P. 1
Psihopatologija skripta

Psihopatologija skripta

|Views: 3,009|Likes:
Published by Aleksandra Tasic

More info:

Published by: Aleksandra Tasic on Jan 18, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/02/2013

pdf

text

original

Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar.bihejvioralne terapije.Postavio je nozoloski koncept o psihozama.Alfred Adler(individualna psihologija).otkrivanje mehanizama odbrane.prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.Vilhelm Rajh i drugi.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza.gestalt.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik.telesne.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot.Erih From.Izdaje svoju monografiju demntio praecox. Adolf Majer-svajcarski psihijatar.Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski.organodinamski.Frojd se bavio neurozama(histerijima..usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.psihodinamski.Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.).Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.psihobioloski.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja.postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.organoterapijske(konvulzivna..psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).anksioznim neurozama.isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja.insulinska.cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer.egzistencijalni.koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije. Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi.. Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.centralnog nervnog sistema.. 4 .Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet. Franko Bazalja-italijan.prislinom neurozom.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci..tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.Isticao je znacaj klinickih posmatranja.psihoseksualnog razvoja..Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.G.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta).Jung(analiticka psihologija). Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.psiholoskih eksperimenata.tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.odvojio paranoidna stanja od paranoje.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije.).Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma. Martin Sarko francuski psihijatar. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni.Opisuje primarne simptome sizofrenije.metod slobodnih asocijacija.Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.

imati odnos sa objektom (roditelji – primarno. ali biti dovoljno separiran. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. Revolucija u terapiji. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 .a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima. psihijatrijskog. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat. sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr.koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost. Vaznije je imati svest o sebi. transkulturnog.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika.osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste. kad pocinje dusevna bolest..To je takozvana treca revolucija u psihijatriji. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. rizik da se poremecaj jednog dana vrati). Nije sustina da se radom nadomeste praznine.atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca. socioloskog. – Palmoticeva u centru grada).endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika. XX veka) gde su otkriveni medikamenti.otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate.. posao). pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce. filozofskog.anksiolitika i hipnotika. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1.a povecanje kod manije). Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog. osptemedinciskog. sta je psiholoski poremecaj. Revolucija u dijagnostici. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. Opasno je sve podvoditi pod normalno.. stanovista – kako god da ga posmatramo. tesko je definisati normalnost. postavio je pitanje sta je to normalnost. kako odrediti granicu.Zatim sledi pronalazak antidepresiva.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)). da se donosi misljenje o nekome (npr. ko je bolestan.. Pokret socijalne psihijatrije. god. Potrebno je dovoljno voleti. oni su normalni. medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju. Bitno je da svako bude svoj. da li 2. prijatelji. nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963.

5. postoje ljudi koji su hendikepirani. posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. Postoje predispozicije.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani. Ovde je patologija napolju. 2. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. Potrebno je da imamo svest o sebi. 6. Leng. postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3. Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. odrediti normalnost. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici. ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. Komunalna psihijatrija –.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu). ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot). ne unutra. Klinicka bolest je vidljiva. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). Mozemo da se vratimo u normalu.Homosexualci odstupaju od normale. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. Putem testova moze se utvrditi tj. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. 4. 6 . Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost. krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju. da ih leci drustvo. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd). Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. da bi razumeli kako funkcionisemo. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija).bracna savetovalista (npr. Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. ako ne znamo kontekst neke pojave. vec da zive u svojoj sredini. jer su bili politicki protivnici. Testovi licnosti. Kuper. postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova. ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost.

koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti). -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat.)Ko je dusevno bolestan? 3.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”.nezavisnost.Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog.obicaji.sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi.sposobnost da se dozivi realnost.3.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti).Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.samopostovanje).nacinu zivota i normama drustva.klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini.patofizioloske mehanizme bolesti.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski.Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.psiholoski i socijalni faktori.socijalnih i psiholoskih varijabli).)Kada dusevna bolest pocinje? 2.dusevnog i socijalnog blagostanja.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge.Drustvene strukture. NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih. 4. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .

To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri).vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti. 8 . 2.patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske.droge.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze).hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti.Takodje dusevno bolesno.osecanjima itdnudi.psihogene i konstitucionalne.U grupi endogenih poremecaja.). lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno.encefalitis.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1. ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija.odnosno simpotamotoloske.profesionalne.id) i spoljnje sredine 3.. 2.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase.druge ljude i drustvenu zajednicu.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego.socijalne itd-potencijale i mogucnosti.oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze. -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost.ponasanjem.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske.super ego.alkoholizam.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama.sposobnosti resavanja konflikta. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.mislju.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama..stabilnog karaktera.pojedinacne.

To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema.bolesti zavisnosti(alkoholizam. rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe).Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.iskrivljen dozivljaj stvarnosti.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti.) na osnovu ishoda.anoreksija. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima..upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika. -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie.)na osnovu klinicke slike 3. 3. 4.njen opis.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti.onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.poremecaji ponasanja.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2.droga). ne moze se za nesto reci da je simptom.gubitak granica ja.. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.. 2.oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova.)psihoze 3. -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga. 9 . -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1.povlacenje.)neuroze 2.ili veoma slicno reaguju na istu terapiju.poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema.4. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina..povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).

socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a..koliko dugo moraju biti izrazeni. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova. kontext – unutar i oko pacijenta.. americkog je tipa. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize.. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup. 3. sta strah.) 5.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. zasto. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. Cesce se koristi.takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. 1. moraju biti u nekoj bolesti. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. Bitna je statisticka analiza. opisujuci pojavu. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2. nespecifikovana) delirijumi (alkohol. vaskularna. a kontekst je zanemaren. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome.U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. PTSD.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja. 5. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja. koristi je cela 2. kako. ICD 10 – ona je i deskriptivna. ali je iscepkan i velika je nomenklatura. droga) 2. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2. 3. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji.. kada je nastao problem b. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne). bulimija) 10 .-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja. a mogu je koristiti i istrazivaci.

tuga.sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. mora dobiti potpuno poverenje. ako se nije vezalo).). Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite.. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo. Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse. Intervju: . a paranoje tek kasnije. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca). . osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu.stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja.. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1.). cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva... poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. vise mislimo nego sto mozemo.Dobijanje osnovnih podataka. prihvatanje. 11 . – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. sa pacijentom drugo. onda to postaju pravi poremecaji. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. devijantno manifestovanje. depresivnost pri odvajanju). separacioni problemi. problem adaptacije. intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko). povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima. poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja.. sta vam rade roditelji. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. . – afektivne i shizofrene. koje ste dete po redu – ako je prvo. a ako se ne seca. 17 god. onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika.Osnovni podaci iz ranog detinjstva. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti. tj. XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju.Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako. a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. da li je bilo dece pre vas. socijalizacije.

ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji. Ako pacijent odbija razgovor.. Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen.pocetak poremecaja.propusta da kaze ili sistematski izbegava.da probudi njegovo poverenje.- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh.. odnosi na poslu.lekar treba da pokaze razumevanje za njih. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose.) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min.. 12 . Kod pacijenata sa sumanutim idejama. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr.ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava. zadovoljstvo na poslu. sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije.dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran.tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom. 2.neuroloski i psihicki status pacijenta.jer ako je nametljiv.ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno.)..Pacijenta treba pustiti da govori..)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu. raste intelektulno postignuce.a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje. izbor zanimanja od ranog detinjstva).njegov tok. pa ako se sputava..) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna. da li je postignut prosek. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec. kad je pacijent posao u skolu. mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti.pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske.agresivan.socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti. mogu postojati razvojne disharmonije: npr. ali je ipak vazna).uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno). Izbor partnera uvek dosta govori o nekome. Pitati za posebna interesovanja. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost).. Medjutim.Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski..

boja koze.opsta emocionalana atmosfera u porordici.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.navike.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja. 7.sistem vrednosti. b..nagoni.afekti.njihovo zanimanje.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca.poznanika.suseda.neuroloski nalaz(ispadi motornih.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih.starost.nacin resavanja konflikta.usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima..prepoznavanja(rekognicija)..posebno presenilne demencija.) reprodukovanja. -Prema Secenovu.puls. e.odbrambeni mehanizmi.misljenje.psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta...Tragovi pamcenja su novi putevi. 4.uhranjenost.odnosi medju roditeljima.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu.) c.nove asocijativne veze.vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”.seksualnost i brak.reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu).arterijski pritisak. ponovo dovedemo u svest.) zadrzavanje upamcenog 2.hipnografija.podaci od pacijentove rodbine.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.stanje svesti..3.na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom.)Pomocne dijagnosticke metode: a.interesovanja.vojni rok.testovi i inventari licnosti(MMPI.psihomotorni razvoj. -W.skolska iskustva.brace.somatosenzorna encelografija.).DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.devijantne osobe.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa.sestara...senzitivnih funkcija.) 3..kasnija skolovanja.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 .poligrafija. tj.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima. 8.voljapamcenje.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi). 6.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika.koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1.zanimanje.. f.skale procene.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke.ekstrapiramidalni i cerebralni znaci).oca. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju...oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu.ubice.Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.premorbidna licnost:karakter..inteligencija. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.cudaci.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja. 5.projektivne tehnike(TAT.Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.paznja.). d.)Sadasnji nalaz-konstitucija.percepcija.maljavost.Mentalno poremecene.samoubice u blizoj i daljoj porodici.Rorsahov test).)neurofizioloske metode-EEG. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem).)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale..

koja se nalazi u neuronima. 6.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja.dolazi do njihovog gasenja. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz). -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1.Negativni 14 .od fizickog stanja organizma.)percepcija(opazanje) 2. 2.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1. 5. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora.traga.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja.)rekognicija.od prostornog grupisanja objekata.od paznje.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona. -Vrste pamcenja: 1. 2. 4.obuhvata:registrovanje..)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija.) 4.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama.Engram je neka vrsta otiska drazi. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima).Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.talamus.emocija.od brzine citanja ili ritma izlaganja..bazalne ganglije.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani.urezivanja kao na gramofonskoj ploci. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao).kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja. 3. 2.odnosno grafickim simbolima.mamilarna tela i Amonov rog.To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje.zadrzavanje i prizivanje informacija.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue.)apercepcija-shvatanje opazenog 3.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1.od trajanja culnih utisaka.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.interesovanja..Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja.mozdano stablo.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum.balet. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama..poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer. 2.koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura.motivacije. 3.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

bitan pokazatelj za patolosko stanje. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. ali pokazujemo kroz ponasanje.. - nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji. To je indikator postojanja odredjenih problema.motiv saznanja .. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste.) b. To je rizicna grupa jer. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije.motiv za polozajem u drustvu . Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”.. nagon za odrzanjem vrste a. nagon za ishranom zedj. naciju. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima ..motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1. glad 2. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. iskustvo. Cesto imaju i strah od narednog dana.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje. - II. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc.Starije je. To je energija tela. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido..) . To je deo nagona u energetskom smislu. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno. Nekad ne mozemo da verbalizujemo.pedofilija. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama. neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje. snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. nagoni za samoodrzanjem a. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava.Libido je energija seksualnog nagona. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije.)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije. Ne mora svaki suicid da bude realizovan. Ogroman energetski deo se investira.nekrofilija. sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd.. suicid – realizovan cin 18 .

traje kratko i naglo prolazi. Postoji i strah od sexualnosti.Kod aktivnog samoubistva osoba.Iako traze smrt. Dijeta je nezadovoljstvo telom.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. shizofrenicari se iskasape. Oni koji ne jedu.koji mogu i tragicno da se zavrse.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom).To su najcesce:dementne osobe. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao.epilepticari.sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala. bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv. bulimija Oni koji mnogo jedu. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. Muskarci se cesce upucaju. a nije smanjena potreba za hranom. shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita. Terapeut mora da cuje pacijenta.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva). Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena).Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste. U depresijama. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida. inteligentne.sama sebi oduzima zivot. To je ozbiljna bolest.ali bez svesne zelje za samounistenjem. a zene se cesce obese.ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu. kad vec imaju malo snage. 19 .lueticari.sumanutih ideja. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije. Npr.pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu. Medjutim. smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. -Kod neuroticnih.mrsavljenje. Proredjuje se poseta. Rasel b. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija. Imaju strah od zivljenja samostalno.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta).gde je egzekutor druga osoba. Apel za pomoc – kao zavrsna faza.neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena.pa je samoubistvo “samo formalnost”. ali imaju ideje. ostaje se u kontaktu. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. kad pocnu da izlaze iz depresije.postoji sklonost samopovredjivanju.koji naglo nastaje.depresivnih ideja gresnosti i krivice.najcesce depresivnih osoba. Ne smeju da se opuste. pred kraj teske depresije.

picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane. gubitak menstruacije (kod zena) 2. Kada se jedu delovi mrtvog tela. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. One ne umiru zbog gubitka tezine. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. Cesto je kod mladih. a ono sto pojedu povracaju. Oni koji imaju anoreksiju. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije. Moze cak da ugrozi i zivot. gube se tecnost. vec zbog gore navedenog. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. kad srcani misic moze da se zaustavi. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti. 2. onda se gubi Ka. Pri gubitku telesne mase. Ako je praceno povracanjem. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). a krenu da odrzavaju liniju.ili su znak teske dusevne bolesti. pa mnogo jedu. ali se ostvaruje malo drugacije.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). estradiol – masna kiselina) & proteini. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3. impotencija – muskarci (nema erekcije. 5. trudnoca 1.Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije.

Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe).. nacin dozivljavanja okoline. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa.Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola. zatvor.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska.Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1.) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu.. roze garderoba – suprotan pristup roditelja. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari. pa samim tim uvek imaju individualnu boju.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji. subjektivan. Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 .Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu. ili vire ili se pokazuju. To ima i kod dece – to su koreni patologije.). potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu. ali i nas samih.. pozoristu.. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo). devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu. -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola...a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu. pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima. 2. bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav. EMOCIJE Emocije su specifican. homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”..kastraciji pravljenju vaginalne proteze.Transvestit ne zeli da promeni pol. metatropizam – postoji heterosexualni odnos. nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto). zatvor.. Ne mogu da prevazidju najranije uzraste.

varenje.nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3.kajanje.tuga.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.ljubomora.koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti.disanje). sram. RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.mrznja.Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).strah) 2.prezir) 5. KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti.odvratnost. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba.)primarne emocije(radost.. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja. “Covek misli ponekad.cudjenje.zavist. jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne.zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh.estetska osecanja. -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze..iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.ponossram.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.govore o subjektu.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva. opustenost. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima. -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.gnev.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav.krivica.a da se ostale sticu ucenjem. hteli mi to ili ne.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne. a oseca uvek”.) 3. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja. 22 .usamljenost) 6.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva.tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika). Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti. sopstvena ponasanja (ponos. ali osecaju – aleksitimicne osobe. Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra. stid.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama.divljenje.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).samosvest) 4. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1.

-Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu).krvnog pritiska.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva.agorafobija.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva.a ekstaza je emocija neizmerne srece.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.culna neosetljivost.snizenje otpora koze na galvansku struju.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno.gubljenjem kontrole.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija..) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”).).kao i u radu znojnih zlezda. -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost.impulsivni izliv emocija.. 23 . -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu.Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.promena ritma disanja.o su osecanja lepog.blazenstva i bozanstva. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme. 3.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu.U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta. 2. -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost. subdepresivne osobe. -Agitacija-stanje psihicke eksitacije. Npr. -Raptus-intenzivni.emocionalnom hiperaktivnoscu.Postoje indiferentne i diferentne reci.bledilo pri strahu.kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus).-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa..)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.u nesvesnom delu psihe. -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.Opasnost je intrapsihicka.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.promenljivog intenziteta.pometnjom.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo. RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji.pulsa. flegmaticne..U takvom stanju osoba odluta(fuge).)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”).i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1..drhtanje. -Gnev.postovanja.

prisile. -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama. Npr. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5.odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti..posle cega nastupa olaksanje 3.endokrinog aparata.Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni). Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije.ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija. AFEKTI Afekat je kratkotrajno. borba 3. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah. zaboravljanje pod dejstvom afekta .unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti). potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta. druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2. zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 ..nekriticnost...Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti.Pojacano raspolozenje je hipertimija. afekat straha – sirenje zenica. 4..spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga. To je sve deo temperamenta..Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok. Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1.koja traju duze. depresija. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo. suva usta.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda). bezanje 2. imena) koju prosirujemo na nekog drugog. vrlo intenzivno stanje osecanja.Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema.Sinonim za raspolozenje je timija.kolerici – impulsivni.). anksiozne neuroze.

jos lakse razvedri i razveseli. 25 . beznadeznost i bespomocnost. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. 1. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. Lako se 4. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju. Podseca na depresiju. nesanica. opsednutost “crnim mislima”. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. motive. usporenost misaonog toka. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. gubitak apetita. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. instinktivne radnje. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji. shizofrenija. pad vitalnih dinamizama. 3. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5. nevoljna – usko vezana za instinkte. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica. stanje utucenosti i ravnodusnosti. Izrazava se kao: 1. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona.pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja. oneraspolozi. hipotenacitet – hipervigilna 2.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. paznja. epilepsija. vise se oseca praznina i bezvoljnost.. otudjeni. nagone 2. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. supstanci(kod kanabisa i hasisa. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu. dogadjaja. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6. potistenost.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. mrznje na primer. shizofrenija. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. To ponasanje je vezano za bezuslovne.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. VOLJA Volja & svest su posebne f-je. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9.Emocionalno 8. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod.kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe.Srece se kod epilepticara i psihopata. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). ali svest nemaju. afektivna inverzija – obrt afektiviteta.

Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1.ambivalentna osecanja).U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje. motive.vise zamisljenih ciljeva.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije. Tako je volja najmladja f-ja. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.ni nacina izvrsenja aktivnosti. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.kao i u fazi organizovanja odluke.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije. onog svesnog ja.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.)dozivljaj potrebe 2.priprema masina i alata za rad.Voljna radnja je svesna radnja.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava.koje su bile nekada svesne radnje.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama. Zato je volja usko vezana za svest.neodgovornim. Volja & svest se uslovljavaju.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti.nema dozivljaja potrebe ni cilja. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju. 2. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja.proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.(na primer-ratne neuroze) 3. Volja je osobina svesti. odbaci.nema dozivljaja odluke. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama. potisne neke svoje zelje.kompulsivnih i automatskih aktivnosti.koja ce ih uciniti nesposobnim.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije. 26 .ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.neuracunljivim. odlozi. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku. -Sastavni deo voljne radnje je odluka. pa i akcije.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka.

a. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. motivisana). Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja). unutar nas – 2. Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva. zelja. potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno.Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja. da izvrsimo voljni akt. kod ocuvane svesti a. .volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . Iz bilo kojih razloga.umor 27 . Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. Da li smo uvek svesni zelje. Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1. Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. . -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. Definicija volje: . potreba da se nesto odredjeno uradi. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja).-Za izvodjenje svih. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. Super ego dolazi u jake konflikte ???.impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji.nemanje motiva.)fizioloski uslovi-nesanica. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna. SLABOST VOLJE 1. bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”). Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1. To stvara napetost. zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b. instinkata nesto koci. potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi.volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja . Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama. Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje.snazan afekat (npr.

b. 2.LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost.eksplozivnom turbulencijom.nedostupan.nametnuti licnosti.od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.nesposobnosti izbora.)izazivanju pozara-piromanija 5.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).plasticno modelovanje.samooptuzivanje.emocionalno nezrele licnosti.suprotnih motiva.ali je svest pored toga najcesce bistra.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost. 1.infekcija i intoksacija CNS.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.To su po pravilu bezvoljne licnosti.poput kipa.kricima.ideje ili zelje na akciju.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost). 28 .autodestruktivni 2.To je tzv produzeno nedelanje.koriscenja hasisa. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.patoloskog pijanstva.)kradji-kleptomanija 4.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.)Katatonija-pacijent je skamenjen. 2.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije.)bezanju-dromomanija 3.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.ubilacki.Sugestibilne osobe su:deca.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.psihopate.vostana fleksibilnost.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih.mimika.napadni i po svojoj fenomenologiji.)objektima-seksualni. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.destruktivni. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti.pokreti.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.sugestibilnost.kao mrtav.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji.a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom.neuroticari.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije.pasivnost. 4.umno zaostalih osoba.samoubilacki.uticaj.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena.nedoslednosti ciljeva.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).psihotocnih.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.ne podlezu misaonoj cenzuri.kriminalni.ideje. 5. 3.gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni.Moze se javiti mimetizam.impulsivnim nasiljem.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.

.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike..Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.nadmenoscu.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti.gesta i stava. SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.pracen bezvoljnoscu(abulija).muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju).Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu.U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija.Moze se javiti i kod intoksacija.koji su stalno u pokretu. 7.govora(uvek govori isto).konstatuje odvijanje psihickih funkcija.jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu.svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1.istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu.moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.. opaza.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).Postoji vise vrsti stupora:epilepticni.ili je jedan od simptoma depresije.trce.depresivni.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga.pevaju. 29 .zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.odbijanje hrane.manipulise energijom nagona i emocija.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta.vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav. 5. 6.mutizam.beze.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.manicni i histericni. -Prema Jasperu.Postoji stereotipija drzanja. Preduslov za svest: covek je u budnom stanju.a aktivni-agresivnom opozicijom.neprirodnom gordoscu.zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.mesta(uvek zauzima isto mesto). -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu.Zapazaju se jos i krutost drzanja.tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi.donosi sudove o sopstvenom ponasanju.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija).tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija).)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.agitiranoj depresiji.infekcija i drugih lezija CNS. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.afektivnih i timickih manifestacija.)Stupor(neosetljivost. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest. 9. 4.predstavlja.svadjaju se ili grde.Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).pokrecu pojedine delove tela.izvestacenoscu. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti.3. -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka.sizofreni.ali opaza sve sto se oko njega desava. 8..sizofreniji. -Tokom svog bioloskog.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika.Javlja se kod bolesnika u delirijumu.

predstavnik nagonskog zivota.i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti.vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba. 2.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja. Zato je pokusao sa snovima. Omaske. snovi..Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba.kao i nezadovoljnih nagona. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija).Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata.Taj deo licnosti je nepristupacan.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.postuju nacela protivurecnosti.bitno uticu na psihicki zivot. ego & super-ego.prostorne i uzrocne odnose.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona.protivurecnosti. 1. Nesvesno je “ledeni breg”.)Id(ono)-nesvesni deo psihe. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova. a svesno je samo mali deo koji se vidi. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa... omaski. veliki deo koji je ispod povrsine. covek saznaje svoje nesvesno.omaski i neurotskih simptoma. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama. Mislio je da hipnozom moze da resi problem.Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat. 30 .simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu). Analizirao je snove (cak i sopstvene).)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest).Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id.U tom delu psihe. mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe...S.U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike.saznaje se pomocu analize snova.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati.super ega(savesti) i realnosti.Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe.prostora i uzrocnosti.vremenske.dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”. Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske).kategorije vremena. Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova.a ono malo sto se o njemu moze saznati.koji su i ako van svesti.nema reda niti logike.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego). -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe..-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija).

detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti. 3.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti. MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a). To su zahtevi sredine od pojedinca. ako pritisne ja moze doci do depresije.naloga. 2.Deluju u nesvesnom delu psihe. Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja.posteno. strogo.zapovesti. a mi moramo da ih realizujemo.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana. ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka.JO A .pogleda na lepo.D I N A M S I C U K P E I E M R O .vrednosti.falsifikuju ili poricu stvarnost.razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti.Zadatak 31 .usvojen sistem vrednosti i normi.ruzno.J A T I I D A E L G . a kamoli za nad-ja i sredinu.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1.narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane. Oni imaju veliku ulogu u patologiji.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota). I ako je nad-ja kruto. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja).neposteno.moralni sudija(internalizovana vaspitanjem.Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja).To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja.)savest-moralana savest.nasa svest preti kaznom.I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti.E D G E O L = E L N A I C A L N D O S .

skole. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.fudbalskog kluba.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno.racionalizacija.”antiinstikata” koji postoje u super egu.anticipacija. 3.regresija.humor.potiskivanje.reaktivna formacija.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija. 32 .koji prestaje da postoji.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice.sanjarenjem postize se relaksacija.hipohondrijska preokupiranost.pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi.poricanje.Postije sledece vrste identifikacije: a.dnevnim mastanjem.zli i proracunati.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.nezapazanju opasnosti. 2.)zrele odbrane-sublimacija.premestanje.disocijacija.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.svesna kontrola.unosenje objekta.Srece se i kod logorskih zatvorenika. 6.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.izolacija. 3.eksternalizacija..)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.dete ne moze da poverue u smrt roditelja.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”.amajlijom se negira strah.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.introjekcija.blokiranje.)neurotske odbrane intelektualizacija..)Projekcija.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata.distorzija realnosti.projekcija.asketizam.Uspeh svog razreda.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.altruizam.u negiranju ili odbacivanju opasnosti.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.Primeri:dete negira bol zuba.skretanje na sebe.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.postaje mu slicniji.Odbrana se sastoji u previdjanju.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte.razaranje objekta. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.somatizacija.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.agiranje.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.Negacija je primitivna odbrana.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b. 5.)Negacija-je poricanje.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.nepriznavanju ozbiljnosti situacije.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne. 2.seksualizacija. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1. 4.sizoidno mastanje. 4.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.nacije oseca se kao svoj.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.

.seksualnog uzbudjenja.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija.opravdanije razloge svog ponasanja. 10.stidljivost kao zamena za egzibicionizam.neguje i voli decu.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim. 18.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni.Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.iskusenja.Sve se premesta u sferu misljenja.Osoba pribegava ritualima. 16.usvaja.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.Postoje dve vrste racionalizacije: a.Osoba se brani od kritike nad-ja.Regresija je normalna u snovima. 13.Afekat se moze projetovati.pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).patogene traume i pratece emocije.potiskuju u nesvesni deo psihe). 33 .)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti.covek pokusava da pronadje druge. 17.Fobicar strah od agresije.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.igri. 19. 12.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu)....)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido..a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma. 11.Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.strah ili osecaj krivice.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.molitvama.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene.7.tokom seksualnih odnosa.postaje odlican pedagog.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost.prihvatljivije.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje).Na primer:oduzetost kod histericara.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh.bezanje od nezadovoljstva.socijalno prihvatljive i cenjene motive.. 8. 20.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.relaksaciji.izolovati ili potisnuti.introjektovati.)Intelektualizacija-odbrana od straha.Primeri:zena koja ne moze da ima dete. 15.)Izolacija-kidanje.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno. 9.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.)Sublimacija je najzreliji mehanizam.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu).)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo.anksioznost. 14.Nereseni konflikt koji je potisnut.brojanjima i talismanima.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte..u motivaciju da se postane hirurg itd.

velike doze sedativa i neuroleptika.zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.bolnim drazima. kvalitativni poremecaji svesti 1.poremecaj percepcije o proticanju vremena.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom. toksikoinfektivna ostecenja CNS-a.). apaticno. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora. obimna krvarenja. Tesko vezuje paznju za neki objekat.)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega.To je bolesni utisak osobe da se menja.ogleda se .. metabolicki poremecaji.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2.shvatanja i rasudjivanja.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti. drazi. kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost.ne lici na sebe.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni. 3.stranim.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno.raspituje se kod drugih.negiranje postojanja nekih organa. 5. Etiologija: traume. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. 4.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika).Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja. Ponasa se pospano. Vremenska i prostorna dezorijentacija.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije..ponasa se adekvatno toj osobi. kao predstadijum u razvoju delirijuma.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom. 2.kanabis. Nereagovanje na nocioceptivne 3.postaje sebi strana.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu. 34 .Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).unutrasnje praznine. inertno. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja. Percipira samo jace senzorne drazi. To je prestanak budnog stanja. 6.Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta. intoksikacije.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja. jakim.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD. dugotrajna nesanica. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti.zivotinja ili ptica. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom. dug i naporan fizicki posao.neobicnim.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja. vaskularni indenti. koma – najtezi oblik. Nesigurna 1.Budi se radi svojih fizioloskih potreba.sumnje u sopstveni identitet.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan.To su: 1.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim. intrakranijalnei tumori.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe. 7.

culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).nepotpuno je i nesigurno orijentisana.Kad se svest razbistri. labilan afekat.ne prepoznaje okolinu. drugima. Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost.epilepticara i neuroticnih osoba.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana. osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja). Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija. 5.. delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija. “normalni”.3. Moze postojati visoka temperatura i znojenje. zbunjenost. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje.kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja.mitomanije. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera.alkoholnih i reaktivnih 35 .Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi. U delirijumu moze da stane srce.zna sta radi i zasto radi.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu. zbog uzimanja svega & svacega. Cesto se javljaju na LSD-u.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati.Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata.Kod histerije to su “hodajuce bajke”.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe. ostecena kriticka moc.. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju).pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu.uplasena. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja).nalik su na snove. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe. nesigurnost. orjentacija.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima. ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. fuga – javlja se kao simptom epilepsije. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa)..sumracnih i disocijativnih stanja. Delirijum traje 3-5 dana. a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. upotreba supstanci). Smetenost.sklapa poznastva.Javlja se kod dece. naglasena sugestibilnost. Potpuna amnezija za period delirijuma. psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije. a moze doci i do serije epilepticnih napada.Osoba funkcionise kao da je u snu. strah.znatno redje histericke.Postoji amnezija za period fuge.. i tada ih ne treba buditi. Javlja se psihomotorni nemir. intoksikacija ili infekcija (alkohol.Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija. 4.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju.Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava. Oni se bude se izbistreni. Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. cili. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti. teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta). pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma.U slucaju emocionalnog soka.pustolovine. Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti. orni.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode. vremenu & prostoru.

Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog.bez organskih promena.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.traje kratko.nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.usled potrebe zadovoljenja nagona.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja. STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1. psihoza pacijenti odlutaju daleko.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije. a.zastitna emocionalna reakcija.stupor hronicna reagovanja: . 8.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.komunicirati sa hipnotizerom.nejasne svesti. SVESNA . ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija.6.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.opsesivno-kompulzivne neuroze b.javlja se povremeno.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija.neuroze organa . KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.odnosno integriteta ja.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.fobije .zebnja.eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2...Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga.)separacioni strah-strah od napustanja. 2.slabijeg je intenziteta.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute.)normalna-signalna. 7. 36 .pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije.ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila. -Anksioznost moze biti: 1.mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3. -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti. -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1. Moze da bude razlicite dubine. lici na san.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja. ODBRAMBENI MEHANIZMI .kao posledica nekog prestupa 4.impotencije i slicnih neurotskih smetnji.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona.inkoherentnost.

On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu.klaustofobije.).Slabe sintetske funkcije ja.crvenjenja.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna..a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte.tahikardija.pa se oni potiskuju.gusenja.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem..bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka. -Vrste neurotske anksioznosti: 1.. -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece.povracanje...Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost.osecaj hladnoce ili toplote.nestabilnost na nogama. 37 .Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti..te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.jezom.misicne tenzije.neprijatan osecaj u grudnom kosu.pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom.crvenilo ili bledilo u licu.. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja.zla.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.stezanje u grudima.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike.bolovi.Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.ja trpi konacni poraz.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu.znojenjem.grcevi.osecaj malaksalosti..U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti. 6.. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom).vrtoglavice.vrtoglavice. 3.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi. 5.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete. 2.gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.ostajanje bez daha.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.stereotipna.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat.nestabilnosti na nogama.drhtanjem.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo. 4.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.misicni tremor ili tikovi.varenja.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2..javnih nastupa.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada.muka.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova.)patoloska-intenzivna. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.2.Takav napad se naziva panicni napad..potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada.)somatizovana anksioznost. 3..disanja.Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.nedostatak vazduha.Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti.od osoba suprotnog pola.strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.

anestezija.. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane.hemijska dejstva na organizam(intoksacije). Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem. krizi. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina. Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa). na dejstvo stresora.emocionalna napregnutost. ili 3.zagrljaj i strastveni poljubac.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu. traumi. psihoze. vremenski je ogranicena. kognitivnih. izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom. U sustini to nisu sinonimi.. kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe.operacije. Stres je reakcija organizma i to adaptivna. Neuroze se “nenasledjuju”.Na primer:seksualni cin. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih. nemaju vidljive znake organskog oboljenja. god.napad bakterija ili virusa.)fizicke.ekstremna hladnoca ili toplota. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti.. Anksioznost sve ovo motivise.razvod braka..promene mesta boravka...dobitak na lutriji.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem.buka i galama.sukobi na radnom mestu.Mada neki autori smatraju da se od 38 . 2.organske prirode-fizicka povreda koze. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte.) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije.)stresne situacije-stresora 2.gubitak posla. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2. Funkcionalna oboljenja.. Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj.. nepsihoticna psihopatologija. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane).-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih). a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. kortizola i pojavljuju se simptomi. uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota. Ta adaptivna reakcija ima faze.prelom kosti.)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1.bolest ili smrt bliske osobe.predispitna atmosfera. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji.. To je vazno za etiologiju.velika radost. dok su drugih 50% zavisnosti. Frustracije do 2-5 god. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize). U odnosu na licnost. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje. Adrenalin izaziva lupanje srca. STRES U ovom kontextu se govori o stresu.

alergijske. Ipak.. Bioloski alarm aktivira hipotalamus. tip B 3. tip C 2. sto moze dovesti do teskih bolesti. deluju lezerno i mogu da se pouste. Stresori mogu da budu: 1. kompetitivne(takmicarske). napete. Predisponirane licnosti: ambiciozne.? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina. nestrpljive. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju. Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. poremecaja ravnoteze 39 . Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti.. naglo budjenje. pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno.. autoimune.prijatnih dozivljaja retko ko razboli. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu.. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije.intrapsihicki konflikti.. zivo bice. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1. spoljasnji: . izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde..infektivni fizicki (buka. Prigusuju osecanja.. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. cesce se izlucuje adrenalin. buke.. Taj biloloski supstrat. Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci.. stalno ih nesto pokrece. Rusi se imunoloski sistem. Stresor mogu biti razne stvari npr. U anksioznosti deluje adrenalin. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka. preduzimljive.. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom. Osobe suprotne tipu A..toksicki ...Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. povreda) 2. velika kolicina hrane.. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor.

Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. problem Trazimo odredjenu informaciju. sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. poreknemo ili negiramo. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. pa mozemo da se usmerimo na problem. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. 3.bolesti ili nekada i do smrti. “3 majmuna sa (jedan ne vidi. uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). mislio je 40 . Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). begstvo ili zamrzavanje. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. trazimo iskustva drugih. pije. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. komuniciramo sa sredinom. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). a u f-ji samopostovanja. uspecemo da preovladamo stres. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar. izdrzljivost. “Kida se veza izmedju emocija i misli”. Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. ponos. da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. emocije Bes. Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. 3. Motorne manifestacije mogu biti borba. 2. Strategija – trazenje alternativnog resenja. povreda. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak.2. 1. a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. reakcije gde neko bezi tako sto jede. drugi ne cuje. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. Kognitivno redefinisanje. hocemo to da minimiziramo. sto su mehanizmi odbrane. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju.

.... Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno..) ali i od self-koncepta. pa da se ponovo vratimo na negiranje.. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju.. Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu... B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. Iz prorade u psiho-somatske reakcije... “Totalan krah” – sve ili nista... Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna. tusiranje (Pavlov.. Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom.. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz. Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula. samo tera ??princip. expresija S – social – uloga drugih. umesto poricanja. grupe. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi... To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv. de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja. To zavisi od . Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”. Iz burne reakcije. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja.. To mogu biti podsetnici za traumu. 41 .. organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor...da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. govori o 2.. Prorada mora da se prodje.?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa). Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom. imaginacija (Jung.. spavanjem. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1.

-Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije.s t r a h d t i p a l i c n o t u g a .Stanje emocionalne napetosti.intrapsihicki konflikti.agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja. b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i . R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i .tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost.kao i potiskivanje i kumulacija besa. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu. s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde.naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva. -Intenzivne emocije. 42 .koja izaziva organsko oboljenje.N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o .prolongirana i hronicna anksioznost.

glavoboljom i napadima placa.plasljivost i kompleks inferiornosti.neuroze zeludca..To su najcesce anksiozne. -Etiologija-potiskivanje motiva.Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah.Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke. endokrine hipertireoza. nema promene na organu (supstratu). stres 4.)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera. Govori se o psiholoskom delu nasledja.osecaj tezine i nadutosti..povracanje.neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti. 4. crvenilo na licu – to su samo reakcije. 2. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje.anksioznost.znojenje.-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza..)Opisuju se dva tipa simpotma: 1. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa. kardio-vaskularne infarkt miokarda. znojenje dlanova. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti.Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost. To moze da traje dugo.nesigurne.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom. pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije.agresivne majke koje odbacuju dete. Kod lupanja srca kad misic nije povredjen.neurotski razvoj licnosti. 3. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije. hipotireoza.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji.Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene. Psihosomatske bolesti: 1.. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu). To moze biti deo temperamenta. skakanje secera 5..gastricni bolovi i abdominalne kolike.. kada su deca ostavljena..nervozna dijarea. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj. 2.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati. respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju...tahikardijom.zarenje. 2.anoreksije. hipertenzija arterije. 3. poremecaji koze i zglobova 43 . 2. Psihosomatika se moze podeliti na: 1.tremor. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno..

na ulici. (David Gil. bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire.modrice kod dece mladje od 9 meseci. 44 . zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. To su bile tzv. . cuva se kao porodicna tajna 2. malo govore. ne znaju kome da se obrate 3.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. tj. 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. Ovoga ima puno i kod nas. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti. shaking-babies. ali kad ih pitate za stres i sl. na poslu. a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja. Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. najcesce ruku. jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave. 2.prelomi kod dece koja nisu prohodala . Mnogo manje desava se van porodice. posebno one prepoznatljivog oblika. oni govore da je sve u redu. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. . Pozitivna osecanja. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja).intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede . 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4. pa kad se dete udara. u institucijama. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu.izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. u ratnim zonama. U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. najcesce iz siromasnih krajeva. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. namerno nanosenje povreda detetu. ali ljudi nece o tome da pricaju. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece. onda oni salju klikenta kod psihijatra. Oni tesko govore o svojim emocijama.opekotine – narocito od cigareta . ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje.intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam. 1981) Izostanak aktivnosti (propust. kocenje. god.. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. Oni se samo ponasaju. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu.. Specificni pokazatelji: . promene na kozi mijalagije. Prvi put 1962.ekcemi.

45 .izjava deteta . trauma) . ujedanje) . fizickog izgleda) . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta.nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi.plasljivost .nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje.izjava deteta ili svedoka . Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju.iznenadne promene (uspeha u skoli.poremecaj navike (udaranje u glavu.napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat). Specijalni pokazatelji: . Specijalni pokazatelji: .prisustvo sperme . hipohondrija.pokusaj samoubistva . uskracivanje esencijalne stimulacije. odbacivanje 2.- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom…. izolacija 5. kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim.neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje .enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) . Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god. izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja.neorganski zastoj rasta . Zanemarivanje Aktivnost. emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8. opsesivnost) . abdomen) . degradacija / obezvredjivanje 3.trudnoca .izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1.zaostajanje u razvoju .bolesti koje se prenose polnim putem . exploatacija 7.neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije.poremecaj spavanja . terorisanje 4. “kvarenje” 6.

zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . odeca. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani. krivica.granicna organizacija licnosti .teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe . Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu.. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3.zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”.lekova) . mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2.depresivnost. smrtni ishod 2.zloupotreba droga(droga. zdravstvena briga.maloletnicke trudnoce .nisko samopostovanje. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci. strah . kognitivne smetnje .intelektualna inhibicija .zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu . Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 .antisocijalno (kriminalno ponasanje) . a moze da bude i smrtonosno. stid . . Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1. Zato postoje skole za roditelje..PTSD 4. zastita i higijena. neprijateljstvo . Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno. “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1.Osnovne fizicke potrebe su hrana. stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti.bes. krov nad glavom.depresija .alkohola. gusenja.

Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije. strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija. O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 .d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost.- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j .

Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. stadijum pijanstva (1. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija. ali postoji mala kontrola. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. reflexa i tonusa 4. L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje.5 – 2. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1. Delirijum traje 24-48 sati. sigurno su i neurociti (mozak). one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. obrazac za zivljenje. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. kasnije i tremor. pa se javlja kajanje. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili.. hronicno pijenje 3. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju. paranoidnost jer je projekcija mehanizam. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. stadijum vazomotorne reakcije (2. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti.. excesivnost. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar.5 – 3. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. ali 3. Delirijum jer je to poremecaj svesti. Pijenje zavisi od stavova. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. nakon cega oni 48 . zaboravnost – kognitivne f-je. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. postoji “prekid filma”. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4. u porodici.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod. Uglavnom odbijaju da se lece. dodje neki period kada prestane.5 – 4 promila) – gubitak svesti. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. Takodje se javljaju i problemi sa jetrom.5 promila) 2. poremecaj svesti). U ovom stadijumu. Alkoholizam je bolest ponasanja. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo. i pacijenti su jako crveni. ne mogu da rade fine poslove. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. To je patoloska & socijalna bolest. diskoordinacija. a tremens jer postoji drhtanje od tremora. jako topli komatozno stanje (3. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. stadijum adikcije 2. pa postaju mnogo agresivniji.0 – 1.

).iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne.bubne opne napete.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan. Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke.vigilnost je smanjena i obrnuto.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise. To nikako ne treba raditi.disanje zaustavljeno.Ukoliko je tenacitet veci. Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1. B12.interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna.spontane ili pasivne paznje. Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima. nego ljubomora.. alkoholna ljubomora 3. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza.)usresredjenost(koncentracija.Ako su drazi u skladu sa potrebama.karakteristicna mimika lica. korsakovljev sindrom/ psihoza 4. alkoholna psihoza/ halucinoza 2.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno). Neophodna je prevencija. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom.misici su napregnuti. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo.RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava. Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene. kolega). ali i auditivne. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju. Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja.hotimicna ili voljna paznja. -Drazi koje su intenzivne. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija.udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. 2. mljackanje. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo.. -Pasivna paznja zavisi od: 49 . PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici. ali ne i neuroleptici.

bez svesti.a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente.Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta.)kontrasta 3. -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.Slab tenacitet je cest simptom neuroza.)cilja i interesovanja 2. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa). POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora.straha ili drugih poremecaja afekta.onda je paznja oslabljena.Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota..)intenziteta drazi 2. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.)intelektualnih.pa je i dusa sastavljena od atoma duse).sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.)relativne jacine drazi 6. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom..Tih elemenata ima oko sest. -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.poremecenog nacina misljenja.profesionalnih i drugih kapaciteta.Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju.Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.emocionalnog investiranja koje dugo traje.zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni).1. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije.sto cini takozvani signalni 50 .ocekivanja.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem.profesionalna interesovanja. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.jer simptomi. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).iskustvo.koje preplavljuju CNS.)od prostorne velicine 5.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora.psihicki procesi se odvijaju automatski.a povecanom vigilnoscu paznje. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.Takvi su depresivni.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4.izmenjenog stanja svesti. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije.bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.tako da ne postoje izolovane manifestacije..niskog intelektualnog dometa.

bioloski razvoja i sazrevanja.)Dramatici-histrionicni.vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.mral insanity.paznja.)astenicni(zavisni) 9.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju.percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski.pamcenje.vec “hronicnu maladaptaciju”.)kognitivne(misljenje.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.)emocionalne-(emocije. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.sizoidni..temperament.)Strasljivci-izbegavajuci.)sizoidni 3. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola.granicni tip 5.antisocijalni.senzomotorni.)histrionicni 6.)konativno-voljne(motivacija.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot).procesi faktori.antisocijalni karakter.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa.sistem izmedju majke i ploda. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu.)antisocijalni 4.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.zavisni.opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip.nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.)drugi(narcisticni i nezreli) 10.katastroficnih iskustava.sizotipalni 2.)paranoidni 2.Genetski 51 . -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu.vegetativni..posle teskih i prolongiranih stresova.raspolozenja) 3. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.narcisticni.pamcenje.odsustvo inhibicija.biohemijski).Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.karakter neuroza.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni.)anksiozni(izbegavajuci) 8..hipotalamus.strukture mozdanog stabla(nagoni) 3.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem.percepcija) 2.afekti..ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.a odgovor sledi preko motornog sistema.impulsivne tendencije.socio-kulturni.amigdale.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.granicni 3.

-Preokupirani su fantazijama.zaravnjenog afekta.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem.a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice.islednike ili terapeute. -Ove osobe su sklone promiskuitetu.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline. -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”.zlostavljanju partnera.kao pretnjama samoubistvom.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija.ocekivanje neprijateljskog.osecanje krivice i depresivnost. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona.koja se delikventnim ponasanjem provocira. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku. 52 .pracene apatijom i atacima ljutnje.indiferentni su na kritike i pohvale.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje.izrazito snizenih seksualnih interesovanja.ekscentricne.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.somatskim preokupacijama.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.introspekcijom.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”.ukljucujuci nasilje i brutalnost.neprihvatanje pravila i obaveza.Koriste mehanizme projekcije.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja. cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen.ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.Niske su frustracione tolerancije.skloni konfliktima sa drustvom.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju.ljutiti su .ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”.nezainteresovani su za osecanja drugih.ratoborni.udaljene.cesto su hladni. zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu.neodgovornost u ulozi roditelja.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.hostilne su. -Ne ispoljavaju anksioznost.iritabilni.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji.profesionalnom okruzenju.nasilje.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).pri otudjenja od realnosti. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost.olako ispoljavaju agresivnost.u porodici.tihe.droga i lekova.dresura).uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost.tuce. -Ponavljano laganje.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.sarmiraju ispitivace.zloupotrebi alkohola.zlostavljanju dece.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.

redom.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.Skloni su seksualnim fantazijama.Izostaje kontrola impulsa.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni.suzena emocionalnost.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost.da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.Odnosi sa drugima su povrsni. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica). ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.pravilima.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.praznine.dosade.neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja.interpersonalnih odnosa i raspolozenja. 2.koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.prenaglaseno i teatralno ponasanje.preterano savesni.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.perfekcionizam.erotizacija kontakta.skloni su govornim impresionistickim triadama.neodoljiva potreba da se bude privlacan. -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.manija reda i urednosti. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi.veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva.kao i kratkotrajne psihoticne epizode.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja.tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.hipermoralni.preokupiranost organizacijom.Postoji difuzija identiteta.neodlucnost.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija.Tesko podnose samocu.placa).otudjenosti.tvrdoglavost.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.cepidlake kao rukovodioci.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.detaljima.skrti su.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.nefleksibilnost.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.sugestribilni su i cesto lakoverni.preterano i 53 .opreznost.”romanticna zaljubljenost”.neadekvatno i provokativno zavodjenje.nasilja i nedostatka samokontrole.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.anorgazmija).

SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .strah od seksualnosti.ambiciozni. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.sputani.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.sugestibilnost.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.socijalne inhibicije.U pitanju su:hipersenzibilne.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.Od drugih ljudi ocekuju divljenje. ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba.pesimizam.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.ili su hendikepirane na neki drugi nacin.osecanje neadekvatnosti.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.uspehu i romanticnim ljubavima).pasivnost.Boje se kritike i omalovazavanja.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.submisivne licnosti. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti.sa naglasenim strahom od separacije.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.lepoti.Mogu dugo da trpe maltretiranje. -Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.U intimnim odnosima su uzdrzani. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost.ljubomorni su na druge osobe.osetljive na pretece odbacivanje.sumnja u sebe.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta.preokupirani su fantazijama(o moci.odbacivanje.poseban tretman.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.ispoljavaju od javnih nastupa.

destruktivno ponasanje. -Negativni simptomi:znaci psihoza.nesposobne da trpe osujecenje.male su adapcione sirine..Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor)..arogancija.uvek nezadovoljne.krizna situacija.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.iritabilnost.teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja.Ove osobe su:preosetljive.brutalni egoizam.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.neadaptivno ponasanje. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele.neprihvatljiva socio-eticka nacela.koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.alkoholicari.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.seksualno devijantne osobe.slaba socijalna stremljenja.depresija.ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja.devijacije seksualnog nagona. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.Prema tome: 55 .revoltirana i gnevna.U sociopate su svrstani razni kriminalci.nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.nesigurne..socijalno su netolerantni.moralno otupljivanje.oligofrenija. -Sekundarni simptomi:egocentrizam.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja.agresivnost.mrzovoljna.neodgovorna su. -Ova deca su prevrtljiva.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije.kao i izmene karaktera licnosti.teskoce emocionalnog vezivanja.impulsivna.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti.Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.trauma. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”.maladaptivno ponasanje.Nesposobna su za saosecanje. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza.pakosna.megalomanskih potreba za vazenjem.lazljiva..upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze.nedostatak stida.

Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm.sto je posebno prisutno kod dece. 3.uzrast).iznenadno predavanje..)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori.i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane.pracen jakom emocijom.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor.koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja. 56 .strah ili poziv u pomoc.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje.Mnoge od ovih reakcija su normalne.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.koji nije jednostavan nedostatak emocija.koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.)posttraumatski stresni poremecaj 3.ranije traume.ili potragu za opasnim dozivljajima.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi. 2.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).izbegavanje lica drugih osoba.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost.)akutna stresna reakcija 2.neusmerenu destruktivnost.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.cesto strahom..

Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman.teska nesanica.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.ostecene profesionalne sposobnosti. 5.a karakterisu je:panicne reakcije.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.mesa se sa depresijom.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti.kognitivna dezorganizacija.Kod predisponiranih osoba.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana. 3.disocijacija.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera. 5.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali. 4.razmisljanja ili opazanja 57 .)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.koja ukljucuju predstave. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman. 2.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu.koji imaju dobru socijalnu podrsku.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.burne interpersonalne realcije.droga.srzba.dezorijentacija.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.fobijama i psihosomatskim poremecajima.u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu.Dominiraju bes.tikovi i drugi poremecaji motorike.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept. 4.

Klinicka slika varira.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega. 2.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.uzivljavanje u traumu.suicid.emotivna tupost.interpersonalni problemi.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice.Javljaju se bracni.antisocijalno ponasanje i suicid.Ponovno prezivljavanje traume.kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.pojacana razdrazljivost.Ovi se manifestuju 58 .-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja.profesionalni. 3.izolacijanegativnim simptomima.droga.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.seksualna disfunkcija.a izbegavanje.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.anksioznost.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.zloupotreba alkohola.krvnog pritiska.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.halucinacije.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija.

-Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.spoljasnji i unutrasnji.postaju uslovne drazi.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha.Endogeni opijati peptidi.bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.)eksplozivnim karakteristikama traume 2. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.)druge bioloske.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu.)pocetnim bihejvioralnim.sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost.kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost.insomnia.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.iritabilnost.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.Podsecajujci faktori. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.Kada traumatski stimulus nije prisutan.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.prisutni u traumatskom iskustvu.emotivnim.nespecificnih 59 .moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP.Za procenjivanje zrtve traume.pojacana reakcija trzanja).sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.

prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen.poverenje. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga. 2. PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu. 1. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.amnezijom.rivalstvo i strah od osvete.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.rizik.)bihjevioralni 4.derealizacijom i depersonalizacijom.nastaje ucenjem.od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.gubitak.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.povredu. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija.)psihodinamski 3.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom.odnosno sticanja navika 60 .)prirodnonaucni 2.roditeljsku zastitu. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju. 3.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.

Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 .)katatoni fenomeni 7. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.)perceptivni poremecaji 4.)sumanute ideje 5.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu. -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven.intrapsihicka ataksija.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox.autisticni svet fantasticnog haosa.sumanutih ideja i halucinacija.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.prema Blojleru su: 1.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.sizotipski poremecaji 2.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga).Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.)poremecaji mnestickih funkacija 6.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu.-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja.)ambivalencija i autizam 3.intrapsihicka diskoordinacija. 4.zatim fermentativnim poremecajem.disocijacija licnosti.)Sizofrenija. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.)Afektivne psihoze 4.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.

ponavljanje figura.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1. gracilne knjigama ili prirodi.)gubitak interesovanja.puni obzira i lepih manira.neadekvatan ili zaravljeni afekat.ona nece nista da zna u vezi sa njom.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .subjektivizam.Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost.afektivno-nagonska regresija.okrenuti senzibilni.besciljnost.Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.Ocevi su :nesigurni.)eho misli.bizarnost.konformisti.zaokupljenost sobom.)nesigurni.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.nezreli.hladne. -Vrste sizofrenije: 1.)sumanute ideje svemoci.iracionalnost.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti. 2.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.narcisticni.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.sklonost magijskom misljenju.socijalno 7.)negativni simptomi-apatija.krutost.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X.bestidni.mutizam.astenicne).zatvorene.velicine.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.negativizam.tupost.agresivni 3. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.sklone meditacijama.introvertne.sanjari.odustvo emocionalne topline.katatoni i eho fenomeni.sadisti.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.fragmentiranost.socijalno distanciranje.nadmeni.neologizmi 2.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.agresivne.bizarnost.Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).odsecanja delova sopstvenog tela.zagonetnost ili emocionalna hladnoca.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.apstraktno rezonovanje. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja.Socijalni faktori su nespecificni.stidljivi.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.preosetljive.interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.nesklad emocija.pasivni.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.psihoza je porice i tezi da je zameni”.stilizacija.oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.bizarnost.cesta upotreba brojeva.preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.nepovezan tok misli.lenjost.stupor 6.submisivni.)raznovrsne halucinacije 4. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).posle tridesete godine zivota.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.)nedruzeljubivi.Postoji dezintegracija ega.skloni povremenim atacima besa.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.endorfina.ili igraju ulogu zrtve.povuceni.)asocijalni.raspad strukture.povuceni ili dominantni.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima).Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.

proganjanja.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.do potpune dezintegracije licnosti.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova.misaoni tok je nepovezan.oduzimanje ili emitovanje misli.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.automatizam.Ponasanje je regresivno.autisticne licnosti.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.grandomanska sumanutost(ideje visokog.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.nesvrsishodno.i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.imperativne akusticke halucinacije.odsutnog ili neobicnog ponasanja. 2. 4.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.cudnog.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.seksualne i druge telesne senzacije.Afekt je neadekvatan.skloni praznjenju besa i agresivnosti.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.nametanje. 3.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.sklone metaforama.can ni na veoma bolne drazi.neprijateljski nastrojeni.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.sumanutost ljubomore.halucinacije mirisa i ukusa.progresivnim propadanjem.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.To su emocionalno hladne.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.prekid misaonog toka.U govoru postoje neologizmi.postepenim tokom.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.dezinhibirano.zaravnjen.ideje odnosa.negativizam ili eho fenomene.Mogu se javiti katatoni simptomi.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.primitivno.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji.neadekvatnog misljenja i afekata.Pacijenti su zaravnjenog afekta.sklone su socijalnom povlacenju.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.simptomima katatonog sindroma. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 . 5.misaonim i govornim stereotipijama.poznate kao katatona pomama.depersonalizacijom i derealizacijom.Ove osobe su emocionalno hladne.erotomanska sumanutost.Bolesnici su cesto napeti.sumnjicavi.besciljno.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.strahom od deformiteta telesnog izgleda.peaceno neadekvatnim smehom.bizarno.opsednute opsesivnim idejama.magijskom misljenju.plemenitog porekla.sumnjicave su i paranoidne.Vizuelne halucinacije su retke.Moze ispoljavati stereotipije.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.bezvoljni a prognoza bolesti je losa.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.javljaju se eho misli.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela.halucinacije i ideje slicne sumanutim.Bolesnik je u stanju stupora.ne reaguje ni na kakve drazi. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.Prognoza je obicno losa.misonarstva).)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom.

involutivno pranoidno stanje.oholi.Stuporozni bolesnici su nepomicni.To je heterogena grupa oboljenja.nesistematizovani -Razvoj.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1.negativisticni.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe.ekscentricno.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano.napadni.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija.paranoidna psihoza.omalovazavanja. PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.parafrenija 2.religiozna ekstaticnost.ekstremni bes. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani.nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode... -Ponasanje moze biti:stereotipno.saveta.praceno raptusima besa.paranioa querulans 3.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.)paranoja 2.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.paranoidno stanje.mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.odredjene crte licnosti.Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.sreca.mutisticni.ruganja. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.)hronicne halucinatorne psihoze 3.karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak.lepljivi.”sumanutost kao oblik zivljenja”.provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.periodi manifestne anksiozonosti.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori.Radi se o preosetljivim.grdnji.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.ubisva). -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.naredbi i slicno.preziranje zivota.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano.)indukovani paranoidni poremecaj 3.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.

dismorfofobiji(ruzan nos. 4.Nekad krije sumanutost.Pradoksalnog su ponasanja.Voljen je od neke cuvene osobe.velike grudi). 5.nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.osveta. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja.stalno traze dokaze neverstva.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.poseduju natprirodni talenat.odredjeni delovi tela ne funkcionisu.distancirane i usamljene.pise pisma.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.sujetne.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.yelefonira.sumanuta konstrukcija je logicna.ljubomore. 6.zive u atmosferi sumnje.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom.proganjanja.pronalazastva.nepriznatog prava. 3.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.mesijanstva...limitiranih seksualnih kontakata.Ove osobe su:ohole.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu. 2.eroticnosti.)somatski tip-skloni su hipohondriji.sopstvene licnosti.izolovano.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.pa je i ceo sistem bolestan.koju treba ispraviti legalnim akcijama. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.Sumanute ideje su sistematizovane.Skloni su samoubistvu.Zive povuceno.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.ugrozen.U formalno-logickom smislu.salje poklone.)grandiozni tip-megalomani.sumnjicavoscu. 65 .Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu.viskog porekla.skromno.precenjivanjem sopstvene licnosti.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.agresivnoscu. 2.od kojih je subjekt motren.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.sami.apsurdne sumanutosti.nekoherentne.posebna otkrica. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.rigidne.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu.rigidnim stavom.postaju maksimalno oprezni.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.ljude dozivljavaju kao pretece.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.odaju cudni miris.ugrozavajuce.nesistematizovane.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.volji delanju.suyperiorne.uporne u svojoj “ubedljivosti”.

Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.dosao do zakljucka zasto to cine.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa. 4.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije). PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.Induktor je intelektualno superiornija osoba.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti.skromna.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.Pocinje u kasnim godinama zivota.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.razvija se postepeno.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.Osecanja i strasti drzi u sebi.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva.pevaca.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.lako psihicki i fizicki umorljiva.ambiciozna.zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama. 66 .opsuje i pruzaju se “dokazi”.rigidna.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.Kod psihoze ljubomore.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera.cesto netolerantna.3. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.Kod psihoze erotomanije.benignog je toka.sklona introspekciji.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.

manija sa psihoticnim simptomima. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).nastupi besa i agresivnosti..rekurentni depresivni poremecaj.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.radost.osecajem krivice.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.prati ga hiperaktivnost.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.izrazena potreba za socijalnim kontaktima.nesanicama.poremecaj paznje.akusticke halucinacije.beznadeznosti i samoubilackim milsima.smanjene potrebe za spavanjem. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.nekriticno i neprimereno ponasanje.bipolarni afektivni poremecaj.depresivnog ili mesanog tipa.nerealnost 67 .nadmeno ali i prostacko ponasanje.U ovu grupu spadaju:hipomanija. 2.preterano trosenje novca.Govor je metaforica.vodje sekti.perzistentni poremecaj rasplozenja.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.naglasena pricljivost.ometanje ili upravljanje pacijentom..energije.teskoce u koncentraciji.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost.bujica misli.isticanje sopstvene velicine.motorni nemir.telesne mase.manija bez psihoticnih simptoma.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma.padom interesovanja i koncentracije.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno.ili u razmaku od nekoliko dana.drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.skloni su nasilju.usporenoscu.bekstvo ideja.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.povecana seksualna energija.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu.povecanje mentalne i telesne aktivnosti.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.depresivna epizoda. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda. 1.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost.rasejanost.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu. 2. 1.

voleti.kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.bekstvo ideja. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.nerazumljive verbalne ekspresije.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati.Abraham istice znacaj ambivalencije.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.Misaoni tok je ubrzan.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.U depresiji gubitak je u nesvesnom.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi.svemoci.osecaj bezvrednosti.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.zlostavlja ja.odlazak clana porodice.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi. DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene.ponizava.tako da ga istovremeno mrzi i voli.postoji igra reci.bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine. 3.zapostavljaju licnu higijenu.Moze nastupiti manicna pomama.planova.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.bezvoljnost.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.seksualnih nastranosti. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi).nekontrolisano trosenje novca.poglavice.tetovirani.pesimizam.razvod.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji. 68 .sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti..bespomocnosti.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.strahovanja. 2. -Znaci i simptomi depresije: 1..gubitak interesa.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo.uslova rada.)motivacioni-neodlucnost.oboljenje osobe ili clana porodice.religiozna sumanutost.promiskuiteta.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti.smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.anksioznost.bogatstva i viskog porekla.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.grdi.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost.ratnici. -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.tako da ego postaje objekat agresije super-ega.prestupa.osecanje krivice.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.Gubitak moze biti i imaginaran.smrt bliske osobe.)emocionalni-depresivno raspolozenje.gubitak zivotnog elana.Nema sumanutih ideja i halucinacija.biti).promena radnog mesta.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni.

zakocenost.Dejstvo razlicitih stresora. 8. izraz lica.pesimizam.izbegava rizik...)psihomotorni-usporenost.dismenoreja.proganjanja.smanjenog vitaliteta.Nasledje se smatra dosta znacajnim.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne. 5. mimika..otezano misli.euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1..suicidalne radnje. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost.malaksalost.nemastovit.samostalan. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.sumanute ideje ekonomske 2.Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea).)sociointegrativni-usamljivanje.samoubilacke misli.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti.bespomocnost.sklone sklapanju poznanstava.3.bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu.ljubavi i picu).bede.Depresivne osobe su:istrajne.znacajno uticu na pojavu ove bolesti. 7.osecajan.depresivne 4.)somatski-gubitak energije. aktivnosti.traumatskih dogadjaja.postuje autoritete.)kognitivni-slaba koncentracija.gubitak libida.konvencionalan.iscrpljenost.optuzuju.opstipacija.a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum).impotencija.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.neefikasnost.sposoban.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima.monoton usporen govor.)Zajednicka obelezja:aktivan.originalan.profesionalno zatajivanje.radosne.bolovi.entuzijasta.smanjeni nivo zatajivanje.)..gubitak apetita. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja.)vegetativni-nesanica. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo.u sferi zdravlja.placljivost.gubitak telesne tezine.)Melanholocni tip:istrajan.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih.pad efikasnosti.)Manicni tip:nepostojan.jednostrano zainteresovan.pedantan. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage.savesne.mastovit.neoriginalan.monoideizam.)sumanute ideje-u moralnoj propasti.dobrih empatskih kapaciteta.visestruko zainteresovan.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije.oskudna misljenje. -Klinicka slika: 69 .sklone religioznim temama.socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog.greha.savetuju da ne zive. 2. 3.agitacija. sferi.galantan.sklon riziku.vitalan.krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost.demoralisanost.dusevan.introverziju.razborit.nekonvencionalan.)spoljni izgled-zabrinut pokreti.oskudni spontani 6.Manicne epizode traju krace a depresivne duze..

povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom..pa im se daju jake doze sedativa. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1.Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.bolesnik je uzbudjen.smanjenog samopostovanja.Ovi bolesnici pate od nesanice.pesimizam.Javljaju se slusne iluzije.sozijalne kontakte.1..U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo.depresivni.rigidni.pacijenti su tmurni.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu.Moze se javiti i depresivni stupor.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).ekonomske propasti.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.visokog porekla.. 2..optimisticne i kreativne.nesanice.)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte.reducirane mimike..puni zalbi.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom).kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).Mena zivotnih radosti i uzivanja.Tenacitet paznje skoro ne postoji.bogatstva.Distribucija paznje je nemoguca.Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.trazi spasenje ili pokusava samoubistvo. REAKTIVNA STANJA 70 .)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha.postojanju neizlecive bolesti...Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir.povisen impuls za govorenjem..govorljive su i duhovite.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti..Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine.seksualni nagon je razuzdan.Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija.prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.Nagonske i voljne funkcije su snizene.aktivne i preduzimljive.zabrinut.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.teskoce u koncentraciji.Bolesnik je tuzan.Moze poceti i naglo posle depresivne faze. -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.snizenog seksualnog nagona.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.Tipicna je bujica ideja.nista ne traze.Bolesnici satima sede.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.bekstvo ideja.Slican je neurotskoj depresiji.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.psihomotorna hiperaktivnost..Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.napeti. 2.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.zastrasen.Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.

povreda najosetljivijeg dela licnosti.emocionalno nezrele.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane.ali nije poremecene svesti.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost. 2.imaju i odbrambenu funkciju. b.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu. b.intoksacije.naglo pocinjanje.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”).)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja. a.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije.prolongirana stanja napetosti. d.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.bekstva. 1.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.Razni stresni dogadjaji.To je nesvesno begstvo u bolest.rekovalescencije. a.negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja.gomilanje traumatskih dozivljaja.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom. mehanizam-dvojna 71 .)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.)Puerilizam-posle traume.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima. c.iznenadnost. c. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.

osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.burnim panicnim manifestacijama.glukoze i vitamina.cirkulatorni poremecaji u mozgu. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije.razocaranja.sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora.shvatanja i rasudjivanja.sindrom neirnih nogu.oneiricne agitacijom.izazivaju panicni strah kod bolesnika.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.-Delikventi.kriminalci.intrakranijalni tumori. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.krize narkomana.nekad cak i u formi epileptickog napada. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije..)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru.reaguju anksioznoscu.promenljivog raspolozenja. 1.dejstvo toksicnih supstanci(droga.epilepsija.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe.Obolele osobe su neraspolozene.endokrina oboljenja. vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens.grube uvrede.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.perverzni.zastrasen.metabolicki poremecaji.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti.deprivacija sna.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe.bolovi u vratu.infektivna oboljenja(encefalitis.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima.sa iluzionim i halucinatornim fenomenima..alkohol.traumatske povrede glave i mozga.razdrazljiv. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.gastrointenstinalne tegobe.melanholicnim raspolozenjima.srcane smetnje.poremecaj pamcenja.velicine ili 72 .Akutni delirijum pocinje naglo.agitacijom.stupor.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.meningitis).kvalitativne izmene svesti. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru.konfuzijom i stuporom.vrtoglavice.eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja.psihoaktivne supstance). -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive). -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.depresivnim.nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije.najcesce nocu.

neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini.endokrini.oplodjenje..porodjaj.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti.sa samoubilackim idejama.misljenja. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja.depresivno ili hipohondrijsko stanje.intrakranijalni tumori.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije. vrsta 2.menstruacija.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva.Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.ili 73 .Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.iritabilnost) i tesko propadanje licnosti. b.pracene intelektualnim propadanjem osoba.emocionalni poremecaji(depresija.mozdane traume. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine. 3.sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost.konflikt licnosti i socijalne sredine.inteligencije.depresivnosti.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.euforija.postoperativni i nocni senilni delirijum.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja..infektivna oboljenja.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.depresivno paranoidni.kada je ona psihicki lako ranjiva. a. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”.kao sto suovulacija. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.apatija.Simptomi su konfuznodelirantni.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci. 4.nekada cak i sumracnim stanjima.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).opazanja i paznje).dojenje i involucija.sizoidna katatona ili paranoidna stanja.posttraumatski.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.alkoholni.

Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog..Konflikt je moguc i unutar ega licnosti.defektna ili razorena porodica.a neurotske crte licnosti su prenaglasene.zatim pregentialne fiksacije libida.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni. 2.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca.) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost.zbog neelasticnih moralnih nazora.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta.sumanutog) izmedju sebe i realnosti.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja.From.neurostski karakter i neurotski manevri: 1.nepodnosljiva ili frustrirajuca.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.rigidno.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane.trazenje zastite bezanjem u bolest..neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane.kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.ostavlja traumatske oziljke. -Opisuju se neurotiski simptomi. 74 . -Teorije o nastanku neuroza: 1. 2. 3.pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.sebe i spoljasnjeg sveta.da nije voljeno.Losa emocionalana atmosfera u porodici.ugrozavajuca.Neuroticna licnost se ponasa kruto.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.ona ce neuroticno reagovati.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.Ako je ta realnost neprijateljska.

)depresivne neuroze i reakcije 6.)transferene neuroze:histerija.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.)mesane neuroze 4.hipohondrija.)neurastenije 7.neurotski karakter 3.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.fobije.traumatske neuroze.)konverzivne neuroze(histerija) 3.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.ideje.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.Bojazan je nerealna ili neadekvatna. 75 .neurastenija.)drugi anksiozni poremecaji 3.)psihoneuroze: a.fenomenologiju i empirijska iskustva.)somatomorfni poremecaji 6.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4. 2. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.)psihosomatska oboljenja 8.)fobicne neuroze 4.situacije i funkcije.)druge regresivne neuroze:perverzije.)narcisticke neuroze:psihoze c.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.prisilna neuroza b.)neuroze straha 2.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.3.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.)aktuelene neuroze:neuroza straha. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume.)fobicni anksiozni poremecaji 2.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.

Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet.pozorsite.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.To su:stidljive.odnosno anksioznom histerijom.na simbolicke situacije i objekte.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene.prirodnih pojava.situacija...ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.znojenje. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti. -Dominiraju:strah od gubitka svesti.plasljive.povracanje.bioskop..na moralno. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.prepricavanjima. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.srcane smetnje.nesvestice..Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika.ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.od kontakta.trudnoce rodjenje deteta. -Uzrocni faktori-bolest. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”.strah od zivotne ugrozenosti.od povrede i bolesti.preosetljive. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza.koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti.ubrzani srcani ritam.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom..otezano disanje.koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa.porodicne nesrece.od velikih i malih zivotinja.na ulici ili nekom drugom mestu..ulice i trgovi.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.Zbog neuspesnog potiskivanja.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.eticki prihvatljive sadrzaje.vec nesvesno omrznutog roditelja.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.nesigurne.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti.mase..sa dominirajucim strahom od kastracije.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja.tj na spoljasnji objekat ili situaciju.od prostora.Izlazci iz kuce svedeni su na 76 .Moze doci i do napada panike.drhtanje.lupanje srca.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom.muka osecanje gusenja.derealizacija.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.smrti bliskih i dragih osoba.depresija..od objekata i predmeta.-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice.straha velikog intenziteta.sa depresijom.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.gubitak kontrole na mokrenjem i crevima.zavisne. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.depersonalizacija.

ostavljeni.znojenje. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.sitne zivotinje).nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid..preosetljive.strah od povracanja pred drugim ljudima. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.stidom i strahom.zatvorenog prostora(klaustofobija)..strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja.nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.od ispita.strahom od gubitka svesti.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi.susret sa osobama drugogo pola.macke.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama.socijalna izolacija.nesigurne.telefon i lekovi u dzepu.Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.groma.gledanja krvi i rana.Zbog anksioznosti fobicar je napet.od dobijanja inekcija. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije.prolazak kroz tunel.ismejavani.bezanje u porodicni bunker.nekomunikativne.i drugi obrazci socijalne stidljivosti. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.fobicar je bespomocan. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.od medicinskih i stomatoloskih intervencija.) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.osecanje da su kritikovani.grmljavine.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.socijalne fobije od javnog nastupa.Retki su napadi panike. -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije.zadrzavanja u malim grupama.profesionalnih i drugih aktivnosti.posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima.od gubitka kontrole sfinktera.crvenjenje.vode. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara.socijalne fobije od gubitka kontrole.Blizina kuce.strah da se ne izgovori neka glupost.strahom od ljudi(antropofobija).od pogleda.visine).Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca..izbegavanje socijalnih interakcija.od odredjenih situacija(koriscenje lifta.kritike.drhtanje.taksi.strah od emocionalnog vezivanja. 77 .kaznama i proganjanjima. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.let avionom.ponizavani.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija..nastupa.minimum.javni saobracaj).mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara.od prirodnih sila i okolnosti(od oluje.

Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.socijalnih fobija.razvod.hronicnim.kognitivni.sa teskocama koncentracije i spavanja. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.lupanje srca.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.otezano disanje.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija.topli ili hladni talasi. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim.Pacijent izbegava aktivnost.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.uznemirene.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.”slobodno lebdecim”.drhtanje.gresnosti ili nekog gubitka.znijenje.hronicni stres.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba.razdrazljive.a traje majmanje jos nekoliko minuta. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti.alkoholizma.Osobe su u psihickom i motornom nemiru.simptomi u grudnom kosu i trbuhu. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.napetim iscekivanjem buducih dogadjaja.somatski i vegetativni simptomi.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .bol u grudima.zatim nagli pocetak.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja.nesigurne su.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.osecaj gusenja.teska bolest. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji..agitirane ili u stuporu.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.simbolicko znacenje.osecaj peckanja.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.bolest ili smrt voljene osobe.onesposobljujuci strah od narednih napada.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.obamrlost.kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.”umrece”).snazan.interpersonalni konflikti.Strah od smrti je intenzivan.razne vrste stresova.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna.preplavljujucom strepnjom.dozivljaj krivice.izlaganje opasnostima.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.demoralisane.Osobe su napete.nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.zabrinutoscu.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.smrt clana porodice.strasljivim. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.intenzivnim.strahom..

hipermotivnost.odbrana od izrazavanja tih teznji.reaktivna formacija).)opsesivno-kompulsivna postupcima.morlana ispravnost.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.. 79 .radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.preterana cistoca i urednost.moralna rigidnost i asketizam.) 2.svetu.kulturoloske faktore.bogu.tvrdicluk.pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali).sumnja u sve i svasta.podmetanje pozara. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.mesovite opsesivne misli. -Klinicka slika-opisuju se: 1.bezocno ponasanje.pasivnost. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno.sklonost proveravanju.stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima.ritualima.ljubavmrznja.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta.)opsesije i sumnje(o sebi.preteranom redu i urednosti.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”. 5.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva.mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.strah od izgovaranja bestidnih reci.opsednutost brojanjem.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje.. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma.samoubistvo.teskoce u napustanju objekta. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.koja tad predstavlja simbolicku odbranu.kao i nesvesnog osecanja krivice.sumljicavost.kaznjavajuci superego..moralna skrupuloznost).sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.moze dovesti do osecanja krivice.sporosti u izvrsavanju poslova. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija.ponistavanje.perfekcionizam. 4.izbegavanja.odredjene crte licnosti i razni stresori.mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva.gde se preplicu cistoca-prljavstina.pravda-nepravda.simbolicna vrednost novca. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.Postoje i kompulzije:ciscenja.moralne krize.sizoidnost.rigidnost ponasanja.strah od gubitka kontrole na javnom mestu).strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.prljavstina.skaradnih reci.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija.nemastovitost.izolovanost.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku.proveravanja.djavolu.sitnicavost. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost.-Prisilne neuroze dele se na: 1.”kucanje u drvo”.cednost-porok.samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2..

ali i istovremeno do osecaja krivice.luta po telu i izaziva razne simptome. godine zivota.sumanuta osoba.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost.smrt u porodici.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost.Kada se konflikt transformise u simptom. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice.a disocijativni naglo.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.cesto izazivaju neurotske reakcije.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican. godine.a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.verujuci da joj se to natura spolja.Konverzivni simptomi pocinju tiho.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.jer je svestan da one poticu od njega.odnosno konverzivna neuroza.u genezi konverzivnih simptoma.Nekad evoluiraju u psihoze.cesto neodoljivu.Naziv histerija potice od Hipokrata.tada je u pitanju konverzija. -Kleptomanija-predstavlja prisilu.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.koji su ranije nazivani histerija.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije.kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.u doba Hipokrata i Galena.moze impuls i realizovati.nekada sa erotskom simbolikom.porodicne bolesti i nesrece.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.zloupotrebe i zavisnosti od droga.promiskuiteta i seksualnih devijacija. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora.zeljna deteta. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.cija materica.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Terapija je duga i teska.a postoje i mazohisticki izbori. i 20.histericne crte licnosti.ali i posle 25.Prednost je data terminu disocijativno.a simptomi su zlodela “necastivog”. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija.histericna osoba nije zabrinuta. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa. -Histerija je bila poznata jos u starom veku.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.Osobe zenskog pola .nikada ne realizuje.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi.psihosocijalni stres.kada osoba 80 .sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.dok psihoticna.

)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije..Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete.iskolacenih je ociju.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja).koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.impotentne.angazovana u transu.U takvom stanju osoba luta ili bezi.zive hraneci se fantrazijama.a patoloskih refleksa nema.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.Pacijent nepomicno sedi ili lezi.a cesto su frigidne.pa cesto dobija karakter karikaturalnog.neobuzdano igra i peva.Mogu se pojaviti tikovi.puno teatralnosti.Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja. 3.cenjene.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj..parazitarnih.preuzima drugi identitet.jeca.Zaboravlja predhodni identitet.Osoba je zbunjena.dezorijentisana.a moguce je i violetno ponasanje.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.pada na zemlju.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.Ne oseca bol.Njihovo ponasanje je infantilno.u koje se isto tako brzo razocaravaju.odsustvo akcija.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.Moze biti i ushicena.sa grcevima i jezom.Pacijent je potpuno nepomican.bogom.Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.Osoba vice.postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.osoba je “obuzeta” nekom silom.negativistican je.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.U protivnom to bi bila simulacija.apatija i mirnoca.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda.znake patnje ali moze biti i mirna.smrt drage osobe).pa menjaju partnere.u prisustvu publike.Moze ispoljavati zabrinutost.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).a postoji i poremecaj percepcije okoline.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.laskanja.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.odbija hranu.Amnezija 81 .Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja). 6.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.dok su im fizioloski refleksi ocuvani. 5.luckasti.zlim duhovima.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti.place.Oni koketiraju.a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.Osoba je poremecene svesti.Postupci su cesto detinjasti.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.vazne. 2. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja).Gode im divljenja.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.Mogu da ispolje psihogene amnezije.emocionalno nezrelo.pricama.koji se po pravilu odvija teatralno.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS. 4.

smetnje gutanja(knedla u grlu)..Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.gubitak ranijeg socijalnog statusa.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima.klinicka slika lici na fobiju.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.”rukavica”. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji.ruzan nos.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja. 1.ukoliko je ima delimicna je.cesto mokrenje.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom.frigidnost.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda.hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.”Bolesni” pribegavaju histericnom.a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.. 8..Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.teatralnom ponasanju. 82 .)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.poremecaji menstruacija..po cemu se i opisuje fenomen “carapa”.anoreksija.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.gusenja slicna asmaticnim napadima.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju..povracanje.dijarea.Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo). -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija.. 2.neuspesna profesionalna karijera..lece se psihoterapijom i sedativima.Izbor organa je simbolican.).muka.Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.impotencija.klempave usi.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija.”slema”.Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.na telesni simptom.Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.bolest i smrt u porodici.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela.Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos. 7.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod.

.. -Oset(osecaj.simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2.jedinstvene opazaje 4..Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.Opazaj se odnosi na celinu predmeta.).Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka).motivacija.potrebe.gorko.slicnosti..emocije. 83 .senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak.potrebe.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga.Delovanjem drazi na receptore culnih organa. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.integracija i spajanje sa iskustvom.hladno.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine.interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta.iskustvo. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci..skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta.Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.znanje.iskustvo.zelje. -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi.te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.ocekivanja.gde se vrsi njihova obrada.okolina i boja predmeta.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi).Odrastao covek koji poseduje iskustvo.Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima.Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.tvrdo... OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.karakteristike figure i pozadine.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.. -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1. 3.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno.na osnovu predhodnog iskustva..Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci)..emocije.javljaju se dvostruke ili visestruke slike.3. -Apercepcija-je proces shvatanja.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju. -Na opazanje uticu:iskustvo.Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.razumevanja onoga sto je opazeno.motivacija.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo.

nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.zatvorenih ociju.takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila).Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja. 3.svetlosne utiske uoblici u simbole.glas svojih najblizih.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka. 5.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja.pokret se ne zapaza.Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat. 1.Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.cvrkut ptica.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.oduzetosti jedne polovine tela). 2.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema.moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc. -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga.pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja.Postoje agnozije svih cula. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer.ili su one unistene.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3. 4.).Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc..Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 .)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.)iluzije 3.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.pokret se ne opaza.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.Ako je ona ispod odredjene granice.)agnozije 2.)ostecenja cula..pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.na osnovu socijalnih informacija.To su nivo:bioloskog.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.odnosno akcije.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.pa i psihicki poremecaji. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.konstitucijom.Ukoliko nema takvih informacija.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu.zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .vise nego drugi organski sistemi.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.mozak.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.

)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije.preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja).davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije.misljenje).medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima.serotonergicki). -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.prema odredjenom programu.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono. -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost. 89 .procene mogucih vrednosti(inteligencija.a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije.primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1.Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.Zahvaljujuci nadrazljivosti.serotonergicka averzivne. 2.vec su odredjeni svojom funkcijom.-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema.Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija). -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture. -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga. -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije. -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije.morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje). -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin).nadrazaji kao fizicki korelati informacija.

U procesu misljenja koriste se opazanja.pomocu kojih dete analizira stvarnost.apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja.Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.prva upotreba orudja.predstave. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.secanja.Motivi.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor.reprezentovano. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.trazenje skrivenih predmeta.pojmovi.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka.simboli.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica.govor ne utice na misljenje.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK).Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci. 3.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.osecanja.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.a govor postaje intelektualan. b.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova..Pre tog perioda.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse.funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima.postoji period senzomotorne inteligencije.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.a.Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.Sada misljenje postaje govorno.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.pojmovi.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama.a dete ce 90 ..

Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka.a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo.pojmu ruza).)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih..znacima.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.apstrakcija i sinteza.su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9. 2. 11.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza.Srece se kod male dece.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski).rasclanjavanje. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava.Pojmovi predstavljaju uopstavanja.)kreativno misljenje-dolazi se do novih.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 . 4.Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija). 2.tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1.uporedjivanje.neuroticara i psihoticara.stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja. 6.inkubacija.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.proveravanje(verifikacija) 5.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.datih premisa.nove veze izmedju objekata ili nove istine.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama..razlikovanje.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto. 3. VRSTE MISLJENJA 1.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).osobina ili pojava.oni se odnose na skup nekih predmeta.dolazimo do opstih pravilnosti).iluminacija(inspiracija).)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom.rec je o produktivnom misljenju. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima.originalnih resenja i pronalazaka.recima.dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.primitivnog coveka.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli.

Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1. 6.zeljama.)sumanute ideje 92 .manicnih i dementnih bolesnika.sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).a paznja mu je hipervigilna.jer ne bi mogao da opstane.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil.Logoreja je brza.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe.potpuno nov jezik. 4.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica. 12.zagonetnost i praznine u sintaksi.poznat je kao bradilalija.stvaranjem neologizama.”lepljivih” epilepticara. 3.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica.mnogih sufiksa.potrebama.tece sporo.Pacijent je pun sporednih asocijacija.demencije.strahovima. 5.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko. 10.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima.Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija.bez smisla a povezanih u vidu besede. 7.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.uzurbana. POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka. 11.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.Mogu se javit neologizmi.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju. 12.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).usporenost ideacije. 2.verbalizacija sa kovitlacom ideja.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.Opisana je kod sizofrenije.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.sveta. 1.kidanja asocijacija.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta.sto se naziva logoreja.Recenice su gramaticki korektne.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.bizarnih i stereotipnih fraza. 9.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima. 8.

2.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet. -Podela prema strukturi: 1.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.iako logicni po formi.. 4.iscekuje.osecanja krivice.a svi izvedeni zakljucci.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika.opste.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1. 3.)precenjene ideje 3.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu. Razlikuju se: 1. 93 .dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti.identifikacijom sa bogom.)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom.halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.ideje o bozanskom uzdizanju. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati.Kod nesistematske sumanutosti.osecanja krivice.su ipak bolesni.bolesnici traze izvesnu povezanost.gde je osnovni sud bolestan.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju.culnih obmana.nesistematizovane.nelogicne.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.neprotivurecnu povezanost.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok. 2.uverenja o gresnosti..verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda.mobilne.potresnih dozivljaja. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja. 2.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja.neznanja ili primitivnosti.u njih subjekt nepokolebljivo veruje.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje.

da je zaboravio ili da mu se ucinilo.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.a mogu reagovati i kontranapadima.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava.nestabilne apsurdne.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti).da postoji zavera protiv njega. 9.a proverava je kontrolisuci joj garderobu.bolesnici nemaju nigse nikoga. 3.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).od vrste bolesti. 6..visokog porekla. 7.gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu.osvetom.Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem.iznemoglim starcima.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.sve se odnosi na njega. 4.Tu spadaju i “profesionalne deformacije”.neunistivosti.fizicke snage. 8. Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).pevaju mu poznate peseme.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran...U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”). Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom. 1.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost.proganjaju.pronalazastvatelepatske moci.sa najblizim rodjacima.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija.Pacijent je u centru paznje.tajno je snima i prati.samooptuzivanja.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja.Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju.Osoba se nalazi u stanju euforije.bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”)..nemaju unutrasnje organe. 10.. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.ideje materijalne i socijalne propasti.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.).Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 .pretnjama..lepote.besmrtnosti.nicega.U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju. 11. 2. 5.zivotinjama.oholosti.hipohondrijske ideje.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne.netrpeljivu od koje je proganjana.

koja znaci shvatiti.neposredno pamcenje.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini. 1.socijalno-psiholoski uslovi itd.mehanicka.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.aritmeticka.psiholoska.Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora). -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.muzicka.Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.posedovanje opstih znanja.uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.)sposobnost apstraktnog misljenja.struktura licnosti.koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija.razumeti.prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima).)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.).imena. -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.nalazenje pravila.)shvatanje.Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.moralnim kodeksom osobe..jezicke sposobnosti..razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama. Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima). INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere... Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva). -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati. -Spirman inteligenciju definise kao: 1.

)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.)veoma superiorni-IQ=128 i preko.faktor rezonovanja.2% -Pored ove klasifikacije.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.procenat 2.)intelektualno tupe(80-90) 5.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .procenat 16.preoperacionalni stadijum. -Postoje razni testovi inteligencije. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.)prosecni-IQ=91-110.sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece.razumevanje verbalno izrazenog materijala.faktor memorije.procenat 6. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.)imbecili(20-50) 7.procenat 2.)granicni-IQ=66-79.spacijalni.reci(bogatstvo recnika).procenat 6.perceptivni faktor.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.1% 6.2% 2.stadijum konkretnih operacija.1% 4.)tupi-normalni-IQ=80-90.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3.)debili(50-80) 6.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2.)superiorni-IQ=120-127.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama.individualne i grupne.)defektni-IQ=65 i manje.Oni se neverbalne(manipulativne). -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.procenat 50% 5.numericki faktor.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija.7% 7.)bistri-normalni-IQ=111-119.stadijum formalnih operacija.procenat 16.7% 3. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.

Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih.imbecili i idioti.emocionalno tupi ili veseli.Bebili mogu biti poslusni.epilepsija. 97 .sposobni su za mnoge poslove(prakticne). 2.odrzavanje higijene.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi.brinu o sebi(ishrana.odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka.To su emocionalne nezrele osobe(debili).Nemaju radnih navika.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2. retardacije se dele 1.dobrocudni.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije.duboke.neuroloska i telesna ostecenja.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.ostecen sluh.teske.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.motornih i socijalnih sposobnosti.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv.Mogu ovladati citanje i pisanjem.plasljivi.autizam.umerene.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.govornih.kontrola sfinktera).nekomunikativni.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam.druge i nespecifikovane retardacije.pa se najcesce smestaju u specijalne domove.epilepsija.skloni seskualnim perverzijama.poremecen oblik glave i nosa. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).razvojni poremecaji.Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.Cesti su poremecaji u razvoju.Imaju teskoce u citanju i pisanju. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.Oni su usporeni. POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca.ali se retko osamostaljuju.poslusni.

kose oci. -Demencije se mogu podeliti na:globalne.logickog rasudjivanja.velike ili izrazito male glave. 2.lakunarne i sizofrene.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje. 4.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.Starost koja pocinje oko 70. 1.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).veliki jezik koji je van duplje.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost.3.epilepsija.ostecenja sluha.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda.razvojni poremecaji i autizam.shvatanja bitnog.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS.Postoji testast otok koze. 3.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja.kreativnog misljenja.duboka oligofrenija.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije.Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.vida.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde.porodjajne traume.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije.Malog su rasta.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Ranije steceno znanje nestaje. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1. -Uzroci oligofrenije-nasledje.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).Organska etiologija je dominantna.U izgledu dominira.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju.duboka mentalna subnormalnost.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.infektivne bolesti majke i ploda.zapaljenje mozga. 98 .Mali broj osoba oboli od senilne demecije.mikrocefalicna glava. 2.biohemijski i endokrini poremecaji.ispustaju zivotinjske krike.

.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.).direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza.ili polnih hromozoma. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.depresija.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.-Pseudodemencija-jedna od zastitinih.labilne i nesigurne licnosti.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja.a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.Malformacije u gradji lobanje i mozga. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja..na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).kao teski dusevni bolesnici.).glupo(pogresno racunaju.psihopatske i emocionalno nezrele licnosti.neznaju kloliko imaju godina.izazivaju mentalne poremecaje.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen.gubitak voljenog objekta..Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane..pak psihogeni faktori(strah.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu. 99 .dusevni poremecaji se ne nasledjuju. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja.na primer) ili.zdravlje.psiholoske i socijalne stimuluse.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema. 2.

meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.dolazak u bolnicu(hospitalizacija).Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom..Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije.katastrofe.Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.prelazak iz seoske u gradsku sredinu.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam.gubitak partnera. 3.kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja.virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo.mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.kao i psihickih poremecaja.Tumori mozga.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.)Poremecaji metabolizma-(lipida. 100 .neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma.kao i mentalnih poremecaja. 5. organski psihosindrom.glicida.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.ratovi.subkulture. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres..kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).hipertermija).lose ishrane.bezvlasce. 2.degenerativne bolesti). 4. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.elementarnih i drugih nepogoda.-Razvojne interakcije: 1.gubitak vrednosnih orijentacija.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.)Bakterijeske infekcije i toksini.). -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja.gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije.ili fizicki(mehanicke traume mozga).antikulture.znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.proteina.socijalana dezorganizacija.emigracije.nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama. 7.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja. 6.

-Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije. 101 .oliceni u savesti. 4.oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja. 3.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi.osecanju krivice i greha.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje.-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije).)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah. KULTURNI CINIOCI 1. 2.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju.)Kultura odredjuje obrazac.)Kulturno shvatanje seksualnosti. 5.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->