Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije.organodinamski.centralnog nervnog sistema.cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.psihobioloski.odvojio paranoidna stanja od paranoje.psihoseksualnog razvoja.)...tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.Opisuje primarne simptome sizofrenije..gestalt.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.Jung(analiticka psihologija).isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar.Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.prislinom neurozom.Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer. Martin Sarko francuski psihijatar.Izdaje svoju monografiju demntio praecox..G.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet.psiholoskih eksperimenata.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski.otkrivanje mehanizama odbrane..Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.psihodinamski.Postavio je nozoloski koncept o psihozama.prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije.postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik.nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja..usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.Erih From.metod slobodnih asocijacija.tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni.Vilhelm Rajh i drugi.organoterapijske(konvulzivna.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza.egzistencijalni.Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K. 4 .Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.anksioznim neurozama. Adolf Majer-svajcarski psihijatar. Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize. Franko Bazalja-italijan.Frojd se bavio neurozama(histerijima.Alfred Adler(individualna psihologija).). Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi.bihejvioralne terapije.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta).On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga. Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci.insulinska. Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa.telesne.Isticao je znacaj klinickih posmatranja.psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).

koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika. Opasno je sve podvoditi pod normalno. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog.. prijatelji.atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna. tesko je definisati normalnost.. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce.To je takozvana treca revolucija u psihijatriji. Revolucija u terapiji.. filozofskog. imati odnos sa objektom (roditelji – primarno.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963. posao). medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju. – Palmoticeva u centru grada).Zatim sledi pronalazak antidepresiva. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca.endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. rizik da se poremecaj jednog dana vrati). nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. ali biti dovoljno separiran. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat. kad pocinje dusevna bolest. Revolucija u dijagnostici.a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao. ko je bolestan.otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome. da li 2. Nije sustina da se radom nadomeste praznine. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju. transkulturnog. osptemedinciskog. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. god. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. Potrebno je dovoljno voleti. sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr..osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)). da se donosi misljenje o nekome (npr. XX veka) gde su otkriveni medikamenti. oni su normalni.anksiolitika i hipnotika.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze. Bitno je da svako bude svoj. Pokret socijalne psihijatrije. stanovista – kako god da ga posmatramo. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 .a povecanje kod manije). Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog. socioloskog. postavio je pitanje sta je to normalnost. kako odrediti granicu. Vaznije je imati svest o sebi. psihijatrijskog. sta je psiholoski poremecaj. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste.

fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot). jer su bili politicki protivnici. 4. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani.bracna savetovalista (npr. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. da ih leci drustvo.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. 2. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija). Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. Mozemo da se vratimo u normalu.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici. Klinicka bolest je vidljiva. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. da bi razumeli kako funkcionisemo. Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno. Kuper. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova. ne unutra. Potrebno je da imamo svest o sebi. Leng. odrediti normalnost. Komunalna psihijatrija –. 5. ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost.Homosexualci odstupaju od normale. pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. da upoznamo sebe i sopstvene reakcije.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd). krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju. postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3. Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu). Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. Ovde je patologija napolju. Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja. Postoje predispozicije. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. Putem testova moze se utvrditi tj. 6 . Testovi licnosti. ako ne znamo kontekst neke pojave. Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. postoje ljudi koji su hendikepirani. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija. 6. vec da zive u svojoj sredini. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost.

nacinu zivota i normama drustva.sposobnost da se dozivi realnost.koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema. 4.Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.)Ko je dusevno bolestan? 3.klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.samopostovanje).bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti). -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat.socijalnih i psiholoskih varijabli).nezavisnost.samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti).patofizioloske mehanizme bolesti.moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca.)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4. NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno.Drustvene strukture.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.dusevnog i socijalnog blagostanja.Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”.obicaji. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.3.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge. -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.psiholoski i socijalni faktori. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .

osecanjima itdnudi.hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori..alkoholizam.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske.patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske.super ego. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1.pojedinacne.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.stabilnog karaktera.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.U grupi endogenih poremecaja.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.ponasanjem. lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.socijalne itd-potencijale i mogucnosti.. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri). 2. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih.sposobnosti resavanja konflikta.Takodje dusevno bolesno.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama.odnosno simpotamotoloske.U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego.profesionalne.vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.droge. ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti. 8 .druge ljude i drustvenu zajednicu. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.).encefalitis.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost.id) i spoljnje sredine 3.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze).obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno.mislju.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija.psihogene i konstitucionalne.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti. 2.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti. -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.

)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga.poremecaji ponasanja. 9 .)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji.) na osnovu ishoda. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase.iskrivljen dozivljaj stvarnosti.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome.oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj..droga).Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema.)na osnovu klinicke slike 3. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika. -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti. -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti.)neuroze 2. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja.. 2. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1.njen opis. 4.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima.anoreksija. ne moze se za nesto reci da je simptom. 3.povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual). rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe).povlacenje.gubitak granica ja. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane.ili veoma slicno reaguju na istu terapiju.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2..poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta..)psihoze 3.bolesti zavisnosti(alkoholizam.upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti.4. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.

Bitna je statisticka analiza. nespecifikovana) delirijumi (alkohol.-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja. 1..U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. kada je nastao problem b. moraju biti u nekoj bolesti.. droga) 2.koliko dugo moraju biti izrazeni. 5. 3. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. Cesce se koristi. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2.takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. PTSD. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja. ali je iscepkan i velika je nomenklatura. zasto. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija. bulimija) 10 .. a mogu je koristiti i istrazivaci. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja.) 5.. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. kako. kontext – unutar i oko pacijenta. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne). medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. vaskularna. a kontekst je zanemaren. americkog je tipa. koristi je cela 2. opisujuci pojavu.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. 3. ICD 10 – ona je i deskriptivna. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. sta strah.

problem adaptacije. . 17 god. koje ste dete po redu – ako je prvo. a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva. socijalizacije. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima.stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja.. poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja.Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako. – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. a paranoje tek kasnije. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. onda to postaju pravi poremecaji. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7. a ako se ne seca. sta vam rade roditelji. XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju. . terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca). onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika.Osnovni podaci iz ranog detinjstva. prihvatanje.. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. devijantno manifestovanje. vise mislimo nego sto mozemo. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. 11 . tuga. sa pacijentom drugo. Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. da li je bilo dece pre vas.Dobijanje osnovnih podataka.sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. separacioni problemi.. ako se nije vezalo). Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse. intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8. ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko). mora dobiti potpuno poverenje.. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije.. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti. povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost.). tj. Intervju: . Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu. depresivnost pri odvajanju). Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo.). – afektivne i shizofrene.

)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno).uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi.dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran. izbor zanimanja od ranog detinjstva). Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja. zadovoljstvo na poslu.) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna. da li je postignut prosek. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. pa ako se sputava. Medjutim. mogu postojati razvojne disharmonije: npr. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno.pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom. Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje.neuroloski i psihicki status pacijenta. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost).socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti.da probudi njegovo poverenje. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli.agresivan.).ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca. kad je pacijent posao u skolu. raste intelektulno postignuce.- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh. odnosi na poslu. 12 .jer ako je nametljiv...ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske..Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski.propusta da kaze ili sistematski izbegava. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom.. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr. Izbor partnera uvek dosta govori o nekome.Pacijenta treba pustiti da govori.a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje. 2. sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose.njegov tok. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1.pocetak poremecaja.... Kod pacijenata sa sumanutim idejama. Pitati za posebna interesovanja.)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu.tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti.) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min.. Ako pacijent odbija razgovor. ali je ipak vazna). mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti.ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji.lekar treba da pokaze razumevanje za njih. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen.

boja koze. 8. tj. 6. 4.interesovanja.skale procene. f.njihovo zanimanje.zanimanje.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu..skolska iskustva.ubice..maljavost.suseda.) reprodukovanja.afekti.neuroloski nalaz(ispadi motornih.poligrafija.somatosenzorna encelografija.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.samoubice u blizoj i daljoj porodici.) 3..)Sadasnji nalaz-konstitucija..nacin resavanja konflikta..inteligencija.Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.)neurofizioloske metode-EEG.percepcija.)Pomocne dijagnosticke metode: a.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 .Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.starost. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem).vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”..premorbidna licnost:karakter.projektivne tehnike(TAT. 5.)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).3.senzitivnih funkcija.odbrambeni mehanizmi. e.ekstrapiramidalni i cerebralni znaci).odnosi medju roditeljima. 7.oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima.navike.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.brace.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.nagoni.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale.opsta emocionalana atmosfera u porordici.Mentalno poremecene.vojni rok. -W.misljenje.testovi i inventari licnosti(MMPI.Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.Tragovi pamcenja su novi putevi.. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika. d.voljapamcenje. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima.na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke. -Prema Secenovu.sistem vrednosti.) c. ponovo dovedemo u svest.koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga.podaci od pacijentove rodbine.poznanika.arterijski pritisak.)..Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu.reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu).seksualnost i brak. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju..kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.nove asocijativne veze..) zadrzavanje upamcenog 2.psihomotorni razvoj.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1. b.oca.uhranjenost.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi).devijantne osobe.psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta.prepoznavanja(rekognicija).hipnografija.Rorsahov test).sestara.posebno presenilne demencija..).stanje svesti.kasnija skolovanja..)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih..paznja.cudaci.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor.puls..

mozdano stablo.obuhvata:registrovanje.)percepcija(opazanje) 2.zadrzavanje i prizivanje informacija.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline.od prostornog grupisanja objekata.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja.traga.. 2.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1.kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.mamilarna tela i Amonov rog.talamus.. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura.dolazi do njihovog gasenja.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja. 2.urezivanja kao na gramofonskoj ploci.od fizickog stanja organizma.) 4.koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti. 3.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer. 4.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona.od paznje.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina.Engram je neka vrsta otiska drazi.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama. 2.interesovanja.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao).koja se nalazi u neuronima. 5.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz). Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja.. 3. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.)rekognicija.motivacije. 2.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama.od brzine citanja ili ritma izlaganja. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima).odnosno grafickim simbolima.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi.od trajanja culnih utisaka.)apercepcija-shvatanje opazenog 3.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti.Negativni 14 .To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje. 6.balet.bazalne ganglije.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue. -Vrste pamcenja: 1.emocija.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

- nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji.) b. naciju. Ne mora svaki suicid da bude realizovan. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru.motiv za polozajem u drustvu . ali pokazujemo kroz ponasanje. Ogroman energetski deo se investira. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava.. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje. nagon za ishranom zedj. neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid...motiv saznanja . Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. bitan pokazatelj za patolosko stanje. To je rizicna grupa jer. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”. Cesto imaju i strah od narednog dana.pedofilija. snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje. To je energija tela. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid.motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1. To je deo nagona u energetskom smislu. iskustvo. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. - II. nagon za odrzanjem vrste a. suicid – realizovan cin 18 . Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido.Starije je. nagoni za samoodrzanjem a. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima . To je indikator postojanja odredjenih problema.Libido je energija seksualnog nagona. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. glad 2...)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b.) . Nekad ne mozemo da verbalizujemo. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama..nekrofilija.

Npr. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao. Rasel b.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. shizofrenicari se iskasape.postoji sklonost samopovredjivanju.lueticari.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. kad pocnu da izlaze iz depresije. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. kad vec imaju malo snage. ostaje se u kontaktu. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom). -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe. Imaju strah od zivljenja samostalno. a zene se cesce obese. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija. Medjutim. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste.neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena. Proredjuje se poseta.traje kratko i naglo prolazi.sumanutih ideja. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting).pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita. Apel za pomoc – kao zavrsna faza. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta).mrsavljenje. -Kod neuroticnih. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije.Iako traze smrt. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva).najcesce depresivnih osoba. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena). smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija. Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. Terapeut mora da cuje pacijenta.ali bez svesne zelje za samounistenjem. ali imaju ideje. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv.epilepticari.koji mogu i tragicno da se zavrse.pa je samoubistvo “samo formalnost”. Muskarci se cesce upucaju. a nije smanjena potreba za hranom.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina. Dijeta je nezadovoljstvo telom. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna. pred kraj teske depresije. To je ozbiljna bolest. Postoji i strah od sexualnosti.ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu. U depresijama.koji naglo nastaje.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. 19 . inteligentne. bulimija Oni koji mnogo jedu.sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala.sama sebi oduzima zivot.To su najcesce:dementne osobe. Oni koji ne jedu.depresivnih ideja gresnosti i krivice. Ne smeju da se opuste.Kod aktivnog samoubistva osoba.gde je egzekutor druga osoba.

Ako je praceno povracanjem. onda se gubi Ka.Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. gube se tecnost. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2. picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. kad srcani misic moze da se zaustavi. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. gubitak menstruacije (kod zena) 2. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3. pa mnogo jedu. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . 2. Kada se jedu delovi mrtvog tela. Pri gubitku telesne mase. trudnoca 1. One ne umiru zbog gubitka tezine. masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. vec zbog gore navedenog. a ono sto pojedu povracaju. Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). Cesto je kod mladih.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3. estradiol – masna kiselina) & proteini. Oni koji imaju anoreksiju. impotencija – muskarci (nema erekcije. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1. a krenu da odrzavaju liniju. 5. Moze cak da ugrozi i zivot.ili su znak teske dusevne bolesti. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. ali se ostvaruje malo drugacije. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti.

. To ima i kod dece – to su koreni patologije. potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam.. pa samim tim uvek imaju individualnu boju. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje. EMOCIJE Emocije su specifican. 2.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji. bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav.Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol. pozoristu. devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu.. zatvor. ili vire ili se pokazuju.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska. Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe).Transvestit ne zeli da promeni pol. zatvor.kastraciji pravljenju vaginalne proteze. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari..)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola.Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu.. roze garderoba – suprotan pristup roditelja. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo)..)..) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu. nacin dozivljavanja okoline. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa. nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto).a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu. -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1. pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima. homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”.Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu.. Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 . metatropizam – postoji heterosexualni odnos. subjektivan. ali i nas samih. Ne mogu da prevazidju najranije uzraste.

opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2.estetska osecanja. sram.varenje. hteli mi to ili ne.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama. 22 . KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti.mrznja.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.gnev.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.usamljenost) 6.govore o subjektu. stid. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).disanje). -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav. -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika).Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano. “Covek misli ponekad.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor..zavist.a da se ostale sticu ucenjem. opustenost.ljubomora. RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.ponossram. a oseca uvek”.nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3.strah) 2.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).samosvest) 4.. ali osecaju – aleksitimicne osobe.koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost.) 3.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol. Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra.divljenje.prezir) 5.odvratnost.cudjenje. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju. sopstvena ponasanja (ponos.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama. jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama.)primarne emocije(radost. -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine.tuga.krivica.kajanje.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom.iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.

Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus).u nesvesnom delu psihe.drhtanje.kao i u radu znojnih zlezda. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji.. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”).U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.a ekstaza je emocija neizmerne srece. flegmaticne.Opasnost je intrapsihicka.pometnjom. 2.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.impulsivni izliv emocija.pulsa.gubljenjem kontrole.).kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus. RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti. -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu.snizenje otpora koze na galvansku struju. -Gnev. -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.postovanja.bledilo pri strahu.agorafobija.i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”).Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija.emocionalnom hiperaktivnoscu..Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo. -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost. -Raptus-intenzivni. -Agitacija-stanje psihicke eksitacije. Npr.-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa.Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.Postoje indiferentne i diferentne reci.krvnog pritiska.U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1.promenljivog intenziteta. 23 .U takvom stanju osoba odluta(fuge). 3.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva. subdepresivne osobe.o su osecanja lepog.) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta.. -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor.promena ritma disanja.culna neosetljivost.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom...blazenstva i bozanstva. -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu).

unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti).. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1. prisile. To je sve deo temperamenta. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah.koja traju duze.endokrinog aparata.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda). imena) koju prosirujemo na nekog drugog.Sinonim za raspolozenje je timija. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5. praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama. anksiozne neuroze.).Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti. -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka.. AFEKTI Afekat je kratkotrajno. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije.Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni).. druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2.Pojacano raspolozenje je hipertimija. zaboravljanje pod dejstvom afekta . zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 . vrlo intenzivno stanje osecanja. 4.odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti. borba 3. Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1. Npr.. bezanje 2.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.kolerici – impulsivni.ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga. depresija.posle cega nastupa olaksanje 3. potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok.Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema.. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost. suva usta.nekriticnost. afekat straha – sirenje zenica..

Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. nevoljna – usko vezana za instinkte. dogadjaja. mrznje na primer. 3. Lako se 4. 25 . kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. epilepsija. To ponasanje je vezano za bezuslovne. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. motive. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. shizofrenija. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a. pad vitalnih dinamizama. beznadeznost i bespomocnost. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost.Emocionalno 8. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. jos lakse razvedri i razveseli. stanje utucenosti i ravnodusnosti. usporenost misaonog toka. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1. paznja. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji. nesanica. oneraspolozi. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9. Podseca na depresiju. 1. Izrazava se kao: 1. potistenost.kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. gubitak apetita. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. opsednutost “crnim mislima”. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. afektivna inverzija – obrt afektiviteta. vise se oseca praznina i bezvoljnost. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. shizofrenija. hipotenacitet – hipervigilna 2. otudjeni. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. supstanci(kod kanabisa i hasisa. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5.Srece se kod epilepticara i psihopata. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod. VOLJA Volja & svest su posebne f-je..pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja. ali svest nemaju. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. nagone 2. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. instinktivne radnje. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja.

Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.ambivalentna osecanja).vise zamisljenih ciljeva. pa i akcije.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja. 26 .ni nacina izvrsenja aktivnosti.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.koje su bile nekada svesne radnje. potisne neke svoje zelje. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest. 2. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.Voljna radnja je svesna radnja. onog svesnog ja.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija. motive.proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.(na primer-ratne neuroze) 3.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta.koja ce ih uciniti nesposobnim.nema dozivljaja potrebe ni cilja.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje.kompulsivnih i automatskih aktivnosti.neodgovornim. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu. odbaci. odlozi.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi.neuracunljivim. Tako je volja najmladja f-ja.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju.nema dozivljaja odluke.ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku. Volja je osobina svesti.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.)dozivljaj potrebe 2.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa. -Sastavni deo voljne radnje je odluka. Zato je volja usko vezana za svest.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje.kao i u fazi organizovanja odluke.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1. Volja & svest se uslovljavaju.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.priprema masina i alata za rad.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja.

volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja .)fizioloski uslovi-nesanica. a.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama. .Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije.-Za izvodjenje svih. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. Da li smo uvek svesni zelje.umor 27 . Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna. Super ego dolazi u jake konflikte ???. SLABOST VOLJE 1. unutar nas – 2. To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. motivisana). Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja). bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”). Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b. To stvara napetost.snazan afekat (npr. .impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji. da izvrsimo voljni akt. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. instinkata nesto koci.nemanje motiva. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. potreba da se nesto odredjeno uradi. poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja. Iz bilo kojih razloga.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . zelja. Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. kod ocuvane svesti a. Definicija volje: . Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1. Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva. Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje.volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja.

od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.uticaj.umno zaostalih osoba. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).poput kipa.destruktivni. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.)izazivanju pozara-piromanija 5. 28 .LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost. 3.psihotocnih.nametnuti licnosti. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici. 2.napadni i po svojoj fenomenologiji.ali je svest pored toga najcesce bistra.ideje ili zelje na akciju.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.emocionalno nezrele licnosti.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije.Moze se javiti mimetizam.plasticno modelovanje.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.)objektima-seksualni.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih.Sugestibilne osobe su:deca. 4.)bezanju-dromomanija 3.Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost. 2.mimika.psihopate.gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor.kao mrtav.nedoslednosti ciljeva.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).pokreti.ubilacki.)Katatonija-pacijent je skamenjen.samoubilacki.To je tzv produzeno nedelanje.eksplozivnom turbulencijom.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost).oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.nesposobnosti izbora.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena.suprotnih motiva.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.kriminalni.patoloskog pijanstva.)kradji-kleptomanija 4.autodestruktivni 2.neuroticari.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene.vostana fleksibilnost.pasivnost. 5.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.koriscenja hasisa.ne podlezu misaonoj cenzuri.a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.kricima.ideje. 1.To su po pravilu bezvoljne licnosti.infekcija i intoksacija CNS.nedostupan.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti.samooptuzivanje.sugestibilnost.Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji.b.impulsivnim nasiljem.

29 . Preduslov za svest: covek je u budnom stanju. 8.nadmenoscu.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika.tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija).manipulise energijom nagona i emocija.Zapazaju se jos i krutost drzanja.istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu. 4. 5. -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka.pracen bezvoljnoscu(abulija).tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih..)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike.infekcija i drugih lezija CNS.depresivni.ili je jedan od simptoma depresije.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi.odbijanje hrane..svadjaju se ili grde.moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.agitiranoj depresiji.trce.izvestacenoscu. 9.sizofreniji.3.beze. 6.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija.vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav. -Prema Jasperu.govora(uvek govori isto).zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.koji su stalno u pokretu. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS.sizofreni.mutizam.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta.svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu. SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota. -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu.Postoji stereotipija drzanja.Javlja se kod bolesnika u delirijumu.pevaju.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju.Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).Odlikuje se verbalnom teatralnoscu.konstatuje odvijanje psihickih funkcija. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja..)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).neprirodnom gordoscu.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija). -Tokom svog bioloskog.. 7.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.)Stupor(neosetljivost.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora.muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju).donosi sudove o sopstvenom ponasanju.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti.a aktivni-agresivnom opozicijom.pokrecu pojedine delove tela.zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.Moze se javiti i kod intoksacija. opaza.manicni i histericni.gesta i stava.mesta(uvek zauzima isto mesto).ali opaza sve sto se oko njega desava.predstavlja.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).afektivnih i timickih manifestacija.

-Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe.kao i nezadovoljnih nagona.-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija). Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke. 2.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba. Mislio je da hipnozom moze da resi problem.. 1. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa. Analizirao je snove (cak i sopstvene).prostora i uzrocnosti.prostorne i uzrocne odnose.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id. Nesvesno je “ledeni breg”...U tom delu psihe.S. snovi.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati.Taj deo licnosti je nepristupacan. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama. Omaske.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.koji su i ako van svesti.postuju nacela protivurecnosti.a ono malo sto se o njemu moze saznati.bitno uticu na psihicki zivot. Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova.Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom. covek saznaje svoje nesvesno.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona.protivurecnosti. a svesno je samo mali deo koji se vidi.simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu)..)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest).U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike.predstavnik nagonskog zivota.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe..super ega(savesti) i realnosti.vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba.Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe.vremenske.u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija).dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni. veliki deo koji je ispod povrsine. ego & super-ego. 30 .i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko. mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog.saznaje se pomocu analize snova. omaski.kategorije vremena. Zato je pokusao sa snovima. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja.nema reda niti logike..Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata.omaski i neurotskih simptoma.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego).Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.)Id(ono)-nesvesni deo psihe. Mi funkcionisemo na 2 nivoa. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”. Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske).

posteno. Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja. Oni imaju veliku ulogu u patologiji. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja.J A T I I D A E L G . a kamoli za nad-ja i sredinu.moralni sudija(internalizovana vaspitanjem.nasa svest preti kaznom.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana.detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti. ako pritisne ja moze doci do depresije.Zadatak 31 .pogleda na lepo.)savest-moralana savest.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti.naloga.usvojen sistem vrednosti i normi.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja).razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti.ruzno. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a). ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota).E D G E O L = E L N A I C A L N D O S .vrednosti. I ako je nad-ja kruto. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane.JO A .zapovesti.Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja).narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom.falsifikuju ili poricu stvarnost. To su zahtevi sredine od pojedinca. strogo.Deluju u nesvesnom delu psihe.I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3.D I N A M S I C U K P E I E M R O . MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju. 3.neposteno. 2.To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja. a mi moramo da ih realizujemo.

introjekcija.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).razaranje objekta. 4.projekcija.hipohondrijska preokupiranost. 6.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata.Negacija je primitivna odbrana.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.seksualizacija.unosenje objekta.reaktivna formacija.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.altruizam.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice.nezapazanju opasnosti. 32 . -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.agiranje.skole.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno.asketizam.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.svesna kontrola.pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja. 2.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b. 5.postaje mu slicniji. 3. 3.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.skretanje na sebe.Uspeh svog razreda.dete ne moze da poverue u smrt roditelja.somatizacija.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom. 4.dnevnim mastanjem.mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija.blokiranje.Primeri:dete negira bol zuba..)Projekcija.)neurotske odbrane intelektualizacija.)zrele odbrane-sublimacija.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost.Postije sledece vrste identifikacije: a.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi.u negiranju ili odbacivanju opasnosti.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte.racionalizacija.distorzija realnosti.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.Odbrana se sastoji u previdjanju.disocijacija.sizoidno mastanje.fudbalskog kluba.nacije oseca se kao svoj.Srece se i kod logorskih zatvorenika.)Negacija-je poricanje.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.amajlijom se negira strah.eksternalizacija.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.”antiinstikata” koji postoje u super egu.humor.izolacija.regresija.poricanje.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda..nepriznavanju ozbiljnosti situacije.koji prestaje da postoji. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.sanjarenjem postize se relaksacija. 2.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.zli i proracunati.anticipacija.potiskivanje.premestanje.

19..)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh. 13. 20.patogene traume i pratece emocije...Sve se premesta u sferu misljenja.u motivaciju da se postane hirurg itd.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama. 18.)Izolacija-kidanje.Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).introjektovati.Nereseni konflikt koji je potisnut. 10.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.postaje odlican pedagog.prihvatljivije.Fobicar strah od agresije.usvaja.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene..iskusenja.Regresija je normalna u snovima.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu).seksualnog uzbudjenja.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu).brojanjima i talismanima.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni.Afekat se moze projetovati.)Sublimacija je najzreliji mehanizam.Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.stidljivost kao zamena za egzibicionizam.Na primer:oduzetost kod histericara. 14. 12.igri. 16.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji. 9.a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”.tokom seksualnih odnosa..neguje i voli decu.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija.relaksaciji.gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja.potiskuju u nesvesni deo psihe).)Intelektualizacija-odbrana od straha.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija.anksioznost.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.bezanje od nezadovoljstva.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom.opravdanije razloge svog ponasanja.Osoba pribegava ritualima.molitvama.Postoje dve vrste racionalizacije: a.socijalno prihvatljive i cenjene motive.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta..pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.Osoba se brani od kritike nad-ja. 11.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje).)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja. 15. 8. 17.7.covek pokusava da pronadje druge.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte.strah ili osecaj krivice.)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti.Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota..)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo. 33 .izolovati ili potisnuti.Primeri:zena koja ne moze da ima dete.

Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja.neobicnim. Percipira samo jace senzorne drazi. Vremenska i prostorna dezorijentacija. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.zivotinja ili ptica.bolnim drazima.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja. apaticno.zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela. Tesko vezuje paznju za neki objekat.postaje sebi strana. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”. Nesigurna 1.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije.unutrasnje praznine.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost. 4.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom. 2.ogleda se . Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). kao predstadijum u razvoju delirijuma.kanabis.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta. intrakranijalnei tumori. toksikoinfektivna ostecenja CNS-a. 3.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno. Nereagovanje na nocioceptivne 3.Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu. koma – najtezi oblik.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni. kvalitativni poremecaji svesti 1. Ponasa se pospano. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.. 34 .shvatanja i rasudjivanja. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. To je prestanak budnog stanja. drazi. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje. 7. 6. dugotrajna nesanica. metabolicki poremecaji. inertno.poremecaj percepcije o proticanju vremena.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih.sumnje u sopstveni identitet.negiranje postojanja nekih organa. obimna krvarenja.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja.To je bolesni utisak osobe da se menja. jakim..To su: 1. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba. vaskularni indenti. Etiologija: traume. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija). velike doze sedativa i neuroleptika.ponasa se adekvatno toj osobi.Budi se radi svojih fizioloskih potreba. intoksikacije.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2.ne lici na sebe. 5.)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju.stranim. dug i naporan fizicki posao.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta.raspituje se kod drugih.). kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost.

orni.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode. Potpuna amnezija za period delirijuma. ostecena kriticka moc.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. vremenu & prostoru. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu.znatno redje histericke.nepotpuno je i nesigurno orijentisana. nesigurnost.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi. a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu. Cesto se javljaju na LSD-u.alkoholnih i reaktivnih 35 .Osoba funkcionise kao da je u snu. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe. upotreba supstanci).Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe. osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja). orjentacija.mitomanije.Postoji amnezija za period fuge..Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata. Oni se bude se izbistreni.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti. a moze doci i do serije epilepticnih napada.ne prepoznaje okolinu. 4. “normalni”. Smetenost..pustolovine. Delirijum traje 3-5 dana.sumracnih i disocijativnih stanja. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga. zbunjenost. naglasena sugestibilnost. labilan afekat.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana. cili. Javlja se psihomotorni nemir. Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma.Kad se svest razbistri. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi.3. pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma.epilepticara i neuroticnih osoba. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja).kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija.Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija. 5. arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2. i tada ih ne treba buditi. fuga – javlja se kao simptom epilepsije.zna sta radi i zasto radi.U slucaju emocionalnog soka. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa). psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju).. ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. intoksikacija ili infekcija (alkohol. zbog uzimanja svega & svacega.nalik su na snove.pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima. teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta). drugima.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta.sklapa poznastva. strah.Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera. U delirijumu moze da stane srce. Moze postojati visoka temperatura i znojenje.Javlja se kod dece.uplasena..Kod histerije to su “hodajuce bajke”. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje. Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost. Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati. culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma.

-Anksioznost moze biti: 1.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga.zebnja.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama..eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2.odnosno integriteta ja.zastitna emocionalna reakcija.)normalna-signalna.nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije.traje kratko.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje.nejasne svesti. a.6. Moze da bude razlicite dubine.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice. -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1. Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog. 7. ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava.javlja se povremeno.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.neuroze organa .)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona. ODBRAMBENI MEHANIZMI . -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti. KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus.impotencije i slicnih neurotskih smetnji.komunicirati sa hipnotizerom.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja.fobije . lici na san.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom.bez organskih promena.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja..slabijeg je intenziteta. psihoza pacijenti odlutaju daleko. 2. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute. SVESNA . STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija.usled potrebe zadovoljenja nagona. 36 .)separacioni strah-strah od napustanja.inkoherentnost.ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi.kao posledica nekog prestupa 4.pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.opsesivno-kompulzivne neuroze b.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina. 8.ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.stupor hronicna reagovanja: .

Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.Slabe sintetske funkcije ja.a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.Takav napad se naziva panicni napad.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja. -Vrste neurotske anksioznosti: 1.nedostatak vazduha.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi.muka.gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.stereotipna.znojenjem..grcevi.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.crvenilo ili bledilo u licu.crvenjenja.jezom. 2.)somatizovana anksioznost.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova.vrtoglavice.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.neprijatan osecaj u grudnom kosu..te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer). -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece.osecaj hladnoce ili toplote.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje.bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.misicne tenzije.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2.Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.klaustofobije.od osoba suprotnog pola.)patoloska-intenzivna.javnih nastupa..stezanje u grudima.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.misicni tremor ili tikovi. 37 . 3.gusenja..vrtoglavice.ja trpi konacni poraz.disanja.zla. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom).Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti..strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.drhtanjem.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.varenja.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka.bolovi.ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu. 3..)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4.Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti..U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.).osecaj malaksalosti..Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.tahikardija.ostajanje bez daha...potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada.. 6. 4.nestabilnost na nogama.pa se oni potiskuju..pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom.nestabilnosti na nogama.povracanje. 5.2.

)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1. traumi. STRES U ovom kontextu se govori o stresu. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane).prelom kosti.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija.buka i galama. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize).anestezija..)fizicke.razvod braka. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji.hemijska dejstva na organizam(intoksacije). vremenski je ogranicena. U odnosu na licnost. Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa).. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem.velika radost. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji. kognitivnih. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota. Funkcionalna oboljenja...zagrljaj i strastveni poljubac. kortizola i pojavljuju se simptomi. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti.Na primer:seksualni cin. uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje.emocionalna napregnutost. Anksioznost sve ovo motivise. 2.predispitna atmosfera.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom. krizi. Ta adaptivna reakcija ima faze. god. ili 3.. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2. izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu. na dejstvo stresora.) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije. To je vazno za etiologiju.-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih). Neuroze se “nenasledjuju”. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina.organske prirode-fizicka povreda koze.. U sustini to nisu sinonimi. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1. nemaju vidljive znake organskog oboljenja.ekstremna hladnoca ili toplota.gubitak posla.)stresne situacije-stresora 2.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem. nepsihoticna psihopatologija. psihoze. Adrenalin izaziva lupanje srca.bolest ili smrt bliske osobe.sukobi na radnom mestu. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane.. dok su drugih 50% zavisnosti.dobitak na lutriji. Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”.napad bakterija ili virusa.promene mesta boravka. kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. Frustracije do 2-5 god. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj.Mada neki autori smatraju da se od 38 .operacije... a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. Stres je reakcija organizma i to adaptivna. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih.

Stresori mogu da budu: 1. Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno. tip C 2. Taj biloloski supstrat. izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde.. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati.infektivni fizicki (buka... poremecaja ravnoteze 39 . U anksioznosti deluje adrenalin. spoljasnji: . autoimune. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. zivo bice. Prigusuju osecanja. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. Stresor mogu biti razne stvari npr. velika kolicina hrane. kompetitivne(takmicarske). deluju lezerno i mogu da se pouste.... sto moze dovesti do teskih bolesti. Osobe suprotne tipu A. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju.. cesce se izlucuje adrenalin. naglo budjenje. Bioloski alarm aktivira hipotalamus... pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1. preduzimljive. napete. alergijske.. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju.? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina. buke. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu. Predisponirane licnosti: ambiciozne. stalno ih nesto pokrece. povreda) 2. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1.. cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom. Ipak. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti.intrapsihicki konflikti. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno..Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. Rusi se imunoloski sistem..toksicki . Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor.. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije. tip B 3. nestrpljive. on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka.prijatnih dozivljaja retko ko razboli. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja.

povreda. Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3. “3 majmuna sa (jedan ne vidi. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija. problem Trazimo odredjenu informaciju. trazimo iskustva drugih. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. izdrzljivost. komuniciramo sa sredinom. pa mozemo da se usmerimo na problem. poreknemo ili negiramo. 2. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). drugi ne cuje. uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini).2. Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom. hocemo to da minimiziramo. Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. Strategija – trazenje alternativnog resenja. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. Kognitivno redefinisanje. begstvo ili zamrzavanje. a u f-ji samopostovanja. uspecemo da preovladamo stres. Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. Motorne manifestacije mogu biti borba. 3. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. pije. sto su mehanizmi odbrane. 3. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. “Kida se veza izmedju emocija i misli”. reakcije gde neko bezi tako sto jede. mislio je 40 . Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. 1. ponos.bolesti ili nekada i do smrti. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. emocije Bes. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane. da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju.

.. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom.. samo tera ??princip. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv. 41 .. Iz prorade u psiho-somatske reakcije. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa). tusiranje (Pavlov. organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju. grupe... Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom... To mogu biti podsetnici za traumu. Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno. Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu. govori o 2. expresija S – social – uloga drugih.. B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja.... “Totalan krah” – sve ili nista. To zavisi od .. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo.. Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula.... Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi.?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo.. umesto poricanja. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1. spavanjem. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna.. imaginacija (Jung. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”... Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”.) ali i od self-koncepta. Iz burne reakcije. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. pa da se ponovo vratimo na negiranje.. Prorada mora da se prodje. de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja.da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore..

tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti. -Intenzivne emocije.N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o . 42 .u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu.koja izaziva organsko oboljenje.Stanje emocionalne napetosti. R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i . s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima.intrapsihicki konflikti. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde.prolongirana i hronicna anksioznost.kao i potiskivanje i kumulacija besa.agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost.naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.s t r a h d t i p a l i c n o t u g a . b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i .

)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera..agresivne majke koje odbacuju dete.Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza. respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina..zarenje. -Etiologija-potiskivanje motiva..)Opisuju se dva tipa simpotma: 1. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).neuroze zeludca. To moze da traje dugo. poremecaji koze i zglobova 43 . nema promene na organu (supstratu).Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene. 3. 3.. 4. Govori se o psiholoskom delu nasledja. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu). stres 4. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji.glavoboljom i napadima placa. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke.tremor.Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah.nervozna dijarea.tahikardijom.. pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne.neurotski razvoj licnosti. Psihosomatika se moze podeliti na: 1..povracanje.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe.. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1.vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije.anksioznost.nesigurne.znojenje.osecaj tezine i nadutosti.. To moze biti deo temperamenta. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje.anoreksije. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju. 2. Psihosomatske bolesti: 1. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije. skakanje secera 5. kardio-vaskularne infarkt miokarda. Kod lupanja srca kad misic nije povredjen.To su najcesce anksiozne.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije..Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati.plasljivost i kompleks inferiornosti. 2. hipotireoza. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj. kada su deca ostavljena..gastricni bolovi i abdominalne kolike.Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost. crvenilo na licu – to su samo reakcije. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom. 2. znojenje dlanova.neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti. endokrine hipertireoza. 2. hipertenzija arterije.

Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti.intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . tj. oni govore da je sve u redu. ne znaju kome da se obrate 3. malo govore. jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. 1981) Izostanak aktivnosti (propust.. Oni se samo ponasaju. shaking-babies. bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. Specificni pokazatelji: . U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1.. Ovoga ima puno i kod nas.intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede . 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece. god. 2. promene na kozi mijalagije. (David Gil. To su bile tzv. ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje. pa kad se dete udara.modrice kod dece mladje od 9 meseci. Prvi put 1962. Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. Oni tesko govore o svojim emocijama. necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam. u ratnim zonama.opekotine – narocito od cigareta . najcesce iz siromasnih krajeva. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. Pozitivna osecanja. posebno one prepoznatljivog oblika.prelomi kod dece koja nisu prohodala .izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. u institucijama.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. cuva se kao porodicna tajna 2. Mnogo manje desava se van porodice. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4. 44 . ali ljudi nece o tome da pricaju. na ulici. a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. na poslu.ekcemi. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. . Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. kocenje. ali kad ih pitate za stres i sl. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. najcesce ruku. namerno nanosenje povreda detetu. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. onda oni salju klikenta kod psihijatra. .

neorganski zastoj rasta .poremecaj navike (udaranje u glavu.napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat).trudnoca .nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje. opsesivnost) . Specijalni pokazatelji: . izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja.nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi. odbacivanje 2.izjava deteta ili svedoka .poremecaj spavanja .iznenadne promene (uspeha u skoli.enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) . kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim. emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8. uskracivanje esencijalne stimulacije. hipohondrija. abdomen) . Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji.neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje .prisustvo sperme . Specijalni pokazatelji: .izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1.- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom…. 45 . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta. ujedanje) .pokusaj samoubistva . fizickog izgleda) . terorisanje 4.neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije. Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju. izolacija 5. “kvarenje” 6. Zanemarivanje Aktivnost.plasljivost .zaostajanje u razvoju . Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god.bolesti koje se prenose polnim putem . trauma) . exploatacija 7.izjava deteta . degradacija / obezvredjivanje 3.

neprijateljstvo .lekova) .depresija . “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1. mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2.Osnovne fizicke potrebe su hrana.alkohola. stid . krov nad glavom.zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”. krivica.PTSD 4.. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3. Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1.zloupotreba droga(droga. Zato postoje skole za roditelje.zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu .depresivnost. strah ..granicna organizacija licnosti .intelektualna inhibicija . . Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 . smrtni ishod 2. gusenja. Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno.zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti.maloletnicke trudnoce .bes.nisko samopostovanje. a moze da bude i smrtonosno. zdravstvena briga.antisocijalno (kriminalno ponasanje) . Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani. kognitivne smetnje . zastita i higijena. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe . Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu. odeca.teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5.

d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost. O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 .- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j . Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije. strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija.

Takodje se javljaju i problemi sa jetrom.. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0.5 promila) 2. one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade.5 – 3. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. u porodici. i pacijenti su jako crveni. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod. pa postaju mnogo agresivniji. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje. Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. paranoidnost jer je projekcija mehanizam. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo. stadijum adikcije 2. Delirijum traje 24-48 sati. mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. Pijenje zavisi od stavova. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija. L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. hronicno pijenje 3. pa se javlja kajanje. stadijum vazomotorne reakcije (2. poremecaj svesti). excesivnost. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4. To je patoloska & socijalna bolest. U ovom stadijumu.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti.5 – 2. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. zaboravnost – kognitivne f-je. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. obrazac za zivljenje. diskoordinacija. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili. Delirijum jer je to poremecaj svesti. Alkoholizam je bolest ponasanja. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. ali 3.5 – 4 promila) – gubitak svesti. kasnije i tremor. postoji “prekid filma”. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. nakon cega oni 48 . ne mogu da rade fine poslove. a tremens jer postoji drhtanje od tremora. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. reflexa i tonusa 4. stadijum pijanstva (1. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. sigurno su i neurociti (mozak). Uglavnom odbijaju da se lece. dodje neki period kada prestane.0 – 1. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. ali postoji mala kontrola.. jako topli komatozno stanje (3. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju.

hotimicna ili voljna paznja. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan. 2.disanje zaustavljeno.misici su napregnuti. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2. mljackanje.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija. Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima.iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje. Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke. To nikako ne treba raditi. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno).)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. B12.udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi.Ukoliko je tenacitet veci.Ako su drazi u skladu sa potrebama.)usresredjenost(koncentracija. Neophodna je prevencija. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam. -Drazi koje su intenzivne. ali i auditivne. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1.spontane ili pasivne paznje. ali ne i neuroleptici. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene. korsakovljev sindrom/ psihoza 4. Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo. nego ljubomora.).RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost. kolega). Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga.interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise.karakteristicna mimika lica. -Pasivna paznja zavisi od: 49 .bubne opne napete. alkoholna psihoza/ halucinoza 2.. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene.vigilnost je smanjena i obrnuto. alkoholna ljubomora 3.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju. Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja.. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom.

)kontrasta 3.1.psihicki procesi se odvijaju automatski.)intenziteta drazi 2..profesionalnih i drugih kapaciteta. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa).koje preplavljuju CNS. POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske.onda je paznja oslabljena.)relativne jacine drazi 6.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.bez svesti.)intelektualnih.Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota..ocekivanja.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4.sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente.tako da ne postoje izolovane manifestacije.jer simptomi.)cilja i interesovanja 2. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju.Tih elemenata ima oko sest. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.straha ili drugih poremecaja afekta. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije.poremecenog nacina misljenja.bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.emocionalnog investiranja koje dugo traje.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem.. -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela. -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni).izmenjenog stanja svesti.)od prostorne velicine 5. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.a povecanom vigilnoscu paznje.iskustvo.niskog intelektualnog dometa. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo.Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete.sto cini takozvani signalni 50 .Takvi su depresivni. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.profesionalna interesovanja.pa je i dusa sastavljena od atoma duse).Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom.Slab tenacitet je cest simptom neuroza.

granicni tip 5.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa.socio-kulturni.a odgovor sledi preko motornog sistema.narcisticni.)paranoidni 2.opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.strukture mozdanog stabla(nagoni) 3.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni.impulsivne tendencije.vec “hronicnu maladaptaciju”.paznja. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.)konativno-voljne(motivacija.amigdale.sizoidni.antisocijalni.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.vegetativni.hipotalamus.katastroficnih iskustava.raspolozenja) 3.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje..Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot).pamcenje.)antisocijalni 4.)kognitivne(misljenje. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu.percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.)sizoidni 3.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.Genetski 51 . -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.)astenicni(zavisni) 9.)emocionalne-(emocije.sistem izmedju majke i ploda.antisocijalni karakter.)Dramatici-histrionicni.pamcenje.posle teskih i prolongiranih stresova...Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola.procesi faktori.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip.odsustvo inhibicija.zavisni.dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.karakter neuroza.)Strasljivci-izbegavajuci.mral insanity.percepcija) 2.nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.granicni 3..)drugi(narcisticni i nezreli) 10. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.bioloski razvoja i sazrevanja.)histrionicni 6.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete.afekti.sizotipalni 2.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju.)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.temperament.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.)anksiozni(izbegavajuci) 8.biohemijski).senzomotorni.

-Preokupirani su fantazijama.droga i lekova.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”.zloupotrebi alkohola.tuce.pracene apatijom i atacima ljutnje. 52 . -Ponavljano laganje.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost.introspekcijom.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.somatskim preokupacijama. -Ne ispoljavaju anksioznost. zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane.indiferentni su na kritike i pohvale.skloni konfliktima sa drustvom.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji.kao pretnjama samoubistvom.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.cesto su hladni.hostilne su.neodgovornost u ulozi roditelja. cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.ljutiti su . -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”.tihe.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.zaravnjenog afekta.olako ispoljavaju agresivnost.profesionalnom okruzenju. -Ove osobe su sklone promiskuitetu.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).nezainteresovani su za osecanja drugih.u porodici.ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.osecanje krivice i depresivnost.pri otudjenja od realnosti.koja se delikventnim ponasanjem provocira.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem.ocekivanje neprijateljskog. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku.a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice.ekscentricne.ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.Niske su frustracione tolerancije.ukljucujuci nasilje i brutalnost.islednike ili terapeute.zlostavljanju dece.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.sarmiraju ispitivace.udaljene.neprihvatanje pravila i obaveza.zlostavljanju partnera.iritabilni.ratoborni. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje.izrazito snizenih seksualnih interesovanja. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja.dresura).Koriste mehanizme projekcije. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona.nasilje.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje.

tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.praznine.kao i kratkotrajne psihoticne epizode.neodoljiva potreba da se bude privlacan.okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.Izostaje kontrola impulsa.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.Tesko podnose samocu.da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.Postoji difuzija identiteta.skrti su.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.interpersonalnih odnosa i raspolozenja.pravilima.cepidlake kao rukovodioci.”romanticna zaljubljenost”.sugestribilni su i cesto lakoverni.preterano i 53 . ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.erotizacija kontakta.neadekvatno i provokativno zavodjenje.Odnosi sa drugima su povrsni.veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni.perfekcionizam.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.preterano savesni.otudjenosti.prenaglaseno i teatralno ponasanje.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.tvrdoglavost.hipermoralni.nefleksibilnost.anorgazmija).manija reda i urednosti.nasilja i nedostatka samokontrole.magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.redom.placa).suzena emocionalnost.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja. 2.Skloni su seksualnim fantazijama.opreznost.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem. -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.neodlucnost.dosade.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi.detaljima. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica).Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.preokupiranost organizacijom.skloni su govornim impresionistickim triadama.

Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.ljubomorni su na druge osobe.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.Od drugih ljudi ocekuju divljenje.osetljive na pretece odbacivanje.cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.sugestibilnost.uspehu i romanticnim ljubavima).socijalne inhibicije.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.odbacivanje.U intimnim odnosima su uzdrzani.osecanje neadekvatnosti.Mogu dugo da trpe maltretiranje. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti. -Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.submisivne licnosti.sa naglasenim strahom od separacije.poseban tretman.U pitanju su:hipersenzibilne.lepoti. SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta.pasivnost.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.sumnja u sebe.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.pesimizam.strah od seksualnosti. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.Boje se kritike i omalovazavanja.ambiciozni.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije.sputani. ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.ispoljavaju od javnih nastupa.preokupirani su fantazijama(o moci.ili su hendikepirane na neki drugi nacin.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.

iritabilnost.nesposobne da trpe osujecenje. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva..trauma.neprihvatljiva socio-eticka nacela.Prema tome: 55 .destruktivno ponasanje.nedostatak stida.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.moralno otupljivanje.U sociopate su svrstani razni kriminalci.lazljiva..poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja.teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja.megalomanskih potreba za vazenjem.neodgovorna su.Nesposobna su za saosecanje.nesigurne.male su adapcione sirine.arogancija. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.alkoholicari.oligofrenija.revoltirana i gnevna.neadaptivno ponasanje.upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije.kao i izmene karaktera licnosti.uvek nezadovoljne.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele.agresivnost.brutalni egoizam.Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.teskoce emocionalnog vezivanja.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana.Ove osobe su:preosetljive.impulsivna.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).seksualno devijantne osobe. -Negativni simptomi:znaci psihoza.slaba socijalna stremljenja.pakosna. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”. -Sekundarni simptomi:egocentrizam.ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja. -Ova deca su prevrtljiva.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.mrzovoljna.koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.maladaptivno ponasanje. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.socijalno su netolerantni.krizna situacija..depresija.devijacije seksualnog nagona..

Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje. 3. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije.cesto strahom.Mnoge od ovih reakcija su normalne.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost.iznenadno predavanje.ranije traume.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).)akutna stresna reakcija 2.. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.uzrast).sto je posebno prisutno kod dece.pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.neusmerenu destruktivnost. 2.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive.)posttraumatski stresni poremecaj 3..)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.pracen jakom emocijom.izbegavanje lica drugih osoba.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm.ili potragu za opasnim dozivljajima.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1. 56 .Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti.strah ili poziv u pomoc.koji nije jednostavan nedostatak emocija.

Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.a karakterisu je:panicne reakcije.tikovi i drugi poremecaji motorike.koja ukljucuju predstave. 2.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.Kod predisponiranih osoba.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj. 4. 5. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.fobijama i psihosomatskim poremecajima.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu.teska nesanica.kognitivna dezorganizacija.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept.mesa se sa depresijom.burne interpersonalne realcije. 5. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju.srzba.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.Dominiraju bes.disocijacija.ostecene profesionalne sposobnosti.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.razmisljanja ili opazanja 57 .u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume. 3.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume.paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman.nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman.droga.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu. 4.koji imaju dobru socijalnu podrsku.dezorijentacija.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.

antisocijalno ponasanje i suicid.pojacana razdrazljivost.-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama. 2.koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.Javljaju se bracni.uzivljavanje u traumu.mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.zloupotreba alkohola.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.suicid.Ponovno prezivljavanje traume.krvnog pritiska.Ovi se manifestuju 58 .Klinicka slika varira.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima.interpersonalni problemi.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija. 3.droga.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice.a izbegavanje.emotivna tupost.halucinacije. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.profesionalni.seksualna disfunkcija.izolacijanegativnim simptomima.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.anksioznost.

stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost.insomnia.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.Podsecajujci faktori.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena.Kada traumatski stimulus nije prisutan.postaju uslovne drazi.)pocetnim bihejvioralnim. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.emotivnim.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.)druge bioloske.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.Endogeni opijati peptidi.kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.iritabilnost. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.Za procenjivanje zrtve traume.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu.sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost.prisutni u traumatskom iskustvu.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.spoljasnji i unutrasnji.nespecificnih 59 .sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.pojacana reakcija trzanja).moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata.

PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe.gubitak.derealizacijom i depersonalizacijom.)bihjevioralni 4.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga.prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja.rizik.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu.amnezijom.povredu. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju.poverenje. 2. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija.rivalstvo i strah od osvete.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen.nastaje ucenjem.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju.roditeljsku zastitu.)psihodinamski 3.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.odnosno sticanja navika 60 .Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom. 3.)prirodnonaucni 2.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju. 1.

)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka.intrapsihicka diskoordinacija.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga). -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija.)katatoni fenomeni 7. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.prema Blojleru su: 1. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.)perceptivni poremecaji 4.disocijacija licnosti.zatim fermentativnim poremecajem.)Sizofrenija. 4.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.autisticni svet fantasticnog haosa.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.intrapsihicka ataksija.)ambivalencija i autizam 3. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.)Afektivne psihoze 4.posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.sumanutih ideja i halucinacija.)poremecaji mnestickih funkacija 6.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 .)sumanute ideje 5.sizotipski poremecaji 2.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti.-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja.

)eho misli.velicine.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.ili igraju ulogu zrtve.Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.afektivno-nagonska regresija.Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost.lenjost.bizarnost.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.krutost.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .bizarnost. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.nezreli.hladne.)nedruzeljubivi.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.neologizmi 2.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja.raspad strukture.agresivne.)sumanute ideje svemoci.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.stilizacija.pasivni.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.okrenuti senzibilni.)asocijalni.Socijalni faktori su nespecificni.nadmeni.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima).submisivni.nepovezan tok misli.katatoni i eho fenomeni.apstraktno rezonovanje.)gubitak interesovanja.narcisticni.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.stupor 6.mutizam.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam.socijalno distanciranje.cesta upotreba brojeva.povuceni ili dominantni.introvertne.Postoji dezintegracija ega.neadekvatan ili zaravljeni afekat.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.iracionalnost.tupost.sklone meditacijama.stidljivi.psihoza je porice i tezi da je zameni”.bestidni.zaokupljenost sobom.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).sanjari.subjektivizam.bizarnost.negativizam.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.socijalno 7.konformisti.besciljnost. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja.Ocevi su :nesigurni.zagonetnost ili emocionalna hladnoca.)nesigurni.skloni povremenim atacima besa.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.povuceni.odsecanja delova sopstvenog tela.sadisti.interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.fragmentiranost.preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja. -Vrste sizofrenije: 1.agresivni 3.preosetljive.astenicne).sklonost magijskom misljenju.ona nece nista da zna u vezi sa njom.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota. gracilne knjigama ili prirodi.Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.ponavljanje figura.odustvo emocionalne topline.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.)raznovrsne halucinacije 4.puni obzira i lepih manira.posle tridesete godine zivota. 2.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).)negativni simptomi-apatija.zatvorene.endorfina.nesklad emocija.

Pacijenti su zaravnjenog afekta.javljaju se eho misli.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.bizarno.Vizuelne halucinacije su retke. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.cudnog.imperativne akusticke halucinacije.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.ne reaguje ni na kakve drazi.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.autisticne licnosti.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.depersonalizacijom i derealizacijom.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela.sumnjicavi.zaravnjen.Moze ispoljavati stereotipije.misaonim i govornim stereotipijama.Mogu se javiti katatoni simptomi.ideje odnosa.neadekvatnog misljenja i afekata.i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.misonarstva).halucinacije mirisa i ukusa.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.U govoru postoje neologizmi. 3. 4.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom.peaceno neadekvatnim smehom.Bolesnici su cesto napeti.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.progresivnim propadanjem. 2.automatizam.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.odsutnog ili neobicnog ponasanja.postepenim tokom.Ove osobe su emocionalno hladne.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.Bolesnik je u stanju stupora.Ponasanje je regresivno.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.sumanutost ljubomore.To su emocionalno hladne.strahom od deformiteta telesnog izgleda.magijskom misljenju.nesvrsishodno.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.misaoni tok je nepovezan.bezvoljni a prognoza bolesti je losa. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 .Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.prekid misaonog toka.sumnjicave su i paranoidne.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji.dezinhibirano.plemenitog porekla.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti. 5.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.simptomima katatonog sindroma.opsednute opsesivnim idejama.sklone su socijalnom povlacenju.erotomanska sumanutost.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.Prognoza je obicno losa.do potpune dezintegracije licnosti.seksualne i druge telesne senzacije.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.proganjanja.primitivno.negativizam ili eho fenomene.Afekt je neadekvatan.neprijateljski nastrojeni.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.can ni na veoma bolne drazi.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.grandomanska sumanutost(ideje visokog.nametanje.skloni praznjenju besa i agresivnosti.sklone metaforama.halucinacije i ideje slicne sumanutim.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.poznate kao katatona pomama.besciljno.oduzimanje ili emitovanje misli.

Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.ruganja.)indukovani paranoidni poremecaj 3.grdnji.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2..mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja.nesistematizovani -Razvoj..nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.)hronicne halucinatorne psihoze 3.nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani.negativisticni.lepljivi.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak.mutisticni.omalovazavanja.provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda.Stuporozni bolesnici su nepomicni.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1. -Ponasanje moze biti:stereotipno.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.periodi manifestne anksiozonosti.sreca.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori.paranoidna psihoza.”sumanutost kao oblik zivljenja”.oholi.To je heterogena grupa oboljenja.ekscentricno.)paranoja 2.napadni.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.odredjene crte licnosti.praceno raptusima besa.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe.preziranje zivota. PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.Radi se o preosetljivim.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.ekstremni bes.religiozna ekstaticnost.involutivno pranoidno stanje.parafrenija 2.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano.paranioa querulans 3.saveta.naredbi i slicno.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.ubisva).paranoidno stanje.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija.karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.

proganjanja. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja..velike grudi).Sumanute ideje su sistematizovane. 4.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana.odaju cudni miris.odredjeni delovi tela ne funkcionisu.sujetne.)grandiozni tip-megalomani.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu. 2.limitiranih seksualnih kontakata.rigidne.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne.pronalazastva.agresivnoscu.ljude dozivljavaju kao pretece.pa je i ceo sistem bolestan.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija. 5. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.ugrozen.Nekad krije sumanutost.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu. 2.nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.izolovano.Ove osobe su:ohole..precenjivanjem sopstvene licnosti.sami.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.Voljen je od neke cuvene osobe.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba.koju treba ispraviti legalnim akcijama.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih.salje poklone.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.nesistematizovane.sumanuta konstrukcija je logicna. 3.Zive povuceno.zive u atmosferi sumnje.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.postaju maksimalno oprezni.osveta.stalno traze dokaze neverstva.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.skromno.volji delanju.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.nepriznatog prava.Skloni su samoubistvu. 6.poseduju natprirodni talenat.yelefonira.nekoherentne.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.ljubomore. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter.distancirane i usamljene.apsurdne sumanutosti.od kojih je subjekt motren.U formalno-logickom smislu. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.ugrozavajuce.dismorfofobiji(ruzan nos.uporne u svojoj “ubedljivosti”.pise pisma.sumnjicavoscu. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.suyperiorne.rigidnim stavom.sopstvene licnosti.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu.Pradoksalnog su ponasanja.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.)somatski tip-skloni su hipohondriji.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.mesijanstva.viskog porekla. 65 .posebna otkrica.eroticnosti.

U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.dosao do zakljucka zasto to cine.ambiciozna.Pocinje u kasnim godinama zivota.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.Osecanja i strasti drzi u sebi.lako psihicki i fizicki umorljiva.3.rigidna.a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru.cesto netolerantna.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja.benignog je toka.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama.bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije).Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije.sklona introspekciji.Kod psihoze erotomanije.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja. 66 .U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.Kod psihoze ljubomore.pevaca.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama.politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva.razvija se postepeno.skromna.opsuje i pruzaju se “dokazi”. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.Induktor je intelektualno superiornija osoba.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”.zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna. 4.

smanjene potrebe za spavanjem.perzistentni poremecaj rasplozenja.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost.povecana seksualna energija.beznadeznosti i samoubilackim milsima.depresivnog ili mesanog tipa. 2.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.povecanje mentalne i telesne aktivnosti.energije.telesne mase. 2. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno.drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.skloni su nasilju.radost. 1.naglasena pricljivost.vodje sekti. 1.izrazena potreba za socijalnim kontaktima.nerealnost 67 .Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.nastupi besa i agresivnosti.bipolarni afektivni poremecaj.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost.postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu.nesanicama.motorni nemir.preterano trosenje novca.manija sa psihoticnim simptomima.padom interesovanja i koncentracije.isticanje sopstvene velicine.rekurentni depresivni poremecaj.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.U ovu grupu spadaju:hipomanija.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma.manija bez psihoticnih simptoma.ili u razmaku od nekoliko dana.ometanje ili upravljanje pacijentom.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.teskoce u koncentraciji.bekstvo ideja.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).usporenoscu.poremecaj paznje.depresivna epizoda..prati ga hiperaktivnost.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita.bujica misli. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda.osecajem krivice.nadmeno ali i prostacko ponasanje.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).akusticke halucinacije.Govor je metaforica.nekriticno i neprimereno ponasanje.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.rasejanost.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.

Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.postoji igra reci.osecaj bezvrednosti.zlostavlja ja.grdi.tako da ego postaje objekat agresije super-ega. 3.nerazumljive verbalne ekspresije.tako da ga istovremeno mrzi i voli.smrt bliske osobe.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja.U depresiji gubitak je u nesvesnom.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice.oboljenje osobe ili clana porodice.biti).Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene.odlazak clana porodice. 2.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.)motivacioni-neodlucnost.gubitak interesa.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost.religiozna sumanutost.poglavice.razvod.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji.ratnici.voleti.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.Misaoni tok je ubrzan.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama. -Znaci i simptomi depresije: 1.bogatstva i viskog porekla. 68 .Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.pesimizam.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.planova.Gubitak moze biti i imaginaran.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.strahovanja.ponizava.gubitak zivotnog elana.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi).smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.promena radnog mesta.svemoci.bekstvo ideja.uslova rada.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.)emocionalni-depresivno raspolozenje.bezvoljnost.anksioznost.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.tetovirani.prestupa.zapostavljaju licnu higijenu.sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.Nema sumanutih ideja i halucinacija.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.Moze nastupiti manicna pomama.. DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.seksualnih nastranosti.osecanje krivice.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.bespomocnosti.promiskuiteta. -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.nekontrolisano trosenje novca. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.Abraham istice znacaj ambivalencije..

Dejstvo razlicitih stresora.)vegetativni-nesanica.gubitak libida..opstipacija.)kognitivni-slaba koncentracija. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo.greha.).Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.sumanute ideje ekonomske 2.samoubilacke misli.bolovi.proganjanja. 3.razborit.savesne.)Melanholocni tip:istrajan.u sferi zdravlja.traumatskih dogadjaja.radosne.pesimizam.oskudna misljenje.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.)sumanute ideje-u moralnoj propasti.samostalan.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih.)psihomotorni-usporenost.mastovit. sferi.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne.postuje autoritete. mimika.osecajan.Depresivne osobe su:istrajne..)spoljni izgled-zabrinut pokreti.otezano misli.Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea)..)Manicni tip:nepostojan.entuzijasta. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost.nekonvencionalan.originalan.socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage.monoton usporen govor.galantan.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije.sklon riziku.gubitak apetita.impotencija.optuzuju.suicidalne radnje.depresivne 4.dobrih empatskih kapaciteta.placljivost. 5.krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost.)sociointegrativni-usamljivanje.dusevan. 2.malaksalost.dismenoreja.3.bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1.konvencionalan.neefikasnost. -Klinicka slika: 69 .bespomocnost.. 7. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja. aktivnosti.izbegava rizik.euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.demoralisanost..nemastovit.iscrpljenost.neoriginalan.pedantan.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.)somatski-gubitak energije.smanjeni nivo zatajivanje.vitalan.gubitak telesne tezine.profesionalno zatajivanje.monoideizam.visestruko zainteresovan.Nasledje se smatra dosta znacajnim.ljubavi i picu).a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum). -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1..sklone religioznim temama.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti.jednostrano zainteresovan.agitacija.sposoban.sklone sklapanju poznanstava.savetuju da ne zive.pad efikasnosti.oskudni spontani 6. 8.introverziju.smanjenog vitaliteta.znacajno uticu na pojavu ove bolesti.zakocenost. izraz lica.bede.)Zajednicka obelezja:aktivan.

bolesnik je uzbudjen.pesimizam.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu.Bolesnik je tuzan. 2.napeti.povisen impuls za govorenjem.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.pa im se daju jake doze sedativa.kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost)..optimisticne i kreativne. 2.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine. REAKTIVNA STANJA 70 .reducirane mimike.Ovi bolesnici pate od nesanice. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1.smanjenog samopostovanja.Mena zivotnih radosti i uzivanja.Nagonske i voljne funkcije su snizene.pacijenti su tmurni.bekstvo ideja.Moze se javiti i depresivni stupor.aktivne i preduzimljive.sozijalne kontakte.snizenog seksualnog nagona.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.teskoce u koncentraciji..Tipicna je bujica ideja.depresivni.1.povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo.prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte.Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma..)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.trazi spasenje ili pokusava samoubistvo..psihomotorna hiperaktivnost.skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.Javljaju se slusne iluzije.visokog porekla.seksualni nagon je razuzdan..Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom).)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha.. -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju..Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir.Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.bogatstva..zastrasen.nista ne traze..Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.Slican je neurotskoj depresiji.Moze poceti i naglo posle depresivne faze.puni zalbi.postojanju neizlecive bolesti.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).govorljive su i duhovite.ekonomske propasti.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice.nesanice.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.zabrinut.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom.Bolesnici satima sede.rigidni.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne..U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo.Distribucija paznje je nemoguca.Tenacitet paznje skoro ne postoji.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.

d.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.)Puerilizam-posle traume.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane.rekovalescencije. b.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije. a.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama.naglo pocinjanje. c.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda.gomilanje traumatskih dozivljaja.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti. mehanizam-dvojna 71 .licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.To je nesvesno begstvo u bolest. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora. 1.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor. b.Razni stresni dogadjaji.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”).bekstva.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno. 2.negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost. a.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.imaju i odbrambenu funkciju. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.povreda najosetljivijeg dela licnosti. c.iznenadnost.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama.emocionalno nezrele.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja.ali nije poremecene svesti.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja.intoksacije.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija.prolongirana stanja napetosti.

alkohol. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.psihoaktivne supstance).sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti.stupor.gastrointenstinalne tegobe.sa iluzionim i halucinatornim fenomenima.melanholicnim raspolozenjima.reaguju anksioznoscu.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja.nekad cak i u formi epileptickog napada.dejstvo toksicnih supstanci(droga.Akutni delirijum pocinje naglo.osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa..razocaranja.traumatske povrede glave i mozga. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.razdrazljiv.velicine ili 72 .nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija.burnim panicnim manifestacijama.Obolele osobe su neraspolozene.grube uvrede.kvalitativne izmene svesti.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.konfuzijom i stuporom.zastrasen.srcane smetnje.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe.epilepsija.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika.agitacijom.bolovi u vratu.endokrina oboljenja.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.oneiricne agitacijom.metabolicki poremecaji..promenljivog raspolozenja. vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens.intrakranijalni tumori. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja.meningitis).)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.sindrom neirnih nogu.-Delikventi.infektivna oboljenja(encefalitis.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.kriminalci.krize narkomana. 1.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti.cirkulatorni poremecaji u mozgu.izazivaju panicni strah kod bolesnika.vrtoglavice.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima.perverzni.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.najcesce nocu. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije.shvatanja i rasudjivanja.glukoze i vitamina. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).depresivnim.poremecaj pamcenja.deprivacija sna. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije.

. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja.sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda.apatija.kada je ona psihicki lako ranjiva.depresivno paranoidni.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija.nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti.depresivnosti.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci.sizoidna katatona ili paranoidna stanja.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku.konflikt licnosti i socijalne sredine.menstruacija.euforija. 3.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”. a.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.sa samoubilackim idejama.endokrini.ili 73 .porodjaj.nekada cak i sumracnim stanjima.neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini. vrsta 2.kao sto suovulacija.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.iritabilnost) i tesko propadanje licnosti.postoperativni i nocni senilni delirijum.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze..depresivno ili hipohondrijsko stanje. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme. b.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).misljenja. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.emocionalni poremecaji(depresija.oplodjenje.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno. 4.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.posttraumatski.pracene intelektualnim propadanjem osoba.Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.inteligencije.intrakranijalni tumori.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine.Simptomi su konfuznodelirantni.alkoholni.dojenje i involucija.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga.opazanja i paznje).mozdane traume.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.infektivna oboljenja.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja.

ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje.Losa emocionalana atmosfera u porodici. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.Ako je ta realnost neprijateljska. 2.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca. 74 .Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta. -Opisuju se neurotiski simptomi.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.zatim pregentialne fiksacije libida. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.ona ce neuroticno reagovati.da nije voljeno.defektna ili razorena porodica.kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.Neuroticna licnost se ponasa kruto.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane..) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”.Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.rigidno.ugrozavajuca.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.trazenje zastite bezanjem u bolest.sebe i spoljasnjeg sveta.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.nepodnosljiva ili frustrirajuca.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna.From.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima.neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane. 3. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.sumanutog) izmedju sebe i realnosti.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost.zbog neelasticnih moralnih nazora. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni. 2.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog.a neurotske crte licnosti su prenaglasene.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.. -Teorije o nastanku neuroza: 1.ostavlja traumatske oziljke.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva.pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta.neurostski karakter i neurotski manevri: 1.

)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.3.)konverzivne neuroze(histerija) 3.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.fobije. 2.)transferene neuroze:histerija.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.)neurastenije 7.)fobicne neuroze 4.situacije i funkcije. 75 .)psihosomatska oboljenja 8.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.)fobicni anksiozni poremecaji 2. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume.)neuroze straha 2.)druge regresivne neuroze:perverzije.)aktuelene neuroze:neuroza straha.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.Bojazan je nerealna ili neadekvatna.hipohondrija. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.)mesane neuroze 4.)depresivne neuroze i reakcije 6.traumatske neuroze.ideje.prisilna neuroza b.neurastenija.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.)psihoneuroze: a.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.)somatomorfni poremecaji 6.)drugi anksiozni poremecaji 3.fenomenologiju i empirijska iskustva.)narcisticke neuroze:psihoze c.neurotski karakter 3.

zavisne. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.od povrede i bolesti.povracanje.od kontakta. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.srcane smetnje.Izlazci iz kuce svedeni su na 76 . -Dominiraju:strah od gubitka svesti.otezano disanje.sa depresijom.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom.odnosno anksioznom histerijom.porodicne nesrece. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.tj na spoljasnji objekat ili situaciju.Zbog neuspesnog potiskivanja..na moralno.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.od prostora.koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa.od objekata i predmeta..situacija.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti.prirodnih pojava.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene.sa dominirajucim strahom od kastracije.na ulici ili nekom drugom mestu..Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja.Moze doci i do napada panike.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.od velikih i malih zivotinja.bioskop.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti..eticki prihvatljive sadrzaje.straha velikog intenziteta.ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.ubrzani srcani ritam.strah od zivotne ugrozenosti.derealizacija.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.trudnoce rodjenje deteta.To su:stidljive.pozorsite.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet.depresija.smrti bliskih i dragih osoba.nesvestice.ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja..Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja..Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice.muka osecanje gusenja.mase. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.depersonalizacija.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.plasljive.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.ulice i trgovi.prepricavanjima.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti. -Uzrocni faktori-bolest..znojenje.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika.drhtanje.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.nesigurne.Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.vec nesvesno omrznutog roditelja.na simbolicke situacije i objekte.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.preosetljive.gubitak kontrole na mokrenjem i crevima.lupanje srca.-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.

-Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.od prirodnih sila i okolnosti(od oluje.gledanja krvi i rana.strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.sitne zivotinje).nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja.visine). -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije.od medicinskih i stomatoloskih intervencija.nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.drhtanje.groma.Blizina kuce.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara.Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama.. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija.od ispita.strahom od gubitka svesti. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.socijalna izolacija.taksi.socijalne fobije od javnog nastupa.socijalne fobije od gubitka kontrole.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.Zbog anksioznosti fobicar je napet.minimum.znojenje.bezanje u porodicni bunker.zatvorenog prostora(klaustofobija).ponizavani.profesionalnih i drugih aktivnosti.ismejavani.strah da se ne izgovori neka glupost..Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca.od odredjenih situacija(koriscenje lifta.strah od emocionalnog vezivanja.izbegavanje socijalnih interakcija.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija.macke.strahom od ljudi(antropofobija).posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara.strah od povracanja pred drugim ljudima.javni saobracaj). -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.od gubitka kontrole sfinktera.ostavljeni. 77 .od pogleda.kritike.let avionom.osecanje da su kritikovani.nastupa.stidom i strahom.kaznama i proganjanjima.vode.nekomunikativne.prolazak kroz tunel.i drugi obrazci socijalne stidljivosti. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.crvenjenje..) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga.fobicar je bespomocan.preosetljive.Retki su napadi panike.nesigurne.zadrzavanja u malim grupama.od dobijanja inekcija.susret sa osobama drugogo pola.grmljavine.telefon i lekovi u dzepu.

Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.preplavljujucom strepnjom.obamrlost.onesposobljujuci strah od narednih napada.lupanje srca.topli ili hladni talasi.socijalnih fobija.alkoholizma.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.osecaj peckanja.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.nesigurne su.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.strahom.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.otezano disanje.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.dozivljaj krivice.”slobodno lebdecim”.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.simbolicko znacenje.”umrece”). -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.kognitivni.snazan.teska bolest.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.uznemirene.kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.interpersonalni konflikti.bol u grudima.smrt clana porodice. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim.Pacijent izbegava aktivnost.znijenje..razne vrste stresova.somatski i vegetativni simptomi.intenzivnim.Strah od smrti je intenzivan.osecaj gusenja.demoralisane.strasljivim.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.sa teskocama koncentracije i spavanja.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.izlaganje opasnostima.drhtanje.hronicni stres.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba.razvod.bolest ili smrt voljene osobe.Osobe su napete.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.zabrinutoscu.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno.Osobe su u psihickom i motornom nemiru.razdrazljive.hronicnim..Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .a traje majmanje jos nekoliko minuta.napetim iscekivanjem buducih dogadjaja.simptomi u grudnom kosu i trbuhu.zatim nagli pocetak.agitirane ili u stuporu.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.gresnosti ili nekog gubitka.

)opsesije i sumnje(o sebi.samoubistvo.)opsesivno-kompulsivna postupcima.sizoidnost. -Klinicka slika-opisuju se: 1.simbolicna vrednost novca.sporosti u izvrsavanju poslova. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.strah od izgovaranja bestidnih reci.moralna rigidnost i asketizam..)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku.sumljicavost.reaktivna formacija). -Mesaju se elementi erotizma i sadizma.svetu.ponistavanje.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti.strah od gubitka kontrole na javnom mestu). 5.perfekcionizam.koja tad predstavlja simbolicku odbranu.kulturoloske faktore.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva.djavolu.mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.ljubavmrznja. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno.kaznjavajuci superego..radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.tvrdicluk.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta.izolovanost. 4.stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima.kao i nesvesnog osecanja krivice.cednost-porok.gde se preplicu cistoca-prljavstina.mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva.pasivnost.prljavstina.ritualima.Postoje i kompulzije:ciscenja.sklonost proveravanju. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija.moze dovesti do osecanja krivice..moralne krize.skaradnih reci.) 2.pravda-nepravda.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija. 79 .odbrana od izrazavanja tih teznji.pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali). -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.moralna skrupuloznost).odredjene crte licnosti i razni stresori.strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.morlana ispravnost.bogu.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.preteranom redu i urednosti.”kucanje u drvo”.mesovite opsesivne misli. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost.samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija.opsednutost brojanjem.preterana cistoca i urednost.pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja.sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem.sitnicavost.rigidnost ponasanja.-Prisilne neuroze dele se na: 1.nemastovitost. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.teskoce u napustanju objekta.. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.sumnja u sve i svasta.izbegavanja.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.proveravanja.podmetanje pozara.bezocno ponasanje.strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.hipermotivnost.

Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije.u genezi konverzivnih simptoma.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima.Kada se konflikt transformise u simptom.Nekad evoluiraju u psihoze.sumanuta osoba.koji su ranije nazivani histerija.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.a postoje i mazohisticki izbori.histericna osoba nije zabrinuta.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije.psihosocijalni stres.sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15.zeljna deteta. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice. godine zivota.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.jer je svestan da one poticu od njega.odnosno konverzivna neuroza.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.ali i istovremeno do osecaja krivice. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora. -Kleptomanija-predstavlja prisilu.luta po telu i izaziva razne simptome.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta.cesto izazivaju neurotske reakcije.porodicne bolesti i nesrece.ali i posle 25.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.Terapija je duga i teska.Konverzivni simptomi pocinju tiho.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.verujuci da joj se to natura spolja.cesto neodoljivu.promiskuiteta i seksualnih devijacija. i 20.zloupotrebe i zavisnosti od droga.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost.nekada sa erotskom simbolikom. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa.Prednost je data terminu disocijativno.kada osoba 80 .histericne crte licnosti.tada je u pitanju konverzija. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.cija materica.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati.nikada ne realizuje.a simptomi su zlodela “necastivog”. -Histerija je bila poznata jos u starom veku. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija.u doba Hipokrata i Galena.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”.Naziv histerija potice od Hipokrata.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija. godine.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.Osobe zenskog pola .a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.moze impuls i realizovati.a disocijativni naglo.smrt u porodici.dok psihoticna.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.

dok su im fizioloski refleksi ocuvani.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.sa grcevima i jezom.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije.a postoji i poremecaj percepcije okoline.Osoba vice.neobuzdano igra i peva.Postupci su cesto detinjasti.pa menjaju partnere.a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.Amnezija 81 .Osoba je zbunjena.parazitarnih..emocionalno nezrelo.zlim duhovima.place.koji se po pravilu odvija teatralno.Gode im divljenja.pricama.u prisustvu publike.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.zive hraneci se fantrazijama.vazne.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.Zaboravlja predhodni identitet. 4.Mogu da ispolje psihogene amnezije.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.bogom.Oni koketiraju.koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.impotentne.postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.smrt drage osobe).Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja).Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.a patoloskih refleksa nema.puno teatralnosti.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.jeca.Moze biti i ushicena.cenjene.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.odsustvo akcija.Ne oseca bol.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja)..iskolacenih je ociju.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.negativistican je.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj.Moze ispoljavati zabrinutost.Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja.a cesto su frigidne. 3.pada na zemlju.Njihovo ponasanje je infantilno.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.laskanja.odbija hranu.apatija i mirnoca.Pacijent nepomicno sedi ili lezi.pa cesto dobija karakter karikaturalnog.dezorijentisana. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.preuzima drugi identitet. 6.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.Mogu se pojaviti tikovi. 2.U takvom stanju osoba luta ili bezi.luckasti.Pacijent je potpuno nepomican.znake patnje ali moze biti i mirna.osoba je “obuzeta” nekom silom.u koje se isto tako brzo razocaravaju.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike. 5.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.angazovana u transu.U protivnom to bi bila simulacija.a moguce je i violetno ponasanje.Osoba je poremecene svesti.

)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda..”rukavica”.bolest i smrt u porodici. 2.teatralnom ponasanju.”Bolesni” pribegavaju histericnom.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela.Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah..neuspesna profesionalna karijera.Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen..Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod.. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija.Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.ukoliko je ima delimicna je..klinicka slika lici na fobiju.gubitak ranijeg socijalnog statusa.Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.”slema”.Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom..Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava). 82 .gusenja slicna asmaticnim napadima.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja.povracanje.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana. 7.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom.muka.lece se psihoterapijom i sedativima.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.ruzan nos. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima..na telesni simptom.dijarea.Izbor organa je simbolican.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).anoreksija.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji.po cemu se i opisuje fenomen “carapa”. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca. 1.)..Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo.frigidnost.klempave usi. 8.smetnje gutanja(knedla u grlu).Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.poremecaji menstruacija.impotencija.cesto mokrenje.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.

.senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak. -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.Delovanjem drazi na receptore culnih organa..).skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta.simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2. -Na opazanje uticu:iskustvo. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno.emocije.tvrdo.Opazaj se odnosi na celinu predmeta.integracija i spajanje sa iskustvom.iskustvo.karakteristike figure i pozadine. -Oset(osecaj. 83 .potrebe.znanje.na osnovu predhodnog iskustva.slicnosti.razumevanja onoga sto je opazeno.dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1. -Apercepcija-je proces shvatanja..Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi). OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.jedinstvene opazaje 4.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka).Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi..motivacija..interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine..gde se vrsi njihova obrada.javljaju se dvostruke ili visestruke slike.okolina i boja predmeta.hladno..iskustvo.Odrastao covek koji poseduje iskustvo. 3.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja..emocije.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju.Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta.potrebe.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine. -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.gorko.motivacija.dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.3.ocekivanja.Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima..Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci).Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.zelje.. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.

Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.cvrkut ptica.zatvorenih ociju.)iluzije 3.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.).takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila). -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.pokret se ne opaza.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja. 5. 4.svetlosne utiske uoblici u simbole.moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc.ili su one unistene.oduzetosti jedne polovine tela).)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava.)agnozije 2.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.glas svojih najblizih.nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka.Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 . 1.pokret se ne zapaza.Postoje agnozije svih cula.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema.. 3. 2..Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1.)ostecenja cula.dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.Ako je ona ispod odredjene granice.

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.odnosno akcije.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.Ukoliko nema takvih informacija.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.mozak.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.To su nivo:bioloskog.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.vise nego drugi organski sistemi. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.pa i psihicki poremecaji.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.na osnovu socijalnih informacija.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.konstitucijom.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima.

serotonergicki).primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja). FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1. 89 .Zahvaljujuci nadrazljivosti.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije.vec su odredjeni svojom funkcijom.prema odredjenom programu.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije. 2. -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin).medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima. -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga.serotonergicka averzivne. -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.nadrazaji kao fizicki korelati informacija.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.misljenje). -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija). -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja.ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja. -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije. -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija.procene mogucih vrednosti(inteligencija.davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije.a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje).

Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.a.pojmovi. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja.Motivi.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.pojmovi.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.trazenje skrivenih predmeta.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.prva upotreba orudja..Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.Pre tog perioda.osecanja.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).simboli.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK). -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije.a dete ce 90 .Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom. 3.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.postoji period senzomotorne inteligencije..Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova.pomocu kojih dete analizira stvarnost.govor ne utice na misljenje.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore. b.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.secanja.Sada misljenje postaje govorno.reprezentovano.predstave.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse.funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima.predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan. U procesu misljenja koriste se opazanja.a govor postaje intelektualan.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica.

)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva. 3.razlikovanje.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu. 4.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 .Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka.neuroticara i psihoticara.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.recima.datih premisa.naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski).osobina ili pojava.apstrakcija i sinteza.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom.znacima.stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava.rasclanjavanje.proveravanje(verifikacija) 5. 2.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1. 2.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.uporedjivanje.originalnih resenja i pronalazaka.pojmu ruza).Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza.inkubacija.primitivnog coveka.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9.tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.rec je o produktivnom misljenju.a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.oni se odnose na skup nekih predmeta.)kreativno misljenje-dolazi se do novih.Pojmovi predstavljaju uopstavanja. VRSTE MISLJENJA 1. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.iluminacija(inspiracija).su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.Srece se kod male dece.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.. 11.dolazimo do opstih pravilnosti).nove veze izmedju objekata ili nove istine..Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija). 6.

)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju.verbalizacija sa kovitlacom ideja.poznat je kao bradilalija.a paznja mu je hipervigilna.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija. 11.Opisana je kod sizofrenije.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.strahovima.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima. 8.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.Mogu se javit neologizmi.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.potpuno nov jezik. 12.zeljama.stvaranjem neologizama.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.uzurbana.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe.Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta.onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima. POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka. 1.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.tece sporo.Pacijent je pun sporednih asocijacija. 3.kidanja asocijacija.bizarnih i stereotipnih fraza. 9. 7.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).jer ne bi mogao da opstane.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.demencije.Recenice su gramaticki korektne.zagonetnost i praznine u sintaksi.”lepljivih” epilepticara.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica. 12.sto se naziva logoreja.mnogih sufiksa.potrebama.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica. 4.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu. 5. Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1. 6. 2.sveta.sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama.)sumanute ideje 92 .Logoreja je brza.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova.bez smisla a povezanih u vidu besede. 10.usporenost ideacije.manicnih i dementnih bolesnika.

dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.2. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1. 2.iscekuje.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.. 2.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom.Kod nesistematske sumanutosti.osecanja krivice.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu.halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja. -Podela prema strukturi: 1.iako logicni po formi.osecanja krivice.potresnih dozivljaja.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje.gde je osnovni sud bolestan.ideje o bozanskom uzdizanju. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati. 93 .identifikacijom sa bogom..nesistematizovane.verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda.nelogicne.mobilne.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet.a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca. 4.)precenjene ideje 3.opste.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok.u njih subjekt nepokolebljivo veruje. 3.)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne.u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.su ipak bolesni.a svi izvedeni zakljucci.culnih obmana.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja. Razlikuju se: 1.bolesnici traze izvesnu povezanost.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.uverenja o gresnosti.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju.neprotivurecnu povezanost.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.neznanja ili primitivnosti. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.

Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 . 11.bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”).ideje materijalne i socijalne propasti. 5.da je zaboravio ili da mu se ucinilo.sa najblizim rodjacima.iznemoglim starcima..hipohondrijske ideje.Tu spadaju i “profesionalne deformacije”.osvetom.).bolesnici nemaju nigse nikoga. 6.od vrste bolesti.da postoji zavera protiv njega.nemaju unutrasnje organe.pevaju mu poznate peseme.U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.neunistivosti..visokog porekla.lepote.a proverava je kontrolisuci joj garderobu..gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu.nicega.tajno je snima i prati.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.nestabilne apsurdne. 9.samooptuzivanja. 8.U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju. 10.besmrtnosti.sve se odnosi na njega.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.Pacijent je u centru paznje.dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”). Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem. 4.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne. 1.a mogu reagovati i kontranapadima.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija.fizicke snage.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti).zivotinjama..)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.proganjaju.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom..Osoba se nalazi u stanju euforije.netrpeljivu od koje je proganjana..)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom. 3. 7.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika. 2.pronalazastvatelepatske moci.pretnjama. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate.oholosti.

)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.nalazenje pravila.neposredno pamcenje. -Spirman inteligenciju definise kao: 1.. -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.)sposobnost apstraktnog misljenja.muzicka.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima).Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija.razumeti. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.aritmeticka.psiholoska.struktura licnosti. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva).socijalno-psiholoski uslovi itd.).koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija.Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora).Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati.koja znaci shvatiti.)shvatanje.. Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima).mehanicka. -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.. 1.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka.posedovanje opstih znanja.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini..moralnim kodeksom osobe.Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama.jezicke sposobnosti. -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .imena.

Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.2% 2.procenat 16.)imbecili(20-50) 7.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.)tupi-normalni-IQ=80-90.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .procenat 2. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.preoperacionalni stadijum.faktor memorije.Oni se neverbalne(manipulativne).sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece.)debili(50-80) 6.procenat 50% 5.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.individualne i grupne.)bistri-normalni-IQ=111-119. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.1% 4.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada.)defektni-IQ=65 i manje.2% -Pored ove klasifikacije.reci(bogatstvo recnika).procenat 6.7% 3.procenat 2. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama.faktor rezonovanja.procenat 6.7% 7.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.)granicni-IQ=66-79.)prosecni-IQ=91-110.perceptivni faktor.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.razumevanje verbalno izrazenog materijala.stadijum konkretnih operacija.numericki faktor. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.)intelektualno tupe(80-90) 5.stadijum formalnih operacija.)superiorni-IQ=120-127. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.spacijalni. -Postoje razni testovi inteligencije.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija.procenat 16.)veoma superiorni-IQ=128 i preko.1% 6.

epilepsija.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.Oni su usporeni.ostecen sluh.poslusni.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.Bebili mogu biti poslusni.Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.emocionalno tupi ili veseli.Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.neuroloska i telesna ostecenja. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).plasljivi.odrzavanje higijene. retardacije se dele 1.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.pa se najcesce smestaju u specijalne domove.skloni seskualnim perverzijama.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti. POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.teske.umerene.nekomunikativni.govornih. 2.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.motornih i socijalnih sposobnosti. 97 .brinu o sebi(ishrana.Nemaju radnih navika.autizam.epilepsija.To su emocionalne nezrele osobe(debili).a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.Imaju teskoce u citanju i pisanju.duboke.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.ali se retko osamostaljuju. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake.imbecili i idioti.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.kontrola sfinktera).razvojni poremecaji.poremecen oblik glave i nosa.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka.dobrocudni. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca.druge i nespecifikovane retardacije.sposobni su za mnoge poslove(prakticne).Mogu ovladati citanje i pisanjem.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.Cesti su poremecaji u razvoju.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv.

)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.Postoji testast otok koze.3.biohemijski i endokrini poremecaji. -Demencije se mogu podeliti na:globalne.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.Ranije steceno znanje nestaje. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.Malog su rasta.Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti. 3.epilepsija.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS.porodjajne traume.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.duboka mentalna subnormalnost.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije.razvojni poremecaji i autizam. 4.ispustaju zivotinjske krike.kreativnog misljenja. 2.Starost koja pocinje oko 70.logickog rasudjivanja. -Uzroci oligofrenije-nasledje.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.U izgledu dominira.vida.duboka oligofrenija.dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.veliki jezik koji je van duplje.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja.kose oci.infektivne bolesti majke i ploda.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije.mikrocefalicna glava. 2.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.Organska etiologija je dominantna.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost.zapaljenje mozga.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.shvatanja bitnog. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor. 1. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).velike ili izrazito male glave.ostecenja sluha.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda. 98 .lakunarne i sizofrene.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju.

.kao teski dusevni bolesnici.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.izazivaju mentalne poremecaje.direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.psiholoske i socijalne stimuluse.).primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.depresija.ili polnih hromozoma.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.glupo(pogresno racunaju.pak psihogeni faktori(strah.).Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”.Malformacije u gradji lobanje i mozga. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje.psihopatske i emocionalno nezrele licnosti.na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja...gubitak voljenog objekta.neznaju kloliko imaju godina. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja.zdravlje.a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma. 2.na primer) ili..tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja.odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.dusevni poremecaji se ne nasledjuju.-Pseudodemencija-jedna od zastitinih.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.labilne i nesigurne licnosti.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen. 99 .

5. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom. 100 .lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja. organski psihosindrom.hipertermija).prelazak iz seoske u gradsku sredinu.mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.proteina.gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).antikulture.dolazak u bolnicu(hospitalizacija).-Razvojne interakcije: 1.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema.).U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).kao i psihickih poremecaja.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije.znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja. 2.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi.neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).bezvlasce.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.gubitak partnera. -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres. 7.glicida.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja.lose ishrane.ratovi. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.)Poremecaji metabolizma-(lipida.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo.gubitak vrednosnih orijentacija.subkulture..kao i mentalnih poremecaja.meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.. 4.Tumori mozga.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv.kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama. 6.elementarnih i drugih nepogoda.)Bakterijeske infekcije i toksini.ili fizicki(mehanicke traume mozga).dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis.katastrofe.socijalana dezorganizacija.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost.emigracije.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam. 3.degenerativne bolesti).Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.

)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.osecanju krivice i greha. 101 . -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi. 4.oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja.oliceni u savesti.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji.)Kultura odredjuje obrazac.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju. KULTURNI CINIOCI 1.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah. 5.)Kulturno shvatanje seksualnosti. 2.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje. 3.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi.-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful