Prezentacija teme: Nose i kapaciteti turisti kih destinacija

MARKO VIDOVI 

POJAM NOSE EG KAPACITETA         U literaturi se mogu naci mnogobrojne i raznovrsne definicije pojma noseceg kapaciteta. U nameri da pojasnimo razumevanje ovog koncepta. Manning (1999) odnosi se prema granicama prihvatljivih promena (Limits of Acceptable Change. noseci kapacitet je presudan za za titu ivotne sredine i odr ivi razvoj (UNWTO. .LAC) i srodnim modelima kao "okvirima noseceg Changekapaciteta" Svetska turisticka organizacija (UNWTO) defini e pojam noseceg kapaciteta kao: "maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turisticku destinaciju. bez izazivanja tetnih posledica po fizicko. 1997). ekonomsko i socio-kulturno okru enje i neprihvatljivog smanjenja kvaliteta sociozadovoljstva posetilaca" (PAP/RAC. kao: . Prema Svetskoj turistickoj organizaciji.ekonomska nosivost.fizicka nosivost.socijalna nosivost i . Hunter (1995) daje preciznije odredenje cetiri vrste nosivosti. 2002). Weaver i Lawton (2002) defini u noseci kapacitet kao "obim turistickih aktivnosti koje mogu da se obavljaju bez nastajanja ozbiljnije tete za destinaciju". .psiholo ka (perceptivna) nosivost. osvrnucemo se na neke od njih. .

Neki autori izdvajaju i psiholo ku komponentu (zadovoljstvo posetilaca. Prilikom sociopolitickorazmatranja noseceg kapaciteta. ukljucujuci i infrastrukturu). tolerancija lokalnih itelja i sl. Analiza naucne literature iz ove oblasti pokazuje da se razmatranje noseceg kapaciteta krece oko ove tri osnovne komponente ili dimenzije. b) prisutnih oblika turizma i c) meduodnosa turizma med i ivotne sredine. kulturni identitet) i ekonomsko okru enje (ukljucujuci institucionalno i organizaciono). istaknut je razlicit znacaj ove tri komponente u razlicitim destinacijama.  . Ove razlike proizilaze iz a) karakteristika lokaliteta.). uticaje turizma u nekom podrucju moguce je analizirati u okviru tri velike oblasti: fizic fizicko okru enje (prirodno i ve tacko. socijalno okru enje (stanovni tvo. socio-demografska i politicko-ekonomska.Komponente nose eg kapaciteta Na osnovu glavnih dimenzija meduzavisnosti razvoja i okru enja. koje je Evropska Komisija (2002) oznacila kao: fizickofizicko-ekolo ka. dru tvena struktura i dinamika.

apsorbcioni kapacitet i sl. dru tvene pogodnosti (telekomunikacione i po tanske usluge.Fizi ko-ekolo ka komponenta ko           FizickoFizicko-ekolo ka celina obuhvata sve fiksne i prilagodljive komponente prirodnog i stvorenog (kulturnog) okru enja. "Fiksne" komponente odnose se na kapacitete prirodnih sistema. .Intenzitet kori cenja saobracajne infrastrukture. na osnovu dopu tene doze ili apsorbcionog kapaciteta lokalnih ekosistema. vec kao okvir i orijentacija kod preduzimanja upravljackih aktivnosti.tretman i odlaganje. ulice. struja. . Fleksibilne (elasticne) komponente odnose se uglavnom na infrastrukturne sisteme. prevoz. koji se izra avaju i kao ekolo ki kapacitet. Ogranicenja kapaciteta infrastrukture mogu se povecavati kroz ulaganja. . stanovanja i komunalnih usluga. telekomunikacija. kao onih koje se ticu zdravlja i bezbednosti. kao i infrastrukturu. banke i dr. Njima se ne mo e lako upravljati pomocu ljudskih aktivnosti i ova ogranicenja treba po tovati kao takva. . zdravstvene usluge. Iz tog razloga. . skijali ta. elektricne energije. parkovi.).. kapaciteta i usluga. kao i upravljanje cvrstim i tecnim otpadom . Nivoi kapaciteta za fizicko-ekolo ku komponentu mogu se iskazati kao: fizickoPrihvatljivi nivo zagu enja ili koncentracije na kljucnim prostorima kao to su pla e. Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa (na pr. muzeji i sl. voda ili zemlji te) bez znacajnijih degradacija i poremecaja u funkcionisanju ekosistema.Prihvatljiv nivo zagadenosti vazduha i vode ili buke. prodavnice. organizacionoorganizacionoregulativne mere itd. kanalizacija. biodiverziteta ili gubitka vrsta. kao to su vodovod. njihove trenutne vrednosti ne mogu se koristiti kao osnova za odredivanje noseceg kapaciteta.Kori cenje i zagu enje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja.Odgovarajuca dostupnost ostalih dru tvenih pogodnosti i usluga.

ali vecina ne mogu i zahtevaju odgovarajuca sociovec odgovarajuc sociopsiholo ka istra ivanja. Granice dru tvenog kapaciteta je mo da najte e odrediti. jer u velikoj meri zavise od vrednosnih sudova. Socijalni noseci kapacitet koristi se kao genericki (op ti) izraz koji ukljucuje oba nivoa tolerancije .lokalnog stanovni tva. Nivo kapaciteta ovih komponenti mo e se izraziti na sledece nacine: . Dru tveni i demografski problemi. Neke od njih se mogu iskazati u kvantitativnom smislu. Na neke sociosociodemografske karakteristike mogu da uticu politicke i ekonomske prilike. kao to su raspolo iva radna snaga ili obuceno osoblje. U praksi se za njegovo utvrdivanje cesto koriste anketna istra ivanja.SocioSocio-demografska komponenta    SocioSocio-demografska celina odnosi se na one socijalne aspekte koji su znacajni za lokalne zajednice jer su u vezi sa prisustvom i razvojem turizma. kao to je osecaj socioidentiteta lokalne zajednice ili turisticko iskustvo itd. ukljucujuci takode socio-kulturna pitanja. kao to su migracione politike npr. kao i kvalitet iskustva posetilaca tog podrucja.

dru tvenog obrasca i aktivnosti zajednice domacina.      . svetkovina.Nivo i vrsta turizma koji ne menja u znacajnoj meri lokalnu kulturu. u smislu umetnosti. na direktne ili indirektne nacine. zanata. . . sistema verovanja.Broj turista i tipova turisticko-rekreativnih turistickoaktivnosti koji mo e biti apsorbovan bez uticaja na osecaj identiteta. ivotnog stila. obicaja i tradicije.

. sociopropustljivost kultura. norme. kulturne vrednosti.     . socio-kulturni modeli populacija koje stupaju u kontakt.Nivo turizma (broj posetilaca. Turizam je jedan od glavnih uzroka. religija. To biva jasnije ako se podsetimo da su osnovni elementi kulture: jezik. U okviru ove komponente. SocioSocio-kulturne posledice turizma zavise od brojnih faktora: brojcani odnos turista i domacina. stepen kosmopolitizacije lokalne populacije i dr. rituali. nacin kontakta i njegovo trajanje. kulturna distanca. brzina i intenzitet turistickog razvoja. a i poligona susretanja razlicitih naroda i kultura iz kojih mogu proisteci razliciti sociosociokulturni konfikti. . kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom podrucju.Nivo tirizma koji nece biti tetan ili ugro avati lokalnu populaciju i njeno pravo na kori cenje usluga i pogodnosti. vrednosti. simboli. bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca. stepen razvoja turizma u odredenoj sredini. obicaji. mnogi autori izdvajaju socio-kulturnu sociopodkomponentu.

Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou.Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse.Nivo specijalizacije u oblasti turizma.Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma.ukljucujuci i konkurenciju ostalim sektorima.Politi ko-ekonomska komponenta ko       PolitickoPoliticko-ekonomski set odnosi se na uticaj turizma na lokalne privredne strukture. Nivo kapaciteta za ove komponente mo e se izraziti kao: . Razmatranje politicko-ekonomskih parametara mo e politickokoristiti da se izraze razlike u vrednostima i stavovima izmedu clanova lokalne zajednice i turista. Tako e su obuhvacena i institucionalna pitanja u meri u kojoj su lokalni kapaciteti ukljuceni u upravljanje prisutnim turizmom. aktivnosti itd. . . . .

Tako na pr. uva avajuci sva cetiri nivoa kapaciteta. odnosno cetiri nivoa (ako psiholo ki kapacitet posmatramo posebno). uprkos tome. stvarni noseci kapacitet mora uva avati svaki pojedinacno utvrdeni kapacitet. ukoliko ekolo ki kapacitet nekog lokaliteta iznosi 50 posetilaca/ha dnevno. a ekonomski 90 posetilaca. narocito granicne vrednosti koje se utvrde za neki od pomenuta cetiri osnovna nivoa. . u slucaju prekomernog broja etaca na planinama dolazi do degradacije ivotne sredine. psiholo ki 80. Dakle.  I pored toga to vlada mi ljenje da konacan noseci kapacitet destinacije predstavlja rezultntu navedena tri.. ukupni noseci kapacitet ce iznositi 50 posetilaca po ha/dan. socijalni 100. mada turisti. jer je to najni i pojedinacno utvrdeni kapacitet. mogu biti zadovoljni.

. Unutar tog konteksta. Efikasnost implementacije zavisi od politicke volje da se nametnu pravila za razvoj turizma. mada se on susrece sa dosta kontroverzi izazvanih te kocama u njegovom izracunavanju. neophodan je razvoj odgovarajucih institucionalnih mehanizama.Primjena nose eg turisti kog kapaciteta   Noseci kapacitet je mocan koncept za nosioce politike razvoja. kao kontrola pristupa u cilju za tite destinacije. Efikasan pravni okvir mo e pomoci da se ubla e negativni uticaji turizma. Neophodan je dogovor o ciljevima razvoja turizma. Konsenzus kljucnih stejkholdera oko definisanja TNK je presudan. Studije noseceg kapaciteta nosec trebaju da budu ukljucene u plan odr ivog razvoja. Predvidene mere treba da podr i lokalno stanovni tvo i korisnici.

Neophodno je promovisanje vi e pilot projekata ukljucujuci irenje iskustva za upotrebu turistickog noseceg kapaciteta ili njegovih komponenti u upravljanju turizmom. preduzima inicijative ili odgovornosti za za titu prirode ili unapredenje lokalnog identiteta. oni cesto ne uspevaju da budu korisni i mogu da obeshrabre menad ere i kreatore politike. dok je samo nekoliko pokrec nivou. od privatnog sektora se ocekuje da ave.Promenjena uloga dr ave. .Razvijeno je nekoliko sofisticiranih sistema u cilju pracenja noseceg kapaciteta.Akcija se uglavnom pokrece na lokalnom i nacionalnom nivou. .Sinergija se cesto previda. kao posledica fragmentacije odgovornosti. najkrupnijih ekolo kih problema medunarodnog karaktera.           Ogranicenja i moguce zamke u sprovodenju TNK . Medutim. . Integrativni previd pristup u planiranju i upravljanju mo e da pru i dobru osnovu za uspeh. U tr i noj ekonomiji. .

Zona A .Koncentracija ili disperzija razvojnih pritisaka i turistickih tokova.najvrednija i najosetljivija. kompatibilne aktivnosti. Ekoekonarocito na potro nju resursa i proizvodnju i upravljanje otpadom. posete sa pratnjom. . . Koricenje eko-oznaka u turistickim preduzecima i organizacijama treba da ima pozitivan uticaj.Zona B .Zona D .znacajan prirodni interes.Ogranicenje za odredene aktivnosti. u malim grupama. upravljanje tokovima mo e se pokazati kulturnokao pogodniji put kojim treba ici. dozvoljene neke tradicionalne i turisticke aktivnosti. pristup automobilom i parking. Uglavnom se primenjuje u za ticenim oblastima. .Eko-oznake. . Ogranic pristupa. .Kori cenje zemlji ta/prostorno planiranje je proces koji ukljucuje sprovodenje procene noseceg kapaciteta. dozvoljen ulazak samo ovla cenim naucnim timovima. to se tice kulturno-istorijskih mesta.                Menad ment sredstva za sprovodenje turistickog noseceg kapaciteta Regulativna sredstva -Zoniranje je veoma korisno sredstvo. . ogranicen pristup automobilom. . Tipicna podela po zonama je sledeca: .umeren razvoj i tampon: dozvoljen turizam i objekti za posetioce. Ogranic odred aktivnosti.visoko osetljiva. gde pritisak nije usmeren na zemlji te.Zona C . Kod gradova. . -Ogranicenja slobodnog pristupa. lako za primenu. glavna pa nja treba da bude usmerena na promenu funkcija/namene.

.Sistemi podsticaja treba da se primenjuju i u javnom i u privatnom sektoru u cilju irenja turisticke tra nje . postoje situacije kada cene za parkiranje i ulazak u znacajnije atrakcije mogu biti odredene u cilju odvracanja od prekomernih poseta.. Ekonomska sredstva -Cene nisu uvek najprikladnije sredstvo za ogranicavanje/kontrolu razvoja/rasta turizma.Costs-benefits analize (analize tro kovi-koristi) treba da budu Costskovisprovodene u razlicitim fazama ivotnog ciklusa turisticke destinacije.     4. . kao to su zahvati na revitalizaciji uni tene prirode i sl.Porezi se mogu koristiti kao nacin ugradivanja u cenu razlicitih eksternalija.3. . Medutim.

Turoperatori mogu da igraju va nu ulogu u potpomaganju odr ivosti turizma . na primer.Obuka lokalne zajednice da daje aktivan doprinos implementaciji turistickog noseceg kapaciteta.Kontrola tr i ta. picevima. konstantno se pru aju preko web-site-a. informacije u vezi sa opterecenjem.. Sofisticirani marketing omogucuje pracenje odredenih segmenata tr i ta i preduzimanje promotivnih akcija za periode u kojima je nezauzet (dostupan) noseci kapacitet. -Upravljanje informacijama. web-site. saobracajem i td. .menad era u upotrebi razlicitih tehnika i instrumenata.      Organizaciona sredstva -Sistemi rezervisanja i bukiranja. predstavlja esencijalnu delatnost. . U Veneciji.Obuka lokalnih planera .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful