dr Olivera Novitović

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Recezenti: dr Dragiša Ranđić i dr Dušan Božić Tiraž: 25 kom. © 2009. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije nemože biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitović Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tiraž 25 – Definicija nekih pojmova; str. 127-130. – Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na našim prostorima pojavi građa multidisciplinarnog tipa koja će upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja može da posluži kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, počev od klasičnih, ublaženim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, što je stil koji će vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda rađenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara nešto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramičkih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavršavaju. Kako se to postiže? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u suštini jednostavne – skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagođenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, možete doći do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogućnosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je rešenje za Vas-formiranje tima koji će Vam dati podršku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, različitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekološkim normama. Specifične tehnologije primenjene na različitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, počev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote može doći do izražaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, što sve zahteva nesumljivo sposobnost da se nešto planira, kreira, organizuje i vrše različite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Moć multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti uređivanja života i poboljšanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, čemu svet pridaje veliku pažnju. Koristeći se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greške, ostvariti optimalna zaštita proizvoda prevlakama različite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a što je do skora bilo nemoguće. Novinu predstavlja ispitivanje velikih površina, a što je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povišenim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramička, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu čvrstoću, žilavost i mogućnost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su našle primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljšanja produktivnosti, da bi kvalitet života dostigao viši nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko četiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljšanjem kvaliteta života mogu se konsultovati na odgovarajućem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan značaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim računanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Ključni faktori koji određuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktičnoj primeni. Velika pažnja se posvećuje i materijalima za ambalažu (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetičare i druge do sada neizlečive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklaže. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklaže je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati šta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastičnih flaša samo je 3% reciklirano, što predstavlja problem na kome se sada puno radi. Traže se putevi da veći deo populacije bude uključen u rešavanje problema različitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, što će dati odličan marketing uz korišćenje vrhunskog menadžmenta. Generalno rečeno materijali će zauzimati važno mesto u rešavanju problema uticaja sredine stim što će prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Građa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udžbeničke literature za studente viših škola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izučava čitav spektar različitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća, mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma složeni, to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramički materijali, biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa – primena novih tehnologija u procesima.ž Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. Kako očuvati životnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, čist vazduh, svakako, značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bi se stvorili i održali odgovarajući uslovi života, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem, ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. Prema meritornim procenama na planeti će 2030. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije, ukoliko se želi sačuvati za buduće generacije, sadašnji stepen ekološke ravnoteže. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu, što je za 29% povećanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima areciklaže za 20% godišnje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalažu.

NEKA ZAPAŽANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu oseća se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crteža, ali traži da njen cilj bude realno određen, opravdan formom ne prezajući ako treba ni od slikarske oštrine. Prisutan je ambijent za romantična raspoloženja i dekorativne vrednosti. Crteži na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo slučajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inženjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa će doći ovde milom ili silom. Traži se talentovani crtač i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristički metod do pune snage , napuštajući svaki kompromis sa postojećim građanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obično nadmašuju rana. Poznato je da je umetničko delo rezultanta zajedničkog održavanja ličnosti, vremena i sredine, pa se stoga ne može dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnička dela nastaju na složen način i ne mogu se svesti na opšte formulacije koje najčešće dovode do predubeđenja. Po sebi se razume da je teško povući granicu između realnog i fantastičnog, kao što je u praksi teško odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne može ni postojati kao precizna činjenica u umetnosti, koja je po svojoj suštini plod mašte, nego je reč o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnošću obuhvataju se samo ona dela koja ne označavaju tela određenih oblika, niti na njih bliže aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralačkog čina, da bi odmerila svoj položaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se pretežno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajući ono što čulo vida omogućava da saznaju slikari se trude da do tančina preciziraju svoja osećanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadržaj unutrašnjeg života. »Atmosvera«, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobično važnu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u našoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralaštva. Naivno slikarstvo čini sponu između ralizma i fantastike. Posvećujući pažnju onome što zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlači unutrašnjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutrašnjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolični smisao u označavanju nasleđenih znanja i predanja, a ne samo šarm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici prešli u oblast fantastičnog slikarstva, inspirišući se bezimenim narodnim stvaralaštvom ili običajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralaštva sa sopstvenim psihološkim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve što je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadržava uvek čisti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnošću. Većina umetnika dolazi postepeno do svojih načina i modela izražavanja, preko određenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doživelo veliko proširenje svoje publike i znatnu učestalost uticaja između različitih sredina. Interferencije sadržaja i oblika, izražajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

između ostalog i po tome da se umetnošću bavi svako. gotika. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. Tehnološki napredak nije nešto što se razvija od »svoje volje«. barok. fotografije i slike.gotovo pravilo na svim delovima globusa i među sredinama koje su dosta udaljene. Ni najveći optimisti nisu mogli predvideti da će nastati nešto što uključuje hipertekst. MULTIMEDIJA Ušli smo u eru nove pismenosti i informatičkog društva. tako da pruža velike mogućnosti i okupira sva čula zainteresovanim korisnicima. Ovo ne može ostati nevidljivo i neprimećeno. Nastajanje originalne slikarske umetnosti započelo je pre 150 godina. i kao što ona okreće grane i lišće u pravcu iz koje joj dolazi svetlost. Individualni stvaralac mora uneti u struje nešto svoje zemlje i od svojih prilika. Ko hoće. Internet postaje mozak – grupna memorija savremene civilizacije. video i film. a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. ko može. tako i umetnik može prihvatiti impulse iz daleka. Slično biljci on se istovremeno na svoj način suprostavlja lokalnim vetrovima. glas i muziku . čvorovima i linkovima. ili im se delimično povinjava. ko zna i ko ume. On se njima hrani kao što biljka crpi sokove iz tla na kome raste. u granicama ljudske prirode 7 . Geografski ambijent. čine sastavni deo njega samog. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta. da je iz pregleda takvih zbirki obično proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika među strujama i stilovima. renesansa. klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja. napredak se dešava samo onako kako su ga čovek i društvo oblikovali. a pre svega društvena sredina. nezaustavljajući se ni na političkim ni na etničkim granicama. Ipak se pokazalo. Različite struje su najčešće internacionalne. koja je omogućila čitaocu da skokovito i uspešno čita i zahvaljujući hiper tekstu. širom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. Pojavom interneta. bez obzira na to da li on to želi ili ne. kada je u Parizu počelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije. ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. Vizantijska umetnost. spoja računara i novih telekomunikacionih tehnologija došlo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogućnosti savremenog društva. To je snaga i moć bez granica. klima. njena umetnička tradicija i sposobnost da nešto prihvati ili odbaci. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. Principi moderne umetnosti proširili su se na veće područje nego ma koji raniji stil. kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz različitih epoha. Umetnik nije izolovano biće. brzo pronalazi ono što ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno. a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma složeno i suptilno. animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence. najprimenjenija umetnost. Ona pomaže savremenom čoveku da bude akter i da učestvuje u njemu olakšavajući tako razvoj civilizacije. pejzaž i vegetacija. ma koliko njegova mašta bila slobodna. Otuda se očiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih rešenja dovela je do velikog broja kućnih radionica u kojima zahvaljujući solidnoj tehnološkoj podršci nastaje nova. ili zbog njih gladuje.

onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju – polako. Uz svu inerciju da se o budućnosti razmišlja na idealizovani način. Sinteza života. kao pravi. Ljude karakteriše pored intelektualnih osobina i njihov način oblačenja. Dizajn. Kreator želi da pokaže ljudima kako mogu da izgledaju. kao i sa internetom Medijske zvezde. zatim da im kaže da su drugačiji od drugih. sa kompjuterima i digitalnom revolucijom. politička klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi. kao i moda i trendovi društvenog ukusa i potrošnje. jer je činjenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemoguće uhvatiti ga. Moda je način izražavanja kreatora. jeste momenat. ono što daje pokretačku snagu da se čovek bavi bilo čime. diskutuju o svojim vizijama budućnosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodeći ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljačkog sloja koji rukovodi medijima. da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. Ono što inspiriše. pragmatične odrednice. Ono što nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnošću. njihovo dugoročno prihvatanje u društvu i ekonomski učinak. koja je počela u ranim 70-im godinama prošlog veka. gotovo neprimetno u početku. već je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stiče preko interneta. moda..Uobičajenao je shvatanje da moda nije umetnost.kao metafizičke i političke ekonomije kao zemaljske. Taj uticaj određen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi. čine ih još moćnijim zahvaljujći razvoju digitalne tehnologije i interneta. tržišta novca. Holivudom i Silikonskom dolinom. Na kraju. Raznim sociološkim i ekonomskim istraživanjima došlo je se do zaključaka da će sve veći broj firmi. značajan. utiču na šanse za komercijalizaciju novih tehnologija. Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. da uđe u svaki segment njegovog življenja od jutra do mraka. a kasnije na gotovo neverovatne načine utiču na živote svih u njihovoj blizini U slučaju Interneta. Ljudi vrlo često umeju da odaberu ono što žele i što odgovara njihovoj ličnosti. kao i običnih kupaca . Wall Street-om. onda ga treba definisati. pravi futurizam svakako može biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu što je u vezi sa digitalnom tehnologijom. a da im ponudi izbor.poslovni ljudi. desile su se ogromne promene koje zaista menjaju društveni i svakodnevni život u osnovi. da ne nameće stil ljudima. Ako je stvaralac u jednom momentu srećan ili ako je jedan momenat zabeležen kao istinit. nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. Prisutna je i želja da odeća obuća bude udobna.. 8 . razni naučnici preko interneta daju izjave. industrijska konkurencija. Moć. Želja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom. promene raspoloženja zakonodavaca u Vašingtonu.. odevanje i umetnost su tesno povezani. MODA Prisutne su različite definicije pojma mode. nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odlučujući. da bude deo čovekovog života. Više nije utopija. bogatstvo i društveni prestiž koji uživaju.

proizvođača i kupca. na njegovom samostalnom putu i crpiš iz njega snagu za dalje. Moda je sistem koji podrazumeva ideju. što u opšte nije nove.s Moda je i sociološki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja. svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote. da izađe iz mase drugih ljudi. Kao sociološki fenomen. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna. Kao art.Unutar mode. 9 . sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka. da možeš da ga pratiš. a zatim u art. To je način da se čovek istakne kao ličnost.Ono što je prednost mode.Teško je otelotvoriti. prefinjenosti važne koliko i znakovi bogatstva. oblačenje se izražava kao poseban trend društvenog života. Artistička moda nije namenjena samo bogatim. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. stoga kao pročišćeni art ona gubi ne samo upotrebnu. ali dopire samo do bogatih. materijalizovati ono što je ideja u glavi. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Ko god je uspeo u modi. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. Najveći izazov je za one koji kreiraju modu kao art. Nažalost ili na sreću. tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblačenje. ali su u stvari tu da bismo ih srušili. Zvuči paradoksalno. oblačenje je postalo u pravom smislu izazov. ali je to večita ljudska tema za boljim. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znači samo otkriti ga kao umetnika. Bitno je razgraničiti komercijalno od artističkog. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko šta sme i može da nosi. Krićanke i Egipćanke su slobodno šetale razgolićenih grudi. tek u modernom dobu. Pravila postoje i treba ih savladati. da poštuje sebe. već i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mrežu. ona zapravo zahteva statusno odricanje. Moda je jedna velika mašina koja funkcioniše po svojim pravilima. reflektujući ih na najuočljivi i najnedopadljivi mogući način. Jedan od izazova je klasičan stil namenjen za dokoličarsku klasu bogatih.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. To je omogućilo da moda najpre preraste u eksperiment. estetska i statusna. Ta pravila mogu da se prihvate. Odevanje je živa stvar koja se pomera u skladu sa raspoloženjem i sa ličnošću. dosta lažne skromnosti. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom slučaju je novac. Moda je večita ljudska težnja za boljim. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje.ona prerasta u nešto veoma bitno što se čini u društvu. ali se najčešće ruši konvencionalno. Pa ipak. već i statusnu funkciju – u svojim najekstravagantnim aspektima. kao u ostalom i prednost umetnosti. Statusno oblačenje neuporedivo je starije od mode. (ne ) pristojnosti. uspeo je zato što je srušio pravila. Teško je dati formu načinu razmišljanja.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja određuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora. Takođe. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno osećaju. dvoličnosti. moda upućuje na dinamiku promena u društvu. ona nije namenjena posebnom sloju u društvu. moda je sistem. Poenta mode jeste da se pravi uvek nešto novo. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podleže kompleksnim kriterijumima procene među kojima upotrebna funkcija postaje sve češće zanemarljiva.

Posebno je karakteristično jer može da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastične prerade metala. slika 2. dobra katalitička svojstva i dekorativni izgled. čime se postižu željene mehaničke osobine. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoća po brinelu zatezna tvrdoća Rm napon tečenja Rρ 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 % Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19. Njegove mehaničke osobine zavise od stepena čistoće. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja čestica zlata čiji je prečnik manji od 50µ temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veličine čestica i od 0. umetnosti i dr. pri normalnim uslovima. Sa promenom temperature menja se gustina.Osnovne specifičnosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termičku obradu Zlato poseduje fizičko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. međutim ono ima relativno niske mehaničke osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima.9 od temperature topljenja. tehnologije. Njegove najvažnije osobine jesu visoka koroziona otpornost u različitim agresivnim sredinama. visoka elektro i toplotna provodljivost.3 g/cm3. medicine. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu široku primenu u raznim granama i oblastima tehnike. 10 .

Rezultati ispitivanja uticaja primesa u količini od 0. Dodatak 0. Granica tečenja je oko 20 N/mm 2. Temperatura rekristalizacije za čisto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. dok najveći imaju uticaj Co.Koeficijent linearnog širenja je najveći kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Mehaničke osobine kod zlata su relativno niske. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima čistoća zlata. Zatezna čvrstoća je oko 130 N/mm 2. Dodatak legirajućih elemenata ili primesa utiče na povećanje mehaničkih osobina. Tako se hladno deformisano zlato sa 9. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraženo zbog sklonosti zlata da rekristališe u toku deformacije.01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1. Legirajući elementi i primese povećavaju električni otpor zlata. Ni i Pt. Promena koeficijenta linearnog širenja ispod 20 0C veoma su velike.99 % čistoće rekristališe na sobnoj temperaturi. ali dalje povećanje sadržaja srebra do 1 % utiče na dalje povećanje temperature rekristalizacije.999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (završna) Primarna (završna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (završna) Sekundarna Tekstura primarna (početna) Tekstura primarna (početna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (završna) Primarna (početna) 11 .01 % Cu povećava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. zavisnost koeficijenta linearnog širenja od temperature je skoro linearna. Ti. relativno izduženje 50 % u žarenom stanju. dok najmanji uticaj pokazuje Ag.45 µ Ω cm. Sa povišenjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada. Dodatak 0. Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveću provodljivost. Specifični električni otpor pri T=20 oC je 2. Cu i Pd. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99.25 % Ag povećava temperaturu rekristalizacije zlata. Nb i Ta. odnosno povećanje zatezne čvrstoće i tvrdoće. Najmanji uticaj na povećanje čvrstoće ima srebro i paladijum. dok kod viših temperatura iznad 20 oC. Prisustvo primesa ili legirajućih elemenata utiče na smanjenje toplotne provodljivosti. Najveći uticaj na porast specifičnog električnog otpora ima dodatak V.

Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najveći uticaj na povećanje temperature rekristalizacije imaju Bi. acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda. razni rastvori NaOH. Si. rastvor ferohlorida i hlorovodonične kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi. HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi). Elementi kao što su Cu. HCL može da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao što su oksid Mg. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša HCl i HNO3).Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi Primarna (završna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura Primarna (završna) Primarna (završna) Primarna (početna) Primarna (početna) Primarna Tekstura Rezultati u tabeli 1. rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2). azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4). hlor (pri temperaturi višoj od 183 0C). bromna voda (H2O + Br2). NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa). Hemijske osobine zlata bliže su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. HNO3 i H2SO4. ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1. Sb i Ni.5 V. se odnose na period od pola godine. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblažena i koncentrovana HCl. Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na povećanje temperature rekristalizacije. Al. vazduh. rastvor cijanida KCN. vinska kiselina limunska kiselina sirćetna kiselina 12 . hlor (do 147 0C). Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2). do 97 0C. KOH vodonik-sulfid.

Zlato se može legirati sa dosta velikom količinom srebra ili neplemenitih metala.Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. bromnoj vodi. bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo veći značaj s’obziromna na njihovu široku primenu i manju korozionu postojanost. Legure sa manjim sadržajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. Definitno može da se kaže da su optimalne temperature starenja (ojačavanje taloženjem. Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz čvrstih rastvora. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju značajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Povišenje temperature starenja iznad 315 0C pogoršava postojanost legure. Samo pet elemenata (Ni. na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. Sem učešća zlata u leguri. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline povećava se sa povišenjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. 41 % Cu. Najveća korozija zlata je u carskoj vodi. Kod stepena deformacije od 40 % (i većim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. Ovaj uticaj je utoliko veći što je sadržaj zlata manji u leguri. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Ispitivanja postojanosti vršena su u azotnoj kiselini i veštačkom ljudskom znoju (5 delova sirćetne kiseline. Postojanost zlatne legure određivana je nižekaratnoj leguri sa 9 % Ag. da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. Pri povećanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C. 13 . dobrog dizajna. a najslabija u suvom jodu. Brzina korozije Au zavisi od sredine. Osnovna primena zlata je za izradu nakita. Pd. Osim lepog izgleda. 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. temperature i vremena. prema stvaranju patine naglo se smanjuje. Specifičnosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. povećanje tvrdoće. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini veštačkog znoja. HF. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. Ovo je izuzetno izraženo kod legura koje imaju manji procenat zlata. čvrstoće otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Sa porastom temperature i vlažnosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko značenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu. postojanost prema koroziji se smanjuje. 6 % Zn i 2 % Ni. Cu.

pojavljuju se klice sređene faze u nesređenoj osnovi. sa površinski centralnom kubnom rešetkom obrazuje se AuCu II faza. Faznih prebražaja od (solidusa) linije očvršćavanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. U početku. Kod legure koja sadrži 50 % (atomskih) Au pri sporom hlađenju. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Kod sadržaja od 25 % Ag. Veoma su mekane i plastične. Kod legura Au-Cu ispod temperature očvršćavanja obrazuje se neprekidan niz čvrstih rastvora. volfram. Temperaturni interval između linije topljenja i očvršćavanja je uzak i iznosi 10-12 0C. potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. čvrstoće i toplotne provodljivosti. Najniža temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Karakteristična osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sređenih faza pri sporom hlađenju. Sređena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sređeni rapored atoma putem difuzionog premeštanja u kristalu. osmijum i inertni gasovi. U suštini to je razvučena površinski centrirana kubna rešetka sa sređenim pregrupisanim atomima Au i Cu. ali sa većim sadržajem srebra legura poprima nedokorativnu. belu boju. Stepen sređenosti zavisi od sastava legure.Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik. legura ima lepu svetlozelenu boju. H . tvrdoće. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Maksimalna čvrstoća se postiže kod 40 % srebra. pri sniženju temperature ispod kritične. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu rešetku. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. Izduženje legure iznosi 40-50 %. koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. Fazni preobražaj nesređene faze u sređenu fazu vrši se na sledeći način. Tehnička primena legura Au-Ag je dosta ograničena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. Temperatura početka očvršćavanja se postepeno snižava od tačke topljenja zlata 1064 0C do tačke topljenja srebra 960 0C. PRI 400 0C PREOBRAŽAJ SE ZAVRŠAVA POSLE 25 VREME PREOBRAŽAJA IZNOSI 20 MIN. koje zatim rastu na račun nesređene faze i ukupna sređenost se naglo povećava. Primećene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlađenja i to u smislu stvaranja bližeg sređivanja rasporeda atoma. iz nesređenog čvrstog rastvora. DOK PRI 380 0C 14 . Ovo je posebno važno što nastanak sređene strukture Au3Cu dovodi do promene fizičkomehaničkih osobina: električne provodljivosti. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska α čvrstog rastvora u Au3Cu. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji.

Sređivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa rešetke. koriste se za izradu nakita. Ova faza ostaje sređena sve do temperature topljenja. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesređene faze i antifaze tipa II. Fazni preobražaj čvrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. a zlata u cinku 4. Između kritične temperature 580 0C utvrđen je porast čvrstoće legure usled deformacionog starenja. Zlato – kadmijum 15 . Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sređenu super strukturu. Iznad 580 čvrstoće legure naglo opada. Legure AuCu sistema imaju široki industrijski primenu.8 % atomskih. Utvrđeno je da legura sa idealnom sređenošću pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno brže nego legura sa nesređenom fazom. menjajući pri tome samo parametre. Iznad temperature faznog preobražaja mehaničke osobime legure pokazuju dosta složene promene. zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u čvrstom stanju iznosi 33 % (atomska). Ovo usporavanje procesa može biti i do 100 puta. stabilne pri 313-328 0C. Menjanjem sastava legure ili režima sređivanja moguće su promene mehaničkih osobina legure koja ima AuCu fazu. Cink se u znatnoj količini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Stepen deformacionog očvršćavanja legure AuCu zavisi od stepena sređenosti.3 % (atomska) zlata ima fazni preobražaj pri temperaturi 335 0C. Ispod 270 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje složene strukture sa ortorombičnom rešetkom. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sređena faza I. Jedinjenje Au4Zn je nesređeni čvrsti rastvor. Između 420 0C i 261 0C dolazi do sređivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. a čije je dejstvo isto kao uticaj legirajućeg elementa na osnovni metal. Mehaničke osobine sređene faze zavise od stepena sređenosti i od veličine zrna substrukture. Proces rekristalizacije sređene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesređene faze. Legura sa 32. DO ZNAČAJNOG POVEĆANJA Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primećuje se porast granice tečenja legure zbog viška atoma Au ili Cu.Mehaničke osobine legure sa sređenom fazom AuCu mogu da se menjaju u širokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. SREĐIVANJE STRUKTURE DOVODI ČVRSTOĆE LEGURE (OKO 30 %).

Ove legure nemaju veliku tvrdoću. Legure Au-Ni kristališu se uz obrazovanje neprekidnog niza čvrstih rastvora. 16 . α 2.5 % rodijuma povećava tvrdoću. da bi najveću vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla.5 %(atomskih) na 309 0C. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najnižu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). od solidusa do sobne. Legure zlato-kadmijum najviše se koriste za izradu lemova. Pri sniženju temperature. Brzim hlađenjem sa temperature iznad 650 0C može se dobiti legura sa 58. Sve ove legure imaju fazne preobražaje.Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32. a što dovodi do povećanja tvrdoće legura. koja sadrži zlato i srebro. čvrstoću i plastičnost legura. Raspad presićenog čvrstog rasatvora dešava se ispod 500 0C. koja sadrži zlato i bakar. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izučeno. Najviša temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Sa daljim povećanjem nikla mehaničke osobine opadaju. Ove legure su važne za izradu nakita. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz čvrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. Sa sniženjem temperature oblast homogenosti se smanjuje. Mehaničke osobine. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz čvrstih rastvora. Tvrdoća i čvrstoća dostižu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). a zlata u kadmijumu 3. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadrže 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i služe za izradu nakita. Sa daljim povećanjem sadržaja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. dolazi do raspada jednofaznog čvrstog rastvora.5 % (atomskih). a oblast legura sa dvofaznom strukturom se povećava. ali se ona može povećati dodatkom nikla. Dodatak 0. Paladijum se dodaje da bi se legure plastično obrađivale. tako da se kod sporog hlađenja stvara dvofazna struktura.55 % Au koja će imati homogeni čvrsti rastvor. Zagrevanjem do 300 0C izazvaće se raspad presićenog čvrstog rastvora na dve faze: α 1. Fizičko-mehaničke osobine zavise od režima termičke odbrane. Povećanje tvrdoće legure može se postići dispergovanjem i sređivanjem. tvrdoća i čvrstoća povećavaju se sa porastom sadržaja nikla. Najviša temperatura prelaska između jednofaznog i dvofaznog područja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine.

Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. Zlato-bakar-paladijum Homogeni čvrsti rastvor je u čitavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najčešće koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogućnosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u čovečjem telu i da neprekidno ili periodično bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. Dodatak paladijuma u leguri povećava stabilnost faza kod legura Au-Cu. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosečnom inženjeru koji se bavi materijalima. U koliko se govori o izloženosti fluidima iz organizma. Legure koje sadrže zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida). kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobađaju lekovite supstance.Fazni preobražaji u ovim legurama su veoma složeni i nedovoljni izučeni. a legure sa više 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina. jedan materijal je potpuno razgradljiv. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). mora biti prisutna sposobnost oblikovanja. Pri sadržaju zlata do 15 % povećava se stabilnost PdCu faze. treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tržištu. najčešće se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutrašnošću tela. Kao najstabilnija faza javlja se sređena faza AU3Pd2Cu3 sa površinski centriranom kubnom rešetkom. imaju homogenu strukturu. upotrebe. Biomaterijal mora posedovati odgovarajuće fizičke i mehaničke osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva. Prisutni su različiti izazovi npr. Vrednost tvrdoće ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. veštački kukovi. Homogene faze legura su plastične i relativno male čvrstoće. Od njih se izrađuju kontaktna sočiva. U ovu kategoriju su 17 . Ova definicija je ograničavajuća jer isključuje materijal koji se koristi za uređaje kao što su hirurški instrumenti. razdvajanja . a mehaničke osobine jako zavise od termičke obrade. pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. srčani zalisci. Pri sniženju temperature dolazi do faznih preobražaja što omogućava da se poveća tvrdoća legure starenjem. pa do sortiranja za reciklažu. Zlato povećava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. Ne sme biti toksičan i ne sme imati kncerogeno dejstvo. skladištenja. Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biološkim i medecinskim istraživanjima koristi se čitav spektar različitih materijala od pakovanja. a ne škodljiv za ljudski organizam. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju čvrst rastvor. što zahtev nekoliko izričitih ograničenja u pogledu matejala da bi on uopšte mogao da se koristi kao biomaterijal. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su biološki materijali.

U tabeli br. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na šemi. mala gustina i odlična otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj široj primeni. Do skora su se u avioindustriji isključivo koristile legure aluminijuma. 18 . Zbog svojih dobrih osbina ( visoka čvrstoća. Tabela 2. dati su primeri biomaterijala i njihova primena.svrstani metalni materijali. keramika i prirodni materijali. polimeri. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerđajući čelik Nerđajući čelici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat Skelet Oftamologija Savremeni koncept razvoja novih proizvoda traži kombinaciju različitih materijala koji mogu da ispune najstrožije zahteve u pogledu kvaliteta.1.

kompozitni materijali. mangana. a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postižu kombinacijom različitih režima termičke obrade uz vrlo složenu menadžment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). U 21. veku značajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zaštite životne sredine. hroma. obezbediti pitku vodu. Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskorišćena da bise stvorili i održali odgovarajući uslovi života.silicijuma. Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz različitih oblasti kao što su : metalni materijali. keramički materijali. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. svakako. značajan zadatak sadašnjih i generacija koje tek dolaze . Uspeh projekta zavisi od Tehničkog komiteta za nadzor. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledeći način: koncept identifikacije – kompletiranje projektne dokumentacije mogućnost istraživanja – brza (spora ) laboratorijska istraživanja uz manju ili višu cenu ispitivanja tehnologija i biznis. Ovaj složen projekat je uspešan ako svi učesnici projekta ostvare svoje zadatke.Struktura materijala u -22 F 10% 24% 42% Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a 24% Sistemi legura su veoma složeni. kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem životu. ali je važno da informacije o realnom i istinitom poremećaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti. kalaja. molidbena. 19 .veza između tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa –primena novih tehnologija u procesima. to su višekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma. žist vazduh. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne rešava problem. Svi oni strogo definišu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda što je u vezi sa određenim standardima. Kako očuvati životnu sredinu. vanadijuma i cirkonijuma. biomaterijali ili proizvodnje na čelu sa tehnološkim menadžerom. proizvesti hranu.

mostarine ili kao odšteta za osiguranje robe. pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu . dizajna proizvoda kao i reciklaže. Shvatajući da je ponašanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji. karonsku. drumarine. bar sadašnji stepen ekološke uravnoteženosti prirode. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne. što je za 29% povećanje u odnosu 1999. ređe su izvozne carine. izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku.Prema meritornim procenama na planeti će 2030. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i današnje ekološke filozofije. Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne koližine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. npr. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta državnog poreza koji se plaća na određenu robu kad prelazi državnu ili carinsku granicu. Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu. a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. Evropske zemlje u tranziciji počele su ozbiljno da rešavaju problem otpada. kao državni porez . a tranzitne su najvećim delom ukinute 20 . Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom području ubirali vladari. motivacije. koji se ubira kad roba prelazi granicu. kao i nekih parametara koji odlučuju u kojim pravcima će se kretati strategija budućeg razvoja. zbog čega u svetu lako dobija kreditnu podršku banaka. feudalci. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da će se u sledećih pet godina doći do povećanja obim areciklaže za 20% godišnje. Carine su često imale značajne takse. Danas su najvažnije uvozne carine. Reciklaža je vrlo profitabilna delatnost.Vrednost jedne tone smeća iznosi oko 50 dolara.lučke takse. izvozne i provozne (tranzitne). U radu je pokušano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže. godine živeti oko 12 milijardi ljudi. Pojam carine u današnjem smislu. gradovi i crkva na robu u unutrašnjem prometu. staklenu i drugu ambalažu. Prema nekim računicama u poslovima sa otpadom u svetu se godišnje okrene oko 150 milijardi dolara. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije. ukoliko želimo da za buduće generacije sačuvamo.

grbovi . Ne podleže plaćanju carine: stvari za službene potrebe šefova stranih država i šefova diplomatskih predstavništava u Srbiji injihove uže poredice i članova pratnje. računi o ceni robe. a u izuzetnim slučajevima izvoznih carina. i na konvencionalne . Kad zaštitne carine važe samo određeno vreme. što zavisi od konkretnog međunarodnog ugovora. amblemi. u okviru sklopljenih međunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe međunarodnih organizacija i ličnu upotrebu njihovih predstavnika i službenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . retorzivne. carine mogu biti prohibitivne. carine se dele na fiskalne (cilj im je povećanje državnih prihoda) i na zaštitne (treba da zaštite robu domaće proizvodnje od strane konkurencije povišenjem cena strane robe). Po učinku koji treba da proizvedu. preferencijalne. žigovi. kada se pomoću povoljnih carinskih stopa nastoji da olakša trgovina s određenim državama ili olakša uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifična carina.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko područje. a važno je za primenu carinske tarife i za kontrolu međunarodnog prometa robom. Prema načinu određivanja carine se dele na autonomne. postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifične carine koje se ubiraju po težini. Prema načinu odmeravanja. u kome domaća proizvodnja treba da postane sposobna da konkuriše stranoj robi. nameštaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika. zastave. kad se određuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaćoj robi primenjuju u stranoj državi. Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. uverenje o poreklu robe.Prema svrsi zbog koje su uvedene. a izričito isključuje postojanje tranzitnih carina. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju često i podnose transportna preduzeća ili ovlašćeni carinski 21 . Rebulički carinski Zakon predviđa postojanje uvoznih. godine. jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza). koje po pravilu izdaju trgovinske. npr. ili organi vlasti. kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe. govori se o “vaspitnim” carinama. prevozne isprave (tovarni list kod železničkog. koje su rezultat sporazuma s drugim državama. a klasičan primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na žito koji je važio od 1689. rečnog i avionskog prevoza. koje država određuje bez sporazuma s drugim državama. provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog područja. ili industrijske komore. komadu ili obimu robe. Jedan od najvažnijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija. To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilažu. do 1846. Danas se više ne primenjuje.

Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima određene isprave. neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i rešava žalbe pretiv rešenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekršajnom postupku. račun. npr. a mogu postojati i u važnijim trgovačkim i prometnim središtima čitavog carinskog područja. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe. a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta. vode prekršajni postupak povodom carinskih krivica. prevozna isprava . Carinski organi u našoj državi su Uprava carina i carinarnice. poreklo i namenu robe. količinu. ili vrednosti robe. za njen obračun i za naplatu carine i carinskih dažbina. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji. koji robu carine i vrše deviznu kontrolu na granici carinskog područja. a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se može izvršiti carinjenje robe. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vršenje svoga posla. kao i potpis podnosioca. a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi.Davanje lažnih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekršaj. koja sadrži :наziv robe. su organi državne uprave koji kontrolišu promet robe prilikom uvoza na carinsko područje provoza kroz njega. Carinska deklaracija služi kao osnova za pregled robe. prikupljaju statističke podatke i vrše druge poslove koji im se stave u dužnost. prevozno sredstvo. vrše nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu. kvaliteta i vrednosti robe. Uprava carina organizuje carinsku službu. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu. ona će to zapisnički utvrditi.posrednici. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlašćeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. zatim i carinskog pregleda. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi rešenje u prvom stepenu carinarnica. Carinarnice postoje u svim onim pograničnim mestima gde prolaze pogranični putevi. 22 . koji se sastoji u utvrđivanje količine. ili izvoza sa carinskog područja. prijava ouvozu ili izvozu i sl. količine. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu.

Carinska slobodna skladišta i slobodna javna skladišta važna su za tranzitnu.smeju se vršiti sve manipulacije dopuštene i u javnom skladištu.Ta skladišta zovu se slobodna javna skladišta. a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice.određivanju carinske stope prema carinskoj tarifi.. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose rešenja po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. ali ne spada u njeno carinsko područje. pretakati prepakivati i dr. Carinska smestišta se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica. koji inače nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. a u određenim slučajevima protiv rešenja donesenih od carinskih organa može se tražiti pravna zaštita i pred sudovima. U ovim skladištima roba se može sortirati. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladišta i posebna preduzeća koja se kao javna skladišta bave skladišnim poslom i odgovaraju prema posebnim načelima za uskladištenu robu. dok robu u carinsko smestište može smestiti smao uvoznik kome je to odobreno. taksa. za robu koja je u njima smeštena važe isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladištima. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata područje koje se nalazi u okviru područja granica neke zemlje. Ako su ta javna skladišta pod nazorom carinskih vlasti. Slobodna carinska zona najčešće 23 .Takva skladišta odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe. CARINSKA SLOBODNA SKLADIŠTA Carinska slobodna skladišta služe za smeštanje neocarinjene robe. obračunavanju carine. poreza na promet.tj.Protiv rešenja carinarnice može se izjaviti žalba Upravi carina. Robu u carinsko slobodno skladište može smestiti svaki uvoznik. Svi propisi koji važe za carinska slobodna skladišta važe i za carinska smestišta. jer obaveza uvoznika robe na plaćanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTIŠTE Carinsko smestište je svako smestište za robu koja uživa povlasticu izvan carinskog prostora. pa roba koja je sve vreme ovde smeštena ne podleže plaćanju carine. reeksportnu i uopšte za međunarodnu trgovinu. i. ležarine i drugih taksa koje se naplaćuju u toku carinskog postupka. koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba opterećena prilikom carinjenja. u naplati carine i carinskih dažbina. na kraju.

pa brodovi koji s robom pristaju ne podležu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. 24 . ne traži se apsolutna sloboda prometa između ugovornica) i da takse. U našoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje nešto elastičniju definiciju carinske unije. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu međunarodnog ugovora između dve ili više država čiji je opšti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog područja. npr.Ovo znači da se. jer slobodne carinske zone za to pružaju velike pogodnosti i privlače strani kapital za ulaganje.Prema odredbama člana XXIV. t. između država koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identičnost carinskog zakona i carinske tarife.Hamburgu.Pošto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva “ zamena dveju ili više carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom” u slučajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog područja ima za posledicu ukidanje između ugovornih strana carina i trgovinskih ograničenja za najvaći deo trgovinske zamene (dakle. godine između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke. kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko područije države koja je odobrla slobodnu carinsku zonu. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti.obuhvata deo neke luke.10. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zaključenom 1913.9.godine i Ženevskog protokola o Austriji od 4. a roba između Jugoslavije i te zone prevozi se železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grčkih carinskih vlasti. stim da se njeno važenje može produžiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica. puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije. a odobrenje za osnivanje daju ovlašćeni državni organi. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama. konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. Kopenhagenu. Solunu i dr.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije između Austrije i Nemačke sa odredbama SanŽermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919. 8. ona podleže redovnom carinskom postupku.1931. odnosno uvođenje slobodnog režima uvoza i izvoza robe između država članica unije. jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema trećim državama.1922. Međutim. po pravilu. kao i deoba – prema ugovorom utvrđenim pravilima – carina ubranih na zajedničkoj granici. godine s važnošću od 50 godina. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud međunarodne pravde u savetodavnom mišljenju od 5.

prema čijim odredbama je uspostavljena carinska unija između većine nemačkih kneževina i kraljevina. ali je to sprečila Austro – Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila višegodišnji carinski rat.VI.Počev od 1. Mežutim. odnosno carinski savez između nemačkih država sklopljen Sporazumom od 22.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905. Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum. carine i druga ograničenja koja se primenjuju prema trećim zemljama budu u suštini identična. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks. kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlašćena Sa stanovišta međunarodnog prava carinska unija ograničava suverenitet država članica carinske unije time što im onemogućava vođenje samostalne carinske politike prema trećim zemljama.dažbine. činile su je Zapadna Nemačka. na čelu sa Pruskom.Italija.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije političko ujedinjenje Nemačke. Međutim.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i čelik. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u činjenici. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve više proširivala.I..Holandija. Belgija i Luksemburg. U međuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom. godine. sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u političku integraciju. 25 . Danas najznačajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice. taka da je sada sačinjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proširenja.Francuska.1832.1968.VII. godine predviđeno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom.Početak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1.1958 gde je predviđena potpuna privredna integracija šest zemalja zapadne Evrope.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije priključila Holandija. ili pak posebni povlašćeni režimi između određene grupe zemalja koje čine izvesnu političku zajednicu.. međutim. ti planovi nisu ostvareni. U Evropi je tokom druge polovine XIX i početkom XX veka bilo više planova za stvaranje carinske unije između pojedinih zemalja. a Bledskim sporazumom iz 1947. ne može smatrati sporazum kojim je predviđen slobodan bescarinski režim samo za određene proizvode. dok se uzajamne povlastice između država članica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za treće države kakv postoji između država koje su stupile u carinsku uniju.usled pogoršanja političkih odnosa do čega je došlo posle Rezolucije Inforbiroa 1948. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. da samo ujedinjena Evropa može da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu.III.1921. bila u carinskoj uniji sa Albanijom. Pod carinskom unijom se. godine uspostavljena je potpuna carinska unija između ovih zemalja. dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni došlo. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25.

AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa sedištem u Cirihu.E. kao i društvena jednakost). Ovaj program omogućuje NVO-ima da: učvrste pozicije i definišu uloge u poboljšanju kvaliteta životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju održivog razvoja (održivi stil života. koji podrazumeva podršku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji. Program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u našoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. AS 9000 i TL 9000. sredina bez GMO-a. sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. sa sistemom za upravljanje zaštite životne sredine u sa serijom standarda ISO 26 . Iako je svakako najpoznatija u SAD. A. podižu svest stanovništva o održivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponašanja ka ekološki «prihvatljivijem». vrši sertifikaciju prema standardima ISO 9000. Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou. Program takođe promoviše saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima. a u Beogradu je počelo sa radom predstavništvo za Jugoslaviju i istočnu Evropu. dobro vladanje. Program finansijske pomoći na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Mađarskoj. Hrvatskoj. AQA preko svojih filijala širom sveta. kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta održivog razvoja. obnovljiva energija. dok program finansijske pomoći na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana. sarađuju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse održivog razvoja. sarađuju sa vlastima u definisanju prioriteta održivog razvoja. pokriva sve regione sveta.A. saradnje više zemalja i program finansijske pomoći na nacionalnom nivou. Bosni i Hercegovini. održivo korišćenje prirodnih resursa. QS 9000.Q. organska poljoprivreda.Q.Program finansijske pomoći NVO u oblasti održivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) uz podršku Europe Aid – Kancelarije Evropske komisije. A. Ovaj program ima za cilj da finansijski podrži inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jačanju njihove uloge na teme održivog razvoja. – American Qualitz Assessors je jedna od tri vodeće sertifikacione kuće u SAD sa sedištem u Južnoj Karolini. ISO 14000. U Evropi. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omogućuje da na veoma brz način usaglasite Vaš Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000.

kao sertifikaciono telo. A. između ostalog je sertifikovalo sledeće poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery. 27 . u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del – Met Corporation..E..14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000.. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru može se realzovati i obuka za stalnounapređenje.. (jedan od ključnih snabdevača velike trojke Chrysler. Aero System Engineering Inc. podrške rukovodstva i postojećeg upravljanja. Harvard Industries. General Motors i Ford).Q. Da se svaka organizacija može dovesti do sertifikata za period od 6 – 9 meseci u zavisnosti od veličine organizacije i da se mora poštovati sistem – više obuke manje konsaltinga. i mnoge druge. Corning – Division of Dow Jones Industrial.A. ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvođenja sistema kvaliteta ili zaštite životne sredine najviše zavisi od angažovanja samih zaposlenih u organizaciji. Obuka za interne provere po međunarodno priznatoj metodologiji. Pristup A. United Airlines. itd. je. kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani. kompleksnosti poslovanja. JW – Alluminium Company. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvažniji korak. ukoliko se ukaže potreba. ali da zavisi i od veličine organizacije. jer samo obučeni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000.Q. Tower Automotive Inc. RJR Tobacco Company. analiza postojećeg načina poslovanja i njeno poređenje sa standardima. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojeće dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa.

Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine.. 28 . Beograd – ISO 9002 : 1994 Mojić Promet.d.S. komunikacionih mreža i transportnih sredstava. uspostavljanje programa. iz Užica. Tower Automotive. Bjeljina – ISO 9002 : 1994 Unigrad. Hutchinson Sealing System. London. Beograd – ISO 9001: 1994 Yassa. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. Banja Luka – ISO 9002 : 1994 Bobić. UK). određivanje ciljeva.u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U. Laktaši Banjaluka – ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK – ISO 9001: 2000 Unis Adria. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a. Banja Luka – ISO 9001: 2000 Štark. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. Kaldera. Na prelomu dva milenijuma. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Beograd. globalizacija.Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine. Novi Sad.. Beograd – ISO 9001: 1994 HK « Petar Drapšin ». i dr. ATC Inc. Lang Mekra North America. Beograd – ISO 9002 : 1994 Minel Elip. Group Arnold – Magnetic Technologies. Srpsko Sarajevo – ISO 9002 : 1994 Kolos. inovacije. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. Beograd – ISO 9002 : 1994 Uno Martin.definisanje njihovih značajnih aspekata. Preko direkcije iz Beograda.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. Šabac – ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mreže. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. elektronske mreže. Nova Pazova – ISO 9002 : 1994 Mz Home Group. Klašnice – ISO 9002 : 1994 Integral Inženjering. Srpsko Sarajevo – ISO 9001: 1994 Montaža. sertifikovane su sledeće organizacije: Institut za mala i srednja preduzeća.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. Mladenovac – ISO 9001: 1994 Transportšped.

gume. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva.utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. što je sigurnost za dug period u budućnosti.površinskog inženjeringa itd.Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. livarstva. 29 . akademijama i Vladi.jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. kao što su:WWF(Svetski fond za prirodu). razvile su svoja sopstvena dokumenta.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. reciklaže.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS).Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. polimera. medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe. kontinualni profesionalni razvoj. ekonomije i ekologije. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). Međunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu.Sa generalne tačke gledišta. keramičkih materijala. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA). koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi(IEC Uputstvo 109. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). kompozitnih materijala. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. određivanje ciljeva.Divna je to prilika za profesionalno informisanje. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000-Menađment životnom sredinom. jer definišu strukturu. izvodjenje specijalnih kurseva. reciklaže. obrazovanja.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. biomaterijala. čelika. elektronike. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. servisi za organizovanje svetskih konferencija. izdavanje časopisa. kompanijama. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. lakih materijala. optimizacije kvaliteta. ekologije.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija.

legure za avio i auto industriju.godinu.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve 30 . procesa. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. otkrića. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. inženjeringa i tehnologije.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. titan i specijalne čelike.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. aplikacija. staklene i plastične flaše.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. Svetski trendovi su legure titana.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala. svih aspekata nauke.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999. kao i inženjerski dizajn.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda. kartonsku.godine polomi 300 000 tona metalne ograde.godine. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. kao i većeg kapitala. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda. reciklaža materijala minerala i goriva. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine. a sve to ima i komercijalni interes.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.Vek implatanta je oko 25 godina. U Evropi se očekuje da se u toku 2001. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj. ekologija takodje.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. karoserije kola.Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova.Reciklaža je evropska perspektiva.

G.131-134. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ». Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. S. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. Literatura 1. O.7-15 2.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja.1976. 4. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje.5-36. 26. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. 1976.H. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava.kompanije širom sveta. lepotu i kvalitet života. R. Kelly(ed): ”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”. održavanje zaliha. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje. NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. 5.Alsayed et al.: ”Fibre. A. transport i distribucija. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. D.282.Baker and A. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. skraćenje pojedinačnih vremena 31 . Materials Science and Engineering.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”.138. 2000. skladištenje. The Royal Society 3.Philosophical Transactions of the Royal Societu.što će uticati na zdravlje. Miclean: ”A new field for materials science”. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Logističke aktivnosti su: nabavka.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. 1976 London. Novitović: ”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001.140. 141-152. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers.reinforced polymer repair materials-some facts”.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu.

Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. proizvodnih i izlaznih tokova. zatim. Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. principe objekta i principe grupa. proizvodnja različitih varijanti proizvoda.Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. da bi se ostvario idealan protok materijala. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. 32 . Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. o proizvodno tehničkom konceptu. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. izrada malih serija.procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. maksimalno smanjenje serije. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih.

Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. . planirati termine i kapacitete proizvodnje.poštovanje termina.minimizovanje troškova.manje zalihe na skladištu. . proizvodnja malih serija. vreme potrebno za pripremu plana).optimalno rasterećenje kapaciteta. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. dnevni operativni plan. . Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. skladištenje i transport. kao i podaci o radnom mestu. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. 33 . tj. zatim. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. već i savršena organizacija privrede kao celine. planirati količinu. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji.minimizovanje vremena. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. . kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. organizacija preduzeća dobavljača. servis potrošača i kontrolu zaliha. planirane veličine serija. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. a to su: . tj. bez zaliha). zatim. plan rada. orghanizacija trgovine i dr.minimizovanje vezivanje kapitala. . nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greške ). Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja.Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja.

čvrstu kuglu. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. doprinoseći daljem širenju zagađenja. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Složeni splet biljaka. životinja i drugih oblika čini ekosistem. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. ona je mnogo više od toga. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. Ekosistem može opstati bez nas. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Ljudi su samo jedan element ekosistema. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu.U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova. Ekologija nije samo grana biologije. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. ali nas ne može biti bez ekosistema. 34 . Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. menjate i drugi. Može nam izgledati velika. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. promenite li jedan deo. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. Planeta Zemlja je nastala pre 4. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. tla i vode koji se naziva biosfera.6 miliona godina.

rude.bez koje može da izdrži najvise nekoliko nedelja. Iz te prirodne okoline.kao vrstu.neće moći zaustaviti. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom.a bez vazduha samo nekoliko minuta.njegova posebna. nego i naše vaspitanje.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE Čovek.I ne samo svog. postajao sve jači.» Beograd u vremenu razvoja ekološke svesti Buran industrijski i urbani razvoj .izdvaja od ostalih živih bića.zemljištem. -korisnik prirode i -biće čiji je uticaj na prirodu.Od biljaka i životinja dobija hranu .pre svega.koja opstaje zahvaljujući neprestanom dotoku sunčeve toplotne i svetlosne energije. «Ako čoveku nedostaje kultura življenja.naročito izražen u poslednjim decenijama XX veka.bez vode može da preživi samo nekoliko dana.čovek dobija sve što mu je neophodno za život.je.u toku duge istorije ljudskog društva.Čovek je jedina vrsta koja svojom delatnošću trajno zagađuje okvir svog života. biljkama i životinjama.spada u živu prirodu. čovek je: -deo prirode.sigurno je da se ovo suludo uništavanje prirodne sredine u kojoj živimo. a koje nam ne nameće samo naša tehnološka civilizacija. trostruka veza sa prirodom.prouzrokovao je značajnu degradaciju životne sredine i zagađivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju 35 .Iz prirodne okoline čovek pribavlja i sve sirovine koje mu omogućuju da udobnije živi: materijal za gradnju kuća i izradu predmeta za domaćinstvo. naftu… Ono što čoveka.vazduhom.i čini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere.kao biljke i životinje.ugalj.

konvancija o zaštiti ozonskog sloja. izložena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima.naročito gradske populacije. prehrambenim proizvodima. Ako je pre dva veka zagađenje bilo lokalnog značaja.zbog brojnih i različitih zahteva korisnika.očuvanja biološke raznovrsnosti i dr.madjunarodnog karaktera. krajem XX veka problem je globalnog značaja.Tako bi se sprečile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po čoveka i živi svet. Povećanje broja stanovnika. Ona predstavlja građevinsko tlo za deponovanje različitih otpadaka i opasnih materija. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao što su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka.naročito najrazvijenijih zemalja.pre jedan vek regionalnog značaja . Ustav i zakoni naše zemlje daju pravo građaninu da živi u zdravoj sredini. Geološka sredina kao deo životne sredine urbanog područja Beograda predstavlja značajni prirodni resurs ograničenog kapaciteta. energijom.gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju značajno mesto. Korišćenje površinskih voda praktično bi trebalo da dođe u obzir tek onda kada su iskorišćene mogućnosti eksploatacije podzemnih voda.poremetili su ekološku ravnotežu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. 36 . Geološka sredina grada.što može prouzrokovati njeno osiromašenje i degradaciju. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugačiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru. Dobar deo potreba za pijaćom vodom Beograd danas obezbeđuje iz izvorišta podzemnih voda. U području grada ona je izložena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je više ili manje degradiraju.energijom i slično.uz sve veće korišćenje prirodnih resursa. koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja. Dobrim delom pod uticajem grada je geološka sredina njegove šire okoline koja služi za snabdevanje vodom.boljih uslova zaštite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korišćenjem i preradom površinskih voda. U centru naše pažnje nalaze se problemi zagađivanja i zaštite životne sredine.Ta sredina je izvorište snabdevanja grada vodom.konvencija o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti međunarodnih konferencija o zaštiti šume.mineralnim sirovinama.pa njeno korišćenje mora biti racionalno sa nužnim merama zaštite.Ovi se problemi moraju rešavati udruženim naporima većine zemalja.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su često teško uočljive i objašnjive.

staklo.Geološka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka. 37 .. Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najviše nastaju da bi se sprečio transport kroz naseljene delove. Delovi te mreže su zastareli i oštećeni.papir.sve češće proizvodnje i potrošnje.Potrebno je donošenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala što rešava problem velikog broja privatnih auto-otpada. a neki su sami potencijalni izvor. na strukturi otpadaka u Beogradu.).rudničkih jalovina među kojima su u određenoj meri zastupljene različite opasne materije.plastika. Istraživanje stručnjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada.praktično ni u jednom slučaju nije do kraja rešeno na zadovoljavajući način.)..ako ne reši pitanje elementarne čistoće grada i ne zaštiti svoju prirodu posebno reke. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom došlo se do stanja i odgovarajučih mogućnosti za rešavanje ekoloških problema Beograda. Neki od tih sistema nose i određeni nivo rizika u slučaju prirodnih ili tehnoloških nepogoda i katastrofa.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili uništenja otpadaka. U užem gradskom području locirana je gusta mreža gradskih instalacija (vodovod.moguće je to postići.guma. Neophodne mere:utvrđivanje stanja životne sredine..koji su postali ruglo i veliki zagađivač grada.jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uvećava.kišna i fekalna kanalizacija.čak bez evidencije. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagađenja i ako se nađu savremena rešenja za tretman gradskog smeća. privredni . Otpaci Kao proizvod narastajuće.O značaju pravilnog rešavanja ovog pitanja najbolje govori činjenica da se radi o više od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda. kao i da se smeće određenim tehnološkim postupcima dovodi u stanje iskorišćenja u energetske svrhe..Ograničavanje nepotrebne potrošnje kao i korisna upotreba otpadaka.osnovni su zadaci u zaštiti prirodne sredine.utvrđ|ivanje potencijalnih izvora zagađenja. administrativni ili trgovački centar.toplovod. turistički..upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odlučivanjem o merama koje društvo treba da preduzme.koji se mogu rešavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora. SAD.pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vrši njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali.Japana. Osnove programa za Beograd Beograd ne može pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija...gasovod. kao i metodologija sprečavanja širenja i povećavanja zagađenosti.

Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagađivača. npr.Otpad gori bez dodatka goriva. U nekim zemljama se u javnosti stvara psihološka odbojnost prema plastici. sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada.otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja čak poželjna.zaboravljajući da za samo 700 takvih kesa treba srušiti jedno stablo – a šume su pluća planete.nerazgradive plastike i drugih štetnih i opasnih otpadaka.Određivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume. 38 .ako bi ovu vrstu smeća spaljivali.Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalažnog stakla i proizvodnje staklenog krša.10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri.Razlozi za ovo su – nagli rast cena sirovina i sve oštriji propisi u vezi zaštite čovekove okoline.Zahvaljujući plastici iz otpada možemo obezbediti dodatne izvore toplote.Na primer. Otpadna plastika koja je došla u kontejner za smeće ili je već na deponiji sa ostalim smećem iz domaćinstva – ne može se vratiti nazad i reciklirati. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgrađena i neuništena.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastičnih otpadaka predstavlja značajno ekološko opterećenje pri deponovanju smeća.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju električne energije. Određivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup. Oko 70% od ukupne količine svih otpadnih polimernih materijala u smeću čini ambalaža. Približan sastav plastične frakcije u smeću iz domaćinstva u Evropi je 65% poliolefina.a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadrže i uređaje za recikliranje toplote. najlon kese. Zaključak je da –u postojećim uslovima rešavanja gradskog otpada.zbog nepoverenja u njenu razgradljivost.Zbog ove neuništivosti izaziva klizanje tla. Recikliranje otpadne plastike Reciklaži se danas daje izuzetan značaj u svetu .15% polistirola. Ona se može rešavati dalje samo u tom sklopu sa smećem – a najbolje rešenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo. u borbi za zdravu životnu sredinu prednost se daje papirnim kesama.

Kombinacija ova dva tehnološka postupka je idealno rešenje. Kao inertan materijal.O. B.zakucavati i obrađivati kao drvo.A postoje i novi tehnološki procesi koji nude rešenja i za pomešanu otpadnu plastiku.mogu se seći. postanu sastavni deo komunalnog otpada – staklo se ne može upotrebiti dalje.u Srbiji se bavi jedino «Inos-Beograd». Prema jugoslovenskom standardu JUS. staklo ne zagađuje prirodu direktno –vodu.Troškovi proizvodnje su visoki .Dosadašnja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja dođe na preradu nije odgovarajućeg kvaliteta – pa se odvozi na deponiju.vazduh. Redukcija količina komunalnog smeća selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najviše primenjivani ambalažni materijal za različite vrste proizvoda. kočevi. označavanje i 39 . Od ove smeše se proizvode :ograde.ali predstavlja balast za komunalne službe i deponije smeća. Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaža. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat .Sa novom opremom uz smanjenje troškova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata.palete. za jednokratnu upotrebu..jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka. a najvažnija prednost je neograničen broj puta se može koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda.i proizvodnja regranulata.E. Recikliranje mešane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova mešavina ekstrudirati i presovati u kalupima.moglo bi se ustostručiti proizvodnja i na taj način bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda.Plasman regranulata je obezbeđen.kese i dr.vreće. Poseduje više dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalaže.Do sada najmasovniji vid reciklaže otpadne plastike je reciklaža jednorodne otpadne plastike..a i ostvariti materijalna dobit. folije.pa je «Inos-Beograd» prinuđen na veće izvore gde je pretežno jednorodna plastika i bez stranih primesa. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove. a uz to je i sekundarni zagađivač zbog: transporta.potrošnje energije i same njegove proizvodnje.letve. Termoplastični materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali. Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalaže i staklenog krša raznog porekla. 001 definiše se klasifikacija.ali najveću primenu ima polietilen niske gustine.Za ovu vrstu ambalaže se koristi veći broj termoplastičnih materijala.tj. Ali kad proizvodi sa ambalažom dospeju u smeće tj.

može se računati da u Beogradu nastaje oko 30. ušteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina. boja. trgovinske radnje.prerada i upotreba staklenog krša kao sirovine za proizvodnju stakla. trgovinske radnje. hemijska i druge industrije). Mogućnosti.da ga u komunalnom smeću ima 8-10% ..niti se vrši permanentna analiza sastava komunalnog smeća u Beogradu.000 m3 .Po tom standardu se i vrši sortiranje. Ciljevi kojima se teči: smanjenje zapremina otpada koji se odlaže na deponije..ogledala. farmaceutska. smanjenje zagađenja životne sredine otpacima.skladištenje staklenog krša.dok sve ostalo završava na deponiji. Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda.. 40 . jer i ona posle određenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni krš. Što se tiče sadržaja stakla u komunalnom smeću . Statistika danas ne prati količine nastalih otpadaka.000 tona godišnje.Preneto u zapreminske jedinice to znači da stakleni krš svake godine smanjuje prostor na deponiji smeća za oko 12.priprema i vraćanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobičajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini što ih okružuje. staklenog krša. Selektivno sakupljanje . Ovde se povratna ambalaža ne izdvaja posebno.a za odnošenje krša svakodnevno se mora angažovati zapremina koju čine više od 40 kontejnera za smeće. priprema . domaćinstva. tj. prehrambena.) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistički objekti.jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja većih izvora otpadaka. -potrošnja proizvoda koji se pakuju u staklo.. privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (građevinsko staklo . tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao što su: -proizvodnja staklene ambalaže .. Veći izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalažu za pakovanje (punionice pića. granulacija i mesto ponovne upotrebe. Ovako veliki resurs staklenog krša na relativno maloj površini se u Beogradu gotovo ne koristi.

pa se može reći da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima.Na ovaj način se prvenstveno rešavaju ekološki problemi. povratni tok starog stakla i krša selektivnim sakupljanjem.Odgovornost mora da bude svačija .ali kroz institucije grada.granulacija. Koncepti organizacije sabirne mreže Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalaže kroz: kauciju. raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi.Obilazak i pražnjenje iziskuju i posebna vozila za to.000 kontejnera. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcioniše na bazi opšteg ekološkog interesa.Najpogodnija mesta su pijace.javne površine što bliže domaćinstvima.organi vlasti . Efikasnije sakupljanje staklenog krša kod nas egzistiralo bi izgradnjom mreže sabirnih kontejnera.sa većih ili manjih izvora kao što su industrijski. kao i korisnici sekundarnih sirovina.stakleni krš se dovodi do kvaliteta po JUS standardu. Izvode se nove tehnološke operacije:selektiranje.vazdušna i elektromagnetna separacija i pranje.na mestima nastajanja.Za Beograd bi to iznosilo 2.za sirovinu u proizvodnji novog stakla. 41 . Uspešan prilaz unapređenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu .Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih.čiju strukturu oslikavaju svi društveni . Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav način rada sa otpacima stakla.Ovakvo sakupljanje može se aktivirati tek kad zaživi postrojenje za preradu krša.Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika.pa se stepen vraćanja ovog krša kreće od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalaže. Većina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog krša. specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda. Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mrežu sakupljanja. «IGLO» kontejneri. U pogonu za pripremu . U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena široko postavljena sabirna mreža.sakupljači i prerađivači otpadaka.000-5.pri čemu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou.može se rešiti celovitim sagledavanjem problema.Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca.u kojoj značajna mesta imaju: građani.estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. komunalne službe.ekološki i naročito ekonomski efektisrazmerni količinama otpada.

zbog čega postoji deficit-kao stalni raskorak između količine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potrošača.Beograd izručuje otpadne vode u reke bez ikakvog prečišćavanja za razliku od ostalih većih gradova u svetu.Narastanjem stanovništva kao i njihovih potreba dolazi do sve većeg zagađenja postojećih izvora (površinskih i podzemnih voda).On se ispoljava različitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama. pitke vode.Sve veci broj tokova više liči na kanale otpadnih voda.stanje Save u Čukaričkom rukavcu je kritično.obzirom da su na slivnim područjima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane.U okviru preduzeća «Inos» postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog krša.zasnovane na pravilnom vaspitavanju naše dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloživim resursima i prostoru u kom se živi.Većim delom ona protiče kroz naselje.Iako su preduzete mere zaštite.jedan od najlepših beogradskih parkova.nego na izvorišta čiste.Maksimum zagađenosti reke je u Rakovici. Prema analizi Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda. Železnička reka je potencijalno najopasniji zagađivač izvorišta vode u priobalju.Tehnološke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor. Situacija sa terena Na ušću u Savu.nisu još uvek postignuti rezultati.Kao posledica izlivenih voda javlja se mlečno-bela boja reke-takva protiče kroz Topčider.U predelu Makiša postoji nesmetana infiltracija zagđene vode u priobalju. Beograd je višemilionski grad.Uz ovo treba imati u vidu i ekološke efekte.Pripremljeni stakleni krš ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraćati deo sredstava uloženih u sakupljačko-preradni pogon. kako biljnog tako i razne ambalže.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.Deo je donela reka .mašinske i građevinske industrije.A ne treba zaboraviti ni efekte društvene prirode .Posledice takvog stanja su sve teže po životnu sredinu.a i potrebe su sve veće.gde se nalaze objekti:gumarske.4 km uzvodno od ušća.a deo sami stanovnici deponuju.deponovane su znatne količine otpadnog materijala.koji se stalno širi. železnička reka se uliva u Savu na 12. Topčiderska reka je jedna od najzagađenijih na teritoriji grada.metalne.na Kolubari. 42 .Beograd zbog svog geografskog položaja(smešten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekološkog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagađenja. Voda-jedan od ključnih ekoloških problema Beograda Danas je problem obezbeđenja količina kvalitetne pitke vode sve izraženiji.

Samo planska akcija društva može očuvati osnovne elemente životne sredine.isto tako blizu su građene i štale. Mladenovac.gvožđa. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksičnih materija bačenog otpada i direktnog prodiranja u zemljište i reku. Bunari su po tradiciji kopani blizu kuća.čak i one štale koje imaju pod od betona.fenola i nafte.svojom povećanom koncentracijom u vodi. može biti redukovan na nitrite u crevima novorođenčadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju. Ostali analizirani fizičko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti. Rakovica.koji sve svoje otpadne vode ispuštaju direktno u reku. Ispitivani objekti su izvori. nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih životinja.Najveće su to koncentracije amonijaka. A rezultati su sledeći: -vrednosti nitrata su prekoračeni u 63% slučajeva.oštećenih ili uništenih prilaza i kaptaža.Nalaženje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagađenje organskim materijama. Zvezdara.Najvećim delom njena obala je neuređena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom.Veći broj česama koje su podignute kao zadužbine.Ova reka već na teritoriju grada dolazi opterećena znatnom količinom toksičnih materija. Podzemna voda je važan izvor pijaće vode.a često su prisutna i zbog upotrebe veštačkih đubriva. bunari u naseljima.jedino izvorište vode za piće Beograda. a može i mora da zaštiti svoje reke.a biće i u budućnosti. Takođe. Uzorci su uzeti sa objekata čija se voda koristi za piće. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za piće i ishranu. dostupna tokom cele godine. Sopot. -vrednosti amonijaka u 20% slučajeva su preko dozvoljenog. izbetonirano 43 . Obilaskom terena konstatovano je poražavajuće stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode. Obrenovac. Beograd.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda.nemaju zaštićeno..Njen kvalitet se još više narušava na široj teritoriji grada. kao veliki grad čini nedovoljno. Izvesni broj domaćina ih je pretvorio u septičke jame i na taj način zagadio čitav akvifer.i misli se da izazivaju rak kod ljudi. Čukarica.a česte su površine pod internim deponijama smeća.Sava je danas .kalcijuma.zarasle u korov. Palilula. Grocka.suspendovanih materija.bez ikakvog prečišćavanja.ugljendioksida. gvožđe. Na zdravlje ljudi utiću i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremećaje. Važno je istaći da nitrat iako relativno neotrovan. Na samoj reci nalazi se veći broj restorana-splavova.hloridi.. Voždovac.Problem je i kod bunara. Istraživanja su vršena na teritoriji Beograda u opštinama: Barajevo. zbog zdravlja sadašnjih i budućih generacija.manji l okalni vodovodi u vlasništvu domaćinstava..magnezijum) ili čini vodu nepogodnom za korišćenje u domaćinstvu zbog-mangana.Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase.

a tu nažalost postajemo siromašni..Mora se što skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema.za prečišćavanje otpadnih voda naselja na području grada. očuvanje kvaliteta u vodotocima. A ako su već pretvoreni u septičke jame neophodno je stopirati dalje korišćenje i vratiti ih u prvobitno stanje. ali kod ovih reka. regulacija reka. Beograd je veliki grad koji sebi ne može da dopusti luksuz rasipanja vode. Na taj način je omogućeno površinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar. Opšti zaključak je da sve analizirane vodotoke. Sve buduće regulacije vodotoka na području grada treba raditi vodeći računa o ekološkom i ambijetalnom. Svi ovi izvori pitke vode mogu da posluže kao alternativni pomoćni izvori tamo gde je mreža vodovoda neupotrebljiva za piće ili je potreba za vodom velika. Pogotovu je nedopustivo zagađenje akvifera.na njihovom toku kroz naselja. 44 .. Uređena rečna korita i obale upotpunile bi sliku pejzaža stvorivši uslove za odmor i rekreaciju. Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati.treba obavezno regulisati. Već sada se ljudi okreću izvorskim vodama. podjednako prema rekama i izvorištima.tim pre što su podzemne vode u vezi.očistiti i ograditi. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod. Ugraditi uređaje za prečišćavanje na svim objektima.može sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagađivači obave svoje obaveze. Pooštriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta.Povećati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Biljke imaju značajnu ulogu u prečišćavanju izvesnih količina otpadnih materija.nažalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje.one su praktično nemoćne. prečišćavanje otpadnih voda.Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je učiniti nešto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio.koji su na pojedinim mestima jasno izraženi i nezamenjivi su element čovekove životne i radne sredine. One sprečavaju i erozione procese. Postojeće izvore je neophodno popraviti.odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom.skladnom uklapanju u urbano i drugo okruženje. uključujući tu i predtretmane u industrijama.Voda se treba povremeno čistiti i hlorisati. tako da ćemo piti sve više «hemiju».mesto za deponiju stajskog đubriva. Dugo godina smo učili da smo mi zemlja bogata vodom. kanalizacija.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva. Samo na taj način Beograd.Obavezno sprečiti svako nekontrolisano izlivanje istih.kao i njihovo proceđivanje kroz zemljište.Svako nepoštovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroženi životi par miliona ljudi koji žive danas i naša deca sutra.) najvitalnije zavisi stanje životne sredine grada u celini.sa ovakvim stepenom zagađenja.

.Ureženje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izražaja dođe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd može da gradi svoju prepoznatljivost u svetu. Ako budemo ložili do daske I zagađivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cveće skafandere.. Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bića leteća Vazduh je zavičaj ptica I domovina cveća. Avala dobija gušenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti pušenje Na javnom mestu. Dolaze ptičji delegati I mole da im se vazduh vrati. Srbija puca po šavu Trese je groznica vruća Doktor propisuje košavu Da joj pročisti pluća. Lj. Ršumović 45 .

naročito čest u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju.su omogućile da se ne registruje skok zagađenosti. a frekvencija vozila velika.sumpor-dioksid.Olovo može biti udahnuto.širok spektar isparljivih organskih sastojaka i čvrste čestice.Problem aerozagađenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti.Ono je kumulativni otrov.a manji deo putem vazduha. Kada je čađ u pitanju najefikasnija prevencija se postiže upotrebom kvalitetnog uglja. unosi se putem hrane i pića. olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila. Primeri štetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para. ali kao takvo ne izaziva trovanje kod čoveka. Azotovi oksidi pod uticajem sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog. Motorna vozila predstavljaju značajan izvor zagađenja u Beogradu.iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije štetnih supstanci iz izvora za zagađivanje i za smanjenje disperzije emitovanih štetnih supstanci.Veći deo olova koji se unosi u organizam. Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i životinjski svet.kao i komunalni izvori i motorna vozila.toksične supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla. 46 .ugljen-dioksid.ali trebalo bi uvoditi nove. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroženiji oni delovi gradova u kojima su ulice uske. Zagađenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974. Direktna uzročno-posledična veza između aerozagađenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrđena bezbroj puta. zgrade visoke i zatvorenog tipa.ugljen-monoksid. specifični zagađivači u zavisnosti od vrste industrije i lebdeće čestice. počinju limitiranjem saobraćaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve veće.Toksične supstance u atmosferi uvek imaju širu dimenziju i problem se mora sagledavati globalno.godine na 10 mernih mesta. Najveća aerozagađenja u Beogradu.Primena odgovarajuđih preventivnih mera zaštite kvaliteta vazduha.koji se taloži u telu.od izuzetnog je značaja za očuvanje urbane životne sredine.Mere koje se preduzimaju.čađ.registruju se na raskrsnicama po centru grada.zaštitnih zelenih pojaseva nema .posebno u kostima.predstavljaju stalne izvore aerozagađenja.Neophodno je nastaviti sa do sada sprovođenim merama zaštite. Materije koje su dominantni zagađivači vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid.azotovi oksidi. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid.

većom distribucijom bezolovnog benzina. istraživanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima. Nema štetnih životinja. kaznenom poreskom politikom prema najvećim zagađivačima. dislokacijom auto i magistralnih puteva iz užih gradskih područja. smanjenjem potrošnje fosilnih goriva. preorjentacijom gradskog saobraćaja na podsistem sa električnim pogonom. 47 . izgradnjom i uvođenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu. zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao što je solarna energija.Ubedi oca da ne lovi. izgradnjom metroa kroz ceo Beograd.Smanjenje aerozagađenja u budućnosti bi trebalo da se ostvari: uvođenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova. uključivanjem u međunarodne programe zaštite vazduha. redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila. štiti i neguj. Mali ekološki podsetnik Zelene biljke su jedini proizvođači kiseonika na Zemlji-čuvaj ih. ozelenjavanjem gradskih površina više nego što je to uobičajeno do sada.Tokom zime hrani ptice stanarice. Svaka životinja ima svoje mesto u prirodi . obavezno formiranje pešačkih i biciklističkih zona u najugroženijim delovima grada.

klima uređaji. Ozonski omotač štiti sva živa bića od štetnog ultravioletnog zračenja.u velikim gradovima. Plastične boce.već učestvujete u zaštiti životne okoline.. Za proizvodnju električne energije troše se ogromne količine vode-štedi struju.kese i ambalaža ne trule.Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi računa o roku upotrebe.. U blizini industrijskih postrojenja.zagađuju vazduh. Ako na ponekom stablu uočimo samo koraste lišajeve. Hartija se pravi od drveta. frižideri. Kućni ljubimci nisu igračke – vodite računa o njihovim potrebama.Štedi vodu.zamrzivači.na stablima drveća nećemo naći lišajeve.Ovaj omotač je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu ispuštaju mlazni avioni. Određivanje zagađenosti vazduha pomoću lišajeva Pošto su lišajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo štetnih gasova u vazduhu . lako ćemo utvrditi da li je u kraju u kome živimo vazduh zagađen. Kada se spaljuju.zaključujemo da je prisustvo štetnih gasova na mestu gde smo ih našli-veliko. Buka oštećuje sluh. Čitaj etikete na prehrambenim proizvodima. Deterdženti zagađuju vodu – nastoj da se manje prljaš.Kupuj samo ona pića koja su u bocama za zamenu.Ne dopusti da curi bez potrebe.Bez vode ne može ni jedno živo biće.Ne puštajte muziku koju volite i za komšije. 48 . Misli o tome kada je koristiš. Ako smeće iz domaćinstva odlažete u kontejnere.

Neposredan uzrok bolesti.Koraste i listaste lišajeve možemo naći na mestima gde je koncentracija štetnih gasova manja. lišće žuti ili bledi po obodu.Pretvaraju ih u razarajuću sumpornu i azotnu kiselinu.uz pomoć korenovog sistema usisavaju. kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje diže put neba? Dok padaju kroz zagađenu atmosferu. Na osnovu izgleda četinara. već i koliko je vazduh zagađen.pa i u našoj zemlji je kisela kiša.kišne kapi razlažu sumpor-dioksid i okside azota.biljke.tu vodu zatim. Ako želimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagađen posmatrajmo četinare. lako ćemo saznati.koja je zahvatila mnoge šume u Evropi. Zemlja upija vodu.dok grane postaju krte i lome se. Samo u zoni čistog vazduha možemo naći žbunaste lišajeve. Kisele kiše Jedna od posledica zagađenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju “zelena kuga” jer dovodi do sušenja biljaka. 49 . Kako je kiša postala kisela.gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja. Listopadno drveće oboljeva. ne samo da li je.

a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija .siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. raznih komponenti. odredište ili destinacija u lancu prodaje. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. obezbeđenje materijala. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. kao i rad u skladištu. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. Na osnovu slike 2. konačni aspekat marketinškog procesa. može da se konstatuje da je rad.1. dan za dan. kako i gde će se proizvoditi. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak. podrška proizvodnji i nabavka. procese skladištenja.1. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Ona mora da odgovori na pitanja: šta. tj. Prema fizici rasp odele. Najvažnjij tipovi 50 . priliva informacija. softverske podrške kao i snadbevanja. kao i čitav spektar fizika raspodele. tradicije proizvoda. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. Ceo proces. On zavisi od mehanizma raspodele. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. Ove komponente su ilustrovane slikom 2. zavisi od ponašanja kupca i prodavca. nabavke. planiranje i koordinacija priliva.POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. kupac je krajnji cilj. veština pravljenja zaključaka. planiranje i kontrola operacija dan za danom. pre svega. One utiču na ukupni. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Zatim. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. kao i finalizaciju proizvoda. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću.

ograničenost ----logistički---proizvodni-----izvršenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sređivanje skladišta menadžment robe menadžment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja.logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Relacije između dve logističke informacije date su sledećoj slici.komunikacija rukovodećeg tima. tj. 4. kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. kao i zahteva za proizvodima. olakšice. 6. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. Izvršenje zahteva. Najvažnije je da postoji ravnoteža. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini:strateški cilj. 51 . 2.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. 5. gde i kada u celom logističkom procesu. sređivanje skladišta i planiranje Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. Logistički zahtevi. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logističkim informacijama strateški --. strateški cilj. Sređivanje skladišta i 7. opremu i kapacitet. proizvodni zahtevi. i to: 1. Planiranje.ograničenost kapaciteta. izvršenje zahteva.logistički zahtevi. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. kao i strukture samog skladišta. Finansijski aspekat strateškog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. 3. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. ograničenost kapaciteta. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Proizvodni zahtevi. prihvatljivost. njihovim servisiranjima i performansama.

Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar 52 . Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. manje od 9 dana).Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. Menadžment robe Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične. Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu. emila . Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta. faksa ili elektronske pošte.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. odnosno veza između prodavaca i kupaca. tako da postoji karika. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. formira se podrška tražnji i operacioni plan. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera.Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. već na mestima gde su nastali.

TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. skladištenju proizvoda. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. odnosno u nivou znanja transfera. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Podrška životnom podrške logistici. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta. Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management).istog ili drugih delova sistema. sistemima merenja.cene koštanja. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. znati.Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. nabavke. zahtevi za specifičnim tražnjama. a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. informacionim tehnologijama i sposobnostima. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške. tj. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju.Veoma je bitno. pre svega. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. projektovanja.Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Veoma je bitno prepoznati prepreke. Performanse (izvođenje) logističkih procesa Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. Za firme koje se bave trgovinom. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. zahtev kupca. ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena. To je osnova kreativnog operacionog sistema. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. 53 . Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi.

Drugi. One su bitne za logističke zahteve. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. Performanse ciklusa . podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja.Sistem output. transport i isporuka kupcima. ili sa zahtevima proizvodnje. što čini misiju svih performansi ciklusa. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji. uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo. odnosno građe logističkog sistema. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. procesi. treba poznavati tri ključna momenta. Izvrši se selekcija situacija. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. kompleksna proizvodnja može da se podrži. 54 . Za razumevanje logističkog sistema. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. selekcije. Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. odnosno kupaca.podrška proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. podrškom proizvodnji. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. Treće. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme.

Zbog toga je danas čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila. Termin je uveo nemački biolog Ernest Hekel. 1866. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagađenom sredinom. čistog vazduha. Rađanje sve većeg broja dece sa deformacijama. proizvodi. zajedno sa vodom i vazduhom. Sve je to uslovilo da čovek počne intezivno koristiti prirodna bodatstva. žive i nežive. ekološku krizu. dovodeći je u stalje u kome se ona i danas nalazi. pa ga tako i treba posmatrati i zaštititi od različitog zagađenja kojih iz dana u dan ima sve više. Veliki broj reka koje prolaze kroz našu zemlju već su zagađene. Društvena organizovanost u oblastima zaštite životne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzećima i ustanovama. a onda je počeo da osvaja prostore i da traži način kako da što bolje iskoristi mogućnosti koje mu pruža životna sredina. što znači dom i logos što znači nauka. 55 . Stanje životne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajuće i zagađenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole. koji je pojmom “borbe za opstanak” obuhvatio sve odnose koje proučava ekologija. čistoj tehnologiji. Najvažnija reka za našu državu je Dunav koji protiče kroz osam podunavskih zemalja. nafta. time bi briga za zdravu životnu sredinu bila obaveza svakog radnika. Na primer. urbanizacije. nezagađene hrane i dr. nego u nerazvijenim. jedan Amerikanac 25 puta više zagadi životnu sredinu od jednog Indijca. Godine. jer može uticati na životne uslove u drugoj državi. između ostalog i veliku količinu otpada zagađujućih supstanci i taj uticaj je veći u visokoindustrijskim zemljama. Mnogobrojne čovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale tzv. međutim tvorcem moderne ekologije možemo smatrati Čerls Darvina. ali je često ugrožavao prirodu. Zemljište. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi međusobno povezane možemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina. ugalj. a ekonomski povećanje materijalnog blagostanja. koja proučava prirodne odnose i zakonitosti između organizama i organizama životne sredine. u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja čvrstog otpada. za rečni transport. tišine. Izraz “ekologija” potiče od grčke reči oikos. uslov je za opstanak živog sveta. Veza čoveka sa prirodom je ekološka i ekonomska. društvo mora izdvojiti više sredstava nego kao do sad. zaštiti vazduha. industrijalizacije. Mnogo hiljada godina čovek je bio nemoćan pred prirodom. Poslednjih godina došlo je do naglog razvoja društva. naročito reke koje dotiču iz Rumunije. delovanjem raznih zagađujućih materija (teratogeno dejstvo). kao i učestale pojave tumora i kancera kod čoveka. Civilizacija je donela mnogo problema. Tako je postao stvaralac uslova života. Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine je čest problem jedne države u kojoj je nastalo zagađenje samim tim. Ekonomski i ekološki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode.EKOLOGIJA Ekologija je biološka disciplina. značajan je kao hidroenergetski potencijal. ekološki cilj je imati zdravu životnu sredinu. Sve više se razmišlja o zdravoj hrani. zemljišta i uopšte životne i radne sredine. kao i demografske eksplozije. i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo). vode. pri čemu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ograničeni i neobnovljivog kapaciteta. kao npr.

takođe. industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode ispuštaju u kanalizaciju. zagađujuće supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama. Kod rasutih zagađivača. površinske i podzemne. OSTALI IZVORI ZAGAĐENJA su: livnice i topionice. spiranjem sa javnih puteva. Zagađivanje vazduha delatnošću čoveka.dioksida koji se oslobađa u radu automobila. To nije moguće./km. ruda i mineralnih sirovina… Stvarna zaštita vazduha od zagađenja znači da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima. što dovodi do smanjenja emisije za 25%. Koncentrisani su naselja. a zagađivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA Čista atmosfera nije ni izbliza hemijski čista. što međunarodne. koji neprestano struji i time se supstance u dimu mešaju sa vazduhom.i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u više slojeve vazduha. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen. jer mora da se smanji na 140 gr. čistu atmosferu čine hiljade različitih jedinjenja. koriste u naftnoj i hemijskoj industriji. kao i za pročišćavanje gasova iz motora.Automobilski saobraćaj daje više od 60% ukupne količine svih zagađujućih supstanci u vazduhu. zagađivanje vazduha pri preradi nafte. ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne očekuju.za razvoj industrije… U našoj zemlji postoji mnogo zakona koji regulišu problematiku zaštite vode. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagađene radioaktivnim materijama. posledica je unošenja u vazduh gasovitih produkata i čestica iz niza procesa. na visokim planinama. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODE Vode se dele na: atmosferske. Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti. ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljišta kroz voda protiče. 56 . katalizatori se.godine. Smanjivanje koncentracije razblaživanjem. Izborom goriva se takođe smanjuje zagađenost. Izvori zagađenja vazduha su brojni: LOŽIŠTA kao izvor zagađenja vazduha. U ložištima se postavljaju elektro filteri u cilju zaštite vazduha. koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom. hemijske industrije. AUTOMOBILI kao izvor zagađenja vazduha. Živi svet znatno utiče na sastav vode kao i uginuli organizmi. što u samoj državi. do 2008. jer se ne raspolaže svim potrebnim znanjima za nove čiste tehnologije.U ložištima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije.

a ove vode potiču iz raznih proizvodnih procesa u industriji. putem recirkulacije i ponovnog korišćenja gde voda stelno kruži u procesu. Zemlja. koji se deponuje i izručuje na pokretne trake. tečne i gasovite faze i živih organizama. Deponija je bitan faktor u očuvanju životne sredine i treba da bude ograđena i čuvana. količine i njihovo štetno dejstvo. gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. Pod reciklažom se podrazumeva postupak kojim se čvrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima. Te padavine nose i čestice čađi dima kao i patogene organizme koji se šire i izazivaju epidemije. a sama prednost je zaštita životne sredine tokom čitavog tehnološkog procesa. Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksične. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA Zemljište se sastoji iz čvrste. Begej. Smatra se da zemljište zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive. voda i vazduh. hemijske ili morfološke. Onda možemo doći do zaključka da su oštećenja zemljišta sve promene koje zemljište pretrpi ili trpi. tečnu čini voda. takođe mogu biti zagađeni radioaktivnim supstancama. Stepen zagađenosti vode može se podeliti na manje zagađene.Zagađivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kiša koje negativno utiču na vegetaciju. Smanjivanje količine otpadaka se u mnogim zemljama rešava spaljivanjem. jače i veoma zagađene.prokapnika do primene aktivnog mulja. kao i razni materije koje dospevaju vodom. zatim i zemljište.odnošenje zemljišta vodom. a svežom vodom se nadoknađuje voda koja je isparila. Zagađivanje površinskih voda nastaje spuštanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time površinske vode postaju zagađene npr. grubog ceđenja. bilo da su u pitanju fizičke. 57 . Čvrstu fazu čine mnogi minerali. vibracijom i dr. uklanjanje vlakana. Zagađivanje pri privrednoj proizvodnji može nastati đubrenjem. a gasovitu vazduh. Pročišćavanje otpadnih voda sadrži nekoliko faza od mešanja. Zemljište. insekticidima… Da bi se zemljište zaštitilo od zagađujućih supstanci moraju se znati izvori zagađenja. pročišćava se u onoj meri u kojoj je potrebno. flotacijom i neutralizacijom preko kapajućih filtri. prirodne resurse. Metode koje pomažu u cilju zaštite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. Vazduhom dospevaju različite materije koje najpre oštete vegetaciju. Od pojave čoveka do danas zemljište predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. da raspolaže vodom i da zadovolji ostale kriterijume. pesticidima. U industriji obrada se vrši deponovanjem. a posebno njegov produktivni prostor ugrožen je ljudskom aktivnošću. srednje. zatim erozijom. bukom. reciklažom ili uništavanjem.

a ne gde se pojavljuju. pa zbog toga i njen rast nije ujednačen. Nastanjivanje novih predela. u zemljama bivše Jugoslavije 32%. Čovek je najvažniji resurs. izgradnja gradova. Što god čini tkanje.ZAGAĐENJE I ZAŠTITA ŠUMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvrđeno je da od velikog broja biljnih i životinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. puteva dovelo je do smanjenja šuma. Masovno sušenje šuma. Čovek ne tka tkivo života.” “Šta god snađe Zemlju. da je Zemlja naša majka. Učite vašu decu. EKOLOŠKI PROBLEMI Ekologija. a u Crnoj Gori 34% šuma. njegov život i zdravlje ne sme i ne može da ima cenu. U Nemačkoj se suši čak 52%. ali se smatra da je do sada polovina šuma uništeno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije. Rešavanje ekološkog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridržavati. Ekološki problemi moraju se rešavati tamo gde nastaju. Svest ljudskog društva o ekološkim problemima razvijala se brže od ove nauke. Zvanični podaci govore da je 40% površine zemlje i šuma. ZEMLJA I ČOVEK “Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. čini sebi samome. iako se već oslanja i primenjuje na već poznate nauke. recite vašoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu.” 58 . Pluća planete predstavljaju šume koje ujedno eliminišu štetne materije i tako obezbeđuju ravnotežu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. snaćiće i sinove Zemlje. Trenutno izbegavanje troškova nije dobit. Da bi se to omogućilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja. O zaštiti prirode govori podatak da je u Rusiji zaštićeno 6% šuma. mada je neophodno 10%. danas predstavlja ekološki i razvojni problem. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to višestruko. U prošlosti šumske površine prekrivale su ogromna prostranstva. pa ča i palili šume kako bi dobili veće obradive površine. on je samo struk u tom tkivu. Njen intezivni razvoj tek počinje u razvijenim zemljama sveta. Da bi oni poštovali Zemlju. a to je sistemski i sistematski pristup. kao nova nauka nema veliku tradiciju. kao što činimo mi sa našom. već kratkoročko rešenje koje kasnije više košta. pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal.

Problem ugrožavanja predstavlja sve veći obim proizvodnje. mesto stanovanja. Zagađenje okoline nije jedini problem. američkom Predsedniku A. Po jednima. Amerikanci promovišu “ 11-u Božiju zapovest” – “Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan”. već postoje druge promene koje je Robert Fofel. Potpuno čista tehnologija ne postoji. Budućnost nije daleko. Haeckel). godine registrovao: Tehnološka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnoloških promena Stručnjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina. U toj isključivoj vezanosti za životinje je nedostatak Hekelove postavke. Linkomu. ekonomista i nobelovac. što daje rezultate npr.godine. O geofizičkim promenama danas se mnogo govori. ipak borba putem ekoloških kampanja vodi se svugde u svetu.“Radi uvek tako da tvoj projekat što manje zagađuje okolinu”. štetne materije u SAD od 1988. Termin je izveden iz grčke reči »oikos« koja znači kuća. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Iz istog korena potiče reč »ekonomija«. koja označava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u 59 . samo joj se mora pogledati u oči. ma kakva bila. Reč ekologija potiče iz knjiga »Opšta istorija razvića organizama« (1866) i »Prirodna istorija stvaranja« (1879) nemačkog biologa Ernesta Hekela (E. od toga jedna milijarda kako bi alge isporučile dovoljno kiseonika za složeniji oblik života. Današnje mere koje se podrazumevaju na planu uravnotežavanja proizvodnje i potrošnje. 1993. govor. masovne industrije. naučno stučnim argumentima. okolina i »logos« što označava učenje. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka.godine do 1993. a po drugima tridesetak godina kasnije.godine.Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice. reč. nastala je pre više od 120 godina. smanjene su za 44%. stanište. od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotaču. dom. posebno se tiču apsorgovanja toplote. a danas promovišu I 12-u. kao i geofizičke promene nastale ugrožavanjem osnovne prirodne ravnoteže. nauku. 1854.

nema opšte prihvaćenu definiciju predmeta koji proučava. a procvat je doživela posle pedesetih godina ovog veka. Međutim. Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala buržoazija postala ugrožena ekološkim nevoljama koje je donela industrijalizacija. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj oblasti. Danas je ekologija priznata nauka. a ne samo opstanka čoveka. se formirala znatno kasnije – tek u drugoj polovini XIX veka. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj. Znači. njen stvarni tvorac. ka znatno širem. Konačno se shvatilo da se pojedini ekološki problemi mogu rešiti uspešno tehničkim merama. po nekima.. ali se ekološka kriza može sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. Pojam ekologije je evoluirao od čisto zoološkog (kako je definisao Hekel). Ekologija se može shodno ovome definisati kao ekonomija žive prirode. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. ekologija u pravom smislu reči. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ograničen neravnotežom između stalno rastućeg stanovništva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. osnovni elementi svih definicija ekologije su živa bića. ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okolne sredine. pošto pojam borbe za opstanak pokriva splet međuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi. Međutim. Iako je Hekel dao ime ekologiji. međusobni uticaji živih bića i odnosi živih bića prema sredini. kao i sve mlade nauke. U stvari. 60 . Hipokrita i dr. Ekologija je nastala i u početku se razvijala u okvirima biologije. međusobne odnose živih bića i uticaje sredine na živa bića. sredina (okolina).ljudskom društvu. Međusobni odnosi između živih bića i ostale prirode su interesovali još antičke filozofe – Aristotela. u Starom Rimu pesnika Virgilija. filozofa Lukrecija. preko biološkog (gde je ekologija shvaćena kao grana biologije). U svakom slučaju. tj. Čarls Darvin. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Proučavanje životne sredine pojedinih vrsta Proučavanje ekosistema Proučavanje uticaja između ekosistema Proučavanje biosfere i Proučavanje položaja i uloga čoveka u biosferi. Teofrasta. ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. je.

jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. cirkulaciju kiseonika i ugljen . Stoga je stvoren termin ekosistem. imaju zajedničke lance ishrane. ali kao strukturnih jedinica biosfere. Međutim. U trećoj fazi razvoja ekologija se bavi proučavanjem međuuticaja ekosistema. ili ćelije u histologiji). Čovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako će on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da neće možda razorni elementi da nadmaše one proizvodne. Persije. Ekosistem je shvaćen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski određen. krčeći šume da bi dobili obradive površine. godine postavio osnove za proučavanje ekosistema kao složenog sistema kroz koji teče energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove žive i nežive komponente. Beskrajna raznovrsnost ekosistema i živog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi. koji premošćuje tradicionalne barijere između prirodnih nauka. naš poznati biolog – ekolog. U petoj fazi razvoja.Razvoj ekologije je počeo opisivanjem prirode. a da uglavnom toga i nije svestan. tj. počinje razvoj sinekologije. već plod raznovrsnih rešenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekološkim uslovima (zonalnim. Čovek menja prirodu i izaziva menjanje životnih zajednica oko sebe. I to se dešavalo u najrazvijenijim društvima. tj. shvatati i 61 . Kreirana su dva osnovna sinekološka pojma – lanac ishrane i piramida brojeva. ali ta zajednica ima stalnu dinamičku ravnotežu i međuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. Međutim. određivanje granica među ekosistemima nije lako. ekologija se usredsređuje na proučavanje čovekovog položaja u biosferi. Prvi ga je upotrebio Artur Džordž Tensli 1935. Naprotiv. kao i sva međusobna dejstva između različitih organizama. Sto godina nakon njenog postanka (šezdesetih godina dvadesetog veka). Stare Grčke. preklopne zone gde se sustiču dva ekosistema. Menjajući prirodno okruženje čovek je kroz istoriju napravio promene koje su uništile životne uslove čak i za njega samog. Nastavio je proučavanjem sredine u kojoj žive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. Ekosistem predstavlja samodovoljnu životnu zajednicu i njenu mrtvu fizičku okolinu. ali i organizama i fizičkih uslova.dioksida. oni svojim telom stoje u njenom središtu i dele njenu sudbinu. Sredinom dvadesetih godina ovog veka počinje proučavanje zajednica vrsta. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti. Jedno preimućstvo čoveka je što kao svesno biće ima šansu da može saznavati. a uključuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizičke uslove klime i tla. regionalnim. Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju. ali sa druge strane svi oni na Zemlji čine jednu celinu. Žitelji Mesopotamije. Proučavanje biosfere je četvrta faza razvoja ekologije. nisu ni sanjali da su time postavili temelje današnje pustoši na tim teritorijama. lokalnim). Rejmond Lindemion je 1942. Otkrivaju se zakoni dinamike populacija međuzavisnih vrsta. jer su zajedno sa šumama lišili centra za sakupljanje i zadržavanje vlage. Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom. uglavnom fokusirajući granične. Permanentni procesi preobražaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno. jer su oni međuzavisni – razmenjuju energiju. Antropogeno menjanje prirode teče veoma brzo. Siniša Stanković (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja. ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu proučavanja (poput atoma u fizici.

algologiju. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima živog i neživog ima izuzetno mnogo dodirnih tačaka sa hemijom i fizikom. Konkretno. neophodan je razvoj ekološke politike. Pošto su svi životni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine. Ovom prilikom će izostati dublja analiza tih veza. a takođe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na različita spoljašnja i unutrašnja dejstva. entomologiju. Genetika istražuje nasledne pojave u živom svetu. životinje i gljive. finansijske planove za očuvanje. Morfologija sa ograncima citologija. ona proučava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima. zoologiju i mikologiju. ornitologiju. tkivima i ćelijama). histologija i anatomija. Međutim. Ona treba da sadrže planove korišćenja prirodnih resursa. Shodno tome. protozoologiju. 62 . ili na još uže – bakteriologiju. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. a akcent će biti stavljen na biološki aspekt ekologije. biologiju možemo podeliti na botaniku. Spoljašnji faktori utiču i na genetički sistem. Čitava organska evolucija je tekla saglasno spoljašnjoj sredini. i kao društvena – humanistička nauka. Fiziologija sa biohemijom proučava životne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima. Proučava uzajamne odnose ili interakcije između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje tj. Znači. psihologije i prava i dr. multidisciplinarna nauka. U celini gledano. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. čije je osnovne strukture moguće podeliti na biljke. pošto su prirodni resursi ograničeni. Spoljašnje manifestacije deluju na čula životinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri određuju njihovo ponašanje. ekonomije. Savremena ekologija je sintetička. Danas univerzalni odnosi čoveka i prirode jesu predmet proučavanja i drugih nauka – sociologije. ekologija se razvijala kao prirodna – biološka. pogotovo u siromašnim zemljama. regeneraciju i zaštitu prirode.pravilno primenjivati njene zakone. Stoga je fiziologija od svih bioloških disciplina najbliža ekologiji. proučava građu živih bića. Biološke nauke se definišu prema problemu koji proučavaju. i tok razvića i rasta su često dirigovani spoljašnjim faktorima. ihtiologiju. Najuočljivija je zavisnost fizioloških procesa od uslova. i druge biološke discipline tretiraju odnos organizam – sredina. jer energija potrebna za životne procese dolazi spolja. Drugim rečima. način života i ponašanje pod datim uslovima. život je složena pojava. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vaspitavaju stanovništvo za očuvanje prirode.

ekologiju životinja i humanu ekologiju. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naučnu granu. međutim. kao društvenog i svesnog bića. Postoji i načna disciplina ekofiziologija. iako je od prvobitnog okvira života izgradio specifični kulturni okvir. prema životnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih živih bića. Često se srodne vrste. fiziologija tretira delove individualnih organizama. Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumači fiziološkim reakcijama. Ekologija. Međutim. Specifične odlike jedne vrste su rezultat interakcije nasleđa i životne sredine. Veze ekologije. Ekologija biljaka (fitoekologija) proučava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. jedna od vrsta u carstvu životinja. za razliku od navedenih disciplina. zanemarujući uticaj životinja na biljke. pošto su bića u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcionišu izolovano. vodi računa o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine. koja proučava mehanizme naslednih procesa u organizmima. Ova naučna disciplina je starija i duže se razvijala nezavisno. Nju u prvom redu interesuje značaj interakcije organizma i životne sredine za održanje organskih vrsta u prirodi. pa čak i rase iste vrste međusobno ekološki razlikuju. ekologiju moguće podeliti na ekologiju biljaka. Biogeografija uzima u obzir ekološke osobenosti organizma čije rasprostranjenje ispituje. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. 63 . i dalje jeste deo prirode. proučava reakcije organizma kao celine ne sredinu. U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog područja. Stoga se zakonitosti otkrivene proučavanjem životinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na čoveka i njegov odnos sa životnom sredinom. ekologija nema zadatak da istražuje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam. Njegov odnos. PODELA EKOLOGIJE Čovek. Veza ekologije i fiziologije je tesna.Međutim. Otuda je shodno definisanju zadataka. genetike i organske evolucije su očigledne. Ekologija. Biljke su u velikoj većini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova nežive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko više ispoljena nego kod životinja. istražujući zakonitosti na kojima se zasnivaju i održavaju zajednice organizama kao realni biotički sistemi. Genetička varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. već da koristi gotove rezultate ekologije. nužno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam. a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreću i za koje su organske vrste vezani. zadatak biogeografije nije da proučava ekološke specifičnosti organizama. tj. fiziološka ekologija. Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. Osim toga. pa ona istražuje zakonitosti na kojima ti odnosi počivaju. Genetika. Ekologija ide i iznad nivoa individue. međutim. Ekologija se nužno mora naslanjati i na biološku sistematiku.

a po drugima uređenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog društva. Ona istražuje strukturu ljudskih zajednica u različitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju – hrana. pa svoja saznanja spajaju u nauku koja proučava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija).i zooekologija. tehnologija i organizacija.). Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos između prirode uopšte i čoveka posebno. Odnos biljaka i životinja ispituju i fito . rasporedom. tehnici. Veštački je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. u nauci se javlja socialna ekologija. Tako se ona može i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa prilagođavanja ljudskih populacija okolnoj sredini. Pošto su životinje zavisne od biljaka kao hrane ili skloništa. nevagilnoj prirodi biljnog sveta. godine Amerikanci Bardžes i Park. arhitekturi. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana. pravu. ponašanjem i odnosima između životinja i okolne sredine. okolina. To je društvena nauka (sociološka) koja istražuje odnos čoveka i njegove životne sredine analizirajući društvene procese i odnose koji utiču na elemente njegove životne sredine.Ekologija životinja (zooekologija) se bavi proučavanjem rasta populacija. tako i uticaj čoveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. Biljna je metodološki daleko odmakla zahvaljajući pretežno statičnoj. klima i dr. Nakon humane. Humana ekologija se sve u svemu bavi sa četiri osnovne teme – stanovništvo. Međutim. tj. ekologija životinja se ne može sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka. širi se delokrug humane ekologije. Humana ekologija proučava odnose čoveka prema živoj i neživoj okolini. biljke čine deo spoljašnje sredine za životinje. 64 . ekonomiji. Prvi ovaj termin pominju 1921. uzimajući pri tom u obzir i tehnološke sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je to prilagođavanje postignuto. To je relativno nova naučna disciplina. Ekologija u suštini proučava dva kompleksa faktora – biološki i fiziografski i njihove zavisnosti. pošto se uticaji sredine na čoveka proučavaju i u sociologiji. Ona istražuje kako uticaj ekosistema na čoveka.

Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni. Drugi je cenografski stepen. Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije. holos=ceo. Shematski bi se to moglo prikazati na sledeći način: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka. a sposoban je da se sam reguliše. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa – kako na životinju utiče vlažnost sredine. patogene Sporozoea. Analizira odnose na nivou zajednice. paraziti. neposredni. svetlost. temperatura.. Ovde više nema odvojenog biološkog i fiziografskog aspekta. virusi itd. čitav).) Fiziografski Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protiče energija i kruži materija. produktiviteta. Na ovom stupnju istraživanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima. vrsta Biloški Biotop Abiotički faktori (svetlost. 65 . Istražuje odnose na nivou individue. Treći je holografski nivo (grč.NIVOI ISTRAŽIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski. sav..

Hegel je ukazivao: »samo ona svest koja je tek prekoračila životinjski nivo ima kao osnovni sadržaj takvu žudnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom. najviši stupanj istraživanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema. Sinekologija (sintetička ekologija) u istraživanjima primenjuje sintetički postupak. Svi ovi činioci 66 . odnose jedinke prema abiotičkim i biotičkim faktorima sredine. drugi organizmi – kako predatori. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitički. Postoji još nekoliko sinonima koji se ređe koriste. Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinačno. Otac moderne ekologije. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (grč. tako i biljke. Drugi stupanj istraživanja u sinekologiji kao težište ima skupove populacija različitih vrsta biljaka i životinja koje naseljavaju jedan prostor. ekosistemologija. demos = lat. koji se ne ustručava od razaranja«. pa se ovaj organak zove biocenologija. faktori zemljišta. mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava životne potrebe. Na život svakog organizma utiče živo i neživo okruženje (temperatura. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. takozvane životne zajednice.). Autekologija (idioekologija ili analitička ekologija) proučava jednostavne odnose na idiolološkom nivou. već interdisciplinarna. hemijski sastav sredine. ekologiju smatra vezom između prirodnih i društvenih nauka. ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. posmatrajući jedinke. biohemijom. Ako se bazira na nivoima istraživanja. odnosno biocenoze. ovaj deo ekologije nije čisto biološka. patogeni. Pošto uključuje i neživo. simbionti. Naućna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. Naučna disciplina koja se njime bavi je demekologija. narod). pripadnici iste vrste i dr. prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. na nivou populacije je. plen. geohemijom. Judžin Odum. nego kao kompleks koji odlikuje biotop. tj. biofizikom i dr. Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice.EKOLOŠKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se može podeliti na više načina. Ona. tj. svetlost. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetički sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama. mostovna nauka sa pedologijom. klima. populus = populacija. Češće se zove populaciona ekologija. Prvi stupanj proučava skupove jedinki iste vrste. Treći. paraziti. Životna sredina predstavlja sveukupnost žive i nežive prirode van organizma. vlažnost.i zoocenoze. Razdvajanje biljne od životinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojećih odnosa u prirodi. ali je metodološki dopušteno odvojeno ispitivanje fito. koji uključuje tri stupnja.

NIVOI ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA Mogu se izdvojiti četiri osnovna intergaciona sistema: ćelija kao organski kompleks makromolekula. višećelijski organizam (jedinka) kao višećelijski kompleks. postalo univerzalni problem.=lopta). u atmosferi se povećava količina: ugljen-dioksida. azotnih jedinjenja. hidrosferu do najvećih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km. ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje živu (biocenozu) i neživu komponentu (supstrat na kojem zajednica živi – biotop). jezera. takozvanu troposferu. tehnosfera predstavlja ljudska naselja. tj. biocenoza ili životna zajednica kao integrisani sistem većeg broja populacija različitih organskih vrsta. reke i šume. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i čovekov opstanak. između kojih se vrši materijalna razmena. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagađenje počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi. Ona obuhvata čitav naseljeni prostor na Zemlji (bios grč. vremenom. odnosno donje slojeve atmosfere (10 – 12 km u visinu). vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode planete Zemlje. Taloženjem sumpora i azota nastaju kisele kiše koje ugrožavaju tlo. sfera grč. 67 . Naučno. prateća infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem. Kao otvoreni sistemi. populacija kao skup jedinki jedne organske vrste.tehnološkom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma štetno dejstvo po prirodnu sredinu. živa bića su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljašnjom sredinom. ZAGAĐENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva. sumpora.se označavaju kao ekološki faktori.=život.

došlo se do veoma značajnog zaključka da uništavanje vrsta znači istovremeno i osiromašenje svetskog genofonda. Pored toga. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE Nekada. Sve ovo dovodi do negativnih promena u čovekovoj sredini koje sa naučno-tehnološkom revolucijom. Šta više. koji zrači i po sto godina. što se negativno odražava na rast biljaka i životinja. sve to ne znači da je zaštita retkih i ugroženih vrsta danas manje aktuelna. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naročito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. zaštita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. da živu prirodu čine ne samo pojedinačne organske vrste već i biocenoze u koje su organske vrste na specifičan. pri tom zagađujući vodu i povećavajući njenu potrošnju. Ne samo to. Naprotiv. u ne tako davnoj prošlosti. Zagađenje života u morima može vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim će proizvodnja kiseonika biti obustavljena. ekološki način inkorporirane. zahvaljujući ekologiji. već i narastaju i dobijaju globalni karakter. u krajnjoj liniji i o biogeosferi. Danas. Čak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada. u kojoj je sve na određen specifičan način povezano. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nužno su morala da proisteknu i drugačija. ne prestaju. 68 . u kojima je na izvanredan način izraženo dijalektičko jedinstvo žive i nežive prirode. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnoloških procesa. Ova kvalitativna promena bila je omogućena saznanjem da je pre svega. Sve više se smanjuje kvalitet i količina vode koja je potrebna za egzistenciju živog sveta. što je stvar krajnje štetna. Krčenje šuma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. problem zaštite žive prirode shvatao se pre svega kao zaštita retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. kao celini.ZAGAĐENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih površina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. čini se da vrste biljaka i životinja do sada nikad nisu bile tako ugrožene kao danas. Izradnjom autoputeva i naselja se povećava buka i koncentracija ugljen-dioksida. U zemljama u razvoju se krči šumski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora. ZAGAĐENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava. shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu. modernija i kompleksnija shvatanja o zaštite prirode. Naravno. pa i čoveka.

Sada se uvode mnoge ekološke norme koje moraju poštovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se čistije, zelene tehnologije, vrše se prečišćavanja otpadnih voda, zagađenog vazduha, recikliranje iskorišćenih proizvoda i druge akcije kojima se pokušava, kroz održivi razvoj, redukovati zagađenje i unaprediti životna sredina. ZAKLJUČAK Ekologija je oduvek bila prevashodno biološka nauka, što proističe već iz same njene definicije, koja je opšte prihvaćena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom živih bića prema spoljaćnjoj sredini. Međutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljašnjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraživanja mora uključiti i elemente nežive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljište i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo biološka nauka već i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na živim bićima. Sa obzirom na svoj predmet istraživanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najvećoj meri povezana sa pitanjem zaštite, obnove i unapređivanja spoljašnje životne sredine, pri čemu je od posebnog značaja njen interes za odnos čoveka prema toj sredini i odnos te sredine prema čoveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven način profesionalno bavi problemima životne i uopšte spoljašnje sredine, i čovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolaže daleko najvećom sumom znanja i činjenica o problemima spoljašnje sredine, što znači problemima njenog očuvanja (zaštite), obnove i unapređenja. LITERATURA Veljović, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Janković, M. (1994): Razvoj ekološke misli u Srbiji. str.183-193. Pešić, S. (1996): Ekologija i geografija životinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stanković, S. (1962): Ekologija životinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH ŠUMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove šume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 – 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih šuma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godišnje; godišnje temperature su od 5-8°C, a u doba vegetacije 10-14°C. Jela ne podnosi letnju sušu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoće u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip šume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazeći se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekoloških faktora učinio je da ovaj pojas planine postane utočište mnogim vrstama iz nižih i viših pojaseva. Mnoge čiste planinske bukove šume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korišćenja i seče jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veću istorijsku starost bukovo-jelovih šuma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smrča se postepeno spušta iz višeg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove šume gde formira mešovitu zajednicu smrče, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivšoj Jugoslaviji bukovo-jelove šume zauzimaju najveće površine na krečnjaku u dinarskom području Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutrašnjosti zemlje i jugo-istočnim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeđim zemljištima lake ilovače. Bukovo-jelova šuma u Srbiji naseljava pretežno severne strane masiva, često izvorišne čelenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove šume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, Šari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Goču, Tari. Floristički sastav - U spratu drveća i žbunja najčešće vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim šumama postiže najveći stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smrča se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove šume na Goču su interesantne i vrlo raznolike zbog složenosti reljefa, različite geološke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljišta iz ove šume spadaju među naša najproduktivnija šumska zemljišta, čija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanović je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih šuma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Goču, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljištu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izložene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najteži uslovi za život jele, zemljište je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove šume razvijene na krečnjačkim stenama i predstavljaju najznačajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova šuma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloženosti naše strane masiva severu i zapadu i velike razuđenosti reljefa. Jela je bila šire rasprostranjena u prošlosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krečnjaku potkovičastog vlažnog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i mečje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istočnim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35°. Karakteristično za ovaj masiv je sve veće prodiranje smreče u bukovojelove šume ili formiranje smrčevo-jelovih šuma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana čistim planinskim bukovim šumama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove šume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove šume već dominiraju smrčeve i smrčevo- jelove šume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smrče U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike veće u ovom tipu šume na celom prostoru od Plješevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smrče je ograničena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove šume određuje vrsta Abies alba-jela svojim ekološkim dijapazonom. Smrča se održava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujući zaštiti koju joj pružaju jela i bukva. Ovaj tip šume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrčevo-jelovog tipa, i bliži je predačkom lišćarskočetinarskom tipu šume refugijalnog pojasa naših planina. U Srbiji prosečni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas šume smrče, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istočnoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pružaju se do 1600 m n.v.. Zemljište na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem šumske prostirke od lišća bukve, visoko produktlvno. Floristički sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zečja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postižu optimalni prirast u visinu i debljini na čitavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove šume izgrađuju

71

Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). Smanjuju se površine mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. čiji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od čistih bukovih. I Bromion erecti čije su edifikatorske vrste: Pančićia serbica. U glacijacijama životinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas žive na severu Evroazije: irvas. jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prečnika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu. Leontodon autumualis. Antoxantum odoratum. Primula intricata. Malo se radi na zaštiti ove mešovite šume od seče. Knautia sarajevensis. Jastrepcu. Proređene šume bukve i jele. Lilium bosniacum.poseban pojas na planinama od Balkana. Cynosurion Tx. mali fragmenti čistih. Stanje bukovo-jelovih šuma Srbije: Smrča i jela se danas maksimalno eksploatišu iz bukovo-smrčevih. Degradirani. Bison 72 . Gulo gulo-žderonja. Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenščikova. jele i smrče je imperativ za praksu. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu čine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum). Rtnju. Trifolium pratense. preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju prašumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrčama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. Orchis sambucina. Polygonum bistrota. i bukve. Festuca fallax. Poa alpina. Carum carvi. Svaki poremećaj odnosa bukove i jele u šumama vodi poremećaju čitave stukture šume i snižavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih šuma na Dinaridima je izgrađena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Pančićion Lakušić. Goliji. a loših bukovih šuma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku. repens. Njihov životinjski svet je u sinekološkom pogledu mnogo manje poznat od biljnog. Campanula patula i dr. ŽIVOTINJSKI SVET BUKOVIH ŠUMA Životlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih šuma. Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat životinjski svet: nilski konj je živeo kod Postojine u drugoj interglacijaciji. Alchemilla vulgaris. T. I u Srbiji su se zadržale nedirnute prašume sa ogromnim stablima smrče. Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). Staroj i Suvoj plamni. bukovo-jelovih i bukovo-smrčevo-jelovih šuma. nosorog Tichorhinus antiquitatus u trećoj interglacijaciji. na Goliji.

i to kako na površini stabla i lišća (gusenice velikog broja vrsta leptira. mamut. Gliste rijući zemlju uvlače mrtvo lišće i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. D. lešnici i drugo semenje koji sadrže dosta hranjivih materija. Danas na velikim prostranstvinia listopadnih šuma u Evropi živi oko 4. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta. 73 . A. tako i u unutrašnjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae. Sveže lisće. Doflelni. a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola. među kojima i grabljivi insekti). polarna lisica. Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. U okolini Ražnja: Allobophora rosea. kao i ose drvenarice). Osnovna hrana većine životinja su žirevi.mokrice. Caliginosa caliginosa.bonasus-bizon. Njima se pridružuje čitav niz predatora (ptice. U bukovim šumama Goča nađene su vrste: Dendrobaena jastrbensis. a Acalles capiomonti geofil. lisica. attemsi. Ostalasium lacteum. Proctodrilus tuberculatus. 57 jedinki). Anobiidae i Ipidae. D. vuk. a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. pretežno fitofagnih insekata. stonoge i skokuni ili su grabljivice. Lumbricus rubellus. I u višim spratovima sume životinjsko naselje je raznovsno. sklonište ili lovište. a i mnoge druge bitni su elementi održavanja ekološke ravnoteže u šumama. Ovibos moshatus-mošusno goveče. Njima se hrane biljojedi. U bukovim šumama Rtnja: Allobophora rosea. mnoge artopode. orasi. Ispod sloja opalog lišća žive prave životinje tla: valjkasti crvi. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. Vejdovskyi. Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekološki bitno različite. U bukovim šumama Kragujevačke kotline obitava najmanja šumska asambleja surlaša (22 vrste. pljosnati crvi i gliste. Sve te životinje tla. jazavci i ptice insektojedi. pa je i životinjski svet bogat. pećinska hijena ali i veliki tetreb. a to su mnogobrojne materije.000 vrsta životinja. Cerambycidae. a često i rovčice. i danas već izumrele vrste: runasti nosorog. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlažu organsku materiju. Allobophora leoni. koje se hrane lišćem. koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takođe potrošači lišća: biljne vaši koje se hrane sokom drveća i drugi insekti). fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekološkom pogledu. jer prerađuju uginule biljke i životinje u sićušne delove pripremivši ih tako za milione bakterija i gljivica koje žive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. izdanci i stabla drveća služe mnogim životinjama kao hrana. pećinski medved. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka . U bukovim šumama karakterističan tip životne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (životinje koje se veru po drveću listopadnih Balkanskosrednjeevropskih šuma). Leming. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda. Tim životinjama se hrane grabljivi beskičmenjaci. Bukova šuma pruža obilje hrane. Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvođače organske materije-producente. Posebno je bogato naselje koje se razvija u šumskoj stelji i u gornjem sloju zemljišta. Životinjsko naselje se raspoređuje po spratovima. Gljive su takođe važan element ishrane mnogih životinja. A.

Sciurus vulgaris-veverica (element tajge). Elyomys quercinus-vrtni. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodične migracije šumskih životinja. Lepus timidus-beli zec. druge vrste provode zimu u aktivnom stanju. stonoga. Muscardinus a. I krupnije životinje migriraju pred početak zime u susedne submediteranske šume ili dalje. Od mitoloških glodara najčešća je riđa šumska voluharica-Cleth-rionomys glareolus. gde šumska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonište za sitnije oblike. tako da zimi ne love. a česti su i vuk. avelanarius-lešnjikar i dr. Najkarakterističniji stanovnici ovih šuma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh. U ovoj zoni živi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-običan zec. dok su noću aktivne samo grabljivice i neki glodari. Među životinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne. Neke vrste usporavaju svoje životne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi. Fauna bukovih šuma je vrlo bogata. Najtipičniji carnivor je divlja šumska mačka-Felis silvestris. sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u proleće i jesen. Martes kuna-kuna zlatica. Castor fiber-dabar. vrste koje ceo svoj život provode u bukovim šumama (ne migriraju) na različite načine provode zimu. slepi miševi).Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora većih fluktuacija brojnosti mnogih šumskih insekata. Pred početak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata. Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge). elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved. Apodemus silvaticus-običan šumski miš i Apodemus flavicollis-žutogrili šumski miš. jazavac-Meles meles. Capreolus capreolus-srna. Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sreće češće nego u drugim biotopima. 74 . posebno fitofaga. stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traženja hrane u toplijim zimskim danima. koje ipak mnoga živa bića prežive pod zaštitom snežnog pokrivača. lisica. Akvitet sitne šumske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova. u istoriji je živeo Bison bonasus-zubr: od nepreživara divlja svinja-Sus scrofa se sreće češće nego u drugim biotopima. ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja skloništa.Canus lupus. preovladaju danju aktivne forme. U bukovim šumama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka. Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom čitave zime ali isključivo na onim mestima i delovima drveća koji su van snega. Od krupnijih životinja. kičmenjaka. Od sisara za ovu zonu su karakteristični od preživara: Cervus elaphus-crveni jelen. Ova pojava je najizraženija kod ptica. Kod insekata je veoma izražena zimska diapauza. Što se tiče aktivnosti životinja.

moruna. Buteo buteo-mišar. Carduelus spinus-čižik. Sylvija atricapilla-crnoglava grmuša. i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka. Ornitofaunu karakterišu vrste: Strix aluco-šumska sova. Salamandra salamandradaždevnjak. Natrix natrix-barska zmija. Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjača. Ovde se češće nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos. Hicraaetus pennatus-patuljasti orao. Ptice osim što su deo nekog većeg ekosistema. ptičja muvaOrnithomya avicularia. Parus palaustris-siva senica. C. Phylloscopus sibilatrixšumski zviždak. Parus caeruleus-senica plavić. ili se zavlače u mišiće i oči. Parus major-obična senica. ujedno su i domaćini drugim živim bićima. Fringilla montifringilla-severna zeba. Phylloscopus collybita-zviždak. Ptičje gnezdo je stalno prebivalište niza malih beskičmenjaka koji u njega dođu pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Rana ridibundavelika zelena. Leuciscus cephalus-klen. Tu su vrste Dilepis undula-pantljičara. Columba oenasgolub dupljaš. Češće nego u drugim biotopima sreću se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. Druga sićušna živa bića se služe pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). Preko teritorije ovih šuma se sele mnoge vrste: Turdus musicus. Picus canus-siva žunja. Element tajge je vrsta Bufo bufo.Od insektivora najbrojnija vrsta je običan jež Arinaceus europaeus. 75 . Pyrrhula pyrrhula-zimovka. Falco columbarius-mali soko. a prisutna je i krtica Talpa europea. Rana esculenta-mala zelena. Phylloscopus trochiliszviždak kovačić i mnoge vrste plovuša. Alytes obstericans-primalja. ovčja vaš-Melophagus ovinus. Bufo viridis. Turdus ericetorum-drozd pevač. Vipera berus-šarka i dr. Na njihovom telu i u njima živi mnoštvo beskičmenjaka. Tetraster bonasaialeštrka. Rana dalmatina-šumska žaba. pantljičara u probavnom sistemu. kečiga). Emberiza citrinella-žutovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih šuma iz nizija da bi se tu razmnožavale po drugi put u toku leta. Bombicilla garrulus-svilorepa. Rhodeus-gavačica. Laceita agilis-šumski gušter. grnja-Joubertija microphyllus. flammea (retko). Turdus viscivorus-drozd imelaš. neki su paraziti i žive u krvi. Bombina bombina-crveni mukać. deverika. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug. Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak. Anguis fragilis-slepić. Regulus regulus-kraljić. vaš-Cuclutogaster. Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-živorodni gušter. buva-Ceratophyllus hirundinis. Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna žunja. Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae. Erithacus rubecola-crvendać. Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra.

U bukovoj šumi na lokalitetima Konjevići. S. Chrysachraon dispar. Limenitis camilla. Saturnia pavonia. Chorthippus longicornis. obrubljeni crnacErebia medusa. surlaši-Curculionidae. Od tvrdokrilaca su karakteristični trčuljci Carabus: C. odnosno njenih nadzemnih delova. Pod nešto slabijim uticajem čoveka su bukovo-jelove šume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. satir-Minois drias. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris. ugaženih staništa. U jesen dolazi do opadanja lišća i iščezavanja prizemne flore.arcensis-poljski i C. Najbolje je izražena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih šuma. Ch. ljubičasti car-Apatura iris. Na svojoj gornjoj granici bukva je uništavana i potiskivana naniže zbog stalne težnje za dobijanjem što većih površina pod pašnjacima. Mecosthetus grossus.decipiens. Lista zatim sprat žbunja i naposletku sprat drveća. Za vreme zime asimilacija je praktično ograničena na sloj mahovina. Stauroderus scalaris.coriaceus-kožasti.dorsatus. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. Ekološki smisao tih promena leži u smanjivanju transpiracione površine. čija toplota zrači u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore. na staništima brdske bukove šume razvija ne samo sekundarna već i tercijalna vegetacija okopavina.biguttulus. sedefasti šarenjaci: Brenthis ino. U brdskim pojasevima usled stalne težnje čoveka za proširivanjem obradivih površina pored ostalih šuma stradale su i bukove šume. A. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu . Devastacija je bila najveća na donjoj i gornjoj granici bukve.balcanicum. a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH ŠUMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: prolećni.albomarginatus. Eosentomon transitorium. Uporedo je išlo neprekidno proređivanje i uništavanje bukovih šuma od strane zemljoradnika i stočara. Classiana dia. ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH ŠUMA Znatne negativne promene u bukovim šumama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba. Ch. O. Ch.insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon. A. plavac-Lysandracoridon. Najpre Rimljani. 76 . Odontopodisima ventralis. a zatim Turci su na primitivan način eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i ćumura. Od ostalih beskičmenjaka . prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke. brojne bube listare-Chrysomelidae. Sa porastom temperature u proleće. Trbušani nađene su Compodea i Jaryx. Sokolići. U ovim šumama se sreću Stenobothrus lineatus. strništa i smetlišta. Omocestus viridulus. Tako se danas. pobuđene zagrevanjem šumske stelje. nigromaculatis. letnji i jesenji. lepa strižibuba Rosalia alpina. Campodea Svensoni. Preljina.brštenjem mladih lastara i mladica bukve onemogućavala je obnovu šume.Od beskičmenjaka najbolje je proučeno rasprostranjenje skakavaca. Gomphocerus rufus.

i to ređe sreće se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov. Obuhvata planinske Fitocenoze. 1943. 77 . Festuca tipsa vlasuljom.Br. los. Danas se može izdvojiti niz degradacionih faza bukovih šuma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom. koje mogu biti od priličnog ekonomskog značaja. 1921. U Hrvatskoj Caluna tip. godine zbog uticaja čoveka izumrlo 9 vrsta životinja. Senecio tip. Najveću produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih šuma.et J. među kojima i lav.-Bl. 1931. Tilia tip-sa lipom.ADENOSTYLETEA Br. a nešto manju biocenozu montanih bukovih šuma. Alropa tip-sa velebiljem. Sveza ALNION VIRIDIS Aich.Tako da danas imamo pojavu stalnog sužavanja pojasa bukovih šuma . a gornja spušta sve naniže. Planinske zajednice zeljastog ili žbunastog karaktera. gepard.-Bl. Preterana seča i uništavanje bukovih šuma kao specifičnih biljnih zajednica nosi sa sobom i iščezavanje mnogih životinjskih vrsta koje su prilagođene upravo na tu mikroklimu bukove šume. Sesleria tip. Floristički sastav svih ovih degradacionih tipova je karakterističan ali nepostojan i svi imaju specifične sukcesije i dinamiku. Luzula tip-sa luzulom. Red ADENOSTYLETALIA G. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br. Erica tip i dr. u interesu našeg šumaratva je podizanje novih bukovih šuma. Prilikom pošumljavanja ili unošenja bukve u različite sastojine treba voditi računa o ekološkim osobinama staništa. zeljaste ili žbunaste. Pošto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanačku moć. dabar.frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i žbunova. Et Tx. Na Kavkazu je do 1918. zubr i tigar. VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO . sa različitim edifikatorskim vrstama. pažljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanačke šume. divlje goveče tur.-Bl. Pteris tip-sa bujadi. o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanačko poreklo). Higrofilno . 1953. kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala. Njihov značaj za čoveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. U praksi. Na mnogim našim planinama čovek je krčenjem šuma doveo čitave komplekse zemljišta do potpune erozije. 1933. U Srbiji. Vaccinium tip-sa borovnicom.donja granica se penje naviše. Veratrum tip-sa čemerikom.

Zajednice koje se javljaju na šumskim proplancima. 78 . obično kiselom zemljištu. 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br. progalama na obodima šuma i na šumskim požarištima. 1931. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica šleske vrbe i planinske jove.Obuhvata zajednice zelene jove. naročito na šumskim požarištima. senecio-achilleetosum i c) subas. Raspostranjena je naročito na požarištima. 1930 em. je as. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur.-Bl.1950. U Srbiji su opisane tri asocijacije. Oberd.-Bl. 1957. dubokom zemljištu. 1930) Tx. pretežno na silikatnim stenama i svežem zemljištu. 1963. Obuhvata zajednice na oligotrofnom. luzuleto-deschampsietosum flexuosae. 1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vukić. Typicum. bukovo-jelovim i molikovim šumama). na većim nadmorskim visinama (naročito u smrčevim. et Prsg. rasprostranjena na Staroj planini (Mišić et al. vegetacija šumskih progala i šumskih požarišta. Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933.). u zoni šuma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis Čolić et al. b) subas. u pojasu četinarskih šuma. na silikatnoj podlozi i zemljištu sa dosta kiselog humusa. Obuhvata zajednice na eutrofnom. Raščlanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje. VEGETACIJA ŠUMSKIH POŽARIŠTA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx. Mezofilna zajednica šumskih oboda. Poznato je više asocijacija. često čine gornju šumsku granicu. 1963. Najvažnija i najraspostranjenija među njima. Epilobietim angustifolii. 1937. koje se javljaju u zoni šumskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr. Naročito je značajna i široko raspostranjena sledeća: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br.

nitrofilnog karaktera. Javlja se na požarištima šuma omorike (Piccetum omorikae).Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula).Brachypodietum pinnati Vukić. na krečnjačkoj podlozi. 1941. Izdvojena su četri facijesa. d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum. U Srbiji se sreću dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) . 1965. 10 godina posle požara (Vukičevič.planinskoj crnici.Menthetum thymifoliae Vukić. alkalne reakcije. 1950. na serpentinskoj podlozi. na plitkom zemljištu (blokovi stena izbijaju na površinu). c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca. Nađena je na Goliji (Gajić. To je termofilna zajednica požarišta na staništu šuma crnog bora.Dosta je raspostranjena na požarištima i praznim prostorima brdske bukove šume (Fagetum montanum). naročito u šumama izgrađenim od četinarskih vrsta drveća u višim predelima. koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle požara (Vukičević. 1973. kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom šumske vegetacije na požarištima. počev od prve godine posle požara do "stabilnog" stanja. b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca.Salicetum mixtum Vukić. S obzirom da su oni česta pojava u našim šumama. Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) . na bogatom zemljištu. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. 1965). to ćemo se podrobnije upoznati sa posledicama požara na šumskim staništima. Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. 1949) Oberd. Asocijacija Telekietum speciosae Treg. b) facijes epilobiosum angustifoliae. Utvrđena su četiri facijesa. Javlja se na požarištima šuma bora krivulja (Pinus mughus). Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne žbunaste zajednice. Asocijacija Calamintho (acinos) . Na ruderalizovanim staništima. c) facijes rubosum (hirta) . na plitkom zemljištu . Javlja se na požarištima šuma munike (Pinetum heldreichii). sa dosta humusa. 79 . u blizini rečica. Asocijacija Luzuleto . Javlja se na vlažnim mestima. 1965. 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae. alkalne reakcije.Rubetum to mentosae Vukić. 1965. To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela. 1965. SUKCESIJE VEGETACIJE NA ŠUMSKIM POŽARIŠTIMA I ČISTINAMA Jedan od uzroka koji narušavaju složenu strukturu šume i uslove njene sredine ili njenog staništa (njenog fitoklimata) jesu šumski požari. 1989).

U prvom slučaju bitno se menja šumska mikroklima. Ovde nas interesuje drugi slučaj. što se naročito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojačavanje amplituda temperatura u zemljištu i prizemnim slojevima vazduha. povećanja evaporacije vode. 1955) mogu prikazati shematski na sledeći način: 80 . Najvažnija neposredna posledica požara je sagorevanje šumske prostirke i humusa iz površinskih slojeva zemljišta. na slučajeve kada šumski požari zahvate organogena zemljišta koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljište). Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljišta. i tada vrlo često čitavo zemljište nestaje u požaru. Ako su u pitanju padine sa izraženijim nagibom. magnezijuma i fosfora. Pod uticajem šumskih požara koji uništavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanišni uslovi. jer odlazi u atmosferu. azot uglavnom bude izgubljen za zemljište. dok u drugom slučaju šumsko zgarište dobija svojstva otvorenih staništa.od prvih. Bitno je da se zemljište zaštiti što pre od erozije. pre svega. i to kako u pogledu izmena koje se događaju na samom staništu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim. koji se po Tregubovu (1941) i Glišiću (1950. već prilikom požara. bilo prirodnim ili veštačkim putem.Od intenziteta šumskog požara zavisi u kojoj će meri biti izmenjene stanišne prilike ili drugim rečima. izmenjenim staništima. inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je šuma bila pre požara. Posle šumskih požara nastupaju određeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije. Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela. smanjivanje relativne vlage vazduha itd. onda je na takvim staništima šuma kao vegetacijski tip trajno uništena s obzirom da je erozija zemljišta uvek propratna pojava. Štetne posledice šumskih požara mogu biti u znatnoj meri ublažene ako dođe do regeneracije šumske vegetacije. sagorevanjem organskih materija. Ovo se odnosi. kalijuma. Isto tako. To su pretežno borova staništa. dolazi do znatnijeg oštećenja zemljišta. od vrste požara zavisi da li će sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni požar) ili će on sasvim nestati pod uticajem požara (visoki požar). koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biološkog kruženja. Ovde će biti upravo reći o ponovnom razvoju ili sukcesiji šumske vegetacije . a posledice toga su promene u reakciji zemljišta u pravcu alkalnosti i prevođenje u rastvorljiv oblik velikih količina kalcijuma. pa je često potrebno da prođe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje. Isto tako.

često dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili čak i do inicijalne šumske fitocenoze.Početni stadij razvoja šumsle vegetacije posle požara Odmah nakon požara. Ako su uslovi staništa povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula). koja dominira na svim površinama gde su pre požara bile sastojine šumskog drveća. što zavisi od uslova staništa. Inicijalne šumske fitocenoze mogu biti raznolike. i u tom slučaju javlja se pionirska fitocenoza breze. Ali. da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. U slučaju da stanišni uslovi ne omogućavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko požarišta. onda će se pojaviti. preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta. označena po Glišiču (1950) Betuletum. dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije šumske zajednice. fitocenoza jasike (Populetum tremulae). prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium). ako požarište leži na strmim padinama. dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljišta pojačava se njegova skeletnost. koje doprinose popravljanju uslova zemljišta. Posle toga. 81 . koja odgovara ekološkim uslovima toga područja. onda će se razviti tipična fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum. preko jednog ili više stadija. u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S. Ako su ekološki uslovi povoljni. pa će se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem. Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) šumskih fitocenoza naseljavaju se vrste drveća sa većim stanišnim zahtevima i. sa znatnijim udelom ive. Međutim.nigra). u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. na ovakvim padinama ne može se uvek očekivati nalet semena breze. Međutim. nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajućih vetrova). u višim predelima postoji ponekad između stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan međustadij. u povoljnim uslovima. preko jednog stadija vrsta Rubus (u višim područijima pretežno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske šumske fitocenoze.

sastavljene od heliofilnih vrsta drveća. smrče i jele (bukve). inicijalne stadije razvoja vegetacije posle šumskih požara. jačih vetroizvala i čistih seča (prema M. koje sve više dobijaju mezofitni karakter. ne obuhvatajući još one složene procese u dinamici razvoja šumske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze. u početku sa 82 . Tek kasnije. U sledećoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u višim planinskim predelima. 1955) Ovaj. Ove promene odvijaju se neprekidno. koje su sa manjim životnim zahtevima. naseljavanjem belog bora i smrče. Očito je da posle naseljavanja prvih.Shema razvooja šumske vegetacije van dohvata plavne vode. pionirskih vrsta na požarištu dominiraju duže vreme heliofitne vrste. glavnom. nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drveća i uopšte strukture sastojine. Glišiću. počinju da dobijaju sve više sciofilnih elemenata. posle požara. što ima posledice i u mikroklimi staništa. kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje.

posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija . 1960) 83 . kasnije sa usporenim . u pojasu brdskih šuma bukve (Fagetum montanum). 4.sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza. koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. Na požarištima u Srbiji. čije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. 2. 3. Vukićević je (1961) utvrdila sledeće sukcesivne stadije. sa znatnijim udelom šumskih vrsta drveća. POPULO – BETULETUM typicum (Glišić) Shema razvoja vegetacije posle požara.ispoljenim dinamizmom. stadij vrbovice (Epilobium angustifolium). stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca. jačih vetroizvala i čistih seča u regionu šume bukve i jele na triaskim krečnjacima (prema V. stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle požara).zajednica brdske šume bukve. U našem konkretnom slučaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). stadij Populus tremula. Stefanoviću.

sečom drveta. Diplomski rad: Kišne gliste Stare planine. Agrostios vulgaris i drugi na močvarno oglejenim zemljištima (subas. decembar 1992. OOUR. Beograd 1957. Momčilo Kojić. Kragujevac.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.posebna izdanja. Curculionidae) Kragujevačke kotline. Ranka Popović. Srpska akademija nauka i umetnosti. Juniperus communis. Pteridium aquilinum. Branko Karadžić: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. Goranka Anđelković. 11. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke. prirodno-matematički fakultet. Goran Andrić. Kragujevac. 84 . monografija. Anka Dinić. Diplomski rad: Kišne gliste okoline Ražnja. Genista germanica. I knjiga. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela Čačka. novembar 1999. Beograd 1997. institut za bioliška islraživanja "Siniša Stanković" Beograd 1998. Kragujevac. 2. Na površinama gde su šume degradirane steljarenjem. LITERATURA 1. decembar 1998. Univerzitet u Kragujevcu. 3. 5. Kragujevac. Slavica Milović. 4. 1957). div. 8. 6. jer u prvom slučaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze. Vojislav Mišić. Biološki institut N. odeljenje prirodno-matematičkih nauka. Danijela Đordević. erythronietosum). Diplomski rad: Kišne gliste Goča. Progresivni stadiji razlikuju se takođe. januar 1999. Vijislav Mišić: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. Agrostis alba. zavisno od stanišnih uslova. Sanja Denković. Kragujevac. K. gde se javljaju više higrofilni elementi: Lycopus europeus. Diplomski rad: Kišne gliste Rtnja. regresija i progresija vegetacija će se odvijati različito (Ziani. a u drugom slučaju preko zajednice lučkog jasena i crne jove. Univerzitetski udžbenik. I. Branislav Jovanović. D. u prvom redu tipa zemljišta.R. Lopatin i S. caricetosum pilosae). gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris. Kragujevac. 9. 7. 10. Snežana Pešić: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaša (Coleoptera. pašom. april 2000. Genista elata i dr. novembar 1992. Sarajevo 1986. koji vodi ka vrištinama. "Svetlost". Vitomir Stefanović: Fitocenologija sa pregledom šumskih fitocenoza Jugoslavije. Ljubljana 1995. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva. Kragujevac 1997. Nikola Vukićević: Vegetacija Srbije II Šumske zajedince I.Za kontinentalna područja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena šuma hrasta. nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas. Srbije . kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium). 12. Slađana Levajac. Juncus sp.

Ekonomski . transport. -Srbija se suočava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom.. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture.Veliki deo starih stvari može ponovo da postane upotrebljiv materijal.Od strane javno komunalnih preduzeća prikupi se tek nešto više od polovine. a to su: .Tehnološki . nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru.koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i završi na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji.Upravljački .Svakodnevno. izvorima otpada.Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada . Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume.Zbog toga se možemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna “zemlja kontejner“? Osećaj za čisto i lepo je već odavno izgubljen. 85 .Ekološki . Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smeća i njegovo adekvatno odlaganje u reciklažu.8 kilograma otpada.Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti .Efikasna kontrola .svako od nas u proseku napravi oko 0..Reciklaža i iskorišćavanje . Nadzor nad kompletnom strukturom. optimizacija procesa. Razbacano đubre je postalo deo “normalnog“ životnog prostora.međutim nije sve što završi u kanti za smeće otpad koji mora da se spali ili odloži na deponiju. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje.Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: .Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline .ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu. Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu.Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potrošačko društvo svakodnevno proizvodi ogromne količine smeća u kome najviše ima proizvoda za jednokratnu upotrebu.Svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada.Sakupljanje.Smanjenje rizika i opasnosti .

koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi.Zbrinuti sopstveni otpad. plazma. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. vaginalne sonde i ušni levčići.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. epruvete. neprepoznatljiv. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. . Šansa naše kuće je velika. kateteri.Opredeljivati se za čiste tehnologije.Podržavati procese reciklaže. našeg Zdrastvenog Centra. iskoristiv kao izvor energije. suv.-. speculum. Infektivni otpad koji se može obrađivati: Otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. obdukcijama.Potsticati sigurnost i zaštitu. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. sistemi za infuziju. Napravićemo nešto naše. ampule idr ). urin . previjanju rana. 86 . otpad iz dela za dializu. petrijeve šolje. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. kao i sekundarne sirovine. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). hiruški otpad. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. krv. fekalije. skalpeli.Otpad se mora obrađivati i odlagati . Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. . vrećice sa tekućim sadržajem. . Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. lancete. ostatci hrane. iskorišćavanje otpada. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge.) sonde rektalne i gastralne. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Obrađeni otpad mora biti sterilan.Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada. špricevi. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: . . delovi opreme. .Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. bez neugodnih mirisa. smrvljen.

zaštitu državnih interesa. otpada i plinskog ( bioplin ) i tekućeg ( etanol. Današnji sve zahtevniji ekološki standardi. šumarstva i industrije -Povećanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima. Biodizel nije lako zapaljiv. 87 . U studiji se opisuje presa za porodična gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese većih kapaciteta od 100 t. nije štetan za zdravlje. a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u određenoj smesi sa njim. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekološki prihvatljiv način -Smanjenje emisije stakleničkih plinova i drugih zagađivača ( SO2. metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. u kojima nema toplovodne ili plinske mreže. kao i obaveze smanjivanja emisije stakleničkih plinova daju snažan podsticaj njegovoj proizvodnji i korišćenju u evropskim državama. pa njegovo zagrevanje do 110˚C .EKOLOGIJA I DRUŠTVO I Gorivo budućnosti – biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praćenjem svih procesa razvitka tržišta u EU i usklađivanjem procesa uz zadovoljavanje svih međunarodnih zahteva sigurnosti. nije opasan za zagađenje voda i vazduha. preduzeća i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. NOx ) -Upotreba viškova i otpada iz poljoprivrede. slame. biljke. Pri tome nastaje proces koagulacije belančevina i agromerizovanje kapljiva ulja u veće. Prerada uljane repice započinje čišćenjem i otklanjanjem nepoželjne primese za dalju preradu. Ima svojstva jednaka onima koje ima klasični dizel dobijen iz mineralnih ulja. zaštitu stanovništva i okoline. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godišnje. sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima. presuje pri čemu se dobija ulje i kruti ostatak – pogača. snabdevanje ruralnih područja. Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela – pogače.Zatim se usitnjava. Ekonomičnost proizvodnje je naravno veća što je kapacitet veći. Biodizel je metilni ester repičinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. drvnog otpada. Svetski program korišćenja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i povećanu upotrebu ogrevnih drva. Sledi podgrevanje materijala. Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrđena tržišna pravila.

Uz tadašnji dokaz da se biljna ulja mogu uspešno koristiti dizelskim motorima. Biodizel je neotrovan. Poslednjih godina u većini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu održavanja čistijeg vazduha. Biodizel se proizvodi iz različitih biljnih ulja.4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. biorazgradiv i manje iritantan za kožu u odnosu na mineralni dizel. Uz to je važna činjenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu. ali i goveđeg loja i starog jestivog ulja. a maksimalna mazivost postiže se sa mešavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu. Za ostvarivanje takve 88 . Ipak. te ponašanja dizelskog goriva u motoru. Ovakva mešavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova. i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. Goriva sa samo 0. Naprotiv. pa suncokret ( 12. okolina i celokupna privreda. Važno je i to da će mešavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoći u sprečavanju od smrzavanja. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu. Naime. cilindra. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila. njegova visoka mazivost u poređenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje trošenje klipova.u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. u 1998. Biodizel ne oštećuje dizel motore.5 – 5%) postižu se dobri učinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova. slično kao što se aditivi dodaju mineralnom dizelu. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja. profitabilne proizvodnje i zaštite sredine. Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. najvažnija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82. Dakle. godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva. Važno je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. Temeljni razlozi za takvo naglo povećanje proizvodnje su poljoprivreda. čist biodizel se može prevoziti kao i biljna ulja. postojale su i određene poteškoće. Za ostvarivanje ovog cilja nužna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda.82 %). dok je s mešavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. Dok je 1991. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590.50 %). Zato mešavina sa malim procentom biodizela može u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva. Nažalost. prstenova. dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim količinama ( 1. Biodizel gorivo uspešno je prošlo test na vozilima.Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s početkom prve naftne krize (1973 godine ) počinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogućnosti korišćenja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila.

čime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajući nivo. Nemački proizvođači vozila koji koriste biodizel ( UFOP. putnička vozila VolksWagen AG – putnička vozila VOLVO Deutschland Gmbh – putnička vozila VOLVO Trucks Deutschland – teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) – traktori 89 .putnička vozila Renault – putnička vozila Renault – traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH – putnička vozila Skoda Deutschland GmbH – putnička vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH – komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG. potrebno je uložiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta.strategije prerade nafte. potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstaći uvoz vozila prilagođenim za korišćenje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili niža za 10 % od cene mineralnog dizela što se postiže poreskom politikom informisati vozača i vlasnika vozila o prednostima korišćenja biodizela Novo područje zahteva istraživanja ne samo tehničke prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovništva.traktori Still GmbH – viljuškari Suzuki Auto GmbH Deutschland . Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korišćenja za pogon vozila. 2001 ) Audi – putnička vozila BMW AG – putnička vozila Case – traktorska vozila Citroen Deutschland AG – putnička vozila Daimler Chrysler AG – Mercedes – putnička vozila Deutz AG – motori Farymann Diesel GmbH – motori Fendt – traktorska vozila Fiatgri – traktorska vozila Ford – putnička vozila Hanomag – Komatsu – tertna vozila Isecki – Traktori John Deere – traktorska vozila KHD – traktorska vozila Lindner – traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG – komercijalna vozila Massey-Ferguson – traktorska vozila Nissan – ciljuškari Opel AG – putnička vozila Perkins Motoren GmbH.

5 000 vrsta mekušaca i bezbroj drugih kraba. obezbeđujući hranu za zoo planktone. Vodene šume obezbeđuju hranu i habitat za široki spektar morskih životinja. Morske životije pasu morsko dno. Ispod njih plivaju i odmaraju veće ribe. bojama i veličinama. A još dublje od njih. more je. morskih zvezda i crva. Vetar stvara talase na površini. krabe se kriju ispod kamenja. Tik ispod površine žive pitoplanktoni – mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz »staklene bašte« koji se oslobađa kada goriva poput drveta. Koralni sićušno polipi oblikovani kao vršci polako se izgrađuju u višebojne strukture grebea koje su utočište za više od 2 000 vrste riba. hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. između čestica 90 . Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane. Ovde vrebaju ajkule čudnog izgleda i oktopodi koji čekaju da ugrabe mrtve životinje i biljke što doplutaju do dan okeana. u čijem mulju žive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta.SPASITE NAŠA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlače mora tako da se dobija plima i oseka. a morska trava raste svuda gde se pronađe čvrsta površina za koju se može uhvatiti.). dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina. a grupacije morske trave. temperature se retko dižu iznad tačke zaledjivanja i jedina svetlost koja se može videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrače sićušne bakterije. meduze plutaju po površini. kako bi to reklai više misteriozno. kornjače i ptice selice posećuju takva mesta da bi se razmnožavale i hranile. Najveći deo morskog života se može naći blizu kopna. gde sunce može dopreti kroz plitku vodu do dna. a podvodni vulkani komešaju morsko dno. Morske biljke i životinje se mogu naći u svim oblicima. Biljke onda rastu u velikoj meri. sićušnih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju različite struje. minijaturne životinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. hvatajući se za stene asa stotinama cevastih nožica. U stenovitim toplim priobalnim područjima morske zvezde i lupari se bore za mesto. U temperaturnim zonama more i zemlja se često spajaju u vidu širokih ravnih muljevitih obala. Ptice kruže nad njim. Ova sićušna stvorenja služe kao hrana za ona veća.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreću kako bi izbegle grabljivice. RAZLIČITI MORSKI EKOSISTEMI Topli plićaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale. Dalje od kopna. sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima. a ribe kao što su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao što i ptice obleću oko drveća. nafte i benzina sagorevaju. kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh. a ribe koje žive na većim dubinama. te se tako lanac ishrane nadograđuje. Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene šume – ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se diže hladna. Dagnje se kriju po pukotinama.

već zbog toga što su zalihe riba niske. lekove i minerale.mulja i peska. možda. Brazil. Mora toliko pružaju brojne »nevidljive« usluge. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoći u lečenju raka. a ravne površine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara. kao na primer za ritsku šljuku. helikoptera i satelita u odlučivanju gde će zabaciti svoje mreže koje mogu biti duge i do 65 km. 91 . U međuvremenu. slane močvare i peščane dine. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi – ostatak odlazi u preradu za životinjsku hranu i djubriva.4 miliona tona. Godine 1992 tek nešto manje od 18. Zauzvrat. ono što još više zabrinjava. Brojke su sada u opadanju. More je skladište za hranu. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more može priuštiti doprinos od 100 miliona tona ribe godišnje. Mangrovi i koralni grebeni štite tropske obale od oluja sa mora. jeste način na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. ptice koje hvataju školjke i sabljarke. školjke i krabe. ne zbog toga što ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi. Morska obala je prvi izbor za odmor.5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada. USLUGE KOJE PRUŽA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu širom sveta. A i siromaštvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je moguće ribe. Malaziju. Lovci su već desetkovali većinu populaciju velikih kitova. Foke i kornjače su već značajno preeksploatisane. Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i šljunak. uključujući Australiju. godine ribolovci su već izvlačili 97. Nigeriju i Trinidad i Tobago. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida. Egipat. Ali. dok temperaturne obale čuvaju ravne površine mulja. ova stvorenja služe kao hrana za ptice koje posećuju obalu. Koralni grebeni su dosta uništeni zbog odlamanja za suvenire. vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomoću aviona. dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. oni neće biti u mogućnosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo. Morska riba i druge životinje daju četrnaest procenata životinjskih proteina na svetu. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plažama mediterna. Više od četrdeset zemalja.5 miliona tona tovara je ušlo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu. i obezbedjuju hranu za mesečeve puževe. 1988. a 1993 više od 4.

zajedno sa svojim ribljim ulogom. Potraga za naftom često podrazumeva i korišćenje eksploziva koji uništava lokalnu sredinu. a ribolovci u jugositočnoj Aziji izvlače retke mrmonje i kornjače.Ribolovci obično počinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tržištu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu. druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miču. Konstrukcija bušotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalači toksične hemikalije se izlivaju u more. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit »minke« . Drugi oblici zagađivanja i destruktivne ribolovačke metode su zapravo mnogo opasniji. koji se takođe oštećuju bušenjem i vađenjem. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste štetne metode kako bi povećali njihove male prihode. Komercijalni ribolovci često hvataju u mrežu drugu ribu i životinje slučajno. a onda i na još manje morske kitove. te velike ribe su obično grabljivice. Ribolovci često bacaju plastične mreže. lovci su prešli na manje kitove sa perajima.dugačak 10 m – pa se čak i ova vrsta kitova smatra ugroženom u severnoj hemosferi. U istočnom Pacifiku delfini se hvataju u mreže postavljene za tunjevinu. Naftni tankeri namerno puštaju nešto od njihovog tovara u okeane. što komeša sediment i diže ga. na primer uništava koralne grebene. Bušenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice. čitav lanac ishrane će se poremetiti. Kada se otkloni veliki broj grabljivica. 1983. Ribolov uz pomoć dinamita. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagađenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. Nafta truje morska stvorenja. 92 . Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je bušenje u toku. godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjača su otplivala sa Meksičke obale Pacifika. Sada zahvaljujući kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo nešto manje od 1000. uništava koralne grebene koji privlače turiste u ovaj region. Životinje se hvataju u takve mreže i neke se dave momentalno. tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. a on dalje guši grebene i na kraju ih ubija. Ona takođe otklanja izolaciju i plovnost. Kada je ponestalo plavih kitova. U 19 veku komercijalne kitolovačke flote su pobile ogroman broj kitova po imenu »Sperm«. U 20 veku počelo se sa lovom na kitove »desnice« pre nego što se prešlo na ogromne »plave kitove«.

FOTO: ZLATIBOR. KUĆNI OTPAD -Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. Biomedicinski otpad ili bolničarski infektivni otpad.sanitarnog otpada iz našig kupatila i otpada sa ulice. ČAJETINA (lični snimak) T IPOVI ČVRSTOG OTPADA -Čvrst otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1.građevinskog materijala. Kućni otpad (gradski otpad) 2. 93 . Rizičan otpad 3.

farbe. Na primer: -Rizičan otpad-biorazgradiv otpad (lekovi...sijalice.kore od voća.Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama.staklo.plastika.toplomeri.baterije.) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka.. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi.) 94 . FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo u različite kontejnere prema vrsti otpada...aluminijumskim folijama.) -Tvrdi otpad (metal..

.metali.životinje i biljke..plastike.sve hemikalije.. REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ČETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka.farbe.sve što ima baterije. RECIKLAŽNI OTPAD-Papir. OTROVNI OTPAD-Stari lekovi.otpadke u tečnom stanju kao i hemijske 95 .toplomeri.plastika.staklo. OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizičnim.dezodoransi.. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala. voće i povrće.sijalice.jer sadrze otrovne materije.FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA.lišće. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odeće natopljene krvlju i drugim telesnim tečnostima. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude.đubriva i pesticidi.

guma.poljoprivredi.i iritantni.komunalnoj delatnosti.korozivni. odlaže se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem. mulj.stakleni i porcelanski krš.kancerogeni.Industrijski otpad može biti čvrst. U industrijskoj proizvodnji.energetici. biljnog i životinjskog sveta. šut i slično..FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji ispušteni u životnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta života uz ugrožavanje ljudskog zdravlja.Industrijski otpad koji sasdrži stabilne materije kao što su:Plastika.. 96 . i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksični.. tečan.

MAČVA 97 .FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATIĆ.

BOLNIČKI OTPAD -Bolnički otpad nastaje tokom pregleda,lečenja i previjanja ljudi i životinja,takođe i pri eksperimentima.Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,živa u termometrima i meračima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadrži makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja stručno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTIČNOG MATERIJALA UPSALA, ŠVEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVIŠTE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i još jeftina započela naš svakodnavni život.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadrže u sebi veoma otrovne teške materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LIČNI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOŽILI

100

sa porastom populacije količina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.MATERIJALI XRANA.CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUČNA ODEĆA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTIČNA KESA PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA VREME 100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAŠA N I K A D A !!! POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu.Firme koriste razne načine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septičke jame -Fabrika za spaljivanje 101 .

ZLATIBOR 102 .NEMARNOST ZA ŽIVOTNU OKOLINU.

DOMAĆE ŽIVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE -Otvorene deponije takođe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. jer se otpad ne razlaže. a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dođu do deponije i tu obole.OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta.nepokriven je i nerazvrstan. a time izazivaju bolesti kod ljudi. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti. 103 .Otpad je dostupan i raznosi se.životinja i biljaka.

DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE. POŽEGA DEPONIJA RIBARSKA BANJA 104 .

.Kada se odlozi jedan sloj.on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.). FABRIKA NEMAČKA KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadrži DIOXIN i teške metale koji izazivaju teška obolenja (rak i dr.. 105 .Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko. Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se najčešće uklanja infektivan otpad.FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje.

biljke i životinje.baterija na kojima se izgradi parking ili nešto slično. Kada se krater napuni nastaje tzv. DEPONIJA SMEĆA NEMAČKA 106 .Opasnost je kada otrovna baterija procuri.jer se otrovi iz nje šire i zagadjuju zemlju i vodu.trujući ljude.DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.

One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene.manjeg korišćenja sirovina iz prirode. 107 . istovremeno se smanjuje i količina otpada. čak i od 75% do 85 % i značajno smanjuje troškove postupanja sa otpadom.. RECIKLAŽA .Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja otrova do nekog vremena.. Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju količina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i količine otpada koji se odlaže na Deponiju.Problem je što u njima nema vazduha. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklažom se dolazi do manjeg zagađenja prirode. a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo.SEPTIČKE JAME .Suština pojma reciklaža je smanjenje korišćenja primarnih sirovina – na taj način umanjuje se zloupotreba životnog prostora.

RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali “Gde sam ja sada?“ brzo ćete doći do odgovora. RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ 108 ..

čijim se sečenjem razmotavanjem dobija papirus. jezera. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze... koja je do pola rasla u vodi i imala dugačak valjkast koren iz slojeva poput luka. Godine 1719. godine počelo je pravljenje papira u Evropi. Tu počinju veliki ekološki problemi. Italijani su našli način da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju životinja i tako papir učine otpornijim na vlagu i cepanje.Na osnovu najlon kesa koje “Ukrašavaju“ krošnje drveća.poljane.. Već 1009. tačnije u Italiji. a među zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima. Papir počinje da se upotrebljava za sve i svašta.razbacanih plastičnih boca. livade. klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga. Papirus je dobio ime po biljci istog imena. bambusa i kineske vrbe i čuvan je kao velika tajna. Prva preteča papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu.starih automobilskih guma. od biljke konoplje. a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira... godine nove ere. Problem se još više uvećava kada su papir počeli da boje otrovnim bojama i da 109 . O naseljenim mestima sve što se naziva “ZELENOM POVRŠINOM“ – izgubilo je bitku! RECIKLAŽA PLASTIČNIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koži.lako je zaključiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja ĐUBRE! Ima ga svuda. kartonskih kutija. Najviše pored saobraćajnica.ali ne zaostaju ni obale reka i same reke. Francuzi predlažu da se za pravljenje papira koriste stabla drveta.. a šume se sve više seku da bi se on napravio. i velike količine drugog otpada na osnovu ove strane. Prvi papir se pravio u Kini oko 105.

Proučavajući tehnologiju izrade papira odlučili smo se za onaj koji sadrži najveći procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira).).kraft kvaliteta . a upravo takav papir ne može da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze čiji procenat utiče na sam kvalitet papira. Isitnjena masa se kuva u hermetički zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kašu. Zatim se ispire. Od čega se pravi novinski papir? Novinski papir se najčešće proizvodi od drvenih ostataka. a jedan talasast.) recikliranjem starog.ambalaza. a onda joj se oduzima višak vode. Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin. radi odstanjivanja nečistoće i trunčica. a onda se dobijeni papir pušta u mašinu odakle izlazi namotan na velike kaleme. Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjača (za lošije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire). boje itd. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i sečenje). Oblik i dimenzija vala direktno utiču na mehaničke osobine lepenke. naročito na elastičnost i otpornost na savijanje i izvijanje. – već prema vrsti papira). lepak. iz kojeg je odstranjena tinta. od kojih je jedan ravan. Stoga se svi naši prozvodi izrađuju od dvoslojne talasaste lepenke. ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca. upotrebljenog novinskog papira.mikro E-val. da bi se olakšao rast velikih i jačih stabala u nekoj šumi.com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. gips. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva međusobno slepljena papira. 110 . www. nastalih: pročešljavanjem šuma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju.ga plastificiraju! Takva je većina ambalaže od papira koja se danas nudi tržištu.

Komad mrežice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veličine papira A4 . boja i oblika i time početi da uviđamo njegovu vrednost i početi da obraćamo pažnju na njega kada ga trošimo. listova. recimo biljka kana. Alat za pravljenje papira: .8 daščica dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) od kojih ćemo napraviti dva rama prema nacrtu .Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na što sitnije komade ili iscepkana kutija za držanje jaja . Prestaćemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalaže. kupujemo i recikliramo. Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni.Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani između dve teške knjige Proceđeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba. Može se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari.RUČNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbližimo sa papirom tako što ćemo ga praviti ručno i udahnuti mu dušu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova. Iskorišćene papirne salvete od ručka. izbegavaćemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaćemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklažu. Kartonska kutija od mekog kartona za čuvanje jaja.Mikser 111 . UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: .Čista plastična kanta .com Kako napraviti reciklirani papir? Šta nam sve može poslužiti kao masa za ručno pravljenje papira: -Stare novine. Sav ostali neplastificiran papir i karton.google. Naš ručno pravljeni papir će biti toliko lep i poseban da ga možemo poklanjati kao umetničko delo onima koje volimo ili ga čak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zaštitimo prirodu! www.

ili još bolje dva dana.Velika plastična kadica ili lavor .Plastična posuda za mućenje .4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) . Držite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu. ako nameravamo da pravimo puno papira.Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mrežice. tako da supica poplavi ramove i uđe u donji ram.Stare novine . karton od kutije za jaja i slično potopite u vrelu vodu u čistoj plastičnoj kanti i ostavite je u tome par sati. pa na ovaj ram stavite onaj bez mrežice i poravnajte ih. recimo spajanjem letvica tankim ekserićima ili lepljenjem lepkom za drvo i sušenjem koje traje jedan dan.4 daščice dužine 21 cm (debljine približno 1cmx2cm) . Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se 112 .Kada ste sve pripremili a stara hartija je odležala u vodi uzimajte po šaku toga dodajete u plastičnu posudu za mućenje i mutite mikserom više puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude ličilo na supu.mrežica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na više načina. Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko će vam trajati!Jedan ram postavite na mrežicu za komarce presavijte mrežicu preko rama i učvrstite je na ram tako što će te je razapeti kucajući ekserčiće sa svih krajeva ivica mrežice na drveni ram kao na slici… Mrežica mora biti dobro zategnuta.. www. Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili čvršći . Ram sa mrežicom okrenite tako da mrežica gleda na gore.google.com Podignite ga ali samo toliko da je mrežica tj. Ako dodate previše toga mikser može pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor. dno potopljeno u supicu i najsporije moguće ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne. Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju.Ekserčići .Sunđeri ili truleks krpe za sakupljanje viška vode koja curi .

Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastičnom fasciklom.com AMBALAŽA OD PAPIRA I KARTONA www. Pažljivo. pa pokupite vodu sa donje strane mrežice sunđerom ili truleks krpom.ocedi. Dok držite ram i fasciklu spojene. obrnite sve to naopako. karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. školjka ili jednostavno ostavite četvrtast oblik. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju. recimo cvet. tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju. ali nežno. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji želite. lupkajući nečim tvrdim u ram recimo malim čekićem odvojite ram od vašeg umetničkog dela i ostavite da se sve osuši! Koliko dugo će se sušiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili.ekologija.google. Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cveće i lagano sunđerom pritiskajte da se sve ocedi.ba Papir. a to su: 113 . Ne pravite predebeo papir! www.

Gornja strana natron – papira je obicno glatka. talasaste lepenke itd. prirodnim i sintetickim smolama.mala zapreminska masa.. ali ne znatno. tecnosti i masnoce. Kao ambalažni materijal. Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima. i 2. a donja nije. kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalaže.vostani papir .parafinski papir . Kroz stoljeća. za oblaganje gornje povrsine kartona itd. Upotrebljava se za izradu vrecica. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca. pa zato natron – papir ima dobra mehanicka svojstva.pergament papir . kada je 1310. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867. Na početku 20. konačno stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze. Natron – papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze. mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi. Ambalazu od papira i kartona.papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova. kao omotni papir. kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta. Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove. Ova celuloza ima duga vlakna. papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se već u 1. pa se zato moze dobro lepiti.. laki su . parafinom.) izumani su strojevi za proizvodnju šivanih papirnatih vrećica s tiskom. stoljeću pre Hrista. U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir. prema obliku. tehnike obrade papira su poboljšavane. sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira. rastorima kiseline i dr. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo . koje su kasnije 114 . stoljeća (1905. sto omogucava graficku obradu. Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe.zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali.

rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca. što ne isključuje i druge predmete kojima ovaj koverat pruža potrebnu zaštitu u prenosu.. čekova. Pismonosna ambalaža – Koverti U zavisnosti od sadržine pošiljke možete izabrati sledeće vrste koverata: Koverti opšte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saopštenja. akcija. foto filmovi. npr: audio i video kasete. fotografije i slično. CD-ovi. www. Materijal: papir 125 g/m² i natron 130 g/m² sa aircap zaštitnom folijom Boja: bela i oker . www. Materijal: papir 90 g/ m² Boja: bela. štampane materijale i slično.posta. Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u više dezena 115 . slajdovi. menica.postale višeslojne (1925. račune. predmeta i hartija od vrednosti.rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeđuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. Materijal: polipropilen Boja: bela www.posta.rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zaštita pored spoljnjeg omota koji je izrađen od papira. obveznica. Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817.posta.).

kao što su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije.posta. ili je razložiti na slojeve i onda svaki sloj odložiti u određene kontejnere. Kao prvo. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. drveće se za tu svrhu obeležava i seče. bilo kamionima ili helikopterima. sadrži i neke druge slojeve. Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume. Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija.www. ona se ne može reciklirati na isti način kao i papir. Budući da ovakva ambalaža. Papirne kese Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalažu koju najčešće nazivamo tetrapak. Zato ovu ambalažu moramo odlagati u kontejner za mešani otpad.ekologija. 116 . sem papirnog.rs Viseslojna ambalaza – Tetrapak www.

Mašine se koriste da se oguli kora. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni.. presuju i suse. Ovaj drveni paprikaš se ‘vari' u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati. Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). tro-. nameni i doradi. ostavljajuci kašu.hr Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti.i sedmoslojni. koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. Para i vlaga odlazi u atmosferu. Sivi karton proizvodi se od starog papira.www. starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama. parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. gramaturi. Ta kaša se onda pere i izbeljuje. A to je samo za pravljenje papira. peto. dosta tutkalisani i masinski glatki.ambalaza. a drvo prelazi u stanje kaše. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj. kartoni proizvode se od celuloze. Boja se dodaje uz još vode. U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-. za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode. Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati. koji se lepe. Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica. 117 . KARTON – se obicno priozvodi od drvenjace. Bezdrvni pisaci . Uh.ofset. Sluzi za izradu fine ambalaze. kroz koju prolazi voda. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije.. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi. koja se onda namotava u papir. i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400.

Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalaže u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim već skrobnim lepkom. Lepak je pomoćno sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalaže.yu Paketska ambalaža Ekološki materijal od koga se pravi paketska ambalaža je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa pošiljaka obezbeđuje potrebnu zaštitu. 118 . Papira za izradu valovitog kartona ima više vrsta. Boja paketske ambalaže je tamno žuta. Ambalaža za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva. Na paketskoj ambalaži se nalaze označena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca.ekoforum. Za transportnu ambalažu koriste se papiri većih gramatura. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira.org. Upotrebljavaju se papiri od čiste celuloze. danas se sve više upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila.Valoviti karton Valoviti karton se može definisati kao „karton koji je izrađen od jednog ili više slojeva papira za val. a ambalaža od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjačama mora biti otporna na sniženu temperaturu ispod 0°C. celuloze mešane s drvenjačom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. vlagu i da ne klizi.) usled kojih bi moglo doći do oštećenja sadržaja paketa. pošiljaoca. Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. Paketska ambalaža je otporna na sve spoljne uticaje (mehanička oštećenja. kartoni. U zavisnosti od sadržine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaža opšte namene i paketska ambalaža posebne namene. Papir koji će se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalaže ili komercijalne ambalaže. www. vlaga i dr. a za komercijalnu ambalažu papiri manjih gramatura. koji je lepljen između dva ili više papira za ravni sloj“. kao i označena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne površine papira su mineralnog ili biljnog porekla.

itd.rs Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju. kalendare i dr. zavisno od toga koji se proizvod puni. sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. Mašina je dizajnirana kao jednoredna. U ponudi su četiri tipa paketske ambalaže posebne namene: Paketska ambalaža tip Ts.posta. staklene povratne boce. Polipropilenska paketska ambalaža je izrađena od 100% polipropilena i može se više puta koristiti. 119 . Michigan. slike. Boja: oker žuta www. a pruža i jaču zaštitu sadržaja od kartonskih kutija. Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata. Boja: tamno žuta www.rs Paketska ambalaža posebne namene Ova vrsta ambalaže je namenjena za predmete koji se. ne mogu zapakovati u ambalažu u obliku kutije npr: boce. u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža.5 l.Paketska ambalaža opšte namene Paketska ambalaža opšte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100. PE kese. Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u. plastične boce. Namenjena je za slanje različitih predmeta i robe. i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat. planova. projekte.0 cm). Materijal: troslojni karton.0 x 100. zbog osobina i dimenzija. Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0. sa doziranjem na vrhu. slika.posta. dokumenta. Materijal: troslojni karton i polipropilen.

www. 120 . da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja.gov. potrebno je objasniti svaki deo ponaosob.ekoserb. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4. dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu. 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. Idemo redom: Automatsko spremište za karton Automatsko spremište prima oko 750 kartona. tako gomila kartona postaje lakša.sr. Napojni vod i transporter Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta. odakle napojni vod može da ga preuzme. i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta. čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije. gde je smešten i na koji način funkcioniše. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja. Uređaj za savijanje dna Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca. i postavlja ga na jedan od njegovih klipova. kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake. Kada je ova operacija završena. vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju. što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake.

Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. spreman da ponovi ciklus. Uređaj koji skida kutiju sa vretena U petom. dnom na dole. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . U odgovarajućem trenutku. položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje.Grejač Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama. PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod. da se poveća njegova mehanička otpornost. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju. Sada se. oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. stvarajući negativan pritisak u cilindru. specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca. Uređaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. glava grejača se podiže. Nakon toga. koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. U dugom taktu. položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj. Kad se vreteno zaustavi. potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. formirajući krilca od delova 1 i 3. čime potpuno zatvaraju dno posude. a vreteno rotira klip do sledećeg položaja. Klip se pomera na dole. poslednjem. vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu 121 . a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom. Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja Konvejer Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom. Druga presa Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice. na isti način kao što je bilo formirano dno. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna. i tečnost počinje da puni cilindar. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice.

a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan. Grejač Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača.udaljenost od početnog položaja. ali i privrednim standardima. ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu. automatski ili ručno. u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja. predstavlja odpadno zemljiste . uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica. Neke od njih su . STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. zbog čega se ovaj postepeno otvara. gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu. grejač za formiranje vara. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. energetika i dr.Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija. uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju. energetici. uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd.Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu. Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi. Neke od njih (rudarstvo. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim. mešalica za toplu i hladnu vodu. papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0.Na osnovu debljine. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra. uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj. Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja). u zavisnosti od želje i potreba kupca.HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja).Pored osnovnih delova. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže.3 mm. hemiskoj i 122 . karton se podiže ka otvoru punilice. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva. metalurgiji. odnosno dodati ulje itd. kao što su varijator brzine. odnosno po debljini.

sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem. i mestima gde se recikliranje moze vrsiti.-predstavlja slozen sistem. dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka.uopsteno se iznosi njihova struktura. sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica . sadzaji . ne mogu se ekonomicno regenerisati. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju.). zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu. krajem sedamdesetih godina . odpadni materijali. revitalizacijom. dimenzija manjih od 50. Ako se. teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine. razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala . na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno. zbog tehnoloskih specificnosti. vezane za nacin odlaganja odpadaka. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju. potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine. te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine.prehranbenoj indusriji. mnogi materijali i sirovine. Mnogi privredni sistemi nisu. 123 . odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna. rekultivacijom). koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem.Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu . predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. berza . pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke. treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija. medjutim. posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja. mogucnostima njihovog recikliranja. sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece.8mm. velikoj masinogradnji.Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca . Usitnjeno smece. i sl. ogranicenost prirodnih izvora sirovina. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima.Energetska kriza koja je nastupila. ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. ili je uopste i nema). Medjutim.). lako donose odluku o recikliranju. Informisanje o raspolozivim materijalima. izvoru nastajanja i sl. posebno degradirano zemljiste. tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati. Sirovo smece. U izlaganju se. tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni). stakla i ostalih neorganskih komponenata. i sl.

transport. Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima. bez iskoriscenja energije i sirovina. mesta i nacina stvaranja . osim iz razloga zastite zivotne sredine. odnosno sekundarna energija. ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg. ili deficitarnost sirovine.Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine . bakar 30-50. ekonomska razvijenost posmatranog regiona . molibden 40-60. skladistenje. Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo. zlato 20. nacin sakupljanja i odvodjenja smeca . hrom 150. kalaj i volfram 60-70. kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad. velicina grada . nacin stanovanja i socijalne specificnosti. mangan 70-90. Za ponovno koriscenje materijala i energije . kao sto su klima . izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina.Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje. gvozdje 150-170. Cena uklanjanja otpadaka . tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa. sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm. domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. cesto se nazivaju i sekundarne sirovine . ugalj 100-150. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima . kao rezultat udaljenosti izvora. uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti. Otpaci sa cvrstim . 124 . kobalt 120-150.Usitnjeno smece . primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine . platina 70-90. cink 40-50. nafta 40-50. zavisna od karaktera otpadaka. Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora . ziva 30-40. Briketirano ili paletizovano smece. olovo 40-60. kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka. pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione – postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka.Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg. sortiranja .Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje. preradu i unistavanje . recikliranje. Recikliranje odpadaka se. kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi . prirodni gas 4050. tako i sa aspekta zagadjenja sredine. nikl 80-100. Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo .

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. Životinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. a stotine letova dnevno je pravljeno iznad naše teritorije. Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekološkoj oazi u Evropi. ili bi to trebalo da bude. u atmosferu su otišle tone čađi. Poznato je da avioni doprinose uništenju ozonskog omotača. Kompostiranje biljnih otpadaka..recikliranje koriste. a najteže su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Pančevu. sagorevanje i kompostiranje odpadaka. pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva. Kao čvrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromašeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Anđeo". na uredjene deponije. Petrohemije i Azotare u Pančevu. program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih. Prve iskre-Barič. kapacitet. osnovne dimenzije. marta 1999. došlo je do ispuštanja ogromnih količina toksičnih hemikalija. EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je nešto što prevazilazi granice usko nacionalnog. klasifikaciju. Osim recikliranja materiala. ugljen monoksida. Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa. zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. Odlaganje. zivotinjskih komponenti. odnosno do početka bombardovanja. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih. preradu. Tom prilikom je NATO izazvao više desetina ekoloških katastrofa. godine. neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv. 128 . Činjenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiču na živi svet. mnogobrojnih skladišta goriva.) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija. Iz tog razloga. Kao posledica. masinogradnje i prerade sirovina. U narednom godinama. je povećana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve veći broj obolelih od leukemije. Ona je osnovna vrednost svih ljudi. a prilikom eksplozija. sto je moguce manje kolicine otpadaka.. bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje. sumpordioksida itd. moze se primenjivati i postupak recikliranja energije. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera. predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje. ugljen dioksida. Evropi tek predstoji suočenje sa posledicama u vidu kiselih kiša. Tako je bilo sve do 24.. masa. transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije. potrosnja energije. sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote.

Ekonomska katastrofa povećava pritisak na šume i ostatak biljnog sveta. Holandija. otkrivena pre stotinak godina. Obedska Bara. Posledice zagađenja prilikom bombardovanja tek počinju da se manifestuju. Više od 400 živi samo kod nas. biljke sa naše teritorije su veoma cenjene. daću i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas. Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). a osetiće ih kako Evropa. rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endemičnim) vrstama. nalazi se kod nas u Jugoslaviji. a najpoznatije su borovi munika i molika i Pančićeva omorika. ali su tamo veoma retke. 490 životinjskih i 100 vrsta gljiva. leptira. dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji. a od toga 14 podvrsta živi samo kod nas. -Fauna Poslednje sigurno utočište za mnoge životinjske vrste koje su u Evropi ugrožene. Biogradska Gora. predstavlja zapravo 2. Đerdap. NATO intervencija je dramatično ugrozila biljni svet. pa spada u floristički bogate delove sveta. tako i čitav svet. Skadarsko jezero i Šar planina) kao i 4 područja zaštićena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero. gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanište u Jugoslaviji 70% vrsta sisara. Tara. Jedino na tim mestima možemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti. Kopaonik. Čak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope. a jedna takva je Biogradska Gora. a na njoj živi 2% svetske flore. Zbog čistoće prirodne okoline u kojoj rastu. živi tako veliki broj vrsta. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima približno 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji. a štetni efekti će biti dugotrajni i mnogobrojni. buba. Belgija 44 vrste-Bugarska 129 . Godine). U Jugoslaviji je zakonom zaštićeno oko 380 biljnih vrsta. Radi poređenja.Površina SR Jugoslavije (102.035% svetskog kopna. zaštićen je evropskim i svetskim dokumentima. od kojih 2% živi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronađenih kod nas. Međunarodne organizacije za očuvanje Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naših nacionalnih parkova (Durmitor.300 vrsta biljaka.1% Evrope. U svetu su veoma retke prašume u kojima je očuvana izvorna vegetacija.173km2) (podaci iz 1999. -Flora Teritorija Jugoslavije čini 0. Lovćen. U svetu se najviše koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekoloških uslova u kojima biljke žive. Ovde živi oko 4. konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroženih vrsta. Fruška Gora.

pa 1985. Mnoge od njih koriste našu teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilišta na severu Evrope. Ozonski omotač Ozon formira tanak zaštitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zaštita od štetnog UV zračenja koje ubitačno deluje na živi svet. a sve količine uvozi Zapadna Evropa. a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje. potpisuje Bečku konvenciju. Jedna od njih je kraljevka koja je predložena za zaštitu Bernskom konvencijom. 130 .50 vrsta-Rumunija Na našoj teritoriji živi 350 vrsta ptica. U poslednjih 15-20 godina je uništeno 3-7% omotača i pojavile suse takozvane "ozonske rupe". Svet je već duže vreme svestan opasnosti od uništenja ozonskog omotača. UV zračenje izaziva rak kože. 66% evropskih vrsta sisara živi kod nas. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. -Fungi U Jugoslaviji se nalaze najveći delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. Više od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanište ovde kod nas. a tih materija je oslobođeno u ogromnim količinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. kataraktu. Za veliki broj ljudi. u Montrealu Protokol o o zaštiti ozonskog omotača. Jugoslavija je najveći svetski izvoznik vrganja. sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. Gljive najbrže apsorbuju štetne materije.g. Ekonomska kriza pojačana bombardovanjem dovodi do neplanske seče šuma.g. promenu temperature na Zemlji i još mnoge nesagledive posledice. izgleda da je sve to ostalo na papiru. a 1987. ganoderma applantum). jer su njihova staništa ugrožena direktnim dejstvima ili zagađenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvrđeno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. čime se remete uslovi za opstanak gljiva. smanjuje prinose u poljoprivredi. Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugrožen. Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta. Ipak. dok kod nas one imaju stabilne populacije.

5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi više stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. Porast temperature od samo 1. Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne površine bile suvlje. Za sada se najviše srećemo sa posledicama upotrebe oružja sa OU na primeru Iraka. Bez obzira na to što u svom nazivu sadrži "osiromašeni" on je veoma opasan. Staklena bašta Sunčevo kratkotalasno zračenje apsorbuju atmosfera. Veme poluraspada ovih čestica je 10 milijardi godina. dovode u opasnost ozonski omotač iznad Jugoslavije. Radioaktivnost Na početku sam već napomenula da je domaćoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromašeni uranijum (OU). Kada bi se nivo CO2 sa današnjih 0.3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku. hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izračuje kao dugotalasno zračenje. Količina bačenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. Sve preko toga je izuzetno štetno po zdravlje ljudi.. CO. nego što to čini olovo. a kada se na to dodaju i vrhovi krstarećih projektila. što predstavlja gornju vrednost. temperatura bi se podigla za 3-4*C. rotori helikoptera. njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vršeni preleti.. UNEP (organizacija UN za zaštitu životne sredine) daje podatak da je indeks UV zračenja na našoj teritoriji 7. zagađuju atmosferu.04% odvostručio. oslobodi se uranijum oksid u česticama od 0. te Zemlja ostaje zagrejana. Nju je nemoguće otkloniti. Ako se nastavi sa dosadašnjom emisijom CO2 u atmosferu.000 131 . doći će do velikih promena u strukturi flore i faune. Međutim. 80. Izračunato je da 500 supersoničnih aviona može dovesti do smanjenja ozonskog omotača od čak 5% što intenzitet UV zračenja podiže za 10%. azotnih i sumpornih oksida. tankova sa naftom i benzinom. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu. Metak u sebi sadrži dugačak tanak cilindar OU uliven u plastičnu košuljicu. dobijemo cifru od 750t. ona postaje barijera za prolazak ovog zračenja. Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bašte" i bez nje ne bi bilo života na Zemlji. karcinogeni i radioaktivni materijal. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini požari čime je došlo do oslobađanja CO2. a količina zračenja samo jedne ove čestice u ljudskim plućima jednaka je jednočasovnom rendgenskom snimanju pluća.NATO avioni su ispuštali okside azota koji zajedno sa gasovima iz uništenih rafinerija. pa je izvesno da će ljudi koji su sa njom došli u kontakt biti pogođeni preranom i veoma teškom smrću. Azotni oksidi se horizontalno šire u atmosferi. porast nivoa Svetskog mora za više od 100m potapanje kontinenata više od 150km od današnjih obala (New York. toksičan. Kada OU bomba eksplodira. Kako je atmosfera gosta. problem predstavljaju veštački izvori materijala koji daju gustinu atmosferi.

kažu da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina. Naftne mrlje Tokom bombardovanja. već neke čestice lebde u vodi. postoje i druge toksične materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije. ali se pretpostavlja da su degeneracije primećene na flori i fauni. Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima. Sprečava razmenu kiseonika između vazduha i vode. Usled velike ekonomske bede. nisu biorazgradive već zauvek kruže prirodom. te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku. bakar. Žitelje Jugoslavije od masovnog trovanja. zagađenje će trajati decenijama. a neke padaju na dno. Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara. humana stvorenja. Danas su oni gotovo istrebljeni. Trenutna politička situacija nam ne dozvoljava da vršimo istraživanja na teritoriji Kosova i Metohije. pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. došlo je do oslobađanja teških metala (olovo. Jedno zrno sadrži 0. Pod uslovom da zagađivanje odmah prestane. nikl. vinil hlorid monomer.američkih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" čiji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. polihlorisani bifenili. 132 . Nafta je biorazgradiva. Ove materije su veoma opasne. koje je do '50.4 do 2kg uranijuma. uran) koji su dospeli u reke i zemljište. Stariji ljudi koji još uvek pamte to vreme. živa. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAĐUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na površini. Na Kosovu je ustanovljena povećana radioaktivnost. Posledice su već vidljive. a za razliku od organskih materija. Pored teških metala. Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali živi svet. Smanjenje kiseonika onemogućava samoprečišćavanje reke. Bugari su dozvolili lovcima iz čitavog sveta da dolaze i love ova predvna. smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetičkih procesa. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraćen kući jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. Nafta stvara tanak mikrofilm na škrgama riba što izaziva gušenje i masovne pomore. Neki od njih su: etilen dihlorid. a Dunav je bio neobično visok za to doba godine. ali je taj proces dugotrajan. da bi završile u Crnom Moru. spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi. što je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. cink. a time i sveta.-ih godina prošlog veka bilo najbogatije more delfinima. pa čitav tok reke postaje zagađen.

133 . U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona. opasnije i sa neizvesnijim uspehom. Iz mnogobrojnih istraživanja na zapadu se pokazalo da logistički troškovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%. S toga se nameće kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljučnih elemenata koji idu daljem jačanju menadžment i marketing logistike kao prometne funkcije. Danas. ali još više u praktičnom smislu te reči. mesto i uslove za smanjenje ukupne cene koštanja. Ozbiljni pristup zajednici logističkih poslova. To se posebno odnosi na menadžere i vlasnike privatnih firmi naročito iz trgovačke delatnosti. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadžmenta za mnoge poslovne kuće čak i u najrazvijenim zemljama sveta. stim što je kontinualan rad prioritetan zadatak.U najširem smislu reči logistika postoji da omogući vreme. dok je opterećenost društvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%. jer svaki razvoj preduzeća zavisi od organizacione strukture. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ˝ne postoji ništa teže. je dalo prave rezultate u najvećim firmama i državama razvijenog sveta. u poslednjih 30-tak godina. kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logističkih troškova u preduzećima. veština pravljenja zaključaka. Zahvaljujući posebno ukazanoj pažnji logistici. nauka koja uči kako se proračunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktička aktivnost. Logistika je relativno nova stvar u naučnom. kasnija logistička istraživanja s početka 90-tih godina prošlog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata. U našoj zemlji do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja o relativnom značaju logističkih troškova na nivou firme ili privrede u celini. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. To je upravo domen i srce logističkog menadžmenta svake firme. Logistika pomaže da se ostvari uz korišćenje svih mogućih veština takva strategija u firmi koja garantuje uspeh. Njegovo šire prihvatanje ići će uporedo sa shvatanjem značaja fizičko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopšte. Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja menadžeri u našim preduzećima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logističkim problemima. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzeća.4536 kg.Američka agencija za zaštitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave ispuštanje PB-a u koliko je količina veća od 0. Konačni cilj je zahtev za logističkim funkcionalnim radom. Još početkom 16. POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je veština računanja pomoću slova (umesto cifara). Propisi malo utiču na definisanje optimalnog vremena i položaj transfera vlasništva ili na povećanu kreativnu vrednost. obrade i realizacije porudžbine. Sigurno nastaju najveći problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema. nego prokrčiti put ka upoznavanju nove stvari˝.

priliva informacija. Prisutne su različite varijante marketinškog sistema. kao i finalizaciju proizvoda. Start logističkih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno učešće u primarnoj proizvodnji. a završava se po okončanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. pre svega. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. Za bolje razumevanje logističkih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele. procese skladištenja. kao i rad u skladištu. konačni aspekat marketinškog procesa. On zavisi od mehanizma raspodele. Prema fizici rasp odele. Skladište Kupac Fizička raspodela podrška proizvodnji nabavka Snabdevač Izvor informacija integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje čine integralnu logistiku. tradicije proizvoda. Logistička podrška je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. pravilnim sagledavanjem svih logističkih aktivnosti. Oblast fizike raspodele ima značaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. obezbeđenje materijala. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1. Ceo proces. kakve i kolike uštede mogu da se ostvare na makroplanu. tj. kupac je krajnji cilj. zavisi od ponašanja kupca i prodavca.Država bi takođe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. i čine kombinovane logističke operacije u preduzeću. na osenčenoj oblasti. kao i tok između faza u procesu proizvodnje. kao i čitav spektar fizika raspodele. podrška proizvodnji i nabavka. odredište ili destinacija u lancu prodaje. Ove komponente su ilustrovane slikom 1. raznih komponenti. Podrška proizvodnji obuhvata menadžerski rad. Ona mora 134 . nabavke. Logistika operacionog menadžmenta je značajna za usmeravanje i skladištenje materijala. softverske podrške kao i snadbevanja. One utiču na ukupni. Logističkom menadžmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu što bi se više bavila proučavanjem logističkih problema. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem.

Planiranje i koordinacija toka strateški cilj ograničenost kapaciteta logistički zahtevi sređivanje skladišta planiranje menadžment robe proizvodni zahtevi izvršenje zahteva drugi menadžment drugi procesi distrubucija transport nabavka zahtev za logističkim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifičnog planiranja. 3. kako i gde će se proizvoditi. izvršenje zahteva. proizvodni zahtevi.Strateški cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca. Na osnovu slike može da se konstatuje da je rad.ograničenost kapaciteta. Relacije između dve logističke informacije date su slikom 2. Informacije se integrišu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logističkih operacija. Sređivanje skladišta i 7. kao i zahteva za proizvodima. i to: 1. sređivanje skladišta i planiranje. Tok informacija ima specifičnu lokaciju u logističkom sistemu zahteva. 5. Logistički zahtevi. Zatim. Koordinaciju rezultata specifičnog planiranja čini: strateški cilj. Podrška proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. njihovim servisiranjima i performansama. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje između učesnika u samom procesu proizvodnje. dan za dan. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Najvažnjij tipovi logističkih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. 2. planiranje i kontrola operacija dan za danom. Planiranje. logistički zahtevi.siguran izlaz iz zamršene situacije ili prezaduženosti.da odgovori na pitanja: šta. Osnovni pokretači celog lanca su strateški ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva. Proizvodni zahtevi. Izvršenje zahteva 6. strateški cilj. Finansijski aspekat strateškog 135 . planiranje i koordinacija priliva. ograničenost kapaciteta. 4.

kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. formira se podrška tražnji i operacioni plan. 136 . Najvažnije je da postoji ravnoteža. opremu i kapacitet. MENADŽMENT ROBE Menadžment robe se odnosi na korišćenje informacija koje su implementirane u logistički plan kao specifične.Informacione tehnologije izuzetno utiču na razvoj menadžmenta. opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tražnje odnosi se na direktne operacije prihvatanja. Primarni cilj logističke podrške je obezbeđenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Na osnovu informacija može da se odgovori na pitanje šta. komunikacija rukovodećeg tima. prihvatljivost. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv. Izvršenje zahteva je istorijski trenutak. gde i kada u celom logističkom procesu. Ključ operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifičnih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. nivelacija tekućih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje budućih) nivelacija aktivnosti. Korišćenjem kombinacije čovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrškom planiranja.Logistički zahtevi karakterišu rad koji se odnosi na raspodelu olakšica. Ovaj transver koji je prisutan između participanata je tipično ponašanje putem telefona.plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar. Rad menadžmenta robe pripada logističkom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. Sređivanje skladišta je veza između planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja. procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. tj. faksa ili elektronske pošte.Periodično planiranje (mesečno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod. emila . Izvršenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podršku ostvarenja zahtevane proizvodnje. kao i strukture samog skladišta. Raspodela informacija komplikovane tražnje olakšava i usklađuje performanse sa logističkom podrškom. Skladištenje je samo jedan integralni deo planiranja. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadžmenta.Kapacitet ograničenja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Logističko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. olakšice. manje od 9 dana).

Logistika ima prioritetan značaj u razvoju i kontinualnoj podršci poboljšanja TQM (total qality management). a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono što je optimalno. zahtevi za specifičnim tražnjama. odnosno veza između prodavaca i kupaca. modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeđenja usluga prodavca. stim što ti uzroci moraju biti i uklonjeni. 137 . Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da rešava probleme na kontrolisan način. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na rešavanje problema. projektovanja. Logistika sadrži sve parametre zahteva standarda kvaliteta. tako da postoji karika.Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreću ka skladištu.Veoma je bitno. tj. Primer za logistički pristup je situacija vraćanja flaša na reciklažu koje su već korišćene. znati. Za firme koje se bave trgovinom.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakšica. zauzimaju veoma važno mesto u logističkim operacijama. tako da logistički sistem mora biti veoma pažljivo dizajniran.Da ne bi došlo do ponavljanja greški problemi se rešavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali. KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne rešavaju na mestima na kojiima se otkriju. pre svega. zahtev kupca.Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno oruđe za razvoj svih performansi i obezbeđenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. već na mestima gde su nastali. Podrška životnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrške logistici. već i na mogućnost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. da se logističkom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logističkih promena.Takođe je neophodno izvršiti osiguranje raspoložive opreme kada je neophodno. U većini slučajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima. promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristične promene. Promena logističke kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odražavaju na posmatranu korporaciju. Najvažniji aspekat preusmeravanja logističkih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada dođe do greške.cene koštanja. Ovo je moguće ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadžmenta. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu. nabavke. što znači da se korišćenjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj način unapred predvideti. Radi povećanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete. Primarne razlike između nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tražnje. ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiču na kvalitet). odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistički preporod. TQM je najvažnija finansijska obaveza svih delova. kako ne bi došlo do njihovog ponavljanja. Upravljanje kvalitetom može da garantuje obezbeđenje kvaliteta korišćenjem preventivnih mera. uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Logistički rad je supervizor vizije parametara kvaliteta.

mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa traže logističku podršku da bi mogle postati jednostavnije. Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifične zahteve proizvoda ili materijala. što čini misiju svih performansi ciklusa. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. koje se vrlo često nalaze u unutrašnjim procesima integracija. predstavlja očekivane performanse logističkih operacija. Neke performanse ciklusa karakterišu duga vremena dogovaranja. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podršku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji.Organizacije vrlo teško mogu da se implementiraju u internacionalni logistički sistem zato što ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija između performansi ciklusa. kao i zbog primene neodgovarajućih hardware. Sistem output. Performanse ciklusa su dinamika podešavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Visok zapreminski sistem je tipičan za različita uređivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima.Originalne internacionalne barijere su vrlo često u odnosima struktura organizacija. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa. 138 . Veoma je bitno prepoznati prepreke. To je osnova kreativnog operacionog sistema. PERFORMANSE (IZVOĐENJE) LOGISTIČKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logističke analize je izvođenje performanse ciklusa. sistemima merenja. Slika 4. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. ilustruje kompleksnu mrežu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. Na slici 3. skladištenju proizvoda. stim što svaka mora imati specifičan dizajn i mehanizam upravljanja. odnosno u nivou znanja transfera. Različite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logističke zahteve. ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistička operaciona polja. informacionim tehnologijama i sposobnostima. Performanse ciklusa su ključ logističkog menadžmenta. One su bitne za logističke zahteve. Operacioni zahtevi su ono sa čim se zadovoljavamo.

podrške proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa može da se prikaže grafički.Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac Ciklus nabavke Ciklus podrške proizvodnji Transportni pravac Ciklus fizičke distribucije Pravac komunikacija Slika 3. logističke performanse ciklusa 1 2 Izvor materijala Izvor materijala 3 Izvor materijala Proizvodno postrojenje Proizvodno postrojenje Skladište Proizvodno postrojenje raspodela skladišta Skladište Skladište Slika 4. Treće. odnosno građe logističkog sistema. treba poznavati tri ključna momenta. da se struktura performansi ciklusa slaže sa fizikom raspodele. struktura kompletnog logističkog sistema utiče na kontrolu i cilj je razvijati pojedinačne performanse aranžmana kada je proces integracije tražen ili zahtevan. Struktura fleksibilne logističke mreže raspodela skladišta raspodela skladišta kupac kupac kupac Za razumevanje logističkog sistema.Drugi. podrškom proizvodnji. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logističkih funkcija. Zbog različitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifičnim performansama ciklusa. ili sa zahtevima proizvodnje. 139 . uprošćavanje i razlike u prirodi fizike raspodele. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje.

Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5.Logistika olakšava ove procese u proizvodnji.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. onda se stvara mreža performansi ciklusa koji podržavaju proizvodni sistem. odnosno logističke podrške. pa čak i premaši korišćenjem fizike raspodele.PODRŠKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrška proizvodnji. To se ostvaruje kroz maksimum elastičnosti. tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama što predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. a što je u skladu sa nekim modernim strategijama. materijala i poluproizvoda. logistička podrška reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrške proizvodnji kao specifične operacione oblasti je relativno nov koncept u logističkom menadžmentu. transport i isporuka kupcima. Tipične performanse fizike raspodele sadrže pet karakterističnih odnosa i to su: transmisija. odnosno kupaca. komponenata kao i raznih olakšica u direktnoj je zavisnosti od podrški performansi ciklusa proizvodnje. Prodaja je diktirana zahtevima tražnje. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrški proizvodnji je nađena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. Postoje i neki novi koncepti u logističkom menadžmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje. Izvrši se selekcija situacija. Logistička 140 . PERFORMANSE CIKLUSA . selekcije. Zato. kompleksna proizvodnja može da se podrži. Kretanje i usklađivanje cena proizvoda. procesi. Između prodaje i kupovine možedoći do neklada.FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi tržišta i prodaje što predstavlja ekonomske parametre. Ključ za razumevanje dinamičkog ciklusa fizike raspodele je održavanje tražnje u jednom sređenom obliku. Logistika je odgovorna za odnose između kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Kada je firma specijalizovana za više različitih oblasti u specifičnim proizvodnim oblastima. Drugi processi Druge selekcije Druge transmisije Razni transporti Drugi kupci Isporuka kupcu Osnava fizičke raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logističkih prognoza zavisi izgled firme. Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema određenim kategorijama i kretanju ka određenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti.

Rešenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipičnih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. sistem proizvodne podrške može zahtevati veliku mrežu performansi ciklusa.Kada je proizvod završen. zatim. Logistička proizvodna podrška je tipičn zatvorena za firme gde su nesigurna ponašanja između proizvođača i kupaca.podrška je veoma bitna za sve strategije. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistička podrška proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. Podrška proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. Logističke operacije skraćuju prazne hodove u kretanju između firmi i nekih unutrašnjih zahteva. operacija fizike raspodele su u začetku. Logističkom podrškom proizvodnji smanjuju se naprezanja. definišu i nalaze olakšice. Osnovni koncept je podržati sve proizvodne zahteve na najbolji način. kompleksna podrška proizvodnji čak i kad su u pitanju mogući skokovi i prelazi. Tipično unutrašnje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. Proizvodna operaciona podrška koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutrašnjim kretanjima kao i internom menadžment kontrolom. Selektovanje situacija. kao i raspodela i nabavka čine jedan od ciljeva logističke podrške. 4) primanja. Neke firme imaju proizvodne operacije u začetku. Vremena ovih kretanja. završetku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli. 3) transport. Maksimum se može izvući ukoliko se proizvodna podrška koristi u odvojenim logističkim operacionim oblastima. Ove aktivnosti su prezentirane na slici: Nastajanje plasiranja i postavljanja Snabdevanje dobijanja transport cikls aktivnosti nabavke 141 . Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifičnim proizvodnim aktivnostima. delova.To su: 1) poreklo. zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. konačna isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kućama za sledeću isporuku kupcu. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praćenju materuijala. Posao logistike proizvodnje je olakšanje ovog procesa. 2) razna postavljanja i plasiranja. odrerđuje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju.

vrednost. vrednost. dani 10 40 DRUGE TRANSMISIJE 1/2 vreme. tj. deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom. Jedan materijal. što je osnova logističkog menadžmenta. granični cilj operacija nabavke je široka identifikacija logističke granice. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke. dani DRUGI PROCESI 2 4 3 2 4 3 142 1 vreme. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa. daju zahteve kompletnog procesa nabavki. veličina tereta. Performanse ciklusa su tipične za razne odnose između kupaca i mogućih procesa. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo često uz podršku logističkih granica koje dovode do smanjenja cene koštanja. dani DRUGI TRANSPORTI 1 3 1/2 1 3 vreme. Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti. nesigurnosti.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces približavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus.Aktivnosti ilustrovane slikom 6. Logističke operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama. vrednost. metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda. vrednost. prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakšicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korišćenja performansi ciklusa. Osnovni.vreme isporuke. Treba istaći da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistička kontrola. Pre svega. dani 20 . ZBIRNI CIKLUS ISPORUKA KUPCU 5 vreme. Logistička granica je kreativan uspeh svih performansi.

dani 2 nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladištiu iz koga se vrši isporuka. vrednost. tipa. Vreme transporta je funkcija udaljenosti. Od petog dana reflektuju se performanse mogućeg vremena. Koriste se i druge transmisije kao što je izuzetno praktičan elektronski transfer (EDI). Cilj menadžmenta performansi ciklusa je u skladu sa očekivanjima ili standardnim vremenom. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. Aktuelne performanse ciklusa su veće ili manje od 10 dana. nivo distributivnog centra i potrošača kroz efektivno planiranje. količine robe.DRUGE SELEKCIJE vreme. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogućeg ciklusa vremena. vrednost. dani vreme. 143 . organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakšavaju proizvodni postupak. Korišćenje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrškama. Logistika poslovnog marketinga proučava kako upravljanje na mogući i najbolji način obezbeđuje profitabilnost. Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statističkog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada. dnosno vrste transporta i operacionih uslova. Slikom 7. Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tražnje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa. Očekivane performanse su nakon deset dana.Linija vertikalnog rasta je refleksija očekivanog vrem ena za sve performanse svakog traženog zadatka.

Drugim rečima. što je sa stanovišta kvaliteta proizvoda i njegovog poboljšanja. po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi još najmanje trojici svojih poznanika. Jedan segment marketinga firme. Preduzeće ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe. kao i usluga. preduzeću može da donese ogromne uštede.Danas. svetski poznatog i priznatog proizvođača kozmetičkih proizvoda. kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladišnodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne troškove. postavljaju se mnoga pitanja – kako. kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potrošača. je zadovoljan kupac.Velike trgovačke ili proizvodne kompanije. čije je poslovanje izrazito rašireno na velikom prostoru. pred nosioce privrednih aktivnosti. instrumente za sprovođenje. To podrazumeva 144 . za sve to vreme. a time i najglavniju mogućnost. a do sada nedovoljno istraženog marketinga čija pravilna i lpgična primena. nije više u proizvodnji. gde. unapređenja proizvoda i komuniciranja sa okruženjem počinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja. glavni problem funkcionisanja preduzeća. kada izvršiti poslovnu transakciju. Primeri Nohell Korporacije. Ovo su samo neki od mnogo sličnih primera koji ukazuju na postojanje jednog snažnog.efekti inoviranja na polju politike cena. U procesima i tokovima razmene robe na tržištu.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja. odnosno po zahtevima krajnih korisnika. uviđaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike uštede. Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda. osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potrošača na tržištu. je realna imovina preduzeća kao i zgrade i račun u banci. privreda zahteva savremeno uređenje društva. nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata. Savremeni način razmišljanja u strategijskom ponašanju preduzeća na tržištu otpočinje sa primenom marketing poslovnog koncepta. Stoga na tržištu veoma je jaka konkurencija između firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potrošača. obično se misli samo na izbor načina distribucije ili prodaje. odnosno kupaca. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorišta do mesta prerade. je sticanje konkurentske prednosti. stoga se smanjuju i mogućnosti za znatnije uštede u ukupnim poslovnim troškovima. stoji u u drugom planu glavnih događaja. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije. Ovo sve.Sa ovim u vezi često se konstatuje da. šta. na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga počinju da gube primat kao osnovni način sticanja konkurentske prednosti na tržištu. preduzeća prema potrošačima. koja je poboljšanjima u svom logističko – distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time prosečno godišnje uštedela preko sto hiljada USA $. dok će kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznošenju doživljenih informacija. ali se ponuđači susreću sa znatnim teškoćama u pogledu toga kome i kako što pre prodati proizvedenu robu. već se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. a glavni moto jeste direktna usresređenost svih aktivnosti. dobro za krajnje potrošače. Dakle. uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva. Snažne razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno povećenje ponude na tržištu roba i usluga. principe delovanja. Poslovna filozofija ima svoja pravila.

U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan način organizovalo dopremanje proizvoda na tržište ili u dalji ciklus proizvodnje. tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvođača do nabavnog magacina prerađivača. Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom. koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabričkog magacina do skladišta gotovih proizvoda. što u stvari predstavlja inputni tok firme. Dužnost i zadatak preduzeća je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde. koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzeća. koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje. Američko udruženje za marketing definiše fizičku distribuciju kao ˝kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potrošnje ili upotrebe˝. ili sličan. Na primer. pokušavaju na najbolčji mogući način da objasne ovaj segment marketing funkcije. ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku. svaka za sebe. opdnosno načina kojim će se roba dopremiti do krajnjeg potrošača.U ekonomskom smislu. dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premeštanja proizvoda između dva ili više preduzeća na tržištu. Ausralijska asocijacija za distributivni menadžment koja glasi: ˝To je kretanje proizvoda 145 . jer ovaj pojam potiče iz vojnog rečnika. Princip na osnovu koga je došlo do navedene podele različitih logističkih poslova na upravljanje fizičkom distribucijom.do krajnjeg potrošača.Prema tome. i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizičkom distribucijom robe. razlikujemo upravljanje materijalom. potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fizičko premeštanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije. Pored ovih poslova. kod marketing logistike. marketing logistika fizičke distribucije roba. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno članstvo. što ga stavlja u isti rang. zatim upravljanje fizičkom distribucijom.Pojam logističke strategije označava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta. Mnogobrojni teoretičari su došli do zaključka da uopšte nije lako. dolazi do različitih definicija poslovne logistike koje. upravljanje materijalom i upravljanje fizičkom distribucijom. marketing logistika u sebi sadrži poslove fizičke nabavke. predstavlja polje delovanja marketing logistike. na fizičku nabavku i na upravljanje materijalom. U anglosaksonskoj literaturi preovlađuje stav da je širina delovanja pojma marketing logistike najveća u odnosu na sve ostale termine. tok dobara kroz sam proizvodni proces. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fizičku nabavku. jeste diferenciranje tokova različitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije. bavi se poslovima fizičkog premeštanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa društvene reprodukcije. potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzeća do krajnjih potrošača. Poslednji a ujedno i tok sa anjširim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus. obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitičko premeštanje roba u proizvodnji i prometu. Znači. Upravljanje fizičkom distribucijom roba obuhvata premeštanje i skladištenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvođač. Tako. zatim. ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vrše kod samog fizičkog prenošenja roba s jedne na drugu tačku tržišta. vodeći računa o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljača robe do krajnjih korisnika.posrednik ukoliko postoji. samo jednom rečenicom.određivanje načina dopremanja proizvoda na tržište. Ipak.

kad iskažu potrebu za dobrima i na način koji to oni žele. Inženjerski pristup u definisanju logističkih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzeća i ističu da ˝logistiku čini sistemi aktivnosti koje omogućavaju oblikovanje. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i označenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzeća. i izvan sistema preduzeća.Ballou u svojoj studiji govori se o ˝poslovnoj logistici kao naučnoj disciplini koja treba da približi najbočja rešenja menadžerima preduzeća da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potrošača uz planiranje. To znači da se nevođenjem računa o interesima jedne vrste posla. projektovanje. Na osnovu navedenog može se istaći da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tržištu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. uz adekvatno prilagođavanje svih aktivnosti marketing logistike. Bez obzira gde se potrošači nalazili. komponenti ili finalnih proizvoda˝. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove načine razmišljanja menadžmenta o procesima fizičkih tokova. organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premeštanja dobara˝. jer postoji mnogo aktivnosti koje treba međusobno usaglasiti kako bi se postigao željeni efekat usluživanja potrošača. treba istaći i to da su mnoge funkcije. Bowersox. u logističkom smislu te reči. kroz firmu do potrošača. energije i informacija unutar sistema i između sistema˝. To uopšte nije lak zadatak. može se dogoditi da ne dođedo povećanja efikasnosti logističkog sistema. koji kaže da je ˝Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladištenjem materijala. vođenje i regulisanje protoka robe. uključujući i usluge koje idu uz proizvod. već i tražnju kupaca koja je vezana za način. vremei sve drugo što podrazumevapod efikasnimservisiranjem potrošača. Ovaj zaključak se odnosi za manji deo preduzeća u zapadnim tržišnim ekonomijama. Na taj način. niti je taj razvojni put bio kratak. oni moraju biti opsluženi traženim proizvodima.mesto. Logistika i dalje teži da pridobije za sebe sve više odgovornih ljudi u vrhu menadžmenta svakog preduzeća. već samo do uvećanja distributivno logističkih troškova. Takođe. kada su u pitanju velike proizvodne ili 146 . može postići suprotan efekat od očekivanog. gde se još uvek nije u pravoj meri sagledao značaj i uloga ovog domena marketinga. brzinu. Ona omogućava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka između proizvodne i potrošne faze društvene reprodukcije. U dinamičnim uslovima poslovanja na tržištu.od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premeštanje materijala. a time i ukupnih troškova poslovanja preduzeća Marketing logistika. Po R. Međutim. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. kao naučna disciplina nije imala lak razvojni put. delova i finalnih proizvoda od ponuđača. prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa. usmeravanje. Mora se ići u susret svim potencijalnim promenama ponašanjau zahtevima potrošača. koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene. Zbog toga je važnost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni žele.

Tehničko-tehnološka unapređenja u logističkim poslovima. Savremeni razvoj i počeci sagledavanja problema vezanih za fizičku distribuciju vezuju se za pedesete godine prošlog veka. gledanje na ukupnost logističkih procesa i aktivnosti je nešto sasvim novo i nepoznato. Apsolutan i relativan rast troškova markteing logistike. Razgraničenje troškova marketing logistike. za većinu menadžera. funkcije logističkog menadžmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. nije bilo mogće konsolidovati na jednom mestu. to su menadžeri preduzeća rinuđeni da razmišljaju o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. Delovi marketing logistike u nadležnosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport . kao prometna funkcija još uvek bila nedefinisana. takođe. U našoj zemlji.To je bilo zato. uticali su sledeći faktori: Porast obima fizičko distributivnih aktivnosti. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji. kada je marketing logistika. U to vreme marketing se kao način razmišljanja već pokazao kao efikasan metod za prvazilaženje krize. Međutim. Pojava novih metodologija. Postojeći uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su već iscrpli veći deo svojih mogućnosti za znatnija poboljšanja u poslovanju firmi. kao i za rukovodioce preduzeća u nedovoljno razvijenim zemljama. Ballou »godine pospanosti marketing logistike«. To su po R. što je posledica rasparčanosti logističkih aktivnosti po drugim delovima preduzeća. a što se najbolje vidi iz sledeće tabele Marketing Finansije Proizvodnja Kanal distribucije Informacione veze u okviru logistike Proizvodnja i asortiman Skladištenje Servis potrošača 147 Slika 8. što su sve aktivnosti fizičke distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzeća. odnosno njeni počeci saznanja o važnosti logističkih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. Preduzeća i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinške logistike. Tržišna ponuda će biti glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. Odnos između tržišne ponude i uvođenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju. iako se u ovom periodu uviđa značaj fizičko-distributivnih aktivnosti. još uvek su određeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadžment poslovne funkcije preduzeća.trgovačke kompanije. Na razvoj i dobijanju većeg zanačaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzeća. Razvoj informatičke opreme. koja se obično javljala u ograničenoj mogućnosti plasmana već proizvedenih proizvoda.

To podrazumeva da se na koordinaciji svih logističkih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini. Jedinstveni pristup upravljanja fizičko-distributivnim aktivnostima omogućava da se sagledaju sve međuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga. Ciljevi glavnih logističkih funkcija su različiti i po pravilu suprostavljeni. Jasno rečeno uviđa se da samo sistemski način posmatranja ukupnih logističkih aktivnosti može da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja. Ovaj način upravljanja transportom. Zbog toga. Tako. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizičkom distribucijom. nije se moga uvideti pravi značaj celovitosti logističke funkcije. a time i ukupnih troškova poslovanja. smanjenja troškova. Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremećaja u funkcionisanju drugog sistema. dovodi do porasta troškova držanja zaliha i skladištenja na terminalnim logističkim čvorovima. povećanje profita uz zadovoljenje potrošača. kao posledica podređenosti gotovo svih logističkih poslova srugim funkcijama u preduueću..Upravo. Marketing Više zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljšanje u proučavanju Brža isporuka Više skladišta Finansije Manje zaliha Proizvodnja Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Niži troškovi rutiranja Manje magacina Fabrički stokovi Konfliknost ciljeva pojedinil ogističkih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadržavanje logističkih funkcija pod nadležnošću drugih organizacionih celina preduzeća vodi samo uvećanju troškova distribucije. na pr. 148 . niti međuzavisnost i često protivrečnost ciljeva pojedinih podsistema distribucije. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smešteni. koje zahteva transportna funkcija logistike. povećanje veličine porudžbine robe radi snižavanja troškova prevoza po jedinici. ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajedničkom grupaciom poslova i samim tim njima nije moguće efikasno upravljati. držanjem zaliha i skladišnim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizičke distribucij. Na sledećoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logističkih aktivnosti.

Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizičke distribucije menja novo. produktivnosti i rentabilnosti. POSLOVNA LOGISTIKA Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala -transport -kontrola zaliha -proces proučavanja -skladištenje Marketing -promocija -istraživanje tržišta -proizvodni miks unapređenje prodaje -servis potrošača -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom. u pravcu daljeg jačanja marketing logistike potrebno je njeno dovođenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme. treba upravljati. uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage. organizacijom u tehničkotehnološkom smislu. putem definisanja i sprovođenja odgovarajućeg proizvodnog procesa. Upravljanje proizvodnjom nije moguće ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala. zato što u krajnjem dometu utiče na opadanje prodaje. uz poslovanje po principima ekonomičnosti. S toga. 149 . prioritetni zadatak u prodajno marketinškom smislu jeste obezbeđenje određenog nivoa servisa potrošača. koja glasi: ˝maksimizacija ukupnog profita˝. a nevodeći dovoljno računa o troškovima logistike. Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih troškova je bila da treba voditi računa o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou. pre svega.Počeci primene integralnog pristupa u upravljanju logističkim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja troškova koji nastaju kao posledica vršenja fizičko-distributivnih aktivnosti. Mogućnost bliže saradnje i zajedničkog delovanja ove tri funkcije u određenim oblastima date su sledećim šematskim prikazom.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje. S tim u vezi. to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obično svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga.

kao performansa ciklusa. Svi kupci ne žele maksimalnu brzinu. Iz ove šeme se može videti. upravljanje zalihama. fleksibilnost (elastičnost) i 4. brzina. odnosno plasiranja do krajnjeg odredišta. performanse ciklusa su definisane misiom čitavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. a posebno lokaciju maloprodajnog objekta.3. a u zavisnosti od tipa komunikacija. Konzistencija – povezanost Dok je brzina servisiranja kritični parametar. Tipične situacije mogu da se nađu u automobilskoj industriji. Logistika je posebno značajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike. 3. OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvršavanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logističkih operacija. Ova performansa ciklusa izuzetno utiče na dizajn logističkog sistema. da funkcije poslovne logistike treba smestiti između proizvodnje i marketing funkcije preduzeća. 4. konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakteriše stepen sposobnosti firme da ostvari očekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa.2.Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obično manifestuju u oblasti istraživanja tržišta. a posebno tržištu i uslovima prodaje . upravljanje skladišnim sistemom preduzeća. Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadžere koji se njom bave. nekoliko časova. Logistika zauzima još značajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzeća. logičnost (povezanost). predstavlja vreme od utovara robe. Ciklusi mogu da traju kratko. a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja. 2. proces prijema i realizacije porudžbina. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti). dizajna. Najvažnije performanse ciklusa su : 1. Znatan deo logističkih aktivnosti okrenut je ka tržištu i potrošačima. vodeći računa o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala. pa do njenog prispeća. Brzina Brzina. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. proizvodnog miksa i različitih oblika unapređenja prodaje. tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke. Veoma zunačajna kooperacija između ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda. Najznačajniju ulogu u definisanju standarda o načinu servisiranja potrošača treba da daju logističari u saradnji sa marketing menadžerima. odnosno most saradnje između dve bazične funkcije u proizvodnom preduzeću. mogućnosti plasmana robe na tržištu. tj. jer se ona reflektuje na povećanje cene. 150 .Ona predstavlja najoperativniji deo preduzeća. pakovanja i sve ono što je posebno značajno u maloprodaji. Istina. Klasični poslovi logistike u preduzeću mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. do nekoliko nedelja. transport.

što može biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost. mesec ili 151 . Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljšanje u cilju postizanja većeg stepena zadovoljenja kupaca uz nižu cenu što treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja većeg profita. izlazne faze proizvoda. teškoće pri snadbevanju. logistika smanjenom plaćanju i marketing programu. Menadžer logističar sreće se sa konkretnim operacijama i ovladava najvažnijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere. reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda. definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. problema i od raznih rizika.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. kao što je mešanje i pakovanje robe. Oporavak (recovery) Kontinualno izvršenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je težak zadatak. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definiše kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca. Firma koja je logistički kompetentna znaće da devfiniše pravi položaj i način disteribucije u svakom konkretnom slučaju na najoptimalniji način. Što se tiče ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara. uobičajeni servisi. očekivane. ponovna proizvodnja. nedelju. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu čini ključ uspeha logistike kvaliteta. Nekada se programi prikazuju kao preventivni i služe za prilagođavanje specifičnim sitacijama.Konzistentnost obezbeđuje prenos robe izuzetno bezbedno. sigurno do kupca. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja moguće je merenje različitih parametara. odnosno prilagodljivost za razne specifične slučajeve i okolnosti. Tipične. Konzistencija je fundamentalna logistička operacija. razne modifikacije u logističkom sistemu. što znači da je roba zaštićena od svih neprijatnosti. fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreišta. nivelacije cena za specifičnu prodaju ili kupovinu. Ključ uspeha leži u obaveznoj logističkoj fleksibilnosti. Poenta leži u činjenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. Pri tome treba istaći da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval. Preventivne programe teško je davati.

tj. Logističke veze mogu biti jako komplikovane zato što postoje različiti odnosi između raznih korporacija. tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograničena. odnosno firma će uspešno funkcionisati. veštine i talenat menadžera. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. zatim unutar korporacija. što su jako bitni kriterijumi kreativnosti. 152 .Vrlo je teško imati precizan. asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistički servis. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logističke operacije. Rezultujući problemi koji mogu da se kontrolišu od široko korišćenih. Zatim se ti parametri koriste u sređenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa. posredno vezanih sa državnim intervencijama. Unutar kompanije relacioni odnosi su različiti. složenost globalne operacije povećavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. Proces sortiranja. klasificiranje. ako upotpunosti razume. Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu. Svaka firma koja koristi logističku strategiju lojalna je kupcima. ako se raspolaže sa dužim vremenom ono pruža prioritet i smanjuje tražnju znanja. tačan osećaj za sve specifične tačke u vremenu Merenje pojedinih delova Važan aspekat merenja je selekcija merenja. Globalne operacije dovode do povećanja logističke cene i kompleksnosti. Odabiranje. prisutna je šuma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. Za uspeh kompanije neophodno je znanje. kupovine i disperzije. stim. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. Logističko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistički sistem. Ograničavanje zahteva i pooštravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspešnosti stvarnog globalnog logističkog sistema. Državnim intervencijama kontroliše se razmena i carina. Veoma je važno pri dobrom definisanju firme razumeti očekivanja kupca. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbežan uspeh. odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije. prodaje se i kupuje čitav spektar proizvoda.kvartal. U terminu kompleksnost. Razvijene zemlje puno ulažu u logistiku što direktno utiče na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. stim. Logistički servis može uključiti čitav spektar specijalizovanih firmi. Logistički zahtevi moraju biti uklopljeni. kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. prihvata i ispunjava zahteve kupaca.

153 . Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeđenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobađanje kontrole Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom. Povećanje trgovine je rezultat između ostalog i visokog nataliteta. tako da je znatno povećan državni prihod i profit. regionalizacija. identifikovati najvažnije barijere i granice logističkih operacija.. opstaju i preživljavaju. današnja ekonomija ne može izbeći globalizaciju. koje mogu da uđu u internacionalne oblasti. da postoji motivaciona snaga što olakšava globalizaciju i čini neophodno da postoji granica operacione logistike. a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobađanju kontrole distribucije roba. Ovo primorava na uzajamni servis među firmama. Širenjem globalnih operacija preduzeća se motivišu. i zatim sumirati rezultate logističkih izazova. Korišćenjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije što ima za posledicu povećanje kapaciteta. OBEZBEĐENJE BUDUĆNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i povećanje zahteva za servisiranjem logističkih operacija.Međutim. Ono što je bitno. tehnologija i oslobađanje državne kontrole. dokumentacije i olakšavanje logističkih operacija. da je prisutan mali broj firmi. je činjenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju. Prisutno je pet glavnih pokretača globalnih operacija: ekonomski rast. Činjenica je. motivaciju i olakšice. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene. Logistika mora rešiti sve značajne komplikacije.Povoljna okolnost je. Ona će se razvijati ukoliko se poboljšava kvalitet logističkog servisa. ekspanzije linijske proizvodnje. razvojem međunarodnog transporta.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja tržišta. omogućavanje progresa (perspektive). Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. geografskih ekspanzija i više efikasnih operacija. što obezbeđuje progres i budućnost. Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama dešavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti počinje da povećava rezultate razvoja novih tehnologija. Globalne operacije olakšavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje većeg stepena kvaliteta proizvoda. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budućnost na bazi novih tehnologija.

Uspeh menadžmenta globalne logistike je u tome što ove barijere ublažava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. konkurencija. Cena i kompleksnost zavise 154 . Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture. s tim što one komplikuju međunarodnu razmenu. Direktori kompanija moraju biti svesni svih mogućih logističkih barijera. Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke. Regionalizaciom olakšava se globalna logistika. Internacionalni principi utiču na promenu carinskih stopa i drugih raznih dažbina. Povećanje međunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovođenja. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije žele globalno proširenje i stoga je neophodno da savladaju postojeće barijere da bi dostigle postavljeni i željeni cilj. povećanja kapaciteta. fizičkim barijerama . finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mreže kanala). a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mrežno komuniciranje. puno koštaju i ne smeju se zanemariti. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim. OSLOBAĐANJE KONTROLE Ovo je ključni elemenat u finansijama i transportu. Globalne operacije okruženja su često kompleksne.Logistički zahtevi zavise od promene carinskih stopa. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnološkog razvoja. Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope između raznih zemalja. Prognoziranje nekih situacija za određeni period u opšte nije lak posao. a posebno je težak u globalnom okruženju. a posebno je značajna u međunarodnom transportu. produktivnosti.REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog područja. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomažu stimulisanje internacionalnih operacija. sposobni da ih razmatraju i rešavaju. ograničenjima za uvoz i drugim ograničenjima. Barijere globalne logistike Najvažnije barijere globalne logistike su: tržište.

a svi rezultati utiču na budućnost lokalnih operacija. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost.Povećanje logističkog planiranja je otežano. sa svim merenim performansama. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Dužina performansi ciklusa je najvažnija razlika između domaćih i globalnih operacija.Strategija evropske logistike. Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske. Problemi zemalja u našem regionu jesu drastične razlike u kulturi. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji.Česta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi. Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz.evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se rešavaju. Nemačkoj. Osnovna baza za bolju budućnost jeste rešavanje problema infra strukture. Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvažnija interna operacija.Kontinualnost globalne razmene ima značaja za definisanje optimalne cene proizvoda. Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog vođenja proizvodnje uz konačan rezultat-uspešnost poslovanja. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraćaja. Veoma je bitno definisati logističke razlike između nacija . baviti se definisanjem svih mogućih relevantnih uticaja logistike proizvodnje.od rastojanja. Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su vođene automatski. istoriji i političkom razvoju. očekivanim performansama. 155 . filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija. Italiji i Španiji. kao i samih kompanija. operacije. odnosno generalno se procenjuju.Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje. Dužina trajanja performansi ciklusa. ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje. Dokumentacija je vrlo često složena. Uz pomoć nje najkraće moguće vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka grešaka. na uspešnost poslovanja. merenju i mogućem odlučivanju. tehničke i fizičke barijere. a profit i gubitak se definišu određenim dokumentima. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. U sledećoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljšanje evropskog transporta (mreže saobraćaja). razlika u kulturi i zahteva kupaca. Brze pruge su se razvile u Francuskoj. Izbegava se škart i osigurava kvalitet već na početku proizvodnje. tipa dokumenata. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama što je povezano sa razlikama u kulturi različitih zemalja i regiona. sistemi integracije i udruživanje su parametri logistike menadžmenta koji formiraju razlike između domaćih i internacionalnih operacija. Značajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistčkog sistema. Strategijom alijanse definišu se logističke operacije za naš region.

može da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje. koštanja (troškova) i profitabilne analize. reklamacije) su višestruki. grešaka). energijom. snadbevanje potrebnim materijalom. što teži postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu. Polazeći od ovih elemenata sa pravom se može reći da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugoročne tržišne pozicije merene ostvarenim profitom. kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita. tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji može duže da traje. a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa. Rezultati koji se očekuju kreiranjem veze između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije (napr. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Analiza sadašnjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje. što treba da bude u direktnoj vezi sa tržištem. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja među zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. gubitaka.a što sve treba da bude prožeto logističkom podrškom. merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom koštanja. Neophodno je razumevanje odnosa između osnovnih aktivnosti. logistika proizvodnje veoma značajna.Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole. treba da preko logističkih performansi ciklusa prilagođava se dinamičkim promenama u globalnom okruženju.. a u cilju globalne uspešnosti poslovanja. a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene koštanja. snadbevanje. 156 . aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu. jačanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu između parametara proizvodnje i pokazatelja uspešnosti logističke funkcije. Zadovoljenje potreba i želja kupaca i obezbeđenje dugoročne konkurentske pozicije na tržištu merene ostvarenim profitom. Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehničke kreativnosti i inovativnosti. Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja. kroz praćenje. da je za uspeh kompanije. Ne sme se zanemariti činjenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se. parametara i zadataka.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa različitim tržišnim strukturama. radno vreme sve kraće. preventivno održavanje sredstava za rad. nerealizovani nalozi. veći stepen automatizacije uz korišćrnjr softverske podrške svim mogućim operacijama procesa. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaćeg i ino tržišta. bez rasipanja. vodom i dr. povećanje tržišne efikasnosti proizvodnje. Moguće je animirati sve učesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora. kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. performanse statistike). skladištenje. Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa. vreme. preventina zaštita na radu. unutrašnji transport.

Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspešno rešava probleme ekonomije. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnološku šemu u kojoj učestvuju radnici. Sa obimom proizvodnje raste i značaj logistike. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka rešava logistika. materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje. principe objekta i principe grupa. o proizvodno tehničkom konceptu. Standardizovanje samih elemenata može smanjiti troškove koordinacije protoka. zatim. Što je proizvodnja složenija to je teže njeno normiranje i veći su logistički troškovi. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzeća. održavanje zaliha. skraćenje pojedinačnih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa greškom. struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija. smanjenje prosečne sume angažovanih sredstava. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljačima onda se eliminišu problemi u protoku materijala. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzeća je: smanjenje troškova proizvodnje.NEKA ZAPAŽANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPEŠNIH Obezbediti opstanak i dugoročniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve teži i složeniji zadatak. Pri razvoju proizvoda treba voditi računa o konstruktivnom konceptu.Razvoj logističkog koncepta poslovanja u preduzećima razvijenih zemalja omogućio je savladavanje teškoća uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. Na logistiku proizvodnje utiče: razvoj proizvoda. skladištenje. kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglašene i da postoji među njima koordinacija u cilju obezbeđenja optimalnog poslovanja. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logističara da » logistika sama ne može dobiti rat. Zbog toga principi izrade utiču i na trošak nastao usled koordiniranja protoka. upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. a radi obezbeđenja optimalnog toka proizvodnog procesa. ali da je bez logistike – svaki rat unapred izgubljen ».Ukoliko se vodi računa o ovim osnovnim parametrima povećanje dobiti je izvesno. U zavisnosti od principa izrade određuje se i struktura izrade. Logistika proizvodnje je najvažniji segment logistike preduzeća. Logističke aktivnosti su: nabavka. 157 . Principi izrade utiču na protok materijala kao i vreme njegovog zadržavanja. a logistički aspekti stvaraju uslove da se stvori mogućnost prednosti u konkurenciji. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veću logističku pažnju. Na logistiku u velikom stepenu utiče struktura proizvoda jer ona definiše strukturu logističkih aktivnosti koje su prisutne u logističkom procesu. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje. Treba razlikovati: principe obavljanja posla. transport i distribucija.

organizacija komunikacionog i saobraćajnog sistema. proizvodnja različitih varijanti proizvoda. Prioritetan zadatak je prilagođavanje potrebama potrošača. dnevni operativni plan. da bi se ostvario idealan protok materijala. proizvodnih i izlaznih tokova. kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. autonomne radne grupe i univerzalno obučeni radnici. izrada malih serija. a to su: 158 . proizvodnja malih serija. integrisana obrada podataka Osnovno je izvršiti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno. Najznačajniji preduslovi za uspešan rad su: visok i permanentan standard kvaliteta. već i savršena organizacija privrede kao celine. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledeće: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljača (bez skladištenja. orghanizacija trgovine i dr. maksimalno smanjenje serije. organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put. organizacija preduzeća dobavljača. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima među svim preduzećima koja učestvuju u proizvodnji. Značajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se držati osnovnih pravila. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih. odnosno za eliminaciju skladišta predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzeća. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritičan stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Navedeni principi izrade proizvoda utiču na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu određenih kriterijuma. tj. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje. a proizvodnju realizovati uz najmanje troškove uskladištenja i vremena. stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednačile promene potreba i eventualne smetnje. tj. a što može da se ostvari uz skraćenje procesa proizvodnje. nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greške). Na osnovu određenih ugovora razrađuju se godišnji.Principi objekta to su sva moguća pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnološkog i radnog procesa. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata. Svaki partner u sistemu je dužan da informiše sve ostale o promeni bilo kog činioca poslovanja.zasnovan na planiranom obimu završne faze rada. bez zaliha). potpuno usklađeni kapaciteti u proizvodnom procesu. kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje.

Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinškom smislu obezbeđenje određenog nivoa servisiranja potrošača. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga. plan rada. Finansije obuhvataju informacione mreže u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr.Tržišna ponuda je glavni podsticaj za povećano ukazivanje pažnje zajedničkom upravljanju svim logističkim aktivnostima firme. Servisiranje potrošača mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. planirati termine i kapacitete proizvodnje. Primenom logistike smanjuju se troškovi zbog vršenja fizičko distributivnih aktivnosti. Proizvodnju čini proizvodni asortiman. Ovo su samo neka zapažanja koja sigurno mogu pomoći ka uspešnom binisu. servis potrošača i kontrolu zaliha. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna pažnja. -minimizovanje vremena. dr. planirati količinu. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovođenje firmom bilo uspešno. vreme potrebno za pripremu plana). podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod). zatim. Ukoliko je na tržištu firma izložena jačoj konkurenciji to je menadžer firme prinuđen da razmišlja o novim mogućnostima za racionalizaciju poslovanja. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logističkih poslova.Dragiša Randjić Viša poslovna škola Beograd 159 . -manje zalihe na skladištu. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe. planirane veličine serija. kao i podaci o radnom mestu. jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraživanjima iz zemalja sa razvijenom tržišnom privredom. skladištenje i transport. Oblast marketinga obuhvata mrežu distribucije. Logistika marketinga se sastoji iz sledećeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. -minimizovanje vezivanje kapitala. -optimalno rasterećenje kapaciteta.Olivera Novitović Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr. -minimizovanje troškova. zatim.-poštovanje termina.

određivanje ciljeva. Sigurno da na kvalitet života utiče:menadžersko znanje. Na prelomu dva milenijuma.Svi oni imaju ulogu da pomognu potrošačima standardizovanim i lako razumljivim obeležavanjem. globalizacija. Aspekti životne sredine) i IEC Uputstvo 113. koristeći se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials. provera i praćenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva). komunikacionih mreža i transportnih sredstava. Poznata je činjenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA načelima sastoje od sledećih faza:uspopstavljanje politike zaštite životne sredine. ušlo se u vek tehnološke ekspanzije. Sa generalne tačke gledišta. inovacije. Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje. a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donošenje standarda za čitave grupe proizvoda uz pokušaj da se maksimalno poštuju ekološki propisi (IEC Uputstvo 109. Da bi program zaštite životne sredine mogao da funkcioniše neophodno je periodično praćenje i ocenjivanje. Menadžment životnom sredinom. elektronske mreže. utvrđivanje značajnih aspekata zaštite životne sredine. jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiču na životnu sredinu i poboljšanje sistema.Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo čas uspostavljanja koncepta zastite životne sredine.priprema izveštaja o zaštiti životne sredine(EMAS). uspostavljanje programa. uz uključivanje novih ideja upućenih od referentne grupe.definisanje njihovih značajnih aspekata. određivanje ciljeva. Uticaj životne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. kreativnost i poznavanje tehnološke revolucije u oblasti biotehnologije. koji pomažu organizacije da prevaziđu usklađivanje sa propisima o životnoj sredini već poseduju strateški značaj. Treba istaći porodicu međunarodnih standarda ISO 14000. pri čemu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode. provera i praćenje rezultata i priprema izveštaja o zaštiti životne sredine autori su želeli da širu populaciju informišu o svojim saznanjima i trendovima zaštite životne sredine. Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu. uspostavljanje programa zaštite životne sredine. jer definišu strukturu. U svim oblastima rad je veoma dinamičan. Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. a proizvodi će biti kvalitetni i ekološki čisti. zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnoštvo fizičkih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija. London.informatičke revolucije i poremećaja prirodne ravnoteže sa druge strane. radi kontinualnog obogaćivanja novim iskustvima iz sveta. 160 . UK).

Divna je to prilika za profesionalno informisanje. akademijama i Vladi.Institut sarađuje sa 200 kompanija iz celog sveta. titan i specijalne čelike.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum. reciklaže. kao i inženjerski dizajn. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklažu. što je sigurnost za dug period u budućnosti. izdavanje časopisa. čelika.Spajanjem ovih institucija njihovi članovi dobijaće informacije iz tehnologije. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u veće u cilju kvalitetnog rada. biomaterijala. Prioritetan značaj se daje multidisciplinarnom radu i izučavanju. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i šireg je posvećivanje pažnje reciklaži i ekološkim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagrađivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije.Došlo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj. svih aspekata nauke. razvile su svoja sopstvena dokumenta. lakih materijala. kontinualni profesionalni razvoj. a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova. a sve to ima i komercijalni interes. ekologija takodje. U toku 2001 godine došlo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa sedištem u Londonu. polimera.površinskog inženjeringa itd. ekologije.Važno mesto zauzimaju vakum tehnologije. kao i praćenje trendova u različitim fazama usavršavanja. aplikacija. ekonomije i ekologije. sa standardima za menadžment sistemom u šumarstvu. elektronike. FSC(Savet za upravljanje šumama) i MSC(Menadžment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA).Članovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije. Nevladine i druge organizacije van postojećih(ISO/IEC/ITU). kao i većeg kapitala. Formirani servisi u Institutu pomažu članovima Instituta.Uvećana sredstva institucija omogućuju njihov intezivan razvoj.medjunarodna standardizacija treba da odigra značajnu ulogu u održavanju i unapređenju kvaliteta života u pogledu donošenja standarda i odgovarajućih drugih dokumenata. kompanijama. livarstva. kao što su: WWF(Svetski fond za prirodu). koji je doneo SA 8000 standard za društveni menadžment.godinu. inženjeringa i tehnologije.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije.što je za 29% povećanje u odnosu na 1999.Sigurno je da će doći do profesionalnijeg obavljanja poslova. otkrića. izvodjenje specijalnih kurseva. reciklaža materijala minerala i goriva.Reciklaža je evropska perspektiva. kompozitnih materijala.Svetski eksperti predvidjaju da će u sledećih pet 161 . procesa. a razpolaže godišnjim sredstvima od 11 000 000 funt. servisi za organizovanje svetskih konferencija.Institut ima 24000 članova iz velikog broja zemalja. gume. optimizacije kvaliteta. Posebna pažnja se posvećuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. keramičkih materijala. obrazovanja. reciklaže.

162 . različitih nijansi boja kod izrade optičkih instrumenata.Sve to ima za cilj poboljšanje kvaliteta života za milione ljudi i produženje ljudskog veka.Vek implatanta je oko 25 godina.Kvalitetan život može da se produži do 100 godina.Kod tih legura izrazaito je povećana čvrstoća. Verovatno da će ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta.Više od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalažu.Prioritetan cilj je promovisati zaštitu životne sredine. karoserije kola.Sakupljeno je i odvojeno više od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smešteni u blizini kuća. Prioritetan značaj ima dekorativan izgled proizvoda.Dosta se insistira na genetičkoj kontroli bioaktivnih materijala. Svetski trendovi su legure titana.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta će se produžiti do 40 godina sa poboljšanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnošću sa ljudskim organizmom. a zatim otpremljeno na reciklažu u toku prošle godine.Pravu revoluciju u svetu materijala čine legure koje će se proizvoditi sledećih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.sprečiti njeno zagađenje a sve to mora biti u vezi sa društvenim i ekonomskim potrebama. staklene i plastične flaše. U Evropi se očekuje da se u toku 2001.godine. što dovodi do originalnih umetničkih proizvoda.što će uticati na zdravlje.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramičkih materijala zauzimaju vidno mesto.Oni potiču od međunarodno definisanih i prihvaćenih metoda koje daju podršku ekološkim parametrima. lepotu i kvalitet života. kao i korišćenje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zaštite životne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije širom sveta.Nova generacija materijala potpuno će zaštititi materijale od korozije i to korišćenjem legure Zn-Al. legure za avio i auto industriju.godina doći do povećanja obima reciklaže za 20% godišnje. kartonsku.Embrion za reciklažu u Belgiji se razvija od 1994.Početkom ovog milenijuma više od 20 000 preduzeća u oko 100 zemalja je kompletno ili delimično sertifikovano. satova i drugih proizvoda uz softversku podršku. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od čitavog seta alatki menadžmenta za prezentovanje aspekta životne sredine.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklaže.Na ovaj način dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. ISO 14000 je serija standarda čiji je cilj da pomognu kompanijama u uvođenju i korišćenju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zaštitom životne sredine. a ovi materijali obezbeđuju produženje ljudskog veka.

O. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zaštite zdravlja i okoline na način da svaka zemlja mora učiniti sledeće: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada.Kelly: ”Walter Rosenhain and materials research at Teddington”. kao i konačno njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak.131-134. Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. 4. S.1976 London. -Opredeljivati se za čiste tehnologije.141-152. transport.G. A.: ”Fibre. izvorima otpada. D. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Količina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu. koliko je to moguće sa tehničkog aspekta što bliže mestu na kome nastaje. -Potsticati sigurnost i zaštitu. optimizacija procesa.26.H. Philosophical Transactions of the Royal Societu.140. 5.282. -Otpad se mora obrađivati i odlagati .Alsayed et al.138.5-36. a to su: -Ekonomski -Tehnološki -Upravljački -Ekološki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zaštite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonomičnosti -Reciklaža i iskorišćavanje -Sakupljanje. 1976. 163 . Nadzor nad kompletnom strukturom. Proceedings of the Institution of Chemical Engineers. Materials Science and Engineering. -Zbrinuti sopstveni otpad. nezavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. The Royal Society 3.7-15 2. Nije suvišno da svi učesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume. 2000. 1976.Baker and A.Kelly(ed):”The contribution of physical metallurgy to engineering practice”.Miclean:”A new field for materials science”. R.reinforced polymer repair materials-some facts”.Literatura 1.Novitović:”Materijali i proizvodi za novi milenijum” 2001.

delovi opreme. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. smrvljen. koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloženi. previjanju rana. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard. iskorišćavanje otpada. otpad iz dela za izolaciju bolesnika. našeg Zdrastvenog Centra. ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pružanja zdravstvenih usluga. suv.-. materijal i pribor koji je došao u dodir sa krvlju ili izlučevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hiruškim zahvatima. lancete.Moramo verovati da možemo da rešimo ovaj problem. Posude za oštre predmete (posude koje se koriste za oštre predmete. Obrađeni otpad mora biti sterilan. Za ovaj proces neophodno je učešće svih članova kolektiva. neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja ili pozleđivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. ampule idr ). bez neugodnih mirisa. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu rešavanju problema infektivnog medicinskog otpada. otpad iz dela za dializu. petrijeve šolje. 164 . fekalije) sonde rektalne i gastralne. Napravićemo nešto naše. vrećice sa tekućim sadržajem. plazma. Budimo kreativni napravimo brend naše kuće.kulture i pribor iz mikrobioloških laboratorija. speculum. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti. Šansa naše kuće je velika. ostatci hrane. vaginalne sonde i ušni levčići. skalpeli. sistemi za infuziju. kao i sekundarne sirovine. krv. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti važeće zakonske propise. obdukcijama. iskoristiv kao izvor energije. Oštri predmeti i predmeti od stakla (igle. i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine. hiruški otpad. zatim otpad koji je došao u obzir za raznaispitivanja i istraživanja). urin. da naučimo da zaštitimo i sebe i druge. epruvete. Infektivni otpad koji se može obrađivati: (otpad koji sadrži patogene biološke agense koji zbog svog tipa. neprepoznatljiv. rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu. kateteri.-Podržavati procese reciklaže. špricevi.

 Posle pauze. Obavezno pranje ruku tečnim spunom i toplom vodom na našin kako je to prikazano na posteru. uši/ ili kose. Radnici u proizvodnji su obavezni da informišu neposredne rukovodioce ako povraćaju. 7.  Posle jela i pića. 165 . 3. zaposleni u procesu proizvodnje. Obavezno je oprati ruke. kao i zaposleni koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridržavaju sledećih pravila: 1. Zabranjeno je nošenje zaštitne odeće izvan proizvodnih prostorija. Zabranjeno je nošenje brade u procesu proizvodnje. Zabranjeno je konzumiranje hrane. Kosa i nokti se moraju održavati u čistom stanju. 11. imaju povrede ili posekotine na koži /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/.HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i sprečavanja mogućnosti unakrsne kontaminacije proizvoda. imaju stomačne tegobe.  Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima. 5.  Pre početka rada. 6. žvakanje guma za žvakanje i pušenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za životinje. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi čistu zaštitnu odeću koja obuhvata: radne mantile ili odela. nakit – prstenje. pića. nos.  Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti čišćenja.  Posle kašljanja u ruku ili upotrebe maramice. 9. 10.  Posle dodira lica /usta. kape i zaštitnu obuću. Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa. ogrlice. Kapa se mora nositi na takav način da potpuno pokriva kosu. 4. Nakon pranja ruke osušiti papirnatim ubrusima. narukvice i predmete u džepovima koji mogu upasti u proizvod. oči. Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: ručni sat. U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o čemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. 8. 12. 2.

POSEBNO OBRATI PAŽNJU NA PRANJE NOKTIJU 5. OSUŠI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM 166 . SNAŽNO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEĐU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. ZA PRANJE KORISTI TEČNI SAPUN 3. NAKVASI RUKE VRUĆOM VODOM 2. ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6.KAKO TREBA PRATI RUKE? 1.

PUŠENJA I ŽVAKANJA GUME ZA ŽVAKANJE  POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM  POSLE DODIRIVANJA KOSE.KADA TREBA PRATI RUKE? PRE POČETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE. USTA. PIĆA. BRISANJA NOSA       167 . NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA  POSLE KIJANJA. KAŠLJANJA.

za vreme ručnih manipulacija sa hranom (ukoliko ručni nakit nije moguće skinuti. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda. detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi sprečavanja kontaminacije neželjenim mikroorganizmima) na adekvatno uređenim mestima za pranje ruku. koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. opreme i alata. koje ispunjavaju zahteve za čistoću i sanitarne mere). posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima. žvakanje žvakaćih guma u posebno obezbeđenim prostorijama. mrežica za kosu. marama. Pravilima za održavanje higijene i čistoće propisano je: korišćenje zaštitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i sprečavanje kontaminacije proizvoda. konzumiranje hrane. koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti. održavanje visokog stepena lične higijene. osvežavajućih napitaka. Oblast primene Uputstvo se odnosi na održavanje lične higijene osoblja i ponašanje u proizvodnim pogonima i skladištima. Opis aktivnosti 4. opremu ili rezervoare i kontejnere. gde je neophodno. radi proizvodnje bezbednih proizvoda. čistoće i sanitarnih mera. pravilno odlaganje odela i ostale zaštitne opreme u prostorijama koje nisu izložene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vrši čišćenje i pranje mašina. pokrivača za bradu. 168 . korišćenje zaštitnih rukavica za rukovanje proizvodima. radnim površinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda. obučeni su da za vreme rada moraju da poštuju pravila higijene kako bi se sprečila kontaminacija proizvoda. opreme i alata. isti se mora zaštititi pomoću rukavica od nepropustljivog materijala. uklanjanje neobezbeđenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod. POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI ČIŠĆENJA Cilj Sistematsko održavanje lične higijene i adekvatno ponašanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim. efikasno korišćenje.1 Lična higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom. kapa. kao i uklanjanje ručnog nakita koji se ne može dobro očistiti.

površina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje. upale. radnici održavanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreću između prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vrše određene intervencije na opremi. ima ili može da ima neko oboljenje.4 Pravila za ponašanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući radnici iz službe održavanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira. zabranu pušenja. pakovanje . Zaposleni radnik. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodičnom sanitarnom/zdravstvenom pregledu. urednost i zaštitu kose. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu čistu zaštitnu opremu. koji po mišljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog stručnjaka. bolna ili osetljiva mesta.preduzimanje ostalih preventivnih mera za zaštitu od kontaminacije proizvoda.. ali nije ograničeno samo na. svi zaposleni u proizvodnim pogonima obučeni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u slučaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja. 4. kozmetiku. otvorene povrede. znojenje. kosu. obezbeđuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upućivanja na navedene poslove. rane ili povrede koja može dovesti do kontaminacije proizvoda. aditiva i pomoćnih materijala ne upućuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vrši rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje. Ukoliko je to neophodno. obučeni su da očiste i operu svoje ruke i primene druge 169 . o čemu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. uključujući.. inficiranu ranu. Evidenciju kontrole održavanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje. radnih površina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama. potkožne čireve ili bilo koji drugi problem koji može da dovede do kontaminacije proizvoda. Kontrolori./.. odnosno sve što je navedeno u ovom uputstvu.3 Zdravstveni status i ponašanje u slučaju bolesti Svaki radnik pre zapošljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja. kao i pridržavati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina. U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima – Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji . 4. Vođa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. hemijska i medicinska sredstva za zaštitu kože.

Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajuća zaštitna oprema (mantil. kapa. 4. maska. nazuvci) i isti se moraju ponašati u skladu sa opštim pravilima ponašanja sa kojima ih je dužan upoznati domaćin koji ih vodi kroz pogon. odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.propisane sanitarne mere radi sprečavanja mogućnosti kontaminacije proizvoda ili površina koje dolaze u kontakt sa proizvodom. namirnice u prometu ne smeju 170 . odnosno 1 ml namirnice.5 Pravila za ponašanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ući samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobiološke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobiološku ispravnost srodnih namirnica. je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vršenje mikrobioloških analiza i superanaliza namirnica. u smislu ovog pravilnika. PRAVILNIK O MIKROBIOLOŠKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tržištu moraju biti mikrobiološki ispravne. II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOŠKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno.

polutki i cetvrtina ne sme u dubini mišica sadržavati.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger". Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso živine u trupovima i komadima ne sme sadržavati sulfitoredukujuce klostridije u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. suve kolenice.01 g (ml). goveda kobasica.sadržavati: 1. fermentovane kobasice. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije. kranjska kobasica. 171 . mesnata. suve glave.000 u 1 g. domaca šunka. ovcja i kozja pastrma. u 1 g bakterije iz clana 4 tac. Clan7 Trajne kobasice.1 g. svinjski i govedi dimljeni jezici. 5. suva slanina (podbradnjak. tirolska kobasica. Proteus vrste u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3. Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. 2. lovacka kobasica. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l .01 g.000.001 g (ml). goveda. suva vratina (bundiola). pršut (dalmatinski. Clan 8 Šunkarica. 2 do 5 ovog pravilnika. 4. trbušina. suva svinjska i goveda pecenica. barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadržavati u 0.01 g i Proteus vrste u 0. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0. njeguški) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima. Escherichia coli u 0.000 u 1 g.01 g.000.1 g i Proteus vrste u 0. 3. 1. sokol.001 g (ml). papricirana. carska. kraški. bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml).000 u 1 g.01 g (ml). tirolska. letnja kobasica. ovcja i kozja ko-stradina. sulfitoredukujuce klostridije u 0.

teletina u želeu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 °C ne smeju sadržavati u 0. šunka ili plecka u plasticnoj ambalaži. po pravilu. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. konzerve fino usitnjenog mesa. pariška kobasica. morskih ježeva.1 g: Escherichia coli i Proteus vrste. 172 . konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. jetrena pašteta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadržavati u 0. puževa. kare u limenki. Clan 11 Šunka i plecka u limenki. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba. sa dodacima ili bez dodataka.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0. školjkaša.01 g: Escherichia coli i Proteus vrste.5 kg ne sme sadržavati u 0. koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C.hrenovke. safalade. konzerve mesa u sopstvenom soku. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sterilne. Clan 12 Konzerve mesa u komadima. koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadržavati u 0. ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadržavati u 0. konzerve usitnjenog mesa. kavurma. jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla. rakova. Clan 9 Tlacenica (švargla). Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa. koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije.1 g. sulfitoreduku-juce klostridije. školjkaša. presovana šunka. jetrenjaca (džiger-njaca).000 u 1 g. žaba i kornjaca.1 g. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. puževa i kornjaca. rakova. kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi višoj od 100 °C moraju biti. vratina u limenki. u limenkama.01 g: Proteus vrste i Escherichia coli. krvavica. žaba. Proteus vrste i Escherichia coli.

sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 g. Clan 14 Smrznuta riba.000 mikroorganizama u 1 ml.01 g. ni više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0.000 u 1 g. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50. sulfitoredukujuce klostridije.Sveza riba mase vece od 0.5 kg ne smeju sadržavati u 0.5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli u0.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml.000. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. ni sulfitoredukujuce klostridije u 0. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti. Clan 16 Dimljena i sušena riba ne sme u dubini mišica sadržavati u 0. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadržavati više od 3. po pravilu. Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. Clan 20 173 . sterilni. 2. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 15 Soljena riba ne sme sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0.01 g.1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 g.

Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju. pasterizovanog obranog mleka. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati mikroorganizme u 1 ml. Clan 24 174 . Proteus vrste i Escherichia coli.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. jogurt. Pasterizovano mleko u casu prodaje potrošacima ne sme sadržavati u 0. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potrošacima. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka. Proteus vrste i Escherichia coli.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko.000 u 1 ml. sulfitoredukujuce klostridije. dok se nalazi uskladišteno u mlekari. Fermentisana mleka (kiselo mleko. kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladišteni u mlekari. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.000 u 1 ml. vocni jogurt.000 u 1 ml.01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. ne smeju sadržavati u 0. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 u 1 ml. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30. jogurt. vocni jogurt. ne sme sadržavati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke. surutke i mlacenice ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.

Pasterizovana slatka pavlaka. Proteus vrste i Escherichia coli.01 g. meki sirevi sa mazom.1 g.000 mikroorganizama u 1 ml. pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati više od 50. Proteus vrste i Escherichia coli. Kajmak ne sme sadržavati Escherichia coli i Proteus vrste u 0. polutvrdi sirevi . beli sirevi i svezi sirevi) . 4. Clan 26 Sirevi ne smeju sadržavati.Proteus vrste u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 27 175 . Proteus vrste i Escherichia coli u 0.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. tvrdi sirevi . Pasterizovana slatka pavlaka.Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima. Clan 25 Maslac ne sme sadržavati u 0. 2.Proteus vrste i Escherichia coli u 0. pasterizovana slatka pavlaka za kafu. 3.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije.01 g. kvasce i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni lipoliticne mikroorganizme u 0. Proteus vrste.01 g.koagulaza pozitivne stafilokoke. sirni namazi .01 g. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadržavati mikroorganizme u1 ml. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 10.koagulaza pozitivne stafilokoke. topljeni sirevi .001 g.001 g. i to: 1. 5.1 g. sulfitoredukujuce klostridije. pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadržavati u 0. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.Proteus vrste i Escherichia coli u 0.

ni više od 10. so i dr. sulfitoredukujuce klostridije. Prirodni zacini i njihove mešavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podležu termickoj obradi. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 ml. a vocni sladoled i kvasce u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.01 g.01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. najmanje na temperaturi pasterizacije. Zacini.1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli u 0.000 u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. 176 . ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove mešavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadržavati u 0. Prašak za sladoled i šlag u prahu ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. 3. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.000 u 1 g.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100. ni više od 1.000 u 1 ml.rripbnente (šecer. sulfitoredukujuce klostridije.1 g.000 kvasaca u plesni u 1 g.000 u 1 g. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko.000. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije.000 u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.) i njihove mešavine ne smeju sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.

krvna plazma u prahu. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. krv i hemoglobin u prahu. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1. strukturni biljni i životinjski proteini. ni više od 5.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50.1 g.000 u 1g. beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje).000 u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama. Clan 34 Mešavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadržavati: Escherichia coli u 0. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0.000 177 . razni koncentrati be-lancevina i mešavine navedenih preparata ne smeju sadržavati u 0. ekstrakti i hidrolizati kvasaca. Poboljšivaci za pekarske proizvode ne smeju sadržavati mikroorganizama. Clan 35 Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadržavati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.Clan 31 Mešavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0. ni više od 500 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuceklostridije. Clan 33 Aditivi i mešavine aditiva ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. kazeinati.000 u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. inaktivisani kvasci u prahu.1 g. Escherichia coli i Proteus vrste.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije.1 g. sulfitoredukujuce više od 100. Proteus vrste u 0.01 g.000 u 1 g. ni više od 1. Clan 32 Glutensko brašno. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.

Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g i l . Clan 39 Gotova jela od mesa. ni više od 50. sulfitoredukujuce klostridije. ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Proteus vrste i Escherichia coli.000 mikroorganizama u 1 g i 1.000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g. ni više od 10. proizvoda od mesa ili iznutrica. proizvoda od mesa ili iznutrica. Prehrambeni želatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podleže termickoj obradi ne sme sadržavati u 0. Proteus vrste i Escherichia coli. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. iznutrica i dodataka ne smeju sadržavati u 0. 4.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ne smeju sadržavati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. pripremljena u restoranima i drugim objektima. pripremljena u restoranima i drugim objektima. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. iznutrica. sa dodatkom ili bez dodatka mesa.000 u 1 g.klostridije.000 u 1 g. Ostale životne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. Clan 41 178 . drugih namirnica životinjskog porekla i dodataka. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 10.000 u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. ne smeju sadržavati u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. sa dodatkom ili bez dodatka mesa.000 u 1 g.01 g.000 mikroorganizama u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.

Proteus vrste i Escherichia coli.1 g.000 mikroorganizama u 1 g. ni više od 200.000 u 1 g. raži. 179 . ni više od 10. sulfitoredukujuce klostridije. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadržavati više od 1. ni više od 200. marcipan. krofne.000 aerobnih sporogenih bakterija.000 kvasaca i plesni u 1 g. hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati više od 1. jecma. pereci i devreci. Clan 42 Sveža jaja u ljusci ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. a u 1 g: više od 30. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. ratluk. Jaja u prahu ne smeju sadržavati bakterije Salmonella vrste u 50 g. ni kvasce i plesni u 1 g.1 g. grisini. pogacice.1 g koagulaza pozitivne stafilokoke. heljde. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina. sulfitoredukujuce klostridije u 0. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10. kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0.000 mikroorganizama. Escherichia coli u 0.000 kvasaca i plesni.000 mikroorganizama u 1 g. Escherichia coli u 0. odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. mekike. Clan 46 Pune cokolade u tablama. ni više od 1. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadržavati više od 500. mlinci) ne smeju sadržavati u 1 g: više od 100.01 g. sulfitoredukujuce klostridije u 0.000 mikroorganizama.000 kvasaca i plesni u 1 g. više od 10. a pekarski proizvodi (hleb. pecivo. ovsa. odnosno 1 ml.000 kvasaca i plesni u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija. listovi za pite i savijace. više od 3. punjeno pecivo. punjene cokolade i cokoladni deserti.000 mikroorganizama u 1 g.01 g. testenina sa dodacima.000 u 1 g. kukuruza) ne smeju sadržavati više od 10.Sirila svih vrsta ne smeju sadržavati u 1 g. nugat. ni više od 1. burek-pita. Proteus vrste i Escherichia coli.000 kvasaca i plesni. Clan 45 Žita i mlinski proizvodi (od pšenice.

Kesten pire i žito sa orasima ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. punjeni keks.1 g.000 mikroorganizama u 1 g.Clan 47 Bombone. ni više od 1. Clan 50 Šecer ne sme sadržavati u 0. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i žele od surutke ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g. više od 100.01 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. lipoliticne mikroorganizme u 0. dražeji.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Proteus vrste i Escherichia coli.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli u 0. Clan 49 Sve vrste škrobova ne smeju sadržavati u 0. gume za žvakanje.001 g. lipoliticne mikroorganizme u 0. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadržavati: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0. medenjaci).000 mikroorganizama u 1 g. oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 kvasaca i plesni u 1 g. više od 1. ni više od 30. Proteus vrste i Escherichia coli. keks (biskvit.000 mikroorganizama u 1 g.1 g. 180 . vafli. ne više od 50.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 10.000 mikroorganizama u 1 g.1 g. ni više od 1.

181 . Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadržavati u 0. lipoliticne mikroorganizme u 0. ni koagulaza pozitivne stafilokoke.001 g. Clan 52 Margarin ne sme sadržavati u 0.000 mikroorganizama u 1 g.01 g.000 mikroorganizama i više od 10. ni više od 10. sulfitoredukujuce klostridije. više od 200.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0. Clan 55 Sušeno voce ne sme sadržavati u 0.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 1 ml. ni više od 50. Proteus vrste i Escherichia coli. Salate sa majonezom ne smeju sadržavati Escherichia coli u 0.1 ml.000 kvasaca i plesni u 1 g.01 g.lipoliticne mikroorganizme u 0.1 g lipoliticne mikroorganizme u 0.01 g Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 1. Pasterizovano pivo ne sme sadržavati Escherichia coli u 10 ml.01 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 100.000 mikroorganizama u 1 g. više od 50.000 kvasaca i plesni u 1 g.01 g. ni lipoliticne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Majonez i senf ne smeju sadržavati Escherichia coii u 0. Clan 56 Sušeno povrce ne sme sadržavati više od 200. ni više od 200.

000 mikroorganizama u 1 g.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. sulfitoredukujuce klostridije. razne se-menke i leblebije ne smeju sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije. povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100°C moraju biti.001 g. Proteus vrste i Escherichia coli. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca. Proteus vrste i Escherichia coli.Smrznuto povrce ne sme sadržavati više od 500. slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalažu ne smeju sadržavati u 0. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. li-politicne mikroorganizme u 0. Clan 59 Prženi kikiriki bez ljuske. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. Clan 61 Konzerve od voca. povrca i pecuraka ne smeju sadržavati u 0.001 g. Clan 58 Prženi kikiriki sa ljuskom. Clan 57 Ušecereno voce ne sme sadržavati u 0. više od 100. Clan 62 182 .000 kvasaca i plesni u 1 g. više od 10. mak. ni više od 1.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g. više od 10. Proteus vrste i Escherichia coli. po pravilu. Nesterilni uzorci ne smeju sadržavati više od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. lipoliticne mikroorganizme u 0.000 mikroorganizama u 1 g. orasi bez ljuske. Proteus vrste i Escherichia coli.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g.000 mikroorganizama u 1 g. više od 100. sterilne.

1 ml.000 mikroorganizama u 1 g. sulfitoredukujuce klostridije. sulfitoredukujuce klostridije. ni više od 200 mikroorganizama u 1 ml. sulfitoredukujuce klostridije. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadržavati više od 10.Pržena kafa ne sme sadržavati u 0. sulfitoredukujuce klostridije.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 100 mikroorganizama u 1 ml. Koncentrovani vocni sokovi. Escherichia coli. više od 20. kvasce i plesni u 0. Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml. ni više od 10 kolifornih bakterija u 100 ml. Clan 66 Osvežavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadržavati Proteus vrste. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalaži ne smeju sadržavati u 0. Clan 65 Vocni sokovi i osvežavajuci vocni napici ne smeju sadržavati u 0. Escherichia coli. kvasce i plesni. sulfitoredukujuce klostridije. Proteus vrste i Escherichia coli. ni više od 100 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 mikroorganizama u 1 ml. Clan 68 183 . Proteus vrste i Escherichia coli. vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadržavati u 0. kvasce i plesni. Proteus vrste.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke. odredenih kao najverovatniji broj. Proteus vrste.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke. koagulaza pozitivne stafilokoke. više od 100.000 kvasaca i plesni u 1 g. ni više od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadržavati više od 1.1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke.000 mikroorganizama u 1 g.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g.

2.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 43. 52. 4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. mogu se obradivati. po odredbama ovog pravilnika. 17. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana. namirnice iz cl. Clan 69 Ako namirnice iz cl. odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji. osim uslovima predvidenim u odredbama o sadržaju bakterija Salmonella vrste. 2 i 3 ovog pravilnika . mogu te namirnice da sadrže. 3. te namirnice smatraju se mikrobiološki neispravnim. 44. 2 i 3. 17. l. namirnice iz clana 26 tac. clana 42 st.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. 15. 5. 2 i 3. 14.ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla. 13. 6. koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija. namirnice iz cl. 52. 184 . 13. namirnice se ne smatraju mikrobiološki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g. 6. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika . cl. 5. 19. namirnice iz clana 42 st. 44. namirnice iz cl. !.ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina. 55 i 56 ovog pravilnika . 6.Ako se mikrobiološkim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. 5. 24 i 25 clana 26 tac. 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije. a imaju nepromenjena organolepticka svojstva. 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobiološke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom. ako takve namirnice u pogledu mikrobiološke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom.ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 °C u centru proizvoda. 19. 14 i 15 ovog pravilnika . 43. odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1. 4. 2 i 3 ovog pravilnika .

odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu.Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati. odnosno za proizvodnju namirnica. i to pod kontrolom nadležnih organa inspekcije. 185 . Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". br. 45/83 i 43/89). Ill PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ("Službeni list SFRJ".

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful