P. 1
Proracun betonske grede

Proracun betonske grede

|Views: 2,234|Likes:
Published by Vicodin Cane

More info:

Published by: Vicodin Cane on Jan 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/13/2013

pdf

text

original

GRA\ EVINSKI FAKULTET U BEOGRADU pismeni ispit

ODSEK ZA KONSTRUKCIJE 29.09.1998.g.
TEORIJ A BETONSKIH KONSTRUKCIJ A
BETONSKE KONSTRUKCIJ E 1

1. Konstrukciju ~iji su stati~ki sis-
tem, optere}enje i popre~ni presek pri-
kazani na skici, dimenzionisati u ka-
rakteristi~nim presecima prema M i T.
Na delu nosa~a A-B osiguranje od glav-
nih napona zatezanja izvr{iti vertikal-
nim uzengijama i koso povijenim profi-
lima. Mesta povijanja usvojenih kosih
profila odrediti grafi~ki, konstrukcijom
integralne krive.
2. Za usvojeni raspored armature za
nosa~ iz Zadatka 1, za presek u uklje{-
tenju, sra~unati napone u betonu i ar-
maturi.
3. Odrediti koliku silu P (povreme-
no optere}enje) pri istom optere}enju g
mo` e prihvatiti nosa~ iz Zadatka 1,
ukoliko mu je presek u uklje{tenju ar-
miran na na~in prikazan na skici desno.
U prora~un uzeti i pritisnutu armaturu
u preseku.
4. Sra~unati stati~ke uticaje u stubo-
vima POS S1 i POS S2 za vertikalna
(stalno, povremeno) odnosno horizon-
talno (vetar) optere}enje, a zatim ih di-
menzionisati prema M i N. Dejstvo
vetra je alternativno. Za du` inu izvi-
janja stuba POS S1 usvojiti l
i
= 4.0 m.

g = 40 kN/m w = t 20 kN/m
P
1
= 150 kN P
2
= 750 kN

5. Dimenzionisati centri~no zategnut {tap optere}en silama Z
g
= 200 kN i Z
p
= 250 kN,
pravougaonog popre~nog preseka, tako da karakteristi~na {irina prslina bude max. 0.15 mm.
Usvojeni popre~ni presek nacrtati u razmeri 1:5.

Za sve zadatke: MB 30 , RA 400/500

Napomena: Sva dimenzionisanja sprovesti po teoriji grani~ne nosivosti i propratiti crte` ima
usvojenih popre~nih preseka u razmeri 1:10 (1:5), sa svim neophodnim kotama i
oznakama. Eventualno nedostaju}e podatke usvojiti prema BAB 87.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 1
PRIMERI ZA VEŽBE
Konstrukciju čiji su statički sistem,
opterećenje i poprečni presek prika-
zani na skici, dimenzionisati u ka-
rakterističnim presecima prema M i
T. Na delu nosača A-B osiguranje
od glavnih napona zatezanja izvršiti
vertikalnim uzengijama i koso
povijenim profilima. Mesta povija-
nja usvojenih kosih profila odrediti grafički, konstrukcijom integralne krive. MB 30 , RA 400/500
Za usvojeni raspored armature, za preseke u uklještenju i u polju, sračunati napone u betonu i ar-
maturi. Za presek u uklještenju sračunati srednje rastojanje i karakterističnu širinu prslina.
STATIČKI UTICAJI
a. stalno opterećenje
A
g
= 0.625 × 40.0 × 6.0 = 150 kN ; B
g
= 0.375 × 40.0 × 6.0 = 90 kN
M
g
osl.
= 40.0×6.0
2
/ 8 = 180 kNm ; M
g
polja
= 9/128×40.0×6.0
2
= 101.25 kNm
b. povremeno opterećenje
Vrednosti statičkih uticaja usled povremenog opterećenja su sračunate pomoću tablica, prilog 3.3,
str. 496, BAB 87/2. VAŽNA NAPOMENA: u prilogu 3.4 na istoj strani krije se greška - NE
KORISTITI !!!
( ) ( ) 0 . 2 0 . 6
0 . 6 2
0 . 2 150 3
a L
L 2
Pa 3
M
. osl
p
− ×
×
× ×
· − × · = 300.0 kNm
( ) ( )
2 2
2
2 2
2
p
0 . 2 3 0 . 6 0 . 2 3 0 . 6 2
0 . 6 2
150
a 3 aL 3 L 2
L 2
P
A × − × × + × ×
×
· − + × · = 200 kN
( ) ( )
2 2
2
2 2
2
p
0 . 2 3 0 . 6 0 . 2 3 0 . 6 2
0 . 6 2
150
a 3 aL 3 L 2
L 2
P
B × + × × − × ×
×
· + − × · = 100 kN
Dijagrami M i T usled stalnog, povremenog i graničnog računskog opterećenja su prikazani na skici
1. u prilogu. Kako se traži samo dimenzionisanje u karakterističnim presecima, dovoljno je
razmotriti samo kombinaciju uticaja 1.6×G+1.8×P.
DIMENZIONISANJE PREMA MOMENTIMA SAVIJANJA
MB 30 ⇒ f
B
= 2.05 kN/cm
2
; RA 400/500 ⇒ σ
v
= 40 kN/cm
2

a. presek u uklještenju
M
u
= 1.6×180 + 1.8×300 = 828 kNm
Pritisnuta je donja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni, širine B=75 cm,
ili, za slučaj da je neutralna linija u rebru, oblika T. Pretpostavlja se da je neutralna linija u ploči:
pretp. a
1
= 7 cm ⇒ h = 60 - 7 = 53 cm
P=150 kN
2.0 m 2.0 m
6.0 m
4
5
35
6
0
1
5
g=40 kN/m
2.0 m
75
20 20
A B C D
P=150 kN
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2
PRIMERI ZA VEŽBE
284 . 2
05 . 2 75
10 828
53
k
2
·
×
×
· ⇒ ε
b

a
= 3.5/9.641‰ ; µ = 21.560% ; s = 0.266
x = s×h = 0.266×53 = 14.12 cm < 15 cm = d
p

Pretpostavka o položaju neutralne linije je dobra, pa se potrebna površina zategnute armature
određuje iz izraza:

40
05 . 2
100
53 75
560 . 21 A
. potr , a
×
×
× · = 43.92 cm
2

usvojeno: 9 RØ 25 (44.18 cm
2
)
b. presek u polju
Maksimalni moment M
u
u polju je u preseku u kome je, za odgovarajuću kombinaciju uticaja, T
u
=
0. Sa dijagrama T
u
u prilogu, jasno je da je to presek na 2.0 m od slobodnog oslonca, gde je:
M
g
= 90.0×2.0 - 40.0×2.0
2
/ 2 = 100 kNm ; M
p
= 200 kNm
M
u
= 1.6×100 + 1.8×200 = 520 kNm
Pritisnuta je gornja ivica, pa je pritisnuta zona preseka pravougaonog oblika, širine b=35 cm.
pretp. a
1
= 7 cm ⇒ h = 60 - 7 = 53 cm
969 . 1
05 . 2 35
10 520
53
k
2
·
×
×
· ⇒ ε
b

a
= 3.5/5.754‰ ; µ = 30.617%

40
05 . 2
100
53 35
617 . 30 A
. potr , a
×
×
× · = 29.11 cm
2

usvojeno: 6 RØ 25 (29.45 cm
2
)

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 3
PRIMERI ZA VEŽBE

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 4
PRIMERI ZA VEŽBE
DIMENZIONISANJE PREMA GLAVNIM NAPONIMA ZATEZANJA
Na prethodnoj skici su prikazani dijagram graničnih transverzalnih sila T
u
= 1.6×T
g
+1.8×T
p
, kao i
odgovarajući dijagram smičućih napona τ
n
. Napominje se da je usvojeno za sve preseke z
b
= 0.9×h
= 0.9×53 = 47.7 cm = const., pa su dijagrami T
u
i τ
n
afini.
MB 30 ⇒ τ
r
= 1.1 MPa (član 89. Pravilnika BAB 87)
Na delovima nosača gde je prekoračena vrednost τ
r
potrebno je izvršiti osiguranje armaturom
(šrafirani delovi dijagrama τ
n
).
a. deo A-B
T
u
A
= 1.6×150 + 1.8×200 = 600 kN ⇒
7 . 47 35
600
A
n
×
· τ = 0.359 kN/cm
2

T
u
B,levo
= 1.6×70 + 1.8×200 = 472 kN ⇒
7 . 47 35
472
levo , B
n
×
· τ = 0.283 kN/cm
2

Kako je na čitavom delu A-B prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τ
r
, to je dužina
osiguranja λ
1
= 2.0 m. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama i koso povijenim profilima, a
prema dijagramu τ
Ru
.
τ
n
A
= 3.59 MPa > 3τ
r
= 3.3 MPa ⇒ τ
Ru
A
= τ
n
A
= 3.59 MPa
τ
n
B,levo
= 2.83 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
B,levo
= ( ) 1 . 1 83 . 2
2
3
− × = 2.59 MPa
Potrebno je, radi pravilne konstrukcije dijagrama τ
Ru
, odrediti tačku preloma, odnosno položaj
preseka u kome je dostignut napon 3τ
r
:

0 . 2
x
83 . 2 59 . 3
1 . 1 3 59 . 3
·

× −
⇒ x = 0.767 m = 76.7 cm
usvojeno: m = 2 ; θ = 45° ; α = 90° ; URØ10 (a
u
(1)
=0.785 cm
2
)
Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja minimalnog procenta
armiranja µ
uz,min.
= 0.20%.

2
. min , uz
) 1 (
u
u
u
) 1 (
u
uz
10 2 . 0 35
785 . 0 2
b
a m
e
e b
a m

× ×
×
·
µ ×
×
≤ ⇒
×
×
· µ = 22.4 cm
S obzirom na oblik dijagrama napona τ
Ru
i njegove vrednosti, usvojene su uzengije URØ10/10.
( ) ( ) 1 0 1 40
10 35
785 . 0 2
ctg sin cos
e b
a m
v
u
) 1 (
u
u , u
× + × ×
×
×
· θ × α + α × σ ×
×
×
· τ = 0.180 kN/cm
2

Na dijagramu u prilogu je deo napona koji prihvataju uzengije šrafiran vertikalnom, a deo koji je
potrebno prihvatiti koso povijenim profilima ukrštenom šrafurom. Sledi:
35 3 . 123 180 . 0
2
259 . 0 33 . 0
7 . 76 180 . 0
2
33 . 0 359 . 0
H
k , vu
×
1
]
1

¸

×

,
_

¸
¸

+
+ ×

,
_

¸
¸

+
· = 939.7 kN
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 5
PRIMERI ZA VEŽBE
usvojeno: θ = 45° ; α
k
= 45° (ugao pod kojim se povijaju profili)

( ) ( ) 0 . 1 707 . 0 707 . 0 40
7 . 939
ctg sin cos
H
A
k k v
k , vu
k , a
× + ×
·
θ × α + α × σ
· = 16.61 cm
2

usvojeno: 4 RØ 25 (19.63 cm
2
)
Mesta povijanja kosih profila određena su grafički, pomoću integralne krive (vidi skicu, str. 3).
b. deo B-C
T
u
B,desno
= 1.6×70 + 1.8×50 = 202 kN ⇒
7 . 47 35
202
desno , B
n
×
· τ = 0.121 kN/cm
2

T
u
C,levo
= -1.6×10 + 1.8×50 = 74 kN ⇒
7 . 47 35
74
levo , C
n
×
· τ = 0.044 kN/cm
2
< τ
r

Dužina osiguranja λ
2
se sračunava iz dijagrama τ
n
na delu B-C kao:

0 . 2 44 . 0 21 . 1
1 . 1 21 . 1
2
λ
·


⇒ λ
2
= 0.287 m = 28.7 cm
τ
n
B,desno
= 1.21 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
B,desno
= ( ) 1 . 1 21 . 1
2
3
− × = 0.16 MPa
Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama, čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τ
Ru
:
usvojeno: m = 2 ; θ = 45° ; α = 90° ; URØ8 (a
u
(1)
=0.503 cm
2
)
( ) ( ) 1 0 1 40
016 . 0 35
503 . 0 2
ctg sin cos
b
a m
e
v
Ru
) 1 (
u
u
× + × ×
×
×
· θ × α + α × σ ×
τ ×
×
· =138.6×a
u
(1)
= 69.7 cm
Ovo rastojanje je veće od maksimalno dopuštenog:
cm 25
cm 25
cm 35 b
cm 5 . 26 2 / 53 2 / h
. min e
. max , u
·
¹
¹
¹
'
¹
¹
¹
¹
;
¹
·
· ·
·
Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja µ
uz,min.
= 0.20%.

2
. min , uz
) 1 (
u
u
u
) 1 (
u
uz
10 2 . 0 35
503 . 0 2
b
a m
e
e b
a m

× ×
×
·
µ ×
×
≤ ⇒
×
×
· µ = 14.36 cm
usvojeno: URØ 8/12.5 (m=2) na dužini 50 cm > λ
2

c. deo C-D
T
u
C,desno
= 1.6×10 + 1.8×100 = 196 kN ⇒
7 . 47 35
196
desno , C
n
×
· τ = 0.117 kN/cm
2

T
u
D
= 1.6×90 + 1.8×100 = 324 kN ⇒
7 . 47 35
324
D
n
×
· τ = 0.194 kN/cm
2

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 6
PRIMERI ZA VEŽBE
Kako je na čitavom delu C-D prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τ
r
, to je dužina
osiguranja λ
3
= 2.0 m. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama:
τ
n
C,desno
= 1.17 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
C,desno
= ( ) 1 . 1 17 . 1
2
3
− × = 0.11 MPa
τ
n
D
= 1.94 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
D
= ( ) 1 . 1 94 . 1
2
3
− × = 1.26 MPa
Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama, čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τ
Ru
:
usvojeno: m = 2 ; θ = 45° ; α = 90° ; URØ10 (a
u
(1)
=0.785 cm
2
)
( ) 1 0 1 40
126 . 0 35
785 . 0 2
e
u
× + × ×
×
×
· = 18.13×a
u
(1)
= 14.24 cm
Kako je ovo rastojanje manje od maksimalnog, sledi:
usvojeno: URØ 10/12.5 (m=2) na dužini 2.0 m = λ
3

dodatna zategnuta armatura:
( ) ( ) 0 1
40 2
324
ctg ctg
2
T
A
v
mu
a
− ×
×
· α − θ ×
σ
· ∆ = 4.05 cm
2

usvojeno: 2 RØ 25 (9.82 cm
2
)
PRORAČUN NAPONA U BETONU I ARMATURI
a. presek u uklještenju
Pritisnuta je donja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni, širine B=75 cm,
ili, za slučaj da je neutralna linija u rebru, oblika T. Iz praktičnih razloga, pretpostavlja se da je
neutralna linija u ploči, pa se položaj neutralne linije određuje kao za pravougaoni poprečni presek,
rešavanjem kvadratne jednačine oblika:
( ) ( ) 0 = + n 2 - s + n 2 +
s 2
2 1 2 1
2
α
× µ µ × × × µ µ × ×
MB 30 ⇒ E
b
= 31.5 GPa (član 52. BAB 87) ⇒
5 . 31
210
E
E
n
b
a
· · = 6.67

9
10 4 5 . 4 5
a
1
× + ×
· = 6.94 cm ⇒ h = 60 - 6.94 = 53.06 cm
a
2
= 4.5 cm ⇒
06 . 53
5 . 4
h
a
2
· = 0.085 ;
06 . 53
15
h
d
p
· · δ = 0.283
A
a1
= 9 RØ 25 ⇒
06 . 53 75
18 . 44
h b
A
1 a
1
×
·
×
· µ = 0.0111 = 1.11%
A
a2
= 2 RØ 25 ⇒
06 . 53 75
82 . 9
h b
A
2 a
2
×
·
×
· µ = 0.0025 = 0.25%
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 7
PRIMERI ZA VEŽBE
Važna napomena:
Pretpostavljeno je da se neutralna linija nalazi u ploči, odnosno da je pritisnuta zona preseka pravouga-
onog oblika, koga karakteriše SAMO JEDNA širina. Stoga čitav proračun treba sprovesti sa tom,
jedinom, širinom (u konkretnom slučaju, b=75 cm), bez obzira da li je u opštim izrazima za proračun
napona kod pravougaonog preseka označena malim ili velikim slovom (B, b).
Ova napomena je suštinski izlišna, ali se eksplicitno navodi zbog uočenog velikog broja grešaka pri izradi
godišnjih i pismenih zadataka.
s
2
+ 2×6.67×(1.11+0.25)×10
-2
×s - 2×6.67×(1.11+0.25×0.085)×10
-2
= 0
s
2
+ 0.181×s - 0.151 = 0 ⇒ s = 0.3086 > δ = 0.283
Pretpostavka o položaju neutralne linije nije zadovoljena, pa se presek mora proračunati kao T
presek. U ovom slučaju spoložaj neutralne linije se sračunava iterativno, rešavanjem kvadratne
jednačine oblika:
( ) ( ) 0 n J s n F
2 2 1 Ib 2 1 ) s (
· α × µ + µ × + − × µ + µ × − ·
pri čemu je:

( )
2
s
1
b
B
2
s
b
B
=
J
2
2
Ib
δ −
×

,
_

¸
¸
− − ×

06 . 53 35
18 . 44
h b
A
1 a
1
×
·
×
· µ = 0.0238 = 2.38% ;
06 . 53 35
82 . 9
h b
A
2 a
2
×
·
×
· µ = 0.0053 = 0.53%
Sugeriše se iterativan postupak rešavanja zbog uočenog velikog broja računskih grešaka pri
eksplicitnom rešavanju kvadratne jednačine F
(s)
= 0. Kod izbora pretpostavljene vrednosti s, neop-
hodno je uočiti da je s > 0.3086 (dobijeno iz odgovarajućeg izraza za pravougaoni presek širine B=75
cm), pa se pretpostavlja npr.:
1. korak: s = 0.32

( )
2
283 . 0 32 . 0
1
35
75
2
32 . 0
35
75
J
2 2
Ib

×

,
_

¸
¸
− − × · = 0.109
F
(s)
= -6.67×(2.38+0.53)×10
-2
×0.32 - 0.109 + 6.67×(2.38+0.53×0.085)×10
-2
= -0.0094 ≠ 0
F
(s)
< 0 ⇒ 0.3086 < s < 0.32
2. korak: s = 0.31

( )
2
283 . 0 31 . 0
1
35
75
2
31 . 0
35
75
J
2 2
Ib

×

,
_

¸
¸
− − × · = 0.103
F
(s)
= -6.67×(2.38+0.53)×10
-2
×0.31 - 0.103 + 6.67×(2.38+0.53×0.085)×10
-2
= -0.0010 ≠ 0
F
(s)
< 0 ⇒ 0.3086 < s < 0.31
3. korak: s = 0.3088

( )
2
283 . 0 3088 . 0
1
35
75
2
3088 . 0
35
75
J
2 2
Ib

×

,
_

¸
¸
− − × · = 0.102
F
(s)
= -6.67×(2.38+0.53)×10
-2
×0.3088 - 0.102 + 6.67×(2.38+0.53×0.085)×10
-2
= 0
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 8
PRIMERI ZA VEŽBE
F
(s)
= 0 ⇒ s = 0.3088
Važna napomena:
Iz prethodnog primera je potpuno jasno da je numerička razlika u položaju neutralne linije određene iz
izraza za pravougaoni, odnosno T presek izuzetno mala. Bez obzira na to, eventualne greške u proračunu
(pogrešan izbor oblika poprečnog preseka) se NE TOLERIŠU, jer rezultiraju velikim razlikama u
naponima u betonu.
Kada je određen položaj neutralne linije, sračunava se bezdimenzioni koeficijen J
IIb
:

( )

,
_

¸
¸
δ ×
− ×
δ −
×

,
_

¸
¸
− −

,
_

¸
¸
− × ×
3
2 + s
1
2
s
1
b
B
3
s
1
2
s
b
B
=
J
2
2
IIb


( )

,
_

¸
¸
×
− ×

×

,
_

¸
¸
− −

,
_

¸
¸
− × ×
3
283 . 0 2 + 3088 . 0
1
2
283 . 0 3088 . 0
1
35
75
3
3088 . 0
1
2
3088 . 0
35
75
=
J
2 2
IIb

J
IIb
= 0.091
a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi:

( ) ( )
2 2 2 IIb
2
a
b
1 s n J
s
h b
M
α − × α − × µ × +
×
×
· σ
M
a
= M = M
g
+ M
p
= 180 + 300 = 480 kNm

( ) ( ) 085 . 0 1 085 . 0 3088 . 0 10 53 . 0 67 . 6 091 . 0
3088 . 0
06 . 53 35
10 480
2 2
2
b
− × − × × × +
×
×
×
· σ

= 1.53 kN/cm
2


3088 . 0
3088 . 0 1
53 . 1 67 . 6
s
s 1
n
b 1 a

× × ·

× σ × · σ = 22.78 kN/cm
2


3088 . 0
085 . 0 3088 . 0
53 . 1 67 . 6
s
s
n
2
b 2 a

× × ·
α −
× σ × · σ = 7.38 kN/cm
2


3
b
b
b
10 15 . 3
53 . 1
E ×
·
σ
· ε = 0.484‰

3
a
1 a
1 a
10 21
78 . 22
E ×
·
σ
· ε = 1.085‰ ;
3
a
2 a
2 a
10 21
38 . 7
E ×
·
σ
· ε = 0.351‰
b. presek u polju
Pritisnuta je gornja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka pravougaoni, širine b=35 cm.
Položaj neutralne linije određuje rešavanjem kvadratne jednačine oblika:
( ) ( ) 0 = + n 2 - s + n 2 +
s 2
2 1 2 1
2
α
× µ µ × × × µ µ × ×

6
10 2 5 . 4 4
a
1
× + ×
· = 6.33 cm ⇒ h = 60 - 6.33 = 53.67 cm
a
2
= 4.5 cm ⇒
67 . 53
5 . 4
h
a
2
· = 0.084
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 9
PRIMERI ZA VEŽBE
A
a1
= 6 RØ 25 ⇒
67 . 53 35
45 . 29
h b
A
1 a
1
×
·
×
· µ = 0.0157 = 1.57%
A
a2
= 2 RØ 25 ⇒
67 . 53 35
82 . 9
h b
A
2 a
2
×
·
×
· µ = 0.0052 = 0.52%
s
2
+ 2×6.67×(1.57+0.52)×10
-2
×s - 2×6.67×(1.57+0.52×0.084)×10
-2
= 0
s
2
+ 0.279×s - 0.215 = 0 ⇒ s = 0.345
Kada je određen položaj neutralne linije, sračunava se bezdimenzioni koeficijen J
IIb
:

,
_

¸
¸
− ×

,
_

¸
¸
− ×
3
345 . 0
1
2
345 . 0
=
3
s
1
2
s
=
J
2 2
IIb
= 0.053
a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi:

( ) ( )
2 2 2 IIb
2
a
b
1 s n J
s
h b
M
α − × α − × µ × +
×
×
· σ
M
a
= M = M
g
+ M
p
= 100 + 200 = 300 kNm

( ) ( ) 084 . 0 1 084 . 0 345 . 0 10 52 . 0 67 . 6 053 . 0
345 . 0
67 . 53 35
10 300
2 2
2
b
− × − × × × +
×
×
×
· σ

= 1.68 kN/cm
2



345 . 0
345 . 0 1
68 . 1 67 . 6
s
s 1
n
b 1 a

× × ·

× σ × · σ = 21.34 kN/cm
2


345 . 0
084 . 0 345 . 0
68 . 1 67 . 6
s
s
n
2
b 2 a

× × ·
α −
× σ × · σ = 8.50 kN/cm
2


3
b
b
b
10 15 . 3
68 . 1
E ×
·
σ
· ε = 0.535‰

3
a
1 a
1 a
10 21
34 . 21
E ×
·
σ
· ε = 1.016‰ ;
3
a
2 a
2 a
10 21
50 . 8
E ×
·
σ
· ε = 0.405‰
Napomena:
U praktičnim zadacima NIJE OBAVEZNO uvrstiti u proračun površinu pritisnute armature u preseku
(ukoliko nije računski potrebna). Za slučaj A
a2
= 0, sledi s = 0.364, σ
b
= 18.6 MPa, odnosno σ
a1
= 216.1
MPa. Dakle, napon u zategnutoj armaturi se malo povećava (1.03%), uz značajno povećanje napona u
betonu (10.29%). Isto se uočava, doduše u manjoj meri, i kod preseka oblika T.
PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA
Karakteristična širina prslina biće određena za presek u uklještenju.
Određivanje momenta pojave prslina
Moment savijanja pri kome nastaje prslina M
r
određen je izrazom:
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 10
PRIMERI ZA VEŽBE
1 b bzs 1 i bzs r
W f W f M × ≈ × ·
W
i1
- otporni moment idealizovanog preseka (beton+armatura) za zategnutu ivicu preseka
W
b1
- otporni moment bruto betonskog preseka za zategnutu ivicu preseka
Radi jednostavnosti se savetuje da se proračun momenta M
r
sprovodi po približnom izrazu
(sa karakteristikama bruto betonskog preseka), pri čemu se dopušta da se proračunom tretira
SAMO REBRO poprečnog preseka, dakle W
b1
≈ b
r
×d
2
/6.
f
bzs
- čvrstoća betona pri zatezanju savijanjem, određena izrazom:
m , bz bz
4
m , bz
4
bz bzs
f 7 . 0 f
d
4 . 0
6 . 0 f 7 . 0
d
4 . 0
6 . 0 f f × · ≥
,
_

¸
¸
+ × × ·
,
_

¸
¸
+ × ·
Napominje se da se visina poprečnog preseka d u izraz za određivanje f
bzs
unosi u
METRIMA. Takođe se naglašava da se, u skladu sa članom 51. BAB, kod proračuna širine
prslina usvaja da je f
bz
= 0.7×f
bz,m

f
bzm
- srednja čvrstoća betona pri aksijalnom zatezanju - videti tabelu u okviru člana 51.
Pravilnika BAB 87, odnosno određena izrazom:
3
2
bk bzm
f 25 . 0 f × · ; f
bzm
i f
bk
u [MPa]
Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima, sledi:
MB 30 ⇒ f
bz,m
= 2.4 MPa ⇒ f
bz
= 0.7×f
bz,m
= 0.7×2.4 = 1.68 MPa

,
_

¸
¸
+ × ·
4
bzs
60 . 0
4 . 0
6 . 0 68 . 1 f = 1.77 MPa = 0.177 kN/cm
2


6
60 35
W
2
1 b
×
· = 21000 cm
3
⇒ M
r
= 0.177×21000 = 3720 kNcm
M
r
= 37.2 kNm < M = M
g
+ M
p
= 180 + 300 = 480 kNm
Srednje rastojanje prslina
ef. z1,
2 1
Ø
0 ps
Ø
k k
10
e
a 2 l
µ
× × +

,
_

¸
¸
+ × ·
U prethodnom izrazu su upotrebljene sledeće oznake:
a
0
- čist zaštitni sloj betona do armature
e
Ø
- osovinsko rastojanje profila armature, ne veće od 15Ø ni od 30 cm
k
1
- koeficijent koji obuhvata uticaj prianjanja armature (k
1
=0.8 za glatku armaturu GA
240/360, k
1
=0.4 za rebrastu armaturu RA 400/500)
k
2
- koeficijent koji obuhvata uticaj naponskog stanja - oblika dijagrama napona
zatezanja po visini preseka pre nastanka prslina (k
2
=0.25 za centrično zatezanje,
k
2
=0.125 za čisto savijanje)
Ø - prečnik upotrebljene armature
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 11
PRIMERI ZA VEŽBE
µ
z1,ef.
- efektivni procenat armiranja zategnutom armaturom, određen izrazom:
ef. bz,
a1
ef. z1,
A
A
· µ
A
a1
- površina zategnute armature u poprečnom preseku
A
bz,ef.
- efektivna površina zategnutog betona, za slučaj pravougaonog oblika zategnute zone
preseka određena kao:
ef. bz, ef. bz,
h b A × ·
pri čemu je visina sadejstvujuće zone zategnutog betona h
bz,ef.
određena kao
minimalna od sledeće dve vrednosti:
¹
;
¹
¹
'
¹
≈ −
× +
·
) b ( 2 / d x d
(a) Ø 5 . 7 a
. min h
I
) i (
ef. bz,

a
(i)
- položaj najudaljenijeg od zategnute ivice reda zategnute armature u
preseku
x
I
- visina pritisnute zone preseka pre nastanka prslina (stanje I)
S obzirom na uobičajene dimenzije preseka i prečnike upotrebljene armature, uslov (a) je najčešće
merodavan kod proračuna grednih nosača, a uslov (b) kod ploča.
a
0
= a
1
- Ø/2 = 4.5 - 2.5/2 = 3.25 cm
Ø = 25 mm = 2.5 cm ; k
1
= 0.4 (RA 400/500)
e
Ø
= 6.5 cm ; k
2
= 0.125 (čisto savijanje)

¹
;
¹
¹
'
¹
· · ≈ −
· × +
·
cm 30 2 / 60 2 / d x d
cm 75 . 28 5 . 2 5 . 7 10
. min h
I ef. bz,
= 28.75 cm

75 . 28 35
44.18
A
A
ef. bz,
a1
ef. z1,
×
· · µ = 0.0439 = 4.39%

2 ps
10 39 . 4
2.5
125 . 0 4 . 0
10
5 . 6
25 . 3 2 l

×
× × +

,
_

¸
¸
+ × · = 10.65 cm
Određivanje napona u zategnutoj armaturi
U prethodnoj tački su određeni naponi u betonu i armaturi u ovom preseku:
σ
a1
= 22.78 kN/cm
2
= 227.8 MPa ⇒ ε
a1
= 1.085‰
Napomena:
U praktičnim proračunima se može, ukoliko se eksplicitno ne traže vrednosti napona u betonu i armaturi,
sa dovoljnom tačnošću koristiti približan postupak određivanja napona u armaturi. Pojednostavljenje se
sastoji u usvajanju približne vrednosti za krak unutrašnjih sila z
b
≈ 0.9×h, pa sledi:
( )

,
_

¸
¸
− × + · − × + · −
× ×
≈ −
×
· σ
1 1 1 b a
1 a 1 a
a
1 a 1 a b
a
1 a
a
2
d
N M a y N M M ;
A
N
A h 9 . 0
M
A
N
A z
M

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 12
PRIMERI ZA VEŽBE
Za slučaj čistog savijanja, poslednji izraz se svodi na oblik:
1 a 1 a b
1 a
A h 9 . 0
M
A z
M
× ×

×
· σ

Na ovaj način se eliminiše potreba tačnog određivanja položaja neutralne linije. U slučaju pravougaonog
preseka opterećenog na čisto savijanje to nije naročito značajno (rešavanje kvadratne jednačine), ali u
slučaju složenog savijanja, kada je potrebno rešiti jednačinu trećeg stepena, ili u slučaju T preseka, može
znatno skratiti proračun uz zadovoljavajuću tačnost.
Određivanje karakteristične širine prslina
Karakteristična širina prslina (fraktil 95%) se određuje iz izraza:
ps 1 a a pk
l 7 . 1 a × ε × ζ × ·

¹
'
¹

,
_

¸
¸
× β × β − ·

,
_

¸
¸
σ
σ
× β × β − · ζ
4 . 0
0 . 1
M
M
1 1
2
r
2 1
2
II
1 a
r , 1 a
2 1 a

β
1
- koeficijent kojim se uzima u obzir prianjanje armature (β
1
=0.5 za glatku armaturu
GA 240/360, odnosno β
1
=1.0 za rebrastu armaturu RA 400/500)
β
2
- koeficijent kojim se uzima u obzir dugotrajnost opterećenja (β
2
=1.0 za kratkotrajno
opterećenje, odnosno β
2
=0.5 za dugotrajno ili višestruko ponovljeno opterećenje)
M
r
- moment savijanja pri kome nastaje prslina
Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima, sledi:

2
a
2
1
480
2 . 37
0 . 1 0 . 1 1
) 0 t ( 0 . 1
) 500 / 400 RA ( 0 . 1

,
_

¸
¸
× × − · ζ ⇒
¹
;
¹
· · β
· β
= 0.994
a
pk
= 1.7 × 0.994 × 1.085×10
-3
× 10.65= 19.5×10
-3
cm = 0.195 mm < a
pk,dop.
= 0.2 mm
Kako se pretpostavlja da se element nalazi u uslovima umereno agresivne sredine ("napolju"), do-
puštena vrednost karakteristične širine prslina je a
pk,dop.
= 0.2 mm. Dakle, sa aspekta graničnog
stanja prslina, element je korektno dimenzionisan.
Komentar:
Maksimalna širina prslina se, načelno, dobija u preseku sa MAKSIMALNIM NAPONOM u zategnutoj
armaturi (dakle, to nije nužno presek sa maksimalnim uticajima). U konkretnom primeru su u oba
razmatrana preseka dobijene približno iste vrednosti napona σ
a1
. U tom slučaju, redovno je merodavan
presek sa MANJOM POVRŠINOM ZATEGNUTE ARMATURE, jer se računski dobija veće srednje
rastojanje prslina (posledica manje vrednosti koeficijenta µ
z1,ef.
pri istim ostalim parametrima). Tako se za
presek u polju dobija l
ps
= 12.5 cm, odnosno a
pk
= 0.213 mm > a
pk,dop.
Ovaj komentar ima više retorički karakter. U praktičnim zadacima prsline treba računati u presecima sa
ekstremnim uticajima, odnosno u presecima koji su zadatkom precizirani.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 13
PRIMERI ZA VEŽBE

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 14
PRIMERI ZA VEŽBE
Odrediti koliku silu P (povremeno opterećenje) pri istom
opterećenju g može prihvatiti nosač iz Zadatka 1, ukoliko mu
je presek u uklještenju armiran na način prikazan na skici
desno. U proračun uzeti i pritisnutu armaturu u preseku.
Zadatak se svodi na određivanje momenta loma za presek
poznate geometrije i mehaničkih karakteristika materijala.
Problem je detaljno obrađen na listu br. 3 Godišnjeg zadatka iz
Teorije betonskih konstrukcija, pa se ovde daju samo
najosnovnije napomene i uputstva.
Odmah treba uočiti sledeće:
a. presek je armiran manjom količinom armature od sračunate u Zadatku 1. To znači i
da mu je nosivost manja, odnosno da tražena sila P (povremeno opterećenje) svakako
mora biti manja od vrednosti P=150 kN iz Zadatka 1.
b. neutralna linija se SIGURNO nalazi u ploči, odnosno presek treba tretirati kao pravo-
ugaoni, širine B=75 cm. Naime, u ovom primeru je nosivost zategnute armature
Z
au
=A
a1
×σ
v
manja nego u Zadatku 1, pa, iz uslova ravnoteže normalnih sila, sledi da
je i sila D
bu
takođe manja od odgovarajuće iz prethodnog primera. To nužno znači da
je x
(Zad.2)
< x
(Zad.1)
, odnosno x < d
p
(x
(Zad.1)
=14.12 cm < d
p
).
c. posebno obratiti pažnju da li se traži da se i pritisnuta armatura u preseku obuhvati
proračunom. Neophodno je ispoštovati takav zahtev, jer se SAMO TAKO SPROVE-
DEN PRORAČUN POZITIVNO OCENJUJE, bez obzira na mali numerički uticaj
pritisnute armature na nosivost poprečnog preseka.
d. to što se proračunom obuhvata i pritisnuta armatura u preseku nipošto ne znači da je
ona bila i statički potrebna (dvostruko armiranje), odnosno nipošto ne sugeriše da je
dilatacija zategnute armature ε
a1
= 3‰. Ovo se posebno naglašava zbog uočenih
čestih pokušaja da se postupak određivanja momenta loma "pojednostavi" i "skrati" u
odnosu na postupak izložen na vežbanjima. U vezi sa ovim, treba naglasiti i sledeće:
- presek može biti dvostruko armiran (u računskom smislu) a da je dilatacija u
zategnutoj armaturi ε
a1
>3‰. Sloboda je projektanta da, usvajanjem nešto veće
dilatacije ε
a1
, dobije nešto manju količinu zategnute, odnosno veću količinu
pritisnute i ukupne armature.
- čak i ako se ignoriše prethodna napomena (nije naročito čest slučaj u praksi),
samim usvajanjem broja i profila armature vrši se zaokruživanje, koje remeti
sliku dilatacija u preseku u odnosu na računskih ε
b

a1
= 3.5/3.0‰.
Dakle, ukoliko je neophodno proračunom tretirati i pritisnutu armaturu u preseku, postupak
određivanja momenta loma može biti sproveden na jedan od dva načina:
1. način izložen u Godišnjem zadatku - određivanje položaja neutralne linije iterativnim
postupkom, sve do zadovoljenja uslova ravnoteže normalnih sila, a zatim određi-
vanje položaja unutrašnjih sila i konačno sračunavanje tražene vrednosti M
u
;
2. korišćenjem odgovarajućeg DIJAGRAMA INTERAKCIJE za zadati odnos pritisnute
i zategnute armature; ukoliko ovaj ne postoji, koristiti najpribližniji ili vršiti
interpolaciju rešenja grafički očitanih sa dva susedna, najpribližnija dijagrama.
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 15
PRIMERI ZA VEŽBE
Prvi način može biti dug i nepopularan je zbog velikog obima posla koji je potrebno uraditi da bi se
sa dovoljnom tačnošću odredio položaj neutralne linije. Međutim, broj iteracija se bitno može
smanjiti ukoliko se sprovede kratka analiza na samom početku proračuna.
U Zadatku 1. presek iste geometrije je dimenzionisan na moment savijanja M
u
= 828 kNm, pri čemu
su dobijeni sledeći rezultati:
h
rač.
= 53 cm ; ε
b

a1
= 3.5/9.641‰ ; A
a1,potr.
= 43.92 cm
2

U konkretnom primeru, potrebno je odrediti nosivost poprečnog preseka armiranog sa 7RØ25,
odnosno sa A
a1
= 34.36 cm
2
. Geometrijske karakteristike ovog preseka su:
7
10 2 5 . 4 5
a
1
× + ×
· = 6.07 cm ⇒ h = 60 - 6.07 = 53.93 cm ; a
2
= 4.5 cm
A
a1
= 34.36 cm
2
(7 RØ 25) ; A
a2
= 9.82 cm
2
(2 RØ 25)
Ukoliko se zanemari promena kraka unutrašnjih sila (povećava se statička visina sa računskih h=53
cm iz Zadatka 1 na stvarnih h=53.93 cm u razmatranom primeru; svakako se povećava i koeficijent
kraka unutrašnjih sila ζ
b
), moguće je približno odrediti moment nosivosti preseka iz proporcije:
828
92 . 43
36 . 34
M
u
× ≈ = 648 kNm
Sa ovom vrednošću će biti određene dilatacije ε
b
i ε
a1
pomoću tabela za dimenzionisanje:
05 . 2 75
10 648
93 . 53
k
2
×
×
· = 2.627 ⇒ ε
b

a
= 2.67/10‰
S obzirom na prisustvo pritisnute armature u preseku, za očekivati je dalje pomeranje neutralne
linije ka pritisnutoj ivici preseka, pa je pretpostavljeno:
1. korak:
ε
b

a1
= 2.5/10‰ ⇒
10 5 . 2
5 . 2
s
+
· = 0.20 < δ = 0.278 = d
p
/h ⇒ D
bu
= D
bu1
, B = 75 cm
5 . 2
20 . 0
083 . 0 20 . 0
2 a
×

· ε = 1.457‰ ⇒ σ
a2
= 1.457×10
-3
×21×10
3
= 30.6 kN/cm
2

ε
b
= 2.5‰ ⇒
5 . 2 3
2 5 . 2 3
3
2 3
b
b
b
×
− ×
·
ε
− ε
· α = 0.733 (može se očitati i iz tabela za dimenzionisanje)
D
bu
= α
b
×s×B×h×f
B
= 0.733×0.20×75×53.93×2.05 = 1216.1 kN
D
au
= σ
a2
×A
a2
= 30.6×9.82 = 306.0 kN
Z
au
= σ
a1
×A
a1
= 40.0×34.36 = 1374.4 kN
ΣN = 1216.1 + 306.0 - 1374.4 = 142.0 kN > 0 ⇒ s < 0.20 ⇒ ε
b
< 2.5‰, ε
a1
= 10‰
2. korak:
ε
b

a1
= 2.3/10‰ ⇒
10 3 . 2
3 . 2
s
+
· = 0.187 < δ = 0.278 = d
p
/h
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 16
PRIMERI ZA VEŽBE
3 . 2
187 . 0
083 . 0 187 . 0
2 a
×

· ε = 1.274‰ ⇒ σ
a2
= 1.274×10
-3
×21×10
3
= 26.75 kN/cm
2

ε
b
= 2.3‰ ⇒
3 . 2 3
2 3 . 2 3
3
2 3
b
b
b
×
− ×
·
ε
− ε
· α = 0.710
D
bu
= α
b
×s×B×h×f
B
= 0.710×0.187×75×53.93×2.05 = 1101.0 kN
D
au
= σ
a2
×A
a2
= 26.75×9.82 = 262.6 kN
Z
au
= σ
a1
×A
a1
= 40.0×34.36 = 1374.4 kN
ΣN = 1101.0 + 262.6 - 1374.4 = -10.8 kN < 0 ⇒ 0.187 < s < 0.20 ⇒ 2.3‰ < ε
b
< 2.5‰
3. korak:
ε
b

a1
= 2.314/10‰ ⇒
10 314 . 2
314 . 2
s
+
· = 0.188 < δ = 0.278 = d
p
/h
314 . 2
188 . 0
083 . 0 188 . 0
2 a
×

· ε = 1.286‰ ⇒ σ
a2
= 1.286×10
-3
×21×10
3
= 27.02 kN/cm
2

ε
b
= 2.314‰ ⇒
314 . 2 3
2 314 . 2 3
3
2 3
b
b
b
×
− ×
·
ε
− ε
· α = 0.712
D
bu
= α
b
×s×B×h×f
B
= 0.712×0.188×75×53.93×2.05 = 1109.2 kN
D
au
= σ
a2
×A
a2
= 27.02×9.82 = 265.2 kN
Z
au
= σ
a1
×A
a1
= 40.0×34.36 = 1374.4 kN
ΣN = 1109.2 + 265.2 - 1374.4 = 0 ⇒ ε
b
= 2.314‰ , ε
a1
= 10‰
Određivanje momenta loma:
( )
( )
( )
( ) 2 314 . 2 3 314 . 2 2
2 4 314 . 2 3 314 . 2
2 3 2
2 4 3
b b
b b
− × × ×
+ − × ×
·
− ε × ε
+ − ε × ε
· η = 0.385
z
b
= h × (1 - η × s) = 53.93 × (1 - 0.385×0.188) = 50.03 cm
Tražena vrednost momenta loma dobija se iz uslova ravnoteže momenata savijanja u odnosu na
težište zategnute armature:
ΣM
a1
= 0: D
bu1
× z
b1
- D
bu2
× z
b2
+ D
au
× (h - a
2
) = M
au
= M
u
+ N
u
× y
a1
Kako je x < d
p
, to je D
bu
= D
bu1
, odnosno D
bu2
= 0. S obzirom da je presek napregnut na čisto
savijanje, konačno sledi:
M
au
= M
u
= D
bu1
× z
b1
+ D
au
× (h - a
2
) = 1109.2×50.03 + 265.2×(53.93 - 4.5) = 68600 kNcm
M
u
= 686.0 kNm
Određivanje nepoznate sile P
Iz sračunatog momenta loma određuje se i tražena sila P:
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 17
PRIMERI ZA VEŽBE
M
u
= 1.6×M
g
+ 1.8×M
p

8 . 1
180 6 . 1 686
8 . 1
M 6 . 1 M
M
g u
p
× −
·
× −
· = 221.1 kNm
( ) ( )· − ×
×
× ×
· − × · 0 . 2 0 . 6
0 . 6 2
0 . 2 P 3
a L
L 2
Pa 3
M
. osl
p
2.0×P = 221.1 kNm
P = 221.1 / 2.0 = 110.56 kN
Određivanje momenta loma pomoću dijagrama interakcije
A
a
= A
a1
+ A
a2
= 34.36 + 9.82 = 44.18 cm
2

A
a2
/ A
a
= 9.82 / 44.18 = 0.222 ; RA 400/500 ; a
1
/d = 6.07 / 60 = 0.101 ≈ 0.10
Dijagram koji najpribližnije odgovara zadatom preseku je dijagram br. 104 (Najdanović, Alendar,
Ješić), konstruisan za odnos A
a2
/A
a
= 0.25.
5 . 20
400
60 75
18 . 44
f d b
A
B
v a
×
×
·
σ
×
×
· µ = 0.1915 = 19.15%
Naravno, napred je uočeno da se neutralna linija nalazi u ploči, pa se presek dimenzioniše kao pravo-
ugaoni, širine B=75 cm.
Kako je presek napregnut na čisto savijanje, sledi N
u
. Očitavanjem sa dijagrama, za n
u
= 0 i µ =
0.1915 ≈ 0.19 sledi:
m
u
= 0.12 ⇒ M
u
= m
u
×b×d
2
×f
B
= 0.12×75×60
2
×2.05 = 66420 kNcm = 664.2 kNm
Greška u odnosu na tačno rešenje, dobijeno analitički, je oko 3%, što je i razumljivo (i sasvim
prihvatljivo) kad se u obzir uzme činjenica da je u pitanju grafičko očitavanje.
Greška u odnosu na tačno rešenje, dobijeno analitički, je oko 3%, što je i razumljivo (i sasvim
prihvatljivo) kod grafičkog očitavanja.
Od dijagrama datih u Priručniku, najpribližniji je dijagram 2.5.32. (str. 172, BAB 87/2), konstruisan
za odnos A
a2
/A
a1
= 0.25 (stvarno A
a2
/ A
a1
= 9.82 / 34.36 = 0.286):
5 . 20
400
60 75
36 . 34
f d b
A
B
v 1 a
1
×
×
·
σ
×
×
· µ = 0.1490 = 14.90%
n
u
= 0 ⇒ m
u
= 0.125 ⇒ M
u
= m
u
×b×d
2
×f
B
= 0.125×75×60
2
×2.05 = 69188 kNcm = 691.9 kNm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 18
PRIMERI ZA VEŽBE
DIMENZIONISANJE STUBOVA
Sračunati statičke uticaje u stu-
bovima POS S1 i POS S2 za ver-
tikalna (stalno, povremeno) od-
nosno horizontalno (vetar) opte-
rećenje, a zatim ih dimenzionisati
prema M i N. Dejstvo vetra je
alternativno. Za dužinu izvijanja
stuba POS S1 usvojiti l
i
= 4.0 m.
Dimenzionisanja sprovesti po
teoriji granične nosivosti i pro-
pratiti crtežima usvojenih pop-
rečnih preseka u razmeri 1:10,
sa svim neophodnim kotama i oz-
nakama. Eventualno nedostajuće podatke usvojiti prema BAB 87. Podaci za proračun:
g = 40 kN/m w = ± 20 kN/m P
1
= 150 kN P
2
= 750 kN MB 30 RA 400/500
Dijagrami statičkih uticaja usled stalnog (g), vertikalnog povremenog (p) i opterećenja vetrom (w)
prikazani su na dijagramima u prilogu, strana 2.
DIMENZIONISANJE STUBA POS S2
Stalno opterećenje MORA biti naneto na konstrukciju, dok povremena opterećenja (p,w) mogu, a ne
moraju delovati. Dakle, mogu nastati sledeće kombinacije opterećenja:
(1) stalno opterećenje (g) - stub je centrično pritisnut silom N
g
=280 kN
(2) stalno + povremeno opterećenje (g+p) - stub je centrično pritisnut silama N
g
=280
kN i N
p
=825 kN
(3) stalno opterećenje + vetar sleva (g+w) - stub je pritisnut silama N
g
=280 kN i N
w
=25
kN, dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja M
w
=200 kNm (zateže spoljašnju
ivicu stuba)
(4) stalno opterećenje + vetar sdesna (g-w) - na stub deluju sile N
g
=280 kN (pritisak) i
Z
w
=25 kN (zatezanje), dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja M
w
=200 kNm
(zateže unutrašnju ivicu stuba)
(5) stalno + povremeno opterećenje + vetar sleva (g+p+w) - stub je pritisnut silama
N
g
=280 kN, N
p
=825 kN i N
w
=25 kN, dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja
M
w
=200 kNm (zateže spoljašnju ivicu stuba)
(6) stalno + povremeno opterećenje + vetar sdesna (g+p-w) - na stub deluju sile
N
g
=280 kN (pritisak), N
p
=825 kN (pritisak) i Z
w
=25 kN (zatezanje), dok se u vrhu
stuba javlja i moment savijanja M
w
=200 kNm (zateže unutrašnju ivicu stuba)
Prve dve kombinacije nisu merodavne, jer je stub centrično pritisnut, a približno iste (odnosno čak
veće) sile pritiska se mogu javiti uz istovremeno dejstvo momenta savijanja (poslednje dve
kombinacije). Dakle, potrebno je analizirati samo kombinacije u kojima se javlja i savijanje, dakle
kombinacije u koje je uključeno dejstvo vetra.

5
.
0

m
3.0 m
1
.
0

m
4
.
0

m
4.0 m
POS S1
b/d=30/25
3.0 m
±w
g
4.0 m
w=±20kN/m
b/d=30/45
POS S2
b/d=30/80
POS 1
g g g=40kN/m
=150kN P
1
=750kN P
2 1
P =150kN
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 19
PRIMERI ZA VEŽBE

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 20
PRIMERI ZA VEŽBE
Sledeća činjenica koju treba uočiti je da je moment savijanja isti po apsolutnoj vrednosti, a razli-
čitog znaka. To praktično znači da će presek biti SIMETRIČNO armiran (bilo da je napregnut u fazi
velikog ili malog ekscentriciteta), a da se dimenzionisanje sprovodi pomoću odgovarajućeg
dijagrama interakcije.
Za potrebe naredne analize sračunavaju se eksploatacione vrednosti M i N u stubu za kombinacije
(3) do (6). Praktično, do istih zaključaka moguće je doći i upoređivanjem graničnih vrednosti M
u
i
N
u
, ali je očiglednija analiza sprovedena na eksploatacionim uticajima.
(a)

M = 200 kNm ; N = 280 + 25 = 305 kN
(b)

M = 200 kNm ; N = 280 - 25 = 255 kN
(c)

M = 200 kNm ; N = 280 + 825 + 25 = 1130 kN
(d)

M = 200 kNm ; N = 280 +825 - 25 = 1080 kN
Apsolutno maksimalna vrednost normalne sile u stubu se javlja za kombinaciju (c), a apsolutno
minimalna za kombinaciju (b), pri čemu je vrednost momenta savijanja u oba slučaja ista. Prak-
tično, SAMO OVE kombinacije mogu biti merodavne za dimenzionisanje stuba, što proističe iz
oblika dijagrama interakcije (skica dole).

Naime, razmatraju se samo dva ekstremna stanja naprezanja, za koja se pretpostavlja:
(a) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je PRITISAK, dok se
savijanje javlja "uzgred" - za očekivati je da je presek napregnut u fazi malog eks-
centriciteta, pa ga treba armirati simetrično bez obzira da li je moment savijanja al-
ternativan ili ne; elemet se u računskom smislu tretira kao "STUB", a merodavna za
dimenzionisanje je kombinacija sa maksimalnom silom pritiska - kombinacija (c)
(b) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je SAVIJANJE, dok
se aksijalno naprezanje javlja "uzgred" - za očekivati je da je presek napregnut u fa-
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 21
PRIMERI ZA VEŽBE
zi velikog ekscentriciteta; treba ga armirati simetrično zbog alternativnog momenta
savijanja; elemet se u računskom smislu tretira kao "GREDA", a maksimalna
površina armature se dobija pri minimalnoj sili pritiska - kombinacija (b)
Sprovedena analiza se odnosi samo za konstantan moment savijanja. U slučaju da se, za različite kom-
binacije uticaja, dobijaju različite vrednosti momenata savijanja, potrebno je ispititati svaku pojedinačnu
(za svaku pojedinačnu vrednost momenta savijanja, odgovarajuća minimalna i maksimalna normalna sila).
Naime, može se dogoditi da se najveća površina armature dobije za kombinaciju uticaja pri kojoj ni
moment savijanja, ni aksijalna sila ne dostižu ekstremne vrednosti (videti zadatak 6, List 3. Godišnjeg
zadatka). Iskustveno, ukoliko je maksimalna vrednost bezdimenzionog koeficijenta n
u
manja od cca. 0.75,
obično su merodavne kombinacije sa minimalnim normalnim silama.
Na osnovu prethodno izrečenih stavova, za predmetni numerički primer sledi:
Kombinacija sa minimalnom normalnom silom
Za očekivati je da je presek napregnut u fazi velikog ekscentriciteta, pa se pretpostavljaju minimalne
vrednosti koeficijenata sigurnosti. Takođe, stalno opterećenje izaziva samo aksijalno naprezanje, pa
deluje POVOLJNO (smanjuje potrebnu površinu armature):
M
u
= 1.8×M
w
= 1.8×200 = 360 kNm
N
u
= 1.0×N
g
+ 1.8×Z
w
= 1.0×280 + 1.8×(-25) = 235 kN
MB 30 ⇒ f
B
= 2.05 kN/cm
2
(član 82. Pravilnika BAB 87)
05 . 2 45 30
10 360
f d b
M
m
2
2
B
2
u
u
× ×
×
·
× ×
· = 0.289 ;
05 . 2 45 30
235
f d b
N
n
B
u
u
× ×
·
× ×
· = 0.085
pretp. a
1
= 6 cm ⇒ a
1
/d = 6.0/45 = 0.133 ≈ 0.15 ; A
a1
= A
a2
; σ
v
= 400 MPa (RA 400/500)
Odgovarajući dijagrami interakcije pomoću kojih se može dimenzionisati presek sa ovim karak-
teristikama su:
– dijagram 116/117 (Najdanović, Alendar, Ješić): µ ≈ 0.70 ; ε
b

a1
≈ 3.5/10‰ - kako je
ε
a1
≥ 3.0‰, pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su dobre, pa se UKUP-
NA potrebna armatura sračunava iz izraza:
40
05 . 2
45 30 70 . 0
f
d b A A A
v
B
2 a 1 a a
× × × ·
σ
× × × µ · + · = 48.43 cm
2

A
a1
= A
a2
= 48.43 / 2 = 24.22 cm
2

– dijagram 2.4.12 (Priručnik za primenu BAB 87, tom II, strana 137): µ
1
≈0.35 ; ε
b

a1

≈ 3.5/10‰ - kako je ε
a1
≥ 3.0‰, pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su
dobre, pa se potrebna površina ZATEGNUTE armature sračunava iz izraza:
40
05 . 2
45 30 35 . 0
f
d b A
v
B
1 1 a
× × × ·
σ
× × × µ · = 24.22 cm
2

A
a2
= A
a1
= 24.22 cm
2

Tačno rešenje, dobijeno analitički: ε
b

a1
= 3.5/9.30‰, A
a1
= A
a2
= 24.32 cm
2

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 22
PRIMERI ZA VEŽBE
Kombinacija sa maksimalnom normalnom silom
U ovom slučaju je dominantno opterećenje SILA PRITISKA, pa stalno opterećenje deluje NEPO-
VOLJNO (povećava potrebnu površinu armature). U ovom slučaju je realno očekivati 0‰ ≤ ε
a1

3‰ (oblast u kojoj su koeficijenti sigurnosti promenljivi) - pretpostavljene vrednosti će po potrebi
biti korigovane i proračun ponovljen:
M
u
= 1.8×M
w
= 1.8×200 = 360 kNm
N
u
= 1.6×N
g
+ 1.8×(N
p
+ N
w
) = 1.6×280 + 1.8×(825+25) = 1978 kN
05 . 2 45 30
10 360
f d b
M
m
2
2
B
2
u
u
× ×
×
·
× ×
· = 0.289 ;
05 . 2 45 30
1978
f d b
N
n
B
u
u
× ×
·
× ×
· = 0.715
Korišćen je dijagram 2.4.12 (BAB II): µ
1
≈ 0.32 ; ε
b

a1
≈ 3.5/1‰ - potrebno je korigovati pretpos-
tavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti:
( ) ( )
0 . 1
0 . 0 0 . 3
6 . 1 9 . 1
9 . 1
0 . 0 0 . 3
1 a
min , uG max , uG
max , uG G , u
×


− · ε ×

γ − γ
− γ · γ = 1.80
( ) ( )
0 . 1
0 . 0 0 . 3
8 . 1 1 . 2
1 . 2
0 . 0 0 . 3
1 a
min , uP max , uP
max , uP P , u
×


− · ε ×

γ − γ
− γ · γ = 2.00
Sa korigovanim vrednostima koeficijenata sigurnosti ponovo se sračunavaju granične vrednosti
statičkih uticaja i bezdimenzioni koeficijenti m
u
i n
u
:
M
u
= 2.0×200 = 400 kNm ⇒
05 . 2 45 30
10 400
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.321
N
u
= 1.8×280 + 2.0×(825+25) = 2204 kN ⇒
05 . 2 45 30
2204
n
u
× ×
· = 0.796
Sa dijagrama se očitava: µ
1
≈ 0.40 ; 0.5‰ < ε
a1
< 1‰ (ε
a1
≈ 0.80‰). Ukoliko se ne izvrši korekcija
koeficijenata sigurnosti, sledi:
A
a1
= 0.40×30×45×2.05 / 40 = 27.74 cm
2
= A
a2

Ukoliko se pak izvrši nova korekcija koeficijenata sigurnosti, sledi:
( )
8 . 0
0 . 0 0 . 3
6 . 1 9 . 1
9 . 1
G , u
×


− · γ = 1.82 ;
( )
8 . 0
0 . 0 0 . 3
8 . 1 1 . 2
1 . 2
P , u
×


− · γ = 2.02
M
u
= 2.02×200 = 404 kNm ⇒
05 . 2 45 30
10 404
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.324
N
u
= 1.82×280 + 2.02×(825+25) = 2226.6 kN ⇒
05 . 2 45 30
6 . 2226
n
u
× ×
· = 0.805
Sa dijagrama se očitava: µ
1
≈ 0.41 ; 0.5‰ < ε
a1
< 1‰ (ε
a1
≈ 0.80‰). Nije potrebna dalja korekcija
koeficijenata sigurnosti, pa sledi:
A
a1
= 0.41×30×45×2.05 / 40 = 28.30 cm
2
= A
a2

Tačno rešenje, dobijeno analitički: ε
b

a1
= 3.5/2.78‰, A
a1
= A
a2
= 28.33 cm
2

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 23
PRIMERI ZA VEŽBE
Očito, merodavna je druga kombinacija, sa MAKSIMALNOM normalnom silom.
usvojeno: ±6RØ25 (t29.45 cm
2
)
6
10 2 5 . 4 4
a
1
× + ×
· = 6.33 cm ⇒ a
1
/d = 6.33 / 45 = 0.141 ≈ 0.15
Napomene:
(a) bitno je ispititati obe kombinacije uticaja (minimalna, odnosno maksimalna normalna sila). Za isti
stub, izveden od MB 40, dobija se: za minimalnu silu A
a1
= 24.04 cm
2
, a za maksimalnu silu A
a1
=
21.16 cm
2
- dakle, merodavna je kombinacija uticaja sa MINIMALNOM silom.
(b) eventualnu promenu vrednosti koeficijenata sigurnosti treba raditi u granicama koje omogućava
grafičko očitavanje sa dijagrama (praktično, jedna iteracija). Što je vrednost koeficijenta n
u
veća, to je
ova korekcija značajnija.
(c) posebno je važno da se vodi računa koji dijagrami se koriste - rezultat proračuna je u jednom slučaju
površina UKUPNE, a u drugom samo ZATEGNUTE armatura. Uočeno je da su greške u konačnom
usvajanju potrebne površine armature veoma česte pri izradi praktičkih zadataka.
DIMENZIONISANJE STUBA POS S1
Za dimenzionisanje je, po pravilu, merodavna kombinacija uticaja za koju se javlja MAKSIMAL-
NA SILA PRITISKA. Dijagrami statičkih uticaja dati su u prilogu. Sledi:
stalno opterećenje: N
g
= 280 kN
povremena opterećenja: N
p
+N
w
= 225+25 = 250 kN ; M
w
= 40 kNm
eksploataciono opterećenje: N = 280 + 250 = 530 kN ; M = 40 kNm
Ekscentricitet po teoriji I reda
Ekscentricitet po teoriji I reda e
1
određen je izrazom:
530
40
N
M
e
1
· ·


= 0.0755 m = 7.55 cm ⇒
25
55 . 7
d
e
1
· = 0.302 < 3.5
Kako je e
1
/d < 3.5, po ovom kriterijumu je potrebno proračunom obuhvatiti i uticaj aksijalnih sila na
deformaciju štapa. Potrebno je proveriti i vitkost štapa.
12
25
12
d
d b
12
d b
A
J
i
3
d
. d
· ·
×
×
· · = 7.22 cm ⇒
22 . 7
400
i
l
d
d , i
d
· · λ = 55.4 > 25
Kako je vitkost λ > 25, izvijanje se mora uzeti u obzir.
Ekscentricitet usled netačnog izvođenja (imperfekcija)
Ekscentricitet usled imperfekcije se određuje kao:
¹
'
¹


·
cm 10
cm 2
300
l
e
i
0
; l
i,d
= 4.0 m ⇒
300
400
e
0
· = 1.33 cm < 2 cm = e
0,min.
usvojeno e
0
= 2 cm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 24
PRIMERI ZA VEŽBE
Ekscentricitet usled efekata tečenja betona
¹
;
¹
> · λ 50 4 . 55
0.2 > 0.53 = 280/530 = /N N
g
⇒ efekat tečenja betona se mora uzeti u obzir
Potrebno je najpre sračunati Ojlerovu kritičnu silu izvijanja stuba N
E
:
2
i
2
b b 2
i
2
i b E
l
J E
l
J E N
π
× × ≈
π
× × ·
S obzirom da je površina armature nepoznata, a da se ne očekuje da ona bitno utiče na vrednost momenta
inercije preseka (cca. 5%), dopušteno je i preporučivo Ojlerovu kritičnu silu izvijanja sračunati sa
karakteristikama bruto betonskog preseka.
12
25 30
12
d b
J
3 3
b
×
·
×
· = 39062.5 cm
4
; E
b
= 31.5 GPa = 31.5×10
6
kN/m
2

2
2
8 6
E
0 . 4
10 5 . 39062 10 5 . 31 N
π
× × × × ·

= 7590 kN
7590
280
N
N
E
g
E
· · α = 0.0369 ;
530
0
N
M
e
g
g
· · = 0
Za element srednje debljine d
m
:
b/d = 30/25 cm ⇒
( ) 30 25 2
30 25 2
O
A 2
d
m
+ ×
× ×
·
×
· = 13.6 cm ≈ 20 cm
pretpostavljenu starost betona u trenutku nanošenja opterećenja t
0
=28 dana, za element "napolju"
(relativna vlažnost sredine 70%), sledi konačna vrednost koeficijenta tečenja ϕ

= 2.6 (član 59. Pra-
vilnika BAB 87). Ekscentricitet usled tečenja betona e
ϕ
se sračunava iz izraza:
( ) ( )

,
_

¸
¸
− × + ·

,
_

¸
¸
− × + ·
×

ϕ ×
α −
α
ϕ

1 e 0 2 1 e e e e
6 . 2
0369 . 0 1
0369 . 0
1
g 0
E
E
= 0.21 cm
Dopunski ekscentricitet
Kako je λ ≤ 75, (oblast umerene vitkosti), moguće je koristiti metod dopunske ekscentričnosti za
uvođenje u proračun efekata teorije II reda. Zavisno od odnosa e
1
/d, dopunski ekscentricitet e
d
se
određuje iz jednog od sledećih izraza:
(a) 3 . 0
d
e
0
1
< ≤ :
d
e
1 . 0
100
25
d e
1
d
+ ×
− λ
× ·
(b) 5 . 2
d
e
3 . 0
1
< ≤ :
160
25
d e
d
− λ
× · ≥ 0
(c) 5 . 3
d
e
5 . 2
1
< ≤ :

,
_

¸
¸
− ×
− λ
× ·
d
e
5 . 3
160
25
d e
1
d

160
25 4 . 55
25 e 302 . 0
d
e
d
1

× · ⇒ · = 4.75 cm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 25
PRIMERI ZA VEŽBE
Ukupan računski ekcentricitet
e
2
= e
1
+ e
0
+ e
ϕ
+ e
d
= 7.55 + 2.0 + 0.21 + 4.75 = 14.51 cm
Za pretpostavljeno ε
a1
≤ 0, koeficijenti sigurnosti imaju maksimalne vrednosti, pa sledi:
N
u
= 1.9×280 + 2.1×250 = 1057 kN ⇒
05 . 2 25 30
1057
n
u
× ×
· = 0.687
M
u
= N
u
× e
2
= 1057×14.51×10
-2
= 153.4 kNm ⇒
05 . 2 25 30
10 4 . 153
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.399
Sa dijagrama interakcije 2.4.13 (BAB II, str. 138) - simetrično armiran presek, rebrasta armatura,
a
1
/d = 4.5/25 = 0.18 ≈ 0.20 očitava se: µ
1
≈ 0.53 ; 1.0‰ < ε
a1
< 1.5‰ (ε
a1
≈ 1.20‰). Ukoliko se iz-
vrši korekcija koeficijenata sigurnosti, sledi:
( )
2 . 1
0 . 0 0 . 3
6 . 1 9 . 1
9 . 1
G , u
×


− · γ = 1.78 ;
( )
2 . 1
0 . 0 0 . 3
8 . 1 1 . 2
1 . 2
P , u
×


− · γ = 1.98
N
u
= 1.78×280 + 1.98×250 = 993.4 kN ⇒
05 . 2 25 30
4 . 993
n
u
× ×
· = 0.646
M
u
= N
u
× e
2
= 993.4×14.51×10
-2
= 144.1 kNm ⇒
05 . 2 25 30
10 1 . 144
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.375
Sa dijagrama se očitava: µ
1
≈ 0.475 ; 1.0‰ < ε
a1
< 1.5‰ (ε
a1
≈ 1.25‰). Nije potrebna dalja korek-
cija koeficijenata sigurnosti, pa sledi:
A
a1
= 0.475×30×25×2.05 / 40 = 18.26 cm
2
= A
a2
Tačno rešenje, dobijeno analitički: ε
b

a1
= 3.5/1.27‰, A
a1
= A
a2
= 18.13 cm
2

usvojeno: ±4RØ25 (t19.63 cm
2
)
Usvojeni poprečni preseci prikazani su na donjoj skici.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 26
PRIMERI ZA VEŽBE
DIMENZIONISANJE ZATEGE - GRANIČNO STANJE PRSLINA
Dimenzionisati centrično zategnut štap opterećen silama Z
g
= 200 kN i Z
p
= 250 kN, pravougaonog
preseka, tako da karakteristična širina prslina bude max. 0.15 mm. MB 30, RA 400/500.
Zbog velikog broja nepoznatih veličina, presek se ne može direktno dimenzionisati tako da se
zadovolji postavljeni uslov graničnog stanja prslina. Stoga se presek najpre dimenzioniše po teoriji
granične nosivosti i usvoje oblik, dimenzije poprečnog preseka i raspored armature. Za tako usvojen
poprečni presek se odredi karakteristična širina prslina i uporedi sa zahtevanom vrednošću. Ukoliko
uslov zadatka nije zadovoljen, vrši se korekcija jednog ili više parametara koji će najefikasnije
dovesti do zadovoljenja postavljenog kriterijuma.
DIMENZIONISANJE
Z
u
= 1.6×Z
g
+ 1.8×Z
p
= 1.6×200 + 1.8×250 = 770 kN
RA 400/500 ⇒ σ
v
= 40 kN/cm
2

40
770 Z
A
v
u
. potr , a
·
σ
· = 19.25 cm
2

usvojeno: 6 RØ 22 (22.81 cm
2
)
Usvojeni poprečni presek je pravougaoni, dimenzija:
b ≥ 2×(a
0

u
) + m×Ø + (m-1)×5.0
b ≥ 2×(2.5+0.8) + 3×2.2 + 2×5.0 = 23.2 cm
d ≥ 2×(a
0

u
) + n×Ø + (n-1)×3.0
d ≥ 2×(2.5+0.8) + 2×2.2 + 1×3.0 = 14.0 cm
usvojeno: b/d = 25/15 cm
PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA
Z = Z
g
+ Z
p
= 200 + 250 = 450 kN
Proračun sile pri kojoj nastaje prslina
MB 30 ⇒ f
bz
= 0.7×f
bzm
= 0.7×2.4 = 1.68 MPa = 0.168 kN/cm
2
(član 51. BAB 87)

E
b
= 31.5 GPa (član 52. BAB 87) ⇒
5 . 31
210
E
E
n
b
a
· · = 6.67
A
i
= A
b
+ n×A
a
= 25×15 + 6.67×22.81 = 527.05 cm
2

Z
r
= f
bz
× A
i
= 0.168×527.05 = 88.5 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom
Proračun srednjeg rastojanja prslina
Geometrijske veličine relevantne za proračun prslina prikazane su na skici.
a
0
= a
1
- Ø/2 = 4.5 - 2.2/2 = 3.4 cm
Ø = 22 mm = 2.2 cm ; k
1
= 0.4 (RA 400/500)
e
Ø
= 8.0 cm ; k
2
= 0.25 (čisto zatezanje)
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 27
PRIMERI ZA VEŽBE
A
bz,ef.
= A
b
= b×d = 25×15 = 375 cm
2

375
22.81
A
A
ef. bz,
a
ef. z,
· · µ = 0.0608 = 6.08%
2 ps
10 08 . 6
2.2
25 . 0 4 . 0
10
0 . 8
4 . 3 2 l

×
× × +

,
_

¸
¸
+ × · = 12.0 cm
Određivanje napona u zategnutoj armaturi
81 . 22
450
A
Z
. a
a
· · σ = 19.73 kN/cm
2

3
. a
a
a
10 0 . 21
73 . 19
E ×
·
σ
· ε = 0.940‰
Proračun karakteristične širine prslina
ps a a pk
l 7 . 1 a × ε × ζ × ·
¹
'
¹

,
_

¸
¸
× β × β − ·

,
_

¸
¸
σ
σ
× β × β − · ζ
4 . 0
0 . 1
Z
Z
1 1
2
r
2 1
2
II
1 a
r , 1 a
2 1 a

2
a
2
1
450
5 . 88
0 . 1 0 . 1 1
) 0 t ( 0 . 1
) 500 / 400 RA ( 0 . 1

,
_

¸
¸
× × − · ζ ⇒
¹
;
¹
· · β
· β
= 0.961
a
pk
= 1.7 × 0.961 × 0.940×10
-3
× 12.0 = 18.0×10
-3
cm = 0.18 mm > a
pk,dop.
= 0.15 mm
Uslov zadatka nije zadovoljen. U cilju optimalnog izbora parametra koji treba promeniti kako bi
zahtevani kriterijum bio zadovoljen, sprovodi se kratka analiza.
Širina prslina direktno zavisi od:
- srednjeg rastojanja prslina
- napona u zategnutoj armaturi
Veličina koeficijenta ζ
a
, kojim se u proračun uvodi sadejstvo zategnutog betona između prslina, je
praktično irelevantna, jer je njegova vrednost veoma bliska jedinici.
Pored debljine zaštitnog sloja a
0
, koju možemo smatrati konstantnom, na veličinu srednjeg
rastojanja prslina utiču sledeći parametri:
- rastojanje profila e
Ø

- prečnik upotrebljene armature Ø
- usvojene dimenzije preseka (b,d) - preko koeficijenta armiranja µ
z,ef.

Realno je pretpostaviti da je veličina e
Ø
minimizirana, ali tako da obezbedi pravilno ugrađivanje
betona, te se i ona može smatrati konstantnom. Preostale veličine su u tesnoj vezi: usvajanjem
velikog broja tankih profila, smanjuje se Ø uz nužno povećanje dimenzija preseka, odnosno
smanjenje koeficijenta µ
z,ef.
; nasuprot tome, usvajanjem malog broja debelih profila, Ø raste uz
smanjenje µ
z,ef.
; nijedan od ekstrema nije dobar. To praktično znači da treba izbegavati upotrebu
najtanjih i najdebljih profila, odnosno težiti usvajanju 6 - 12 profila armature. U takvom slučaju,
iskustvo pokazuje da se srednje rastojanje prslina, za uobičajenue debljine zaštitnog sloja i raspored
armature, kreće u relativno uskim granicama (kako za savijanje, tako i za zatezanje):
GA 240/360: l
ps
= 12 ÷ 15 cm
RA 400/500: l
ps
= 10 ÷ 12 cm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 28
PRIMERI ZA VEŽBE
Preostali parametar koji utiče na širinu prslina je napon u zategnutoj armaturi, kao direktna funkcija
količine armature u preseku. Za slučaj da usvojena površina armature malo odstupa od računski
potrebne, mogu se očekivati sledeće vrednosti napona u armaturi:
GA 240/360: σ
a
= 120 ÷ 140 MPa ⇒ ε
a
= 0.57 ÷ 0.67‰
RA 400/500: σ
a
= 220 ÷ 240 MPa ⇒ ε
a
= 1.05 ÷ 1.15‰
Na osnovu izloženog, može se očekivati karakteristična širina prslina u sledećim granicama:
GA 240/360: l
ps
≈ 1.7 × 1.0 × 0.67×10
-3
× (12.0÷15.0) = (0.14÷0.17) mm
RA 400/500: l
ps
≈ 1.7 × 1.0 × 1.15×10
-3
× (10.0÷12.0) = (0.19÷0.23) mm
Dakle, ovo su vrednosti karakteristične širine prslina koje se mogu očekivati pri iskorišćenim
naponima u armaturi i relativno kompaktnim presecima, propisno oblikovanim u smislu obezbe-
đenja dovoljnih zaštitnih slojeva i čistog rastojanja armature. Praktično, proizilazi da se željena
širina prslina postiže SMANJENJEM NAPONA U ZATEGNUTOJ ARMATURI i to u onom
procentu koliko je prekoračenje postavljenog kriterijuma.
KOREKCIJA PRESEKA I PONOVNI PRORAČUN PRSLINA
U konkretnom slučaju, proračunom je dobijena vrednost a
pk
= 0.18 mm, što je 20% veće od tražene
vrednosti. To praktično znači da je potrebno površinu armature u preseku povećati za cca. 20%, uz
zadržavanje što većeg broja ostalih parametara.
Zadržavaju se oblik i dimenzije preseka, a menja samo prečnik usvojene armature:
usvojeno: 6 RØ 25 (29.45 cm
2
)
A
i
= A
b
+ n×A
a
= 25×15 + 6.67×29.45 = 571.35 cm
2

Z
r
= f
bz
× A
i
= 0.168×571.35 = 96.0 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom
a
0
= a
1
- Ø/2 = 4.5 - 2.5/2 = 3.25 cm
Ø = 25 mm = 2.5 cm ; k
1
= 0.4 (RA 400/500)
e
Ø
= 8.0 cm ; k
2
= 0.25 (čisto zatezanje)
375
29.45
A
A
ef. bz,
a
ef. z,
· · µ = 0.0785 = 7.85%
2 ps
10 85 . 7
2.5
25 . 0 4 . 0
10
0 . 8
25 . 3 2 l

×
× × +

,
_

¸
¸
+ × · = 11.3 cm
45 . 29
450
A
Z
. a
a
· · σ = 15.28 kN/cm
2

3
. a
a
a
10 0 . 21
28 . 15
E ×
·
σ
· ε = 0.728‰
2
a
2
1
450
0 . 96
0 . 1 0 . 1 1
) 0 t ( 0 . 1
) 500 / 400 RA ( 0 . 1

,
_

¸
¸
× × − · ζ ⇒
¹
;
¹
· · β
· β
= 0.955
a
pk
= 1.7 × 0.955 × 0.728×10
-3
× 11.3 = 13.0×10
-3
cm = 0.13 mm < a
pk,dop.
= 0.15 mm
Konačno usvojeni presek je isti kao onaj prikazan na skici, samo su šipke RØ25 umesto RØ22.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
P=150 kN P=150 kN Konstrukciju čiji su statički sistem, 20 35 20 g=40 kN/m opterećenje i poprečni presek prikazani na skici, dimenzionisati u karakterističnim presecima prema M i B C D T. Na delu nosača A-B osiguranje A od glavnih napona zatezanja izvršiti 2.0 m 2.0 m 2.0 m vertikalnim uzengijama i koso 6.0 m 75 povijenim profilima. Mesta povijanja usvojenih kosih profila odrediti grafički, konstrukcijom integralne krive. MB 30 , RA 400/500 60

1

Za usvojeni raspored armature, za preseke u uklještenju i u polju, sračunati napone u betonu i armaturi. Za presek u uklještenju sračunati srednje rastojanje i karakterističnu širinu prslina. STATIČKI UTICAJI a. stalno opterećenje Ag = 0.625 × 40.0 × 6.0 = 150 kN Mgosl. = 40.0×6.02 / 8 = 180 kNm b. povremeno opterećenje Vrednosti statičkih uticaja usled povremenog opterećenja su sračunate pomoću tablica, prilog 3.3, str. 496, BAB 87/2. VAŽNA NAPOMENA: u prilogu 3.4 na istoj strani krije se greška - NE KORISTITI !!! M osl. = p Ap = Bp = 3Pa 3 × 150 × 2.0 × (L − a ) = × (6.0 − 2.0 ) = 300.0 kNm 2L 2 × 6.0 ; ; Bg = 0.375 × 40.0 × 6.0 = 90 kN Mgpolja = 9/128×40.0×6.02 = 101.25 kNm

P 150 × (2 L2 + 3aL − 3a 2 ) = × (2 × 6.0 2 + 3 × 2.0 × 6.0 − 3 × 2.0 2 ) = 200 kN 2 2 2L 2 × 6.0 P 150 × (2 L2 − 3aL + 3a 2 ) = × (2 × 6.0 2 − 3 × 2.0 × 6.0 + 3 × 2.0 2 ) = 100 kN 2 2 2L 2 × 6.0

Dijagrami M i T usled stalnog, povremenog i graničnog računskog opterećenja su prikazani na skici 1. u prilogu. Kako se traži samo dimenzionisanje u karakterističnim presecima, dovoljno je razmotriti samo kombinaciju uticaja 1.6×G+1.8×P. DIMENZIONISANJE PREMA MOMENTIMA SAVIJANJA MB 30 ⇒ fB = 2.05 kN/cm2 ; RA 400/500 ⇒ σv = 40 kN/cm2 a. presek u uklještenju Mu = 1.6×180 + 1.8×300 = 828 kNm Pritisnuta je donja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni, širine B=75 cm, ili, za slučaj da je neutralna linija u rebru, oblika T. Pretpostavlja se da je neutralna linija u ploči: pretp. a1 = 7 cm ⇒ h = 60 - 7 = 53 cm
PRIMERI ZA VEŽBE

15

45

Sa dijagrama Tu u prilogu.0 . pa je pritisnuta zona preseka pravougaonog oblika.8×200 = 520 kNm Pritisnuta je gornja ivica.05 = 43.617 × 35 × 53 2. pa se potrebna površina zategnute armature određuje iz izraza: A a .7 = 53 cm k= 53 520 × 102 35 × 2. = 21.0×2. s = 0.6×100 + 1.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2 k= 53 828 × 102 75 × 2. = 30.05 = 2. gde je: Mg = 90. presek u polju Maksimalni moment Mu u polju je u preseku u kome je.18 cm2) A a .754‰ .641‰ .40.92 cm2 × 100 40 usvojeno: b.02 / 2 = 100 kNm . a1 = 7 cm ⇒ h = 60 . širine b=35 cm.0 m od slobodnog oslonca.560% .12 cm < 15 cm = dp Pretpostavka o položaju neutralne linije je dobra. µ = 30. µ = 21. Mp = 200 kNm Mu = 1.5/9.05 = 1.0×2.05 × = 29. jasno je da je to presek na 2. potr.617% 9 RØ 25 (44.969 ⇒ εb/εa = 3.266×53 = 14.5/5.560 × 75 × 53 2.284 ⇒ εb/εa = 3. za odgovarajuću kombinaciju uticaja.45 cm2) PRIMERI ZA VEŽBE .11 cm2 100 40 usvojeno: 6 RØ 25 (29.266 x = s×h = 0. Tu = 0. pretp. potr .

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 3 PRIMERI ZA VEŽBE .

35 × 0. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama i koso povijenim profilima.3 × 35 = 939. a deo koji je potrebno prihvatiti koso povijenim profilima ukrštenom šrafurom.259  H vu .8×200 = 472 kN ⇒ B τ n .59 MPa τRuB.83 − 1.33 + 0. u = m × a (u1) 2 × 0. radi pravilne konstrukcije dijagrama τRu. τu .1 MPa (član 89. odnosno položaj preseka u kome je dostignut napon 3τr: 3.6×Tg+1.59 MPa > 3τr = 3.7 kN 2 2      PRIMERI ZA VEŽBE .785 cm2) Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja minimalnog procenta armiranja µuz. URØ10 (au(1)=0.767 m = 76. to je dužina osiguranja λ1 = 2.180  × 76. Pravilnika BAB 87) Na delovima nosača gde je prekoračena vrednost τr potrebno je izvršiti osiguranje armaturom (šrafirani delovi dijagrama τn).7 cm = const.359 kN/cm2 35 × 47. usvojene su uzengije URØ10/10.59 MPa 2 Potrebno je.6×70 + 1.20%. θ = 45° .785 ⇒ eu ≤ = = 22.8×Tp.. τnA = 3.3 MPa τnB.levo = 2.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 4 DIMENZIONISANJE PREMA GLAVNIM NAPONIMA ZATEZANJA Na prethodnoj skici su prikazani dijagram graničnih transverzalnih sila Tu = 1.59 − 2.2 × 10− 2 S obzirom na oblik dijagrama napona τRu i njegove vrednosti.7 TuB.33    0.83 MPa < 3τr ⇒ ⇒ τRuA = τnA = 3.levo = 1. levo = Kako je na čitavom delu A-B prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τr.359 + 0. kao i odgovarajući dijagram smičućih napona τn.180 kN/cm2 b × eu 35 × 10 Na dijagramu u prilogu je deo napona koji prihvataju uzengije šrafiran vertikalnom.7 cm 3.0 usvojeno: m = 2 .0 m.83 2.180  × 123.4 cm b × eu b × µ uz .6×150 + 1. min . a. deo A-B TuA = 1. pa su dijagrami Tu i τn afini.1) = 2.min. µ uz = m × a (u1) m × a (u1) 2 × 0.283 kN/cm2 35 × 47.785 × σ v × (cos α + sin α × ctgθ) = × 40 × (1 + 0 × 1) = 0. Napominje se da je usvojeno za sve preseke zb = 0.7 472 = 0.levo = 3 × (2.8×200 = 600 kN ⇒ τA = n 600 = 0. Sledi:   0.9×53 = 47.59 − 3 × 1.9×h = 0. α = 90° . k =   − 0. odrediti tačku preloma.7 +  − 0.1 x = ⇒ x = 0. a prema dijagramu τRu. = 0. MB 30 ⇒ τr = 1.

7 Dužina osiguranja λ2 se sračunava iz dijagrama τn na delu B-C kao: 1.8×50 = 74 kN ⇒ B τ n .6×70 + 1.6×10 + 1.21 − 1. levo = n 74 = 0. α = 90° . str.117 kN/cm2 35 × 47.63 cm2) Mesta povijanja kosih profila određena su grafički.707 + 0.6×10 + 1. b = 35 cm  = 25 cm 25 cm    Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja µuz. = min .min. pomoću integralne krive (vidi skicu. deo B-C TuB.7 τC.707 × 1.21 MPa < 3τr ⇒ τRuB.desno = 1.desno = 3 × (1.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 5 usvojeno: Aa .5 cm    e u .287 m = 28. αk = 45° (ugao pod kojim se povijaju profili) H vu . b. desno = n D τn = URØ 8/12.21 − 1.8×50 = 202 kN ⇒ TuC.36 cm b × eu b × µ uz .desno = 202 = 0.44 2.20%.6×90 + 1. deo C-D TuC.61 cm2 σ v × (cos α k + sin αk × ctgθ) 40 × (0.016 Ovo rastojanje je veće od maksimalno dopuštenog: h / 2 = 53 / 2 = 26.0 τnB.desno = 1.levo = -1.503 × σ v × (cos α + sin α × ctgθ) = × 40 × (1 + 0 × 1) =138. max . min . k = θ = 45° .6×au(1) = 69.7 cm 1. k 939. čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τRu: usvojeno: eu = m = 2 . µ uz = m × a (u1) m × a (u1) 2 × 0.5 (m=2) na dužini 50 cm > λ2 196 = 0.7 = = 16.1) = 0.121 kN/cm2 35 × 47. 3). θ = 45° . = 0.7 324 = 0.16 MPa 2 Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama.2 × 10 − 2 usvojeno: c.desno = 1.7 PRIMERI ZA VEŽBE .044 kN/cm2 < τr 35 × 47.8×100 = 196 kN ⇒ TuD = 1.21 − 0.503 ⇒ eu ≤ = = 14.0) usvojeno: 4 RØ 25 (19. 35 × 0. URØ8 (au(1)=0.503 cm2) m × a (u1) 2 × 0.7 cm b × τ Ru 35 × 0.8×100 = 324 kN ⇒ τC.194 kN/cm2 35 × 47.1 λ = 2 ⇒ λ2 = 0.

pretpostavlja se da je neutralna linija u ploči.785 cm2) 2 × 0.13×au(1) = 14. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama: τnC.5 5 × 4.06 A a1 44.17 − 1.desno = 1.desno = τRuD = 3 × (1.05 cm2 2σ v 2 × 40 usvojeno: 2 RØ 25 (9.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 6 Kako je na čitavom delu C-D prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τr.2 × n × (µ1 + µ 2 × α2 ) = 0 MB 30 ⇒ Eb = 31.085 .0111 = 1.5 GPa (član 52.0025 = 0.6.18 = = 0.1) = 0. BAB 87) ⇒ n = a1 = Ea 210 = = 6.06 cm 9 d a2 4. za slučaj da je neutralna linija u rebru. θ = 45° .11 MPa 2 3 × (1. δ = p = = 0.06 Aa 2 9.67 E b 31. α = 90° .1) = 1. Iz praktičnih razloga. oblika T. sledi: usvojeno: dodatna zategnuta armatura: ∆A a = Tmu 324 × (ctgθ − ctgα ) = × (1 − 0 ) = 4. to je dužina osiguranja λ3 = 2. pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni.17 MPa < 3τr τnD = 1.25% b × h 75 × 53. pa se položaj neutralne linije određuje kao za pravougaoni poprečni presek. ili. rešavanjem kvadratne jednačine oblika: 2 s + 2 × n × (µ1 + µ 2 ) × s .94 − 1.82 cm2) PRORAČUN NAPONA U BETONU I ARMATURI a.94 cm ⇒ h = 60 .0 m = λ3 Kako je ovo rastojanje manje od maksimalnog.5 cm ⇒ Aa1 = 9 RØ 25 ⇒ µ1 = Aa2 = 2 RØ 25 ⇒ µ 2 = PRIMERI ZA VEŽBE .0 m.06 a2 = 4.94 = 53.5 (m=2) na dužini 2. presek u uklještenju Pritisnuta je donja ivica nosača.5 + 4 × 10 = 6.24 cm 35 × 0.11% b × h 75 × 53.82 = = 0. čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τRu: usvojeno: eu = m = 2 .06 h 53.26 MPa 2 Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama.5 15 = = 0. URØ10 (au(1)=0. širine B=75 cm.785 × 40 × (1 + 0 × 1) = 18.126 URØ 10/12.94 MPa < 3τr ⇒ ⇒ τRuC.283 h 53.

: 1.38+0.109 + 6.06 Sugeriše se iterativan postupak rešavanja zbog uočenog velikog broja računskih grešaka pri eksplicitnom rešavanju kvadratne jednačine F(s) = 0.085)×10-2 = -0. Stoga čitav proračun treba sprovesti sa tom. ali se eksplicitno navodi zbog uočenog velikog broja grešaka pri izradi godišnjih i pismenih zadataka.30882  75  (0. odnosno da je pritisnuta zona preseka pravougaonog oblika. korak: J Ib = s = 0.0. rešavanjem kvadratne jednačine oblika: F( s ) = − n × (µ1 + µ 2 ) × s − J Ib + n × (µ1 + µ 2 × α2 ) = 0 pri čemu je: J Ib = µ1 = B s 2  B  (s − δ )2 × −  − 1 × b 2 b 2  A a1 44.312  75  (0. b). Kod izbora pretpostavljene vrednosti s.38+0.0238 = 2.67×(1.31 3.3086 < s < 0.3088 − 0.0.53)×10-2×0.82 = = 0.53)×10-2×0.32 .11+0.32 75 0.283) × −  − 1 × = 0.67×(2. Ova napomena je suštinski izlišna.11+0. pa se pretpostavlja npr.102 35 2 2  35  F(s) = -6.283 Pretpostavka o položaju neutralne linije nije zadovoljena.38+0.0.38+0.31 . U ovom slučaju spoložaj neutralne linije se sračunava iterativno.085)×10-2 = 0 s2 + 0.53% b × h 35 × 53.67×(1.151 = 0 ⇒ s = 0.32 2.3086 (dobijeno iz odgovarajućeg izraza za pravougaoni presek širine B=75 cm). pa se presek mora proračunati kao T presek.31 − 0.085)×10-2 = 0 PRIMERI ZA VEŽBE . 7 s2 + 2×6.3088 2 75 0.0010 ≠ 0 F(s) < 0 ⇒ 0.67×(2.322  75  (0.67×(2.3086 < s < 0.67×(2.3088 .25)×10-2×s .31 75 0.18 A 9. koga karakteriše SAMO JEDNA širina.0094 ≠ 0 F(s) < 0 ⇒ 0.38% .53×0.67×(2.3086 > δ = 0.103 + 6.085)×10-2 = -0. b=75 cm).103 35 2 2  35  2 F(s) = -6.0053 = 0.53×0.2×6.53)×10-2×0. µ 2 = a 2 = = 0.32 − 0.181×s .06 b × h 35 × 53.102 + 6.38+0. jedinom.0. bez obzira da li je u opštim izrazima za prora čun napona kod pravougaonog preseka označena malim ili velikim slovom (B.67×(2. korak: J Ib = s = 0.53×0. neophodno je uočiti da je s > 0. korak: s = 0.38+0. širinom (u konkretnom slučaju.25×0.283) J Ib = × −  − 1 × = 0.283) × −  − 1 × = 0.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA Važna napomena: Pretpostavljeno je da se neutralna linija nalazi u ploči.109 35 2 2  35  2 F(s) = -6.

3088 − 0.67 cm 6 a2 4.091 a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi: σb = Ma s × 2 b × h J IIb + n × µ 2 × (s − α2 ) × (1 − α2 ) Ma = M = Mg + Mp = 180 + 300 = 480 kNm σb = 480 × 102 0. širine b=35 cm.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 8 F(s) = 0 ⇒ s = 0.2 × n × (µ1 + µ 2 × α2 ) = 0 a1 = 4 × 4. Bez obzira na to. presek u polju Pritisnuta je gornja ivica nosača.484‰ E b 3.30882  0.53 × = 22.085 = 6. pa je oblik pritisnute zone preseka pravougaoni.15 × 103 σ a1 σ 22.085) × (1 − 0.53 × = 7.06 0.78 7. eventualne greške u proračunu (pogrešan izbor oblika poprečnog preseka) se NE TOLERIŠU.3088 = 6. εa 2 = a 2 = = 0.3088 Važna napomena: Iz prethodnog primera je potpuno jasno da je numerička razlika u položaju neutralne linije određene iz izraza za pravougaoni.5 = = 0.3088 s − α2 0.67 × 1. Položaj neutralne linije određuje rešavanjem kvadratne jednačine oblika: 2 s + 2 × n × (µ1 + µ 2 ) × s . Kada je određen položaj neutralne linije.5 + 2 × 10 = 6.33 = 53.38 = 1.3088 − 0.3088 σ a1 = n × σ b × σa 2 = n × σ b × εb = εa1 = σb 1.78 kN/cm2 s 0. sračunava se bezdimenzioni koeficijen JIIb: B s 2  s   B  (s − δ )2  s + 2 × δ  × 1 −  J IIb = × × 1 −  −  − 1 × 3  2 b 2  3  b   J IIb = 75 0.091 + 6.6.283)2  0.3088 + 2 × 0.084 h 53. jer rezultiraju velikim razlikama u naponima u betonu.33 cm ⇒ h = 60 .5 cm ⇒ PRIMERI ZA VEŽBE .085) 1− s 1 − 0.351‰ = 3 E a 21 × 10 E a 21 × 103 b. odnosno T presek izuzetno mala.53 × 10 × (0.67 × 0.53 = = 0.3088 − 0.3088 × = 1.67 a2 = 4.085‰ .283  × 1 − × × 1 −   −  − 1 × 3 3   35  2 35 2    JIIb = 0.67 × 1.3088   75  (0.38 kN/cm2 s 0.53 kN/cm2 −2 2 35 × 53.

67 Aa 2 9. Određivanje momenta pojave prslina Moment savijanja pri kome nastaje prslina Mr određen je izrazom: PRIMERI ZA VEŽBE .345 = 6.345 × = 1.68 = = 0.1 MPa.03%).67 × 0.6 MPa.0052 = 0.67 × 1.57+0.67×(1. sledi s = 0.68 kN/cm2 −2 2 35 × 53.053 + 6.52×0.67 × 1.279×s .57% b × h 35 × 53.52% b × h 35 × 53.29%).67 0.345 × 1 − 0.50 kN/cm2 s 0.084)×10-2 = 0 s2 + 0.68 × = 21. napon u zategnutoj armaturi se malo povećava (1.084 ) × (1 − 0. εa 2 = a 2 = = 0.345 − 0.82 = = 0.215 = 0 ⇒ s = 0. Za slučaj Aa2 = 0.34 kN/cm2 s 0.2×6.535‰ E b 3. Dakle. uz značajno povećanje napona u betonu (10.084 ) 1− s 1 − 0. PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA Karakteristična širina prslina biće određena za presek u uklještenju. odnosno σa1 = 216. i kod preseka oblika T.084 = 6.67×(1.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 9 Aa1 = 6 RØ 25 ⇒ µ1 = Aa2 = 2 RØ 25 ⇒ µ 2 = A a1 29.345 Kada je određen položaj neutralne linije.0.345 σ a1 = n × σ b × σa 2 = n × σ b × εb = εa1 = σb 1. doduše u manjoj meri.50 = = 1.57+0.345 − 0.52)×10-2×s .67 s2 + 2×6.345 s − α2 0.016‰ . Isto se uočava.68 × = 8. sračunava se bezdimenzioni koeficijen JIIb: 2 2 s × 1 − s  = 0.053     J IIb = 3  2 2  3  a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi: σb = Ma s × 2 b × h J IIb + n × µ 2 × (s − α2 ) × (1 − α2 ) Ma = M = Mg + Mp = 100 + 200 = 300 kNm σb = 300 × 102 0.34 σ 8.364.345  = 0.45 = = 0.0157 = 1. σb = 18.405‰ 3 E a 21 × 10 E a 21 × 103 Napomena: U praktičnim zadacima NIJE OBAVEZNO uvrstiti u proračun površinu pritisnute armature u preseku (ukoliko nije računski potrebna).52 × 10 × (0.15 × 103 σa 1 21.

dakle Wb1 ≈ br×d2/6.8 za glatku armaturu GA 240/360. m ×  0. k1=0. fbzm i fbk u [MPa] Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima.7×fbz.koeficijent koji obuhvata uticaj naponskog stanja . odnosno određena izrazom: 2 f bzm = 0.čist zaštitni sloj betona do armature . pri čemu se dopušta da se proračunom tretira SAMO REBRO poprečnog preseka.oblika dijagrama napona zatezanja po visini preseka pre nastanka prslina (k2=0.7×fbz.68 MPa 0.m = 0.125 za čisto savijanje) .7 × f bz .4 za rebrastu armaturu RA 400/500) .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 10 M r = f bzs × Wi1 ≈ f bzs × Wb1 Wi1 .čvrstoća betona pri zatezanju savijanjem.prečnik upotrebljene armature Ø PRIMERI ZA VEŽBE . ef.4    f bzs = f bz ×  0.m = 2. ne veće od 15Ø ni od 30 cm .177 kN/cm 0.7×2. u skladu sa članom 51.4  0.m fbzm .68 ×  0. k2=0.videti tabelu u okviru člana 51. sledi: MB 30 ⇒ fbz.177×21000 = 3720 kNcm 6 Mr = 37.6 + 4  ≥ f bz = 0.7 × f bz .4   2 f bzs = 1.  U prethodnom izrazu su upotrebljene sledeće oznake: a0 eØ k1 k2 .6 + 4  = 0. Takođe se naglašava da se. određena izrazom: 0.4 MPa ⇒ fbz = 0.2 kNm < M = Mg + Mp = 180 + 300 = 480 kNm Srednje rastojanje prslina e  Ø  l ps = 2 ×  a 0 + Ø  + k1 × k 2 × 10  µ z1.osovinsko rastojanje profila armature. m d d   Napominje se da se visina poprečnog preseka d u izraz za određivanje fbzs unosi u METRIMA. fbzs .koeficijent koji obuhvata uticaj prianjanja armature (k1=0.77 MPa = 0.otporni moment bruto betonskog preseka za zategnutu ivicu preseka Radi jednostavnosti se savetuje da se proračun momenta Mr sprovodi po približnom izrazu (sa karakteristikama bruto betonskog preseka).6 + 4  = 1. kod proračuna širine prslina usvaja da je fbz = 0. BAB.4 = 1.srednja čvrstoća betona pri aksijalnom zatezanju . Pravilnika BAB 87.25 za centrično zatezanje.otporni moment idealizovanog preseka (beton+armatura) za zategnutu ivicu preseka Wb1 .60   Wb1 = 35 × 602 = 21000 cm3 ⇒ Mr = 0.25 × 3 f bk .

Pojednostavljenje se sastoji u usvajanju približne vrednosti za krak unutrašnjih sila zb ≈ 0. određena kao minimalna od sledeće dve vrednosti: a ( i ) + 7.5  2. ukoliko se eksplicitno ne traže vrednosti napona u betonu i armaturi. sa dovoljnom tačnošću koristiti približan postupak određivanja napona u armaturi. = Aa1 A a1 A bz.125 (čisto savijanje)  10 + 7.75 cm  h bz. = min . ef. određen izrazom: µ z1.25 cm Ø = 25 mm = 2.0439 = 4.površina zategnute armature u poprečnom preseku Abz.085‰ Napomena: U praktičnim proračunima se može.Ø/2 = 4.18 = = 0.  = 28. a uslov (b) kod ploča.ef. pa sledi: σ a1 = Ma Ma N N d  − ≈ − . . 35 × 28. = b × h bz.25 +  + 0. a0 = a1 .4 (RA 400/500) k2 = 0.78 kN/cm2 = 227.5 cm .39% A bz. ef. pri čemu je visina sadejstvujuće zone zategnutog betona hbz.5/2 = 3.efektivna površina zategnutog betona. M a = M + N × (y b1 − a 1 ) = M + N ×  − a 1  z b × A a1 A a1 0.5 × Ø (a)  h bz.5 = 28. ef.65 cm l ps = 2 ×  3. .125 × 10  4. = A a1 44.5 × 2.4 × 0.5  = 10.75 cm I d − x ≈ d / 2 = 60 / 2 = 30 cm  µ z1.efektivni procenat armiranja zategnutom armaturom.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 11 µz1. uslov (a) je najčešće merodavan kod proračuna grednih nosača. ef. ef. = min .  I d − x ≈ d / 2 ( b)  a(i) xI položaj najudaljenijeg od zategnute ivice reda zategnute armature u preseku visina pritisnute zone preseka pre nastanka prslina (stanje I) S obzirom na uobičajene dimenzije preseka i prečnike upotrebljene armature. .5 cm eØ = 6.8 MPa ⇒ εa1 = 1.9×h.9 × h × A a1 A a1 2  PRIMERI ZA VEŽBE . k1 = 0.2. . ef.ef.ef. ef. za slučaj pravougaonog oblika zategnute zone preseka određena kao: A bz.5 .39 × 10 − 2  Određivanje napona u zategnutoj armaturi U prethodnoj tački su određeni naponi u betonu i armaturi u ovom preseku: σa1 = 22. ef.75 6.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA Za slučaj čistog savijanja. PRIMERI ZA VEŽBE . to nije nužno presek sa maksimalnim uticajima).dop. poslednji izraz se svodi na oblik: σ a1 = M M ≈ z b × A a1 0. sa aspekta graničnog stanja prslina.2   = 0.994 × 1. U tom slučaju. može znatno skratiti proračun uz zadovoljavajuću tačnost. = 0. pri istim ostalim parametrima).dop. kada je potrebno rešiti jednačinu trećeg stepena.koeficijent kojim se uzima u obzir prianjanje armature (β1=0.7 × ζ a × εa1 × l ps 2  σa1.9 × h × A a1 12 Na ovaj način se eliminiše potreba tačnog određivanja položaja neutralne linije.65= 19.koeficijent kojim se uzima u obzir dugotrajnost opterećenja (β2=1. ili u slučaju T preseka.085×10-3 × 10.0 za rebrastu armaturu RA 400/500) . Dakle.5 cm.4  a1  2 β1 β2 Mr .5 za glatku armaturu GA 240/360.ef. dopuštena vrednost karakteristične širine prslina je apk. U praktičnim zadacima prsline treba računati u presecima sa ekstremnim uticajima.994  ⇒ ζ a = 1 − 1.195 mm < apk.dop.0 za kratkotrajno opterećenje. odnosno u presecima koji su zadatkom precizirani. element je korektno dimenzionisan.0 ζ a = 1 − β1 × β 2 ×  II  = 1 − β1 × β 2 ×     σ   M   ≥ 0.0 × 1.moment savijanja pri kome nastaje prslina Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima. r   M r   ≤ 1.0 ×  β 2 = 1. odnosno β1=1.2 mm Kako se pretpostavlja da se element nalazi u uslovima umereno agresivne sredine ("napolju"). načelno.0 ( t = 0)  480   apk = 1. Tako se za presek u polju dobija lps = 12. = 0. U slučaju pravougaonog preseka opterećenog na čisto savijanje to nije naročito značajno (rešavanje kvadratne jednačine). sledi: 2 β1 = 1. Komentar: Maksimalna širina prslina se.0 ( RA 400 / 500)   37. ali u slučaju složenog savijanja. dobija u preseku sa MAKSIMALNIM NAPONOM u zategnutoj armaturi (dakle.7 × 0. redovno je merodavan presek sa MANJOM POVRŠINOM ZATEGNUTE ARMATURE. odnosno β 2=0. U konkretnom primeru su u oba razmatrana preseka dobijene približno iste vrednosti napona σa1. Ovaj komentar ima više retorički karakter.2 mm. Određivanje karakteristične širine prslina Karakteristična širina prslina (fraktil 95%) se određuje iz izraza: a pk = 1. odnosno apk = 0.5×10-3 cm = 0. jer se računski dobija veće srednje rastojanje prslina (posledica manje vrednosti koeficijenta µz1.5 za dugotrajno ili višestruko ponovljeno opterećenje) .213 mm > apk.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 13 PRIMERI ZA VEŽBE .

PRIMERI ZA VEŽBE . pa. Odmah treba uočiti sledeće: a. odnosno da tražena sila P (povremeno opterećenje) svakako mora biti manja od vrednosti P=150 kN iz Zadatka 1. posebno obratiti pažnju da li se traži da se i pritisnuta armatura u preseku obuhvati proračunom. Naime. . ukoliko ovaj ne postoji. Sloboda je projektanta da.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 14 Odrediti koliku silu P (povremeno opterećenje) pri istom opterećenju g može prihvatiti nosač iz Zadatka 1. 2. u ovom primeru je nosivost zategnute armature Zau=Aa1×σv manja nego u Zadatku 1.čak i ako se ignoriše prethodna napomena (nije naročito čest slučaj u praksi). postupak određivanja momenta loma može biti sproveden na jedan od dva načina: 1. neutralna linija se SIGURNO nalazi u ploči. presek je armiran manjom količinom armature od sračunate u Zadatku 1.određivanje položaja neutralne linije iterativnim postupkom.1)=14. dobije nešto manju količinu zategnute. koje remeti sliku dilatacija u preseku u odnosu na računskih εb/εa1 = 3. usvajanjem nešto veće dilatacije εa1. iz uslova ravnoteže normalnih sila. odnosno veću količinu pritisnute i ukupne armature. jer se SAMO TAKO SPROVEDEN PRORAČUN POZITIVNO OCENJUJE. To znači i da mu je nosivost manja. 3 Godišnjeg zadatka iz Teorije betonskih konstrukcija. b. U vezi sa ovim. koristiti najpribližniji ili vršiti interpolaciju rešenja grafički očitanih sa dva susedna. U proračun uzeti i pritisnutu armaturu u preseku. sledi da je i sila Dbu takođe manja od odgovarajuće iz prethodnog primera. To nužno znači da je x(Zad.12 cm < dp).0‰. korišćenjem odgovarajućeg DIJAGRAMA INTERAKCIJE za zadati odnos pritisnute i zategnute armature. odnosno nipošto ne sugeriše da je dilatacija zategnute armature εa1 = 3‰. d. ukoliko mu je presek u uklještenju armiran na način prikazan na skici desno. sve do zadovoljenja uslova ravnoteže normalnih sila.5/3.1). samim usvajanjem broja i profila armature vrši se zaokruživanje. Dakle. bez obzira na mali numerički uticaj pritisnute armature na nosivost poprečnog preseka. najpribližnija dijagrama. Ovo se posebno naglašava zbog uočenih čestih pokušaja da se postupak određivanja momenta loma "pojednostavi" i "skrati" u odnosu na postupak izložen na vežbanjima. odnosno presek treba tretirati kao pravougaoni. Zadatak se svodi na određivanje momenta loma za presek poznate geometrije i mehaničkih karakteristika materijala. način izložen u Godišnjem zadatku . pa se ovde daju samo najosnovnije napomene i uputstva. c. Neophodno je ispoštovati takav zahtev. Problem je detaljno obrađen na listu br. to što se proračunom obuhvata i pritisnuta armatura u preseku nipošto ne znači da je ona bila i statički potrebna (dvostruko armiranje). ukoliko je neophodno proračunom tretirati i pritisnutu armaturu u preseku. a zatim određivanje položaja unutrašnjih sila i konačno sračunavanje tražene vrednosti Mu.2) < x(Zad. širine B=75 cm. treba naglasiti i sledeće: .presek može biti dvostruko armiran (u računskom smislu) a da je dilatacija u zategnutoj armaturi εa1>3‰. odnosno x < dp (x(Zad.

za očekivati je dalje pomeranje neutralne linije ka pritisnutoj ivici preseka.93 648 × 102 75 × 2.6×9. korak: εb/εa1 = 2. pa je pretpostavljeno: 1.5‰ ⇒ α b = Dbu = αb×s×B×h×fB = 0.5 cm Aa1 = 34.93 cm 7 .36 cm2 (7 RØ 25) .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 15 Prvi način može biti dug i nepopularan je zbog velikog obima posla koji je potrebno uraditi da bi se sa dovoljnom tačnošću odredio položaj neutralne linije.083 × 2.0 . broj iteracija se bitno može smanjiti ukoliko se sprovede kratka analiza na samom početku proračuna.733×0.187 < δ = 0.3 + 10 .92 Sa ovom vrednošću će biti određene dilatacije εb i εa1 pomoću tabela za dimenzionisanje: k= 53.5 − 2 = = 0.4 = 142. = 43.6 kN/cm2 0.82 = 306.641‰ .05 = 2.5 = 0.07 = 53.82 cm2 (2 RØ 25) Ukoliko se zanemari promena kraka unutrašnjih sila (povećava se statička visina sa računskih h=53 cm iz Zadatka 1 na stvarnih h=53. moguće je približno odrediti moment nosivosti preseka iz proporcije: Mu ≈ 34.627 ⇒ εb/εa = 2.6.20 < δ = 0.36 × 828 = 648 kNm 43. = 53 cm .1 + 306. pri čemu su dobijeni sledeći rezultati: hrač.20 3ε b − 2 3 × 2. presek iste geometrije je dimenzionisan na moment savijanja Mu = 828 kNm. potrebno je odrediti nosivost poprečnog preseka armiranog sa 7RØ25.20 ⇒ εb < 2.93 cm u razmatranom primeru. korak: εb/εa1 = 2.278 = dp/h 2.0 kN Zau = σa1×Aa1 = 40.0×34. U Zadatku 1. a2 = 4. odnosno sa Aa1 = 34.4 kN ΣN = 1216. Aa2 = 9.1 kN Dau = σa2×Aa2 = 30.20×75×53.92 cm2 U konkretnom primeru. Geometrijske karakteristike ovog preseka su: a1 = 5 × 4.67/10‰ S obzirom na prisustvo pritisnute armature u preseku.36 cm2.5‰.278 = dp/h ⇒ Dbu = Dbu1.5 + 2 × 10 = 6.457×10-3×21×103 = 30.36 = 1374.0 kN > 0 ⇒ s < 0.5 + 10 0. svakako se povećava i koeficijent kraka unutrašnjih sila ζb). B = 75 cm 2.05 = 1216.5/10‰ ⇒ s = εa 2 = 2.1374.potr.93×2. εa1 = 10‰ 2.733 (može se očitati i iz tabela za dimenzionisanje) 3ε b 3 × 2.3/10‰ ⇒ s = PRIMERI ZA VEŽBE 2. Aa1.5 = 1. εb/εa1 = 3.3 = 0.07 cm ⇒ h = 60 .5 εb = 2. Međutim.457‰ ⇒ σa2 = 1.5/9.20 − 0.

02 kN/cm2 0.36 = 1374.314 + 10 0.2×50.05 = 1101.385×0.0.93 .187 − 0.4 kN ΣN = 1109.188 3ε b − 2 3 × 2.314/10‰ ⇒ s = εa 2 = 2.η × s) = 53.93×2.188×75×53.314 = 1.3‰ < εb < 2.5‰ 3.2 kN Dau = σa2×Aa2 = 27.75 kN/cm2 0.188) = 50.4 = -10.187×75×53.0×34.4 = 0 ⇒ εb = 2.286‰ ⇒ σa2 = 1.a2) = 1109.083 × 2.710×0.5) = 68600 kNcm Mu = 686.6 .3 εb = 2.0 + 262.274×10-3×21×103 = 26.314‰ .314 − 2 ) zb = h × (1 .3 − 2 = = 0.274‰ ⇒ σa2 = 1.314 − 4 ) + 2 = = 0.82 = 265. εa1 = 10‰ Određivanje momenta loma: η= ε b × (3ε b − 4) + 2 2.03 + 265.8 kN < 0 ⇒ 0.712×0.Dbu2 × zb2 + Dau × (h .6 kN Zau = σa1×Aa1 = 40.0×34.3 = 1.05 = 1109.3‰ ⇒ α b = Dbu = αb×s×B×h×fB = 0.4 kN ΣN = 1101.20 ⇒ 2.2 . S obzirom da je presek napregnut na čisto savijanje.2×(53.385 2ε b × (3ε b − 2 ) 2 × 2.314 × (3 × 2.93 × (1 .1374.2 kN Zau = σa1×Aa1 = 40.36 = 1374.314 × (3 × 2.083 × 2.712 3ε b 3 × 2.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 16 εa 2 = 0.314 = 0.314‰ ⇒ α b = Dbu = αb×s×B×h×fB = 0.286×10-3×21×103 = 27. korak: εb/εa1 = 2.75×9.82 = 262.0 kNm Određivanje nepoznate sile P Iz sračunatog momenta loma određuje se i tražena sila P: PRIMERI ZA VEŽBE .710 3ε b 3 × 2. to je Dbu = Dbu1.187 < s < 0. konačno sledi: Mau= Mu = Dbu1 × zb1 + Dau × (h .278 = dp/h 2.314 εb = 2.187 3ε b − 2 3 × 2.a2) = Mau= Mu + Nu × ya1 Kako je x < dp.188 − 0.02×9.188 < δ = 0.03 cm Tražena vrednost momenta loma dobija se iz uslova ravnoteže momenata savijanja u odnosu na težište zategnute armature: ΣMa1 = 0: Dbu1 × zb1 .4.93×2.1374.314 − 2 = = 0. odnosno Dbu2 = 0.2 + 265.0 kN Dau = σa2×Aa2 = 26.

18 400 × = 0. dobijeno analitički.0 )= 2. najpribližniji je dijagram 2. napred je uočeno da se neutralna linija nalazi u ploči.5 Naravno.07 / 60 = 0.18 cm2 Aa2 / Aa = 9.0 P = 221. pa se presek dimenzioniše kao pravougaoni.8×Mp ⇒ M p = M osl.12 ⇒ Mu = mu×b×d2×fB = 0. 172. µ= Aa σv 44.82 = 44. Očitavanjem sa dijagrama.36 = 0.05 = 66420 kNcm = 664. Greška u odnosu na tačno rešenje.0 = 110. Alendar.2 kNm Greška u odnosu na tačno rešenje.222 .5.9 kNm PRIMERI ZA VEŽBE .125×75×602×2.82 / 44.125 ⇒ Mu = mu×b×d2×fB = 0. što je i razumljivo (i sasvim prihvatljivo) kad se u obzir uzme činjenica da je u pitanju grafičko očitavanje. 104 (Najdanović.286): µ1 = A a1 σ v 34.0 × (L − a ) = × (6.56 kN Određivanje momenta loma pomoću dijagrama interakcije Aa = Aa1 + Aa2 = 34.1490 = 14.90% b × d f B 75 × 60 20. dobijeno analitički.36 + 9.8 3Pa 3 × P × 2.6×Mg + 1. = p M u − 1.18 = 0. Kako je presek napregnut na čisto savijanje.1 / 2.6 × 180 = 221.1915 = 19.05 = 69188 kNcm = 691.32. je oko 3%.1 kNm = 1. Od dijagrama datih u Priručniku.0 − 2.1915 ≈ 0.8 1. širine B=75 cm.1 kNm 2L 2 × 6. a1/d = 6.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 17 Mu = 1. Ješić). konstruisan za odnos Aa2/Aa1 = 0. sledi Nu. za nu = 0 i µ = 0.6 × M g 686 − 1.25 (stvarno Aa2 / Aa1 = 9.82 / 34.25. BAB 87/2).101 ≈ 0.0×P = 221.10 Dijagram koji najpribližnije odgovara zadatom preseku je dijagram br. (str.5 nu = 0 ⇒ mu = 0. konstruisan za odnos Aa2/Aa = 0.36 400 × = × = 0. RA 400/500 .15% = × b × d f B 75 × 60 20. je oko 3%.19 sledi: mu = 0.12×75×602×2. što je i razumljivo (i sasvim prihvatljivo) kod grafičkog očitavanja.

Dakle.na stub deluju sile Ng=280 kN (pritisak). a zatim ih dimenzionisati b/d=30/80 prema M i N. a približno iste (odnosno čak veće) sile pritiska se mogu javiti uz istovremeno dejstvo momenta savijanja (poslednje dve kombinacije). Np=825 kN i Nw=25 kN. Eventualno nedostajuće podatke usvojiti prema BAB 87. DIMENZIONISANJE STUBA POS S2 Stalno opterećenje MORA biti naneto na konstrukciju.stub je centrično pritisnut silama Ng=280 kN i Np=825 kN (3) stalno opterećenje + vetar sleva (g+w) . Dakle. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže unutrašnju ivicu stuba) (5) stalno + povremeno opterećenje + vetar sleva (g+p+w) .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 18 DIMENZIONISANJE STUBOVA P =150kN P =150kN P2 =750kN 1 1 Sračunati statičke uticaje u stug g g=40kN/m g bovima POS S1 i POS S2 za vertikalna (stalno. vertikalnog povremenog (p) i opterećenja vetrom (w) prikazani su na dijagramima u prilogu.0 m . strana 2.stub je pritisnut silama Ng=280 kN i Nw=25 kN. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže spoljašnju ivicu stuba) (4) stalno opterećenje + vetar sdesna (g-w) . dakle kombinacije u koje je uključeno dejstvo vetra.0 m. Dejstvo vetra je POS S1 POS S2 ±w alternativno. Za dužinu izvijanja b/d=30/25 b/d=30/45 stuba POS S1 usvojiti li = 4. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže spoljašnju ivicu stuba) (6) stalno + povremeno opterećenje + vetar sdesna (g+p-w) .0 m g = 40 kN/m w = ± 20 kN/m P1 = 150 kN 1. a ne moraju delovati. dok povremena opterećenja (p.0 m 3. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže unutrašnju ivicu stuba) Prve dve kombinacije nisu merodavne. Podaci za proračun: 4.0 m sa svim neophodnim kotama i oznakama. Np=825 kN (pritisak) i Zw=25 kN (zatezanje).0 m P2 = 750 kN MB 30 RA 400/500 Dijagrami statičkih uticaja usled stalnog (g).0 m 4.stub je centrično pritisnut silom Ng=280 kN (2) stalno + povremeno opterećenje (g+p) .0 m 4.na stub deluju sile Ng=280 kN (pritisak) i Zw=25 kN (zatezanje). povremeno) odnosno horizontalno (vetar) optePOS 1 rećenje.w) mogu. 3. potrebno je analizirati samo kombinacije u kojima se javlja i savijanje. PRIMERI ZA VEŽBE 5. w=±20kN/m Dimenzionisanja sprovesti po teoriji granične nosivosti i propratiti crtežima usvojenih poprečnih preseka u razmeri 1:10.stub je pritisnut silama Ng=280 kN. jer je stub centrično pritisnut. mogu nastati sledeće kombinacije opterećenja: (1) stalno opterećenje (g) .

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 19 PRIMERI ZA VEŽBE .

za očekivati je da je presek napregnut u faPRIMERI ZA VEŽBE . To praktično znači da će presek biti SIMETRIČNO armiran (bilo da je napregnut u fazi velikog ili malog ekscentriciteta). N = 280 + 25 = 305 kN N = 280 . a različitog znaka. Praktično. (a) M ← = 200 kNm (b) M → = 200 kNm (c) M ← = 200 kNm (d) M → = 200 kNm . a apsolutno minimalna za kombinaciju (b). dok se savijanje javlja "uzgred" . .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 20 Sledeća činjenica koju treba uočiti je da je moment savijanja isti po apsolutnoj vrednosti.kombinacija (c) (b) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je SAVIJANJE. pa ga treba armirati simetrično bez obzira da li je moment savijanja alternativan ili ne. što proističe iz oblika dijagrama interakcije (skica dole). dok se aksijalno naprezanje javlja "uzgred" . . a da se dimenzionisanje sprovodi pomoću odgovarajućeg dijagrama interakcije. za koja se pretpostavlja: (a) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je PRITISAK. Praktično.25 = 255 kN N = 280 + 825 + 25 = 1130 kN N = 280 +825 . elemet se u računskom smislu tretira kao "STUB". a merodavna za dimenzionisanje je kombinacija sa maksimalnom silom pritiska . Naime. pri čemu je vrednost momenta savijanja u oba slučaja ista.za očekivati je da je presek napregnut u fazi malog ekscentriciteta. ali je očiglednija analiza sprovedena na eksploatacionim uticajima. do istih zaključaka moguće je doći i upoređivanjem graničnih vrednosti Mu i Nu. Za potrebe naredne analize sračunavaju se eksploatacione vrednosti M i N u stubu za kombinacije (3) do (6).25 = 1080 kN Apsolutno maksimalna vrednost normalne sile u stubu se javlja za kombinaciju (c). razmatraju se samo dva ekstremna stanja naprezanja. . SAMO OVE kombinacije mogu biti merodavne za dimenzionisanje stuba.

dobijeno analitički: εb/εa1 = 3. Alendar. pa se UKUPNA potrebna armatura sračunava iz izraza: A a = A a1 + A a 2 = µ × b × d × fB 2.8×Zw = 1.0/45 = 0. ukoliko je maksimalna vrednost bezdimenzionog koeficijenta nu manja od cca.5/10‰ .kako je εa1 ≥ 3. odgovarajuća minimalna i maksimalna normalna sila).05 b × d × f B 30 × 45 × 2. elemet se u računskom smislu tretira kao "GREDA".35 .75.4. Iskustveno.0×280 + 1.12 (Priručnik za primenu BAB 87.43 cm2 σv 40 Aa1 = Aa2 = 48. Ješić): µ ≈ 0. Naime. n u = = = 0. stalno opterećenje izaziva samo aksijalno naprezanje.05 = 0.0×Ng + 1. A a1 = Aa2 = 24.289 .0‰. ni aksijalna sila ne dostižu ekstremne vrednosti (videti zadatak 6.5/9.70 . tom II. εb/εa1 ≈ 3.05 pretp. pa se potrebna površina ZATEGNUTE armature sračunava iz izraza: A a1 = µ1 × b × d × fB 2. može se dogoditi da se najveća površina armature dobije za kombinaciju uticaja pri kojoj ni moment savijanja. obično su merodavne kombinacije sa minimalnim normalnim silama. U slučaju da se.15 . pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su dobre. Aa1 = Aa2 . Takođe. Na osnovu prethodno izrečenih stavova.kombinacija (b) Sprovedena analiza se odnosi samo za konstantan moment savijanja. pa se pretpostavljaju minimalne vrednosti koeficijenata sigurnosti.085 2 2 b × d × f B 30 × 45 × 2. σv = 400 MPa (RA 400/500) Odgovarajući dijagrami interakcije pomoću kojih se može dimenzionisati presek sa ovim karakteristikama su: – dijagram 116/117 (Najdanović.133 ≈ 0. 0.8×(-25) = 235 kN MB 30 ⇒ fB = 2.05 kN/cm2 (član 82. dobijaju različite vrednosti momenata savijanja. potrebno je ispititati svaku pojedinačnu (za svaku pojedinačnu vrednost momenta savijanja.8×Mw = 1.8×200 = 360 kNm Nu = 1. za različite kombinacije uticaja.70 × 30 × 45 × = 48. a maksimalna površina armature se dobija pri minimalnoj sili pritiska .05 = 0.35 × 30 × 45 × = 24.30‰.32 cm2 PRIMERI ZA VEŽBE .22 cm2 Tačno rešenje. a1 = 6 cm ⇒ a1/d = 6.22 cm2 – dijagram 2.43 / 2 = 24.kako je εa1 ≥ 3.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 21 zi velikog ekscentriciteta. εb/εa1 ≈ 3. Godišnjeg zadatka). strana 137): µ 1 ≈0. treba ga armirati simetrično zbog alternativnog momenta savijanja. List 3.0‰.5/10‰ . Pravilnika BAB 87) mu = Mu 360 × 102 Nu 235 = = 0.22 cm2 σv 40 Aa2 = Aa1 = 24. pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su dobre. pa deluje POVOLJNO (smanjuje potrebnu površinu armature): Mu = 1. za predmetni numerički primer sledi: Kombinacija sa minimalnom normalnom silom Za očekivati je da je presek napregnut u fazi velikog ekscentriciteta.

82 3. Nije potrebna dalja korekcija koeficijenata sigurnosti. pa stalno opterećenje deluje NEPOVOLJNO (povećava potrebnu površinu armature).0×(825+25) = 2204 kN ⇒ n u = Sa dijagrama se očitava: µ 1 ≈ 0. U ovom slučaju je realno očekivati 0‰ ≤ εa1 ≤ 3‰ (oblast u kojoj su koeficijenti sigurnosti promenljivi) .02×(825+25) = 2226.0 − 0.5‰ < εa1 < 1‰ (εa1 ≈ 0. 0.G = γ uG .8×(825+25) = 1978 kN mu = Mu 360 × 102 Nu 1978 = = 0.0 = 2.5/2.min ) (1.40 .max − γ uG .0 Mu = 2.02×200 = 404 kNm ⇒ m u = 404 × 102 = 0.0 − 0. sledi: Aa1 = 0.9 − (1.0×200 = 400 kNm ⇒ m u = 400 × 10 2 = 0.05 b × d × f B 30 × 45 × 2.0 = 1.0 − 0. Ukoliko se ne izvrši korekcija koeficijenata sigurnosti.0 Sa korigovanim vrednostima koeficijenata sigurnosti ponovo se sračunavaju granične vrednosti statičkih uticaja i bezdimenzioni koeficijenti mu i nu: Mu = 2.5‰ < εa1 < 1‰ (εa1 ≈ 0.12 (BAB II): µ 1 ≈ 0.1 − 1. sledi: γ u .8 = 1.00 × ε a1 = 2.324 30 × 452 × 2.min ) (2.8×Mw = 1.8×280 + 2.0 − 0. pa sledi: Aa1 = 0.82×280 + 2.9 − 3.289 .321 30 × 452 × 2.max − (γ (γ uG .05 Nu = 1.05 2204 = 0.0 3.78‰.8×200 = 360 kNm Nu = 1.8) × 0.33 cm2 PRIMERI ZA VEŽBE .805 30 × 45 × 2.0 . 0.8) × 1.1 − 1.6×280 + 1.05 2226.41×30×45×2. dobijeno analitički: εb/εa1 = 3.1− 3.4.02 3.9 − 1.6 = 0.40×30×45×2.05 / 40 = 27.max − γ u .80‰).TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 22 Kombinacija sa maksimalnom normalnom silom U ovom slučaju je dominantno opterećenje SILA PRITISKA. εb/εa1 ≈ 3.6×Ng + 1.0 uP .P = 2.0 − 0.6) × 1.05 Nu = 1. γ u .G = 1.05 / 40 = 28.9 − 1.5/1‰ .80‰). A a1 = Aa2 = 28.max − γ uP .8×(Np + Nw) = 1.30 cm2 = Aa2 Tačno rešenje.80 × ε a1 = 1.0 − 0.05 Korišćen je dijagram 2.pretpostavljene vrednosti će po potrebi biti korigovane i proračun ponovljen: Mu = 1.715 = = 0.1 − (2.P = γ uP . n u = 2 2 b × d × f B 30 × 45 × 2.6 kN ⇒ n u = Sa dijagrama se očitava: µ 1 ≈ 0.potrebno je korigovati pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti: γ u .32 .6) × 0.796 30 × 45 × 2.74 cm2 = Aa2 Ukoliko se pak izvrši nova korekcija koeficijenata sigurnosti.8 = 2.41 .0 3.

DIMENZIONISANJE STUBA POS S1 Za dimenzionisanje je.33 cm < 2 cm = e0.0 m ⇒ e 0 = 400 = 1. (b) eventualnu promenu vrednosti koeficijenata sigurnosti treba raditi u granicama koje omogućava grafičko očitavanje sa dijagrama (praktično. merodavna je kombinacija uticaja sa MINIMALNOM silom.55 = = 0.d = 400 = 55. to je ova korekcija značajnija. a za maksimalnu silu Aa1 = 21. Jd = A b × d3 12 = d = 25 = 7. Što je vrednost koeficijenta nu veća. Sledi: stalno opterećenje: povremena opterećenja: eksploataciono opterećenje: Ekscentricitet po teoriji I reda Ekscentricitet po teoriji I reda e1 određen je izrazom: e1 = Ng = 280 kN Np+Nw = 225+25 = 250 kN N = 280 + 250 = 530 kN .d = 4. jedna iteracija). Potrebno je proveriti i vitkost štapa. merodavna je druga kombinacija. 300 usvojeno e0 = 2 cm PRIMERI ZA VEŽBE .16 cm2 . li.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 23 Očito. po ovom kriterijumu je potrebno proračunom obuhvatiti i uticaj aksijalnih sila na deformaciju štapa. = Kako je vitkost λ > 25.33 / 45 = 0. dobija se: za minimalnu silu Aa1 = 24. Uočeno je da su greške u konačnom usvajanju potrebne površine armature veoma česte pri izradi praktičkih zadataka. odnosno maksimalna normalna sila).5 d 25 Kako je e1/d < 3. Mw= 40 kNm .55 cm ∑ N 530 ⇒ e1 7. izveden od MB 40.5 + 2 × 10 = 6.dakle.rezultat proračuna je u jednom slučaju površina UKUPNE.min. Za isti stub.33 cm ⇒ a1/d = 6.04 cm2. sa MAKSIMALNOM normalnom silom.15 6 Napomene: (a) bitno je ispititati obe kombinacije uticaja (minimalna. Dijagrami statičkih uticaja dati su u prilogu.22 cm ⇒ λ = l i . a u drugom samo ZATEGNUTE armatura.141 ≈ 0.4 > 25 d b×d id 7. M = 40 kNm ∑ M = 40 = 0.5. po pravilu. Ekscentricitet usled netačnog izvođenja (imperfekcija) Ekscentricitet usled imperfekcije se određuje kao: e0 = l i ≥ 2cm  300 ≤ 10cm . merodavna kombinacija uticaja za koju se javlja MAKSIMALNA SILA PRITISKA.302 < 3.22 12 12 i d. izvijanje se mora uzeti u obzir.0755 m = 7. (c) posebno je važno da se vodi računa koji dijagrami se koriste . usvojeno: a1 = ±6RØ25 (±29.45 cm2) 4 × 4.

eg = Mg 0 = =0 N 530 N E = 31.21 cm   −1       Dopunski ekscentricitet Kako je λ ≤ 75.3 ≤ (c) 2.4 − 25 = 0.5 : d ed = d × ed = d × ed = d × λ − 25 e × 0.6 cm ≈ 20 cm O 2 × (25 + 30) pretpostavljenu starost betona u trenutku nanošenja opterećenja t0=28 dana.302 ⇒ e d = 25 × = 4.5 − 1  160  d (b) 0. Zavisno od odnosa e1/d.75 cm d 160 PRIMERI ZA VEŽBE .53 > 0. 5%).5 × 10−8 × αE = Ng 280 = = 0.5 ≤ e1 55.5 : d e1 < 3. dopušteno je i preporučivo Ojlerovu kritičnu silu izvijanja sračunati sa karakteristikama bruto betonskog preseka.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 24 Ekscentricitet usled efekata tečenja betona N g /N = 280/530 = 0. moguće je koristiti metod dopunske ekscentričnosti za uvođenje u proračun efekata teorije II reda.02 . (oblast umerene vitkosti). Eb = 31.5 cm4 .5 GPa = 31.3 : d e1 < 2. sledi konačna vrednost koeficijenta tečenja ϕ∞ = 2. za element "napolju" (relativna vlažnost sredine 70%). Jb = b × d 3 30 × 253 = = 39062.2   ⇒ efekat tečenja betona se mora uzeti u obzir λ = 55. dopunski ekscentricitet ed se određuje iz jednog od sledećih izraza: (a) 0 ≤ e1 < 0. a da se ne očekuje da ona bitno utiče na vrednost momenta inercije preseka (cca. Ekscentricitet usled tečenja betona eϕ se sračunava iz izraza: eϕ = (e 0 + eg )×  e    αE ×ϕ∞ 1−α E 0.1 + 1 100 d λ − 25 ≥0 160 λ − 25  e  ×  3. Pravilnika BAB 87).6  = (2 + 0) ×  e 1−0.4 > 50  Potrebno je najpre sračunati Ojlerovu kritičnu silu izvijanja stuba NE: N E = Eb × Ji × π2 π2 ≈ Eb × J b × 2 l i2 li S obzirom da je površina armature nepoznata.0369 N E 7590 Za element srednje debljine dm: b/d = 30/25 cm ⇒ d m = 2×A 2 × 25 × 30 = = 13.0369  ×2.5 × 106 × 39062.6 (član 59.5×106 kN/m2 12 12 π2 = 7590 kN 4.0369 − 1 = 0.

375 ⇒ mu = 30 × 252 × 2. Ukoliko se izvrši korekcija koeficijenata sigurnosti.4 × 102 = 0.78 3.1 − (2.05 Nu = 1.9×280 + 2.18 ≈ 0.4 kNm ⇒ nu = ⇒ mu = 1057 = 0. A a1 = Aa2 = 18.2 = 1.51 cm Za pretpostavljeno εa1 ≤ 0.0 − 0. 1.26 cm2 = Aa2 Tačno rešenje.98 3.78×280 + 1.2 = 1.G = 1.6) × 1. koeficijenti sigurnosti imaju maksimalne vrednosti.P = 2.5/1. γ u .4 kN Mu = Nu × e2 = 993.0 + 0. pa sledi: Nu = 1. sledi: γ u .4 = 0.05 153.5‰ (εa1 ≈ 1. 138) .51×10-2 = 153.0‰ < εa1 < 1. Nije potrebna dalja korekcija koeficijenata sigurnosti. rebrasta armatura.05 / 40 = 18.25‰).13 (BAB II.399 30 × 252 × 2.75 = 14.475 .55 + 2.8) × 1.5‰ (εa1 ≈ 1.0 . 1. a1/d = 4.20 očitava se: µ 1 ≈ 0.4×14.63 cm2) Usvojeni poprečni preseci prikazani su na donjoj skici.1 − 1.1 kNm -2 144. pa sledi: Aa1 = 0.9 − (1. dobijeno analitički: εb/εa1 = 3.05 Sa dijagrama interakcije 2.05 Sa dijagrama se očitava: µ 1 ≈ 0.51×10 = 144.20‰).687 30 × 25 × 2.98×250 = 993.53 .simetrično armiran presek. str.4.646 30 × 25 × 2.9 − 1.0 ⇒ nu = 993.5/25 = 0.1×250 = 1057 kN Mu = Nu × e2 = 1057×14.13 cm2 usvojeno: ±4RØ25 (±19.0‰ < εa1 < 1.1 × 10 2 = 0. PRIMERI ZA VEŽBE .27‰.21 + 4.475×30×25×2.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 25 Ukupan računski ekcentricitet e2 = e1 + e0 + eϕ + ed = 7.0 − 0.

potr. = Z u 770 = = 19.81 = 527.25 cm2 40 σv Ai = Ab + n×Aa = 25×15 + 6.0 = 23.81 cm2) Usvojeni poprečni presek je pravougaoni.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 26 DIMENZIONISANJE ZATEGE .4 (RA 400/500) k2 = 0.168 kN/cm2 (član 51.5 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom Proračun srednjeg rastojanja prslina Geometrijske veličine relevantne za proračun prslina prikazane su na skici. .8) + 3×2.68 MPa = 0.0 = 14. vrši se korekcija jednog ili više parametara koji će najefikasnije dovesti do zadovoljenja postavljenog kriterijuma. a0 = a1 .0 cm usvojeno: b/d = 25/15 cm PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA Z = Zg + Zp = 200 + 250 = 450 kN Proračun sile pri kojoj nastaje prslina MB 30 ⇒ fbz = 0. Zbog velikog broja nepoznatih veličina.25 (čisto zatezanje) .5+0. dimenzija: b ≥ 2×(a0+Øu) + m×Ø + (m-1)×5.GRANIČNO STANJE PRSLINA Dimenzionisati centrično zategnut štap opterećen silama Zg = 200 kN i Zp = 250 kN. pravougaonog preseka. DIMENZIONISANJE Zu = 1.4 cm Ø = 22 mm = 2.15 mm. presek se ne može direktno dimenzionisati tako da se zadovolji postavljeni uslov graničnog stanja prslina.67 E b 31.8×Zp = 1. RA 400/500.2 + 2×5.5 GPa (član 52. BAB 87) ⇒ n = E a 210 = = 6.2 cm d ≥ 2×(a0+Øu) + n×Ø + (n-1)×3.05 cm2 Zr = fbz × Ai = 0.0 cm PRIMERI ZA VEŽBE .2. dimenzije poprečnog preseka i raspored armature. k1 = 0.0 d ≥ 2×(2.7×fbzm = 0.2/2 = 3.5 .6×Zg + 1.2 cm eØ = 8.4 = 1. tako da karakteristična širina prslina bude max.5 A a .7×2. Za tako usvojen poprečni presek se odredi karakteristična širina prslina i uporedi sa zahtevanom vrednošću.05 = 88. Ukoliko uslov zadatka nije zadovoljen.6×200 + 1.5+0. Stoga se presek najpre dimenzioniše po teoriji granične nosivosti i usvoje oblik.8) + 2×2. MB 30.168×527.67×22.Ø/2 = 4.0 b ≥ 2×(2.8×250 = 770 kN RA 400/500 ⇒ σv = 40 kN/cm2 ⇒ usvojeno: 6 RØ 22 (22. BAB 87) Eb = 31.2 + 1×3. 0.

ef.5   = 0.ef.preko koeficijenta armiranja µz. 22.napona u zategnutoj armaturi Veličina koeficijenta ζa.0   = 12.usvojene dimenzije preseka (b. odnosno težiti usvajanju 6 .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 27 Abz.0 ( RA 400 / 500)   88. U cilju optimalnog izbora parametra koji treba promeniti kako bi zahtevani kriterijum bio zadovoljen. nasuprot tome.0 cm l ps = 2 ×  3.0 × 103 Proračun karakteristične širine prslina a pk = 1.r   Z r   ≤ 1. sprovodi se kratka analiza.08% A bz. nijedan od ekstrema nije dobar. na veličinu srednjeg rastojanja prslina utiču sledeći parametri: .prečnik upotrebljene armature Ø . smanjuje se Ø uz nužno povećanje dimenzija preseka.08 × 10 −2 10   Određivanje napona u zategnutoj armaturi σa = σ Z 450 19.81 E a .961 × 0. kreće u relativno uskim granicama (kako za savijanje. = Aa 22.0 ×  β 2 = 1.12 profila armature.73 = 0.0 ( t = 0)  450   2 apk = 1.srednjeg rastojanja prslina .0608 = 6.ef. 375 2.4  a1  2 β1 = 1. U takvom slučaju.0 ζ a = 1 − β1 × β 2 ×  II  = 1 − β1 × β 2 ×    σ   Z   ≥ 0. jer je njegova vrednost veoma bliska jedinici. iskustvo pokazuje da se srednje rastojanje prslina.. 21. odnosno smanjenje koeficijenta µz. Preostale veličine su u tesnoj vezi: usvajanjem velikog broja tankih profila.940×10-3 × 12. kojim se u proračun uvodi sadejstvo zategnutog betona između prslina. = Ab = b×d = 25×15 = 375 cm2 µ z.ef. Realno je pretpostaviti da je veličina eØ minimizirana. Pored debljine zaštitnog sloja a0. te se i ona može smatrati konstantnom.73 kN/cm2 ⇒ ε a = a = A a . tako i za zatezanje): GA 240/360: RA 400/500: PRIMERI ZA VEŽBE lps = 12 ÷ 15 cm lps = 10 ÷ 12 cm .0 × 1.18 mm > apk. koju možemo smatrati konstantnom. je praktično irelevantna.7 × ζ a × ε a × l ps 2  σa1.4 +  + 0.0 = 18. = 0.7 × 0.15 mm Uslov zadatka nije zadovoljen.d) . ali tako da obezbedi pravilno ugrađivanje betona. Ø raste uz smanjenje µz.ef.ef.4 × 0.0×10-3 cm = 0..961  ⇒ ζ a = 1 − 1.rastojanje profila eØ . To praktično znači da treba izbegavati upotrebu najtanjih i najdebljih profila. Širina prslina direktno zavisi od: .dop. za uobičajenue debljine zaštitnog sloja i raspored armature. usvajanjem malog broja debelih profila.81 = = 0.940‰ = = 19.2 8.25 × 6.

23) mm Na osnovu izloženog.5 cm eØ = 8.0  2.0) = (0. samo su šipke RØ25 umesto RØ22.ef.67×10-3 × (12. uz zadržavanje što većeg broja ostalih parametara.728‰ A a .ef.Ø/2 = 4. što je 20% veće od tražene vrednosti.7 × 1.28 = = 15.5  = 11.0 × 1.35 cm2 Zr = fbz × Ai = 0.0÷12.5 . Zadržavaju se oblik i dimenzije preseka. 21.25 × 10  7.67×29.15‰ lps ≈ 1.3 = 13.0 ×  β 2 = 1.0÷15. proračunom je dobijena vrednost apk = 0.0×10-3 cm = 0. kao direktna funkcija količine armature u preseku.3 cm l ps = 2 ×  3.17) mm lps ≈ 1.0 ( RA400 / 500)   96. = 0.45 = 571.168×571.7 × 1.0 × 103 2 β1 = 1.4 × 0. a menja samo prečnik usvojene armature: usvojeno: 6 RØ 25 (29.85% A bz.85 × 10 −2  σa = Z 450 σ 15.25 (čisto zatezanje) 8.5/2 = 3. To praktično znači da je potrebno površinu armature u preseku povećati za cca.67‰ σa = 220 ÷ 240 MPa ⇒ εa = 1.15×10-3 × (10.4 (RA 400/500) .955 × 0.0 × 1. Praktično.0   = 0. propisno oblikovanim u smislu obezbeđenja dovoljnih zaštitnih slojeva i čistog rastojanja armature. ovo su vrednosti karakteristične širine prslina koje se mogu očekivati pri iskorišćenim naponima u armaturi i relativno kompaktnim presecima.57 ÷ 0. 29.0785 = 7.45 = = 0.15 mm Konačno usvojeni presek je isti kao onaj prikazan na skici.13 mm < apk. KOREKCIJA PRESEKA I PONOVNI PRORAČUN PRSLINA U konkretnom slučaju.28 kN/cm2 ⇒ ε a = a = = 0.14÷0.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 28 Preostali parametar koji utiče na širinu prslina je napon u zategnutoj armaturi. Za slučaj da usvojena površina armature malo odstupa od računski potrebne.0 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom a0 = a1 .18 mm.25+  + 0.728×10-3 × 11. k2 = 0.7 × 0.0 × 0. PRIMERI ZA VEŽBE . proizilazi da se željena širina prslina postiže SMANJENJEM NAPONA U ZATEGNUTOJ ARMATURI i to u onom procentu koliko je prekoračenje postavljenog kriterijuma. = Aa 29.45 E a .05 ÷ 1.0) = (0. 375 .45 cm2) Ai = Ab + n×Aa = 25×15 + 6. 20%. mogu se očekivati sledeće vrednosti napona u armaturi: GA 240/360: RA 400/500: σa = 120 ÷ 140 MPa ⇒ εa = 0.19÷0.dop.35 = 96.25 cm Ø = 25 mm = 2.2.0 ( t = 0)  450   apk = 1. može se očekivati karakteristična širina prslina u sledećim granicama: GA 240/360: RA 400/500: Dakle.0 cm µ z.955  ⇒ ζ a = 1 − 1. k1 = 0.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->