1.

PROJEKTOVANJE ZAVARENOG SPOJA Uvod (znaaj projektovanja zavarenog spoja i oblika ljeba, uticaj napona i deformacija od zavarivanja) Projektant treba da iskoristi prednosti zavarivanja kao postupka izrade i spajanja. Zavarenu konstrukciju treba izraditi uz najmanju cenu, obezbeujui u isto vreme zahtevanu funkcionalnost i sigurnost. Pogodnim izborom zavarenog spoja i materijala projektant odreuje ne samo osobine proizvoda, ve i mogunost njegove izrade. Broj 1. 2. Naziv Osnovni metal -materijal (OM) Lice ava Objanjenje Materijal delova koji se zavaruju Povrina ava na kojoj se nalazi elo ava Povrina ava na kojoj se nalazi koren ava; u sluaju X ili dvostrukog Uljeba to je povrina suprotna licu ava Deo ava u korenu ljeba Deo osnovnog materijala istopljen pri zavarivanju Prelaz metala ava (M) i osnovnog metala (OM) b. a.

3.

Nalije ava

4. 5. 6. 7.

Koren ava Uvar Granica uvara

Zona uticaja Zona neistopljenog osnovnog metala u kojoj je struktura izmenjena toplote (ZUT) toplotnim dejstvom Linija stapanja Dubina uvara Granica izmeu povrine ava i osnovnog metala Mera dubine rastapanja osnovnog metala c.

8. 9. 10.

Nadvienje Visina izboine ava iznad povrine ava, slemena, osnovnog metala korena irina ava Rastojanje stranica ava d. Ukupna debljina ava; u sluaju Debljina ava sueonog ava od lica do nalija ava; u sluaju ugaonog ava od lica do kraja Nadvienje navara iznad povrine osnovnog metala.

11. 12.

13. Debljina navara

Slika 1. Osnovni elementi zavarenog spoja i ava (a, b -sueoni spoj; c -navarivanje; d -ugaoni spoj) Najvaniji faktori, koji utiu na izbor vrste zavarenog spoja, su: - koncept projekta zavarene konstrukcije; - zahtevi klase kvaliteta zavarenog spoja; - vrsta i debljina osnovnog materijala; - poloaj zavarivanja; - postupak zavarivanja; - dimenzije dodatnog materijala. Da bi se izbegli veliki naponi i krivljenje (deformacija) zbog zavarivanja, projektant treba da uzme u obzir mogue skupljanje zavarenog spoja. Neki tipini primeri su prikazani na sl. 2 - 5. i objanjeni u tab. 3.3.1. i 3.3.2.
1 od 17

Skupljanje moe da se izbegne konstrukcijom zavarenog spoja (manjim poprenim presekom ava, prethodnim usvajanjem komponenti za zavarivanje, manjim brojem spojeva u zavarenoj konstrukciji i tehnolokim merama (redosled zavarivanja, manji unos toplote, zavarivanje uz korienje manipulatora, ispravljanje, zagrevanje posle zavarivanja i termika obrada posle zavarivanja.

Slika 2.Pravci skupljanja sueonog spoja: 1 - ugaono skupljanje; 2 - poduno skupljanje; 3 - upravno skupljanje; 4 - popreno skupljanje

Slika 3 . Popreno skupljanje sueonih (a) i ugaonih (b) spojeva

Slika 4. Elementi ugaonog (a) (b) Slika 5. Popreno skupljanje sueonih (a) skupljanja: b - irina lica ava; i ugaonih (b) spojeva ugao ljeba; - ugao skupljanja Tabela 1. Primeri poprenog skupljanja s, mm, pri zavarivanju elika .0361 (S235JRG2 - EN 10027-1) sl 3 Oblik ava Postupak zavarivanja REL - obloena elektroda- 2 prolaza REL-gola elektroda- bez podkorena - 4 prolaza REL-obloena elektrodabez podkorena - 5 prolaza REL-obloena elektroda-5 prolaza- koren lebljen-2 potkorena prolaza REL-obloena elektrodapo 4 pro-laza sa svake strane REL-obloena elektrodaduboki uvar-6 prolaza REL-po 1 prolaz sa svake strane-horizontalni poloaj s, mm 1,0 1,4 REL-obloena elektroda20 prolaza Oblik ava Postupak zavarivanja Gasno zavarivanje u desno 2,3 3,2 s, mm

1,6 1,8 1,8

1,6 0,5

1/3 REL-2/3 EPP3 prolaza REL i 1 prolaz 2,4 EPP EPP- zavarivanje sa bakarnom korenom 0,6 letvom-1 prolaz REL-obloena elektroda veliki ugao leba-14 prolaza 3,3 ne preporuuje se REL-obloena elektrodakorena letva-7 prolaza 1 REL-po 2 prolaza sa svake strane-koritasti poloaj REL-po 2 prolaza sa svake strane-vertikalni poloaj 1,0

REL-po 2 prolaza sa svake strane- horizontalni 0,3 poloaj

1,3

2 od 17

REL-po 2 prolaza sa svake strane-horizontalni poloaj REL- 2 prolaza -horizontalni poloaj REL- 2 prolaza po stranihorizontalni poloaj

0 0,5 0,8

REL-po 2 prolaza sa svake strane-horizontalni poloaj

0 0

REL-2 prolazahorizontalni poloaj

Tabela 2. Primeri ugaonog skupljanja (sl. 3.3.4) Oblik ava , REL-obloena elektroda- 1 2 prolaza REL-obloena elektroda- 1 2 prolaza REL-obloena elektroda- 3,5 5 prolaza Postupak zavarivanja REL-obloena elektroda5 prolaza-koren ljebljen-3 korena prolaza Gasno zavarivanje u desno Gasno zavarivanjevertikalno-dvostranoistovremeno REL-obloena elektroda REL-obloena elektrodapo 2 prolaza-horizontalni poloaj REL-obloena elektrodapo 2 prolaza-horizontalni poloaj REL-obloena elektroda3 prolaza-horizontalni poloaj 0 Oblik ava Postupak zavarivanja REL-obloena elektroda2 prolaza , 7

REL-obloena 13 elektroda-22 uska prolaza EPP- zavarivanje sa bakarnom korenom letvom-1 prolaz 1/3 REL-2/3 EPP-obloena elektroda-1 prolaz EPP 0

1 0

EPP- zavarivanje sa elinom korenom 5 letvom-1 prolaz REL-obloena elektroda4 prolaza-horizontalni 1,5 poloaj REL-obloena elektroda1 prolaz 0

REL-obloena elektroda3 prolaza EPP-1 prolaz

1 0

2.Vrste spojeva Zavareni spojevi se izvode kao (sl.6): sueoni spojevi (a); preklopni spojevi (b); T spojevi (c); spojevi na ivici (d) i krstasti spojevi (e). Oni mogu biti, naelno, neprekidni (sl. 3.3.7.a) ili, ponekad, isprekidani (b). Najee korieni spojevi su prikazani u tab. 3, zajedno sa oznakama, prikazima i simbolima (prema ISO 2553).

3 od 17

Slika 6. Osnovni oblici zavarenih spojeva: sueoni (a); preklopni (b); T spoj (c); ivini (d) i krstasti spoj (e)

Slika 7. Neprekidni (a) i isprekidani (b, c, d) zavareni spojevi Vrste spojeva, elementarni simboli (oznake) prema ISO 2553, izgled spoja i prikaz na crteu su dati u tab.3. U mnogim sluajevima su neophodni dodatni simboli, dati u tab. 4. Detaljan opis zavarenog spoja je mogu kombinacijom elementarnog i dodatnog simbola (tab.5).

4 od 17

Tabela 3. Vrste spojeva i elementarni simboli (oznake)

5 od 17

6 od 17

Vrsta spoja

Oznaka

Izgled spoja

Prikaz na crteu

av u otvoru

Takasti spoj

Linijski spoj

Tabela 4. Dodatni simboli Simbol Oblik povrine ava ili spoja Ravna (obino obraena) Ispupena Udubljena Zaobljeni prelazi podnoja Koriena stalna podloka Koriena privremena podloka

7 od 17

Tabela 5. Primeri prikazivanja spojeva kombinovanim simbolima (oznakama

3.Klasifikacija oblika ljeba (prema debljini, postupku zavarivanja, pristupanosti) ljeb je pripremljeni deo povrine materijala koji se zavaruje, to omoguava uspeno zavarivanje. Osnovni elementi ljeba su prikazani na sl.8. Najee korieni oblici ljeba prema debljini materijala za postupke elektrolunog zavarivanja (E, EPP, TIG, MIG, MAG) su prikazani u tab.6. 4.Zahtevi tolerancija Neke tolerancije za izradu ljeba mogu se nai u tab. 6. Slika 9. je primer (No. 18), uzet iz ISO 5817 za odstupanje od saosnosti (ISO 6520 referenca) i zahtevani nivo kvaliteta, koji se odnosi na granice odstupanja od ispravnog poloaja, kao to e biti objanjeno. Opte tolerancije za duinu, uglove i poloaj (saosnost, odstupanje od ravni, paralelnost) su date u standardima (npr. DIN 8570). Veliine tolerancija su date u tab. 7, 8. i .9, zajedno sa sl.10. za uglove.

8 od 17

Broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Naziv Stranica ljeba Koren ljeba Otri koren ljeba Tupi koren ljeba Razmak u korenu Visina grla Otvor ljeba irina ljeba Ugao otvora ljeba Ugao zakoenja ljeba

Oznaka s1 h s2 a b

Objanjenje Bona povrina ljeba Najue mesto ljeba

Najire mesto ljeba

Slika 8. Skica, naziv i objanjenje elemenata ljeba Granice linearnog odstupanja ploa i uzdunih spojeva, izraene veliinom h i debljine ploe t na sl. 3.3.9 (sluajevi A i B), ISO 5817, koje se zahtevaju prema strogom kvalitetu B su h 0.1 t, a najvie 3 mm; za srednji kvalitet C h 0.15 t, a najvie 4 mm; i za proseni kvalitet D h 0.25 t, a najvie 5 mm. Za krune spojeve (sluaj C) granica je h 0.5 t a najvie 2 mm za strogi kvalitet B, 3 mm za srednji kvalitet C i 4 mm za proseni kvalitet D.

Slika 9. Linearno odstupanje prema ISO 5817, No. 18

9 od 17

5.Oznake (simboli) za zavarivanje na crteima i nain oznaavanja prema ISO 2553 Simbolino oznaavanje treba da da jasno sve potrebne podatke za odreene spojeve, a da se crte ne preoptereti primedbama ili prikazima i dodatnim presecima. Ono obuhvata elementarni simbol, koji moe da se dopuni sa: - dodatnim simbolom; - nainom prikazivanja dimenzija; - dopunskim podacima (naroito za radionike crtee). Elementarni simboli su dati u tab.3. Ako spoj ne mora da bude specificiran, ve samo prikazan, treba koristiti simbol sa sl. 11. On obuhvata - jednu liniju sa strelicom (1) za svaki spoj; - duplu liniju, koja se sastoji od dve paralelne linije, jedne neprekidne i jedne crtkane (2), i - odreenog broja dimenzija i konvencionalnih oznaka.

10 od 17

Tabela 6. ljebovi za zavarivanje postupcima E, EPP, TIG, MIG, MAG

11 od 17

12 od 17

Crtkana linija moe biti iznad ili ispod neprekidne linije; za simetrine spojeve, crtkana linija se moe izostaviti. Neki detalji primene simbolinih oznaka prikazani su na sl.11.

Tabela 7. Tolerancije duina u zavarenim konstrukcijama

13 od 17

Tabela 8. Tolerancije uglova

Slika 3.3.9. Tolerancije uglova u zavarenim konstrukcijama

Tabela 9. Tolerancije za saosnost, odstupanje od ravni i paralelnost

Primer na sl. 12.a objanjava pojam "strana strelice" - spoja i "druga strana" - spoja. Normalno se strelica postavlja neposredno uz spoj. Poloaj linije strelice u odnosu na spoj u naelu nema znaaja (b, c), ali u sluaju jednostranog sueonog spoja sa jednom zakoenom stranicom i jednostranog sueonog J spoja strelica treba da je usmerena prema pripremljenoj ploi (c). Referentna linija treba da je paralelna sa donjom ivicom crtea (b, c), ili, ako to nije mogue, da bude upravna na nju. Simbol treba postaviti iznad ili ispod referentne linije, prema sledeim pravilima: - Simbol se postavlja na stranu neprekidne linije ako je spoj (lice ava) na strani strelice spoja (sl. 11). - Simbol se postavlja na stranu crtkane linije ako je lice ava na spoljnjoj strani spoja. Svaki simbol moe biti dopunjen odreenim brojem dimenzija. Glavna dimenzija u odnosu na popreni presek pie se na levoj strani (tj. ispred) simbola (sl. 12.e), a uzduna dimenzijana desnoj strani, (tj. iza) simbola. Ostale, manje vane dimenzije, mogu se navesti, ako je potrebno. Dimenzije koje oznaavaju poloaj ava u odnosu na ivicu ploe ne treba pisati u oznaci, ve ih dati na crteu. Ako nema podataka iza simbola znai da je av neprekidan po itavoj duini radnog predmeta. Ako nema nikakvih oznaka sueoni spopj treba izvesti sa potpunin provarivanjem. Oznaka ava po obimu je prikazana na sl. 12.d. Kod ugaonog ava moe da se koristi slovo a (sl. 12.g) ili z (h), uvek napisano ispred veliine odgovarajue dimenzije(f), pri emu je z = a2. Oznaka za postupak zavarivanja je prikazana na sl. 12.i, a posebna uputstva (npr. lista postupka) se mogu dati u okviru, to blie referentnom znaku (j). Zavarivanje na terenu se oznaava prema sl.12.k.
14 od 17

Slika 11. Nain prikazivanja zavarenog spoja: 1 - linija strelice; 2a - refrentna linija (neprekidna linija); 2b identifikaciona linija (crtkana linija); 3 - simbol za zavarivanje

a.

b.

c.

d.

e.

f.

g.

h.

i.

j. k. Slika 12. Neki detalji primene simbola

Podaci o spoju i dimenzijama (sl.12.e) mogu da se dopune daljim podacima u okviru, sledeim redosledom: - postupak (npr. prema ISO 4063); - nivo prihvatljivosti (npr. prema ISO 5817 i ISO 10042); - radni poloaj (npr. prema ISO 6957); - dodatni materijal (npr. prema ISO 544, ISO 2560, ISO 3581). Pojedinane stavke treba razdvojiti znakom "/" (puna linija). Zatvoreni okvir (sl.12.i) moe da se koristi za specijalna uputstva (npr. listovi postupka). Primer za redosled podataka dat je na sl.13. za jednostrani V sueoni spoj sa podlokom, izveden runim elektrolunim zavarivanjem (E) (referentni broj 111 prema ISO 4063), zahtevani nivo prihvatljivosti prema ISO 5817, ravni (horizontalni) poloaj PA prema ISO 6947, obloena elektroda ISO 2560-E 51 2 RR 22.

15 od 17

Slika 13. Izgled i simbolini prikaz jednostranog V sueonog spoja sa podlokom

16 od 17

Literatura:

1. 2. 3.

Zbirka standarda, Obezbeenje kvaliteta u zavarivanju, Drutvo za unapreenje zavarivanja u Srbiji, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd, 1996. Sedmak A., ijaki-eravevi V., Milosavljevi A., orevi V., Vukievi M., Mainski materijali, II deo, Mainski fakultet, Beograd, 2003. D. Buevac, Z. Markovi, D. uki, D. Toi, Metalne konstrukcije, Osnove prorauna i konstruisanja, Graevinska knjiga, Beograd, 2007.

17 od 17