Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot. Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.Frojd se bavio neurozama(histerijima..isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja.. Martin Sarko francuski psihijatar.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski.organodinamski.gestalt.Opisuje primarne simptome sizofrenije.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.Jung(analiticka psihologija).dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.telesne.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik.koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije.tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.bihejvioralne terapije.anksioznim neurozama.nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni.psiholoskih eksperimenata..metod slobodnih asocijacija..Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma.egzistencijalni.Vilhelm Rajh i drugi.psihobioloski.tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar.centralnog nervnog sistema.Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K.Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.Izdaje svoju monografiju demntio praecox.G.usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.Alfred Adler(individualna psihologija).Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.insulinska.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci.organoterapijske(konvulzivna.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.Erih From. Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.).. Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa.. Franko Bazalja-italijan.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta). 4 .postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.psihodinamski.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije.prislinom neurozom.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.Postavio je nozoloski koncept o psihozama. Adolf Majer-svajcarski psihijatar.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Isticao je znacaj klinickih posmatranja.odvojio paranoidna stanja od paranoje.psihoseksualnog razvoja.otkrivanje mehanizama odbrane. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza.).

filozofskog.endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika.Zatim sledi pronalazak antidepresiva. psihijatrijskog.atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna.. oni su normalni.a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca. sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce. kad pocinje dusevna bolest. Opasno je sve podvoditi pod normalno. imati odnos sa objektom (roditelji – primarno. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963. socioloskog. prijatelji. Revolucija u dijagnostici. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. da se donosi misljenje o nekome (npr.To je takozvana treca revolucija u psihijatriji.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika. da li 2.koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika. postavio je pitanje sta je to normalnost. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)). Nije sustina da se radom nadomeste praznine. medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju.anksiolitika i hipnotika. Bitno je da svako bude svoj.a povecanje kod manije). Revolucija u terapiji.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije.. XX veka) gde su otkriveni medikamenti. god.osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi. tesko je definisati normalnost. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. ali biti dovoljno separiran. – Palmoticeva u centru grada). kako odrediti granicu.. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. transkulturnog. rizik da se poremecaj jednog dana vrati). Potrebno je dovoljno voleti. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost. stanovista – kako god da ga posmatramo. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 . nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. Pokret socijalne psihijatrije. sta je psiholoski poremecaj. Vaznije je imati svest o sebi. ko je bolestan. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome.. osptemedinciskog. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze.otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. posao).

Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. Putem testova moze se utvrditi tj. 5. Leng. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd).bracna savetovalista (npr. ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. 6. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost. Postoje predispozicije. krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju. da bi razumeli kako funkcionisemo. Testovi licnosti. Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija). Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu). ako ne znamo kontekst neke pojave.Homosexualci odstupaju od normale. mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. postoje ljudi koji su hendikepirani. Mozemo da se vratimo u normalu. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja. odrediti normalnost. vec da zive u svojoj sredini. Klinicka bolest je vidljiva.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. ne unutra. Kuper. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. 2. Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot). posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova. Komunalna psihijatrija –. Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani. Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog. da ih leci drustvo. -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. Potrebno je da imamo svest o sebi. Ovde je patologija napolju. ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). 4. da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. jer su bili politicki protivnici. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. 6 .

Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih.nezavisnost. NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog.bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca.Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge. 4.Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski.sposobnost da se dozivi realnost. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno. -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.samopostovanje).Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.Drustvene strukture.)Ko je dusevno bolestan? 3.dusevnog i socijalnog blagostanja.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .3.obicaji.Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno.nacinu zivota i normama drustva.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti).patofizioloske mehanizme bolesti.socijalnih i psiholoskih varijabli).)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.psiholoski i socijalni faktori.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi.socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini.samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti).)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.

-Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca. 2.sposobnosti resavanja konflikta..patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske.encefalitis.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase.socijalne itd-potencijale i mogucnosti. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1.osecanjima itdnudi.druge ljude i drustvenu zajednicu.mislju.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.psihogene i konstitucionalne. ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti.U grupi endogenih poremecaja.oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske.U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1.alkoholizam. 8 . lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova.). 2.Takodje dusevno bolesno.obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi..droge.super ego. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.ponasanjem. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.odnosno simpotamotoloske.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti.pojedinacne.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija.stabilnog karaktera.vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri).-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze).izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama.hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori.id) i spoljnje sredine 3.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu.profesionalne.

)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.droga).oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza.. 2. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok.poremecaji ponasanja.4..ili veoma slicno reaguju na istu terapiju. ne moze se za nesto reci da je simptom. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.anoreksija.)psihoze 3. 4.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma.bolesti zavisnosti(alkoholizam.povlacenje.)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase.. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima.njen opis.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja.)neuroze 2.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.iskrivljen dozivljaj stvarnosti.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane. -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji. 3.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1. rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe)..Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika.poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta. 9 .povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti.gubitak granica ja.)na osnovu klinicke slike 3.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.) na osnovu ishoda. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema. -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina.

nespecifikovana) delirijumi (alkohol..-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. bulimija) 10 .takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome. vaskularna. medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. Cesce se koristi. kontext – unutar i oko pacijenta. 5. ali je iscepkan i velika je nomenklatura. moraju biti u nekoj bolesti. a mogu je koristiti i istrazivaci.. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja. zasto. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2.. kako. 3. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2. a kontekst je zanemaren. sta strah. opisujuci pojavu. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup. Bitna je statisticka analiza. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. kada je nastao problem b. 3. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne).U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova. ICD 10 – ona je i deskriptivna.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. PTSD. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji. americkog je tipa. koristi je cela 2.) 5. droga) 2. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja. 1. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize.koliko dugo moraju biti izrazeni.. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze.

povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. a paranoje tek kasnije.). socijalizacije. da li je bilo dece pre vas. mora dobiti potpuno poverenje. devijantno manifestovanje. – afektivne i shizofrene.). Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse.. sa pacijentom drugo. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. depresivnost pri odvajanju). a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. sta vam rade roditelji. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7. onda to postaju pravi poremecaji. separacioni problemi. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo.Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako. a ako se ne seca. Intervju: . . . koje ste dete po redu – ako je prvo. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu... poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja. problem adaptacije. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja. vise mislimo nego sto mozemo. intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu.. 17 god. Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite. ako se nije vezalo). Rano nastaju u prvim godinama detinjstva. 11 .Dobijanje osnovnih podataka.sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju. tuga. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca). Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima.. ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko).Osnovni podaci iz ranog detinjstva.stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. tj. cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije. onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika. – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. prihvatanje.

da li je postignut prosek..ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen.lekar treba da pokaze razumevanje za njih. 2. izbor zanimanja od ranog detinjstva).) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min.Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec.. raste intelektulno postignuce.agresivan. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost).)..a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje.pocetak poremecaja. mogu postojati razvojne disharmonije: npr. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose. ali je ipak vazna).Pacijenta treba pustiti da govori.propusta da kaze ili sistematski izbegava. mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti.. Pitati za posebna interesovanja. pa ako se sputava. kad je pacijent posao u skolu. Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje. Ako pacijent odbija razgovor. odnosi na poslu.jer ako je nametljiv.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno).)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu.socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno.da probudi njegovo poverenje... sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske.ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava.. Medjutim. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli.) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom. zadovoljstvo na poslu.neuroloski i psihicki status pacijenta.pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr.dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran.tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti.ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca.uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi. Kod pacijenata sa sumanutim idejama. 12 .- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh.njegov tok. Izbor partnera uvek dosta govori o nekome..

.percepcija.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor.).hipnografija.cudaci.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi)..ekstrapiramidalni i cerebralni znaci).puls.. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju.nacin resavanja konflikta. 4.testovi i inventari licnosti(MMPI.odnosi medju roditeljima.ubice. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.vojni rok.Tragovi pamcenja su novi putevi.).koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga.misljenje.projektivne tehnike(TAT. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem).)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca.usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima.poznanika.vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke.Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu.nove asocijativne veze.neuroloski nalaz(ispadi motornih.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja.afekti.oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.voljapamcenje.sestara.paznja.suseda.opsta emocionalana atmosfera u porordici..Mentalno poremecene.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.)Pomocne dijagnosticke metode: a.inteligencija.) 3.Rorsahov test)..uhranjenost.premorbidna licnost:karakter.stanje svesti.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih.arterijski pritisak.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale. d.samoubice u blizoj i daljoj porodici. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima..poligrafija.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika.skale procene.senzitivnih funkcija.starost.psihomotorni razvoj.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu. ponovo dovedemo u svest.podaci od pacijentove rodbine.kasnija skolovanja..)neurofizioloske metode-EEG.seksualnost i brak.boja koze. 6.posebno presenilne demencija.Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.njihovo zanimanje. tj..odbrambeni mehanizmi.somatosenzorna encelografija.) reprodukovanja. -W.3.navike.oca..)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa. -Prema Secenovu.na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom.. 8.sistem vrednosti.skolska iskustva.devijantne osobe.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1.maljavost.nagoni... b.Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta..) zadrzavanje upamcenog 2. e.reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu). 5.brace.) c.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.zanimanje.)Sadasnji nalaz-konstitucija. f.interesovanja.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 .Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi).. 7.prepoznavanja(rekognicija).

bazalne ganglije.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz).)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja.mozdano stablo.kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima).)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline.Engram je neka vrsta otiska drazi.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama. 2. 4. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.od prostornog grupisanja objekata. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.talamus.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina.balet.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti.od brzine citanja ili ritma izlaganja.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora.mamilarna tela i Amonov rog.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao). -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.)percepcija(opazanje) 2. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1.koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti.)apercepcija-shvatanje opazenog 3. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona..zadrzavanje i prizivanje informacija. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.interesovanja.od paznje.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama. -Vrste pamcenja: 1. 5.obuhvata:registrovanje.motivacije.odnosno grafickim simbolima. 2.dolazi do njihovog gasenja.. 2.urezivanja kao na gramofonskoj ploci. 3.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.od trajanja culnih utisaka.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura.traga.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti..Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1..Negativni 14 .U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum.To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje.) 4.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.od fizickog stanja organizma.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue.emocija. 3.koja se nalazi u neuronima. 6. 2.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani.)rekognicija. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

- nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji.motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”. To je deo nagona u energetskom smislu. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid.pedofilija. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. ali pokazujemo kroz ponasanje. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. glad 2. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru.. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido.Libido je energija seksualnog nagona. Nekad ne mozemo da verbalizujemo.. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje. nagon za ishranom zedj... To je energija tela.motiv za polozajem u drustvu . naciju. bitan pokazatelj za patolosko stanje. - II. nagoni za samoodrzanjem a. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti.. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd.)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije. To je indikator postojanja odredjenih problema. Ne mora svaki suicid da bude realizovan. To je rizicna grupa jer. nagon za odrzanjem vrste a. suicid – realizovan cin 18 . Cesto imaju i strah od narednog dana.Starije je.. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe.nekrofilija.) . neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima . Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Ogroman energetski deo se investira. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama.) b. iskustvo.motiv saznanja .

Muskarci se cesce upucaju.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije. bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida. a zene se cesce obese.Kod aktivnog samoubistva osoba. smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija. Terapeut mora da cuje pacijenta. Proredjuje se poseta.sama sebi oduzima zivot.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva).ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu.Iako traze smrt. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu. Oni koji ne jedu. shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita. 19 . Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena). shizofrenicari se iskasape.koji naglo nastaje. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste. Postoji i strah od sexualnosti. a nije smanjena potreba za hranom. To je ozbiljna bolest.sumanutih ideja.epilepticari.neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena. pred kraj teske depresije.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. Medjutim.pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. U depresijama.To su najcesce:dementne osobe. ostaje se u kontaktu.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina.lueticari. Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. Npr.najcesce depresivnih osoba.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije.traje kratko i naglo prolazi. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao. Dijeta je nezadovoljstvo telom. -Kod neuroticnih.ali bez svesne zelje za samounistenjem.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). Ne smeju da se opuste. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti.postoji sklonost samopovredjivanju.depresivnih ideja gresnosti i krivice. inteligentne.gde je egzekutor druga osoba. ali imaju ideje. Rasel b.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. bulimija Oni koji mnogo jedu.koji mogu i tragicno da se zavrse. kad pocnu da izlaze iz depresije. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta). Ocuvana svest & misljenje (uglavnom).sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. kad vec imaju malo snage.mrsavljenje. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom.pa je samoubistvo “samo formalnost”. Imaju strah od zivljenja samostalno. Apel za pomoc – kao zavrsna faza.

antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3. Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). a ono sto pojedu povracaju. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. trudnoca 1. estradiol – masna kiselina) & proteini. 5. pa mnogo jedu.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. gube se tecnost. masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. Oni koji imaju anoreksiju. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1. 2. picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane.ili su znak teske dusevne bolesti. One ne umiru zbog gubitka tezine. Ako je praceno povracanjem. a krenu da odrzavaju liniju.Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti. Kada se jedu delovi mrtvog tela. onda se gubi Ka. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. impotencija – muskarci (nema erekcije. kad srcani misic moze da se zaustavi. ali se ostvaruje malo drugacije. Moze cak da ugrozi i zivot. gubitak menstruacije (kod zena) 2. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). vec zbog gore navedenog. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). Cesto je kod mladih. Pri gubitku telesne mase.

homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”. 2. zatvor. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo). Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 .. pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima.. ali i nas samih. potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. pozoristu. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje.a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu.Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu..Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji. metatropizam – postoji heterosexualni odnos. Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe). subjektivan.. ili vire ili se pokazuju. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa..Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola. nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto)..Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol. Ne mogu da prevazidju najranije uzraste. To ima i kod dece – to su koreni patologije.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu. roze garderoba – suprotan pristup roditelja. EMOCIJE Emocije su specifican. pa samim tim uvek imaju individualnu boju.) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu.). bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu.Transvestit ne zeli da promeni pol.kastraciji pravljenju vaginalne proteze. nacin dozivljavanja okoline. zatvor. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari. devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu... -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom.

Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra.)primarne emocije(radost. -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).tuga.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.ponossram. KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti. sram.mrznja.gnev.Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos. RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem. stid.estetska osecanja.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba. opustenost. jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima.nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh.divljenje. hteli mi to ili ne. ali osecaju – aleksitimicne osobe.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav.kajanje.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju.krivica.ljubomora.a da se ostale sticu ucenjem.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva.strah) 2.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama.zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).govore o subjektu. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom. a oseca uvek”.zavist.cudjenje. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost. 22 .. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.disanje).tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika). -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine.samosvest) 4. sopstvena ponasanja (ponos.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije. “Covek misli ponekad.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama.odvratnost.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva.) 3. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn.usamljenost) 6..Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima.varenje.prezir) 5.

-Raptus-intenzivni.Postoje indiferentne i diferentne reci.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta.bledilo pri strahu.. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu.Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.krvnog pritiska.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.blazenstva i bozanstva..Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus).drhtanje. -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu).impulsivni izliv emocija.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1. -Agitacija-stanje psihicke eksitacije. -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.Opasnost je intrapsihicka.U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji. 23 .kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme. Npr. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele. RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti...promenljivog intenziteta.postovanja. -Gnev.o su osecanja lepog.).emocionalnom hiperaktivnoscu.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”). -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu..gubljenjem kontrole.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu.pulsa. flegmaticne.) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta.pometnjom. subdepresivne osobe.promena ritma disanja. -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”). 2.agorafobija.snizenje otpora koze na galvansku struju.a ekstaza je emocija neizmerne srece. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja. -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost.-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna.culna neosetljivost.U takvom stanju osoba odluta(fuge).i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse.kao i u radu znojnih zlezda. 3.)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.u nesvesnom delu psihe.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.

-Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo. anksiozne neuroze. Npr. druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2.posle cega nastupa olaksanje 3.Sinonim za raspolozenje je timija.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta.. potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah. zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 . borba 3.koja traju duze.odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti.ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije. vrlo intenzivno stanje osecanja.Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni).. imena) koju prosirujemo na nekog drugog.). Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1. zaboravljanje pod dejstvom afekta .Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja.nekriticnost.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija. To je sve deo temperamenta. prisile.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda). -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka. bezanje 2.... afekat straha – sirenje zenica.Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti). 4. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. AFEKTI Afekat je kratkotrajno. depresija. praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije.spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga.Pojacano raspolozenje je hipertimija.endokrinog aparata.kolerici – impulsivni. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5. suva usta.

opsednutost “crnim mislima”.. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5. gubitak apetita. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6. oneraspolozi. epilepsija. motive. pad vitalnih dinamizama. 1. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji.Emocionalno 8. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. 25 . stanje utucenosti i ravnodusnosti. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica. dogadjaja. VOLJA Volja & svest su posebne f-je. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. shizofrenija. mrznje na primer. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. usporenost misaonog toka. 3. potistenost. afektivna inverzija – obrt afektiviteta. Podseca na depresiju. beznadeznost i bespomocnost. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a. otudjeni. paznja. vise se oseca praznina i bezvoljnost. supstanci(kod kanabisa i hasisa. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod. nevoljna – usko vezana za instinkte. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona. instinktivne radnje. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije.Srece se kod epilepticara i psihopata. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju. jos lakse razvedri i razveseli. Lako se 4. To ponasanje je vezano za bezuslovne.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. nagone 2.pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. ali svest nemaju. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. shizofrenija.kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. Izrazava se kao: 1. nesanica. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. hipotenacitet – hipervigilna 2.

-Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke. pa i akcije.ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.kompulsivnih i automatskih aktivnosti.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja.priprema masina i alata za rad.proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.)dozivljaj potrebe 2.koje su bile nekada svesne radnje.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije. potisne neke svoje zelje.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija.Voljna radnja je svesna radnja. Tako je volja najmladja f-ja.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi.(na primer-ratne neuroze) 3.vise zamisljenih ciljeva. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije. 2.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja. Zato je volja usko vezana za svest.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani. motive. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.ambivalentna osecanja).Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.koja ce ih uciniti nesposobnim. onog svesnog ja.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa.neuracunljivim. 26 . Volja je osobina svesti.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.nema dozivljaja potrebe ni cilja.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije.ni nacina izvrsenja aktivnosti.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja. -Sastavni deo voljne radnje je odluka.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih.nema dozivljaja odluke.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.kao i u fazi organizovanja odluke. odbaci.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama. odlozi.neodgovornim. Volja & svest se uslovljavaju.

Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja. potreba da se nesto odredjeno uradi.umor 27 .nemanje motiva. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b. unutar nas – 2. da izvrsimo voljni akt. Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”). instinkata nesto koci. Da li smo uvek svesni zelje.volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja . Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje. To stvara napetost. Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo. .Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. Definicija volje: . Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. Iz bilo kojih razloga.-Za izvodjenje svih. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva. odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije. SLABOST VOLJE 1. potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno. a. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. kod ocuvane svesti a. motivisana). potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj.snazan afekat (npr. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. zelja. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama. .volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja.)fizioloski uslovi-nesanica. Super ego dolazi u jake konflikte ???. To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja).impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji.

a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom. 1. 2.)izazivanju pozara-piromanija 5.)bezanju-dromomanija 3.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.poput kipa.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije. 5.To je tzv produzeno nedelanje.Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti.impulsivnim nasiljem.LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.Moze se javiti mimetizam.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.To su po pravilu bezvoljne licnosti.patoloskog pijanstva.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva.b.infekcija i intoksacija CNS.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost.suprotnih motiva.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.pokreti. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.ideje ili zelje na akciju.mimika.Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost. 4.vostana fleksibilnost.umno zaostalih osoba.nedoslednosti ciljeva. 2.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena.ne podlezu misaonoj cenzuri.plasticno modelovanje.samoubilacki.nametnuti licnosti.kao mrtav.od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.kricima.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost).nedostupan.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).ideje.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije.psihotocnih.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.eksplozivnom turbulencijom.ubilacki.napadni i po svojoj fenomenologiji. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni.)objektima-seksualni.uticaj.)kradji-kleptomanija 4. 28 . 3.Sugestibilne osobe su:deca.autodestruktivni 2.ali je svest pored toga najcesce bistra.psihopate.samooptuzivanje.nesposobnosti izbora.koriscenja hasisa. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.sugestibilnost.neuroticari.kriminalni.destruktivni.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.)Katatonija-pacijent je skamenjen.pasivnost.emocionalno nezrele licnosti.

U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija.tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih.vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.konstatuje odvijanje psihickih funkcija.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna. 6.Postoji stereotipija drzanja.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju.izvestacenoscu.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti. -Tokom svog bioloskog.muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju).)Stupor(neosetljivost. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.pokrecu pojedine delove tela.svadjaju se ili grde.mutizam.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti.predstavlja. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota. 8.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja. 29 . SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.odbijanje hrane.manipulise energijom nagona i emocija. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu.mesta(uvek zauzima isto mesto).Javlja se kod bolesnika u delirijumu.neprirodnom gordoscu. 4. 5.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika..depresivni.infekcija i drugih lezija CNS.pevaju..Zapazaju se jos i krutost drzanja.zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.Moze se javiti i kod intoksacija.Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).beze.pracen bezvoljnoscu(abulija).donosi sudove o sopstvenom ponasanju. -Prema Jasperu.agitiranoj depresiji.nadmenoscu.sizofreniji.manicni i histericni. opaza.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga. -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu.ili je jedan od simptoma depresije.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija).istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu.tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija).3.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta. 9. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS.gesta i stava.sizofreni.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike.govora(uvek govori isto). -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka.a aktivni-agresivnom opozicijom..trce.afektivnih i timickih manifestacija.ali opaza sve sto se oko njega desava. Preduslov za svest: covek je u budnom stanju.koji su stalno u pokretu.svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1.jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu. 7..Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora.fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.

Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske).S.simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu). Omaske..i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti.Taj deo licnosti je nepristupacan.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.predstavnik nagonskog zivota.kategorije vremena.protivurecnosti.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba. ego & super-ego.Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat..kao i nezadovoljnih nagona.nema reda niti logike. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”.. snovi.dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni. 30 .U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja.-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija). Mislio je da hipnozom moze da resi problem.)Id(ono)-nesvesni deo psihe.vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona. veliki deo koji je ispod povrsine. Nesvesno je “ledeni breg”.Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe. a svesno je samo mali deo koji se vidi. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.prostorne i uzrocne odnose.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko.saznaje se pomocu analize snova.a ono malo sto se o njemu moze saznati.Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom. covek saznaje svoje nesvesno. -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa.. Zato je pokusao sa snovima.U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe.super ega(savesti) i realnosti.vremenske.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata.omaski i neurotskih simptoma.koji su i ako van svesti.u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija).postuju nacela protivurecnosti.prostora i uzrocnosti.. 2. 1. mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego)..bitno uticu na psihicki zivot.U tom delu psihe. Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova. Analizirao je snove (cak i sopstvene). omaski.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest).

MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju.Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja).J A T I I D A E L G . a kamoli za nad-ja i sredinu.usvojen sistem vrednosti i normi.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana.vrednosti.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota).)savest-moralana savest. 2.Zadatak 31 . I ako je nad-ja kruto.I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3.naloga. ako pritisne ja moze doci do depresije.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja). To su zahtevi sredine od pojedinca.nasa svest preti kaznom. Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja. 3.ruzno.moralni sudija(internalizovana vaspitanjem.E D G E O L = E L N A I C A L N D O S .To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja.falsifikuju ili poricu stvarnost.pogleda na lepo.neposteno.razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti. strogo.detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja.posteno.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a). a mi moramo da ih realizujemo.JO A .Deluju u nesvesnom delu psihe.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti.zapovesti.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti. Oni imaju veliku ulogu u patologiji.narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom. ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane.D I N A M S I C U K P E I E M R O .

razaranje objekta.nepriznavanju ozbiljnosti situacije.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.)Negacija-je poricanje.distorzija realnosti.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.reaktivna formacija.hipohondrijska preokupiranost.blokiranje. 4.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost.koji prestaje da postoji.asketizam.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata..zli i proracunati.premestanje.somatizacija.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.racionalizacija.poricanje.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.svesna kontrola.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.Odbrana se sastoji u previdjanju. 2.)Projekcija.dnevnim mastanjem.)zrele odbrane-sublimacija. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.projekcija.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.potiskivanje.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.nezapazanju opasnosti. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi.agiranje.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.)neurotske odbrane intelektualizacija.sanjarenjem postize se relaksacija.Srece se i kod logorskih zatvorenika.”antiinstikata” koji postoje u super egu.skretanje na sebe.fudbalskog kluba.introjekcija.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.altruizam.izolacija.skole.Primeri:dete negira bol zuba.sizoidno mastanje.humor.pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja.Uspeh svog razreda.Negacija je primitivna odbrana.mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno. 5.postaje mu slicniji.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice. 32 .Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem. 3.amajlijom se negira strah.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija.unosenje objekta.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.regresija.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja. 6.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.seksualizacija.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.nacije oseca se kao svoj. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.dete ne moze da poverue u smrt roditelja.eksternalizacija.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom. 4.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.u negiranju ili odbacivanju opasnosti.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”.disocijacija.anticipacija. 3.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b. 2..Postije sledece vrste identifikacije: a.

Na primer:oduzetost kod histericara.koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota.Sve se premesta u sferu misljenja.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji.molitvama.)Intelektualizacija-odbrana od straha.pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.opravdanije razloge svog ponasanja.seksualnog uzbudjenja.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.Osoba se brani od kritike nad-ja.postaje odlican pedagog. 14.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu)..Fobicar strah od agresije.)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti.7.)Izolacija-kidanje.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje).patogene traume i pratece emocije..a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.strah ili osecaj krivice.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte.bezanje od nezadovoljstva.covek pokusava da pronadje druge.prihvatljivije.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama.stidljivost kao zamena za egzibicionizam.Nereseni konflikt koji je potisnut.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh. 11. 19.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.. 13.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.introjektovati.Afekat se moze projetovati. 15.usvaja.potiskuju u nesvesni deo psihe). 16. 17.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija..socijalno prihvatljive i cenjene motive.Osoba pribegava ritualima.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni. 8.igri. 9.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”. 12.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom. 10.Postoje dve vrste racionalizacije: a.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno..brojanjima i talismanima.anksioznost.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu). 18.relaksaciji.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo.neguje i voli decu.tokom seksualnih odnosa.Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa..gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja. 20.iskusenja.Primeri:zena koja ne moze da ima dete.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.Regresija je normalna u snovima.u motivaciju da se postane hirurg itd.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija..)Sublimacija je najzreliji mehanizam.izolovati ili potisnuti. 33 .Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene.

U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).stranim.kanabis. 6. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom.Budi se radi svojih fizioloskih potreba.Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost. 5.poremecaj percepcije o proticanju vremena. velike doze sedativa i neuroleptika. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. dugotrajna nesanica. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju. inertno. Ponasa se pospano. kvalitativni poremecaji svesti 1.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”. obimna krvarenja.. metabolicki poremecaji.. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno. intrakranijalnei tumori.ogleda se . Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora.To je bolesni utisak osobe da se menja.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). 7.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti. Percipira samo jace senzorne drazi. Etiologija: traume. jakim. drazi.postaje sebi strana. kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe. Vremenska i prostorna dezorijentacija. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja.zivotinja ili ptica.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti.ne lici na sebe. 4.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom. dug i naporan fizicki posao. intoksikacije. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. Tesko vezuje paznju za neki objekat.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba.negiranje postojanja nekih organa. toksikoinfektivna ostecenja CNS-a. 34 .)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju. To je prestanak budnog stanja.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja. 3. apaticno.To su: 1.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta.shvatanja i rasudjivanja. Nereagovanje na nocioceptivne 3. vaskularni indenti. kao predstadijum u razvoju delirijuma.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.ponasa se adekvatno toj osobi.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje. Nesigurna 1.sumnje u sopstveni identitet.unutrasnje praznine.bolnim drazima. 2.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja.neobicnim.).Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost.raspituje se kod drugih. koma – najtezi oblik.Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja.zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan.

Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata. Moze postojati visoka temperatura i znojenje.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. U delirijumu moze da stane srce. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja)..sklapa poznastva.epilepticara i neuroticnih osoba.zna sta radi i zasto radi. Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi.pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu... “normalni”. strah.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti.Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija.Kod histerije to su “hodajuce bajke”. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija. cili.Kad se svest razbistri.U slucaju emocionalnog soka.Postoji amnezija za period fuge.Javlja se kod dece. culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta. a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu. Cesto se javljaju na LSD-u.nepotpuno je i nesigurno orijentisana. 5. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati. 4. ostecena kriticka moc. nesigurnost.mitomanije. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2. intoksikacija ili infekcija (alkohol. naglasena sugestibilnost. upotreba supstanci).pustolovine.Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. zbog uzimanja svega & svacega.Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava. arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja. Delirijum traje 3-5 dana.znatno redje histericke.nalik su na snove. Smetenost. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa). orni. i tada ih ne treba buditi. pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma.uplasena.. osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja). delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto. Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti. fuga – javlja se kao simptom epilepsije. Javlja se psihomotorni nemir.ne prepoznaje okolinu.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera. vremenu & prostoru. psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije. labilan afekat.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu.sumracnih i disocijativnih stanja.alkoholnih i reaktivnih 35 .Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe. orjentacija.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija. Oni se bude se izbistreni. Potpuna amnezija za period delirijuma. a moze doci i do serije epilepticnih napada. teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta). Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju).Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana.Osoba funkcionise kao da je u snu. zbunjenost.3. ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga. drugima.

javlja se povremeno. ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom. SVESNA .ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila..ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja. 2.nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama. lici na san.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona.kao posledica nekog prestupa 4. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3.usled potrebe zadovoljenja nagona.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.stupor hronicna reagovanja: .komunicirati sa hipnotizerom.6.impotencije i slicnih neurotskih smetnji.bez organskih promena.slabijeg je intenziteta.inkoherentnost.)normalna-signalna. Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija. STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1. -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina.odnosno integriteta ja.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije.zastitna emocionalna reakcija. ODBRAMBENI MEHANIZMI .opsesivno-kompulzivne neuroze b.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje.fobije . Moze da bude razlicite dubine. psihoza pacijenti odlutaju daleko.traje kratko.zebnja. 8. -Anksioznost moze biti: 1.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga.neuroze organa .mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije. -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava..)separacioni strah-strah od napustanja.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija.pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije. 7. 36 .nejasne svesti. a.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja.eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute. KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus.

ja trpi konacni poraz.)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4.jezom.strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom). -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece. 5. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza..2. 4.ostajanje bez daha.od osoba suprotnog pola.ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.misicne tenzije.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova.grcevi. 6.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada..Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem.pa se oni potiskuju.Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.vrtoglavice..crvenjenja.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi.gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.nestabilnosti na nogama.osecaj hladnoce ili toplote. 3.tahikardija.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu.).pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom.nestabilnost na nogama. 37 .)patoloska-intenzivna.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.)somatizovana anksioznost. 3.varenja.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2.muka.osecaj malaksalosti.javnih nastupa.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete..zla.. -Vrste neurotske anksioznosti: 1.vrtoglavice.znojenjem.misicni tremor ili tikovi.Slabe sintetske funkcije ja..Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja.te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta.stezanje u grudima.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo.bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.gusenja...disanja.bolovi.Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti.a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna.Takav napad se naziva panicni napad.. 2.povracanje.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat.crvenilo ili bledilo u licu.klaustofobije.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu..Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha..drhtanjem.Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje..nedostatak vazduha.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.neprijatan osecaj u grudnom kosu.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.stereotipna. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.

-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih). izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom. kortizola i pojavljuju se simptomi. 2. a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2.napad bakterija ili virusa.. dok su drugih 50% zavisnosti.)stresne situacije-stresora 2. STRES U ovom kontextu se govori o stresu. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte. Ta adaptivna reakcija ima faze. U odnosu na licnost. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina. nemaju vidljive znake organskog oboljenja.Na primer:seksualni cin.prelom kosti.ekstremna hladnoca ili toplota. kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji. Adrenalin izaziva lupanje srca.gubitak posla.. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane).hemijska dejstva na organizam(intoksacije). Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa). Stres je reakcija organizma i to adaptivna. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem. ili 3. Frustracije do 2-5 god.. Anksioznost sve ovo motivise.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom.promene mesta boravka. nepsihoticna psihopatologija.)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1. psihoze. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti.) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije. Neuroze se “nenasledjuju”..operacije. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane. To je vazno za etiologiju.Mada neki autori smatraju da se od 38 .. U sustini to nisu sinonimi. uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva. kognitivnih.organske prirode-fizicka povreda koze.bolest ili smrt bliske osobe. Funkcionalna oboljenja. krizi. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota. vremenski je ogranicena.buka i galama..velika radost..razvod braka.zagrljaj i strastveni poljubac.emocionalna napregnutost..)fizicke.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija.anestezija. god. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize). Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje. na dejstvo stresora.sukobi na radnom mestu.predispitna atmosfera. traumi.. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1.dobitak na lutriji.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu.

nestrpljive... Prigusuju osecanja. tip C 2. Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti. on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka. Stresor mogu biti razne stvari npr.infektivni fizicki (buka. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. buke. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije. Osobe suprotne tipu A. spoljasnji: . poremecaja ravnoteze 39 . cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom. autoimune.. velika kolicina hrane.toksicki . alergijske. naglo budjenje.. cesce se izlucuje adrenalin. Stresori mogu da budu: 1.. stalno ih nesto pokrece. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. tip B 3. Ipak. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. napete...prijatnih dozivljaja retko ko razboli. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. deluju lezerno i mogu da se pouste.intrapsihicki konflikti. Taj biloloski supstrat. pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. sto moze dovesti do teskih bolesti.. Rusi se imunoloski sistem. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu.. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor. U anksioznosti deluje adrenalin. Bioloski alarm aktivira hipotalamus. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju. povreda) 2.? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina.. Predisponirane licnosti: ambiciozne. izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde. kompetitivne(takmicarske)... Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati.. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja.. Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju. Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). zivo bice. preduzimljive.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera.

reakcije gde neko bezi tako sto jede. da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija. povreda. pa mozemo da se usmerimo na problem. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. problem Trazimo odredjenu informaciju. “Kida se veza izmedju emocija i misli”. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). poreknemo ili negiramo. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno. Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju. sto su mehanizmi odbrane. trazimo iskustva drugih. 1. emocije Bes. a u f-ji samopostovanja. uspecemo da preovladamo stres. mislio je 40 . 3. Kognitivno redefinisanje. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. izdrzljivost. Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom. da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). komuniciramo sa sredinom. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. Motorne manifestacije mogu biti borba. pije. “3 majmuna sa (jedan ne vidi. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3.2. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. Strategija – trazenje alternativnog resenja. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. 2. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo.bolesti ili nekada i do smrti. begstvo ili zamrzavanje. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak. hocemo to da minimiziramo. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. ponos. a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. 3. drugi ne cuje. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju.

Prorada mora da se prodje... ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi.. de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja.. pa da se ponovo vratimo na negiranje. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna....) ali i od self-koncepta. Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”. spavanjem. Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula... Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu.... umesto poricanja. tusiranje (Pavlov...... organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa). To zavisi od . Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv. Iz prorade u psiho-somatske reakcije. samo tera ??princip. B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”.. “Totalan krah” – sve ili nista. expresija S – social – uloga drugih.da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. To mogu biti podsetnici za traumu... govori o 2... imaginacija (Jung. Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo.. 41 . grupe.?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo. Iz burne reakcije. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju.

-Intenzivne emocije.koja izaziva organsko oboljenje. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije.prolongirana i hronicna anksioznost.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde.Stanje emocionalne napetosti.naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva. s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima.s t r a h d t i p a l i c n o t u g a .N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o . -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti.u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu. R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i . 42 .intrapsihicki konflikti.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost.kao i potiskivanje i kumulacija besa. b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i .agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.

respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina.neuroze zeludca. hipotireoza. Kod lupanja srca kad misic nije povredjen.)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera.Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene.nesigurne.Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah. nema promene na organu (supstratu).. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju. hipertenzija arterije.)Opisuju se dva tipa simpotma: 1.. skakanje secera 5.. Psihosomatske bolesti: 1. poremecaji koze i zglobova 43 . pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne. Psihosomatika se moze podeliti na: 1. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji. 2.nervozna dijarea.zarenje. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1.povracanje.osecaj tezine i nadutosti.tahikardijom.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati..neurotski razvoj licnosti. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje. 3.neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti. 3. crvenilo na licu – to su samo reakcije. kardio-vaskularne infarkt miokarda...-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza.tremor. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom.plasljivost i kompleks inferiornosti. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu). To moze da traje dugo.. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa. Govori se o psiholoskom delu nasledja.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije.vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije. 2.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije.glavoboljom i napadima placa. stres 4.To su najcesce anksiozne. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti.. -Etiologija-potiskivanje motiva.anoreksije.gastricni bolovi i abdominalne kolike. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno. kada su deca ostavljena.. 2. 2. znojenje dlanova. To moze biti deo temperamenta.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe. 4..Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke.agresivne majke koje odbacuju dete. endokrine hipertireoza.anksioznost.znojenje.

ali kad ih pitate za stres i sl. 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. To su bile tzv.intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . . 44 .ekcemi. a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. Oni tesko govore o svojim emocijama. namerno nanosenje povreda detetu.intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede . jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. u ratnim zonama. Pozitivna osecanja. onda oni salju klikenta kod psihijatra.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. najcesce iz siromasnih krajeva. ali ljudi nece o tome da pricaju.opekotine – narocito od cigareta . 2. cuva se kao porodicna tajna 2. na poslu.modrice kod dece mladje od 9 meseci.izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. pa kad se dete udara. . shaking-babies. na ulici. Prvi put 1962. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece. (David Gil. najcesce ruku. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. Oni se samo ponasaju. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4.. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave. ne znaju kome da se obrate 3. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). tj. Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje. oni govore da je sve u redu. promene na kozi mijalagije. god. malo govore. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. posebno one prepoznatljivog oblika. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. Specificni pokazatelji: . Ovoga ima puno i kod nas.. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. u institucijama. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti. Mnogo manje desava se van porodice. zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. 1981) Izostanak aktivnosti (propust. kocenje.prelomi kod dece koja nisu prohodala . necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam.

fizickog izgleda) .izjava deteta ili svedoka .poremecaj spavanja .trudnoca .napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat). opsesivnost) .neorganski zastoj rasta .zaostajanje u razvoju . Zanemarivanje Aktivnost.izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1. Specijalni pokazatelji: .- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom…. hipohondrija. Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god.neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije. kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim.izjava deteta . terorisanje 4. exploatacija 7. Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju.poremecaj navike (udaranje u glavu. 45 . izolacija 5. Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8.enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) .bolesti koje se prenose polnim putem . Specijalni pokazatelji: . degradacija / obezvredjivanje 3. ujedanje) . trauma) .plasljivost . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta.nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi.neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje .nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje. izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja.pokusaj samoubistva . odbacivanje 2. abdomen) .prisustvo sperme . “kvarenje” 6. uskracivanje esencijalne stimulacije.iznenadne promene (uspeha u skoli.

Zato postoje skole za roditelje. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani.depresivnost. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3. gusenja.teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5. Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1.intelektualna inhibicija ..bes. smrtni ishod 2.zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu .zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe . odeca. zdravstvena briga. stid . .lekova) . Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 . krivica.zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”. a moze da bude i smrtonosno.PTSD 4.depresija .Osnovne fizicke potrebe su hrana. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci. stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti.nisko samopostovanje. Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu.antisocijalno (kriminalno ponasanje) . mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2.maloletnicke trudnoce .zloupotreba droga(droga.granicna organizacija licnosti . neprijateljstvo . strah .alkohola. Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno.. kognitivne smetnje . zastita i higijena. krov nad glavom. “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1.

d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost. Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije.- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j . O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 . strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija.

Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. nakon cega oni 48 . To je patoloska & socijalna bolest. reflexa i tonusa 4. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju.. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. ali postoji mala kontrola. obrazac za zivljenje. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje.5 promila) 2. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi. pa se javlja kajanje. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti.5 – 3. postoji “prekid filma”. stadijum adikcije 2. i pacijenti su jako crveni. Delirijum traje 24-48 sati. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. stadijum pijanstva (1.5 – 2. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. hronicno pijenje 3. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. dodje neki period kada prestane. ne mogu da rade fine poslove.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade. pa postaju mnogo agresivniji. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili. Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija. sigurno su i neurociti (mozak). Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1. diskoordinacija. Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. Uglavnom odbijaju da se lece. Alkoholizam je bolest ponasanja. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod. L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija. paranoidnost jer je projekcija mehanizam.. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. kasnije i tremor. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. a tremens jer postoji drhtanje od tremora. poremecaj svesti).5 – 4 promila) – gubitak svesti. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. zaboravnost – kognitivne f-je. jako topli komatozno stanje (3. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom. stadijum vazomotorne reakcije (2. ali 3. excesivnost.0 – 1. Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. U ovom stadijumu. Delirijum jer je to poremecaj svesti. u porodici. Pijenje zavisi od stavova.

. Neophodna je prevencija. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno). ali i auditivne. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2. nego ljubomora. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza. Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga.iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne.spontane ili pasivne paznje. B12.karakteristicna mimika lica.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan.udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. kolega). Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene. alkoholna psihoza/ halucinoza 2.Ako su drazi u skladu sa potrebama.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju. -Drazi koje su intenzivne. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam.RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6. Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja.Ukoliko je tenacitet veci.). korsakovljev sindrom/ psihoza 4. To nikako ne treba raditi.. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje.misici su napregnuti. -Pasivna paznja zavisi od: 49 .disanje zaustavljeno. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise.bubne opne napete. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom. ali ne i neuroleptici. Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1. Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo. mljackanje.vigilnost je smanjena i obrnuto.hotimicna ili voljna paznja.interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna. 2.)usresredjenost(koncentracija. PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi. alkoholna ljubomora 3.

zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni). -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije.)od prostorne velicine 5. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete.)kontrasta 3. -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela.sto cini takozvani signalni 50 .)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.onda je paznja oslabljena.a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente.bez svesti. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa)..bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora.poremecenog nacina misljenja.psihicki procesi se odvijaju automatski.a povecanom vigilnoscu paznje.ocekivanja.Takvi su depresivni.Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta..Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu. POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora.Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota.profesionalnih i drugih kapaciteta.tako da ne postoje izolovane manifestacije.emocionalnog investiranja koje dugo traje.profesionalna interesovanja.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom.niskog intelektualnog dometa.)intenziteta drazi 2.Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem.straha ili drugih poremecaja afekta.Slab tenacitet je cest simptom neuroza. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo.koje preplavljuju CNS.)relativne jacine drazi 6. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.)cilja i interesovanja 2. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.Tih elemenata ima oko sest.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.jer simptomi.sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.1.pa je i dusa sastavljena od atoma duse).iskustvo.izmenjenog stanja svesti. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.)intelektualnih.. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).

)astenicni(zavisni) 9.a odgovor sledi preko motornog sistema.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju.biohemijski).pamcenje.sistem izmedju majke i ploda.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja..)Dramatici-histrionicni.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje.)drugi(narcisticni i nezreli) 10.granicni 3.opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete..)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.strukture mozdanog stabla(nagoni) 3. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.)emocionalne-(emocije.katastroficnih iskustava.procesi faktori.zavisni.senzomotorni.hipotalamus.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa.sizotipalni 2..)anksiozni(izbegavajuci) 8.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.)antisocijalni 4.pamcenje. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.socio-kulturni.karakter neuroza.Genetski 51 .)paranoidni 2.impulsivne tendencije.mral insanity.)kognitivne(misljenje.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.granicni tip 5. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu.raspolozenja) 3.bioloski razvoja i sazrevanja.paznja.vec “hronicnu maladaptaciju”.sizoidni.antisocijalni karakter.ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.amigdale.dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.)histrionicni 6.odsustvo inhibicija.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.afekti. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.percepcija) 2.vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem.narcisticni.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1.vegetativni.)sizoidni 3.posle teskih i prolongiranih stresova.)konativno-voljne(motivacija.temperament.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot).)Strasljivci-izbegavajuci..percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.antisocijalni.

-Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona. -Preokupirani su fantazijama. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.islednike ili terapeute. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost.uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja. cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.ocekivanje neprijateljskog.osecanje krivice i depresivnost.pri otudjenja od realnosti.nezainteresovani su za osecanja drugih.pracene apatijom i atacima ljutnje.tihe.ukljucujuci nasilje i brutalnost.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.dresura).ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.ratoborni.cesto su hladni.sarmiraju ispitivace.zlostavljanju dece.Koriste mehanizme projekcije.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem.ljutiti su .indiferentni su na kritike i pohvale.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.nasilje.koja se delikventnim ponasanjem provocira.olako ispoljavaju agresivnost.ekscentricne.hostilne su. 52 .Niske su frustracione tolerancije. -Ponavljano laganje.introspekcijom.neodgovornost u ulozi roditelja.kao pretnjama samoubistvom.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji. -Ove osobe su sklone promiskuitetu.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline.droga i lekova.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju. -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.zaravnjenog afekta.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.somatskim preokupacijama.zlostavljanju partnera.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.u porodici.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja. zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane.iritabilni.neprihvatanje pravila i obaveza.skloni konfliktima sa drustvom.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice.profesionalnom okruzenju.opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”. -Ne ispoljavaju anksioznost.zloupotrebi alkohola.tuce.udaljene.izrazito snizenih seksualnih interesovanja.

preokupiranost organizacijom. ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.Odnosi sa drugima su povrsni.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.Izostaje kontrola impulsa.tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.Postoji difuzija identiteta.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija.manija reda i urednosti.hipermoralni.skrti su.kao i kratkotrajne psihoticne epizode.pravilima.interpersonalnih odnosa i raspolozenja.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja. 2.detaljima.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.”romanticna zaljubljenost”.preterano i 53 .veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva.redom.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.Skloni su seksualnim fantazijama. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica).praznine.prenaglaseno i teatralno ponasanje.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.Tesko podnose samocu.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja.perfekcionizam.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost. -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.sugestribilni su i cesto lakoverni.otudjenosti.neodlucnost.neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja.erotizacija kontakta.tvrdoglavost.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.opreznost.placa).preterano savesni.neadekvatno i provokativno zavodjenje.neodoljiva potreba da se bude privlacan.anorgazmija).cepidlake kao rukovodioci.skloni su govornim impresionistickim triadama.dosade.magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni.nasilja i nedostatka samokontrole.okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.nefleksibilnost.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.suzena emocionalnost.koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.

submisivne licnosti.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni.lepoti.uspehu i romanticnim ljubavima).pasivnost. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.ambiciozni.ispoljavaju od javnih nastupa.socijalne inhibicije.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.osetljive na pretece odbacivanje.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije.sugestibilnost.pesimizam.Od drugih ljudi ocekuju divljenje.U pitanju su:hipersenzibilne.sa naglasenim strahom od separacije.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.odbacivanje.U intimnim odnosima su uzdrzani.ljubomorni su na druge osobe.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.preokupirani su fantazijama(o moci.strah od seksualnosti. ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.Mogu dugo da trpe maltretiranje.Boje se kritike i omalovazavanja.poseban tretman.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.sumnja u sebe.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.osecanje neadekvatnosti.sputani. -Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.ili su hendikepirane na neki drugi nacin.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati. SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .

depresija.nesposobne da trpe osujecenje.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja.Nesposobna su za saosecanje.krizna situacija. -Ova deca su prevrtljiva.trauma.alkoholicari.uvek nezadovoljne.nedostatak stida.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana.oligofrenija.. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”.maladaptivno ponasanje.brutalni egoizam.revoltirana i gnevna.neprihvatljiva socio-eticka nacela.agresivnost.nesigurne.teskoce emocionalnog vezivanja.moralno otupljivanje.lazljiva.neadaptivno ponasanje.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti.pakosna.mrzovoljna.socijalno su netolerantni.male su adapcione sirine.upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.Prema tome: 55 .Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.seksualno devijantne osobe.kao i izmene karaktera licnosti. -Negativni simptomi:znaci psihoza.destruktivno ponasanje.iritabilnost.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak. -Sekundarni simptomi:egocentrizam..arogancija.ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu.slaba socijalna stremljenja.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.Ove osobe su:preosetljive.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja..devijacije seksualnog nagona.. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.impulsivna.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).megalomanskih potreba za vazenjem. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije.poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze.koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.neodgovorna su.nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva.U sociopate su svrstani razni kriminalci. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.

koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja.pracen jakom emocijom. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.strah ili poziv u pomoc. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.sto je posebno prisutno kod dece.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije. 3.koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.cesto strahom.izbegavanje lica drugih osoba.iznenadno predavanje.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.)posttraumatski stresni poremecaj 3. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost.neusmerenu destruktivnost.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.Mnoge od ovih reakcija su normalne.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni. 2.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.ranije traume.)akutna stresna reakcija 2.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.ili potragu za opasnim dozivljajima.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm.i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive.koji nije jednostavan nedostatak emocija.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom. 56 .Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor.bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.uzrast)..dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori..

)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.ostecene profesionalne sposobnosti.tikovi i drugi poremecaji motorike.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti.koji imaju dobru socijalnu podrsku. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.dezorijentacija.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.burne interpersonalne realcije.teska nesanica. 2.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.mesa se sa depresijom.Kod predisponiranih osoba.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola.Dominiraju bes.koja ukljucuju predstave.droga. 4.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti. 5.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali. 5.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju.razmisljanja ili opazanja 57 .paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman. 3.disocijacija.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera.kognitivna dezorganizacija.nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj.a karakterisu je:panicne reakcije.fobijama i psihosomatskim poremecajima.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.srzba.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu. 4.

Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.emotivna tupost.Javljaju se bracni.uzivljavanje u traumu.a izbegavanje.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje. 2.Klinicka slika varira.krvnog pritiska.suicid.zloupotreba alkohola.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija. 3.kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.interpersonalni problemi.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.seksualna disfunkcija.pojacana razdrazljivost.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.profesionalni.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.izolacijanegativnim simptomima.Ovi se manifestuju 58 .koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.halucinacije.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.droga.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.Ponovno prezivljavanje traume.antisocijalno ponasanje i suicid.anksioznost.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.

-Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.pojacana reakcija trzanja).Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.)pocetnim bihejvioralnim. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.)druge bioloske.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.Podsecajujci faktori.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.prisutni u traumatskom iskustvu.insomnia.postaju uslovne drazi.sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.Kada traumatski stimulus nije prisutan.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.iritabilnost.emotivnim.stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.Endogeni opijati peptidi.kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost.moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.nespecificnih 59 .Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja.bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.Za procenjivanje zrtve traume.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.spoljasnji i unutrasnji.

Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.)psihodinamski 3. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom.rivalstvo i strah od osvete.derealizacijom i depersonalizacijom.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.odnosno sticanja navika 60 . -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.gubitak.amnezijom. 3. 2.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje.roditeljsku zastitu.rizik.)prirodnonaucni 2. PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu.od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe.)bihjevioralni 4.prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.nastaje ucenjem.povredu. 1. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju.poverenje.

posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.sumanutih ideja i halucinacija.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga).intrapsihicka diskoordinacija.autisticni svet fantasticnog haosa.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.)poremecaji mnestickih funkacija 6. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu.)Afektivne psihoze 4.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija.-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja.)katatoni fenomeni 7.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.sizotipski poremecaji 2.)sumanute ideje 5.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka. -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.disocijacija licnosti.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.)ambivalencija i autizam 3. 4.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2.)Sizofrenija.prema Blojleru su: 1.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni.)perceptivni poremecaji 4.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 .oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.intrapsihicka ataksija. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.zatim fermentativnim poremecajem. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox.

astenicne).Ocevi su :nesigurni.pasivni.narcisticni.ponavljanje figura.iracionalnost.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.skloni povremenim atacima besa.cesta upotreba brojeva.posle tridesete godine zivota.psihoza je porice i tezi da je zameni”. -Vrste sizofrenije: 1.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.sadisti.)raznovrsne halucinacije 4.povuceni ili dominantni.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.bizarnost.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.sklonost magijskom misljenju.sklone meditacijama.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.bizarnost.preosetljive.socijalno distanciranje.)gubitak interesovanja.)sumanute ideje svemoci.konformisti.agresivni 3.interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.stupor 6.endorfina.apstraktno rezonovanje.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka). -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.povuceni.afektivno-nagonska regresija.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1. gracilne knjigama ili prirodi.hladne.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .krutost.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima).zagonetnost ili emocionalna hladnoca.negativizam.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.sanjari.besciljnost.lenjost.Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.raspad strukture.)negativni simptomi-apatija.nepovezan tok misli.nadmeni.submisivni.katatoni i eho fenomeni.odustvo emocionalne topline.nesklad emocija. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam.Socijalni faktori su nespecificni.stidljivi.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.ona nece nista da zna u vezi sa njom.Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.puni obzira i lepih manira.)eho misli.)nesigurni.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.nezreli.mutizam.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja.fragmentiranost.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).neologizmi 2.agresivne.subjektivizam.socijalno 7.bizarnost.introvertne.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X.ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja.zaokupljenost sobom.okrenuti senzibilni.neadekvatan ili zaravljeni afekat.)asocijalni.zatvorene.stilizacija.velicine.tupost. 2.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.bestidni.ili igraju ulogu zrtve. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.)nedruzeljubivi.oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.odsecanja delova sopstvenog tela.Postoji dezintegracija ega.

i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.misaonim i govornim stereotipijama.progresivnim propadanjem.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti. 3.Mogu se javiti katatoni simptomi.prekid misaonog toka.U govoru postoje neologizmi.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.do potpune dezintegracije licnosti.bezvoljni a prognoza bolesti je losa.sklone su socijalnom povlacenju.neprijateljski nastrojeni.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.sumnjicavi. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.zaravnjen.Bolesnik je u stanju stupora.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 .)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.misonarstva).Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.skloni praznjenju besa i agresivnosti.imperativne akusticke halucinacije.bizarno.simptomima katatonog sindroma.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.can ni na veoma bolne drazi.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.erotomanska sumanutost.peaceno neadekvatnim smehom.javljaju se eho misli.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom.seksualne i druge telesne senzacije.primitivno.neadekvatnog misljenja i afekata.nesvrsishodno.cudnog. 4. 2.proganjanja.halucinacije i ideje slicne sumanutim.halucinacije mirisa i ukusa.Vizuelne halucinacije su retke.misaoni tok je nepovezan.ne reaguje ni na kakve drazi.Moze ispoljavati stereotipije.opsednute opsesivnim idejama.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.odsutnog ili neobicnog ponasanja. 5.Ove osobe su emocionalno hladne.sumanutost ljubomore.autisticne licnosti.poznate kao katatona pomama.postepenim tokom.Afekt je neadekvatan.besciljno.Pacijenti su zaravnjenog afekta.To su emocionalno hladne.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji.ideje odnosa.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.Bolesnici su cesto napeti.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.strahom od deformiteta telesnog izgleda.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.grandomanska sumanutost(ideje visokog.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.automatizam.plemenitog porekla.oduzimanje ili emitovanje misli.Prognoza je obicno losa.Ponasanje je regresivno.sumnjicave su i paranoidne.magijskom misljenju.dezinhibirano.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova.nametanje.sklone metaforama.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.negativizam ili eho fenomene.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.depersonalizacijom i derealizacijom.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.

PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.preziranje zivota.Stuporozni bolesnici su nepomicni.involutivno pranoidno stanje. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1..mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).)paranoja 2.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.grdnji.)hronicne halucinatorne psihoze 3.praceno raptusima besa. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.ekscentricno.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano.kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano.negativisticni.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu.lepljivi.parafrenija 2.religiozna ekstaticnost.”sumanutost kao oblik zivljenja”.omalovazavanja. -Ponasanje moze biti:stereotipno.paranioa querulans 3.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1.nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija.paranoidna psihoza.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.napadni.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak.oholi.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.odredjene crte licnosti.paranoidno stanje.nesistematizovani -Razvoj.periodi manifestne anksiozonosti.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode.To je heterogena grupa oboljenja.ubisva).U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori.mutisticni. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.ekstremni bes.saveta.naredbi i slicno.Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.)indukovani paranoidni poremecaj 3.Radi se o preosetljivim.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe.provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja.ruganja..sreca.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.

mesijanstva.Zive povuceno. 3. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.odaju cudni miris.velike grudi).nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.osveta.rigidne.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega.dismorfofobiji(ruzan nos.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.viskog porekla.postaju maksimalno oprezni. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.ljubomore.. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.uporne u svojoj “ubedljivosti”.od kojih je subjekt motren.ugrozavajuce.Ove osobe su:ohole. 2.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba.)somatski tip-skloni su hipohondriji.Sumanute ideje su sistematizovane. 5.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.odredjeni delovi tela ne funkcionisu.Skloni su samoubistvu.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom.apsurdne sumanutosti.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne. 6. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu. 4.proganjanja.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.nepriznatog prava.precenjivanjem sopstvene licnosti.eroticnosti.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.posebna otkrica.ljude dozivljavaju kao pretece.salje poklone.Voljen je od neke cuvene osobe.Nekad krije sumanutost.yelefonira.sumnjicavoscu.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.limitiranih seksualnih kontakata.)grandiozni tip-megalomani.agresivnoscu.zive u atmosferi sumnje.koju treba ispraviti legalnim akcijama.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu. 65 .ugrozen.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.volji delanju.sumanuta konstrukcija je logicna. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.skromno.U formalno-logickom smislu..distancirane i usamljene.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu.sami.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi.nekoherentne.stalno traze dokaze neverstva.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija.rigidnim stavom.pise pisma.Pradoksalnog su ponasanja.poseduju natprirodni talenat.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa.pronalazastva.sujetne.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.pa je i ceo sistem bolestan.izolovano.nesistematizovane.sopstvene licnosti.suyperiorne. 2.

bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije).)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera.benignog je toka.Kod psihoze erotomanije.pevaca.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.rigidna.Osecanja i strasti drzi u sebi.razvija se postepeno. 4.Kod psihoze ljubomore.3. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama.skromna.lako psihicki i fizicki umorljiva.Pocinje u kasnim godinama zivota.opsuje i pruzaju se “dokazi”.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije.ambiciozna.Induktor je intelektualno superiornija osoba.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.dosao do zakljucka zasto to cine.zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna.a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa.cesto netolerantna.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva. 66 .sklona introspekciji.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.

energije.depresivnog ili mesanog tipa.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.padom interesovanja i koncentracije.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.izrazena potreba za socijalnim kontaktima. 1.povecanje mentalne i telesne aktivnosti.usporenoscu.nadmeno ali i prostacko ponasanje.skloni su nasilju. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.beznadeznosti i samoubilackim milsima.smanjene potrebe za spavanjem.Govor je metaforica.isticanje sopstvene velicine.nekriticno i neprimereno ponasanje.nesanicama.prati ga hiperaktivnost.poremecaj paznje.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.bekstvo ideja.manija bez psihoticnih simptoma. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje. 1..akusticke halucinacije. 2.drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.vodje sekti.bipolarni afektivni poremecaj.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.radost. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma.ometanje ili upravljanje pacijentom.motorni nemir.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).rasejanost.nastupi besa i agresivnosti.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno. 2.manija sa psihoticnim simptomima.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost.depresivna epizoda.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu.perzistentni poremecaj rasplozenja.nerealnost 67 .povecana seksualna energija.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.telesne mase.preterano trosenje novca.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost..U ovu grupu spadaju:hipomanija.osecajem krivice.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.ili u razmaku od nekoliko dana.naglasena pricljivost.rekurentni depresivni poremecaj.bujica misli.teskoce u koncentraciji.

Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.nekontrolisano trosenje novca.Nema sumanutih ideja i halucinacija..ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.oboljenje osobe ili clana porodice.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.promena radnog mesta.promiskuiteta.bezvoljnost.Gubitak moze biti i imaginaran.zlostavlja ja.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi.smrt bliske osobe.osecaj bezvrednosti.bekstvo ideja.Moze nastupiti manicna pomama.tetovirani.svemoci.pesimizam.smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.planova.bogatstva i viskog porekla. 3.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.anksioznost.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.voleti.ratnici.seksualnih nastranosti.strahovanja.religiozna sumanutost.odlazak clana porodice.tako da ego postaje objekat agresije super-ega.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo. -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.ponizava.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti. 2.bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.gubitak zivotnog elana.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene.bespomocnosti.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi).kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji.osecanje krivice.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice.razvod.grdi. DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.prestupa.Abraham istice znacaj ambivalencije.Misaoni tok je ubrzan. -Znaci i simptomi depresije: 1.gubitak interesa.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.)motivacioni-neodlucnost.tako da ga istovremeno mrzi i voli.U depresiji gubitak je u nesvesnom.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.zapostavljaju licnu higijenu.)emocionalni-depresivno raspolozenje.uslova rada.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).postoji igra reci.biti). -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati.nerazumljive verbalne ekspresije.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.poglavice.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja. 68 .

bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu.monoideizam. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih. izraz lica.izbegava rizik.profesionalno zatajivanje..neefikasnost.bespomocnost.sposoban. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost.oskudni spontani 6.ljubavi i picu).oskudna misljenje. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo.3.savetuju da ne zive.postuje autoritete.nekonvencionalan.smanjenog vitaliteta.krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost.sumanute ideje ekonomske 2..)Zajednicka obelezja:aktivan.samoubilacke misli.Dejstvo razlicitih stresora.sklone sklapanju poznanstava.otezano misli.optuzuju.iscrpljenost.introverziju.suicidalne radnje.euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.monoton usporen govor.vitalan.)kognitivni-slaba koncentracija.nemastovit.)vegetativni-nesanica.dobrih empatskih kapaciteta.u sferi zdravlja.traumatskih dogadjaja.placljivost..dismenoreja.smanjeni nivo zatajivanje.. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage.Nasledje se smatra dosta znacajnim.socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.originalan.osecajan.greha.bede. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne.zakocenost.Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea).visestruko zainteresovan.demoralisanost. 7.. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja.a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum). sferi.impotencija.dusevan.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.neoriginalan. 8.malaksalost.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.depresivne 4.)Manicni tip:nepostojan.)somatski-gubitak energije. mimika.sklon riziku.mastovit.proganjanja.samostalan.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.radosne.)sociointegrativni-usamljivanje.)spoljni izgled-zabrinut pokreti. aktivnosti.pedantan.galantan.konvencionalan.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti. 5.)sumanute ideje-u moralnoj propasti.).opstipacija.pesimizam.agitacija..entuzijasta.)Melanholocni tip:istrajan.bolovi.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.savesne.)psihomotorni-usporenost.gubitak apetita. 2. -Klinicka slika: 69 .gubitak libida.pad efikasnosti.Depresivne osobe su:istrajne.sklone religioznim temama. 3.znacajno uticu na pojavu ove bolesti.razborit.jednostrano zainteresovan.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije.gubitak telesne tezine.

Tipicna je bujica ideja.zastrasen.skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija.ekonomske propasti....povisen impuls za govorenjem..Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.1.Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.bogatstva.optimisticne i kreativne.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu.pa im se daju jake doze sedativa.Bolesnici satima sede.U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo. REAKTIVNA STANJA 70 .Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom).Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom..smanjenog samopostovanja.pacijenti su tmurni.Bolesnik je tuzan.seksualni nagon je razuzdan.Tenacitet paznje skoro ne postoji.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.Ovi bolesnici pate od nesanice.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.teskoce u koncentraciji.rigidni.pesimizam.napeti.trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima..Javljaju se slusne iluzije. 2. 2.depresivni.Slican je neurotskoj depresiji.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.Distribucija paznje je nemoguca.aktivne i preduzimljive.postojanju neizlecive bolesti.reducirane mimike.povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.bekstvo ideja.sozijalne kontakte.Mena zivotnih radosti i uzivanja.. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice.snizenog seksualnog nagona. -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.Nagonske i voljne funkcije su snizene..Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).Moze poceti i naglo posle depresivne faze.nista ne traze.)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.Moze se javiti i depresivni stupor.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir..psihomotorna hiperaktivnost.govorljive su i duhovite.bolesnik je uzbudjen.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.visokog porekla..zabrinut.)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha.nesanice.puni zalbi.Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.

povreda najosetljivijeg dela licnosti.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora. 1. a. 2.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”). -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija.iznenadnost.To je nesvesno begstvo u bolest. c.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama. mehanizam-dvojna 71 .)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.prolongirana stanja napetosti.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane.emocionalno nezrele.rekovalescencije.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.Razni stresni dogadjaji. c. b. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama. d.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda. a. b.ali nije poremecene svesti.intoksacije.naglo pocinjanje.bekstva.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom.imaju i odbrambenu funkciju.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.)Puerilizam-posle traume.gomilanje traumatskih dozivljaja.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.

Obolele osobe su neraspolozene.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.vrtoglavice.cirkulatorni poremecaji u mozgu. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.deprivacija sna.dejstvo toksicnih supstanci(droga.reaguju anksioznoscu.sindrom neirnih nogu.nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe.depresivnim.perverzni.epilepsija. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.bolovi u vratu.zastrasen.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika..psihoaktivne supstance).Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja.najcesce nocu.kriminalci.srcane smetnje.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima. vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens.gastrointenstinalne tegobe.razocaranja. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije.traumatske povrede glave i mozga.nekad cak i u formi epileptickog napada.stupor.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe.kvalitativne izmene svesti.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.infektivna oboljenja(encefalitis.agitacijom.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.-Delikventi. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije.oneiricne agitacijom.melanholicnim raspolozenjima.sa iluzionim i halucinatornim fenomenima. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru.konfuzijom i stuporom.poremecaj pamcenja. 1.intrakranijalni tumori.glukoze i vitamina.meningitis).endokrina oboljenja.Akutni delirijum pocinje naglo..sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora.alkohol.osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.promenljivog raspolozenja.grube uvrede.metabolicki poremecaji.velicine ili 72 .eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti.shvatanja i rasudjivanja.krize narkomana.burnim panicnim manifestacijama.izazivaju panicni strah kod bolesnika. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja.razdrazljiv.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.

Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo. b.Simptomi su konfuznodelirantni.konflikt licnosti i socijalne sredine.pracene intelektualnim propadanjem osoba. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.sa samoubilackim idejama. vrsta 2.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene.iritabilnost) i tesko propadanje licnosti. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.kao sto suovulacija.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega. 3.endokrini.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno.neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini.posttraumatski. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.euforija.oplodjenje.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku.depresivno paranoidni.opazanja i paznje).sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost.apatija..Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja.i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.ili 73 .Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci.dojenje i involucija.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.misljenja. a.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze.emocionalni poremecaji(depresija.intrakranijalni tumori..postoperativni i nocni senilni delirijum.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).sizoidna katatona ili paranoidna stanja.depresivnosti.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini. 4.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda.nekada cak i sumracnim stanjima.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja.alkoholni. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.porodjaj.depresivno ili hipohondrijsko stanje.mozdane traume.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije.infektivna oboljenja. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti.kada je ona psihicki lako ranjiva.menstruacija.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga.inteligencije.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.

Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti.pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta. -Teorije o nastanku neuroza: 1.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.Ako je ta realnost neprijateljska.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.ostavlja traumatske oziljke. 3.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.zatim pregentialne fiksacije libida. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.ona ce neuroticno reagovati.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.zbog neelasticnih moralnih nazora.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija. 74 ..)neurotski karakter:”ego je stalno budan”.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno.nepodnosljiva ili frustrirajuca.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca..a neurotske crte licnosti su prenaglasene.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini. 2.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta.From. 2.neurostski karakter i neurotski manevri: 1.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari.neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.ugrozavajuca.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost.trazenje zastite bezanjem u bolest.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.Losa emocionalana atmosfera u porodici.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja.rigidno. -Opisuju se neurotiski simptomi.defektna ili razorena porodica. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza.sumanutog) izmedju sebe i realnosti.ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje.da nije voljeno. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog.sebe i spoljasnjeg sveta.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane.Neuroticna licnost se ponasa kruto.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti.

)fobicni anksiozni poremecaji 2.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.)druge regresivne neuroze:perverzije.fenomenologiju i empirijska iskustva.)psihosomatska oboljenja 8.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.ideje.)transferene neuroze:histerija.3. 2.)neuroze straha 2.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume.prisilna neuroza b.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.)konverzivne neuroze(histerija) 3. 75 .)fobicne neuroze 4.)psihoneuroze: a.)drugi anksiozni poremecaji 3.)neurastenije 7.neurastenija.)aktuelene neuroze:neuroza straha.)depresivne neuroze i reakcije 6.hipohondrija.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.)somatomorfni poremecaji 6.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.Bojazan je nerealna ili neadekvatna.situacije i funkcije.)narcisticke neuroze:psihoze c.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.neurotski karakter 3.traumatske neuroze.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.)mesane neuroze 4.fobije.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.

drhtanje. -Dominiraju:strah od gubitka svesti.prirodnih pojava..od kontakta.pozorsite.otezano disanje.ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.od povrede i bolesti.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet..gubitak kontrole na mokrenjem i crevima.depersonalizacija.muka osecanje gusenja.na moralno.mase.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja.sa depresijom.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti.prepricavanjima. -Uzrocni faktori-bolest.vec nesvesno omrznutog roditelja..na ulici ili nekom drugom mestu.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.derealizacija.-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.eticki prihvatljive sadrzaje.trudnoce rodjenje deteta.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.ulice i trgovi.sa dominirajucim strahom od kastracije.strah od zivotne ugrozenosti.odnosno anksioznom histerijom.porodicne nesrece.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.od objekata i predmeta.nesvestice.. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.tj na spoljasnji objekat ili situaciju.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.srcane smetnje.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza.Moze doci i do napada panike.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou.Izlazci iz kuce svedeni su na 76 .smrti bliskih i dragih osoba.od prostora.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.ubrzani srcani ritam.znojenje.Zbog neuspesnog potiskivanja. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.situacija.depresija.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija..To su:stidljive..koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa.koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti..nesigurne.plasljive.zavisne.Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem.preosetljive.povracanje.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.lupanje srca.bioskop.straha velikog intenziteta.od velikih i malih zivotinja..Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.na simbolicke situacije i objekte.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja.

profesionalnih i drugih aktivnosti..nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja.izbegavanje socijalnih interakcija.groma.posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija. 77 .stidom i strahom.zadrzavanja u malim grupama.bezanje u porodicni bunker.kritike. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara.) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga.Blizina kuce.drhtanje.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.socijalne fobije od javnog nastupa.telefon i lekovi u dzepu.minimum.ismejavani.od odredjenih situacija(koriscenje lifta. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije.socijalna izolacija.znojenje.. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.macke. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.sitne zivotinje).zatvorenog prostora(klaustofobija).susret sa osobama drugogo pola.strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja. -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije.preosetljive.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid.visine). SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama.osecanje da su kritikovani.strah od emocionalnog vezivanja.od dobijanja inekcija.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela.i drugi obrazci socijalne stidljivosti.strah od povracanja pred drugim ljudima.Retki su napadi panike.grmljavine.taksi.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.fobicar je bespomocan.strahom od ljudi(antropofobija).nekomunikativne.crvenjenje.ponizavani.od medicinskih i stomatoloskih intervencija.od ispita.nastupa.gledanja krvi i rana. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.nesigurne.prolazak kroz tunel..Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.let avionom.kaznama i proganjanjima.od gubitka kontrole sfinktera. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.javni saobracaj).od prirodnih sila i okolnosti(od oluje.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi.mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara.strah da se ne izgovori neka glupost.strahom od gubitka svesti.ostavljeni.vode.Zbog anksioznosti fobicar je napet. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.socijalne fobije od gubitka kontrole..od pogleda.

nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.dozivljaj krivice.bol u grudima.socijalnih fobija.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.razne vrste stresova.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.Spavanje je praceno kosmarnim snovima. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .otezano disanje. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.Pacijent izbegava aktivnost.Osobe su u psihickom i motornom nemiru.somatski i vegetativni simptomi.teska bolest.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.zatim nagli pocetak.razdrazljive.znijenje.obamrlost.”slobodno lebdecim”.osecaj peckanja.a traje majmanje jos nekoliko minuta.Osobe su napete.uznemirene.simbolicko znacenje.strasljivim.razvod.napetim iscekivanjem buducih dogadjaja. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.kognitivni.alkoholizma. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti.demoralisane.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija.interpersonalni konflikti.osecaj gusenja. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji.strahom.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba.smrt clana porodice.hronicni stres.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.nesigurne su.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja...kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.hronicnim.izlaganje opasnostima.lupanje srca.bolest ili smrt voljene osobe.”umrece”).sa teskocama koncentracije i spavanja.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.drhtanje.intenzivnim.onesposobljujuci strah od narednih napada.topli ili hladni talasi. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.agitirane ili u stuporu.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.simptomi u grudnom kosu i trbuhu.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.Strah od smrti je intenzivan.preplavljujucom strepnjom.snazan.zabrinutoscu.gresnosti ili nekog gubitka.

Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva.Postoje i kompulzije:ciscenja.preteranom redu i urednosti.pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali).djavolu.bogu.prljavstina.svetu.cednost-porok.)opsesije i sumnje(o sebi.simbolicna vrednost novca. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija.samoubistvo.proveravanja.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.sumljicavost.bezocno ponasanje.. 5.tvrdicluk.gde se preplicu cistoca-prljavstina.hipermotivnost. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta.moralna rigidnost i asketizam. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma.ponistavanje.mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva.) 2.moralne krize.sporosti u izvrsavanju poslova.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.sklonost proveravanju.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija. -Klinicka slika-opisuju se: 1.moralna skrupuloznost).sumnja u sve i svasta.strah od gubitka kontrole na javnom mestu).ljubavmrznja.kulturoloske faktore.skaradnih reci.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku. 79 .podmetanje pozara.rigidnost ponasanja.strah od izgovaranja bestidnih reci.ritualima.reaktivna formacija).morlana ispravnost.radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.opsednutost brojanjem.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja.izolovanost.izbegavanja.odbrana od izrazavanja tih teznji.perfekcionizam. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.moze dovesti do osecanja krivice..strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.kao i nesvesnog osecanja krivice.teskoce u napustanju objekta.preterana cistoca i urednost.sizoidnost. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno.-Prisilne neuroze dele se na: 1.”kucanje u drvo”.sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem.pasivnost..nemastovitost.mesovite opsesivne misli.koja tad predstavlja simbolicku odbranu.sitnicavost.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti.)opsesivno-kompulsivna postupcima.kaznjavajuci superego.odredjene crte licnosti i razni stresori..)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2. 4.pravda-nepravda.mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.

a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.verujuci da joj se to natura spolja.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.Konverzivni simptomi pocinju tiho.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije.smrt u porodici.odnosno konverzivna neuroza.Osobe zenskog pola .U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost.nekada sa erotskom simbolikom.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Naziv histerija potice od Hipokrata.zloupotrebe i zavisnosti od droga. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara. -Histerija je bila poznata jos u starom veku.promiskuiteta i seksualnih devijacija.kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.ali i posle 25. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice.tada je u pitanju konverzija.nikada ne realizuje.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije. godine.luta po telu i izaziva razne simptome.cesto neodoljivu.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli.gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati.u doba Hipokrata i Galena.porodicne bolesti i nesrece.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom.a disocijativni naglo. i 20.psihosocijalni stres.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija. -Kleptomanija-predstavlja prisilu.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.Terapija je duga i teska.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.Kada se konflikt transformise u simptom.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost.histericne crte licnosti.a postoje i mazohisticki izbori.cija materica.moze impuls i realizovati.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”.histericna osoba nije zabrinuta.cesto izazivaju neurotske reakcije.u genezi konverzivnih simptoma.koji su ranije nazivani histerija.ali i istovremeno do osecaja krivice.a simptomi su zlodela “necastivog”.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.Prednost je data terminu disocijativno.kada osoba 80 .zeljna deteta. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.dok psihoticna.Nekad evoluiraju u psihoze.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.sumanuta osoba.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican.jer je svestan da one poticu od njega. godine zivota. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora.

Moze ispoljavati zabrinutost.luckasti.angazovana u transu.odsustvo akcija.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.a moguce je i violetno ponasanje.dezorijentisana.Amnezija 81 .To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.u koje se isto tako brzo razocaravaju.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih.Pacijent nepomicno sedi ili lezi.impotentne.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.Osoba je zbunjena.jeca.U takvom stanju osoba luta ili bezi.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.preuzima drugi identitet.vazne.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.negativistican je.parazitarnih.koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim. 2.Ne oseca bol.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj..Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.Pacijent je potpuno nepomican.osoba je “obuzeta” nekom silom.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.zive hraneci se fantrazijama.pa menjaju partnere.a cesto su frigidne.Zaboravlja predhodni identitet.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.bogom.Osoba vice.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.Mogu da ispolje psihogene amnezije.u prisustvu publike.zlim duhovima.apatija i mirnoca.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.znake patnje ali moze biti i mirna. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.. 6.Osoba je poremecene svesti.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.odbija hranu.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja).Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja.laskanja.koji se po pravilu odvija teatralno.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.place.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda.a postoji i poremecaj percepcije okoline.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.U protivnom to bi bila simulacija. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.Gode im divljenja.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja).pada na zemlju. 3.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.smrt drage osobe).postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.neobuzdano igra i peva.puno teatralnosti.Moze biti i ushicena.Postupci su cesto detinjasti.emocionalno nezrelo.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.pa cesto dobija karakter karikaturalnog. 4.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.a patoloskih refleksa nema.dok su im fizioloski refleksi ocuvani.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.cenjene.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.sa grcevima i jezom.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.Mogu se pojaviti tikovi.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao. 5.iskolacenih je ociju.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete.Njihovo ponasanje je infantilno.Oni koketiraju.pricama.

lece se psihoterapijom i sedativima.Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda.Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo. 82 .bolest i smrt u porodici.gubitak ranijeg socijalnog statusa.a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.poremecaji menstruacija. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja.po cemu se i opisuje fenomen “carapa”.cesto mokrenje.ruzan nos.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos. 2.Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou. 1.impotencija.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod.koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima.gusenja slicna asmaticnim napadima..Mogu biti prisutni anksioznost i depresija. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.frigidnost.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.klempave usi.. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija.”slema”.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela..Izbor organa je simbolican.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.smetnje gutanja(knedla u grlu).Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju. 7.dijarea.klinicka slika lici na fobiju. 8..Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom..Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti..”Bolesni” pribegavaju histericnom. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji.neuspesna profesionalna karijera.teatralnom ponasanju.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.ukoliko je ima delimicna je.”rukavica”.muka..hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.na telesni simptom.anoreksija.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah.).Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom.povracanje..Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.

)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine..javljaju se dvostruke ili visestruke slike.razumevanja onoga sto je opazeno.skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta.senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak.motivacija.iskustvo. 3.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo.).Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta.Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno..iskustvo.emocije.Opazaj se odnosi na celinu predmeta. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima.okolina i boja predmeta.3.hladno..Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.ocekivanja.zelje..gorko. -Na opazanje uticu:iskustvo..jedinstvene opazaje 4.interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta.znanje.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka)..motivacija.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci).gde se vrsi njihova obrada.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno.dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost. -Apercepcija-je proces shvatanja. 83 .potrebe.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.Odrastao covek koji poseduje iskustvo.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja..Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.emocije...tvrdo. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine.Delovanjem drazi na receptore culnih organa.Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci. OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.na osnovu predhodnog iskustva.slicnosti.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju.integracija i spajanje sa iskustvom. -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2..Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi. -Oset(osecaj.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.karakteristike figure i pozadine.potrebe. -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi).

)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1. 2.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 .)ostecenja cula.pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja). 1.pokret se ne opaza.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja.moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.cvrkut ptica.svetlosne utiske uoblici u simbole.takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila). POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1.Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc.Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga. 3. -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.)iluzije 3.dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru. 5.Ako je ona ispod odredjene granice.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja..Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat.zatvorenih ociju.ili su one unistene.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija. 4.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.).pri cemu su senzorne funkcije ocuvane..Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3.pokret se ne zapaza.glas svojih najblizih.Postoje agnozije svih cula.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.)agnozije 2.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.oduzetosti jedne polovine tela).nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.mozak.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.To su nivo:bioloskog.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.na osnovu socijalnih informacija. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja.konstitucijom. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.pa i psihicki poremecaji. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.odnosno akcije.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.Ukoliko nema takvih informacija.vise nego drugi organski sistemi.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.

prema odredjenom programu. -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora. -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema. 2. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije.ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje). -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga.serotonergicki).preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja). -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja. 89 .a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki.procene mogucih vrednosti(inteligencija.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije.Zahvaljujuci nadrazljivosti. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS. -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije.vec su odredjeni svojom funkcijom.-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija. -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.serotonergicka averzivne.nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin).davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije.primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja.Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija).misljenje). -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.nadrazaji kao fizicki korelati informacija.

pojmovi..Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.govor ne utice na misljenje.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.osecanja.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK).funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima.Sada misljenje postaje govorno.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.trazenje skrivenih predmeta.Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova.a dete ce 90 .prva upotreba orudja.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka. 3.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama. U procesu misljenja koriste se opazanja.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.Motivi.pomocu kojih dete analizira stvarnost.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan. b.Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla.Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.pojmovi.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka.simboli.predstave. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.a govor postaje intelektualan..To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.reprezentovano. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza.Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).a.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.postoji period senzomotorne inteligencije.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.secanja.Pre tog perioda.

6.apstrakcija i sinteza.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.osobina ili pojava.a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.rec je o produktivnom misljenju.primitivnog coveka.inkubacija.Srece se kod male dece.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo.stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.nove veze izmedju objekata ili nove istine.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama.pojmu ruza).Pojmovi predstavljaju uopstavanja.originalnih resenja i pronalazaka.uporedjivanje.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava.oni se odnose na skup nekih predmeta.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski).rasclanjavanje.datih premisa.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.razlikovanje.naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka. 2.dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka. 4.su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom..)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 . 3..proveravanje(verifikacija) 5.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja.neuroticara i psihoticara.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.recima. 2.Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija).znacima.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih.iluminacija(inspiracija).Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.dolazimo do opstih pravilnosti).)kreativno misljenje-dolazi se do novih. VRSTE MISLJENJA 1. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima. 11.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina.

Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija.sto se naziva logoreja.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba.zagonetnost i praznine u sintaksi.Logoreja je brza.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.potrebama.strahovima.Recenice su gramaticki korektne.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.Mogu se javit neologizmi.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe.potpuno nov jezik.a paznja mu je hipervigilna.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.sveta.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica.jer ne bi mogao da opstane. 8.sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.Opisana je kod sizofrenije.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja. 2. 5. 6.tece sporo. 4. 12. POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije). 10. 1.poznat je kao bradilalija. 7.Pacijent je pun sporednih asocijacija.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.zeljama.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).kidanja asocijacija.mnogih sufiksa.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil. 3.bizarnih i stereotipnih fraza. Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1.verbalizacija sa kovitlacom ideja.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova. 9.onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima.manicnih i dementnih bolesnika.demencije.usporenost ideacije.stvaranjem neologizama. 11.uzurbana.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.bez smisla a povezanih u vidu besede.”lepljivih” epilepticara.)sumanute ideje 92 . 12.

. 2. 4.)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.potresnih dozivljaja.iako logicni po formi.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet.nelogicne.osecanja krivice.u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.opste.iscekuje.u njih subjekt nepokolebljivo veruje.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.identifikacijom sa bogom.neprotivurecnu povezanost.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu. 2.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.gde je osnovni sud bolestan.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.osecanja krivice.nesistematizovane.culnih obmana.a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.uverenja o gresnosti.a svi izvedeni zakljucci.su ipak bolesni.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.ideje o bozanskom uzdizanju. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje. -Podela prema strukturi: 1.neznanja ili primitivnosti.mobilne. 3. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati.2.Kod nesistematske sumanutosti. 93 .)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.. Razlikuju se: 1.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne.)precenjene ideje 3.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.bolesnici traze izvesnu povezanost.verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda.dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti.

Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava..)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).hipohondrijske ideje..U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju.nicega. 3. 4..pevaju mu poznate peseme.U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.nestabilne apsurdne.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju. 10.osvetom.da postoji zavera protiv njega.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate. 9.Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.a mogu reagovati i kontranapadima.ideje materijalne i socijalne propasti.besmrtnosti..)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost.neunistivosti. 2.lepote. 6.netrpeljivu od koje je proganjana.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti).)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom.proganjaju. 8.sve se odnosi na njega.od vrste bolesti.. 5.zivotinjama.samooptuzivanja. Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija.gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe. Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.Tu spadaju i “profesionalne deformacije”.da je zaboravio ili da mu se ucinilo.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.pretnjama.Osoba se nalazi u stanju euforije. 7.nemaju unutrasnje organe. 1.dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”).bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”).Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 ..tajno je snima i prati.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja.Pacijent je u centru paznje.pronalazastvatelepatske moci.visokog porekla.iznemoglim starcima.a proverava je kontrolisuci joj garderobu.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran.bolesnici nemaju nigse nikoga.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne.). 11.sa najblizim rodjacima.oholosti.fizicke snage.

-Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.posedovanje opstih znanja. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere.)sposobnost apstraktnog misljenja.prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima).aritmeticka..Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora).)shvatanje. -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .nalazenje pravila..razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama.imena.koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.socijalno-psiholoski uslovi itd.razumeti.. 1.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka.Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.mehanicka.koja znaci shvatiti.struktura licnosti.).moralnim kodeksom osobe. Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima). -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.muzicka.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini.Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija.)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.psiholoska.neposredno pamcenje. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva). -Spirman inteligenciju definise kao: 1..Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati.jezicke sposobnosti.

)tupi-normalni-IQ=80-90. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.procenat 2.7% 7.procenat 16.preoperacionalni stadijum.procenat 2.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.)debili(50-80) 6. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.numericki faktor.)superiorni-IQ=120-127.perceptivni faktor.7% 3.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.spacijalni. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.stadijum konkretnih operacija.)intelektualno tupe(80-90) 5.)veoma superiorni-IQ=128 i preko.)prosecni-IQ=91-110.stadijum formalnih operacija.procenat 6.procenat 16.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .faktor rezonovanja.procenat 50% 5.procenat 6.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama.individualne i grupne.)imbecili(20-50) 7.reci(bogatstvo recnika).faktor memorije.2% 2.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.Oni se neverbalne(manipulativne). -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.1% 4.1% 6.)defektni-IQ=65 i manje.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3. -Postoje razni testovi inteligencije.2% -Pored ove klasifikacije.sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece.)bistri-normalni-IQ=111-119.razumevanje verbalno izrazenog materijala.)granicni-IQ=66-79.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.

epilepsija.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota.odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka.skloni seskualnim perverzijama.Mogu ovladati citanje i pisanjem.motornih i socijalnih sposobnosti.Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.Oni su usporeni.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv.kontrola sfinktera). -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.Bebili mogu biti poslusni.poremecen oblik glave i nosa.Imaju teskoce u citanju i pisanju.govornih.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.brinu o sebi(ishrana.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1. POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje. 97 .Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.To su emocionalne nezrele osobe(debili).ostecen sluh.druge i nespecifikovane retardacije.umerene.autizam.teske.dobrocudni.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije.duboke. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.nekomunikativni.a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.neuroloska i telesna ostecenja.emocionalno tupi ili veseli.Cesti su poremecaji u razvoju.imbecili i idioti.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca.epilepsija.sposobni su za mnoge poslove(prakticne).pa se najcesce smestaju u specijalne domove. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake.Nemaju radnih navika.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.razvojni poremecaji.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.ali se retko osamostaljuju. retardacije se dele 1.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.plasljivi.odrzavanje higijene. 2.poslusni.

dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.zapaljenje mozga. 4.infektivne bolesti majke i ploda.U izgledu dominira.epilepsija. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.shvatanja bitnog.Starost koja pocinje oko 70.ispustaju zivotinjske krike.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.Postoji testast otok koze.duboka oligofrenija.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog.biohemijski i endokrini poremecaji.kose oci.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.razvojni poremecaji i autizam. 3. 98 .Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda.velike ili izrazito male glave. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).3.logickog rasudjivanja.Ranije steceno znanje nestaje.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza. 2.kreativnog misljenja.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije. -Demencije se mogu podeliti na:globalne.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.duboka mentalna subnormalnost. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija. 1.veliki jezik koji je van duplje.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.Organska etiologija je dominantna.ostecenja sluha.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna. 2.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.mikrocefalicna glava.vida.Malog su rasta.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.porodjajne traume. -Uzroci oligofrenije-nasledje.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost.lakunarne i sizofrene.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.

poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja.zdravlje.labilne i nesigurne licnosti.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza.depresija. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja.gubitak voljenog objekta.psihopatske i emocionalno nezrele licnosti. 99 .tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu.pak psihogeni faktori(strah. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.izazivaju mentalne poremecaje.na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).ili polnih hromozoma.glupo(pogresno racunaju. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija.na primer) ili.psiholoske i socijalne stimuluse.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma.odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.Malformacije u gradji lobanje i mozga.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen...)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane.Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.kao teski dusevni bolesnici.direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice.).Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja.).Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”.neznaju kloliko imaju godina.-Pseudodemencija-jedna od zastitinih. 2.dusevni poremecaji se ne nasledjuju..

)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi.prelazak iz seoske u gradsku sredinu. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.-Razvojne interakcije: 1.gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).hipertermija).meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije.dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis. organski psihosindrom.bezvlasce.Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.Tumori mozga.Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost.glicida.antikulture.nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama.kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema.)Bakterijeske infekcije i toksini. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.katastrofe.dolazak u bolnicu(hospitalizacija).socijalana dezorganizacija.degenerativne bolesti).elementarnih i drugih nepogoda.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam.znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja. 100 . -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom. -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe.neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).).)Poremecaji metabolizma-(lipida. 7. 2.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo. 3. 5.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja.emigracije.subkulture.ili fizicki(mehanicke traume mozga).gubitak partnera.. 4.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv.kao i mentalnih poremecaja. 6.kao i psihickih poremecaja.gubitak vrednosnih orijentacija.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom.kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).ratovi.lose ishrane.mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze..proteina.

oliceni u savesti.osecanju krivice i greha.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi. -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije. 101 .-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije). 3.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine. 4.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah.oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja.)Kultura odredjuje obrazac.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji.)Kulturno shvatanje seksualnosti. 2. 5. KULTURNI CINIOCI 1.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful