Prezentacija teme: Nose i kapaciteti turisti kih destinacija

MARKO VIDOVI 

POJAM NOSE EG KAPACITETA         U literaturi se mogu naci mnogobrojne i raznovrsne definicije pojma noseceg kapaciteta. . Prema Svetskoj turistickoj organizaciji.psiholo ka (perceptivna) nosivost. Manning (1999) odnosi se prema granicama prihvatljivih promena (Limits of Acceptable Change. . 1997). U nameri da pojasnimo razumevanje ovog koncepta.fizicka nosivost.socijalna nosivost i . 2002). . kao: . osvrnucemo se na neke od njih.ekonomska nosivost. Weaver i Lawton (2002) defini u noseci kapacitet kao "obim turistickih aktivnosti koje mogu da se obavljaju bez nastajanja ozbiljnije tete za destinaciju". noseci kapacitet je presudan za za titu ivotne sredine i odr ivi razvoj (UNWTO. ekonomsko i socio-kulturno okru enje i neprihvatljivog smanjenja kvaliteta sociozadovoljstva posetilaca" (PAP/RAC. bez izazivanja tetnih posledica po fizicko.LAC) i srodnim modelima kao "okvirima noseceg Changekapaciteta" Svetska turisticka organizacija (UNWTO) defini e pojam noseceg kapaciteta kao: "maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turisticku destinaciju. Hunter (1995) daje preciznije odredenje cetiri vrste nosivosti.

Prilikom sociopolitickorazmatranja noseceg kapaciteta. koje je Evropska Komisija (2002) oznacila kao: fizickofizicko-ekolo ka.Komponente nose eg kapaciteta Na osnovu glavnih dimenzija meduzavisnosti razvoja i okru enja. Analiza naucne literature iz ove oblasti pokazuje da se razmatranje noseceg kapaciteta krece oko ove tri osnovne komponente ili dimenzije. tolerancija lokalnih itelja i sl. dru tvena struktura i dinamika. socio-demografska i politicko-ekonomska. istaknut je razlicit znacaj ove tri komponente u razlicitim destinacijama. Ove razlike proizilaze iz a) karakteristika lokaliteta. uticaje turizma u nekom podrucju moguce je analizirati u okviru tri velike oblasti: fizic fizicko okru enje (prirodno i ve tacko. ukljucujuci i infrastrukturu). b) prisutnih oblika turizma i c) meduodnosa turizma med i ivotne sredine. kulturni identitet) i ekonomsko okru enje (ukljucujuci institucionalno i organizaciono). socijalno okru enje (stanovni tvo.).  . Neki autori izdvajaju i psiholo ku komponentu (zadovoljstvo posetilaca.

kapaciteta i usluga. biodiverziteta ili gubitka vrsta. prodavnice. Njima se ne mo e lako upravljati pomocu ljudskih aktivnosti i ova ogranicenja treba po tovati kao takva. Nivoi kapaciteta za fizicko-ekolo ku komponentu mogu se iskazati kao: fizickoPrihvatljivi nivo zagu enja ili koncentracije na kljucnim prostorima kao to su pla e. kao onih koje se ticu zdravlja i bezbednosti.Prihvatljiv nivo zagadenosti vazduha i vode ili buke. . kao i infrastrukturu.Intenzitet kori cenja saobracajne infrastrukture. vec kao okvir i orijentacija kod preduzimanja upravljackih aktivnosti. . Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa (na pr. Fleksibilne (elasticne) komponente odnose se uglavnom na infrastrukturne sisteme. parkovi. kao to su vodovod. "Fiksne" komponente odnose se na kapacitete prirodnih sistema. kanalizacija. voda ili zemlji te) bez znacajnijih degradacija i poremecaja u funkcionisanju ekosistema.Odgovarajuca dostupnost ostalih dru tvenih pogodnosti i usluga. organizacionoorganizacionoregulativne mere itd. . elektricne energije.Fizi ko-ekolo ka komponenta ko           FizickoFizicko-ekolo ka celina obuhvata sve fiksne i prilagodljive komponente prirodnog i stvorenog (kulturnog) okru enja. ulice. . telekomunikacija. koji se izra avaju i kao ekolo ki kapacitet. stanovanja i komunalnih usluga. na osnovu dopu tene doze ili apsorbcionog kapaciteta lokalnih ekosistema. muzeji i sl. struja. skijali ta. kao i upravljanje cvrstim i tecnim otpadom . Ogranicenja kapaciteta infrastrukture mogu se povecavati kroz ulaganja..). apsorbcioni kapacitet i sl. . banke i dr. zdravstvene usluge. njihove trenutne vrednosti ne mogu se koristiti kao osnova za odredivanje noseceg kapaciteta. prevoz.Kori cenje i zagu enje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja.tretman i odlaganje. Iz tog razloga. dru tvene pogodnosti (telekomunikacione i po tanske usluge.

Socijalni noseci kapacitet koristi se kao genericki (op ti) izraz koji ukljucuje oba nivoa tolerancije .SocioSocio-demografska komponenta    SocioSocio-demografska celina odnosi se na one socijalne aspekte koji su znacajni za lokalne zajednice jer su u vezi sa prisustvom i razvojem turizma. Na neke sociosociodemografske karakteristike mogu da uticu politicke i ekonomske prilike. ukljucujuci takode socio-kulturna pitanja. kao to je osecaj socioidentiteta lokalne zajednice ili turisticko iskustvo itd. Nivo kapaciteta ovih komponenti mo e se izraziti na sledece nacine: . Neke od njih se mogu iskazati u kvantitativnom smislu. U praksi se za njegovo utvrdivanje cesto koriste anketna istra ivanja. ali vecina ne mogu i zahtevaju odgovarajuca sociovec odgovarajuc sociopsiholo ka istra ivanja. jer u velikoj meri zavise od vrednosnih sudova. Granice dru tvenog kapaciteta je mo da najte e odrediti. kao to su migracione politike npr. kao i kvalitet iskustva posetilaca tog podrucja. Dru tveni i demografski problemi.lokalnog stanovni tva. kao to su raspolo iva radna snaga ili obuceno osoblje.

. ivotnog stila. u smislu umetnosti. na direktne ili indirektne nacine. zanata.Broj turista i tipova turisticko-rekreativnih turistickoaktivnosti koji mo e biti apsorbovan bez uticaja na osecaj identiteta. obicaja i tradicije.Nivo i vrsta turizma koji ne menja u znacajnoj meri lokalnu kulturu. . svetkovina. dru tvenog obrasca i aktivnosti zajednice domacina.      . sistema verovanja.

Nivo tirizma koji nece biti tetan ili ugro avati lokalnu populaciju i njeno pravo na kori cenje usluga i pogodnosti. To biva jasnije ako se podsetimo da su osnovni elementi kulture: jezik. bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca. kulturne vrednosti. kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom podrucju.     . kulturna distanca. stepen razvoja turizma u odredenoj sredini. rituali. brzina i intenzitet turistickog razvoja. socio-kulturni modeli populacija koje stupaju u kontakt. norme. a i poligona susretanja razlicitih naroda i kultura iz kojih mogu proisteci razliciti sociosociokulturni konfikti. nacin kontakta i njegovo trajanje. stepen kosmopolitizacije lokalne populacije i dr. . U okviru ove komponente. . vrednosti. simboli. mnogi autori izdvajaju socio-kulturnu sociopodkomponentu. Turizam je jedan od glavnih uzroka. religija. sociopropustljivost kultura. obicaji. SocioSocio-kulturne posledice turizma zavise od brojnih faktora: brojcani odnos turista i domacina.Nivo turizma (broj posetilaca.

Politi ko-ekonomska komponenta ko       PolitickoPoliticko-ekonomski set odnosi se na uticaj turizma na lokalne privredne strukture. .Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma.Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou. . Tako e su obuhvacena i institucionalna pitanja u meri u kojoj su lokalni kapaciteti ukljuceni u upravljanje prisutnim turizmom. Razmatranje politicko-ekonomskih parametara mo e politickokoristiti da se izraze razlike u vrednostima i stavovima izmedu clanova lokalne zajednice i turista. aktivnosti itd. Nivo kapaciteta za ove komponente mo e se izraziti kao: . .Nivo specijalizacije u oblasti turizma. .ukljucujuci i konkurenciju ostalim sektorima.Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse.

. psiholo ki 80. odnosno cetiri nivoa (ako psiholo ki kapacitet posmatramo posebno). ukoliko ekolo ki kapacitet nekog lokaliteta iznosi 50 posetilaca/ha dnevno. stvarni noseci kapacitet mora uva avati svaki pojedinacno utvrdeni kapacitet. ukupni noseci kapacitet ce iznositi 50 posetilaca po ha/dan. uprkos tome. u slucaju prekomernog broja etaca na planinama dolazi do degradacije ivotne sredine. . Dakle. Tako na pr. mada turisti. a ekonomski 90 posetilaca. socijalni 100.  I pored toga to vlada mi ljenje da konacan noseci kapacitet destinacije predstavlja rezultntu navedena tri. jer je to najni i pojedinacno utvrdeni kapacitet. mogu biti zadovoljni. uva avajuci sva cetiri nivoa kapaciteta. narocito granicne vrednosti koje se utvrde za neki od pomenuta cetiri osnovna nivoa.

Studije noseceg kapaciteta nosec trebaju da budu ukljucene u plan odr ivog razvoja. neophodan je razvoj odgovarajucih institucionalnih mehanizama. Efikasnost implementacije zavisi od politicke volje da se nametnu pravila za razvoj turizma.Primjena nose eg turisti kog kapaciteta   Noseci kapacitet je mocan koncept za nosioce politike razvoja. Efikasan pravni okvir mo e pomoci da se ubla e negativni uticaji turizma. kao kontrola pristupa u cilju za tite destinacije. Unutar tog konteksta. Neophodan je dogovor o ciljevima razvoja turizma. mada se on susrece sa dosta kontroverzi izazvanih te kocama u njegovom izracunavanju. Predvidene mere treba da podr i lokalno stanovni tvo i korisnici. Konsenzus kljucnih stejkholdera oko definisanja TNK je presudan. .

           Ogranicenja i moguce zamke u sprovodenju TNK . najkrupnijih ekolo kih problema medunarodnog karaktera.Razvijeno je nekoliko sofisticiranih sistema u cilju pracenja noseceg kapaciteta.Akcija se uglavnom pokrece na lokalnom i nacionalnom nivou. oni cesto ne uspevaju da budu korisni i mogu da obeshrabre menad ere i kreatore politike. . . preduzima inicijative ili odgovornosti za za titu prirode ili unapredenje lokalnog identiteta. dok je samo nekoliko pokrec nivou.Promenjena uloga dr ave. Medutim. kao posledica fragmentacije odgovornosti. od privatnog sektora se ocekuje da ave. . Integrativni previd pristup u planiranju i upravljanju mo e da pru i dobru osnovu za uspeh. Neophodno je promovisanje vi e pilot projekata ukljucujuci irenje iskustva za upotrebu turistickog noseceg kapaciteta ili njegovih komponenti u upravljanju turizmom.Sinergija se cesto previda. . U tr i noj ekonomiji.

visoko osetljiva. .Zona C . upravljanje tokovima mo e se pokazati kulturnokao pogodniji put kojim treba ici. Ogranic odred aktivnosti. pristup automobilom i parking. . dozvoljene neke tradicionalne i turisticke aktivnosti. .                Menad ment sredstva za sprovodenje turistickog noseceg kapaciteta Regulativna sredstva -Zoniranje je veoma korisno sredstvo.najvrednija i najosetljivija. posete sa pratnjom. Tipicna podela po zonama je sledeca: . Koricenje eko-oznaka u turistickim preduzecima i organizacijama treba da ima pozitivan uticaj. kompatibilne aktivnosti. u malim grupama. Ogranic pristupa.Kori cenje zemlji ta/prostorno planiranje je proces koji ukljucuje sprovodenje procene noseceg kapaciteta. Ekoekonarocito na potro nju resursa i proizvodnju i upravljanje otpadom.umeren razvoj i tampon: dozvoljen turizam i objekti za posetioce. -Ogranicenja slobodnog pristupa. .Zona B .Zona D .Koncentracija ili disperzija razvojnih pritisaka i turistickih tokova.Ogranicenje za odredene aktivnosti. Kod gradova. . glavna pa nja treba da bude usmerena na promenu funkcija/namene.znacajan prirodni interes. dozvoljen ulazak samo ovla cenim naucnim timovima. lako za primenu. to se tice kulturno-istorijskih mesta. gde pritisak nije usmeren na zemlji te. . . Uglavnom se primenjuje u za ticenim oblastima.Zona A . ogranicen pristup automobilom. .Eko-oznake.

Porezi se mogu koristiti kao nacin ugradivanja u cenu razlicitih eksternalija.3.. . kao to su zahvati na revitalizaciji uni tene prirode i sl.     4. . Ekonomska sredstva -Cene nisu uvek najprikladnije sredstvo za ogranicavanje/kontrolu razvoja/rasta turizma. Medutim.Costs-benefits analize (analize tro kovi-koristi) treba da budu Costskovisprovodene u razlicitim fazama ivotnog ciklusa turisticke destinacije.Sistemi podsticaja treba da se primenjuju i u javnom i u privatnom sektoru u cilju irenja turisticke tra nje . . postoje situacije kada cene za parkiranje i ulazak u znacajnije atrakcije mogu biti odredene u cilju odvracanja od prekomernih poseta.

Sofisticirani marketing omogucuje pracenje odredenih segmenata tr i ta i preduzimanje promotivnih akcija za periode u kojima je nezauzet (dostupan) noseci kapacitet.Kontrola tr i ta. konstantno se pru aju preko web-site-a.Obuka lokalne zajednice da daje aktivan doprinos implementaciji turistickog noseceg kapaciteta. Turoperatori mogu da igraju va nu ulogu u potpomaganju odr ivosti turizma . na primer. -Upravljanje informacijama.Obuka lokalnih planera . saobracajem i td.. informacije u vezi sa opterecenjem. . . picevima. U Veneciji.menad era u upotrebi razlicitih tehnika i instrumenata.      Organizaciona sredstva -Sistemi rezervisanja i bukiranja. predstavlja esencijalnu delatnost. web-site.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful