Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije.tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.organoterapijske(konvulzivna.koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja.G.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.psihodinamski.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni. Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa.nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet.prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta).psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).telesne.gestalt. Franko Bazalja-italijan.egzistencijalni.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci.prislinom neurozom.bihejvioralne terapije. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.psiholoskih eksperimenata. 4 .postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.insulinska.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski..Frojd se bavio neurozama(histerijima.). Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi.cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.Opisuje primarne simptome sizofrenije.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik.dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.otkrivanje mehanizama odbrane.)..psihobioloski.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.anksioznim neurozama.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.Postavio je nozoloski koncept o psihozama. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar.Erih From.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.psihoseksualnog razvoja.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana... Adolf Majer-svajcarski psihijatar.metod slobodnih asocijacija.Alfred Adler(individualna psihologija).tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”..Izdaje svoju monografiju demntio praecox.Vilhelm Rajh i drugi.odvojio paranoidna stanja od paranoje.organodinamski.usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest. Martin Sarko francuski psihijatar.Isticao je znacaj klinickih posmatranja. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza..Jung(analiticka psihologija). Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.centralnog nervnog sistema.

koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika. posao). osptemedinciskog. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat. Revolucija u terapiji. Vaznije je imati svest o sebi. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju..atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna. Opasno je sve podvoditi pod normalno. da li 2. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. kad pocinje dusevna bolest.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)). god. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika. oni su normalni. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome. nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. psihijatrijskog. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. – Palmoticeva u centru grada).anksiolitika i hipnotika. postavio je pitanje sta je to normalnost. Pokret socijalne psihijatrije.. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. Revolucija u dijagnostici. socioloskog.endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika.a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima.. Potrebno je dovoljno voleti. medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca.a povecanje kod manije). kako odrediti granicu.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima.. sta je psiholoski poremecaj.osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog. ko je bolestan. Bitno je da svako bude svoj. imati odnos sa objektom (roditelji – primarno.Zatim sledi pronalazak antidepresiva.otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate. tesko je definisati normalnost. Nije sustina da se radom nadomeste praznine. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963. rizik da se poremecaj jednog dana vrati). sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr. XX veka) gde su otkriveni medikamenti.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao. da se donosi misljenje o nekome (npr.To je takozvana treca revolucija u psihijatriji.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 . ali biti dovoljno separiran. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. transkulturnog. prijatelji. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1. stanovista – kako god da ga posmatramo. filozofskog.

bracna savetovalista (npr. 4. ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova. ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). Leng. 2. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). postoje ljudi koji su hendikepirani. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost. Komunalna psihijatrija –. Testovi licnosti. Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd). Putem testova moze se utvrditi tj. Mozemo da se vratimo u normalu. da ih leci drustvo. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija).)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. 6. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. ako ne znamo kontekst neke pojave. Klinicka bolest je vidljiva. 6 . U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu.Homosexualci odstupaju od normale. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3. ne unutra. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. Kuper. Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. da bi razumeli kako funkcionisemo. ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani. da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. vec da zive u svojoj sredini. Postoje predispozicije. Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. jer su bili politicki protivnici. Potrebno je da imamo svest o sebi. Ovde je patologija napolju. Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. odrediti normalnost. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu). Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici. fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot). 5. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost.

psiholoski i socijalni faktori. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.patofizioloske mehanizme bolesti.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi.3.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1. NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga. 4.klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.)Ko je dusevno bolestan? 3.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.obicaji.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih.samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti).sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema.sposobnost da se dozivi realnost.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.socijalnih i psiholoskih varijabli).Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”.samopostovanje).nezavisnost.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.Drustvene strukture.Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.dusevnog i socijalnog blagostanja.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti).nacinu zivota i normama drustva. -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini.)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.

)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.socijalne itd-potencijale i mogucnosti.oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.droge.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.druge ljude i drustvenu zajednicu.super ego. -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi.Takodje dusevno bolesno.patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske.mislju.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno.sposobnosti resavanja konflikta.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama. 8 .psihogene i konstitucionalne. ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri).)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama.encefalitis.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego.profesionalne..osecanjima itdnudi.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase. 2.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu.id) i spoljnje sredine 3. 2.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti.stabilnog karaktera. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1.izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti. lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze).vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.odnosno simpotamotoloske.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija.ponasanjem.U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.pojedinacne.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske.U grupi endogenih poremecaja.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost.hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.alkoholizam. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih.)..Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova.

9 ..)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1... 3. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina. -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1.droga).bolesti zavisnosti(alkoholizam.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.gubitak granica ja.iskrivljen dozivljaj stvarnosti. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji. ne moze se za nesto reci da je simptom..)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome.poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2.oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova. rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe).) na osnovu ishoda. 4.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie.povlacenje.4.Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti. 2. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika.povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).ili veoma slicno reaguju na istu terapiju.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima.poremecaji ponasanja.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima.njen opis. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane.)na osnovu klinicke slike 3.)psihoze 3.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja.upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti.anoreksija.)neuroze 2. -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga.

opisujuci pojavu.-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja. 3. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji. Bitna je statisticka analiza. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova. Cesce se koristi. ICD 10 – ona je i deskriptivna. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2. zasto. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. sta strah. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize. vaskularna.koliko dugo moraju biti izrazeni. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. kako. ali je iscepkan i velika je nomenklatura. 1. medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. bulimija) 10 . droga) 2. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne).. nespecifikovana) delirijumi (alkohol.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja.U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. americkog je tipa. moraju biti u nekoj bolesti. 5. a mogu je koristiti i istrazivaci. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja. PTSD. a kontekst je zanemaren. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost... socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a.takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. kontext – unutar i oko pacijenta.) 5.. 3. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. kada je nastao problem b. koristi je cela 2. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome.

XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju. da li je bilo dece pre vas. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. vise mislimo nego sto mozemo. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo.Dobijanje osnovnih podataka. separacioni problemi. 11 . intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite. koje ste dete po redu – ako je prvo. povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. – afektivne i shizofrene. .Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako. mora dobiti potpuno poverenje. ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko).. a paranoje tek kasnije. cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije.). – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. sta vam rade roditelji.. onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika. poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja.. problem adaptacije. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. ako se nije vezalo).). devijantno manifestovanje. sa pacijentom drugo.stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. Intervju: . poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja. tj. . onda to postaju pravi poremecaji. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca).. a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu. Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. depresivnost pri odvajanju).sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7.Osnovni podaci iz ranog detinjstva. prihvatanje. 17 god. tuga.. socijalizacije. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. a ako se ne seca. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima.

tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec.Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen.uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi.da probudi njegovo poverenje.neuroloski i psihicki status pacijenta. odnosi na poslu.dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran.) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min. ali je ipak vazna). mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti.ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno).) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr. sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije. kad je pacijent posao u skolu.. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno.pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom..ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca.- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh. Kod pacijenata sa sumanutim idejama. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. Pitati za posebna interesovanja.)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli.socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti.. zadovoljstvo na poslu. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1. mogu postojati razvojne disharmonije: npr. Ako pacijent odbija razgovor... potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske.a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje. 2.propusta da kaze ili sistematski izbegava. 12 . Medjutim.. raste intelektulno postignuce.). pa ako se sputava.agresivan.lekar treba da pokaze razumevanje za njih. Izbor partnera uvek dosta govori o nekome.ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava.njegov tok. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom.Pacijenta treba pustiti da govori. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost). da li je postignut prosek.jer ako je nametljiv.. izbor zanimanja od ranog detinjstva).pocetak poremecaja. Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje..

5.voljapamcenje.psihomotorni razvoj.prepoznavanja(rekognicija).)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca..)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale..).zanimanje. f. tj..koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga.premorbidna licnost:karakter.projektivne tehnike(TAT.skolska iskustva.Mentalno poremecene.maljavost.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.percepcija. e.) zadrzavanje upamcenog 2.). -W.. ponovo dovedemo u svest.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.inteligencija.ubice.cudaci.hipnografija.poligrafija.starost.neuroloski nalaz(ispadi motornih.senzitivnih funkcija.opsta emocionalana atmosfera u porordici.. d. 6.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika..samoubice u blizoj i daljoj porodici.seksualnost i brak.nacin resavanja konflikta.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih.somatosenzorna encelografija.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 . 7..sestara.) c. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima.nagoni..na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom..)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.brace.)neurofizioloske metode-EEG.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1.sistem vrednosti..uhranjenost. -Prema Secenovu.reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu).navike.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor.misljenje.usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima.posebno presenilne demencija.nove asocijativne veze.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi).Tragovi pamcenja su novi putevi.kasnija skolovanja..devijantne osobe. 8. b.afekti.3. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju..podaci od pacijentove rodbine.)Sadasnji nalaz-konstitucija..vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”.stanje svesti.testovi i inventari licnosti(MMPI.vojni rok.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.skale procene.) reprodukovanja.odnosi medju roditeljima..suseda.Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.arterijski pritisak.Rorsahov test).oca.psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.boja koze.puls.)Pomocne dijagnosticke metode: a.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu.interesovanja.poznanika.ekstrapiramidalni i cerebralni znaci).oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.odbrambeni mehanizmi.paznja.njihovo zanimanje.) 3. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem). 4.

od fizickog stanja organizma. 5.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima).obuhvata:registrovanje.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.odnosno grafickim simbolima.balet.mozdano stablo. 2.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti..)apercepcija-shvatanje opazenog 3.interesovanja. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.traga. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1.motivacije.talamus.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti.U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.dolazi do njihovog gasenja. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.emocija.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.Negativni 14 .Engram je neka vrsta otiska drazi.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.urezivanja kao na gramofonskoj ploci.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao).)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja. 4..) 4.zadrzavanje i prizivanje informacija.od brzine citanja ili ritma izlaganja. 3. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi. 2.od paznje.)rekognicija.koja se nalazi u neuronima.koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti. 3.kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue.)percepcija(opazanje) 2.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.od prostornog grupisanja objekata.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz)..bazalne ganglije. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona.mamilarna tela i Amonov rog.To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje. -Vrste pamcenja: 1.od trajanja culnih utisaka.. 2. 6.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama. 2.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

naciju.motiv saznanja . sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd. nagon za ishranom zedj. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. Ogroman energetski deo se investira. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti.. Nekad ne mozemo da verbalizujemo. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. nagon za odrzanjem vrste a. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost. To je deo nagona u energetskom smislu. glad 2. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama.. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste.. Ne mora svaki suicid da bude realizovan.) b. To je energija tela. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno.Libido je energija seksualnog nagona. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. bitan pokazatelj za patolosko stanje.. nagoni za samoodrzanjem a. Cesto imaju i strah od narednog dana. ali pokazujemo kroz ponasanje. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid.Starije je.nekrofilija. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje.motiv za polozajem u drustvu . U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje. iskustvo. To je rizicna grupa jer. suicid – realizovan cin 18 .. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima .. - nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji.motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1.)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije.) . - II.pedofilija. To je indikator postojanja odredjenih problema.

smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija.depresivnih ideja gresnosti i krivice. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu.traje kratko i naglo prolazi.To su najcesce:dementne osobe. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena). bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. kad pocnu da izlaze iz depresije.sumanutih ideja.neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena. Terapeut mora da cuje pacijenta. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. inteligentne. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom. a zene se cesce obese. 19 . Rasel b. pred kraj teske depresije.postoji sklonost samopovredjivanju.ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu. shizofrenicari se iskasape.sama sebi oduzima zivot.pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija.mrsavljenje.sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala. ali imaju ideje. Medjutim. Imaju strah od zivljenja samostalno. U depresijama.Kod aktivnog samoubistva osoba.pa je samoubistvo “samo formalnost”.Iako traze smrt. Apel za pomoc – kao zavrsna faza. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom).najcesce depresivnih osoba.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina.epilepticari.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. -Kod neuroticnih.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao. To je ozbiljna bolest. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. Ne smeju da se opuste. bulimija Oni koji mnogo jedu.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta).Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva). bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna. Proredjuje se poseta. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr.gde je egzekutor druga osoba. Dijeta je nezadovoljstvo telom. ostaje se u kontaktu. shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita.koji mogu i tragicno da se zavrse. Npr. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv.lueticari. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”. Postoji i strah od sexualnosti. Muskarci se cesce upucaju.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije.koji naglo nastaje. a nije smanjena potreba za hranom. Oni koji ne jedu.ali bez svesne zelje za samounistenjem. kad vec imaju malo snage.

koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2. a krenu da odrzavaju liniju. Moze cak da ugrozi i zivot.ili su znak teske dusevne bolesti. Oni koji imaju anoreksiju. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . trudnoca 1. Pri gubitku telesne mase. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije. ali se ostvaruje malo drugacije. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. Cesto je kod mladih. vec zbog gore navedenog. estradiol – masna kiselina) & proteini. impotencija – muskarci (nema erekcije. Ako je praceno povracanjem. gube se tecnost. masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. 2. Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena. gubitak menstruacije (kod zena) 2. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. onda se gubi Ka. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1.Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. kad srcani misic moze da se zaustavi. pa mnogo jedu. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. a ono sto pojedu povracaju. Kada se jedu delovi mrtvog tela.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. 5. One ne umiru zbog gubitka tezine.

Ne mogu da prevazidju najranije uzraste.. pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima. nacin dozivljavanja okoline. homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”. 2.. ali i nas samih. Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe). zatvor.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu. Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 . zatvor.kastraciji pravljenju vaginalne proteze.Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola.. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1. metatropizam – postoji heterosexualni odnos. pozoristu.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola. ili vire ili se pokazuju.. potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam.Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol. -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom..)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu..Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari.. EMOCIJE Emocije su specifican.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji. bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav.Transvestit ne zeli da promeni pol. devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu. subjektivan..). nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto). To ima i kod dece – to su koreni patologije.a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu. roze garderoba – suprotan pristup roditelja.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo). pa samim tim uvek imaju individualnu boju.) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu.

-Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine. RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem.samosvest) 4.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja.iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu. ali osecaju – aleksitimicne osobe.kajanje.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca). Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter.usamljenost) 6. stid. opustenost. a oseca uvek”.koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba. jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama. -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).a da se ostale sticu ucenjem. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano.) 3.Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem. sram.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn.disanje).)primarne emocije(radost.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.prezir) 5. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju.Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima.krivica. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva.ponossram.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama.odvratnost.varenje.tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika).Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom. “Covek misli ponekad.zavist.nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3. hteli mi to ili ne.estetska osecanja.mrznja..govore o subjektu. 22 . opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2.divljenje.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci). sopstvena ponasanja (ponos.strah) 2.cudjenje.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav..gnev. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima.ljubomora.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti. KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1.tuga.

.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna.promenljivog intenziteta.Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta.blazenstva i bozanstva.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija.kao i u radu znojnih zlezda.pometnjom.u nesvesnom delu psihe.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.emocionalnom hiperaktivnoscu. flegmaticne.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”).U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava. -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu).snizenje otpora koze na galvansku struju.o su osecanja lepog.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu.gubljenjem kontrole.kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.impulsivni izliv emocija. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu.krvnog pritiska.Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus). -Raptus-intenzivni.U takvom stanju osoba odluta(fuge). -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost.culna neosetljivost.bledilo pri strahu.promena ritma disanja.a ekstaza je emocija neizmerne srece. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno.postovanja. Npr.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”).drhtanje. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva.i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1..)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija. 3.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama.). 2. -Gnev.. RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti. -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor. subdepresivne osobe. -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost.pulsa. 23 . -Agitacija-stanje psihicke eksitacije.Opasnost je intrapsihicka.Postoje indiferentne i diferentne reci.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji.-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa... -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo.agorafobija.

Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah.. praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama..Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni).Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.koja traju duze.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja. imena) koju prosirujemo na nekog drugog. afekat straha – sirenje zenica. anksiozne neuroze. bezanje 2. -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka. potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer. borba 3.posle cega nastupa olaksanje 3. prisile. zaboravljanje pod dejstvom afekta . depresija. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta.. suva usta. zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 .Sinonim za raspolozenje je timija.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija.endokrinog aparata. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost.. druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda).odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije.kolerici – impulsivni. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo.Pojacano raspolozenje je hipertimija. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5..Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. vrlo intenzivno stanje osecanja.. AFEKTI Afekat je kratkotrajno.spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1. 4.nekriticnost.ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja. Npr.).unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti). To je sve deo temperamenta. Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1.

pad vitalnih dinamizama.pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja. instinktivne radnje. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. dogadjaja. motive. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod.. afektivna inverzija – obrt afektiviteta. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica. 1. mrznje na primer.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona. epilepsija. nesanica. paznja. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). shizofrenija. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a. potistenost. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. usporenost misaonog toka. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. Podseca na depresiju. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu. VOLJA Volja & svest su posebne f-je. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6. shizofrenija. stanje utucenosti i ravnodusnosti.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. supstanci(kod kanabisa i hasisa.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja.Emocionalno 8. ali svest nemaju. jos lakse razvedri i razveseli. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost.Srece se kod epilepticara i psihopata. nagone 2. beznadeznost i bespomocnost. oneraspolozi. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1. gubitak apetita. otudjeni. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji. nevoljna – usko vezana za instinkte. Lako se 4. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. 3. To ponasanje je vezano za bezuslovne. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. hipotenacitet – hipervigilna 2. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. Izrazava se kao: 1. vise se oseca praznina i bezvoljnost. 25 .kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5. opsednutost “crnim mislima”. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9.

-Sastavni deo voljne radnje je odluka.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna. potisne neke svoje zelje.ambivalentna osecanja).Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku. odlozi.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.ni nacina izvrsenja aktivnosti. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava.)dozivljaj potrebe 2.(na primer-ratne neuroze) 3.koja ce ih uciniti nesposobnim. 26 . onog svesnog ja.nema dozivljaja odluke.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.koje su bile nekada svesne radnje.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1. pa i akcije. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”.kao i u fazi organizovanja odluke.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama. Zato je volja usko vezana za svest.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi. Volja & svest se uslovljavaju.Voljna radnja je svesna radnja.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke.ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja. odbaci.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.kompulsivnih i automatskih aktivnosti.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija. 2.vise zamisljenih ciljeva.priprema masina i alata za rad. motive.nema dozivljaja potrebe ni cilja. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje. Volja je osobina svesti.neuracunljivim.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3. Tako je volja najmladja f-ja.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta.neodgovornim.

Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. motivisana). Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). kod ocuvane svesti a. Da li smo uvek svesni zelje. potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno.-Za izvodjenje svih. potreba da se nesto odredjeno uradi. odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije. Iz bilo kojih razloga.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama. Super ego dolazi u jake konflikte ???.volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja.umor 27 . zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b. To stvara napetost. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna. poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja.impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji.)fizioloski uslovi-nesanica. To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih).Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. instinkata nesto koci. .volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja . Definicija volje: . Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. . Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje. Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1.snazan afekat (npr. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”).nemanje motiva. Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo. unutar nas – 2. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. zelja. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja). SLABOST VOLJE 1. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. a. da izvrsimo voljni akt.

poput kipa.psihopate.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.nesposobnosti izbora.Sugestibilne osobe su:deca.samoubilacki.ubilacki.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva.)Katatonija-pacijent je skamenjen.plasticno modelovanje.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije.To je tzv produzeno nedelanje.infekcija i intoksacija CNS.kao mrtav.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.ideje ili zelje na akciju.Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene. 5.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.ideje. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije. 3.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.napadni i po svojoj fenomenologiji.pokreti.psihotocnih.samooptuzivanje.ali je svest pored toga najcesce bistra.umno zaostalih osoba.ne podlezu misaonoj cenzuri.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).autodestruktivni 2.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost.sugestibilnost. 1.suprotnih motiva.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.patoloskog pijanstva.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih. 4.koriscenja hasisa.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).uticaj.Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.)kradji-kleptomanija 4.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.To su po pravilu bezvoljne licnosti.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena. 2.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.)izazivanju pozara-piromanija 5.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija. 2.vostana fleksibilnost.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost).)objektima-seksualni.Moze se javiti mimetizam.pasivnost.oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.neuroticari.nedoslednosti ciljeva.emocionalno nezrele licnosti. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.kricima.impulsivnim nasiljem.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.b.)bezanju-dromomanija 3.destruktivni.LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.eksplozivnom turbulencijom.nametnuti licnosti.kriminalni.nedostupan. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.mimika. 28 .

Javlja se kod bolesnika u delirijumu.agitiranoj depresiji.sizofreni.jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu.manicni i histericni. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.koji su stalno u pokretu.svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike.muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju).Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.)Stupor(neosetljivost.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga.predstavlja.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).Centri za govor i govorni organi nisu osteceni. opaza.donosi sudove o sopstvenom ponasanju.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija). 5.svadjaju se ili grde.istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu.beze.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga). -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu. Preduslov za svest: covek je u budnom stanju. 6.Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.pracen bezvoljnoscu(abulija).vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza. 9.manipulise energijom nagona i emocija. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS..tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih.izvestacenoscu. 8.afektivnih i timickih manifestacija. -Prema Jasperu.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja...ili je jedan od simptoma depresije.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.ali opaza sve sto se oko njega desava. 29 . Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti.Postoji stereotipija drzanja.depresivni..mutizam.Zapazaju se jos i krutost drzanja.mesta(uvek zauzima isto mesto). 7.trce.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.pevaju.Moze se javiti i kod intoksacija.3. SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.govora(uvek govori isto).a aktivni-agresivnom opozicijom.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni. -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta. 4.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija). -Tokom svog bioloskog.zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi.neprirodnom gordoscu.nadmenoscu.konstatuje odvijanje psihickih funkcija.infekcija i drugih lezija CNS.gesta i stava.odbijanje hrane.sizofreniji.pokrecu pojedine delove tela.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti.Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.

predstavnik nagonskog zivota.S. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova.-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija).nema reda niti logike.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja..a ono malo sto se o njemu moze saznati.kao i nezadovoljnih nagona. ego & super-ego.Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom.U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike. 2.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati.kategorije vremena.U tom delu psihe..postuju nacela protivurecnosti. veliki deo koji je ispod povrsine. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama. Omaske. Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti. omaski.vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”.saznaje se pomocu analize snova.vremenske.prostora i uzrocnosti.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa.super ega(savesti) i realnosti.omaski i neurotskih simptoma.. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu). Analizirao je snove (cak i sopstvene). a svesno je samo mali deo koji se vidi. Zato je pokusao sa snovima.prostorne i uzrocne odnose. mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog. covek saznaje svoje nesvesno. -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe..koji su i ako van svesti.Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe.dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni.Taj deo licnosti je nepristupacan.Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest).u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija). snovi.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego).Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe.protivurecnosti...)Id(ono)-nesvesni deo psihe. Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske). 1.bitno uticu na psihicki zivot.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko. 30 .Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba. Mislio je da hipnozom moze da resi problem.i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti. Nesvesno je “ledeni breg”.

2. Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja).naloga. I ako je nad-ja kruto.pogleda na lepo.I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3. strogo.detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti. a mi moramo da ih realizujemo.nasa svest preti kaznom. ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka.vrednosti.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti. MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju. ako pritisne ja moze doci do depresije.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana.JO A .falsifikuju ili poricu stvarnost.posteno. To su zahtevi sredine od pojedinca. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja.razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti. a kamoli za nad-ja i sredinu.neposteno.ruzno.Zadatak 31 .E D G E O L = E L N A I C A L N D O S .Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja). 3.zapovesti. Oni imaju veliku ulogu u patologiji.usvojen sistem vrednosti i normi.To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota).)savest-moralana savest.J A T I I D A E L G .D I N A M S I C U K P E I E M R O .)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti.Deluju u nesvesnom delu psihe. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane.narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a).moralni sudija(internalizovana vaspitanjem.

.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata.nacije oseca se kao svoj.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.hipohondrijska preokupiranost.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija.koji prestaje da postoji.blokiranje.amajlijom se negira strah.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice. 4.reaktivna formacija.somatizacija.postaje mu slicniji. 4.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno. 32 .Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom.)Negacija-je poricanje.Srece se i kod logorskih zatvorenika.Primeri:dete negira bol zuba.zli i proracunati.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.eksternalizacija.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.introjekcija.racionalizacija.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.asketizam.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.)zrele odbrane-sublimacija.)Projekcija.svesna kontrola.pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja. 3.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.dete ne moze da poverue u smrt roditelja. 2.sanjarenjem postize se relaksacija.)neurotske odbrane intelektualizacija.u negiranju ili odbacivanju opasnosti. 6.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.Odbrana se sastoji u previdjanju. 2.sizoidno mastanje.Postije sledece vrste identifikacije: a.regresija. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost. 5.skole.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.potiskivanje.premestanje.poricanje.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.”antiinstikata” koji postoje u super egu.skretanje na sebe.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.razaranje objekta.altruizam.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi.Negacija je primitivna odbrana.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.anticipacija. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).nepriznavanju ozbiljnosti situacije.izolacija.projekcija..mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”.distorzija realnosti.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b.agiranje. 3.Uspeh svog razreda.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.disocijacija.humor. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija.fudbalskog kluba.unosenje objekta.seksualizacija.nezapazanju opasnosti.dnevnim mastanjem.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.

iskusenja.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom. 11.potiskuju u nesvesni deo psihe).socijalno prihvatljive i cenjene motive.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).7.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.)Sublimacija je najzreliji mehanizam..anksioznost.tokom seksualnih odnosa.koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte.strah ili osecaj krivice.opravdanije razloge svog ponasanja. 33 .Osoba pribegava ritualima.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje..Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje).neguje i voli decu..)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava. 17.seksualnog uzbudjenja..Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.u motivaciju da se postane hirurg itd. 18.. 20.Postoje dve vrste racionalizacije: a.Sve se premesta u sferu misljenja.usvaja.Afekat se moze projetovati. 8.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.bezanje od nezadovoljstva.Fobicar strah od agresije.Nereseni konflikt koji je potisnut.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh.Primeri:zena koja ne moze da ima dete.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost.Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.)Intelektualizacija-odbrana od straha. 15.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom.introjektovati.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu)..)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti. 16.prihvatljivije.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno.relaksaciji. 14.pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.postaje odlican pedagog.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama. 10.izolovati ili potisnuti.patogene traume i pratece emocije.Na primer:oduzetost kod histericara..Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni.igri.)Izolacija-kidanje.molitvama.Osoba se brani od kritike nad-ja.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo. 19.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene.covek pokusava da pronadje druge.Regresija je normalna u snovima.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”.a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota. 13.brojanjima i talismanima. 12.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu).Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati. 9.stidljivost kao zamena za egzibicionizam.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji.gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.

stranim. Ponasa se pospano. 2.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.). dugotrajna nesanica.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). drazi. jakim.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija)..Karakteristicna je kao simptom sizofrenije.Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost. intrakranijalnei tumori.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje.zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela.ponasa se adekvatno toj osobi.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta. metabolicki poremecaji. apaticno. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan.shvatanja i rasudjivanja.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja.Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu.raspituje se kod drugih.poremecaj percepcije o proticanju vremena. 4. kao predstadijum u razvoju delirijuma. Vremenska i prostorna dezorijentacija. Nereagovanje na nocioceptivne 3. dug i naporan fizicki posao.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije. intoksikacije.bolnim drazima.ogleda se . vaskularni indenti. obimna krvarenja. 5.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja. toksikoinfektivna ostecenja CNS-a.neobicnim.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija.postaje sebi strana.kanabis.To je bolesni utisak osobe da se menja.negiranje postojanja nekih organa. Percipira samo jace senzorne drazi. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti.Budi se radi svojih fizioloskih potreba. inertno.sumnje u sopstveni identitet.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2. 34 .ne lici na sebe. Etiologija: traume. 7.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost. koma – najtezi oblik. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”.zivotinja ili ptica.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega. 6. Tesko vezuje paznju za neki objekat. Nesigurna 1.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD. To je prestanak budnog stanja.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim. kvalitativni poremecaji svesti 1.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni.unutrasnje praznine.To su: 1. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora..)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti. kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost. velike doze sedativa i neuroleptika. 3.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih.

nesigurnost. zbunjenost. Oni se bude se izbistreni..znatno redje histericke.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera. intoksikacija ili infekcija (alkohol. a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane.epilepticara i neuroticnih osoba.. Delirijum traje 3-5 dana. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa). teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta).Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima. culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost. 4.Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja). 5. Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma. ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. cili. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija.kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja.Postoji amnezija za period fuge. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2.pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu.nepotpuno je i nesigurno orijentisana.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu.pustolovine. Moze postojati visoka temperatura i znojenje. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju. upotreba supstanci). vremenu & prostoru. orni. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati.mitomanije. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi.Kad se svest razbistri.Javlja se kod dece.Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija. Potpuna amnezija za period delirijuma.. orjentacija. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju). strah.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi. drugima.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta.zna sta radi i zasto radi.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe.Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava. Javlja se psihomotorni nemir. labilan afekat.3. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje. zbog uzimanja svega & svacega. U delirijumu moze da stane srce. fuga – javlja se kao simptom epilepsije. arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).sumracnih i disocijativnih stanja. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe.Osoba funkcionise kao da je u snu.alkoholnih i reaktivnih 35 . a moze doci i do serije epilepticnih napada.uplasena. i tada ih ne treba buditi. Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja). Cesto se javljaju na LSD-u. delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma. pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma.Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti.U slucaju emocionalnog soka. a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode.ne prepoznaje okolinu. Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija. ostecena kriticka moc. “normalni”.. Smetenost.nalik su na snove. psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije. naglasena sugestibilnost.sklapa poznastva.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana.Kod histerije to su “hodajuce bajke”.

ODBRAMBENI MEHANIZMI . Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog.zastitna emocionalna reakcija.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina.mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije. 36 . -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama.javlja se povremeno.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom.. 2.zebnja.inkoherentnost. 8.ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila.slabijeg je intenziteta.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije.bez organskih promena. 7.ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2. a.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.6.neuroze organa . SVESNA .nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija. psihoza pacijenti odlutaju daleko. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute.fobije .. lici na san.impotencije i slicnih neurotskih smetnji.stupor hronicna reagovanja: . ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija.opsesivno-kompulzivne neuroze b. KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus.)separacioni strah-strah od napustanja. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava.kao posledica nekog prestupa 4. Moze da bude razlicite dubine.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona.traje kratko.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.nejasne svesti.)normalna-signalna. STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi.usled potrebe zadovoljenja nagona.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.odnosno integriteta ja.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja.komunicirati sa hipnotizerom. -Anksioznost moze biti: 1. -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1.

Slabe sintetske funkcije ja. -Vrste neurotske anksioznosti: 1. -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja.misicne tenzije.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna.osecaj hladnoce ili toplote.vrtoglavice. 2.pa se oni potiskuju.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.zla.tahikardija.gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom).osecaj malaksalosti. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1....)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo...klaustofobije.)somatizovana anksioznost.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.javnih nastupa.. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.ostajanje bez daha.vrtoglavice.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.muka.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada.grcevi..drhtanjem.Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi..varenja.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova.neprijatan osecaj u grudnom kosu.crvenilo ili bledilo u licu. 37 .povracanje.nedostatak vazduha.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera. 5.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.jezom.bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat..potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada.te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta.strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala. 3.Takav napad se naziva panicni napad.nestabilnost na nogama.).)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2..Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti.bolovi.ja trpi konacni poraz.misicni tremor ili tikovi.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom.2.disanja. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje. 6.od osoba suprotnog pola.stezanje u grudima.a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.gusenja.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte.znojenjem.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu.)patoloska-intenzivna.crvenjenja.Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti..)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4.nestabilnosti na nogama. 3.stereotipna.U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.. 4.

kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina. U odnosu na licnost. 2.-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih).. izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom. Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa).buka i galama.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu. Funkcionalna oboljenja. Frustracije do 2-5 god.napad bakterija ili virusa.gubitak posla.Mada neki autori smatraju da se od 38 .dobitak na lutriji..ekstremna hladnoca ili toplota. psihoze. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji.. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem...bolest ili smrt bliske osobe. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota. dok su drugih 50% zavisnosti.)stresne situacije-stresora 2. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte. krizi. ili 3. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize). nepsihoticna psihopatologija.velika radost.anestezija. To je vazno za etiologiju. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane).prelom kosti.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija.organske prirode-fizicka povreda koze. traumi. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane. vremenski je ogranicena. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj.)fizicke.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem.promene mesta boravka. uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva..predispitna atmosfera. kortizola i pojavljuju se simptomi.. Neuroze se “nenasledjuju”. nemaju vidljive znake organskog oboljenja.zagrljaj i strastveni poljubac..Na primer:seksualni cin.operacije. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji. a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2. na dejstvo stresora. STRES U ovom kontextu se govori o stresu. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih. Stres je reakcija organizma i to adaptivna.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom.emocionalna napregnutost. kognitivnih.)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1.sukobi na radnom mestu.. god. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje. Ta adaptivna reakcija ima faze.hemijska dejstva na organizam(intoksacije). U sustini to nisu sinonimi. Anksioznost sve ovo motivise.razvod braka.) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije. Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”. Adrenalin izaziva lupanje srca.

Taj biloloski supstrat. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. velika kolicina hrane. Ipak. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju. kompetitivne(takmicarske). Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. cesce se izlucuje adrenalin. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. tip C 2. autoimune. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati. tip B 3. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja. stalno ih nesto pokrece.? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina.prijatnih dozivljaja retko ko razboli. Rusi se imunoloski sistem.toksicki . nestrpljive.. Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci. on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). alergijske.. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1. naglo budjenje... Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti. zivo bice. Prigusuju osecanja.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. U anksioznosti deluje adrenalin.... Osobe koje ne mogu da savladaju tugu.intrapsihicki konflikti.. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno.. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije. izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde. cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom.. Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju. buke. preduzimljive.infektivni fizicki (buka. Predisponirane licnosti: ambiciozne. Stresor mogu biti razne stvari npr... Osobe suprotne tipu A. Stresori mogu da budu: 1. Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno. deluju lezerno i mogu da se pouste. spoljasnji: . povreda) 2. napete. sto moze dovesti do teskih bolesti. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1. Bioloski alarm aktivira hipotalamus.. poremecaja ravnoteze 39 ..

reakcije gde neko bezi tako sto jede. “Kida se veza izmedju emocija i misli”. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. hocemo to da minimiziramo. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. emocije Bes. Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom. izdrzljivost.2. Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. 2. sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. Motorne manifestacije mogu biti borba. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. uspecemo da preovladamo stres. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. a u f-ji samopostovanja. mislio je 40 . begstvo ili zamrzavanje. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak. pa mozemo da se usmerimo na problem. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. drugi ne cuje. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija.bolesti ili nekada i do smrti. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. 3. Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. 3. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). trazimo iskustva drugih. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar. Kognitivno redefinisanje. povreda. poreknemo ili negiramo. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. problem Trazimo odredjenu informaciju. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. sto su mehanizmi odbrane. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. Strategija – trazenje alternativnog resenja. uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. 1. pije. komuniciramo sa sredinom. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. “3 majmuna sa (jedan ne vidi. ponos. da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju.

Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”. Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa).. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1.. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju.. tusiranje (Pavlov..... Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno. Iz burne reakcije.. Prorada mora da se prodje. 41 . To mogu biti podsetnici za traumu. govori o 2. samo tera ??princip.. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv. umesto poricanja. de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna. Iz prorade u psiho-somatske reakcije. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja.. Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom..) ali i od self-koncepta.. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz.. To zavisi od . B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja... Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom... organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor.... pa da se ponovo vratimo na negiranje. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo. spavanjem... “Totalan krah” – sve ili nista.. grupe. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi.?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo. Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula. imaginacija (Jung. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”.da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. expresija S – social – uloga drugih.

s t r a h d t i p a l i c n o t u g a .naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost.prolongirana i hronicna anksioznost.intrapsihicki konflikti.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde.N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o . s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja. -Intenzivne emocije.u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu. 42 .agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.kao i potiskivanje i kumulacija besa.koja izaziva organsko oboljenje.Stanje emocionalne napetosti. R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i .tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije. b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i .

Kod lupanja srca kad misic nije povredjen..Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah. kardio-vaskularne infarkt miokarda. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije. nema promene na organu (supstratu). pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne. Govori se o psiholoskom delu nasledja. 4. kada su deca ostavljena.-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji. crvenilo na licu – to su samo reakcije...znojenje.Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost.anksioznost. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno.osecaj tezine i nadutosti.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije. skakanje secera 5. 3.To su najcesce anksiozne..plasljivost i kompleks inferiornosti. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1.glavoboljom i napadima placa. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje. 2. Psihosomatske bolesti: 1. 2. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti.nesigurne. respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina.gastricni bolovi i abdominalne kolike.. Psihosomatika se moze podeliti na: 1. 3...zarenje. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu).Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).anoreksije. znojenje dlanova.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke.)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera.tahikardijom. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju.. To moze biti deo temperamenta. endokrine hipertireoza.. hipotireoza.. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom.agresivne majke koje odbacuju dete. To moze da traje dugo. stres 4.vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije. hipertenzija arterije.neurotski razvoj licnosti.)Opisuju se dva tipa simpotma: 1.povracanje. 2. -Etiologija-potiskivanje motiva.Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene. 2.neuroze zeludca.tremor.nervozna dijarea. poremecaji koze i zglobova 43 .

ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje.intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . Prvi put 1962. posebno one prepoznatljivog oblika. najcesce ruku.prelomi kod dece koja nisu prohodala . U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece. Ovoga ima puno i kod nas. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. oni govore da je sve u redu. 1981) Izostanak aktivnosti (propust.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. u ratnim zonama. kocenje. necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam.intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede . psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. pa kad se dete udara. god. Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. na poslu. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. .ekcemi. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti. To su bile tzv. tj. malo govore. Pozitivna osecanja. u institucijama. ali kad ih pitate za stres i sl.. Oni se samo ponasaju. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. najcesce iz siromasnih krajeva.opekotine – narocito od cigareta . Mnogo manje desava se van porodice.izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. ne znaju kome da se obrate 3. Oni tesko govore o svojim emocijama. Specificni pokazatelji: . . definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). ali ljudi nece o tome da pricaju.. onda oni salju klikenta kod psihijatra.modrice kod dece mladje od 9 meseci. (David Gil. jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. shaking-babies. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave. 2. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. na ulici. promene na kozi mijalagije. namerno nanosenje povreda detetu. 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. cuva se kao porodicna tajna 2. 44 . a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja.

iznenadne promene (uspeha u skoli. Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god.trudnoca . Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. Zanemarivanje Aktivnost. ujedanje) . “kvarenje” 6. trauma) . fizickog izgleda) .- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom…. izolacija 5.neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje .izjava deteta . uskracivanje esencijalne stimulacije.neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije. abdomen) . opsesivnost) .napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat). terorisanje 4. Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju. degradacija / obezvredjivanje 3. hipohondrija. izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja.izjava deteta ili svedoka . kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim.zaostajanje u razvoju .enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) . Specijalni pokazatelji: .plasljivost .bolesti koje se prenose polnim putem . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta. emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8.prisustvo sperme . 45 . Specijalni pokazatelji: .poremecaj spavanja .neorganski zastoj rasta . exploatacija 7.pokusaj samoubistva .izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1.nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje. odbacivanje 2.poremecaj navike (udaranje u glavu.nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi.

Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 . Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1.intelektualna inhibicija .zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu . stid . neprijateljstvo . gusenja. strah .. Zato postoje skole za roditelje.alkohola.antisocijalno (kriminalno ponasanje) .bes.zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . kognitivne smetnje . Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu. Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno. ..granicna organizacija licnosti .teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani. a moze da bude i smrtonosno.lekova) .PTSD 4.Osnovne fizicke potrebe su hrana. “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1.nisko samopostovanje. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe .zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”. krov nad glavom.depresija .maloletnicke trudnoce .depresivnost. zdravstvena briga. zastita i higijena. mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2. odeca. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3. stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti. smrtni ishod 2. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci.zloupotreba droga(droga. krivica.

Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije.d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost. O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 . strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija.- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j .

ali postoji mala kontrola. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice.5 – 3. diskoordinacija. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija. excesivnost. Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. ne mogu da rade fine poslove.5 – 2. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4. L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. Alkoholizam je bolest ponasanja. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0. poremecaj svesti). Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. a tremens jer postoji drhtanje od tremora. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. pa postaju mnogo agresivniji. ali 3. Delirijum jer je to poremecaj svesti. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom. stadijum adikcije 2.5 – 4 promila) – gubitak svesti. stadijum vazomotorne reakcije (2. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje. stadijum pijanstva (1. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. kasnije i tremor. postoji “prekid filma”. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. paranoidnost jer je projekcija mehanizam. hronicno pijenje 3.0 – 1. dodje neki period kada prestane. obrazac za zivljenje. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. u porodici. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. Delirijum traje 24-48 sati.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili.. mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. nakon cega oni 48 . one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade.5 promila) 2. U ovom stadijumu. To je patoloska & socijalna bolest. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. jako topli komatozno stanje (3. Uglavnom odbijaju da se lece. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. Pijenje zavisi od stavova. zaboravnost – kognitivne f-je. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti. pa se javlja kajanje. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo. sigurno su i neurociti (mozak).. i pacijenti su jako crveni. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. reflexa i tonusa 4. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”.

nego ljubomora. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta.Ako su drazi u skladu sa potrebama.)usresredjenost(koncentracija. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1.. To nikako ne treba raditi. 2. korsakovljev sindrom/ psihoza 4. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene.Ukoliko je tenacitet veci. -Drazi koje su intenzivne. mljackanje. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija. alkoholna psihoza/ halucinoza 2.iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija. Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1.vigilnost je smanjena i obrnuto. alkoholna ljubomora 3. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava. -Pasivna paznja zavisi od: 49 . kolega). Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke. ali i auditivne.. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno).). Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene.misici su napregnuti. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu.karakteristicna mimika lica.bubne opne napete.disanje zaustavljeno.spontane ili pasivne paznje. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6.udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja. B12. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam. PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2.interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna. ali ne i neuroleptici. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo.RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost. Neophodna je prevencija. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje.hotimicna ili voljna paznja. Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo.

sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.psihicki procesi se odvijaju automatski.1.a povecanom vigilnoscu paznje. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom.bez svesti.ocekivanja.)intenziteta drazi 2.profesionalna interesovanja. -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete.Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta.Slab tenacitet je cest simptom neuroza.niskog intelektualnog dometa.Tih elemenata ima oko sest.izmenjenog stanja svesti.a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja)..jer simptomi. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1. -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni). POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora.Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora.profesionalnih i drugih kapaciteta.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.koje preplavljuju CNS.Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota.onda je paznja oslabljena.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske.Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju..Takvi su depresivni.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.)kontrasta 3. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.poremecenog nacina misljenja.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.)od prostorne velicine 5..emocionalnog investiranja koje dugo traje. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa).bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.)intelektualnih.pa je i dusa sastavljena od atoma duse).)relativne jacine drazi 6.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.iskustvo.sto cini takozvani signalni 50 . -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.)cilja i interesovanja 2.tako da ne postoje izolovane manifestacije.straha ili drugih poremecaja afekta.

dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.temperament.amigdale.sizotipalni 2.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje.antisocijalni karakter.karakter neuroza. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.)Strasljivci-izbegavajuci.percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.mral insanity.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.percepcija) 2.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju..vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni.)drugi(narcisticni i nezreli) 10.odsustvo inhibicija.granicni 3.procesi faktori.strukture mozdanog stabla(nagoni) 3.bioloski razvoja i sazrevanja.)sizoidni 3.pamcenje.zavisni..socio-kulturni.vegetativni.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem.opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.)histrionicni 6..ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.)antisocijalni 4..a odgovor sledi preko motornog sistema.Genetski 51 .)astenicni(zavisni) 9.paznja.narcisticni.sizoidni.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.granicni tip 5.raspolozenja) 3.)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski.sistem izmedju majke i ploda. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola.posle teskih i prolongiranih stresova.vec “hronicnu maladaptaciju”.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.)konativno-voljne(motivacija.afekti.hipotalamus. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.katastroficnih iskustava.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.)Dramatici-histrionicni.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1.impulsivne tendencije.pamcenje.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.)anksiozni(izbegavajuci) 8.senzomotorni. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu.biohemijski).antisocijalni.)emocionalne-(emocije.)paranoidni 2.)kognitivne(misljenje.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot). -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.

-Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).ukljucujuci nasilje i brutalnost.nasilje.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.u porodici. cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.droga i lekova.udaljene.zaravnjenog afekta.Koriste mehanizme projekcije. -Ove osobe su sklone promiskuitetu.neprihvatanje pravila i obaveza.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.ljutiti su . zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.sarmiraju ispitivace.cesto su hladni.dresura).opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”.kao pretnjama samoubistvom.a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice.iritabilni.ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.tuce.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.indiferentni su na kritike i pohvale.islednike ili terapeute.ekscentricne.osecanje krivice i depresivnost. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.olako ispoljavaju agresivnost.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona.introspekcijom.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.neodgovornost u ulozi roditelja.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.nezainteresovani su za osecanja drugih.koja se delikventnim ponasanjem provocira.Niske su frustracione tolerancije.zloupotrebi alkohola.somatskim preokupacijama. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje.zlostavljanju dece.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem. -Ponavljano laganje.pracene apatijom i atacima ljutnje.ratoborni.uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost. -Ne ispoljavaju anksioznost.zlostavljanju partnera.tihe.hostilne su.profesionalnom okruzenju.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.skloni konfliktima sa drustvom.ocekivanje neprijateljskog. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu. -Preokupirani su fantazijama.izrazito snizenih seksualnih interesovanja.pri otudjenja od realnosti.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline. 52 .

)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.hipermoralni.nefleksibilnost.tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.anorgazmija).okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.suzena emocionalnost.neadekvatno i provokativno zavodjenje.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.sugestribilni su i cesto lakoverni.skrti su.dosade.preterano i 53 .neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja.interpersonalnih odnosa i raspolozenja.kao i kratkotrajne psihoticne epizode.redom.detaljima.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.neodlucnost.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija.preterano savesni.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja.manija reda i urednosti.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.”romanticna zaljubljenost”.Izostaje kontrola impulsa.perfekcionizam.praznine.opreznost.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.Skloni su seksualnim fantazijama.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica). -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.placa).preokupiranost organizacijom.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost.skloni su govornim impresionistickim triadama. 2.prenaglaseno i teatralno ponasanje.erotizacija kontakta.koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.pravilima.Tesko podnose samocu.otudjenosti.neodoljiva potreba da se bude privlacan.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja.Odnosi sa drugima su povrsni. ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.tvrdoglavost.nasilja i nedostatka samokontrole. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.cepidlake kao rukovodioci.da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.Postoji difuzija identiteta.

-Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.odbacivanje.cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.strah od seksualnosti.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.osecanje neadekvatnosti.ambiciozni.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.sumnja u sebe.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.U pitanju su:hipersenzibilne.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije.ili su hendikepirane na neki drugi nacin.Boje se kritike i omalovazavanja.sputani.Od drugih ljudi ocekuju divljenje.socijalne inhibicije.ljubomorni su na druge osobe.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.preokupirani su fantazijama(o moci.U intimnim odnosima su uzdrzani. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni.poseban tretman. SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .osetljive na pretece odbacivanje.lepoti. ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.sa naglasenim strahom od separacije.sugestibilnost.uspehu i romanticnim ljubavima).pasivnost.submisivne licnosti.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta.pesimizam.Mogu dugo da trpe maltretiranje. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti.ispoljavaju od javnih nastupa.

mrzovoljna.depresija.devijacije seksualnog nagona.oligofrenija. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres.arogancija. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu. -Negativni simptomi:znaci psihoza.Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.lazljiva.revoltirana i gnevna.slaba socijalna stremljenja. -Ova deca su prevrtljiva.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva.male su adapcione sirine.destruktivno ponasanje.impulsivna.kao i izmene karaktera licnosti. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene..nesigurne.ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja.socijalno su netolerantni.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana.maladaptivno ponasanje. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza.uvek nezadovoljne.trauma.neodgovorna su..krizna situacija.pakosna.neprihvatljiva socio-eticka nacela.moralno otupljivanje. -Sekundarni simptomi:egocentrizam.seksualno devijantne osobe.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.nesposobne da trpe osujecenje.brutalni egoizam.iritabilnost.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).Ove osobe su:preosetljive..teskoce emocionalnog vezivanja.alkoholicari.poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze..U sociopate su svrstani razni kriminalci. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”.agresivnost.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja.upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.Prema tome: 55 .Nesposobna su za saosecanje.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.nedostatak stida.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti.teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.neadaptivno ponasanje.megalomanskih potreba za vazenjem.

Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.)posttraumatski stresni poremecaj 3.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti..pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije.koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.strah ili poziv u pomoc.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.ranije traume.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans..Mnoge od ovih reakcija su normalne.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.uzrast).)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.sto je posebno prisutno kod dece.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor. 56 .cesto strahom.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje. 3.neusmerenu destruktivnost. 2.iznenadno predavanje.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.koji nije jednostavan nedostatak emocija.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.pracen jakom emocijom.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.ili potragu za opasnim dozivljajima.)akutna stresna reakcija 2.izbegavanje lica drugih osoba.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1.

)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume. 2.razmisljanja ili opazanja 57 .izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.droga.Dominiraju bes.nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera.mesa se sa depresijom.u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije. 4.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola. 5.srzba.Kod predisponiranih osoba.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.koji imaju dobru socijalnu podrsku.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume. 4.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.ostecene profesionalne sposobnosti.tikovi i drugi poremecaji motorike.teska nesanica.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.burne interpersonalne realcije.fobijama i psihosomatskim poremecajima.dezorijentacija.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.kognitivna dezorganizacija.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu.koja ukljucuju predstave.a karakterisu je:panicne reakcije. 5.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman. 3. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu.disocijacija.

Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.izolacijanegativnim simptomima.droga.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija.antisocijalno ponasanje i suicid.suicid.Javljaju se bracni.interpersonalni problemi.halucinacije.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja.emotivna tupost.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda. 3.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima.Klinicka slika varira. 2.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.Ponovno prezivljavanje traume.a izbegavanje.zloupotreba alkohola.profesionalni.krvnog pritiska.seksualna disfunkcija.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.Ovi se manifestuju 58 .mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.uzivljavanje u traumu.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.anksioznost.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.pojacana razdrazljivost.

Kada traumatski stimulus nije prisutan.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena.emotivnim.prisutni u traumatskom iskustvu.Za procenjivanje zrtve traume.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.Podsecajujci faktori.postaju uslovne drazi. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.pojacana reakcija trzanja).koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.)druge bioloske.sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.insomnia.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.spoljasnji i unutrasnji. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja.)pocetnim bihejvioralnim.Endogeni opijati peptidi.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha.nespecificnih 59 . KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP.stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.iritabilnost.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.

poverenje.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.nastaje ucenjem.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.rivalstvo i strah od osvete. PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.gubitak. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja.prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen.amnezijom.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom.)bihjevioralni 4. 1.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.roditeljsku zastitu.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.povredu.)psihodinamski 3.)prirodnonaucni 2. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga. 3.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju. 2.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije.odnosno sticanja navika 60 .rizik. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost.od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.derealizacijom i depersonalizacijom. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.

4.disocijacija licnosti.intrapsihicka diskoordinacija.)sumanute ideje 5.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija.sizotipski poremecaji 2.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.)poremecaji mnestickih funkacija 6.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti.sumanutih ideja i halucinacija.)ambivalencija i autizam 3.)Sizofrenija.-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja.autisticni svet fantasticnog haosa.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga).)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.)perceptivni poremecaji 4.)Afektivne psihoze 4.zatim fermentativnim poremecajem.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.intrapsihicka ataksija. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 . -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.prema Blojleru su: 1.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni.posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.)katatoni fenomeni 7.oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti.

neadekvatan ili zaravljeni afekat.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.konformisti.posle tridesete godine zivota. 2.iracionalnost.skloni povremenim atacima besa.puni obzira i lepih manira.odustvo emocionalne topline.odsecanja delova sopstvenog tela.zaokupljenost sobom.nezreli.stupor 6.)raznovrsne halucinacije 4.Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost.afektivno-nagonska regresija.)nedruzeljubivi.neologizmi 2.introvertne.sadisti.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima). -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam.nesklad emocija.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .)eho misli.raspad strukture.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.nepovezan tok misli.krutost.apstraktno rezonovanje.besciljnost.)nesigurni.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.submisivni. gracilne knjigama ili prirodi.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.agresivni 3.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).tupost.sanjari.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.narcisticni.Socijalni faktori su nespecificni.Postoji dezintegracija ega.bestidni.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.psihoza je porice i tezi da je zameni”.stidljivi. -Vrste sizofrenije: 1.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.preosetljive.sklone meditacijama.bizarnost.)negativni simptomi-apatija.oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.lenjost.nadmeni.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1.astenicne).cesta upotreba brojeva.hladne.velicine.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.bizarnost.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.katatoni i eho fenomeni.subjektivizam.zatvorene.pasivni.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X.fragmentiranost.stilizacija.)gubitak interesovanja.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.socijalno distanciranje.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.povuceni ili dominantni.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.ili igraju ulogu zrtve.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.)sumanute ideje svemoci.sklonost magijskom misljenju.povuceni.endorfina.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.ponavljanje figura.)asocijalni.zagonetnost ili emocionalna hladnoca.Ocevi su :nesigurni.bizarnost.ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.ona nece nista da zna u vezi sa njom.mutizam.socijalno 7.agresivne.okrenuti senzibilni.negativizam.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.

odsutnog ili neobicnog ponasanja.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.Ponasanje je regresivno.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.nesvrsishodno.i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.proganjanja.To su emocionalno hladne.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.do potpune dezintegracije licnosti.simptomima katatonog sindroma.primitivno.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.dezinhibirano.ideje odnosa.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.U govoru postoje neologizmi.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji. 3.Pacijenti su zaravnjenog afekta.sklone metaforama.misaonim i govornim stereotipijama. 5.halucinacije mirisa i ukusa.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.zaravnjen.bizarno.nametanje.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.sumnjicave su i paranoidne.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.Afekt je neadekvatan.seksualne i druge telesne senzacije.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.opsednute opsesivnim idejama.neprijateljski nastrojeni.imperativne akusticke halucinacije.javljaju se eho misli.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.Vizuelne halucinacije su retke.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.misonarstva).oduzimanje ili emitovanje misli.bezvoljni a prognoza bolesti je losa.depersonalizacijom i derealizacijom.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.sklone su socijalnom povlacenju.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela.misaoni tok je nepovezan.cudnog.sumanutost ljubomore. 2.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.peaceno neadekvatnim smehom.plemenitog porekla.Bolesnici su cesto napeti.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.grandomanska sumanutost(ideje visokog.strahom od deformiteta telesnog izgleda.progresivnim propadanjem.skloni praznjenju besa i agresivnosti.automatizam.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom.ne reaguje ni na kakve drazi.magijskom misljenju.postepenim tokom.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.Mogu se javiti katatoni simptomi.besciljno.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.Bolesnik je u stanju stupora.prekid misaonog toka.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.Moze ispoljavati stereotipije. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.Ove osobe su emocionalno hladne.halucinacije i ideje slicne sumanutim.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.negativizam ili eho fenomene.can ni na veoma bolne drazi.autisticne licnosti.neadekvatnog misljenja i afekata.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.Prognoza je obicno losa. 4.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.poznate kao katatona pomama. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 .erotomanska sumanutost.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.sumnjicavi.

)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu.lepljivi. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1.ruganja. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.grdnji.sreca.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe.preziranje zivota.involutivno pranoidno stanje.oholi.napadni.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak.Radi se o preosetljivim.kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda.nesistematizovani -Razvoj.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.)hronicne halucinatorne psihoze 3.negativisticni.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani.parafrenija 2.mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.ekstremni bes.omalovazavanja.praceno raptusima besa.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.periodi manifestne anksiozonosti.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano.To je heterogena grupa oboljenja.Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija..)indukovani paranoidni poremecaj 3.Stuporozni bolesnici su nepomicni.paranoidna psihoza. -Ponasanje moze biti:stereotipno..paranoidno stanje.ubisva).odredjene crte licnosti.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu.religiozna ekstaticnost. PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.”sumanutost kao oblik zivljenja”.nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .)paranoja 2.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode.ekscentricno.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).mutisticni.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.saveta.naredbi i slicno.paranioa querulans 3.

ugrozen.salje poklone.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu.mesijanstva.odredjeni delovi tela ne funkcionisu. 65 .)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu.sujetne. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih. 5.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi.distancirane i usamljene.apsurdne sumanutosti.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.rigidnim stavom.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.posebna otkrica..sami.agresivnoscu.yelefonira.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega.skromno.nesistematizovane.sumnjicavoscu. 4.suyperiorne.od kojih je subjekt motren.U formalno-logickom smislu.uporne u svojoj “ubedljivosti”.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.zive u atmosferi sumnje.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.Ove osobe su:ohole.volji delanju.koju treba ispraviti legalnim akcijama.proganjanja.izolovano.poseduju natprirodni talenat. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.Zive povuceno.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom.rigidne.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.stalno traze dokaze neverstva.Skloni su samoubistvu.viskog porekla.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.dismorfofobiji(ruzan nos. 2.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana.limitiranih seksualnih kontakata.postaju maksimalno oprezni.Voljen je od neke cuvene osobe. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter.sopstvene licnosti.)grandiozni tip-megalomani.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.ljude dozivljavaju kao pretece.eroticnosti.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.)somatski tip-skloni su hipohondriji. 3.odaju cudni miris. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.Sumanute ideje su sistematizovane.pronalazastva..osveta. 2.nekoherentne.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu. 6.pa je i ceo sistem bolestan.ugrozavajuce.precenjivanjem sopstvene licnosti.Nekad krije sumanutost.pise pisma. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.velike grudi).ljubomore. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja.Pradoksalnog su ponasanja.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine.sumanuta konstrukcija je logicna.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba.nepriznatog prava.

U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti.pevaca.zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru.Induktor je intelektualno superiornija osoba.sklona introspekciji.rigidna.skromna.opsuje i pruzaju se “dokazi”.ambiciozna. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.lako psihicki i fizicki umorljiva.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”.a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.Zene oboljevaju cesce od muskaraca. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije).razvija se postepeno.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.Osecanja i strasti drzi u sebi.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva.Kod psihoze ljubomore.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama. 66 .U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.dosao do zakljucka zasto to cine. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije. 4.Pocinje u kasnim godinama zivota.cesto netolerantna.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.3.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.Kod psihoze erotomanije.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.benignog je toka.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.

.osecajem krivice. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda.povecana seksualna energija.energije.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.preterano trosenje novca.radost.beznadeznosti i samoubilackim milsima.perzistentni poremecaj rasplozenja.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno.usporenoscu. 1.teskoce u koncentraciji.depresivna epizoda.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).ometanje ili upravljanje pacijentom.izrazena potreba za socijalnim kontaktima.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).akusticke halucinacije.prati ga hiperaktivnost. 2.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost.postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu.ili u razmaku od nekoliko dana.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.isticanje sopstvene velicine.manija bez psihoticnih simptoma.motorni nemir.Govor je metaforica.U ovu grupu spadaju:hipomanija.manija sa psihoticnim simptomima.nerealnost 67 .padom interesovanja i koncentracije.nesanicama..povecanje mentalne i telesne aktivnosti.bujica misli.skloni su nasilju.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost.rekurentni depresivni poremecaj.telesne mase.poremecaj paznje.nekriticno i neprimereno ponasanje.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.nadmeno ali i prostacko ponasanje.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.depresivnog ili mesanog tipa.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.naglasena pricljivost.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.rasejanost.drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.smanjene potrebe za spavanjem.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma. 2.vodje sekti. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje.bipolarni afektivni poremecaj.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.nastupi besa i agresivnosti.bekstvo ideja. 1.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.

)motivacioni-neodlucnost.sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.Abraham istice znacaj ambivalencije.zlostavlja ja.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi). -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo.oboljenje osobe ili clana porodice.bespomocnosti.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi.tetovirani. 68 . DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.tako da ego postaje objekat agresije super-ega.voleti.prestupa.Misaoni tok je ubrzan.razvod.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.pesimizam.seksualnih nastranosti.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.Moze nastupiti manicna pomama.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice..poglavice.svemoci. 2.U depresiji gubitak je u nesvesnom.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi.ratnici..Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja.nerazumljive verbalne ekspresije.bekstvo ideja.smrt bliske osobe.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.anksioznost.uslova rada.Gubitak moze biti i imaginaran.promena radnog mesta.smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene. 3.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.bezvoljnost.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti.zapostavljaju licnu higijenu.biti).U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.promiskuiteta.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.osecanje krivice.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji. -Znaci i simptomi depresije: 1.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.grdi.tako da ga istovremeno mrzi i voli.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.odlazak clana porodice.ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.nekontrolisano trosenje novca.religiozna sumanutost.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.)emocionalni-depresivno raspolozenje.ponizava.gubitak zivotnog elana.planova.Nema sumanutih ideja i halucinacija.postoji igra reci.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.osecaj bezvrednosti. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.strahovanja.bogatstva i viskog porekla.kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.gubitak interesa.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni.

).depresivne 4.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja..razborit.nemastovit.3.Nasledje se smatra dosta znacajnim.radosne.dobrih empatskih kapaciteta.greha.socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog.samostalan.)kognitivni-slaba koncentracija.savetuju da ne zive.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.dismenoreja.pad efikasnosti.monoideizam.postuje autoritete. 7.konvencionalan.smanjenog vitaliteta. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne.impotencija.dusevan.neoriginalan.oskudni spontani 6.mastovit. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.izbegava rizik. 8.znacajno uticu na pojavu ove bolesti.gubitak libida.bespomocnost.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih.savesne.)somatski-gubitak energije.traumatskih dogadjaja.proganjanja.entuzijasta. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost..pesimizam..osecajan. 2.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima.bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu. aktivnosti. 5.)Melanholocni tip:istrajan. -Klinicka slika: 69 .sklone religioznim temama.otezano misli.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.)Manicni tip:nepostojan.u sferi zdravlja.gubitak apetita. izraz lica.suicidalne radnje. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo.bolovi.oskudna misljenje.smanjeni nivo zatajivanje.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije.sumanute ideje ekonomske 2.visestruko zainteresovan.profesionalno zatajivanje. sferi.Dejstvo razlicitih stresora.sklone sklapanju poznanstava..)vegetativni-nesanica.)sumanute ideje-u moralnoj propasti.neefikasnost.nekonvencionalan.)sociointegrativni-usamljivanje.Depresivne osobe su:istrajne.opstipacija. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage. 3.ljubavi i picu). -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja..demoralisanost.placljivost.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.bede.agitacija..jednostrano zainteresovan.optuzuju.)spoljni izgled-zabrinut pokreti.sklon riziku.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti.sposoban.zakocenost.pedantan.malaksalost.introverziju.gubitak telesne tezine.)psihomotorni-usporenost.)Zajednicka obelezja:aktivan.samoubilacke misli.monoton usporen govor.originalan.a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum).krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost.galantan.iscrpljenost.Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea).vitalan. mimika.

Nagonske i voljne funkcije su snizene..Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Tipicna je bujica ideja.zabrinut.smanjenog samopostovanja.povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo.pacijenti su tmurni.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.povisen impuls za govorenjem.pesimizam.nesanice.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.bogatstva.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte..prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu..)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.. -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.psihomotorna hiperaktivnost.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).Moze se javiti i depresivni stupor.Ovi bolesnici pate od nesanice.nista ne traze.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice.Bolesnici satima sede.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine.Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.reducirane mimike.teskoce u koncentraciji.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja..Mena zivotnih radosti i uzivanja.ekonomske propasti.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir.puni zalbi.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.Javljaju se slusne iluzije.Slican je neurotskoj depresiji.zastrasen.pa im se daju jake doze sedativa.U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom).trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.rigidni.Moze poceti i naglo posle depresivne faze.optimisticne i kreativne.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom.Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.snizenog seksualnog nagona. 2.Distribucija paznje je nemoguca..napeti.Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.visokog porekla. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu..)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha...govorljive su i duhovite. 2.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.Bolesnik je tuzan.bekstvo ideja.aktivne i preduzimljive. REAKTIVNA STANJA 70 .Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija.seksualni nagon je razuzdan.1.postojanju neizlecive bolesti..Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).Tenacitet paznje skoro ne postoji.bolesnik je uzbudjen.sozijalne kontakte.depresivni.

emocionalno nezrele.)Puerilizam-posle traume.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”). d.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda. b.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija. c. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”.bekstva.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost. 1.negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.gomilanje traumatskih dozivljaja.rekovalescencije.intoksacije.iznenadnost.ali nije poremecene svesti. c. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.To je nesvesno begstvo u bolest.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.Razni stresni dogadjaji.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno. 2.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava.naglo pocinjanje. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje.prolongirana stanja napetosti.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor. a. a.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.imaju i odbrambenu funkciju.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.povreda najosetljivijeg dela licnosti. b. mehanizam-dvojna 71 .

promenljivog raspolozenja.grube uvrede.nekad cak i u formi epileptickog napada.eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti.metabolicki poremecaji.velicine ili 72 .sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.oneiricne agitacijom.glukoze i vitamina.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe.agitacijom.shvatanja i rasudjivanja.razdrazljiv.kvalitativne izmene svesti. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije.vrtoglavice.dejstvo toksicnih supstanci(droga.traumatske povrede glave i mozga.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe. vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens.sindrom neirnih nogu.perverzni.alkohol. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.Akutni delirijum pocinje naglo.burnim panicnim manifestacijama.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.krize narkomana.melanholicnim raspolozenjima. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.razocaranja.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.zastrasen.najcesce nocu.srcane smetnje.poremecaj pamcenja.bolovi u vratu. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.epilepsija.psihoaktivne supstance).intrakranijalni tumori.konfuzijom i stuporom.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.Obolele osobe su neraspolozene.gastrointenstinalne tegobe.meningitis).deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa.endokrina oboljenja.reaguju anksioznoscu..Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja.kriminalci.nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija.-Delikventi. 1.cirkulatorni poremecaji u mozgu.depresivnim.stupor.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika.izazivaju panicni strah kod bolesnika.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).sa iluzionim i halucinatornim fenomenima.deprivacija sna.infektivna oboljenja(encefalitis. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja..Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti.

mozdane traume.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.ili 73 .Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost.emocionalni poremecaji(depresija.euforija.i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca..Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.depresivno ili hipohondrijsko stanje.nekada cak i sumracnim stanjima.apatija. b.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine.depresivno paranoidni.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva.alkoholni..oplodjenje. a.nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti.opazanja i paznje).pracene intelektualnim propadanjem osoba.endokrini.sa samoubilackim idejama. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja.inteligencije. 4.posttraumatski. 3.postoperativni i nocni senilni delirijum.Simptomi su konfuznodelirantni.neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini.intrakranijalni tumori. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.menstruacija.konflikt licnosti i socijalne sredine.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno.iritabilnost) i tesko propadanje licnosti.kada je ona psihicki lako ranjiva.infektivna oboljenja.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije. vrsta 2.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).depresivnosti.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.dojenje i involucija.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”.sizoidna katatona ili paranoidna stanja.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega.porodjaj. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.misljenja.kao sto suovulacija.

pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju. 3.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta...Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka.From.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”.trazenje zastite bezanjem u bolest.rigidno. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.zatim pregentialne fiksacije libida. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.ostavlja traumatske oziljke. 74 .ugrozavajuca.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta.Neuroticna licnost se ponasa kruto.sebe i spoljasnjeg sveta.da nije voljeno.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane. -Opisuju se neurotiski simptomi.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva.Losa emocionalana atmosfera u porodici.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.a neurotske crte licnosti su prenaglasene.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti. 2. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.Ako je ta realnost neprijateljska. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.ona ce neuroticno reagovati.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari.zbog neelasticnih moralnih nazora.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.sumanutog) izmedju sebe i realnosti.kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno.) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza. -Teorije o nastanku neuroza: 1.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.nepodnosljiva ili frustrirajuca.defektna ili razorena porodica.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti.ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti.neurostski karakter i neurotski manevri: 1.Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta. 2.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.

)neurastenije 7.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.hipohondrija.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.)depresivne neuroze i reakcije 6.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.)somatomorfni poremecaji 6.Bojazan je nerealna ili neadekvatna.fobije.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.)narcisticke neuroze:psihoze c.)konverzivne neuroze(histerija) 3.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.ideje.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.)psihosomatska oboljenja 8.)drugi anksiozni poremecaji 3.prisilna neuroza b.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume.)druge regresivne neuroze:perverzije.)neuroze straha 2.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.3.)psihoneuroze: a.)aktuelene neuroze:neuroza straha.)mesane neuroze 4.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.fenomenologiju i empirijska iskustva.situacije i funkcije. 2. 75 .traumatske neuroze.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.neurastenija.)fobicne neuroze 4.)fobicni anksiozni poremecaji 2.)transferene neuroze:histerija.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.neurotski karakter 3.

koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti.povracanje.vec nesvesno omrznutog roditelja. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.lupanje srca.preosetljive. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.nesigurne.Zbog neuspesnog potiskivanja.pozorsite.Izlazci iz kuce svedeni su na 76 .Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem.od objekata i predmeta.straha velikog intenziteta.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.porodicne nesrece.muka osecanje gusenja.nesvestice. -Uzrocni faktori-bolest. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza.situacija..od prostora.gubitak kontrole na mokrenjem i crevima..plasljive.eticki prihvatljive sadrzaje.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice.otezano disanje. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja.tj na spoljasnji objekat ili situaciju.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti..zavisne.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene.od velikih i malih zivotinja. -Dominiraju:strah od gubitka svesti...znojenje.na simbolicke situacije i objekte.odnosno anksioznom histerijom.-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.trudnoce rodjenje deteta. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.sa depresijom.na ulici ili nekom drugom mestu. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija.ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.prepricavanjima.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti.od kontakta.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.prirodnih pojava.bioskop.strah od zivotne ugrozenosti..na moralno.depresija.sa dominirajucim strahom od kastracije.ubrzani srcani ritam. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.drhtanje.smrti bliskih i dragih osoba..ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja.mase.ulice i trgovi.To su:stidljive.srcane smetnje..od povrede i bolesti.derealizacija.depersonalizacija.Moze doci i do napada panike.

nesigurne..od prirodnih sila i okolnosti(od oluje.od ispita. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije.macke.Retki su napadi panike.strahom od ljudi(antropofobija).Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.zadrzavanja u malim grupama.socijalne fobije od gubitka kontrole.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid.od pogleda.minimum.mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara.grmljavine.strahom od gubitka svesti.javni saobracaj).zatvorenog prostora(klaustofobija).) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga.strah od emocionalnog vezivanja.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.sitne zivotinje).susret sa osobama drugogo pola.gledanja krvi i rana.Zbog anksioznosti fobicar je napet. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.i drugi obrazci socijalne stidljivosti.nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja. 77 .socijalne fobije od javnog nastupa.stidom i strahom.strah da se ne izgovori neka glupost.od gubitka kontrole sfinktera.od medicinskih i stomatoloskih intervencija.posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.fobicar je bespomocan.izbegavanje socijalnih interakcija.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.znojenje.preosetljive. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama.ostavljeni.visine).Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi..strah od povracanja pred drugim ljudima.ismejavani.nekomunikativne. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja.telefon i lekovi u dzepu.taksi.vode...od odredjenih situacija(koriscenje lifta. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.osecanje da su kritikovani.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.let avionom.Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.drhtanje.kritike. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija.ponizavani.od dobijanja inekcija.groma.profesionalnih i drugih aktivnosti.crvenjenje.prolazak kroz tunel.bezanje u porodicni bunker.kaznama i proganjanjima.socijalna izolacija.nastupa.Blizina kuce.nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela. -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije.

Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba.Osobe su napete.smrt clana porodice.Pacijent izbegava aktivnost.obamrlost.bol u grudima.snazan. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti.razne vrste stresova.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja.sa teskocama koncentracije i spavanja.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja.otezano disanje.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.intenzivnim.lupanje srca.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.preplavljujucom strepnjom.topli ili hladni talasi. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim.”slobodno lebdecim”.izlaganje opasnostima.kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.simptomi u grudnom kosu i trbuhu.zatim nagli pocetak.socijalnih fobija.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija.razdrazljive.demoralisane. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji..nesigurne su.a traje majmanje jos nekoliko minuta.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.agitirane ili u stuporu.Strah od smrti je intenzivan.zabrinutoscu..Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.osecaj peckanja.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.osecaj gusenja.gresnosti ili nekog gubitka.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.kognitivni.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .dozivljaj krivice.interpersonalni konflikti.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.simbolicko znacenje. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno.bolest ili smrt voljene osobe.somatski i vegetativni simptomi.uznemirene.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.”umrece”).teska bolest. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.strasljivim.drhtanje.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.hronicnim.strahom.hronicni stres.Osobe su u psihickom i motornom nemiru.alkoholizma.onesposobljujuci strah od narednih napada.razvod.napetim iscekivanjem buducih dogadjaja.nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.znijenje.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna.

podmetanje pozara.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva.rigidnost ponasanja.preterana cistoca i urednost.odredjene crte licnosti i razni stresori.hipermotivnost.) 2.reaktivna formacija).pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja.bezocno ponasanje.svetu.strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta.izbegavanja.samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija.morlana ispravnost.moralna skrupuloznost).sitnicavost.sumljicavost.ponistavanje.mesovite opsesivne misli.proveravanja.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene. 5. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.sumnja u sve i svasta.strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2.tvrdicluk.bogu. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija. 79 .pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali).samoubistvo.djavolu.opsednutost brojanjem.sizoidnost.)opsesivno-kompulsivna postupcima.sklonost proveravanju.kulturoloske faktore.nemastovitost.moralne krize.mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva..stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima.odbrana od izrazavanja tih teznji.preteranom redu i urednosti.gde se preplicu cistoca-prljavstina.perfekcionizam.kao i nesvesnog osecanja krivice.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.”kucanje u drvo”. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost.)opsesije i sumnje(o sebi..simbolicna vrednost novca.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma.moze dovesti do osecanja krivice.pravda-nepravda.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.ritualima.moralna rigidnost i asketizam.Postoje i kompulzije:ciscenja.-Prisilne neuroze dele se na: 1. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno..Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”.strah od gubitka kontrole na javnom mestu).prljavstina. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.skaradnih reci. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.cednost-porok.izolovanost.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.teskoce u napustanju objekta.ljubavmrznja.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti. -Klinicka slika-opisuju se: 1.radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.strah od izgovaranja bestidnih reci.. 4.pasivnost.sporosti u izvrsavanju poslova.mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.kaznjavajuci superego.koja tad predstavlja simbolicku odbranu.

Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.u genezi konverzivnih simptoma.histericne crte licnosti.Terapija je duga i teska.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.Prednost je data terminu disocijativno. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci. -Kleptomanija-predstavlja prisilu. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15.gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije.promiskuiteta i seksualnih devijacija.Nekad evoluiraju u psihoze.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom. godine zivota.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati. i 20.nikada ne realizuje. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.nekada sa erotskom simbolikom.ali i istovremeno do osecaja krivice.verujuci da joj se to natura spolja.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost.dok psihoticna.histericna osoba nije zabrinuta.luta po telu i izaziva razne simptome.Kada se konflikt transformise u simptom. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora.a postoje i mazohisticki izbori.u doba Hipokrata i Galena.cesto izazivaju neurotske reakcije.kada osoba 80 .Konverzivni simptomi pocinju tiho. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.psihosocijalni stres.cija materica.smrt u porodici.ali i posle 25.tada je u pitanju konverzija.zloupotrebe i zavisnosti od droga.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija.sumanuta osoba.a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.zeljna deteta.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.moze impuls i realizovati.odnosno konverzivna neuroza. -Histerija je bila poznata jos u starom veku.Naziv histerija potice od Hipokrata.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.a disocijativni naglo.sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne.porodicne bolesti i nesrece.kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.a simptomi su zlodela “necastivog”.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.koji su ranije nazivani histerija.jer je svestan da one poticu od njega. godine. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.cesto neodoljivu. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli.Osobe zenskog pola . -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice.

smrt drage osobe).luckasti.Ne oseca bol.apatija i mirnoca.puno teatralnosti.emocionalno nezrelo.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.znake patnje ali moze biti i mirna.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.cenjene.Pacijent nepomicno sedi ili lezi.Osoba je poremecene svesti.U protivnom to bi bila simulacija.a patoloskih refleksa nema.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije.osoba je “obuzeta” nekom silom.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.pa menjaju partnere.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.negativistican je.laskanja.Mogu se pojaviti tikovi.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih.vazne.a cesto su frigidne.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.odbija hranu.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.impotentne.Gode im divljenja.u koje se isto tako brzo razocaravaju.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”.odsustvo akcija.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete. 4.Oni koketiraju.U takvom stanju osoba luta ili bezi.zive hraneci se fantrazijama..pada na zemlju.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.parazitarnih.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.Moze biti i ushicena. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.jeca.Osoba je zbunjena.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja).pricama.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja). 5.a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.a postoji i poremecaj percepcije okoline.pa cesto dobija karakter karikaturalnog.Njihovo ponasanje je infantilno.Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).dezorijentisana.koji se po pravilu odvija teatralno.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao.Pacijent je potpuno nepomican.bogom.sa grcevima i jezom.preuzima drugi identitet.place.u prisustvu publike.Zaboravlja predhodni identitet.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.neobuzdano igra i peva.postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju..zlim duhovima.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.Postupci su cesto detinjasti.Osoba vice.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.Moze ispoljavati zabrinutost.dok su im fizioloski refleksi ocuvani.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda.a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.iskolacenih je ociju. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja. 2.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).a moguce je i violetno ponasanje.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni. 3. 6.angazovana u transu.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.Amnezija 81 .Mogu da ispolje psihogene amnezije.

Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou. 82 .Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod. 2..Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.ruzan nos.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti..Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja.Izbor organa je simbolican..Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).ukoliko je ima delimicna je.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.klinicka slika lici na fobiju.Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh. 8..impotencija. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju..klempave usi.uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.”slema”.povracanje.”rukavica”.smetnje gutanja(knedla u grlu). 7.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela.hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.muka. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.poremecaji menstruacija.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).cesto mokrenje.).anoreksija.”Bolesni” pribegavaju histericnom.teatralnom ponasanju.po cemu se i opisuje fenomen “carapa”.na telesni simptom.a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji.lece se psihoterapijom i sedativima. 1.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.gubitak ranijeg socijalnog statusa..Pacijent je zabrinut da ima veliki nos.Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.gusenja slicna asmaticnim napadima.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom..bolest i smrt u porodici..frigidnost.dijarea.Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija.Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.neuspesna profesionalna karijera.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.

dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga.iskustvo.okolina i boja predmeta.Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.tvrdo.Delovanjem drazi na receptore culnih organa.).integracija i spajanje sa iskustvom.Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno..potrebe.na osnovu predhodnog iskustva.. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju..Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima. 3.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.slicnosti..Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci)..)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.gorko. OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi.interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta.jedinstvene opazaje 4..iskustvo.znanje.3. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.Opazaj se odnosi na celinu predmeta. -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1. -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi)..motivacija.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak. 83 .dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost. -Na opazanje uticu:iskustvo.motivacija..emocije.Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.gde se vrsi njihova obrada.simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2.Odrastao covek koji poseduje iskustvo. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno.karakteristike figure i pozadine.Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta. -Oset(osecaj.hladno.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.emocije...)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine. -Apercepcija-je proces shvatanja.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo.te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.potrebe.razumevanja onoga sto je opazeno.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka).ocekivanja.skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta.zelje.javljaju se dvostruke ili visestruke slike.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.

pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.)agnozije 2. -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta. 1.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja.-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.pokret se ne opaza.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila).cvrkut ptica. 4.svetlosne utiske uoblici u simbole.)iluzije 3.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema. 3.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat.zatvorenih ociju.Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga.Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc. 5.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava.pokret se ne zapaza.)ostecenja cula.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 .dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.ili su one unistene.oduzetosti jedne polovine tela).U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija. 2.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.glas svojih najblizih.Ako je ona ispod odredjene granice.).)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja...)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3.nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.Postoje agnozije svih cula.

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu.mozak.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.vise nego drugi organski sistemi.To su nivo:bioloskog.konstitucijom.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Ukoliko nema takvih informacija.pa i psihicki poremecaji. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.na osnovu socijalnih informacija.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima.nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.odnosno akcije.zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.

davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije. -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono. -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga.nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin). -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije.vec su odredjeni svojom funkcijom.nadrazaji kao fizicki korelati informacija. -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.serotonergicka averzivne.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku.Zahvaljujuci nadrazljivosti.Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija). -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.prema odredjenom programu.ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.misljenje).primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje). 89 .Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema. -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja).a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.procene mogucih vrednosti(inteligencija.serotonergicki). -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture. -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije.morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki. 2.

Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.reprezentovano.govor ne utice na misljenje.Pre tog perioda. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.pojmovi. 3.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije. b.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama. U procesu misljenja koriste se opazanja.Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla.Motivi.pojmovi.trazenje skrivenih predmeta.Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).postoji period senzomotorne inteligencije..Sada misljenje postaje govorno.a govor postaje intelektualan.Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.a dete ce 90 .analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka.Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom.pomocu kojih dete analizira stvarnost.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK)..)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.a.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).simboli.osecanja.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan.prva upotreba orudja.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore.funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima.predstave.secanja.

Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija).tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.iluminacija(inspiracija).dolazimo do opstih pravilnosti)..a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10. 3.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.oni se odnose na skup nekih predmeta.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski).Srece se kod male dece.osobina ili pojava.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7.originalnih resenja i pronalazaka.naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.uporedjivanje.znacima. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.)kreativno misljenje-dolazi se do novih.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9.dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.recima.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih.datih premisa.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.razlikovanje.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.proveravanje(verifikacija) 5. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo.stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli.pojmu ruza).Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 .neuroticara i psihoticara.apstrakcija i sinteza. VRSTE MISLJENJA 1. 4.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina. 6.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1. 2.Pojmovi predstavljaju uopstavanja. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne). 2.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama.rasclanjavanje.inkubacija.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka.su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.. 11.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza.primitivnog coveka.nove veze izmedju objekata ili nove istine.rec je o produktivnom misljenju.

)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.a paznja mu je hipervigilna.zagonetnost i praznine u sintaksi. 3.mnogih sufiksa. 9.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju.zeljama.stvaranjem neologizama. POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka. Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica. 7.Recenice su gramaticki korektne. 1.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu. 6.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).potrebama.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.demencije. 12. 2.strahovima.potpuno nov jezik.Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija.jer ne bi mogao da opstane.Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.)sumanute ideje 92 .)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.sto se naziva logoreja.kidanja asocijacija.bez smisla a povezanih u vidu besede.Logoreja je brza.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba. 5.manicnih i dementnih bolesnika.Opisana je kod sizofrenije. 11.onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima. 4. 8.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.poznat je kao bradilalija. 12.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko.verbalizacija sa kovitlacom ideja. 10.uzurbana.usporenost ideacije.Pacijent je pun sporednih asocijacija.tece sporo.bizarnih i stereotipnih fraza.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.”lepljivih” epilepticara.sveta.Mogu se javit neologizmi.

u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.Kod nesistematske sumanutosti.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja.su ipak bolesni.verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.bolesnici traze izvesnu povezanost.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju..potresnih dozivljaja.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok.osecanja krivice. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja. 2.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje.gde je osnovni sud bolestan.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet. 3. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati. 2.u njih subjekt nepokolebljivo veruje.opste.identifikacijom sa bogom.neznanja ili primitivnosti.2.nelogicne.ideje o bozanskom uzdizanju.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.culnih obmana. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske. 4.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu.)precenjene ideje 3.iako logicni po formi..)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom.mobilne.osecanja krivice.neprotivurecnu povezanost.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne. 93 . -Podela prema strukturi: 1.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika.nesistematizovane.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.uverenja o gresnosti.a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu.a svi izvedeni zakljucci.iscekuje.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1. Razlikuju se: 1.

a proverava je kontrolisuci joj garderobu.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.hipohondrijske ideje.proganjaju..sa najblizim rodjacima.gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu.da je zaboravio ili da mu se ucinilo.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava..)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost.od vrste bolesti.ideje materijalne i socijalne propasti.U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju. 6.Pacijent je u centru paznje. Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika.netrpeljivu od koje je proganjana.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.nicega.iznemoglim starcima.Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem. 5.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju.Osoba se nalazi u stanju euforije.besmrtnosti.).nemaju unutrasnje organe.zivotinjama. 8.a mogu reagovati i kontranapadima. 2. 11.da postoji zavera protiv njega. 4.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).samooptuzivanja.oholosti.nestabilne apsurdne.bolesnici nemaju nigse nikoga.osvetom.dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”).pronalazastvatelepatske moci...bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”). 10.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 .Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.neunistivosti. 9.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne.pevaju mu poznate peseme. 7..Tu spadaju i “profesionalne deformacije”.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti).pretnjama. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.visokog porekla.tajno je snima i prati. Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.. 3.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran. 1.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom.sve se odnosi na njega.lepote.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate.fizicke snage.

struktura licnosti. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva).koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija.prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima)..imena.moralnim kodeksom osobe.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.muzicka.).neposredno pamcenje. 1.socijalno-psiholoski uslovi itd.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja. -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere.koja znaci shvatiti. -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika...uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.posedovanje opstih znanja.)sposobnost apstraktnog misljenja.razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija. -Spirman inteligenciju definise kao: 1.nalazenje pravila.)shvatanje.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama..Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati.razumeti.psiholoska.Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora).aritmeticka.mehanicka. Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima).)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2. -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini.jezicke sposobnosti.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.

Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.procenat 2.)intelektualno tupe(80-90) 5.procenat 50% 5. -Postoje razni testovi inteligencije.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.)tupi-normalni-IQ=80-90.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.2% -Pored ove klasifikacije.)defektni-IQ=65 i manje.)granicni-IQ=66-79.)debili(50-80) 6.1% 4.7% 3.)superiorni-IQ=120-127.spacijalni.reci(bogatstvo recnika).)veoma superiorni-IQ=128 i preko.faktor rezonovanja.procenat 2.)prosecni-IQ=91-110.faktor memorije.procenat 16.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3.sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.)bistri-normalni-IQ=111-119. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada.stadijum formalnih operacija.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.numericki faktor. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.preoperacionalni stadijum.Oni se neverbalne(manipulativne).perceptivni faktor.individualne i grupne.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.stadijum konkretnih operacija.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .procenat 6.procenat 16.razumevanje verbalno izrazenog materijala.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2.7% 7.procenat 6.2% 2. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija.1% 6.)imbecili(20-50) 7.

To su emocionalne nezrele osobe(debili).umerene.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.sposobni su za mnoge poslove(prakticne).odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka.Mogu ovladati citanje i pisanjem.pa se najcesce smestaju u specijalne domove.Cesti su poremecaji u razvoju. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.poremecen oblik glave i nosa.skloni seskualnim perverzijama.neuroloska i telesna ostecenja.motornih i socijalnih sposobnosti.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv.a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.ostecen sluh.autizam. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake. 97 .odrzavanje higijene.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije.teske.Nemaju radnih navika.epilepsija.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam.nekomunikativni.duboke.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni. 2.emocionalno tupi ili veseli. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).U njima dolazi do poremecaja kognitivnih.razvojni poremecaji.imbecili i idioti.kontrola sfinktera).Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.ali se retko osamostaljuju.Oni su usporeni.Bebili mogu biti poslusni.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota.Imaju teskoce u citanju i pisanju.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota. POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.plasljivi.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.druge i nespecifikovane retardacije.epilepsija.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1.brinu o sebi(ishrana.dobrocudni.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi.govornih.poslusni. retardacije se dele 1.

-Uzroci oligofrenije-nasledje.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti. 4.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS. -Demencije se mogu podeliti na:globalne.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja.a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije.velike ili izrazito male glave.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.ostecenja sluha.dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.lakunarne i sizofrene. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde.epilepsija.3.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.Organska etiologija je dominantna.vida.Ranije steceno znanje nestaje.Starost koja pocinje oko 70.ispustaju zivotinjske krike. 2.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.shvatanja bitnog. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.duboka mentalna subnormalnost.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije.duboka oligofrenija. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.porodjajne traume.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.Malog su rasta.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda. 98 .Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost. 3.kose oci.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).U izgledu dominira.mikrocefalicna glava. 1.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.veliki jezik koji je van duplje.biohemijski i endokrini poremecaji. 2.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija.logickog rasudjivanja.kreativnog misljenja.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.razvojni poremecaji i autizam.infektivne bolesti majke i ploda.zapaljenje mozga.Postoji testast otok koze.

Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane.neznaju kloliko imaju godina.Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama.na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje.odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.pak psihogeni faktori(strah.zdravlje.labilne i nesigurne licnosti.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.).-Pseudodemencija-jedna od zastitinih.izazivaju mentalne poremecaje.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema..dusevni poremecaji se ne nasledjuju.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).ili polnih hromozoma.gubitak voljenog objekta. 99 .depresija. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija.Malformacije u gradji lobanje i mozga.kao teski dusevni bolesnici. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja.psihopatske i emocionalno nezrele licnosti. 2.direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa..a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma.).Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”.psiholoske i socijalne stimuluse.na primer) ili.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu.glupo(pogresno racunaju.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen..poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja..

emigracije.katastrofe.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja. 6.lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja. 7. 4.gubitak partnera.elementarnih i drugih nepogoda.subkulture.proteina. 5.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma.virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo.kao i mentalnih poremecaja.neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama.kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.hipertermija). PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres. 100 .mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.socijalana dezorganizacija.glicida. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije. 3.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja.meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.).kao i psihickih poremecaja. 2.antikulture.degenerativne bolesti).)Poremecaji metabolizma-(lipida. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje. -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe.gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv. organski psihosindrom.gubitak vrednosnih orijentacija.Tumori mozga.ratovi.)Bakterijeske infekcije i toksini.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi.dolazak u bolnicu(hospitalizacija).lose ishrane.Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost.ili fizicki(mehanicke traume mozga).kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema..-Razvojne interakcije: 1.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam.dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.prelazak iz seoske u gradsku sredinu.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom..bezvlasce.

5.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje. 4.osecanju krivice i greha. -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji. 2.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi.-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije).oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja. 101 . 3.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.oliceni u savesti.)Kultura odredjuje obrazac.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi. KULTURNI CINIOCI 1.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.)Kulturno shvatanje seksualnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful