Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer.insulinska.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.telesne.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.Frojd se bavio neurozama(histerijima.Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar. 4 .gestalt. Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa..Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije.bihejvioralne terapije.Erih From. Franko Bazalja-italijan.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot.anksioznim neurozama.egzistencijalni.psiholoskih eksperimenata.psihodinamski.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni..metod slobodnih asocijacija.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.G.psihoseksualnog razvoja.). Adolf Majer-svajcarski psihijatar.postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K..psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).odvojio paranoidna stanja od paranoje.).Izdaje svoju monografiju demntio praecox.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski. Martin Sarko francuski psihijatar.tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci.Postavio je nozoloski koncept o psihozama.organodinamski.isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja.prislinom neurozom.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja.Vilhelm Rajh i drugi. Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi. Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.Jung(analiticka psihologija).Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.Opisuje primarne simptome sizofrenije..Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik.dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta)..prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije.Isticao je znacaj klinickih posmatranja.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.centralnog nervnog sistema.psihobioloski.organoterapijske(konvulzivna.otkrivanje mehanizama odbrane..cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.Alfred Adler(individualna psihologija).

manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju. ko je bolestan. posao). XX veka) gde su otkriveni medikamenti. Revolucija u dijagnostici.endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika. transkulturnog. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome. filozofskog. Revolucija u terapiji. kad pocinje dusevna bolest. da se donosi misljenje o nekome (npr.anksiolitika i hipnotika. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija.osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi. stanovista – kako god da ga posmatramo.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)).To je takozvana treca revolucija u psihijatriji.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika. nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze. kako odrediti granicu. psihijatrijskog. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1.. ali biti dovoljno separiran. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 . pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. god. tesko je definisati normalnost. Potrebno je dovoljno voleti.a povecanje kod manije). sta je psiholoski poremecaj.Zatim sledi pronalazak antidepresiva. postavio je pitanje sta je to normalnost. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. oni su normalni. Opasno je sve podvoditi pod normalno. socioloskog.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije. rizik da se poremecaj jednog dana vrati). – Palmoticeva u centru grada). osptemedinciskog. Bitno je da svako bude svoj.. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog..koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika.. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat. Vaznije je imati svest o sebi. da li 2. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca. prijatelji.a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima. sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost.otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. Nije sustina da se radom nadomeste praznine.atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna. imati odnos sa objektom (roditelji – primarno. Pokret socijalne psihijatrije.

Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. ne unutra. 5. Leng. 2. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). Komunalna psihijatrija –.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. Klinicka bolest je vidljiva. odrediti normalnost. Ovde je patologija napolju. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu). Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno. da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3. postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost. jer su bili politicki protivnici. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti. Potrebno je da imamo svest o sebi. Putem testova moze se utvrditi tj. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. Kuper. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). ako ne znamo kontekst neke pojave. Mozemo da se vratimo u normalu. ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju. 6. posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani. Testovi licnosti. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. da bi razumeli kako funkcionisemo. 6 .Homosexualci odstupaju od normale. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija). pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. vec da zive u svojoj sredini. ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. 4. ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. Postoje predispozicije.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd). Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. da ih leci drustvo. mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici.bracna savetovalista (npr. postoje ljudi koji su hendikepirani. fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot).

psiholoski i socijalni faktori.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih.Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.patofizioloske mehanizme bolesti.koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.obicaji. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog.sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).socijalnih i psiholoskih varijabli).Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.Drustvene strukture.samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti). NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema.sposobnost da se dozivi realnost. 4.bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga.dusevnog i socijalnog blagostanja.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca. -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.nezavisnost.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.nacinu zivota i normama drustva.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi.)Ko je dusevno bolestan? 3.Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”.samopostovanje).moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti).3.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.

oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.profesionalne.Takodje dusevno bolesno.alkoholizam.obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.id) i spoljnje sredine 3.droge.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase.U grupi endogenih poremecaja.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama. 8 . ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.psihogene i konstitucionalne.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih.osecanjima itdnudi.super ego.stabilnog karaktera.vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.ponasanjem.encefalitis.pojedinacne.sposobnosti resavanja konflikta.odnosno simpotamotoloske.-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri)..)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu. 2.druge ljude i drustvenu zajednicu..Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.).Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze). -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1.izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori.mislju.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova. 2.socijalne itd-potencijale i mogucnosti. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti. lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.

)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji. -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.)na osnovu klinicke slike 3.iskrivljen dozivljaj stvarnosti.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja.gubitak granica ja..Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti. 2. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie.) na osnovu ishoda. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema.. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok.povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1.poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta. rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe).onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj.)neuroze 2.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina.bolesti zavisnosti(alkoholizam.povlacenje. 3. ne moze se za nesto reci da je simptom. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane.anoreksija.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza.4.upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti.ili veoma slicno reaguju na istu terapiju.. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima.njen opis. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2. -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.droga).Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti. 9 . 4.poremecaji ponasanja.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.)psihoze 3. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1..oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.

opisujuci pojavu. Bitna je statisticka analiza. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a. ICD 10 – ona je i deskriptivna. nespecifikovana) delirijumi (alkohol.takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. kontext – unutar i oko pacijenta. 3. sta strah. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja. moraju biti u nekoj bolesti.U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. 3.. medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost.-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. a mogu je koristiti i istrazivaci. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova. kada je nastao problem b.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2.. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. 5. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3.. bulimija) 10 . 1. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup.koliko dugo moraju biti izrazeni. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome. koristi je cela 2.. zasto. americkog je tipa. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2. PTSD. ali je iscepkan i velika je nomenklatura. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. kako. a kontekst je zanemaren. Cesce se koristi. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne).) 5. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija. droga) 2. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji. vaskularna.

sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. tj. Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite. poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja.. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. sta vam rade roditelji. . cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije.Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu. povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost.Dobijanje osnovnih podataka. sa pacijentom drugo. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. onda to postaju pravi poremecaji. tuga. da li je bilo dece pre vas. koje ste dete po redu – ako je prvo. – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. Intervju: .. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7. ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko). separacioni problemi. socijalizacije. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. 11 . a ako se ne seca.).. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva. devijantno manifestovanje. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. vise mislimo nego sto mozemo. prihvatanje. 17 god. onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika.. problem adaptacije. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima. intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca).stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. depresivnost pri odvajanju).). a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. ako se nije vezalo).Osnovni podaci iz ranog detinjstva. . a paranoje tek kasnije. – afektivne i shizofrene. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. mora dobiti potpuno poverenje. XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti.. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja.

Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom.pocetak poremecaja.... Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose. odnosi na poslu. Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje.). Ako pacijent odbija razgovor. da li je postignut prosek..pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom.. Medjutim.a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja.) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna.Pacijenta treba pustiti da govori. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr.jer ako je nametljiv. ali je ipak vazna).ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji.da probudi njegovo poverenje. Kod pacijenata sa sumanutim idejama.ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava.. zadovoljstvo na poslu. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1.tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti. izbor zanimanja od ranog detinjstva). mogu postojati razvojne disharmonije: npr. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno).- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh. 12 . Izbor partnera uvek dosta govori o nekome.)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu.) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec.uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi. raste intelektulno postignuce. mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti. pa ako se sputava. sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije..Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski.ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca. Pitati za posebna interesovanja.dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost).propusta da kaze ili sistematski izbegava. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli..socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti.njegov tok.lekar treba da pokaze razumevanje za njih.agresivan.neuroloski i psihicki status pacijenta. kad je pacijent posao u skolu. 2. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske.

projektivne tehnike(TAT.sistem vrednosti.brace.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor. ponovo dovedemo u svest..Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.neuroloski nalaz(ispadi motornih.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa.podaci od pacijentove rodbine.interesovanja.ekstrapiramidalni i cerebralni znaci).Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.Tragovi pamcenja su novi putevi.paznja.).ubice.. tj.psihomotorni razvoj.oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.starost.Mentalno poremecene.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika.njihovo zanimanje.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 .posebno presenilne demencija.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke.Rorsahov test).skale procene.odbrambeni mehanizmi..hipnografija.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima.seksualnost i brak.stanje svesti.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi).navike.misljenje.)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca.3. -W.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.).voljapamcenje. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu..percepcija.senzitivnih funkcija.) 3. 6.puls.afekti.prepoznavanja(rekognicija).skolska iskustva..oca. e.nacin resavanja konflikta.uhranjenost.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA..testovi i inventari licnosti(MMPI.vojni rok.kasnija skolovanja. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju.arterijski pritisak. 7.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale.) zadrzavanje upamcenog 2.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja. b.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.) c. 5.poligrafija.odnosi medju roditeljima..na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom.suseda.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1.vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”.nagoni.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.samoubice u blizoj i daljoj porodici.) reprodukovanja.Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.inteligencija.)neurofizioloske metode-EEG. d.devijantne osobe.somatosenzorna encelografija. f.poznanika...opsta emocionalana atmosfera u porordici..reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu).psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta.boja koze.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.nove asocijativne veze.Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem). 8.koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga. 4.cudaci..zanimanje..premorbidna licnost:karakter..)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih. -Prema Secenovu.sestara.maljavost..)Sadasnji nalaz-konstitucija.)Pomocne dijagnosticke metode: a.

mamilarna tela i Amonov rog.urezivanja kao na gramofonskoj ploci. 4.To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje.od paznje.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.od prostornog grupisanja objekata. 2.balet.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina..)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz). 3.bazalne ganglije.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima).emocija. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.interesovanja.Negativni 14 .)percepcija(opazanje) 2.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora..U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.motivacije.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama.)rekognicija.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi.dolazi do njihovog gasenja.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja. 3.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.mozdano stablo. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum. -Vrste pamcenja: 1.odnosno grafickim simbolima. 5.zadrzavanje i prizivanje informacija.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao).obuhvata:registrovanje.od fizickog stanja organizma.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama. 2. 6.od brzine citanja ili ritma izlaganja.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline. 2. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti.talamus.U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue.traga.Engram je neka vrsta otiska drazi..)apercepcija-shvatanje opazenog 3.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona.od trajanja culnih utisaka.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija..) 4. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama. 2.koja se nalazi u neuronima.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. suicid – realizovan cin 18 . snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru.. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama. sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. glad 2. To je energija tela..nekrofilija.) . roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima . nagon za ishranom zedj. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b. Ne mora svaki suicid da bude realizovan. nagon za odrzanjem vrste a. To je deo nagona u energetskom smislu. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto.Libido je energija seksualnog nagona.. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije... - nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji. nagoni za samoodrzanjem a. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid. Ogroman energetski deo se investira.. bitan pokazatelj za patolosko stanje. neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”.motiv za polozajem u drustvu . Cesto imaju i strah od narednog dana.)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije.) b. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje.pedofilija. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost.motiv saznanja . Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno.Starije je. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava. ali pokazujemo kroz ponasanje. naciju. To je rizicna grupa jer. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje. Nekad ne mozemo da verbalizujemo. iskustvo. To je indikator postojanja odredjenih problema. - II.motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1.

depresivnih ideja gresnosti i krivice. Imaju strah od zivljenja samostalno. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao. pred kraj teske depresije. bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe.epilepticari. a zene se cesce obese. kad pocnu da izlaze iz depresije. U depresijama. Dijeta je nezadovoljstvo telom.najcesce depresivnih osoba.mrsavljenje. smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija.sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala. bulimija Oni koji mnogo jedu. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste.To su najcesce:dementne osobe.neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). a nije smanjena potreba za hranom. ostaje se u kontaktu. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije. Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. Apel za pomoc – kao zavrsna faza.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije. Npr.sumanutih ideja. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena).ali bez svesne zelje za samounistenjem. 19 . Postoji i strah od sexualnosti.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom. To je ozbiljna bolest.ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu. ali imaju ideje.Iako traze smrt.gde je egzekutor druga osoba. kad vec imaju malo snage.sama sebi oduzima zivot.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva).koji naglo nastaje.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. inteligentne.postoji sklonost samopovredjivanju. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv. Muskarci se cesce upucaju. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. Medjutim. shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita. Ne smeju da se opuste. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”. -Kod neuroticnih. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta).pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim.lueticari. Oni koji ne jedu. Terapeut mora da cuje pacijenta. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom).pa je samoubistvo “samo formalnost”. shizofrenicari se iskasape.koji mogu i tragicno da se zavrse. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina. Proredjuje se poseta. Rasel b. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu.traje kratko i naglo prolazi.Kod aktivnog samoubistva osoba.

Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). estradiol – masna kiselina) & proteini. One ne umiru zbog gubitka tezine. ali se ostvaruje malo drugacije. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. kad srcani misic moze da se zaustavi. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. onda se gubi Ka. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . Kada se jedu delovi mrtvog tela. pa mnogo jedu. trudnoca 1. Oni koji imaju anoreksiju. 5. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3.ili su znak teske dusevne bolesti. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1. vec zbog gore navedenog. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. Ako je praceno povracanjem. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena. a ono sto pojedu povracaju.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). impotencija – muskarci (nema erekcije. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti. Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). gube se tecnost. masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. Cesto je kod mladih. picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane. Pri gubitku telesne mase. 2. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. a krenu da odrzavaju liniju. gubitak menstruacije (kod zena) 2. Moze cak da ugrozi i zivot.

pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima. 2.Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu. roze garderoba – suprotan pristup roditelja. subjektivan. Ne mogu da prevazidju najranije uzraste. EMOCIJE Emocije su specifican. zatvor.. ali i nas samih. pozoristu. metatropizam – postoji heterosexualni odnos.a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji.. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1. Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 . -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari. zatvor. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje..kastraciji pravljenju vaginalne proteze. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa.).Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol. homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”.Transvestit ne zeli da promeni pol.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska. nacin dozivljavanja okoline. nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto)... bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav. devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu..Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo)... Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe). pa samim tim uvek imaju individualnu boju. potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. ili vire ili se pokazuju.) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu. To ima i kod dece – to su koreni patologije.

koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn.zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).odvratnost.varenje. “Covek misli ponekad.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1.usamljenost) 6. KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti. stid.Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos.strah) 2.govore o subjektu.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne. opustenost.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2. jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem. hteli mi to ili ne. 22 .tuga. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter. a oseca uvek”.ljubomora.estetska osecanja. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti.kajanje.gnev.disanje). Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama. -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.krivica.prezir) 5. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja.tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika).)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh.mrznja.zavist. RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem..cudjenje..divljenje.)primarne emocije(radost. -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba. sram.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.a da se ostale sticu ucenjem.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor. ali osecaju – aleksitimicne osobe. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol.ponossram. Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.) 3.Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima. sopstvena ponasanja (ponos.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.samosvest) 4.nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3.

-Agitacija-stanje psihicke eksitacije.culna neosetljivost..)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”).-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa. -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1..Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah. flegmaticne.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme. -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu).. -Raptus-intenzivni.U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava.pometnjom. 3.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna.krvnog pritiska.blazenstva i bozanstva. subdepresivne osobe.agorafobija.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva. -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost.Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus).a ekstaza je emocija neizmerne srece. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu. 23 .o su osecanja lepog.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno..promenljivog intenziteta.promena ritma disanja.emocionalnom hiperaktivnoscu. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele. -Gnev.) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu. 2.U takvom stanju osoba odluta(fuge).bledilo pri strahu. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.u nesvesnom delu psihe. -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom..)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji.).pulsa.Postoje indiferentne i diferentne reci.drhtanje.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”). RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti.postovanja. -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.gubljenjem kontrole.Opasnost je intrapsihicka.snizenje otpora koze na galvansku struju.i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse.kao i u radu znojnih zlezda. Npr.impulsivni izliv emocija.

4. prisile..Pojacano raspolozenje je hipertimija. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost. vrlo intenzivno stanje osecanja. potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer. anksiozne neuroze.endokrinog aparata.kolerici – impulsivni.spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga. To je sve deo temperamenta.nekriticnost. zaboravljanje pod dejstvom afekta .. -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka.). druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2. imena) koju prosirujemo na nekog drugog.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.. zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 .ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda).unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti). Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija. AFEKTI Afekat je kratkotrajno. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5.Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni). bezanje 2. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah. borba 3.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja. depresija.Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta. suva usta. praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije..posle cega nastupa olaksanje 3. Npr.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo..Sinonim za raspolozenje je timija. afekat straha – sirenje zenica.odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti..koja traju duze.

afektivna inverzija – obrt afektiviteta. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1. Podseca na depresiju. VOLJA Volja & svest su posebne f-je. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6. Lako se 4..pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja. 25 . pad vitalnih dinamizama. nesanica. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji. motive. instinktivne radnje. shizofrenija. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod. hipotenacitet – hipervigilna 2.kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe. epilepsija.Srece se kod epilepticara i psihopata. otudjeni.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. usporenost misaonog toka. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju. supstanci(kod kanabisa i hasisa. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. 1. shizofrenija. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. mrznje na primer. Izrazava se kao: 1.Emocionalno 8. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona. opsednutost “crnim mislima”.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. To ponasanje je vezano za bezuslovne. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. jos lakse razvedri i razveseli. nevoljna – usko vezana za instinkte. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. paznja. ali svest nemaju. beznadeznost i bespomocnost. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja. nagone 2. 3. potistenost. vise se oseca praznina i bezvoljnost. dogadjaja. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). stanje utucenosti i ravnodusnosti. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5. oneraspolozi. gubitak apetita.

Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara.ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja.Voljna radnja je svesna radnja.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama. odlozi.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani. Zato je volja usko vezana za svest.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”. Tako je volja najmladja f-ja.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.vise zamisljenih ciljeva.(na primer-ratne neuroze) 3.kompulsivnih i automatskih aktivnosti.ni nacina izvrsenja aktivnosti. motive.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje. onog svesnog ja. pa i akcije.proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.koja ce ih uciniti nesposobnim. potisne neke svoje zelje. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.nema dozivljaja odluke.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.neodgovornim.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti.priprema masina i alata za rad. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa.koje su bile nekada svesne radnje.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja.nema dozivljaja potrebe ni cilja.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1. 2.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.)dozivljaj potrebe 2. -Sastavni deo voljne radnje je odluka. 26 .neuracunljivim. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.kao i u fazi organizovanja odluke. Volja je osobina svesti.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja. Volja & svest se uslovljavaju.ambivalentna osecanja).Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije. odbaci.

SLABOST VOLJE 1.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . . Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1. unutar nas – 2. potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. da izvrsimo voljni akt. Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje.volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja. instinkata nesto koci. zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b. Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo.)fizioloski uslovi-nesanica. odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije. Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva.Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih).)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama. To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. Iz bilo kojih razloga.impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. a. Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1. Da li smo uvek svesni zelje.volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja . zelja. . potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno. Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. Definicija volje: .snazan afekat (npr. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. To stvara napetost. bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”).-Za izvodjenje svih. potreba da se nesto odredjeno uradi. Super ego dolazi u jake konflikte ???. kod ocuvane svesti a. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja). Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva.umor 27 .nemanje motiva. motivisana). poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja.

psihotocnih.psihopate.umno zaostalih osoba. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti.nedostupan.koriscenja hasisa.ideje ili zelje na akciju.To su po pravilu bezvoljne licnosti. 28 .destruktivni.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije.poput kipa.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).Sugestibilne osobe su:deca. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije.)izazivanju pozara-piromanija 5.suprotnih motiva.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.mimika.ubilacki.vostana fleksibilnost.samooptuzivanje.)objektima-seksualni.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.To je tzv produzeno nedelanje.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.b. 2. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost.autodestruktivni 2.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva.Moze se javiti mimetizam.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.ideje.)Katatonija-pacijent je skamenjen.kricima.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost).Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost.nesposobnosti izbora.od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena.sugestibilnost.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin. 4.plasticno modelovanje.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.eksplozivnom turbulencijom.nametnuti licnosti.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene.uticaj.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.impulsivnim nasiljem.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji. 1. 3.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).pokreti.napadni i po svojoj fenomenologiji.pasivnost. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni.infekcija i intoksacija CNS.a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom.)kradji-kleptomanija 4.ali je svest pored toga najcesce bistra.ne podlezu misaonoj cenzuri. 2. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih.samoubilacki. 5.gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor.LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.)bezanju-dromomanija 3.kao mrtav.oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.nedoslednosti ciljeva.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.emocionalno nezrele licnosti.neuroticari.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.kriminalni.patoloskog pijanstva.

-Tokom svog bioloskog. 7.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga.pokrecu pojedine delove tela.manicni i histericni...Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota.istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju).fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.manipulise energijom nagona i emocija.afektivnih i timickih manifestacija. opaza.moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.mesta(uvek zauzima isto mesto). -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti.trce.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora.Zapazaju se jos i krutost drzanja..ili je jedan od simptoma depresije.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija).)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta. 6. 9.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.infekcija i drugih lezija CNS.vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.agitiranoj depresiji.a aktivni-agresivnom opozicijom.sizofreni.tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija).sizofreniji.konstatuje odvijanje psihickih funkcija.izvestacenoscu.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju. 4.donosi sudove o sopstvenom ponasanju.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.beze. 29 .svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1.predstavlja. Preduslov za svest: covek je u budnom stanju.tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni.zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.gesta i stava. 8.Moze se javiti i kod intoksacija. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.depresivni.odbijanje hrane. -Prema Jasperu.mutizam.nadmenoscu. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.pracen bezvoljnoscu(abulija). -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka.U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike.govora(uvek govori isto).Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi. 5.Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).ali opaza sve sto se oko njega desava.zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.Postoji stereotipija drzanja.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.pevaju.)Stupor(neosetljivost.jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu. SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.koji su stalno u pokretu. -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu..svadjaju se ili grde.3.Javlja se kod bolesnika u delirijumu.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu.neprirodnom gordoscu.

Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova.saznaje se pomocu analize snova. Nesvesno je “ledeni breg”.Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko. omaski.dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.prostorne i uzrocne odnose.. ego & super-ego. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona.i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba. 30 .Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego). Analizirao je snove (cak i sopstvene). covek saznaje svoje nesvesno.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id.kategorije vremena.super ega(savesti) i realnosti.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe. Mislio je da hipnozom moze da resi problem. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.koji su i ako van svesti.Taj deo licnosti je nepristupacan.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest). Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske).Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom.vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba...S.U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike.omaski i neurotskih simptoma.prostora i uzrocnosti.U tom delu psihe.bitno uticu na psihicki zivot. Omaske. 2. snovi. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja.vremenske.u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija). a svesno je samo mali deo koji se vidi. 1. Zato je pokusao sa snovima. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata..nema reda niti logike.protivurecnosti.-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija).postuju nacela protivurecnosti.a ono malo sto se o njemu moze saznati.predstavnik nagonskog zivota. Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova.simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu). mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog. veliki deo koji je ispod povrsine.kao i nezadovoljnih nagona.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.. -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe.)Id(ono)-nesvesni deo psihe..

J A T I I D A E L G . a mi moramo da ih realizujemo.)savest-moralana savest.razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja.neposteno.D I N A M S I C U K P E I E M R O . Oni imaju veliku ulogu u patologiji.moralni sudija(internalizovana vaspitanjem. a kamoli za nad-ja i sredinu. strogo.pogleda na lepo. 3.To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota). Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja.Deluju u nesvesnom delu psihe.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja). ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka.falsifikuju ili poricu stvarnost. To su zahtevi sredine od pojedinca.E D G E O L = E L N A I C A L N D O S .)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana.posteno. 2.zapovesti.Zadatak 31 .I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3.usvojen sistem vrednosti i normi.narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom.nasa svest preti kaznom.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a). MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju.vrednosti.ruzno.JO A .Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja).)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti.naloga. ako pritisne ja moze doci do depresije. I ako je nad-ja kruto.detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti.

Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.)Negacija-je poricanje.sanjarenjem postize se relaksacija.regresija.Postije sledece vrste identifikacije: a.dete ne moze da poverue u smrt roditelja.nepriznavanju ozbiljnosti situacije.eksternalizacija.postaje mu slicniji. 4.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.distorzija realnosti.potiskivanje.racionalizacija.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.)zrele odbrane-sublimacija.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.fudbalskog kluba...premestanje.zli i proracunati. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.”antiinstikata” koji postoje u super egu.altruizam. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija.anticipacija.somatizacija.skole.izolacija.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi.agiranje.blokiranje. 4.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata. 32 .hipohondrijska preokupiranost.Negacija je primitivna odbrana.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno.poricanje.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”.u negiranju ili odbacivanju opasnosti.)neurotske odbrane intelektualizacija.humor.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.)Projekcija.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost.pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.projekcija.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.Odbrana se sastoji u previdjanju.nacije oseca se kao svoj.mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.asketizam. 6.disocijacija.skretanje na sebe.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.koji prestaje da postoji.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice.Primeri:dete negira bol zuba.razaranje objekta. 3. 3. 2.seksualizacija.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.reaktivna formacija.unosenje objekta. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).nezapazanju opasnosti.introjekcija.dnevnim mastanjem.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte.Uspeh svog razreda.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane. 5.svesna kontrola. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija.Srece se i kod logorskih zatvorenika.sizoidno mastanje.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem. 2.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.amajlijom se negira strah.

.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.anksioznost.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost.seksualnog uzbudjenja.iskusenja.)Intelektualizacija-odbrana od straha. 9.Afekat se moze projetovati.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu). 19.covek pokusava da pronadje druge.Postoje dve vrste racionalizacije: a.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”.u motivaciju da se postane hirurg itd.Osoba pribegava ritualima.Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana. 14.a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu).impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte.7.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija.opravdanije razloge svog ponasanja.brojanjima i talismanima.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.neguje i voli decu.gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.potiskuju u nesvesni deo psihe).Nereseni konflikt koji je potisnut.socijalno prihvatljive i cenjene motive.bezanje od nezadovoljstva.)Izolacija-kidanje. 10.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom.tokom seksualnih odnosa.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim. 11. 33 ..koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh..Osoba se brani od kritike nad-ja.molitvama.introjektovati.. 17.postaje odlican pedagog.Fobicar strah od agresije.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama. 20..)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.Regresija je normalna u snovima.Sve se premesta u sferu misljenja.prihvatljivije.relaksaciji.Na primer:oduzetost kod histericara.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.Primeri:zena koja ne moze da ima dete.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati. 18. 12.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja.strah ili osecaj krivice.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno.usvaja..Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene. 13.)Sublimacija je najzreliji mehanizam.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje). 15.pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.igri.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b..patogene traume i pratece emocije. 8. 16.izolovati ili potisnuti.stidljivost kao zamena za egzibicionizam.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).

Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu. inertno.postaje sebi strana. kvalitativni poremecaji svesti 1.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih. dugotrajna nesanica. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja. Percipira samo jace senzorne drazi. Ponasa se pospano.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. 2. toksikoinfektivna ostecenja CNS-a. Nereagovanje na nocioceptivne 3.)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja. jakim.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan.ponasa se adekvatno toj osobi.. kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. vaskularni indenti. intoksikacije.raspituje se kod drugih. drazi.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja. 6. 34 .stranim.shvatanja i rasudjivanja.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju.). 4.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije. 3.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD.To je bolesni utisak osobe da se menja.poremecaj percepcije o proticanju vremena. metabolicki poremecaji. kao predstadijum u razvoju delirijuma.unutrasnje praznine.neobicnim.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora.ogleda se .zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela. obimna krvarenja. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega. intrakranijalnei tumori.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta.zivotinja ili ptica.bolnim drazima. 5.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim. Nesigurna 1.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno. Tesko vezuje paznju za neki objekat.sumnje u sopstveni identitet.kanabis.. To je prestanak budnog stanja.To su: 1.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu. 7.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje. Etiologija: traume. apaticno. Vremenska i prostorna dezorijentacija.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2.ne lici na sebe.negiranje postojanja nekih organa. velike doze sedativa i neuroleptika. koma – najtezi oblik. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”.Budi se radi svojih fizioloskih potreba.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe. dug i naporan fizicki posao.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije.

U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju).sumracnih i disocijativnih stanja.zna sta radi i zasto radi. naglasena sugestibilnost.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti. teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta).. intoksikacija ili infekcija (alkohol. zbunjenost.Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata. nesigurnost.kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja. Cesto se javljaju na LSD-u.Kod histerije to su “hodajuce bajke”.Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija. delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma. Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi.mitomanije.sklapa poznastva. cili.Kad se svest razbistri. a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. fuga – javlja se kao simptom epilepsije. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje. psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode.znatno redje histericke.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe.ne prepoznaje okolinu.pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu. orjentacija.Postoji amnezija za period fuge. upotreba supstanci). orni.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja).U slucaju emocionalnog soka. vremenu & prostoru.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana. drugima.uplasena. strah. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati. osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja).nalik su na snove. i tada ih ne treba buditi.Javlja se kod dece.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu. ostecena kriticka moc..Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava.nepotpuno je i nesigurno orijentisana. a moze doci i do serije epilepticnih napada.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto.. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga.pustolovine. arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi). Moze postojati visoka temperatura i znojenje.epilepticara i neuroticnih osoba. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi. pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma. Oni se bude se izbistreni. 4. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima.Osoba funkcionise kao da je u snu.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta.alkoholnih i reaktivnih 35 . Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost. “normalni”.3. Javlja se psihomotorni nemir.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera. a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu. U delirijumu moze da stane srce. 5. Delirijum traje 3-5 dana. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija. Smetenost. labilan afekat. culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. zbog uzimanja svega & svacega. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa).. Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju.Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. Potpuna amnezija za period delirijuma. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija.

)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija.neuroze organa .usled potrebe zadovoljenja nagona. -Anksioznost moze biti: 1.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava.mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije.)separacioni strah-strah od napustanja.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije.zebnja. ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.nejasne svesti.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja.traje kratko.stupor hronicna reagovanja: .komunicirati sa hipnotizerom.impotencije i slicnih neurotskih smetnji.fobije .)normalna-signalna.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom. -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti. 8. Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog.pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije..ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.javlja se povremeno.. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute. psihoza pacijenti odlutaju daleko. 2.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje. KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus.slabijeg je intenziteta. lici na san. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2.zastitna emocionalna reakcija. ODBRAMBENI MEHANIZMI .)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3.opsesivno-kompulzivne neuroze b. SVESNA . 7. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja. -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1.inkoherentnost.bez organskih promena.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”. a.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice. Moze da bude razlicite dubine.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga. STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama.kao posledica nekog prestupa 4.6. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila. 36 .odnosno integriteta ja.

)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete.misicni tremor ili tikovi.povracanje..)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu.pa se oni potiskuju.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).vrtoglavice. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna..klaustofobije.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja.)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4..Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.muka.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.nestabilnost na nogama.nestabilnosti na nogama..pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom. 3.crvenilo ili bledilo u licu.2.vrtoglavice. -Vrste neurotske anksioznosti: 1. 2.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.).grcevi. 37 .neprijatan osecaj u grudnom kosu.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka.tahikardija.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.Slabe sintetske funkcije ja.misicne tenzije.Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi.stereotipna.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada.bolovi.drhtanjem.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem. 5.ja trpi konacni poraz.bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.osecaj hladnoce ili toplote..U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova.stezanje u grudima.jezom.varenja. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane. 6.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada.Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte. 4.javnih nastupa. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom).)patoloska-intenzivna.nedostatak vazduha.crvenjenja..disanja.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu..)somatizovana anksioznost.osecaj malaksalosti..ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta..od osoba suprotnog pola. 3..)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2.Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti.ostajanje bez daha.Takav napad se naziva panicni napad.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo.strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.zla.Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti...)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat.znojenjem. -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.gusenja.

dok su drugih 50% zavisnosti.razvod braka.. krizi. U sustini to nisu sinonimi. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti.promene mesta boravka. U odnosu na licnost. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota.emocionalna napregnutost.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem. traumi.gubitak posla. god..)fizicke. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji. STRES U ovom kontextu se govori o stresu. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane)..)stresne situacije-stresora 2. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina.. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize). Frustracije do 2-5 god. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane. uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva.operacije. Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”.Mada neki autori smatraju da se od 38 ..) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije.zagrljaj i strastveni poljubac.sukobi na radnom mestu.velika radost.. Funkcionalna oboljenja. izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji.ekstremna hladnoca ili toplota. vremenski je ogranicena. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. psihoze.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu.)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1. kortizola i pojavljuju se simptomi..napad bakterija ili virusa.organske prirode-fizicka povreda koze.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija. Adrenalin izaziva lupanje srca.-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih). Ta adaptivna reakcija ima faze.buka i galama. na dejstvo stresora. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2. ili 3.hemijska dejstva na organizam(intoksacije). -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte.bolest ili smrt bliske osobe. Anksioznost sve ovo motivise.anestezija.. nemaju vidljive znake organskog oboljenja. Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa).predispitna atmosfera.dobitak na lutriji. kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti.Na primer:seksualni cin. Stres je reakcija organizma i to adaptivna. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje. To je vazno za etiologiju. 2. nepsihoticna psihopatologija. Neuroze se “nenasledjuju”..prelom kosti. kognitivnih.

autoimune.intrapsihicki konflikti. tip C 2. cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku.toksicki . Prigusuju osecanja..prijatnih dozivljaja retko ko razboli.. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. spoljasnji: .infektivni fizicki (buka. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije. alergijske.. Stresori mogu da budu: 1. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu. tip B 3. velika kolicina hrane. Ipak. Osobe suprotne tipu A. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1.. izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. Bioloski alarm aktivira hipotalamus. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka.... Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju. Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju. cesce se izlucuje adrenalin. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja.. napete.. Rusi se imunoloski sistem.. buke.. Predisponirane licnosti: ambiciozne. poremecaja ravnoteze 39 . zivo bice. nestrpljive. Taj biloloski supstrat.. sto moze dovesti do teskih bolesti. Stresor mogu biti razne stvari npr. stalno ih nesto pokrece. naglo budjenje. U anksioznosti deluje adrenalin. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva... kompetitivne(takmicarske). Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno. pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor. preduzimljive. deluju lezerno i mogu da se pouste. povreda) 2.? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina.

3. uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. sto su mehanizmi odbrane. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). uspecemo da preovladamo stres. sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. reakcije gde neko bezi tako sto jede. pa mozemo da se usmerimo na problem. trazimo iskustva drugih. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). 3. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju.bolesti ili nekada i do smrti. mislio je 40 . poreknemo ili negiramo. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju. Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane. Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3. povreda. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. Motorne manifestacije mogu biti borba. a u f-ji samopostovanja. izdrzljivost. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. begstvo ili zamrzavanje. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. “3 majmuna sa (jedan ne vidi. komuniciramo sa sredinom. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak. da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. hocemo to da minimiziramo. drugi ne cuje. ponos. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. “Kida se veza izmedju emocija i misli”. Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. problem Trazimo odredjenu informaciju. Strategija – trazenje alternativnog resenja. 2. emocije Bes. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar.2. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. pije. 1. Kognitivno redefinisanje. Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo.

.. de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja... Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno. pa da se ponovo vratimo na negiranje... Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju.. samo tera ??princip. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1. Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula.. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja.da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom.. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv.. To mogu biti podsetnici za traumu. tusiranje (Pavlov. Iz burne reakcije...... Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu.) ali i od self-koncepta. B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa). Prorada mora da se prodje. govori o 2. Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”. organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor. imaginacija (Jung... umesto poricanja...?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo. To zavisi od . Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna.. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom. spavanjem. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo.. expresija S – social – uloga drugih. 41 ... “Totalan krah” – sve ili nista. grupe. Iz prorade u psiho-somatske reakcije.

N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o .u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu.kao i potiskivanje i kumulacija besa.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde. b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i . s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima.tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti.koja izaziva organsko oboljenje.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost.intrapsihicki konflikti. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja. -Intenzivne emocije. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije.Stanje emocionalne napetosti.agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva.s t r a h d t i p a l i c n o t u g a .prolongirana i hronicna anksioznost. 42 . R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i .

Govori se o psiholoskom delu nasledja. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti.tahikardijom.nesigurne.. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj.plasljivost i kompleks inferiornosti.nervozna dijarea. kada su deca ostavljena..agresivne majke koje odbacuju dete..anoreksije. 2. 2. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju. nema promene na organu (supstratu). hipertenzija arterije. Kod lupanja srca kad misic nije povredjen.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke..tremor.neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti.povracanje.. To moze biti deo temperamenta.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe. pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne.neurotski razvoj licnosti.zarenje. Psihosomatika se moze podeliti na: 1. 4..Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno..Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah.)Opisuju se dva tipa simpotma: 1. 2. 3.. stres 4.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati. Psihosomatske bolesti: 1. respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice). crvenilo na licu – to su samo reakcije. -Etiologija-potiskivanje motiva. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu).znojenje.neuroze zeludca. kardio-vaskularne infarkt miokarda.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije.-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza. poremecaji koze i zglobova 43 .glavoboljom i napadima placa. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji.To su najcesce anksiozne. endokrine hipertireoza.. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1. 3.vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije.osecaj tezine i nadutosti.. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa.anksioznost.)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje.Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost. znojenje dlanova. hipotireoza. To moze da traje dugo.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije. skakanje secera 5.gastricni bolovi i abdominalne kolike. 2.

1981) Izostanak aktivnosti (propust.prelomi kod dece koja nisu prohodala . shaking-babies. na poslu. namerno nanosenje povreda detetu.opekotine – narocito od cigareta . najcesce ruku. cuva se kao porodicna tajna 2. oni govore da je sve u redu.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. Oni tesko govore o svojim emocijama. U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. pa kad se dete udara. u ratnim zonama. 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. god. zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. Ovoga ima puno i kod nas. ne znaju kome da se obrate 3. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4. a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja. Mnogo manje desava se van porodice. necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam. .intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . ali ljudi nece o tome da pricaju. 2. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. najcesce iz siromasnih krajeva. (David Gil. 44 . kocenje.ekcemi. To su bile tzv. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje. 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara.. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. Pozitivna osecanja.izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. malo govore.modrice kod dece mladje od 9 meseci. u institucijama. bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. Oni se samo ponasaju. posebno one prepoznatljivog oblika. . sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave. Prvi put 1962. onda oni salju klikenta kod psihijatra. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece.intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede .. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. na ulici. promene na kozi mijalagije. jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. ali kad ih pitate za stres i sl. Specificni pokazatelji: . tj.

izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1. kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim.poremecaj navike (udaranje u glavu.bolesti koje se prenose polnim putem .napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat).neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje .neorganski zastoj rasta . ujedanje) . izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja. exploatacija 7. fizickog izgleda) .zaostajanje u razvoju .nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi. Specijalni pokazatelji: . opsesivnost) .izjava deteta ili svedoka . hipohondrija. degradacija / obezvredjivanje 3. “kvarenje” 6. Zanemarivanje Aktivnost. emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8. terorisanje 4.pokusaj samoubistva .plasljivost .iznenadne promene (uspeha u skoli.izjava deteta .trudnoca . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta.neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije. odbacivanje 2.- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom…. trauma) . abdomen) .poremecaj spavanja . Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god.enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) .nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje. Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. izolacija 5. 45 .prisustvo sperme . uskracivanje esencijalne stimulacije. Specijalni pokazatelji: . Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju.

gusenja. Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu.. mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2. Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno.alkohola.teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci.nisko samopostovanje.zloupotreba droga(droga. krivica.intelektualna inhibicija . zastita i higijena.Osnovne fizicke potrebe su hrana.depresija . emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe .bes. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani. Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1. neprijateljstvo . kognitivne smetnje . . stid . stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti. zdravstvena briga.lekova) . “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1.antisocijalno (kriminalno ponasanje) .zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu ..depresivnost.PTSD 4. Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 . Zato postoje skole za roditelje. odeca. a moze da bude i smrtonosno.zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3.granicna organizacija licnosti .maloletnicke trudnoce . krov nad glavom.zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . smrtni ishod 2. strah .

strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija.d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost. Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije. O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 .- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j .

mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. stadijum adikcije 2.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade. Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. reflexa i tonusa 4. excesivnost. paranoidnost jer je projekcija mehanizam. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. i pacijenti su jako crveni. Delirijum jer je to poremecaj svesti.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti.5 – 3. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju. pa postaju mnogo agresivniji. dodje neki period kada prestane. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti. diskoordinacija.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1. Alkoholizam je bolest ponasanja. stadijum vazomotorne reakcije (2. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce. pa se javlja kajanje. Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. To je patoloska & socijalna bolest. obrazac za zivljenje. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. hronicno pijenje 3. postoji “prekid filma”. Pijenje zavisi od stavova. ali postoji mala kontrola.5 promila) 2. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom. U ovom stadijumu.. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. kasnije i tremor. Uglavnom odbijaju da se lece. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. ali 3.5 – 4 promila) – gubitak svesti. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. stadijum pijanstva (1. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom.0 – 1. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. nakon cega oni 48 .5 – 2. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. jako topli komatozno stanje (3. L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi. a tremens jer postoji drhtanje od tremora.. zaboravnost – kognitivne f-je. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje. Delirijum traje 24-48 sati. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. poremecaj svesti). Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo. u porodici. ne mogu da rade fine poslove. sigurno su i neurociti (mozak).

Ukoliko je tenacitet veci.udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga. 2.iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne. ali ne i neuroleptici.interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna.disanje zaustavljeno. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene.)usresredjenost(koncentracija. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta. ali i auditivne. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava.Ako su drazi u skladu sa potrebama. Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno). B12. Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo.hotimicna ili voljna paznja.vigilnost je smanjena i obrnuto. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. nego ljubomora.bubne opne napete. PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam. mljackanje. Neophodna je prevencija. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan.spontane ili pasivne paznje. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1. To nikako ne treba raditi.). Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja.. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija. korsakovljev sindrom/ psihoza 4.RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost. -Pasivna paznja zavisi od: 49 .. alkoholna ljubomora 3.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo. -Drazi koje su intenzivne. kolega). Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2.karakteristicna mimika lica. alkoholna psihoza/ halucinoza 2. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan.misici su napregnuti.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju.

-Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.emocionalnog investiranja koje dugo traje.niskog intelektualnog dometa.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.profesionalna interesovanja.)cilja i interesovanja 2.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske. -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela.profesionalnih i drugih kapaciteta.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora.jer simptomi. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete.a povecanom vigilnoscu paznje. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1.)intenziteta drazi 2.a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom. -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.tako da ne postoje izolovane manifestacije.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.bez svesti.iskustvo. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom.zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni).Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.)od prostorne velicine 5.)kontrasta 3..1..Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta.Takvi su depresivni.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije.pa je i dusa sastavljena od atoma duse).Slab tenacitet je cest simptom neuroza.sto cini takozvani signalni 50 .straha ili drugih poremecaja afekta.psihicki procesi se odvijaju automatski. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo.Tih elemenata ima oko sest.poremecenog nacina misljenja. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem. POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora.Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota..)intelektualnih.ocekivanja.izmenjenog stanja svesti.)relativne jacine drazi 6. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa).Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.koje preplavljuju CNS.onda je paznja oslabljena. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije.

)emocionalne-(emocije.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.percepcija) 2..)drugi(narcisticni i nezreli) 10.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.narcisticni.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.)Strasljivci-izbegavajuci.a odgovor sledi preko motornog sistema. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje.sizotipalni 2.opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.strukture mozdanog stabla(nagoni) 3. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski.procesi faktori.)antisocijalni 4.hipotalamus.Genetski 51 .)sizoidni 3.vegetativni.ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.sistem izmedju majke i ploda.afekti.impulsivne tendencije.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete.percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.)paranoidni 2. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu.amigdale.)anksiozni(izbegavajuci) 8.)astenicni(zavisni) 9.paznja.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip.vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.antisocijalni.posle teskih i prolongiranih stresova.pamcenje.katastroficnih iskustava.dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1.granicni tip 5.raspolozenja) 3.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.vec “hronicnu maladaptaciju”. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.)konativno-voljne(motivacija.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot).karakter neuroza.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju..odsustvo inhibicija.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.bioloski razvoja i sazrevanja.mral insanity.)histrionicni 6.temperament.granicni 3..socio-kulturni.antisocijalni karakter.sizoidni.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem.zavisni.)Dramatici-histrionicni..nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.)kognitivne(misljenje.biohemijski).senzomotorni.pamcenje.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.

hostilne su.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji.a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice.ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.islednike ili terapeute.nezainteresovani su za osecanja drugih.ocekivanje neprijateljskog.izrazito snizenih seksualnih interesovanja. 52 .zlostavljanju partnera.uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost.Koriste mehanizme projekcije.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.zloupotrebi alkohola.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju. -Ne ispoljavaju anksioznost.ljutiti su .Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih. zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane.neodgovornost u ulozi roditelja.somatskim preokupacijama.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.zlostavljanju dece. -Ponavljano laganje.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”.profesionalnom okruzenju. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku.u porodici.dresura).Depresije koje nastaju posle nekih frustracija.tuce.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.iritabilni.sarmiraju ispitivace.droga i lekova.opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”. -Ove osobe su sklone promiskuitetu.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza. -Preokupirani su fantazijama. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja.indiferentni su na kritike i pohvale.skloni konfliktima sa drustvom.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).introspekcijom. cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost. -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona.tihe.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.kao pretnjama samoubistvom.osecanje krivice i depresivnost.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu.ratoborni.ukljucujuci nasilje i brutalnost.nasilje.neprihvatanje pravila i obaveza.ekscentricne.udaljene.olako ispoljavaju agresivnost.zaravnjenog afekta.cesto su hladni.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline.Niske su frustracione tolerancije.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.koja se delikventnim ponasanjem provocira.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.pracene apatijom i atacima ljutnje.pri otudjenja od realnosti.

magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.nasilja i nedostatka samokontrole.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.anorgazmija).U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja. ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.hipermoralni.neodoljiva potreba da se bude privlacan.dosade.prenaglaseno i teatralno ponasanje. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.”romanticna zaljubljenost”.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.neadekvatno i provokativno zavodjenje. -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.otudjenosti.okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.interpersonalnih odnosa i raspolozenja.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.perfekcionizam.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija.Skloni su seksualnim fantazijama.erotizacija kontakta.Tesko podnose samocu. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica).koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja.Odnosi sa drugima su povrsni.placa). 2.preterano savesni.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.sugestribilni su i cesto lakoverni.suzena emocionalnost.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.redom.neodlucnost.kao i kratkotrajne psihoticne epizode.cepidlake kao rukovodioci.detaljima.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta.skloni su govornim impresionistickim triadama.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni.Izostaje kontrola impulsa.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.praznine.Postoji difuzija identiteta.skrti su.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost.preokupiranost organizacijom.nefleksibilnost.opreznost.pravilima.preterano i 53 .Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.manija reda i urednosti.veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.tvrdoglavost.

-Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.Boje se kritike i omalovazavanja.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.U intimnim odnosima su uzdrzani.ispoljavaju od javnih nastupa.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.lepoti.preokupirani su fantazijama(o moci.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.ambiciozni.ljubomorni su na druge osobe.sputani.strah od seksualnosti.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.sa naglasenim strahom od separacije.Mogu dugo da trpe maltretiranje.ili su hendikepirane na neki drugi nacin. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni.pesimizam.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.odbacivanje.osetljive na pretece odbacivanje.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije. SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.U pitanju su:hipersenzibilne.pasivnost.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.sumnja u sebe.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta.cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih. ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba.submisivne licnosti.Od drugih ljudi ocekuju divljenje. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost.sugestibilnost.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.socijalne inhibicije.osecanje neadekvatnosti.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.uspehu i romanticnim ljubavima).poseban tretman.

Nesposobna su za saosecanje. -Ova deca su prevrtljiva.arogancija.nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana.pakosna.neadaptivno ponasanje..krizna situacija.male su adapcione sirine. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.nesigurne.nesposobne da trpe osujecenje.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu. -Negativni simptomi:znaci psihoza.seksualno devijantne osobe.Ove osobe su:preosetljive.neprihvatljiva socio-eticka nacela..devijacije seksualnog nagona.ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja.Prema tome: 55 .poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze.oligofrenija.revoltirana i gnevna.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.kao i izmene karaktera licnosti.mrzovoljna.teskoce emocionalnog vezivanja.koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.neodgovorna su.socijalno su netolerantni.megalomanskih potreba za vazenjem.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti.destruktivno ponasanje.maladaptivno ponasanje.alkoholicari.moralno otupljivanje.slaba socijalna stremljenja. -Sekundarni simptomi:egocentrizam.. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres.Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.brutalni egoizam.U sociopate su svrstani razni kriminalci.teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja.trauma.depresija.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza.nedostatak stida. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije.iritabilnost. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele.agresivnost.impulsivna.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja.upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu.uvek nezadovoljne.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).lazljiva.

U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.Mnoge od ovih reakcija su normalne.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.ili potragu za opasnim dozivljajima.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm.uzrast). 56 .Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.)akutna stresna reakcija 2.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor. 2.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.sto je posebno prisutno kod dece.neusmerenu destruktivnost.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.izbegavanje lica drugih osoba.strah ili poziv u pomoc.)posttraumatski stresni poremecaj 3.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.cesto strahom.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.iznenadno predavanje.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive...pracen jakom emocijom.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.ranije traume.koji nije jednostavan nedostatak emocija. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1. 3.

Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.srzba.mesa se sa depresijom.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola.droga.disocijacija.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji. 2.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera.razmisljanja ili opazanja 57 .nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.burne interpersonalne realcije.a karakterisu je:panicne reakcije.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti. 3.teska nesanica.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1. 4.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju.ostecene profesionalne sposobnosti.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.tikovi i drugi poremecaji motorike.dezorijentacija.koji imaju dobru socijalnu podrsku.kognitivna dezorganizacija.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.fobijama i psihosomatskim poremecajima. 4.Dominiraju bes.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman.Kod predisponiranih osoba.koja ukljucuju predstave. 5.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu. 5.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept.

emotivna tupost.uzivljavanje u traumu.a izbegavanje.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.antisocijalno ponasanje i suicid.droga.seksualna disfunkcija. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.suicid.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.halucinacije.izolacijanegativnim simptomima.pojacana razdrazljivost.koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.krvnog pritiska.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.anksioznost.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja.mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice. 3.interpersonalni problemi.-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.profesionalni. 2.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima.Javljaju se bracni.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.Ovi se manifestuju 58 .kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.zloupotreba alkohola.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.Ponovno prezivljavanje traume.Klinicka slika varira.

sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost.sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.insomnia.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.Podsecajujci faktori.pojacana reakcija trzanja).postaju uslovne drazi.moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.prisutni u traumatskom iskustvu.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.spoljasnji i unutrasnji.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.nespecificnih 59 .)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.Endogeni opijati peptidi.emotivnim.)pocetnim bihejvioralnim.Kada traumatski stimulus nije prisutan.stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP.Za procenjivanje zrtve traume.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.iritabilnost.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.)druge bioloske.koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.

od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija. PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.)prirodnonaucni 2.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje.poverenje.amnezijom.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.povredu.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen. 2.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.rizik.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije.)bihjevioralni 4.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju. 1.nastaje ucenjem.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.gubitak.rivalstvo i strah od osvete.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.)psihodinamski 3.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju.roditeljsku zastitu.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj. 3. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost.odnosno sticanja navika 60 .derealizacijom i depersonalizacijom. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju.

-Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine. 4.)perceptivni poremecaji 4.autisticni svet fantasticnog haosa. -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu.)ambivalencija i autizam 3.zatim fermentativnim poremecajem.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga).oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 .)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox.sizotipski poremecaji 2.intrapsihicka ataksija.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.)poremecaji mnestickih funkacija 6.sumanutih ideja i halucinacija.)katatoni fenomeni 7.)Sizofrenija.disocijacija licnosti.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.prema Blojleru su: 1.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.intrapsihicka diskoordinacija. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.)sumanute ideje 5.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.)Afektivne psihoze 4.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija.-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti.

Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).povuceni.raspad strukture.zaokupljenost sobom.agresivni 3. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.narcisticni.posle tridesete godine zivota.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.krutost.povuceni ili dominantni.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).odustvo emocionalne topline.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima).negativizam.)asocijalni.psihoza je porice i tezi da je zameni”.puni obzira i lepih manira.bestidni.Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.socijalno distanciranje.)nesigurni.nesklad emocija.introvertne.tupost.apstraktno rezonovanje.submisivni. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam. 2.interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.stilizacija.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.odsecanja delova sopstvenog tela.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X.bizarnost.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.konformisti.skloni povremenim atacima besa.neologizmi 2. -Vrste sizofrenije: 1.Ocevi su :nesigurni.iracionalnost.nadmeni.hladne.cesta upotreba brojeva.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja.afektivno-nagonska regresija.ona nece nista da zna u vezi sa njom.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1.katatoni i eho fenomeni.sadisti.neadekvatan ili zaravljeni afekat.)raznovrsne halucinacije 4. gracilne knjigama ili prirodi.lenjost.bizarnost.sanjari.oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.ponavljanje figura.stupor 6.stidljivi.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.besciljnost.)negativni simptomi-apatija.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).socijalno 7.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.velicine.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.fragmentiranost.zagonetnost ili emocionalna hladnoca.Socijalni faktori su nespecificni.Postoji dezintegracija ega.nepovezan tok misli.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .sklone meditacijama.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.)gubitak interesovanja.subjektivizam.bizarnost.preosetljive.pasivni.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.mutizam.Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost.ili igraju ulogu zrtve.zatvorene.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.)sumanute ideje svemoci.okrenuti senzibilni.)nedruzeljubivi.agresivne.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.nezreli.)eho misli.astenicne).preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.sklonost magijskom misljenju.ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja.endorfina.

Bolesnik je u stanju stupora.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.sklone su socijalnom povlacenju.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.strahom od deformiteta telesnog izgleda.misonarstva).Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.Afekt je neadekvatan.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.To su emocionalno hladne.ne reaguje ni na kakve drazi.ideje odnosa.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.Pacijenti su zaravnjenog afekta.sumnjicave su i paranoidne.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.zaravnjen.seksualne i druge telesne senzacije.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.do potpune dezintegracije licnosti.U govoru postoje neologizmi.halucinacije mirisa i ukusa.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.neprijateljski nastrojeni.magijskom misljenju.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.dezinhibirano.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.autisticne licnosti.progresivnim propadanjem.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.neadekvatnog misljenja i afekata.grandomanska sumanutost(ideje visokog. 2.halucinacije i ideje slicne sumanutim.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji.Mogu se javiti katatoni simptomi.simptomima katatonog sindroma. 5.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.oduzimanje ili emitovanje misli.bizarno.Prognoza je obicno losa.Ponasanje je regresivno.plemenitog porekla. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 .)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom. 4.nesvrsishodno.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova.sklone metaforama.postepenim tokom.Bolesnici su cesto napeti.erotomanska sumanutost.depersonalizacijom i derealizacijom.misaonim i govornim stereotipijama.javljaju se eho misli.poznate kao katatona pomama.odsutnog ili neobicnog ponasanja.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.negativizam ili eho fenomene.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela. 3.primitivno.skloni praznjenju besa i agresivnosti.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.misaoni tok je nepovezan.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.prekid misaonog toka.Moze ispoljavati stereotipije.bezvoljni a prognoza bolesti je losa.sumanutost ljubomore.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.proganjanja.opsednute opsesivnim idejama.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.peaceno neadekvatnim smehom.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.imperativne akusticke halucinacije.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.sumnjicavi.automatizam.Vizuelne halucinacije su retke.Ove osobe su emocionalno hladne.besciljno. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.nametanje.can ni na veoma bolne drazi.cudnog.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.

U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1.nesistematizovani -Razvoj.”sumanutost kao oblik zivljenja”.periodi manifestne anksiozonosti.Stuporozni bolesnici su nepomicni. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani.mutisticni.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano.mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).)paranoja 2.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori.involutivno pranoidno stanje.saveta.odredjene crte licnosti.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu.ubisva). -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak..paranoidno stanje.To je heterogena grupa oboljenja.oholi.praceno raptusima besa.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe.paranoidna psihoza.paranioa querulans 3.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.)hronicne halucinatorne psihoze 3.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija.ekstremni bes.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.grdnji.parafrenija 2.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.ekscentricno.napadni.negativisticni.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu.Radi se o preosetljivim.preziranje zivota.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda.religiozna ekstaticnost.karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti..Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.lepljivi. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .sreca.Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.)indukovani paranoidni poremecaj 3.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.naredbi i slicno. PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano.ruganja. -Ponasanje moze biti:stereotipno.omalovazavanja.

-DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.Voljen je od neke cuvene osobe. 5.pa je i ceo sistem bolestan.volji delanju.salje poklone.skromno. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu. 65 .sami.)grandiozni tip-megalomani.Zive povuceno.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.ljubomore.poseduju natprirodni talenat.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom. 2. 6.od kojih je subjekt motren.Sumanute ideje su sistematizovane. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja.precenjivanjem sopstvene licnosti.velike grudi).limitiranih seksualnih kontakata. 4. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu.Ove osobe su:ohole.viskog porekla.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba.sumanuta konstrukcija je logicna.koju treba ispraviti legalnim akcijama.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana.odredjeni delovi tela ne funkcionisu.ljude dozivljavaju kao pretece.rigidne..sumnjicavoscu.apsurdne sumanutosti.nesistematizovane.sopstvene licnosti.ugrozen.U formalno-logickom smislu.osveta.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.rigidnim stavom.Skloni su samoubistvu.proganjanja.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.ugrozavajuce.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija.Pradoksalnog su ponasanja.nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.)somatski tip-skloni su hipohondriji. 2.dismorfofobiji(ruzan nos.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine.distancirane i usamljene.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.posebna otkrica.postaju maksimalno oprezni.mesijanstva.sujetne.odaju cudni miris.eroticnosti. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.nekoherentne.stalno traze dokaze neverstva.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne. 3. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.uporne u svojoj “ubedljivosti”.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.izolovano.pronalazastva.Nekad krije sumanutost..nepriznatog prava. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.yelefonira.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu.zive u atmosferi sumnje.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.pise pisma.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega.suyperiorne.agresivnoscu.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi.

SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije).bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.sklona introspekciji.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.Pocinje u kasnim godinama zivota.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe. 66 .Osecanja i strasti drzi u sebi.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije. 4.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera.pevaca.razvija se postepeno.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.dosao do zakljucka zasto to cine.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna.opsuje i pruzaju se “dokazi”.Kod psihoze erotomanije.ambiciozna.Induktor je intelektualno superiornija osoba.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja.Kod psihoze ljubomore.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama.politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.rigidna.lako psihicki i fizicki umorljiva.3. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.skromna.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”.cesto netolerantna.benignog je toka. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.

skloni su nasilju.bipolarni afektivni poremecaj.perzistentni poremecaj rasplozenja.bekstvo ideja.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno.smanjene potrebe za spavanjem.akusticke halucinacije.manija bez psihoticnih simptoma. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje.telesne mase.teskoce u koncentraciji.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.ometanje ili upravljanje pacijentom.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.preterano trosenje novca.nastupi besa i agresivnosti.nerealnost 67 . AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda.rasejanost.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita.energije.depresivna epizoda.beznadeznosti i samoubilackim milsima.prati ga hiperaktivnost.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.Govor je metaforica.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.manija sa psihoticnim simptomima.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.izrazena potreba za socijalnim kontaktima.povecanje mentalne i telesne aktivnosti.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.nesanicama.U ovu grupu spadaju:hipomanija.motorni nemir.osecajem krivice.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma. 2. 2.padom interesovanja i koncentracije..povecana seksualna energija.radost.isticanje sopstvene velicine.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).usporenoscu. 1.naglasena pricljivost.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.. 1.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.rekurentni depresivni poremecaj.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost.nadmeno ali i prostacko ponasanje.nekriticno i neprimereno ponasanje.poremecaj paznje.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.bujica misli.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.depresivnog ili mesanog tipa.postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.ili u razmaku od nekoliko dana.vodje sekti.

2.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.seksualnih nastranosti. -Znaci i simptomi depresije: 1.bespomocnosti.gubitak zivotnog elana.osecaj bezvrednosti.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.Abraham istice znacaj ambivalencije.)emocionalni-depresivno raspolozenje.U depresiji gubitak je u nesvesnom.prestupa. 3.Misaoni tok je ubrzan.tetovirani.bekstvo ideja.)motivacioni-neodlucnost. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi).kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.planova.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.odlazak clana porodice.bogatstva i viskog porekla. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati.pesimizam.nerazumljive verbalne ekspresije.religiozna sumanutost.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni.Moze nastupiti manicna pomama.sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi.zlostavlja ja.grdi.promena radnog mesta.oboljenje osobe ili clana porodice.ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.tako da ego postaje objekat agresije super-ega.strahovanja.smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.voleti.anksioznost.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.tako da ga istovremeno mrzi i voli.nekontrolisano trosenje novca.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.razvod.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja..osecanje krivice.zapostavljaju licnu higijenu.bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi.ponizava.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene.ratnici.promiskuiteta.Gubitak moze biti i imaginaran.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.postoji igra reci. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo.smrt bliske osobe.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega..gubitak interesa.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.bezvoljnost. DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.svemoci.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.poglavice.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji.biti).uslova rada.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice. 68 .Nema sumanutih ideja i halucinacija.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti. -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.

aktivnosti.radosne..euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.oskudna misljenje.pesimizam.)vegetativni-nesanica.)Manicni tip:nepostojan.samostalan.suicidalne radnje.)spoljni izgled-zabrinut pokreti. 2.sklone sklapanju poznanstava..depresivne 4.Nasledje se smatra dosta znacajnim. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja.dobrih empatskih kapaciteta.)Melanholocni tip:istrajan.entuzijasta. 8.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih.placljivost.oskudni spontani 6.nekonvencionalan.samoubilacke misli. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.malaksalost.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.otezano misli..Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea).socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog.monoton usporen govor. sferi.sklone religioznim temama.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije. mimika.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.mastovit.ljubavi i picu).proganjanja.bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu.znacajno uticu na pojavu ove bolesti.postuje autoritete.u sferi zdravlja.Dejstvo razlicitih stresora.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima.a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum).pad efikasnosti.krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1.traumatskih dogadjaja.opstipacija.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.savetuju da ne zive.konvencionalan.)kognitivni-slaba koncentracija.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti. 3.)psihomotorni-usporenost.izbegava rizik. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost..gubitak telesne tezine.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.optuzuju.neoriginalan.monoideizam. 7..gubitak libida.neefikasnost.osecajan.smanjenog vitaliteta.dusevan. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo.savesne.dismenoreja.nemastovit.3.)Zajednicka obelezja:aktivan.sumanute ideje ekonomske 2.zakocenost.iscrpljenost.)sumanute ideje-u moralnoj propasti. 5.)somatski-gubitak energije.agitacija.greha.smanjeni nivo zatajivanje.). -Klinicka slika: 69 .profesionalno zatajivanje.vitalan.sklon riziku.)sociointegrativni-usamljivanje.galantan.gubitak apetita.pedantan.originalan.bespomocnost.introverziju.impotencija.jednostrano zainteresovan.bede. izraz lica.demoralisanost.razborit. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage.sposoban..visestruko zainteresovan.Depresivne osobe su:istrajne.bolovi.

)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.1.Moze se javiti i depresivni stupor.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom..Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.pa im se daju jake doze sedativa.bogatstva.nista ne traze.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc..Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo.Bolesnici satima sede.nesanice.Javljaju se slusne iluzije.puni zalbi.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom).U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo.kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).Distribucija paznje je nemoguca.reducirane mimike.Bolesnik je tuzan.Ovi bolesnici pate od nesanice.rigidni.Mena zivotnih radosti i uzivanja.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir..)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha..bekstvo ideja..Moze poceti i naglo posle depresivne faze.Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.pesimizam.smanjenog samopostovanja.psihomotorna hiperaktivnost.bolesnik je uzbudjen.Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.napeti.Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.Slican je neurotskoj depresiji.visokog porekla.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice.teskoce u koncentraciji..Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.Nagonske i voljne funkcije su snizene.seksualni nagon je razuzdan.optimisticne i kreativne.zastrasen.Tenacitet paznje skoro ne postoji.snizenog seksualnog nagona. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1. REAKTIVNA STANJA 70 ..Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.zabrinut.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu..aktivne i preduzimljive.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje. -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.govorljive su i duhovite.prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.depresivni.pacijenti su tmurni.povisen impuls za govorenjem.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.ekonomske propasti.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine. 2.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.Tipicna je bujica ideja. 2.trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.sozijalne kontakte.postojanju neizlecive bolesti.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte..skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija..

)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.imaju i odbrambenu funkciju.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume. b. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane. c.)Puerilizam-posle traume.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija.To je nesvesno begstvo u bolest.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom. 1.intoksacije.negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama. b.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije.bekstva.emocionalno nezrele.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.naglo pocinjanje.Razni stresni dogadjaji. a. mehanizam-dvojna 71 .Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost.gomilanje traumatskih dozivljaja.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda. a.prolongirana stanja napetosti.povreda najosetljivijeg dela licnosti.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”).)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.rekovalescencije.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno.ali nije poremecene svesti.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja. c.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama. d. 2.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.iznenadnost.

perverzni.promenljivog raspolozenja..oneiricne agitacijom.shvatanja i rasudjivanja.osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.krize narkomana.burnim panicnim manifestacijama.sindrom neirnih nogu.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika.nekad cak i u formi epileptickog napada.glukoze i vitamina.endokrina oboljenja.agitacijom.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa.deprivacija sna.kriminalci.traumatske povrede glave i mozga.infektivna oboljenja(encefalitis.grube uvrede..sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora. 1.Akutni delirijum pocinje naglo.velicine ili 72 .eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije.razdrazljiv. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).metabolicki poremecaji.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe.melanholicnim raspolozenjima.psihoaktivne supstance). -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru.cirkulatorni poremecaji u mozgu.razocaranja. vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija.reaguju anksioznoscu.epilepsija.Obolele osobe su neraspolozene.depresivnim. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja.bolovi u vratu.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.meningitis).dejstvo toksicnih supstanci(droga.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.vrtoglavice.izazivaju panicni strah kod bolesnika. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.gastrointenstinalne tegobe.sa iluzionim i halucinatornim fenomenima.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima.-Delikventi.zastrasen.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.najcesce nocu.kvalitativne izmene svesti.konfuzijom i stuporom.srcane smetnje.stupor.poremecaj pamcenja.intrakranijalni tumori.alkohol.

)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena.opazanja i paznje).U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja.endokrini. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.iritabilnost) i tesko propadanje licnosti.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.kao sto suovulacija. a.intrakranijalni tumori.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).ili 73 .misljenja.mozdane traume.Simptomi su konfuznodelirantni.sizoidna katatona ili paranoidna stanja..euforija. 3.neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini.posttraumatski.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga.postoperativni i nocni senilni delirijum.konflikt licnosti i socijalne sredine. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.kada je ona psihicki lako ranjiva.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.inteligencije.porodjaj.menstruacija.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva..nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.depresivno ili hipohondrijsko stanje.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja.depresivnosti.sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost. b.dojenje i involucija. 4.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.apatija.oplodjenje.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega.pracene intelektualnim propadanjem osoba.nekada cak i sumracnim stanjima.i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.emocionalni poremecaji(depresija.alkoholni.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene.sa samoubilackim idejama.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije. vrsta 2.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.infektivna oboljenja.depresivno paranoidni.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno.

Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna.trazenje zastite bezanjem u bolest.neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.From.Neuroticna licnost se ponasa kruto.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.ostavlja traumatske oziljke.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.neurostski karakter i neurotski manevri: 1. 2.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane.pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.ona ce neuroticno reagovati.Losa emocionalana atmosfera u porodici.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.. 74 . -Opisuju se neurotiski simptomi.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva.rigidno.Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.ugrozavajuca.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti.defektna ili razorena porodica.ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje. -Teorije o nastanku neuroza: 1.a neurotske crte licnosti su prenaglasene.sumanutog) izmedju sebe i realnosti..kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.zatim pregentialne fiksacije libida.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.nepodnosljiva ili frustrirajuca.Ako je ta realnost neprijateljska. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca.sebe i spoljasnjeg sveta.da nije voljeno. 3.zbog neelasticnih moralnih nazora.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja. 2.

Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.)aktuelene neuroze:neuroza straha.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.)psihoneuroze: a.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.)transferene neuroze:histerija.situacije i funkcije.Bojazan je nerealna ili neadekvatna.fobije.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.)mesane neuroze 4.neurastenija.)narcisticke neuroze:psihoze c.prisilna neuroza b. 75 .)konverzivne neuroze(histerija) 3.)neuroze straha 2.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.neurotski karakter 3.)fobicne neuroze 4.)fobicni anksiozni poremecaji 2.hipohondrija.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.)neurastenije 7. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume.)drugi anksiozni poremecaji 3.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.)depresivne neuroze i reakcije 6.)psihosomatska oboljenja 8.ideje.traumatske neuroze.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.)druge regresivne neuroze:perverzije.3.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.fenomenologiju i empirijska iskustva.)somatomorfni poremecaji 6. 2.

derealizacija.od prostora.Moze doci i do napada panike.smrti bliskih i dragih osoba.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja.ulice i trgovi.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.srcane smetnje.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija.od velikih i malih zivotinja.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata..od povrede i bolesti.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.zavisne.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet.vec nesvesno omrznutog roditelja.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom..trudnoce rodjenje deteta.pozorsite.To su:stidljive.straha velikog intenziteta..koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti. -Dominiraju:strah od gubitka svesti.znojenje.drhtanje.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.mase..ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja.nesigurne. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.prirodnih pojava.depersonalizacija.situacija.na simbolicke situacije i objekte.od objekata i predmeta.od kontakta.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika. -Uzrocni faktori-bolest.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.preosetljive.ubrzani srcani ritam. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.depresija.eticki prihvatljive sadrzaje.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.bioskop.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.Zbog neuspesnog potiskivanja.nesvestice.sa dominirajucim strahom od kastracije..plasljive. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.otezano disanje.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.tj na spoljasnji objekat ili situaciju.na moralno.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja.na ulici ili nekom drugom mestu.koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa.prepricavanjima.lupanje srca.strah od zivotne ugrozenosti.muka osecanje gusenja..porodicne nesrece.odnosno anksioznom histerijom..Izlazci iz kuce svedeni su na 76 .-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.povracanje.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti..gubitak kontrole na mokrenjem i crevima.sa depresijom.

od dobijanja inekcija.drhtanje.groma.ostavljeni.osecanje da su kritikovani.prolazak kroz tunel. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.od pogleda. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.strahom od ljudi(antropofobija).znojenje. -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije.socijalne fobije od javnog nastupa.let avionom.posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima.bezanje u porodicni bunker.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.i drugi obrazci socijalne stidljivosti.socijalne fobije od gubitka kontrole. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.Zbog anksioznosti fobicar je napet. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara.od odredjenih situacija(koriscenje lifta.kaznama i proganjanjima.Blizina kuce.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.strah od emocionalnog vezivanja.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid..od ispita.nekomunikativne.Retki su napadi panike.mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara.) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.izbegavanje socijalnih interakcija.stidom i strahom.od prirodnih sila i okolnosti(od oluje.strahom od gubitka svesti..telefon i lekovi u dzepu. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija.nastupa.macke.strah da se ne izgovori neka glupost.strah od povracanja pred drugim ljudima.ismejavani.sitne zivotinje).Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela.javni saobracaj).strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja.fobicar je bespomocan.nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja.minimum. 77 .vode.od gubitka kontrole sfinktera..Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije.susret sa osobama drugogo pola.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija.profesionalnih i drugih aktivnosti. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.od medicinskih i stomatoloskih intervencija..grmljavine.ponizavani.preosetljive.taksi.kritike.Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca.crvenjenje.zatvorenog prostora(klaustofobija).gledanja krvi i rana.visine).nesigurne.socijalna izolacija.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.zadrzavanja u malim grupama.

Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba.osecaj gusenja.preplavljujucom strepnjom.nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.a traje majmanje jos nekoliko minuta.bolest ili smrt voljene osobe. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim.nesigurne su.Osobe su u psihickom i motornom nemiru.Strah od smrti je intenzivan.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.izlaganje opasnostima.strasljivim. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.zabrinutoscu.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja.topli ili hladni talasi.drhtanje.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.znijenje.Osobe su napete.smrt clana porodice.socijalnih fobija.gresnosti ili nekog gubitka.somatski i vegetativni simptomi.uznemirene.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.zatim nagli pocetak.”slobodno lebdecim”.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.”umrece”).demoralisane.razne vrste stresova.Pacijent izbegava aktivnost.kognitivni.kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.hronicni stres..dozivljaj krivice.razdrazljive.obamrlost.hronicnim. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .teska bolest.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.napetim iscekivanjem buducih dogadjaja.simbolicko znacenje.agitirane ili u stuporu.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.interpersonalni konflikti.bol u grudima.otezano disanje.lupanje srca.snazan.intenzivnim.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.razvod.alkoholizma. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti.simptomi u grudnom kosu i trbuhu. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.osecaj peckanja.sa teskocama koncentracije i spavanja.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.onesposobljujuci strah od narednih napada..strahom.

simbolicna vrednost novca.kao i nesvesnog osecanja krivice.pravda-nepravda.nemastovitost.mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.rigidnost ponasanja.. 4.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva.ritualima.opsednutost brojanjem.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.moze dovesti do osecanja krivice. 79 .)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.djavolu..pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali).podmetanje pozara.)opsesije i sumnje(o sebi.izolovanost. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.sumnja u sve i svasta.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta.sumljicavost.strah od izgovaranja bestidnih reci.koja tad predstavlja simbolicku odbranu. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.Postoje i kompulzije:ciscenja.ponistavanje.) 2. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno.sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem.. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost.pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.morlana ispravnost. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija.sizoidnost.moralne krize.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje.samoubistvo. 5.preterana cistoca i urednost.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma.teskoce u napustanju objekta.tvrdicluk.moralna skrupuloznost).izbegavanja.strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.sklonost proveravanju.ljubavmrznja.bezocno ponasanje.reaktivna formacija).)opsesivno-kompulsivna postupcima.skaradnih reci.kulturoloske faktore.strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.”kucanje u drvo”.bogu.sporosti u izvrsavanju poslova.pasivnost.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.odbrana od izrazavanja tih teznji.kaznjavajuci superego.cednost-porok.mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva.hipermotivnost. -Klinicka slika-opisuju se: 1.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku.preteranom redu i urednosti.proveravanja.svetu.-Prisilne neuroze dele se na: 1.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”.strah od gubitka kontrole na javnom mestu).prljavstina.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2.moralna rigidnost i asketizam.odredjene crte licnosti i razni stresori.gde se preplicu cistoca-prljavstina.mesovite opsesivne misli..)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.perfekcionizam.sitnicavost.stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija.

gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.a disocijativni naglo.odnosno konverzivna neuroza.luta po telu i izaziva razne simptome.histericne crte licnosti.a simptomi su zlodela “necastivog”.tada je u pitanju konverzija.sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.porodicne bolesti i nesrece.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.kada osoba 80 . godine zivota.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”.dok psihoticna.u genezi konverzivnih simptoma.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.ali i posle 25.Terapija je duga i teska.koji su ranije nazivani histerija.u doba Hipokrata i Galena. godine.ali i istovremeno do osecaja krivice.sumanuta osoba. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.histericna osoba nije zabrinuta. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15. i 20.nekada sa erotskom simbolikom.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.smrt u porodici. -Kleptomanija-predstavlja prisilu.promiskuiteta i seksualnih devijacija.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.psihosocijalni stres. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.Osobe zenskog pola .Naziv histerija potice od Hipokrata.a postoje i mazohisticki izbori. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice.Konverzivni simptomi pocinju tiho.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi.verujuci da joj se to natura spolja.cesto izazivaju neurotske reakcije.cesto neodoljivu.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.cija materica.jer je svestan da one poticu od njega.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.Prednost je data terminu disocijativno.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom.Kada se konflikt transformise u simptom.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta.Nekad evoluiraju u psihoze.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati.zeljna deteta.moze impuls i realizovati.zloupotrebe i zavisnosti od droga.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.nikada ne realizuje. -Histerija je bila poznata jos u starom veku.

a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.bogom.U takvom stanju osoba luta ili bezi.zlim duhovima.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.Gode im divljenja.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja).angazovana u transu.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja).Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao.a moguce je i violetno ponasanje.odsustvo akcija.. 4.Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).osoba je “obuzeta” nekom silom. 3.koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.pada na zemlju.u koje se isto tako brzo razocaravaju.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj.Mogu se pojaviti tikovi.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete.Pacijent nepomicno sedi ili lezi.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).Ne oseca bol.vazne.jeca.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.preuzima drugi identitet. 2.luckasti.pa menjaju partnere.zive hraneci se fantrazijama.Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.parazitarnih.smrt drage osobe).puno teatralnosti.pricama.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.u prisustvu publike.koji se po pravilu odvija teatralno.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.Postupci su cesto detinjasti.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.sa grcevima i jezom.U protivnom to bi bila simulacija.Osoba vice.Moze biti i ushicena.pa cesto dobija karakter karikaturalnog.Oni koketiraju.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.Pacijent je potpuno nepomican. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan. 6.neobuzdano igra i peva.dezorijentisana.iskolacenih je ociju.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.Mogu da ispolje psihogene amnezije.a cesto su frigidne.Osoba je poremecene svesti.Moze ispoljavati zabrinutost.impotentne.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.negativistican je.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.a patoloskih refleksa nema.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”.Zaboravlja predhodni identitet.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih.emocionalno nezrelo.cenjene.Njihovo ponasanje je infantilno..)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.znake patnje ali moze biti i mirna.odbija hranu.dok su im fizioloski refleksi ocuvani.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.laskanja.apatija i mirnoca.a postoji i poremecaj percepcije okoline.Amnezija 81 . 5.place.Osoba je zbunjena.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.

uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.”Bolesni” pribegavaju histericnom.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod.na telesni simptom. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija. 7.povracanje. 8.dijarea..Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.frigidnost.Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou.ruzan nos.ukoliko je ima delimicna je..Izbor organa je simbolican.gubitak ranijeg socijalnog statusa.Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji..gusenja slicna asmaticnim napadima.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.impotencija.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.klinicka slika lici na fobiju.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah. 2.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos.anoreksija.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.po cemu se i opisuje fenomen “carapa”.Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”. 82 ..Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo.Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.teatralnom ponasanju. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.klempave usi..muka. 1.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja.).smetnje gutanja(knedla u grlu).neuspesna profesionalna karijera.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom..koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija.poremecaji menstruacija..a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.cesto mokrenje.”rukavica”.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).”slema”.bolest i smrt u porodici.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.lece se psihoterapijom i sedativima..hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima.

Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi).integracija i spajanje sa iskustvom.karakteristike figure i pozadine. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.znanje.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama..slicnosti. OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje..Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.iskustvo. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.gde se vrsi njihova obrada.3.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine.motivacija.potrebe.jedinstvene opazaje 4.dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak.motivacija.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo.. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci...)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno..Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi.potrebe.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta.ocekivanja.). -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.Delovanjem drazi na receptore culnih organa. 3. -Na opazanje uticu:iskustvo.razumevanja onoga sto je opazeno.emocije.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.. 83 .Odrastao covek koji poseduje iskustvo.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine.emocije. -Apercepcija-je proces shvatanja.Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta..Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja..skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta. -Oset(osecaj.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.javljaju se dvostruke ili visestruke slike.iskustvo.simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2.Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno.Opazaj se odnosi na celinu predmeta.hladno.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1.Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci).dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga.na osnovu predhodnog iskustva.zelje.Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja..okolina i boja predmeta.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka). -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.tvrdo.gorko.te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.

svetlosne utiske uoblici u simbole.Ako je ona ispod odredjene granice.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer..pokret se ne zapaza.)ostecenja cula. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1. 4.pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 .oduzetosti jedne polovine tela).moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila).Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka.Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.ili su one unistene.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc.zatvorenih ociju. 2.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1.)agnozije 2.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava.).Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost..)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3.pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja. -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.glas svojih najblizih.nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja. 3. 1.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.cvrkut ptica.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju. 5.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.pokret se ne opaza.Postoje agnozije svih cula.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.)iluzije 3.

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.na osnovu socijalnih informacija. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.To su nivo:bioloskog.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja.pa i psihicki poremecaji.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.konstitucijom.vise nego drugi organski sistemi.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu.odnosno akcije.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.mozak.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.Ukoliko nema takvih informacija.

-Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga.a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.misljenje).medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.serotonergicki). -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije.nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin). -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture.vec su odredjeni svojom funkcijom.preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja).Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija).morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja. 2. -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije. 89 . -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja.ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.prema odredjenom programu.procene mogucih vrednosti(inteligencija.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono.primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.nadrazaji kao fizicki korelati informacija. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje). -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije.Zahvaljujuci nadrazljivosti. -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki.-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.serotonergicka averzivne.

Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor.secanja.prva upotreba orudja.pomocu kojih dete analizira stvarnost. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza. b.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan.reprezentovano. 3.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore.trazenje skrivenih predmeta.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja..Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova.Motivi.pojmovi. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.osecanja.simboli.apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.a.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja..Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka.govor ne utice na misljenje.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.predstave.postoji period senzomotorne inteligencije.Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse.funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.pojmovi.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka. U procesu misljenja koriste se opazanja.Sada misljenje postaje govorno.a govor postaje intelektualan.a dete ce 90 .Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.Pre tog perioda.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK).Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.

2.tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.datih premisa.oni se odnose na skup nekih predmeta.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.recima.inkubacija.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7..)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.razlikovanje.rec je o produktivnom misljenju. 6.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.Srece se kod male dece.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 . -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.apstrakcija i sinteza.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza.originalnih resenja i pronalazaka.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija).)Deduktivno-na osnovu opstih osobina.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima. 3.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.proveravanje(verifikacija) 5.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka.znacima.nove veze izmedju objekata ili nove istine..pojmu ruza).stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom.naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.Pojmovi predstavljaju uopstavanja. 2. 4.dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.neuroticara i psihoticara.)kreativno misljenje-dolazi se do novih.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama.primitivnog coveka. 11.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9.dolazimo do opstih pravilnosti).rasclanjavanje.uporedjivanje.osobina ili pojava. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja. VRSTE MISLJENJA 1.iluminacija(inspiracija).Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski).)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.

3.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).Recenice su gramaticki korektne.kidanja asocijacija.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju. 11.sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.Opisana je kod sizofrenije.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu. 10.usporenost ideacije.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta.”lepljivih” epilepticara. 12.sveta.zeljama. 2. 12.demencije.verbalizacija sa kovitlacom ideja.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima.jer ne bi mogao da opstane.)sumanute ideje 92 . POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil.manicnih i dementnih bolesnika.potpuno nov jezik. 8.mnogih sufiksa.stvaranjem neologizama.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko.sto se naziva logoreja.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe.onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.zagonetnost i praznine u sintaksi.strahovima. 6.Mogu se javit neologizmi.bizarnih i stereotipnih fraza. 1. Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.Logoreja je brza.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.potrebama.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija. 7.uzurbana.tece sporo.poznat je kao bradilalija. 9.bez smisla a povezanih u vidu besede.a paznja mu je hipervigilna. 4.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica.Pacijent je pun sporednih asocijacija. 5.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).

-Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.opste.iako logicni po formi.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.bolesnici traze izvesnu povezanost.a svi izvedeni zakljucci.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno. 93 .a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.culnih obmana. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja..)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati..)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom. -Podela prema strukturi: 1.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.uverenja o gresnosti.su ipak bolesni.osecanja krivice.dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti. 2. 4.osecanja krivice.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.identifikacijom sa bogom. Razlikuju se: 1.Kod nesistematske sumanutosti.neznanja ili primitivnosti.2.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok.nelogicne. 2.u njih subjekt nepokolebljivo veruje.iscekuje.neprotivurecnu povezanost.potresnih dozivljaja.)precenjene ideje 3.halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje.gde je osnovni sud bolestan.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne.ideje o bozanskom uzdizanju.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu. 3.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.nesistematizovane.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1.mobilne.

)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti). 5. 2. Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.besmrtnosti.sa najblizim rodjacima.fizicke snage.proganjaju.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija.sve se odnosi na njega. 11.tajno je snima i prati.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju.da je zaboravio ili da mu se ucinilo.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava.zivotinjama.lepote.nicega.).dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”)..hipohondrijske ideje..Pacijent je u centru paznje.netrpeljivu od koje je proganjana.Tu spadaju i “profesionalne deformacije”. 4.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne.gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu. Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).nemaju unutrasnje organe.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 .da postoji zavera protiv njega.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.pevaju mu poznate peseme..neunistivosti.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost. 3.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).pronalazastvatelepatske moci.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom.a mogu reagovati i kontranapadima.od vrste bolesti.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.samooptuzivanja.. 8.pretnjama.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja. 9.osvetom.iznemoglim starcima.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”).Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem.oholosti.U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.ideje materijalne i socijalne propasti.Osoba se nalazi u stanju euforije.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli. 7.visokog porekla. 6.nestabilne apsurdne. 1...a proverava je kontrolisuci joj garderobu.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika.bolesnici nemaju nigse nikoga. 10.

Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima).aritmeticka.struktura licnosti..)sposobnost apstraktnog misljenja. -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.)shvatanje. -Spirman inteligenciju definise kao: 1. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.neposredno pamcenje.).razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.imena..prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima). 1.nalazenje pravila. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva).Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati.socijalno-psiholoski uslovi itd.razumeti.jezicke sposobnosti.uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.mehanicka.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.koja znaci shvatiti.muzicka.moralnim kodeksom osobe.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere..Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora). -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.. -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika.psiholoska.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama.Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija.koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija.)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.posedovanje opstih znanja.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.

Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada.7% 3.razumevanje verbalno izrazenog materijala.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2.)bistri-normalni-IQ=111-119.spacijalni.procenat 16.)prosecni-IQ=91-110.faktor rezonovanja.)defektni-IQ=65 i manje.)veoma superiorni-IQ=128 i preko. -Postoje razni testovi inteligencije.)imbecili(20-50) 7.stadijum formalnih operacija. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.)intelektualno tupe(80-90) 5.individualne i grupne.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.stadijum konkretnih operacija.faktor memorije.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.preoperacionalni stadijum.procenat 6.procenat 2.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece.2% -Pored ove klasifikacije.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija.procenat 2.reci(bogatstvo recnika).)osobe visoke inteligencije(119-120) 3. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.)debili(50-80) 6.1% 4.2% 2. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .1% 6. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.procenat 6.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.7% 7.procenat 50% 5.procenat 16.)granicni-IQ=66-79.)tupi-normalni-IQ=80-90.)superiorni-IQ=120-127.Oni se neverbalne(manipulativne).perceptivni faktor.numericki faktor.

odrzavanje higijene. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.ali se retko osamostaljuju.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam.Nemaju radnih navika.ostecen sluh.skloni seskualnim perverzijama.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota.umerene.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.sposobni su za mnoge poslove(prakticne).teske.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.imbecili i idioti.dobrocudni.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi.epilepsija.poremecen oblik glave i nosa. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.poslusni.autizam.pa se najcesce smestaju u specijalne domove.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.razvojni poremecaji. POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje. 97 .Cesti su poremecaji u razvoju.kontrola sfinktera).emocionalno tupi ili veseli.brinu o sebi(ishrana.plasljivi.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih. retardacije se dele 1.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.govornih.duboke.Bebili mogu biti poslusni.neuroloska i telesna ostecenja.odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.To su emocionalne nezrele osobe(debili).druge i nespecifikovane retardacije.Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.Mogu ovladati citanje i pisanjem.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.Oni su usporeni.nekomunikativni.epilepsija.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze. 2.motornih i socijalnih sposobnosti.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.Imaju teskoce u citanju i pisanju.

kose oci.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija.zapaljenje mozga. 4.Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog.duboka oligofrenija.infektivne bolesti majke i ploda.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.Starost koja pocinje oko 70.duboka mentalna subnormalnost. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda. 2.biohemijski i endokrini poremecaji.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.vida.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja.mikrocefalicna glava. 2.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).epilepsija.3.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja. -Demencije se mogu podeliti na:globalne.porodjajne traume.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.U izgledu dominira. 3.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu. -Uzroci oligofrenije-nasledje. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.Organska etiologija je dominantna.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije. 1. 98 .razvojni poremecaji i autizam.a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.Postoji testast otok koze.kreativnog misljenja. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.Ranije steceno znanje nestaje.ispustaju zivotinjske krike.ostecenja sluha.logickog rasudjivanja.lakunarne i sizofrene.veliki jezik koji je van duplje.velike ili izrazito male glave.shvatanja bitnog.dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.Mali broj osoba oboli od senilne demecije. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije.Malog su rasta.

.na primer) ili.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja.na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.glupo(pogresno racunaju. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.-Pseudodemencija-jedna od zastitinih..)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.ili polnih hromozoma.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.psiholoske i socijalne stimuluse.odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.zdravlje.).).dusevni poremecaji se ne nasledjuju.Malformacije u gradji lobanje i mozga.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja.Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja.a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja..gubitak voljenog objekta.neznaju kloliko imaju godina.labilne i nesigurne licnosti.depresija.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.kao teski dusevni bolesnici.primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).izazivaju mentalne poremecaje.Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje. 99 . 2. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.psihopatske i emocionalno nezrele licnosti..Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice.pak psihogeni faktori(strah.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama.tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen.

Tumori mozga.subkulture.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja.proteina.nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja.kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.-Razvojne interakcije: 1.lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja.kao i psihickih poremecaja.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.emigracije. organski psihosindrom. -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe. 6.)Poremecaji metabolizma-(lipida.mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.ratovi.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost.kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema.).Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv. 7.hipertermija).katastrofe.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.gubitak vrednosnih orijentacija.lose ishrane.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije.bezvlasce. 5.ili fizicki(mehanicke traume mozga).dolazak u bolnicu(hospitalizacija).glicida.degenerativne bolesti).socijalana dezorganizacija.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma.antikulture.elementarnih i drugih nepogoda.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi.kao i mentalnih poremecaja.dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom.neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).)Bakterijeske infekcije i toksini. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).prelazak iz seoske u gradsku sredinu. 100 .znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije. 3. 2..virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom.meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.. 4.gubitak partnera.Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.

Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi. KULTURNI CINIOCI 1.-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije). 2.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah. 5.oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.)Kulturno shvatanje seksualnosti.oliceni u savesti.osecanju krivice i greha. 3.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju. -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji.)Kultura odredjuje obrazac. 4. 101 .)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi.