fizičke. U industriji obrada se vrši deponovanjem. Zagađivanje pri privrednoj proizvodnji može nastati đubrenjem. pročišćava se u onoj meri u kojoj je potrebno. Zemljište. Zagađivanje površinskih voda nastaje spuštanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time površinske vode postaju zagađene npr. tečne i gasovite faze i živih organizama. Smatra se da zemljište zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive. hemijske ili morfološke. zatim erozijom. tečnu čini voda. a svežom vodom se nadoknađuje voda koja je isparila. a gasovitu vazduh. putem recirkulacije i ponovnog korišćenja gde voda stelno kruži u procesu. Te padavine nose i čestice čađi dima kao i patogene organizme koji se šire i izazivaju epidemije. Od pojave čoveka do danas zemljište predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. prirodne resurse. srednje. reciklažom ili uništavanjem. takođe mogu biti zagađeni radioaktivnim supstancama. Stepen zagađenosti vode može se podeliti na manje zagađene. vibracijom i dr. Smanjivanje količine otpadaka se u mnogim zemljama rešava spaljivanjem. a ove vode potiču iz raznih proizvodnih procesa u industriji. količine i njihovo štetno dejstvo. Begej. Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksične. gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. Pod reciklažom se podrazumeva postupak kojim se čvrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima. 57 .prokapnika do primene aktivnog mulja.

Pluća planete predstavljaju šume koje ujedno eliminišu štetne materije i tako obezbeđuju ravnotežu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. on je samo struk u tom tkivu. pa ča i palili šume kako bi dobili veće obradive površine. pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal. iako se već oslanja i primenjuje na već poznate nauke. Učite vašu decu. kao nova nauka nema veliku tradiciju. U prošlosti šumske površine prekrivale su ogromna prostranstva.ZAGAĐENJE I ZAŠTITA ŠUMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvrđeno je da od velikog broja biljnih i životinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. a to je sistemski i sistematski pristup. izgradnja gradova. recite vašoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu. pa zbog toga i njen rast nije ujednačen. Što god čini tkanje. U Nemačkoj se suši čak 52%. Trenutno izbegavanje troškova nije dobit. a ne gde se pojavljuju. njegov život i zdravlje ne sme i ne može da ima cenu. Svest ljudskog društva o ekološkim problemima razvijala se brže od ove nauke. u zemljama bivše Jugoslavije 32%.” “Šta god snađe Zemlju. Da bi oni poštovali Zemlju. da je Zemlja naša majka. a u Crnoj Gori 34% šuma. EKOLOŠKI PROBLEMI Ekologija. Čovek ne tka tkivo života. ali se smatra da je do sada polovina šuma uništeno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije.” 58 . mada je neophodno 10%. Njen intezivni razvoj tek počinje u razvijenim zemljama sveta. čini sebi samome. Nastanjivanje novih predela. Rešavanje ekološkog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridržavati. već kratkoročko rešenje koje kasnije više košta. snaćiće i sinove Zemlje. puteva dovelo je do smanjenja šuma. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to višestruko. danas predstavlja ekološki i razvojni problem. Masovno sušenje šuma. Čovek je najvažniji resurs. Ekološki problemi moraju se rešavati tamo gde nastaju. kao što činimo mi sa našom. ZEMLJA I ČOVEK “Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. O zaštiti prirode govori podatak da je u Rusiji zaštićeno 6% šuma. Zvanični podaci govore da je 40% površine zemlje i šuma. Da bi se to omogućilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja.

Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice. a po drugima tridesetak godina kasnije. posebno se tiču apsorgovanja toplote. masovne industrije. od toga jedna milijarda kako bi alge isporučile dovoljno kiseonika za složeniji oblik života. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka.godine.“Radi uvek tako da tvoj projekat što manje zagađuje okolinu”. samo joj se mora pogledati u oči. smanjene su za 44%. naučno stučnim argumentima. Problem ugrožavanja predstavlja sve veći obim proizvodnje. mesto stanovanja. Reč ekologija potiče iz knjiga »Opšta istorija razvića organizama« (1866) i »Prirodna istorija stvaranja« (1879) nemačkog biologa Ernesta Hekela (E. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Budućnost nije daleko. što daje rezultate npr. nastala je pre više od 120 godina. Haeckel). od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotaču. O geofizičkim promenama danas se mnogo govori. američkom Predsedniku A. ma kakva bila. Potpuno čista tehnologija ne postoji. okolina i »logos« što označava učenje. govor. već postoje druge promene koje je Robert Fofel. štetne materije u SAD od 1988. godine registrovao: Tehnološka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnoloških promena Stručnjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina. dom. Linkomu. stanište. Iz istog korena potiče reč »ekonomija«.godine. Današnje mere koje se podrazumevaju na planu uravnotežavanja proizvodnje i potrošnje. ipak borba putem ekoloških kampanja vodi se svugde u svetu. Zagađenje okoline nije jedini problem. nauku. 1854. kao i geofizičke promene nastale ugrožavanjem osnovne prirodne ravnoteže. reč. 1993. ekonomista i nobelovac. Amerikanci promovišu “ 11-u Božiju zapovest” – “Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan”. a danas promovišu I 12-u. Termin je izveden iz grčke reči »oikos« koja znači kuća. koja označava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u 59 . Po jednima. U toj isključivoj vezanosti za životinje je nedostatak Hekelove postavke.godine do 1993.

ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okolne sredine. ka znatno širem. Međutim. po nekima. Iako je Hekel dao ime ekologiji. U stvari. se formirala znatno kasnije – tek u drugoj polovini XIX veka. preko biološkog (gde je ekologija shvaćena kao grana biologije). ali se ekološka kriza može sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. ekologija u pravom smislu reči. Danas je ekologija priznata nauka. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ograničen neravnotežom između stalno rastućeg stanovništva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. a ne samo opstanka čoveka.ljudskom društvu. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. je. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Proučavanje životne sredine pojedinih vrsta Proučavanje ekosistema Proučavanje uticaja između ekosistema Proučavanje biosfere i Proučavanje položaja i uloga čoveka u biosferi. Konačno se shvatilo da se pojedini ekološki problemi mogu rešiti uspešno tehničkim merama. tj. Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala buržoazija postala ugrožena ekološkim nevoljama koje je donela industrijalizacija. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj oblasti. a procvat je doživela posle pedesetih godina ovog veka. međusobne odnose živih bića i uticaje sredine na živa bića. međusobni uticaji živih bića i odnosi živih bića prema sredini. Međutim. kao i sve mlade nauke. 60 . sredina (okolina). pošto pojam borbe za opstanak pokriva splet međuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. osnovni elementi svih definicija ekologije su živa bića. Znači. U svakom slučaju. filozofa Lukrecija. u Starom Rimu pesnika Virgilija. Ekologija je nastala i u početku se razvijala u okvirima biologije. Međusobni odnosi između živih bića i ostale prirode su interesovali još antičke filozofe – Aristotela. njen stvarni tvorac. Teofrasta. Hipokrita i dr. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi. nema opšte prihvaćenu definiciju predmeta koji proučava. Čarls Darvin.. Ekologija se može shodno ovome definisati kao ekonomija žive prirode. Pojam ekologije je evoluirao od čisto zoološkog (kako je definisao Hekel). ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak.

Nastavio je proučavanjem sredine u kojoj žive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. Stare Grčke. cirkulaciju kiseonika i ugljen . shvatati i 61 . jer su oni međuzavisni – razmenjuju energiju. Otkrivaju se zakoni dinamike populacija međuzavisnih vrsta.dioksida. godine postavio osnove za proučavanje ekosistema kao složenog sistema kroz koji teče energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove žive i nežive komponente. ili ćelije u histologiji). Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom. tj. Proučavanje biosfere je četvrta faza razvoja ekologije. ali ta zajednica ima stalnu dinamičku ravnotežu i međuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju. imaju zajedničke lance ishrane. Sredinom dvadesetih godina ovog veka počinje proučavanje zajednica vrsta. Žitelji Mesopotamije. Prvi ga je upotrebio Artur Džordž Tensli 1935. U petoj fazi razvoja. ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu proučavanja (poput atoma u fizici. koji premošćuje tradicionalne barijere između prirodnih nauka. a da uglavnom toga i nije svestan. jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. određivanje granica među ekosistemima nije lako. već plod raznovrsnih rešenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekološkim uslovima (zonalnim. regionalnim. ali kao strukturnih jedinica biosfere. Antropogeno menjanje prirode teče veoma brzo. a uključuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizičke uslove klime i tla. kao i sva međusobna dejstva između različitih organizama. tj. nisu ni sanjali da su time postavili temelje današnje pustoši na tim teritorijama. preklopne zone gde se sustiču dva ekosistema. Menjajući prirodno okruženje čovek je kroz istoriju napravio promene koje su uništile životne uslove čak i za njega samog. uglavnom fokusirajući granične. ali i organizama i fizičkih uslova. Permanentni procesi preobražaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno. počinje razvoj sinekologije. ekologija se usredsređuje na proučavanje čovekovog položaja u biosferi. Kreirana su dva osnovna sinekološka pojma – lanac ishrane i piramida brojeva. Međutim. naš poznati biolog – ekolog. Međutim. Rejmond Lindemion je 1942. jer su zajedno sa šumama lišili centra za sakupljanje i zadržavanje vlage. Jedno preimućstvo čoveka je što kao svesno biće ima šansu da može saznavati. U trećoj fazi razvoja ekologija se bavi proučavanjem međuuticaja ekosistema. Naprotiv. Beskrajna raznovrsnost ekosistema i živog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi.Razvoj ekologije je počeo opisivanjem prirode. Persije. Sto godina nakon njenog postanka (šezdesetih godina dvadesetog veka). I to se dešavalo u najrazvijenijim društvima. Ekosistem predstavlja samodovoljnu životnu zajednicu i njenu mrtvu fizičku okolinu. Siniša Stanković (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja. krčeći šume da bi dobili obradive površine. Čovek menja prirodu i izaziva menjanje životnih zajednica oko sebe. Čovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako će on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da neće možda razorni elementi da nadmaše one proizvodne. lokalnim). ali sa druge strane svi oni na Zemlji čine jednu celinu. Ekosistem je shvaćen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski određen. Stoga je stvoren termin ekosistem. oni svojim telom stoje u njenom središtu i dele njenu sudbinu. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti.

život je složena pojava. regeneraciju i zaštitu prirode. psihologije i prava i dr. pogotovo u siromašnim zemljama. ona proučava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima. Čitava organska evolucija je tekla saglasno spoljašnjoj sredini. i tok razvića i rasta su često dirigovani spoljašnjim faktorima. entomologiju. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. U celini gledano. pošto su prirodni resursi ograničeni. protozoologiju. Pošto su svi životni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine. biologiju možemo podeliti na botaniku. a takođe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na različita spoljašnja i unutrašnja dejstva. način života i ponašanje pod datim uslovima. čije je osnovne strukture moguće podeliti na biljke. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. zoologiju i mikologiju. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vaspitavaju stanovništvo za očuvanje prirode. ili na još uže – bakteriologiju. tkivima i ćelijama). Biološke nauke se definišu prema problemu koji proučavaju. 62 . ornitologiju. Savremena ekologija je sintetička. Ovom prilikom će izostati dublja analiza tih veza. ekologija se razvijala kao prirodna – biološka. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima živog i neživog ima izuzetno mnogo dodirnih tačaka sa hemijom i fizikom. algologiju. finansijske planove za očuvanje. Morfologija sa ograncima citologija. i druge biološke discipline tretiraju odnos organizam – sredina. Međutim. Drugim rečima. Spoljašnji faktori utiču i na genetički sistem. Najuočljivija je zavisnost fizioloških procesa od uslova. a akcent će biti stavljen na biološki aspekt ekologije. Znači. Konkretno. Spoljašnje manifestacije deluju na čula životinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri određuju njihovo ponašanje.pravilno primenjivati njene zakone. životinje i gljive. multidisciplinarna nauka. Danas univerzalni odnosi čoveka i prirode jesu predmet proučavanja i drugih nauka – sociologije. ihtiologiju. i kao društvena – humanistička nauka. proučava građu živih bića. histologija i anatomija. Stoga je fiziologija od svih bioloških disciplina najbliža ekologiji. Ona treba da sadrže planove korišćenja prirodnih resursa. Shodno tome. neophodan je razvoj ekološke politike. Fiziologija sa biohemijom proučava životne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima. Genetika istražuje nasledne pojave u živom svetu. Proučava uzajamne odnose ili interakcije između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje tj. ekonomije. jer energija potrebna za životne procese dolazi spolja.

63 . Ova naučna disciplina je starija i duže se razvijala nezavisno. pa čak i rase iste vrste međusobno ekološki razlikuju. Ekologija se nužno mora naslanjati i na biološku sistematiku. i dalje jeste deo prirode. Ekologija ide i iznad nivoa individue. za razliku od navedenih disciplina. Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumači fiziološkim reakcijama. Otuda je shodno definisanju zadataka. vodi računa o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine. Veza ekologije i fiziologije je tesna. Nju u prvom redu interesuje značaj interakcije organizma i životne sredine za održanje organskih vrsta u prirodi. ekologija nema zadatak da istražuje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam. Genetika. međutim. jedna od vrsta u carstvu životinja. tj. Genetička varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. ekologiju moguće podeliti na ekologiju biljaka. Veze ekologije. Ekologija. Njegov odnos. fiziologija tretira delove individualnih organizama. proučava reakcije organizma kao celine ne sredinu. PODELA EKOLOGIJE Čovek. zadatak biogeografije nije da proučava ekološke specifičnosti organizama. Ekologija. koja proučava mehanizme naslednih procesa u organizmima. a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreću i za koje su organske vrste vezani. Često se srodne vrste. zanemarujući uticaj životinja na biljke. Postoji i načna disciplina ekofiziologija. pošto su bića u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcionišu izolovano. istražujući zakonitosti na kojima se zasnivaju i održavaju zajednice organizama kao realni biotički sistemi. Specifične odlike jedne vrste su rezultat interakcije nasleđa i životne sredine. Stoga se zakonitosti otkrivene proučavanjem životinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na čoveka i njegov odnos sa životnom sredinom. fiziološka ekologija. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. kao društvenog i svesnog bića. Ekologija biljaka (fitoekologija) proučava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naučnu granu. iako je od prvobitnog okvira života izgradio specifični kulturni okvir. ekologiju životinja i humanu ekologiju. pa ona istražuje zakonitosti na kojima ti odnosi počivaju. U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog područja. Međutim. Biljke su u velikoj većini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova nežive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko više ispoljena nego kod životinja. Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. Biogeografija uzima u obzir ekološke osobenosti organizma čije rasprostranjenje ispituje. Osim toga. međutim. prema životnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih živih bića. nužno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam.Međutim. genetike i organske evolucije su očigledne. već da koristi gotove rezultate ekologije.

ponašanjem i odnosima između životinja i okolne sredine. širi se delokrug humane ekologije. pravu. Pošto su životinje zavisne od biljaka kao hrane ili skloništa.i zooekologija. pa svoja saznanja spajaju u nauku koja proučava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija). Tako se ona može i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa prilagođavanja ljudskih populacija okolnoj sredini. biljke čine deo spoljašnje sredine za životinje. tehnologija i organizacija. rasporedom.). pošto se uticaji sredine na čoveka proučavaju i u sociologiji. Nakon humane. okolina. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana. uzimajući pri tom u obzir i tehnološke sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je to prilagođavanje postignuto. 64 . tehnici. Biljna je metodološki daleko odmakla zahvaljajući pretežno statičnoj. godine Amerikanci Bardžes i Park. u nauci se javlja socialna ekologija. tako i uticaj čoveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. Humana ekologija proučava odnose čoveka prema živoj i neživoj okolini. To je relativno nova naučna disciplina. Međutim.Ekologija životinja (zooekologija) se bavi proučavanjem rasta populacija. Ona istražuje kako uticaj ekosistema na čoveka. a po drugima uređenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog društva. Humana ekologija se sve u svemu bavi sa četiri osnovne teme – stanovništvo. Ekologija u suštini proučava dva kompleksa faktora – biološki i fiziografski i njihove zavisnosti. ekonomiji. Prvi ovaj termin pominju 1921. Ona istražuje strukturu ljudskih zajednica u različitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju – hrana. Veštački je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. nevagilnoj prirodi biljnog sveta. To je društvena nauka (sociološka) koja istražuje odnos čoveka i njegove životne sredine analizirajući društvene procese i odnose koji utiču na elemente njegove životne sredine. tj. klima i dr. Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos između prirode uopšte i čoveka posebno. Odnos biljaka i životinja ispituju i fito . arhitekturi. ekologija životinja se ne može sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka.

sav. Drugi je cenografski stepen. čitav). Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni. neposredni. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa – kako na životinju utiče vlažnost sredine. Analizira odnose na nivou zajednice. paraziti. temperatura. svetlost. 65 . Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije.. Treći je holografski nivo (grč. vrsta Biloški Biotop Abiotički faktori (svetlost. Istražuje odnose na nivou individue. patogene Sporozoea. virusi itd. produktiviteta.) Fiziografski Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju. holos=ceo. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protiče energija i kruži materija. Shematski bi se to moglo prikazati na sledeći način: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka.. a sposoban je da se sam reguliše. Ovde više nema odvojenog biološkog i fiziografskog aspekta.NIVOI ISTRAŽIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski. Na ovom stupnju istraživanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima.

Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinačno. Naučna disciplina koja se njime bavi je demekologija.i zoocenoze. mostovna nauka sa pedologijom. Judžin Odum. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitički. ekosistemologija. hemijski sastav sredine. Češće se zove populaciona ekologija. demos = lat. Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice. patogeni. biohemijom. nego kao kompleks koji odlikuje biotop. Životna sredina predstavlja sveukupnost žive i nežive prirode van organizma. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetički sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama. ali je metodološki dopušteno odvojeno ispitivanje fito. odnose jedinke prema abiotičkim i biotičkim faktorima sredine. takozvane životne zajednice.EKOLOŠKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se može podeliti na više načina. Ako se bazira na nivoima istraživanja. paraziti. ovaj deo ekologije nije čisto biološka. Treći. Drugi stupanj istraživanja u sinekologiji kao težište ima skupove populacija različitih vrsta biljaka i životinja koje naseljavaju jedan prostor. plen. najviši stupanj istraživanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema. na nivou populacije je. tj. Autekologija (idioekologija ili analitička ekologija) proučava jednostavne odnose na idiolološkom nivou. posmatrajući jedinke. vlažnost. Svi ovi činioci 66 . tako i biljke. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (grč. klima. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava životne potrebe. narod). Razdvajanje biljne od životinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojećih odnosa u prirodi. svetlost. biofizikom i dr. Prvi stupanj proučava skupove jedinki iste vrste. Pošto uključuje i neživo. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. drugi organizmi – kako predatori. Ona. Otac moderne ekologije. Sinekologija (sintetička ekologija) u istraživanjima primenjuje sintetički postupak. Hegel je ukazivao: »samo ona svest koja je tek prekoračila životinjski nivo ima kao osnovni sadržaj takvu žudnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom. pa se ovaj organak zove biocenologija. tj. ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. simbionti. Na život svakog organizma utiče živo i neživo okruženje (temperatura. koji uključuje tri stupnja. mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija.). već interdisciplinarna. faktori zemljišta. prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. geohemijom. Naućna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. ekologiju smatra vezom između prirodnih i društvenih nauka. koji se ne ustručava od razaranja«. pripadnici iste vrste i dr. populus = populacija. odnosno biocenoze. Postoji još nekoliko sinonima koji se ređe koriste.

=lopta).se označavaju kao ekološki faktori. tj. jezera. odnosno donje slojeve atmosfere (10 – 12 km u visinu). živa bića su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljašnjom sredinom.tehnološkom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma štetno dejstvo po prirodnu sredinu. takozvanu troposferu. sumpora.=život. 67 . Naučno. ZAGAĐENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva. biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem. postalo univerzalni problem. Kao otvoreni sistemi. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i čovekov opstanak. populacija kao skup jedinki jedne organske vrste. u atmosferi se povećava količina: ugljen-dioksida. Ona obuhvata čitav naseljeni prostor na Zemlji (bios grč. NIVOI ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA Mogu se izdvojiti četiri osnovna intergaciona sistema: ćelija kao organski kompleks makromolekula. vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode planete Zemlje. vremenom. sfera grč. višećelijski organizam (jedinka) kao višećelijski kompleks. biocenoza ili životna zajednica kao integrisani sistem većeg broja populacija različitih organskih vrsta. između kojih se vrši materijalna razmena. ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje živu (biocenozu) i neživu komponentu (supstrat na kojem zajednica živi – biotop). ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagađenje počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi. prateća infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. azotnih jedinjenja. hidrosferu do najvećih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km. tehnosfera predstavlja ljudska naselja. Taloženjem sumpora i azota nastaju kisele kiše koje ugrožavaju tlo. reke i šume.

pa i čoveka. Izradnjom autoputeva i naselja se povećava buka i koncentracija ugljen-dioksida. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naročito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. već i narastaju i dobijaju globalni karakter. modernija i kompleksnija shvatanja o zaštite prirode.ZAGAĐENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nužno su morala da proisteknu i drugačija. u kojima je na izvanredan način izraženo dijalektičko jedinstvo žive i nežive prirode. Pored toga. zaštita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. čini se da vrste biljaka i životinja do sada nikad nisu bile tako ugrožene kao danas. u krajnjoj liniji i o biogeosferi. pri tom zagađujući vodu i povećavajući njenu potrošnju. problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih površina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. Zagađenje života u morima može vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim će proizvodnja kiseonika biti obustavljena. shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu. Šta više. u ne tako davnoj prošlosti. došlo se do veoma značajnog zaključka da uništavanje vrsta znači istovremeno i osiromašenje svetskog genofonda. ZAGAĐENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava. Danas. Naprotiv. koji zrači i po sto godina. Sve više se smanjuje kvalitet i količina vode koja je potrebna za egzistenciju živog sveta. zahvaljujući ekologiji. Ne samo to. Krčenje šuma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. ekološki način inkorporirane. Naravno. sve to ne znači da je zaštita retkih i ugroženih vrsta danas manje aktuelna. Sve ovo dovodi do negativnih promena u čovekovoj sredini koje sa naučno-tehnološkom revolucijom. Čak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada. U zemljama u razvoju se krči šumski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora. 68 . da živu prirodu čine ne samo pojedinačne organske vrste već i biocenoze u koje su organske vrste na specifičan. ne prestaju. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnoloških procesa. kao celini. problem zaštite žive prirode shvatao se pre svega kao zaštita retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. što je stvar krajnje štetna. u kojoj je sve na određen specifičan način povezano. Ova kvalitativna promena bila je omogućena saznanjem da je pre svega. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Nekada. što se negativno odražava na rast biljaka i životinja.

Sada se uvode mnoge ekološke norme koje moraju poštovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se čistije, zelene tehnologije, vrše se prečišćavanja otpadnih voda, zagađenog vazduha, recikliranje iskorišćenih proizvoda i druge akcije kojima se pokušava, kroz održivi razvoj, redukovati zagađenje i unaprediti životna sredina. ZAKLJUČAK Ekologija je oduvek bila prevashodno biološka nauka, što proističe već iz same njene definicije, koja je opšte prihvaćena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom živih bića prema spoljaćnjoj sredini. Međutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljašnjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraživanja mora uključiti i elemente nežive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljište i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo biološka nauka već i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na živim bićima. Sa obzirom na svoj predmet istraživanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najvećoj meri povezana sa pitanjem zaštite, obnove i unapređivanja spoljašnje životne sredine, pri čemu je od posebnog značaja njen interes za odnos čoveka prema toj sredini i odnos te sredine prema čoveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven način profesionalno bavi problemima životne i uopšte spoljašnje sredine, i čovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolaže daleko najvećom sumom znanja i činjenica o problemima spoljašnje sredine, što znači problemima njenog očuvanja (zaštite), obnove i unapređenja. LITERATURA Veljović, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Janković, M. (1994): Razvoj ekološke misli u Srbiji. str.183-193. Pešić, S. (1996): Ekologija i geografija životinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH ŠUMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove šume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 – 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih šuma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godišnje; godišnje temperature su od 5-8°C, a u doba vegetacije 10-14°C. Jela ne podnosi letnju sušu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoće u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip šume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazeći se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekoloških faktora učinio je da ovaj pojas planine postane utočište mnogim vrstama iz nižih i viših pojaseva. Mnoge čiste planinske bukove šume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korišćenja i seče jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veću istorijsku starost bukovo-jelovih šuma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smrča se postepeno spušta iz višeg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove šume gde formira mešovitu zajednicu smrče, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivšoj Jugoslaviji bukovo-jelove šume zauzimaju najveće površine na krečnjaku u dinarskom području Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutrašnjosti zemlje i jugo-istočnim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeđim zemljištima lake ilovače. Bukovo-jelova šuma u Srbiji naseljava pretežno severne strane masiva, često izvorišne čelenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove šume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, Šari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Goču, Tari. Floristički sastav - U spratu drveća i žbunja najčešće vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim šumama postiže najveći stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smrča se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove šume na Goču su interesantne i vrlo raznolike zbog složenosti reljefa, različite geološke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljišta iz ove šume spadaju među naša najproduktivnija šumska zemljišta, čija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanović je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih šuma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Goču, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljištu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izložene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najteži uslovi za život jele, zemljište je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove šume razvijene na krečnjačkim stenama i predstavljaju najznačajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova šuma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloženosti naše strane masiva severu i zapadu i velike razuđenosti reljefa. Jela je bila šire rasprostranjena u prošlosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krečnjaku potkovičastog vlažnog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i mečje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istočnim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35°. Karakteristično za ovaj masiv je sve veće prodiranje smreče u bukovojelove šume ili formiranje smrčevo-jelovih šuma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana čistim planinskim bukovim šumama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove šume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove šume već dominiraju smrčeve i smrčevo- jelove šume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smrče U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike veće u ovom tipu šume na celom prostoru od Plješevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smrče je ograničena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove šume određuje vrsta Abies alba-jela svojim ekološkim dijapazonom. Smrča se održava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujući zaštiti koju joj pružaju jela i bukva. Ovaj tip šume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrčevo-jelovog tipa, i bliži je predačkom lišćarskočetinarskom tipu šume refugijalnog pojasa naših planina. U Srbiji prosečni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas šume smrče, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istočnoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pružaju se do 1600 m n.v.. Zemljište na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem šumske prostirke od lišća bukve, visoko produktlvno. Floristički sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zečja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postižu optimalni prirast u visinu i debljini na čitavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove šume izgrađuju

71

Poa alpina. Proređene šume bukve i jele. Rtnju. Festuca fallax. a loših bukovih šuma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku. Degradirani. I Bromion erecti čije su edifikatorske vrste: Pančićia serbica. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih šuma na Dinaridima je izgrađena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Pančićion Lakušić. jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prečnika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu.poseban pojas na planinama od Balkana. Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). Carum carvi. Lilium bosniacum. Knautia sarajevensis. nosorog Tichorhinus antiquitatus u trećoj interglacijaciji. Staroj i Suvoj plamni. Goliji. U glacijacijama životinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas žive na severu Evroazije: irvas. čiji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od čistih bukovih. Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat životinjski svet: nilski konj je živeo kod Postojine u drugoj interglacijaciji. Malo se radi na zaštiti ove mešovite šume od seče. Bison 72 . Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenščikova. Polygonum bistrota. Primula intricata. I u Srbiji su se zadržale nedirnute prašume sa ogromnim stablima smrče. mali fragmenti čistih. Njihov životinjski svet je u sinekološkom pogledu mnogo manje poznat od biljnog. Leontodon autumualis. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu čine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum). Alchemilla vulgaris. i bukve. Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). Gulo gulo-žderonja. Orchis sambucina. Smanjuju se površine mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. Campanula patula i dr. Svaki poremećaj odnosa bukove i jele u šumama vodi poremećaju čitave stukture šume i snižavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Antoxantum odoratum. repens. jele i smrče je imperativ za praksu. na Goliji. ŽIVOTINJSKI SVET BUKOVIH ŠUMA Životlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih šuma. Stanje bukovo-jelovih šuma Srbije: Smrča i jela se danas maksimalno eksploatišu iz bukovo-smrčevih. bukovo-jelovih i bukovo-smrčevo-jelovih šuma. T. Trifolium pratense. Cynosurion Tx. preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju prašumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrčama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. Jastrepcu.

Caliginosa caliginosa. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takođe potrošači lišća: biljne vaši koje se hrane sokom drveća i drugi insekti). Doflelni. Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvođače organske materije-producente. Njima se pridružuje čitav niz predatora (ptice. lešnici i drugo semenje koji sadrže dosta hranjivih materija. attemsi. pa je i životinjski svet bogat. Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekološki bitno različite. Danas na velikim prostranstvinia listopadnih šuma u Evropi živi oko 4. Vejdovskyi. U okolini Ražnja: Allobophora rosea. U bukovim šumama Kragujevačke kotline obitava najmanja šumska asambleja surlaša (22 vrste. U bukovim šumama Rtnja: Allobophora rosea. pećinska hijena ali i veliki tetreb. D. Bukova šuma pruža obilje hrane. vuk. mamut. lisica. a često i rovčice. izdanci i stabla drveća služe mnogim životinjama kao hrana. Ostalasium lacteum. Allobophora leoni. I u višim spratovima sume životinjsko naselje je raznovsno. A. Sve te životinje tla. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta. a to su mnogobrojne materije. Gljive su takođe važan element ishrane mnogih životinja. tako i u unutrašnjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae. A. Ispod sloja opalog lišća žive prave životinje tla: valjkasti crvi. Proctodrilus tuberculatus. sklonište ili lovište. a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola. kao i ose drvenarice). U bukovim šumama Goča nađene su vrste: Dendrobaena jastrbensis. Tim životinjama se hrane grabljivi beskičmenjaci. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlažu organsku materiju. i danas već izumrele vrste: runasti nosorog. Posebno je bogato naselje koje se razvija u šumskoj stelji i u gornjem sloju zemljišta. mnoge artopode. pljosnati crvi i gliste. koje se hrane lišćem.mokrice. U bukovim šumama karakterističan tip životne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (životinje koje se veru po drveću listopadnih Balkanskosrednjeevropskih šuma). Životinjsko naselje se raspoređuje po spratovima. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda. i to kako na površini stabla i lišća (gusenice velikog broja vrsta leptira. 57 jedinki). Sveže lisće. Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. D. Lumbricus rubellus. orasi. Gliste rijući zemlju uvlače mrtvo lišće i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. među kojima i grabljivi insekti). Leming. 73 . Ovibos moshatus-mošusno goveče. pećinski medved. Cerambycidae.000 vrsta životinja. Osnovna hrana većine životinja su žirevi. polarna lisica. stonoge i skokuni ili su grabljivice. jer prerađuju uginule biljke i životinje u sićušne delove pripremivši ih tako za milione bakterija i gljivica koje žive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. jazavci i ptice insektojedi. a i mnoge druge bitni su elementi održavanja ekološke ravnoteže u šumama. a Acalles capiomonti geofil. Njima se hrane biljojedi. Anobiidae i Ipidae. fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekološkom pogledu. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka .bonasus-bizon. pretežno fitofagnih insekata.

Canus lupus. jazavac-Meles meles. u istoriji je živeo Bison bonasus-zubr: od nepreživara divlja svinja-Sus scrofa se sreće češće nego u drugim biotopima. Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sreće češće nego u drugim biotopima. Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom čitave zime ali isključivo na onim mestima i delovima drveća koji su van snega. Neke vrste usporavaju svoje životne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodične migracije šumskih životinja. U bukovim šumama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka. ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja skloništa. avelanarius-lešnjikar i dr. Pred početak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata. U ovoj zoni živi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-običan zec. Najtipičniji carnivor je divlja šumska mačka-Felis silvestris. sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u proleće i jesen. I krupnije životinje migriraju pred početak zime u susedne submediteranske šume ili dalje. Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge). Od mitoloških glodara najčešća je riđa šumska voluharica-Cleth-rionomys glareolus. tako da zimi ne love. Apodemus silvaticus-običan šumski miš i Apodemus flavicollis-žutogrili šumski miš. posebno fitofaga. vrste koje ceo svoj život provode u bukovim šumama (ne migriraju) na različite načine provode zimu. Castor fiber-dabar. elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved. slepi miševi). Lepus timidus-beli zec.Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora većih fluktuacija brojnosti mnogih šumskih insekata. preovladaju danju aktivne forme. gde šumska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonište za sitnije oblike. dok su noću aktivne samo grabljivice i neki glodari. Martes kuna-kuna zlatica. Od sisara za ovu zonu su karakteristični od preživara: Cervus elaphus-crveni jelen. Od krupnijih životinja. Muscardinus a. kičmenjaka. Kod insekata je veoma izražena zimska diapauza. Sciurus vulgaris-veverica (element tajge). stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traženja hrane u toplijim zimskim danima. a česti su i vuk. koje ipak mnoga živa bića prežive pod zaštitom snežnog pokrivača. Akvitet sitne šumske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova. lisica. stonoga. Ova pojava je najizraženija kod ptica. Capreolus capreolus-srna. druge vrste provode zimu u aktivnom stanju. Fauna bukovih šuma je vrlo bogata. Najkarakterističniji stanovnici ovih šuma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh. Elyomys quercinus-vrtni. Među životinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne. 74 . Što se tiče aktivnosti životinja.

Ptičje gnezdo je stalno prebivalište niza malih beskičmenjaka koji u njega dođu pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Regulus regulus-kraljić. Phylloscopus sibilatrixšumski zviždak. Hicraaetus pennatus-patuljasti orao. Rhodeus-gavačica. Češće nego u drugim biotopima sreću se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. Bufo viridis. Salamandra salamandradaždevnjak. Vipera berus-šarka i dr. Druga sićušna živa bića se služe pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-živorodni gušter. Bombina bombina-crveni mukać. Preko teritorije ovih šuma se sele mnoge vrste: Turdus musicus. Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra. Columba oenasgolub dupljaš. Phylloscopus collybita-zviždak. kečiga). deverika. Tetraster bonasaialeštrka. Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae. Natrix natrix-barska zmija. vaš-Cuclutogaster. Phylloscopus trochiliszviždak kovačić i mnoge vrste plovuša. i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka. Ornitofaunu karakterišu vrste: Strix aluco-šumska sova. ujedno su i domaćini drugim živim bićima. Ovde se češće nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos. Carduelus spinus-čižik. a prisutna je i krtica Talpa europea. Parus major-obična senica. Rana dalmatina-šumska žaba. Alytes obstericans-primalja. Parus caeruleus-senica plavić. pantljičara u probavnom sistemu. Falco columbarius-mali soko. Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna žunja. ili se zavlače u mišiće i oči. Pyrrhula pyrrhula-zimovka. Sylvija atricapilla-crnoglava grmuša. grnja-Joubertija microphyllus. moruna. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug.Od insektivora najbrojnija vrsta je običan jež Arinaceus europaeus. neki su paraziti i žive u krvi. Picus canus-siva žunja. Parus palaustris-siva senica. ovčja vaš-Melophagus ovinus. buva-Ceratophyllus hirundinis. Na njihovom telu i u njima živi mnoštvo beskičmenjaka. ptičja muvaOrnithomya avicularia. C. flammea (retko). Leuciscus cephalus-klen. Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak. 75 . Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjača. Buteo buteo-mišar. Anguis fragilis-slepić. Erithacus rubecola-crvendać. Tu su vrste Dilepis undula-pantljičara. Element tajge je vrsta Bufo bufo. Fringilla montifringilla-severna zeba. Ptice osim što su deo nekog većeg ekosistema. Emberiza citrinella-žutovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih šuma iz nizija da bi se tu razmnožavale po drugi put u toku leta. Turdus ericetorum-drozd pevač. Bombicilla garrulus-svilorepa. Rana esculenta-mala zelena. Turdus viscivorus-drozd imelaš. Laceita agilis-šumski gušter. Rana ridibundavelika zelena.

Za vreme zime asimilacija je praktično ograničena na sloj mahovina. Tako se danas. Ch. surlaši-Curculionidae. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH ŠUMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: prolećni. nigromaculatis. sedefasti šarenjaci: Brenthis ino. a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale. Eosentomon transitorium. 76 . Ch. satir-Minois drias.biguttulus.Od beskičmenjaka najbolje je proučeno rasprostranjenje skakavaca. U jesen dolazi do opadanja lišća i iščezavanja prizemne flore.insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon. Chorthippus longicornis. Uporedo je išlo neprekidno proređivanje i uništavanje bukovih šuma od strane zemljoradnika i stočara.decipiens. plavac-Lysandracoridon. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu . Omocestus viridulus. A. Trbušani nađene su Compodea i Jaryx. Najpre Rimljani. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. Pod nešto slabijim uticajem čoveka su bukovo-jelove šume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. Sokolići. na staništima brdske bukove šume razvija ne samo sekundarna već i tercijalna vegetacija okopavina. Campodea Svensoni. Gomphocerus rufus. Classiana dia. Od ostalih beskičmenjaka . a zatim Turci su na primitivan način eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i ćumura. strništa i smetlišta. Lista zatim sprat žbunja i naposletku sprat drveća. Odontopodisima ventralis.arcensis-poljski i C. O. Limenitis camilla. odnosno njenih nadzemnih delova. brojne bube listare-Chrysomelidae.dorsatus.albomarginatus. Ekološki smisao tih promena leži u smanjivanju transpiracione površine. čija toplota zrači u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore.coriaceus-kožasti.balcanicum. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris. U ovim šumama se sreću Stenobothrus lineatus. Stauroderus scalaris. pobuđene zagrevanjem šumske stelje. A. Mecosthetus grossus.brštenjem mladih lastara i mladica bukve onemogućavala je obnovu šume. letnji i jesenji. Na svojoj gornjoj granici bukva je uništavana i potiskivana naniže zbog stalne težnje za dobijanjem što većih površina pod pašnjacima. S. Saturnia pavonia. Preljina. ljubičasti car-Apatura iris. Sa porastom temperature u proleće. Ch. ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH ŠUMA Znatne negativne promene u bukovim šumama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba. Najbolje je izražena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih šuma. lepa strižibuba Rosalia alpina. ugaženih staništa. U bukovoj šumi na lokalitetima Konjevići. U brdskim pojasevima usled stalne težnje čoveka za proširivanjem obradivih površina pored ostalih šuma stradale su i bukove šume. Devastacija je bila najveća na donjoj i gornjoj granici bukve. obrubljeni crnacErebia medusa. prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke. Od tvrdokrilaca su karakteristični trčuljci Carabus: C. Chrysachraon dispar.

o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanačko poreklo).Tako da danas imamo pojavu stalnog sužavanja pojasa bukovih šuma . Veratrum tip-sa čemerikom. sa različitim edifikatorskim vrstama. Na mnogim našim planinama čovek je krčenjem šuma doveo čitave komplekse zemljišta do potpune erozije. Higrofilno . u interesu našeg šumaratva je podizanje novih bukovih šuma.-Bl. Festuca tipsa vlasuljom. los. Tilia tip-sa lipom. Sesleria tip. 1933. U Hrvatskoj Caluna tip. pažljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanačke šume. Pošto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanačku moć. Luzula tip-sa luzulom. a gornja spušta sve naniže. Prilikom pošumljavanja ili unošenja bukve u različite sastojine treba voditi računa o ekološkim osobinama staništa. gepard. Na Kavkazu je do 1918. 1931. Najveću produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih šuma. 1953. 1943. Senecio tip.Br. Planinske zajednice zeljastog ili žbunastog karaktera. zeljaste ili žbunaste.frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i žbunova. Floristički sastav svih ovih degradacionih tipova je karakterističan ali nepostojan i svi imaju specifične sukcesije i dinamiku. divlje goveče tur.-Bl. među kojima i lav. kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala. U praksi. Erica tip i dr. 77 . Preterana seča i uništavanje bukovih šuma kao specifičnih biljnih zajednica nosi sa sobom i iščezavanje mnogih životinjskih vrsta koje su prilagođene upravo na tu mikroklimu bukove šume. Pteris tip-sa bujadi. Obuhvata planinske Fitocenoze. zubr i tigar.ADENOSTYLETEA Br. Njihov značaj za čoveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO . a nešto manju biocenozu montanih bukovih šuma. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br. U Srbiji. godine zbog uticaja čoveka izumrlo 9 vrsta životinja. Red ADENOSTYLETALIA G. Vaccinium tip-sa borovnicom. i to ređe sreće se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov. dabar.donja granica se penje naviše. Et Tx. Sveza ALNION VIRIDIS Aich. 1921.-Bl. koje mogu biti od priličnog ekonomskog značaja. Alropa tip-sa velebiljem. Danas se može izdvojiti niz degradacionih faza bukovih šuma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom.et J.

).-Bl. progalama na obodima šuma i na šumskim požarištima. Oberd. Zajednice koje se javljaju na šumskim proplancima. U Srbiji su opisane tri asocijacije. Raspostranjena je naročito na požarištima. 1931. luzuleto-deschampsietosum flexuosae. Typicum. 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br. b) subas. 1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vukić. naročito na šumskim požarištima. na silikatnoj podlozi i zemljištu sa dosta kiselog humusa. Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. 1937. u pojasu četinarskih šuma. rasprostranjena na Staroj planini (Mišić et al. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica šleske vrbe i planinske jove.1950. 78 . 1963. bukovo-jelovim i molikovim šumama). Poznato je više asocijacija. Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur. Raščlanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. Epilobietim angustifolii. 1930) Tx. često čine gornju šumsku granicu.Obuhvata zajednice zelene jove. 1957. Obuhvata zajednice na oligotrofnom. et Prsg. Obuhvata zajednice na eutrofnom. je as. Najvažnija i najraspostranjenija među njima. To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis Čolić et al. Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933. dubokom zemljištu. koje se javljaju u zoni šumskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr. 1930 em. Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje. senecio-achilleetosum i c) subas. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. VEGETACIJA ŠUMSKIH POŽARIŠTA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx. u zoni šuma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. na većim nadmorskim visinama (naročito u smrčevim. obično kiselom zemljištu. Naročito je značajna i široko raspostranjena sledeća: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br. 1963. Mezofilna zajednica šumskih oboda.-Bl. vegetacija šumskih progala i šumskih požarišta. pretežno na silikatnim stenama i svežem zemljištu.

na plitkom zemljištu (blokovi stena izbijaju na površinu). Javlja se na vlažnim mestima.Salicetum mixtum Vukić. SUKCESIJE VEGETACIJE NA ŠUMSKIM POŽARIŠTIMA I ČISTINAMA Jedan od uzroka koji narušavaju složenu strukturu šume i uslove njene sredine ili njenog staništa (njenog fitoklimata) jesu šumski požari.Brachypodietum pinnati Vukić. c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca. To je termofilna zajednica požarišta na staništu šuma crnog bora.Rubetum to mentosae Vukić. na krečnjačkoj podlozi. Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne žbunaste zajednice.Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula). Asocijacija Luzuleto . 1949) Oberd. 10 godina posle požara (Vukičevič. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. Javlja se na požarištima šuma munike (Pinetum heldreichii). 1950. na bogatom zemljištu. b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca. 1973. alkalne reakcije. naročito u šumama izgrađenim od četinarskih vrsta drveća u višim predelima. c) facijes rubosum (hirta) . sa dosta humusa. Utvrđena su četiri facijesa. 79 . na plitkom zemljištu . Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) . To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela.Dosta je raspostranjena na požarištima i praznim prostorima brdske bukove šume (Fagetum montanum). Javlja se na požarištima šuma bora krivulja (Pinus mughus). Nađena je na Goliji (Gajić. to ćemo se podrobnije upoznati sa posledicama požara na šumskim staništima. 1965. 1965. na serpentinskoj podlozi. nitrofilnog karaktera. kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom šumske vegetacije na požarištima. 1941. 1965). koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle požara (Vukičević.Menthetum thymifoliae Vukić. Asocijacija Telekietum speciosae Treg. Javlja se na požarištima šuma omorike (Piccetum omorikae). U Srbiji se sreću dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) . 1989). počev od prve godine posle požara do "stabilnog" stanja. alkalne reakcije. S obzirom da su oni česta pojava u našim šumama. 1965. b) facijes epilobiosum angustifoliae.planinskoj crnici. 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae. Izdvojena su četri facijesa. Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. u blizini rečica. 1965. Na ruderalizovanim staništima. Asocijacija Calamintho (acinos) . d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum.

kalijuma. Posle šumskih požara nastupaju određeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije. U prvom slučaju bitno se menja šumska mikroklima. sagorevanjem organskih materija. Ovde nas interesuje drugi slučaj. smanjivanje relativne vlage vazduha itd. i to kako u pogledu izmena koje se događaju na samom staništu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim. Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljišta. Pod uticajem šumskih požara koji uništavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanišni uslovi. na slučajeve kada šumski požari zahvate organogena zemljišta koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljište). Bitno je da se zemljište zaštiti što pre od erozije. pre svega. 1955) mogu prikazati shematski na sledeći način: 80 . dok u drugom slučaju šumsko zgarište dobija svojstva otvorenih staništa. pa je često potrebno da prođe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje.od prvih. koji se po Tregubovu (1941) i Glišiću (1950. Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela. već prilikom požara. Isto tako. jer odlazi u atmosferu. bilo prirodnim ili veštačkim putem. To su pretežno borova staništa. što se naročito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojačavanje amplituda temperatura u zemljištu i prizemnim slojevima vazduha. i tada vrlo često čitavo zemljište nestaje u požaru. Najvažnija neposredna posledica požara je sagorevanje šumske prostirke i humusa iz površinskih slojeva zemljišta. a posledice toga su promene u reakciji zemljišta u pravcu alkalnosti i prevođenje u rastvorljiv oblik velikih količina kalcijuma. azot uglavnom bude izgubljen za zemljište. od vrste požara zavisi da li će sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni požar) ili će on sasvim nestati pod uticajem požara (visoki požar). onda je na takvim staništima šuma kao vegetacijski tip trajno uništena s obzirom da je erozija zemljišta uvek propratna pojava. Isto tako. magnezijuma i fosfora. dolazi do znatnijeg oštećenja zemljišta. izmenjenim staništima. Ovde će biti upravo reći o ponovnom razvoju ili sukcesiji šumske vegetacije . koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biološkog kruženja. Ako su u pitanju padine sa izraženijim nagibom. Ovo se odnosi. Štetne posledice šumskih požara mogu biti u znatnoj meri ublažene ako dođe do regeneracije šumske vegetacije. inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je šuma bila pre požara. povećanja evaporacije vode.Od intenziteta šumskog požara zavisi u kojoj će meri biti izmenjene stanišne prilike ili drugim rečima.

dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije šumske zajednice. što zavisi od uslova staništa. često dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili čak i do inicijalne šumske fitocenoze. dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljišta pojačava se njegova skeletnost. Međutim. Međutim. Inicijalne šumske fitocenoze mogu biti raznolike. prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium). da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. 81 . i u tom slučaju javlja se pionirska fitocenoza breze. U slučaju da stanišni uslovi ne omogućavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko požarišta. nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajućih vetrova).Početni stadij razvoja šumsle vegetacije posle požara Odmah nakon požara. ako požarište leži na strmim padinama. označena po Glišiču (1950) Betuletum. u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. Ali. koja odgovara ekološkim uslovima toga područja. koje doprinose popravljanju uslova zemljišta. Ako su ekološki uslovi povoljni. u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S. fitocenoza jasike (Populetum tremulae). Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) šumskih fitocenoza naseljavaju se vrste drveća sa većim stanišnim zahtevima i. Posle toga. pa će se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem. koja dominira na svim površinama gde su pre požara bile sastojine šumskog drveća. preko jednog ili više stadija. u povoljnim uslovima. onda će se razviti tipična fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum. preko jednog stadija vrsta Rubus (u višim područijima pretežno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske šumske fitocenoze.nigra). onda će se pojaviti. na ovakvim padinama ne može se uvek očekivati nalet semena breze. preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta. Ako su uslovi staništa povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula). u višim predelima postoji ponekad između stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan međustadij. sa znatnijim udelom ive.

jačih vetroizvala i čistih seča (prema M. Ove promene odvijaju se neprekidno. smrče i jele (bukve). pionirskih vrsta na požarištu dominiraju duže vreme heliofitne vrste. posle požara. Tek kasnije. ne obuhvatajući još one složene procese u dinamici razvoja šumske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze. u početku sa 82 . sastavljene od heliofilnih vrsta drveća. Glišiću. inicijalne stadije razvoja vegetacije posle šumskih požara. što ima posledice i u mikroklimi staništa. koje sve više dobijaju mezofitni karakter. kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje. glavnom. Očito je da posle naseljavanja prvih. koje su sa manjim životnim zahtevima. naseljavanjem belog bora i smrče. nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drveća i uopšte strukture sastojine. 1955) Ovaj.Shema razvooja šumske vegetacije van dohvata plavne vode. počinju da dobijaju sve više sciofilnih elemenata. U sledećoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u višim planinskim predelima.

u pojasu brdskih šuma bukve (Fagetum montanum). 3. Na požarištima u Srbiji. posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija . jačih vetroizvala i čistih seča u regionu šume bukve i jele na triaskim krečnjacima (prema V. sa znatnijim udelom šumskih vrsta drveća. stadij Populus tremula. kasnije sa usporenim . Stefanoviću.ispoljenim dinamizmom. stadij vrbovice (Epilobium angustifolium).sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza. stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca. koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. 4. Vukićević je (1961) utvrdila sledeće sukcesivne stadije. 2. stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle požara). čije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. POPULO – BETULETUM typicum (Glišić) Shema razvoja vegetacije posle požara.zajednica brdske šume bukve. U našem konkretnom slučaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). 1960) 83 .

Beograd 1997. 10. Kragujevac. 3. a u drugom slučaju preko zajednice lučkog jasena i crne jove. jer u prvom slučaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze. 7. Srbije . I. erythronietosum).Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kragujevac. Juniperus communis. LITERATURA 1. monografija. u prvom redu tipa zemljišta. Genista germanica. Srpska akademija nauka i umetnosti. 2. Diplomski rad: Kišne gliste Rtnja. gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris. Anka Dinić. Snežana Pešić: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaša (Coleoptera. Curculionidae) Kragujevačke kotline. Branko Karadžić: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. Kragujevac. Biološki institut N. gde se javljaju više higrofilni elementi: Lycopus europeus. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke. Goran Andrić. "Svetlost". Vijislav Mišić: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium). institut za bioliška islraživanja "Siniša Stanković" Beograd 1998. Slavica Milović. regresija i progresija vegetacija će se odvijati različito (Ziani. Lopatin i S. Diplomski rad: Kišne gliste okoline Ražnja. Agrostis alba. Slađana Levajac. Genista elata i dr. Univerzitet u Kragujevcu. Progresivni stadiji razlikuju se takođe. koji vodi ka vrištinama. Kragujevac. Ljubljana 1995. Kragujevac 1997. novembar 1992. 84 . Diplomski rad: Kišne gliste Stare planine. K. Kragujevac. decembar 1998. Kragujevac. Momčilo Kojić. novembar 1999.Za kontinentalna područja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena šuma hrasta. div. Vojislav Mišić. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela Čačka. 6. Danijela Đordević. Goranka Anđelković. 1957). I knjiga. Vitomir Stefanović: Fitocenologija sa pregledom šumskih fitocenoza Jugoslavije. 9. Univerzitetski udžbenik. odeljenje prirodno-matematičkih nauka. caricetosum pilosae). D. nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas. zavisno od stanišnih uslova. decembar 1992. Beograd 1957. Pteridium aquilinum. januar 1999. 4. april 2000. OOUR. 11. Nikola Vukićević: Vegetacija Srbije II Šumske zajedince I. Branislav Jovanović. Diplomski rad: Kišne gliste Goča. Sarajevo 1986. Juncus sp. pašom. prirodno-matematički fakultet.posebna izdanja. Na površinama gde su šume degradirane steljarenjem. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva. Sanja Denković. 8.R. 12. Ranka Popović. 5. Agrostios vulgaris i drugi na močvarno oglejenim zemljištima (subas. sečom drveta.

kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.Tehnološki . optimizacija procesa. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume..8 kilograma otpada.Svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada.Zbog toga se možemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna “zemlja kontejner“? Osećaj za čisto i lepo je već odavno izgubljen. Razbacano đubre je postalo deo “normalnog“ životnog prostora. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje.Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline .Efikasna kontrola .svako od nas u proseku napravi oko 0.Veliki deo starih stvari može ponovo da postane upotrebljiv materijal.međutim nije sve što završi u kanti za smeće otpad koji mora da se spali ili odloži na deponiju.Upravljački ..Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada .Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture. -Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom. a to su: .ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu.Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti . Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. izvorima otpada.Sakupljanje. transport.Smanjenje rizika i opasnosti .Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: .Ekonomski .Reciklaža i iskorišćavanje .Od strane javno komunalnih preduzeća prikupi se tek nešto više od polovine. Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smeća i njegovo adekvatno odlaganje u reciklažu.Svakodnevno.Ekološki .Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Nadzor nad kompletnom strukturom. 85 .koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i završi na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru.

i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. 86 . vrećice sa tekućim sadržajem. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. bez neugodnih mirisa. . kateteri. . našeg Zdrastvenog Centra.Opredeljivati se za čiste tehnologije. otpad iz dela za izolaciju bolesnika.-. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. iskorišćavanje otpada. krv. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. . lancete.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. speculum.Zbrinuti sopstveni otpad.Potsticati sigurnost i zaštitu. fekalije. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga.Otpad se mora obrađivati i odlagati . Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: . neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. iskoristiv kao izvor energije. epruvete. ostatci hrane.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. obdukcijama. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. . Šansa naše kuće je velika.) sonde rektalne i gastralne. smrvljen. hiruški otpad. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. vaginalne sonde i ušni levčići. Napravićemo nešto naše.Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. ampule idr ). previjanju rana. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu.Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. kao i sekundarne sirovine. Infektivni otpad koji se može obrađivati: Otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. petrijeve šolje. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. suv. skalpeli. neprepoznatljiv. špricevi. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). urin . Obrađeni otpad mora biti sterilan. otpad iz dela za dializu. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. delovi opreme. sistemi za infuziju. plazma.Podržavati procese reciklaže. . materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima.

Ima svojstva jednaka onima koje ima klasični dizel dobijen iz mineralnih ulja. Današnji sve zahtevniji ekološki standardi. NOx ) -Upotreba viškova i otpada iz poljoprivrede. nije štetan za zdravlje. metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. nije opasan za zagađenje voda i vazduha.Zatim se usitnjava. sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima. Prerada uljane repice započinje čišćenjem i otklanjanjem nepoželjne primese za dalju preradu. Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela – pogače. preduzeća i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. šumarstva i industrije -Povećanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima. kao i obaveze smanjivanja emisije stakleničkih plinova daju snažan podsticaj njegovoj proizvodnji i korišćenju u evropskim državama. Biodizel nije lako zapaljiv. biljke. 87 . otpada i plinskog ( bioplin ) i tekućeg ( etanol. Ekonomičnost proizvodnje je naravno veća što je kapacitet veći. zaštitu državnih interesa. snabdevanje ruralnih područja. Svetski program korišćenja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i povećanu upotrebu ogrevnih drva. presuje pri čemu se dobija ulje i kruti ostatak – pogača. Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrđena tržišna pravila. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godišnje. Pri tome nastaje proces koagulacije belančevina i agromerizovanje kapljiva ulja u veće. zaštitu stanovništva i okoline. drvnog otpada. u kojima nema toplovodne ili plinske mreže. pa njegovo zagrevanje do 110˚C .EKOLOGIJA I DRUŠTVO I Gorivo budućnosti – biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praćenjem svih procesa razvitka tržišta u EU i usklađivanjem procesa uz zadovoljavanje svih međunarodnih zahteva sigurnosti. a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u određenoj smesi sa njim. U studiji se opisuje presa za porodična gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese većih kapaciteta od 100 t. Sledi podgrevanje materijala. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekološki prihvatljiv način -Smanjenje emisije stakleničkih plinova i drugih zagađivača ( SO2. Biodizel je metilni ester repičinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. slame.

Dakle. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja.u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. biorazgradiv i manje iritantan za kožu u odnosu na mineralni dizel. Biodizel gorivo uspešno je prošlo test na vozilima. godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva. Biodizel ne oštećuje dizel motore. Temeljni razlozi za takvo naglo povećanje proizvodnje su poljoprivreda.Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s početkom prve naftne krize (1973 godine ) počinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogućnosti korišćenja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila. profitabilne proizvodnje i zaštite sredine. Dok je 1991. Goriva sa samo 0. i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. Nažalost. pa suncokret ( 12. okolina i celokupna privreda.4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. Naime.82 %). Uz tadašnji dokaz da se biljna ulja mogu uspešno koristiti dizelskim motorima. Naprotiv. jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila. Ovakva mešavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu.50 %). dok je s mešavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. Važno je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. Biodizel je neotrovan. Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. ali i goveđeg loja i starog jestivog ulja. Za ostvarivanje takve 88 . Poslednjih godina u većini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu održavanja čistijeg vazduha. Biodizel se proizvodi iz različitih biljnih ulja. najvažnija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82.5 – 5%) postižu se dobri učinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova. cilindra. te ponašanja dizelskog goriva u motoru. njegova visoka mazivost u poređenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje trošenje klipova. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. Za ostvarivanje ovog cilja nužna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda. Ipak. dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim količinama ( 1. čist biodizel se može prevoziti kao i biljna ulja. prstenova. slično kao što se aditivi dodaju mineralnom dizelu. Uz to je važna činjenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590. Zato mešavina sa malim procentom biodizela može u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva. postojale su i određene poteškoće. Važno je i to da će mešavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoći u sprečavanju od smrzavanja. u 1998. a maksimalna mazivost postiže se sa mešavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu.

Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korišćenja za pogon vozila. Nemački proizvođači vozila koji koriste biodizel ( UFOP. potrebno je uložiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta. putnička vozila VolksWagen AG – putnička vozila VOLVO Deutschland Gmbh – putnička vozila VOLVO Trucks Deutschland – teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) – traktori 89 . čime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajući nivo.strategije prerade nafte.putnička vozila Renault – putnička vozila Renault – traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH – putnička vozila Skoda Deutschland GmbH – putnička vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH – komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG.traktori Still GmbH – viljuškari Suzuki Auto GmbH Deutschland . 2001 ) Audi – putnička vozila BMW AG – putnička vozila Case – traktorska vozila Citroen Deutschland AG – putnička vozila Daimler Chrysler AG – Mercedes – putnička vozila Deutz AG – motori Farymann Diesel GmbH – motori Fendt – traktorska vozila Fiatgri – traktorska vozila Ford – putnička vozila Hanomag – Komatsu – tertna vozila Isecki – Traktori John Deere – traktorska vozila KHD – traktorska vozila Lindner – traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG – komercijalna vozila Massey-Ferguson – traktorska vozila Nissan – ciljuškari Opel AG – putnička vozila Perkins Motoren GmbH. potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstaći uvoz vozila prilagođenim za korišćenje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili niža za 10 % od cene mineralnog dizela što se postiže poreskom politikom informisati vozača i vlasnika vozila o prednostima korišćenja biodizela Novo područje zahteva istraživanja ne samo tehničke prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovništva.

obezbeđujući hranu za zoo planktone. Biljke onda rastu u velikoj meri. Morske životije pasu morsko dno. Koralni sićušno polipi oblikovani kao vršci polako se izgrađuju u višebojne strukture grebea koje su utočište za više od 2 000 vrste riba. kako bi to reklai više misteriozno. te se tako lanac ishrane nadograđuje. Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane. Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene šume – ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se diže hladna. hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. sićušnih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju različite struje. dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina. gde sunce može dopreti kroz plitku vodu do dna. a podvodni vulkani komešaju morsko dno. Ispod njih plivaju i odmaraju veće ribe. Tik ispod površine žive pitoplanktoni – mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz »staklene bašte« koji se oslobađa kada goriva poput drveta. morskih zvezda i crva. u čijem mulju žive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta. Ptice kruže nad njim. Dagnje se kriju po pukotinama. Ovde vrebaju ajkule čudnog izgleda i oktopodi koji čekaju da ugrabe mrtve životinje i biljke što doplutaju do dan okeana. Vetar stvara talase na površini. bojama i veličinama. 5 000 vrsta mekušaca i bezbroj drugih kraba. A još dublje od njih. Dalje od kopna. temperature se retko dižu iznad tačke zaledjivanja i jedina svetlost koja se može videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrače sićušne bakterije. U stenovitim toplim priobalnim područjima morske zvezde i lupari se bore za mesto. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima. između čestica 90 . Vodene šume obezbeđuju hranu i habitat za široki spektar morskih životinja. RAZLIČITI MORSKI EKOSISTEMI Topli plićaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale. a morska trava raste svuda gde se pronađe čvrsta površina za koju se može uhvatiti. Morske biljke i životinje se mogu naći u svim oblicima.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreću kako bi izbegle grabljivice. kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh. meduze plutaju po površini.SPASITE NAŠA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlače mora tako da se dobija plima i oseka. U temperaturnim zonama more i zemlja se često spajaju u vidu širokih ravnih muljevitih obala.). krabe se kriju ispod kamenja. sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode. Ova sićušna stvorenja služe kao hrana za ona veća. minijaturne životinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. nafte i benzina sagorevaju. a ribe kao što su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao što i ptice obleću oko drveća. a grupacije morske trave. a ribe koje žive na većim dubinama. kornjače i ptice selice posećuju takva mesta da bi se razmnožavale i hranile. Najveći deo morskog života se može naći blizu kopna. hvatajući se za stene asa stotinama cevastih nožica. more je.

lekove i minerale.mulja i peska. dok temperaturne obale čuvaju ravne površine mulja. helikoptera i satelita u odlučivanju gde će zabaciti svoje mreže koje mogu biti duge i do 65 km. Foke i kornjače su već značajno preeksploatisane. Brojke su sada u opadanju. oni neće biti u mogućnosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo.4 miliona tona. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada. i obezbedjuju hranu za mesečeve puževe. Malaziju. Lovci su već desetkovali većinu populaciju velikih kitova.5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu. a 1993 više od 4. a ravne površine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara. Brazil. već zbog toga što su zalihe riba niske. ova stvorenja služe kao hrana za ptice koje posećuju obalu. ptice koje hvataju školjke i sabljarke.5 miliona tona tovara je ušlo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu. možda. godine ribolovci su već izvlačili 97. USLUGE KOJE PRUŽA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu širom sveta. uključujući Australiju. ne zbog toga što ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi. Egipat. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plažama mediterna. Nigeriju i Trinidad i Tobago. dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i šljunak. Mora toliko pružaju brojne »nevidljive« usluge. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more može priuštiti doprinos od 100 miliona tona ribe godišnje. vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomoću aviona. Ali. More je skladište za hranu. kao na primer za ritsku šljuku. 1988. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida. Godine 1992 tek nešto manje od 18. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi – ostatak odlazi u preradu za životinjsku hranu i djubriva. Morska riba i druge životinje daju četrnaest procenata životinjskih proteina na svetu. ono što još više zabrinjava. Koralni grebeni su dosta uništeni zbog odlamanja za suvenire. 91 . školjke i krabe. A i siromaštvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je moguće ribe. Više od četrdeset zemalja. Morska obala je prvi izbor za odmor. jeste način na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoći u lečenju raka. Zauzvrat. slane močvare i peščane dine. U međuvremenu. Mangrovi i koralni grebeni štite tropske obale od oluja sa mora.

Bušenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice. Konstrukcija bušotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalači toksične hemikalije se izlivaju u more. U 20 veku počelo se sa lovom na kitove »desnice« pre nego što se prešlo na ogromne »plave kitove«. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste štetne metode kako bi povećali njihove male prihode. Komercijalni ribolovci često hvataju u mrežu drugu ribu i životinje slučajno. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit »minke« . lovci su prešli na manje kitove sa perajima. 92 . što komeša sediment i diže ga.dugačak 10 m – pa se čak i ova vrsta kitova smatra ugroženom u severnoj hemosferi. Kada se otkloni veliki broj grabljivica. tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. U 19 veku komercijalne kitolovačke flote su pobile ogroman broj kitova po imenu »Sperm«. Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je bušenje u toku. Potraga za naftom često podrazumeva i korišćenje eksploziva koji uništava lokalnu sredinu. a onda i na još manje morske kitove. U istočnom Pacifiku delfini se hvataju u mreže postavljene za tunjevinu. Ribolov uz pomoć dinamita. 1983. a on dalje guši grebene i na kraju ih ubija. Nafta truje morska stvorenja. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagađenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. Životinje se hvataju u takve mreže i neke se dave momentalno. Ona takođe otklanja izolaciju i plovnost. Naftni tankeri namerno puštaju nešto od njihovog tovara u okeane. Sada zahvaljujući kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo nešto manje od 1000. te velike ribe su obično grabljivice. Ribolovci često bacaju plastične mreže. druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miču. Drugi oblici zagađivanja i destruktivne ribolovačke metode su zapravo mnogo opasniji.Ribolovci obično počinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tržištu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu. godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjača su otplivala sa Meksičke obale Pacifika. zajedno sa svojim ribljim ulogom. a ribolovci u jugositočnoj Aziji izvlače retke mrmonje i kornjače. na primer uništava koralne grebene. Kada je ponestalo plavih kitova. čitav lanac ishrane će se poremetiti. uništava koralne grebene koji privlače turiste u ovaj region. koji se takođe oštećuju bušenjem i vađenjem.

Rizičan otpad 3.građevinskog materijala. Biomedicinski otpad ili bolničarski infektivni otpad.sanitarnog otpada iz našig kupatila i otpada sa ulice. KUĆNI OTPAD -Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. Kućni otpad (gradski otpad) 2. 93 .FOTO: ZLATIBOR. ČAJETINA (lični snimak) T IPOVI ČVRSTOG OTPADA -Čvrst otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1.

.sijalice....plastika.baterije.Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi. Na primer: -Rizičan otpad-biorazgradiv otpad (lekovi.toplomeri.staklo.) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka.) 94 .aluminijumskim folijama.farbe.kore od voća.. FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo u različite kontejnere prema vrsti otpada..) -Tvrdi otpad (metal.

.farbe. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima.otpadke u tečnom stanju kao i hemijske 95 . Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala.metali.sve što ima baterije.đubriva i pesticidi. RECIKLAŽNI OTPAD-Papir.lišće.. REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ČETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka.staklo. voće i povrće. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude. OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizičnim. OTROVNI OTPAD-Stari lekovi.sijalice..jer sadrze otrovne materije..plastike.sve hemikalije.FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA.plastika.životinje i biljke.toplomeri.dezodoransi.

. U industrijskoj proizvodnji.korozivni. i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksični.Industrijski otpad koji sasdrži stabilne materije kao što su:Plastika. mulj.i iritantni.kancerogeni. odlaže se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem.poljoprivredi.komunalnoj delatnosti.FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji ispušteni u životnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta života uz ugrožavanje ljudskog zdravlja.Industrijski otpad može biti čvrst. biljnog i životinjskog sveta.. šut i slično..energetici.guma.stakleni i porcelanski krš. 96 . tečan.

MAČVA 97 .FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATIĆ.

BOLNIČKI OTPAD -Bolnički otpad nastaje tokom pregleda,lečenja i previjanja ljudi i životinja,takođe i pri eksperimentima.Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,živa u termometrima i meračima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadrži makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja stručno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTIČNOG MATERIJALA UPSALA, ŠVEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVIŠTE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i još jeftina započela naš svakodnavni život.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadrže u sebi veoma otrovne teške materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LIČNI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOŽILI

100

CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUČNA ODEĆA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTIČNA KESA PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA VREME 100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAŠA N I K A D A !!! POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu.Firme koriste razne načine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septičke jame -Fabrika za spaljivanje 101 .MATERIJALI XRANA. sa porastom populacije količina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.

NEMARNOST ZA ŽIVOTNU OKOLINU. ZLATIBOR 102 .

a time izazivaju bolesti kod ljudi. a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dođu do deponije i tu obole. 103 .Otpad je dostupan i raznosi se.nepokriven je i nerazvrstan.životinja i biljaka.OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. DOMAĆE ŽIVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE -Otvorene deponije takođe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. jer se otpad ne razlaže. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti.

POŽEGA DEPONIJA RIBARSKA BANJA 104 .DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE.

Kada se odlozi jedan sloj. Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se najčešće uklanja infektivan otpad. FABRIKA NEMAČKA KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje.). 105 ..Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadrži DIOXIN i teške metale koji izazivaju teška obolenja (rak i dr..on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko.

jer se otrovi iz nje šire i zagadjuju zemlju i vodu. Kada se krater napuni nastaje tzv.biljke i životinje.baterija na kojima se izgradi parking ili nešto slično.DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. DEPONIJA SMEĆA NEMAČKA 106 .trujući ljude.Opasnost je kada otrovna baterija procuri.

RECIKLAŽA .Suština pojma reciklaža je smanjenje korišćenja primarnih sirovina – na taj način umanjuje se zloupotreba životnog prostora.One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. čak i od 75% do 85 % i značajno smanjuje troškove postupanja sa otpadom. 107 . Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju količina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i količine otpada koji se odlaže na Deponiju.manjeg korišćenja sirovina iz prirode.Problem je što u njima nema vazduha..SEPTIČKE JAME .Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja otrova do nekog vremena. a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo. istovremeno se smanjuje i količina otpada.. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklažom se dolazi do manjeg zagađenja prirode.

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ 108 .. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali “Gde sam ja sada?“ brzo ćete doći do odgovora.

Papirus je dobio ime po biljci istog imena..starih automobilskih guma.Na osnovu najlon kesa koje “Ukrašavaju“ krošnje drveća. čijim se sečenjem razmotavanjem dobija papirus. Već 1009. Italijani su našli način da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje. klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. jezera.. koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka. Najviše pored saobraćajnica. od biljke konoplje. tačnije u Italiji. a šume se sve više seku da bi se on napravio. Prvi papir se pravio u Kini oko 105.. mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga. Tu počinju veliki ekološki problemi. Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta. O naseljenim mestima sve što se naziva “ZELENOM POVRŠINOM“ – izgubilo je bitku! RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži.ali ne zaostaju ni obale reka i same reke. kartonskih kutija... i velike količine drugog otpada na osnovu ove strane..lako je zaključiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja ĐUBRE! Ima ga svuda. godine nove ere. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze. bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna. Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu. Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta. livade.razbacanih plastičnih boca. Godine 1719.poljane. a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira. a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima. godine počelo je pravljenje papira u Evropi. Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da 109 .

Proučavajući tehnologiju izrade papira odlučili smo se za onaj koji sadrži najveći procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira). radi odstanjivanja nečistoće i trunčica. Stoga se svi naši prozvodi izrađuju od dvoslojne talasaste lepenke. a onda joj se oduzima višak vode. www.ambalaza.). lepak.) recikliranjem starog. Zatim se ispire. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva međusobno slepljena papira. 110 . nastalih: pročešljavanjem šuma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i sečenje). boje itd. upotrebljenog novinskog papira. ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca.kraft kvaliteta . Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin. iz kojeg je odstranjena tinta.mikro E-val. Od čega se pravi novinski papir? Novinski papir se najčešće proizvodi od drvenih ostataka. Oblik i dimenzija vala direktno utiču na mehaničke osobine lepenke.ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira koja se danas nudi tržištu. a onda se dobijeni papir pušta u mašinu odakle izlazi namotan na velike kaleme. a upravo takav papir ne može da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze čiji procenat utiče na sam kvalitet papira. gips.com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. a jedan talasast. od kojih je jedan ravan. Isitnjena masa se kuva u hermetički zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kašu. naročito na elastičnost i otpornost na savijanje i izvijanje. – već prema vrsti papira). da bi se olakšao rast velikih i jačih stabala u nekoj šumi. Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjača (za lošije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire).

kupujemo i recikliramo.RUČNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbližimo sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova. Alat za pravljenje papira: .com Kako napraviti reciklirani papir? Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira: -Stare novine. boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo. recimo biljka kana.google. Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni. Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže.Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani između dve teške knjige Proceđeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba.Komad mrežice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veličine papira A4 .8 daščica dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) od kojih ćemo napraviti dva rama prema nacrtu .Čista plastična kanta .Mikser 111 . listova. Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja.Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na što sitnije komade ili iscepkana kutija za držanje jaja . Može se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari. Sav ostali neplastificiran papir i karton. Iskorišćene papirne salvete od ručka. UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: . Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu! www. izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu.

karton od kutije za jaja i slično potopite u vrelu vodu u čistoj plastičnoj kanti i ostavite je u tome par sati. dno potopljeno u supicu i najsporije moguće ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne.Sunđeri ili truleks krpe za sakupljanje viška vode koja curi . tako da supica poplavi ramove i uđe u donji ram. recimo spajanjem letvica tankim ekserićima ili lepljenjem lepkom za drvo i sušenjem koje traje jedan dan. Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili čvršći . pa na ovaj ram stavite onaj bez mrežice i poravnajte ih.Plastična posuda za mućenje . Ram sa mrežicom okrenite tako da mrežica gleda na gore. Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju.google.com Podignite ga ali samo toliko da je mrežica tj. ako nameravamo da pravimo puno papira.Stare novine . Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko će vam trajati!Jedan ram postavite na mrežicu za komarce presavijte mrežicu preko rama i učvrstite je na ram tako što će te je razapeti kucajući ekserčiće sa svih krajeva ivica mrežice na drveni ram kao na slici… Mrežica mora biti dobro zategnuta. www.. ili još bolje dva dana.Kada ste sve pripremili a stara hartija je odležala u vodi uzimajte po šaku toga dodajete u plastičnu posudu za mućenje i mutite mikserom više puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude ličilo na supu.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) .Ekserčići .Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mrežice.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) . Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se 112 .Velika plastična kadica ili lavor .mrežica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na više načina. Držite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu. Ako dodate previše toga mikser može pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor.

Pažljivo. Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cveće i lagano sunđerom pritiskajte da se sve ocedi. recimo cvet.google.ocedi. pa pokupite vodu sa donje strane mrežice sunđerom ili truleks krpom. Ne pravite predebeo papir! www. karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju. a to su: 113 .com AMBALAŽA OD PAPIRA I KARTONA www. obrnite sve to naopako. lupkajući nečim tvrdim u ram recimo malim čekićem odvojite ram od vašeg umetničkog dela i ostavite da se sve osuši! Koliko dugo će se sušiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji želite. Dok držite ram i fasciklu spojene. tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju. Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastičnom fasciklom.ekologija. školjka ili jednostavno ostavite četvrtast oblik.ba Papir. ali nežno.

Gornja strana natron – papira je obicno glatka. kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo . talasaste lepenke itd. kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalaže. Natron – papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze. Ova celuloza ima duga vlakna.papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova. a donja nije. kao omotni papir. Kao ambalažni materijal. mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi. parafinom. konačno stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku.vostani papir . pa se zato moze dobro lepiti. pa zato natron – papir ima dobra mehanicka svojstva. kada je 1310.pergament papir . i 2. sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira.mala zapreminska masa.parafinski papir . Na početku 20. Upotrebljava se za izradu vrecica. U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir. tehnike obrade papira su poboljšavane. laki su . tecnosti i masnoce.zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867. Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima. papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se već u 1. Ambalazu od papira i kartona. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca. rastorima kiseline i dr. prema obliku. stoljeća (1905.. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze. koje su kasnije 114 . za oblaganje gornje povrsine kartona itd. prirodnim i sintetickim smolama. sto omogucava graficku obradu..) izumani su strojevi za proizvodnju šivanih papirnatih vrećica s tiskom. ali ne znatno. Kroz stoljeća. stoljeću pre Hrista. Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove. Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe.

predmeta i hartija od vrednosti.. Materijal: papir 90 g/ m² Boja: bela.postale višeslojne (1925. naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. obveznica. Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u više dezena 115 . www. što ne isključuje i druge predmete kojima ovaj koverat pruža potrebnu zaštitu u prenosu. npr: audio i video kasete. čekova. Pismonosna ambalaža – Koverti U zavisnosti od sadržine pošiljke možete izabrati sledeće vrste koverata: Koverti opšte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saopštenja. menica. slajdovi. Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817.posta. www. akcija.rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeđuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. Materijal: polipropilen Boja: bela www. štampane materijale i slično. fotografije i slično. račune.).posta. Materijal: papir 125 g/m² i natron 130 g/m² sa aircap zaštitnom folijom Boja: bela i oker .rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca.posta. CD-ovi.rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zaštita pored spoljnjeg omota koji je izrađen od papira. foto filmovi.

Papirne kese Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalažu koju najčešće nazivamo tetrapak.ekologija.www. Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija. drveće se za tu svrhu obeležava i seče.rs Viseslojna ambalaza – Tetrapak www. Zato ovu ambalažu moramo odlagati u kontejner za mešani otpad. sadrži i neke druge slojeve. kao što su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije. ili je razložiti na slojeve i onda svaki sloj odložiti u određene kontejnere. bilo kamionima ili helikopterima.posta. Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume. 116 . Budući da ovakva ambalaža. ona se ne može reciklirati na isti način kao i papir. sem papirnog. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. Kao prvo.

tro-. za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. koji se lepe. Mašine se koriste da se oguli kora. Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama. ostavljajuci kašu. Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica. nameni i doradi. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj. Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati.www. koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. Ovaj drveni paprikaš se ‘vari' u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati.. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi. presuju i suse. Ta kaša se onda pere i izbeljuje. kroz koju prolazi voda. peto. Boja se dodaje uz još vode. koja se onda namotava u papir.ofset. parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400.ambalaza. kartoni proizvode se od celuloze. Bezdrvni pisaci . Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije. a drvo prelazi u stanje kaše. struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. Uh. A to je samo za pravljenje papira. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni.hr Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti. 117 . Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. KARTON – se obicno priozvodi od drvenjace.i sedmoslojni. Sluzi za izradu fine ambalaze. gramaturi. starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze.. Sivi karton proizvodi se od starog papira. dosta tutkalisani i masinski glatki. Para i vlaga odlazi u atmosferu.

vlaga i dr. Upotrebljavaju se papiri od čiste celuloze. danas se sve više upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila. www. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne površine papira su mineralnog ili biljnog porekla. Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalaže u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim već skrobnim lepkom. Paketska ambalaža je otporna na sve spoljne uticaje (mehanička oštećenja. a ambalaža od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjačama mora biti otporna na sniženu temperaturu ispod 0°C. a za komercijalnu ambalažu papiri manjih gramatura. Lepak je pomoćno sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalaže.ekoforum. Boja paketske ambalaže je tamno žuta.org.Valoviti karton Valoviti karton se može definisati kao „karton koji je izrađen od jednog ili više slojeva papira za val. Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. celuloze mešane s drvenjačom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. 118 .) usled kojih bi moglo doći do oštećenja sadržaja paketa. kao i označena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa. Papir koji će se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalaže ili komercijalne ambalaže. U zavisnosti od sadržine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaža opšte namene i paketska ambalaža posebne namene. vlagu i da ne klizi.yu Paketska ambalaža Ekološki materijal od koga se pravi paketska ambalaža je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa pošiljaka obezbeđuje potrebnu zaštitu. kartoni. pošiljaoca. Za transportnu ambalažu koriste se papiri većih gramatura. Papira za izradu valovitog kartona ima više vrsta. Ambalaža za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva. koji je lepljen između dva ili više papira za ravni sloj“. Na paketskoj ambalaži se nalaze označena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca.

u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža. zavisno od toga koji se proizvod puni. planova. a pruža i jaču zaštitu sadržaja od kartonskih kutija.Paketska ambalaža opšte namene Paketska ambalaža opšte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100. U ponudi su četiri tipa paketske ambalaže posebne namene: Paketska ambalaža tip Ts. Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.posta.posta. i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat. PE kese. Boja: tamno žuta www.0 cm). Mašina je dizajnirana kao jednoredna. dokumenta. Materijal: troslojni karton. Boja: oker žuta www. ne mogu zapakovati u ambalažu u obliku kutije npr: boce.0 x 100. plastične boce. Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata. projekte.rs Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju. slika. kalendare i dr. slike. Namenjena je za slanje različitih predmeta i robe. Materijal: troslojni karton i polipropilen. sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. 119 . Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u.5 l.rs Paketska ambalaža posebne namene Ova vrsta ambalaže je namenjena za predmete koji se. sa doziranjem na vrhu. zbog osobina i dimenzija. staklene povratne boce. itd. Michigan. Polipropilenska paketska ambalaža je izrađena od 100% polipropilena i može se više puta koristiti.

i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena. potrebno je objasniti svaki deo ponaosob. Uređaj za savijanje dna Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca. Napojni vod i transporter Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta. 120 .sr. Idemo redom: Automatsko spremište za karton Automatsko spremište prima oko 750 kartona. 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha. odakle napojni vod može da ga preuzme. gde je smešten i na koji način funkcioniše. dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. i postavlja ga na jedan od njegovih klipova. čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije. kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake.ekoserb. tako gomila kartona postaje lakša.gov.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja. što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake.www. da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. Kada je ova operacija završena. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4. vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta.

Nakon toga. položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. stvarajući negativan pritisak u cilindru. oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije.Grejač Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. Klip se pomera na dole. glava grejača se podiže. na isti način kao što je bilo formirano dno. glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. U odgovarajućem trenutku. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom. poslednjem. Uređaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. Druga presa Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. čime potpuno zatvaraju dno posude. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja Konvejer Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu 121 . formirajući krilca od delova 1 i 3. Kad se vreteno zaustavi. Sada se. potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. i tečnost počinje da puni cilindar. a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama. U dugom taktu. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna. a vreteno rotira klip do sledećeg položaja. Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″. vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje. spreman da ponovi ciklus. PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. da se poveća njegova mehanička otpornost. položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod. specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca. Uređaj koji skida kutiju sa vretena U petom. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. dnom na dole. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se.

ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj. uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj.Na osnovu debljine. u zavisnosti od želje i potreba kupca. uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim. mešalica za toplu i hladnu vodu. ali i privrednim standardima. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. energetici. Grejač Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra. Neke od njih (rudarstvo.Pored osnovnih delova. STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. odnosno po debljini.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu. karton se podiže ka otvoru punilice. kao što su varijator brzine.Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže. odnosno dodati ulje itd. gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu. energetika i dr.3 mm. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja.HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja). grejač za formiranje vara. Neke od njih su . automatski ili ručno. Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi. predstavlja odpadno zemljiste . u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva. uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju. Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja).udaljenost od početnog položaja. pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd. metalurgiji. hemiskoj i 122 . a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan. zbog čega se ovaj postepeno otvara.Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija. ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi.

ili je uopste i nema).-predstavlja slozen sistem. predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. Sirovo smece. dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka. na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije. mogucnostima njihovog recikliranja. revitalizacijom. posebno degradirano zemljiste. odpadni materijali. treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija. lako donose odluku o recikliranju. koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem. i sl. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju. krajem sedamdesetih godina . 123 . sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece. ne mogu se ekonomicno regenerisati. ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati. potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine. velikoj masinogradnji. ogranicenost prirodnih izvora sirovina. berza . teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine.Energetska kriza koja je nastupila. vezane za nacin odlaganja odpadaka. sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem.8mm. i mestima gde se recikliranje moze vrsiti. te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine. dimenzija manjih od 50. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno. ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni). razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala . a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima.). zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu.uopsteno se iznosi njihova struktura. sadzaji . Medjutim.prehranbenoj indusriji. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju. i sl. zbog tehnoloskih specificnosti. mnogi materijali i sirovine.Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu .). stakla i ostalih neorganskih komponenata. pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke. izvoru nastajanja i sl. sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica . rekultivacijom). odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna. Mnogi privredni sistemi nisu. Usitnjeno smece. Ako se. Informisanje o raspolozivim materijalima. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. U izlaganju se. posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja. medjutim.Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca .

cink 40-50. zavisna od karaktera otpadaka. Briketirano ili paletizovano smece. osim iz razloga zastite zivotne sredine. hrom 150.Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg. primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine . pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione – postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka. ekonomska razvijenost posmatranog regiona . ugalj 100-150. kao sto su klima . Cena uklanjanja otpadaka . kobalt 120-150.Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje. mangan 70-90.Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje. kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi . recikliranje. bez iskoriscenja energije i sirovina. Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima. nacin stanovanja i socijalne specificnosti. domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima . ziva 30-40. Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora . kalaj i volfram 60-70. tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa. ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg. Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo. sortiranja . kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad. platina 70-90. prirodni gas 4050. nikl 80-100. nacin sakupljanja i odvodjenja smeca . odnosno sekundarna energija. tako i sa aspekta zagadjenja sredine. kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka. zlato 20. ili deficitarnost sirovine. Za ponovno koriscenje materijala i energije . gvozdje 150-170. molibden 40-60. 124 . nafta 40-50.Usitnjeno smece . uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti. transport. izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina. olovo 40-60. Otpaci sa cvrstim . preradu i unistavanje . velicina grada . kao rezultat udaljenosti izvora. bakar 30-50. sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm. Recikliranje odpadaka se. cesto se nazivaju i sekundarne sirovine .Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine . mesta i nacina stvaranja . skladistenje. Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo .

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. Životinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

Kao čvrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromašeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Anđeo". Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa. ugljen monoksida. moze se primenjivati i postupak recikliranja energije. Odlaganje. sto je moguce manje kolicine otpadaka. U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekološkoj oazi u Evropi. odnosno do početka bombardovanja. Iz tog razloga. Tako je bilo sve do 24. ugljen dioksida. na uredjene deponije. kapacitet. došlo je do ispuštanja ogromnih količina toksičnih hemikalija. sagorevanje i kompostiranje odpadaka. 128 . klasifikaciju. pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva.recikliranje koriste. potrosnja energije. sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote. Činjenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiču na živi svet. godine.. Prve iskre-Barič. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera. bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje. Tom prilikom je NATO izazvao više desetina ekoloških katastrofa. sumpordioksida itd. preradu. transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije.) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija. a stotine letova dnevno je pravljeno iznad naše teritorije. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih. Evropi tek predstoji suočenje sa posledicama u vidu kiselih kiša. EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je nešto što prevazilazi granice usko nacionalnog. Kao posledica. masinogradnje i prerade sirovina. neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv. a prilikom eksplozija. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva. u atmosferu su otišle tone čađi. osnovne dimenzije. je povećana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve veći broj obolelih od leukemije. marta 1999.. Osim recikliranja materiala. program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih. Petrohemije i Azotare u Pančevu. a najteže su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Pančevu. Poznato je da avioni doprinose uništenju ozonskog omotača. Ona je osnovna vrednost svih ljudi. predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje. zivotinjskih komponenti. ili bi to trebalo da bude. Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote.. mnogobrojnih skladišta goriva. masa. Kompostiranje biljnih otpadaka. U narednom godinama.

rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endemičnim) vrstama. Jedino na tim mestima možemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti.173km2) (podaci iz 1999. Zbog čistoće prirodne okoline u kojoj rastu. tako i čitav svet. Tara. a štetni efekti će biti dugotrajni i mnogobrojni. Biogradska Gora. pa spada u floristički bogate delove sveta. daću i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska. leptira. otkrivena pre stotinak godina. Obedska Bara. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji. buba. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca.035% svetskog kopna. a od toga 14 podvrsta živi samo kod nas. Posledice zagađenja prilikom bombardovanja tek počinju da se manifestuju.300 vrsta biljaka. Radi poređenja. Belgija 44 vrste-Bugarska 129 . U svetu su veoma retke prašume u kojima je očuvana izvorna vegetacija. -Flora Teritorija Jugoslavije čini 0. a najpoznatije su borovi munika i molika i Pančićeva omorika. Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). a jedna takva je Biogradska Gora. predstavlja zapravo 2. Đerdap. Kopaonik. U svetu se najviše koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope. Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekoloških uslova u kojima biljke žive. Čak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope.Površina SR Jugoslavije (102. nalazi se kod nas u Jugoslaviji. biljke sa naše teritorije su veoma cenjene. gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanište u Jugoslaviji 70% vrsta sisara. ali su tamo veoma retke. 490 životinjskih i 100 vrsta gljiva. konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroženih vrsta. Skadarsko jezero i Šar planina) kao i 4 područja zaštićena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero. a na njoj živi 2% svetske flore.1% Evrope. zaštićen je evropskim i svetskim dokumentima. Holandija. U Jugoslaviji je zakonom zaštićeno oko 380 biljnih vrsta. -Fauna Poslednje sigurno utočište za mnoge životinjske vrste koje su u Evropi ugrožene. Fruška Gora. od kojih 2% živi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronađenih kod nas. Više od 400 živi samo kod nas. a osetiće ih kako Evropa. Ekonomska katastrofa povećava pritisak na šume i ostatak biljnog sveta. Godine). živi tako veliki broj vrsta. NATO intervencija je dramatično ugrozila biljni svet. Lovćen. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima približno 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji. Međunarodne organizacije za očuvanje Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naših nacionalnih parkova (Durmitor. Ovde živi oko 4.

130 . Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugrožen. UV zračenje izaziva rak kože. U poslednjih 15-20 godina je uništeno 3-7% omotača i pojavile suse takozvane "ozonske rupe". a tih materija je oslobođeno u ogromnim količinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. izgleda da je sve to ostalo na papiru. kataraktu. smanjuje prinose u poljoprivredi. Gljive najbrže apsorbuju štetne materije.50 vrsta-Rumunija Na našoj teritoriji živi 350 vrsta ptica. Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta. 66% evropskih vrsta sisara živi kod nas. -Fungi U Jugoslaviji se nalaze najveći delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. a 1987. a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje. Za veliki broj ljudi. pa 1985. u Montrealu Protokol o o zaštiti ozonskog omotača. Svet je već duže vreme svestan opasnosti od uništenja ozonskog omotača. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvrđeno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. Ekonomska kriza pojačana bombardovanjem dovodi do neplanske seče šuma.g. potpisuje Bečku konvenciju. a sve količine uvozi Zapadna Evropa. Jugoslavija je najveći svetski izvoznik vrganja. jer su njihova staništa ugrožena direktnim dejstvima ili zagađenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. Ozonski omotač Ozon formira tanak zaštitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zaštita od štetnog UV zračenja koje ubitačno deluje na živi svet. ganoderma applantum). Mnoge od njih koriste našu teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilišta na severu Evrope. čime se remete uslovi za opstanak gljiva. Ipak.g. dok kod nas one imaju stabilne populacije. sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. promenu temperature na Zemlji i još mnoge nesagledive posledice. Jedna od njih je kraljevka koja je predložena za zaštitu Bernskom konvencijom. Više od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanište ovde kod nas.

Radioaktivnost Na početku sam već napomenula da je domaćoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromašeni uranijum (OU).3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku. toksičan. problem predstavljaju veštački izvori materijala koji daju gustinu atmosferi.5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi više stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. Izračunato je da 500 supersoničnih aviona može dovesti do smanjenja ozonskog omotača od čak 5% što intenzitet UV zračenja podiže za 10%. Za sada se najviše srećemo sa posledicama upotrebe oružja sa OU na primeru Iraka. a količina zračenja samo jedne ove čestice u ljudskim plućima jednaka je jednočasovnom rendgenskom snimanju pluća. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini požari čime je došlo do oslobađanja CO2. temperatura bi se podigla za 3-4*C. Metak u sebi sadrži dugačak tanak cilindar OU uliven u plastičnu košuljicu. što predstavlja gornju vrednost. dovode u opasnost ozonski omotač iznad Jugoslavije. Ako se nastavi sa dosadašnjom emisijom CO2 u atmosferu. Bez obzira na to što u svom nazivu sadrži "osiromašeni" on je veoma opasan. azotnih i sumpornih oksida. pa je izvesno da će ljudi koji su sa njom došli u kontakt biti pogođeni preranom i veoma teškom smrću.. Kada bi se nivo CO2 sa današnjih 0. Kako je atmosfera gosta. Veme poluraspada ovih čestica je 10 milijardi godina. Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne površine bile suvlje.04% odvostručio. rotori helikoptera. Kada OU bomba eksplodira.000 131 . UNEP (organizacija UN za zaštitu životne sredine) daje podatak da je indeks UV zračenja na našoj teritoriji 7. ona postaje barijera za prolazak ovog zračenja. zagađuju atmosferu. CO. karcinogeni i radioaktivni materijal. Azotni oksidi se horizontalno šire u atmosferi.NATO avioni su ispuštali okside azota koji zajedno sa gasovima iz uništenih rafinerija. nego što to čini olovo. Porast temperature od samo 1.. hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izračuje kao dugotalasno zračenje. porast nivoa Svetskog mora za više od 100m potapanje kontinenata više od 150km od današnjih obala (New York. doći će do velikih promena u strukturi flore i faune. Međutim. Sve preko toga je izuzetno štetno po zdravlje ljudi. tankova sa naftom i benzinom. njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vršeni preleti. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. Staklena bašta Sunčevo kratkotalasno zračenje apsorbuju atmosfera. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu. Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bašte" i bez nje ne bi bilo života na Zemlji. oslobodi se uranijum oksid u česticama od 0. 80. Količina bačenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t. a kada se na to dodaju i vrhovi krstarećih projektila. te Zemlja ostaje zagrejana. dobijemo cifru od 750t. Nju je nemoguće otkloniti.

Jedno zrno sadrži 0. 132 . smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetičkih procesa.-ih godina prošlog veka bilo najbogatije more delfinima. nisu biorazgradive već zauvek kruže prirodom. koje je do '50. pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku. Naftne mrlje Tokom bombardovanja. Pored teških metala. pa čitav tok reke postaje zagađen. da bi završile u Crnom Moru. Bugari su dozvolili lovcima iz čitavog sveta da dolaze i love ova predvna. Posledice su već vidljive. Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara. bakar. a neke padaju na dno. a time i sveta. a za razliku od organskih materija. ali je taj proces dugotrajan. što je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraćen kući jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. ali se pretpostavlja da su degeneracije primećene na flori i fauni. uran) koji su dospeli u reke i zemljište. Ove materije su veoma opasne. Nafta stvara tanak mikrofilm na škrgama riba što izaziva gušenje i masovne pomore. cink. nikl. Žitelje Jugoslavije od masovnog trovanja. vinil hlorid monomer.američkih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" čiji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. postoje i druge toksične materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije. Usled velike ekonomske bede. humana stvorenja. Sprečava razmenu kiseonika između vazduha i vode. Neki od njih su: etilen dihlorid. zagađenje će trajati decenijama. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAĐUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na površini. kažu da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina. Stariji ljudi koji još uvek pamte to vreme.4 do 2kg uranijuma. došlo je do oslobađanja teških metala (olovo. Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima. Smanjenje kiseonika onemogućava samoprečišćavanje reke. Nafta je biorazgradiva. živa. spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi. Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali živi svet. a Dunav je bio neobično visok za to doba godine. Danas su oni gotovo istrebljeni. Pod uslovom da zagađivanje odmah prestane. Na Kosovu je ustanovljena povećana radioaktivnost. već neke čestice lebde u vodi. Trenutna politička situacija nam ne dozvoljava da vršimo istraživanja na teritoriji Kosova i Metohije. polihlorisani bifenili.

veština pravljenja zaključaka. Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja menadžeri u našim preduzećima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logističkim problemima. ali još više u praktičnom smislu te reči. nego prokrčiti put ka upoznavanju nove stvari˝. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. Iz mnogobrojnih istraživanja na zapadu se pokazalo da logistički troškovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%. u poslednjih 30-tak godina. S toga se nameće kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljučnih elemenata koji idu daljem jačanju menadžment i marketing logistike kao prometne funkcije. POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Logistika je relativno nova stvar u naučnom. Zahvaljujući posebno ukazanoj pažnji logistici. Sigurno nastaju najveći problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema. U našoj zemlji do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja o relativnom značaju logističkih troškova na nivou firme ili privrede u celini. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. Ozbiljni pristup zajednici logističkih poslova. Danas. 133 . To se posebno odnosi na menadžere i vlasnike privatnih firmi naročito iz trgovačke delatnosti. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. je dalo prave rezultate u najvećim firmama i državama razvijenog sveta. jer svaki razvoj preduzeća zavisi od organizacione strukture. opasnije i sa neizvesnijim uspehom. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. dok je opterećenost društvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%.4536 kg. U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona. obrade i realizacije porudžbine. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadžmenta za mnoge poslovne kuće čak i u najrazvijenim zemljama sveta. Još početkom 16. kasnija logistička istraživanja s početka 90-tih godina prošlog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ˝ne postoji ništa teže. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak.Američka agencija za zaštitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave ispuštanje PB-a u koliko je količina veća od 0. Njegovo šire prihvatanje ići će uporedo sa shvatanjem značaja fizičko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopšte. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. To je upravo domen i srce logističkog menadžmenta svake firme. kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logističkih troškova u preduzećima.

Država bi takođe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. konačni aspekat marketinškog procesa. kao i finalizaciju proizvoda. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. priliva informacija. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1. Ona mora 134 . Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. kupac je krajnji cilj. raznih komponenti. softverske podrške kao i snadbevanja. Skladište Kupac Fizička raspodela podrška proizvodnji nabavka Snabdevač Izvor informacija integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. Logističkom menadžmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu što bi se više bavila proučavanjem logističkih problema. tradicije proizvoda. nabavke. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. On zavisi od mehanizma raspodele. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. odredište ili destinacija u lancu prodaje. na osenčenoj oblasti. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. pre svega. kao i rad u skladištu. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. procese skladištenja. pravilnim sagledavanjem svih logističkih aktivnosti. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. podrška proizvodnji i nabavka. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. One utiču na ukupni. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. kakve i kolike uštede mogu da se ostvare na makroplanu. tj. Prema fizici rasp odele. Ove komponente su ilustrovane slikom 1. obezbeđenje materijala. Ceo proces. kao i čitav spektar fizika raspodele.

logistički zahtevi. planiranje i koordinacija priliva. planiranje i kontrola operacija dan za danom.da odgovori na pitanja: šta. Logistički zahtevi. Najvažnjij tipovi logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Na osnovu slike može da se konstatuje da je rad. njihovim servisiranjima i performansama. Finansijski aspekat strateškog 135 . proizvodni zahtevi. ograničenost kapaciteta. i to: 1. 3. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. izvršenje zahteva. kako i gde će se proizvoditi. Izvršenje zahteva 6. Sređivanje skladišta i 7.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini: strateški cilj. Relacije između dve logističke informacije date su slikom 2. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. sređivanje skladišta i planiranje. dan za dan. 5. kao i zahteva za proizvodima. Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. Planiranje. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Proizvodni zahtevi. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. strateški cilj. Zatim.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. 4. Planiranje i koordinacija toka strateški cilj ograničenost kapaciteta logistički zahtevi sređivanje skladišta planiranje menadžment robe proizvodni zahtevi izvršenje zahteva drugi menadžment drugi procesi distrubucija transport nabavka zahtev za logističkim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja.ograničenost kapaciteta. 2.

kao i strukture samog skladišta. emila . olakšice. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom.Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. opremu i kapacitet. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. MENADŽMENT ROBE Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. gde i kada u celom logističkom procesu. Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. formira se podrška tražnji i operacioni plan. manje od 9 dana). Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona.plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. komunikacija rukovodećeg tima. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. prihvatljivost. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. faksa ili elektronske pošte.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. 136 . Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Najvažnije je da postoji ravnoteža. tj.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja.

Za firme koje se bave trgovinom. Podrška životnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrške logistici. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. zahtevi za specifičnim tražnjama. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. nabavke. tako da postoji karika.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. 137 . Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta.Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca.cene koštanja. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. znati. zahtev kupca. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. projektovanja. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. pre svega.Veoma je bitno. odnosno veza između prodavaca i kupaca.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. tj. već na mestima gde su nastali.

ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. Na slici 3. informacionim tehnologijama i sposobnostima. 138 . Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. Sistem output. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. sistemima merenja. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. PERFORMANSE (IZVOĐENJE) LOGISTIČKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. odnosno u nivou znanja transfera. Veoma je bitno prepoznati prepreke.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja.Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. One su bitne za logističke zahteve. što čini misiju svih performansi ciklusa. Slika 4. skladištenju proizvoda. To je osnova kreativnog operacionog sistema.

Struktura fleksibilne logističke mreže raspodela skladišta raspodela skladišta kupac kupac kupac Za razumevanje logističkog sistema. 139 .Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac Ciklus nabavke Ciklus podrške proizvodnji Transportni pravac Ciklus fizičke distribucije Pravac komunikacija Slika 3. podrškom proizvodnji. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. odnosno građe logističkog sistema. podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. treba poznavati tri ključna momenta.Drugi. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. Treće. ili sa zahtevima proizvodnje. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. logističke performanse ciklusa 1 2 Izvor materijala Izvor materijala 3 Izvor materijala Proizvodno postrojenje Proizvodno postrojenje Skladište Proizvodno postrojenje raspodela skladišta Skladište Skladište Slika 4.

procesi. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Izvrši se selekcija situacija. odnosno kupaca. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. To se ostvaruje kroz maksimum elastičnosti. odnosno logističke podrške. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrški proizvodnji je nađena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. Kretanje i usklađivanje cena proizvoda. transport i isporuka kupcima.FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. materijala i poluproizvoda.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. Drugi processi Druge selekcije Druge transmisije Razni transporti Drugi kupci Isporuka kupcu Osnava fizičke raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. kompleksna proizvodnja može da se podrži. Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema određenim kategorijama i kretanju ka određenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada. logistička podrška reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrške proizvodnji kao specifične operacione oblasti je relativno nov koncept u logističkom menadžmentu.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. komponenata kao i raznih olakšica u direktnoj je zavisnosti od podrški performansi ciklusa proizvodnje.PODRŠKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. PERFORMANSE CIKLUSA . selekcije. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. Logistička 140 . a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama što predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Zato. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5.

4) primanja. Ove aktivnosti su prezentirane na slici: Nastajanje plasiranja i postavljanja Snabdevanje dobijanja transport cikls aktivnosti nabavke 141 . Neke firme imaju proizvodne operacije u začetku. Vremena ovih kretanja. Podrška proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifičnim proizvodnim aktivnostima. Logistička proizvodna podrška je tipičn zatvorena za firme gde su nesigurna ponašanja između proizvođača i kupaca. Logističke operacije skraćuju prazne hodove u kretanju između firmi i nekih unutrašnjih zahteva. konačna isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kućama za sledeću isporuku kupcu. sistem proizvodne podrške može zahtevati veliku mrežu performansi ciklusa. Rešenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipičnih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. operacija fizike raspodele su u začetku. odrerđuje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju. zatim. Maksimum se može izvući ukoliko se proizvodna podrška koristi u odvojenim logističkim operacionim oblastima. delova.To su: 1) poreklo. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistička podrška proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. Posao logistike proizvodnje je olakšanje ovog procesa. kao i raspodela i nabavka čine jedan od ciljeva logističke podrške. 2) razna postavljanja i plasiranja. Tipično unutrašnje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. Proizvodna operaciona podrška koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutrašnjim kretanjima kao i internom menadžment kontrolom. 3) transport. kompleksna podrška proizvodnji čak i kad su u pitanju mogući skokovi i prelazi.podrška je veoma bitna za sve strategije. zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. Logističkom podrškom proizvodnji smanjuju se naprezanja. definišu i nalaze olakšice. završetku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli. Selektovanje situacija. Osnovni koncept je podržati sve proizvodne zahteve na najbolji način.Kada je proizvod završen. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praćenju materuijala.

dani DRUGI TRANSPORTI 1 3 1/2 1 3 vreme. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo često uz podršku logističkih granica koje dovode do smanjenja cene koštanja. vrednost. Treba istaći da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistička kontrola. metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda. dani 10 40 DRUGE TRANSMISIJE 1/2 vreme.Aktivnosti ilustrovane slikom 6. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa. veličina tereta. nesigurnosti. što je osnova logističkog menadžmenta. dani DRUGI PROCESI 2 4 3 2 4 3 142 1 vreme.vreme isporuke. Logistička granica je kreativan uspeh svih performansi. vrednost. tj. granični cilj operacija nabavke je široka identifikacija logističke granice. ZBIRNI CIKLUS ISPORUKA KUPCU 5 vreme. vrednost. Jedan materijal. Performanse ciklusa su tipične za razne odnose između kupaca i mogućih procesa. prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakšicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korišćenja performansi ciklusa. deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom. daju zahteve kompletnog procesa nabavki. Osnovni. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke. Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti. dani 20 . Pre svega. vrednost.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces približavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus. Logističke operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama.

organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakšavaju proizvodni postupak. nivo distributivnog centra i potrošača kroz efektivno planiranje. 143 .Linija vertikalnog rasta je refleksija očekivanog vrem ena za sve performanse svakog traženog zadatka. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogućeg ciklusa vremena. Slikom 7. Od petog dana reflektuju se performanse mogućeg vremena. Cilj menadžmenta performansi ciklusa je u skladu sa očekivanjima ili standardnim vremenom. količine robe. Koriste se i druge transmisije kao što je izuzetno praktičan elektronski transfer (EDI). dani 2 nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladištiu iz koga se vrši isporuka. vrednost. tipa. dani vreme. Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statističkog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada. Korišćenje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrškama.DRUGE SELEKCIJE vreme. Logistika poslovnog marketinga proučava kako upravljanje na mogući i najbolji način obezbeđuje profitabilnost. Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tražnje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa. Vreme transporta je funkcija udaljenosti. dnosno vrste transporta i operacionih uslova. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. Aktuelne performanse ciklusa su veće ili manje od 10 dana. vrednost. Očekivane performanse su nakon deset dana.

stoji u u drugom planu glavnih događaja. stoga se smanjuju i mogućnosti za znatnije uštede u ukupnim poslovnim troškovima. postavljaju se mnoga pitanja – kako. Primeri Nohell Korporacije. Savremeni način razmišljanja u strategijskom ponašanju preduzeća na tržištu otpočinje sa primenom marketing poslovnog koncepta. gde. To podrazumeva 144 . kada izvršiti poslovnu transakciju. Stoga na tržištu veoma je jaka konkurencija između firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potrošača. a glavni moto jeste direktna usresređenost svih aktivnosti. a do sada nedovoljno istraženog marketinga čija pravilna i lpgična primena. Drugim rečima. dok će kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznošenju doživljenih informacija. uviđaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike uštede. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga počinju da gube primat kao osnovni način sticanja konkurentske prednosti na tržištu. ali se ponuđači susreću sa znatnim teškoćama u pogledu toga kome i kako što pre prodati proizvedenu robu. Jedan segment marketinga firme. unapređenja proizvoda i komuniciranja sa okruženjem počinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja. uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva. je zadovoljan kupac. preduzeća prema potrošačima. Ovo sve. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije. Poslovna filozofija ima svoja pravila. kao i usluga. odnosno po zahtevima krajnih korisnika. obično se misli samo na izbor načina distribucije ili prodaje. U procesima i tokovima razmene robe na tržištu. osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potrošača na tržištu. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorišta do mesta prerade. kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potrošača. dobro za krajnje potrošače. svetski poznatog i priznatog proizvođača kozmetičkih proizvoda. preduzeću može da donese ogromne uštede. kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladišnodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne troškove. Dakle. na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje.efekti inoviranja na polju politike cena. nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata.Velike trgovačke ili proizvodne kompanije. šta. Snažne razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno povećenje ponude na tržištu roba i usluga. principe delovanja. instrumente za sprovođenje. glavni problem funkcionisanja preduzeća. a time i najglavniju mogućnost. odnosno kupaca. već se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. privreda zahteva savremeno uređenje društva. nije više u proizvodnji. koja je poboljšanjima u svom logističko – distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time prosečno godišnje uštedela preko sto hiljada USA $. Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda. Ovo su samo neki od mnogo sličnih primera koji ukazuju na postojanje jednog snažnog. Preduzeće ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe.Danas.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja. čije je poslovanje izrazito rašireno na velikom prostoru. za sve to vreme. pred nosioce privrednih aktivnosti.Sa ovim u vezi često se konstatuje da. je sticanje konkurentske prednosti. po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi još najmanje trojici svojih poznanika. je realna imovina preduzeća kao i zgrade i račun u banci. što je sa stanovišta kvaliteta proizvoda i njegovog poboljšanja.

bavi se poslovima fizičkog premeštanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa društvene reprodukcije.određivanje načina dopremanja proizvoda na tržište. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fizičku nabavku. Na primer. zatim. Ipak. razlikujemo upravljanje materijalom. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno članstvo. Pored ovih poslova. Mnogobrojni teoretičari su došli do zaključka da uopšte nije lako. dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premeštanja proizvoda između dva ili više preduzeća na tržištu. marketing logistika fizičke distribucije roba. ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku. što ga stavlja u isti rang. Dužnost i zadatak preduzeća je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde. Znači. potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzeća do krajnjih potrošača. Princip na osnovu koga je došlo do navedene podele različitih logističkih poslova na upravljanje fizičkom distribucijom. Tako. ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vrše kod samog fizičkog prenošenja roba s jedne na drugu tačku tržišta. jeste diferenciranje tokova različitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije.do krajnjeg potrošača. Upravljanje fizičkom distribucijom roba obuhvata premeštanje i skladištenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvođač. upravljanje materijalom i upravljanje fizičkom distribucijom. ili sličan. svaka za sebe. tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvođača do nabavnog magacina prerađivača. kod marketing logistike. samo jednom rečenicom. pokušavaju na najbolčji mogući način da objasne ovaj segment marketing funkcije. koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabričkog magacina do skladišta gotovih proizvoda. obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitičko premeštanje roba u proizvodnji i prometu. jer ovaj pojam potiče iz vojnog rečnika. U anglosaksonskoj literaturi preovlađuje stav da je širina delovanja pojma marketing logistike najveća u odnosu na sve ostale termine.U ekonomskom smislu. Američko udruženje za marketing definiše fizičku distribuciju kao ˝kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potrošnje ili upotrebe˝. što u stvari predstavlja inputni tok firme.Pojam logističke strategije označava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta. zatim upravljanje fizičkom distribucijom. Poslednji a ujedno i tok sa anjširim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus. U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan način organizovalo dopremanje proizvoda na tržište ili u dalji ciklus proizvodnje. opdnosno načina kojim će se roba dopremiti do krajnjeg potrošača. Ausralijska asocijacija za distributivni menadžment koja glasi: ˝To je kretanje proizvoda 145 . predstavlja polje delovanja marketing logistike. tok dobara kroz sam proizvodni proces. koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzeća.Prema tome. Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom. dolazi do različitih definicija poslovne logistike koje. vodeći računa o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljača robe do krajnjih korisnika. i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizičkom distribucijom robe. marketing logistika u sebi sadrži poslove fizičke nabavke. koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje. potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fizičko premeštanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije.posrednik ukoliko postoji. na fizičku nabavku i na upravljanje materijalom.

već i tražnju kupaca koja je vezana za način. Po R. Mora se ići u susret svim potencijalnim promenama ponašanjau zahtevima potrošača. u logističkom smislu te reči.Ballou u svojoj studiji govori se o ˝poslovnoj logistici kao naučnoj disciplini koja treba da približi najbočja rešenja menadžerima preduzeća da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potrošača uz planiranje. Logistika i dalje teži da pridobije za sebe sve više odgovornih ljudi u vrhu menadžmenta svakog preduzeća. vođenje i regulisanje protoka robe. U dinamičnim uslovima poslovanja na tržištu. projektovanje. delova i finalnih proizvoda od ponuđača. brzinu. organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premeštanja dobara˝. Ona omogućava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka između proizvodne i potrošne faze društvene reprodukcije. treba istaći i to da su mnoge funkcije. uključujući i usluge koje idu uz proizvod. Međutim.od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premeštanje materijala.mesto. To uopšte nije lak zadatak. može se dogoditi da ne dođedo povećanja efikasnosti logističkog sistema. prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa. može postići suprotan efekat od očekivanog. Takođe. oni moraju biti opsluženi traženim proizvodima. Inženjerski pristup u definisanju logističkih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzeća i ističu da ˝logistiku čini sistemi aktivnosti koje omogućavaju oblikovanje. Ovaj zaključak se odnosi za manji deo preduzeća u zapadnim tržišnim ekonomijama. uz adekvatno prilagođavanje svih aktivnosti marketing logistike. jer postoji mnogo aktivnosti koje treba međusobno usaglasiti kako bi se postigao željeni efekat usluživanja potrošača. koji kaže da je ˝Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladištenjem materijala. kroz firmu do potrošača. i izvan sistema preduzeća. kada su u pitanju velike proizvodne ili 146 . Na taj način. To znači da se nevođenjem računa o interesima jedne vrste posla. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i označenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzeća. već samo do uvećanja distributivno logističkih troškova. a time i ukupnih troškova poslovanja preduzeća Marketing logistika. Bowersox. vremei sve drugo što podrazumevapod efikasnimservisiranjem potrošača. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. gde se još uvek nije u pravoj meri sagledao značaj i uloga ovog domena marketinga. Zbog toga je važnost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni žele. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove načine razmišljanja menadžmenta o procesima fizičkih tokova. energije i informacija unutar sistema i između sistema˝. niti je taj razvojni put bio kratak. koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene. usmeravanje. Na osnovu navedenog može se istaći da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tržištu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. Bez obzira gde se potrošači nalazili. kao naučna disciplina nije imala lak razvojni put. komponenti ili finalnih proizvoda˝. kad iskažu potrebu za dobrima i na način koji to oni žele.

Savremeni razvoj i počeci sagledavanja problema vezanih za fizičku distribuciju vezuju se za pedesete godine prošlog veka. Na razvoj i dobijanju većeg zanačaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzeća. uticali su sledeći faktori: Porast obima fizičko distributivnih aktivnosti. još uvek su određeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadžment poslovne funkcije preduzeća. nije bilo mogće konsolidovati na jednom mestu. funkcije logističkog menadžmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. Pojava novih metodologija. Preduzeća i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinške logistike. Delovi marketing logistike u nadležnosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport . Odnos između tržišne ponude i uvođenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju. Tržišna ponuda će biti glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. Razvoj informatičke opreme. što su sve aktivnosti fizičke distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzeća. koja se obično javljala u ograničenoj mogućnosti plasmana već proizvedenih proizvoda. To su po R.trgovačke kompanije. što je posledica rasparčanosti logističkih aktivnosti po drugim delovima preduzeća. kao prometna funkcija još uvek bila nedefinisana.To je bilo zato. to su menadžeri preduzeća rinuđeni da razmišljaju o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. Apsolutan i relativan rast troškova markteing logistike. Međutim. iako se u ovom periodu uviđa značaj fizičko-distributivnih aktivnosti. takođe. a što se najbolje vidi iz sledeće tabele Marketing Finansije Proizvodnja Kanal distribucije Informacione veze u okviru logistike Proizvodnja i asortiman Skladištenje Servis potrošača 147 Slika 8. gledanje na ukupnost logističkih procesa i aktivnosti je nešto sasvim novo i nepoznato. odnosno njeni počeci saznanja o važnosti logističkih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. U to vreme marketing se kao način razmišljanja već pokazao kao efikasan metod za prvazilaženje krize. kada je marketing logistika. Ballou »godine pospanosti marketing logistike«. kao i za rukovodioce preduzeća u nedovoljno razvijenim zemljama. Postojeći uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su već iscrpli veći deo svojih mogućnosti za znatnija poboljšanja u poslovanju firmi. U našoj zemlji. Tehničko-tehnološka unapređenja u logističkim poslovima. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji. Razgraničenje troškova marketing logistike. za većinu menadžera.

držanjem zaliha i skladišnim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizičke distribucij. Tako. nije se moga uvideti pravi značaj celovitosti logističke funkcije. Marketing Više zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljšanje u proučavanju Brža isporuka Više skladišta Finansije Manje zaliha Proizvodnja Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Niži troškovi rutiranja Manje magacina Fabrički stokovi Konfliknost ciljeva pojedinil ogističkih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadržavanje logističkih funkcija pod nadležnošću drugih organizacionih celina preduzeća vodi samo uvećanju troškova distribucije. niti međuzavisnost i često protivrečnost ciljeva pojedinih podsistema distribucije. povećanje veličine porudžbine robe radi snižavanja troškova prevoza po jedinici. povećanje profita uz zadovoljenje potrošača. Ovaj način upravljanja transportom. Na sledećoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logističkih aktivnosti. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smešteni. na pr. koje zahteva transportna funkcija logistike. smanjenja troškova. a time i ukupnih troškova poslovanja. Ciljevi glavnih logističkih funkcija su različiti i po pravilu suprostavljeni.Upravo. Jedinstveni pristup upravljanja fizičko-distributivnim aktivnostima omogućava da se sagledaju sve međuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga. dovodi do porasta troškova držanja zaliha i skladištenja na terminalnim logističkim čvorovima. Zbog toga. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizičkom distribucijom. Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremećaja u funkcionisanju drugog sistema. kao posledica podređenosti gotovo svih logističkih poslova srugim funkcijama u preduueću.. To podrazumeva da se na koordinaciji svih logističkih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini. Jasno rečeno uviđa se da samo sistemski način posmatranja ukupnih logističkih aktivnosti može da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja. 148 . ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajedničkom grupaciom poslova i samim tim njima nije moguće efikasno upravljati.

koja glasi: ˝maksimizacija ukupnog profita˝. 149 . Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija. produktivnosti i rentabilnosti. uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage. uz poslovanje po principima ekonomičnosti. Upravljanje proizvodnjom nije moguće ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala. a nevodeći dovoljno računa o troškovima logistike. POSLOVNA LOGISTIKA Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala -transport -kontrola zaliha -proces proučavanja -skladištenje Marketing -promocija -istraživanje tržišta -proizvodni miks unapređenje prodaje -servis potrošača -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom. S tim u vezi. organizacijom u tehničkotehnološkom smislu. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih troškova je bila da treba voditi računa o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou. pre svega. to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obično svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga. putem definisanja i sprovođenja odgovarajućeg proizvodnog procesa. treba upravljati.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje. S toga. u pravcu daljeg jačanja marketing logistike potrebno je njeno dovođenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme. prioritetni zadatak u prodajno marketinškom smislu jeste obezbeđenje određenog nivoa servisa potrošača. zato što u krajnjem dometu utiče na opadanje prodaje.Počeci primene integralnog pristupa u upravljanju logističkim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja troškova koji nastaju kao posledica vršenja fizičko-distributivnih aktivnosti. Mogućnost bliže saradnje i zajedničkog delovanja ove tri funkcije u određenim oblastima date su sledećim šematskim prikazom. Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizičke distribucije menja novo.

tj. Tipične situacije mogu da se nađu u automobilskoj industriji. mogućnosti plasmana robe na tržištu. fleksibilnost (elastičnost) i 4. kao performansa ciklusa. a u zavisnosti od tipa komunikacija. vodeći računa o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala. transport. pa do njenog prispeća. 2. Ciklusi mogu da traju kratko. Klasični poslovi logistike u preduzeću mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. 150 . Znatan deo logističkih aktivnosti okrenut je ka tržištu i potrošačima. logičnost (povezanost). da funkcije poslovne logistike treba smestiti između proizvodnje i marketing funkcije preduzeća. Brzina Brzina. nekoliko časova. performanse ciklusa su definisane misiom čitavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. odnosno plasiranja do krajnjeg odredišta. 4.Ona predstavlja najoperativniji deo preduzeća. upravljanje skladišnim sistemom preduzeća.3. a posebno lokaciju maloprodajnog objekta. OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvršavanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logističkih operacija. Veoma zunačajna kooperacija između ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda. 3. brzina. Svi kupci ne žele maksimalnu brzinu. do nekoliko nedelja. a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja. Najznačajniju ulogu u definisanju standarda o načinu servisiranja potrošača treba da daju logističari u saradnji sa marketing menadžerima. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. Logistika zauzima još značajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzeća. upravljanje zalihama.2. jer se ona reflektuje na povećanje cene. Najvažnije performanse ciklusa su : 1. a posebno tržištu i uslovima prodaje . pakovanja i sve ono što je posebno značajno u maloprodaji. proizvodnog miksa i različitih oblika unapređenja prodaje. predstavlja vreme od utovara robe. Logistika je posebno značajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike. dizajna. Iz ove šeme se može videti. Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadžere koji se njom bave. Konzistencija – povezanost Dok je brzina servisiranja kritični parametar. Ova performansa ciklusa izuzetno utiče na dizajn logističkog sistema. konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakteriše stepen sposobnosti firme da ostvari očekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa. odnosno most saradnje između dve bazične funkcije u proizvodnom preduzeću. tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti).Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obično manifestuju u oblasti istraživanja tržišta. Istina. proces prijema i realizacije porudžbina.

što znači da je roba zaštićena od svih neprijatnosti. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljšanje u cilju postizanja većeg stepena zadovoljenja kupaca uz nižu cenu što treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja većeg profita. očekivane. problema i od raznih rizika. Ključ uspeha leži u obaveznoj logističkoj fleksibilnosti. Tipične. nedelju. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu čini ključ uspeha logistike kvaliteta. sigurno do kupca. Poenta leži u činjenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda. kao što je mešanje i pakovanje robe. teškoće pri snadbevanju. ponovna proizvodnja.Konzistentnost obezbeđuje prenos robe izuzetno bezbedno. definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. mesec ili 151 . Što se tiče ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara. fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreišta. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja moguće je merenje različitih parametara. izlazne faze proizvoda. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost. logistika smanjenom plaćanju i marketing programu. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. Oporavak (recovery) Kontinualno izvršenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je težak zadatak. nivelacije cena za specifičnu prodaju ili kupovinu. Menadžer logističar sreće se sa konkretnim operacijama i ovladava najvažnijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. Konzistencija je fundamentalna logistička operacija. Pri tome treba istaći da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval. razne modifikacije u logističkom sistemu. uobičajeni servisi. što može biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. Nekada se programi prikazuju kao preventivni i služe za prilagođavanje specifičnim sitacijama. Preventivne programe teško je davati. Firma koja je logistički kompetentna znaće da devfiniše pravi položaj i način disteribucije u svakom konkretnom slučaju na najoptimalniji način. odnosno prilagodljivost za razne specifične slučajeve i okolnosti. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definiše kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca. Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi.

Unutar kompanije relacioni odnosi su različiti. Veoma je važno pri dobrom definisanju firme razumeti očekivanja kupca. Rezultujući problemi koji mogu da se kontrolišu od široko korišćenih. Logistički servis može uključiti čitav spektar specijalizovanih firmi. tj. veštine i talenat menadžera. kupovine i disperzije. odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije. Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu. zatim unutar korporacija. 152 . Globalne operacije dovode do povećanja logističke cene i kompleksnosti. Proces sortiranja. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. U terminu kompleksnost. kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja. tačan osećaj za sve specifične tačke u vremenu Merenje pojedinih delova Važan aspekat merenja je selekcija merenja. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbežan uspeh. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logističke operacije. Razvijene zemlje puno ulažu u logistiku što direktno utiče na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. odnosno firma će uspešno funkcionisati. asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistički servis. ako se raspolaže sa dužim vremenom ono pruža prioritet i smanjuje tražnju znanja. Ograničavanje zahteva i pooštravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspešnosti stvarnog globalnog logističkog sistema. tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograničena.Vrlo je teško imati precizan. Državnim intervencijama kontroliše se razmena i carina. Logističko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. što su jako bitni kriterijumi kreativnosti. prihvata i ispunjava zahteve kupaca. Svaka firma koja koristi logističku strategiju lojalna je kupcima. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistički sistem. složenost globalne operacije povećavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. prisutna je šuma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. stim. stim.kvartal. ako upotpunosti razume. Logistički zahtevi moraju biti uklopljeni. Odabiranje. Za uspeh kompanije neophodno je znanje. prodaje se i kupuje čitav spektar proizvoda. Logističke veze mogu biti jako komplikovane zato što postoje različiti odnosi između raznih korporacija. klasificiranje. posredno vezanih sa državnim intervencijama. Zatim se ti parametri koriste u sređenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa.

omogućavanje progresa (perspektive). današnja ekonomija ne može izbeći globalizaciju. dokumentacije i olakšavanje logističkih operacija. da postoji motivaciona snaga što olakšava globalizaciju i čini neophodno da postoji granica operacione logistike. a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobađanju kontrole distribucije roba. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budućnost na bazi novih tehnologija. opstaju i preživljavaju. Ovo primorava na uzajamni servis među firmama. identifikovati najvažnije barijere i granice logističkih operacija. i zatim sumirati rezultate logističkih izazova. je činjenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju. Ona će se razvijati ukoliko se poboljšava kvalitet logističkog servisa. Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeđenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobađanje kontrole Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom.Povoljna okolnost je. regionalizacija. Korišćenjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije što ima za posledicu povećanje kapaciteta.Međutim. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene. Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama dešavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti počinje da povećava rezultate razvoja novih tehnologija. Globalne operacije olakšavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje većeg stepena kvaliteta proizvoda. Prisutno je pet glavnih pokretača globalnih operacija: ekonomski rast. tako da je znatno povećan državni prihod i profit. ekspanzije linijske proizvodnje.. Širenjem globalnih operacija preduzeća se motivišu. OBEZBEĐENJE BUDUĆNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i povećanje zahteva za servisiranjem logističkih operacija. Činjenica je. Logistika mora rešiti sve značajne komplikacije. geografskih ekspanzija i više efikasnih operacija. Ono što je bitno. da je prisutan mali broj firmi. što obezbeđuje progres i budućnost. razvojem međunarodnog transporta. 153 . koje mogu da uđu u internacionalne oblasti. tehnologija i oslobađanje državne kontrole.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja tržišta. Povećanje trgovine je rezultat između ostalog i visokog nataliteta. Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. motivaciju i olakšice.

Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope između raznih zemalja. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnološkog razvoja. povećanja kapaciteta. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije žele globalno proširenje i stoga je neophodno da savladaju postojeće barijere da bi dostigle postavljeni i željeni cilj. a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mrežno komuniciranje. sposobni da ih razmatraju i rešavaju. puno koštaju i ne smeju se zanemariti. a posebno je značajna u međunarodnom transportu. a posebno je težak u globalnom okruženju. Barijere globalne logistike Najvažnije barijere globalne logistike su: tržište. produktivnosti. Povećanje međunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovođenja. Uspeh menadžmenta globalne logistike je u tome što ove barijere ublažava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomažu stimulisanje internacionalnih operacija.Logistički zahtevi zavise od promene carinskih stopa.REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog područja. Internacionalni principi utiču na promenu carinskih stopa i drugih raznih dažbina. ograničenjima za uvoz i drugim ograničenjima. konkurencija. Regionalizaciom olakšava se globalna logistika. finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mreže kanala). OSLOBAĐANJE KONTROLE Ovo je ključni elemenat u finansijama i transportu. Globalne operacije okruženja su često kompleksne. s tim što one komplikuju međunarodnu razmenu. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim. fizičkim barijerama . Direktori kompanija moraju biti svesni svih mogućih logističkih barijera. Cena i kompleksnost zavise 154 . Prognoziranje nekih situacija za određeni period u opšte nije lak posao. kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture.

ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraćaja. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama što je povezano sa razlikama u kulturi različitih zemalja i regiona. Dokumentacija je vrlo često složena. Nemačkoj. tehničke i fizičke barijere. istoriji i političkom razvoju. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje.evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se rešavaju. Brze pruge su se razvile u Francuskoj. a svi rezultati utiču na budućnost lokalnih operacija. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz. a profit i gubitak se definišu određenim dokumentima. odnosno generalno se procenjuju. U sledećoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljšanje evropskog transporta (mreže saobraćaja). očekivanim performansama. 155 .od rastojanja. Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog vođenja proizvodnje uz konačan rezultat-uspešnost poslovanja. na uspešnost poslovanja.Česta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi. tipa dokumenata. Osnovna baza za bolju budućnost jeste rešavanje problema infra strukture. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. Dužina trajanja performansi ciklusa. kao i samih kompanija. sistemi integracije i udruživanje su parametri logistike menadžmenta koji formiraju razlike između domaćih i internacionalnih operacija.Kontinualnost globalne razmene ima značaja za definisanje optimalne cene proizvoda. sa svim merenim performansama. Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvažnija interna operacija. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji.Strategija evropske logistike. Italiji i Španiji. Problemi zemalja u našem regionu jesu drastične razlike u kulturi.Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Dužina performansi ciklusa je najvažnija razlika između domaćih i globalnih operacija.Povećanje logističkog planiranja je otežano. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost. Izbegava se škart i osigurava kvalitet već na početku proizvodnje. razlika u kulturi i zahteva kupaca. Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su vođene automatski. operacije. baviti se definisanjem svih mogućih relevantnih uticaja logistike proizvodnje. Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske. Veoma je bitno definisati logističke razlike između nacija . Značajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistčkog sistema. Strategijom alijanse definišu se logističke operacije za naš region. Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva. filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija. Uz pomoć nje najkraće moguće vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka grešaka. merenju i mogućem odlučivanju.

preventina zaštita na radu. parametara i zadataka. performanse statistike). unutrašnji transport. preventivno održavanje sredstava za rad. Ne sme se zanemariti činjenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se. što teži postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu. grešaka). jačanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije. nerealizovani nalozi. skladištenje.Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole. veći stepen automatizacije uz korišćrnjr softverske podrške svim mogućim operacijama procesa. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja među zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. snadbevanje. a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene koštanja. treba da preko logističkih performansi ciklusa prilagođava se dinamičkim promenama u globalnom okruženju. koštanja (troškova) i profitabilne analize. Moguće je animirati sve učesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora. aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu. kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita. merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom koštanja. gubitaka. reklamacije) su višestruki. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaćeg i ino tržišta. snadbevanje potrebnim materijalom. što treba da bude u direktnoj vezi sa tržištem. Zadovoljenje potreba i želja kupaca i obezbeđenje dugoročne konkurentske pozicije na tržištu merene ostvarenim profitom. tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji može duže da traje. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Analiza sadašnjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje. kroz praćenje. da je za uspeh kompanije.a što sve treba da bude prožeto logističkom podrškom.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa različitim tržišnim strukturama. može da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje. Neophodno je razumevanje odnosa između osnovnih aktivnosti. energijom. Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja. Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa. 156 . bez rasipanja. kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. povećanje tržišne efikasnosti proizvodnje. Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehničke kreativnosti i inovativnosti. logistika proizvodnje veoma značajna. a u cilju globalne uspešnosti poslovanja.. Rezultati koji se očekuju kreiranjem veze između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije (napr. radno vreme sve kraće. vreme. vodom i dr. Polazeći od ovih elemenata sa pravom se može reći da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugoročne tržišne pozicije merene ostvarenim profitom. a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa.

Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. skladištenje. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Logističke aktivnosti su: nabavka. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. skraćenje pojedinačnih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. transport i distribucija. održavanje zaliha. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. principe objekta i principe grupa. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. zatim. 157 . Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. o proizvodno tehničkom konceptu. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje.NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. Treba razlikovati: principe obavljanja posla.

organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. bez zaliha). stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greške). proizvodnja malih serija. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. dnevni operativni plan. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. tj. a to su: 158 . orghanizacija trgovine i dr. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. proizvodnih i izlaznih tokova. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. organizacija preduzeća dobavljača. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji.Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. tj. da bi se ostvario idealan protok materijala. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. već i savršena organizacija privrede kao celine. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. maksimalno smanjenje serije. izrada malih serija.

U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. planirati količinu. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu.Dragiša Randjić Viša poslovna škola Beograd 159 . servis potrošača i kontrolu zaliha. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. -minimizovanje troškova. zatim.-poštovanje termina.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. -minimizovanje vremena. planirati termine i kapacitete proizvodnje. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. dr. -manje zalihe na skladištu. -optimalno rasterećenje kapaciteta. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. zatim. skladištenje i transport. kao i podaci o radnom mestu. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). vreme potrebno za pripremu plana).Olivera Novitović Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr. plan rada. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. -minimizovanje vezivanje kapitala. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. planirane veličine serija. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom.

UK). kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS). radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. određivanje ciljeva. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. London. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Menadžment životnom sredinom. Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. uspostavljanje programa. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). globalizacija. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje.definisanje njihovih značajnih aspekata. elektronske mreže. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. inovacije. utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. jer definišu strukturu.Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. određivanje ciljeva. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi (IEC Uputstvo 109. 160 . U svim oblastima rad je veoma dinamičan. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. Na prelomu dva milenijuma. Sa generalne tačke gledišta.

što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. aplikacija. koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. otkrića.površinskog inženjeringa itd. čelika. reciklaže. kao i većeg kapitala.godinu. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova. što je sigurnost za dug period u budućnosti.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA).Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. lakih materijala.Reciklaža je evropska perspektiva. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. optimizacije kvaliteta. kompozitnih materijala. ekologije.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet 161 . keramičkih materijala. ekonomije i ekologije. gume.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. akademijama i Vladi. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). ekologija takodje. kao što su: WWF(Svetski fond za prirodu). polimera. kao i inženjerski dizajn.medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. izvodjenje specijalnih kurseva. reciklaža materijala minerala i goriva.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. obrazovanja. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. kompanijama. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. titan i specijalne čelike.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. izdavanje časopisa. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. kontinualni profesionalni razvoj. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. svih aspekata nauke. biomaterijala. livarstva. inženjeringa i tehnologije. razvile su svoja sopstvena dokumenta. elektronike. servisi za organizovanje svetskih konferencija. a sve to ima i komercijalni interes.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. procesa. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. reciklaže.

Svetski trendovi su legure titana.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje.Vek implatanta je oko 25 godina.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.godine polomi 300 000 tona metalne ograde. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. legure za avio i auto industriju.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. U Evropi se očekuje da se u toku 2001. 162 .sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala. kartonsku.godine.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda.što će uticati na zdravlje. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. lepotu i kvalitet života.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije širom sveta. staklene i plastične flaše.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. karoserije kola.

5.Novitović:”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001.: ”Fibre.7-15 2. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. 163 . -Potsticati sigurnost i zaštitu. optimizacija procesa. a to su: -Ekonomski -Tehnološki -Upravljački -Ekološki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti -Reciklaža i iskorišćavanje -Sakupljanje.5-36. The Royal Society 3.282. Nadzor nad kompletnom strukturom. S. 1976. D. Philosophical Transactions of the Royal Societu.Miclean:”A new field for materials science”.reinforced polymer repair materials-some facts”.131-134. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje.G. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. 4. O.Kelly(ed):”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”. Materials Science and Engineering. izvorima otpada. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.1976 London. -Otpad se mora obrađivati i odlagati . Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”.141-152. Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. 2000.138.H.Alsayed et al. -Zbrinuti sopstveni otpad. R. transport. A. 1976. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers.Literatura 1. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu.140.26.Baker and A. -Opredeljivati se za čiste tehnologije.

kateteri. Napravićemo nešto naše.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. lancete. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. špricevi. urin. sistemi za infuziju. skalpeli. kao i sekundarne sirovine. fekalije) sonde rektalne i gastralne. iskorišćavanje otpada. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. Obrađeni otpad mora biti sterilan. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. ampule idr ). Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. ostatci hrane. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Šansa naše kuće je velika. vrećice sa tekućim sadržajem.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. bez neugodnih mirisa. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). hiruški otpad. speculum. epruvete. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. plazma. smrvljen. neprepoznatljiv. delovi opreme. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. previjanju rana. 164 . Infektivni otpad koji se može obrađivati: (otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. vaginalne sonde i ušni levčići. našeg Zdrastvenog Centra. otpad iz dela za dializu. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima.-. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. krv. obdukcijama.-Podržavati procese reciklaže. suv. iskoristiv kao izvor energije. petrijeve šolje.

Kapa se mora nositi na takav način da potpuno pokriva kosu. Zabranjeno je nošenje brade u procesu proizvodnje. nos. kape i zaštitnu obuću. Nakon pranja ruke osušiti papirnatim ubrusima. ogrlice. pića. Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa. uši/ ili kose.  Pre početka rada. 7. 5. imaju stomačne tegobe. Obavezno pranje ruku tečnim spunom i toplom vodom na našin kako je to prikazano na posteru.  Posle kašljanja u ruku ili upotrebe maramice. žvakanje guma za žvakanje i pušenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za životinje. Radnici u proizvodnji su obavezni da informišu neposredne rukovodioce ako povraćaju. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima. 2. U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o čemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona.  Posle jela i pića. 11. 8. Obavezno je oprati ruke. imaju povrede ili posekotine na koži /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/. oči. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi čistu zaštitnu odeću koja obuhvata: radne mantile ili odela. 9. narukvice i predmete u džepovima koji mogu upasti u proizvod. 4. nakit – prstenje.  Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti čišćenja.  Posle pauze. Kosa i nokti se moraju održavati u čistom stanju.HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i sprečavanja mogućnosti unakrsne kontaminacije proizvoda. 3. zaposleni u procesu proizvodnje. 6.  Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto. 10. Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: ručni sat. 12. 165 . kao i zaposleni koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridržavaju sledećih pravila: 1. Zabranjeno je nošenje zaštitne odeće izvan proizvodnih prostorija. Zabranjeno je konzumiranje hrane.  Posle dodira lica /usta.

POSEBNO OBRATI PAŽNJU NA PRANJE NOKTIJU 5. SNAŽNO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEĐU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. OSUŠI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM 166 .KAKO TREBA PRATI RUKE? 1. ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6. NAKVASI RUKE VRUĆOM VODOM 2. ZA PRANJE KORISTI TEČNI SAPUN 3.

USTA. KAŠLJANJA.KADA TREBA PRATI RUKE? PRE POČETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE. BRISANJA NOSA       167 . PUŠENJA I ŽVAKANJA GUME ZA ŽVAKANJE  POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM  POSLE DODIRIVANJA KOSE. NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA  POSLE KIJANJA. PIĆA.

koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. koje ispunjavaju zahteve za čistoću i sanitarne mere). gde je neophodno. čistoće i sanitarnih mera. Pravilima za održavanje higijene i čistoće propisano je: korišćenje zaštitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i sprečavanje kontaminacije proizvoda. osvežavajućih napitaka. mrežica za kosu. radi proizvodnje bezbednih proizvoda. Opis aktivnosti 4. opreme i alata. 168 . kao i uklanjanje ručnog nakita koji se ne može dobro očistiti. uklanjanje neobezbeđenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod. posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima. održavanje visokog stepena lične higijene. opreme i alata. Oblast primene Uputstvo se odnosi na održavanje lične higijene osoblja i ponašanje u proizvodnim pogonima i skladištima. opremu ili rezervoare i kontejnere. radnim površinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda. kapa. obučeni su da za vreme rada moraju da poštuju pravila higijene kako bi se sprečila kontaminacija proizvoda. žvakanje žvakaćih guma u posebno obezbeđenim prostorijama. konzumiranje hrane. marama. detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi sprečavanja kontaminacije neželjenim mikroorganizmima) na adekvatno uređenim mestima za pranje ruku. za vreme ručnih manipulacija sa hranom (ukoliko ručni nakit nije moguće skinuti. efikasno korišćenje. POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI ČIŠĆENJA Cilj Sistematsko održavanje lične higijene i adekvatno ponašanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim. koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti.1 Lična higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom. pokrivača za bradu. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda. pravilno odlaganje odela i ostale zaštitne opreme u prostorijama koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. korišćenje zaštitnih rukavica za rukovanje proizvodima. isti se mora zaštititi pomoću rukavica od nepropustljivog materijala.

radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama. hemijska i medicinska sredstva za zaštitu kože.preduzimanje ostalih preventivnih mera za zaštitu od kontaminacije proizvoda. ima ili može da ima neko oboljenje.3 Zdravstveni status i ponašanje u slučaju bolesti Svaki radnik pre zapošljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja. aditiva i pomoćnih materijala ne upućuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vrši rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje. o čemu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. površina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje. Zaposleni radnik. U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima – Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji . Vođa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. otvorene povrede. upale. odnosno sve što je navedeno u ovom uputstvu. koji po mišljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog stručnjaka.. Ukoliko je to neophodno.4 Pravila za ponašanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući radnici iz službe održavanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. inficiranu ranu. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu čistu zaštitnu opremu. kao i pridržavati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane. bolna ili osetljiva mesta. Kontrolori. Evidenciju kontrole održavanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje. potkožne čireve ili bilo koji drugi problem koji može da dovede do kontaminacije proizvoda. 4. zabranu pušenja. ali nije ograničeno samo na. rane ili povrede koja može dovesti do kontaminacije proizvoda. obučeni su da očiste i operu svoje ruke i primene druge 169 . 4. pakovanje . obezbeđuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upućivanja na navedene poslove. udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira. kozmetiku. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodičnom sanitarnom/zdravstvenom pregledu. uključujući./. svi zaposleni u proizvodnim pogonima obučeni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u slučaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja. znojenje. radnici održavanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreću između prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vrše određene intervencije na opremi. urednost i zaštitu kose... kosu.

u smislu ovog pravilnika. II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOŠKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajuća zaštitna oprema (mantil. PRAVILNIK O MIKROBIOLOŠKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tržištu moraju biti mikrobiološki ispravne. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobiološke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobiološku ispravnost srodnih namirnica. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g. odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. kapa. je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vršenje mikrobioloških analiza i superanaliza namirnica. maska.5 Pravila za ponašanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. 4. odnosno 1 ml namirnice. nazuvci) i isti se moraju ponašati u skladu sa opštim pravilima ponašanja sa kojima ih je dužan upoznati domaćin koji ih vodi kroz pogon. namirnice u prometu ne smeju 170 .propisane sanitarne mere radi sprečavanja mogućnosti kontaminacije proizvoda ili površina koje dolaze u kontakt sa proizvodom.

tirolska kobasica. 1.001 g (ml). njeguški) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. 4.000. 5. ovcja i kozja ko-stradina. letnja kobasica. bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml). sulfitoredukujuce klostridije u 0. u 1 g bakterije iz clana 4 tac.01 g.01 g i Proteus vrste u 0. Escherichia coli u 0.1 g. 3.001 g (ml). trbušina. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije. papricirana. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso živine u trupovima i komadima ne sme sadržavati sulfitoredukujuce klostridije u 0.sadržavati: 1. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l . suva svinjska i goveda pecenica.000 u 1 g. suve kolenice. "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. goveda kobasica. pršut (dalmatinski. goveda. 171 . polutki i cetvrtina ne sme u dubini mišica sadržavati. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger". kraški.01 g (ml). ovcja i kozja pastrma.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3.01 g (ml). sokol. suva slanina (podbradnjak. mesnata.000. Clan 8 Šunkarica.1 g i Proteus vrste u 0. Proteus vrste u 0.000 u 1 g. carska. barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadržavati u 0. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. suva vratina (bundiola).01 g. domaca šunka. svinjski i govedi dimljeni jezici. Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova.000 u 1 g. 2 do 5 ovog pravilnika. Clan7 Trajne kobasice. kranjska kobasica. fermentovane kobasice. 2. suve glave. tirolska. lovacka kobasica.

šunka ili plecka u plasticnoj ambalaži. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa. krvavica. koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C. Clan 9 Tlacenica (švargla). žaba. rakova. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije. pariška kobasica. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. morskih ježeva. koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadržavati u 0. po pravilu. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. teletina u želeu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 °C ne smeju sadržavati u 0.hrenovke. ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadržavati u 0. vratina u limenki. sterilne.1 g. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. konzerve fino usitnjenog mesa. školjkaša.1 g. puževa. Clan 12 Konzerve mesa u komadima.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C moraju biti. kare u limenki. rakova. sulfitoreduku-juce klostridije. jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla.01 g: Proteus vrste i Escherichia coli. konzerve mesa u sopstvenom soku.5 kg ne sme sadržavati u 0. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba. 172 . jetrena pašteta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadržavati u 0. žaba i kornjaca. presovana šunka. sa dodacima ili bez dodataka. jetrenjaca (džiger-njaca).000 u 1 g. puževa i kornjaca. konzerve usitnjenog mesa.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. u limenkama. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba. konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa. safalade. kavurma. Clan 11 Šunka i plecka u limenki. školjkaša.

po pravilu. Clan 20 173 . smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50.01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. sterilni. Clan 15 Soljena riba ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. Clan 16 Dimljena i sušena riba ne sme u dubini mišica sadržavati u 0.1 g. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Clan 14 Smrznuta riba. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadržavati više od 3.000.Sveza riba mase vece od 0.5 kg ne smeju sadržavati u 0. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadržavati u 0. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. 2. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g. ni više od 10.01 g.5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika.000 u 1 g.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 ml. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. Proteus vrste i Escherichia coli u0.

surutke i mlacenice ne smeju sadržavati u 0.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. vocni jogurt. sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 ml.000 u 1 ml. pasterizovanog obranog mleka. sulfitoredukujuce klostridije. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati mikroorganizme u 1 ml. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. vocni jogurt. ne smeju sadržavati u 0.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. jogurt. dok se nalazi uskladišteno u mlekari. jogurt. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli.Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju.000 u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. ne smeju sadržavati u 0. Clan 24 174 .000 u 1 ml. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Pasterizovano mleko u casu prodaje potrošacima ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko. sulfitoredukujuce klostridije. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladišteni u mlekari. ne sme sadržavati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potrošacima. Fermentisana mleka (kiselo mleko.

Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. Pasterizovana slatka pavlaka. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.001 g. pasterizovana slatka pavlaka za kafu.000 mikroorganizama u 1 ml. i to: 1. 3. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. polutvrdi sirevi . pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g.koagulaza pozitivne stafilokoke. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima. Clan 25 Maslac ne sme sadržavati u 0. ni više od 10.1 g.01 g. sulfitoredukujuce klostridije. sirni namazi .1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.01 g. pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati više od 50. 2. Kajmak ne sme sadržavati Escherichia coli i Proteus vrste u 0.01 g. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. beli sirevi i svezi sirevi) . Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 27 175 .koagulaza pozitivne stafilokoke. topljeni sirevi .001 g. tvrdi sirevi . sulfitoredukujuce klostridije. 5. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadržavati mikroorganizme u1 ml. Proteus vrste.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.01 g.Proteus vrste i Escherichia coli u 0.Proteus vrste u 0.1 g.Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. meki sirevi sa mazom. kvasce i Escherichia coli. Pasterizovana slatka pavlaka. Clan 26 Sirevi ne smeju sadržavati. 4.Proteus vrste i Escherichia coli u 0.

Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. Prirodni zacini i njihove mešavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podležu termickoj obradi.000 u 1 ml.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.rripbnente (šecer. belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove mešavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.000.000 u 1 g. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 10. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.) i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 0. 176 . sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. sulfitoredukujuce klostridije.Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. a vocni sladoled i kvasce u 0. najmanje na temperaturi pasterizacije.000 u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 g. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1. so i dr. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 1.000 u 1 g.000 u 1 g. ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. Prašak za sladoled i šlag u prahu ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca u plesni u 1 g.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 ml. 3. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Zacini.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.

Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Clan 33 Aditivi i mešavine aditiva ne smeju sadržavati u 0. inaktivisani kvasci u prahu. ni više od 5. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama.01 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1g.1 g. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 177 . kazeinati. Clan 34 Mešavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadržavati: Escherichia coli u 0.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. razni koncentrati be-lancevina i mešavine navedenih preparata ne smeju sadržavati u 0. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce više od 100. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Clan 32 Glutensko brašno.000 u 1 g.1 g.Clan 31 Mešavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. krvna plazma u prahu.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 1. Clan 35 Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadržavati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje). Poboljšivaci za pekarske proizvode ne smeju sadržavati mikroorganizama. krv i hemoglobin u prahu. sulfitoredukujuceklostridije. ekstrakti i hidrolizati kvasaca. Proteus vrste u 0.1 g. strukturni biljni i životinjski proteini. Escherichia coli i Proteus vrste.

1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 41 178 . Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. sa dodatkom ili bez dodatka mesa. ni više od 10.000 u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. ni više od 10. 4. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5.01 g.000 u 1 g. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla.klostridije. Clan 39 Gotova jela od mesa. ne smeju sadržavati u 0.000 u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Ostale životne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. sulfitoredukujuce klostridije. pripremljena u restoranima i drugim objektima. Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sa dodatkom ili bez dodatka mesa.000 mikroorganizama u 1 g i l . Proteus vrste i Escherichia coli.000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g. ni više od 50. iznutrica.000 u 1 g. proizvoda od mesa ili iznutrica.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. drugih namirnica životinjskog porekla i dodataka. proizvoda od mesa ili iznutrica. ne smeju sadržavati u 0. iznutrica i dodataka ne smeju sadržavati u 0. ne smeju sadržavati u 0. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa.000 mikroorganizama u 1 g i 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. pripremljena u restoranima i drugim objektima. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.

nugat.000 u 1 g. mlinci) ne smeju sadržavati u 1 g: više od 100.000 kvasaca i plesni u 1 g. testenina sa dodacima.000 mikroorganizama.1 g koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 1. krofne.Sirila svih vrsta ne smeju sadržavati u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 10.000 kvasaca i plesni. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina. pogacice. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadržavati više od 500. hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati više od 1. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g. pereci i devreci.000 u 1 g. mekike.000 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije u 0. punjene cokolade i cokoladni deserti.000 aerobnih sporogenih bakterija.000 mikroorganizama. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. grisini. odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 45 Žita i mlinski proizvodi (od pšenice. Clan 42 Sveža jaja u ljusci ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. 179 . Proteus vrste i Escherichia coli.000 kvasaca i plesni u 1 g. a u 1 g: više od 30. kukuruza) ne smeju sadržavati više od 10. pecivo. listovi za pite i savijace. sulfitoredukujuce klostridije u 0. odnosno 1 ml. heljde. ni više od 200. ni kvasce i plesni u 1 g. ni više od 200. Jaja u prahu ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g.000 mikroorganizama u 1 g. punjeno pecivo. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadržavati više od 1. jecma. Escherichia coli u 0.1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ratluk. burek-pita.01 g. Escherichia coli u 0. marcipan. kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni. raži. a pekarski proizvodi (hleb.000 aerobnih sporogenih bakterija. Clan 46 Pune cokolade u tablama. više od 10. više od 3.1 g. ni više od 1. sulfitoredukujuce klostridije. ovsa.

1 g. Clan 49 Sve vrste škrobova ne smeju sadržavati u 0. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g. lipoliticne mikroorganizme u 0. više od 100. sulfitoredukujuce klostridije. gume za žvakanje. punjeni keks. sulfitoredukujuce klostridije. medenjaci).000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Kesten pire i žito sa orasima ne smeju sadržavati u 0.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g. više od 1.001 g. vafli. više od 1.1 g.Clan 47 Bombone. ni više od 30. ne više od 50.000 mikroorganizama u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. lipoliticne mikroorganizme u 0. 180 . ni više od 1. više od 10.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. keks (biskvit. dražeji. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije.1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 50 Šecer ne sme sadržavati u 0. oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i žele od surutke ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca i plesni u 1 g.

01 g Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 g lipoliticne mikroorganizme u 0. ni više od 200.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 52 Margarin ne sme sadržavati u 0. ni koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 50. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadržavati u 0.01 g.01 g. lipoliticne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 55 Sušeno voce ne sme sadržavati u 0.001 g.000 mikroorganizama i više od 10. ni više od 1. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 1 ml. sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0.lipoliticne mikroorganizme u 0.1 ml. Majonez i senf ne smeju sadržavati Escherichia coii u 0. 181 .000 mikroorganizama u 1 g.01 g. Pasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 10 ml.000 mikroorganizama u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 56 Sušeno povrce ne sme sadržavati više od 200. više od 200.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Salate sa majonezom ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. više od 100. Proteus vrste i Escherichia coli. više od 50. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 10.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.

sterilne. povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100°C moraju biti. Clan 58 Prženi kikiriki sa ljuskom. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. povrca i pecuraka ne smeju sadržavati u 0. Clan 62 182 . Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. više od 100.Smrznuto povrce ne sme sadržavati više od 500. sulfitoredukujuce klostridije. više od 10. ni više od 1.000 mikroorganizama u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. razne se-menke i leblebije ne smeju sadržavati u 0.001 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 1. li-politicne mikroorganizme u 0. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 100. po pravilu.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalažu ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. orasi bez ljuske.000 mikroorganizama u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli. lipoliticne mikroorganizme u 0. više od 10. mak.001 g. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 61 Konzerve od voca. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 57 Ušecereno voce ne sme sadržavati u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 59 Prženi kikiriki bez ljuske.000 mikroorganizama u 1 g.

sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 200 mikroorganizama u 1 ml. odredenih kao najverovatniji broj. kvasce i plesni.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 10 kolifornih bakterija u 100 ml. ni više od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadržavati više od 1. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalaži ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 mikroorganizama u 1 ml. više od 100.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. više od 20. vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 66 Osvežavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadržavati Proteus vrste. Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml. sulfitoredukujuce klostridije.1 ml. kvasce i plesni. kvasce i plesni u 0.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 65 Vocni sokovi i osvežavajuci vocni napici ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadržavati više od 10.000 mikroorganizama u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.000 mikroorganizama u 1 g. više od 100 mikroorganizama u 1 ml.Pržena kafa ne sme sadržavati u 0. Proteus vrste. Escherichia coli. Koncentrovani vocni sokovi. Proteus vrste. Clan 68 183 .

odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji. 55 i 56 ovog pravilnika . 2 i 3 ovog pravilnika . 14.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda.Ako se mikrobiološkim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. 43. 2 i 3 ovog pravilnika . 19. po odredbama ovog pravilnika. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika . 4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 52.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. mogu se obradivati.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina. 5. 5. 44. 24 i 25 clana 26 tac. 6. clana 42 st. cl. osim uslovima predvidenim u odredbama o sadržaju bakterija Salmonella vrste. l. Clan 69 Ako namirnice iz cl. namirnice iz cl. 44. ako takve namirnice u pogledu mikrobiološke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom. 13. namirnice iz cl. 43. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1. 4. !. 184 . 3. 17. 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana. 19. 2 i 3. 17. namirnice iz clana 26 tac. namirnice iz clana 42 st. 6. koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija. namirnice se ne smatraju mikrobiološki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g. a imaju nepromenjena organolepticka svojstva. 15. 5. 14 i 15 ovog pravilnika . mogu te namirnice da sadrže. namirnice iz cl. 2 i 3. 6. te namirnice smatraju se mikrobiološki neispravnim. 13. 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. 2. 52.ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla.

Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati. 185 . i to pod kontrolom nadležnih organa inspekcije. Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". Ill PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ("Službeni list SFRJ". br. 45/83 i 43/89). odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu. odnosno za proizvodnju namirnica.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.