P. 1
57607360-Tehnologija-Skripta-maj-2006 (1)

57607360-Tehnologija-Skripta-maj-2006 (1)

|Views: 136|Likes:
Published by Aneta Markic

More info:

Published by: Aneta Markic on Jan 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2014

pdf

text

original

Skripta iz Tehnologije Maj 2006.

OKVIRNA TEORIJSKA PITANJA ZA PREDMET MENAD MENT TEHNOLOGIJE I RAZVOJA Pitanja su data na osnovu dve knjige: 1. M. Levi-Jak i : Menad ment tehnologije i razvoja, igoja, Beograd, 2006. (pitanje 1-83) 2. M. Levi-Jak i , S. Marinkovi , J. Obradovi : Menad ment inovacija i tehnolo kog razvoja, FON, Beograd, 2005. (pitanje 83-110) 1. Razvoj tehnologije kroz istorijska razdoblja 2. Priroda, ovek, dru tvo i tehnologija 3. Tehnologija- definicija i karakteristike 4. Tipovi tehnologije 5. Specifi nosti informacionih tehnologija 6. Komponente tehnologije 7. Fragmentacija tehnologije 8. Tehnologija i produktivnost 9. Ciljevi i dualnost menad menta tehnologije 10. Strate ko i operativno upravljanje tehnologijom 11. Tehnologija ± eksterna sila i interni faktor organizacije 12. Resursni i marketin ki pristup menad menta 13. Analiza makro i mikro okru enja organizacije 14. Misija, ciljevi, strategija 15. Interni faktori organizacije 16. Model kompetentnosti organizacije zasnovan na tehnologiji 17. Analiza lanca vrednosti organizacije i grane 18. Rein enjering i organizacione promene 19. Integrativni modeli preduze a 20. Uporedni pregled modela: ameri ki, japanski i evropski menad ment 21. Dinamika tehnologije i menad ment paradigme 22. Tehnologija i organizacija ± teorijski pristupi 23. Tehnologija i organizaciona struktura 24. Model inovativne organizacije i odgovaraju e kompetentnosti 25. Faze ivotnog ciklusa organizacije 26. Konsolidacija razvojem organizacione kulture 27. Porterov model i pristupi konkurentskoj strategiji organizacije 28. Strategija rasta i razvoja organizacije 29. Stretegija stabilnosti organizacije 30. Strategija opadanja organizacije 31. Tehnolo ki faktori strategije: strate ka poslovna i tehnolo ka podru ja 32. Modeli technology-push, market- pull i strategy-pull 33. Osnovni tipovi tehnolo ke strategije 34. Tehnolo ke strategije lidera i sledbenika 35. Interni i eskterni izvori novih tehnologija 36. Nova tehnologija ili usavr avanje postoje e: tehnologija i profitailnost 37. Stabilna, fleksibilna i turbulentna tehnologija 38. Nastaju e, klju ne i bazne tehnologije 39. Priroda tehnolo kih inovacija: odnos nauka-tehnologija-praksa 40. Vreme tehnolo ke inovacije i strategije lidera i sledbenika 41. Efikasnost inovacijske aktivnosti 42. Indikatori inovacione aktivnosti 43. Projektovanje tehnologije proizvoda i procesa 44. Sekvencijalni i simultani model tehnolo ke inovacije 45. Razvoj i dizajn proizvoda 46. Razvoj usluga 47. ivotni ciklusi tehnologije proizvoda i procesa 48. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduze u 49. Tehnolo ka i tr i na matrica 50. Tehnolo ko predvi anje 51. Novi pristup oceni investicija u novu tehnologiju 52. Karakteristike sistemskog pristupa i tehnolo ki sistem 53. Hijerarhijski sistemi i odnos tehnolo kog sistema i okru enja

2

54. Tehnolo ki sistemi, procesi i operacije 55. Osnovne podele tehnolo kih procesa 56. Struktura tehnolo kih procesa 57. Tehnolo ki procesi pripreme sirovina, hemijske, fizi ke i zavr ne prerade 58. Veze izme u tehnolo kih sistema 59. Op ta analiza tehnolo kog sistema: tehnolo ka matrica 60. Analiza strukture tehnolo kog sistema 61. Ekonomska analiza tehnolo kog sistema 62. Tehnolo ka analiza tehnolo kog sistema 63. Pojam i na ini upravljanja tehnolo kim sistemom, procesom i operacijama 64. Upravljanje automatizovanim tehnolo kim procesom-topla valjaonica 65. Internet, elektronsko poslovanje i ERP 66. Fleksibilnost proizvodnje, JIT i KANBAN 67. Fleksibilni proizvodni sistemi - FPS 68. Grupna tehnologija i fleksibilni proizvodni sistemi 69. Ocena fleksibilnosti tehnologije 70. Ljudski resursi u tehnolo kim sistemima 71. Materijali u tehnolo kim sistemima 72. Energija i voda u tehnolo kim sistemima 73. Transport u tehnolo kim sistemima 74. Podela opreme u tehnolo kim sistemima 75. Tehnolo ka dokumentacija 76. Izlaz tehnolo kog sistema: proizvodi i usluge 77. Primer tehnologije sa opisom odabranog tehnolo kog sistema 78. Dileme tehnonacionalizma i tehnoglobalizma 79. Globalne strategije preduze a 80. Prednosti i nedostaci globalne strategije 81. Strate ke tehnolo ke mre e i kooperativni profil firme 82. Strate ke alijanse: pojam, u esnici i forme 83. Modeli IR u organizaciji 84. Nauka, tehnologija i razvoj 85. Tehnolo ki, ekonomski i dru tveni razvoj 86. Osnovni pravci tehnolo kih promena 87. Tehnolo ka piramida 88. Pokazatelji tehnolo kog razvoja zemlje, grane, regiona 89. Model invencija-inovacija-difuzija i upravljanje ka njenjem 90. Tre a generacija IR u preduze u 91. Kriva u enja 92. Specifi na obele ja tehnolo kih inovacija u transferu tehnologije 93. Vrste transfera tehnologije 94. Na ini horizontalnog transfera tehnologije 95. Tehnolo ki napredak i pokazatelji 96. Stopa tehnolo kog progresa 97. Opredme eni i neopredme eni tehnolo ki progres 98. Neutralni i neneutralni tehnolo ki progres 99. Matrica ciljeva za ocenu performansi nove tehnologije 100. Aksiomi nau nog predvi anja 101. Vrste i oblasti predvi anja 102. Podela metoda tehnolo kog predvi anja 103. Izbor metoda predvi anja - kriterijumi 104. Delfi metoda predvi anja ± procedura 105. PATTERN metoda ± procedura 106. Morfolo ka istra ivanja, Brainstorming i Scenario metod 107. Metode i tehnike kreativnog mi ljenja 108. Metode evaluacije, rangiranja i selekcije tehnologije 109. AHP metod 110. NEWTECH expert choice

3

Filozofija je bila jasna ³standardni proizvod sa najmanjom cenom pobedjuje´. Periodizacija se moze vrsiti po vise kriterijuma. Doba automatizacije ± od 1950te zasnovano na razvoju informaticke i tehnologije mikrocipa Razvoj kroz promene u oblasti organizacije i upravljanja: 1. nova disciplina i novi podsticaji privrednoj aktivnosti. 3. Razvoj tehnologije kroz istorijska razdoblja Periodizacija istorijskog razvoja je utemeljen na teholoskih dostignucima i mogucnostima odredjenog vremenskog perioda. a narocito tehnoloskim inovacijama. vrednovanje rada i slicne. Pojedine etape razvoja ljudskog drustva mogu se razvrstati prema razlicitim obelezjima koriscenih alata. Doba masovne proizvodnje ± pocetak savremene istorije poslovnog zivota u SAD sa pocetkom 1820te godine. Doba energetskog inzenjerstva ± do kraja 18og veka kada se ljudska energija menja radom masina 2. Doba fleksibilne proizvodnje ± najveci znacaj u upravljanju se pridaje tehnologijama i ostvarivanju fleksibilnosti u proizvodnim sistemima. 2. konkurenata. Uspostavlja se i unapredjuje kontrola i koordinacija proizvodnih procesa. 2. drustvo i tehnologija Postoji evolucija u shvatanju pojma tehnologije koja je ranije iskljucivo posmatrana kroz procese u materijalnoj proizvodnji. Pojam tehnologije danas ima daleko siri smisao zahvaljujuci: 4 . Doba masovne proizvodnje ± doba u kome se zahvaljujuci Tejloru i njegovim sledbenicima uspostavlja nova profesija ± industrijsko inzenjerstvo. Inovacije proizvoda preuzimaju primat nad inovacijama procesa. Doba masovnog marketinga ± pocetak 1930te pomera se teziste sa proizvodne na trzisnu orijentaciju. Doba mehanizacije ± od kraja 19og veka kada je koriscenje elektricne energije uslovilo mahanizaciju operacija 3. Razvoj naucnih metoda upravljanja namenjenih alokaciji sredstava. Doba pred-tejlorizma ± uvode se nove radne navike. Izdvaja se jos jedna podela: 1. U ovom periodu paznja je okrenuta ka razvijanju masovne proizvodnje koja progresivno smanjuje jedinicni trosak. tehnike i tehnologije. a buducnost pripada bio-tehnologijama i bio-inzenjeringu. proizvoda« Informaticko doba sa sobom donosi integraciju svih delova i funkcija u preduzecu zarad sticanja sto bolje prednosti preduzeca. 2.1. materijala. Tehnoloske inovacije idu uporedo sa drustvenim promenama sto uslovljava nastanak ± poslovne firme. covek. za merenje. Dolazi do diferenciranja proizvoda. U istoriji tehnoloskog razvoja covecanstva izrazit i intezivan razvoj tehnologije se belezi u periodu od 1820 do 1900 godine. Turbulentno okruzenje znacilo je da firma izlazi iz sfere poznatog marketinga i proizvodnje i da se okrece svetu novih tehnologija. Menadzeri dobijaju vecu ulogu u vezi sa tehnologijama. Postindustrijsko doba ± period od 1950ih koji odlikuju novi i neocekivani izazovi. a to je doba ³industrijskog razvoja´ koje karakterisu znacajna otkrica poput parne masine. a marketing orijentacija sa sobom donosi svest o konkuretskoj borbi i borbi za nadmoc na trzistu. a evo nekoliko najcescih: Tri kljucna razdoblja u okviru industrijske revolucije: 1. 3. Priroda. Dosadasnji period razvoja mozemo nazvati industrijska revolucija koja u danasnje vreme prelazi u informaticku revoluciju.

i 2. koriste i izradjuju korisne stvari. koji dalje uslovljavaju rast dohotka.1. Podrazumeva prirodu i karakteristike onoga sto se proizvodi ± dizajn i osnovna svojstva proizvoda ± kao i nacine. Odnos tehnologije i prirode sagledava se kroz razvoj tehnologije kroz istoriju. Covek inicira sve u vezi tehnologija pa je samim tim njegova uloga apsolutno primarna.definicija i karakteristike Tehnologija obuhvata vestinu. Tehnologija shvacena na ovaj nacin podrazumeva metode koje se koriste za vantrzisne i trzisne aktivnosti. 3. prirode. Znacaj mesto i uloga coveka je primarna. To znaci da tehnologija obuhvata nauku i vestinu i umece koje covek primenjuje da bi u prirodi i drustvu zadovoljio svoje potrebe. kretanjem iskazivanjem. 5 . zastitom od delovanja prirodnih nepogoda. Imaju se u vidu materijalne i nematerijalne potrebe: 1. u materijalnoj proizvodnji i van materijalne proizvodnje. 2. zastiti okoline. Covek u svom aktivnom odnosu prema prirodi i drustvu razvija tehnologije podredjene njegovim potrebama. 3. pronalazenju novih. Tehnologija . metode i operacije koje karakterisu proces njihovog nastanka. drustva i coveka su prikazana na graficima ispod. znanje i sposobnost da se prave. Visi dohodak omogucava rast zivotnog standarda (i uz stalnu sklonost stednji stanovnistva) dovodi do vece stednje po stanovniku. Covek delujuci na prirodu i drustvo razvija tehnologiju primerenu potrebama i ciljevima drustva. Visi dohodak obezbedjuje tehnoloske inovacije u obliku novih i poboljsanih proizvoda. Tehnologija predstavlja organizaciju znanja za postizanje prakticnih ciljeva. Povecanje dohotka po stanovniku dovodi do rasta tehnoloskih dostignuca i usavrsavanja procesa sto vodi vecoj produktivnosti rada i dalje uslovljava rast dohotka. Poreklo reci tehnologija je u grckoj reci ³tehne´ oznacava vestinu. zamena vestackim resursima. efektima i uticajima tehnologije na sve oblasti covekovog zivota i delovanja. Time se odredjuje mesto i uloga coveka i tehnologije. potrebe za zdravljem. Prva znacajna funkcija ovog odnosa jeste teznja coveka da prilagodi prirodu svojim potrebama sto sa druge strane kao povratno dejstvo ima odgovarajuce efekte i uticaje na prirodnu sredinu. njenom prisustvu i delovanju u svim oblicima covekove delatnosti. Obuhvata upravljacke i prodajne tehnike kao i tehnike neposredno vezane za proizvodnju. obnavljanju prirode i spercavanju icsrpljivanja istih novim tehnologijama. a razlika je u tome ko nosi centralnu ulogu u tom zatvorenom lancu: dru Kada posmatramo tehnologiju i drustvo onda posmatramo odnos tehnoloskog napretka i drustvenog napretka i to kroz tri zatvorena ciklusa: 1. reciklazi. a zapocinje covekovom borbom za opstanak u prirodnoj sredini. Danas se sve vise poklanja paznja pazljivom crpljenju prirodnih resursa. umece ili znanje da se nesto uradi ili obavi odredjeni posao i ³logos¶ koji znaci nauka. Materijalne potrebe se definisu kao fizioloske. Dva prikaza povezanosti tehnologije.

a u posebnim slucajevimarec je o konkretnim oblicima primene i izrazima primenjene tehnologije u praksi odredjenog tehnoloskog sistema. Ekonomska analiza IT istice tri kljucne karakteristike informacija: 1. a ne zadrzavaju se samo na njihovom cuvanju i prenosu. medjusobno uslovljenje i podjednako znacajne komponente: 1. Komponente tehnologije Autor Zeleni istice da svaka tehnologija sadrzi 3 nezavisne. Tipovi tehnologije Razlika u tumacenju tehnologije postoji s obzirom na stepen opstosti i apstrakcije. hardware ± fizicku strukturu i logicki raspored opreme ili masine 2. Zavisnost od celine i konteksta 6. Hardware i software su medjusobno zamenjivi i komplemantarni aspekti. Heterogenost 3. bilo u procesu ucenja kroz primenu. Analiza ekonomskih karakteristika i informacionih tehnologija 1. software ± obuhvata sva znanja kako da se hardware iskoristi 3. nuzno prisutni u bilo kojoj informaionoj tehnologiji. software (apstraktne masine) 3. Nematerijalne potrebe obuhvataju potrebe za kreativnoscu. 2. prakticna znanja 4 opste zajednicke karakteristike tehnologija su: 6 . brainware ± obuhvata znanja i ekspertizu neophodni da bi se zadaci mogli obaviti Drugi model sadrzi 5 osnovnih komponenti koje se smatraju kljucnim u svakoj tehnologiji: 1. Hibridne tehnologije ± SPT (savremene proizvodne tehnologije) koje obradjuju fizicke resurse i pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema. razlikuju se: 1. robote. 5. Analiza tehnickih karakterisktika 2. obuhvatajuci FPS (fleksibilne proizvodne sisteme). autonomijom. obrazovanjem. Nedeljivost u primeni 2.2. hardware 2. TPT (treadicionalne proizvodne tehnologije) ± koje obradjuju fizicke resursei obuhavtaju fizicku opremu u proizvodnji 3. Specificnosti informacionih tehnologija Implikacije informacionih tehnologija u privredi i drustvu. nalazenjem zivotnog smisla i druge« 4. mogu se posmatrati u dva pravca: 1. tako da ovaj pojam tumacimo kao: 1. IT (infoemacione tehnologije) ± ciji su osnovni resursi informacije koje obradjuju 2. samoispunjenjem. teorijska znanja 5. zajednistvom. Sistemi u okviru IT otvoreni su prema okruzenju i komuniciraju sa njim bilo neposredno razmenom informacija. Informaciona tehnologija je tehnologija zasnovana na masinama koje aktivno obradjuju informacije. makro fenomen 2. Po tipu resursa koji koriste. mikro fenomen U najopstijem slucaju radi se o tehnoloiji kao projektovanom resenju. identitetom. tehnoloska znanja sadrzana u dokumentaciji 4. automatske fabrike. participacijom.

tehnoloski ³know-how´ 2. gde u savremeno doba se trazi komplementarnost izmedju razlicitih vrsta investicija. Isto tako mora se uzeti u obzir sagledavanja prirode investicija i usporenog rasta produktivnosti. covekov rad 5. odvojeno posmatraju u organizaciono-funkcionalnom pogledu. Svaki oblik fragmentacije moze se smatrati nepovoljnim. pracene znatnim ulaganjima u resurse materijalne i nematerijalne prirode. gradjevinski objekti 6. 2. alati. Nedostajuce komponente koje nije u stanju da razvije primalac tehnologije. efektivnosti. Produktivnost i kvalitet smatraju se kljucnim faktorima uspesnosti preduzeca. energetske i materijalne stedljivosti. fragmentacija tehnologije nastupa i kada se unutar te oblasti znacajna pitanja posmatraju odvojeno i nezavisno. 4. medjutim to ne bi smeo da bude izolovani faktor. pojam fragmentacije se koristi kada se posmatra funkcija upravljanja tehnologijom odvojeno od svih ostalih funkcija u preduzecu 3. fragmentacija se javlja u transferu tehnologije i predstavljastetnu pojavu kada se trensfer obavlja uz nedovoljno prisustvo svih nuznih delova. moze presudno da utice na neupotrebljivost onih delova tehnologije koji su predmet transfera 2. organizacija 8. proizvodi (usluge) 7. cak izuzetno stetnim za uspeh u poslovanju preduzeca. komponenti tehnoloskog paketa nophodnih da bi tehnologija zazivela u novoj sredini. U praksi preduzeca ove vrste fragmentacije. energija 7. tehnologije su u sustini medjusobno veoma usko povezane isprepletene su tesko ih je razdvojiti sustinska analiza Tehnologija se uopsteno definise kao inteligentni miks tehnoloskih komponenti postavljen u skladu sa principima naucne zasnovanosti. Nova tehnologija predstavlja jedno od nacina. a drugi se odnosi na rezultate i primenu dostignuca nauke i tehnologije. uslovljavaju kasnjenje u pripremi tehnoloskih inovacija. Sve te posebne posebne mere pripreme. prepoznaju se u slucajevima kada se tri kljucna podrucja tehnologije ± tehnologija procesa. Fragmentacija tehnologije Pojava fragmentacije tehnologije moze se posmatrati u raznim domenima pojave i funkcionisanja tehnologije. jedan je odredjen skokovitim razvojem nauke i tahnologije. sto se i naziva paradoksom produktivnosti. Tehnoloske promene iziskuju nephodne investicije kao prateci element. a ostvaruje se vertikalnim i horizontalnim transferom tehnologije. produktivnosti. upravljanje 9. sredstava kojim se postize rast produktivnosti i kvaliteta. Osnovne komponente tehnlogije mogu se svesti na tehnoloski paket ± predmet tehnoloskog trensfera. Pojavu u fragmentaciji tehnologije posmatramo u tri slucaja: 1. Savremeni razvoj karakterisu dva trenda. zastite covekove okoline. tehnologija proizvoda i informaciona tehnologija. dokumentacija 3. 8. 3. 10 komponenti tehnologije su: 1. 7 .1. ali ipak ostaje cinjenica da je doslo do usporavanja rasta i razvoja u razvijenim zemljama. oprema ± masine. obuku kadrova. Prelazak na novu tehnologiju uvek iziskuje dodatni porast troskova sto moze da uslovi cak i pad produktivnosti pre nego sto se zabelezi njen ocekivani porast. sto usporava ocekivani rast produktivnosti. racionalnosti. Opadanje pokazatelja produktivnosti moze se delimicno pripisati problemu merenja i pracenja odgovarajucih pokazatelja razvoja. Tehnologija i produktivnost Tehnoloske promene pocivaju na intenzivnoj inovativnoj aktivnosti. mere i sredstva 10. odgovarajuce strukturne promene u privredi itd. materijal 4.

Ciljevi i dualnost menadzmenta tehnologije Upravljanje tehnologijom u preduzecu dugorocno se donosi na planiranje. vodjenje.U praksi produktivnost treba saledavati uvazavajuci dvoznacnost tog koncepta kroz aspekte: Investicije i produktivnost ± paradoks. usmeravanje. kupca proizvoda na trzistu (veca fleksibilnost i veci broj razlicitih proizvoda) 9. kasnjenje u prihavtanju uTI Investicije Produktivnost Vreme Investicije i produktivnost ± neefikasnost investicija Investicije Produktivnost Vreme 1. koordinaciju i kontrolu svih aktivnosti u vezi sa tehnologijom u preduzecu sa krajnjim ciljem da se neprekidno ostvaruje poslovni uspeh koji se iskazuje razlicitim opstim indikatorima uspesnosti. 2. organizovanje. Osnovni ciljevi upravljanja tehnologijom u preduzecu obuhvataju: 8 . efikasnosti (vrednost outputa i inputa) ± produktivnost u ravni efikasnosti predstavlja odnos upotrebljenih resursa i ostvarene proizvodnje (nizi jedinicni troskovi i veci profit) efektivnosti (vrednost outputa za kupce) ± produktivnost u ravni efektivnosti predstavlja se kao ukupna proizvodnost s aspekta krajnjeg korisnika.

u svakom trenutku. Ovaj konflikt medju ciljevima samo je pojavna. Ukoliko se upravlja tehnologijom uvazavajuci krajnji cilj. Samo se tako moze odrediti prava mera ili ravnoteza izmedju podsticanja faktora koji unapredjuju efikasnost onih koji unapredjuju nuznu inovativnost. 1. Ova dualnost ciljeva upravljanja tehnologijom u preduzecu tumai se kao konfliktnost. podrazumeva se i zadovoljavajuci nivo efikasnosti te tehnologije. Nova tehnologija seu organizaciji strateski koristi: 1. dilema tehnologije ili suprotstavljenost efikasnosti i inovativnosti u preduzecu. takdje moze da ugrozi polozaj preduzeca na trzistu.1. Stratesko i operativno upravljanje tehnologijom Razmatrajuci probleme upravljanja tahnologijom pravi se razlika izmedju strateskog i operativnog upravljanja. Neka tehnologija moze se uciniti vrlo efikasnom. Paradoks upravljanja tehnologijom se moze sagledati kroz odredjeni stepen knfliktnosti medju ciljevima operativnog i strateskog upravljanja. 2. prevazidjena. Operativno upravljanje u praksi znaci pracenje stanja sistema i uocavanje svihmogucih poremecaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovog dopustnog ponasanja Stratesko upravljanje vodi racuna o dugorocnim promenama i kriticnim pravcima promena koje preduzeca treba da usvoje kako bi prezivela i napredovala na u dinamickom okruzenju izrazene konkurencije na razvijenim trzistima. nedovoljno izrazena traznja za proizvodima te tehnologije na trzistu u cinjenici da je postojeca tehnologija zastarela. organizaciono u upravljacki deluje na tehnoloske sisteme. ucini sto racionalnijom i produktivnijom. tako da se znacajan problem u menadzment praksi istice balansiranje. Operativno upravljanje tehnologijom 10. Ostvarenje efikasnosti tehnologije ogleda se u nastojanju da se tehnologija u primeni u preduzecu. da se na trzistu javljaju novi proizvodi konkutenata koji cine postojecu tehnologiju nedelotvornom. Isto tako predimenzioniranost uloge i potrebe za tehnoloskim invacijama. Cilj ostvarenja efektivnosti znaci da se tehnologijom u preduzecu upravlja tako da ona uvek bude delotvorna u smislu onoga sto kupci traze. dakle treba eliminisati visoki intenzitet tehnoloskih inovacija. 3. ostvarenje efektivnosti. 9 . niskih troskova. procese i operacije u cilju podizanja nivoa njihove efikasnosti. a da pritom takva tehnologija nije efektivna. proizvodi mogu biti visokokvalitetni. 2. 4. kod kreiranja novog proizvoda/usluge ili prvog prodora na novo trziste radi vece diverzifikovanosti proizvoda/usluga radi lakse i preciznije komunikacije sa dobavljacima i kupcima radi skracenja vremena pripreme i ciklusa nabavka-prodaja Upravljanje tehnologijom Stratesko upravljanje tehnologijom Dilema vece efektivnosti ili inovativnosti razresava se samo merenjem svih mera i resenja u upravljanju tehnologijom sa krajnjim ciljem ostvarivanja poslovnog uspeha. efektivnost tehnologije u preduzecu. a ovaj paradoks ili dilema resavaju se stalinim uravnotezenjem ili balansiranjem medju njima. Uzroci neefektivnosti: 1. 2. Ovaj cilj je sadrzan u zahtevu da se neprekidno. ostvarenje efikasnosti tehnologije koja se u preduzecu nalazi ostverenje efikasnosti tehnologije koja treba da obezbedi proizvode za kojima postoji realna traznja na trzistu. 2. uravnotezenje izmedju zadataka vezanih za ova dva kriticna domena.

uticaja okruzenja i po re svega trzista 2. sposobnost i kompetetnost kojima raspolaze Sve aktivnosti menadzmenta zapocinju analizom internih faktora organizacije i okruzenja. Ovako povezan nacin pristupa podrazumeva stalnu interakciju eksternih i internih faktora i uvazava: 1. Svi uticaji makro okruzenja organizacije cesto oznacavamo akronimom PEST pa se i analiza ovih faktora naziva PEST analiza. vezano za delatnost kojom se organizacija bavi Tehnologija je jedan od uticajnih faktora sireg makro okruzenja organizacije. Oba pristupa su znacajna i treba ih povezati u jedinstvenu strategiju. 10 . dinamiku spoljnih uticaja prevodi u impulse za promene kljucnih internih snaga firme 2. kupaca kao i konkurenata. Prevod ovog akronima glasi: S (snage) i W (slabosti) ± odnose se na interne faktore organizacije i O (sanse) i T (pretnje) ± odnose se na strateske faktore okruzenja. Tehnologije direktno uslovljavaju karakter i sve kljucne dimenzije nove vrednosti koja nastaje u obliku proizvoda koje organizacija nudi na trzistu. fleksibilnost i cenu. kojima se utice na konkurentske faktore firme: kvalitet. Resursni i marketinski pristup menadzmenta Konkurentska strategija se uspostavlja polazeci u osnovi od dva osnovna pristupa: 1. Tehnologija ± eksterna sila i interni faktor organizacije Okruzenje organizacije se posmatra na dva nivoa: 1. prvi koji naglasava znacaj eksternih ³sila´ konkurentnosti. 3. u sustini medju njima konflikta nema. 2. Ostvarivanje tehnoloske strategije podrazumeva tri faze: 1. sigurnost-pouzdanost. Ovaj pristup se jos naziva i marketinski. drugi koji istice resurse i sposobnost ugradjene u kompetetnosti koje predstavljaju interne snage organizacije kojima ona jaca konkurentsku moc Prvi pristup se naziva ³eksterni´ ili ³spolja ka unutra´ i uglavnom polazi od dobrog razumevanja trzista. Sire. Drugi pristup je ³interni´ i polazi od konkurentnosti koja izvire iz unutrasnjih snaga i prednosti koje preduzece poseduje. u osnovi operacija kojima se kreira nova vrednost. razvijanje preduzeca i rast dobiti u promenljivom i dinamicnom okruzenju. koje najcesce obuhvata specificne uticaje u pripadnoj grani. Tehnologija je snazan faktor promena organizacije i u odnosu na organizaciju predstavlja eksternu silu. determinise se dinamika i razvnoji put svake organizacije u buducnosti.povrsinska kategorija. i 2. Uskladjivanjem odgovarajuceg sklada. 12. situaciju u samoj firmi i njenu objektivnu stvanost vezanu za resurse. mikro okruzenje. brzinu. objektivno okruzenje u kome firma deluje. ali i interni resurs. polazi od situacije u okruzenju. neposredno. strategija nabavke nove tehnologije smanjivanje rizika i neizvesnosti potpuno usvajanje nove tehnologije 11. Tehnologija je jedan od kljucnih resursa organizacije. tako da se jos nazvia i pristupom ³iznutra ka spolja´ ili resursni pristup. ako se ima u vidu krajnji cilj. uparivanjem eksternih uticaja i internih faktora organizacije. Jedna od takvih tehnika je SWOT analiza koja je veoma raspostranjena. makro okruzenje koje obuhvata uticajne faktore na drustvenom nivou. a to je prezivljavanje preduzeca.

agencije«) u cilju objedinjavanja napora u razvoju i komercijalizaciji novih tehnologija 14. rast. interesnih grupa i pojedinaca. ukupno izdvajanje odredjene grane za IR. krace vreme za ostvarenje rezultata sa odredjenom tehnologijom 3. ciljee. Socio-kulturni uticajni faktori ± su promene zivotnog stila. Osnovni pravci razvoja koji karakterisu savremeno doba i uslovljavaju promene u tehnoloskom okruzenju su: 1. strategije. Akteri mikro okruzenja izlozeni su uticaju sila makro okruzenja organizacije. Funkcionalna ± vezuje se za funkcionalnu oblast i uspostavlja se radi ispunjavanja ciljeva i strategija vodeci racuna o maksimiziranju produkivnosti resura. ugled« Strategija kao razvojni pravac organizacije predstavlja dugorocni razvojni plan kojim se efektivno upravlja prilikama i opasnostima okruzenja u skladu sa snagama i slabostima kao internim faktorima same organizacije. bogatstvo akcionara. globalizacija ± predstavlja teznju za ostvarenjem konkurentskih prednosti preko nacionalnih granica 2. kupaca. zastita patenta. regulativu i pravila ponasanja 2. Analiza makro i mikro okruzenja organizacije Sire makro okruzenje definise se kroz delovanje: 1. vremenska kompresija ± skracivanje vremena svih faza istrazivanja. Korporativna ± objasnjava sveukupni razvojni pravac kompanije i njen odnos prema rastu i menadzmentu razliciih poslova i linija proizvoda. Misija se moze iskazati veoma siroko. firme. vladinih agencija. novi proizvodi i drugi« Analiza mikro okruzenja Analiza neposrednog ± mikro okruzenja obuhvata uticaje koji se vezuju za delovanje snabdevaca. Javlja se kroz: skracivanje zivotnog veka tehnologija. propise. Razlikujemo tri tipa strategije: 1. Misijom se iskazuje sta organizacija obezbedjuje drustvu u vidu nove vrednosti koju kreira kao uslugu ili fizicki proizvod ili najcesce kao mesovitu ponudu roba i usluga. konkurenata. kao kljucnih aktera i ³stejkholdera| neposrednog okruzenja organizacije. 2. skracivanje vremena realizacije ideja. politiku i procedure kojima se strategija sprovodi. Ekonomski uticajni faktori ± razni ekonomski parametri. 11 . ciljevi. Tehnoloski uticajni faktori ± obuhvataju: izdvajanje drzave za IR. 3. Poslova ± donosi se na nivou poslovne jedinice ili nivou proizvoda i njome se nastoji unaprediti konkurentska pozicija proizvoda i usluga korporacije u specificnoj grani ili na odredjenom trzistu. Misija. trzisnih aktera.13. aktivizam kupaca. potrebno je kvantifikovati ih. obicaji. kao naprimer: ostvariti zadovoljstvo kupaca ili interese akcionara i zaposlenih« Ciljevi su krajnji rezultati planiranih aktivnosti kojima se definise sta i u kom roku treba da se ostvari i kada god je to moguce. razvoja i primene tehnologija. ocekivanja u karijeri. Neka podrucja na koje se mogu odnosti ciljevi organizacije bi bili: profitabilnost. Misija organizacije predstavlja cilj ili razloge postojanja organizacije. Politicko-pravni uticajni faktori ± vezuju se za zakone. strategija Razvojni pravci organizacije opredeljeni su kroz misiju. tehnoloska integracija ± odnosi se na: povezivanje razlicitih tehnologija u naporu ostvarivanja sto inovativnijeg proizvoda i povezivanje raznih subjekata (labarotorije. indikatori i uslovi koji imaju znacajni uticaj na organizaciju 3. norme i vrednosti i mnogi drugi« 4.

posebno u koordiniranju diverzifikovanih proizvodnih vestina i integrisanju brojnih tehnologija 4. obuhvatajuci operacije nanize i navise. To je moc koju organizacije sticu jacanjem svoje ukupne baze znanja koja su opredmecena u fizickim komponentama tehnologije i neopredmecena u sposobnostima i vestinama da se tehnologija efikasno i efektivno upotrebi. i koji se zatim nastavljaju skupom aktivnosti kojima se dodaje vrednost. sposobnosti. Kljucna kompetentnost u osnovi krajnjeg prozivoda doprinosi njegovim performansama koje korisnici dozivljavaju kao prednost. materijalni i nematerijalni. a zavrsavaju se kada se putem distributera finalna dobra nadju kod kranjeg korisnika. 17.15. 12 . Model kompetentnosti organizacije zasnovan na tehnologiji Novi pristupi konkurentnosti firme polaze od koncepta kljucnih kompetntnosti koji naglasavaju tehnologiju. Kompetentnosti su trajnija kategorija od preseka poslova i krajnjih proizvoda u odredjenom trenutku i imaju duzi zivotni vek od krajnjih poslova 3. Razlicita su obelezja kljucnih kompetentnosti koja se u osnovi svode na sledece: 1. tehnoloske i slicne« Resursi predstavljaju snagu ukoliko kompaniji donose konkurentsku prednost. imitabilnost ± kojom se postavlja pitanje koliko je tesko i skupo da drugi imitiraju konkretni resurs 4. finansijske. Kompetetnosti nastaju kolektivnim ucenjem u firmi. a dalje se razgranicavaju na fizicke. 5. znanje i umece. organizaciju . Kljucne kompetentnosti su kompetentnosti koje se prostiru preko vise posova i proizvoda firme i nalaze se u njihovoj osnovi 2. Resursi se posmatraju kao opipljivi i neopipljivi. vrednosti ± koja se postavlja u odnosu na kriterijum konkurentske prednosti koju donosi 2. u srzi. Naglasak na razvoju kljucnih kompentnosti podrazumeva napor da se indetifikuju bazicne moci firme kojima ce ona u duzem vremenskom periodu moci fleklsibilno da konkurise na promenjivim i cesto nepredvidljivim trzistima. Kljucna kompetentnost je ona koja se tesko imitira. retkost ± koja se odnosi na dostupnost resursa konkurentima 3. kompetetnosti ili se govori o ³kljucnim dimenzijama organizajije ³integrativnim modelima´ koji isticu one elemente koji predstavljaju specificni karakter organizacije i dobro oslikavaju situaciju. kao i sinergiju koja proistice iz takve orijentacije. stanje u njoj. kao pravac strateskog oslonca firme. delatnosti se mogu odvojiti u dva segmenta. Analiza lanca vrednosti organizacije i grane Lanac vrednosti je povezani skup aktivnosti kreiranja vrednosti koji zapocinje osnovnim sirovinama i materijalima koji se dobijaju od snabdevaca.koja se odnosi na pitanje organizacione spremnosti i sposobnosti da se resurs do kraja iskoristi u firmi 16. ljudske. u sustini konkurenstke borbe. Interni faktori organizacije Interni faktori organizacije cesto se posmatraju kao resursi. Lanac se predstavlja ovako: Sirovine ± Primarna obrada ± Prerada ± Proizvodnja krajnjeg proizvoda ± Distribucija ± Prodaja Analiza lanca vrednosti grane Lanci vrednosti u svakoj grani. Konkurencija na trzistima proizvoda samo je spoljni izraz konkurencije kompetentnostima koja lezi u pozadini. Kljucne kompetentnosti cine konkurensku snagu ciju dinamiku odredjuju tehnologije. koje je rezultat napora u raznim oblastima rada. Resursi se strateski ispituju s¶ obzirom na: 1.

Lanac vrednosti se koristi u analiticke svrhe prilikom odredjivanja mesta. 3. planiranje i finansijsku kontrolu. Sekundarne operacije ili operacije podrske posredno doprinose dodavanju vrednosti podrskom jednoj ili vise primarnih operacija i uglavnom se vezuju za nabavku. kvalitet. regionu? Unutrasnja povezanost ± da li se sticu prednosti povezivanjem na nov i razlicit nacin? 18. kao sto su troskovi. razvoj tehnologije. 5. vestine i strucnost ± a to je podrucje kljucnih kompetentnosti. posebno informacione. Pored toga u segmenut lanca vrednosti koji pripada organizaciji. 4. Savremeni uslovi nametnuli su potrebu sustinskog preispitivanja svih aspekta organizacije jer 13 . usluge i brzina. Primarne operacije se izdvajaju po tome sto one neposredno ucestvuju u stvaranju i isporuci do kupca-korisnika nove vrednosti. se samo ³finim doterivanjem´ i ³manjim popravkama´ ne moze zadovoljiti potreba za promenom u savremenim uslovima. Reinzenjerig predstavlja fundamentalno novo osmisljavanje i radikalnu izmenu poslovnih procesa da bi se ostvarila poboljsanja u kriticnim savremenim merenjima performanse. Reinzenjering se definise kao analiza i redizajniranje poslovnih i proizvodnih procesa kako bi se eleminisalo ono sto ne stvara novu vrednost. uloge i granica organizacije u povezanim aktivnostima kreiranja vrednosti. pristupa i principa sto se naziva i novom filozofijom preduzeca. Reinzenjering je radiklano novi proces organizacione promene koji kompanije koriste da bi unapredile svoju sposobnost ispunjavanja usluga potrosacima. 6. upravljanje ljudskim resursima. Inovacije tehnologije omogucuju promene u lancu vrednosti u cetiri kljucna domena: Nove tehnologije menjaju nacin na koji firme aktuelizuju primarne aktivnosti u lancu vrednosti Nove tehnologije. Angazovanje resursa ± koji resursi? Vertikalna integracija ± kako ce obaviti odredjenu aktivnost? Obim operacija ± na koliki obim se orijentisalo? Opseg operacija ± sa koliko aktivnosti se ovladava? Lokacija operacija ± u kojoj zemlji. Ovaj napor ka obezbedjuju radikalne promene naziva se i reinzenjering poslovanja preduzeca. 3. Reinzenjering i organizacione promene Organizacije su suocene sa stalnim naporom da unaprede konkurentsnot u uslovima veoma promenjivog poslovnog okruzenja koji nosi visok stepen neizvesnosti i rizika. tako da se namece potreba radikalnog menjanja osnovnih stavova. Analiza lanca vrednosti organizacije Svaka kompanija ima svoj interni lanac vrednosti koji predstavlja sled kljucnih operacija u kojima se stvara nova vrednost. Centar gravitacije za kompaniju bio bi deo lanca vrednosti koji je za nju najvazniji i u kome ima najveca znanja. Moguce je razlikovati tri genericka tipa lanca vrednosti: proizvodni. 2. Neke definicije reinzenjeringa su: 1. sagledava se u kojim delovima tog lanca se dodaje vrednost sto je osvnov za razdvajanje primarnih i sekundarnih operacija. 2.Analiza se moze izvrstiti na osnovu profitne margine koja se moze ostvariti u bilo kom trenutku bilo gde na lancu vrednosti. Reinzenjering dakle predstavlja potrebu da se pocne od pocetka i da se promene koje zadiru u sustinu organizacije i njenog funkcionisanja osmisle i sprovedu jer. omogucavaju napredak sekundarnih operacija Omogucavaju preispitivanje strukture lanca vrednosti Primenom modela lanca vrednosti donose se konkretne odluke: 1. profesionalnih usluga i mrezni.

Integrativni model preduzeca Savremeni modeli koji nastoje da celovito sagledavaju organizaciju nazivaju se integrativni modeli. model ³sedam S´. vestine i zajednicke vrednosti predstavljaju prioritet Japanskog menadzmenta. prezivelih poslovnih praksi koje su nekada bile uspesne ali to vise nisu. zajednicke vrednosti (engl. a sto se ne moze predstaviti prostim zbirom pojedinacnih sposobnosti pojedinaca). 2. Ostala cetiri S: stil. informatickom. razlikovanje medju organizacijama poredjenje medju njima zakljucivanje o najboljoj praksi i uvodjenje promena u kriticnim domenima kojima se ostvaruje reinzenjering organizacije ± njena sustinska tranzicija Tri modela koji na integralan nacin sagledavaju organizaciju su: 1. 19. 2. Business Integration Model ± BIM). sistemi (engl. Ovakav celovit pristup promenama sagledava se na razlicitim nivoima.mnogo je primera zastarelih. postindustrijskom. strategije i sistema kada stvari krenu nezeljenim tokom. 4. tehnoloskom). Ovaj model je cesto upotrebljavan za razlikovanje i uporednu analizu menadzmenta japanskih i americkih firmi. Americke firme pribegavaju promenama u domenu tri S-a nazvanim tvrdim elementima: strukture. otkrivaju njene kriticne domene koji omogucavaju: 1. skills) ± podrazumevaju sposobnost i potencijal organizacije kao celine. Sam reinzenjering je proces . stil (engl. a na nivou drustva se naziva i revolucijom (industrijskom. 2. kadrovi (engl. staff) ± su ljudi u organizaciji. style) ± objektivno sagledavanje svih kategorija znacajnih za organizaciju. structure) ± organizaciona sema. kadrovi. shared values) ± su opsteprihvacene vrednosti koje se isticu iznad svih ostalih u organizaciji. vestine (engl. 4. 1) Model ³sedam S´ i integrativni model poslovanja ³BIM´ (6) Model ³sedam S´ je razvijan krajem 70-ih godina. 6. integracija podele zadataka i odgovornosti. strategija (engl. U modelu se istice sedam kljucnih dimenzija ili sadrzaja koji su neophodni u odvijanju aktivnosti upravljanja organizacijom: 1. 3. struktura (engl. systems) ± obuhvataju ulazno-izlazne tokove i sve aktivnosti koje se u njima odvijaju. strategy) ± podrazumeva pravac delovanja kojim se ostvaruje prednost nad konkurentima. 14 . deskriptivni reinzenjering model. stalni i neprekidni napor da se analiziraju i redefinisu kljucni procesi kompanije. 5. 7. Rezultati istrazivanja studije ³U traganju za savrsenstvom´ sadrzani su u MekKinzijevom modelu ³sedam S´. integrativni model poslovanja (engl. 3. i 3. Oni nastoje da ukazu na kljucne tacke organizacije.

15 . vise medjufunkcionalnih rotacija i naglasak na ostvarenju sto sirih vidika. 1. 20. japanski i evropski Poredjenje razlicitih menadzment modela i iskustava u medjunarodnim razmerama. specijalizaciju funkcija sa rotacijom koja je rezervisana samo za one koji napreduju uz menadzersku lestvicu. ugovore o zaposljavanju koji traju samo onoliko koliko pojedinac daje svoj doprinos. a redje pojedincima. zaposljava svoje kljucne ljude dozivotno. malo bavljenje kompletnom licnoscu. brz fidbek i unapredjivanje. Vecina japanskih kompanija. dozivotno zaposlenje. poslovne. 3. indirektan nacin.Integralni model poslovanja (engl. 3. izvestan stepen participacije i donosenje odluka putem koncezusa. najcesce polazi od strategije kao jednog od kriticnih domena organizacije cija je sustina u tome da firma ostvari dugorocnu odrzivu prednost nad konkurentima u svakoj vrsti posla kojom se bavi. definisanje izlaza. Takve kompanije (po teoriji Z) imaju: 1. 7. da svoje ljude tretiraju kao kompletne licnosti. upravljanje kadrovima. dodeljuje odgovornost grupi. ekspertne sisteme. Birokratski model koji se najcesce vezuje za cisto americki menadzment metod podrazumeva: 1. individualno odlucivanje odozgo na dole. 2. poslovne procese ± podrazumevaju kljucne definicije procesa. 2. sporije stope za napredovanje zaposlenih. nazvan teorija Z. 5. koji se uklapa u americku kulturu. tokova rada. vise brige za kompletnu licnost. strategiju ± podrazumeva definisanje konkurentske. uvodjenje informacionih tehnologija. 6. i dalje naglasak na individualnoj odgovornosti kao kljucnoj tekovini. Uporedni pregled modela: americki. 4. organizacione i tehnoloske strategije. 3. u odredjenom smislu implicitniji manje formalan sistem kontrole. individualnu odgovornost. da kontrolise zaposlene na suptilan. 2. Business Integration Model ± BIM) kao kljucne komponente istice: 1. rotira ih kroz razne funkcije. 6. rukovodjenje. tehnologiju ± odnosi se na telekomunikacije i mreze. ljude ± podrazumevaju sve formalne organizacione strukture. sto omogucava japanskim kompanijama: 1. 4. odlucivanje i kulturu. 7. 2. 3. 4. unapredjuje ih veoma sporo i to pre svega prema starosti. a kombinuje odredjena svojstva americkog i japansko modela. 4. trzisne strategije. koji se nalazi u mnogim americkim kompanijama. a ne prema sistemu zasluga. da izgrade poverenje koje olaksava odlucivanje putem koncenzusa odozgo na gore. Istrazivanjem se indetifikuje novi model. stil. mere uspesnosti. 5. strukturru i sadrzaj poslova. 3. eksplicitn formalni sistem kontrole. 2.

Menadzment u Evripi karakterisu dva osnovna kvalifikativa: jedinstvo i diversifikivanost. perfekcionizam). pregovora. formulisanju strategije. kvalitet (prilagodjavanje zahtevima kupaca. bihejvioristicke tehnike i politiku moci da bi ostvarili kohezivna. orijentisanost na ljude 2. 4. individualizam (samoispunjenje.Americki menadzment zasnovan je na cetiri osnovne karakteristike: 1. zadovoljenje kupaca). (2) Participativni model je nastao kasnije i vezuje se za bihejvioristicki pristup u tretiranju organizacije. profitna orijentisanost (znacaj akcionara i kratkorocnih performansi). 1. Ova skola se koncentrise na ciljeve raznih struktura u organizaciji. Ovaj model je u mnogome zasnovan na teoriji Y. komunikacije). 16 . menadzmenta ± rukovodioca i 2. participativni model organizacije (1) Klasicni model se prevashodno koncentrise na odnos izmedju dve grupe zaposlenih u organizaciji. 22. 3. i medju njima vrsi izbor optimalnog programa koji vodi najbolje mogucem ishodu. Tehnologija i organizacija ± teorijski pristupi Isticu se dva univerzalna modela: 1. kada je rec o formulisanju strategije i njenoj implementaciji. ali koji se stalno doteruju i ponovo oblikuju sa primanjem novih informacija. profesionalizam (profesionalni menadzeri. ulogu koalicija u strateskom menadzmentu i na praksu snalazenja. Menadzment u Japanu se zasniva na sledece cetiri osnovne kategorije: 1. integrisanost (vezanost pojedinca firmi. postupna pomeranja ka ciljevima koji su siroko prihvaceni. konkurencija (konkurentnost. mobilnost). stavlja naglasak na teoriju moci ±bihevijoristickoj. pregovaranje unutar firme i 3. U Evropi se izdvajaju tri karakteristicne filozofije i prakse menadzmenta: 1. medju funkcijama). 3. dugorocni rast (rast je dominantan cilj kako za firmu tako i za naciju). 2. 2. Druga skola menadzmenta koja je utemeljena na bihevijoristickoj teoriji firme. teorijski dobro zasnovane pristupe. 4. klasicni model i 2. Polazni od toga da je menadzer pre svega racionalna osoba ± koja definise svoje ciljeve koji su zasnovani na kvantitativnim analizama korisnosti i prednosti. konsenzus (razvijen osecaj za grupu. oni samo spretno prilagodjavaju formalnu analizu. (proizvodnih) radnika. To znaci da u praksi menadzeri ne slede uvek visoko formalizovane. ekonomiju i statisticku teoriju odlucivanja. Dinamika tehnologije i menadzment paradigme U menadzment teoriji se isticu dve skole koje zastupaju razlicite poglede: Jedna je oslonjena na menadzment nauku. formulise razumljiv skup alternativa i programa delovanja. delovanje izmedju japanskog i americkog menadzmenta 21. Istina je sigurno negde izmedju navedena dva nacina razmisljanja. formalizacija).

i 3. Tri osnvona tipa organizacione strukture su: 1. i ³teorija Y´ ± koja je polazila od pozitivnog pristupa uz potpuno poverenje u ljude. U praksi postoje razni pojavni oblici navedena tri tipa i cesto su oni fluidni do te mere da je tesko prepoznati bilo koji id navedenih tipova. (3) Matricna struktura polazi od toga da ljudi u organizaciji pripadaju funkcionalnoj hijerarhiji. projektni. U vezi sa tim moguca su tri osnova pristupa: 1. a ne po osnovu polozaja koji pojedinac zauzima.- - - Rani radovi u oblasti organizacije vezivali su se za razvoj skole naucnog menadzmenta sto je dovelo do preokupacije problemima strukture ili statickim elementima organizacije. Krajem dvadesetih i pocetkom tridesetih godina belezi se porast interesovanja za uticaj ljudskog faktora na delovanje organizacije . strukturni 2. i 4. Liker je dalje razvio ovaj pristup i zakljucio da kamen temeljac uspesne organizacije nisu nuzno pojedinci. 24.pristup ³medjuljudksih odnosa´ Krajem pedesetih godina teorija motivacije Abrahama Maslova postala je polazna osnova za organizacionu analizu. autoritet je zasnovan na konkretnim doprinosima. matricni tip. Model 17 . 1. veca je fleksibilnost unutar timova i medju timovima. navode se kljucne faze i pretpostavke za uspesno iniciranje manjih intervencija u odabranim organizacijama. javljaju se plice organizacije 2. bezlicni ekonomski pristup ljudima u organizaciji. posebno informacionih u organizacijama uslovljava sledece cetiri promene. a da istovremeno mogu da ucestvuju kao clanovi tima u realizaciji odredjenih projekata. funkcionalni. 2. stvaraju se multifunkcionalni timovi koji ce planirati i upravljati promenama 3. vec bi to mogli da budu drustveni organizmi. Tako se u praksi cesto susrecemo sa proektno-matricnim tipom organizacije. kao sto je na primer radna grupa. koja je na potpuniji nacin sagledavala ljudje i organizaciju. balansiranom matricnom ili funkcionalnom matricnom organizacijom. Tehnologija i organizaciona struktura Primena novih tehnologija. Kada je rec o promenama i razvoju organizacije. ljudski 23. Model inovativne organizacije i odgovarajuce kompetentnosti Jedan od domena koji je prihvacen kao kljucni i zajednicki u svim dosad poznatim modelima je tehnologija kao bazicni oslonac. i 3. kljucni faktor i domen za promenu u organizaciji. (1) Funkcionalni tip se najbolje moze opisati kao hijerarhijska struktura zasnovana na jednoj funkciji ili disciplini (2) Projektna struktura zasnovana je na potrebi da se odredjeni zadatak u odredjeno vreme zavrsi. tehnoloski. MekGregor ukazuje na dve teorije: ³teoriju X´ koja u sustini predstavlja negativni. posebno uslovljenih tehnoloskim promenama.

inovativne organizacije uvazava razvojne koncepte , a naglasak stavlja upravo na faktor tehnologije i tehnolosku inovaciju. Stopa po kojoj ce preduzece da uvodi novu tehnologiju zavisi od dva osnovna faktora: 1. specificno konkurentsko okruzenje u grani kojoj pripada, preduzece, i 2. stepen inovativnosti same organizacije. SUTI (stepen uvodjenja tehnoloskih inovacija) = F (KOG (konkurentsko okruzenje u grani), IO (inovativnost organizacije). Karakteristike inovativne organizacije su: 1. inovativna organizacija je otvorena ka promenama, inovacijama u svim njenim delovima i oblastima funkcionisanja; 2. inovativna organizacija uspesno upravlja promenama, ostvarujuci efektivnost na trzistu i prednost u odnosu na konkurente; 3. inovativna organizacija uspesno apsorbuje promene, ostvarujuci visok stepen efikasnosti u obavljanju osnovne delatnosti. U inovativnoj organizaciji neophodno je uspostaviti model organizacionih performansi i organizacionih promena koji bi imao osnovni zadatak: 1. da se njime uspostavi dijagnoza stanja u konkretnoj organizaciji, definise nivo organizovanosti, stepen inovativnosti itd. sto bi i znacilo da se odredi rang konkretne organizacije u odnosu na zeljenji model inovativne organizacije. 2. da se u kljucnim domanima konkretne organizacije sagleda potreba i mogucnost uvodjenja promene, da se promena, uvede, prati i kontrolise, tj. da se upravlja promenom ka zeljenom cilju uspostavljanja inovativne organizacije Polazeci od cinjenice da je kljucno obelezje inovativne organizacije ostvarenje dugorocne konkurentske prednosti, predstavlja se i model koji integralno povezuje cetiri komponente izrazitih kompetencija preduzeca u ostvarivanju konkurentnosti: 1. 2. 3. 4. upravljacke kompetencije i strateska orijentacija kompetencije zasnovane na resursima kompetencije zasnovane na transformaciji kompetencije zasnovane na izlazu - autputu.

25. Faze zivotnog ciklusa organizacije
Tehnoloske promene uslovljavaju razvoj i promene organizacije u celini, tako da se pitanja uspesnog upravljanja tehnologijom u preduzecu neposredno vezuju za faze rasta, zivotnog ciklusa firme kao celine. Model zivotnog ciklusa preduzeca polazi od razlicitih faza rasta kroz koje prolazi organizacija sve do stepena njene zrelosti. Sedam faza rasta organizacije su: 1. novi preduzetnicki poduhvat ± odnosi se na uspostavljanje novog posla 2. ekspanzija ± nastupa naglo i uslovljava veoma brzi razvoj posto se prethodna faza uspesno zavrsila: raste prodaja, broj zaposlenih, angazovani kapaciteti. 3. profesionalizacija i integracija - prelazak na novi rezim organizovanja rada firme u celini koja integrise novi posao kvalitativno novim i izmenjenim odnosom prema njemu

18

4. konsolidacija ± potreba da se unapredi organizaciona kulutura 5. diversifikacija ± posao se obogacuje, razudjuje i siri i tako se produzuje zivotni vek inicijalnog posla i obezbedjuje novi zamah rastu i razvoju 6. opadanje (revitalizacija) ± ako su sve prethodne faze obavile sve zadatke do faze opadanja ne bi trebalo da dodje kada je u pitanju firma kao celina, pojedini poslovi ce odumirati i nestajati, a novi ce pruzati dalju vitalnost odakle firma crpi novu snagu

26. Konsolidacija razvojem organizacione kulture
Konsolidovanje firme je jedan od znacajnijih koraka u fazi asimilacije promene u organizaciji. Iskusvo u organizacijama pokazuje da su otpori svakoj promeni veoma izrazeni uprkos tome sto su novi projekti koji se predlazu perspektivni i ocekuje se izuzetna dobit njihovim sprovodjenjem. Empirijski je utvdjeno da ce biti veoma mali broj onih koji ce u preduzecu podrzati novi program, oko 5% dok ce oko 90% ljudi da se nadje u ³cutljivoj vecini´. Glasni protivnici novog programa su takodje malobrojni svega oko 5%. Cutljiva vecina zaposlenih je puna dilema i stavlja primedbe ili postavlja pitanja sledeceg tipa: - Sumnjam da ce ovaj program biti bolji od onog prethodnog - Ako ovaj prezivi da li ja mogu da uspem u njemu? - Da li ce ugroziti moj polozaj i posao? Rad ma organizovanom i sistemskom menjanju organizacione kulture podrazumeva obracanje upravo grupi cutljive vecine koja ima neodredjene stavove i izrazava nesigurnost usled nedovoljno preciznijih informacija o novom projektu. Ljudi treba da promene nacin na koji: 1. dozivljavaju rad 2. razmisljaju o svom poslu i 3. rade svoj posao Utvrdjena procedura za transformisanje kulture organizacije ima osam osnovnih koraka: 1. pripremno obrazovanje (osnovni trening objasnjava koncept, upoznaje sa cinjenicama i predstavlja prednosti i koristi) 2. opravdavanje troskova i privrazenost zadacima (menadzeri odlucuju da li ocekivani rezultati opravdavaju troskove) 3. formira se izvrsno-upravni odbor za vodjenje projekta 4. bira se operativni rukovodilac projekta; 5. utvrdjuje se projektni tim izvrsilaca koji treba da bude sastavljen od ljudi koji ce biti odgovorni za funkcionisanje projekta kad on ozivi 6. neophodno je obezbediti profesionalno vodjenje 7. treba ostvariti aktivnosti sireg obrazovanja cutljive vecine; 8. treba napraviti pilot projekat

27. Porterov model i pristupi konkurentskoj strategiji organizacije Konkurentsko okruzenje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija nalazi u svom specificnom konkurentskom ambijentu (odredjenoj grani, delatnosti). U analizi konkurentskog okruzenja polazi se od kombinovanih snaga okruzenja koje su od posebnog znacaja za strategiju firme, a vezuju se za konurente, snabdevace i kupce. Model ³5 konkurentskih sila´ ili Porterov model obuhvata sledece faktore: 1. opasnosti od novih firmi konkurenata

19

2. 3. 4. 5.

opasnosti od novih proizvoda ± usluga pregovaracke snage snabdevaca pregovaracke snage kupaca rivalitet medju postojecim firmama
Opasnost od novih firmi ± konkurenata

Pregovaracka snaga snabdevaca

Rivalitet medju postojecim firmama

Pregovaracka snaga kupaca

Opasnost od novih proizvoda/usluga

Ove sile deluju zdruzeno i opredeljuju prirodu i velicinu konkurencije oblikujuci time strategije firmi u konkretnom konkurentskom okruzenju.

28.

Strategija rasta i razvoja organizacije

Opsta strategije organizacije moze se odnositi na izbor izmedju: 1. strategija rasta ± ekspanzija operacija kompanije 2. strategija stabilnosti ± sto znaci ne menjati aktuelne, tekuce aktivnosti 3. strategija opadanja ± koja iziskuje onapore ka revitalizaciji ili povlacenju sto znaci redukovanje aktivnosti kompanije. Strategija rasta se osvaruje strategijama koncentracije ili diverzifikacije. Koncentracija ili fokus je strateska opcija kada kompanija poseduje atraktivnu liniju proizvoda koja imapotencijal daljeg rasta i razvoja. Koncentrisanje ka tim poslovima, proizvodima znaci jacanje resursa, sposobnosti i kompetentnosti. Ovo se postize intenim mgucnostima ili osloncema na eksterne izvore. Diverzifikacija se tradiconalno veze za opseg i distribuciju outputa firme koji je klasifikovan u obliku proizvoda, trzista ili poslova. Moze se tumaciti kao stepen rasprostranjenosti aktivnosti ili rezlultata aktivnosti koje su vezane za odredjenu organizovanu jedinicu poslovanja. Stepen u kome postize svoju konkurentnost na trzistu zove se konkurentskom strategijom. Tehnoloska diverzifikacija predstavlja stepen razlicitosti i diverzifikovanosti tehnologija kojima raspolaze firma. Diverzifikacija moze biti povezana (direktna komplementernost razlicitih tehnologija) ili nevezana (konglomerati koji povezuju finansijske i menadzerske aktivnosti) Diverzifikacija se moze gledati i kao opredmecena (odnose se na mogucnost da se dele aktivnosti u okviru lanca vrednosti medju povezanim poslovnim jednicama) i neopredmecena (prenosenje menadzmenta znanja u odvojenim lancima vrednosti) Razlikuju se 4 osnvne kategorija firmi: 1. firme sa jednim poslom (single business firm) orjentisane na jedan osnovni posao 2. firme sa dominantnim poslom koje su do odredjenog stepena diverzifikovane, ali najveci prihod ostvaruju od jednog dominantnog posla 3. firme sa povezanim polovima koje poseduju vise poslova u svom portfoliju povezanih zajednickim vestinama, sposobnostima i kompetentnostima

20

je u otezanim okolnostima jedini izbor za komaniju. 7. Merdzer (prijateljsko spajanje) Akvizicija (preuzimanje) Strateske alijanse (partnerstvo radi ostvarivanja strateskih ciljeva) Licenciranje (oblik transfera tehnologije. 6. nepovezane firme koje imaju poslove koji nemaju zajednicke resurse i kompetentnosti Vertikalni rast ± kompanija raste preuzimajuci funkcije snabdevanje i/ili distribucije Horizontalni rast ± sirenjem poslova i proizvoda na druge geografske lokaicije i/ili sirenjem proizvoda i usluga na domacim trzistima. Strategija rasta povaezuje se na razlicite mogucnosti kolaboracije i povezivanja izmedju firmi: 1. operate. 9. Bankrotstvo/likvidacija nastaje kada se kompanija nadje u teskoj situaciji da slabom konkurantskom pozicijom u grani koja nema perspektivu. To je vrlo popularna strategija kod vlasnik malih biznisa. 2. Strategije stabilnosti organizacije Kompanija se moze odluciti za ovu vrstu strategija. 11. kao sto su marketing. je strategija kojom kompanija prepusta svoju nezavisnost u zamenu za sigurnost. 21 . a da se obezbedi rast i razvoj) 29. Ostaje nada da ce druga firma imati resurse da ih povede putem odzravljenja ± profitabilnosti. a profit se pretvara u gubitak. Srategija opadanja organizacije Kompanija se moze odluciti na strategiju revitalizacije ili povlacenja kada ima slabiju konkurentsku poziciju. dakle placa se kompenzacije licencoru) Fransiza (predstnistvo? Mekdonalds) Zajednicki poduhvat ili zajednicko ulaganje (strateski udruzivanje dva ili vise aktera radi ostvarenja strateskih ciljeva) Grinfild (podizanje postrojenja na cistom terenu) Sering proizvodnje (kombinovanje razlicitih kompatibilnih i komplementarnih resursa.4. Ponekad se organizacije odlucuju za takve poteze kao privremeno resenja ili tajmaut pre nago se steknu uslovi za izbor narednih strateskih koraka i odabira strategija rasta ili opadanja (revitalizacije ili opadanja). 8. Revializacija/preokret naglasava napore u rastu efikasnosti operacije i verovatno je najefikasnija kada problemi kompanije postanu izraziti. transfer) Menadzment ugovori (kada kompanija sa razgranatim poslovima i iskustvom u vodjenju kompleksnih i raznorodnih poslova iznajmljuje svoje menadzere) Prodor na nova trzista. domaca ili inostrana putem izvoza (nacin da se minimiziraju neki rizici partnerstva i udruzivanja. npr. Prodaja/divestiranje. 4. kao strategija povlacenja. 3. 12. proizvodima i operacijama. 10. Strategija zavisnosti. firmi sleduje bakrotstvo ili likvidacija. ali ne i kriticni. 30. cime se znacajno smanjuju troskovi. Smanjuje se aktivnost kompanije. Ova strategija ne sme da se primenjuje dugo jer moze biti fatalna za organizaciju/preduzece. 5. kada opada prodaja. Posto niko nije zainteresovan da kupi slabu kompaniju u neatraktivnoj grani. Ovo jedino ima smisla ako je menadzment u stanju da postignu dobru cenu za svoje akcionare i ukoliko zaposleni mogu da zadrze posao prodajom kompanije nekoj drugoj firmi. Made in China) Operacije ³kljuc u ruke´ (izgradnja proizvodnih kapaciteta u nadoknadu. ako ne zeli da menja nista u poslovima. transfer zrele tehnologije) BOT koncept (build.

2. 4. 4. tehnoloski lider ± prvi na trziste 22 . Taj izbor se odnosi na odredjenje strateskih tehnoloskih podrucja poslovanja ± STP za preduzece SBA se opisuje kroz 4 dimenzije: 1.To znaci da upravljanje firmom preuzimaju sudovi da bi se namirili dugovi komapnije. 2. ona ce postati jaca i u boljoj poziciji da konkurise u atraktivnijoj grani. Likvidacija je gasenje firme. Modeli technology-push. izmenjenom ulogom tehnologije u savremenim zaostrenim uslovima konkurencije na trzistima. uslovaljvaju potrebu uspostavljanja tehnoloske strategije kao neprekidnog procesa generisanja. 3. 31. 3. selekcije i izbora tehnoloskih alternativa. Neposredna veza tehnologije i strategije organizacije uslovljena je: 1. 2. posebno njenu strategiju Strateski menadzment tehnologije ostvaruje se kroz sledece korake: 1. analiza relevantnih eksternih i internih tehnoloskih faktora kreiranje tehnoloske strategije implementacija tehnoloske strategije ocena performansi i kontrola Tehnoloska strategija polazi od sledecih cinjenica: 1. Kao izrazito tehnoloski aktivne grane isticu se hemijska industrija. eektronika. drustvena potreba za proizvodima ili uslugama tehnologija koja ce zadovoljiti potrebu u buducnosti tip potrosaca koji ce imati tu potrebu geografska regija u kojoj ce se javiti potreba 32. market-pull i strategy pull Kad je rec o preduzecima u oblastima visoke tehnologije postoji nekoliko strategijskih opcija: 1. Menadzment odlucuje da razmeni sto vise sredstava kompanije za gotovinu koja se zatim deli akcionarima posto se sve obaveze izmire. saobracaj i telekomunikacije. ocene. farmaceutska industrija. 2. koji sve vise prepoznaju tehnologiju u osnovi svih operacija u organizaciji pojavom IT i ICT i savremenih proizvodnih tehnologija. Tehnoloski faktori strategije: strateska poslovna i tehnoloska podrucja U pocetku tehnoloska strategija se zasnivala na analizi ekonomskih i marketinskih pokazatelja. poseduju i sustinski i kvalitativno nova svojstva. koje u odnosu na tradicionalne. Ovde se zivotni ciklus smanjuje na 5 i manje godina. tehnologija predsavlja faktor okruzenja od determinisuceg znacaja kod identifikovanja strateskih podrucja poslovanja preduzeca (Strategic Business Area ± SBA) tehnologija predstavlja interni resurs ogranizacije kojim se determinisu strateske poslovne jednice (Strategic Business Units ± SBU) u okviru kojih se uz tehnoloski potencijal ostvaruju ciljevi poslovne strategije dinamika tehnologije u okruzenju organizacije kao eksterni faktor i postojeca tehnologija organizacije koja se neprekidno diverzifikuje i menja. Top menadzeri se nadaju da kad su resi dugove kompanije. sto utice na sve aspekte i dimenzije organizacije. 3.

1. horizontalni tansfer 4. Osnovni tipovi tehnoloske strategije Reaktivna strategija ± preduzeca odgovaraju na traznju kupaca i aktivnost konkurenata 1. Strategija Trzisna potreba Marketing IR Proizvodnja 33. ³Drugi bolji´ ± razvoj inovacije koju su uveli konkurenti 4. Zasnovana na marketingu ± inovacije koje inicira marketing funkcija 2.2. a sekundarna je njihova primena u proizvodnji i dalje realizacija na trzistu. Imitativna ± odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti 3. 23 . Zasnovana na IR ± uvode inovaciju 2. Defanzivna ± znaci da se kao odgovor na novi proizvod konkurenata postojeci porizvod inovira Proaktivna strategija ± preduzeca nastoje da predvide i anticipiraju promene u okruzenju 1. Preduzetnicka ± uvodjenje inovacija sa visokim rizikom 3. Kritikovan usled velike zavisnosti od tehnologije IR Proizvodnja Marketing Trzisna potreba 2. Responzivna ± reaguje neposredno na zahteve kupaca da se uvede inovacija 2. tehnoloski sledbenik imitator ± drugi na trziste tehnoloski sledbenik modifikator ± kasno na trziste Poznata su 3 pristupa u sagledavanju strateske pozicije tehnologije i tehnoloske inovacije: 1. technology push ± pronalazak pokrece lanac inovativn aktivnosti koji ce se zavrsiti primenom i difuzijom inovacije. market pull (slika) ± razvio se sa sve vecom potrebom uvazavanja trzista. Primarno je da se inovacije generisu. 3. Strategija nabavke ± kupovina nove tehnnologije. primarno je istraziti potrebe kupaca Trzisna potreba Marketing IR Proizvodnja 3. strategy pull (slika) ± medju inputima inovacijske aktivnosti dominiraju strateski faktori i opredeljenja organizacije koja su determinisana uz uvazavanje kompleksnog skupa uticajnih promenljivih u okruzenju i internih faktora vezanih primarno za kompetentnosti i potencijale same organizacije. kupaca kao krajnjeg korisnika svih usmerenih napora u preduzecu da se stvori nova vrednost u vidu proizvoda/usluge.

vezana za mogucnosti kombinovanja razlicitih mogucnosti putem troskova. Japanci su veoma uspesno primenili ovu ovu strategiju brzog sledbenika. tehnicki i finansijski resursi koje preduzece moze da koristi 3. uceci od lidera Ostvarivanje konkurentnosti nizim troskovima jedan je od cestih pristupa ostvarivanja prednosti na trzistu. Tehnoloske strategije lidera i sledbenika Tehnoloski lider Ostvariti najmanje troskove/vreme projektovanja nove tehnologije proizvoda i procesa Biti prvi kroz smanjivanje troskova putem efekata krive ucenja Primeniti tehnologiju koja obezbedjuje najnize troskove operacija kreiranja nove vrednosti Pionirski ce se pojaviti sa potpuno novim proizvodom/uslugom koja povecava vrednost za kupca Inovirati sve druge aktivnosti koje doprinose rastu vrednosti proizvoda/usluge za kupca Tehnoloski sledbenik Snizavanje troskova proizvoda ili operacija kreiranja nove vrednosti na osnovu iskustava lidera Snizavanje troskova istrazivanja i razvoja tako sto ce se imitirati proizvod/proces lidera Prednost Prednosti u troskovima Prednost diferencijacije Prilagoditi proizvod/uslugu ili sistem ispruke specificnim zahtevima kupca. institucionalna stategija ± razvoj osnovnog karaktera i uloge organizacije korporativna strategija ± planiranje poslovnog portfolija strategija poslovnih jedinica ± jasan i detaljan plan ciljeva i zadataka BU koji ce ostvariti taj zadatak funkcionalne strategije ± donose se da bi se osigurala uspesna primena poslovne strategije u preduzecu 34. nova tehnologija kao zamena stare 4. Tehnoloska strategija: 1. Strateske vrednosti ± podrazumevaju razmatranje promenljivih 24 . poboljsanje postojecih tehnologija 3. uskladjena sa uspostavljanim strategijama naistom i na visim nivoima Strategija tehnologije u preduzecu znaci opredeljenje za neku od sledecih mogucnosti: 1. 4. nova tehnologija ili nova sposobnost 4 grupe promenljivih posebno znacajne kada preduzece donosi odluku o nabavci i usvajanju odredjene tehnologije i treba ih ikljuciti u razmatranje: 1. Eksterni resursi ± su spoljni ljudski. 3. primena postojecih tehnologija 2. dinamicka kategorija koja se neprekidno preispituje i menja 2.Stratesko planiranje se razmatra na 4 nivoa u organizaciji: 1. Tehnoloske promenljive ± su karakteristike nove tehnologije 4. 2. eksterna tehnologija. diferencijacije i brze responzivnosti 3. Interni resursi ± raspoloziva sredstva jedne BU koja se mogu upotrebiti za razvoj odredjene tehnologije 2.

Kljucne tehnologije su tehnologije koje je konkurentski znacaj najjaci. kljucne i bazne tehnologije Multitehnoloska korporacija je korporacija koja obavlja delatnosti sa barem 3 razlicite tehnologije. Investicije dovode do: (fale grafovi) 1. razvijena IR funkcija. smanjivanja jedinicnih troskova zahvaljujuci sinergetskim efektima nove tehnologije. U buducnosti ce imati nagli uspon i poprimiti karakter kljucnih. zbog tri razloga se firme orjentisu na eksterne potencijele: 1. najcesce koriste firme lideri spremne da preuzmu rizik radi preuzimanja ³dobiti pionira´ 2. nisu zasluzne za najvecu dobit. znaci kupovinu tehnologije. fleksibilna i turbulentna tehnologija Grafici i objasnjenja 157 38. a marginalno ucestvuju u ukupnom prihodu. koje cine bazu konkurentnosti organizacije na duzi period. Nastajuce. Horzomntalnim transferom ± eksterna tehnologija. Vertikalnim transferom tehnologije ± interni razvoj tehnologije. snizenja funkcije troskova u celini 2. Kombinovanje eksternih i internih izvora za razvoj primenu i komercijalizovanje novih tehnologija je najrasprostranjaniji model u praksi. Nastajuce tehnologije se jos uvek razvijaju i dozivljavaju svoju prvu primenu. a prerasti ce u bazne tehnologije 3. 36. Bazne tehnologije su tehnologije kojima se ostvarujeu proizvodi/usluge zasuzne za najveci procenat prihoda kompanije. ukazuju na slozenost problema upravljanja tehnogijom u preduzecu. infoemacione tehnologije b c 37. Nova tehnologija ili usavrsavanje postojece: tehnologija i profitabilnost Protivrecnost potrebe za novom tehnologijom i racionalizacije koriscenja postojecih tehnologija. koncentrisanje resursa ± udruzivanje projekata radi strateske prednosti 2. Artur D. Stabilna. a potom baznih tehnologija (Grafik) 25 . One nemaju dugorocniji izgled da obezbede konkurentnost 2. obezbedjenje odredjene razlicitosti resursa ± radi obezbedjivanja razlicitih kompetentnosti 3. Interni i eksterni izvori novih tehnologija Potrebe za novim tehnologijama ostvaruju se: 1. podela rizika ± radi zajednickih snosenja troskova 3. Little daje podelu tehnologija na barem tri velike galerije: 1. oslonjen na interne resurse pa samim time i skup sa neizvesnim izlazom. *Cista promena ± rezultat direktnih usteda vezanih za vecu efikasnost nove tehnologije a b *Sinergetskih promena ± nastalih kao rezultat dodatnih efekata nove.35.

svojom kasnijom pojavom. tehnologija i praksa. koriscenje ± to je proces kojim se invencija prenosi u privredu. Vreme tehnoloske inovacije i strategije lidera i sledbenika Potrebno je praviti razliku izmedju pojmova invencija i inovacija. Invencija znaci dolazak do ideje i u osnovi svake inovacije nalazi se osnovna ideja. 26 . Strategija sledbenika u tehnoloski intenzivnim granama nisu delotvorne jer je intenzitet tehnoloskih promena takav da tehnoloski sledbenik. Inovacije podrazumeva uspesnu komercijalizaciju invencije. nauka. Upravljanje kasnjenjem u razlicitim delovima procesa tehnoloske inovacije moze se moze se razvrstati na sledeci nacin: Nauka 1. 41. i odgovarajuci poslovni efekti Upravljanje kasnjenjem u primeni tehnoloske inovacije: krive ucenja. Praksa 40. Neke se potencijalno mogu koristiti za potrebe sirokog skupa korisnika jer podrazumevaju siri. Konkurentsku prednost ostvaruju ona preduzeca koja uspostavljaju ravnotezu razvoja tehnologije i razvoja trzista. gubi mogucnost prodaje svojih proizvoda jer je lider iscrpeo najveci deo trzisnog kolaca. Postoji kasnjenje izmedju ove tri posmatrane kategorije. Upravljanje kasnjenjem izmedju faza istrazivanja i razvoja koje dovode nestanka tehnoloske inovacije i strateski fokus firme (lider.39. modifikatori i strategija drugi bolji. Priroda tehnoloskih inovacija: odnos nauka-tehnologija-praksa Postoje razlike medju tehnologijama u pogledu njihove dostupnosti i sirine primene za prekticne potrebe. u praksu. sledbenik) Upravljanje vremenskom sinhronizacijom trzisnih i tehnoloskih ciklusa: upravljanje kasnjenjem izmedju inovacije tehnologij proizvoda i tehnologije procesa. kasnjenje u produktivnosti i poslovni fokus 2. Tako je izuzetno bitno da se kasnjenje smanji izmedju otkrica i nastanka invencije i izmedju pojave invencije i njenog pretvaranja u inovaciju za preduzeca koja su usvojila strategiju tehnoloskog lidera. Inovacija nastaje daljom razradom osnovne ideje koja znaci primenu. Iimitatori. u primenjeno i komercijalizovano novo resenje. su tehnoloski sledbenici i oni svu paznju usmeravaju na smanjenje kasnjenja u difuziji inovacija. pocetna zamisao koja se naziva invencijom. U tehnoloski intenzivnim granama sve vise se odabira strategija lidera kao jedina konkurentski odrziva opcija. ³isplativost´ naucnih istrazivanja moze se sagledati samo pretakanjem istrazivanja u inovaciju. fleksibilniji skup uslova pod kojima mogu uspesno da se realizuju. Lideri zele produziti vreme difuzije inovacija. Efikasnost inovacijske aktivnosti Ekonomska opravdanost ulaganja u istrazivanje i razvoj. upotrebu. Tehnologija 3.

istaknuti znacaj proizvodno ± inzenjerskog odeljenja u organizaciji. optimalno organizovanim i upravljanim procesima moze poboljsati efikasnost inovacijske aktivnosti i sveukupna delotvornost tehnoloskih inovacija u preduzecu. To znaci da su nuzni novi pravci u istrazivaljnu tehnoloskih inovacija i da sumpeterijski model: invencija ± inovacija ± difuzija biva prevazidjen u uslovima radikalno izmenjene informacione tehnologije ± sto iziskuje odgovarajucu nadogradnju ili temeljnu izmenu. Druga baza podataka koja je ustanovljena 1982. su se uglavnom u dosadasnjim radovima ogranicavali na jedan od tri moguca prilaza inovativnom procesu: 1. 70ih godina izgradjena prva baza podataka u okviru koje je indetifikovano 500 kljucnih inovacija koje su uvedene na trziste u periodu izmedju pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog. sto se odnosi na merenje troskova izdvojenih sredstava za istrazivanje i razvoj. Kljucna manjkavost ovakvog pristupa je sto se preduzece smatra crnom kutijom cije unutrasnje funkcionisanje i struktura nisu od znacaja kada je rec o odlukama ulaganja u istrazivanje i razvoj. Cetvrta baza podataka je baza podataka za mala preduzeca u SAD i ona sadrzi preko 8000 inovacija koje su uvedene tokom 1982 godine. intezivni transferi i pokretljivost istrazivanja i inzenjera u organizacije. Dinamicka interakcija izmedju inovacija 27 . godine obuhvatila je 635 americkih inovacija koje su odabrane iz skupa podataka predstavljenih u industrijskim casopisima tokom sedamdesetih godina. i 3. a ne samo odozgo na nadole (istrazivanje i razvoj ± proizvodnja). Razvoj informacionih tehnologija omogucio je neposredno pracenje rezultata inovacijske aktivnosti. Suceljavanjem klasicnih stavova koje se bave tehnoloskim promenama i inovacijama sa promenama u prirodi i karakteristikama tehnoloskih inovacija u savremeno doba. merenje inputa. sto se odnosi na broj istrazivaca koji se bave istrazivanjem i razvojem u apsolutnom iznosu ili u odnosu na ukupan broj zaposlenih u preduzecu. okviru 42. kvantitativnom sagledavanju tehnoloskih promena. Primer Japana pokazuje da se dobro osmisnjenim. i odozdo na gore (proizvodnja ± istrazivanje i razvoj). ulaza u inovativni proces. merenje autputa istrazivanja i razvoja posrednim putem koji podrazumeva pracenje ukupnog broja invencija koje su zasticene patentom. 2. ili sa druge strane. Podaci obuhvataju pregled vise od 4000 inovacija nastalih tokom perioda od 15 godina.Smatra se da preduzece investira u istrazivanje i razvoj u onoj meri u kojoj sagledava mogucnost povracaja ulozenih sredstava i rast profita u buducnosti. Velika Britanija. Inovacijski procesi treba da teku dvosmerno. 2. a pri tome se veoma malo zna o kontinuiranim dinamickim inovacijskim procesima. strogo rangiranje i hijerarhija. izolovane pojave. Organizacija istrazivanja i razvoja i inovacioni procesi u okviru japanskog preduzeca poseduju tri znacajne osobenosti: 1. sve je jasnija potreba za menjanjem klasicnih inovacionih modela. neposredno merenje autputa inovacijskog procesa. 3. Treca baza podataka koja je imala za cilj da neposredno izrazi meru inovativne aktivnosti nastala je na Univerzitetu u Saseksu. Brojne studije posmatraju inovacije kao diskretne. Prva baza u SAD. Dva vec tradicionalna prisputa merenju tehnoloskih promena ± kroz izdvajanja za istrazivacko ± razvojni rad i kroz pracenje broja prijavljenih i registrovanih patenata ± samo su deo svih onih mogucnosti koje obelezavaju nastojanje da se neposredno meri inovativna aktivnost. Indikatori inovacijske aktivnosti Pristupi merenju.

sa druge strane. detaljno projektovanje tehnologije proizvoda i procesa. opisuju pravac kojim se tehnologija razvija u vremenu. medjutim. ali i samog procesa ucenja i akumuliranog iskustva u radu sa tehnologijom. namecuci potrebu za novim tehnoloskim procesima. projektovanje funkcije proizvoda (funkcionalni dizajn). 4. proizvodnje). osobine koje mora da poseduje. 5. 6. i 8. ocena i odabir projektata (detaljne studije izvodljivosti). sekvencijalan pristup razvoju proizvoda je: 1. 9. Inzenjeri procesa sada razvijaju specifikaciju procesa kojom se odredjuje kako ce se proizvod proizvesti. Prikupljanje ideja se zasniva na internim i eksternim izvorima. radikalne inovacije prekidaju kontinuirani inovativni tok preduzeca i na skokovit nacin prekidaju postojece. generalna specifikacija precizno predstavlja neophodne zahteve kako bi se resio problem dizajna i konstrukcije novog proizvoda. Sekvencijalni i simultani model tehnoloske inovacije Klasican. efikasan proizvod koji se moze komercijalizovati. radikalne inovacij . projektovanje procesa (izrade.na proizvodu i inovacijama na procesu jedan je od primera kako se mogu boklje sagledati zakonitosti inovativne organizacije da bi se bolje upravljalo njima. Treba jasno razgraniciti trajektoriju preduzeca od opste tehnoloske trajektorije: 1. Opsta tehnoloska trajektorija je diskontinuirana. ali ne ukida u potunosti sve prednosti i vrednosti individualno akumuliranog znanja i iskustva u preduzecu. 3. Sa vremena na vreme. sa druge strane. Projektovanje tehnologije proizvoda i procesa Istrazivanje i razvoj novog proizvoda i procesa uz resavanje pitanja optimalnog dizajna i konstrukcije proizvoda. troskove i druge detalje. Funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju proizvoda koja detaljno razradjuje samo proizvod i njegovu upotrebu. Tehnoloska trajektorija preduzeca je kontinualna. Dizajneri i konstruktori proizvoda pretvaraju koncept u skup funkcionalnih specifikacija. 2. 28 . Koncept tehnoloske trajektorije blisko je povezan za razmatranje ³tehnoloskoh rezima´ ili ³tehnoloske paradigme´ preduzeca. ona se gradi na proslim iskustvima. Marketing i istrazivanje i razvoj su cesto izvor novih ideja i kocnepcija o novom proizvodu/usluzi. Inovacioni procesi u znacajnoj meri teku kontinuirano i postepeno u okvirima preduzeca. 2. 4. Na nivou preduzeca. testiranje ± vrsi se pracenje proizvoda posle komercijalizovanja (postkomercijalizacija) i u njoj moze doci do znacajnih unapredjenja proizvoda i procesa 44. 7. njegovu upotrebu. Trajektorija preduzeca odrazava sopstvene tehnoloske promene ucinjene u preduzecu tokom vremena. 2. 43. 5. opsta tehnoloska trajektorija smanjuje. Tehnoloske trajektorije. generisanje ideja o novom proizvodu/procesu odvija se prikupljanjem ideja i kreiranjem ideja. 3. projektovanje novog proizvoda ± osnovni koncepti novog proizvoda koji su u prethodnim fazama uspostavljeni. projektovanje izgleda (forme) proizvoda. sada se pretvaraju u tehnicki izvodljiv. moze se predstaviti kroz sest osnovnih faza: 1. koncept trajektorije predstavlja kontinuiranu evoluciju tehnologije do tacke diskontinuiteta. Funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristike proizvoda. a podstaknuti su zahtevima traznje i pritiskom troskova sa jedne strane.

menadzer mora da racuna na izuzetne i neocekivane situacije 47. a rast produkrivnosti ovog sektora je usporena jer se kreiranje i pruzanje usluga cesto kroji po zahtevu kupca. usluge sa visokim ucescem kupaca u njihovom kreiranju 2. Ovo je slozen proces koji ukljucuje brojne faktore o kojima se vodi racuna i koji se cesto javljaju kao ogranicenja u tom procesu. usluge sa visokim ucescem kupaca u njihovom kreiranju i pruzanju Pravci unapredjenja i razvoja operacija usluga su sledeci: 1. usluge sa visokim ucescem kupaca u pruzanju 3. 8. ocekivanje kupca su standard prema kome se procenjuje usluga. 3. To je pre svega organizaciono resenje koje unapredjuje integrisanost u organizaciji i rusi tradicionalne barijere izmedju razvoja proizvoda i razvoja procesa. modularnost). Ciste usluge nastaju kada se u okviru uslege ne nudi i odgovarajuci proizvod. tako da se konacna usluga moze sastaviti iz razlicitih modula 3. tako da se kvalitet usluge meri prema tim ocekivanjima 4. Prema stepenu ucesca kupca razlikujemo: 1. 5. Razvoj usluga Robe i usluge u praksi nisu jasno ragranicene. Razvoj i dizajn proizvoda Projektovanje novog proizvoda podrazumeva resavanje pitanja njegovog dizajna i konstrukcije. visoko responzivnoj organizaciji gore opisani model se jasno izdvojenim. a robe se prodaju uz niz usluga koje ih prate. Interakcija sa kupcima uslovljava specificnost usluga.Sve vise. Zivotni ciklusi i tehnologije proizvoda i procesa 29 . 45. prilagodjavanje usluge specificnim zahtevima kuca 2. konkurentnijim modelima i pristupima inovativnoj. jednostavnost (simplifikacija proizvoda). 4. ekonomska opravdanost. Znacajni faktori su: 1. jednostavnost u koriscenju. diversifikacija proizvoda. tako da su usluge koje se pruzaju najcesce mesavina usluga i opipljivih proizvoda-roba. sekvencijalnim fazama. zastita okruzenja 46. Mesoviti proizvodi koji se sastoje od roba i usluga gde je vece procentualno ucesce robe. proizvodnja (standardizacija. Mesoviti proizvodi koji se sastoje od roba i usluga gde je ravnopravna zastupljenost usluga i roba i Mesoviti proizvodi koji se sastoje od roba i usluga gde dominiraju usluge. 6. odrzavanje. trziste. pouzdanost. 2. kada je rec o novim. Simultano inzenjerstvo okuplja predstavnike razlicitih funkcionalnih oblasti i organizacije u naporu da se simultano ostvari razvoj novog proizvoda i procesa. modularizovanje operacija koje cine uslugu. prelazi u model sa sve vecim preklapanjima i aktivnostima medju fazama. da bi se doslo do modela istovremenog ili simultanog inzenjerstva. 7. 9.

da bi se vremnom traznja za proizvodom izrazito povecala i prodaja pocela naglo da raste. 3. Zivotni ciklus (vek) tehnologije predstavlja apsolutnu ucestalost inovacija proizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Tehnoloske inovacije predstavljaju inovacije proizvoda i inovacije procesa. fluidna. Zivotni ciklus proizvoda predstavlja promenu prodaje i profita odredjene industrijske grane tokom duzeg vremenskog perioda. Stratesko upravljanje tehnologijom podrazumeva i odredjivanje stanja tehnoloskih inovacija i odnosa izmedju inovacija proizvoda i inovacija procesa. Razlikuju se cetiri faze: 1. faza specificnosti. Najcesce se pominju cetiri osnovne faze: 1. rast. procesa i tehnologija tokom zivotnog veka proizvodne jedinice. pocinje faza opadanja u kojoj se prodaja smanjuje da bi konacno pala na nulu. Ovim modelom se otkriva veza izmedju proizvoda. zrelost. 2. tao da ce prodaja dostici vrhunac u fazi zrelosti. tranziciona. 3.Krive tehnoloskog progresa i zivotnog veka tehnologije i proizvoda. 2. opadanje Uvodjenje novog proizvoda zrelost rast opadanje uvodjenje vreme U fazi uvodjenja posmatra se pojava novog proizvoda na trzistu. Kada proizvod izgubi privlacnost za kupca. uvodjenje. Rast prodaje je u pocetku spor. 4. deo su analitickih tehnika sa kojima savremeni menadzer moze lakse da sagleda strateska pitanja upravljanja tenologijom i da analizira posledice strateskih odluka koje donosi. To se na kraju zavrsava zasicenoscu trzista. 30 . i faza zrelosti. i 4.

napora usmerenih ka zameni. napora usmerenih ka odrzavanju zeljenog nivoa efikasnosti postojecih tehnologija u praski. To znaci da se jasno izdvojio proizvod sa kljucnim osobinama i cenom. supstituciji tih tehnologija. koje su potrosaci na trzistu spremni da kupe i tako su ga potvrdili. a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i supstitucija novim tehnologijama. sto prirodno vodi ka naglasavanju znacaja rastu inovacija na procesu. U fazi tranzicije naglo rastu inovacije procesa kao posledica jasno odredjenog zahteva u pogledu proizvoda koje se nametnulo na trzistu. Kada inovacije procesa postanu dominantne u odnosu na inovacije proizvoda. U ovoj fazi organizacija je sasvim definisana kroz ciljeve i zadatke. Vremenom. fluidni proizvod 48. nabavka i usvajanje nove tehnologije dovesce do podudarnosti izmedju trenutka zrelosti i opadanja stare i rasta nove tehnologije. i 2. Dalje se moze konkurisati cenom boljim kvalitetom. Tehnoloska i trzisna matrica Da bi se blize odredila konkurentska sposobnost preduzeca cesto se koristi matricni prikaz njegovih proizvoda. Jedna od najvaznijih strateskih odluka vezanih za tehnologiju u preduzecu odnosi se upravo na odredjivanje trenutka i izbor nove tehnologije koja ce da zameni postojecu. Pravovremeno uovacanje. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduzecu Neophodno je kontinuirano pracenje svih novih mogucnosti da postojeca tehnologija ne bi dosla u fazu zrelosti i zastarevanja. smatra se da je proizvodna jedinica dosla u specificnu fazu. koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu jedinicu. proces 31 . fluidnoj fazi inovacije proizvoda su dominante jer jos uvek je trziste nedovoljno odredjeno.stopa inovir U pocetnoj. 49. iz ove faze prelazi se u fazu zrelosti kada inovacijksa aktivnost u celini opada. Stratesko upravljanje tehnologijom se zbog svih ovih razloga mora stalno baviti uravnotezenjem: 1.

U slucaju A najpovoljnija je situacija A. 3. Integralni proces planiranja tehnoloskog razvoja u preduzecu sagledava se kroz tri osnovna hijerarhijska nivoa: 1. Zadaci operativnog planiranja sastojali bi se u 32 . Trzisni portfolio predstavlja tekuce stanje i ocekivani razvoj postojecih i buducih proizvoda na sadasnjem nivou znanja. a na osama su predstavljeni: ucesce na trzistu i mogucnosti rasta. odnosi se na planiranje u uzem smislu ili operativno planiranje koje se zasniva na utvrdjenoj politici. Tehnolosko predvidjanje Tehnolosko predvidjanje je polazna osnova. a planovi tehnoloskog razvoja su deo integralnog sistema planske delatnosti organizacije. Drugi nizi nivo planiranja tehnoloskog razvoja.Matrice su velicine 2x2 ili 3x3. Zadatak tehnoloskog predvidjanja na ovom nivou sastojao bi se u indetifikovanju ciljeva i potreba za odgovarajuci period u buducnosti i ispitivanju njihove realne ispunjivosti sa aspekta realnih tehnoloskih mogucnosti. Treci. ukaze na teskoce i realnost ostvarivosti svakog od mogucih modela razvoja u buducnosti. Prvi najnizi nivo. najvisi nivo. Zadaci tehnoloskog predvidjanja ovog nivoa sastojali bi se u ispitivanju pojedinih pravaca. 2. Na ovom nivou prisutno je tehnolosko predvidjanje sa osnovnim ciljem da polazeci od modela sadasnjeg stanja i uspostavljanja veceg broja alternativnih modela buducnosti. povratnom vezom. puteva koji bi omogucili ostvarivanje odgovarajucih modela razvoja. a u slucaju B situacija W. Tehnoloski portfolio ukazuje na sposobnost i moc preduzeca u odnosu na potencijal neke tehnologije i obuhvata duzi vremenski period. Zdruzeno su predstavljeni potencijali rasta ± trzisni udeo i stopa tehnoloskog napretka ± tehnoloska pozicija. i usvojenoj strategiji tehnoloskog razvoja. Slicna analiza moze da se uradi za portfolio tehnickih aktivnosti preduzeca. krecuci se unazad. gde su ose: stopa tehnickog napretka i tehnoloska pozicija. obuhvata aktivnosti ciji je cilj uspostavljanje politike tehnoloskog razvoja. 50. determinisuci element planiranja tehnoloskog razvoja. moze se odrediti kao nivo na kome se odredjuje strategija tehnoloskog razvoja.

1. mogucnost da se bolje odgovori na zahtebe trzista. 33 . 3. sticanje iskustva sa novom tehnologijom kao kapitalni resurs nagomilanog znanja i umeca Novi pristup oceni investicija u savremenu proizvodnu tehnologiju podrazumeva sledecih osam koraka: 1. Struktura tehnoloskog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije. slozenost tehnologije. 2. slozenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja. 4. sprovesti konacnu evaluaciju. integralnom pristupu oceni investicija u nove tehnologije u preduzecu. 2. 4. Strukturu tehnoloskog sistema odredjuju tri osnovna faktora. 7. 3. 5. 51. kvalitetniji proizvod. Tehnologije tokom razvoja postaju sve kompleksnije i skuplje. ocenu investicionog projekta tradicionlanim metodama poboljsati novom ocenom. 6. potrebno je ukljuciti veliki broj parametra i sagledati u potpunosti sve aspekte predlozenog resenja. Novi pristup oceni investicija u novu tehnologiju Ocena investicionog projekta se u tradicionalnom pristupu smatra odlucujucim korakom u donosenju investicione odluke. 5. 52. sagledati efekte na ukupan prihod preduzeca primenom cost-benefit analize. U sirem. oceniti ocekivanu promenu merljivih faktora. svaki organizovan ljudski rad u korisne svrhe predstavlja u manjoj ili vecoj meri slozen sistem. Karakteristike sistemskog pristupa tehnoloski sistem Svaka proizvodnja. 2. 7. bolja tehnoloska osnova i potencijal preduzeca u celini. sagledati potrebne uslove da predlozena nova tehnologija ispuni ocekivane prednosti. pretociti opste prednosti u konkretne efekte. Novi pristup oceni investicija u tehnologiju polazi od toga da se sve prednosti i ocekivani efekti primene novih tehnologija mogu i moraju sagledati u okviru ocene investicionog projekta. 8. veca mogucnost kontrole izvrsenja postavljenih ciljeva i zadataka. Najcesce se navodi 1. utvrditi prednosti nove tehnologije i opisati ih u opstim crtama. 6. sledecih osam opstih prednosti novih tehnologija: veca fleksibilnost proizvodnje. 8. bolja dokumentaciona baza i olaksano pracenje svih promena u tehnoloskom procesu. slozenost proizvoda. tako da je primenom tradicionalnog pristupa sve teze obezbediti svestranu ocenu novih tehnologija kroz jednoznacno definisanje ZA ili PROTIV realizacije odredjenog investicionog projekta. veca sposobnost "drzanja koraka´ sa konkurencijom. sagledati uticaj navedenih prednosti na profitabilnost predlozenog projekta.indetifikovanju redosleda aktivnosti koje su neophodne u realizaciji odredjene strategije. Tehnoloski sistem se po pravilu javlja kao deo sireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. merljive faktore u preduzecu.

projektovane tehnologije. sistemi se dele na tri grupe. Prema prirodi svog nastanka sistemi mogu da budu: 1.3. 2. svesnog ucesca i delovanja coveka). materijala. sredstava za rad. vestacki (nastali su svesnim. Prema svom odnosu prema okolini sistemi mogu da budu: 1. tehnoloske (operacije kojima se neposredno menjaju karakteristike predmeta rada. proizvodne tehnoloske sisteme. sredstava za rad. slucajni izlaz) 34 . Tehnoloski proces predstavlja povezivanje tehnoloskih operacija radi pretvaranja nizih u vise upotrebne vrednosti uz svrsishodno delovanje coveka. pa je njihova osnovna podela na. sistem upravljanja. ali su neophodne u procesu proizvodnje da bi se tehnoloski proces mogao obaviti). Operacije sireg. U sustini. kolicine i kvaliteta). ostale netehnoloske operacije (operacije kojima se ne menjaju karakteristike predmeta rada. organizovanog korisnog ljudskog rada. projektovane tehnologije. proizvodnog procesa mogu biti: 1. energije i informacija sa okolinom) i 2. sistemski pristup obuhvata znanja ± metodologiju i zakonitosti opste teorije sistema koji se primenjuju u sagledavanju raznovrsnih pojava dinamicke prirode u realnom svetu. posmatranih preko njihovog atributa (cene. materijala. 1. Tehnoloski sistemi se izucavaju kako u sferi proizvodnje tako i van nje. ljudskog rada i gotovih proizvoda) sa relacijama koje postoje izmedju ulaznih elemenata (alata. energije i informacija sa okolinom) Prema transformaciji ulaza u odgovarajuci izlaz ili promenama stanja sistema. zatvoreni (nemaju razmene materijala. i 2. stohasticke (sistem kod koga se ulazom stanje transformise u jedno iz skupova mogucih stanja ± poznate mogucnosti izlaza) i 3. svrsishodnim delovanjem ljudi). Proizvodni tehnoloski sistemi mogu se definisati kao skup objekata (alata. Sistem je skup elemenata koji se nalaze u medjusobnoj interakciji. prirodni (nastaju bez organizovanog znanja. otvoreni (sistem obavlja razmenu materijala. neproizvodne tehnoloske sisteme. ljudksog rada) sa jedne strane i izlaznih elemenata (gotovi proizvodi) sa druge strane. pri cemu je njegova upotrebna vrednost na izlazu veca pod dejstvom svrsishodnog. Sustina proizvodnog tehnoloskog sistema je medjusobna uslovljenost i medjuzavisnost svih elemenata (objekata sistema) pri obavljanju funkcije transformacije materijala iz jednog oblika u drugi korisniji oblik. 2. deterministicke (sistem kod koga je u svakom trenutku u potpunosti poznato stanje sistema. Tehnoloski sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se u vestacke. Karakteristike sistemskog pristupa Danas se sve vise u proucavanju razlicitih pojava u realnom svetu koristi takozvani sistemski pristup. i 2. dinamicke i stohasticke sisteme. 1. U okviru proizvodnog tehnoloskog sistema izdvaja se proizvodni tehnoloski proces u kome se obavlja transformacija ulaza sistema u zeljeni izlaz. a ulaz vodi ka transformaciji u tacno poznato determinisano stanje ± poznati i determinisani izlaz). da bi se na osnovu tih promena dobili proizvodi sa novim upotrebnim vrednositima). otvorene. slucajne (sistem kod kojih se na osnovu odredjenog poznatog ulaza ne moze odrediti ocekivano buduce stanje ± nepoznati.

Sistemi se prema promeni stanja u vremenu mogu podeliti na. kontrole i linijske i stabne odnose. Medjusobna uslovljenost i zavisnost tehnoloskog sistema od okruzenja ogleda se u cinjenici da tehnoloski sistem. obezbedjuje polaznu tacku za matematicke i racunarske simulacione studije razlicitih pitanja i problema analize i konstruisanja organizacije Tehnoloski sistem kao otovoren dinamicki sistem u bliskoj je vezi sa okruzenjem. ostali delovi proizvodnog sistema su: sistem konstrukcije proizvoda. Poslovni sistem u organizacionom smislu. odnose u raspodeli koju su odredjeni nacinom proizvodnje i vrstom drustveno-ekonomske formacije (feudalni. moze da deluje kao zaseban privredni subjekat (preduzece). Pored tehnoloskog sistema ciji je osnov smisao u obradi. energetskih i informacionih tokova. sistem odrzavanja. odnose vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju. metod ili tehniku analize i 3. obezbedjuje jedinstvene osnove i metodologiju 2. Dva aspekta sistemske analize su: 1. pored proizvodnog sistema. matematicki (osnovni cilj je da se resi problem optimizacije neke kvantitativno izrazene funkcije sistema) i 2. od nizih ka visim upotrebnim vrednostima i koji neposredno odredjuje karakter proizvodnog sistema. odredjeni nacin razmisljanja 2. Poslovni sistem. modeliranje intelektualnih aktivnosti. prodaje. 1. transporta. omogucava matematicku preciznost pri definisanju i koncepciji problema. specijalizaciju. Hijerarhijski sistemi i odnos tehnoloskog sistema i okruzenja Moderna teorija organizacije razvija se iz klasicnih koncepcija organizacije koje su narocito isticale organizacionu strukturu. i 3. sirinu. zasebnu celinu. Organizacija se posmatra kao sistem sastavljen od medjusobno povezanih podsistema u okviru kojih se donose odluke.Sistemska analiza predstavlja metodologiju sistemskog pristupa proucavanje kompleksnih problema iz oblasti organizacije i upravljanja. socijalisticki). Polazi se od cinjenice da je proizvodni tehnoloski sistem odredjen kao deo sireg proizvodnog sistema. iako predstavlja integralnu. logicki (osnovni zadatak je da se izvrsi struktuiranje problema. slozeni sistemi upravljanja. kontrole kvaliteta. 35 . autoritet. kapitalisticki. pristup upravljanju sistemima Najznacajnije oblasti u kojima se primenjuju i razvijaju metodi sistemskog pristupa su savremena tehnologija. Sistemski pristup proucava celinu kroz interakciju njenih delova. da se odrede ciljevi sistema i alternativni nacini za ispunjenje tih ciljeva) 53. a ovaj kao element poslovnog sistema. dinamicke (sistemi koji menjaju svoje stanje sa protokom vremena) Sistemski pristup podrazumeva: 1. sto: 1. Savremene teorije posmatraju organizaciju kao sistem uzajamno nezavisnih delova i promenjivih. sadrzi u sebi i sistem nabavke. transformaciji materijala iz jednog oblika u drugi. Siri sistem od poslovnog sistema je drustveno-ekonomski sistem. hijerarhijske odnose. funkcionalno predstavlja samo deo sireg proizvodnog sistema. Drustveno-ekonomski sistem podrazumeva karakteristike drustveno-ekonomskog uredjenja. Teorija sistema hijerarhijskog tipa (sa vise nivoa) nastala je u vezi sa nastojanjem da se teorija sistema poveze sa teorijom organizacije gde se opsta teorija sistema pokazala neprikladnom u predstavljanju unutrasnjih funkcija organizacije. i pored materijalnih. sistem zaliha. raspodele sredstava. zastite na radu. a ovi podsistemi su rasporedjeni hijerarhijski. staticke (sistemi koji sa protokom vremena ne menjaju svoje stanje) i 2. sadrzi jos i novcane tokove.

da bi se na osnovu tih promena dobili proizvodi sa novim upotrebnim vrednositima). kultura«) U okviru proizvodnog tehnoloskog sistema izdvaja se proizvodni tehnoloski proces u kome se obavlja transformacija ulaza sistema u zeljeni izlaz. svaki organizovan ljudski rad predstavlja slozen sistem.54. ljudskog rada i gotovih proizvoda) sa relacijama koje postoje izmedju ulaznih elemenata (alata. tehnoloske (operacije kojima se neposredno menjaju karakteristike predmeta rada. sredstava za rad. 2. 1. kolicine i kvaliteta). 2. osnovnih jedinjenja. proizvodne 2. sirovina i prostih jedinjenja. Tehnoloski proces predstavlja povezivanje tehnoloskih operacija radi pretvaranja nizih u vise upotrebne vrednosti uz svrsishodno delovanje coveka. 1. proizvodnog procesa mogu biti: 1. ljudksog rada) sa jedne strane i izlaznih elemenata (gotovi proizvodi) sa druge strane. 1. organizovanog korisnog ljudskog rada. zdravstvo. pa je njihova osnovna podela na. polufabrikata. materijala. Neproizvodni tehnoloski sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim delatnostima ljudi (obrazovanje. neproizvodne 1. procesi i operacije Svaka proizvodnja. sistem upraljvanja Tehnoloski sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se u vestacke. 5. Tehnoloski sistem se po pravilu javlja kao deo sireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u vrstama radnih procesa. stepenu ulozenog rada. 55. i to tehnoloski proces proizvodnje. posmatranih preko njihovog atributa (cene. Operacije sireg. Tehnoloski sistemi. Tehnoloski sistemi se izucavaju kako u sferi proizvodnje tako i van nje. materijala. slozenost proizvoda i 3. Osnovne podele tehnoloskih procesa Proizvnodni tehnoloski sistemi se klasifikuju prema sedam razlicitih kriterijuma: 1. projektovane tehnologije. otvorene. 2. 2. ali su neophodne u procesu proizvodnje da bi se tehnoloski proces mogao obaviti). 3. 4. slozenost tehnologije. podsklopova i slozenih jedinjenja. Sustina proizvodnog tehnoloskog sistema je medjusobna uslovljenost i medjuzavisnost svih elemenata (objekata sistema) pri obavljanju funkcije transformacije materijala iz jednog oblika u drugi korisniji oblik. dinamicke i stohasticke sisteme. Proizvodni tehnoloski sistemi mogu se definisati kao skup objekata (alata. sredstava za rad. pri cemu je njegova upotrebna vrednost na izlazu veca pod dejstvom svrsishodnog. projektovane tehnologije. sklopova i 36 . ostale netehnoloske operacije (operacije kojima se ne menjaju karakteristike predmeta rada. Struktura tehnoloskog sistema odredjuju tri faktora.

preradjivacki. osnovnim sirovinama koje se koriste. Struktura tehnoloskih procesa Razlicite kombinacije operacija ostvaruju izlazni proizvod u razlicitim oblastima covekova delatnosti. 8. 7. 6. 4. promena fizickog stanja 4. 3. lancani nacin proizvodnje. i 9.6. 7. 2. finalnih proizvoda. 5. Simboli za opis aktivnosti u tehnoloskim procesima su: 1. obim proizvoda proizvedenih na isti nacin: 1. pojedinacni nacin proizvodnje. transport 3. farmaceutski. kontrola 5. obrada 2. prekidni ili diskontinualni. karakteru sredstava za rad. 2. 2. 1. vrsti proizvoda. vrsti rada i vrstama delatnosti: 1. hemijske prerade. organizaciji proizvodnje. tecnih i gasovitih materijala 2. 1. i 3. promena energetskog stanja 3. 3. 3. metalsko-preradjivacki. rudarski. cekanje 4. masovni. metalurski. radionicka. drvni. 5. obimu proizvodnje. tekstilni. nacin i mesto gde se obavlja proizvodnja. zavrsne obrade ± finalizacije. 2. 1. saki korak se sastoji od razlicitih operacija koje se gupisu na razlicite tehnoloske procese. redosledu makroprocesa: 1. 6. grupna. hemijski. 1. fizicka dezintegracija 37 . i 3. 3. poljoprivredni. fizicka integracija 5. 1. i 5. transport cvrstih. tehnoloski procesi pripreme sirovina. sinteticki tehnoloski procesi. i 2. drugim kriterijumima: 1. 2. neprekidni ili kontinualni tehnoloski procesi. zanatska izrada. 3. dinamici i vrsti kretanja materijala u tehnoloskom procesu 56. skledistenje Neke od osnovnih operacija su. prehrambreni tehnoloski procesi. 2. 2. i 4. vrsti rada koji se obavlja u njima. 2. 4. ekstraktivni. 4. i 4. serijski. fizicke obrade. dinamici kretanja materijala u tehnoloskim procesima i prema stabilnosti uslova pod kojima se obavlja tehnoloski proces.

suspendiranje 3. dihidrogenizacija 5. otpustanje 3. hemijsku disocijaciju ± razdvajanje hemijskih jedninjenja na sastavne delove 1. centrifugiranje 4. termicko razdvajanje 2. frakciona destilacija 8. bioloska sinteza 6. hemijski asocijaciju ± sjedinjavanje elemenata u nove supstance 1. talozenje 3. kataliticke operacije 4. destilacija 7. biohemijske reakcije razjedinjavanja 6. elektroliza 3. ciscenje gasova Tehnoloski procesi hemijske prerade: 1. fino) 2. sejanje 2. 9. hidrogenizacija 4.6. izomerizacija Tehnoloski procesi fizicke obrade: 1. fotoliza 7. sejanje 6. termicko sjedinjavanje 2. mesanje 2. struganje 2. 8. flotacija 2. fizicke i zavrsne obrade Tehnoloski procesi pripreme sirovina obuhvataju: 1. Tehnoloski procesi pripreme sirovina. mehanicka obrada 1. pecenje 2. filtriranje 5. kaljenje 2. hidratacija 5. fizicka disocijacija 1. otapanje 3. susenje 4. fizicka asocijacija 1. 7. busenje 3. brusenje 4. fizicka asocijacija fizicka disocijacija povrsinska obrada hemijska asocijacija hemijska disocijacija izomerizacija 57. adsorpcija 10. kataliticka sinteza 3. sitno. termicka obrada 1. hemijske. 10. 11. srednje. apsorpcija 9. glodanje 38 . fizicka dezintegracija 1. redukcija 2. drobljenje (grubo.

P0 ± materijal iz prirode MP pretvara se u materijal za dalju industrijsku obradu MO 2. Tehnoloska matrica obuhvata 6 tehnoloskih relacija: 1.b. Veze izmedu tehnoloskih sistema Sagledavanje veza i uticaja dva ili vise tehnoloskih sistema u kojima deluje jedna ili vise tehnologija kojima preduzece raspolaze znacajan je pocetni korak analize sa krajnjim ciljem da se operativno upravljenje u preduzecu ucini sto kvalitetnijim. Proizvodna funkcija izrazava taj kljucni odnos polazeci od toga da je proizvod funkcija faktora proizvodnje P=f(a.5. Tehnoloska matrica. kontrolisanu energiju EK 3. procesi zavrsne obrade: livenje kovanje valjanje presovanje vucenje 58. Opsta analiza tehnoloskog sistema. kapital i zemljiste. P3 ± proizvode se potrosacka dobra PS 39 . Ulaz Tehnoloski proces Izlaz M A S I N A X TP1 TP2 TP1 TP2 TP3 TP4 TPn Tehnoloski sistemi mogu biti: 1.c. 4. P1 ± energija iz prirode EP pretvara se u korisnu. varenje Tehnoloski 1. i prikaza tehnoloskog procesa u kome se odvija transformacija ulaza u izlazne tokove. dopunjeni sa faktorima tehnoloskog progresa i vremenskom dimenzijom. 2. medjusobno uslovljeni ± tehnoloski sistemi kod kojih izlaz iz jednog sistema predstavlja ulaz u drugi sistem 2. Tehnoloska matrica upravo polazi od toga da se ulazne vrlicine transformisu u izlazne u oviru tehnoloskog procesa. 3. nuzni elementi su rad. 5.«) Za odvijanje odgovarajuceg tehnoloskog procesa. nezavisni ± tehnoloski sistemi koji nemaju niti jedan zajednicki element 59. P2 ± proizvode se kapitalna dobra K 4. u prozivodnji. povezani ulaznim elementima ± tehnooski sistemi povezani sa jednim ili vise ulaznih elemenata 3. Analiza tehnoloskog sistema polazi od sagledavanja odnosa ulaznih i izlaznih elemenata tehnoloskog sistema.

Broj i vrsta mogucih koraka ± makroprocesa. Sastavlja se na osnovu detaljne analize tehnoloskog procesa i promena u tehnoloskim operacijama. 6. koja se sagledava kroz odnos ulaznih i izlaznih velicina u nastojanju da se sa sto manjim troskovima obezbed sto veci izlaz. koja se primenjuje kao polazna osnova za identifikovanje troskova. zahtevima izlaza U analizi tehnoloskog sistema osnovu cini razmatranje svojstava materijala. moze se dalje razraditi u pojedinim delovima do konkretnih operacija ili skupa tehnoloskih operacija. Analiza strukture tehnoloskog sistema Obavlja se za odredjenu industriju i obuhvata razmatranje razlicitih postupaka transformacije materijala od ulaza do izlaza. a izlazni sa +. Materijalni bilans pociva na postulatu o konzervaciji resursa koji kaze da ukupni priliv. M1=M2+Mr Materijal na ulazu = materijalu na izlazu + gubitak materijala Materijalni bilans se sacinjava na svim nivoima. jer dopustivi sled i vrsta tehnoloskih operacija ovisi o fizickim i hemijskim svojstvima materijala. karakteristikama ulaznih elemenata 2. P4 ± obavlja se reciklliranje otpadnih materija u reciklirane otpatke RO P5 ± omogucava se reprodukcija stanovnistva C Prema konvenciji ulazni tokovi su predstavljeni sa .P4 omogucuje reprodukciju stanovnistva C i to barem na minimumu zivitnog standarda. Na bazi podataka o utroscima se i troskovima se izracunavaju ukupni troskovi te se u smislu minimiziranja troskova trazi optimalno resenje tehnoloskog sistema. tj. a jedna od osnovnih parcijalnih analiza je materijalni bilans tehnoloskog sistema. Svaki korak transformacije ili makroproces. Efikasnost tehnoslokog sistema je znacajna parcijalna analiza koja predstavlja veravatnocu da ce sistem funkcionisati i izvrsavati planom predvidjene zadatke. E=mC2 61. 60. Matrica otkriva da se proces entropican u svim materijalima pod delovanjem cetvrtog zakon termodinamike. kako bi se uradila mera efikasnosti tehnoloskog sistema. odredjen je: 1. Einstein. Svi tehnolsoki procesi imaju na ulazu RE-rasutu energiju . ulaz u proces ne moze da bude manji od zbira izlaza iz tog procesa.Nuzan uslov za prihvatljivost tehnoogije je da aktivnost u svim procesima koji si odvijaju P0. ³Nista ne moze da se pojavi ni iz cega i nista ne moze da pruzi ono sto nema. Ekonomska analiza tehnoloskog sistema Ova analiza se obavlja za potrebe specificne industrije.5. a sastoji se u odredjivanju operacija i tehnologije..´A.verovatnoca da su ispunjeni ualovi za razvoj tehnoloskih sistema 40 . Pes=Pos+Psr+Pps+Pef+Prs Gde su: Pes ± verovatnoca da ce sistem funkcionisati Pos ± operativna spremnost da neprakidno funkcionise Psr ± sigurnost realizacije zadatka Pps ± verovatnoca da je sistem pogodan da bude usavrsavan Pef ± verovatnoca da ce si sipuniti pradvdjeni ekonomski efekti Prs . RM-rasutu materiju i G-gubitke.

reprodukciju. Pojam i nacini upravljanja tehnoloskim sistemom. Tehnoloska analiza tehnoloskog sistema Ova vrsta analize se radi posebno za pojedine industrijske grane ili oblasti delatnosti. koji tezi da izmeni ponasanje ovog sistema u odredjenom pravcu i treba da obezbedi pravilno funkcionisanje sistema. Promene u tehnoloskim operacijama se sagledavaju preko: 1. promena u svim ostalim operacijama tehnoloskog procesa Tehnoloska analiza podrazumeva neprekidno sistematsko ispitivanje alternativnih permutacija i promena tehnoloskih operacija i sintezu buducih tehnoloskih procesa. kao i na performanse pojedinih operacija da bi se obuhvatio svukupni efekat buduce promene. razvoj i promene u skladu sa kriterijumima cilja (efiasnisti i efektivnosti). procesom i operacijama Upravljanje je ciljem odredjeni informacioni uticaj jednog sistema na drugi. Opsti postulat optimizacije se moze se moze formulisati kao: maksimizacija izlaza uz kontinuiran ulaz ili minimiziranje ulaza uz kontinuiran izlaz. Tehnoloskom analizom se utvrdjuje kako se deluje promenom tehnoloskih operacija na sire promene tehnooskog sistema.62. Zatvoreni ± izlazne informacije se mere i te informacije se vracaju nazad upravljacu Ulaz Sistem upravljanja Izlaz Merni uredjaj Nacini upravljanja proizvodnim tehnoloskim procesom razlikuju se prema: 41 . Postoje dva sistema upravljanja: 1. utrosaka ljudskog rada 3. odgovarajucih promena u toku i kolicini materijala 4. Y(t)/X(t) opt(max) Y(t) ± izlaz u zavisnosti od vremena X(t) ± ulaz u zavisnosti od vremena opt(max) ± zahtev za optimalnoscu u smislu maksimuma 63. troskova osnovnih obrtnih sredstava 2. Otvoreni ± izlazne informacije se ne mere i te informacije se ne vracaju nazad upravljacu Ulaz Sistem upravljanja Izlaz 2. Optimizacija tehnoloskog sistema podrazumeva krajnji cilj svih analiza tehnoloskih sistema i predstavlja element njegove parcijalne analize. Osnovni cilj je da se poboljsaju performanse kroz analizu makroprocesa.

bez adaptacije 2. nacinu proizvodnje velicini serija karakteru proizvodnje opremljenosti rada Prema nacinu proizvodnje moguca je podela nacina upravljanja proizvodnim tehnoloskim procesom na: 1. upravljanje mehanizovanim tahnooskim procesom 3. 64.1. povecati rentabilnost 3. sistemi optimalnog upravljanja 1. proces je vrlo kompleksan sa velikim brojem promenljivih koje uticu na kvalitet proizvoda 5. proces je visoko mehanizovan uz mogucnost pracenja i merenja velikog broja parametara zahvaljujuci procesnom racunaru 3. potpuna mehanizacija rukovanja i obrade materijala 2. upravljanje tehnoloskim procesom jedincne proizvodnje 2. Karakteristike automatizacije: 1. sredstva za rad su razvijena u dovoljnoj meri kao i merni uredjaji koji omogucavaju upravljanje procesom on-line 4. kontinuiranost proizvodnog procesa Korisni efekti automatizacije: 1. matematicki modeli su razvijeni za specificne potrebe upravljanja tehnoloskim procesom sto omogucava ASU. povecati produktivnost u smislu efektivnosti i efikasnosti 2. aktivnosti coveka se pomeraju ka kreativnijim poslovima Postoje tri sistema izgradnje automatizovanih sistema: 1. prevazilazenje nedostataka nezeljenog subjektivnog uticaja 3. fleksibilnije upravljanje i vece mogucnosti promena 4. Upravljanje automatizovanim tehnoloskim procesom ± topla valjaonica Kod automatizovanih sistema upravljacke odluke donosi covek. radi se o kontinualnom procesu sa velikim kapacitetima u kom i mala poboljsanja proizvodnje i kvaliteta povecavaju srazmerno mnogo vise ekonomicnosti investicija u skupu opremu 2. usmeravati operacije u tehnoloskom procesu ka sto uspesnijem pretvaranju nizih u vise upotrebne vrednosti. Automatizacija serijske proizvodnje nastupa pojavom FPS ± fleksibilnih proizvodnih sistema. povecati ekonomicnost i efikasnost rada 4. 2. ustede u ljudskom radu 2. Tehnoloski sistem se sastoji od: 42 . integracija pojedinacnih masina i operacija u jedinstven sistem 3. upravljanje automatizovanim tehnolskim procesom Ciljevi upravljanja proizvodnim tehnoloskim procesom su oduvek bili isti: 1. a automatski funkcionisu bez prisustva coveka. sistemi kompleksnog upravljanja Karakteristike tople valjaonice: 1. sistemi logicko-programskog upravljanja 2. sa adaptacijom 3. 4. 3.

Fleksibilnost proizvodnje. B2B (elektronske transakcije izmedju organizacija). KANBAN je sistem povlacenja koji znaci da radni centri kojima su potrebni delovi iz drugih centara izvlace ih prema svojim 43 . 66. stalne napore za poboljsanje performansi 2. U Japanu KANBAN znaci kartica. Just In Time proizvodnje i participativnosti zaposlenih u kreiranju odgovarajuce organizacione klime. proizvodnje i administracije i stvaranju jedinstvenih baza podataka. C2B (su transakcije u kojima pojedinci prodaju robu i usluge poslovnim jedinicama) ERP (Enterprise resource planing) ± softverski paket koji integrise operacije poslovnog sistema zasnovano na knjigovodstvenim informacijama koje su neophodne prilikom identifikovanja i planiranja svih resursa koji su neophodni da bi se ispunile narudzbine kupaca. Raspolozivost 3. Planiranje Glavne prednosti ERP-a su u integrisanju lanca snabdevanja. Narucivanje 2. Pracenje narudzbina 6. projektovani racunarski sistem. materijal.1. Koncept totalne kontrole kvaliteta predstavlja filozofiju upravljanja koja obuhvata: 1. kontinualno poboljsanje performansina nivou cele organizacije putem porasta sposobnosti zaposlenih KANBAN je informacioni sistem koji je skrojen tako da kontrolise proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnog procesa. 2. sredstva za rad. JIT i KANBAN Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnog upravljanja kvalitetom ± Total Quality Management. koriscenje neogranicenog inovativnog potencijala i energije zaposlenih kroz njihovu involviranost 2. Proizvodnja 4. ERP obavlja: 1. pomocni materijali. Nedostaju strucnih znanja da bi se ovim poslom bavili u kompaniji. Nedostatak je sto su ovakvi sistemi veoma skupi i potrebno ih je prilagodjavati uslovima u kojima ce se koristiti. totalnu spremnost svih organizacionih nivoa da se ostvari savrsen kvalitet u svim aktivnostima 2. energija. Smestanje u magacin 5. B2C (elektronske transakcije u kojima su kupci individualni potrosaci). elektronsko poslovanje i ERP (Enterprise resource planing) Razvoj interneta je u direktnoj vezi sa razvojem elektronskog poslovanja. potrebu da se osigura da proizvodi i usluge zadovoljavaju zahteve kupaca JIT je filozofija koja obuhvata: 1. Internet. C2C (transakcije u kojma se elektronski ostvaruje prodaja neposrednim putem). 65. koje su dostupne za razlicite potrebe. softver za upravljanje procesom tehnoloski proces izlaz: toplo valjana traka odredjenih karakteristika U samom tehnoloskom procesu mogu se uociti dva nivoa upravljanja i jedan nivo regulacije. ulaza: celicni slabovi. eliminisanje svih gubitaka Participativni menadzment znaci ukljucivanje radnika i predstavlja posebnu filozofiju menadzmenta koja podrazumeva: 1. 3.

automatizovani unutrasnji transport 5.potrebama. Katice se koriste sa dva cilja: 1. znantska obrada 2. razvoj i unapredjenje kompjuterske tehnologije u celini FPS ± ima znacajnu ulogu objedinjavanja razlicitih organizacionih i tehnoloskih oblika i jedinstveni automatizovani proizvodni sistem Osnovni elementi FPS-a su: 1. CNC. CNC masine 4. kompjuterska kontrola masina i unutrasnjeg transporta Zanatska obrada Masinska obrada Montaza Automatizovan sistem zaliha CAD FPS ± su prilgodjeni za serijsku proizvopdnju srednjeg obima (200-20000 jedinica godisnje) i srednji obim delova (10-200 delova) Prema Kusiak-u FPS se sastoje od tri podsistema: 1. fleksibilna automatizacija 2. a FPS razlikujemo prema broju komponenti s obzirom na njihov raspored: 1. grupna tehnologija 3. Sistem koristi tromesecni planski horizont i mesecni planski ciklus. Za neometano delovanje ovog sistema mora se ispuniti odgovarajuci plan. FPC ± celija (vise FPM-ova) 44 . DNC 2. masinska obrada 3. Tehnoloske promene znacajne za nastanak i razvoj FPS 1. da se delovi transportuju sa jednog mesta na drugo (transportni KANBAN) 2. obrade. razvoj i unapredjenje tehnologije unutrasnjeg transporta 3. razvoj i unapredjivanje masina radilica NC. FPM ± modul (NC masina+automatizacija kretanja delova. iznene alata) 2. da se ovlasti proizvodnja delova (proizvodni KANBAN) 67. montaza Ovi sistemi su integrisani sa automatizovanim sistemom zaliha i kompjuterskom konstrukcijom proizvoda (CAD) FPS ± je odredjen skupom komponenti povezanih sistemom unutrasnjeg transporta koje vodi centralni kompjuterski sistem. Fleksibilni proizvodni sistemi FPS ± su automatizovani sistemi sa razlicitim mogucnostima primene.

Postoji fleksibilnost: 1. identifikovanje i determinisanje familija delova prema kriterijumu 2. 69.. Radi se o neprekidnoj prozvodnji. proizvodnog miksa 2. oblik ili postupak tehnoloske obrade. Ocena fleksibilnosti tehnologije Sama ocena fleksibilnosti postaje slozenija imajuci u vidu cinjenicu da za razliku od drugih proizvodnih cliljeva. kao sto su produktivnost i kvalitet. 4. koji nije nov i koji je prisutan u koncepciji grupne tehnologije koja je zasnovana na proizvodnji na grupi masina ili radnih mesta. Koncepcija koja se danas usko povezuje za FPS je GT(grupna tehnologija) u cijoj je osnovi zatev da se tehnoloski proces organizuje s obzirom na karakteristike proizvoda. Ovaj koncept podrazumeva grupisanje slicnih delova proizvoda u familije delova koje imaju zajednicka svojstva ± velicinu. ona se obezbedjuje kroz odgovarajuca logicka resenja koja se putem razradjenog softvera implementiraju u konkretnim proizvodnim sistemima. inovacije 45 . FPG ± grupa (celija i modul) FPS ± sistemi (vise FPG ova u razlicitim oblastima) FPL ± linija (skup masina radilica koje su medjusobno povezane) 68. vizuelni metod ili metod kodiranja) 2. masina 4. Za neprekidan proces karakteristicno je da se obavlja diskretna proizvodnja i radno je intenzivniji od kontinuiranog procesa. Grupna tehnologija i FPS U osnovi fleksibilnih sistema koristi se koncept grupisanja masina i delova. a delovi u familije delova) Ono sto je bitno za razlikovane klasicne GT od koncepta GT u FPS je cinjenica da zahvaljujuci razvoju tehnologije organizacije celija u GT vise ne mora fizicki da se realizuje. ekspanzije 7. toka materijala 6. 5. modifikacije 5. Problem uspostavljanja grupne tehnologije moze se resiti: 1. Oni su postavljani tako da slede redosled operacija tehnoloskog procesa proizvodnje. Prvi korak u evaluaciji fleksibilnosti je ocena tipa fleksibilnosti koja je od primarnog znacaja kad je u pitanju proizvodni sistem. Prakticna primena grupne tehnologije podrazumeva: 1. fleksiblinost u stvari predstavlja meru potencijalnih mogucnosti koje sistem poseduje. metodom klasifikacije (grupisanje delovau familiju delova u zavisnosti od njihovih konstrukcijskih karakteristika. organizacija proizvodne opreme u odgovarajuce celije od kojih se svaka sastoji od one opreme neophodne za proizvodnju i obradu odgovarajuce familije delova Osnovna ideja sadrzana u konceptu grupne tehnologije sastoji se u tome da se proizvodni sistem raspodeli na podsisteme shodno principu grupisanja masina za potrebe proizvodnje delova grupisanih u familije delova. opisa proizvoda 3. metod ukrupnjavanja (koristi se da bi se masine grupisale u masinske celije.3. Grupe radnih masina ili grupe radnih mesta proizvode samo deo nekog proizvoda.

Ljudski resursi u tehosloskim sistemima Ulaganje covekovog rada kao neophodnog ulaznog elementa tehnoloskih sistema sagledava se pre svega kroz nuznost njegovog prisustva u obavljanju osnovne delatnosti tehnoloskog procesa. obima materijala Navedeni tipovi fleksibilnosti se nadalje grupisu u dve osnovne kategorije: 1. obradu podataka. trosenje njegove fizicke energije sve se vise zamenjuje radom masina u periodu mehanizacije. Tehnologije tek u spoju sa kvalifikovanim covekovim radom mogu da pruze odgovarajuce zeljene rezultate. Osnivna karakteristike ljudi u teholoskim sistemima su: 1. a covekove intelektualne aktivnosti vezane za obavljanje odgovarajuce proizvodne ili neproizvodne aktivnosti. Koriscenje covekovog fizickog rada. tok materijala. organizaciona fleksibinost 1. fleksibilnost sistema unutrasnjeg transporta 3. Kvantitet zaposlenih 46 . 9. kratkorocna fleksibilnost 4. izradu softvera 4. modifikaciju. Istorijski gledano menjaju se covekove uloge i mesta u tehnoloskim sistemima. Kvalitet zaposlenik 2. ka sve manjem prisustvu u samoj izvrsnoj funkciji 3. materijal i fleksibilnost inovacije) Sledecoj korak sastoji se u sagledavanju sposobnosti sistema da obezbedi upravo takav tip fleksibilnosti sto se obavlja ispitivanjem inputa i outputa. proizvodna fleksibilnost (konstrukcija. procesna fleksibilnost (miks. fleksibilnost modula 2. ka poslovima koji su sve vise vezani za pripremu. vezano za sve vecu fleksiblinost tehologija 5. Tesko je uspostaviti jedinstvenu meru fleksibinosti FPS ali mera fleksibilnosti sistema se moze razraditi u vezi sa razlicitim aspektima fleksibilnosti koji su u FPS prisutni: 1. Na strani outputa. menja se karakter ljudskog rada koji je neophodan da bi se odredjena ljudska delatnost mogla obaviti bilo u oblasti proizvodnje ili usluga.8. ka izrazitim zahtevima za timskim radom i zahtevane sposobnosti zaposlenih sve vise se identifikuju kroz oblike zajednickog rada u timovim razlicitih struka i funkcija 6. Doba automatizacije znaci i pomeranje kvaliteta ljudskog rada neophodnog za da bi se izvrsila odgovarajuca proizvodnja: 1. ka izrazenijim zahtevima za inovativnoscu i krativnoscu zaposlenih i novim ulogama i sposobnostim koje zaposleni treba da poseduju. ka sve izrazitijim zahtevima za fleksibilnoscu ljudi u obavljanju razlicitih vrsta poslova i zadataka. u pravcu sve veceg broja potrebnih kvalifikacija 2. proizvodni opis. dugorocna fleksibilnost 70. zamenjuje se radom specificnih masina. koji se proizvode i putem zivotnog veka proizvoda. obim i flaksibilnost ekspanzije) 2. fleksibilnost u pogledu posla 2. fleksibilnost racunarskog sistema 4. Na strani inputa uvek je moguce odvojiti troskove neposredno vezane za proizvod od onih opstijih. okvirna mera fleksibilnosti su podaci o broju varijanti proizvoda. fleksibilnost rasporeda radnih mesta i masina 3.

unapredjivanje covekovih saznanja u oblasti njegvog delovanja na materijal unapredjivanjem: 1. Energija koje se koristi u tehnoloskom sistemu ima razlicite oblike: 1. etape u razvoju ceovecanstva. Energija i voda u tehnoloskim sistemima Trosenje razlicitih oblika energije u tehnoloskom sistemu je jedan od osnovnih pokazatelja tehnoloskog progresa. Istorijska periodizacija materijala po kojoj je pocev od 18. a samim time i nove drustvene politicke strukture. nose osnovna obelezja najvise zastupljenog materijala koji se nalazio u upotrebi u tom periodu. Razvoj materijala je rezultat: 1. oslanjajuci se na ovladavanje odredjenim materijalima. nudili nasim dalekim precima nova orudja. materijali 3. Materijali u tehnoloski sistemima Kameno. superlegure. S obzirom na funkciju koju materijali treba da obave u odredjenom tehnoloskom procesu dele se na: 1. pocev od druge polovine 19. Posebno se istice elektricna energija. mehanicka 47 . spoljasnje obrade materijala 2. delovanjem na subatomskom nivou materijala 3.-og veka. podrazumeva siru primenu celika i legura 3. plazma. poluproizvodi 4. gotovi proizvodi Materijali u tehnoloskom sistemu posmatraju se sa dva znacajna aspekta: 1. Istorijski gledano. materijal na izlazu Podela materijala s obzirom na krajnja svojstva gotovog proizvoda: 1. tehnoloske 2. druga generacija materijala. ekonomske 72. 2. specijalna vlakna. prva generacija materijala nosi pecat rasprostranjene upotrebe gvozdja. osnovni materijali (trpe promene i neposredno su ugradjeni u sastav izlaznog proizvoda) pomocni materijali (pomazu realizaciji i nesmetanom odvijanju svih operacija u tehnoloskom procesu) Osnovni materijali koji ulaze u sastav gotovog proizvoda trpe promene i u zavisnosti od stepena njihove obrade razlikuju se: 1. u toku prve industrijske revolucije 2. tecna i gasovita.-og veka moguce izdvojiti tri velike generacije materijala: 1. bronzano i gvozdeno doba predstavljaju bitne etape u kojima su stvaraoci. treca generacija materijala. tehnicke 3. materijal na ulazu 2. jednostavno transformise u druge vidove energije. superprovodnici. biotehnoloskim procesom i vestackom sintezom zive materije 2. koja sa svojim prednostima znacajno opredeljuje tehnoloski novi tehnoloskog sistema: lako se prenosi.71. mehanicke. u 20. sirovine 2.-om veku obuhvata revoluciju novih materijala: metalno staklo. kombinovanjem razlicitih materijala Materijali se mogu klasifikovati prema agregatnom stanju: cvrsta. bakarno.

voda za hladjenje industrijskih peci. termoelektricna sunceva i dr. vertikalni (koristi silu tezu) 3. diskretni 5. 4. Oprema se u tehnoloskim sistemima moze klasifikovati na vise nacina: 1. fiksirani tok kretanja 2. automatizovani 4. karakteru materijalnog toka 1. diskontinualni 3. transport tecnih materijala 3. proizvodnja papira. Transport u tehnoloskim sistemima Unutrasnji transport opterecuje troskove izrade proizvoda a da pri tom njegova upotrebna vrednost ne raste i zato unutresnji transport treba svesti na najmanju meru. 73. transport cvrstih materijala 2. metalurgija 3. proizvodnja tkanina. mehanizovani 3. za napajanje parnih kotlova. Podela opreme u tehnoloskima sistemima U tehnoloskim sistemima oprema je ulazni element u tehnoloski proces i cesto se odredjena tehnologija identifikuje preko osnovne opreme koja je neophodna da bi se ostvarile projektovane tehnoloske operacije. 3. flotacija.2. tehnoloska voda: hidro-metalurgija. promenljivi tok 74. fleksibinosti kretanja materijala 1. Podela transporta u tehnoloskom procesu je moze da bude prema: 1. s obzirom na opstu namenu 2. CAD/CAM sistemi Oprema se s obzirom na opstu namenu deli na: 1. transport gasovitih materijala 2. vrstama i obliku maerijala koji se transportuje 1. Specijalnu ± masine i oprema konstruisani za obavljanje specijalizovanih zadataka i teze se prilagodjavaju za neku drugu namenu 48 . 5. hemijska toplotna elektricna a. tehnickoj opremljenosti transporta 1. hidroelektricna b. manuelni 2. fabricke hale ± objekat ili drugu lokaciju na kojoj se obavlja tehnoloski proces. s obzirom na tehnoloske operacije 3. savremena oprema. horizotalni 2. Oprema u sirem smislu podrazumeva masine i uredjaje. Voda se u tehnoloskim sistemima koristi kao: 1. glinice 2. pravcu kretanja materijala 1. polufiksirani tok 3. kontinualni 2.

pneumatski ili hidraulicni sistem. Imaju poseban znacaj u serijskoj proizvodnji. dozatori i dodavaci. separatori) 6. srednje drobljenje 3. Prednost robota u proizvodnji: 1. rotacioni i kontinualni reaktori. ventilatori. Univerzalnu ± masine i oprema kostruisani za manje obime proizvodnje jer mogu da obavljaju vise funkcija i prilagodjeni su za obavljenje sirokog spektra operacija. oprema za razdvajanje talozenjem (taloznici. centrifugalni taloznici. zupcaste. injektori. Napredak mikroelektronike doveo je dodnovih racunarski upravljenih masina radilica u proizvodnji. oprema za susenje (za uklanjanje vlage. kljucnih domena proizvodnog sistema. izmenjivaci) 8. kristalizatori) 16. pneumatski i hidraulicni transporteri. Univerzalne masine su fleksibilnije Podela opreme s obzirom na operacije: 1. visoka pouzdanost 3. ejektori. oprema za ekstrakciju (za razdvajanje dveju komponenata) 15. oprema za razdvajenje filtriranjem (razdvajanje cvrstih od tecnih) 7. oprema za isparavanje (za izdvajanje pare) 9. granulatori) 5. Vecina robota danas sastavljana je od jedne ili vise kontrolisanih ruku koje su fiksirane na osnovici. opreme za mesanje i gnjetenje (razne mesalice) 4. oprema za kristalizaciju (zasiceni rastvori se se najcesce hladjenjem dovedu do kristala. cikloni. vijcalne. oprema za przenje i pecenje (rotacione. Intergisanjem CAD/CAM tehnologije dolazimo do CIM (Computer Integrated Manufacturing) kao izraz visokog stepena automatizacije. vakuum pumpe) 20. oprema za skladistenje (silosi i bunkeri) Roboti. oprema za razmenu toplote (kotlovi. susare) 11. komorne i tunelne peci) 12. oprema za destilaciju i rektifikaciju (za razdvajenje dve ili vise tecnosti) 14. centrifugalne. pumpe (za stvaranje potrebne razlike pritiska sa bi se tecnost kretala u zeljenom smeru ± klipne. odsustvo subjektivnih cinilaca u obavljenju proizvodnje CAD/CAM sistemi. rast produktivnosti upotrebljanih resursa 2. oprema za mehanicko pranje ambalaziranje i pakovanje 18.2. oprema za transport ± (podni i viseci transporteri. oprema za klasiranje asortimana (razdvajanjerastresitog materijala) 3. oprema za kondenzovanje i pranje (kondenzatori) 10. kojim upravlja kompjuterizovani upravljac. kada mogucnosti njihovog reprogramiranja omogucavaju odredjenu fleksibilnost u obavljanju operacija. grubo mlevenje 4. fleksibilni sistemi. fino mlevenje 2. nizi troskovi proizvodnje 5. gasovodi) 21. konzistentnost i produktivost u radu 4. Prva generacija je upotrebljana u automobilskoj industriji. FPS podrazumevaju primenu CIM tehnologije i oni su automatizovani. oprema za sabijanje i oblikovanje (prese. reaktori (sarzni. duplikatori. kompresori) 19. sa mogucnoscu efikasnog prelaska. membranske. oprema za komprimovanje ± kompresiju (duvaljke. grubo drobljenje 2. oprema za apsorpciju i adsorpciju (izdvajanje jedne komponente iz gasa) 17. a snagu im daje elektromotor. konvejeri. do upotrebe sve savrsenijih robota. 49 . sa jedne na drugu vrstu proizvoda. rad u uslovima opasnim po zdravlje coveka 7. do potpune racunaske podrske projektovanju konstrukcije proizvoda ± CAD (Computer Aided Design) i racunarske podrske projektovanju procesa CAM (Computer Aided Manufacturing). oprema za usitnjavanje 1. nizi zahtevi za kvalitetom radne sredine 6. autoklavi) 13.

Najcesci oblici tehnoloske dkumantacije: 1. zeljene vrednosti) 3. da se podje od redosleda operacaija uz definisanje broja i vrste sredstava za rad na kojima se izvode 2. Elementi upravljacke povratne sprege obuhvataju: 1. da se podje od postojecih stedstava za rad pa da se definise redosled i vrste operacija koje se izvode na njima 2. sa opisom rada i detaljnim crtezom proizvoda. transportovati i kupiti radi kasnije koriscenja. 75. broj i naziv elemenata 4. planske parametre (zadate. kvalitet. rezime rada za izvodjenje odredjene operacije 9. kvalitetom. oznaku masine ili radnog mesta na kom se operacija izvodi 3. operacijski list daje deteljan opis tehnoloske operacije sa opisom sredstava za rad. broj i naziv operacije 2. a sve manje je cisto proizvodnih ili cisto usluznih preduzeca. Tehnoloska dokumentacija Tehnoloska dokumentacija treba da prikaze sve kljucne aspekte vezane za izvodjenje tehnoloskih operacije u okviru jednog tehnoloskog procesa. upravljacku akciju Danas se sve vise delatnost preduzeca ostvaruje kroz mesavinu proizvoda i usluga. tehnoloski postupak definise naziv i broj operacija sa opisom radnji u tehnoloskoj operaciji uz definisanje velicina kao sto su kolicina materijala. Cisto dobro je materijalizovani proizvod koji se moze skladistiti. cekanje. operacija. uporedjivenje stvarnog i zeljenog stanja 4. Priozvodi kao izlaz iz tehnoloskog sistema odredjeni su kolicinom. alata. alat 76. utvrdjuju se mere i upravljaceke akcije koje ce preko promene ulaznih elemenata. robota. kontrola i skladistenje) Moze da se sastavi po dva osnova: 1. a CAM racunarsku podrsku projektovanju procesa i racunarsko upravljanje svim operacijama uz koriscenje programibilnih savremenih numericki kontrolisanih masina (NC). dimanzije i bruto tezina materijala 6. dovesti do postizanja zeljenog stanja. opis izvodjenja operacije prema radnom broju zahvata 8. Izlaz iz procesa transformacije ulaznih elemenata krece se od cistih dobara do cistih usluga. Kao polazna osnova za izradu tehnoloske dokumentacije radi se crtez gotovog proizvoda kojie zeli izraditi odgovarajucim tehnoloskim procesom. funkcionalnu zavisnost ulaza i izlaza 5. Ove karakteristike izlaza uslovljene su ulazom i karakteristikama ulaza.CAD podrazumeva svestranu primenu racunarske grafike u konstruisanju proizvoda. broj komada po proizvodu 5. tehnoloskog procesa i uslovima koji vladaju na trzistu prodaje. transport. Izlaz tehnoloskog sistema: proizvodi i usluge Kao izlaz iz tehnoloskog sistema javljaju se gotovi proizvodi i/ili usluge. tehnoloska karta (pregled redolseda toka predmeta koji se obradjuje ili njegovog dela sa oblezavanjem pomocu simbola. 50 . pracenje i merenje (ulaznih i izlaznih karakteristika i merenje procesa) 2. Obuhvata: 1. Ukoliko se pracenjem karakteristika izlaza utvrde odstupanja od planom predvidjenih. cenom i vremenskom dimazijom. vreme obrade i slicno 3. slozenost posla i elemente rada 7. Cista usluga je neopredeceni proizvod koji se no moze skladistiti. vec se trosi cim se proizvede.

oplemenjivanje rude (odstranjuje se jalovina i povecava se procenat metala). vertikalnog povezivanja 3. karbonatne oksidne sulfidne silikatne fosfatne Ulaz u tehnoloski proces za proizvodnju rude cine: ruda i jalovina. Rude sa sadrzajem metala srecu se u veoma razlicitim granicama pa ih delimo na bogate. horizontalnog umrezavanja 2. monometalne i polimetalne 2. regionima i teritorijama. teritorijalnom. Rude se dalje dele i prema mineralnom i hemijskom sastavu na: 1. energija. institucijama. radna snaga. oprema i alati. Faze tehnoloskog procesa su istrazni radovi (identifikuje se leziste rude i relativni parametri za izbor tehnologije). 77. otvaranje rudista (isppituje se da li ce biti jamski ili povrsinski kop). saradnjom u domenu istrazivanja i razvoja Firme stupaju u odnose medjusobne kolaboracije po bilo kojoj od gore navedenih mogucnosti bez obzira na geografsku poziciju i drzavnu pripadnost. internacionalna eksploatacija nacionalnih tehnoloskih sposobnosti 2. Primer tehnologije sa opisom odabranog sistema Tehnoloski sistemi za proizvodnju rude Rudom se nazivaju svi minerali koji se mogu proizvesti na ekonomican nacin. proizvodnja rude (vadi se ili kopa ruda sa jalovinom). eksploziv. i siromasne. Kada govorimo o nizim novoima pri pruzanju usluga govorimo o standardnim procedurama za pruzanje usluga. traznja intenzivno varira 2. vece sanse za neslaganje i konflikt sto sve zajedno stvara slozene upravljackoorganizacione probleme. s obzirom na stepen kontakta sa kupcima (bolnice ± posta) 3. Tehnonacionalizam predstavlja tumacenje tehnoloskog razvoja kao obojenog nacionalnom pripadnoscu. regionalnom pripadnoscu ekonomskim polozajem zemlje i njenim politickim i drustvenim uredjenjem.Usluge se mogu klasifikovati na sledec nacine: 1. kolaboracija (saradnja) medjudrzavnim i privatnim institucijama i organizacijama u pravcu razmene i razvoja njihovih znanja (know-how) 51 . gradja. srednje bogate. 78. celicne pregrade. Dileme tehnonacionalizma i tehnoglobalizma Tehnoglobalizam naglasava potrebu koncentracija tehnoloskih sposobnosti na globalnom planu medju razlicitim akterima. s obzirom na stepan u kome kontakt sa kupcem moze da utice na tip i vrstu usluge (doktori ± nastavnici ± taksi vozaci) Visi kontakt stvara dve vrste problema: 1. Tehnoloska globalizacija se vidi u sledecim pravcima: 1. Tehnolosko jacanje se ostvaruje putem: 1. s obzirom na opipljivost ili opredmecenost u zavisnosti od toga u kojoj je meri prisutna prodaja prodaja materijalnih dobara (trgovina ± banka) 2.

veca fleksibilnost. medjusobno veoma povezane i isprapletene. Globalne strategije preduzeca Kljucni koraci u kreiranju globalne strategije preduzeca podrazumevaju: 1. kupcima i paraleleno) 52 . horizontalno i vertikalno) 2. fokusirane kompanije (imaju razvijene veze samo u jednom pravcu. Strateske tehnoloske mreze i kooperativni model firme Strateska pozicija i snaga firme se sagledavaju: 1. opasnosti od standardizacije 3. prisutni su sve veci rizici vezani za devizni kurs i odredjene trosove i prihode u odredjenim zemljama 5. siroki koopeativni profil (aktivno rade sa vise partnera.generisanje inovacija u vise od jedne zemlje sto se odnosi uglavnom na aktivnosti multinacionalnih korporacija Tehnoglobalizacija i tehnonacionalizam se uzajamno ne iskljucuju vec se radi o dve simultane pojave. povecanje troskova menadzmenta 2. povecano interesovanje kupaca (posledica globalizacije) 4. internacionaizovanje poslovanja (napori da se osnovna strategija okrene van granica sopstvene zemlje) 3. globalizovanje strateskog upravljanje (integrisanje strategije u razlicitim zemljama. uniformni marketing moze da umanji stepen prilagodjenosti lokalnom trzisnom ambijentu 6. koncentracija proizvoda moze da udalji odabrani program od zelje kupaca 4. redukcija troskova (eknomija obima. poboljsanje kvaliteta proizvoda (posledice koncentrisanja oko manjeg asortimana) 3. dominiraju odnosi sa snabdevacima i kupcima) 4. barem 2 saradnika. 79. fokusirana proizvodnja. Prednosti i nedostaci globalne strategije Prednosti: 1. inregrisanje konkurentskih poteza moze da ugrozi prihode 81. kroz odnos firme i njenog konkurentnost okruzenja sa kojim se ona nalazi u suparnickom odnosu 2. konsolidovanje integralne strategije konkurantnosti u svetskim razmerama) 80. jacanje konkurentnosti Nedostaci: 1. razvijanje osnovne. 3. najmanje sa dva snabdevaca) 3. bazicne strategije (osnovna strategija se donosi prvenstveno polazeci od nacionalnih uslova poslovanja) 2. koje odrazavaju karakter i sustinu tehnoloskih promena. veoma sirok kooperativni profil (koje imaju istovremeno barem 5 znacajnih kontakata kooperacije sa sanbdevacima. izolovane kompanije (veoma slabo ili nikako povezane sa drugim firmama. nizi troskovi proivodnje. kroz odnose i veze firme sa njenim komplementarnim-saradnickim okruzenjem Na osnovu empirijskih istrazivanja utvrdjeni su dominanatni kooperativni profili: 1. bolje pregovaracke pozicije u odnosu na snabdevace) 2.

Osnovo obelezje strateske tehnoloske alijanse je dugorocno jacanje tehnoloske konkurantnosti partnera ± kooperacija. Mreze i alijanse se grade sa tri grupe partnera: 1. Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljucuje potrebu da se u cilju jacanja tehnoloskih potencijala kao nuznog preduslova konkurentnosti firme udruzuju u razlicite nacine ostvarujuci tehnolosku kooperaciju. 53 . kompetentnosti zasnovane na izlazu-outputu 5. i moze da bude u domenima horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije. ostvarivanje zajednickih tehnoloskih projekata 3. najmocnije oruzje koje poseduju. upravljacke kompetentnosti i strateska orijentacija 2. Jedna moguca klasifikacija formi kooperacije se odnosi na razlikovanje formalizovanih od neformalizovanih oblika. aktera takvog saveznistva. klijenti/kupci (osnovni izvor inovacije) Ono sto cini okosnicu u sustini strateske tehnoloske aljanse je sinergija tehnoloske moci koja se javlja kao efekat kod ucesnika. drugi konkurenti (partneri. kompetentnosti zasnovane na transformaciji 4. Cetiri klasicna tipa kompetentnosti: 1. sporazum o kolaboraciji) 2. kompetentnosti zasnovane na ostvarivanju kooperacije i mreza 82. Transparentnost alijense se definise kroz postojanje kanala i puteva komunikacije unutar alijanse kao i sposonosti usvajanja novih znanja i otvorenosti ka ucenju. Strateske tahnoloske moci podrazumevaju puno poverenje i uvazavanje medju partnerima koji su spremni da dele i ono stratesko. dakle. sporazum o koleboraciji u specificnim oblastima. Strateska tehnoloska alijansa znaci: 1. da u kompleksni i nesigurni svet sa mnogo opasnih neprijatelja ne treba ulaziti sam. instituti. ucesnici i forme Strateske tehnoloske alijense su oblik tehnoloskih kooperacija i ugovorenih saradnjimedju firmama koje podrazumevaju zajednicke napore IR (istrazivanje i razvoj) i/ili inovativne aktivnosti za koje se pretpostavlja da ce uticati dugorocno na trziste roba i poziciju bar jednog partnera. zajednicka ulaganja. univerziteti. znanja i tehnologije kojima raspolazu. Menadzeri su medjutim sporo poceli sa stvaranjem strateskih alijansi iz razloga gubljenja dela kontrole a menadzeri vole kontrolu. ministarstva i agencije (veza sa kvalitetnim kadrovima) 3. Tehnoloska saradnja varira i s obzirom na ostvareni sadrzaj moze i da bude u domenima horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije sve do kupovine novog preduzeca. Lideri kooperacija su poceli da spoznaju ono sto su lideri nacija oduvek znali. ravnopravnost u realizaciji zajednickih IR projekata Jedna moguca klasifikacija formi kooperacije se odnosi na razlikovanje razlikovanje formalizovanih i neformalizovanih oblika. saveznistvo. Strateske alijanse: pojam. kompetentnosti zasnovane na resursima 3. jacanje tehnoloskih kompetentnosti partnera u relevantnim podrucjima 2. Strateske tahnoloske alijanse su takve tahnoloske kooperacije kod kojih se podrazumeva zajednicka IR funkcija koja ce uticati dugorocno na trziste roba i poziciju bar jednog partnera. Istinski tehnoloski transparentne alijanse porazumevaju potpuno slobodno raspolaganje akumuliranim znanjem svih sastavnih jedninica alijanse kao osnove na kojoj se gradi komparativna prednost i ostveruje sinergija. licence. alijansu. Tehnoloska saradnja varira i s obzirom na ostvareni sadrzaj.Kooperativni profil je znacajna dimenzija korporativnog identiteta i dovodi se u vezu sa pozicijom kompanije u okviru mreza.

uslovljeni su promenama tehnologije 7. Nauka. Procese obrazovanja 6. Informacione i komunikacione tehnologije 8. Tehnoloski. a tehnologija primanjeni postulati sa ciljem zadovoljenja ljudkih potreba. Razvoj procesa za stvaranje nove vrednosti.83. Eksploratorni (dugorocno orijentisan. ekonomski i drustveni razvoj 54 . Znanje i kreativnost su u osnovi inovacionih procesa kojima se generisu nove tehnologije. Znanje su postulati. priroda ± definisan tipom istrazivanja 1. intenzitet ± meren nivoom izdvajanja za IR u firmi 2. U 21. Imitativni (durgi na trziste ili drugi bolji. zasnovan na proverenoj tehnoloskoj praksi) 84. Ekoloska dimenzija Pokazatelji Nauka Tehnologija Praksa Vreme 85. Tehnoloski razvoj obuhvata: 1. sile koja pokrece razvoj privrede drustva i privrede. Modeli IR u organizaciji U odnosu na stepen razvoja generickih tehnologija razvijaju se i tri modela industrijskog IR. Oslanja se na aktere i nacionalnom sistemu inovacija 4. Eksplotacioni (okrenut trzistu i razvoju proizvoda koji ce zadovoljiti zahteve kupaca) 3. Inovativne procese 2. Rast produktivnosti 5. Industrijski IR se definise kroz dve kljucne varijable: 1. tehnologija i razvoj Nauka i tehnologija su kljucni faktori ekonomskog i drustvenog razvoja. Povecanje kvaliteta zivota 9. okrenut ka izgradnji sposobnosti u komapniji da ostvari vece zahteve tehnoloskih promena) 2. Razvoj nauke i intenzitet IR 3. Sve vise se govori o potrebi uspostavljanja ekonomije znanja(KBE-Konowledge based economy) i drustva zasnovanog na znanju (KSB-Knowledge based sociaty). veku znanje je pretpostavka razvoja i konkurantnosti preduzeca i privreda.

Biologija i biotehnologija 5. ali to ne znaci da svaki tehnoloski i ekonomski napredak predstavlja i drutveni razvoj. kao i stvaranje novih ili poboljsavanja postojecih sredstava za proizvodnju. Valorizacija okeana 7. moze biti i obrnuta situacija. Da bi se doslo do ekonomskog napredka treba ostvariti izlaz sa jednakim ili manjim ulaznim ulaganjem proizvodnih faktora. tehnoloska promena dovodi do zeljenih ekonomskih rezultata i znaci napredak u odnosu na postojece stanje. nivih ili podoljsanja starih postupaka. Tehnoloski i ekonomski napredak su potrebni preduslovi. te kad se radi o IR funkciji kod koje se polazi od inovacije pa do primenjene tehnologije. trzisno verifikovana. Drustveni napredak koji obuhvata napredak pojedinca i drustva u sredini. Samo dobro odmerena. On se ostvaruje putem horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije. Novi materijali 2. 1. Tehnoloska piramida Bliski odnos izmedju naucno istrazivackog rada i tehnologije moze se sagledati preko grafickog modela poznatog kao tehnoloska piramida. Fundamentalna. Osnovni pravci tehnoloskih promena Osnovne tehnoloske promene: 1. 2. Tehnologija u informatici 4. Svemir 87. Procena Naucna veza 55 .Tehnoloski napredak se definise kao kao proces koji dovodi do stvaranja novih ili poboljsanja postojecih proizvoda. Poloprivreda i agroindustrija 6. Ona prikazuje kako se broj kadrova angazovanih oko fundamentalinuh naucnih istrazivanja preko primenjenih i razvojnih do komercijalizacije prioizvoda i usluga sve vise siri. Npr. osnovna istrazivanja odnose se na istrazivanja u svim oblastima covekove delatnosticiji je cilj prosiranje novih znanja. bio bi krajnji cilj svih akcija i promena koje covek preduzima i uvodi napolju materijalne proizvodnje i van nje. Takva tehnologije nakratko daju privid drustvenog napretka. kada se uvode stetne tahnologije po okolinu ili ljudsko zdravlje. Drustveni napredak Ekonomski napredak Tehnoloski napredak Transfer tehnologije 86. Novi oblici energije i stednja energije 3.

a moze i pokrete i zvukove.3. U praksi postoje inovacije koje naprolaze kroz sve te faze invacijske aktivnoasti 5. Jednosmeran model. Ukazuje na faze ili korake koji su uobicajeni u sprovodjenju IR rada od ideje do proizvodne primene 4. umetnicka. regiona Patenti. boje mirise i slogane. Pokazatelji tehnoloskog razvoja zemlje. dizajna. copyrighta. TV ostvarenja. Model inovacija-invencija-difuzija i upravljanje kasnjenjem 56 . Tesko se mogu izdvojiti granice izmedju navedenih faza inovacijaske aktivnosti 2. a manje upotrebljiv kada je IR jedan od veceg broja ulaznih elemenata Zakljucuje se da: 1. Copyright obezbedjuje zastitu za kreatore originalnog materijala koji se odnosi na literarna. Pored znacajnog skracivanja vramena vertikalne difuzije inovacija. 5. bazicnim aktivnostima 4. filmska. poseban izgled ili vizuelni identitet proizvoda koji je rezultata karakteristika proizvoda. Intelektualna svojina predstavlja sve ono sto je rezultat rada covekova mozga. neregistrovani dizajn (do 15 godina) i umetnicki copyright. Ulaganje u IR je isto tako jedan od pokazatelja napretka zemlje. Ukazuje na znacajnu karakteristiku inovacijske aktivnosti u uslovima intenzivnog tehnoloskog napretka 3. Vreme izmedju IR razvoja i ostvarenja se sve vise smanjuje. Dizajn se u Britaniji stiti preko tri zakonska prava: registrovani dizajn (do 25 godina). 4. usmereno ka odgovarajucem prakticnom cilju. grane. Racunarski programi i baze podataka su obuhvaceni copyrightom od 1998. treba istaci i povecane efikasnosti i skracivanje vremena prodora inovacije u svim oblastima primene 88. podrazumeva realizaciju proizvoda na trzistu i podrazumeva horizontalnu difuziju pronalazaka u svim oblastimau kojima mogu naci primenu Nedostaci: 1. Model ili uzorci. Koristan je samo kada se koriste osnovni pojmovi. Sistem intelektualne svoina se u pravilu sastoji od robnih marki. Znak ukljucuje logo. Patentni sistem je prevashodno nastao radi zastite i informisanja. muzicka. industrijski dizajn pokriva ceo ili delove izgleda/pojave proizvoda. Robne marke i usluzne delatnosti ukazuju na poreklo robe da bi se ona diferencirala od ostalih prodavaca proizvoda ili usluge. patenata. ka odredjenoj ljudskoj delatnosti Razvojno istrazivanje. Primenjeno istrazivanje. Prednosti modela treba iskoristiti 2. radio ostvarenja. Koristan samo kad je rec o jednostavnim. proistice iz rezultata fundamentalnih i primenjenih istrazivanja. Komercijalna vrednost robne marke moze biti znacjna. 6. Rasprostranjen pokazatelj tehnoloskog razvoja zemlje odnosi se na broj pronalazaka patenata koji su rezultat organizovane IR aktivnosti. Ovim pravom se obezbedjuje da svako koriscenje/ostvarenje programa bude verno originalu i pravo na ekonomsku naknadu autora za koriscenje njihova rada. bez povratne sprege 3. 89. kao i poverljivih informacija. godine. a usmerena su ka prakticnoj primeni naucno-tehnickog dostignuca u uslovima prakse gde se ocekuje njihova najveca delotvornost Razvoj proizvoda i procesa Komercijalizacija proizvoda.

tj. dok su modeli prve generacije blize strategiji tecnology-push. kadrova. sve u skladu sa potrebama pojedinih poslovnih jedinica. marketinga. koja bi tehnologija optimalno mogla da zadovolji strateske razvojne ciljeve. IR. Znacajno je da se kasnjenje smanji izmedju otkirca i invencije i njihovog pretvaranje u inovaciju. Napusta se model strategije nade i sve vise se cvrsto vodi politika upravjanja projektima inovacije tehnologije i organizacije u svim fazama. od ideje do implementacije. Smanjivanjem tih vremena moguce je stvoriti konkurentsku prednost. za preduzeca koja su usvojila strategiju tehnoloskog lidera. Treca generacija IR u preduzecu Prva generacija se zasniva na shvatanju u potrebi izdvojenosti i izolovanosti IR funkcije sto je kljucni preduslov vece efikasnosti rada i rezultata. Ovakav model se oslanja na strategiju nade ili da ce u laboratoriji nastati komericijalno opravdana tehnoloska inovacija. Treca generacija upravljanja IR aktivnoscu podrazumeva uspostavljanje modela koji ce unapredjivati efikasnost IR aktivnosti. Poznati su organizacioni modeli kod kojih su gde su odvojene od preduzeca organizacione jedinice. inovativnoj organizaciji koja polazi od modela market-pull ili strategy-pull.Invencija znaci dolazak do ideje i u osnovi svake inovacije nalazi se osnovna ideja. Izmedju inovacije. treba naci naicina da se ona uspesno inkorporira u nasu organizaciju. Evolucija ka trecoj generaciji IR aktivnosti sve je brze ka trzisno orjentisanoj. ili posedujemo novu tehnologiju. Inovacija podrazumeva uspesnu realizaciju invencije. vremenski determinisu pojedine projekte. 57 . jer mogu da ostvere znacajne konurentske prednosti ukoliko skkrete medjufazna kasnjenja u inovacionom ciklusu. ciljeve. nase organizacije. invencije i difuzije. njene difuzije. Dinamika tehnologije se cesto povezuje sa dinamikom organizacije kao celine. tj. zajedicki u timu odredjuju pravce IR aktivnosti. dospeca u odgovarauce proizvodne procese i na trziste. Usmeravanje IR aktivnosti ka strateskom razvoju integralnog modela preduzeca. U trecoj generaciji jos je izrazitija stroga kontrola ka delatnosti odredjenoj potrebama poslovanja. koji se bave sustinskim pitanjima. pocetna zamisao koja se zove invencija. Vremensko kasnjenje Vremensko kasnjenje Vremensko kasnjenje Naucno otkrice Invencija Inovacija Difuzija Proizvodnja Trziste Tehnoloski lideri dobijaju skracivanjem ovog kasnjenja Tehnoloski lideri dobijajaju povecanjem ovog kasnjenja Tehnoloski sledbenici dobijajaju skracivanjem ovog kasnjenja 90. Druga generacija obuhvata modele koji su daleko vise prilagodjeni potrebama poslovnog razvoja preduzeca. Tehnoloski sledbenici nasuprot tomu zele da smanje vreme od inovacije pa do pojave na trzistu. Najvisi nivo menadzera zajedno preduzeca zajedno sa menadzerima tehnologije. ali i stratesku opravdanost. proizvodnje.

proces prenosenja inostrane razvijenije tehnologije u domace preduzece 2. zivotni vek tehnoloske inovacije 2. Specificna obelezja tehnoloskih inovacija u transferu tehnologija Veza transfera tehnologije i tehnoloskih inovacija ogleda se kroz neka obelezja tehnoloskih inovacija koje imaju uticaj na transfer tehnologija. 92. Na medjunarodnom planu transfer tehnologije predstavlja medjunarnodni i internacionalni promet znjanja neophodnog za razvoj proizvodnje i poslovanja u sirem smislu. Kriva ucenja predstavlja stepen u kome se prosecni trosak proizvodnje jedinice proizvoda smanjuje kao rezultat povecenja kumulativnog ukupnog outputa. Kasnjenje izmedju trenutak investiranja i pocetka rasta produktivnsti posmatra se kao proces ucenja koji se predstavlja krivom ucenja. prve proizvodne primene. vec samo ukoliko postoji stalan napor da se povecava efikasnost proizvodnje. intezitet IR u strateskom tehnoloskom podrucju kome pripada tehnoloska inovacija. vertikalni.91. U pocetku se radi o prvoj primeni. prihvatanje tehnoloske inovacije uz ispitivanje mogucnosti njenog unapredjenja i razvoja sopstvenim IR potencijalima 6. Horizontalni transfer na nivou preduzeca obuhvata: 1. Vrste transfera tehnologija Opste je prihvaceno da se transfer tehnologije deli po svom karakteru na: 3. a zatim pocinje da deluje faktor ucenja kroz pozitivno iskustvo. predonost pripada stabilnijim tehnologijama 4. (2) Horizontalni transfer tehnologije znaci prenos tehnoloskog znanja ± opredmecenog ili neopredmecenog na nova podrucja ljudske delatnosti. troskovi uvodjenja dopunskih inovacija kako bi se centralna inovacija mogla u potpunosti primeniti 3. odabir oblika transfera tehnologije sa optimalnim uticajem na razvoj sopstvenog IR rada. usled smanjivanja troskova do cega ne dolazi spontano. a posebno na nove geografske prostore. priprema uslova za prihvatanje inovacije u novoj sredini 5. 93. horizontalni. proces transfea tehnologije iz domacih preduzeca u inostrana preduzeca 58 . a zavise od tehnoloskih inovacija: 1. Kriva ucenja Priprema uslova za uspesnu primenu nove tehnologije treba da se odvija sa citavim periodom eksploatacije tehnologije. koja govori o odlaganju pozitivnih efekata u primeni nove tehnologije usled prilagodjavanja. Evo nekih faktora koji imaju uticaj pri transferu tehnologija. i 4. proces difuzije tehnoloskih pronalazaka izmedju domacih preduzeca u okviru nacionalne privrede 3. Ucenje dovodi do znacajnog opadanja troskova proizvodnje. (1) Vertikalni bi obuhvatao aktivnosti vezane za naucno-istrazivacki rad i to od fundamentalnih istrazivanja preko primenjenih razvojnih do inovacija. Taj faktor ucenja koji raste sa iskustvom u radu deluje na podrucje proizvodnje i na podrucje takticke prodaje.

ugovori o pruzanju tehnickih usluga 3. 2. ugovori o programiranju proizvodnje 2. 2. u potpuno novoj oblasti i na drugacije probleme. Oprema Tehnicka opremljenost rada: Tos ! Vos din [ ]. izracunava se po sledecoj formuli: 59 . Proizvod Globalna produktivnost predstavlja sintetski pokazatelj tehnoloskog progresa. V s ± vrednost osnovnih sredstava. kupovina opreme. Q ± porast proizvodnje nastao boljim koriscenjem kapaciteta u tekucoj goidni. k ± kamata koja bi se dobila na pozajmljena sredstva u prethodnoj godini. 2. N zap s ± oznaka za pokazatelj. indirektan transfer ± koriscenje tehnologije za novu i drugaciju svrhu. Tehnoloski napredak i pokazatelji Komponente tehnoloskog napretka: 1. 94. proces koji se odnosi na odlazak ljudi iz manje razvijenih sredina u razvijenija podrucja Elementi procesa transfera tehnologije mogu se sazeti kao proces cetiri I: ideja ± invencija ± inovacija ± imitacija. nova primena ± tehnologija se primenjuje u izmenjenom obliku. i ± prosecna ulozena sredstva u tekucoj godini. 4. kupovina licenci industrijske svojine. Najcese je u pitanju kombinacija vise navedenih vrsta sto samo pokazuje da je velika isprepletanost postojecih transfera. Na osnovu ugovora koji je sklopljen za transfer odredjene tehnologije isticemo cetiri osnovne vrste: 1. gde : Po  ( Z o ™ po  K o ™ ko ) Pi ± neto proizvod u tekucoj godini. Koeficijent povecanja tehnoloskog nivoa i napretka opreme: Fi o ! Pi  (Z i ™ po  K i ™ ko  Q ) . 95. N ± broj zaposlenih. Indek i oznacava tekucu.4. 3. i 3. p ± prosecna godisanja primanja radnika u prethodnoj godini. ugovori o dugorocnoj proizvodnoj saradnji Nacini transfera mogu da budu: 1. i 5. kooperacija. a indeks prethodnu godinu za koju se uzimaju podaci. Nacini horizontalnog transfera tehnologije Postoje tri osnovna tipa (horizontalnog) tehnoloskog transfera: 1. direktan transfer ± tehnologija koristi u istu svrhu. kupovina licenci know-how. jednostavni licencni ugovori 4. zajednicka ulaganja U praksi tesko je naici na ovako jasno definisane transfere tehnologije.

terijal 4. P ± ukupan prihod. 5. gde BP ± bruto proizvodnja r ± troskovi radne snage. Analiza progresa je znacajna i sa strane buduceg napredovanja preduzeca. Istrazivanje i razvoj Pe kWh [ ] . N ± N zap 6. a i sam drustveni sistem deluje povratno na tehnoloski progres menjajuci njegovu stopu rasta. N ± broj zaposlenih. P ± ukupna potrosnja elektricne N zap Pi ! P . Investicije Pokazatelj inteziteta investicija u preduzecu: L ! broj zaposlenih. 7. IS ± vrednost investicija. N ± ukupan broj radnika. zemlji. (Ovo pitanje takodje pogledati u na 132oj strani u knjizi ³Menadzment inovacija i tehnoloskog razvoja´) 97.proizvodnja i trosenje elektricne energije . inostranstvu daje dragocene informacije. Kadrovi Kvalifikaciona struktura radnika: K n ! odredjene kvalifikacije 8. Neki od pokazatelja i metoda za merenje tehnoloskog progresa: . Zastita covekovog okruzenja 9. TIR IS din [ ] . Stopa tehnoloskog progresa Promene izazvane tehnoloskim progresom odrazavaju se na sve delove drustva.Gp ! Bp Tr  Tos ™100[%] .tehnoloski nivo opreme . n ± broj radnika n 96.unapredjenje IR i inovativne aktivnosti itd« Pracenje tehnoloskog progresa u konkretnim uslovima preduzeca znacajno je sa aspekta unparedjenja proizvodnje i poslovanja u tim konkretnim uslovima. s ± troskovi osnovnih i obrtnih sredstava 3. Takodje proucavanje i merenje tehnoloskog progresa i poredjenje sa stopom progresa u grani. Organizacija 10. TIR ± ukupni troskovi za IR delatnost. Energija Pokazatelj potrosnje elektricne energije: P ! e energije.brzina i stepen sirenja novih tehnologija . Opredmeceni i neopredmeceni tehnoloski progres 60 . Upravljanje N .razni aspekti produktivnosti .

u povecanju znanja i kvalifikacione strukture 61 . 2. a to je situacija kada su se troskovi konstantnog kapitala uvecali. bez neto-akumulacije kapitala. K ± kapital) za opredmeceni tehnolsoki progres. U slucaju da novonastala kombinacija faktora L i K koji daju tacku D iskaze povecanje proizvodnje onda mozemo govoriti o cistoj ustedi zivog rada. Ovake promene su posledica tehgnoloskog progresa koji se sastoji u boljoj organizaciji rada. ali bez novih investicija. je osnovni izvor neopredmecenog tehnoloskog progresa. sto sve vodi povecanju efikasnosti koriscenja faktora prozivodnje. Kapital (K) L2<L1 K2=K1 K2-K1 D A L2 L1 Rad (L) Grafik (2) Tacka A je pocetno stanje i pocetni odnos kapitala i radka koji daje odredjeni nivo proizvodnje. Kapital (K) K2 B A K1 L2 L1 Rad (L) Grafik (1) Tacka A je pocetno stanje i pocetni odnos kapitala i rada koji daje odredjeni nivo proizvodnje.Tehnoloski progres se moze smatrati pojavom koja izrazava svaku promenu u sredstvima za proizvodnju. Opredmeceni tehnoloski progres podrazumeva takav napredak kojim se povecava nivo autputa kao direktna posledica povecanja neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenom te se menja starosna struktura opreme. Poslovne i organizacione promene. vece znanje zaposlenih. a doslo je do usteda u troskovima rada. Neopredmeceni tehnoloski progres ima takodje kao rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje. Novonastalo stanje je tacka B. tehnoloskim procesima i organizacionim formama proizvodnje i raspodele. Ovo je tipican primer promene kombinacije faktora proizvodnje (L ± rad. Razlika izmedju opredmecenog i neopredmecenog tehnoloskog progresa je u sledecem: 1.

uz porast produktivnosti rada. Neneutralni. tj. 2. moze se govoriti o neneutralnom tehnoloskom progresu koji je radno-stedan. Ukoliko se tehnicka opremljenost rada ne menja. Ne dovodi do usteda niti do vece upotrebe rada u proizvodnom procesu. tehnoloski progres ne neutralan ukoliko se i produktivnost rada ostaje nepromenjen. 5. ukoliko je tehnicka opremljenost rada nepromenjiva. 98. 2. neneutralni tehnoloski progres je radnostedan. Promene izazvane neutralnim tehnoloskim progresom ne uticu na promenu granicne stope supstitucije rada za kapital. Koji dovodi do usteda u troskovima rada (radno-stedni): 1. a ujedno se Tor ! K L ostane konstantan P! K Q k! Q L u tom periodu povecava.zaposlenih i sve to bez dodatnih ulaganja u osnovna sredstva. ukoliko postize se neutralni tehnoloski progres. ukoliko se povecava tehnicka opremljenost rada. a kapitanlo intezivan ukoliko se granicni proizvod kapitalno uvecava. 3. ukoliko se stopa supstitucije rada za kapital takodje ne menja. Ukoliko se konstantuje nepromenjeni kapitalni koeficijent. 62 . Proizvod (Q) Q2 A Q1 F G Q Q* K1 K2 Kapital (K) Grafik (3) Rast kapitala sa nivoa na nivo je uslovio povecanje proizvodnje sa tacke A na tacku F koja pripada proizvodnoj funkciji. dok kapitalni koeficijent K konstantuje rast kapitalnog koeficijenta Q . Ovo je pojednostavljeni prikaz odnosa tehnoloskog progresa i proizvodne funkcije. neutralni tehnoloski progres se postize i onda kada granicni proizvod kapitala ostane nepromenjen. Neutralni i neneutralni tehnoloski progres Neutralni: 1. Tipican primer neopredmecenog tehnoloskog progresa. Ukoliko se tehnicka opremljenost rada Tor povecava. 4.

Koji dovodi do usteda u troskovima kapitala (kapitalno-stedni): 1. tezinski koeficijenti se dodeljuju svakoj od promenjivih navedenih na vrhu i to predstavlja ocenjenu znacajnost pojedinih faktora koju daju eksperti. a mogu biti dodati i drugi. ako se konstatuje nepromenjeni kapitalni koeficijent. U matrici mogu biti predstavljeni razni faktori: rokovi isporuke. 100. Matrica ciljeva za ocenu performansi nove tehnologije Matrica ciljeva se koristi za sagledavanje produktivnosti u preduzecu posto je uvedena nova tehnologija. tehnicka opremljenost rada se moze povecavati. produktivnost rada se povecava. 99. a sve u cilju pojacavanja sansi za uspeh u buducnosti. Aksiom kompleksnosti ± koji ukazuje na osnovnu istinu da su pojave u svom razvoju sve kompleksnije. ako je tehnicka opremljenost rada nepromenjena. Na krajnjoj levoj strani nalaze se ocene od 1 do 10. ostati konstanta ili se smanjivati. ukupan skart. Koriscenjem matrice ciljeva za izracunavanje indeksa produktivnosti u jednakim vremenskim razdobljima menadzment preduzeca stice mogucnost uvida u promene koje su nastupile primenom nove tehnologije. materijalni troskovi proizvodnje. Izdvajamo dva osnovna pristupa predvidjanja: Od osnovnih aksioma naucnih predvidjanja pomenucemo cetiri: 1. kasnjenja u primeni nove tehnologije. S¶obzirom na ove vrednosti odredjuje se ukupna vrednost za matricu u celini. koriscenje kapaciteta masina. Aksiom neazvisnosti bliskog I dalekog reda ± koji ukazuje na nezavisnost I nepovezanost u ponasanju pojave na kraci I duzi rok. 3. 4. da je realno ocekivati da ce se u buducnosti razviti slozeniji oblici pojava I dogadjaja. koje se odnose na kvantifikovanje pojedinih stvarnih vrednosti posmatranih faktora u odredjenom periodu. Vrste i oblasti predvidjanja 63 . a prosecna reperna vrednost je 300. Aksiom kontinuiteta ± koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava I dogadjaja koji pruza osnove da se buducnost I proslost sagledavaju kao kontinuirana celina.3. a granicni proizvod rada raste brze od granicnog proizvoda kapitala. kvalifikaciona struktura radnika. Istorijski razvoj predvidjanja sagledava se kroz tri faze: religijska. Na dnu matrice. Osnovna prednost ove matrice sastoji se u tome sto se oba aspekta ± efikasnosti i efektivnosti ± u odnosu na produktivnost mogu ukljuciti u kvantitativno razmatranje na taj nacin sto je izvrsena dekompozicija svih faktora produktivnosti. kapitalni koeficijent se smanjuje i elasticnost produktivnosti prema tehnickoj opremeljnosti rada je manja od jedinice e < 1 2. Aksiom rasta ± koji se zasniva na uocenoj cinjenici da je realno ocekivati da su pojave I dogadjaji na uzlaznoj liniji I da se u buducnosti javljaju sve progresivniji I savrseniji oblici pojava I dogadjaja. Aksiomi naucnog predvidjanja Od najranijeg doba covek tezi ka tome da predvidi buducnost kako bi smanjio neizvenost. filozofska i naucna. Cilj je jasan: kroz predvidjanje se planiraju i sprovode akcije kojima zelimo smanjiti neizvesnot i pretnje. slozenije. 101. tada se postize radno-intezivan tehnoloski progres. Od svih nacina koje je razvijao kroz istoriju do danas su se zadrzali i pokazali kao najtacniji naucni metodi i saznanja. neneutralni tehnoloski progres se postize ako se granicni proizvod kapitala povecava. 2.

i 3. 2. ekstrapolacija trenda. simulacija. U zavisnosti od uskladjenosti potreba. 8. preduzeca. vreme i rezultate. nastoji da predvidi faktore i delovanje okruzenja. Neke normativne metode: 1. Funkcija predvidjanja u preduzecu treba da obezbedi cvrstu povezanost razlicitih vrsta predvidjanja koja se obavljaju u okviru tog kompleksnog sistema. 3. Predvidjanje predstavlja zajednicki deo aktivnosti vezanih za odlucivanje i organizovanje.Predvidjanja mogu da se obavljaju na nivou nacionalne privrede. Danas se na osnovu svih ovih pokazatelja predvidjaju rezultati poslovanja. Predvidjanje potreba i resursa odosni se na predvidjanje vrste i obima potrebnih resursa da bi se ostvarile operacije firme kojima se kreira nova vrednost u obliku roba ili usluga. brainstorming d . individualne prognoze. analogije. 1. matrice odlucivanja Pored dva navedena pristupa razliciti autori na razlicite nacine vrse podelu metoda tehnoloskog predvidjanja. 1. Jedna od mogucih podela je i sledeca: 1. Delfi metod. paneli. Moze biti kratkorocno. Sustina ovih metoda je da one nastoje da projektuju tehnoloske parametre i/ili mogucnosti u buducnosti polazeci od osnove akumuliranih znanja i iskustava u odredjenoj oblasti. privredne grane. Predvidjanje rezultata operacija. Predvidjanje vremena se odnosi na sagledavanje potrebnog vremena u buducnosti za sticanje i primenu odgovarajucih resusrsa. 7. 2. 5. 2. 64 . delfi metod. rija igara. resursa i vremena javljaju se odredjeni rezultati koji mogu biti izrazeni kroz razne pokazatelje. sistemska analiza. PATTERN d . 2. a zatim se obavlja analiza vracajuci se unazad ka sadasnjosti da bi se videlo da li se ti ciljevi mogu ispuniti uz ogranicenja koja se posebno ispituju. metod subjektivne procene ± intuitivni. Normativne metode polaze od buducnosti na taj nacin sto se prvo definisu ciljevi i zadaci u buducnosti. regiona. scenario metoda. teorija katastrofe. morfoloska istrazivanja i 10. 6. Eksploratorne metode koje polaze od proslosti i sadasnjosti i krecu se ka buducnosti na heuristicki nacin sagledavajuci i odmeravajuci sve mogucnosti koje tu postoje. 1. 3. Organizacija postavlja ciljeve i zadatke. Podela metoda tehnoloskog predvidjanja Metode i tehnike tehnoloskoh predvidjanja se mogu svrstati u dve osnovne kategorije zavisno od pristupa: 1. a zatim odabira one akcije za koje se smatra da mogu ispuniti ocekivanja i sprovodi ih. matrice zavisnosti. 9. srednjorocno i dugorocno predvidjanje. 2. Neke eksploratorne metode: 1. resurse. 3. 4. 2. imajuci u vidu postojece resurse i tehnologiju sa kojo se raspolaze. Za znacajne oblasti predvidjanja u organizaciji uzimamo one vezane za potrebe. intuitivne metode. prosta ekstrapolacija. 102.

vremenski horizont 4. 104. analiza zavisnosti. i 4. preciznost metoda ± empirijski podaci dobijeni primenom metoda u praksi omogucavaju da uporedjivanje tacnosti raznih metoda predvidjanja u raznim oblastima 2. nedovoljno poznavanje ili nepotpuno sagledavanje potreba za tehnoloskim predvidjanjima u organizaciji. 3. tacnost. Uspesnost i kvalitet predvidjanja zavise od dva faktora: 1. izbora metode tehnoloskog predvidjanja s¶ obzirom na potrebe i uslove pod kojima se obavlja konkretno tehnolosko predvidjanje 2. 2. 8. 7. Moguce teskoce vezane za pokretanje i s rovodjenje procesa tehnoloskih predvidjanja u organizaciji su: 1. 1. Delfi metod predvidjanja ± procedura 65 . Troskovi se uglavnom sastoje iz: 1. 2. strucnost. zahteva za odgovarajucim podacima. korelacija trenda. lakoca i jednostavnost primene metoda predvidjanja. troskovi prikupljanja i predstavljanja podataka 2. izbor ucesnika u sprovodjenju metoda tehnoloskih predvidjanja. vremensko uskladjivanje predvidjanja i rezultata predvidjanja sa potrebama i zahtevima organizacije. 2. analiza uzroka i posledice. 3. 4. 6. supstitucija. 3. primena same metodologije i njeno trajanje. teskoce vezane za prikupljanje podataka. troskovi ± kriterijum koji se najcesce uzima pre svih ostalih Troskovi predvidjanja zavise u velikoj meri od: 1. neznanje. same metode predvidjanja. Izbor metoda predvidjanja ± kriterijumi Postoje cetiri kriterijuma za uporedjivanje i izbor metoda predvidjanja: 1.3. 4. 6. analogija razvoja. 103. sposobnost i doslednost u primeni i sprovodjenju metoda. izbor metoda predvidjanja u zavisnosti od konkretne situacije. analogija. vremenskog horizonta i oblasti predvidjanja. 2. obuka kadrova za koriscenje odgovarajuce odabrane metodologije. kompleksnosti metode. 4. nerazumevanje najvisih menadzera za potrebe primene tehnoloskih i svih ostalih predvidjanja u preduzecu. 3. metoda krivih. racunarski i coveciji napori koji se tu ulazu. morfoloska analiza. model dinamickog predvidjanja. podaci kojima se raspolaze ± nisu svi podaci primenjivi u svim metodama predvidjanja pa raspolozivi podaci mogu bitno uticati na izbor odredjene metode 3. 5. 5. istorijska analogija. i 5.

ne treba preneglasavati potrebu za postizanjem odgovarajuce usaglasenosti misljenja strucnjaka. sprovodi i statisticki obradi i analizira rezultate predvidjanja u odredjenom krugu. Ovu grupu sacinjavaju strucnjaci odabrani po tri kriterijuma: 1. poznavanje statisticke obrade rezultata. 3. Cilj PATTERN metode je da pomogne planerima u indetifikovanju dugorocnog razvoja koji se posluziti za postizanje odgovarajucih postavljenih ciljeva. 7. definisanju mogucih odgovora na postavljena pitanja. definisanju pitanja vezanih za odgovarajucu oblast predvidjanja. 9. Planning Assistance Through Technical Evaluation of Relevance Numbers) bazira se na: 1. 3. Najpoznatija primena stabla znacajnosti jeste u okviru PATTERN metode. Broj krugova u delfi metodi nije unapred definisan. Postoji vise varijanti sprovodjenja ovog metoda. definisanju tehnoloskih alternativa koje su neophodne za realizaciju potvrdjenih ciljeva. 2. a ovde je opisan jedan od klasicnih (osnovnih) pristupa ovoj metodi. Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe eksperta putme serije upitnika u deset koraka: 1. Prvi krug zapocinje dostavljanjem upitnika u kome bi trebalo da bude dovoljno mesta za upisivanje komentrara i argumenata samih ucesnika prilikom davanja odgovora na postavejena pitanja. kriterijumi znacajnosti. Kljucne metodoloske komponente predstavljaju: 5. 7. Naucno-tehnickih znanja iz oblasti za koje se predvidjanje vrsi i posedovanje prakticnih znanja u oblasti predvidjanja. Iako je postizanje saglasnosti jedan od uslova za prihvatanje prognoze sa zadovoljavajucom pouzdanoscu.Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe eksperta putem serije upitnika. mada se najcesce obavlja u cetiri kruga. 5. 2. i 3. 6. Nakon ispunjavanja upitnika zavrsena je uloga eksperata u prvom krugu. struktura stabla znacajnosti. 8. 15 do najvise 100. Odredjivanje upitnika (20-25 pitanja) sastoji se u: 1. kvantifikovanju odgovora radi obezbedjivanja dalje statisticke obrade. Broj strucnjaka je najbolje da se krece izmedju 5. 105. poznavanje same oblasti predvidjanja. Odredjuje se grupa strucnjaka koja ce biti anketirana ± panel. odredjivanju znacaja definisanih ciljeva u odnosu na utvrdjene kriterijume (odgovarajuce rangiranje tj. Najpre se odredjuje grupa za koordinaciju (5-10 strucnjaka) koja ima zadatak da organizuje. 2. 2. Pattern metod ± procedura PATTERN metod ± pomoc planiranju kroz tehnicku procenu brojeva znacajnosti (engl. Drugi krug predvidjanja pocinje ponovnim slanjem upitnika. Kriterijum za izbor strucnjaka su posedovanje. 6. Ispunjeni upitnici vracaju se grupi za kordinaciju koja obavlja statisticku obradu rezultata predvidjanja. poznavanje Delfi metode i njenog nacina sprovodjenja. uspostavljanje prioriteta ciljeva). OI zavrsetku Delfi procedure vrsi se prezentacija rezultata. 4. i 3. cime je i treci krug zavrsen. indetifikovanju ciljeva koje treba ostvariti u buducnosti. 66 . brojevi znacajnosti (ponderacioni koeficijenti). Ponavlja se postupak statisticke obrade odgovora kao u prethodno navedenom koraku (6) ra se zatim obnavlja ceo postupak slanja i popunjavanja upitnika (7). 10. Rezultati statisticke obrade dostavljaju se svim clanovima grupe kako bi stekli uvid uto kako je u celini izgledao odgovor grupe u prvom krugu.

koji je razbijen na paralelene delove za razliku od hijerarhijske strukture koja je bila karakteristicna za metod stabla znacajnosti. odredjivanje broja najvece znacajnosti. 9. a neki je prevode oluja misli. Procena ideja 6. problem se mora eksplicitno postaviti i definisati 2. odredjivanje brojeva znacajsnoti (uz ucesce panela eksperta i pomocu izabranog eksploratornog. sva resenja u morfoloskoj kutiji ispituju se sa aspekta ostvarenja postavljenih ciljeva 5. Podrzavati izrazavanje neobicnih ideja. misli da bi se generisalo sto vise ideja (kvantitet) Sprovodi se u sest faza: 1. I normativni i eksploratorni pristup su primenjivi u ovoj metodi. Prikupljanje ideja 5. multidimenzionalna matrica koja sadrzi sve parametre drugog koraka se uspostavlja. Ovako izdvojeni delovi posebno se posmatraju. najbolja resenja koja se indetifikuju u cetiri koraka dalje se analiziraju sa aspekta mogucnosti njihovog ostvarivanja u zavisnosti od raspolozivih resursa 6. svi parametri koji bi mogli biti obuhvaceni resenjem moraju se indetifikovati i obrazloziti 3. Osnovni koraci primene PATTERN metoda su sledeci: 1. 3.8. obrada podataka i izlazni rezultati ± odredjivanje broja najvece znacajnosti. Matrica sadrzi sva moguca resenja 4. uspostavljanje stabla znacajnosti. Pored nekoliko razlicitih metoda predvidjanja koje moze ukljuciti.intuitivnog metoda). obrada podataka i izlazni rezultati. Razmotriti svaku ideju. Predocavanje glavnog problema 3. Cilj je ustanoviti najbolji. 106. Sustina ovog metoda sastoji se u izradi morfoloskog modela koji predstavlja sematsku strukturu problema. misljenje. Kritika ideja je zabranjena jer je potrebna apsolutna sloboda misljenja 3. Spada u grupu intuitivnih metoda. 4. Morfoloska istrazivanja ± brainstorming i scenario metod Ovaj metod istrazivanja ukazuje na to da se nikako ne moze povuci jasna crta izmedju dve osnovne grupe predvidjanja. Kroz opis postepenog razvoja hipoteticke situacije namera je da se paznja usmeri na akcije kojima bi se izbegle opasniosti i iskoristile mogucnosti. Izrada liste predloga Scenario metoda Scenario je projektovana slika okolnosti i uslova za koje se ocekuje da ce postojati u buducem periodu. Redefinicija glavnog problema 4. Indetifikuju se indikatori i prate se njihove promene kao i razlozi tih promena i indetifikuju se buduci dogadjaji koji mogu imati uticaja na ove indikatore. Uvod u postavljeni problem 2. alternativu bez obzira na njenu vrednost 2. Scenario znaci mogucu. Postoji pet osnovnih koraka vezanih za morfoloski pristup: 1. ukljucuje i racunarsku simulaciju. definisanje kriterijuma. 67 . Prioriteta ciljeva i listanje tehnoloskih alternativa. Nastala pocetkom 50ih i to je jedna od grupnih metoda kreativnog misljenja koja se najcesce primenjuje. ali ne i najverovatniju buducnost. Brainstormig metoda Bukvalni prevod bi glasio mozdana oluja. najlosiji i najverovatniji scenario buducnosti. Neka od pravila su: 1. 2.

konzistentnost. razmatranje svih kljucnih faktora. Divergentno razmisljanje razvija i siri proces razmisljanja ± pocinje specificnom idejom na koju dalje generise razlicite perspektive. Formulisanje strategije 5. ali ovde se radi o celini i kompromisu koji planer mora postici. korisnost i razumljivost. Radikalne inovacije proizvoda. Ovakav nacin rangiranja ne odgovara realnom stanju jer se ne uzimaju u obzir tezinski faktori koji daju realniji pogled na tezinu odredjenog ogranicavajuceg faktora. Prva u kojoj se ne dodeljuju tezinski faktori vec se na osnovu efikasnosti dodeljuju ocene. U zemljama u razvoju se ipak moraju razmotriti i neki drugi faktori jer cesto troskovi nisu presudni za rangiranje vec to moze biti naprimer minimalno koriscenje oskudnih resursa. Zato se koristi druga metoda u kojoj se svakom ogranicavajucem faktoru dodeljuje tezinski faktor. Kreativno razmisljanje obuhvata dva tipa procesa razmisljanja. a racunica za odredjeni parametar se izvodi na sledeci nacin: Tezina=rang parametra za odredjenu tehnologiju/najvisi rang parametra medju kompariranim tehnologijama X tezinski faktor parametra Tehnologija sa najvecim tezinskim faktorom troskova tojest tehnologija koja najefikasnije koristi oskudne resurse je naravno ona koju treba preferirati. divergentni i konvergentni. Inovacije postojecih proizvoda i usluga u skladu sa zahtevima kupaca 2. Na kraju tehnologija sa najvise ustede odnosi prevagu. Indetifikovanje novih trzisnih mogucnosti Problemi u kojima kreativno misljenje ima znacajnu ulogu su problemi koji nemaju samo jedno resenje.Svaki scenario mora sadrzati sledece opste karakteristike: uverljivost. Metode i tehnike kreativnog misljenja Kreativnost je razvoj nove i originalne ideje koja je od vrednosti za pojedinca. Za evaluaciju ideja 3. Problemi koji se oslanjaju na kreativno resavanje su: 1. Metode evaluacije rangiranja i selekcije tehnologije Metoda poredjenja troskova je jedan od nacina rangiranja tehnologija. Snizavanje troskova kroz efikasnije i efektivnije metode proizvodnje. slicnost sa drugim scenarijima. Metode i tehnike kreativnog misljenja mogu se grupisati po tipu: 1. Konvergentno razmisljanje prati divergentno i suzava opcije koje su raspolozive u cilju postizanja odredjenog broja zadovoljavajucih resenja problema. energiju uvozne sirovine radnu snagu i druge« Moze se obratiti paznja na dve metode. preduzece ili drustvo u celini. 68 . odnosno inovacije procesa 3. Ignorisu se ogranicenja i prihvataju se razne mogucnosti. Metode rangiranja se koriste za ocenu efikasnosti tegnologije uzimajuci u obzir ogranicenja u zemlji domacinu vezane za investicije. Naravno i medju otpalim tehnologijama ima onih koje po nekom parametru su neuporedivo bolji izbor. Za uporedjivanje se koristi bruto profit i odnos bruto profita i fiksnih investicija. 107. Za generisanje ideja 2. usluga i procesa 4. Za implementaciju ideja 108.

Nakon poredjenja izradjuju se matrice poredjenja po parovima za svaki nivo. a zatim se koristi skala devet tacaka. Osnovni input u AHP su odgovori donosioca odluka na serije pitanja. NEWTECH Expert Choice NEWTECH Expert Choice je ekspertski sistem za podrsku odlucivanju o novim tehnologijama. obezbedjuje osnove za uvazavanje ekspertnog stanja pojedinca iz razlictih delova organizacije. odluke. i to prema znacaju. donosenja. Zbir tezinskih koeficijenata elemenata na svakom nivou hijerarhije jednak je 1. Odgovori se dobijaju u verbalnoj formi. podrazumeva da se odluka mora doneti uvazavajuci mnostvo faktora. NEWTECH kod izbora novih tehnologija razmatra preko stotinu promenjivih koje mogu da budu od znacaja prilikom. Pitanje koje se postavlja preduzecima. Nakon poredjenja vrsi se sinteza svih vrednovanja i po strogo utvrdjenom matematickom modelu odredjuju tezinski koeficijenti elemenata hijerarhije. Usvojiti novu tehnologiju (nova tehnologija ± DA). iskustvo. da li usvojiti novu tehnologiju ili ne. Expert Choice AHP metod su ugradjeni u softverski paket NEWTECH koji je prilagodjen za donosenje kompleksne odluke o tome da li usvojiti novu tehnologiju u preduzecu. znanje i intuiciju u proces odlucivanja. . uredjenju strukturu kao podrsku razumevanju kompleksnosti problema usvajanja nove tehnologije u preduzecu. Donosilac odluke treba da rangira relativni znacaj svake od promenjivih (znacajnih za odlucivanje) prema konkretnim uslovima u njegovom preduzecu. ali uporedivi. 2. Svaki nivo se sastoji od vise elemenata gde su elementi na istom nivou medjusobno nezavisni. pruza odredjeni okvir. ili 2. 69 . a to znaci da se u ovom modelu svaki element (faktor) vrednuje u odnosu na druge na istom nivou. Pretpostavlja se da su elementi bilo kog nivoa pod uticajem elemenata na nivou iznad. Metod AHP Analiticki hijerarhijski proces ± AHP je metoda koja omogucava donosiocu odluke da ukljuci subjektivni stav. Ovaj model je primenjen uz pomoc Expert Choice softverskog paketa.109. preferenciji i verovatnoci. o usvajanju nove tehnologije. AHP predstavlja slozene probleme kroz model u obliku hijerarhije. Kao metod zakljucivanja NEWTECH koristi AHP ± metod analitickog hijerarhijskog procesa. Na kraju se kao rezultat dobija skala na kojoj se rangiraju dve alternative: 1. i u vezi sa elementom na visem nivou hijerarhije. 3.U nastavku pitanja opisati izradu jednog AHP zadatka - 110. sto omogucava donosiocu odluke da rangira sve elemente u horizontalnom i vertikalnom smislu. Odrzati prethodno stanje ( nova tehnologija ± NE) NEWTECH sistem za podrsku odlucivanju ima tri prednosti: 1. omogucava da se sve prednosti kolektivnog odlucivanja uvaze polazeci od znanja i sposobnosti pojedinca u organizaciji.

«i gotovo. 70 . uh.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->