Prezentacija teme: Nose i kapaciteti turisti kih destinacija

MARKO VIDOVI 

POJAM NOSE EG KAPACITETA         U literaturi se mogu naci mnogobrojne i raznovrsne definicije pojma noseceg kapaciteta. ekonomsko i socio-kulturno okru enje i neprihvatljivog smanjenja kvaliteta sociozadovoljstva posetilaca" (PAP/RAC.socijalna nosivost i . . osvrnucemo se na neke od njih. kao: . . U nameri da pojasnimo razumevanje ovog koncepta.psiholo ka (perceptivna) nosivost. Weaver i Lawton (2002) defini u noseci kapacitet kao "obim turistickih aktivnosti koje mogu da se obavljaju bez nastajanja ozbiljnije tete za destinaciju". Prema Svetskoj turistickoj organizaciji.ekonomska nosivost. Manning (1999) odnosi se prema granicama prihvatljivih promena (Limits of Acceptable Change. 1997).LAC) i srodnim modelima kao "okvirima noseceg Changekapaciteta" Svetska turisticka organizacija (UNWTO) defini e pojam noseceg kapaciteta kao: "maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turisticku destinaciju. Hunter (1995) daje preciznije odredenje cetiri vrste nosivosti. . noseci kapacitet je presudan za za titu ivotne sredine i odr ivi razvoj (UNWTO. bez izazivanja tetnih posledica po fizicko.fizicka nosivost. 2002).

dru tvena struktura i dinamika.Komponente nose eg kapaciteta Na osnovu glavnih dimenzija meduzavisnosti razvoja i okru enja. Neki autori izdvajaju i psiholo ku komponentu (zadovoljstvo posetilaca. socijalno okru enje (stanovni tvo. istaknut je razlicit znacaj ove tri komponente u razlicitim destinacijama.). ukljucujuci i infrastrukturu). uticaje turizma u nekom podrucju moguce je analizirati u okviru tri velike oblasti: fizic fizicko okru enje (prirodno i ve tacko. Prilikom sociopolitickorazmatranja noseceg kapaciteta. Ove razlike proizilaze iz a) karakteristika lokaliteta. socio-demografska i politicko-ekonomska. b) prisutnih oblika turizma i c) meduodnosa turizma med i ivotne sredine.  . tolerancija lokalnih itelja i sl. koje je Evropska Komisija (2002) oznacila kao: fizickofizicko-ekolo ka. kulturni identitet) i ekonomsko okru enje (ukljucujuci institucionalno i organizaciono). Analiza naucne literature iz ove oblasti pokazuje da se razmatranje noseceg kapaciteta krece oko ove tri osnovne komponente ili dimenzije.

. Fleksibilne (elasticne) komponente odnose se uglavnom na infrastrukturne sisteme. kapaciteta i usluga. vec kao okvir i orijentacija kod preduzimanja upravljackih aktivnosti. organizacionoorganizacionoregulativne mere itd. njihove trenutne vrednosti ne mogu se koristiti kao osnova za odredivanje noseceg kapaciteta. apsorbcioni kapacitet i sl. kao i infrastrukturu. muzeji i sl. Nivoi kapaciteta za fizicko-ekolo ku komponentu mogu se iskazati kao: fizickoPrihvatljivi nivo zagu enja ili koncentracije na kljucnim prostorima kao to su pla e. prevoz.Fizi ko-ekolo ka komponenta ko           FizickoFizicko-ekolo ka celina obuhvata sve fiksne i prilagodljive komponente prirodnog i stvorenog (kulturnog) okru enja. "Fiksne" komponente odnose se na kapacitete prirodnih sistema.Prihvatljiv nivo zagadenosti vazduha i vode ili buke. kao onih koje se ticu zdravlja i bezbednosti. skijali ta. biodiverziteta ili gubitka vrsta. koji se izra avaju i kao ekolo ki kapacitet. dru tvene pogodnosti (telekomunikacione i po tanske usluge. Njima se ne mo e lako upravljati pomocu ljudskih aktivnosti i ova ogranicenja treba po tovati kao takva.Odgovarajuca dostupnost ostalih dru tvenih pogodnosti i usluga. struja. Iz tog razloga. banke i dr. na osnovu dopu tene doze ili apsorbcionog kapaciteta lokalnih ekosistema. prodavnice. . stanovanja i komunalnih usluga. ulice. elektricne energije. kao i upravljanje cvrstim i tecnim otpadom . voda ili zemlji te) bez znacajnijih degradacija i poremecaja u funkcionisanju ekosistema. . kanalizacija. Ogranicenja kapaciteta infrastrukture mogu se povecavati kroz ulaganja.. parkovi. . kao to su vodovod.tretman i odlaganje. Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa (na pr. zdravstvene usluge. telekomunikacija. .Kori cenje i zagu enje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja.).Intenzitet kori cenja saobracajne infrastrukture.

Na neke sociosociodemografske karakteristike mogu da uticu politicke i ekonomske prilike. U praksi se za njegovo utvrdivanje cesto koriste anketna istra ivanja. kao i kvalitet iskustva posetilaca tog podrucja. Nivo kapaciteta ovih komponenti mo e se izraziti na sledece nacine: . kao to su migracione politike npr.lokalnog stanovni tva. kao to su raspolo iva radna snaga ili obuceno osoblje. kao to je osecaj socioidentiteta lokalne zajednice ili turisticko iskustvo itd. Granice dru tvenog kapaciteta je mo da najte e odrediti. Socijalni noseci kapacitet koristi se kao genericki (op ti) izraz koji ukljucuje oba nivoa tolerancije . ukljucujuci takode socio-kulturna pitanja. jer u velikoj meri zavise od vrednosnih sudova. Dru tveni i demografski problemi.SocioSocio-demografska komponenta    SocioSocio-demografska celina odnosi se na one socijalne aspekte koji su znacajni za lokalne zajednice jer su u vezi sa prisustvom i razvojem turizma. Neke od njih se mogu iskazati u kvantitativnom smislu. ali vecina ne mogu i zahtevaju odgovarajuca sociovec odgovarajuc sociopsiholo ka istra ivanja.

      . na direktne ili indirektne nacine.Broj turista i tipova turisticko-rekreativnih turistickoaktivnosti koji mo e biti apsorbovan bez uticaja na osecaj identiteta. . ivotnog stila. dru tvenog obrasca i aktivnosti zajednice domacina. svetkovina. zanata.Nivo i vrsta turizma koji ne menja u znacajnoj meri lokalnu kulturu. . sistema verovanja. obicaja i tradicije. u smislu umetnosti.

mnogi autori izdvajaju socio-kulturnu sociopodkomponentu. nacin kontakta i njegovo trajanje. U okviru ove komponente.Nivo turizma (broj posetilaca. stepen razvoja turizma u odredenoj sredini. vrednosti. stepen kosmopolitizacije lokalne populacije i dr.     . obicaji. simboli. brzina i intenzitet turistickog razvoja. SocioSocio-kulturne posledice turizma zavise od brojnih faktora: brojcani odnos turista i domacina.Nivo tirizma koji nece biti tetan ili ugro avati lokalnu populaciju i njeno pravo na kori cenje usluga i pogodnosti. . a i poligona susretanja razlicitih naroda i kultura iz kojih mogu proisteci razliciti sociosociokulturni konfikti. rituali. kulturna distanca. kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom podrucju. To biva jasnije ako se podsetimo da su osnovni elementi kulture: jezik. socio-kulturni modeli populacija koje stupaju u kontakt. norme. . religija. sociopropustljivost kultura. kulturne vrednosti. bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca. Turizam je jedan od glavnih uzroka.

aktivnosti itd.Nivo specijalizacije u oblasti turizma. Razmatranje politicko-ekonomskih parametara mo e politickokoristiti da se izraze razlike u vrednostima i stavovima izmedu clanova lokalne zajednice i turista. . .Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou. Tako e su obuhvacena i institucionalna pitanja u meri u kojoj su lokalni kapaciteti ukljuceni u upravljanje prisutnim turizmom. Nivo kapaciteta za ove komponente mo e se izraziti kao: .Politi ko-ekonomska komponenta ko       PolitickoPoliticko-ekonomski set odnosi se na uticaj turizma na lokalne privredne strukture. .Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma.Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse.ukljucujuci i konkurenciju ostalim sektorima. .

mada turisti. Tako na pr. socijalni 100. . narocito granicne vrednosti koje se utvrde za neki od pomenuta cetiri osnovna nivoa.  I pored toga to vlada mi ljenje da konacan noseci kapacitet destinacije predstavlja rezultntu navedena tri.. Dakle. ukupni noseci kapacitet ce iznositi 50 posetilaca po ha/dan. mogu biti zadovoljni. uprkos tome. u slucaju prekomernog broja etaca na planinama dolazi do degradacije ivotne sredine. stvarni noseci kapacitet mora uva avati svaki pojedinacno utvrdeni kapacitet. ukoliko ekolo ki kapacitet nekog lokaliteta iznosi 50 posetilaca/ha dnevno. odnosno cetiri nivoa (ako psiholo ki kapacitet posmatramo posebno). psiholo ki 80. jer je to najni i pojedinacno utvrdeni kapacitet. uva avajuci sva cetiri nivoa kapaciteta. a ekonomski 90 posetilaca.

Primjena nose eg turisti kog kapaciteta   Noseci kapacitet je mocan koncept za nosioce politike razvoja. Neophodan je dogovor o ciljevima razvoja turizma. Efikasnost implementacije zavisi od politicke volje da se nametnu pravila za razvoj turizma. Konsenzus kljucnih stejkholdera oko definisanja TNK je presudan. mada se on susrece sa dosta kontroverzi izazvanih te kocama u njegovom izracunavanju. kao kontrola pristupa u cilju za tite destinacije. Predvidene mere treba da podr i lokalno stanovni tvo i korisnici. Unutar tog konteksta. . Studije noseceg kapaciteta nosec trebaju da budu ukljucene u plan odr ivog razvoja. neophodan je razvoj odgovarajucih institucionalnih mehanizama. Efikasan pravni okvir mo e pomoci da se ubla e negativni uticaji turizma.

. Neophodno je promovisanje vi e pilot projekata ukljucujuci irenje iskustva za upotrebu turistickog noseceg kapaciteta ili njegovih komponenti u upravljanju turizmom.Sinergija se cesto previda. najkrupnijih ekolo kih problema medunarodnog karaktera. .Akcija se uglavnom pokrece na lokalnom i nacionalnom nivou. Integrativni previd pristup u planiranju i upravljanju mo e da pru i dobru osnovu za uspeh.           Ogranicenja i moguce zamke u sprovodenju TNK .Promenjena uloga dr ave. preduzima inicijative ili odgovornosti za za titu prirode ili unapredenje lokalnog identiteta. kao posledica fragmentacije odgovornosti. U tr i noj ekonomiji. Medutim. oni cesto ne uspevaju da budu korisni i mogu da obeshrabre menad ere i kreatore politike. dok je samo nekoliko pokrec nivou. . od privatnog sektora se ocekuje da ave. .Razvijeno je nekoliko sofisticiranih sistema u cilju pracenja noseceg kapaciteta.

Eko-oznake. Tipicna podela po zonama je sledeca: .visoko osetljiva.Koncentracija ili disperzija razvojnih pritisaka i turistickih tokova. pristup automobilom i parking. kompatibilne aktivnosti. gde pritisak nije usmeren na zemlji te. Ekoekonarocito na potro nju resursa i proizvodnju i upravljanje otpadom.Zona C . glavna pa nja treba da bude usmerena na promenu funkcija/namene. Uglavnom se primenjuje u za ticenim oblastima. ogranicen pristup automobilom. u malim grupama.Zona B . dozvoljen ulazak samo ovla cenim naucnim timovima. upravljanje tokovima mo e se pokazati kulturnokao pogodniji put kojim treba ici. Koricenje eko-oznaka u turistickim preduzecima i organizacijama treba da ima pozitivan uticaj. . to se tice kulturno-istorijskih mesta. Ogranic odred aktivnosti. -Ogranicenja slobodnog pristupa.najvrednija i najosetljivija. .Zona D . Kod gradova. dozvoljene neke tradicionalne i turisticke aktivnosti. . Ogranic pristupa. . .Kori cenje zemlji ta/prostorno planiranje je proces koji ukljucuje sprovodenje procene noseceg kapaciteta. .umeren razvoj i tampon: dozvoljen turizam i objekti za posetioce.Ogranicenje za odredene aktivnosti.znacajan prirodni interes.                Menad ment sredstva za sprovodenje turistickog noseceg kapaciteta Regulativna sredstva -Zoniranje je veoma korisno sredstvo. . posete sa pratnjom. lako za primenu. .Zona A .

     4.Sistemi podsticaja treba da se primenjuju i u javnom i u privatnom sektoru u cilju irenja turisticke tra nje . . Ekonomska sredstva -Cene nisu uvek najprikladnije sredstvo za ogranicavanje/kontrolu razvoja/rasta turizma. Medutim..3. postoje situacije kada cene za parkiranje i ulazak u znacajnije atrakcije mogu biti odredene u cilju odvracanja od prekomernih poseta.Costs-benefits analize (analize tro kovi-koristi) treba da budu Costskovisprovodene u razlicitim fazama ivotnog ciklusa turisticke destinacije. .Porezi se mogu koristiti kao nacin ugradivanja u cenu razlicitih eksternalija. . kao to su zahvati na revitalizaciji uni tene prirode i sl.

. web-site. picevima. U Veneciji. na primer. predstavlja esencijalnu delatnost.      Organizaciona sredstva -Sistemi rezervisanja i bukiranja. informacije u vezi sa opterecenjem. -Upravljanje informacijama. konstantno se pru aju preko web-site-a.Kontrola tr i ta. Sofisticirani marketing omogucuje pracenje odredenih segmenata tr i ta i preduzimanje promotivnih akcija za periode u kojima je nezauzet (dostupan) noseci kapacitet.Obuka lokalne zajednice da daje aktivan doprinos implementaciji turistickog noseceg kapaciteta.menad era u upotrebi razlicitih tehnika i instrumenata. Turoperatori mogu da igraju va nu ulogu u potpomaganju odr ivosti turizma .. saobracajem i td.Obuka lokalnih planera . .