Prezentacija teme: Nose i kapaciteti turisti kih destinacija

MARKO VIDOVI 

. Hunter (1995) daje preciznije odredenje cetiri vrste nosivosti. .LAC) i srodnim modelima kao "okvirima noseceg Changekapaciteta" Svetska turisticka organizacija (UNWTO) defini e pojam noseceg kapaciteta kao: "maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turisticku destinaciju.psiholo ka (perceptivna) nosivost.fizicka nosivost. noseci kapacitet je presudan za za titu ivotne sredine i odr ivi razvoj (UNWTO. 2002). ekonomsko i socio-kulturno okru enje i neprihvatljivog smanjenja kvaliteta sociozadovoljstva posetilaca" (PAP/RAC. bez izazivanja tetnih posledica po fizicko. U nameri da pojasnimo razumevanje ovog koncepta. osvrnucemo se na neke od njih. Manning (1999) odnosi se prema granicama prihvatljivih promena (Limits of Acceptable Change. Prema Svetskoj turistickoj organizaciji.POJAM NOSE EG KAPACITETA         U literaturi se mogu naci mnogobrojne i raznovrsne definicije pojma noseceg kapaciteta.socijalna nosivost i . Weaver i Lawton (2002) defini u noseci kapacitet kao "obim turistickih aktivnosti koje mogu da se obavljaju bez nastajanja ozbiljnije tete za destinaciju".ekonomska nosivost. . kao: . 1997).

socio-demografska i politicko-ekonomska. ukljucujuci i infrastrukturu). b) prisutnih oblika turizma i c) meduodnosa turizma med i ivotne sredine.  . uticaje turizma u nekom podrucju moguce je analizirati u okviru tri velike oblasti: fizic fizicko okru enje (prirodno i ve tacko.). istaknut je razlicit znacaj ove tri komponente u razlicitim destinacijama. kulturni identitet) i ekonomsko okru enje (ukljucujuci institucionalno i organizaciono). dru tvena struktura i dinamika. socijalno okru enje (stanovni tvo. Neki autori izdvajaju i psiholo ku komponentu (zadovoljstvo posetilaca. tolerancija lokalnih itelja i sl. Prilikom sociopolitickorazmatranja noseceg kapaciteta. Ove razlike proizilaze iz a) karakteristika lokaliteta. koje je Evropska Komisija (2002) oznacila kao: fizickofizicko-ekolo ka.Komponente nose eg kapaciteta Na osnovu glavnih dimenzija meduzavisnosti razvoja i okru enja. Analiza naucne literature iz ove oblasti pokazuje da se razmatranje noseceg kapaciteta krece oko ove tri osnovne komponente ili dimenzije.

kao i upravljanje cvrstim i tecnim otpadom . banke i dr. kao onih koje se ticu zdravlja i bezbednosti. kao to su vodovod. njihove trenutne vrednosti ne mogu se koristiti kao osnova za odredivanje noseceg kapaciteta. apsorbcioni kapacitet i sl.Prihvatljiv nivo zagadenosti vazduha i vode ili buke. koji se izra avaju i kao ekolo ki kapacitet. Fleksibilne (elasticne) komponente odnose se uglavnom na infrastrukturne sisteme. voda ili zemlji te) bez znacajnijih degradacija i poremecaja u funkcionisanju ekosistema. na osnovu dopu tene doze ili apsorbcionog kapaciteta lokalnih ekosistema.Fizi ko-ekolo ka komponenta ko           FizickoFizicko-ekolo ka celina obuhvata sve fiksne i prilagodljive komponente prirodnog i stvorenog (kulturnog) okru enja. . kao i infrastrukturu. . biodiverziteta ili gubitka vrsta. Iz tog razloga. . prevoz. ulice. dru tvene pogodnosti (telekomunikacione i po tanske usluge.). zdravstvene usluge. parkovi. Njima se ne mo e lako upravljati pomocu ljudskih aktivnosti i ova ogranicenja treba po tovati kao takva. .Odgovarajuca dostupnost ostalih dru tvenih pogodnosti i usluga. Ogranicenja kapaciteta infrastrukture mogu se povecavati kroz ulaganja. elektricne energije. prodavnice. organizacionoorganizacionoregulativne mere itd. Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa (na pr..Intenzitet kori cenja saobracajne infrastrukture.Kori cenje i zagu enje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja. "Fiksne" komponente odnose se na kapacitete prirodnih sistema. skijali ta. kanalizacija. kapaciteta i usluga. struja. telekomunikacija. stanovanja i komunalnih usluga. . muzeji i sl.tretman i odlaganje. vec kao okvir i orijentacija kod preduzimanja upravljackih aktivnosti. Nivoi kapaciteta za fizicko-ekolo ku komponentu mogu se iskazati kao: fizickoPrihvatljivi nivo zagu enja ili koncentracije na kljucnim prostorima kao to su pla e.

kao i kvalitet iskustva posetilaca tog podrucja. Nivo kapaciteta ovih komponenti mo e se izraziti na sledece nacine: . kao to su migracione politike npr. Granice dru tvenog kapaciteta je mo da najte e odrediti. ali vecina ne mogu i zahtevaju odgovarajuca sociovec odgovarajuc sociopsiholo ka istra ivanja. Neke od njih se mogu iskazati u kvantitativnom smislu. Dru tveni i demografski problemi. ukljucujuci takode socio-kulturna pitanja. kao to su raspolo iva radna snaga ili obuceno osoblje.SocioSocio-demografska komponenta    SocioSocio-demografska celina odnosi se na one socijalne aspekte koji su znacajni za lokalne zajednice jer su u vezi sa prisustvom i razvojem turizma. kao to je osecaj socioidentiteta lokalne zajednice ili turisticko iskustvo itd.lokalnog stanovni tva. U praksi se za njegovo utvrdivanje cesto koriste anketna istra ivanja. Socijalni noseci kapacitet koristi se kao genericki (op ti) izraz koji ukljucuje oba nivoa tolerancije . jer u velikoj meri zavise od vrednosnih sudova. Na neke sociosociodemografske karakteristike mogu da uticu politicke i ekonomske prilike.

zanata. ivotnog stila. na direktne ili indirektne nacine. svetkovina. . obicaja i tradicije.Broj turista i tipova turisticko-rekreativnih turistickoaktivnosti koji mo e biti apsorbovan bez uticaja na osecaj identiteta.Nivo i vrsta turizma koji ne menja u znacajnoj meri lokalnu kulturu.      . sistema verovanja. . dru tvenog obrasca i aktivnosti zajednice domacina. u smislu umetnosti.

rituali. vrednosti. . stepen kosmopolitizacije lokalne populacije i dr. kulturna distanca. U okviru ove komponente. nacin kontakta i njegovo trajanje.     . bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca. obicaji. socio-kulturni modeli populacija koje stupaju u kontakt. .Nivo turizma (broj posetilaca. kulturne vrednosti. religija. sociopropustljivost kultura. stepen razvoja turizma u odredenoj sredini. Turizam je jedan od glavnih uzroka. a i poligona susretanja razlicitih naroda i kultura iz kojih mogu proisteci razliciti sociosociokulturni konfikti. kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom podrucju. To biva jasnije ako se podsetimo da su osnovni elementi kulture: jezik. simboli.Nivo tirizma koji nece biti tetan ili ugro avati lokalnu populaciju i njeno pravo na kori cenje usluga i pogodnosti. mnogi autori izdvajaju socio-kulturnu sociopodkomponentu. SocioSocio-kulturne posledice turizma zavise od brojnih faktora: brojcani odnos turista i domacina. brzina i intenzitet turistickog razvoja. norme.

Razmatranje politicko-ekonomskih parametara mo e politickokoristiti da se izraze razlike u vrednostima i stavovima izmedu clanova lokalne zajednice i turista. Nivo kapaciteta za ove komponente mo e se izraziti kao: .Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma.ukljucujuci i konkurenciju ostalim sektorima. . aktivnosti itd.Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou.Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse. Tako e su obuhvacena i institucionalna pitanja u meri u kojoj su lokalni kapaciteti ukljuceni u upravljanje prisutnim turizmom.Politi ko-ekonomska komponenta ko       PolitickoPoliticko-ekonomski set odnosi se na uticaj turizma na lokalne privredne strukture. .Nivo specijalizacije u oblasti turizma. . .

  I pored toga to vlada mi ljenje da konacan noseci kapacitet destinacije predstavlja rezultntu navedena tri. uva avajuci sva cetiri nivoa kapaciteta. jer je to najni i pojedinacno utvrdeni kapacitet. a ekonomski 90 posetilaca. mada turisti. stvarni noseci kapacitet mora uva avati svaki pojedinacno utvrdeni kapacitet. ukoliko ekolo ki kapacitet nekog lokaliteta iznosi 50 posetilaca/ha dnevno. psiholo ki 80. uprkos tome. socijalni 100. Dakle. . u slucaju prekomernog broja etaca na planinama dolazi do degradacije ivotne sredine.. mogu biti zadovoljni. narocito granicne vrednosti koje se utvrde za neki od pomenuta cetiri osnovna nivoa. odnosno cetiri nivoa (ako psiholo ki kapacitet posmatramo posebno). ukupni noseci kapacitet ce iznositi 50 posetilaca po ha/dan. Tako na pr.

Konsenzus kljucnih stejkholdera oko definisanja TNK je presudan. Efikasan pravni okvir mo e pomoci da se ubla e negativni uticaji turizma.Primjena nose eg turisti kog kapaciteta   Noseci kapacitet je mocan koncept za nosioce politike razvoja. kao kontrola pristupa u cilju za tite destinacije. neophodan je razvoj odgovarajucih institucionalnih mehanizama. . mada se on susrece sa dosta kontroverzi izazvanih te kocama u njegovom izracunavanju. Predvidene mere treba da podr i lokalno stanovni tvo i korisnici. Unutar tog konteksta. Efikasnost implementacije zavisi od politicke volje da se nametnu pravila za razvoj turizma. Studije noseceg kapaciteta nosec trebaju da budu ukljucene u plan odr ivog razvoja. Neophodan je dogovor o ciljevima razvoja turizma.

dok je samo nekoliko pokrec nivou. preduzima inicijative ili odgovornosti za za titu prirode ili unapredenje lokalnog identiteta. Medutim.Akcija se uglavnom pokrece na lokalnom i nacionalnom nivou. kao posledica fragmentacije odgovornosti. .Sinergija se cesto previda. najkrupnijih ekolo kih problema medunarodnog karaktera. .Razvijeno je nekoliko sofisticiranih sistema u cilju pracenja noseceg kapaciteta.           Ogranicenja i moguce zamke u sprovodenju TNK . od privatnog sektora se ocekuje da ave. Neophodno je promovisanje vi e pilot projekata ukljucujuci irenje iskustva za upotrebu turistickog noseceg kapaciteta ili njegovih komponenti u upravljanju turizmom. Integrativni previd pristup u planiranju i upravljanju mo e da pru i dobru osnovu za uspeh. .Promenjena uloga dr ave. oni cesto ne uspevaju da budu korisni i mogu da obeshrabre menad ere i kreatore politike. . U tr i noj ekonomiji.

najvrednija i najosetljivija. Tipicna podela po zonama je sledeca: . Ogranic pristupa.                Menad ment sredstva za sprovodenje turistickog noseceg kapaciteta Regulativna sredstva -Zoniranje je veoma korisno sredstvo. kompatibilne aktivnosti. dozvoljene neke tradicionalne i turisticke aktivnosti.umeren razvoj i tampon: dozvoljen turizam i objekti za posetioce. . . u malim grupama. .Zona A . Ekoekonarocito na potro nju resursa i proizvodnju i upravljanje otpadom. ogranicen pristup automobilom. glavna pa nja treba da bude usmerena na promenu funkcija/namene.Zona C . pristup automobilom i parking. lako za primenu.Kori cenje zemlji ta/prostorno planiranje je proces koji ukljucuje sprovodenje procene noseceg kapaciteta.Koncentracija ili disperzija razvojnih pritisaka i turistickih tokova.visoko osetljiva. Koricenje eko-oznaka u turistickim preduzecima i organizacijama treba da ima pozitivan uticaj. Ogranic odred aktivnosti. Kod gradova. . Uglavnom se primenjuje u za ticenim oblastima. . dozvoljen ulazak samo ovla cenim naucnim timovima. upravljanje tokovima mo e se pokazati kulturnokao pogodniji put kojim treba ici. posete sa pratnjom. . to se tice kulturno-istorijskih mesta. -Ogranicenja slobodnog pristupa.Zona D .Eko-oznake. .Ogranicenje za odredene aktivnosti.znacajan prirodni interes. .Zona B . gde pritisak nije usmeren na zemlji te.

Costs-benefits analize (analize tro kovi-koristi) treba da budu Costskovisprovodene u razlicitim fazama ivotnog ciklusa turisticke destinacije.3.. kao to su zahvati na revitalizaciji uni tene prirode i sl.Sistemi podsticaja treba da se primenjuju i u javnom i u privatnom sektoru u cilju irenja turisticke tra nje . Medutim.     4. postoje situacije kada cene za parkiranje i ulazak u znacajnije atrakcije mogu biti odredene u cilju odvracanja od prekomernih poseta. Ekonomska sredstva -Cene nisu uvek najprikladnije sredstvo za ogranicavanje/kontrolu razvoja/rasta turizma. . .Porezi se mogu koristiti kao nacin ugradivanja u cenu razlicitih eksternalija. .

informacije u vezi sa opterecenjem.      Organizaciona sredstva -Sistemi rezervisanja i bukiranja.. Turoperatori mogu da igraju va nu ulogu u potpomaganju odr ivosti turizma . saobracajem i td. U Veneciji. na primer. -Upravljanje informacijama.Obuka lokalnih planera . .Obuka lokalne zajednice da daje aktivan doprinos implementaciji turistickog noseceg kapaciteta. Sofisticirani marketing omogucuje pracenje odredenih segmenata tr i ta i preduzimanje promotivnih akcija za periode u kojima je nezauzet (dostupan) noseci kapacitet.menad era u upotrebi razlicitih tehnika i instrumenata. web-site.Kontrola tr i ta. predstavlja esencijalnu delatnost. . picevima. konstantno se pru aju preko web-site-a.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful