Prezentacija teme: Nose i kapaciteti turisti kih destinacija

MARKO VIDOVI 

psiholo ka (perceptivna) nosivost. Hunter (1995) daje preciznije odredenje cetiri vrste nosivosti. bez izazivanja tetnih posledica po fizicko. kao: . U nameri da pojasnimo razumevanje ovog koncepta.POJAM NOSE EG KAPACITETA         U literaturi se mogu naci mnogobrojne i raznovrsne definicije pojma noseceg kapaciteta. Weaver i Lawton (2002) defini u noseci kapacitet kao "obim turistickih aktivnosti koje mogu da se obavljaju bez nastajanja ozbiljnije tete za destinaciju".LAC) i srodnim modelima kao "okvirima noseceg Changekapaciteta" Svetska turisticka organizacija (UNWTO) defini e pojam noseceg kapaciteta kao: "maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turisticku destinaciju. 1997).socijalna nosivost i . noseci kapacitet je presudan za za titu ivotne sredine i odr ivi razvoj (UNWTO. Prema Svetskoj turistickoj organizaciji. ekonomsko i socio-kulturno okru enje i neprihvatljivog smanjenja kvaliteta sociozadovoljstva posetilaca" (PAP/RAC.fizicka nosivost.ekonomska nosivost. Manning (1999) odnosi se prema granicama prihvatljivih promena (Limits of Acceptable Change. . . osvrnucemo se na neke od njih. 2002). .

b) prisutnih oblika turizma i c) meduodnosa turizma med i ivotne sredine. ukljucujuci i infrastrukturu). dru tvena struktura i dinamika. Neki autori izdvajaju i psiholo ku komponentu (zadovoljstvo posetilaca. uticaje turizma u nekom podrucju moguce je analizirati u okviru tri velike oblasti: fizic fizicko okru enje (prirodno i ve tacko. tolerancija lokalnih itelja i sl. Analiza naucne literature iz ove oblasti pokazuje da se razmatranje noseceg kapaciteta krece oko ove tri osnovne komponente ili dimenzije.). istaknut je razlicit znacaj ove tri komponente u razlicitim destinacijama. Prilikom sociopolitickorazmatranja noseceg kapaciteta. socio-demografska i politicko-ekonomska. kulturni identitet) i ekonomsko okru enje (ukljucujuci institucionalno i organizaciono). socijalno okru enje (stanovni tvo. koje je Evropska Komisija (2002) oznacila kao: fizickofizicko-ekolo ka. Ove razlike proizilaze iz a) karakteristika lokaliteta.  .Komponente nose eg kapaciteta Na osnovu glavnih dimenzija meduzavisnosti razvoja i okru enja.

Prihvatljiv nivo zagadenosti vazduha i vode ili buke. Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa (na pr. na osnovu dopu tene doze ili apsorbcionog kapaciteta lokalnih ekosistema.Intenzitet kori cenja saobracajne infrastrukture. kao onih koje se ticu zdravlja i bezbednosti. dru tvene pogodnosti (telekomunikacione i po tanske usluge. telekomunikacija. elektricne energije. Nivoi kapaciteta za fizicko-ekolo ku komponentu mogu se iskazati kao: fizickoPrihvatljivi nivo zagu enja ili koncentracije na kljucnim prostorima kao to su pla e. organizacionoorganizacionoregulativne mere itd. kanalizacija.).Fizi ko-ekolo ka komponenta ko           FizickoFizicko-ekolo ka celina obuhvata sve fiksne i prilagodljive komponente prirodnog i stvorenog (kulturnog) okru enja. ulice.Odgovarajuca dostupnost ostalih dru tvenih pogodnosti i usluga. apsorbcioni kapacitet i sl. Fleksibilne (elasticne) komponente odnose se uglavnom na infrastrukturne sisteme. Ogranicenja kapaciteta infrastrukture mogu se povecavati kroz ulaganja. kao i upravljanje cvrstim i tecnim otpadom . stanovanja i komunalnih usluga. banke i dr. . . "Fiksne" komponente odnose se na kapacitete prirodnih sistema. struja. skijali ta. prodavnice. Iz tog razloga. muzeji i sl. prevoz. zdravstvene usluge.Kori cenje i zagu enje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja. koji se izra avaju i kao ekolo ki kapacitet. . kao i infrastrukturu. vec kao okvir i orijentacija kod preduzimanja upravljackih aktivnosti. kapaciteta i usluga. njihove trenutne vrednosti ne mogu se koristiti kao osnova za odredivanje noseceg kapaciteta. voda ili zemlji te) bez znacajnijih degradacija i poremecaja u funkcionisanju ekosistema. . Njima se ne mo e lako upravljati pomocu ljudskih aktivnosti i ova ogranicenja treba po tovati kao takva. kao to su vodovod. parkovi.. biodiverziteta ili gubitka vrsta. .tretman i odlaganje.

Granice dru tvenog kapaciteta je mo da najte e odrediti. Nivo kapaciteta ovih komponenti mo e se izraziti na sledece nacine: . kao i kvalitet iskustva posetilaca tog podrucja.lokalnog stanovni tva. kao to su raspolo iva radna snaga ili obuceno osoblje. Socijalni noseci kapacitet koristi se kao genericki (op ti) izraz koji ukljucuje oba nivoa tolerancije . Dru tveni i demografski problemi. Neke od njih se mogu iskazati u kvantitativnom smislu. ukljucujuci takode socio-kulturna pitanja. Na neke sociosociodemografske karakteristike mogu da uticu politicke i ekonomske prilike. kao to je osecaj socioidentiteta lokalne zajednice ili turisticko iskustvo itd.SocioSocio-demografska komponenta    SocioSocio-demografska celina odnosi se na one socijalne aspekte koji su znacajni za lokalne zajednice jer su u vezi sa prisustvom i razvojem turizma. kao to su migracione politike npr. jer u velikoj meri zavise od vrednosnih sudova. U praksi se za njegovo utvrdivanje cesto koriste anketna istra ivanja. ali vecina ne mogu i zahtevaju odgovarajuca sociovec odgovarajuc sociopsiholo ka istra ivanja.

Broj turista i tipova turisticko-rekreativnih turistickoaktivnosti koji mo e biti apsorbovan bez uticaja na osecaj identiteta. obicaja i tradicije. . zanata.Nivo i vrsta turizma koji ne menja u znacajnoj meri lokalnu kulturu. ivotnog stila. . na direktne ili indirektne nacine. svetkovina.      . u smislu umetnosti. sistema verovanja. dru tvenog obrasca i aktivnosti zajednice domacina.

socio-kulturni modeli populacija koje stupaju u kontakt. To biva jasnije ako se podsetimo da su osnovni elementi kulture: jezik. brzina i intenzitet turistickog razvoja. U okviru ove komponente. Turizam je jedan od glavnih uzroka. vrednosti. simboli. SocioSocio-kulturne posledice turizma zavise od brojnih faktora: brojcani odnos turista i domacina.Nivo turizma (broj posetilaca. . norme. bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca.     . stepen kosmopolitizacije lokalne populacije i dr. a i poligona susretanja razlicitih naroda i kultura iz kojih mogu proisteci razliciti sociosociokulturni konfikti.Nivo tirizma koji nece biti tetan ili ugro avati lokalnu populaciju i njeno pravo na kori cenje usluga i pogodnosti. mnogi autori izdvajaju socio-kulturnu sociopodkomponentu. rituali. . kulturne vrednosti. religija. kulturna distanca. sociopropustljivost kultura. stepen razvoja turizma u odredenoj sredini. obicaji. nacin kontakta i njegovo trajanje. kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom podrucju.

Nivo kapaciteta za ove komponente mo e se izraziti kao: .Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse.Politi ko-ekonomska komponenta ko       PolitickoPoliticko-ekonomski set odnosi se na uticaj turizma na lokalne privredne strukture. . .Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma. Razmatranje politicko-ekonomskih parametara mo e politickokoristiti da se izraze razlike u vrednostima i stavovima izmedu clanova lokalne zajednice i turista. aktivnosti itd.ukljucujuci i konkurenciju ostalim sektorima. .Nivo specijalizacije u oblasti turizma. .Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou. Tako e su obuhvacena i institucionalna pitanja u meri u kojoj su lokalni kapaciteti ukljuceni u upravljanje prisutnim turizmom.

mogu biti zadovoljni. mada turisti. u slucaju prekomernog broja etaca na planinama dolazi do degradacije ivotne sredine. ukoliko ekolo ki kapacitet nekog lokaliteta iznosi 50 posetilaca/ha dnevno. uva avajuci sva cetiri nivoa kapaciteta. Tako na pr. a ekonomski 90 posetilaca. jer je to najni i pojedinacno utvrdeni kapacitet. . psiholo ki 80.  I pored toga to vlada mi ljenje da konacan noseci kapacitet destinacije predstavlja rezultntu navedena tri. narocito granicne vrednosti koje se utvrde za neki od pomenuta cetiri osnovna nivoa. socijalni 100. odnosno cetiri nivoa (ako psiholo ki kapacitet posmatramo posebno).. stvarni noseci kapacitet mora uva avati svaki pojedinacno utvrdeni kapacitet. uprkos tome. ukupni noseci kapacitet ce iznositi 50 posetilaca po ha/dan. Dakle.

Konsenzus kljucnih stejkholdera oko definisanja TNK je presudan. Predvidene mere treba da podr i lokalno stanovni tvo i korisnici. Unutar tog konteksta. Efikasnost implementacije zavisi od politicke volje da se nametnu pravila za razvoj turizma.Primjena nose eg turisti kog kapaciteta   Noseci kapacitet je mocan koncept za nosioce politike razvoja. mada se on susrece sa dosta kontroverzi izazvanih te kocama u njegovom izracunavanju. . Efikasan pravni okvir mo e pomoci da se ubla e negativni uticaji turizma. Studije noseceg kapaciteta nosec trebaju da budu ukljucene u plan odr ivog razvoja. neophodan je razvoj odgovarajucih institucionalnih mehanizama. kao kontrola pristupa u cilju za tite destinacije. Neophodan je dogovor o ciljevima razvoja turizma.

od privatnog sektora se ocekuje da ave. .Promenjena uloga dr ave. .Razvijeno je nekoliko sofisticiranih sistema u cilju pracenja noseceg kapaciteta. oni cesto ne uspevaju da budu korisni i mogu da obeshrabre menad ere i kreatore politike. U tr i noj ekonomiji. Integrativni previd pristup u planiranju i upravljanju mo e da pru i dobru osnovu za uspeh. dok je samo nekoliko pokrec nivou.Akcija se uglavnom pokrece na lokalnom i nacionalnom nivou. Medutim. . preduzima inicijative ili odgovornosti za za titu prirode ili unapredenje lokalnog identiteta.           Ogranicenja i moguce zamke u sprovodenju TNK .Sinergija se cesto previda. kao posledica fragmentacije odgovornosti. najkrupnijih ekolo kih problema medunarodnog karaktera. . Neophodno je promovisanje vi e pilot projekata ukljucujuci irenje iskustva za upotrebu turistickog noseceg kapaciteta ili njegovih komponenti u upravljanju turizmom.

Zona C . ogranicen pristup automobilom. gde pritisak nije usmeren na zemlji te.                Menad ment sredstva za sprovodenje turistickog noseceg kapaciteta Regulativna sredstva -Zoniranje je veoma korisno sredstvo. kompatibilne aktivnosti.Koncentracija ili disperzija razvojnih pritisaka i turistickih tokova. u malim grupama. Kod gradova.umeren razvoj i tampon: dozvoljen turizam i objekti za posetioce. Ogranic pristupa. . . pristup automobilom i parking. .Eko-oznake.Kori cenje zemlji ta/prostorno planiranje je proces koji ukljucuje sprovodenje procene noseceg kapaciteta. . . . posete sa pratnjom. Uglavnom se primenjuje u za ticenim oblastima.visoko osetljiva.Zona A .Zona D . Ogranic odred aktivnosti. to se tice kulturno-istorijskih mesta. Koricenje eko-oznaka u turistickim preduzecima i organizacijama treba da ima pozitivan uticaj. glavna pa nja treba da bude usmerena na promenu funkcija/namene. dozvoljene neke tradicionalne i turisticke aktivnosti. dozvoljen ulazak samo ovla cenim naucnim timovima. lako za primenu. Ekoekonarocito na potro nju resursa i proizvodnju i upravljanje otpadom.Zona B .Ogranicenje za odredene aktivnosti. upravljanje tokovima mo e se pokazati kulturnokao pogodniji put kojim treba ici.najvrednija i najosetljivija.znacajan prirodni interes. . . -Ogranicenja slobodnog pristupa. Tipicna podela po zonama je sledeca: .

Medutim. kao to su zahvati na revitalizaciji uni tene prirode i sl.Sistemi podsticaja treba da se primenjuju i u javnom i u privatnom sektoru u cilju irenja turisticke tra nje ..     4. . .Porezi se mogu koristiti kao nacin ugradivanja u cenu razlicitih eksternalija. postoje situacije kada cene za parkiranje i ulazak u znacajnije atrakcije mogu biti odredene u cilju odvracanja od prekomernih poseta. .Costs-benefits analize (analize tro kovi-koristi) treba da budu Costskovisprovodene u razlicitim fazama ivotnog ciklusa turisticke destinacije. Ekonomska sredstva -Cene nisu uvek najprikladnije sredstvo za ogranicavanje/kontrolu razvoja/rasta turizma.3.

na primer. predstavlja esencijalnu delatnost. konstantno se pru aju preko web-site-a. . -Upravljanje informacijama. U Veneciji. informacije u vezi sa opterecenjem.menad era u upotrebi razlicitih tehnika i instrumenata. Sofisticirani marketing omogucuje pracenje odredenih segmenata tr i ta i preduzimanje promotivnih akcija za periode u kojima je nezauzet (dostupan) noseci kapacitet.Kontrola tr i ta.. Turoperatori mogu da igraju va nu ulogu u potpomaganju odr ivosti turizma . web-site. . saobracajem i td.      Organizaciona sredstva -Sistemi rezervisanja i bukiranja.Obuka lokalne zajednice da daje aktivan doprinos implementaciji turistickog noseceg kapaciteta. picevima.Obuka lokalnih planera .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful