P. 1
Prezentacija

Prezentacija

|Views: 69|Likes:
Published by Marko Vidovic

More info:

Published by: Marko Vidovic on Jan 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/17/2012

pdf

text

original

Prezentacija teme: Nose i kapaciteti turisti kih destinacija

MARKO VIDOVI 

bez izazivanja tetnih posledica po fizicko. noseci kapacitet je presudan za za titu ivotne sredine i odr ivi razvoj (UNWTO.ekonomska nosivost.psiholo ka (perceptivna) nosivost. . osvrnucemo se na neke od njih. Manning (1999) odnosi se prema granicama prihvatljivih promena (Limits of Acceptable Change.POJAM NOSE EG KAPACITETA         U literaturi se mogu naci mnogobrojne i raznovrsne definicije pojma noseceg kapaciteta. 1997). . kao: . Weaver i Lawton (2002) defini u noseci kapacitet kao "obim turistickih aktivnosti koje mogu da se obavljaju bez nastajanja ozbiljnije tete za destinaciju".LAC) i srodnim modelima kao "okvirima noseceg Changekapaciteta" Svetska turisticka organizacija (UNWTO) defini e pojam noseceg kapaciteta kao: "maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turisticku destinaciju. U nameri da pojasnimo razumevanje ovog koncepta. 2002). Hunter (1995) daje preciznije odredenje cetiri vrste nosivosti. . ekonomsko i socio-kulturno okru enje i neprihvatljivog smanjenja kvaliteta sociozadovoljstva posetilaca" (PAP/RAC. Prema Svetskoj turistickoj organizaciji.fizicka nosivost.socijalna nosivost i .

istaknut je razlicit znacaj ove tri komponente u razlicitim destinacijama. ukljucujuci i infrastrukturu).Komponente nose eg kapaciteta Na osnovu glavnih dimenzija meduzavisnosti razvoja i okru enja.  . Ove razlike proizilaze iz a) karakteristika lokaliteta. Neki autori izdvajaju i psiholo ku komponentu (zadovoljstvo posetilaca. kulturni identitet) i ekonomsko okru enje (ukljucujuci institucionalno i organizaciono). Prilikom sociopolitickorazmatranja noseceg kapaciteta. Analiza naucne literature iz ove oblasti pokazuje da se razmatranje noseceg kapaciteta krece oko ove tri osnovne komponente ili dimenzije. tolerancija lokalnih itelja i sl. dru tvena struktura i dinamika.). koje je Evropska Komisija (2002) oznacila kao: fizickofizicko-ekolo ka. uticaje turizma u nekom podrucju moguce je analizirati u okviru tri velike oblasti: fizic fizicko okru enje (prirodno i ve tacko. socio-demografska i politicko-ekonomska. b) prisutnih oblika turizma i c) meduodnosa turizma med i ivotne sredine. socijalno okru enje (stanovni tvo.

Ogranicenja kapaciteta infrastrukture mogu se povecavati kroz ulaganja. muzeji i sl. kao onih koje se ticu zdravlja i bezbednosti. zdravstvene usluge. parkovi. "Fiksne" komponente odnose se na kapacitete prirodnih sistema. koji se izra avaju i kao ekolo ki kapacitet.tretman i odlaganje. kao i infrastrukturu. njihove trenutne vrednosti ne mogu se koristiti kao osnova za odredivanje noseceg kapaciteta. prodavnice. struja. vec kao okvir i orijentacija kod preduzimanja upravljackih aktivnosti. . telekomunikacija. prevoz. kapaciteta i usluga. organizacionoorganizacionoregulativne mere itd. Njima se ne mo e lako upravljati pomocu ljudskih aktivnosti i ova ogranicenja treba po tovati kao takva.Odgovarajuca dostupnost ostalih dru tvenih pogodnosti i usluga. .Fizi ko-ekolo ka komponenta ko           FizickoFizicko-ekolo ka celina obuhvata sve fiksne i prilagodljive komponente prirodnog i stvorenog (kulturnog) okru enja. . skijali ta. biodiverziteta ili gubitka vrsta.Intenzitet kori cenja saobracajne infrastrukture. . Nivoi kapaciteta za fizicko-ekolo ku komponentu mogu se iskazati kao: fizickoPrihvatljivi nivo zagu enja ili koncentracije na kljucnim prostorima kao to su pla e. apsorbcioni kapacitet i sl.Prihvatljiv nivo zagadenosti vazduha i vode ili buke.). dru tvene pogodnosti (telekomunikacione i po tanske usluge. kao to su vodovod. Iz tog razloga. kao i upravljanje cvrstim i tecnim otpadom . . Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa (na pr. ulice. kanalizacija. banke i dr. elektricne energije.Kori cenje i zagu enje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja. stanovanja i komunalnih usluga. voda ili zemlji te) bez znacajnijih degradacija i poremecaja u funkcionisanju ekosistema. na osnovu dopu tene doze ili apsorbcionog kapaciteta lokalnih ekosistema.. Fleksibilne (elasticne) komponente odnose se uglavnom na infrastrukturne sisteme.

ali vecina ne mogu i zahtevaju odgovarajuca sociovec odgovarajuc sociopsiholo ka istra ivanja.lokalnog stanovni tva. ukljucujuci takode socio-kulturna pitanja. Dru tveni i demografski problemi. kao to su raspolo iva radna snaga ili obuceno osoblje. Granice dru tvenog kapaciteta je mo da najte e odrediti. Neke od njih se mogu iskazati u kvantitativnom smislu. jer u velikoj meri zavise od vrednosnih sudova. Nivo kapaciteta ovih komponenti mo e se izraziti na sledece nacine: . kao to su migracione politike npr. kao to je osecaj socioidentiteta lokalne zajednice ili turisticko iskustvo itd. U praksi se za njegovo utvrdivanje cesto koriste anketna istra ivanja. Na neke sociosociodemografske karakteristike mogu da uticu politicke i ekonomske prilike. kao i kvalitet iskustva posetilaca tog podrucja. Socijalni noseci kapacitet koristi se kao genericki (op ti) izraz koji ukljucuje oba nivoa tolerancije .SocioSocio-demografska komponenta    SocioSocio-demografska celina odnosi se na one socijalne aspekte koji su znacajni za lokalne zajednice jer su u vezi sa prisustvom i razvojem turizma.

. na direktne ili indirektne nacine.Broj turista i tipova turisticko-rekreativnih turistickoaktivnosti koji mo e biti apsorbovan bez uticaja na osecaj identiteta. zanata. u smislu umetnosti. sistema verovanja.Nivo i vrsta turizma koji ne menja u znacajnoj meri lokalnu kulturu.      . dru tvenog obrasca i aktivnosti zajednice domacina. . obicaja i tradicije. ivotnog stila. svetkovina.

brzina i intenzitet turistickog razvoja. . mnogi autori izdvajaju socio-kulturnu sociopodkomponentu. kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom podrucju. rituali. U okviru ove komponente. sociopropustljivost kultura. Turizam je jedan od glavnih uzroka. a i poligona susretanja razlicitih naroda i kultura iz kojih mogu proisteci razliciti sociosociokulturni konfikti. kulturna distanca.Nivo tirizma koji nece biti tetan ili ugro avati lokalnu populaciju i njeno pravo na kori cenje usluga i pogodnosti. SocioSocio-kulturne posledice turizma zavise od brojnih faktora: brojcani odnos turista i domacina. norme.     . To biva jasnije ako se podsetimo da su osnovni elementi kulture: jezik.Nivo turizma (broj posetilaca. nacin kontakta i njegovo trajanje. kulturne vrednosti. stepen kosmopolitizacije lokalne populacije i dr. simboli. vrednosti. religija. . bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca. obicaji. socio-kulturni modeli populacija koje stupaju u kontakt. stepen razvoja turizma u odredenoj sredini.

Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou.Nivo specijalizacije u oblasti turizma.Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma. . Nivo kapaciteta za ove komponente mo e se izraziti kao: .Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse. . Tako e su obuhvacena i institucionalna pitanja u meri u kojoj su lokalni kapaciteti ukljuceni u upravljanje prisutnim turizmom. . .ukljucujuci i konkurenciju ostalim sektorima. Razmatranje politicko-ekonomskih parametara mo e politickokoristiti da se izraze razlike u vrednostima i stavovima izmedu clanova lokalne zajednice i turista.Politi ko-ekonomska komponenta ko       PolitickoPoliticko-ekonomski set odnosi se na uticaj turizma na lokalne privredne strukture. aktivnosti itd.

psiholo ki 80. odnosno cetiri nivoa (ako psiholo ki kapacitet posmatramo posebno).  I pored toga to vlada mi ljenje da konacan noseci kapacitet destinacije predstavlja rezultntu navedena tri. stvarni noseci kapacitet mora uva avati svaki pojedinacno utvrdeni kapacitet. a ekonomski 90 posetilaca. socijalni 100. Dakle.. Tako na pr. ukupni noseci kapacitet ce iznositi 50 posetilaca po ha/dan. uprkos tome. mada turisti. u slucaju prekomernog broja etaca na planinama dolazi do degradacije ivotne sredine. narocito granicne vrednosti koje se utvrde za neki od pomenuta cetiri osnovna nivoa. ukoliko ekolo ki kapacitet nekog lokaliteta iznosi 50 posetilaca/ha dnevno. jer je to najni i pojedinacno utvrdeni kapacitet. mogu biti zadovoljni. . uva avajuci sva cetiri nivoa kapaciteta.

Neophodan je dogovor o ciljevima razvoja turizma. Konsenzus kljucnih stejkholdera oko definisanja TNK je presudan. Unutar tog konteksta. mada se on susrece sa dosta kontroverzi izazvanih te kocama u njegovom izracunavanju. kao kontrola pristupa u cilju za tite destinacije. neophodan je razvoj odgovarajucih institucionalnih mehanizama. Efikasnost implementacije zavisi od politicke volje da se nametnu pravila za razvoj turizma. Efikasan pravni okvir mo e pomoci da se ubla e negativni uticaji turizma. Predvidene mere treba da podr i lokalno stanovni tvo i korisnici. Studije noseceg kapaciteta nosec trebaju da budu ukljucene u plan odr ivog razvoja.Primjena nose eg turisti kog kapaciteta   Noseci kapacitet je mocan koncept za nosioce politike razvoja. .

. dok je samo nekoliko pokrec nivou. oni cesto ne uspevaju da budu korisni i mogu da obeshrabre menad ere i kreatore politike. Integrativni previd pristup u planiranju i upravljanju mo e da pru i dobru osnovu za uspeh. najkrupnijih ekolo kih problema medunarodnog karaktera. Neophodno je promovisanje vi e pilot projekata ukljucujuci irenje iskustva za upotrebu turistickog noseceg kapaciteta ili njegovih komponenti u upravljanju turizmom. . U tr i noj ekonomiji. kao posledica fragmentacije odgovornosti.Sinergija se cesto previda. preduzima inicijative ili odgovornosti za za titu prirode ili unapredenje lokalnog identiteta. . .Akcija se uglavnom pokrece na lokalnom i nacionalnom nivou. od privatnog sektora se ocekuje da ave. Medutim.           Ogranicenja i moguce zamke u sprovodenju TNK .Razvijeno je nekoliko sofisticiranih sistema u cilju pracenja noseceg kapaciteta.Promenjena uloga dr ave.

Tipicna podela po zonama je sledeca: . pristup automobilom i parking.Zona B . lako za primenu. .Ogranicenje za odredene aktivnosti.Koncentracija ili disperzija razvojnih pritisaka i turistickih tokova. .znacajan prirodni interes.umeren razvoj i tampon: dozvoljen turizam i objekti za posetioce. Ekoekonarocito na potro nju resursa i proizvodnju i upravljanje otpadom. kompatibilne aktivnosti. -Ogranicenja slobodnog pristupa. . Kod gradova. upravljanje tokovima mo e se pokazati kulturnokao pogodniji put kojim treba ici. Ogranic pristupa. gde pritisak nije usmeren na zemlji te. glavna pa nja treba da bude usmerena na promenu funkcija/namene. . Ogranic odred aktivnosti.visoko osetljiva.Zona C . u malim grupama. posete sa pratnjom. dozvoljen ulazak samo ovla cenim naucnim timovima.Kori cenje zemlji ta/prostorno planiranje je proces koji ukljucuje sprovodenje procene noseceg kapaciteta.Zona D . .                Menad ment sredstva za sprovodenje turistickog noseceg kapaciteta Regulativna sredstva -Zoniranje je veoma korisno sredstvo.Eko-oznake. ogranicen pristup automobilom. . dozvoljene neke tradicionalne i turisticke aktivnosti. .Zona A . to se tice kulturno-istorijskih mesta. Koricenje eko-oznaka u turistickim preduzecima i organizacijama treba da ima pozitivan uticaj. Uglavnom se primenjuje u za ticenim oblastima.najvrednija i najosetljivija. .

Medutim. kao to su zahvati na revitalizaciji uni tene prirode i sl. . . postoje situacije kada cene za parkiranje i ulazak u znacajnije atrakcije mogu biti odredene u cilju odvracanja od prekomernih poseta. Ekonomska sredstva -Cene nisu uvek najprikladnije sredstvo za ogranicavanje/kontrolu razvoja/rasta turizma.     4.Costs-benefits analize (analize tro kovi-koristi) treba da budu Costskovisprovodene u razlicitim fazama ivotnog ciklusa turisticke destinacije.Porezi se mogu koristiti kao nacin ugradivanja u cenu razlicitih eksternalija..3.Sistemi podsticaja treba da se primenjuju i u javnom i u privatnom sektoru u cilju irenja turisticke tra nje . .

web-site.Obuka lokalnih planera .Kontrola tr i ta. konstantno se pru aju preko web-site-a. na primer. informacije u vezi sa opterecenjem. saobracajem i td. Turoperatori mogu da igraju va nu ulogu u potpomaganju odr ivosti turizma . Sofisticirani marketing omogucuje pracenje odredenih segmenata tr i ta i preduzimanje promotivnih akcija za periode u kojima je nezauzet (dostupan) noseci kapacitet. predstavlja esencijalnu delatnost. picevima. U Veneciji. . -Upravljanje informacijama.Obuka lokalne zajednice da daje aktivan doprinos implementaciji turistickog noseceg kapaciteta.      Organizaciona sredstva -Sistemi rezervisanja i bukiranja. .menad era u upotrebi razlicitih tehnika i instrumenata..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->