P. 1
Misic Ljubomir i Lakusic Radomir - Livadske Biljke

Misic Ljubomir i Lakusic Radomir - Livadske Biljke

5.0

|Views: 9,983|Likes:
Published by Branko333

More info:

Published by: Branko333 on Jan 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/07/2015

pdf

text

original

Lj ubomir Misic

Radomir Lakusic
LIVADSKE
BILJKE


LIVADSKE
BILJKE

Recenzentl :
dr Aajna Jovanovic
dr Ljudevit llfjanic
Redakcljskl koleglj :
Dr Ljubomir Berberovlc
Dr Muso Dizdarevic
Mirjana Jovanovic
Zvonko Korene
Dr Aadomir Lakusic
Mr Esad Maslic
Dr Smilja Ь
Dr Vitomir Stefanovic
Dr ё Silic (predsjednik)
/ Dr Tihomir Vukovic /
Glavni urednlcl:
Zvonko Korene
Mr Vojislav Mitic
Odgovorni urednik:
Mr Esad Maslic
Autorl fotograflja:
Ljubomir Misic
ё Silic (4 na st. 20, 80, 85 i 129)
llustratori:
ljupomir Misic
Ljerka Kovac
ё urednik:
Auzica Aiorovic
Lektor:
Filip Zlousic
Korektor:
Auza М а ё
Tlraz: 15 о о о
lzdaju:
SP »Svjetlost" lzdavacko preduzece Sarajevo,
direktor Savo Zirojevic
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd
Za ё
Abduselam Austempasic
Aadojica Vucicevic
Foto - slog LINOTAONIK 300:
GIP »SarS«, stamparija Sarajevo

Tisk Gorenjskl tlsk Kranj

Prof. dr Ljubomir Misic
Prof. dr Radomir Lakusic
LIVADSKE
BILJKE
160 fotografija u koloru
160 crteza u t a Ь l a m a
I izdanje
IP »SYJETLOST«, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Sarajevo
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd
l990.

К NA KORICAMA:
Uvade в u polju
К NA STAANI KOAICA;
Uvada na lgmanu kod Sarajeva.
К NA STRANI З
Crvena djetelina ( Г р г а в п в L.)
CIP - Katalogizacija u Ы
Narodna i univerzitetska Ь Ы В i Hercegovine,
Sarajevo
UDK 581.9:633.2.03
MI$1C, Ljubomir
Livadske Ь Ь Aadomir autori
fotografija Ц Ь Misic ... [et al.] ; ilustratori Ь
Misic [et al.]. - 1. izd. - Sarajevo : Svjetlost, 1989. -
228 str.: 160 fotografija u koloru, 160 cneza u Ы
24 cm. - (Priroda Jugoslavije ; 5)
Literatura: str. 181-185. - Skracenice lmena ciUranih autora:
str. 187- 190. - Ajecnlk Ь termina: str. 195-206. -
Aegistri: str. 207- 227
ISBN Е Н
ISBN 86-01 -02501-3

SADRZAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . .. . . . . . . . . .. .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . 7
Uvod ....................................................................................................................... 9
Pregled ё zajednica livada i pasnjaka Jugoslavije ............................. 11
Skracenice .............................................................................................................. .
18
Opis vrsta, fotografije i crtezi ................................. ........... ... ... ... .... ........ ................. 19
Literatura ........... . ... ............... .... ................. ....... .... ........ ........ .. ........ ......................... 181
Skracenice imena citiranih autora ...... .............................. ............. .... ..................... 186
lndeks asocijacija .... ............................................................................ .. .................. 191
ё ё termina . ..... ............... ........ ...................................... ................... 195
Registri
ё imena (Nomina latina) ......... .... .... ........ ....... ........ .................. .............. 207
Srpskohrvatska imena . ...... ..... .......... ............... ........................ ........... ............... 21 О
Makedonska imena . .. .. .. .. .. .. ... .. . . .. . .. .. .. ... .. .. .. .. .. .. . ..... .. .. . ..... .. .. .. .. .. .. .. .. .. ...... .. .. .... 21 З
ё imena ................. . ..... . .... . ............. .. .. .. ...... ... ..... ... ... . ... ... ... ................ 215
Engleska imena С о т т о п Eng/ish Names) ............................................... ..... 217
Francuska imena (Noms communs francais) .............................. ...... .............. 219
ё imena (Deutsche Namen) .......................................................... ..... 221
ltalijanska imena (Nomi comuni italiani) ...................................... .. .......... ........ 224
Ruska imena Р у с к и е н а з в а н и я ............ ........................... ............................. 226
5

PREDGOVOR
Knjiga »L i v а d s k е Ь i 1 ј k е iz edicije »Priroda и sadri i п п
п о 160 vrsta Ы koje и ekoloskih и п и ekosistemlma
livada i п п п i п profila и
Pri и vrsta, ё ј е broj о а п ё е п и smo se pn}e svega п а ё а ј е т svake
konkretne vrste, п п i п п karakteristikama, i, s и п
izostavijanjem п vrsta koje и о Ь а д е п е и г а п ј е и Ы п п ove edicije.
Kako ј е morfoloskim karakteristikama п п vrsta п р и п а р а п ј а
kroz fotografije и boji i crtei e, п smo da и и п ekoloske karakteristike
vrsta i п и tj. п п prema klimatskim, geoloskim, pedoloskim i
orografskim karakteristikama п п п pripadnost Ы ј п о ј п п
zajednici i и
Т а о д е smo п da za и и п п ј е п и и р о е Ь п и п -
п medonosnost, ijekovitost i п sto с е п se, п и и ё п
п i и Ы п е samo za и ё п и п i Clake iz Ы и п п
п i п Ы i ekologije vec i za daleko siri и и Ы prirode. Radi
toga smo za и и osim п а и ё п о п imena), dali i п ј е п а п а г о п а п
п а srpsko-hrvatskom, п ё makedonskom, п п и п ј е т а ё
о т п i и и
Radi boijeg и п о Ь и а с е п е materije, и и smo dali п п
п п pojmova i п и Ы п п livada i п а п а и п
indekse koji и и brzo п а а е п ј е svake Ы ј п е vrste i svakog п а ё а ј п ј е п
Sirom и ieijeli smo da и п п п а brojne izvore
podataka kojima smo se и и и п а ovoj п kao i da ih и и п а и п
п и п podataka, kako о ovoj Ы и п tako i и svakom
п п и ё а ј и
Na п pomoci pri izradi ove п и и п и п п
tima dr п п и п i prof. dr и и ј а п с и kao i kolegi dr и и
7

uvoo
Pojam livadske Ь podrazumjjeva sve one Ь vrste koje optjmum uslova za
zjvot nalaze u razljcjtjm tjpovjma ljvada, od onih mezofjlnih, hjgromezofilinjh ј kseromezo-
fjlnjh, koje se zbog vjsoke Ь produkcjje jednom jli vjse puta godjsnje kose radj Ы
stocne hrane ili jntenzjvno jspasaju, do onjh koje se, zbog manje produkcjje, Ы
kvaljteta Ы mase jlj nekjh drugjh nepogoda, uglavnom jspasaju а rjede kose, te jh
nazjvamo pasnjacjma. Medutjm, pojam pasnjak znatno ј е sjrj od pojma ljvada ј ukljucuje
sve о Ы ј е Ы zajednjca u kojjma se napasaju stada domacjh zjvotjnja, Ь tokom
cjjele godjne, kao sto ј е to slucaj u prjmorskjm ј njzjjskjm krajevjma, ilj samo tokom ljeta,
kao u planjnskjm predjelima. Ljvade su ј р о genezj specjfjcne ј е г su nastale u novjjoj
jstorjjj vegetacjje, pod utjcajem covjeka, kojj ј е krcjo ј palio prjrodnu, preantropogenu, tj.
kljmatogenu, najcesce sumsku ilj Ы vegetacjju radj stvaranja ljvada п а kojjma с е
sablratj stocnu hranu jlj jntenzjvno napasatj svoja stada. U pasnjake, medutjm, spadaju
osjm antropogenjh, ј onj kojj su prjrodnog - preantropogenog porjjekla, kao sto su
planjnske rudjne, planjnske vrjstjne, stepe, polupustjnje, jtd.
Prema jntenzjtetu ј kvaljtetu antropogenjh utjcaja, sve ljvade mozemo svrstatj u dvjje
grupe: а livade jntenzjvno kultjvjrane, koje se kose najcesce 2-3 puta godjsnje ilj sluze
za intenzivnu jspasu ; njjhov florjstickj sastav odreduje uglavnom covjek sjjucj odredene
komblnacjje vjsokokrmnjh Ь ј cjju Ь pomaZemo dubrenjem, navodnjava-
njem, jtd. ј Ь ljvade koje se ekstenzjvno kultjvjraju- kosenjem (najcesce jednom u toku
godine), odstranjjvanjem drvenastjh vrsta i ekstenzjvnjm jspasanjem. Za ovu kategorjju
livada cesto se ј u strucnoj literaturi korjstj termjn »prjrodne ljvade«, sto ј е sasvjm
pogresno, ј е г se pod prjrodnim livadama mogu podrazumjjevati samo neantropogenj
о Ы с ј travnih zajednica, za koje najcesce koristjmo specjfjcne termine - planjnske rudine,
stepe, mocvarne ljvade, tresetjsta, jtd., dok se za prvu kategorjju koriste termjnj -
vjestacke livade jli sijane ljvade, kojj u potpunostj odgovaraju njjhovoj genezj.
9

PREGLED NAJZNACAJNIJIH ZAJEDNICA LIVADA 1
PASNJAKA JUGOSLAVIJE
Slozenj ekosjstem livada ј pasnjaka u uzem smjslu ј ј е ё ј djferencjra se na prostoru
Jugoslavjje u ё е ј г ј р г ј г о п е п
а livade п а п ј topljm п п ј njzjjsko-
brdskog ё п а dubokjm tljma, ј п е п ј п о п ј п
Ь ljvade п а п п ј п п stanjstjma gorskog ј п
pojasa, sa pljcjm tljma, п п ј п п
с п р а п ј а с ј п а suhjm ј topljm п п п
skog, п ј brdskog pojasa, п а п ј pljtkjm tlima, п п ј sa п
produkcjjom fjtomase;
d} п р а п ј а с ј gorskog, п i п pojasa, п а plitkjm -
п jlj п tlima, п п ј sa veoma niskom produkcjjom fitomase,
zbog njskjh temperatura ј fjzjoloske suse п а njjhovjm stanj§tjma.
Svaka od п grupa se ј е г е п с ј г а п а п koje su u п
о п о п о ekoloskoj sjnsjstematjcj, о п а ё е е kao ё klase jlj razredj, redovj, sveze,
asocjjacjje, geografske п geolosko-pedoloske п subasocjjacjje ilj facjjesj.
О п о п а ј е ј п ј с а п п п п о vegetacjjj jeste asocjja-
cjja pod kojom podrazumjjevamo sjstem ё Ь п populacjja koje zive п а д
prostoru, u д п п п u д ekoloskjm uslovjma, ekoloskj su
п а п о povezane u п п п а п ё п п ј е г pripadaju
ё vrstama, rodovjma, porodicama, itd., te se razmjena п ё г ј
п п potomstva ostvaruje п svake populacjje р о п а о о Ь Sjstem
ё ј ekoloski ё asocjjacjja ё ј п svezu, sjstem sveza red, sjstem redova klasu,
sjstem klasa krug, а sjstem krugova vegetacjju u п smjslu г ј ј е ё ј Tako Ь krugu
ljvada ј п u uzem smjslu ј ј е ё ј prjpadale klase :
а hjgro-mezofjlne, mezofjlne ј kseromezofjlne ljvade ј pasnjacj (Molinio-
-Arrhenatheretea R. Т х 1937) ;
Ь п р а п ј а с ј ј ljvade п п п п krajeva (Festuco-Brometea Br.-BI.
& R. Т х 1943);
с kserotermnj р а п ј а с ј ј ljvade cjrkummedjteranskog ё ( Thero-Bra-
-chypodietea Br.-81. 1947);
d) п п mezofjlnj ј kseromezofjlnj pasnjacj ј livade (Nardo-Callu-
netea п 1949);
е hjgrofjlnj р а п ј а с ј ј ljvade oko jzvora ј potoka gorskog i п pojasa
( Scheuchzerio-Caricetea fuscae п 1936/ R. Т х 1937);
t) higrofjlnj pasnjacj ј ljvade prjmorskjh, п ј brdskjh ё ( Phragmitetea
R. Т х & Prejsjng 1942);
g) higrofjlnj pasnjacj ј livade muljevjtjh obala rjjeka, jezera ј Ь а г а ( ё
tea Br.-BI. & Т х 1943);
h) п ljvade ј р а п ј а с ј prjmorskjh krajeva (Juncetea maritimi R. Т х
1951 );
ј livadsko-stepska vegetacija п п п krajeva (Festuco-Puccinellietea
So6 1968), jtd.
11

Najvecj Ь г о ј vrsta п п н Ь optimum uslova za
nalazj u п klasa Molinio-Arrher:atheretea i а п п
broj u okvjru drugih п klasa, koJe р е п о П р а cemo se
ukratko osvrnutj п а djferencij aciju livada u uzem sm1slu Г . .
Higromezofilne, mezofilne i higrokserofilne livade klase ю se
diferenciraju п а
а п Jjvade ј pasnjake redova Molinletalia W. Koch 1926. ј Descham-
psietalia Н ј е (1956) 1958. а . .
Ь mezofilne ljvade ј п Pawlow. 1928. 1
с г Jjvade reda п ю Н 1963.
Hjgromezofjlne Jj vade ј pasnjacj reda Molinietalia u п se п а trj
sveze: Molinion caeruleaeW. Koch 26, FilipendulionSegal19661 ю А Т х 1937.
Sveza Molinion caeruleae obuhvata п п ј za covjeka п а с а ј п е ljvade ј
pasnjake, kao sto su: Serratu/o-Piantaginetum altissir::ae_ п .. Venle_f!alo- Trifo-
lietum pallidi п 1967, Molinietum arundinaceae П Canc1
palustris п 1967, Lathyro-Molinietum caeruleae Tat1c et al. 1982, Mo!Jmetum
caeruleae W. Koch 1926, Molinio-Giadioletum H- t 1954. itd.
Saveza Calthion п Jj vade ј п visih polozaja, п п ј uzeg
п oko jzvora ј potoka, kao sto su : Trollo- Orchidetum bosniacae Mjsic
1984, Trolio-Juncetum (W. Koch 1926) Oberd. 1957, Equisetetum palustris а п о п &
Blaiencic 1978. itd.
Sveza Filipendulion Segal 1966. obuhvata za covjeka manje п а с а ј п е п ј
Jj vade п krajeva, kojj с ј п е prelaz prema vegetaciji vjsokjh п kao sto su:
Filipendulo-Geranietum palustris W. Koch 1963.
Vegetacjjskj red Deschampsietalia Н ј е (1956) 1958. obuhvata ё п livade
nizjjskjh podrucja Jugoslavjje, п а duze plavljenjm п ј teskim (dzombastim) tlima.
Ј е ј п а sveza ovoga reda - Deschampsion caespitosae Н ј е 1930. obuhvata vjse
asocjjacija livada ј п od kojih cemo п samo п е е п а ј п а ё а ј п ј е kao sto
su: Deschampsietum caespitosae H-ic 1930, Caricetum tricostato-vulpinae Н ј е 1930,
Agrosti-Juncetum effusi. т п 1959, Junco-Deschampsietum caespitosae Petkovic
1981.
Mezofilne livade ј п reda Arrhenatheretalia Pawlow. 1928. п а sirokom
horjzontalnom ј visokom vertikalnom profjlu nase zemlje, od primorskih i п п
ё do subalpjnskog pojasa srednjjh - vjsokih п djferenciraju se u trj sveze:
а Arrhenatherion elatioris В г 1925, Ь Cynosurion cristati А Т х 1947, с
Pancicion Lakusjc ( 1964) 1966.
Saveza Arrhenatherion elatioris obuhvata п ј п е п ј п о kultivisane Jjvade
njzjj skih ј doljnskih predjela, п а dubokjm ј umjereno п tlima, koja se najcesce
jli dubrivima,. te daju visoke п п п
NJihovo! ' .. п а с а ј п о п ё - п
1 П odabran1h smjesa п Ь р а su u okvjru ove sveze
.. brojne .• od kojih cemo п za п prostor п е е
п а с а Ј П Ј е kao sto su: OnomdJ-Arrhenatheretum (H-ic 1956) п & Segulja ( 1978)
1980, Trisetetum H-t 1951 , Festuco-Agrostetum H-t 1951 , Bromo-Cynosure-
tum п Н 1930, Festucetum paratensis Lakusic et al . 1975 Taraxaci- Trifolietum
Lakusic et al. 1975, Trifolio-Cynosuretum cristatiVeljovic 1967, Arrhenatheretum
ю п А Т х 1937 medioeuropaeum (Scherr. 1925) H-ic 1941, jtd.
. Sveza G_ynosuriC?n cristati А х 1947 . ь ј п brdskog
1 Г koJe se п п - п п ј п
п me_todom р о с а п а torova. Aazvjjaju se п а plj(;jm ј п
п tl1ma, te а п ј е п sjjena. п п п ove sveze п а
п а е su: R_hmantho-Cynosuretum В е ё ј с & Tatjc 1960, Knautio-Cynosuretum
п Blec16 & Tat16 1966, Cynosuretum cristati bosniacum Lakusjc et al. 1975
Festuco-Cynosuretum А Т х 1940, jtd. '
12

Sveza Pancicion obuhvata mezofil
11
d .
п а pli6im tljma koja se rijetko dubre te
1
va е g
1
orsk.og 1 п pojasa, п а ј б е с е
karaktera ј rasprostran·en · ' а u man е п SIJena. Sveza ј е endemltnog
г asoci' . Ј а Ј е od bosanskih do п i makedonsklh planina.
1966,

в ( 1964)
К Tomic 1970 Alch
11
-Ph u
1
• г ю в г Ь с а в
в failacis в в и et al. 1982, Violeto-
A . . • с е т ,o-Crepldetum в 8jel{:j(: 1966, itd.
в Ј •

l.jvade ј polja ј slil:na
1 1
. k . ' . Ј nlm

Ј е om god1ne, najl:eMe od novembra do aprila

а

ё i fizioloskoJ jet .se а ј ё е М е razvijaju
Т k ...
1 8
m P.rocentom п 1 ё vode.
а ode se razviJaJu ё stant§tjma ј u Panonskoj njziji, gdje su obuhvacene
р о е Ь п о .. Т pedati Slavnic ( 1942) 1948, unutar koje su
ё Э Г в в Slavnic (1942) 1948 в в
"petum и ( Aapcs. 1927) So6 194 7, Trlfollo в в в в S
arabucsk1 1985, jtd. ·
. Trifolion К Micevski 1957. rasprostranjena ј е u submediteranskom
dljelu JUQOistocne od Neretve, preko jugoistol:nog dijela Hercegovine ј
С е Gore do Srb11e 1 u kojoj ј е najoptjmalnije razvijena. Najznacajnije
ove sveze Г mgrescentis-subterranel Micevski 1957, Trifolietum
в 1957, Poeto- Trifolietum fr8giferi Micevski 1968, Alopecuro-
margmatiZeld/er (1944) 1954, Poo-Aiopecuretum в А Jovanovlc·
DunJIC 1957, i Festuco-Hordeetum secalini А Jovanovic 1957.
. Livade ј sveze p81idi 1969. razvijaju se u nizijskom dijelu
diJela Jugo,sl.aVIJe 1 d1ferenc1raJu se na vecj broj asocijacija, od kojih su
П П Gentlano-Mollmetum litor811s п 1967, Trifolio-Aiopecuretum в
Т 1959, Rumici-Agrostetum c8ninae п 1959, jtd.
Ljvade i р а п ј а с ј sveze Molinio-Hordeion secalini H-ic 1934. г п п su u
sjevernjm i п djelovjma jlirsko-submedjteranskog krsa ј razvijaju se п а п
ј п п te u kraskjm poljjma, spustajuci se sve do pojasa uvjjek п
п vegetacije ј zalaze(:j dosta duboko u о р п о Dinarida. Od п do
sada п asocjjacija ove sveze п samo п е е п п ј za
ё п а ј п а ё а ј п ј е Trifolio-Hordeetum в Н ј 1934, в
в Н ј е 1934, Molinio-Lathyretum pannonicl H-ic 1963, в в pannonic8e
At. 1954, Pl8nt8ginetum altlssim8e At. 1954, в medi8e (Zejdler 1944)
Н ј е 1963, ё silvicolae H-ic 1963, Agrosti-Hordeetum secalini п 1969,
Carici ё palustris ј а п ј 1967, itd.
Livade ј п reda Agrostiet8/ia stoloniferae Oberd. 1967. п su п а
prostoru п dijela Jugoslavlje svezom Agropyro-Rumiclon п
1940, koja se п п а ve(:j broj asocijacija od kojih su п а ј п а а ј п ј ј е ё
tum angustifoli8e 8ablc 1971, Trifolio-Agrostetum stolonifer8e Markovic 1973, Roripo-
Agrostetum stolonifer8e М о о г 1958) Oberd. et MOII. 1961. jtd.
Pasnjacj ј livade klase Festuco-Brometea 8r.-81. & А Т х 1943. obuhvataju п
- п stepske п sjeveroistol:nlh dijelova Jugoslavjje, kao ј п
- п п Ь ј п е п п degradacijom п а ј ё е с е п - hrastovo-
grabovih ili bukovih suma brdskog ј gorskog pojasa, а п ј е д е ј smrl:evih suma.
Diferenciraju se, п а prostoru Jugoslavije, п а tri vegetacijska reda: Brometalia erecti8r.-8.1.
1936, Festucetali8 в г -81. & А Т х 1943. ј Scorzonero-Chrysopogonet8/18
H- t et H-ic 1958.
Aed Brometalia в 8r.- 81. 1936, п а prostoru Jugoslavije, п ј е svezom
Bromion erecti 8r.-81. 1936, koja obuhvata п (Mesobromion) i п
( Xerobromlon) п ј livade brdskog 1 gorskog pojasa п п dijelova п а е
zemlje, п а serjji п п i п п zemljista. Od п
livada i п п а prostoru najs1re ј е . п
asocijacije Bromo- в med18e н t 1931 , . koJa se razVIJa п а п profllu
п od п п do п poJasa.
13

Pasnjacj ј ljvade reda Festucetalia valesiacae 8r.-81. & Т х 1943. е _u
sjeverojstocnom djjelu nase zemlje, jdu6j п а sjeverozapad do 8a?ke 1 ?rer:'a. Г
se u vjse vegetacjjskjh sveza, od kojjh su г .1 proucene:
Festucion valesiacae Klika 1931
1
ю alpmae KOJIC 1957, te
Festucion rupicolae о б 1940.
Sveza Festucion valesiacae sjroko ј е rasprostranjena ј dobro proucena na podrucju
Srblje. Od desetak asocijacjja ove sveze naves6emo samo neke: и
humilis R. Jovanovj6 1955, Galio-Festucetum valesiacae R. Jovanov1c 1955, С а п с
humilis-Stipetum pulcherimae R. Jovanovi6 1955, Poterio-Festucetum valesiacae Danon
1960, Napeto-Festucetum valesiacae Qjklic et Mjlojevjc 976, vale-
siacae Qjkljc et Njkoli6 1972, Taraxaco-Festucetum valestacae, StoJanovlc 1981, Chryso-
pogoni-Festucetum valesiacae Veljovic 1971
1
Bromo-Festucetum valesiacae Danon et
81a.Zencic 1978.
Pasnjacj ј ljvade sveze Chrysopogoni-Danthonion alpinae uglavnom su rasprostra-
njenj u njzjjskom, brdskom ј gorskom pojasu Ь ј diferencjraju se п а veljk Ь г о ј
asocjjacjja, od kojjh su kao г kvalitetnjje stocne hrane najznacajnjje: Koelerio-f?antho-
nietum alpinae Z. Pavlovjc 1974, Centaureo- Trifolietum velenovsky Rexhep1 1978,
Onobrychido-Trifolietum pannonici Randelovjc, Rexhepi, V. Jovanovic 1979, Agrosti
capilaris-Cynosuretum cristati Vuckovic 1985, lnulo-Danthonietum alpinae К Tomic
1972. ј Agrostio-Chrysopogonetum grylli К о ј ј с 1958.
Sveza Festucion rupicolae о б 1940. obuhvata vegetaciju г stepskog karakte-
ra. Ona ј е rasprostranjena п а cernozemu i smedem stepskom tlu Podunavlja. Zahvata
znacajne povrsjne ј jzgradena ј е od Ь mezokserofjta, kserofjta, kseromezofjta
ј mezofita, sto ј е cjnj znacajnjm jzvorom ё hrane, р а ј е pod jakjm antropogenjm
utjcajjma. Od desetak opjsanjh asocjjacjja ove sveze pomenucemo samo neke: Calama-
grosti-Festucetum rupicolae R. Jovanovjc 1985, Thymo-Festucetum pseudovinae Steva-
novjc 1984, lnulo-Chrysopogonetum grilli Stojanovjc 1981, Centaureo sadlerianae-Chry-
sopogonetum grilli Parabu6ski et Stojanovi6 1984, Festuco-Potentilletum arenariae L.
Stjepanovjc-Veseljcj6 1953. jtd.
Vegetacjja submediteranskjh ј medjteransko-montanjh kamenjarskjh pasnjaka ј
ljvada reda Scorzonero-Chrysopogonetalia H-t & Н ј е 1958. optjmum zjvotnjh uslova
nalazj п а pljcjm jlj degradjranjm karbonatnjm tljma prjmorskjh Djnarjda ј diferencjra se u
trj sveze: Chrysopogoni-Satureion H-t & Н ј е 1934, Satureion subspicatae H-t 1962. ј
Scorzonerion villosae Н ј е 1949.
Sveza Chrysopogoni-Satureion obuhvata desetak asocjjacjja, od kojjh navodjmo
neke najznacajnjje: Stipo-Salvietum officinalis Н ј е (1956) 1958, Festuco-Koelerietum
splendentis Н ј е 1963, Asphodelo-Chrysopogonetum grylli Н ј е (1956) 1958, Artemisio-
Salvietum officinalis Njkoljc & 0jklj6 х Euphorblo ё R.
Jovanovjc 1955, Narcisso-Asphodeletum N. 1969. jtd.
Kserotermnj kamenjarskj pasnjacj sveze Satureion subspicatae H-t razvjjaju se п а
nesto vjsjm polozajjma submedjteranskog ј medjteransko-montanog pojasa prjmorskjh
Djnarjda ј г se u vjse asocjjacjja, od kojjh su najsjre rasprostranjene:
Carici-Centauretum rupestris Ht. 1931, Satureio-Edraianthetum Ht. 1942, Satureio-Cari-
cetum humilis Т rjnajstjc 1981 . ј В г о т о Caricetum humilis Sugar 1969.
.. Kserotern:ne ljvade ј na nesto Ь ј ocuvanjjjm karbonatnjm t\jma gornjeg
diJ.ela 1 pojasa prjmorskjh ј srednjjh Qjnarjda
Г svez1 ю vllfosae. U okv1ru ove sveze opjsan ј е ve6j Ь г о ј asocjjacjja
od kojjh su za ё ё Scorzonero-Hypochoeretum maculatae Н ј е (1956)
1958, Festuco п bulbosae Ht. 1956, ё bulbosae Н ј е
1956, te Festuco-Armerietum canescenUs Trjnajstj6 & Sugar 1972.
. К г 1947. obuhvata zajednjce kserotermnjh trav-
П 1 pasnJaka eumed1teranskog pojasa istocnojadranskog prjmorja.
se dVIJe C?ymbopogo-Brachypodion ramosi Н ј е (1956) 1958. ј
ю ю Н 1960, koJe pr1padaju redu Thero-Brachypodietalia 8r.-81. 1936 .
. • Sveza ramosi (Syn. : Hyparhenio-Brachypodion ramosi
Н с (1956) 19?8} razv1Ja. se а karbonatnjm tlima naseg eumedjteranskog krsa ј
obuhvata kamenJarske pasnJake 1 suhe travnjake. Djferencjra se u vjse asocijacjja, od kojjh
14

п

Trifolietum stellati H-ic (1956) 1958, Festuco -
Oryzopsetum н с \9
9
5
5
88.Barchypodio-Hyparhenietum hirtae H-ic 1961,

п .. п а Ы i п
. а п rma: vecr broJ asocrJaCrJa, koJe su najcesce uze
а о г Ч п е kao sto su: п cherleri Н ј с 1963, Chrysopogoni-Airetum
capt

н

(1956) 1963, Ormthopodt-Vulpietum Н ј е 1960 Gastridio-Brachvpodietum
ramos1 1962. itd. ' т
. К п 1949. obuhvata ljvade i п п а п
tlrma brlo .. zbog п .supstrata jli zbog ispiranja п iz njih. Na prostoru
.ovakve П а Ј е П С е Optimum USiova za zivot П U brdskom ј gorskom
Э п п п masiva ј п г se u dva reda- Nardetalia (Obred.
1949) п 1949 1 Calluno- Ulicetalia R. Т х 1937 .
. Р п ј а ј ј !jvade reda Nardetalia zahvataju veljke povrsjne, п а г о ё о п а п
п Pro.kletjja, Sarskjh. ј Rodopskjh р а п ј п а Zbog loseg kvaljteta ј ј е п а
koJ! Ј е п П ed1flkatorske vrste - trave ё ili tjpca ( Nardus
L.) - ovr se П Э Г kose, а п ё е с е jspasaju, sto pogoduje ё
Ј е г Ј е stoka п е pase osjm u п а ј г а п ј ј ј fazama.
Red Nardetalia ј е п а prostoru Jugoslavjje п sa dvjje sveze - Nardion strictae
8r. - 81. 1926. "!ontanun: о ј п ј (Achileo-Arnicion Horvat & Pawlowskj prov.)
ю ш ( =captllatae) Ht. {1959) 1962; treca sveza - Potentillo
ternatae- Nardion п 1958. obuhvata subalpjnske ј п п sa ё
te ј о ј ј е р г ј г о п ј ј е mjesto u klasj Juncetea trifidi Н а а ё 1944.
U okvjru sveze Nardion, о п о п о п ј е е п п п п п а prostoru
Jugoslavjje п su dvjje п Nardetum strictae montanum bosniacum Mjsjc
Lj. 1984. i Nardetum strictae montanum montenegrinum Lakusic (1966) 1988, koje п а
о г п ј о ј п svog п areala - u п dijelu subalpinskog pojasa bosanskjh
ј п р а п п а п prelaze u п svezu Jasionion orblculatae
Lakusic 1966. reda Seslerietalia comosae п 1957) Lakusjc 1964, о п о п о klase
Juncetea trifidi.
Sveza Calluno-Festucion tenuifoliae п ј е п asocjjacijom, rasprostra-
п u п п Arnico-Nardetum Ht. 1962. ј п u п
п - Aurantiaco-Nardetum ( Horvat 1960) ј е ё ј с 1964.
Od п sa ё koje povezuju gorske sa п п te im ј е
п polozaj п п mozemo п Agrostietum capillaris Z. Pavlovjc
1955, Trifolio-Nardetum е ё с & Tatjc 1964, Carici-Nardetum strictae Petkovjc 1981. ј
sjroko п asocijacija Nardetum strictae п ё 1950.
Red Calluno-Uiicetalia п а prostoru п dijelova Jugoslavjje п
ј е svezom Calluno-Genistion п 1944, koja obuhvata asocjjacjje: Genisto-Callune-
tum Ht. 1931 . (illyrjcum) ј Erico carnee-Callunetum Lakusjc et al. 1979, od kojih se prva
razvija п а veoma kiselim tljma gorskog ј brdskog pojasa, а druga п а Ы а е kjseljm, u
brdskom, gorskom ј п djjelu п pojasa р а п ј п а п ё sektora, ё
i п а seriji п zemljista. Zbog г п hamefjta п tipa, ovj
su р а п ј а с ј veoma loseg kvaljteta, ali se ё ј klasifjkacijom mogu п
Posto su п » п п Ь jz edjcije >> г Jugoslavjje•• п
vrste п i ljvada klasa Juncetea у п
1947) ј Elyno-Seslerietea г 1948) to u OVOJ П п е с е о П bltl govora.
Klasa Festuco-Puccinellietea So6 1968. obuhvata livadsko-stepsku vegetaciju pa-
п п п п а slabo п п tlima. Klasa se п г п а dva reda -
Festuco-Puccinellietalia So6 1968. ј Artemisio-Festucetalia pseudovinae So6 1968, od
kojih ј е ovaj drugj п а ё а ј п ј ј kao .izvor о ё п е г а п е Р cemo se п а п ј а osvrnutj.
Najme, п sveza ю pseudovmae Soo 1933. п Ј na prostoru
Vojvodine, odnosno Srblje asocijacjjama: pseudovmae .
1928) So6 {1933) 1945, Plantagini-Festucetum pseudovmae S. Parabueskl 1979. 1
Artemisio-Festucetum pseudovinae ( Magyar 1928) So6 ( 1933) 1945.
15

К Festucetea vaginatae So6 1968. п 972.
Ы pjescare ј ostaljh п stepa, п . п 1 п
п Ь ј п te vegetacjju п п п Kosova,
п Srbjje ј В о п е Klasu п trj reda: So6 1
Astragalo-Potentilletalia К Mjcevskl 1970. 1 Halacsyeta/1a п Н п
1970. Prvj red ј е п п u п ј Hrvatskoj svezom Festucion vaginatae So6
1929, п koje su п а ј п а с а ј п ј ј е asocjjacije: Festucetum vaginatae Ы L.
п 1953, Festucetum vaginatae danublale So6 1929. ј Corynephoro-
-Festucetum vaginatae croaticum Sokljc 1943.
Vegetacjja п п reda Astragalo-Potentilletalia se п п а 4
sveze - Satureio- Thymion К Mjcevskj 1970, Trifolion cherleri К Micevskj 1970,
Scabloso- Trifolion dalmatici Н ј е et п 1973. ј Armerio-Potentillion К Micevskj
1978. U okviru prve sveze п а prostoru п ј Kosova п su trj asocjjacjje:
Brachypodio-Onobrychietum pindicolae К Mjcevskj 1970, Astragalo-Morinetum К Micev-
skj 1971. ј Echinario-Convolvuletum althaeoidis Rexhepj 1973. Asocjjacjje druge sveze
su: Petrorhagio- Trisetetum myrianthi К Mjcevskj 1972, Helianthemo- Euphorbletum
thessalae К Mjcevskj 1973. ј Erysimo- Trifolietum К Mjcevskj 1977, а п п
su п а topljm ј suhjm п п Т г е с а sveza п п ј е п а podrucju
п Kosovo i п se u cetjrj asocjjacjje: Astragalo-Calamintetum hungaricae
Н ј е & п 1973, Teucrio-Artemisstum camphoratae (Ferj 1975). Rexhepj 1975,
Onobrychidi-Haynaldietum dasypyrum-villosae (Ferj 1976) Rexhepj 1976. ј Sedo-Poten-
tilletum arenariae Ruzj(: 1978, koja ј е п п п Kosova.
Sveza Armerio-Potentillion п п ј е u п ј obuhvata za sada dvjje
asocijacjje - Genisto-Agrostietum Ь К Mjcevskj 1978. ј Koelerio-Festucetum
stojanovi К Micevskj 1978.
п п п reda Halacsyetalia sendtneri п а prostoru Ь ј
В о п е п se п а 2 sveze - Centaureo-Bromion fibrosi Blecjc et al . 1960. ј
Polygonion albanicae Н п 1970, п kojjh ј е п veljk broj п
п п п п asocjjacjja, od kojjh cemo п samo п е е jz prve sveze:
Cynancho-Saponarietum intermediae Blecjc et al. 1969, Polygalo-Genistetum hassertia-
nae Blecjc et al. 1969, й dieckiiBiecic et al. 1969, Р о о molinieri-Pian-
taginetum holostei Z. Pavlovjc 1951 , Festuco sulcatae-Potentilletum zlatiborensis Z.
Pavlovjc 1951, Hyperico-Euphorbletum glabriflorae Rexhepj 1978, Onosmo-Scablosetum
fumariodis Rexhepj 1978. jtd., а jz druge sveze: Halacsyo-Seslerietum rigidae Rt. 1970.
Dorycnio-Scablosetum /eucophyllae Rt. 1970, Silenetum willdenowii-serpentinae Rt.
1970. itd.
К Phragmitetea R. Т х & п 1942. obuhvata п vegetacjju ј vegetaciju
vjsokih saseva п а п ј г п п tljma oko slatkjh ј п voda
п brdskog ј gorskog pojasa. п se u dva reda: Magnocaricetalia п
1953 ј Phragmitetalia eurosiblrica W. Koch 1926. Vegetacjja vjsokjh saseva п
se п а dvjje sveze: Magnocaricion W. Koch 1926. ј Caricion gracilis-vulpinae Е
Balatova-Tulackova 1963. Sveza Magnocaricion obuhvata п п ј
ljvade vrlo п kvaljteta za п п te se cesto korjstj kao prostjrka u objektjma
za п stoke. Od veljkog broja asocijacjja ove sveze koje se javljaju oko slatkjh
voda п а prostoru Jugoslavjje п samo п е е Caricetum elatae W. Koch 1926,
elatae . ј е ( а 1962. U okvjru druge sveze п а ј п а с а ј п ј ј е
asoCIJaCIJe su: п graclfls R. Т х 1937, Caricetum vulpinae-ripariae R. п
1958. jtd.
_ о ј г reda Phragmitetalia kao jzvor п п mogu se п
п 1 l1vade sveza ю ю Br.- Bl. & Siss. 1942. ј Beckmanion
eruciformis So6 1933.
Klasa Scheuchzerio-Caricetea fuscae п 1936) R. Т х 1937. obuhvata
п cretova п ј п pojasa ј п ј е п а prostoru
п а е zemiJe sa 4 а п е а _fuscae W .. Koch 1926, Scheuchzerietalia palustris
п 1937, Tofleldietafla п 1949. 1 Narthecietalia Lakusjc 1973.
16

Nesto vecj znacaj kao jzvorj stocne hrane jmaju pasnjacj ј ljvade obuhvacenj
redovjma Caricetalia devallianae Br.-BI. 1949. (Syn.: Tofieldietalia Preising 1949) i
( Caricetalia fuscae W. Koch 1926. emend. Nordhagen 1937, odnosno njihovim svezama
Caricion davallianae Klika 1934. ј Caricion canescentis-nigrae Nordhagen 1937, kao sto
su: u prvoj : Eriophoro-Caricetum paniceae Ht. 1962, Molinio-Caricetum hostianae Ht.
1962. emend. Trinajstic 1985, Carici-B/ysmetum compressi Eggler 1933. i Orchido-Schee-
netum nigricantis Obred. 1957. emend. G б r s 1966, а iz druge: Caricetum macedonicae
Ht. 1936. ј Carici-Sphagno-Eriophoretum R. Jovanovjc 1978.
Osim kratko prjkazanjh, postoji jos dosta tipova livada i pasnjaka u nasoj lijepoj ј
vegetacijskj veoma raznovrsnoj zemlji, ali su oni s uzim rasprostranjenjem i manjim
znacajem za covjeka u ekonomskom pogledu, te ih ovom prilikom necemo prikazivati.
17

В SKRACENICA
Skracenice
а р apred = kod
arap. = arapski
emend., em. = emendavit, popravio, ispravio
grc. ё
lat. = latinski
nadm. vis. = nadmorska visina
V = visina Ь u centimetrima
2n = broj kromosoma ·
incl. = inclusive, ё
Ch = hamefiti (chamaephyta)
G = geofiti (geophyta)
Е = epifiti ( epiphyta)
Н = hemikriptofiti (hemicryptophyta)
Т = terofiti (therophyta)
Fam. (Familia) = familija, porodica
subsp. ( subspecies) = podvrsta
var. (varietas) = varijetet, odlika
f. (forma) = forma
auct. (auctorum) = skracenica koja ё daje ё ime od
ё pisaca (autora)
cv. (cuttivar) = sorta (internacionalna skracenica za razne sorte
kultumih Ь u vrtlarstvu i poljoprivredi)
hort. {hortorum) = vrtni ё daje ё ime Ь ё u
vrtlarstvu)
х = znak krizanja kod bastarda
syn. (synonim) = sinonim
s. str. (sensu striciore) u uzem smislu
s. lat. (sensu latiore) = u sirem smislu
е х = iz (djela, rada ... )
п о = ne
р р р г о parte) = djelimicno
р var. р г о var.) = kao varijetet
gen. = genitiv
J-XII = vrijeme cvjetanja (i zrenja spora) ё su
rimskim brojevima
± = vise ili manje
GEOGRAFSKE SKRACENICE
s = Slovenija
н
=
Hrvatska
Da = Dalmacija
в н = Bosna i Hercegovina
В о = Bosna
Н е = Hercegovina
Sb = Srblja
Cg = CrnaGora
М а
=
Makedonija

.
EQU/SETUM
PALUSTRE l.
Fam. Equisetaceae
Ј Mocvarna preslica,
Ы rastavic
Mocvirska preslica
М о ч у р л и в а н а д ц а в к а
Marsh- Horsetail
Queuede cheval,
Prele des marais
Simpf-Schachtelhalm
Erba cavallina
Х в о ш б о п о т н и
S,H,BH,Sb,CG,Ma
VI-IX
2n = 216; G
lz puzavog, dihotomski razgranjenog rizo-
ma, jstovremeno se razvjjaju jednostavnj ili raz-
granatj, jzrazjto clankovitj fertilnj ј п nad-
п jzdancj, vjsokj 30-50 (- 75) cm, s 4-12
(vecjnom 6-1 О dubokjh uzduznjh brazda jz-
medu kojjh su glatka jlj malo hrapava rebra.
ё ljsni ovoji zelenj, dugi 12- 15 mm,
prema gore rasjreni, sa 6-1 О slobodnjh zubaca
koji su linealno sjljasti, zelenkasti, prema gore
crni sa ј г ј Ь ё rubom ј
г Ь za trecinu kraci od ostalog djjela ovoja.
В о ё п ј ograncj ё prema gore ё п sa
5 (rjede 6-7) г е Ь а г а Sporofilnj klas mrkocrn, п а
vrhu zaokruzen, dug 10- 30 mm.
Obrasta mocvarne povrsine, obalna podruc-
j a, te э ljvade ј pasnjake, u prvom redu
zajednice reda Molinietalia ё vrsta
reda). Cesta ј е ј u п sveze Arrhenat-
herion elatioris, Trifolion resupinati, Molinio-Hor-
deion secalini, Deschampsion caespotosae,
Magnocarycion elatae ј Rhynchosporion albae
W. Koch, 1926. К а о э edifjkator ј karakterj-
ё odnosno djferencjj alna vrsta, zastupljena
ј е u asocijacijama: Molinietum coeruleae W.
Koch, 1926, Carex gracillis-Poa palustris lljj anic
1967, Ventenato· Trifolietum pallidi llijanjc, 1967,
Equiseto-Scirpetum sylvatici Segulja 197 4.
1, 2. habltus, З ё presjek Ы 4. ohrea
Equisetetum palustris Danon et э 1978,
Caricetum gracillis - vulpinae subass. equisete-
tosum palustris Н ј е 1930. ј dr.
Uslijed velike otrovnostj smatra se nasom
najopasnjjom otrovnom ljvadskom vrstom. Sad-
rzj vjse п supstanci: alkalojd ekvjzetjn,
akonjtinsku kjseljnu, kao ј antjvjtamjnskj faktor
kojj dovodj do gubltka vjtamjna 8
1
u organjzmu
domacjh zjvotinja. Skodljiva ј е kako u svjezem
zelenom stanju, tako ј u sjjenu.
Opste rasprostranjenje: umjerena ј hladna
ё Evrope, Azjje ј Sjeverne Amerjke.
19

1, 2. Ь з fertilni klasic, 4. vrsni dio fertilnog
klasica, 5. sporangije
Sa vrha kratkog rizoma svake godjne se
nadzemno razvjja samo jedan list 5-30 с т dug.
Peteljka otprjljke jednake duzjne kao ј sterjlnj,
pljosnatj djo ljsta, kojj ј е zelen, sjajan, jajast do
duguljast, cjjelog oboda ј mrezaste nervature.
Fertjlnj djo lista znatno nadvjsuje sterjlnj djo. On
jma na vrhu 2-5 cm dugu ј 3-4 mm sjroku
spljostenu tvorevjnu poput klasa, u kojoj ј е na
svakoj stranj, tj . dvoredno, smjesteno 12-40
20
OPHIOGLOSSUM
VULGATUM L.
F am. Ophioglossaceae
Jednolistak,
zmijski jezik
Navadni kacji jezik
Adder'stongue
Langue de serpent
Natterzunge
Erba Luccia
У ж о в н и к о б ы к н о в е н н ы О
S,H,BH,Sb,CG,Ma
(V)VI- VII
2n = 480, с
500-520; G
(-50) uronjenih sporangija (eusporangjje). Ove
se otvaraju poprecnom pukotjnom. Podzemnj
protaljjum dvopolan, valjkast, bez hlorofjla, s
mjkorjzom.
Ova jzosporna paprat rasprostranjena ј е u
hidrofilnim i mezofilnim livadama i pasnjacima
klase Molinio-Arrhenatheretea od njzina do gor-
skog pojasa, uglavnom na karbonatnjm tljma.
Karakterjsticna ј е vrsta sveze Molinio-Hordeion
secalini. Jedna ј е od edjfjkatorskjh vrsta u zajed-
njcama reda Molinietalia ј Arrhenatheretalia (ka-
rakterjstjcna ј djferencjjalna vrsta asocjjacjja:
Molinietum coeruleae medioeuropaeum W.
Koch 1926, Bromo-Cynosuretum cristati H-ic
1930. ј Molinietum arundinaceae lljjanjc 1967).
Sporadicno raste u zajednjcama sveze Oes-
champsion caespitosae, te u mezofjlnjm hrasto-
vjm sumama.
К а о ljekovjta Ы dosta se primjenjuje u
narodnoj medjcjnj. Za jshranu stoke ova izo-
sporna paprat njje znacajna. Spada u vrste bez
vrijednostj .
Opste rasprostranjenje: Evropa, zapadna,
sjeverna ј jstocna Azija, sjeverna Afrika, atlant-
ska ostrva, Sjeverna Amerika.


POLYGONUM
BISTORTA L.
Fam. Po/ygonaceae
ё
uvinuti dvornik
Gadi koren,
kacja dresen
Л и в а д с к а т р о с к о т
Bistort, Snake-root
Renouee-Bistorte
б
Bistorta, Serpentina
Г о р е ц з м е и н н ы
р а ч ь и ш е к и
S, H, BH,Sb, CG,Ma
(V) VI- VII (VIII )
2n = 44(46,48) ; Н
Visegodisnja zeljasta Ь sa debelim valj-
kastjm ј jzuvijanjm г Ь busenasta
negranata- do 1 т vjsoka. Ohree duge, koplja-
sta vrha ј bez resa р о obodu. Donjj ljstovj dugj,
trouglasto kopljastj, skoro п jli п
п п su skoro п ј sjedecj.
Cvast ј е п klas, valjkast ilj п glavicast.
Cvjetovj п п drske duze od peto-
п do п п п р е г ј
о п а ruzjcaste Ь о ј е п 8, Ь з sa
glavjcastjm zigovjma (karpela З Orasjca ј е
trostrana - ostrih ivica, vjri jz п omotaca.
п п ј е п u gorskom ј
п pojasu. U п п а geolosku
podlogu, п п ј е vrsta, dok ј е u п
п а tlo, п п za slabo kjsela, п
ј п zemljista. п ј е п а eks-
п uslove п kako u pogledu п
tako ј suse. Naseljava п i mezofilne
livade i п reda Molinietalia, te zajednjce
sveze Deschampsion ј Pancicion. К а о edjfikator-
ska vrsta, jzgraduje asocijacjju Polygono Ь
storte-Poetum trivialis Z. Pavlovic 1951 . п
п ј е ј u п п п
Salici-Ainetum viridis Coljc, Misic, Popovic 1964,
1. donji dio Ь 2. list rozete, З gornji dio Ы
sa listom, 4. cvijet sa braktejama, 5. razrezana i
rasirena krunica sa prasnicima ј tuckom, 6. ё
7. brakteja cvijeta, 8. orasica, 9. orasica zasticena
cvjetnim omotacem
kao ј u zajednjci maljave breze ј Ь bora п а
tresetistima - Pino-Betuletum pubescentis Ste-
п 1962.
Za ishranu stoke, kao krma slabog ј е kvalj-
teta, osim u mladom п kada ј е stoka rado
jede. Mladj listovj mogu se Ы za jelo
kao п povrce. К а о ljjek, Ы se
п Ы (Rhjzoma 8jstortae).
Opste rasprostranjenje: Evropa, Azjja; u
Sjevernoj Amerjci п п
21

1. donji dio Ь 2. list rozete, З gomji dio Ы
sa listovima, 4. zenski cvijet, 5. muski cvijet, 6. orasica,
7. orasica bez perigona
Do 1 m visoka blljka sa kratkim, granatim
rizomom i п brazdastom Ы
Listovi п п s п ohrejom, koja
ј е р о obodu п а Ы ј е п а ili resasta. п listovi
п а drsci, strelaste п i kopljastog Ы
п postepeno п u drsku, а gornji sjede-
ci. Cvjetovi п u п п
п od 6 listica Ь п do п
Ь о ј е З п valve srcasto-jajastog Ы
ka, s poluloptastjm bradavicama i obuhvataju
plod. п 6, а tri ziga. Plod ј е п
п orasica, tamnosmede Ь о ј е
22
RUMEX
ACETOSA L.
Fam. Polygonaceae
Velika kiselica,
ljutika
п kislica,
ё
О б и ч е н к и с е л е ц
Common Sorrel
Oseille commune
Grosser Sauerampfer
Acetosa, Salegiola
К и с л и ц а
Щ а в е л ь к и с л и
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - VIII
2n = 14 ( 2 ). 15 ( d ) ; Н
п uslove za zjvot nalazj u ekosiste-
mjma п ј п livada brdskog,
gorskog ј п pojasa, te se smatra
п vrstom klase Molinio-Arrhenat-
heretea R. Т х 1937. Takode se javlja u п
cama п ljvada ј п klase Nardo-
Callunetea п 1949, te u п
vjsokjh zelenj sveze Adenostylion alliaraiae Br.-
81. 1925, jtd. lma sjroku ekolosku п u
п п а matjcnj supstrat ј tjpove tala, te ј е
п п а zemljistima с ј ј е р Н varjra jzmedu 4
ј 7.
С ј е п ј е п а ј е kao dobra krma п ј е п а п
Ь ј to pod uslovom da п ј е п п dio
u п п ј ј е veci od 1 0%, ј е г zbog kalcjjevog
oksalata u vecjm ё п п п ё п а
sekrecjju mlijeka ј п kvalitet.
Ы se kao djvlje povrce za salatu
ј а ё ј п п osvjezavajuceg kjselog okusa.
Mlado se ljsce osjm za salatu, moze Ы
vati ј kao varjvo, ali u п п ё
U п а о п о ј п Ы se od
п п
Opste п п Evroazija ј Sjeverna
Amerika (izuzev Arktika), Cile, juzna Afrika (Ka-
pland).

RUMEX CRISPUS L.
Fam. Polygonaceae
Kovrdiava kiselica,
poljsko zelje,
stavelj ё
Kodrasta kislica
К о д р а в ш т а в е л
Curled Dock,
Curled Sorel,
Curly Dock
Rumex crepu,
Potience crepue
Krauser Ampfer,
I:Jasenampfer
Romblce cavolaia,
Romice
Щ а е е л ь к у р ч а в и О
Ч и с т о т е л
S, H, BH, Sb, CG, Ma
Vl - Vlll
2n = 60; Н
п slabo п Ь do 1 m
п gola, sa slabo п Ы i vertikal-
п debeljm п Ljstovj п п po-
malo п peteljka ј ljska п п -
do 30 cm; ljske п ljstova kopljaste, а gornjih
ljnearne. п п u rastresjtjm metljca-
ma; cvjetovj п ј do 2 puta kraci od п
drskj . Valve jajaste, srcaste, cijelog jlj п п
п oboda, te sa mrezastom п
bradavjce su п krace od valvj, okruglasto
п ј smeae Ь о ј е Orasica oko З mm
duga, п а vrhu zaostrena, smeae Ь о ј е
Optjmum zjvotnjh З п u asocjjacjjj
Rumici-Aiopecuretum geniculati Т х {1937)
1950, а veoma ј е Ь о ј п а ј u ostalim zajednjcama
sveze Agropyro-Rumicion crispi п
1940, te se п kao karakterjstjcna vrsta ove
sveze, kao ј reda Agrostietalia stoloniferae
Oberd. 1967, iako ј е sa п §jrom ekoloskom
п ј п ekosjsteme klasa: Molinio-
Arrhenatheretea, Festuco-Brometea, Plantagi-
netea majoris Т х 1950. ј Phragmitetea. Vjsoku
п ј п postjze na Ь cesto
п plavljenjm ј donekle п п tlima
njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa п р а п ј
п а Jedan ekotjp ove vrste zjvj kao korov u
1. donji dio blljke, 2. list, З cvijet, 4. plodovi, 5. orasica,
6. orasica bez perigona
ekosjstemjma strnjjsta klase Secalinetea 8r.-81.
1951 . ј п klase Chenopodietea 8r.-81.
1951 .
Ovu krmno п Ь р а cak ј
skodljjvu u sjjenu prj tezjnskom udjelu vecem od
5%, treba potjskjvatj jz ljvada, pasnjaka ј oranjca
ј е г п djeluje п а sekrecjju ј kvalitet mlije-
ka. Meautjm, п ј е п ј mladj ljstovj jmaju п
С ј drugjh п supstancj, te se mogu upotrj-
jebltj kao povrce, а ј kao ljjek u п medjcjnj
п ј antjscorbutjc). п ј е u
umjerenom pojasu п hemjsfere.
23

1. donji dio Ь 2. vrsni dio ё sa cvjetovima,
З cvijet п а uzduznom presjeku, 4. dio krunice sa
prasnikom
п zeljasta Ь rastresjto buse-
п Ь zeljaste jli prj п slabo odrve-
п gole ј vjsoke do 80 cm п а ј с е с е Ljstovj
jajastj, п ј Ј ј kopljastj , ± п Cvat ј е
razgranata ili siromasnog dihazija. Brakteje sa
hrskavjcavo п rubom. Cvjetovi п
casjca jajasta, п п gola, sa 20
anastomozjranjh п п bljela jJi ruzjca-
sta, о Ь с п о bez р а ј е п с ј с а ј sa duboko dvodjel-
п Jjstj(:jma. Plod ј е loptasta ј Ј ј jajasto loptasta
cahura, sa goljm karpoforom, п 2-4 mm.
п bubrezasto okrugle ј bradavjcave.
24
SILENE
VULGARIS
( М о е п с Garcke
(Syn. S. inflata Sm.)
Fam.
Caryophy/laceae
Pucavac,
pusina
Pokalica
Bladder Campion
Silene enflee. Carnillet
Ы Leimkraut
Ь Bubbolin1
С м о л е в к а х л о у ш к а
К у к о л и ц а
VI-VIII
2n = 24; Н (Ch)
Ova п sjeverno-euroazjjsko-subme-
п vrsta, sa sjrokom ekoloskom п
com u п п а о п о п е ekoloske faktore
п ј п razvrstava se na vjse
podvrsta, varjjeteta ј formj .
Т ј р ј с п а podvrsta ј е п а podrucju п
Srblje, п а п ј perjdotjtjma zastup-
п sa zlatjborskom п ( S. v. var.
zlatiborensis Novak), koja zjvj u kseromezofjl-
п п ј kserofjJnjm Jjvadama ј п
cjma brdskog ј gorskog pojasa. п podv-
rsta (S. v. subsp. bosniaca (Beck) п
п п ј е od В о п е do А Ь а п ј ј е ј optj-
mum zjvotnjh uslova п u livadama gorskog
ј п pojasa, te se smatra karakterjstjc-
nom za п Jjvade е п е ј с п е п
п sveze Pancicion. Na sjparjma od
brdskog do п pojasa zjve populacjje
polegle п (S. v. subsp. prostrata / Gaud./
Becherer), а п а п п podv-
rste S. v. subsp. marginata (Kjt.) Hayek. Popu-
lacjje ј р ј с п е podvrste ј п п cesto
ulaze u sastav п п vegetacjje klase Cheno-
podietea.
Mladj Jjstovj ј Ы prjje п upo-
Ы se kao povrce. Ubraja se u grupu
п п ј ljekovitih Ь Dobra ј е krma.

DIANTHUS
ARMERIA L.
Fam.
в в
Divlji karanfil
Gmanjska ljubezen
Deptford Plnk
Oelllet Armerie
Buschel nelke,
Rauhe Nelke
Armerl a, Strlgoll
Г в о з д и к а
а р м е р и е в и д н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
2n = 30; Т Н
Vl - IX
п п do п Ь п
do 50 cm, sa п п i krutom,
п prj vrhu п Ь
Li stovi su pri п Ь duguljastl ј tupi, а
u п dljelu Ы п п ljnearno п
tasti, krutj , п dlakavj, s]edecj 1 sa kratkim
rukavcem. Cvjetovi u gustim cvastima, sjedecj
ili sa vrl o kratkim drskama. Brakteje dugacke
koliko 1 cvjetovi, п listovima. Ljuspe п
casice п ilj jajaste, kozaste. sa zelenim
osjem, krace, duze jli п sa i':asjcnom
clj evj . ё а ё п а cijev meko dlakava, rj ede gola,
15- 20 mm duga 1 2- 3 mm u п
dlj elu suzena, s ispupceni m uzduznjm п
zelena jl l п п ё llske oko 5 mm duge,
obj aj aste, п а Ы ј е п е prj п п sa
п strane crvenkaste ј tamno llj bjelii':asto
п bradaste, а sa о п ј е п zuckaste.
Cahura kraca od ё
Ova п suba-
п п vrsta razvrstava se,
п а prostoru Jugoslavije, u dvlje podvrste sa
vecl m broj em varljeteta 1 formj, Naseljava ekosi-
steme п karaktera, tj. п
klase в в
(Br.-81. 1955) Oberd. 1957. i Thero-Brachypo-
1. donjl dlo Ь 2. vr§nl dlo Ы sa llstovima i
cvjetovlma, З cvijet na uzduf nom presjeku, 4.
5. cahura sa ca§lcom uzduzno rasjecenom
dietea. ё ј е u zajednicama sveza : Mesobro-
mion. Trifolion medii i Sarothamnion. п
godisnje temperature п а п п
в se krecu izmedu 8 i С а п
п п vlaznost vazduha lzmedu 50
i 70%. Optimum п uvjeta п п а п
п slabo ё п do в klselim tlima.
К а о i sve vrste karanfila, ima п
svojstva 1 moze se uzgaj atl u hortikulturne svrhe.
Slabog ј е kvaliteta kao ё г а п а
25

1. donjj djo Ь 2. gornjj djo Ь sa listovjma ј
cvjetovjma, З prasnjk ј krunjcnj ljstj6, 4. ё s
ё
Vjsegodjsnja, cesto prj dnu odrvenjela bllj-
ka, razrjjedeno busenasta, zelena jlj sjvkastoze-
lena, do 50 cm vjsoka. Sterjlnj jzdancj jmaju
ljnearno lancetaste do eliptjcno lancetaste, tupe
jlj slabo usjljene listove, а cvjetne Ь su sa
najcesce 4-1 о parj ljnearnjh usiljenjh ljstova.
Ljstovj su р о obodu ј р о srednjem nervu s о Ь ј е
strane dlakavj. Rukavac najcesce dug koljko
§jrjna lista. Cvjetova mnogo, pojedjnacnjh; ljuspe
dvojne casjce 2 (4}, jajaste ј postepeno suzene
u sjljast vrh, od casjce upola krace ј р о obodu
kozaste; casjca 14-18 mm duga, skoro cjljndrjc-
26
DIANTHUS
DELTOIDES L
Fam
Caryoph yllaceae
К ё ё sareni,
sareni karanfil
Deltolisati kli ncek
Ш а р е н к а р а н ф и л
Ma1den
Qejllet а delta,
Hjede Nelke
Г в о з д и к а т р а в я н а я
S, H, Sb, BH,CG, Ma
VI- IX
2n = 30; Ch Н
п а kozasta, cesto samo prj vrhu sjtno dlakava
jli gola, crvena; krunjcne liske sprjjeda Ь
ne, oko 8 mm duge, crvene jlj bljele, sa gornje
strane bradaste, sa svj etljj jm tackama ј sa jed-
nom tamnjjom poprecnom prugom.
Optjmum uslova za zivot nalazj u ekosjste-
mjma livada ј pasnjaka na kjselim tlima brdskog,
gorskog ј subalpjnskog pojasa kojj prjpadaju
redovima Nardetalia i Festuco-Sedetalia Т х
1951. Karakteristjcna ј е vrsta asocjjacjje Diantho
deltoidis-Armerietum Krausch 1961. jz sveze
Armerion elongatae Krausch 1961. Nesto rjede,
nalazjmo ga i u vegetacjjj subalpjnskjh rudjna
na sjljkatjma sveza Jasionion orblculatae Laku-
sjc 1964. ј Poion violaceae Ht. 1937.
Moze se korjstiti kao dekoratjvna vrsta za
uredenje prostora oko turjstjckjh objekata na
planjnama gradenjm od sjljkatnjh stjjena, koje,
u odnosu na karbonatne masjve, oskudjjevaju
ukrasnjm vrstama.
Rasprostranjena ј е u Evropj ј umjerenom
djjelu Azjje, te prjpada evroazjjskom flornom
elementu, а unesena ј е ј u Sjevernu Amerjku.

LYCHNIS
FLOS
CUCULI L.
Fam.
Caryophyllaceae
Usac,
rumenika,
drijemina
Kukvicja lucka
К у к а в и ч е н ц в е т
Ragged Robln
Fleur de coucou
Kuckuckslichtnelke
Fior del cucolo
Г о р и ц в е т к у к у ш к и н
З о р Ь к а
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vlll
2n = 24; Н
Visegodjsnja Ь ё 25-60 cm vj-
soka, s uspravnom, jednostavnom ilj slabo gra-
natom cvjetnom Ы koja ј е rebrasta,
ispod ё ljepljjva, sa kratkjm i rjjetkjm
prjlegljm dlakama okrenutjm nadolje, te ё
crveno nahukana. Donji su listovj jzduzeno lopa-
ё ј siljatj, а gornjj linearno lancetastj ј siljatj.
Cvjetovj su u razrjjeaenjm djhazijjma. Casica ј е
trbusasto zvonasta, 6-1 О mm duga, sa 1 О nera-
va, gola, zelena ј Ј ј crvenkasta; ё ё zupcj oko
5 mm dugj, jajasti ј nesto kraci od polovine
ё ё cjjevj . ё listici crveni do Ы
ё duboko izdjjeljeni na 4 djjela jli plice na
dva djjela, reznjici linearnj ј razmaknutj ; u donjem
djjelu ё Jjske ј е parakrunica. Cahura ј е
6-1 О mm duga, u gornjem djjelu trbusasta,
otvara se sa 5 kratkjh ј prema spolja strsecih
zubaca. Sjemenke brojne, bubrezaste, smeae-
crne ј ostro hrapave povrsine.
lndikator ј е higrofilnjh livada reda Molinieta-
lia i hjgromezofjJnjh Jjvada reda Arrhenathereta-
lia, te semjglejnih ј pseudoglejnih tala poplavnjh
ё u kojjma nalazi optjmum uslova za
ostvarivanje visoke brojnosti i vitalnosti . Srednje
godjsnje temperature na stanistima njenjh popu-
lacjja, rasutih od njzjjskog ј brdskog do gorskog
pojasa, ё variraju izmeau 7 ј С а
srednja godisnja vlaznost vazduha krece se
lJ
1. donji dio Ь 2. vrsni dio Ы sa listovima,
cvjetovima i plodovima, з ё listic, 4. ё
5. ё 6. ё sa ё uzduzno razrezanom
jzmeau 75 ј 1 О О lzrazjta ј е heliofjta, alj se
neke populacjje mogu nacj ј u prorjjedenjm
poplavnim sumama joha, vrba, topola ј hrasta
luznjaka.
Zbog Г Jjhnjdina, u zelenom stanju
moze se smatrati slabootrovnom Ь te ga
stoka na pasi izbjegava, sto mu uz snainu
rozetu pomaie da se jntenzjvno sjrj ј potiskuje
neke znacajne krmne vrste, zbog cega ј е sma-
traju korovskom Ь Potiskuje se odvodnja-
vanjem, tj. drenaiom tla, aubrenjem, valjanjem
i Ь na koje ј е jako osjetljjva. Subbo-
realna ј е vrsta.
27

1. dio Ы sa listovima, 2. list donjeg dijela Ь
ke, З dio Ы na poprecnom presjeku, 4. vrsni dio
Ы sa listovima i cvjetovima, 5. cvijet, 6. ё
listic, 7. sjemenka
п Ь sa п ј dugackjm
puzecjm г te п п ј п
nim п п Ь polegle ili usta-
juce, do 50 с т duge, lomljjve, cetvrtaste, п
gole. Ljstovi do 5 cm dugi, п п п п
п do п п р г ј п su-
п ј п trepljastj, ј п а с е golj. Cvat ј е razrjje-
п djhazjj sa п cvjetova. п drske
gole, cetvrtaste, 1-3 cm duge. Brakteje kozaste,
usko п i р о obodu slabo trepUaste.
Cvjetovj 5- 12 mm u п п Casjc-
п ljstjca 5; п п siljatj , 3-7 mm
28
STELLARIA
GRAMINEA L.
Fam.
Caryophyllaceae
Misjakinja
prugolisna,
crijevac
Travasta zvezdica,
kurj a creva, matuska
П р у г о л и с н а
г л у в ч е т и н а
Lesser Stitchwort
Stellaire gramminee
Grass-Sternmiere,
Ы Sternmiere
З в е з д ч а т к а з л а ч н а я
П ь я н а я т р а в а
S, Н BH, Sb, CG, М а
V- Vlll
2n = 26; Н
dugj, sa tri ј а п а п е г а п sa kozastjm ј
trepljastjm obodom. п п ljstjca 5; Ь
malo kracj, п ј ј ј duzi od casjce, duboko
п п а dva ј п е а п а djjela. п 1 О
svj jlj samo п е ј п Stublca З Cahura
duguljasto jajasta, duza od casice ј otvara se п а
6 djelova. Sjeme п jajasto, 0,8- 1,2
mm dugo ј р о п slabo zrnasto hrapavo.
Najvecu п ј п dstvaruje u eko-
sjstemjma п brdskog ј gorskog pojasa,
п а п dubokjm ј п tlima, tj. u
Ь п п redova Nardetalia, Arrhe-
natheretalia ј Molinietalia, а п rjede ј u
п reda Festuco-Sedetalia. е с ј п а
п ј е п ј populacjja п ј е karaktera, alj se
moze п а с ј ј u п sumama п
п п п temperature п а п ј е п
п varjraj u п а ј с е с е jzmedu 6 ј 1 С а
srednja п п п vazduha iz-
п jzmedu 70 i 90%.
Slabe ј е п п potiskuje se
п ј п п п ispasom. Zbog п
materija u п ubraja se u ljekovite vrste
п а е flore.
п п ј е u gotovo cij eloj Evropi,
Kavkazu, с е п г а п о ј Azijj , г ј п
skoj Ы te р г ј р а а evroazjjskom п
п

MOENCHJA
MANTICA
(L.) Bartlx.
Fam.
Caryophyllaceae
ё
ё з
Peterostevna
Г
г chickweed
Moenchie de Verone
Aufechte Weissmiere,
FQnfzahlige Weissmiere
S,H,Sb, BH, CG, Ma
V-VII
2n = 38; Т
. Biljka vjsjne 1 0-40 cm, sjvozelene Ь о ј е sa
Jednostavnjm ili granatjm korjjenom ј vjse fertilnjh
jzdanaka, kojj su uspravnj, tankj, jednostavnj jli
u gomjem djjelu razgranatj . Ljstovj rozete suvj
su vec u fazj cvjetanja; listovj Ь sjedecj ,
naspramnj ј prj osnovj ± sraslj ; svj listovj linearnj
do ljnearno lancetastj, siljatj , golj, sjvkastozelenj,
1 ,5-3 cm dugj ј 2-5 mm sjrokj. Cvat ј е djhazjj
sa ё 3-1 о cvjetova. Brakteje su sjroko
jajasto Jancetaste, siljate ј sa sj rokjm Ь
kozastjm obodom. Cvjetne do 8 cm duge,
tanke, kruto uspravne ј gole. ё listica 5;
jajasto lancetastj, kruto pravj, sjljati, sa 1 nervom,
р о obodu vrlo sjroko Ь kozasti, dugj 5-9 mm.
ё ljstjci (5) Ь ђ objajastj,
skoro dvostruko duzj od ё ё listica, naj-
ё sa cjjelim obodom. Prasnika 1 о kracjh od
ё а ј с е Plodnjk loptast do jajast, sa 5 gotovo
1;1ravjh stublca kojj su dvostruko duzi od plodnika.
Cahura sjroko jajasta do jajasta, duga gotovo
kao ј ё а ј с а prava ј otvara se п а vrhu sa 1 О
zubaca koji su malo savjjenj prema spolja. Sjeme
tamnosmede, 06-09 mm dugo, trouglasto okru-
glasto ј zrnasto hrapavo.
lzrazjta ј е heljofita. koja optjmum za zjvot
nalazj u ё asocjjacjjama klasa Molinio-
Arrhenatheretea ј Festuco-Brometea; Horvat et
al. (1974) navodj ј е kao ё ј djferen-
1, 2. habltus, З cvijet, 4. krunicni listi6 i prasn1k,
5. ё listi6, 6. ё 7. otvorena cahura s casicom
uzduzno ё 8. sjemenka gledana s dvije
strane
cjjalnu vrstu asocjjacjje Festuco-Agrostetum, sto
se moze odnosjtj samo п а jednu od njenjh
brojnjh populacjja, koje se danas svrstavaju u
dvjje, prostorno, ekoloskj ј morfoloskj dobro
izdjferencjrane podvrste, od kojjh ј е М М subsp.
caerulea (Bojss.) Clepham endem Balkanskog
poluostrva.
Rasprostranjena ј е u juznoj Evropj jzuzev
Madarske ј juzne Svajcarske, te u Turskoj ј
pripada submedjteranskom flornom elementu.
29

1. donjj djo Ь 2. gomjj djo Ы sa listovjma ј
cvjetovjma, З cvjjet, 4. uzduzni presjek cvjjeta,
5. cahura, 6. cahura s krunjcom ј easjcom
Vjsegodjsnja ј prj dnu odNenjela Ь
vjsjne 10-50 cm, busenasta i od osnove п а sve
strane jako granata. Rjzom puzeci ј odNenjen.
Ь polegla jl j ustajuca, gola, hrapava jlj u
donjem djjelu sjtno dlakava. Ljstovi usko linearnj,
5-25 mm dugj ј 0,5-1,5 (2,5) mm sjrokj, sa
jednjm neNom i р о obodu ostro hrapavj. Cvjetovj
pojedjnacni ; listjca donje casjce 4 ј dosta su
kracj od casjce, jajasto lancetastj bjeljcasto-
д kozastj , sjljato bodljastj, sa jako izraze-
njm srednjjm neNom - u vjdu koblljce. Casjca
cjevasto zvonasta, 3-6 (7) mm duga, gola, sa
30
PETRORHAGIA
SAXIFRAGA
(l.) Link.
( Tunica saxifraga
/ L./ Scop.)
Fam.
Caryophyllaceae
Susulj,
modar ё
Haljica, krenilca
Tunjc Flover, Coar1 Aover
Tunjque saxjfrage
Steinbrech Felsennelke.
б Felsennelke
Т у н и к а
S, Н BH, Sb,CG, М а
Vl- Vlll (IX)
2n = 60; Ch
duguljastjm, tupjm ј slabo trepljastjm zupcima;
casjcnj listicj zelenj do ruzjcasto-
Ь spojenj д sa ё koza-
stim rebrjma. ё listjcj ruzjcastj jli Ь
skoro 2 puta duzi od casice; krunjcne ljske
sprijeda jzreckane, obrnuto srcaste, sa З zjl jce,
3-4 mm duge ј postepeno suzene u nokatac,
bez parakrunjce. Stublca 2, ё Cahura
budzasto jajasta, jednako duga kao casjca ј
otvara se sa 4 zupca. Sjeme stjtasto, 1- 1,5 mm
dugo ј 0,6-1 ,2 mm §jroko, bradavjcasto.
Ova heljofjlna vrsta najvecu brojnost ј po-
krovnost, te socjjalnost, nalazj na suhjm ј toplim
stanjstjma submedjteranskog, brdskog ј gorskog
pojasa. Navodj se kao karakterjstjcna vrsta ve-
getacjje reda Festucetalia valesiacae, jako ulazj
u sastav asocjjacjja redova: Bromf!talia erecti,
Scorzonero-Chrysopogonetalia, Sedo-Scleran-
thetalia, jtd. Srednje godjsnje temperature п а
njenim stanjstjma najcesce variraju д 8 ј
С а srednj a godjsnja relatjvna vlainost va-
zduha krece se д 50 ј 60%. lndjkator ј е
plitkjh, humoznjh karbonatnjh tala, с ј ј а pH-vrjjed-
nost varjra д 5,5 ј 7,5 najcesce.
Prjpada submedjteranskom flornom ele-
mentu (od Spanjje do Persjje).

VIOLA CANINA L.
Fam. Violaceae
Pasja ё
Pasja violca,
pasja ruza
Т а м ј а н у ш к а д и в а
Dog's vlolet,
Heath dog vlolet
Violette de chien,
Violette de serpent
Hunds veilchen,
Heideveilchen
Vlola matta,
Viola selvatica
Ф и а л к а с о б а ч ь я
S, Н BH,Sb,CG, М а
IV - VII
2n = 40; Н
Nadzemnj dio rizoma ё kratak, raz-
granat, ponekad sa vrjjezama. lzdanak pokrjven
prorjjedenjm dlakama ili gol ё mutno-ze-
len. Ь ё ё uspravne il j
poluuspravljene, 5- 15 (-20) cm, о Ь ё о samo
prj osnovj razgranate, sa 3-6 listova. Listovi
rozete odumiru prjje cvjetanja; lisne drske sraz-
mjerno su duge; ljska uzano do sjroko jajasta,
2-5 cm duga ј 1-2 cm sjroka. Zaljscj usko
lancetastj ili §j ljastj, ё 0,5-1,5 cm dugj.
Ь nosi 1-3 cvjjeta, cija duzjna varjra
izmedu 1,5 ј 2,5 cm; cvjetovj ne mjrjsu; cvjetne
drske do З puta duze od lista u ё ј ј е se
nalaze, sa 2 brakteole u gornj em dijelu. ё
listjcj srpastj, п а vrhu sjljati , sa oko 2 mm dugjm
ј cetvrtastjm prjvjescima. Krunjcnj ljstjci svijetlo
do Ь pri osnovj ё
obrnuto jajastj, donjj kracj od ё bradatj,
razlicite sirjne; ostruga 4-8 mm duga, valjkasta,
ve6jnom debela, na vrhu tupa, prava ili neznatno
savijena nagore, Ь ili Ь ј duza
od casjcnjh privjesaka. Polen loptast jlj tetraeda-
ran. Zjg kratko klj unast ј papilozan. Plod izdu-
zeno jajast, na vrhu tup ilj siljat, gol, duzj od
ё ј pucaj uci. Sjeme jajasto, Ь
do mrko.
1, 2. habltus, З 4, 5. zaliscl drugog, treceg i sestog
lista, 6. ё
Rasprostranjena ј е u umj erenom djjelu
Evrope, Azjje ј Sjeverne Amerjke. Veoma ј е
Ь ј na prostoru Jugoslavjje razlikuju se
dvjj e podvrste- V. с subsp. canina ј V. с subsp.
montana, od koj jh prva nal azj optjmum uslova
za zjvot u acjdofilnjm ljvadama i pasnjacjma
brdskog ј gorskog pojasa klase Nardo-Callune-
tea, а druga u subalpjnskjm rudinama na kiseljm
tlima sveza: Jasionion orblculatae, Poion viola-
ceae i Eu-Nardion.
Cijela Ь ј е ljekovita - Г glikozjd
vjolin. К а о krma ј е slabog kvaljteta.
31

1. donji dio Ь 2. dio Ь s listovima i cvjetovi-
ma, З dio Ь na presjeku, 4. cvijet, 5. casica,
6. ё
Visegodisnja Ь sa debelim, kratkim, ±
uspravnim, drvenastim rizomom. Ы 30-200
с т visoko, jednostavno ili razgranato, u donjem
dijelu 4-uglasto. Listovi sjedeci , u donjem dijelu
Ы ё duzi od internodija
Ы rasporeoeni naspramno ili р о tri u prslje-
nu. U gornjem dijelu Ы listovi vrlo varijabll-
nog Ь usko lancetasti do trouglasto lance-
tasti, pri osnovi srcasti ili zaokruzeni , raspore-
oeni naizmjenicno. Cvjetovi podboceni sa 2
male, opadajuce brakteje u prosto ili slozeno
dihazijalnim klasastim ili grozdastim cvastima,
32
LYTHRUM
SALICARIA L.
Fam. Lythraceae
Vrblca velika,
ё velika
Navadna krvenka
В р б е с т а т р е в а
Purple Loosestrife.
Willowherbe
Salicaire,
Lysimachie rouge
Blutwe1derich,
Gemeiner Weiderich
Salicerella, Salicaria
Д е р е б н и к и в о л и с т н ы
П л а к у н - т р а в а
S, Н BH, Sb, CG, Ma
Vl- IX
2n = 60; Н
skupljenim u vrhu Ы u metlicu, ј е д е samo
р о 1 cvijet u pazuhu listova namjesto pojedinih
dihazija. Tubus casice sa 12 istaknutih, dlakama
pokrivenih, nerava. Unutrasnji zupci ё si-
roko trouglasti, dva puta kraci od linealno lance-
tastih do siljastih spoljnih zubaca. Krunica od 6
elipticnih ili izduzeno ё ё
purnocrvenih, rijetko ё ili Ь listica.
Prasnika 12 rasporeoenih u 2 kruga i Ы
Ы osnove ё tubusa. Plodnik sa 2
karpele, sinkarpan. Plod ё zatvorena u
tubusu ё puca sa 2 kapka. Sjemena mno-
gobrojna zuckastomrke Ь о ј е
ё ј е vrsta poplavnih livada i
pasnjaka reda Molinietalia i klase Phramitetea.
Optimum zivotnih uslova nalazi u zajednicama
sveze Molinion, Phragmition australis W. Koch
1926. i Magnocaricion. Cesta ј е u zajednicama
cretova klase Scheuchzerio-Caricetea fuscae,
te u livadskim zajednicama sveze Arrhenathe-
rion efatioris, Deschampsion caespitosae, Trifo-
lion resupinati i Mofinio-Hordeion secafini.
К а о krma, slabog ј е kvaliteta. Dobra ј е
medonosa. ё ј е ljekovita Ь
Opste rasprostranjenje: U Evropi, Aziji ,
Africi (samo u Alziru}, Sjevernoj Americi, Juzno1
Americi (Peru) i u jugoistocnoj Australiji .

RANUNCULUS
ACRIS L.
(Syn. R. acer L.)
Fam.
Ranuncu/aceae
Zabnjak ljutic
Ripeca zlatica
Б а р с к и л у т и ч
л у т и ч е
Meadow Buttercup
Bassinet d'or, Bouton d'or
Scharfer Hahnenfuss
Batrachio, Tazza
Л ю т и к е д к и О
S, Н В Н Sb, CG, М а
V-X
2n = 14 (16, 28, 42, 56);
н
п zeljasta Ь з о о о с т vj-
soka, sa kratkjm rizomom ј п п boc-
п п Ь п i п
п u п dijelu gola, u п sa prilegfjm
dlakama. п fjstovj sa dugom peteljkom
± duboko п п п а З 5-7 ispera-
ka. Р о ј е ј п ј su jspercj duboko trokrpastj , п
п п п а Ы ј е п ј п п п
ilj duguljasto jajasti , u mladosti п ka-
snjje prileglo cekjnjasto dlakavj. Gomji listovj п а
Ы sjedeci, usjeceni do osnove u fjnealne
ilj lancetaste п Cvjetne drske valjkaste,
sa prjlegljm dlakama. Cvjetovj ё 0,8- 2,5
cm, skupljeni u racvaste cvastj. Perjjant sastav-
ljen od 5 jajastjh prileglo dlakavjh п fjstjca
ј pet sjajnozutjh 6- 11 mm dugjh jajastjh krunjcnjh
fjstjca. Medne kesice - nektarije sa poklopcem.
Gi necej apokarpan. Orasjca mnogo п а goloj
cvjetnoj lozj. Pojedjne orasice oko з mm duge,
uglasto okruglaste, sa pravim ifj malo savjjenjm
kljunom.
К а о vrsta sjrokog rasprostranjenja zastup-
ljena ј е u п zajednjcama livada ј п
п п ј п Karakterj-
п ј е vrsta klase Molinio-Arrhenatheretea.
Optlmum п ј е u п
sveze Calthion ј Arrhenatherion elatioris.
1. donji dio Ь 2. list, З cvijet sa strane, 4. cvijet
odozdo, 5. zblmi plod (orasice na cvjetnoj lozi),
6. orasica
U vecem procentu г п р о о а п е
о п ј п ј spada medu п livadske Ы
Za stoku ј е vrlo skodljjva u п п К а о
krma u п ј е п Dobra ј е п
sa. Opste п Evropa, п ј
п Azjja, sjeverDa Afrjka, Sjeverna Amerjka ј
Novj Zeland.
Uz о р ј а п ј tjpskj Ь - var. acris ( R. acris
var. typicum Beck), kojj obuhvata vjse formj , u
nasoj florj п ј е ј п Ы - var.
alpinus Heuff. sa njskom Ы - 15 З О
cm ј sitnijim cvjetovima ё 0,8- 1 cm.
з з

1, 2. klijanac, З donji dio Ь 4. list, 5. cvijet,
6. orasica, 7. orasica na cvjetnoj lozi
Visegodisnja Ь (15) З О cm
visoka. lz kratkog rizoma ili iz donjeg dijela
Ы razvijaju se puzave stolone sa listovima
i adventivnim korjenovima. Ы uspravna ili
pri osnovi polijeze i ustajuca, razgranata. Pri-
zemni listovi troperi, svi listjci sa drskama, tro-
djelni, п п Ы п Listovi stab-
ljike п prizemnim, prema gore п п
п sjedeci. Cvjetovi 2-3 cm u п п а
dugim dlakavjm ј п drskama. Casjcnj
ljstj(:j (5) jajasti, dlakavi, prileglj uz krunicu.
п zlatnozutjh п ё п listica 5, duzi od
34
RANUNCULUS
REPENS L.
Fam.
Ranunculaceae
Puzavi ljutic,
puzavi zabnjak
Plazeca zlatica
П о л з е с т ж а б њ а к
Creeping Buttercup
Renoncule rampaute
Kriechender Hahnenfuss
Crescione salvatio
Л ю т и к о л з у ч и
S, Н В Н Sb, CG, М а
(IV) V-VIII Х
2n = (16), 32; Н
п п п Orasice п а kugla-
stoj, п п lozi, з mm
dugacke, okrugle, п ј gole, sitno ё
п sa ј а п о istaknutim rubom. Kljun ploda
si roko trouglast, prav ili slabo п
Naseljava э п п mjesta i depre-
sije, te vlazne i п ljvade i п od
п п do subalpjnskog pojasa. К а о п
п п vegetacije klase Molinio-Arrhenat-
heretea, Ь г о ј п о ј е п u zajednicama
sveze Trifolion resupinati, te u п п
zama reda Molinietalia, Deschampsietalia, Ar-
rhenatheretalia i Agrostietalia stoloniferae, ka-
п ј е vrsta sveze Agropyro-Rumicion
crispi i asocijacija: Trifolio - Agrostietum stoloni-
ferae Markovic, 1973. ј Agrostio-Ranunculetum
repentis Knapp 1945). Veliku brojnost ostvaruje
u vegetacijj klase Phragmitetea, п п u
п sveze Beckmanion eruciformis So6
1933, te u sumskjm ekosistemima reda Populie-
talia albae Br.-81. 1931 . i Salicetalia purpureae
М о о г 1958.
Jedna ј е od rjjetkjh livadskjh Ь roda
Ranunculus koja п ј е п п skod-
ljiva za stoku. Meautjm, kao krma, slabog ј е
kvaljteta.
Opste п п Evropa, Azjja, sje-
п Afrjka; п п u п Americi.

RANUNCULUS
SARDOUS Crantz
Fam.
Ranunculaceae
Sardinijski ljutic,
Ь ё zabnjak
Srhkodlakava zlatica
Hairy Buttercup -
Renoncule sarde,
Renoncule des marais
Sardinischer Hahnenfuss
Stroscione
Л ю т и к с а р д и н с к и О
S, Н В Н Sb, CG, М а
(IV) V-IX Х
2n = 16 (32, 47, 48) ; Т
Jednogodjsnja, 1 З О -50) cm vjsoka Ь
ka. Ь sa strsecjm dlakama jli skoro gola,
od osnove vecjnom granata, sa mnogo cvjetova.
Prjzemnj listovj sa drskama, trodjelnj . Srednjj
rezanj suzen u drsku ј jzdijeljen na tri djjela, dok
su Ь о ё ј reznjevj jzdjjeljenj п а dva reznja. Ljstovj
Ь ё su prjzemnim ј prema vrhu stab-
ljjke jednostavnjji. Najgornjj ј е sjedecj, s usko
lancetastjm reznjevima. Cvjetovj 1,2 - 2,6 cm u
ё sa drskama koje su jzbrazdane ј prile-
glo dlakave. ё а ј ё ј listj(:j jajastj, usjljenj, treplj a-
sto dlakavj, nanize okrenutj, otpadaju. ё
listica 5 (i li vise). Jajasti su i svjjetlozutj. Ginecej
apokarpan. Cvjetna loza kuglasta, dlakava. Ora-
sice :Zute Ь о ј е sa zelenim obodom, spljostene,
sa strane glatke ili ± bradavicaste, na vrhu sa
0,5 dugim trouglastjm ј malo savijenim kljunom.
Naseljava vla:Zne ј mocvarne livade i pasnja-
ke, а takode i obradjvane povrsine, rubove
putova i vla:Zna ruderalna mjesta sa mineralno-
1. donji dio Ь 2. dio Ь sa listovima i cvjeto-
vima, з zblmi plod (orasice na cvjetnoj lozi),
4, 5. orasice
ё tlom koje ј е uglavnom slabo· kjsele
do kjsele reakcjje. Karakteristjcna ј е vrsta reda
Trifolio-Hordeetalia H-ic 1963. ё ј е u zajed-
nicama vla:Znih travnjaka reda Arrhenatheretalia
Pawl. 1928. i Bidentetalia 8r.-81. et Т х 43, te u
asocjjacijama sveze Deschampsion caespitosae
i Polygonion avicularis 8r.-81. 31 .
Za stoku ј е vrlo skodljjva usljjed prjsustva
toksjcnog protoanemonjna u vecem procentu.
Opste rasprostranjenje: Evropa, Azija, Sje-
verna Amerjka.
35

1. donji dio Ь 2. gornji dio Ы sa listovima i
cvjetovima, З cvijet, 4. uzduzni presjek cvijeta
Siroko Lineovo shvatanje ove vrste danas
ј е najslozeniji agregat uze shvacenih srodnih
vrsta i njihovih podvrsta, koje se ne а т о р о
ekologiji i spoljnoj т vec i р о broju
т т т д razlikuju. Tako Alche-
milla glabra Neyg. т а 2n = 96, А Ь Bus.
2n = 103, А xanthoclora Rothm. 2n = 105, А
acutiloba 2n с а 105-109, itd.
L) prikazu ove vrste т pri т
shvatanju.
Ы 1 о - 50 с т visoka, gola ili ±
dlakava, zelena do plavkastozelena, а preko
36
ALCHEMILLA
VULGARIS L.
Fam.
Rosaceae
Virak,
oblcna vrkuta
Navadna plahtica
П е т л о в а п е р о
Lady's Mantle
Manteau de Notre-Dame
Gemeiner Frauenmantel
Erba ventaglina
М а н ж е а о б ы к н о в е н н а я
S, Н В Н Sb, CG, М А
V -IX
2n = 96-110; Н
ljeta ponekad crvenkasta ili т е д а т
г ј о т pokriven т zalistaka i sterjlnjh
rozeta. lzdancj uspravnj ili ustajucj. Ljstovj rozete
sa т i ё т т (5-10 с т
okruglasto-bubrezastj , ё s о Ь ј е strane ±
dlakavj, 1,5-4 с т §jrokj , jzdjjeljenj п а 7-11 rez-
njeva kojj zalaze do 1/ 4 jli 1 З ljske, ј е д е do
1 / 2, ё svuda unaokolo Ы jlj jz-
reckanj ; listovj Ь nesto т su Ы
т т а u predjelu cvastj zvjezdasto
ё Cvast ё jako rasjrena, sa
т cvjetova koji su zelenj ј goli. ё ljsticj
kracj jlj jste duzjne kao ј ё cjjev; listjcj
spoljne ё а ј с е kracj od ё ё ljstjca.
т uslove za zjvot nalazj u т
т т т ј т т
i т nizijskog, brdskog, gorskog i subal-
pjnskog pojasa. Vrste ovog agregata karakterjsu
ё asocijacije i sveze redova Arrhenathere-
talia, Molinietalia, Deschampsietalia, Brometalia
erecti, Nardetalia, jtd.
Znacajna ј е krmna Ь ј т т
indjcjra na travnjake vjsokog projzvodnog poten-
cjjala. Mladi ljstovj sluze za spravljanje т
skog ё а ј а ё varjva ј pjrea prj ishranj u
prirodi. Rasprostranjena ј е u Evropj , Azjjj , Sje-
vernoj А т е г ј с ј ј Grenlandu.

FILIPENDULA
VULGARIS
MOENCH
( F. hexapetala Gilib.)
Fam. Rosaceae
ё
gomoljasta
ё
Navadna ё
gomoljasti oslad
М а ј с к а с н е г у л к а
Orop\vort
Filipendule
Knollenrusterstaude,
Е Ь а peperina
Л а а э н и к Т Т Ь
Т а в о л а
S, H, BH,Sb,CG,Ma
V - JX
2n = 14, 15: н
ё 30-80 cm visoka, sa ё tan-
kjm, kosjm ј ё rizomom; adventjvnj
korjjeni sa duguljasto vretenastim do loptastjm
krtolama. Ь ё jednostavna jlj ri -
jetko u gornJem djj elu razgranata, tanka, okrugla-
sta ili slabo jzbrazdana, gola, sa jako razmaknu-
tjm listovjma, п ili ustajuea. Listovj jspre-
п perastj, sa 8-25 parj ljstjca, kojj su
duguljastj , perasto п jlj perasto Ы
п Zalisci listova rozete д i kozastj , а zalisci
gornjih listova malj, zeljasti ј Ь п Cvjetovj
ё п dosta krupni , Ь slozenj u ё
ste п cvatj п 3-10 cm п а ј с е с е
Prasnjcj jste п kao ј г п ј с п ljstici jli nesto
duzj. Karpela 9-12, п ј pravjh; Ь
ј а п о Ы Plodjcj 3-4 mm dugj, sa kratkjm
dlakama, sjedecj, п п uvjjenj.
п se п а velik broj populacjja, koje
nalaze optjmume za egzjstencjju u razlicjtjm
ekosjstemima mezokserotermnog ј kseroter-
п karaktera, п а ј ё е с е п а ё tlima
submedjteranskog, brdskog ј gorskog pojasa.
Smatra se karakterjsticnom vrstom klase Fe-
stuco-Brometea, ali ј е п sa п ma-
п brojnoscu ј п ј u п
drugjh klasa ё vegetacjje, kao i u svjje-
tlim ј д п borovjm ј hrastovjm sumama.
1. donji dio Ь 2. dio lista, з vrsni dio Ы sa
Jistovima i cvjetqvima, 4. cvijet, 5. apokarpan gineceum,
б zblmi plod (orasice)
Srednje п temperature п а п п
stjma п а ј с е с е varjraju jzmeau 7 ј С а
п п п п vazduha iz-
д 60 ј 70%.
Mladj ljstovj Ы se kao salata, а
п п ј kao п povrce, u mjesavjnj
sa drugjm djvljjm povrcem, zbog п
okusa. Gomoljj jmaju п okus ј pod-
sjecaju п а gorke bademe, te se jedu prjjesnj ili
п а ё п а ё п е п ё sa
drugjm krtolastjm Ь u Ь kasa. hljeba
i sl. Prjpada euroazjjskom flornom п
37

1. donji dio Ь 2. list gornjeg dijela Ь З vrsni
dio Ы sa listovima, cvjetovima i plodovima, 4. dio
Ы na ё presjeku, 5. dvojna casica,
6. tucak
Bjljka vjsjne 30-70 cm. Nadzemnj djo rjzoma
pokrjven jzumrlim ostacjma zalistaka ј ljsnjh
drskj. Ы uspravna, kruta ј u gornjem djjelu
granata, sa mnogjm kratkjm cekjnjama ј strsecjm
dugackim dlakama п а ё а u gornjem
djjelu sa brojnjm clankovjtim zljezdastjm dlaka-
ma. Ljstovi prstastj, s о Ь ј е strane zelenj , sa
ri]etkjm sjvjm maljama od ё dlaka, sa
jakjm nervjma ј cesto naboranj. Prjzemni ј donji
llstovj Ы veljki , sa ё drskama ј
38
POTENTILLA
RECTA L.
Fam. Rosaceae
Petoprstica,
ё velika,
Petoprstnik
П е т о р с т
Sulphur Cinquefoil
Potentille droite
Hohes Fingerkraut,
Л а ч а т к а р я м а я
S, H, BH, Sb,CG, М а
V- Vll
2n = (28) 42; Н
5-7-clanj; gornjj ljstovj Ь postepeno sve
manjj ј sa kracjm drskama, ё prstastj.
Ljstjcj 15-100 mm dugj ј 5-35 mm §j rokj , dugu-
ljastj do klinasto objajastj, testerasto jlj perasto
usjecenj, s о Ь ј е strane sa р о 7-17 zubaca, §j ljatj
ili tupi ; zupcj slabo Ы Zaliscj donjjh
ljstova sraslj sa ljsnom drskom; ohreje Jjnearne
do linearno lancetaste; zaljscj gornjjh listova
samo pri osnovj sraslj sa ljsnom drskom, dugu-
ljasto-lancetastj do jajastj, р о obodu cjjelj, na-
Ы jli reznjevjtj. Cvjetovj brojnj, kompono-
vanj u lijepe - д cjmozne cvastj; prvj
cvjetovj razvjjaju se sa vrlo ё drskama,
dok su ostali sa kracim. Casjcnj listjci su trougla-
sto-jajasti, ± gusto dlakavj ј usjljenj; ljstjcj dvojne
casjce linearno-lancetasti, iste duzjne ј ј nesto
duzj od casjce (rjjetko kracj), dugo usiljenj.
Krunicni listici 6-12 mm dugi, opsrcastj, Ь
zuti do svijetlozlatnozutj, jste duzine kao ј casjcnj
listjcj ili nesto duzj. Prasnjka 20 (-25) ginecej
apokarpan. Cvjjetna loza gusto dlakava. Plodjcj
brojni, jajasti do duguljasto-jajastj, jako naborani
ј sjroko okrjljenj , smedj; Ы konusno cilindri-
can ј kracj od ploda; zig malo prosiren.
Zivj u ekosistemima kserotermnjh pasnjaka
ј livada redova: Brometalia erecti, Festucetalia
valesiacae i Scorzonero - _Chrysopogonetalia.
Pripada subpontijskom flornom elementu.

POTENTILLA
REPTANS L.
Petoprstica,
puzava petoprsta
Plazeci petoprstnik,
П е т о п р с т в р е ж а с т
Creeping Cinquefoil
Potentill e rampante,
Quintefeuille
Funffi ngerkraut,
Kriechendes Fingerkraut
Pentafillo
Л а ч а т к а о л з у ч а я
я т и я и с т н и к
S, Н BH, Sb, CG, Ma
Vl- Vlll
2n = 28; Н
Bjljka s п debeljm г Stab-
ljjka puzeca, п ё п п а ј ё е с е о
1 О О cm duga, sa Ь о ё п ј п ј п п
п п а ё Ljstovj su prstastj,
о п ј ј ј п sa 5-7, а gomjj sa 3-4 п ј
kracjm drskama, s о Ь ј е п rjjetko dlakavj jlj
gotovo goli, а kod п Ь ј sa gustjm
prjleglim dlakama. Listjcj (5-) 10 -30(-70) mm
dugj ј 3-25 mm sjrokj, jajastj jlj duguljasto
objajastj, п u п п п а Ы ј е п ј jlj
testerasto п а Ы ј е п ј Zaljscj п ljstova
kozastj, ± sraslj р о cjjeloj п sa п
drskama ј sa п п п ohreja-
ma; zaliscj listova Ь jajastj, sjljatj, п а ј
ё е с е п е р о ј ј е ј е п ј а rjeae п а Ы ј е п ј jlj ё
п Cvjetovj u pazuhu ljstova, р е о ё а п ј р о ј е ј
п а с п ј п а dugim drskama ј promjera 15-25 mm.
п listjcj ј listjcj п ё Ь п
К п ј с п ј listicj 8-12 mm dugj п а ј с е с е siroko
opsrcastj, п п oko 20 ј п е с е ј
а р о а г р а п Karpele Ь о ј п е п а ј ё е с е so-120;
stublc prj п kupast, skoro п п jste
п jlj п kracj od plodjca.
п populacjja ove п vrste jesu
п ј п ljvade п pod-
ё te brdskog ј gorskog pojasa. Optjmum
uslova za zjvot п u ekosjstemjma livada ј
п sveza: Agropyro-Rumicion, Molinion ј
1, 2. habltus, З dvojna ё 4. krunicni listic, 5. tucak
Arrhenatherion, tj. п а Ь п zemljjstj-
ma. п п temperature п а п ј е п ј
п п а ј ё е с е varjraju jzmedu 8 ј С а
п п п п vazduha jz-
meau 70 ј 1 О О
Dobra ј е р ё е ј п ј а pasa ј korjstj se u п а о п о ј
п Plodj(:j su п п za ovce.
п djeluje п а sekrecjju mljjeka, ali ј е stoka
п jede.
Pripada evroazjjskom flomom elementu, ali
ju ј е covjek veoma rasjrio, te se moze smatrati
п kosmopoli:om.
39

Ј f\'\li\ {;'\_(j)_Q
с ь о v t!f\; 54 '
_ t DiJ(:\ "'"· Jl ilf1
3
·
<.rtff]O<)([)O'& ;
i . Ј
.
Ј • б v 'f\ol'•
,-;::::::;• 1 {_ Ј
1. donji dio Ь 2. list, З vrsni dio Ы sa listom
i cvijetnim glavicama, 4. muski cvijet, 5. zenski cvijet,
6. dvopolni cvijet, 7. plod
Biljka visine о cm, sa jakim, granatim,
odrvenjelim rizomom. Ь uspravna ili usta-
juca, jednostavna ili granata, gola ili u donjem
dijelu dlakava. Listovj perastj, sa 3-13 Jjstica;
prizemni listovj sa dugjm malo se
razljkuju od listova Ь Listj{:j okruglastj do
ё 0,7-2 cm dugj i 0,5-1,5 cm tupo
Ь do testerasti, sa svake strane sa р о
3-9 zubaca sasvjm golj, svjjetlozelenj, sa donje
strane tamnjjj. Zaliscj malj, skoro sasvjm
40
SANGUISORBA
MINOR Scop.
Fam. Rosaceae
Dlnjlca,
mala krvara
Zelena svitlica
М а л а д и н и ц а
Salad Burnet
Pimprenelle Ь
Petite Ь
Kleiner Wiesenknopf,
Ь
Pimpinelle
Ч е р н о г о л о в н и к
к р о в о х л е б к о в ы
S, Н В Н Sb, CG. М а
IV - Vll
2n = 28; Н
srasli sa Jjsnom Cvjetne glavjce ± sa
dugom ё Ь cvjetovjma, 0,5-
2 cm duge ј gotovo jsto toljko sjroke; u donjem
dijelu glavjce u srednjem dvopolni, а u
gornjem zenski cvjetovi; otvaranje cvjetova ide
od donjeg dijela glavjce; cvjetne vrlo su
kratke, sa jednom lancetastom braktejom ј 2
jajaste brakteole. С а ј с а zelenkasta, crveno oro-
poslije cvjetanja otpada. Hjpancijum mre-
zasto Ь cetvorouglast ј р о ivicama usko
krjlat. Nektarije nedostaju. Prasnjka а ј ё е
1 о з о а u dvopolnim cvjetovjma ё samo
1-4; ё koncj bljeli ј Ј ј crvenkastj;
zute ј Ј ј narandzaste. Karpela ј stublca
2, а ј е д е 1 ј Ј ј з zjg sa vrlo ё strsecim,
crvenjm papilama. Plod cetvorouglast ± mrefa-
sto Ь ј Ј ј bradavjcav, srastao sa hipnaciju-
mom ј sa hrptastjm uglovjma.
Brojne populacjje ove vrste nalaze optjmum
za zjvot u ekosjstemjma kserotermnjh ј mezok-
serotermnih travnjaka klase Festuco-Brometea,
te se smatra karakteristjcnom vrstom ove klase.
Т а о д е se javlja u kseromezofjlnjm Jjvadama
reda Arrhenatheretalia, kao ј u svjjetljm Ь
klase в в Horvat 1959.
Dobra ј е krmna Ь te se u novije vrijeme
uzgaja. Dobra ј е р ё е Ј ј ј а р а а ј jma ljekovit
rizom. Pripada evroazjjskom flomom elementu.

SANGUISORBA
OFFICINALIS L
Fam. Ы з е
Jarcija trava,
velika krvara
Navadna svetlica.
zdravilna strasntca
О б и ч н а д и н и ц а
Great-Bumet
Ь
Ptmpinelle des pres
Grosser Wiesenkopr
Ь
К р о в о х л е б к а
л е к а р с т в е н а я
К а л т е ч н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI - X
2n 28, 56; н
Biljka ё 2Q-1 О О cm vjsoka, sa jakjm
granatjm г Ь ё pojedjnac-
uspravne ј u gornjem djjelu racvasto granate,
tzbrazdane ј suplje. Ljstovj perastj, sa 3-15
ljstjca; prizemnj sa dugjm drskama; ljstjcj jajasti
ili duguljasto jajasti, sa srcastom osnovom ј
sprjjeda najcesce zaokruzeni, 1,5-5,5 cm dugj ј
0,7-3,5 cm sirokj, krupno testerasto Ы
sa gomje strane tamnozelenj ј nesto sjaJnjj j, а
sa donje sivkastj ј sa jako istaknutom nervatu-
rom. Zaljsci prjzemnjh listova kozastj ј skoro
cjjelom duzinom sraslj sa ljsnom drskom; mali
zaliscj linearnj ј otpadaju. Cvjetnjh glavjca 1- 5,
jajastjh do skoro loptastjh, na dugim uspravnjm
drskama, dugih ё 1-2 cm ј sjrokjh o,s-.
1,5 cm, s oko 5-1 О cvjetova, kojj su ё
dvopolnj. Casjca д 4-dijelna.
Prasnjka 4, sa tamnocrvenjm do crnim prasnicj-
ma. Karpela jedna; stublc 1, kratak ј s umjereno
dugim papjlama na zjgu. Plod zatvoren, s otv-
rdnutjm, ё ј usko krilatim hjpanciju-
mom.
Zjvi u ekosjstemjma hjgrofilnjh livada ј pa-
snjaka reda Molinietalia ј smatra se njjhovom
ё vrstom. Т а о д е se javlja sa
nesto smanjenom brojnoscu i vitalnoscu u higro-
mezofilnim livadama reda Arrhenatheretalia.
з
1. donj1 dio Ь 2. dio l1sta rozete, З d10 з Ь sa
listom, 4. vrsni dio grane sa CVjelnom glav1com, 5. plod
К а о sto ј о ј i latinsko jme kaie - ljekovita ј е
Ь с ј ј е su aktjvne materije saponini, flavoni i
gorke tvarj, te se korjstj u medicjnj i veterjnj.
Dobra ј е ё pasa. lma ј dobru krmnu
vrijednost u manjim koljcjnama. tj. ako ne р е д е
kolicinu od З do 4% u sijenu; u ranim fazama
razvjca stoka ј е rado pase, aJi unesena u vecim
kolicjnama jzazjva г ј proljeve. Potiskuje
se ranom kosnjom, jntenzjvnjm ispasanjem ј
д kao ј herblcjdjma. Pripada evroazij-
skom flornom elementu.
41

1. donji dio blljke, 2, З list pri osnovi Ы 4. list u
gornjem dijelu Ы 5. vrsni dio grane sa cvastima,
6. list pri osnovi cvasti, 7. cvijet
Glavni korijen ё snaian, а nadzemni
dio rizoma nerazgranat ili slabo razgranat, kra-
tak. Ь (5-) 10-40 (-60) cm visoka, neraz-
granata ilj slabo razgranata, uspravljena ili po-
luuspravljena. Ljstovj su veoma varijabl lni, ne-
parno perasto slozeni, prjzemni nekada prosti ili
sa 1-4 р а г а listica, а na Ь s oko 7 parj,
gornji su sjedeci, а prizemni sa ё dugom
drskom; ljstjcj su jzduzeno jajasti do ё jlj
lancetasti, vrsnj krupnjji od ё dugj do 6 ј
sirokj do 2 cm, п а ljcu skoro goli, а na ё
pokrjvenj, ё Ь svjlastjm dlaka-
ma. Zaljscj su mali ј najvecjm djjelom ilj potpuno
42
ANTHYLLIS
VULNERARIA L.
Fam. Fabaceae
( = Papilionaceae)
Ranjenik,
ranjenlca,
belodun
Pravi ranjak
М а ч к и н а д е т е л и н а
Lady's Fingers (engl.),
К Vetch (amer.)
Trefle jaune des Ы
Vulneraire
Echter Wundklee
Erba vulneraria,
Antillide
Я з в е н и к о б ы к н о в е н н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - Vlll
2n = 12; Н
srasli sa Ь obuhvatajucj ga. Cvastj su
ё ё jlj р о dvjje, г
vrsne, а ustvarj u pazusjma gornjjh ljstova, kojj
su ё prjpercjma ј duboko jscjjepanj u 3-7
reznjeva; cvasti su od veceg broja cvjetova;
cvjetovj su skoro sjedecj, uspravnj ј dugj 8- 19
mm; ё ј е manje-vjse opnasta, 6-17 mm
duga, u mladjm stadjjima cjevasto flasastog
Ь а u starjjjm ± trbusasta, malo naduvena,
pokrivena vunastim do pustenastim dlakama,
vecinom Ь do zuckasta, prj vrhu crvenkasta
do ё ё ljstjci suzenj u
dugj nokatac, ё do svijetlozute, jlj
narandzaste do crvene Ь о ј е sa slobodnom za-
stavjcom, pri osnovj srcoljkom; krjla su samo
malo kraca od zastavjce а nesto duza od ё
ё ј е sjljat, bez kljuna i ё ± crven.
ё konci su sraslj u cjjev ј u gornjem djjelu
prosjreni . ё ј е na drsci, sa dugjm ј ostro
savijenjm, na mjestu zavoja Ь stubl-
cem ј glavicastim zjgom. Mahuna koso jajastog
Ь na drscj, spljostena, zatvorena u ё
i jma jedno sjeme; sjeme ј е jajasto, glatko,
sjajno, jsarano zutjm ј zelenjm pjegama.
Vrsta ј е veoma varjjabllna. Optjmum nalazi
u suhjm pasnjacjma klase Festuco-Brometea.
Ljekovjta ј е Ь ј dosta dobra krma.

CHAMAESPAR-
TIUM
П (l.} Р
Gibbs. ( Syn. Genista
sagittalis L.)
Fam. Fabaceae
ё zutica Ј
prijestap
Prevezanka,
krilata ё
Ж о л т а ч а
Winged broom
ё aile,
Petite genistrelle
FIOgelginster
Ginestra alata
S, Н В Н Sb, CG, М а
V-VII
2n = 44, 46, 48; Н
Busenastj poluzbun, vjsjne 1 о cm. Nad-
zemnj djo rjzoma puzecj ј drvenast. Ы
poluuspravljeno jli uspravno, nerazgranato jlj
razgranato, sastavljeno od З do 6 ljstolikjh cla-
naka sa zjlavjm, opnasto kozastim, sjajnjm zele-
njm krilima, prekjnutjm u vjsjnj clanaka; na
svakom clanku se nalazj р о jedan ljst, tj. р о 2- 5
na svakoj granj, vecinom dugih 1- 2 cm ј sjrokjh
oko 0,5 cm; mladj ljstovj gusto г mekjm
dlakama а kasnjje ogole ј relatjvno rano opadaju.
Cvjetovj su svjjetlo zlatnozuti, duzjne 11-1 З mm,
sa cvjetnom drskom nesto duzom od casjcne
cjjevj, sa dvjje sjlaste brakteole, komponovanj u
loptaste jli jajaste, guste vrsne cvastj, koje su
uspravne ј najcesce sa р о 5-15 cvjetova. Casica
dvousnata, г mekjm svjlastjm dlakama
s usnama jednake duzjne ј duzim od casjcne
cjjevi; donja usna s uskjm srednjjm reznjem а
gornja sa lancetasto sjljatjm reznjevjma. Krunjcnj
ljstjcj ± jste duzjne, otvorenozutj i ne opadaju:
zastavjca gola ili г ј е а е pokrivena д
maljama; krila jzduzeno ljnearna, prava ј na vrhu
tupa. Mahuna izduzeno spljostena, najcesce
1,5-2 cm duga ј oko 0,5 cm г г
kratkjm Ь dlakama, otvara se puca-
njem na dva kapka ј jma 2-6 sjemenkj ; sjemenke
jajaste, sjajne i masljnastozelene.
1. donji dio Ь 2. dio grancice sa listom, З dio
grancice sa listom i cvjetovima, 4. poprecni presjek
ё 5. dio cvasti sa cvjetnom drskom, brakteo-
lama ј casicom, 6. dijelovi krunice, 7. mahuna
Ova srednjoevropsko-j uznoevropska vrsta,
koja pripada subatlantsko-submedjteransko-
prealpskom flornom elementu, optimalne uslove
za zivot nalazj u ekosistemima acidofjlnjh ljvada
reda Nardetalia, u brdskom ј gorskom pojasu;
znatno ј е rjeCia u nekjm asocijacijama reda
Brometalia erecti, na zakjseljenjm tljma, kao i u
zajednjcama sveza Poion violaceae ј Jasionion
orblculatae.
Ova ukrasna ј ljekovjta Ы moze Ь
otrovna ako se uzjma u vecjm koljcjnama.
43

1. donji dio biljke, 2. dio Ы sa listom, З dio
Ы sa listovima i cvastima, 4. cvijet, 5. ё
6. mahuna
Poluzbun jlj zeljasta Ь Ь us-
pravna jlj poluuspravna, samo prj osnovj odrve-
njela, 30-45 cm vjsoka, s uspravnjm Ь о ё п ј
granama, koje su pokrjvene ё dlaka-
ma. lnternodjje 3- 5 puta duze od ljstova. Lisne
drske kratke; srednjj listjcj duzjne 7- 18 mm ј
sjrjne 4-6 mm, kao ј ostalj ljstjcj u ranjjjm fazama
pokrjvenj dlakama а kasnjje golj jlj rjjetko dlakavj.
Cvastj su stjtaste, guste ј ё bez prjpera-
ka, komponovane od 15 do 25 cvjetova. Cvjetne
drske duze od ё а ј ё п е cjjevj jli od cjjele ё а ј с е
44
DORYCNIUM
HERBACEUM Vill .
Fam. Fabaceae
Zeljasta
bjeloglavka,
bjelog\avica
Mnogocvetna
spanska detela
З е л е с т а
б е л о г л а в и ц а
Badasse,
Dorycnium herbace
Krautiger Behaarter,
Bartkl ee
Trifoglio senze lappola,
Moscino
Д о р и к н и у м
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vlll
2n = 14; Ch
ё pokrjvena ё kratkim, Ы
nim dlakama, sa kratko trouglastim zupcjma;
krunjca Ь sa zastavjcom oko 2 puta duzom
od ё а ј с е (4-5 mm) ј oko 2 mm sjrokom, sa
ё tamne Ь о ј е Mahuna jajasta do jzdu-
zeno jajasta, 3-4 mm duga ј oko 1,5 mm §jroka,
2-3 puta duza od casjce, malo п п ј
uzduz п Sjeme okruglasto-jajasto ј п е
п а п о п
Optjmum п uslova п u submedi-
п medjteranskomontanim ј eumedjte-
ranskjm п pasnjacjma, п а pljtkjm
п tljma, с ј ј ј р Н п а ј ё е с е varjra ё
6,5 ј 8. п se п а prostoru Jugoslavije u
veci broj varijeteta, kojj karakterjsu ј djferenciraju
razlicjte asocjjacije redova: Scorzonero-Chryso-
pogonetalia, Thero-Brachypodietalia, Brometa-
lia erecti i sl., te п svjjetljh borovih
suma reda Pinetalia heldreichii-nigrae Lakusic
1972. ј asocijacije п ljscarsko-listo-
padnjh Ь п Evrope, koje pripa-
daju redu Ostryo-Carpinetalia orientalis Lakusic,
Pavlovjc, Redzjc 1984.
Zbog suhog ј kozastog ljsca, stoka ј е pri
pasj jzbjegava, te ј е kao п Ь bez vrjjed-
nosti.
п ј е u Evropi, п
ј Maloj Azjjj.

LOTUS
CORNICULATUS L.
Fam. Fabaceae
Zuti zvjezdan,
smiljkita
Navadna nakota
Ж о л т з в е з д а н
Common Bird's-foot,
Trefoil
Lotier cornicule,
Lotier des pres
Gemeiner Hornklee,
Gewohnlicher H6rnklle
Trifogliolino,
Moscino giallo
Л я д в е н е ц р о г а т и
S, Н BH,Sb,CG, М а
IV - X
2n = 24; Н
. . Ь polegla, ustajuca jlj п gola
rlr slabo dlakava, slabo п п п а ј
с е с е 5-30 с т Listovj sa kratkom drskom ј
п listjcj п а kratkjm drskama, kljnasto
objajasti do gotovo п Zaljsci reduciranj
u vrlo kratke bodlje ili п г Cvastj
stitaste, na drskama п preko 1 о с т vecj-
п sa 2-6 cvjetova. Cvjetovj п а vrlo kratkjm
drskama; casjca sa 5 п sa zupcima dugim
kao cijev; п zuta, spolja cesto ± п
sta, pri susenju postaje п п
duga 1 D-14 mm; zastavica skoro okrugla do
siroko jajasta, п u п krjla siroka,
objajasta, п uza od cunica koji ј е kracj od
zastavjce ј pod pravjm uglom п navjse, te
п п u prilicno dug п п okru-
gla, prava, u zrelom п п
duga 2-3 cm, sa п odvojenim rastresj-
tjm п Sjeme loptasto-jajasto, ј а ј п о
mrko do crvenkasto, cesto sa п mrljama.
К а о vrsta sa sirokim arealom, od Evrope ј
Azjje do Afrjke i Australije, te sa sirokom ekolo-
skom valencom u п п а о п о п е ekoloske
faktore, djferencjra se u vecj broj Ь kojj
п optimum uslova za zjvot u razlicjtim
ekosjstemjma mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka reda
Arrhenatheretalia, te mezokserofjlnjh п
reda Brometalia erecti; п п varijetet ove
1. donji dio Ы 2. vrsni dio Ы sa listovima u
cvastima, З cvijet, 4, 5, 6. dijelovi krunice (4. zastavica,
5. krilo, 6. ladica), 7. mahuna, 8. mahune u stitu
vrste (L. С var. a/pinus Ser.) ulazj u sastav
п п п п а п klase Elyno-
Seslerietea.
Zvjezdan ј е veoma dobra п п
kako u svjezem п tako ј u п te se cesto
kultivjra.
Ljstovj smjljkjte bogatj su п р а ih
u п zemljama jedu kao zdravu п
salatu jlj varjvo. U mladim ljstovjma (do maja)
ima 1 00- 140 mg % п С ј oko 1 О mg %
п
45

1 Ч !1,, t lj\.., , .' 1it' .-1,\\IIJI\..c :-.\ lt:·l•" 11\1,1 1 111.\1\11
tl.\11\,1, 1 1 .llt:.t.rl.. (• ш
MEDICAGO
ARABICA (1 .)
ш
М fll ICIIIII 1 Ь
1 1111. 1 .1t ICt\ IU
Р Ј gnvn lucornn.
р ј о н я vljn
1 ш 1 л у ц Р 1
н ш .1 vur
L н • щ ю 1 1 •lt 1.•,
lllp\11\1 :1 Н
н Љ Ь Щ
Љ
llll11pl\ ,, џ Щ
К Ц 1 ,1, ,\ t'Ck щ
'. 11. 1'11. • м 1
Vll
• t\ ,

MEDICAGO
SATIVA L. SUBSP.
FALCATA (L.)
Arcang. (Syn. М
falcata L.)
Fam. Fabaceae
Zuta lucerna,
zuta vija
Srpasta meteljka
Ж о л т а л у ц е р к а
к р и в о ш и ј а
Sickle Alfalfa Medick
Luzerne batarde
Sichelluzerne
Erba m'edica de fior gallo
Л ю ц е р н а с е р п о в и д н а я
S, H,BH,Sb,CG, Ma
V -IX
2n = (16) 32; Н
Ы ustajuce jli poleglo, п а ј ё е с е 20-60
с т dugo. Listjci п duguljastj jlj ј п е а п ј
oko 1 cm dugj ј 1 ,5-3 ( -1 О mm sjroki , п
samo п а vrhu п а Ы ј е п п dlakavi, cesto
Ь п Cvjetovi 7-11 mm dugi, svije-
tlozute do п Ь о ј е ј е д е bjelicasti, skup-
п u п kuglaste grozdove. Casjca gola.
п prava jlj srpasto п 5-15 mm
duga, 3-4 mm gjroka, п obrasla п
п dlakama ili gola, u zrelom п crne
Ь о ј е п 2-8 п а ј с е с е 4) u п
sjeme 2,3- 2,5 mm dugo, 1-15 mm sjroko ј
0,7- 1 mm debelo.
Ova euroazjjska п п п п
п vrsta optimum uslova za razvice i razvoj
п u suhjm п п
stepskog ј brdskog pojasa. ј е п е populacjje
ulaze u sastav asocijacija redova Festucetalia
valesiacae, Brometalia erecti ј Origanetalia Th.
Muller 1961 . Navodl se kao п vrsta
sveze Geranion sanguinei Т х 1960. jz reda
Onganetalia, п klase Trifolio-Geranietea
sanguinei Th. MOIIer 1961 . lzrazjta ј е kalcjfilna
vrsta, р а samjm tjm ј п р Н п
zemljjsta п а kojima ostvaruje п п ј
vjtalnost п а ј ё е с е varira д 6 ј 8. п
godisnje temperature п а п ј е п п п а ј
ё е с е variraju lzmedu 8 ј С а srednja godi-
1. donji dio Ь 2. dio Ы sa llstom i zallscima,
З llstlc, 4. vrsni dio Ы sa llstovlma i cvastima,
5. mahuna
п ј а п п д 50 ј 60%. К а о
vrsta u с ј е ј п ј pripada kategoriji heliofita, ali su
п е е п ј е п е populacjje dobro р г ј а о д е п е п а
Ь ё п i rubove suma, te jh mozemo
smatratj п п
п п ove podvrste kao р о
е Ь п е vrste prihva6aju ј п autorj п
flora, р а se п п ј е izdvajaju dvije podvrste,
od kojih ј е п а ( Medicago falcata L. subsp.
glandulosa / Dav./ Kozuh.) п suha ј
topla п п К а о dobra krma uz-
gaja se u Evropi, Azjjj 1 п Amerjci.
М е о п о п а ј е Ы
47

1. klijanac, 2. donjl dio biljke, З dio Ы na
poprecnom presjeku, 4. vrsni dio Ы sa listovima
i cvastima, 5. list, 6. listic, 7. cvast, 8. cvijet, 9. dio
Ы sa mahunama, 1 О mahuna, 11 . sjemenka
Jednogodjsnja, dvogodjsnja jlj vjsegodjsnja
Ь sa vretenastjm korijenom duzjne do 50 cm.
Ы najcesce ustajuce jli poleglo, 1 О cm
dugo, busenasto, sa prjleglim jli prema dolje
odstoje6jm dlakama. Ljstovj р о veljcjnj varjjabll-
nj ; ljsne drske п а donjjm ljstovjma 3- 8 cm duge,
а п а gornjjm mnogo krace; listj6j objajastj ilj
sjroko eliptjcnj , srednjj sa nesto duzom drskom
od bocnjh. Zaljscj sjroko jajastj do jajoljko lance-
tastj, zasjljenj , cjjelog oboda ilj ± Ы
najcesce dugj kao listicj ali vecjnom znatno uzj.
48
MEDICAGO
LUPULINA L.
Fam. Fabaceae
Dunjica, hmeljasta
lucerna
Hmeljna meteljka
Х м е л о в и д н а
л у ц е р к а
д и в а ј о н џ а
Black Medlck
Mlnette doree
Gelbklee,
Hopfenklee
Trifogliolino selvatico
Л ю ц е р н а х м е л о в и д н а я
S, Н В Н Sb,CG, М а
V - IX
2n = 16, 32; Н Т
Cvastj п а dugoj drscj, sa 1 Q-50 cvjetova, 4-5
mm §jroke, u pocetku loptaste а kasnjje nesto
jzduzene. Cvjetovj na vrlo kratkjm drskama, 2-4
mm dugj; ё а ј с а dvaput manja od zastavjce,
dlakava ј sa trouglasto lancetastjm zupcjma;
krunjca svjjetlozute do tamnozute Ь о ј е cunjc
vrlo mal. Plodnjk s donje strane s dugjm dlaka-
ma; stubl6 debeo, sa glavjcastjm zjgom. Mahuna
1,5-3 mm duga, bubrezastog Ь gola jlj
slabo dlakava, sa jako razvjjenjm transverzalnjm
nervjma ј u zrelom stanju crne Ь о ј е Sjeme
jedno, izduzeno jajasto, 1 ,5-2 mm dugo, glatko,
vostanozute do zelenkaste Ь о ј е
Ova §jroko rasprostranjena evroazjjska
vrsta s eksklavom u sjevernoj Africj razvrstava
se na vecj broj ekoloskj i morfoloskj jzdjferenci-
ranih populacija, koje Ь taksonomj oznaca-
vaju kao varijetete ј forme. Neke od njjh optjmum
uslova za zjvot nalaze u antropogenoj - tercjjar-
noj vegetacjjj redova Chenopodietalia ј Sisym-
brietalia, а neke u antropogenoj - sekundarnoj
vegetaciji redova Brometalia erecti ј Arrhenathe-
retalla; navodi se kao slaba ё vrsta
sveze Mesobromion. Heliofjlna ј е termofilna,
mezokserofilna i bazjfjlna vrsta.
lma visoku hranjivu vrjjednost kao krma, te
se uzgaja u Evropi, Sjevernoj Americj, Juinoj
Amerjcj ј Australijj . Dobra ј е ё pasa.

LATHYRUS
LATIFOLIUS L.
( Syn. L. megalanthus
Steudel)
Fam. Fabaceae
Sirokolisni grahor,
grahovina
Velecvetni grahor
Д и в г р а в г р а о р и к а
Everlasting р е а
Pois а bonquets
Bukett Wicke
Veccjone dj macchja
Ч и н а ш и р о к о л и с т н а я
S, Н BH, Sb, CG, Ma
Vl - Vlll (IX)
2n = 14; Н
Vjsegodjsnja Ь s razgranatjm rizomom.
Ь duga 6D-200(300) cm, okrjljena, krjla
sjroka 2,5 - 6 mm. Ljstovj sastavljenj jz jednog
р а г а listjca sa rasljjkom: Ljstici ljnealni do jajasti
ili ё dugj (3)4-15 cm ј г 3-50
mm. Zaljscj lancetastj do jajastj, polukopljastj .
Grozdasta cvast Г (5)8-15 cvjetova, mnogo
duza od ljstova. Casjca zvonasta, zupcj nejedna-
kj . Krunjca tamnocrvena, rjede ё Ma-
huna jzduzeno linealna, gola, mrke Ь о ј е duga
5-11 cm ј sjroka 6-10 mm, г 8-14sjemena.
Sjeme poluloptastog jlj ovalnog Ь Qsjm
ё Ь var. latifolius; (L. latifolius var.
typicum Posp.), kojj jma do 8 cm duge mahune
ј ug/avnom eliptjcne ili sjroke listove, te grozdove
sa 3- 12 cvjetova, zastupljen ј е ј var. membrana-
ceus (Presl.) Beck/ L. membranaceus Presl./ ,
kojj jma grozdove samo od З do 5 cvjetova i
mahune dugacke do 11 cm.
Naseljava kserotermne livade ј pasnjake
uglavnom п а Ь bazjcnjm, neutralnjm ј
umjereno kiseljm zemljistima. Karakterjsticna ј е
vrsta zajednica sveze Scorzonerion vi/losae.
Optimum uslova za zivot nalazi u mnogjm zajed-
nicama (npr. u asocijacijama Bromo-Chrysopo-
gonetum Н ј е 1934. i Danthonio-Scorzoneretum
vil/osae Ht et Н ј е (1956) 1958 znacajna ј е kao
regjonalno ё vrsta asocjjacjje ). С е
1. djo lista, 2. vrsnj djo grane sa ljstom ј cvjetovjma.
з cvjJel, 4. ё а ј с а 5. prasnjci ј tucak, 6. mahune
sta ј е u vegetacjjj sveze Bromion erecti ( djferen-
cjjalna ј е vrsta asocjjacjje Bromo-P/antaginetum
litorale Ht (1949) 1962, kao ј u vegetacjjj sveze
Arrhenatherion elatioris (regjonalno ј е karakterj-
stjcna vrsta asocjjacjje Arrhenatheretum me-
dioeuropaeum-Salvietosum nemorosae llijanjc
et Segulja 1978).
К а о krmna Ь vrlo dobrog ј е kvaljteta u
zelenom stanju ј u sijenu. Znacajna ј е ј kao
medonosna blljka.
Opste rasprostranjenje: u juznoj Evropj, а
prema sjeveru do ё ј Poljske, prema
jstoku do SSSR-a. Pripada istocnosubmedite-
ranskom flornom e/ementu.
49

1. donjl dio Ы 2. dio Ы sa listovima, З list
sa zaliscima, 4. cvast, 5. casica, 6. mahuna
Biljka sa tankjm, dugjm i olistalim izdancima.
Ь i listovi plavicastozeleni, goli jli sa kratkjm
prjleglim dlakama, ustajuce jli povijusavo 30-
60{- 120) cm dugo, vecjnom razgranato, neokrj-
ljeno, cetvorougaono ј ± jzbrazdano. Listovi
mali , sa 0,5-3 с т dugom drskom, jednjm parom
ljstjca ј razgranatom rasljjkom; ljstjcj lancetastj
do uzano eljptjcnj, najcesce 1-4 cm dugj ј 3-6
{- 12) mm siroki, najcesce usiljeni ј oblcno sa tri
jasno jstaknuta ј vjse nejasnjh uzduznih nerava.
Zaliscj kracj jli iste duzjne kao ljsna drska,
asimetrjcno strelastj do kopljasti { donji cesto
polustrelasti), {5) 10- 30 mm dugj ј 3-6 {- 12)
50
LATHYRUS
Р А д TENSIS L.
Fam. Fabacoae
Livadski grahor,
livadna grahorika
ё grahor
Л и в а д с к а г р а о р и к а
Yellow vetchling,
Meadow р е а
Gesse de pres,
Gesso sauvage
Wiesenkicher
Pisello de prali
Ч и н а л у о в а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI - VII
2n = 14; Н
mm sjrokj. Cvast mnogo duza od listova, sa
drskom duzine 5-15 cm i sa 3-12 cvjetova;
cvjetovi 1- 1,5 (-2) cm dugi, slabo mirisljavi ;
casica zvonasta, sa trouglasto-lancetastjm zup-
cima, donjim duzjm od gornjjh ali kracim od
casjcne cijevj ; krunjca zute Ь о ј е s obrnuto
srcastom zastavicom koja ј е nesto duza od krila
ј iskrjvljenjm cunjcem; stublc u gornjem djjelu
malo prosjren ј njje uvjjen. Mahuna linearno-lan-
cetasta, 26-33 mm duga ј oko 6 mm sjroka, sa
slabo izrazenjm mrezastjm г u zrelom
stanju oblcno gola, cme Ь о ј е i sa 6-12 sjemena.
Sjeme okruglo do malo socjvasto, 3- 3,5 mm
dugo, mrke jlj crvenkastozelene Ь о ј е а ponekad
ј sa crnim tackama.
Livadskj grahor ј е siroko rasprostranjena
evroazjjska vrsta, koja naseljava ekosjsteme
mezofilnjh (jvada reda Arrhenatheretalia, hjgro-
folnjh (jvada redova Molinietalia ј Oeschampsie-
talia, te ekosjsteme tresetjsta klase Oxycocco-
Sphagnetea Br.-61. & Т х 1943. lzrazita ј е heljo-
fjta, na cjjjm stanj§tjma srednje godjsnje tempe-
rature najcesce varjraju izmedu 6 ј С а
srednja godjsnja relativna vlainost vazduha jz-
medu 65 ј 90%.
U umjerenjm kolicjnama ј е hranjjva Ь
uzgaja se za krmu u Velikoj Brjtanijj. Prjpada
medonosnjm ј ljekovjtjm Ь

ONOBRYCHIS
VICIIFOLIA Scop.
(Syn. О sativa Lam.)
Fam. Fabaceae
Esparzeta
Navadna turska
detelja
Е с п а р з е т а
Esparsette Sainfoin,
Sainfoin, Esparcette
Hahnenkamm
Lupinella
Э с е р ц е т в
Э в и к о л и с т н и
S, Н BH, CG, Ma
V - VII
2n = 28; Н
Biljka vjsjne З с т sa vrlo dugjm ј
debeljm glavnjm korjjenom, te kratkjm i granatim
nadzemnim djjelom rizoma, bez stolona. Stab-
ljjke najcesce mnogobrojne, lucno poluuspravlje-
ne, najcesce samo pri osnovj razgranate. Ljstovj
duzjne 5-15 cm, neparno perasto slozenj, donjj
sa lisnom drskom а gornjj sjedecj, sa 5-15 parj
listjca. Zaliscj veljkj, jzduzeno jajastj. Cvastj gro-
zdaste ј sastavljene od veceg broja cvjetova, u
pocetku guste, kratke, jajaste do jzduzeno valj-
kaste, а kasnjje jzduzene ј rastresjtjje. Cvjetovj
duzjne 1D-14 mm, na kratkoj cvjetnoj drscj,
strse. Prjpercj opnastj, sjlasti . ё cjjev
kratko zvonasta, sa zupcjma duga 5-7 mm;
zupcj 3,5-4 puta duzi od casjcne cjjevj, lancetastj
do zaokasto sjlasti . Krunjcnj listjcj sa kratkjm
nokatcem, golj, ё do zjvahno karmjnc-
rvene Ь о ј е ј е д е bjeljcastj. Mahuna polukruzno
savjjena, jako spljostena, t:uga 6-8 mm ј gotovo
jsto toliko §jroka, cesto sa ё §jroko krjlatim
ј bodljjkavo Ы grebenom, sa 1 sjeme-
nom, nakon sazrjjevanja okermrke Ь о ј е ј opada
cijela; sjeme ј е jajasto-bubrezasto ј mrke Ь о ј е
Ovu znacajnU krmnu Ь ё ј е odavno
о ё ј о ј р о с е о ј е kultjvjsati od XV vjjeka, na suhjm
ј toplim karbonatnjm tljma, gdje njje moguce
kultivjratj lucerku ј druge krmne leptirnjace. Pri-
rodne populacjje ove vrste zjve u ё dijelu
1. donji dio Ы 2. list pri osnovi Ь З gomjj
dio Ь sa listom, 4. listic, 5. grozdasta cvast,
6. dio cvasti sa cvijetom ј brak1eolom, 7. ё а ј с а sa
prasnjcima ј tuckom, 8, 9. mahune
submedjterana, а covjek ju ј е prosjrjo р о cjjeloj
Evropj, Azijj , Sjevernoj Amerjcj, Juznoj Americj
ј Africj. Njene prjrodne populacije optjmum us-
lova za zjvot nalaze u suhjm ј topljm, te umjereno
suhjm ј umjereno topljm travnjacjma submedjte-
ranskog, njzjjskog ј brdskog pojasa, tj. u vegeta-
cjjj redova Scorzonero-Chrysopogonetalia, Fe-
stucetalia valesiacae, Brometalia erecti, te na
suvljjm ljvadama Arrhenatheretalia. Dobra ј е
pcelinja pasa, te se ubraja u medonosne Ы
51

1 . donji dio Ь 2. vrsni dio grane sa listovima i
cvjetovima, З dio stahljike sa troperim llstom, 4. list sa
jednim listicem, 5. cvijet sprijeda, 6. cvijet sa strane,
7. easica
Ь debelo, п ili od п po-
п п razgranato, bez п
tivnih korjenova, dlakavo ili zljezdovito dlakavo,
sa kratkim izdancima bez trnova. Listovi uglav-
nom ё а gornji prosti - sa п listicem
п 1,5-3 cm i п 0,5- 1,5 cm, izduzeno
п ± п :Zijezdastim dlakama ili goli.
Zalisci veliki, polujajasti, testerasto Ы i
obuhvataju Ы srasli sa lisnom drskom i
pokrjvenj zljezdama. Cvjetovj 1,5-2 cm dugj,
52
ONONIS
ARVENSIS L.
О hircina Jacq.)
Fam. Fabaceae
Gladis, ё trn,
runjavi ё
Njivski gladez
З е ч ј и т р н
Bocks Hauhechel.
С т а л ь н и к а ш е н н ы
S, H, BH, Sb,CG, Ma
Vll - Vlll (IX)
2n = 32; H(Ch)
gornji ё а о п ј ј u parovjma, п а vrho-
vjma п ј г а п ё ј с а u pazusjma listova ј sa
kratkom drskom, slozeni u guste grozdaste cva-
stj_ ё pokrjvena maljama ј zljezdastjm dla-
kama, sa п lancetastjm zupcima 2,5 puta
duzjm od ё а ј ё п е cijevj . Krunjca ј е ё ј
prozeta crvenjm zilicama, г ј е а е Ь zastavica
± okrugla, duga 15-18 mm, ё za polo-
п duza od Ь ili ё krila, sa д
п slablje ilj ј а ё е pokrjvena zlijezdama; ё п ј с
п duzj od krila, na vrhu sjljat ј п
п п jajasta, п zljezda-
stim dlakama, kao zrela zutomrke Ь о ј е i п
sa 2 п sjeme ± loptasto, ё п п
ё i mrke Ь о ј е
п п ј е п u п п п
nim djjelovjma Evrope, te u п i п
djjelu SSSR-a, i п se п а veci broj
infraspecijskih Ы koji optimum uslova za
zivot п u п klase Festuco-Bro-
metea; za п Evropu se п kao karak-
ё vrsta sveze Cirsio-Brachypodion Н а
а ё & Klika 1944, koja obuhvata polusuhe sup-
п п п п п
Ova ј е vrsta slabe п п
U п se ё е ё е Ы п
vrsta Ononis spinosa L., koja ulazi u sastav
п ё ё а ј е а

ONONIS
SPINOSA l
Fam. Fabaceae
Bodljikavi ё trn ,
bodljikavi gladis
ё glade:Z
Б о д л е с т з е ч ј и т р н
г р м о т р н
Restharrow
ё Boeuf, Borigrane
Domige Hauhechel
Arrestabue, Bonaga
S, H, BH,Sb,CG, М а
VI-IX
2n = 30, 32; Н (Ch)
Zbunj6 sa snainjm i dugim glavnim korijenom,
bez stolona, sa poluspravnim ili uspravnim iz-
dancima, visine 30-60 cm ё i dlakavim
jfj zljezdasto dlakavjm; ё izdancj zavrsavaju
se ± ё tmovima. Ljstovi su sa kratkom
lisnom drskom jfj sjedeci; donji troclanj sa krup-
nijim vrsnim listicem а gornjj prostj ; fjstici su
izdu:Zenj ili jajasti, katkad eliptjcni ilj jzduzeno
ё 0,5-2,5 с т dugj ј 6-1 о mm §jrokj,
testerasto Ы ј pokrivenj njeznjm zljezda-
stim dlakama. Zaljsci su veliki ј polujajasti, ±
obuhvataju Ы Cvati su gusci ili rastresitiji
grozdovi. Cvjetovj ё ili р о 2 u pazusjma
listova, ё na bodljjkavjm kratkjm ё
jzdancima, 6-25 mm dugi. Casica mnogo duza
od kratke cvjetne drske, gotovo dvousnata, sa
lancetastim zupcima 2-4 puta duzim od ё
cijevi, pokrivena dugim д dlakama ј
zlijezdama. ё listjci ruzicaste Ь о ј е i prozeti
tamnije obojenjm zilicama, rjeae su svjetloljubl-
ё ili Ь 2 puta duzi od ё zastavica
ј е okruglasta nesto duza od cunica, sa zljezda-
stjm dlakama; г su ё ј za 1/2 ilj 2/ 3
kraca od zastavice. Prasnjcke kesjce naizmje-
ё okrugle ј jajaste. Plod jzduzeno koso
jajast, oko 7 mm dug, pokriven mekjm dlakama
ј zlijezdama, vecjnom sa jednim, е а е sa dva
sjemena. Sjeme okruglasto, mrko, poprskano
tamnijjm pjegama, ё
1. г dio grane sa Hstovima i cvjetovima, 2. uzduzni
presjek cvijeta, З casica, 4. mlada mahuna s ostacima
cvijeta, 5. mahuna sa casicom, 6. poprecni presjek
mahune
Dijeli se na veci Ь г о ј infraspecjjskjh sjstema,
od kojih ј е osim ё podvrste sa njenjm
varjjetetima ј formama, za jugojstocne dijelove
nase zemlje ё ј О s. subsp. antiquorum
(L.} Arcang, koja ј п а ё е р г ј р а а mediteransko-
orijentalno-turkestansko-submediteranskom
flornom elementu, dok ё podvrsta pripada
submedjteransko-euroazjjsko-subaltantskom
flornom elementu. Nalazj optjmum zjvotnjh us-
lova u pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Bro-
metea (Mesobromion). К а о mlada dobra ј е
krma. Medonosna ј е i ljekovjta Ь
53

1, 2. habltus, з listic, 4. zalistak, 5. cvijet, 6. casica,
7. mahuna
Jednogodisnja Ь sa tankim i jako razgra-
natjm korjjenom. Ы 1 0-30 cm duga, vecj-
nom razgranata, dlakava, polegla, ustajuca jli
uspravna. Ljstovj п а kracjm drskama; ljstjcj 8- 1 о
mm dugj, klinasto objajastj, ё do preko
polovjne Ь Ь srednjj ljstjcj
na mnogo duzoj drscj od ё Zaljsci na
osnovj prosirenj, jajastj do jajasto lancetastj,
ё kracj od ljsne drske. Drske cvastj krute,
± uspravne, odstojece. Glavjce do 15 mm duge
ј 7- 1 о mm §jroke, u ё loptaste а kasnjje
jajaste ј sa oko 20-30 cvjetova; cvjetovi 2- 5 mm
54
TRIFOLIUM
CAMPESTRE
Schreber
Fam. Fabaceae
Poljska djetelina
Poljska detelja
П о л с к а д е т е л и н а
Hop-trefoil,
Hop-Ciover
Petit trefl e d'or
Gelber Ackerkl ee
Pratolina salvatica
К л е в е р п о л е в о
S, Н BH, Sb, CG, Ma
V - Vll
2 n = 14; Т
dugj, na drskama za polovinu kracjm od cjjevj
casjce, u fazj precvjetavanja oborenj ; zupcj ca-
sjce nejednaki, donjj duzi od gornjjh kao ј od
cjjevj casjce; krunjca svjjetlozuta do jako zuta а
u kasnjjjm fazama zutomrka; zastavjca sa 12- 16
dubokjh brazda, а krjla ј cunic povezanj; stublc
samo do 1 14 duzjne mahune; sjeme jajasto.
lma veoma sjroku ekolosku valencu u od-
nosu na osnovne ekoloske faktore. Srednje
godisnje temperature na stanjstjma populacjja
medjteranskog pojasa variraju jzmedu 1 З ј С
submedjteranskog jzmedu 11 ј С а brdskog
ј gorskog pojasa jzmedu 8 ј 11 о с Srednja
godjsnja relatjvna vlainost vazduha na stanj-
stjma razlicjtjh populacjja ove vrste varjra izmedu
50 ј 70%. Vitalna ј е na ё matjcnjm
supstratjma ј razljcitjm tljma karbonatnjh ј sjljkat-
nih serjja. Visoku brojnost, vjtalnost ј Ь
cjju ostvaruje u kserotermnjm ljvadama ј pasnja-
cima klase Thero-Brachypodietea Br.-BI. 1947,
kseromezofilnim ljvadama ј pasnjacjma klase
Festuco-Brometea Br.-BI. et R. Т х 1943, te u
mezofilnim livadama klase Molinio-Arrhenathe-
retea R. Т х 1937. Prjpada kategorjji medono-
snih ј ljekovitih Ь
Dobra ј е krma.
Rasprostranjena ј е u Evropj, zapadnoj Aziji,
sjevernoj Africj , na Maderj ј Kanarskim ostrvjma.

TRIFOLIUM
FRAGIFERUM L.
Fam. Fabaceae
' * Jagodasta
r djetelina,
bjelicasta djetelina
Jagodasta detelja
Ј а г о д а с т а
д е т е л и н а
Strawberry Clover
Trefle-frai se,
Porte-fraise
Erdberklee,
Friesischer Klee,
Blasenklee
Trifoglio fragolino
К л е в е р я г о д и
К з е м л я н и ч н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
(V) VI-IX
2n = 16; Н
п (rjjetko п Ь s
.. Ы 1Q-20 (-40) cm,
п а cvorov1ma se п Ljstovj
п objajastj , jajastj do п 1-2 cm
dug1, s ± 20 р а г ј Ь о с п ј п е г а а Zaliscj kozastj
п sjljastj, opkoljavaju Ь п
glavice loptaste- п а vrlo dugim drskama. Casica
cjevasta, odozgo gusto dlakava s ± 20 п е г а а
п п posljje п mjehurasto п
п К г п ј с а svjjetloruzicasta do с г е п а ri-
jetko Ь ± dvostruko duza od casjce. п
п п п od 1 п listjca. Gla-
vjce п а о п п izgledaju kao jagoda. Ma-
п п kozasta s 1- 2 п opko-
п п casicom. Sjeme bubrezasto,
zuto s г mrljama.
Obrasta п ј п livade ј pa-
п Cesta ј е п а п ј п
mjestima pored putova i obala. п ј е
п а п uslove п tla, а takode ј п а
п п п tla. п ј е vrsta
п livada ј п reda Trifolio-Hordee-
talia. Optjmum п za zjvot postjze u
п sveze Molinio-Horde;on secalini ј
Trifolion resupinati, kao sto su: Trifolio-Hordee-
tum secalini Н ј ( 1934) 1958;,. Р д е о Trifolietum
fragiferi Mjcevskj 1968. ј dr. (.;esta ј е u п
cama sveze Agropyro-Rumicion crispi ( karakte-
1 . . habltus, 2. dio listica, З cvjetna glavica poslije
cvJetanja, 4. cvijet, 5. casica razrezana i rasirena,
6. casica u vrijeme sazrijevanja ploda, 7, 8. dijelovi
krunice, 9. sjemenka
rjstjcna vrsta asocjjacjje Trifolio-Agrostietum sto-
loniferae Markovjc 1973), zatjm kao pratjlac u
п sveza: Magnocaricion, Sparganio-
Giycerion, Beckmanion eruciformis, Nano-Cy-
perion flavescentis ј Fymbrostylion dichotomae.
Daje krmu п kvaljteta.
Opste п п gotovo u cjtavoj
Evropj, jzuzev vjsokjh р а п ј п а ј п djjelova
п п ј Rusjje, zatjm u sjevernoj Afrjcj ј
п Aziji, п а Maderi i п ostrvjma.
Evroazjjskj п п
55

1. donji dio biljke, 2. dio listica, З dio ь sa
listovima i cvjetnim glavicama, 4. cvijet, 5. sjemenka,
6, 7. dio Ы na presjeku (6= subesp. hybridum,
7= subsp. elegans (Savi) Asch. et Graebn.)
Visegodisnja Ь sa т kojj pro-
diru duboko u tlo, te sa т Ь neraz-
granato, do 50 с т dugo, golo jli u т djjelu
Ь dlakavo (rjjetko ± razgranato). Ljstovj na
т do 1 о с т listjcj skoro sjedeci, jajastj
ilj obj ajastj do sjroko ё Ь jli ±
usjeceni na vrhu, skoro р о с ј ј е о т obodu nazub-
ljenj ј sa т т т nervj-
ma. Zaliscj trouglastj ј cekinjasto usiljenj. Cvatj
loptaste, 1 ,5-2,5 с т sa т cvjetova na
т т drske donjjh cvjetova jste du-
zjne kao i ё а ј с а а gornjjh dvostruko duze;
56
TRIFOLIUM
HYBRIDUM L.
Fam. Fabaceae
Svedska djetelina,
hibridna djetelina
Svedska detelja
Д е т е л и н а ш в е д с к а
Alsike Clover
Trefle hybride
Schweden К е е
Trifoglio ibrido ograzioso
К л е в е р р о э о в ы
К л е в е р ш в е д с к и
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vll
2n = 16; Н
cas1ca sa pet nerava ј т т nesto
т od gornjih; krunica Ь ili ruzicasta, &-7
т т 2-3 puta duza od casjce, posljje cvjetanja
т а zastavica naborana ј mnogo duza od
krila ј cunjca. Mahuna eljptjcna, gola, sa 2--4
т ј е т е jajasto do tetraedrjcno, zutoze-
leno do т т
Razdvaja se u dva varjjeteta: Т h. var.
hybridum L. ј Т h. var. elegans (Savj) Boiss.,
koji se dosta dobro razlikuju kako т
tako ј ekoloski, р а jh nekj ё dizu na njvo
podvrsta ili vrsta.
Ova slozena vrsta ј т а siroku ekolosku va-
lencu kako u odnosu na т ј pedogenetic-
ke, tako i u odnosu na Ь faktore, te ј е sa
т vitalnoscu т u т zajedni-
т klase Molinio-Arrhenatheretea R. Т х
1937; navode ј е kao karakteristicnu vrstu sveze
Deschampsion caespitosae, kao i asocijacije
Eleocharo-Caricetum nutantis R. Jovanovic-Du-
njic 1958.
Hibridna ј е djetelina т Ь а
njeni т т listovi т se koristjtj kao
kuvano povrce. е о т а ј е dobra krmna Ь
Opste rasprostranjenje: od Kavkaza ј Male
Azije do Atlantskog okeana, srednja ј juzna
Evropa, srednjj ј juzni dio SSSR-a; kultjvirana:
Engleska, Sj. т

TAIFOLIUM
INCARNATUM L.
Fam. Fabaceae
l nkarnatska
djetelina
lnkarnatska detelja,
ё detelja
И н к а р н а т к а
Crimson Clover
Trefle incamat,
lncamatklee. Blutklee
Е Ь а rossa.
Trifoglio pesarone
К л е в е р м я с о к р а с н ы
S, Н В Н CG, Sb, М а
2n = 16 (16) ; Т Н
Jednogodjsnja do dvogodjsnja Ь dlaka-
va. Ы 1 Q-50 с т dugo, pojedjnacno ili u
skupjnj, uspravno ј ј ustajuce, nerazgranato ili
od osnove s т т т kao i
ljstovj ± s т т do т dlaka-
т Donjj listovj sa т а gornjj sa т
drskama; listjcj т 8-25 т т dugj, kljnasto
objajastj do gotovo okruglj, cesto usjecenj ј u
gornjoj п Ы т s т nervi-
т Zalisci velikj, jajasti, siroko u vjdu sare
sraslj, zelenkastobljelj, te sa т jfi ljublca-
т т ј tupjm ± Ы т cesto с е
п ј т т Glavjce vrsne, п а т т
bez ё u pocetku duguljasto jajaste i
ё т а о savijene а kasnije ё uko-
ё uspravne, oko 2 с т siroke ј do 5 с т duge,
sa т Ь cvjetova. Cvjetovi bez drskj i
bez brakteja, 8-12 т т dugj : casjca s 1 о nerava,
sa cupercjma odstojecjh dlaka, sa duguljasto
т cjjevj koja ј е jznutra gola ј sa dvou-
т do т Ь т u zdrjjelu;
zupcj skoro iste duzjne ili dvostruko duzj od
cjjevj ё а ј с е ljnearnj, §jljatj, krutj , u pocetku
pravj а kasnjje zvjezdasto strsecj ; krunjca 1 о
т duga, crvena kao krv ј ј zuckastobljela, jste
duzjne kao casjca ј ј nesto duza. Mahuna jajasta,
s т stublca ј jednosjemena. ј е т е jaja-
sto, zelenkastozuto i sjajno.
1. donji dio Ь 2. vrsni dio Ь sa listom i
cvjetnom glavicom, З dio listica, 4. cvijet, 5. ё
6, 7. dijelovi krunice, 8. mahuna, 9. sjemenka
Qjferencira se u vise varijeteta ј т koje
nalaze о р ј т т zjvotnjh uslova u razljcitim fito-
т redova Scorzonero-Chrysopogone-
talia H-t et H-i6 1958, Brometalia erecti Br.-BI.
1936, Festucetalia valesiacae Br. - Bl. et R.Tx.
1943. р а ј Arrhenatheretalia Pawlow. 1928.
Pripada kategorijj т 1'-iljaka, р а
т ј т ј ljekovjtjh.
е о т а ј е dobra т Ь kako u svje-
т stanju tako ј u sijenu.
Opste rasprostranjenje: juzna Evropa od
Pirjnejskog do Balkanskog poluostrva, Madar-
ska, Francuska, Velika Britanija, sjevema Afrika
i Alzir.
57

1. donji dio Ь 2. dio listica, З gornji dio stabljike
sa listovima i cvjetnim glavicama, 4. cvijet
Vjsegodjsnja Ь sa т т
ј о т о т sa т ilj vjse rozeta opkoljenjh
т Jjsnjh rukavaca jz kojjh jzlazj vjse
Ь uspravnjh ј nerazgranatjh р о pravilu,
vjsokjh najcesce т 20 ј 40 с т ј vunasto
dlakavjh. Drske donjjh listova duge ј do 20 с т
а gornjih mnogo krace ј dlakave; Jjstici eliptjcni
jli duguljasto ё ё 2-4 с т ј dugj i
1- 1,5 с т sjrokj , р о obodu testerasti, а s donje
strane sa т т т т
koje kasnije opadaju, te sa т о ј т т i
т bocnjm nervjma. Zalisci su kozastj,
58
TRIFOLIUM
MONTANUM L.
Fam. Fabaceae
Brdska djetelina
Gorska detelja
Д е т е л и н а б р д с к а
Mountain Clover
Trefl e des montagnes
Bergwiesenklee
Trifoglio montano
К л е в е р г о р н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
2n = 16; Н
dlakavj, а onj р г ј osnovj Ы preobraceni u
cvrste sare. Glavice najcesce u parovima. pri-
vidno vrsne, na gusto т drskama duzine
1- 7 с т loptastog ili valjkastog Ы 1-2 с т
duzine ј 1-1 ,5 с т sirine, sa т zbljenih
cvjetova; cvjetne drske 2-3 puta krace od cijevi
casice; casjca dlakava sa т т zupci-
т krunjca Ь do Z.uckasta, а posljje т
cvjetovj ё 8-1 О т т dugj. Mahuna oval-
na. tanko kozasta, т ј u gornjem
djjelu gusto dlakava. ј е т е ovalno, zelenkasto.
Najvecj broj populacija ove vrste zivi u
т т т i т klase Fe-
stuco-Brometea Br.-81. et Т х 1943. Na prostoru
Jugoslavjje о р ј т т Z.ivotnih uslova nalazi u
а о с ј ј а с ј ј а т а sveza Bromion erecti Br.-81.
( 1925) 1936, Schrysopogoni-Danthonion alpi-
nae К о ј ј с 1957. ј Scorzonerion villosae H-ic
1949.
Р о т vrijednosti ova se vrsta ne ё
narocjto, ali ј е znacajna pceljnja pasa.
Opste rasprostranjenje: naseljava velik dio
srednje ј juzne Evrope i pripada subpontijskom
flornom elementu.

TRIFOLIUM
NIGRESCENS VIV.
Fam. Fabaceae
Crnkasta dj etelina
Ц р н к а с т а д е т е л и н а
Ball Clover
Trefle noirclssant
lstrischer К е е
Trifoglio de pascoli
S, Н В Н Sb,CG,Ma
111 -VII
2n = 16 (32); Т
Jednogodjsnja Ь Ы prj osnovj е с ј
п п ustaju6a, prava jlj polegla. Lj-
stiCI П ilj ё п 8-15 ( -25)
mm dUQI . ZaiiSCI trouglasto п gjlasto
п Glavjce 1-2 cm sjroke, loptaste, sa
п cvjetova ј rastresjte, п а п duzoj
drscj od listova. Cvjetovj п а drskama jste п
ј ?uzj _od cjjevj ё а ј с е - 5 mm Ь jlj
zuckast1, а п а о п п mrkj ; zupcj ё а ј с е
Ы а о п navjse; krunjca 6-7 mm duga.
Mahuna ljnearna sa 1- 2 sjemena.
Qsjm ё podvrste, u nasoj zemljj ј е
п ј Т n. subsp. polyanthemum
(Tenore) А et G., ё ј е ј е Ы suplje, debelo,
s odstojecjm granama ј drskama gornjih cvjetova
duzjh od ё а ј с е
Optjmalne ekoloske uslove п u vegeta-
cjjj medjteranskih ј submedjteranskih pasnjaka ј
ljvada sveze Trifolion resupinati Micevskj 1957,
odnosno asocjjacjje Trifolietum nigrescentis-
Ы Mjcevskj 1957. Т а о д е se navodi
kao karakterjsticna vrsta asocijacjje Alopecuro-
Ranunculetum marginati Zeidler ( 1944) 1954 za
podrucje donjeg toka Neretve. Dosta ј е cesta u
1. donji dio Ь 2. dio Ь sa listovima i cvjetnim
glavicama, з dio listica, 4. cvijet, 5. ё 6. mahuna
asocjjacijama sveze Vulpio-Lotion H-ic 1960,
kao sto su: Ornithopodi-Vulpietum H-ic 1960. ј
Psiluro- Trifolietum sherleri Н ic 1962. Na rude-
ralnim stanistima ulazi u sastav п zajednica
sveze Hordeion Br.-BI. (1931) 1947. - kao
diferencijalna vrsta subasocijacije Lolio-Pianta-
ginetum commutatae trifolietosum H-i6 1963.
Smatra se vrlo dobrom vrstom za krmu u
svjezem stanju; u sijenu prjpada kategorjji dobrih
vrsta.
Opste rasprostranjenje: medjteransko pod-
rucje, Srblja ј Bugarska.
59

1. donji dio Ь 2. dio Ь sa listovima i cvjetnom
glavicom, З cvijet, 4. ё 5. razrezana i rasirena
ё а а 6, 7, 8. ё listici, 9. pra§nici, 1 О ё
11 . cahura
Visegodjsnja Ь sa rizomima. Ы us-
tajuce jli uspravno, najcesce 2G-40 cm dugo,
dlakavo. Donjj listovj na dugjm dlakavim drska-
ma, а gornjj na vrlo kratkjm; listjcj duguljasto
eljptjcni do lancetastj, najcesce 15- 30 mm dugi
ј jzmeC!u 5 ј 8 mm sirokj, s о Ь ј е strane sa
Ы dlakama. Zaliscj kozastj, dlakavj,
zelenj. Glavjce jajasto loptaste jli loptaste, 1-3
с т duge ј sjroke, sjedece jli na drskama. Cvjetovj
13- 16 mm dugj, sjedeci ј bez brakteja; casjca
5-8 mm duga, sa 1 О nerava, u gornjem djjelu
60
TRIFOLIUM
OCHROLEUCUM
Huds.
Fam. Fabaceae
Zutikava djetelina
Sulphur Clover
Trerle JOunatre
Blassgelber Klee
К л е в е р б л е д о ж е л т н ы
S, Н BH, Sb, CG, М а
VI- VIII
2n = 16; Н
dlakava; krunjca mnogo duza od casice, zucka-
stobljela, nakon cvjetanja crvenomrka, р о prec-
vjetavanju brzo opada, zastavjca dvostruko duza
od г Mahuna jajasta ј na vrhu Ы
Sjeme sjtno, ovalno ј mrke Ь о ј е
Optimum uslova za zjvot nalazj u kseroter-
mnjm livadama i pasnjacjma submedjteranskog,
njzijskog, brdskog ј gorskog pojasa, te se moze
smatrati г ё vrstom klase Festuco-
Brometea В г et R. Т х 1943.; najmezofjlnjje
populacjje zalaze u vegetacjju mezofjlnjh ljvada
ј pasnjaka klase Molinio-Arrhenatheretea R. Т х
1937. ё ј е ё ј ё u vegetacjjj
sveze Chrysopogoni-Danthonion К о ј ј с 1957. п а
ё Ь ј Bugarske, dok se u nasem
prjmorju javlja u zajednjcama sveze Vulpio-Lo-
tion Н ј е 1960. К а о ј sve djeteljne dobra ј е
krmna Ь
Opste rasprostranjenje : Evropa, osjm sje-
vernog djjela, Krjm ј Mala Azjja. Medu fjtogeogra-
fjma postojj ё stepen neslaganja u deter-
mjnacjjj njene prjpadnostj flornom elementu.
Oberdorfer ( 1962) ј е smatra submedjteransko-
subatlantskom, Horvat, ё Ellemberg
(1974) srednjoevropskom, а Cjncovjc (u Josifo-
vjcu, 1972) pontsko-submedjteranskom Ь
sto nas najbolje Ь jstjnj о njenoj fjtogeo-
grafskoj prjpadnostj.

TRIFOLIUM
PANNONICUM L.
Fam. Fabaceae
Panonska djetelina
Panonska detelja
П а н о н с к а
д е т е л и н а
Hungarian Clover
Tretle de Hongrie
Ungarischer К е е
К л е в е р а н о н с к и
S.H. BH,CG. Sb,Ma
VI-VIII
2n с а 130, с а 180; Н
Ь sa т т rizo-
т Ь uspravno. а ј ё е М е 15-40 с т
dugo. nerazgranato ili slabo razgranato, okruglo,
kasnije u т dijelu sa т dlaka-
т Donji listovi na т а gomji na kracim
г т Listic1 donJih listova т objajasti, а
gornjth в lancetasti, 3-6 с т dugi i 2 с т
siroki ; lisne г kao 1 listtCi s О Ь ј е strane sa
grublm dlakama; zal1sC1 uzanj, kozasti . sa т
linearnim т zelent 1 srasli s т
г Glav1ce veli"e 3-5, а Г Ј е е i do 8 cm
duge 1 do З cm Cvjetovt sjedec1, 1-2,5
с т dugi, ё sa 1 О nerava, gusto dlakava,
sa suzentm zdriJelom. linearno ustljenim zupc1ma
koji su ё dlakav1 ј 1ste du:Zine kao cij ev
tas1ce os1m П kOJI Ј В dvostruko duzi.
krun1ca ±uckastobiJela. duza od donjeg zupca
cas1ce, П mrka 1 opada. а zc stav1ca uzana
ј mnogo duza od krlla 1 ё Mahuna sa
ј dntm п dtJQLIIJaSto 111 okrLtglo.
svijetlo?.elerlo i s,a,no.
ш ekolo krll uslov nalazi u ksero-
me.<Ofllntm ltv, dama 1 pasntac1ma П
brdskOQ. 1 gor kog poJasa Kar п ё Ј
1. donji dlo blljke, 2 dto Ы э listom ј cvjetovima.
З razrezana ј 4. mahuna
vrsta sveze Bromion erecti Br.- 81. 1936, odno-
sno asocijacije в mediae
H-t. 1931.
Panonska ј е djetelina е о т а П
т blljka, kako u т stan1u tako ј u
sijenu.
Sasvim т listov1 koriste se pri 1shrani u
pr1rodi kao salata i kao kuvano povrce.
Opste rasprostran,enje: juzna ј JUQOistocna
Evropa. Madarska. Ukrajlna. srednja Rusija.
Mala AziJB 1 Kavkaz; u П Evropi se kultivi-
ra. Pnpada т т т
elementu
61

1. donji dio Ь 2. listic, з zalistak, 4. dio Ы
sa listovima i cvjetnim glavicama, 5. cvijet, 6. casica,
7. mahuna
Jednogodjsnja Ь Ь tanko, duzjne
20-50 cm, uspravno jli ustaju6e, najces6e raz-
granato, savjtljjvo. Lisne drske do 2 cm duge;
listjcj njeznj, dugul]asto eljptjcnj ј sa klinastom
osnovom, 5- 18 mm dugj u gornjoj polovjnj fjno
testerastj , srednjj listj6 na nesto duzoj drscj od
bocnjh listj6a. Zaljscj jajastj, usjljenj , cijelog
oboda ili slabo Ь najces6e kracj od
lisne drske ј s jzraienjm uskama. Drske cvastj
tanke, lucno odstojece, najcesce 3-4 cm duge
daleko nadvjsuju6j list jz cjjeg pazuha polaze.
Cvjetne glavjce 10- 12 mm duzjne, 9- 12 mm
62
TRIFOLIUM
PATENS Schreber
Fam. Fabaceae
Zuta gunjica,
zuta djetelina
Razmakljena detelja
Ж о л т а д е т е л и н а
Hop-Ciover
Trefle etale,
Trefle-jaune
Spreizklee,
Abstehender Klee
Trifoglio-dorato
S, Н В Н Sb, CG, М а
V-VII
2n = 14, 28, 32; Т
sjrjne, poluloptaste u ranjjjm fazama, а kasnjje
loptaste ј sa Ь cvjetovjma. Cvjetovj sjede-
6j, odnosno na vrlo kratkjm drskama, nakon
cvjetanja opustenj ; casjca sa nejednakjm zup-
cjma- donjj vjse puta duzj od gornjjh ј dvostruko
duzj od cjjevj casjce; krunjca oko 6 mm duga,
zlatnozuta, а nakon cvjetanja svjjetlomrka; za-
stavjca na lednoj stranj ravna, sa Ь jzraienjm
nervjma; krila sa koncastim uskama; Ь ne-
sto kra6j od ploda. Sjeme duguljasto ј zutomrko.
Brojne ј razljcjte populacije ove vrste optj-
mum uslova za zjvot nalaze u razljcjtim - mezo-
fjlnjm, hjgromezofjlnim, hjgrofjlnjm ј mezoksero-
fjlnjm ljvadama ј pasnjacjma njzjjskog, submedi-
teranskog ј brdskog pojasa, te se moze smatratj
karakterjstjcnom vrstom klase Molinio-Arrhenat-
heretea R. Т х 1937; na pasnjacima ј е rjeda ј е г
sjeme ne stjgne da sazri. Rasprostranjena ј е u
juznoj i srednjoj Evropj.

TRIFOLIUM
PRATENSE L.
Fam. Fabaceae
Crvena djetelina
Travnjska detelja,
crna detelja
Л и в а д с к а д е т е л и н а
Aed Clover, Purple Clover
Trefle rouge
Rotklee, Wiesenklee
Trifoglio rosso,
Capro rosso
К л е в е р к р а с н ы
S, Н BH, Sb, CG, М а
V-IX
2n = 14 {28) ; Н
Vjsegodjsnja Ь sa т т
т ј ј а ј т Ь о ё ј т т te sa
т ј о т о т Ы polaze jz pazuha ljstova
rozete, uspravna su ј ё nerazgranata jlj
sa т т 20-50 с т duga, jzbrazdana
do uglasta, ± obrasla т т jlj т
т Donjj ljstovj na т т Ljstjcj
s vrlo т т ё 1 ,5-5 с т dugj
ј 1-2 cm sjrokj, jajastj ilj duguljastj. Zaliscj jajastj
ј naglo ё u ё vrh. Glavjce pojedj-
ё jli р о dvjje u т sjedece, loptaste
do jajaste, ё okruzene т ј т
rjede su glavjce na т 2-3 с т sjroke, sa
р о 30-90 cvjetova. Cvjetovj su sjedecj, bez
brakteja, 1 ,5-2 с т dugj; ё а ј с а sa 1 О nerava
ё р о cjjevj spolja kratko dlakava
а unutra gola; zupcj ё а ј с е ё ё
jste duzjne kao ј cjjev jzuzev najgornjeg kojj ј е
najduzj ј duzj od cjjevi . Krunjca crvena, rjede
Ь zastavjca duza od krjla ј ё plodnjk
sjedecj sa dva sjemena т Mahuna jaja-
sta, tanko kozasta, jednosjemena. Sjeme dugu-
ljastojajasto, glatko, zuto do mrko jli Ь ё
Najvecu brojnost, vjtalnost ј prjnos dostjze
u mezofjlnjm ljvadama njzjjskog, brdskog, gor-
skog ј subalpjnskog pojasa reda Arrhenathereta-
lia Pawlowsky 1928; znatno manju brojnost,
vjtal nost ј produkcjju jma u т
1. klijanac, 2. donji dio Ь З dio Ы sa listom,
4. zalisci, 5. dio Ы sa listom i cvjetnom glavicom,
6. cvijet, 7. rasjecena ј rasirena casica, 8, 9. sjemenka
т reda Brometalia erecti Br.-81. 1936,
kao ј u hjgrofilnjm ljvadama redova Molinietalia
W. Koch 1926. ј Deschampsietalia Н ј е (1956)
1958.
Zbog jzvanrednih т svojstava е о т а
mnogo se kultjvjse, sama ili u Ь sa jos
nekjm djeteljnama ј travama.
ё ј е medonosna i ljekovita Ь а
moze se Ы i u ljudskoj jshranj.
Opste rasprostranjenje: Evropa izuzev kraj-
njeg sjevera, zapadna Azjja do Altaja i Bajkal-
skog jezera, Kasmjra ј prednje lndjje; Alzjr u
Africj; odomacena u Sjevernoj ј Juznoj Amerjcj.
63

1. klijanac, 2. Ь з listic, 4. casica, 5. sjemenka
Vjsegodjsnja Ь sa snainjm osovjnskjm
korjjenom ј razgranatjm rjzomom. Ы puza-
va, do 40 с т duga, gola ј na cvorovjma se
ukorjenjuje. Ljstovj sa goljm ј vrlo dugjm drska-
ma. Ljstjcj kljnasto obrnutojajoljkj do el jptjcnj,
1-3 cm dugj ј nesto uzj, slabo usjecenj ј skoro
р о cjtavom obodu Ы sa slabo razgrana-
tjm bocnjm nervjma. Zaljscj kozastj , §jrokj, jajo-
Jj kj, vecinom bjeljcasti sa Ь jlj
zelenjm nervjma. Glavjce na dugjm drskama,
okrugle, rastresjte, naj cesce sa 30-80 cvjetova,
1-2 cm §jroke. Cvjetovj na drskama duzjne
ё i posljje cvjetanja oborenj nadolje. Casjca
64
TRIFOLIUM
REPENS L.
Fam. Fabaceae
Bijela detelina,
puzeca djetelina
Bela detelja,
plazeca detelja
Д е т е л и н а б е л а
White Clover,
Dutch Clover
Trefle Ы а с
Weissklee,
Kriechhenderklee
Trifoglio Ь
К л е в е р б е л ы
К о л з у ч н и
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV- Х
2n = 32; Н (Ch)
zvonolika, s deset zelenkastjh nerava i lanceta-
stjm usiljenjm zupcima. Krunica 8-1 З mm duga,
Ь ili ruzjcasta, а nakon cvjetanja mrka;
zastavjca elipticna ј usjljena; krila nesto kraca
od zastavjce, rasjrena, srasla sa cunicem ј
prasnjckjm koncjma; stublc nesto duzj od polo-
vjne ploda ј ostaje na njemu. Mahuna linearna,
spljostena, s tankjm ё ј 3-4 sjemena.
Sjeme jajasto, okruglasto jlj bubrezasto, sum-
porno do narandzastozuto, а kasnjje mrko.
Najvecu brojnost ј vjtalnost ostvaruje u me-
zofjlnjm livadama brdskog, gorskog ј subalpjn-
skog pojasa, kao ј u parkovjma urbanjh ј ruralnjh
naselja. Karakterjstjcna ј е vrsta klase Molinio-
Arhenatheretea R. Т х 1937. U zelenjlu kontj-
nentalnjh gradova ј sela jzgraduje specificnu
asocjjacjju Trifolietum repentis Lakusjc et al.
1976.
lzuzetno ј е znacajna krmna Ь koja se
uz crvenu djeteljnu, zbog vjsokog procenta bje-
lancevjna ј drugjh hranjjvjh materjja forsjra u
kultjvjranjm livadama ј pasnjacjma.
Znacajna ј е medonosna, ljekovjta ј djvlja
jestjva Ь
Opsta rasprostranjenost : Evropa, sjeverna
ј zapadna Azjja, sjeverna Afrjka, Sjeverna Ame-
rjka, а odomacena u Juznoj Amerjcj ј jstocnoj
Azjjj .

TRIFOLIUM
RESUPINATUM L.
Fam. а Ь а с е в е
Crvena gunjica,
persjjska djetelina
Persjska detelja
Д е т е л и н а и з в и е н а
г р к л а н
Persian Clover
Trefle renverse
Persischer Klee,
Ы
Trifoglio trafoglino
К л е в е р е р с и д с к и
К ш а б д а р
Н В Н Sb, CG, М а
V- VI
2n = 16 (14) ; Т Н
п п (ili т Ь glat-
ka. Ы 1 О 30 (-60) с т dugo. Listovi jajasti
do objaj asti, р о т obodu ostro п а Ы ј е п
s п 20 pari п п Zali sci п
sti, п u о п ј е т dijelu srasli s п т
т п glavice do 1 с т siroke, za
т п ploda loptaste, do 2 с т
sjroke. Casjca п spolja u о г п ј е т djjelu
gusto dlakava. ј е п а п п za т
п ploda р о е с а п а ј т п
п п ruzjcasta, zastavjca 2-3 puta
duza od casjce (prije р о е с а п ј а ove). Ljstici
п е с ј п о т pred п cvjjeta п
u п polozaj г е р ј п ј г а п ј п loptasta
do jajasta s 1- 2 ј е т е п а
Naseljava п ј т о с а г п е п ј
ljvade, kao ј п obradjve п
п т п а podrucju п п
je, Kosova ј oko п Morave. Odgovaraju ј о ј
п i т о г а п п а п т ј п
т т п ili slabo alkalne reakcjje.
Dobro uspijeva ј п а т т т
п ј е vrsta sveze Trifolion resu-
pinati. О р ј т т postize u Ь г о ј п ј т т
npr. Alopecuro- Ranunculetum marginati Zeidler
1944, Poo-Aiopecuretum pratensis R. Jovanovjc
1957, Festuco-Hordeetum secalini R. Jovanovjc
1957, Hordeo-Caricetum distantis-trifolietosum
1. donji dio Ь 2. vrsni dio Ы sa listovima 1
cvjetnim glavicama, З dio listi6a, 4. cvijet, 5. ё
6 ... resupinirana« krunica, 7. ё u vrijeme sazrijeva-
nja ploda
resupinati Mjcevskj 1957, Cynosuro-Caricetum
hirtae Micevski 1957, Trifofietum resupinati -ba-
lansae Mjcevskj 1957, Trifolietum nigrescenti-
Ы Mjcevski 1957. Cesta ј е ј u zajedni-
т sveze Molinio-Hordeion secalini, dok ј е
rjeda u т klase Phragmitetea.
п ј е ј daje dosta nektara ј р о е п а
К а о т ј е odl jcnog kvaliteta.
Opste rasprostranjenje: U cjtavoj т
ranskoj Ы do Kanarski h ostrva; Madera,
п Azija, sjeverna Afrjka; Portugal , srednja
ј п Francuska, Balkansko poluostrvo.
т ј е п т
65

1 . vrsni dlo Ы sa listovima i cvjetnlm glavicama,
2. zalisci, З cvijet, 4. cvjetna glavica poslije cvjetanja
ј plodonosenja, 5. mahuna u casici, 6. sjemenka
Jednogodisnja Ь s poleglim, 5-20 ( -40)
cm dugim razgranatim ± dlakavim Ы
Listovi s dugim drskama. Listici s pjegama,
obrnuto srcoliki , р о obodu sitno Ы ј
dlakavi. Zaljscj polujajastj, usjljenj. Cvjetne gla-
vjce na dugjm dlakavim drskama, s malo cvjeto-
va; samo spoljasnjj cvjetovj u glavjci fertjlni;
takvjh cvjetova 2- 5; unutrasnjj cvjetovj sterjlni ,
bez krunjce, cesto jmaju samo casjcu; razvjjaju
se poslije fertilnjh. Fertjlnj cvjetovi 1 Q-20 mm
dugj s trepavjcavjm casjcnim zupcima; krunica
Ь Ш Ы dvostruko duza od
casice. Nakon cvjetanja glavice savijene nanize,
66
TRIFOLIUM
SUBTERRANEUM
L.
Fam. Fabaceae
Djetelina
podzemna
Podzemna detelja
Ы Clover
Trerl e semeur,
Trefle souterroin
Bodenfruchtiger Klee
Trifoglio sotterrano
К л е в е р о д з е м н ы
Н BH, Sb,CG, М а
IV-V
2n = 12,16; Т
zarjvaju se u zemlju gdje sazrijevaju ± socivaste
jednosjemene mahune (geokarpija). Sjemenke
sjajnocrne.
Naseljava livade i pasnjake pretezno suvih
i toplih stanista sa ± ispranim dekalcifikovanim,
umjereno kiselim i neutralnim tlima. Karakteri-
sticna ј е vrsta zajednjca sveze Vulpio-Lotion
H-ic 60, cijj ј е centar rasprostranjenja u eumedi-
teranskom podrucju jstocnojadranskog primorja.
Cesta ј е u zajednicama sveze Trifolion resupina-
ti. Karakteristicna ј е vrsta asocijacije Trifolietum
nigrescenti-sublerranei Micevski 57 i asocijacije
Trifolietum Ы Slavnic ( 42)48.
К а о krma vrlo dobrog ј е kvaliteta. Prven-
stveno sluzi za ispasu preko zjme ј u rano
proljece.
Opste rasprostranjenje: U cjtavoj medite-
ranskoj Ы zapadna ј juzna Evropa, sje-
verna Afrika, Kanarska ostrva, Madera, prednja
Azjja. Prenesenaje u Australiju. Takode rasirena
u juznom dijelu USA, Argentinj ј juznoj Africi.

VICIA CRACCA L.
Fam. Fabaceae
ё grahorica,
graorica
ё grasica
П т и ч у и г р а о р
Wild vetch, Bird vetch,
Tufted vetch,
Cat peas
Vesce cracca
Vogelwicke
Craca, Veccia montana
Г о р о ш е к м ы ш и н ы О
S, Н BH, Sb, CG, М а
VI-VIII
2n = 12, 14, 24, 28 ; Н
т puzecj ј razgranat. Ь 30- 150
с т vjsoka, najcesce pokrjvena т т
Ljstovj se zavrsavaju т т ј
ј т а ј 6-12 parj sjedecjh ljstjca, kojj su uzano
eliptjcnj do linearnj, 1,5-3 с т dugj ј 1- 7 т т
sjrokj, р о pravjlu pokrjvenj р г ј ј Ы ј е п ј т т
Cvatj su najcesce od 15 cvjetova ј duze od lista
u с ј ј е т se pazuhu nalaze. Zaljscj su polukopljasti
do lancetastj , 6-1 О т т dugj. Cvjetovj su naj-
cesce 8- 12 т т dugj sa т т duzjne
do 1 т т casjca kratko zvonasta sa т
т - donjj т duzj od gornjjh; krunjca
ј е ljublcasta, 3-4 puta duza od casjce; zastavjca
jajasta ili polusrcasta, jste duzjne kao nokatac
ilj nesto duza od njega; krjla su т а о kraca od
zastavjce, а т а о duza od cunjca kojj ј т а pjegav
vrh. Mahuna ј е jzduzeno т 2- 3 с т
duga ј 5-6 т т sjroka, spljostena, gola, т do
crne Ь о ј е ј sa т koja ne jzlazj jz ё а ј с е
ј е т е ј е okruglo, precnjka 2,5-3,5 т т т
т Ь о ј е ј jsarano а т ј ј ј т р ј е а т а р о 4-8
u т
1 . dio Ы sa listovima, cvastima i plodovima,
2. listic, з 4. zalisci, 5. ё 6. cvijet
Ovu evroazjjsku vrstu unjjeli su jos Vikjnzj
п а Grenland ј u sjeverojstocne djjelove Sjeverne
т U USA ј Francuskoj se gajj kao т
kultura, sto najbolje govorj о т kvaljtetu.
Medonosna ј е ј ljekovita Ь Njene ё
populacjje zjve u ё т Ь т т
т ј т livada ј pasnjaka
redova Molinietalia ј Arrhenatheretalia, te se
т о е т ё т т klase
Molinio-Arrhenatheretea. О ј т toga, naseljava
cesto ј oranice, gdje se javlja kao korov, koji se
suzblja т т ј е а т а i р г ј т ј е п о т her-
Ь kao sto su : DNOC, 2,4-D, itd.
67

1. dio Ы sa listovima ј cvjetovima, 2. djo Ы
sa listom ј mahunama, з listic, 4. cvijel, 5. casica,
6. mahuna
Podzemno Ы vrlo takno ј razgranato,
najcesce crvenkaste Ь о ј е Ь 30-50 (-
1 О О cm duga, nerazgranata jlj pri osnovj slabo
razgranata, uglasta, njezne svjjetlozelene Ь о ј е
najcesce gola. Ljstovi dugj 5-1 о cm ј jzuzev
najdonjeg svj se zavrsavaju neznatno razgrana-
tjm rasljjkama; ljstjca 3-8 р а г ј skoro sjedecjh,
eljptjcnjh, jajastjh jlj skoro okrugljh, duzjne 7-35
mm ј sjrjne 6-14 mm. Zaljscj su znatno manjj
od ljstova, jajastog do polukopljastog Ь sa
konkavnom, purpurnomrkom nektarjjom na do-
njem djjelu. Cvastj su sa 2-6 cvjetova, sjedece
68
VICIA SEPIUM L.
Fam. Fabaceae
Vijugasta grahorica,
purpurna
grahorica
Obplotna grasica
Г р а о р
Bush-vetch, Hedge-vetch
Vesce des haies,
Vesce sauvage
Zaunwicke
Siepi, Veccia silvana
В и к а э а б о р н а я
Г о р о ш е к э а б о р н ы О
S,H, BH,Sb,CG, М а
IV - Vlll
2n = 14 (16-18) ; Н
ili sa kratkom drskom, znatno krace od lista u
cijem se pazuhu nalaze. Cvjetovi 1,2-1,5 cm
dugi, orijentjsani na jednu stranu; casica ј е
kratko zvonasta, dlakava, sa nejednakim ё
nim zupcima kojj su kraci od cijevi, р о pravilu:
krunjca vecinom Ы do mutnopla-
va, rjede Ы ili cisto Ы ј е а gola;
zastavica ј е obrnuto jajasta ј duza od krjla, koja
su mnogo duza od cunjca, kojj ima Ы
cast vrh; Ы ј е s unutrasnje strane pokriven
kratkjm а sa spoljasnje dugjm dlakama. Mahuna
ј е jzduzena siroko ljnearna, 2-3,5 cm duga ј 5-8
mm siroka, neznatno spljostena, dok ј е mlada
pokrivena kratkim dlakama, а kao sazrela gola
ј sjajna, crna ј sa 3-6 sjemenki . Sjeme ј е
okruglo, sa djjametrom 3-4,5 mm, zu6kasto,
crvenkasto, sivo ili sivomrko i poprskano s tam-
njm pjegama.
Populacjje ove sjeverno-euroazjjsko-subo-
keanske vrste nalaze najpovoljnije uslove za
zjvot u ekosjstemjma mezofilnih livada reda
Arrhenatheratalia i prorijedenih mezofjlnjh suma
reda Fagetalia sylvaticae Pawlow. 1928.
Prjpada kategorjjj odljcnjh krmnjh Ы te
se u novjje vrjjeme sve cesce uvodj u kulturu.
Dobra ј е medonosna Ы

GERANIUM
MOLLE L.
Fam. Geraniaceae
lglica mekana,
babln zdravac
Mehka krvomocnica
З д р а в е ц б а б и н
Dovers - foot, Cranesblll
Т ё е rouge, Pied rouge,
Pied de pigeon
Zottiger Storchschnabel,
Favetta, Piedi gallo,
Erba del grue
Г е р а н ь м о к а я
S, Н BH, Sb, CG, Ma
V- VIII
2n = 26 ; Т
п п jlj п Ь Stab-
ljjka 10-30 ( 40) cm duga, slabo п pokrj-
п rjjetkjm odstojecjm dlakama, prj vrhu п
kad sa zljezdastjm dlakama. Ljstovj prj п
Ы u rozetj sa drskama dugjm 6-10 cm,
liske s о Ь ј е п dlakave, okruglo bubrezaste,
siroke -5 cm, do 1 /3 ili do 3 / 4 п п а 7-9
objajastjh п koji su п а vrhu plitko п
п а 3-5 tupjh п listovj п а п djjelu
Ь sa kra6jm drskama ј s uzjm п
gornjj jos п zaliscj sjroko jajastj. п
п п drske п dlakama ј
zljjezdama, svaka sa р о dvjje п peteljke,
za vrjjeme п п odstoje6e. С а ј ё п ј ј
krunicnih listi6a р о 5, ё а с п ј ljstj6i п
dugjm dlakama; п ј ё п ј ljsticj п duzj od
ё ё obrnuto srcastj , ё jlj
п Ь ё prj п trepljastj. Pra-
п 1 О п п п petook, karpele п а
vrhu ё п u п izrastaj. Plod 10-30
mm dug; ё п plodi6j ( karpidije - ё
goli, ё (koso) п kljun zljezdasto
dlakav; sjemena ve6inom glatka.
п od nizjjskog do subalpin-
skog pojasa i naseljava suve ljvade i pasnjake,
uglavnom zaJednjce sveze Cynosurion ј Arrhe-
natherion elatioris. Cesta ј е kraj puteva, п а
1. klijanac, 2. donji dio Ь З list, 4. dio Ы na
ё presjeku, 5. vrsni dio Ы sa listovima,
cvjetovima i plodovima, 6. ё listic, 7. krunicni listic.
8. plod, 9. sjemenka
zapustenjm п ruderalnjm povrsjna-
ma, rjeda u poljoprivrednjm kulturama.
К а о krma dobra ј е ј п za stoku kada
ј е u п zastupljena samo u manjim ё п
Stoka ј е п jede u svjezem - zelenom
п Smanjuje ё п uzrokuje rano kise-
ljenje ј п mljjeka. Koristi se kao ljekovita
vrsta.
Opste п Sjroko rasprostra-
п п u п djjelu Evrope ј Azjje. Medite-
п п florni ele-
ment.
69

1. donji dio Ы 2. gomji dio stahljike sa listovima,
cvjetovima i plodovima, З cvijet, 4. krunicni ё
5. casica, 6. zrela - raspuknuta cahura s casicom
п п п rjede vjsegodj-
п zeljasta Ь sa tankjm bjelicastim korje-
п Ь п 5-30 cm, gola, п
п jli prj п п Listovj
п п п sjede6j, trepljasto hra-
pavj, sa 1 п п п obrnutojaja-
stog Ь gornjj lancetastj, sjljati . Cvjetovi u
п cvastj п а п dugackjm peteljka-
ma. С а ј с п ј listjcj eliptjcnj, zasjljenj, u п
polovjni trepavicavo zljezdastj. п listicj
п п Ь Ь pri osnovj
zuti. п pri п spojeni. Stubl6j sa glavi-
70
LINUM
CATHARTICUM L.
Fam. Lmaceae
Lan ё
lanik Ь
Predivec
Л и в а д с к и д и в л е н
Purg1ng fl ax,
Mountain flax,
Fafry flax
Lin sauvage purga\11,
Petit Un
Purgier Lein,
Wiesen-oder-Barg-Lein
Lino purgativo.
Uno cathartico,
Linoeula,
Л е н с л а б и т е л ь н ы
к о к у ш к и н е н
S, Н BH, Sb, CG, М а
VI- VIII
2n = 16 ; Т
castim zjgovjma. Cahura loptasto-jajastog Ь
ka, gola, zuckastomrke Ь о ј е vjsj. Sjeme jzduze-
п Ь zuckasto mrke Ь о ј е
Na п profjlu п ј е od п ј ј ј а
do п pojasa - na livadama, pasnja-
cjma, п tresetjstjma, uz potoke, п а
poljjma, pjescanim п п mje-
stjma ј u svjjetljm sumama ј sikarama. п а ё а ј а
ј е element п livada ј п sveze
Bromion erecti, Chrysopogoni satureion, Scorzo-
nerion villosae ј Chrysopogoni - Danthonion.
Nalazjmo ј е ј u п п п
klase Festuco-Seslerietea Barbero et Bonjm
1969, te u п п reda Arrhenat-
heretalia ј Molinietalia, kao ј u п vege-
tacjjj sveze Calluno-Festucion tenufoliae ј Cal-
luno- Genistion.
Stoka ј е п jede jako ј е gorkog okusa.
Zbog г ё ulja, glikozjda ј gorkjh
п п materjja u svjezem п ј е u manjoj
mjerj otrovna za stoku ј djeluje skodljjvo. К а о
purgatjv Ы se u narodnoj medjcjni
(Herba ljnj cathartjcj). Kod stoke uzrokuje kolike,
krvavo п uzetost р а ј ugjnuce (rjjetko).
U sjjenu ј е gotovo п п Sjeme ј е otrovno.
Opste п п Evropa, jugoza-
padna Azjja, sjeverna Afrjka. Euroazjjsko-subo-
ceansko-submedjteranski florni element.

EUPHORBIA
CYPARISSIAS L.
Fam. Euphorblaceae
ё ё
mali ё
Cipresasti mlecak
С м р е к о в и д н а
м л е ч к а
Cypres Spurge,
lrish ю Milk weed
Euphorbe Petit-cypres,
Zypressen Wolfsmilch,
Bauernbarbar
Erba cipressina,
Erba-di -galbretto
М о л о ч а О к и а р и с о в ы
S, Н BH, Sb, CG, М а
IV- VII
2n = 20, 40 ; G(H)
Vjsegodjsnja zeljasta Ь vjsoka 15-50
cm, gola jlj ponekad malo dlakava, sa ё
njm puzecjm п Stabljjke п mno-
gob:oj_ne, gusto olistale, razgranate, sa donjjm
п п Ljstovi sjedecj , spj ralno gusto
rasporedenj, uzano п na vrhu zatupastj jlj
siroko п sa п nervom; prjcvjetnj lj-
stovj jajasto ё jlj trouglasto srcastj tupj
zutj, п cesto purpurnj. п 1 О
do п п cvastj 1-12), zracj
п а kraj u п do dvaput dvoracvastj ( rjede
prostj). Cijatijum З mm dug, sa polumjesecastim
dvorogjm п sa kratkjm zatupastjm
roscicjma. Cahura ь jstaknuto ё
sta; sjeme glatko, jajastookruglasto.
Nastanjuje pretezno п с а п а ј topla stanj-
sta, na п profjlu od njzjna do alpjnskog
pojasa. Nalazjmo ј е na jzrazjto suvjm ali ј п а
п п livadama ј pasnjacjma, а ta-
kode ј п а proplancima u п u svijetlim
sumama ј sjkarama, kao ј п а п п
stima uz putove ј zjvjce, te р о utrjnama, na
njjvama, u usjevjma ј zasadama. п а ё а ј а ј е
п livada ј п klase Festuco-Brome-
tea. Njene popul acjje postjzu svoj optimum u
п reda Scorzonero- Chrysopogoneta-
lia ј Festucetalia valesiacae, а Ь о ј п о su raspro-
п ј u п sveze Bromion erecti,
1. donji dio Ь 2. vrsni dio Ы sa listovima i
cvjetovima, З cijatijum, 4. Ь tucka sa reznjevima,
5, 6. pricvjelni lislici , 7. cahura, 8. sjemenka
Festucion vaginatae, Cymbopogo-Brachypo-
dion ramosi ј Vulpion ( п manje u п
cama sveze Calluno-Festucion tenuifoliae ј reda
Arrhenatheretalia).
Spada u vrlo otrovne Ь vrste ј stoka ј е
na pasi jzbjegava. Upotrebljava se u п
medicjnj.
Opste rasprostranjenje: Cjtava srednja ј
п Evropa, kao ј п djelovj п п
п ј juzna Rusija, u Sjblru sve do Bajkala;
u Sjevernu Amerjku unesena; п а п
poluostrvu §jroko rasprostranjena.
71

1, 2. Ь З cvast, 4. dio lista stabljike, 5. krilo
easice, 6. casicni listic, 7. dio cvasti sa braktejama i
cvijetom, 8. Cahura, 9. cahura s ё ё
1 О sjemenka
Vjsegodisnja zeljasta Ь sa tankjm vrete-
nastjm korijenom i razgranatim nadzemnim dije-
lom rizoma. Ы mnogobrojne, uspravne ili
ustajuce. Listovi u donjem dijelu Ы usko
lopaticasti do objajasti, zatupasti, о Ы с п о otpa-
daju prije cvjetanja; u gornjem dijelu Ы
listovi linearno lancetasti, zasiljeni. Cvjetovi ( 15-
50) u terminalnoj grozdastoj cvasti, prije cvjeta-
nja г 6ubastoj, kasnije valjkasto jzdu-
zenoj . Osovina cvasti pokrjvena dlakama. Brak-
teje u donjem dijelu cvasti jajasto duguljaste,
72
POLYGALA
COMOSA Schk.
( Syn. Р vulgaris L.
subsp.comosa Chod.)
Fam. Polygalaceae
Dlakavi krestusac,
kija ruzasta
Copasta grebenusa
В и т в е н и ц а
Tufted Milkwon
Polygala, Laiter
Schopf Kreuzblume,
Schopfige Kreuzblume
И с т о д х о х л а т ы
S, Н BH, Sb, CG, М а
V-V/11
2n = 28, 32, 34 ; Н
glatke, jste duzjne ili malo duze od cvjetnih
peteljki; u srednjem ј gornjem dijelu cvastj brak-
teje l jnearne, nekoljko puta duze od cvjetnjh
peteljaka. Cvjetovi zigomorfnj, dvopolnj. Spoljni
listi6i casjce linearno lancetasti ; unutrasnji (krila)
ё ili objajasti : ё nervi sa granama koje
su vrlo nejasno povezane anastomozama. Cvje-
tovi ё Ы ё ј е д е plavj ilj Ы ј е ј kru-
ё /jstjci gotovo jste п sa krjlima ё
Plodnik dvook. Prasnjci pokriveni dlakama. Ca-
hura objajasta ili opsrcasta, р о obodu krilata.
Sjeme pokriveno ё dlakama; privjesak
dlakav sa ё reznjevima od oko 1/3 duzine
sjemena.
Naseljava livade i pasnjake, svjjetle hra-
stove ј bukove sume, sjkare i vristine od п
do subalpinskog pojasa. ё vrsta
klase Festuco-Brometea. Cesta ј е u zajedni-
cama sveza Bromion erecti, Chryzopogoni-Dan-
thonion ј Festucion rupicolae, а zastupljena ј е i
u nekjm drugim termofjlnjm i termomezofjlnjm
zajednjcama l jvada ј pasnjaka.
К а о krma slabog ј е kvaliteta. U sjjenu ј е
bezvrjjedna. Р ё е е ј е rado posjecuju.
Opste rasprostranjenje: Sjeverna ј sjevero-
zapadna Evropa, sjevernj djo Balkanskog po-
luostrva, ё Azjja, М Azjja. Pripada
evroazjjsko-kontinentalnom flornom elementu.

POLYGALA
VULGARIS L.
Fam. Polygalaceae
О Ы ё krestusac
Navadna
krizman, krizanka
Common Mllkwon
Gang г
Herbe а lalt.
Polygala commune,
Polygala vulgaire
Geme1ne Ы
Gewohnllche Ь
Erba bozzol1na,
Vecciollna
И с т о д о б ы к н о в е н н ы
S, H, BH, Sb, CG, М а
V-V/11
2n с 68 с
; H(Ch)
Vjsegodjsnja blljka, tankog, vretenastog г
sa razgrana\ jm nadzemnjm dljelom rlzoma. Ы
mnogobrojna (-35), uspravna ili ustajuca do polegla,
gusto lisnata. Listovi u donjem dijelu Ы objajasti
do lancetasto ellptlcni, prj osnovj kllnasto suzeni, u
gornjem llnearno-lancetasli, svi zasjljenj, Cvastj termi·
nalne, u pocetku prramidalnog Ь kasnije lzdu·
zene ј rastresite. Cvjetovi zjgomorfni, ё plavi,
rjjetko ruzjcasli ili bljell. Brakteje jajaste, opnaste ј
opadajuce. Spoljni lis\161 casice linearnj ; krila elipticna
lli ё prj osnovi suzena, sa З nerva,
srednjj nerv povezan mrezom anastomoza sa ±
upola razgranatlm ё nervjma. Tubus krunice
oblcno malo duzj od slobodnog dijela ё listica,
iste duzlne sa krilima. Plodnjk dvook. ё jajasto-
opsrcasta, prj osnovi suzena u peteljku, usko krilata
р о obodu. Sjeme izduzeno jajasto, sivomrke Ь о ј е
pokriveno bjelioaslim dlakama; prjvjesak sa dlakama,
reznjevl dostlzu oko 1/ 3 duzine sjemena.
Rasprostranjena ј е na suvjm ill umjereno vlainlm
/lvadama i pasnjacima, а д u svijellim sumama,
u zbunju 1 u vrj§tlnama od nizlna do a/pjnskog pojasa,
najcesce na ilovast1m ј zemljistima. Pre-
tezno ј е zastup/jena u zajednicama klase Nardo-Cal-
tunetea. Nalazimo ј е ё ј u zajednjcama reda
Arrhenatheretalla i в kao i u nekim ksero-
П fitocenozama sveze Scorzonerlon villosae
1 Bromlon erecti.
1, 2 Ы З llsl donjeg dijela Ы 4. dio lisla iz
srednjeg dljela Ы 5. krilo casice, б casicni listic,
7. dio cvasli s braktejama i cvijelom, 8, 9. б s
ё llslicima, 1 о sjemenka
U pogledu krmne vrijednosti, spada u vrste slabl·
jeg kvaliteta (u sljenu ј е bez vrjjednosti ). Povecava
sekreciju mlljeka. Zbog gorkog okusa, stoka ј е manje
jede. Ukrasna ј е vrsta. Upotrebljava se u narodnoj
medlcini. Mlado lisce moze se korjstlti kao dodalak
salati .
Opsle rasprostranjenje: Sjeverna ј sjeveroza-
padna Evropa, sjevernj dlo Balkanskog poluoslrva,
juzna Ruslja, Kakvkaz, М Azija, ё Siblr.
Subatlantsko-submediteranski florni element.
73

{ -·': /.\ -
Ј 6/.1\ 1
2 w)w. ј
Ј з Ј У 9'
1 donJ• ю b•IJke, 2. dlo Ь • sa listo111ma • plodo-
vima, З ю stabiJike na popretnom pres1eku. 4. lisbl:
tnvoluceluma. 5. cv•J8t. 6 krunitn• l1stlc. 7. tucak.
в plod. 9 shematskJ popretni presfek plodiea
Visegodtsnja biljka sa ± repasto Ы
lim, vretenastlm korijenom. Ы 30- 150 cm
VISOka, suplj8, rebrasto IZbrazdana. gotOVO gola
ill pri osnovi dlakava, vecinom u gomJem dljelu
razgranata. Ustov1 trouglast1, 2- 3 puta perasto
dijeljenj, reznjevj izduzeno lancetasti, siljati, na-
Ь В П jJi Ь ё donjllistovi na drska-
ma. П ј gornJi SJedeCI sa dlakavim rukav-
cem Cvast ј е slozenj stit. Vr5nj ј Ь о ё ј stitovi
sa 8-16 golih zrakova Jednake duzine.
lnvolukruma nema lnvolucelum lz 5-8 Jistlca sa
petetjkama, р о Ь uzano opnastih, trepljasto
74
д
SYLVESTRIS
(L. ) Hoffm
(Syn. Chaerophyllum
si/vestre L.)
Fam. Apiaceae
( -= Umbelliferae)
Krbulj lca vel ika,
krasuljica ё
Gozdna krebuljica
Cow Parsley.
Smooth cherv1l
п sauvage.
PersJI souvage
Ь
Wilder Ь
ю salvatico
К у ы р ь л е с н а я
Д у д к а Б у л ь
S. H, BH, Sb. CG, М а
IV - Vll
2n - 16 (18) Н
dlakav1h. slabo izraiena. Krunitni list1C1
blj8li , zelenkastl ill zuckasti, obmuto jajastog
Ы razlicite ё spoljasnji cesto kraci.
Plodnik potcvjetan, smkarpan, sastoji se iz 2
srasla oplodna listica, na vrhu sa stilopodiju-
mom. Plod sizokarpijum izduzeno lancetast 111
llnealno-lancetast, 5-7 mm dugatak i oko 2 mm
sirok, prema vrhu suzen. Zreo se raspada п а
dva plodica. Ы duzi od s\ilopod•Juma
Naseljava si kare i mezofllne livade, te ru·
Ь о е suma, а eesta Ј е uz obale, putove 1 zJVtce.
ё ј е element l1vadskih zajednica
reda в в ZastupiJena ј е i u nek1m
asocijaaijama sveza: Fi/lpendu/ion. Arctlon.
Geo-A/1/arion 1 Rumicion alpmt.
К а о krma Ј е dobrog kvaliteta. ako П Ј е
tezinski udio u hrani ne prelaz1 з о .... К а о kompo·
nen1a sijena nema krmne vrijednosti. Pogodna
Ј za slliranje. Medonosna Ј е Ы К а о poiJsko
povrce Ы se za jelo U svjezem stanju
doda1e se kao ё salati. Bere se р п ј е cvjetan1a
1 prikladna Ј е za susenJe ( ё gub1 aromu)
Kod branja treba Ь • oprezan jer Ј ё smrtno
otrovnOJ kukutl С о п ш т maculatum Ј
1
rasprostranjenje: Evropa, zapadna
Azija, sjeverna Afrika Prenesena u sjevemu
Amerlku. Nordijsko- euraziJsko -suboceansk•
flomj element.

CARU ARVI L.
Fam. А р а с е а в
Obtcn1 (divljl}
kim. poljski kim
Navadna kum1na
Д и в к и м
Cara\vay. Caowey
С а м Cum•n des р г е
W1esenkummc1. Kummel
Carv1. С џ н ю Т adesco
T MIIH OoUI<H01'1CHHboU
S. H. BH.Sb.CG М з
V- VI\
2n 20(22) Н
Dvogodisnja gola btltka sa vretenasttm kor•-
jenom Ы do 1 О О cm V1soka. razgranata
u gomjem diJelu. L1stov1 З puta perasto diJeiJe-
"'· donJI na dugack•m drskama. sa 6-12 part
SJedeclh reznJeva. retnJev• drugog reda nepra-
VIIno perasto П п а tSJeCke. gornJ•
l1stov1 SJedeCI sa razmaknut1m tSJeCctma CvJe-
tov• u slozenim 5tttOV1ma sa 5-16 zraka razllttte
dutine lnvolukrum i •nvolucelum ne postote 111
se sasto1e od 1 do З list1ca. sa neJasno
tzraientm Ь btJelt. crvenka-
stt ''' crvent Plodntk Stnkarpan. potcv)etan PJod
1zduzenog ellpsotdnog Ь s tstaknutim rebr•·
ma. 4-5 mm ё srpasto savrJent.
lako se odvaJ&JU, brazde su sa р о 1 kanalom s
Ь • uiJem.
Optimatno е rasprostrantena na IIVadama '
pdnJacima Ь ' gorskog pojasa na ь
ljtm, umjereno svje!im tllma Ь Ь
ma Karaktenstitna ј е vrsta zajednioa reda А
rrhenatheretalia Rjede Ј zastuplfena u nekjm
UJednicama sveze В 8t8Cfl i Rumicion
aJplni ( Ь 1933) К Ш с а 1944
К а о с ј П Ј П tivadska vrsta S dij8tetsklm 1
llekovitim d)elovanjem za stoku ј е u svtetern
f u sljenu vrlo Ь krma S8mO kOd
manJea udjela. jer ј е stoka ne jed8 u
ё • mflllllnalt mt.lln08

1. donji dio Ь 2. ю Ы sa listom, З cvijet na
uzduznom presjeku, 4. plod, 5. shematski poprecni
presjek plodica
Dvogodjsnja, rjede jednogodjsnja Ь sa
vretenastjm korijenom bjelkaste Ь о ј е Ы
vjsoka 50-80 (150) cm, rebrasta, cekjnjasto
dlakava, г gola. Ljstovj 2-4 puta djjeljenj,
jajastj, prjzemnj п а drskama, gornji sjedecj; ljsnj
rukavcj р о obodu opnasti . Cvat slozenj stjt sa
zracima razlicjte duzine. U sredjnj slozenog sti ta
nalazj se tamnocNen cvjjet. lnvolukrum od vjse
trodjjelnjh ili perasto djjeljenjh ljstjca kojj su pri
osnovj opnasto ojviceni. lnvolucelum od vjse
trodjjelnjh ilj perasto dijeljenih listica. ё а ј с а u
Ы petozubog obruba. Krunica Ь zucka-
76
DAUCUS CAROTA
l . SUBSP.
CAROTA
Fam А р а с е а е
Mrkva divlja,
sargarepa divlja
Navadno korenJe
Д и в и м о р к о в
Wild Carrot
Panars
Pastanade (sauvage)
Gemerne Mohrrube
oder б GelbrObe
Carota salvatica,
Dauco marrno
М о р к о в ь д и к а я
М о б ы к н о в е н н а я
S, Н BH,Sb,CG, М а
VI-IX
2n = 18 ; Н
sta, ruzicasta ilj purpurna. ё sa potcvjetnjm
plodnjkom od 2 srasle karpele. Plod sjzokarpj-
jum, nakon sazrjjevanja raspada se na 2 susna
elipsojdna plodjca gusto obrasla lancetasto sjlja-
tjm bodljama, koje su prj osnovi gotovo slobod-
ne. Plodjcj jmaju 5 glavnih ј 4 sporedna rebra s
uljanim kanalima.
ё ј е vrsta livadskih zajednica reda
Arrhenatheretalia, а ё ј е zastupljena i u
mnogim zajednicama sveze Calthyon, reda Tri-
folio-Hordeetalia ј klase Festuco-brometea ј
Thero-Brachypodipodietea. Nalazimo ј е ј u ne-
kim ruderalnim zajednicama pored putova ј na
nasipjma, kao i u poljjma na obradjvjm povrsr-
nama (u zajednjcama redova Sysimbrietalia ј
Plantaginetalia majoris), а takode ј u sjkarama
ј svjjetlim sumama. U svjezem stanju stoka ј е
rado pase do faze cvjetanja (krma srednje do-
brog kvaljteta). Starije Ь zbog grube Ь
ј bodljikavjh plodova krma su slabog kvaliteta.
U maloj ё е е г ј ё п о ulje jma povoljno djjetet-
sko djelovanje. Medonosna ј е vrsta. U narodnoj
medjcjnj koristj se korjjen ј plod (Radjx et Semen
Daucj sjlvestrjs). ё п listovi ј korjjen korj-
ste se u kulinarstvu kao zacjn ј povrce.
Opste rasprostranjenje: Evropa, Azija, sje-
verna Afrika. Euroazjjsko-suboceansko-subme-
djteranskj florni element.

HERACLEUM
SPHONDYLIUM L
SUBSP.
SPHONDYLIUM
Fam. Apiaceae
М е ё ј а sapa,
medvjedi dlan
Navadna dezen
Д е в е с и л
Cow-parsnip, Hogweed
Berce Spondyle,
Brancursine
Wiesenbarenklau,
Unechter Barenklau
Sedano der prati,
Panace erculeo
Б о р щ е в и к
о б ы к н о в е н н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
(V) VI-IX Х
2n = 22 ; Н
п do п Ь sa debe-
lim п ј п rizomom. Ь
fjjka 30-150 cm vjsoka, suplja, rebrasta, razgra-
п obrasla ostrjm dlakama. Ljstovj vrlo varjja-
Ь п s obzjrom п а п ј dlakavost.
О Ь с п о su perasto п sa 3-5 п п
п р о obodu grubo Ы п Liske
maljavo hrapave, п gole ili р о nervima
trepljasto dlakave. п listovi cesto vrlo veliki ,
do 60 cm, п а drskama, gornjj sjedeci sa prosjre-
п rukavcem. п stjtovj п а ј ё е с е oko 20
cm u п sa 1 З О zrakova razficjte п
lnvolukruma п е а ifj ј е od 1 do 6 Jjstj6a. п
celum iz veceg broja lancetastih jlj п
listjca. Casica sa 5 zubaca. п Ь ili
п п ili zuckasta, ruzjcasta,
crvenkasta ili plavicasta. Plodnik dlakav, potcvje-
tan, srastao jz 2 karpele. Plod sjzokarpijum,
raspada se п а 2 susna pljosnata plodjca eliptic-
nog, objajastog jlj okruglog о Ь Ј ј а sa bocn1m
krilima п do 1 mm.
п п Ь п а vlainjm Jjvadama
i п stanistjma п а Ь 1 azotom
dobro snabdjevenim tlima. Karakteristjcna ј е
vrsta zajednica reda Arrhenatheretalia. Optimum
pogodnosti za zjvot nalazi u п sveze
Arrhenatherion. Nalazjmo ј е u zajedn1cama reda
Molinietalia ј п te u п
1 dio Ы sa listov1ma, 2. vrsn1 dio ltsltca, З d1o
slozenog stita, 4. cvijet, 5. plod, 6. shematskl poprecnl
presjek plodiea
vegetacjjj sveze Arction Т х 1937 ( cesta ј е uz
rubove putova, kanale ј u bastama), kao ј u
sikarama ј gustjm vlainim sumama. u mladom
ј е п krma vrlo dobrog kvaliteta i stoka ј е
rado jede. lma povoljno djjetetsko dJelovanje. U
suvom stanju ј е krmna vrjjednost slaba. Ljstovi .
korijen ј plodovi korjste se u narodnoj п
Usprkos jakom mirjsu moze se korjstjti i u
kulinarstvu. Jestiv1 su mladj listovi ј Ь а
takode ј korjjen. Odlicna ј е medonosa.
Opste rasprostranjenje: Evropa, zapadna 1
п Azjja, zapadnj djo sjeverne Afrike.
Evroazjjskj florni element.
77

1. klijanac, 2. donji dio Ь З prizemni llst, 4. listovi
gomjeg dijela Ь 5. plod, 6. shematski ё
presjek plodiea
Dvogodjsnja Ь sa vretenastjm, ponekad
repasto Ы korijenom. Ь vjsjne
З О О с т suplja, okrugla, rebrasta. Listovj
jednostavno djjeljenj , sa 2-7 pari reznjeva. Rez-
njicj jajastj ili lancetastj, prj osnovj sa 1-2 jsjecka,
е а е perasto usjecenj, р о obodu grubo Ы
nj ; vrsnj reznjevi sa З jsjecka. Prj zemnj ljstovj
na drskama, sa prosirenim kratkim rukavcem;
gornjj gotovo reducjrani u rukavac. Vrsnj stjt sa
5-20 zrakova. lnvolukruma ј involuceluma nema
ili su od 1 do 2 listica, koji otpadnu. ё
listjci jajastj, zuti. Plodnik potcvjetan, srastao iz
78
PASTINACA
SATIVA L.
SUBSP.
SYLVESTRIS
М Ј а FIOuy & CamJs
Fam. Apiaceae
Oblcni pastrnak,
oblcni pastrnjak
Navadni rebrinec.
pastinaka
П а ш т е р н а к
Wild Parsnip,
Common Parsnip
Pastenaque
Gemeiner Pastinak,
б
Pastinaca, Pastncc•ani
П а с т е р н а к в
S, Н В Н Sb, CG, М а
VII-VIII
2n = 22; Н
2 karpele. Sizokarpijum mrkozute Ь о ј е Plodicj
spljostenj, sirokog ё Ы s uskjm
krilima р о obodu.
Sjroko rasprostranjena Ь suvjh i umje-
reno vlainjh livada. U njzijskom ё ё
ј е na ruderalnjm povrsjnama pokraj puteva, uz
grmove, na meaama ј nasipjma. ё
ј е vrsta sveze Arrhenatherion i asocjjacjja Arrhe-
natheretum elatioris-Arrhenateretum medioeu-
ropaeum. Naseljava zajednice sveze Sysim-
brioon. Uvedena ј е u kulturu.
К а о krma ј е srednjeg kvaliteta. Povoljno
djeluje na mlijeko. Kod veceg udjela u jshrani
mlijeko postaje gorko. U suvom stanju ј е slabog
kvaliteta. Korijen ј е ё krma ј sredstvo za
tovljenje krupne stoke. Povecava masnocu mli-
jeka. Korjjen se sablra prjje cvjetanja. Medono-
sna ј е Ь Mladi izdanci i listovi koriste se u
kulinarstvu: kao dodatak salati ј kao povrce u
jelima. Za jelo se koristj ј korijen. ali samo od
jednogodjsnje Ы ј е г starjjj njje za upotrebu.
Plodovj sluze kao ё Korijen i plodovi koriste
se u farmaceutskoj jndustrjjj ј narodnoj medjcjnl
(Radix et fructus Pastinacae satjvae s. sylve-
stris).
Opste rasprostranjenje: Evropa, Kavkaz.
Ы U ostale dijelove svijeta unesena ј е i gaji
se.

PIMPINELLA
MAJOR (L.) Huds
( Syn. Р magna L.,
Р saxifraga var.
major L.)
Fam. Apiaceae
Bedrinac veliki,
bedrenika velika
Velikj bedrenec
Г о л е м а н а с о н
Greater bumet Saxifrage
Grande Pimpinelle,
Grand boucage,
Pimpinelle Ы
Grosse Bibemelle
Tragoselino maggiore
Б е д р и н е ц б о л ь ш о
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI-IX
2n = ( 18) 20 ; Н
п Ь sa п Ы
ljm п Ь п do 1 О О cm, suplja,
uglasta, п Ljstovj perasto п pri-
п п а drskama, sa З parj п Rez-
п jajasti do п jajastj, п do 7 cm,
gjljatj jlj п sa srpastom ili п п
vom, п п а ј ё е с е п ili п п а з
djjela; п ј п listovi а п ј ј sjedeciJ. s
п rukavcem, sa п п Ы
tovi sa 9-15 zrakova. п ј п
luma п е а Stitici sa vecjm brojem cvjetova, п а
drskama ё п К п ё п ј ljstjcj Ь do
п п п п Ь о ј е п п sra-
stao jz 2 karpele. Sjzokarpjjum se п а о п sazrj-
п raspada п а 2 plodica jajastog Ы sa
п ё rebrima. Brazde sa р о З п s
etarskjm uljem.
п п vrsta u livadama ј poljjma.
ё п ј е za livadske п reda
Arrhenatheretalia. Voli п Nalazjmo ј е ce-
sto uz grmlje, zjvice ј rubove suma, te u svijetlim
sjkarama kao i u п vegetacjjj ј u zajed-
п sveze Rumicion. п ј е za Ы tla
п п do п kjsele reakcije koja su u
vecem dijelu п perioda п
Stoka ј е rado jede u svjezem п U mladom
stadjju ј е vrlo dobra п Ь п dje-
luje п а mlijeko. п п i п s
1. donji dio Ы 2. dlo Ы na ё
presjeku, З prizemni list, 4. listovi gomjeg dijela stab-
ljike, 5. plod, 6. shematski ё presjek plodica
obzirom п а to da г п ё п ulja,
mlijeku daje ostar ukus. Susenjem se veci dio
listova drobl р а ј е u п п п
п а п ј а п ljstovj п u martu ј
aprjlu mogu se koristjtj kao povrce п
varivo ili dodatak salatama}. Plodovi i svjezj ili
п ljstovj sluze u п kao п U
п а о п о ј п Ы se plodovj ј
korijen.
Opste п п Evropa, osim Arktj-
ka, Kavkaz. п
п п
79

1. donji dio blljke, 2. list rozete, З vrsni dio cvjetnog
Ь sa cvjetovima, 4. dio Ь п а poprecnom
presjeku, 5. cvljet, 6. rezanj - slobodni dio zvonaste
krunice, 7. ё
Vjsegodjsnja Ь 15-20 (30) cm vjsoka,
sa kratkjm korjjenom, pokrjvena vjsecelijskjm ј
zljezdastjm dlakama sa crvenjm glavjcama. Lj-
stovj jajastj u ljsnu drsku naglo suzenj, na ё
gusto pokrjvenj Ь ё granatjm dla-
kama koje su gusto prepletene. CvLetovj u stjta-
stoj cvastj, dvopolnj, aktjnomorfnj. Casjca prosi-
reno zvonasta. Krunjca zvonasta sa pet reznjeva
na vrhu, zuta, na zdrjjelu cjjevj sa 5 crvenkastjh
pjega. Plod ovalna ё upola kraca od ё а ј
с е
80
PRIMULA VERIS L.
SUBSP.
COLUMNAE
(Ten.) Ludt (Syn. Р
columnae Ten.,
Р officinalis (l. ) Hill
subsp. columnae
{Ten.) Arcang.)
Fam. Primulaceae
Jaglika proljecna,
ё
proljecna
Pomladanski jeglic,
smigovec
Ј а г л и к а
COVISiip, Paigle
Primevere.
officinale
Ь
Arzneiprimel
Primavera, Primalavere
П е р в о ц в е т в е с е н н и
S, Н В Н Sb, CG, Ma
IV- V
2n = 22 ;
Rasprostranjena ј е na livadama ј gasnjacr-
ma, od brdskog do alpjnskog pojasa. Cesto se
srece д grmovjma, na jvjcj suma ј u svjjetlim
sjkarama ј sumama. ё ј е element sveze
Bromion erecti, ј to ё u zajednjcama
livada ј pasnjaka з varjjante. Vrlo ј е cesta
ј u zajednjcama reda Scorzonero-Chrysopogo-
netalia Arrhenatheretalia ј Festucetalia valesia-
cae. ё ј е vrsta asocjjacjje Scorzo-
nero-Hypochoeretum maculatae. U asocjjacjjj
Arrhenatheretum elatioris jndjcjra na suvlja sta-
njsta. Т а о д е ј е zastupljena u fjtocenozama
planjnskjh rudjna reda Seslerietalia в
Ht. 1930. ј Crepidetalia dinaricae Lakusic 1966.
te sveze Poion violaceae Ht. 1937. Nalazjmo ј е
ј u vegetacjjj ё ё sjpara sveze
Sileniom marginatae Lakusjc 1968. Konstato-
vana ј е u mnogjm sumskjm zajednjcama reda
Quercetalia pubescentis, te sveza: Orno-Ericion
serpentinicum, Vaccinio-Piceion, Fago-Coryle-
nion colurnae ј Pinion peuces. К а о krma ј е
slabog kvaliteta. Medonosna ј е Ы Koristj se
u narodnoj medjcjnj ј farmaceutskoj jndustrjji
(Radix Prjmulae, Flores Prjmulae, Folium Primu-
lae). Mlado ljsce sluzi za jelo kao vjtaminsko
povrce.
Opste rasprostranjenje: Evropa / bez kraj-
njjh sjevemjh djelova/ ј Sredozemlje.

LYSIMACHIA
NUMMULARIA L.
Fam. в в
Krugollsna metlljka,
polegll protlvak
Droblzna pijavcnica
М е т и л т р а в а
Creeplng Jenny
Herbe aux ecus
Pfennigkraut
Borlssa, Erba quatrina
Л у о в о ч а
Ж е л т а я о в и т е л ь
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- VII
2n = 32, 36, 43, 45 ; Ch
п Ь Ы п 1 о
50 cm duga, п п ili malo п Listovi
okrugli jli п tupj, р о obodu cijeli . Cvjetovi
р о ј е п а с п ј u pazuhu listova. ё do п
п п ljsticj srcasti - п Kru-
п zuta, п sa п п zljjezdama,
dva puta duza od casice, do Ы п podj-
п sa tupim vrhovima, р о obodu cijela.
п 2-3 puta kraci od п п
zljezdasto dlakavi , srasli pri osnovi. Tucak iz 5
п listica. Stublci п п sa pra-
п ё loptasta, zutobjellcasta, sa ma-
lim п rezervoarom sekreta. Sjeme okru-
glo, bradavicavo - п Ь о ј е
Raste п а vlainim livadama i п u
trscacima, sikarama ј sumama, п а п
stranistlma i u stajacim vodama uz obale potoka
i rijeka. lndlferentna ј е п а reakciju tla.
п ј е vrsta п i mezohi-
п ljvada klase в
Vecu п postjze u п redova:
Agrost/etalia в в ј
Mollnietalia ( п п п vrsta
asocljaclje Mollnietum с о в г и в а в Koch 1926).
1. habltus, 2. llst, З 4. 5. pra§nlcl
1
ё ј е ј u zajednicama sveze Trifolion resupi-
nati. п п ј е u brojnim zajednicama u
okviru vegetacije klase в п р u
asocijaciji в в W. Koch- в
hietosum Micevski 1959}.
К а о medonosna Ь od veceg ј е znacaja
za pcelinju pasu. Sto se tice kvaliteta krme u
vezi s ishranom stoke, spada u vrste koje su
bez vrijednosti.
Opste п п gotovo u cijeloj
Evropi do srednjeg dijela SSSR-a, п а Kavkazu,
а kao п п u п Americi i Ј а р а п
81

1. donji dio blljke, 2. gomjj djo Ы sa Jjstovjma ј
cvjetovima, з cvijet, 4. razrezana ј raslrena casica,
5. razrezana ј rasjrena krunica, 6. cahura
п glatka Ь sa valjkastim
rizomom i racvastim п Ы visoko
1D-40(60) cm, pri п sa rozetom prizemnih
listova. lz pazuha listova svake п izblja
veci broj п stabala, gusto pokrivenih
listovima. Listovi u п dijelu Ы lanceta-
sti ili ё zaslljeni, osnovama srasli u dug
rukavac, unakrsno postavljeni ; u gornjem dijelu
Ы listovi jajasti ili lancetasti, zatupasti, unakr-
sno п osnovama srasli u kratki ruka-
vac. Cvjetovi р о pravilu 4-clani, rjede 5-clani ,
п prsljenasto u pazuhu listova ili п а vrhu
Ы rjede п Casica kratko zvonasta,
82
GENTIANA
CRUCIATA L.
Fam. Genttanaceae
Prostrel , siristara,
mala llncura,
mall ё
Lecjan zivinski ,
gorki koren
Gross Gent1an
Gentlane Croisette
Kreuzenzian
Genziana minore
Г о р е ч а в к а
к р е с т о о б р а з н а я
S, H, BH, Sb, CG, Ma
VII-X
2n = 52 Н
sa 4 kratka, п п zupca, mnogo kraca
od tubusa. п п uglasta, З puta
duza od casice, sa 1 ili vise zubaca izmedu 4
п reznja, plave Ь о ј е spolja п
Filamenti kratki, polenove kesice slobodne.
п п dvook. Stublc nedostaje, zig
sa dva kratka п povijena п Plod
cahura. Sjeme п sa fjno mrezastom
opnom, cme Ь о ј е
Naseljava п ljvade ј pasnjake.
ivjce suma ј sjkare, u_glavnom u gorskom i
subalpjnskom pojasu. Cesca ј е п а otvorenim
п п stanistima iznad п podloge.
Karakteristicna ј е vrsta п klase Festuco-
Brometea п ј е u mnogim asocijaci-
jama, kao, п а primjer: Asperulo-Agrostidetum
R. Jovanovjc 1968, Carici-humilis-Stipetum pul-
cnerrimae ( = grafianae) R. п 1955,
Stipetum joannis R. Jovanovic 1956).
К а о krma ј е slabog kvaliteta. U suvom
stanju listovi se lako drobe р а ј е u sijenu
bezvrijedna. Cijela Ь ј е gorka. Ы
se u narodnoj medicjni. Sablra se cijela Ь u
fazi п (Gentianae cruciatae herba).
Opste rasprostranjenje: Centralna i juzna
Evropa, М Azija, Kavkaz, zapadni Siblr, Turke-
stan. Pripada evroazijsko-kontinentalno-subal-
pinskom flornom elementu.

GENTIANA
PNEUMONANTHE
L.
Fam. Gentianaceae
Mocvarna lincura,
mocvarna siristara
Mocvirski svisc
Marsh Gentjan,
Wjnd-flower
Gentjane pneumonantne,
Gentjane des marajs,
Lungenenzjan,
Ы
Ь
Mettjmborza,
Genzjanella а foglie strette
Г о р е ч а в к а л е г о ч н а я
Г л а з о р е в а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
VII-IX
2n = 26 ; Н
Visegodisnja glatka Ь Rizom kratak,
razgranat u mesnate korjenove. Ы us-
pravna, (10)25 - 50(65) cm visoka, trouglasta,
rjede od osnove granata. Listovi naspramni,
sjedeci, linearni ili linearno lancetasti, zatupasti,
pri osnovi suzeni u kratak rukavac, р о obodu
cijeli i najcesce uvrnuti ; u donjem dijelu Ы
listovi manji, skoro ljuspasti. Cvjetovi upadljivo
dekorativni, 25-53 mm dugi, pojedinacni ili р о
2- 1 О skupljeni u pazuhu gornjih listova ili п а
vrhu Ы donji п а peteljkama, gornji sjedeci.
Casica zvonasta, sa 5 linearnih ili linearno-lan-
cetastih, zasiljenih zubaca, ± jednaki duzini
tubusa ili malo duzi. Krunica zvonasta, 4-5,3 cm
duga, tamnoplave Ь о ј е rjede gotovo Ь ili
crvenoruzicasta, iznutra sa 5 tackastih, zelenih
pruga; reznjevi krunice mnogo kraci od tubusa;
п а obodu nabora izmedu 5 reznjeva р о 1 sirok,
kratak zubac, tri puta duzi od reznjeva. Prasnici
sa sraslim prasnickim koncima) polenovim kesi-
cama, pri osnovi siroko krilati . Zig stublca 2-rez-
Qjevit, spjralno uvijen, s uspravnjm reznjevima.
Cahura 3-5 cm duga, suzena pri osnovi . Sjeme
vretenastog Ь sa mrezasto zjljcastom о р
о т
Nalazjmo ј е п а vlaZnjm livadama, pasnja-
cima ј vrjstjnama. Stanjsta su najcesce svjeza ј
mokra (karakterjse ih visok njvo podzemne vo-
1, 2. habltus, З cvjjet, 4. razrezan ј rasjren cvjjet, 5.
razrezana 1 rasjrena ё б razrezana ј rasjrena
krunjca, 7. cahura
de). Karakteristicna ј е vrsta sveze Molinion coe-
ruleae. Optimum postize u zajednjcama: Moli-
nietum coeruleae W. Koch 1926. Gentiano-Mo-
linietum litoralis llijanjc, 1968. i Molinio-Lathyre-
tum pannonici Н ј е 1963. ј u kojjma ј е vaZna
edifjkatorska vrsta.
К а о krma ј е slabog kvaliteta. U sjjenu ј е
bezvrjjedna ј е г se listovj lako drobe. Upotreb-
ljava se u narodnoj medicinj.
Opste rasprostranjenje: Skoro cjtava Evro-
pa, Kakvaz, umjerena podrucja Azjje. Prjpada
evroazijsko-suboceansko-submedjteranskom
flornom elementu.
83

• •
dJJJJ.
1, 2. Ь З cvjjet, 4. vrsnj djo Ь s listovjma
ј cvjjetom, 4. razrezana ј rasjrena ё а ј с а 5. razrezana
ј rasjrena krunjca, 6. ё
Jednogodjsnja, zeljasta, glatka Ь sa
vretenastjm korjjenom. Ь uspravna,
8( 1 0)-25{30)cm vjsoka, od osnove jlj u gornjem
djjelu razgranata, jednocvjetna do vjsecvjetna.
Prjzemnj ljstovj u rozetj, 6--1 О mm dugj, jajasto
zatupastj; ljstovj Ь manjj, jajasto lanceta-
stj, sa 3-5 nerava, zatupastj jlj malo zasjljenj .
Cvjetovj na kratkjm drskama, postavljenj bocno
ј п а vrhu Ы ё listjcj duguljasto eliptjcnj.
ё а ј с а naduvena, 1 Q-20 cm duga ј 5-1 О cm
sjroka; cjjev casjce duz uglova sjroko krjlata,
krila 2-4 mm sjroka. ё zupcj kratkj, lance-
tastj , zasjljenj sa З nerva; bocnj nervj susjednjh
84
GENTIANA
UTRICULOSA L.
Fam. Gentianaceae
Vid,
ё
gencijana
Trebusasti svisc
Bladder Gentjan
Gentjane acalice renfle
Ы Enzjan,
Schlauchenzjan
Г о р е ч а в к а м е ш о ч н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
{V) Vl- Vlll
2n = 22; Т
casjcnjh zubaca povezanj mrezastom nervatu-
rom. Krunjca u donjem djjelu cjevasta, prj vrhu
tanjjrasta, sa 5 duguljasto eliptjcnjh zatupastjh
ilj zasjljenjh, 5-8 mm dugjh reznjeva, tamno-
plave Ь о ј е г Ь spolja cesto zelenkasta.
Krunjcna cjjev malo duza od casjce. Plod cahura,
lancetasta, kratka, sjedeca, zajedno sa casicom
8-12 mm sjroka. Ь tucka duboko rasjecen;
zjg okrugao. Sjeme duguljasto, 1-1,5 mm dugo,
bradavjcasto, crvenkaste Ь о ј е Na vertikalnom
profjlu sjroko ј е rasprostranjena od brdskog do
alpjnskog pojasa. Naseljava mnoge zajednice
livada ј pasnjaka sveza: Molinion coeruleae,
Arrhenatherion elatioris, Pancicion, Chrysopo-
gony-Satureion, Bromion erectii, Calluno-Festu-
cion tenuifoliae. U subalpjnskom pojasu Ojnarjda
cesta ј е u zajednjcama planjnskjh rudjna sveze
Festucion pungentis Ht. 1930 ј Festucion pseu-
doxanthinae Lakusjc et al . 1968. Jednocvjetnj
Ы f. montenegrina Beck ё ј е komponenta
alpjnskjh rudjna sveze Oxytropidion dinaricae
Lakusjc 1966. Nalazjmo ј е ј u zajednjcama
cretova sveze Carycion davallianae Kljka 1934.
Procentualno ј е vrlo malo zastupljena u
sjjenu i nema veceg ё u jshranj stoke.
Opste rasprostranjenje: Srednja ј juzna
Evropa п ј Balkansko poluostrvo), Er-
delj. Apenjnsko-balkanski flornj element.

11/
н ". r"
(1 ' : ;t
f', jf Г
r,t//fllfl
1
f :trfl Џ
r ,, р Ј Ј , •• ti t:J 11 n,
trc·pJJ:s .tJ, .ttmt
Ј 't •.:;•.1 л

/,,
f, tt,r1rr,, ,,.. щ
н н н •1.
11/
љ .44 1
11 ""1'/1 '.t•J ., ,"t}r:, • •. , ь т
м • И ftf.ilfftilff Г д Ј Г М Ш
м Ј Љ п н Ј Ј т щ м п !.1/U'"/JJ ,""
/ t*'//(ft • lt}l1f '1',/#llftfJJ •.:1 /l-,tJ
t , / Jtsft1 /f1 11:'1 mM.t/ ,(IIJflllfl щ Ј Г М щ :1 1 1
•.tr,;; ш flt.;tft:; t1'19 Jljfl•.tt
1
':s( t.rft1J'.1t, /

Ј Ј
tfl, ')f:r1YI , 1 1r1 '" ;t,llll rr,1tl
1 r
1
1
)1 ft щ
1
1 f/ ,·,t;., 1/J'tnl (i:f'.ll.:, / щ •
, f J д U 1 Щ н t.Jif, ',tlffl Щ У Щ Щ J-'11JI
';IJ Ф щ Ј 1 1': ,r 1 t' ' AJ'sll У п т t,:s
rt, t:,,,
1
1m·.tJ/t ,, ,l,v:, 1! ,t/kt1 Щ t
1
J
(!J'.jt/,tstl:t, 4-

т ј щ tltJfJ:s, 1/ fJ(lAJ. Ј t ,tf/
т , 1' ' 111, п t,,Jt;JIJ д н џ
1:'}• • Ј (11 / 1 1 н Ј 1, У Ј IJfrrfiJ • ј щ • r1:;
trr. џ ,t,., г у т м џ щ • ч
Ф

щ

f;:Ji, Jf:; t; pt#'Ars: rr:, Ф Щ Ј ј
f,lJt41yA. л '1 r,ljtif,, f11f:,
1 lfs•,!t, 11:, ,JJ(Iflt/r. 11 1 У ,1, Љ д rt т т

Г 1 :, у щ ;f щ Щ ., 11 ;.tfU / 1111 "'
lirr:,, ":, ,/lt, l,cm t, 111, IJ(:,,,,:, й IIJ'•t•Ut
.tJJt• ',t;m:, J
1
if:, 11 r;u Jl; fl t п н 1' У Ј Ј ".:,ft,t,
,,:,t, ,, r t, 1 r.slr '; •,•. ,v, :,,Y,:,f!f.,, t,, :, у tl,t '-1 o;:,St
l ;iJI
У • Ј t, tJ(( tJtlf У ,J,(I л д
љ Ј 1 Ji·''·"':,l':, •.14 /ls Г ' :,ji.Js'/,t,
у 1 :, r, / Jf('IJ 1 Щ ,,,.mrh у Г t д r, r,:,
1
..
1 '
1, и • J•''"'t ( Ф • l f)., 'tM 4 • ·i
' н ,, Ј Ј щ .,,..., ,,, д н • и .. ,
t, fl м \lrm 1 t_.,,.,,,,
ф ' 1 /JJ(JrfJII

Щ
•,tJfJi'f/1. • џ r п и џ
/JJil, Г ,1/ffl Ј
Ј Ј П 1 , 11/,1 /.( :tf,.,J YtttJI :,
m
1
tJ11rJ1,·.1 Ј fli l rf'J н tlf,f Ј Ј ·,
•, tfJf•j Ј IJ • Ј • Ј f'J l,t1/ Щ • f ' IJls1YIJ ft; 1
f71J
1
.t Ј /t/,tsm J
1
1Jt,/·J r):, t,r ,,, 1' t :trfl, '1;;, rtJst
• ћ 1 н J's 1 ljt ;}rt,llfJ1 IAj/}':,
f IJ/,tJ, • щ • Ј •1'' ' ,(l;'fr,J:, , jiJ/o:,
Ј lfi7J!:, '"'JI,',tJII (f,t Ј , .:, /' i'J'J fiiJ.tftJ'.J,tfl'J r:·, 1
у "- Ј Н Ј ј • Hf1•,!rlr{J ,•,tt,v:, 1 'O,!J:IfJ,'·V'J •• љ ,,(!'
tJ,r:.t • у Ј • • н ft,," '

1. 2. Ь З cvijet, 4. razrezan i rasiren cvijet,
5.
Jednogodisnja ilj dvogodjsnja Ь vjsoka
10- 50 cm. Ы jednostavna ilj u gornjem
dijelu granata, 4-uglasta, gola. Prjzemni listovi
u rozeti , objajasti do jajasto elipticni, zatupasti,
pri osnovi ± suzenj u drsku. Listovi na Ы
sjedeci, naspramni, duguljasto щ do lanceta-
sto elipticnj . Petodijelnj cvjetovi u ё stita-
sto-grozdastoj cvasti ± Ы ё cjevasta
sa 5 reznjeva, ovi lancetasti, skoro silasti, sa з
nerva. Krun1ca simpetalna, 10-15 mm duga,
ruzicaste Ь о ј е rjede Ь reznjevi krunice elip-
ticni, zatupasti. Ы tucka sa 2-reznjevjtim
zigom. Plod poludvooka usko cilindrjcna cahura,
86
CENTAURIUM
ERYTHRAEA Rafn
SUBSP.
ERYTHRAEA
(Syn С mmus
Moench,
С umbellatum G1lib,
Erithraea
п
auct. п о п (L. Pers.)
Fam. п п
Rasljasta ё
crveni kantarion
Navadna ta'!Zentroza
Common Centaury
Р ю Centaury
Ery1hree,
PetiteCentauree.
Echtes
TausendgOidenkraut
Centaurea m1nore
З о п о т о т ы с я ч н и к
з о н т и ч н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
Vil- IX
2n = 40 (4Q-48); Th
puca duz pregrada п а 2 kapka. Sjeme sitno, sa
mrezasto zjlicastom opnom.
Raste na umJereno suvim livadama i pasnja-
cima od nizijskog do subalpinskog poJasa. Cesta
uz rubove suma, u svijetlim sumama i sikarama,
kao i р о ivicama njiva 1 putova. К а о element
kseromezofilnih livada 1 pasnjaka najcesce ј е
zastupljena u zajedn1cama sveze п
Danthonion. Bromion erecti, Scorzonerion vi/lo-
sae i Chrysopogoni-Satureion. Qsjm toga, nala-
zjmo Ј е i u mnogim zajednicama reda Arrhenat-
heretafia, kao ј sveza: Molmion coeruleae, Cal-
luno- Genistion, Hyparhenio- Brachypodion ra-
mosi i Vulpio-Lotion. ё ј е u sastavu tvrdoli-
snih zimzelenih mediteranskih suma i sikara
klase Quercetea illcis Br.-BI. 1947, kao ј u
raznim tipovima hrastovih suma.
г gorke glikozide. lako ј е gorkog oku-
sa, stoka ј е jede (poboljsava opstu probavu) . U
svjezem stanj u kao krma ј е slabog kvaliteta, dok
ј е u sijenu bezvrijedna. Ы u cvijetu ( Herba
Centaurii minoris} kor1sti se u narodnoj i sluzbe-
noJ medicini.
Opste rasprostranjenJe: Gotovo citava
Evropa - izuzev sjevernih ё Kavkaz,
lran, sjeverna Afrika. ј u Sjevernu Ameriku une-
sena. Submedlteransko-subatl antski florni ele-
ment.

SALVIA
Р А д TENSIS L.
Fam. Lamiaceae
Ь
Divlja zalfija,
livadna kadulja
Travniska kadulja
Ј а н о в д е н ч е
л и в а д с к о
Meadow Sage, Wild Clary
Sauge des pres
Wiesensalbei
Salvia de'prati,
Ш а л ф е л
S, Н В Н Sb, CG,Ma
V- Vlll
2n = 18 ; Н
Korijen vretenast i jako odrvenio. Ь
ё uspravna, 30-80 cm visoka, nerazgra-
nata ili razgranata samo u visini cvasti, ё
glasta, izbrazdana, u donjem dijelu sa prorijede-
nim strsecim dlakama, а u gornjem dijelu sa
zlijezdama na drskama. Listovi rozete krupniji,
sa lisnom drskom З cm, te jajastom do izdu-
zeno lancetastom liskom, dugom 6-17 cm i
sjrokom 2-7 cm; listovi na Ы mnogo manji
od listova rozete, sjedeci ili sa kratkom lisnom
drskom. Priperci zeleni i okruglasti, osnovom
obuhvataju Ы mnogo kraci od cvjetova.
Cvasti u razgranatom prividnom klasu, sastav-
ljene od razdvojenih prividnih prsljenova; cvje-
tovi З cm dugi, sa kratkom cvjetnom drskom,
najcesce 4--8 u prsljenu, а prsljenova 6-12;
ё zvonasta, duzine 6-11 щ gusto pokri-
vena strsecim dlakama, ponekad i zljezdastim,
sa gornjom usnom duzine oko 2,5 mm i sa
zupcima bez osastog nastavka, а donja znatno
duza sa lancetastim, na vrhu silastim i Ь
odvojenim zupcima; krunica 1 о з о mm duga,
najcesce plavo do tamnoljublcasta, cesto Ь
ili ruzicasta, prljavocrvena lli sarena. pokrivena
prorijeaenim maljama, do З puta duza od ё
sa jako srpasto savijenom gornjom usnom koja
ј е bocno spljostena, na vrhu kratko dvoreznjevita
ј duz sredisnje linije pokrivena zljezdastim dlaka-
1. donji dlo blljke, 2. llst, З vrsni dio Ы sa
cvjetovlma, 4. cvijet, 5. ё
ma, а donja usna troreznjevita, s izduzenim ili
elipticnim ё reznjevima i sirokim, na vrhu
usjecenim, srednjim reznjem; krunicna cijev kod
zenskih cvjetova mnogo manja, jedva duza od
ё prasnicj dugi kao gornja usna krunice, а
stublc mnogo duzi. Plodici jajasti, dugj oko 2 mm
glatki ј crnomrke Ь о ј е
Ы bogata vrsta, submedlteransko-
UmJerenokontinentalnog rasprostranjenja na
prostoru Evrope i jugozapadne Azije. Njezjne
populacije nalaze optimum uslova za razvice ј
evolucjju u ekosistemjma klase Festuco-Brome-
tea. Slaba ј е krma. Medonosna ј е ј ljekovita.
87

1. donji dio Ы 2. dio Ы sa listovima,
З vrsni dio Ы sa cvjetovima, 4. cvijet, 5. plodic
Ь snaina, nerazgranata ilj jos od
osnove razgranata, uspravna jlj se jzdjze, 20-80
cm vjsjne. Ljstovj jajastj, ё ё do
lancetastj, а gornjj ljnearnj ј suzenj u kratku ijsnu
drsku jli sjedecj, 2-8 cm dugj ј 0,5-2 cm §jrokj,
р о rubu slabo testerastj ј s о Ь ј е strane ljske
dlakavj _ Prjperci sjedeci i sa visinom Ы se
smanjuju. Р о 6-12 cvjetova slozeno u 6-12
prsljenova kojj su razmaknutj jedan od drugog
za duzjnu prjperaka; о п ј ј prsljenovj prorjjedenj
а gornjj Ь ј е п ј Casjca ј е cjevasto zvonasta,
duga 5- 10 mm п а ј ё е с е pokrjvena ё
kratkjm dlakama ј zljjezdama, rjede gola, sa ±
jstaknutjm nervjma; ё zubaca 5, uglav-
88
ST ACHYS RECT А
L.
Fam. Lamiaceae
Cistac
ё ё
Р а н о л и с т ж о л т
Џ Nettle
Epiaire droile,
Crapaudine
Beschreikraut
Erba slrega
Ч и с т е ц р я м о
S, Н BH,Sb, CG, М а
V - IX
2n = 32, 34 ; Н
nom jednakjh, trouglasto lancetastjh, oko 2 puta
kracjh od ё а ј ё п е cjjevj ilj jednakih р о duzjni sa
njom. Krunica Ь do Ь gola
ili pokrivena kratkim dlakama; ё cjjev
duza od ё jli ± jednake duzine sa njom;
gornja usna ё malo kraca od donje, nesto
ё i stoji pravo, а donja duza nanize
savjjena, troreznjevjta, iscrtana г sarama,
sa sirokojajastjm srednjjm reznjem kojj ј е na
vrhu usjecen ј kracim ё reznjevjma. Pra-
snicj jako jskrjvljenj napolje, sa poluanterama
koje stoje pod uglom. Plodjci okruglasto jajasti,
oko 22 mm dugj, г ё fino
ё
Ova veoma Ь vrsta rasprostranjena
ј е od najnizjh dijelova do subalpinskog pojasa
nasih planina. ё podvrste, varjjeteti i for-
me, odnosno populacjje ove vrste zivj razlicitim
ekosistemima submediteranskog, medjteran-
sko-montanog, brdskog, gorskog i п
pojasa, te u stepama pontsko-panonskog pro-
stora. Najveci broj populacija optimum uslova za
zivot nalazj u suhjm ј toplim travnjacjma koji
pripadaju asocijacijama, svezama ј redovima
klase Festuco-Brometea, dok subalpinske popu-
lacije zive u ekosjstemima klase Elyno-Seslerie-
tea. Medonosna ј е ј ljekovita Ь ali ј е slaba
krma.

TEUCRIUM
CHAMAEDRYS L.
Fam. Lamiaceae
ё ё
Navadni vrednik
Д у б ч и ц а
Common Gennander
Gennandree petit chene
Edel - Gamander
Calamandrea
Д у б р о в н и к в ь
S,H, BH, Sb, CG,Ma
VI-IX
2n = 60, 64 ; Ch
Poluibun. Korijen п п sa
п stolonjma. Ь п а ј ё е с е us-
п razgranata, 1 0-25 cm vjsoka, gusto
п dugim sivim strsecim dlakama, sa
zljezdastim dlakama. Listovi sa kratkom п
drskom, п jajasti do п 1-2( -4) cm
dugj ј 0,5-1 cm sjroki, р о rubu п Ь
п mekjm dlakama sa о п ј е п а sa
gornje gotovo goli ; prjpercj se prema vrhu stab-
ljike п п Cvjetovj 10-12 mm
dugi, na duzim drskama ј п р о 2-6
п u pazuhu priperaka u п п
grade6i п п п grozdove ё okre-
nute п а п stranu; ё cjevasto п
pri п п е п а п о Ь п prorije-
п п strse6jm dlakama, sa 5 zubaca
koji su trouglasto п п ј kraci od
ё а ј с п е cijevi, duz oboda trepljasti ј Ј ј zljezdasto-
trepljastj; п п а ј ё е с е п
Ь oko 2,5 puta duza od ё sa п ё п
cijevj п п sa casjcom ili п duzom;
о п ј а п п п maljama ј Ј ј duzjm
dlakama, sa п ј vaJovitjm, п
п п ј sjljatjm Ь о ё п ј п п
vise п п ј stublc daleko duzj od
п Plodjcj jajastj, 1,5-2 mm dugj, glatkj ј
р о povrsjnj п mrezastj.
1. donji dio Ь 2. vrsni dio stabljike sa listov1ma 1
cvjetovima, З cvijet, 4. plod
Glavnjna populacjja ove vrste zjvj u subme-
djteranskim, п ј stepskim Ь
Evrope ј zapadne Azije, а manji broj u sjevemoj
Africj. Optimum uslova za zivot п u п
cjma ј livadama klasa Festuco-Brometea ј
Т Srednje godisnje tempe-
rature п а stanjstjma njenjh populacjja najcesce
variraju izmedu В ј С а srednja godisnja
relativna п vazduha krece se izmedu 40
ј 60%. Qsjm izrazito п jma i heliofilno-po-
luskjofjlne populacjje, koje zjve u svjjetljm boro-
vjm ili svijetlim lis6arsko-listopadnjm sikarama ј
sumama. Losa ј е krma, ali ј ё ljekovjta
Ь protjv proljeva ј infekcjje probavnih organa.
89

1. donji dio Ь 2, З dio Ы sa listovima,
4. vrsni dio Ы sa listovima i cvjetovima, 5. casica
Rizom kratak i gusto п п
lzdanak pokrjven Ь neznatno kovrdzavim
dl akama. Ы п jlj se uzdize, cesto
п 5- 30 (-40) cm visoka. п listovi
Ы п а ј с е с е u rozeti , sa п drskom
п do з cm, te liskom п 1- 5 cm ј sirine
5-15 mm, jzduzeno jajastog ili п Ы
ј pokri venom dugjm dlakama; listovj п а Ы
dugj do 7 cm, slablje pokrjvenj dlakama, srednjj
i gornji jednostruko jli dvostruko perasto izdjjelje-
п Cvjetovj su sjedecj ilj gotovo sjedeci, 15- 18
mm dugi , slozeni п а vrhu п u prjvjdne
90
PRUNELLA
LACINIATA L.
Р а Ь а Palles
е х Bieb.)
Fam. Lamiaceae
Crnjevac zuckastl
Prunelca
Ц р н о з е л ј е п е р е с т о
Cut leaved Self Heal
Brunelle
Weisse Brunelle
Brunella
Ч е р н о г о л о в к а б е л а я
S, Н BH, CG, Sb, Ma
Vl - Vlll
2n = 32 Н
п kojj grade guste prjvjdne klasove
duzine 2-6 с т Prjperci su siroko okruglasti, s
ostro jzdvojenim ё siljkom ј pokrjveni
bjeljcastjm krutjm dlakama. Casjca oko 12 mm
duga, pri п gusto dlakava. dvousnata. sa
§j rokjm srednjim ј puno uzjm ё zupcjma.
Krunica zuckastobljela, п djjelom gola,
oko 2 puta duza od casjce, sa cijevi koja ј е
prema vrhu prosjrena ј gornjom usnom duzjne
oko 5 mm ј п nesto kracom. Prednjj
prasnici sa zupcem duzine oko 1 mm. Plodici
ё duzjne 2-2,5 mm.
Rasprostranjena ј е u submedjteranskom dj-
jelu juzne Evrope, Male Azjje ј sjeverne Afrike,
te u srednjoj Evropi, р а se smatra medjteransko-
srednjoevropskom vrstom. Njenim populacjjama
najbolje odgovaraju zajednica klasa Festuco-
Brometea ј Trifolio-Geranietea sanguinei; u na-
soj zemljj postize najvecu brojnost ј vitalnost u
zajednicama sveze Mesobromion, kao sto su
Brometum erecti, Koelerietum montanae, jtd.
Srednje п temperature п а njenjm
stanjstjma п а ј ё е с е variraju ё 1 о ј С
а srednja godisnja relativna vlainost vazduha
krece se ё 55 ј 65%; vecina populacija
heliofil nog ј е karaktera, ali se javlja i u svijetlim
borovim, te п hrastovo-grabovim su-
mama submediteranskog podrucja.

PRUNELLA
VULGARIS L.
(Syn. Brunella
vulgaris Moench)
Fam. Lamiaceae
Ь crnjevacJ
krizalinaJ celinscica
Navadna ё
Ц р н о з е л ј е
Common Seff-heal
Brunelle vulgatre
К Braunelle
Brunella
Ч е р н о г о л о в к а
о б ы к н о в е н н а я
S, Н В Н Sb, CG. М а
VI-IX
2n = 28(34); Н
Vjsegodjsnja Ь sa kratkjm rjzomom.
Ь dugacka З О cm, vecjnom razgranata.
Listovi naspramni, prizemnj ± u rozetj . Ljske
jajaste ili jajasto izduzene. Gornjj ljstovj Ь
postepeno prelaze u ± sjedece priperke jajastog
ili skoro okruglog Ь Cvjetovj zigomorfni,
vecjnom dvopolnj, 8- 13(16) mm dugackj, р о
4-6 slozenj neposredno iznad gornjeg р а г а
listova u prjvidne prsljenove koji su п а vrhu
grana grupjsani u Ь prividne klasove. ё
sica zvonasta, dvousnata - petozuba. Krunica
dvousnata, kod п cvjetova dvojno duza
od ё vecinom tamnoplavo ljublcasta, rjede
ruzjcasta ili Ь Krunicna cijev malo duza od
casice. Prasnika 4. Plodnik sinkarpan, iz 2 kar-
pele. Plod merkarpijum sastavljen od cetiriju
jajastih do eliptjcnjh orasica.
Naseljava zajednice hjgrofilnih ј mezofilnih
livada ј pasnjaka, kao ј mnoge sumske ekosiste-
me, od eumediterana do subalpinskog pojasa.
lndjferentna ј е п а vlaznost ј reakciju tla. Karak-
terjstjcnaje vrsta klase Molinio-Arrhenatheretea.
Nalazimo ј е vrlo cesto u zajednjcama sveze
Calluno-Festucion tenuifoliae i Bromion erecti,
zatim u п i djetelistjma, uz putove, п а
zapustenim ј ugaienim mjestjma (u zajednicama
reda Bidentetalia tripartiti, Chenopodietea, Plan-
taginetea majoris). Najhigrotilnije populacije za-
1. donji dio Ы 2. vrsni dio Ь sa listovima i
cvjetovima, з cvijet, 4. ё 5. prasnik
stupljene su п а travnjacima klase Phragmitetea
i Scheuczerio-Caricetea fuscae, te u zajednj-
cama reda Salicetalia purpureae Moor 1958,
Populeta/ia albae ј klase Alnetea glutinosae.
К а о krma ј е slabog kvaliteta. Zbog njskog
rasta nakon kosnje se iskorjstj п п djo.
Medutjm, dobra ј е medonosa, а mladj listovj se
korjste kao povrce (kuvano ј u salatj), К а о
ljekovjta Ь korjstj se u п medjcjnj.
Opste rasprostranjenje: Evropa, Azjja, Au-
stralija, sjeverna Afrika, Sjeverna Amerika. Ko-
smopolit.
91

1, 2. habltus, З dio Ы na poprecnom presjeku,
4. cvijet, 5. plod sa ca§icom
Rozetasta blljka sa puzecjm п kojj
se п Ь п п 15-35 cm
visoka, Ь dlakava. п listovi п а dugjm
drskama i rozetasto п lopaticasti ilj
lopaticasto-objajastj, 5-12 cm dugi ј 1-5 cm
gjrokj ; listovi Ь п п ili
jajasti, sjedecj ј п prelaze u п
listove; п ljstovj cjjeli, jajasti, п duzj
а п kraci od cvjetova. Cvjetovi plavi ili modri,
п bljeli ili ruzicasti , 1- 1,5 cm dugj, р о 6-8
п u п п koji su pri vrhu
п u klasolike cvasti; ё а ј с а dlakavo-zlje-
92
AJUGA REPT ANS
L.
Fam. Lamiaceae
lvica, puzava ivica
ё ё
Г о р е ш н и ч е
Common Bugle
Bugle rampante
GOidengunsel,
Kriechender GOnsel
Bugula, Marandola
Ж и в у ч к а о л з у ч а я
Д у б р о в к а о л з у ч а я
S, Н Sb, CG, В Н М а
IV-VIII
2n = 32 ; Н
zdasta, sa zupcjma п ё cijevj ilj
п duzim; п cjjelom п dlakavo-
zljezdasta, sa cjjevi koja ј е dvostruko duza od
ё а ј с е sa duboko п п us-
п ј п п п п
о п с ј gusto su dlakavj ј п sa stublcem
strse jz п п cijevj . Orascjcj okruglastj do
jajastj, oko 2,5 mm dugi ј ј п о mrezasto п а Ь о а п ј
Ova п п vrsta
п п ј е gotovo u cjjeloj Evropj, jzuzev
п u Sredozemlju, Maloj Azjjj ј п
ј е п е se populacjje п ekoloskj u dvjje
п - п п ј п
(sumske). Nesumske populacjje п п а ј Ь о ј е
uvjete za zivot u ё asocjjacjjama mezofjl-
п ljvada reda Arrhenatheretalia, а sumske u
п п hrastovo-grabovim ili
bukovim sumama п о п е sjeveme he-
mjsfere. п п temperature п а п
stima п populacjja variraju п а ј ё е с е
jzmedu 6 ј С а п а п sumskjh popu-
lacjja izmedu 6 ј С dok ј е srednja п
п п vazduha п а п sum-
skjh populacjja vece za oko 1 Q-20%.
Ь se kao povrce jos kod п
kjh п Ljekovjta ј е ј п blljka, а u
hortjkulturj se Ь dvije п ј е п е forme
( viridissima ј variegata). Slaba ј е п blljka.

THYMUS
SERPYLLUM L.
Fam. Lamiaceae
ё dusica
Poljska materina
dusica
М а т е р к а
Serpollet, Wild Т
Т serpolet
Quendel , Feldthymion
Pepolino
Т и м ь я н о л з у ч и
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - IX
2n = 24 ; Ch
Ь ј е duga ј prj п п puza
u vjdu п п razvjjajucj п п
п ј п а vrhu se zavrsava п roze-
tom listova. п п vjsoke 4-1 О с т ј
razvjjaju se duz п Ь u п а
п su п dlakama sa svjh stra-
п Ljstovi su ј о ј malj , ё п jajasto
ё п п а vrhu п а prj п п
4-6 mm dugi ј 2-4 mm sjrokj, golj, jzuzev prj
п duz oboda, gdje su trepljastj , sa п
п п Cvjetovj п п а vrhu п
u okruglaste jlj п п cvastj ; casjca
dlakava, duga 3,5-4 mm, sa zupcjma kojj su
п dugjm trepljama; п ё
bjeljcasta ilj п sa п п us-
п cij j Ј е п п duzi i siri od Ь о ё п ј te
kracom п п ј р о rubu п п
п п п ј п ё strse jz
cjjevj п
п п ove vrste veoma ј е sjroko
ј obuhvata velik broj Ь od kojjh su u п о ј ј е
vrjjeme п п п а п п
vrsta, od kojjh п е е zjve i u п а о ј zemljj. п
ova vrsta, u uzem smjslu ј ј е ё ј obuhvata samo
dvjje podvrste - ј р ј ё п ( ё ј ј ј ј е п п Th. s.
1. habltus, 2. list, З cvijet, 4. plod s ю
subsp. angustifolius / Pers./ п ј subsp.
rigidus / Wjmmer & Grab./ Lyka) ј Th. s. subsp.
tanaensis (Hyl .) Jalas, od kojjh п ј ј е п а п е zivj
п а prostoru п а е zemlje, vec u п ј
п Evropj. М ј ovom prjljkom ostajemo pri
sjrem п ove vrste. В о ј п е populacjje ove
п vrste п sjrom nase zemlje
ekosjsteme п ј mezokserofjlnjh pa-
п ј livada klasa Festuco-Brometea ј Festu-
cetea vaginatae, kao ј ekosjsteme п
п п а Ь klase Elyno-Seslerietea,
te п а sjljkatjma klase Juncetea trifidi.
п ј е ј ljekovjta Ь alj ј е slaba
krma zbog visokog prisustva ё п ulja.
93

1. donji dio Ь 2. dio Ы s listovima, З dio
Ы s listovima i cvj etovlma, 4. priperak (pricvjetni
listic), 5. casica, 6. cahura
Korijen slabo razvjjen. Ы uspravna,
15-60 cm vjsoka, slabo razgranata jJi nerazgra-
nata, u gornjem dijelu pokrjvena najcesce zlje-
zdastim dlakama, posuta jskjdanjm uskjm crnjm
ljnjjama. Listovj jajasto izduzenj do uzano lance-
tastj , sjedecj , duz oboda testerasto Ы
interkalarnjh listova ё do 5 parj . Prjperci
trouglasto jajasti, sa kratkjm vrhom, Ы
ni , pokriveni zljezdastim dlakama, ј е д е slabo
dlakavi ili goli, duz oboda Ы Casica
pokrivena kratkjm zljezdastjm dlakama. Krunjca
duga do 2 cm, svijetlozuta, sa tubusom neznatno
94
RHINANTHUS
RUMELICUS Velen
( Syn. R. major Ehrh
var . glandulosus
Si monk .,
Alectorolophus
rumelicus
(Vel en.Borb.) Fam.
Scrophulariaceae
Rumelijski
suskavac,
rumelijski
skrobotac
Rumelijski skrobotec
Ш у ш к а в е ц
к л о о т о р ч е
ш у м а р и г а
Rumelische К
П о г р е м о к р у м е л и с к и
S, Н В Н Sb. CG, М а
V- Vlll
2n = 22 , Т
nagore savijenjm ј ljublcastjm zupcjma na gornjoj
usni , duzjne oko 2 mm; donja usna krunjce
uspravna ј naljjeze na gornju, zatvarajucj na taj
nacjn г п Cahura zatvorena u casj-
cj . Sjeme sa kruznjm membranoznjm krjlatim
jspustom г oko 1 mm.
Ova srednjoevropsko-balkanska vrsta koja
seze do Male Azjje i pripada dacijsko-balkan-
skom flornom elementu, jma г ekolosku
valencu u odnosu na osnovne Ь fak1ore
stanjsta. Najvecj Ь г о ј njenjh populacjja zjvj u
Jjvadama ј pasnjacjma gorskog, brdskog subal-
pinskog i nizijskog ё kako mezofilnog
higromezofilnog tako ј kseromezofilnog karakte-
ra, te ј е mozemo smatratj karakterjstjcnom
vrstom klase Molinio-Ar.rhenatheretea, odnosno
reda Arhenatheretalia. Zbog vjsoke brojnostj i
vjtalnostj navodj se kao vrsta г ё
skupa nekjh asocjjacjja, kao sto ј е ё sa
Rhinantho (rumelici) - Cynosuretum cristati
В е ё & Tat. 1960. Takoae ј е nalazjmo ј u
zajednicama klase Festuco-Brometea, а naro-
ё reda Festucetalia vallesiacae, kao ј u zajed-
nicama subalpjnskjh п п а karbonatjma sve-
za: Festucion pungentis, Festucion pseudoxan-
thynae ј Festucion albanicae.
Zbog otrovnjh gljkozjda nepozeljna ј е kao
krma. ali ј е medonosna.

PHYNANTHUS
MINOR L.
(Syn.:
Alectorolophus
minor
(L.) Wimm. & Grab.)
Fam.
Scrophulariaceae
Mali suskavac,
mali zvecac,
petlova kresta
Mali skrobotec
М а л а ш у м а р и г а
Little Rattle
Petit Rhinanthe
К Klapper1opf
Cresta dl gallo
П о г р е м о к м а л ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
V-IX
2n = 22; Т
Korjjen slabo razvjjen. Ь п
З О cm п а ј с е с е nerazgranata jli samo u
gornjem dijelu п djelomjcno dlakava
te sa uzduznim crnim isprekidanim crtama ili bez
п Listovj izduzeni, jajasto lancetastj do usko
п testerasto Ы duzine 2-15
mm. Prjpercj dugi kao i ё ili nesto duzi.
trouglastj , п а vrhu si]ati, duz oboda п Ы
tamnozelenj, goli. Casjca gola i duz oboda
hrapava. Krunica svijetlozuta, duga oko 1,5 cm;
о п ј а usna ne nalijeze п na gornju, te ј е
zdrijelo ± otvoreno; zupci gornje usne vrlo
kratki, Ы ј kraci od 1 mm, ё '
ё rjede ljublcastj. Sjeme ojviceno opna-
stim krjlatim ispustom п oko 1 mm.
Naseljava ekosisteme higromezofilnih, me-
zofilnih, kseromezofjlnih ј п ljvada ,
ј pasnjaka. sa neutralnjm, slabo bazicnjm ј slabo
k1selim tlima. Najvecu brojnost ј vitalnost postjze
u asocijacjjama sveze Arrhenatherion elatioris.
dosta ј е ё u asocjjacjjama sveza Trifolion
resuplnati ј Molinion coeruleae, а prjsutna ј е i u
1. donji dio blljke, 2. gornjl dio Ь sa listovima 1
cvjetovima, З vrsni dio Ь sa plodovima, 4. cvijet.
5. uzduzni presjek cvi)eta, 6. cahura
zajednjcama sveza Bromion erecti i Chrysopo-
goni-Danthonion, te u acjdofilnjm ljvadama.
sveze Nardion strictae montanum.
К а о poluparazjt javlja se na vrstama 1z
porodjca: Fabaceae ј Р о а с е а е
Г dosta bjelancevjna ј drugjh energet-
skjh materjja, ali ј е stoka nerado jede zbog
sadrzaja stetnog gljkozjda rhjnantjna. Ubraja se
u skupjnu slablje otrovnjh Ь vrsta. U mladom
stanju stoka ј е konzumjra ponekad, sto stetno
djeluje п а kvalitet mljjeka. Dobra ј е ё pasa.
95

1, 2. habltus, З dio Ь na poprecnom presjeku,
4. cvijel, 5. ё sa casicom
Rjzom razgranat ј puzecj. Ь 1 о
с т vjsoka, ё se jzdjze, vecjnom nerazgrana-
ta, sa 2 njza dugjh dlaka duz dvjje naspramne
ljnjje. Ljstovj jajastj do jzduzeno jajastj, 1,5-3 cm
dugj ј 1- 2 cm sj rokj, duz oboda duboko ё
testerastj, na ljcu gotovo golj а na ё sa
krutjm dlakama; donjj ljstovi sa kratkom ljsnom
drskom, а srednj j i gornji ё sjedeci, sa
Ы ili neznatno srcastom osnovom.
Cvjetovi slozeni u Ь о ё е naspramne i rastresite
grozdaste cvati , duge 2-20 cm: drske cvasti
pokrivene dlakama, polaze iz pazuha gornjih
96
VERONICA
CHAMAEDRYS L
Fam.
Scrophulariaceae
ё
zmijina
cestosl avica
Vrednikov jeticnik
В е л и к д е н ч е
т р е с к а в а б и л к а
Angel 's eys, Bird's eys
Fleusse germandree,
Veronique des bois
Gamanderehrenpreis
Crescione dei prati
В е р о н и к а д у б р а в к а
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV - Vlll
2n = 32 ( ? 16) ; Н
listova Ы Brakteje lancetaste jli jzduzeno
lancetaste, ё krace od cvjetnih drski.
Cvjetne drske uspravne kao i osovina cvasti,
pokrivene kratkim, kovrdzavim zvjezdastim dla-
kama. Casjca se sastoji od 4 gotovo podjednaka
reznja, koji su lineamo lancetasti ilj lancetasti,
do 2 puta kraci od krunjce i pokriveni maljama.
Krunica tanjirasta, 1 0-14 mm siroka, azurno-
plave Ь о ј е ё ё jl j Ь sa
ё nejadnaka reznja, od kojih ј е donjj najmanji.
Prasnicj kraci od krunjce. Cahura trouglasto
obrnuto srcasta, Ь о ё о spljostena, na vrhu plitko
ё 3-4 mm duga ј 3,5-4 mm siroka,
pokrivena ё maljama. Sjeme brojno,
jajasto, pljosnato, glatko, duzine oko 1 mm.
Ova varijabllna i siroko rasprostranjena
evroazijsko-subokeansko-submediteranska
vrsta ima §jroku ekolosku valencu u odnosu na
tipove stanista i Ь zajednice. Jedna skupina
njenih populacija najbolje uslove za zivot nalazi
u mezofilnim livadama reda Arrhenatheretalia,
druga u pasnjacima reda Brometalia erecti, treca
u Ь reda Prunetalia spinosae, cetvrta u
svijetlim kserotermnim sumama reda Ouerceta-
lia pubescentis ј Ы reda Ostryo-Carpine-
talia orientalis, peta u degradiranim mezofilnjm
liscarsko-listopadnjm sumama, itd. Medonosna
ј е Bez krmnih vrijednostj.

VERONICA
SERPYLLIFOLIA L.
Fam.
в
Verenika sitna
grozdasta.
jajastolisna
cestoslavica
Т jetrcnik
В е л и к д е н ч е
Т
-Speedwel,
Smothspeedwel
Veromque а feuilles
Ы
Ehrenpre1s
Erba guada selvatlca
В е р о н и к а
Т М Ь Я Н О Л И С Т Н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vlll
2n = 14 Н
Rjzom puzecj. Ь (5-) 10- 25 (-40)
cm vjsoka, п ili se uzdjze, п
kratkjm maljama u п ј zljezdastim maJjama
u п dijelu. Listovj п п jajastj ili
ё п do okruglasti, о п ј ј sa kratkom п
drskom, п ј gornji sjedecj , goli. Cvjetovj sa
kratkom п drskom, grade п rastresi-
te, u п fazama do п Ы ј е п е а u
doba п п п grozdaste cvatj.
Pripercj su п do п cjjelog oboda ј
П п п zljezdastim dlaka-
ma. С а ј с п ј п jaj astj, п а vrhu tupi, pokrj-
п zljezdastjm maiJama. п п
ё prozeta plavjm zjlicama, rjede plava,
si roka 5-6 mm i sa vrlo kratkom cijevi . Cahura
ј г а п е о duza, okruglasto bubrezasta do ops-
rcasta, п а vrhu dosta duboko п malo
п duga 3-4 mm ј г zljezdastim
maljama. Sjeme stitoliko, oko 1 mm dugo.
п Ј е u ё i п
poj asu Evrope, Azjje i Sjeverne Amerike ј pri-
pada nordijsko-evroazijsko-suboceanskom flor-
1, 2. hab1tus, З cvijet, 4 tahura, 5. t ahura sa
6. sjemenka
nom elementu. lma siroku ekolosku valencu u
odnosu п а Ь ё faktore i fitocenoze. Opti-
mum nalazi п а nitrificjranjm stanjstima brdskog,
gorskog ј subalpinskog pojasa, u vegetacjjj reda
Chenopodietalja, а nalazjmo ј е cesto ј п а liva-
dama klase Molinio-Arrhenatheretea. Plantagj-
netea majorjs, а ponekad i na krcevinama ј Ј ј
pozaristjma mezofjfnih suma u vegetaciji reda
Epilobletalia angusfolii, а kao korovska vrsta
moze se javiti u agroekosistemima strnjjsta reda
Secalinetalla.
lma malu produkciju fitomase i losa ј е krma.
97

1. donji djo Ь 2. vrsni djo Ь sa ljstovjma ј
cvjetovjma, З list, 4. cvjjet, 5. krunica sa prasnjcjma ј
tuckom, 6. cahura
Korijen veoma Ь razvijen. Ы us-
pravna, 5-20 с т vjsoka, u donjem djjelu granata,
± dlakava jlj zljezdasto dlakava. Ljstovj u donjem
djjel1u slabo kJjnasto zatupastj, sa maljm ј tupjm
zupcjma; u srednjem ј gornjem djjelu Ь
listovj su jajastj ј kratko zasjljenj, sa 6-12 zasjlje-
njh zubaca. Prjpercj skoro naspramnj, sljcnj
ijstovjma sa gornjeg djjela Ы ali nesto kracj
ј ј г s о Ь ј е strane ijske sa р о 3-5 zasiljenih
zubaca ј prj osnovi sa zljezdastim dlakama.
Cvast u г fazama razvica Ь sa kratkjm
л drskama, а nakon precvjetavanja jzdu-
98
EUPHRASIA
ROSTKOVIANA
Hayne
(Syn.: Euphrasia
officinalis L.)
Fam.
Scrophu/ariaceae
Vidova trava, vidac
Navadna smetlika
З о р в и ц а
Ь
Euphrasia de Rostkovius
Augentrost,
Grosser Augentrost
Euphragia, Lumjnella
О ч а н к а л е к а р с т в е н н а я
О ч а н к а р о с т к о в с к а я
S, H, BH,Sb, CG, Ma
V-X
2n = 22; т
zena. casjca pokrjvena zljezdastjm dlakama ј
ne uvecava se za vrjjeme plodonosenja. Krunjca
Ь rjeae Ь ё sa Ь gor-
njom usnom, te ё mrljom ј tamnom
prugom п а donjoj usnj, duga 9-15 mm. Cahura
eljpsojdna, р о duzjnj jednaka ё а ј с ј il j malo
duza, ё ј р о obodu pokrjvena dugjm
ё trepljama.
Pod ovu vrstu Wettstein ј е podveo u nivou
podvrste vrstu Euphrasja montana Jodanov,
koja ј е endem Balkanskog poluostrva, vjsokopla-
njnska silicjfjlna, nerazgranata ј znatno niza
Ь ё ј е ј е znatno prosireno shvatanje ros-
tkovske vjdove trave, ne samo u horolosko-eko-
loskom vec i u morfoloskom pogledu.
Т podvrsta u Ы izdjferencjranjh
populacjja najbolje uspjjeva u asocjjacjjama
klasa Molinio-Arrhenatheretea ј Nardo-Ca/lune-
tea, dok planjnska, balkansko-maloazjjska Ь
zjvj u vegetacjjj planjnskjh rudjna п а sjljkatima
reda Seslerietalia comosae i planjnskjm vrjstj-
nama reda Vaccinietalia.
Kako u svjezem stanju tako ј u sjjenu
skodljjva ј е za stoku ј nepovoljno djeluje na
sekrecjju mljjeka. ё ј е medonosna ј lje-
kovita Ь о cemu ё i njena imena na
jezjcjma raznjh naroda, te ё -latjnsko jme
Е officinalis L. ).

ASPERULA
CYNANCHICA L.
Fam. Rublaceae
Lazarkinja crvena,
modricica
Hribska perla
Ц р в е н а л а з а р к и н а
Herbsqui nancy wort,
Herb-of- vine
Herbe а l'esquinancie,
Asperul e des Ы
Hugelmeier
Asperello montano
Я с м е н н и к п о л е в о
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI-IX
2n = 22 ; Н
п Ь п 10-30 cm п а ј с е с е
sa п ј jako granatjm rjzomom. Ь
mnogo, polegljh i/j ustajucjh, п goljh ј
glatkjh. Ljstova u donjem djjelu Ь р о 4 u
prsljenu, eljptjcnjh jlj objajastjh, najcesce vec
suvjh u perjodu п u п djjelu
Ы 4-6 п listova koji su: sa jednim
nervom, р о obodu п п а vrhu п u os
п oko 1 mm, goli ј najcesce kracj od
clanaka Ь listovj gornjeg djjela Ь
cesto п п Cjmozne cvatj sa malo cvje-
tova grade rastresjtu metlicu. Brakteje u cvastj
jajasto lancetaste, sa bodljom п а vrhu. п
Ь jli ljublcasta, cjevasto tanjjrasta,
spolja hrapavo dlakava; п п п jednakj
sa krunjcnom cjjevj jlj upola kracj. Plodjc ј е
hrapavo bradavjcav, oko З mm dug.
п п ј е u п ј п Evropj
do Kavkaza ј pripada п flor-
п elementu. Optimum uslova za zjvot njene
brojne ј dobro п grupe populacjja
п u razlicjtjm asocjjacjjama, svezama ј
redovjma klase Festuco-Brometea, а nesto
ё i u ekosjstemjma sveze Geranion sangui-
nei, о п о п о klase Trifolio-Geranietea sangui-
1. donji dio Ь 2. vrsni dio Ы sa listovima i
cvjetovima, З cvijet, 4. cvijet п а uzduznom presjeku,
5. plod
nei. Prjpada п kalcjfilnjh Ь te п
brojnost ј п ostvaruje п а pljtkjm karbonat-
п ј pjeskovjtjm tlima, с ј ј а pH-vrjjednost naj-
cesce varjra jzmedu 6 ј 8. Nalazjmo ј е ј u
borovjm sumama п а dolomjtjma, п ј
п kao ј u ekosjstemu subalpjnskjh
rudjna п а п slabo bazjcnjm ј slabo
kjselim tljma А с subsp. montana / W. & К
Stojanov).
Ubraja se u skupjne ljekovjtjh i п
Ь Stoka ј е rado pase. п organi
koriste se za п crvenog mastila.
99 --

1 donji dio Ь 2. dio stahljike sa listovima i plodo-
vima. З plod
Rizom ј е puzeci, п i skoro п
Ы 1 0-50 cm visoka, prj п п
cetvorouglasta, ustajuca ili п jako gra-
п ј п п dlakama. Ljstovj ј п е а г п ј
sa sjljkom, р о obodu п п 1 о mm
dug1 ј 0,5-1 mm sjrokj, goli, sa paralelnjm
jvicama ј najcesce jh ј е 8-1 О u prsljenu. Cvjetovi
pojedjnacnj jli u veoma rastresjtjm п
cvastima, rasutj duz cjjele Ь u pazuhu
ljstova; п drske vrlo tanke ј posljje cvjjeta-
П vjsece; krunjca purpumosmeda, oko 2 mm
u п sa kratko usjljenjm п Plod
Ј е go, gladak, 1,5 mm dug, u zrelom П
п
100
ASPERULA
PURPUREA (l.)
Ehrend. (Syn.
Galium
purpureum L.}
Fam. Ь
Purpuma lazarkinja,
purpurni broc
Bedstrav'
Ga1llet pourpre
Purpur Labkraut
П о д м е р е н н к н ы
S, Н В Н CG, М а Sb
V - Vlll
2n = 22 ; Ch
п submedjteranska vrsta, sa
sjrokom ekoloskom valencom u п na klj-
matske, mjneralosko-petrografske, zemljjsne 1
Ы faktore. Srednje п tempera-
ture п а п razljcjtjh populacjja, п
ekotjpova, varjraju jzmedu 8 ј С najcesce;
jzrazita ј е heljofita sa vecjnom populacjja, dok
ј е manji broj populacjja п
karak1era; srednja godjsnja п п
vazduha varjra jzmedu 50 i 60% najcesce;
п populacjjama najbolje ј е п а pljtkjm
п tljma - kalkolitosolima, kalkoregoso-
lima ј kalkomelanosolima, п na plit-
kim п а п п а pljtkim
п п tlima - п litosolima,
serpentinskjm regosolima ј п mela-
nosolima, п rankerima. Vjsoku brojnost i
vitalnost postize u razlicitim asocjjacjjama kame-
njarskjh п redova Brometalia erecti, Fe-
stucetalia valesiacae, Scorzonero-Chrysopogo-
netalia ј Halacsyetalia, а prjsutna ј е ј u borovjm
sumama sveze Pinion nigrae Lakus1c 1972,
odnosno podsvezama: Pinenion pallasia-
nae Lakus1c 1972, Pinenion il/yrlcae Lakusjc
1972. ј Pinenion dafmaricae Lakusjc 1972.

CRUCIATA
GLABRA{L.)
Ehrend.
(Syn. Galium
vernum Scop. )
Fam. Rublaceae
Zuta brocika.
prava brocika
Pomladinska lakota,
dremota rumena
Slender Crosswort
Gaillet printannier
Fruhlings Labkraut
S, H, BH, Sb, CG, Ma
V - VII
2n = 22,44 ; Н
Rjzom vrlo п ј puzeci. Ь vise,
п jlj ustajuce, ё glatke,
gole ili Ь dlakave. Ljstovj duguljasti ili е ј р ј ё
п ј tupi ili п siljati, sa tri п е г а р о obodu
kratko trepljasti, п а ё е goli, р о ё u п
п su cvatj п ј sa п cvjetova.
п drske bez brakteja, gole, poslije cvjeta-
п п п п zuta do zelenkasta.
rijetko Ь р е ё п ј а oko 2 mm, sa siljatjm
reznjevima. Plod ј е go, gladak i п sazrijeva-
п п
п п ј е u п i
п п п prostoru, te prjpada
п п flornom п
Razljkuju' se dvije grupe populacjja, od kojih
ј е п а п ekosjsteme suhih smetljista
klase Artemisietea, а druga п i п
п sume п i brdskog
pojasa koJe pripadaju svezama Alno-Padion ј
Carpinion betuli. п п temperature
п а п prve grupe populacija п а ј ё е с е
varjraju izmedu 7 ј С а п п
1. donji dio Ь 2. d10 Ь sa listov1ma 1 CVJetovima.
З list, 4. cvijet, 5. plod
п izmedu 50 ј 70%, dok п а п
druge grupe populacija п п tempe-
rature varjraju jzmedu 8 ј о с а п godj-
п п п vazduha jzmedu 70 ј
90%; populacjje suhih smetljista izrazjto su he-
п а populacjje suma ј sjkara п а ј ё е с е
п Ь п а razljka medu п ј ј а postojj ј u
п п а zemljjsta koja naseljavaju.
п ј е u п п lj-
vada ј п п п ka-
raktera. Vecu п postize u asocjjacjjama
redova: Festycetalia valesiacae. Arrhenathere-
talia, Nardetalia i Seslerietalia comosae.
101

1. donji dio blljke, 2. dio Ы sa listovima i cvjeto-
vima, З 4. cvijet З odozgo, 4. sa strane), 5. plod
Bjljka 25-100 cm vjsoka, sa njeznjm valjka-
stjm rjzomom. Ь uspravna, granata, sa
strsecim ё rjede ustajuca ili polegla,
ё na ё nesto Ы
najcesce gola, s izduzenjm intemodjjama. Ljstovj
duguljasti ilj sjroko lancetasti, prema vrhu naglo
stegnuti, 8-25 mm dugi i 3-7 mm sjrokj . Cvjetovj
malj , 2-3 mm u ё cvjetne drske 2-4
(-5,5) mm duge ј posljje cvjetanjajako raskrece-
ne, te ј е cvast rastresita. Plodjci poluloptastj, oko
1 mm dugi i nakon sazrijevanja crnkasti.
102
GALIUM
MOLLUGO L
Fam. Rub1aceae
Brocac,
Ь brocika
Navadna lakota
О б и ч е н п е п а в е ц
М е к а к о п е н к а
Hedge Bedstraw
Gallle lait Ы а с
Geme1nes Labkraut
Caglio b1anco
П о д м е р е н н и к м я к и
S, Н В Н Sb, CG, М а
V-IX
2n = 22, 44 ; Н
Euroazijsko-subokeanska vrsta, sa sirokom
ekoloskom valencom u odnosu п а osnovne
ekoloske faktore stanjsta. Т varjjetet ё
podvrste ё ј е za mezofjlne livade
sveze Arrhenatherion elatioris, dok ј е G. т var.
и т е о г и т karakteristjcan za svezu Trifolion
т G. т subsp. т karakterjstican ј е
za ljvade ј pasnjake klase т а
neke ekotjpove nalazjmo cak u vegetacjji puko-
tjna karbonatnjh stijena (klasa Asplenietea rupe-
stris), te u vegetacjji sjpara klase Thlaspeetea
rotunditolii; nekj, pak, о Ь ј с ј zjve u higrofilnim
sumama sveze Alno-Padion.
U svjezem stanju stoka ga jede. а u sijenu
brzo pocrnj ј trusj se, te njje pozeljan. Ranjje se
korjstjo za bojenje sira ј kjseljenje mljjeka. Korj-
jen mu г materije za bojenje. Ljekovjta ј е
Ь sa veljkim brojem aktivnjh materjja, kao
sto su: heterozidj asperulozjda ј prjmaverozjda,
tanjni, saponozjdj, nesto etarskog ulja, vosak,
crvena Ь о ј а vjtamjn С jtd. Korjsti se za ё
koznih bolestj, skorbuta, jtd.

GALIUM VERUM L.
Fam. Rublaceae
lvanjsko cvijece,
ivanjska brocika
Prava lakota
Ж о л т л е п а в е ц
И в а н и ш т е
Yellow Bedstraw
Gaillet jaune
Echtes Labkraut
Caglio giallo,
Erba zolfina
П о д м е р е н н и к
н а с т о я щ и
S, Н BH,Sb, CG, М а
V-IX
2n = 44 ; Н
Rjzom valjkast ј puzecj. Ь do 1 О О cm
vjsoka, uspravna jfi ustajuca, tupo cetvrtasta,
gola jfi malo dlakava. Ljstovj linearnj, sa gornje
strane gofj ј Ј ј slabo hrapavj, tamnozelenj , а sa
donje strane gusto fjno dlakavj, р о obodu savjje-
nj, р о 8-12 u prsljenu, 15-25 mm dugj ј 0,5-2
mm sjrokj, sa bodfj jcom na vrhu. Cvast ј е metfj-
ca, termjnalno postavljena, duguljasta; osovjna
cvastj gusto pokrjvena kratkjm dlakama. Krunjca
zuta, 2-3 mm siroka, jako mjrjse п а med; kru-
njcnj reznjevj sjljatj . Plod go, oko 1,5 mm dug,
nakon sazrjjevanja crn.
Ova sjroko rasprostranjena euroazjjsko-
submedjteranska vrsta, koja ј е prenesena u
Sjevernu Amerjku ј tamo odomacena, ima vefjk
broj dobro jzdjferencjranjh populacjja. Jedna
skupjna populacija pogodnu sredjnu nafazj u
mezokserofjfnjm Jjvadama ј pasnjacjma reda
Brometalia erecti, odnosno sveze Mesobromion,
druga u pasnjacjma reda Origanetalia, treca u
ekosjstemjma reda Festuco-Sedetalia, а cetvrta
u zajednjcama klase borovjh suma (Erjco-Pjne-
tafja Horvat 1959). Najbolju vjtalnost ostvaruje
na umjereno razvjjenjm karbonatnjm tfjma, с ј ј а
р Н vrjjednost varjra д 6 ј 7,5. Srednje
1. donji dio Ь 2. dio lista na poprecnom presjeku,
З dio Ы na ё presjeku, 4. dlo Ы
sa listovlma i cvjetovima, 5. cvijet, 6. cvijet na uzduznom
presjeku, 7. plod
godjsnje temperature п а stanjstjma razfjcjtjh po-
pulacjja ove vrste varjraju najcesce д 7 ј
С а srednja godjsnja relatjvna vlainost va-
zduha krece se д 55 ј 70%.
Prjpada kategorjjj medonosnjh ј ljekovjtjh
Ь Dobra ј е krmna Ь u svjezem stanju,
а u sjjenu pocrnj ј trusj se te njje pogodna. Na
mfjjeko djeluje bojenjem ј pospjesjvanjem kjse-
ljenja; korjstj se za bojenje sjra. Potjskuje se
gnojenjem sa NPK д ј е г ugrozava
krmnjje livadske Ь
103

1. 2. habltus. З dio Ь na popreenom presjeku,
4. lisl, 5. cvijel , 6. cahura
Visegodisnja zeljasta Ь sa puzecim po-
lozenim rizomom sa cvatnim drskama visokim
З О О О cm. Svi listovi u prizemnoj rozeti, izdu-
zeno п do з а cm dugj ј 2-4 cm sjrokj,
sa З do vecinom 7 nerava, na kratkim drskama,
obodom prorijedeno Ы na vrhu usiljenj.
Cvatne drske okrugle ј visestruko Ы
Brakteje trouglasto jajaste, usiljene, sa sirokom
opnastom ivicom svijetlomrke Ь о ј е duze od
ё Cvjetovi u kratkim klasovjma valjkastog
ili jajastog Ы 2-3 cm dugacki, Ca:sica sa з
pukotine. dva prednja casicna п rebrasto
104
PLANTAGO
AL TISSI MA L.
(Syn.: Plantago
/anceolata
L. var altiss1ma
Pollini)
Fam.
Plantaginaceae
Visoka bokvi ca
Trpotec
Ribwor1 plantain
Hoher Wegerich
П о д о р о ж н к в ы с о к и
S, Н В Н Sb, CG, М а
(V) Vl - Vll l
2n = 72; н
srasla, о Ь а zadnja slobodna. Krunica З mm
duga, bjeljcasta ili mrka, krunicna cijev gola.
Qrasnici 2-3 puta duzi od krunice, bjelicasti.
Cahura jajasta. 4-5 mm duga. dvooka, sa
п п
Naselj ava vla:Zne i п livade i pa-
snjake sveze Milinio-Hordeion secalini H-ic
1934, koje su п п а vecim п na
podrucj u п u prvom redu subme-
п г п а п п i u
kraskim poljima, zalazeci duboko u о р п о
Uslijed п visokog nivoa п
voda п а п su п pretezno vrlo
п i do odredene mjere п tla. Karakteri-
sticna ј е vrsta п opisane asocijacije Planta-
ginetum altissimae Ritter 54. Cesto ј е prisutna
u zajednicama sveze Agropyro-Rumicion crispi
Nordh. 40. Od п ј е п а ё а ј а za vegeta-
ciju sveze п coruleae Ht. 4.9. К а о edifika-
torska vrsta izgraduje vise п kao п р г
Serratulo-Piantaginetum alitissimae п 67,
Deschampsieto-Piantaginetum altissimae llija-
п 74.
К а о krma vrlo ј е dobrog kvaliteta. Takode
ј е dobra i kao п Ы
Opste п п dijelovj sred-
nje Evrope, ltalija, п poluostrvo.

PLANTAGO
HOLOSTEUM
Scop.
(Syn. Р в
Schr. е х Mert
& Koch non
Moench.) Fam.
Plantaginaceae
Bokvica ё
minja moravica
Gredljati trpotec
Н е Ь е au f•c
К щ
S. H. BH, Sb, CG, Ma
V - VIJI
2n 12 · Н
Korijen snaian, vretenast 1 odrvenio. Stab-
ljike 10- 30 cm \lisoke. listovi u prizemnoj rozet1,
linearni oko 1 mm Б okruglasto-trouglasti
na poprecnom presjeku, odozdo grebenastl.
Cvatne Ь brojne i uspravne ili uzdizuce;
cvjetovi sakupljeni u cilindricne guste klasove,
2-6 cm duge; brakteJe sa jaJastom osno11om
prema \l(hU lancetasto suzene, duge kao CaSiCa
ili neSto duze; ё lrstici svi jednaki, zeleni,
jajasti, sa ledne strane grebenasti; krunicni rez-
r}ievi 3-4 mm dugi, а cljev krunice dlakava.
Cahura jajasta, dvooka, sa р о 1 sjemenom u
svakom okcu, duza od casice; sjeme oko 1,5
mm dugo, elipsoidno.
О а evroazijsko- submediteranska vrsta
Г se na velik Ь Г О Ј populacija, koje su
rasute na vertikalnom profilu od submediteran-
skog i brdskog do gorskog i subalpinskog pojasa.
1. habttus, 2. dio lista na poprecnom presJeku, З gornJI
dio Ь sa klasom, 4. 5. cahura sa casicom
Najvecu brojnost i vitalnost ostvaruju na plitkim
zemljistima krecnjacke, dolomitne, serpentinit-
ske i kisele silikatne serije, te vrstu mozemo
smatrati pionirom u naseljavanju razlicitih matic-
nih supstrata, sa razliblim fizicko-hemijskim ka-
rakteristlkama. Narocito su brojne populacije na
balkanskim serpentinitjma, koje najbolje uspije-
vaju u serpentinitskim kamenjarama reda Halac-
syetalia, te na dolomitima i ё dolomi-
tima u pasnjacima reda Scorzonero-Chrysopo-
gonetalia ј Brometalia erecti; rjede ј е
nalazimo ј u subalpinskim rudjnama п а siljkatjma
sveza Poion violaceae i Jasionlon orblculatae.
105

1, 2. habitus, з dio Ь na poprecnom presjeku,
4. cvijet, 5. з sa ё
Rjzom kratak, п п Ь
п п do 50 cm, п ili ustajucjh.
Ljstovj u п rozeti, п п
п jlj п sa 3-7 nerava,
п а kratkjm ili dosta dugjm drskama, goli, slabo
dlakavi jli п п drske jzrazjto uzduzno
п sa п Ы dlakama.
Cvati su glavicasti jll cilindrjcni klasovi, 0,5-7 cm
duge. Brakteje su jajaste jli п gole flj
rijetko dlakave. Casicni listici 2,5- 3,5 mm dugi,
106
PLANTAGO
LANCEOLATA L.
Fam.
Plantaginaceae
Muska bokvica,
uskolisni trputac
Uskolisni trpotec
Т е с н о л и с т е н
т е г а в е ц
Albworth plantaln
Plantain lanceole
Spitzwegerich
Lanciuola, Arnoglossa
П о д о р о ж н и к
л а н ц е т о л и с т н ы
S, Н В Н Sb, CG, Н
IV- IX
2n = 12 ; Н
п s п zeljastim grebenom, goli jlj
na е ё п о ј stranj dlakavi ; п reznji su jajastj
jlj п jajastj, zaostrenj ј oko 12 mm dugj.
Cahure eljptjcne ili jajaste, sa dva п ј oko
З mm duge; sjeme izduzeno, oko 2 mm dugo,
crnkasto, sa jedne п п а sa druge
Ы
Sjroko rasprostranjena euroazijsko-subo-
keanska vrsta, koju ј е ё zbog visoke krmne
п prenio ј п а ostale п uzgaja
se u Africj ј Australjji. Diferencjra se п а veci broj
podvrsta, varjjeteta ј formj, tj. ekotipova ј popu-
lacija, od kojjh se п е ј razlikuju ј р о broju
hromosoma. Т ј р с п а podvrsta п optjmum
uslova za razvice ј razvoj u ekosjstemjma mezo-
п ljvada klase Molinio-Arrhenatheretea, dok
Р /. subsp. sphaerostachya (Wjmm. & Greb.)
Hayek najvecu brojnost ј п п jma
u ekosjstemjma pasnjaka ј livada klase Festuco-
·Brometea. Treca grupa populacjja naseljava
ekosjsteme ugaienjh п klase Plantagine-
tea majoris, te brojne njtrofjlne, ruderalne i sege·
talne Ы submediteranskog, brdskog,
gorskog i subalpjnskog pojasa.
Poznata ј е ljekovjta Ы sa velikim brojef!!
п materjja, kao sto su: heterozjdj, п
taninj, fitoncidi, jtd. Ь se protiv upala
koze i sluznjce, katara, grceva, itd.

PLANT AGO MEDIA
L. Fam.
Plantaginaceae
Srednja bokvica,
srednji trputac
Srednji trpotec
С р е д е н т е г а в е ц
Hoary plantain
Plantain batard
Mittlerer Wegerich
Piantaggine mezzana
П о д о р о ж н и к с р е д н и
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV - IX
2n = 24 ; Н
B_ilj ka visine 1 G-15 cm najcesce, sa prizem-
nom _rozetom,_ te jednom ili vise cvjetnih
Ь koje su pr1 dnu Ы savijene.
s1roki, elipticni ili jajasti, rjede jajasto-lan-
cetastl,_ а 5-9 neravaJ najcesce 2-2,5 puta duzi
nego Г ± dlakavi, sjedeci ili pri osnovi suzeni
u kratku ј siroku drsku kod heliofilnih ј znatno
kod populaci-
Ja .. Ь dlakave, sa zbljenim cilin-
klasovima, duzine 2-6 {10) cm: brakteje
Jajaste ili izduzeno jajaste, obodom opnast.e,
gotovo kao casica; casicni listici elipticni
111 JaJasto elipticni, opnasti i s izraienim zeljastjm
grebenom, 1,5-2 mm dugi . Cahura jajasta, 2-4
mm duga, sa 2-6 sjemenkj, koje su Ь ј
crne.
Siroko rasprostranjena evroazijsko-konti-
nentalno-submediteranska vrsta, koja se dife-
rencira u dvije grupe populacjja, od kojih jedna
optimum nalazi u mezofjlnim livadama klase
а druga u kseromezo-
fllnrm pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Bro-
metea, odnosno sveze Mesobromion. Najvecu
brojnost ј najbolju vjtalnost u nasoj zemljj ostva-
ruje u asocjjacjjj в в
koja ј е sjroko rasprostranjena u brdskom, gor-
skom ј subalpjnskom pojasu Qjnarida. Srednje
godjsnje temperature п а stanjstjma razlicjtih р о
1. donjl dio Ь 2. gomji dio Ь sa klasom,
з cvijet, 4. raspuknuta cahura
pulacjja najcesce variraju jzmedu б ј С а
srednja godisnja relativna vla.Znost vazduha iz-
medu 60 ј 70%. NajceMe naseljava Ь
kamblsole, ali se dosta C:esto javlja i п а Ь
nim luvjsolima, р а ј Ь melanosoljma.
Poznata ј е ljekovita vrsta, koja Г veljk
broj aktivnih materjja, kao sto su: heterozidi
aukubozidj, enzimj- invertaze, trozinaze, koagu-
laze ј emulzjni, tanini, pektini, limunska kiselina,
vitamjn С itd. Droga ј е Plantaginis mediae
folium, Ь et radix; sjeme se koristi kao hrana
za ptice. Upotreba kao kod Р в в в
107


в
1. donji dio Ы 2. llst gornjeg dljela Ы З vrsnl
dio Ь sa llstovlma 1 cvastima, 4, 5. cvljet, 6. plod
Rizom п Ь п з о
150 cm visoka, u donjem dijelu dlakava а u
п gola ili maljava. Listovi ё lan-
cetastl, u vrsnoj trecini, ± dlakavi, dvo-
struko п perasto duboko п ili cljeli,
sa krupnijjm vrsnim reznjem; п listovl
п п п siljati , п а ј с е с е
п а Ы ј е п р о dr§kama i п а п ё gusto pokri-
п dlakama. Cvast1 su п а dugim drskama koje
su п dlakama. ponekad i ztljezdama,
slroke 2-4 cm, sa mnogo cvjetova: cvjetna loza
pokrivena dlakama; п listici cvasti д
108
KNAUTIA
ARVENSIS (l.)
Coulter.
Fam. в
Udovlca nj lvs ka,
ё plienica
Njivsko Ы ё
П о л с к о с и н о г л а в ч е
Glpsle's Rose.
Egyptlana-Rose
Knautia des champs,
Langue de vache
Ь
Vedovina campestre.
Ambretta
К о р о с т а в н и к л
S, Н BH, Sb, CG, М а
V - IX
2n = (20) 40 ; Н
u vise redova, izduzeno jajasti ili п sa
jajastom osnovom, п Ь п dug1m
dlakama; cvjetovi oko 15 mm dugi, Ь ё
sti, г ј е д е п Ы spoljnja casica cetvo-
rouglasta. sa 4 111 vise zubaca na vrhu; unutra-
п se produzava u 8 perasto dlakavih ё
Plod ј е 5-6 mm dug i gusto п п
п dlakama.
п vrsta,
razvrstana п а velik broj lnfraspecijsklh s1stema.
Jedna grupa populacija п а ј Ь о ј е uslove za zivot
п u п livadama sveze в
rion в druga u pasnjacima i livadama
sveze в а treca u agroekosiste-
mima i ekosistemima п п u п
skom, brdskom 1 gorskom pojasu.
U starijim fazama razvica ј е gruba, te ј е
stoka nerado jede. Ljekovita ј е vrsta, ј е г sadrzi
п materije kao sto su: п п i saponozidi
Ь te se u narodu Ь protiv
п bolesti, za ј а с е mokrenje, protiv proljeva,
za preznojavanje, itd. п ј е biljka.

SCABIOSA
COLUMBARIA L.
Fam. Dipsacaceae
Golublja udovicica
Navadni grintavec
З а е ч к и у ш и
Field Scablous
Scableuse, Bonnet Ы е
Gemeines Kratzkraut
Scablosa rustja
С к а б и о э а г о л у б и н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI - IX
2n = 16 Н
К о г ј ј е vretenast, sa jednjm cvjetnim sta-
Ы ј sjedecim sterilnjm ljsnim rozetama. Stab-
ljika uspravna, 50-1 О О centimetara visoka, ±
pokrjvena kovrdzavjm mekim dlakama, razgra-
nata; grane sa jednom ili manjim brojem cvastj ;
rjede ј е nerazgranata. Ljstovj pokrivenj ± kovr-
dzavim dlakama ilj gotovo golj, ljrasto-perasto
reznjevitj . Drske cvastj pokrivene mekjm, prjljub-
ljenjm kovrdzastjm dlakama. Cvasti 1,5-3,5 cm
sjroke; ovojni ljstj(;j lancetastj do linearno-lance-
tasti , pokriveni maljama, kraci od cvjetova ilj jste
duzjne. Cvjetovi u pocetku crvenkastj а kasnije
plavjcastoljublcastj , vrlo rijetko Ь ivicni
znatno veci . Plod oko З mm dug, sa 8 dubokih
uzduznih brazda, dlakav.
Pripada submedjteransko-subatlantskom
fl ornom elementu.
Razvrstava se na vecj Ь г о ј infraspecjjskjh
о Ы ј а cije su populacije rasute od submedjte-
ranskog i panonskog do subalpinskog prostora
makedonskih planjna. Jedna grupa populacjja
zjvj u submediteranskjm ј medjteransko-monta-
1. donji dio Ь 2. list gomjeg dijela Ы з vrsnl
dio Ы i glavicasta cvast, 4. cvijet , 5. plod
nim Ь reda Ostryo-Carpinetalia orienta-
lis, te kamenjarama reda Scorzonero-Chrysopo-
gonetalia, druga u panonskjm stepama reda
Festucetalia valesiacae, а treca u subalpjnskjm
rudinama na karbonatjma makedonskjh ј Ь
skjh planjna reda Onobrychidi-Seslerietalia, od-
nosno sveze Onobrychidi-Festucion.
Dok ј е mlada stoka ј е rado jede, kasnjje
odrvenj . Uzgaja se kao ukrasna Ь Medono-
sna ј е ј ljekovjta, а moze se korjstiti ј za
Ь Ь о ј е Р о aktjvnjm materijama ј ljekovj-
tjm svojstvjma sljcna ј е vrstj Knautia arvensis.
109

1. donji dio Ы 2. list gomjeg dijela Ы
З vrsni dio Ы sa llstovima 1 cvastima, 4. cvast,
5. cvijet, 6. plod. 7. shematski poprecni presjek ploda
Rjzom п kratak, п а а п ј sa broj-
nim п п Ь uspravna jlj
п з о О О с т vjsoka, u gornjem
djjelu п rjede п u donjem
dijelu gola а u gornjem pokrivena krutim prjljub-
ljenim dlakama ill gola. Listovi naspramni, malo-
brojni ; о п ј ј ј srednji elipticni, objajasto п
ili п suzeni u drske koje su pri п
srasle; gornjj listovj sjedecj, ljneamo lancetasti,
cljelog oboda jli rjede testerasto п Ы svi
ljstovi na п sa п dlakama ilj goli,
Ы kozastj ј ј а ј п ј Cvasti п а vrhu dugih
11 о
SUCCISA
PRATENSIS
Moench.
Fam. Dipsacaceae
Piskavac,
Ь preskoc
Navadni objed
Devil's ю
Scableuse succise,
Mors du Ы
Gemeiner Ь
Morso del diavolo
С и е е ц о б г р ы з а н н ы
с л у г о в о
S, Н BH, Sb, CG. Ma
VII-IX
2n = 20 (18) ; Н
grana, u pocetku poluloptaste, а kasnije loptaste.
п listici п siroko lancetastj, po-
п u dva reda, kra6j od cvasti i pokriveni
priljubljenjm dlakama. п п
4-7 mm duga, ё dlakava. Spoljna
casica ё hrapavo dlakava ј produ-
zava se п а uglovima u 4 kratka vrska. Casjca
ј е plitko cankoljka, sa 5 kratkjh zrakasto postav-
п п Plod ј е oko 5 mm dug i gusto
pokrjven dlakama.
Prjpada evroazjjsko-subokeansko-subme-
djteranskom flornom elementu. Njene brojne
populacjje ekoloski se razvrstavaju u vjse skupi-
п od kojjh jedna nalazi optimum uslova za
zjvot u vegetaciji п livada reda
Molinietalia, druga u acidofilnjm livadama ј pa-
п reda Nardetalia, treca u ekosistemima
tresetista klase Oxycocco-Sphagnetea, ё
u mezofjlnim livadama reda Arrhenatheretalia,
jtd. п godisnje temperature п а njenim
stanjstjma ё variraju izmedu 5 i 1 о о с а
п godisnja п vlainost vazduha iz-
medu 70 i 90%. lzrazita ј е heljofita.
Stoka ј е ne koristi ј е г г п е е otvome
materjje, zbog kojih se ubraja u ljekovite blljke
(metil-glikozidi, tanini, saponini, itd.). Lisce
mlade rozete u Bugarskoj koriste kao salatu.
М е о п о п а ј е

CAMPANULA
PATULA L.
Fam.
Campanulaceae
Otvorena ё
strkasti ё
Razprostrta
ё
З в о н ч е
Spreading Bell-flower
Campanule etalee
Wiesen Ь
Raponzolo minore
К о л о к о л ь ч и к
р а с к и д и с т ы
S, H, BH, Sb, CG, Ma
V-VIII
2n = 20 ; Н
Rizom vretenast, vertjkalan, bez lozjca.
Ы uspravna, gola ј ј dlakava, brjdasta.
Ljstovj suzeni u kratku drsku, donjj dlakavj а
gornji golj. Cvast ј е bogata met/jca sa dugim
granama, ili grozdolika sa 1-3 cvijeta. Cvjetovj
na с а ј с а gola sa kopljastjm zupclma
krac1m od krunice ili jednakjm sa njom; krunjca
cm duga, ljevkasta ј do polovjne
Ы ilj bjeljcasta. Cahura
Ј е uspravna ј otvara se prj vrhu sa З pore.
Evroazjjsko-kontjnentalno-submediteran-
vrsta, с ј ј е populacjje na prostoru Jugoslavije
z1ve u mezofilnim livadama brdskog, gorskog, ј
pojasa. U srednjoj Evropi smatraju
Ј е karakteristicnom vrstom sveze Arrhenatherion
elatioris, а kod nas se javlja jos ј u svezj
Pancicion, gdje preovladuje njoj srodna vrsta С
abletina, koju nekj sjstematicarj smatraju samo
podvrstom od С patula. lzrazjta ј е heliofjta.
S_rednje godisnje temperature na stanjstjma nje-
П populacija najcesce variraju izmedu 5 i С
а srednja godisnja relativna vla2nost vazduha
1zmedu 70 ј 80% najcesce. Optjmum pogodnostj
а zjvot nalazj na Ь zakiseljenjm tlima
1znad razljcitjh stijena.
1. donjl dio blljke, 2. г dlo stahljlke sa llstovlma 1
cvjetovima, З cvijet, 4. cvijet bez krunice uzduzno
presjecen, 5. cahura s ё
Medonosna, ljekovjta ј ukrasna vrsta, koja
sadrfj g/jkozjde, te povo/jno djeluje na sekreciju
mlijeka.
Campanula patula L. subsp. abletina (Grjs.
& Schenk) Sim. (Syn.: С abletina Gris. &
Schenk) optimum .Zivotnjh uslova nalazj u acido-
filnim /jvadama gorskog pojasa reda Nardetalia
i subalpjnskjm rudinama na sj/jkatima reda Se-
slerietalia comosae, odnosno njegovih sveza
Poion violaceae ј Jasionion Ь kao i u
mezofilnim livadama pomenute endemjcne bal-
kanske sveze Pancicion.
111

1. donji dio blljke, 2. vrsni dio Ь sa cvjetovima.
з cvijet, 4. cahura s casicom
Korjjen debeo ј vretenast. Ь usprav-
na, najcesce dlakava, 30- 1 о о cm visoka, u
gornjem djjelu granata. Ljstovi golj ј ј slabo
dlakavj, prema gore se smanjuju; donjj obrnuto
jajastj ј ј obrnuto kopljastj , srednjj izduzeno elip-
ticnj , cipkastog oboda ј sjedecj, а gornjj kopljastj
ili trakasto kopljastj, usiljenj, sjedecj ј dlakavj .
Cvast ј е klasasta ili metlicasta, sa cvjetnjm
granama slozenjm u klasaste grozdove. Cvjetovj
su pojedjnacnj jli р о dva; casjca 2- 2,5 cm duga,
gola, sjajna j/i bradavjcasta, sa dugjm sjlasto-tra-
112
CAMPANULA
RAPUNCULUS L.
Fam.
Campanulacea
Repasta ё
repusica
Krapuncel , zvoncica
З в о н е ц
Rampion,
Coventry-repes
Campanule gantelee.
Campanule Raiponce
Ы
Raperonzolo
К о л о к о л ь ч и к р е ч а т ы
Р а у н ц е л ь
S, Н BH, Sb, CG, М а
V- Vll l
2n = 20 ; Н
kastjm zupcjma; krunjca usko ljevkasta, do 2 cm
duga, do 1 / 3 usjecena, s ostrjm, trouglastjm
zupcjma, Ь
Naseljava srednju ј j uznu Evropu, jugoza-
padnu Azjju ј sjevernu Afrjku, te prjpada evroa-
zjj skq-submediteranskom flornom elementu.
Zjvj u ekosjstemj ma submedjteranskog,
kontjnentalno-njzjjskog, brdskog ј gorskog poja-
sa. Optjmum za zjvot nalazj u pasnjacjma ј
livadama klase Festuco-Brometea, odnosno
sveza Festucion rupicolae ј Chrysopogoni-Dan-
thonion. Takoae ј е nalazjmo u д kse-
rotermnim hrastovo-grabovjm sumama ј sjka-
rama pontsko-panonskog ј submedjteranskog
djjela nase zemlje, koje prjpadaju redovjma
Quercetalia pubescentis ј Ostryo-Caprinetalia
orientalis.
Prjpada skupjnj medonosnjh ј ljekovjtjh Ь
ka; korjjen ј е bogat jnuljnom.
Korjjen ј /jstovj su jestjvj, te se korjstj prj
jshranj u prjrodj kao salata ili povrce, а u Fran-
cuskoj i Njemackoj ј е i uzgajaju.

ACHILLEA
MJLLEFOLIUM L.
Fam. Astreraceae
(Compositae)
Hajducka trava,
hajducica, sporls,
ё stolisnik
Navadni rman
А ј д у ч к а т р е в а
Mllfoil
Millefeuille
Gemelne Schafgarbe
Millefoglio, Erba da tagi
Т ы с я ч е л и с т н и к
о б ы к н о в е н н ы й
S, Н В Н Sb, CG, М а
V-IX
2n = 54 ; H(Ch)
Rizom puzeci. Ь najcesce 20-80 с т
vjsoka, sa dosta /jstova, nerazgranata, dlakava.
Ljsto_vj dvostruko do trostruko perasto jzdjjeljenj,
Sa П Г П О lancetastim ј Siljatjm reznjevjma
posljedn)eg reda, ± dlakavj, ponekad sa zljje-
zdama. Cvati su granate gronje, sa brojnim
glavjcama promjera 3-5 mm u precniku. lnvolu-
krum ј е jajast, sa zutozelenim listicima svijetlo-
smedeg jli crnog kozastog ruba; sredjsnjj cvje-
tovj prljavobljeli ; jezjcastjh cvjetova р о pravjlu 5,
kojj su Ь rjjetko ljublcastj, ruzjcastj jlj tamnoc-
rvenoruzicasti, kratko trozupcastj ј upola kraci
od п Ahenija, 1 ,5-2 mm duga.
ј е г е п с ј г а se u velik broj podvrsta, varije-
teta i formi ; neke ranije shvacene podvrste
danas se jzdvajaju ј kao posebne vrste А
collina Ј Beck, А п Schelle, А setacea
W. & К Tipicna podvrsta nalazi optimum
uslova za zivot u ekosistemima mezofilnih livada
reda Arrhenatheretafia, koje su rasprostranjene
od nizjjskog ј brdskog do gorskog i subalpinskog
pojasa. U sjeverozapadnom djjelu Jugoslavije
u/azj u sastav Ь zajednica sveze Poion
alpinae, Polygono- Trisetion, Cynosurion ј Arrhe-
1. donji dio Ь 2. dlo lista, 3. glavlca, 4. glavica na
uzduznom presjeku, 5. jezicasti cvijet, 6. cjevasti cvijet.
7. ahenija
natherion elatioris, а u j ugoistocnom dijelu dviju
posljednjih i sveze Pancicion. Neke populacjje
ove podvrste nalazimo u vegetacij j п г
stanista sveze Arction, а neke ј u vegetaciji
sveze Mesobromion, te п pasnjaka ј
livada sveze Nardion.
Poznata ljekovita ј medonosna vrsta, kao ј
dobra krma u ranjm fazama razvjca (prije cvjeta-
nja), djelujucj povoljno п а mlijecnost i р г ј п о
mesa; u fazi cvjetanja i nakon п ј е zbog obllja
aromaticnih ј gorkih materjja nije pozeljna kao
krma ј е г kvari kvalitet mlijecnih i mesnih proizvo-
da.
113


,:lf;j 'f1- . t
.... ,.,...." .. . . .\
1
1 • г '" --- 4 1 з
6 2 '
1. habltus, 2. glavica п а п presjeku, З cjevasti
cvijet, 4. cjevasti cvijet п а п presjeku,
5. ё cvijet, 6. п
ё 5- 15 с т vjsoka. Skapus sa jed-
nom glavicom, bez ljstova, pri vrhu nesto zadeb-
ljao ј sa prjlegljm dlakama. Listovj u rozeti ,
ё do objajasti, naglo suzenj u siroku
drsku, р о rubu slabo Ы ili testerasti, sa
kratkjm dlakama ilj goli. Glavjca ё 10- 20
т т involukrum poluloptast, sa ё ili
duguljastim listicjma, kojj su tupi , dlakavi ј pore-
dani u dva reda; djskus 4- 5 mm sj rok, sa zutim,
cjevastjm i mnogobrojnim dvopolnim cvjetovima;
obodnj cvjetovi ё zenskj , Ь na vrhu
114
BELLIS
PERENNIS L.
Fam. Asteraceae
Bela rada,
tratincica,
krasuljak
Navadana marjetica
П а р и ч е Т у р т е
Common Daisy
Paquerette,
Fleur de paturage
п
п Ы п
Margherita, Bellide
М а р г а р и т и к а
м н о г о л е т н я я
S, Н BH, Sb, CG, М а
IV- Х
2n = 18 ; Н
ё ruzjcastj do sasvim crvenj, 8-15 mm dugi
ј 0,5-1 mm sirokj. Ahenjja 1- 1,5 mm duga,
objajasta, sa strane spljostena, glatka i bez
papusa.
Prirodni areal ove vrste obuhvata Evropu,
Malu Aziju, Siriju ј Madejru, а unesena ј е u
Sjevernu Amerjku ј na Novi Zeland; ubraja se u
subatlantsko-submedjteranski flornj element.
Razvrstava se u velik broj populacjja koje
naseljavaju utrine, livade ј pasnjake njzijskog,
brdskog ј gorskog pojasa. Najvecu brojnost ј
vjtal nost ostvaruje u ekosisterl)!ma doljnskih lj-
vada i pasnjaka reda Arrhenatheretalia, kao ј u
parkovima urbanih i ruralnjh naselja koji pripa-
daju п ekosistemjma klase Plantagine-
tea majoris.
lma dekoratjvna svojstva, te ј е ё proj-
zveo formu hortensis, koja se uzgaja sjrom
svjj eta.
Medonosna ј е ј ljekovjta Ь ( Bellidis flos) ,
koja sadr:Zj saponjne, gorke materjje, eterjcna
ulja ј п te ulazj u sastav ё а ј е а za ljjecenje
disajnih organa.

CENTAUREA
Ј А С Е А L.
F arn A.steraceae
Razllcak, zecina,
vnsiljak
П р о м е н ш в
р а з т ч а к
А а у о о (Sro\\11)
t<napweoo
Ј а с е е Ј о с е о dos р н
ne А о с в
в ю
В с о л е в
S Н В Н Sb CG а
Vl- Х
2n = 44 . H
Fk:om granat ' ю Stat>tJtka з д Ш
4(}-8() с т vrsoka. uspravna. ., gr.I-
nata uglasta gola 1 · щ п с aka а L•sto\,
zelem 1 з pustenasto alaktv• u do·
n,em d•telu Stab'J ke з drs. ama atasto lanceta-
st• 11 lancetas!'t C.Je't tll razmaknuto hrska , Э
nazuol,em do re.:nJe\ttl •1 i ueno peras!o
t • u srednJem • d•1elu Ь • е dugu [as't
111 lancetastt. с 1el д а о ь € П ,,, suzenom
П 1 5jede<:1 Gla С е в n О
З Э п а 'rhu gmnbca ln"·olukrum
1
atast
11 !alasto ' p1as1 1(3-20 mm dug 1 7-20
s:rok. 1 sttCI tn\ olt.l<riJm.:t :)..1 su. о о з
nasta\ kom ' zelenim nokacem nastaval.: smed
џ с о •'• tZdiJel;en С Ј е О
П щ b1!et· о Ь о а • s"o'a u•:tJal.\ neplodnt
1 11e1asno d crezrrje\ Ф Papus щ е ta.z'. :-
Je"'. ahentja oko З duga. g а 1.1 fmo d а м
btJe os va da SIWIJB! csmeda. а Ь о •
s
1
arna

1 . donji dio Ь 2. prizemni list, З list srednjeg dijela
Ь 4. glavica, 5. listi6 involukruma
Vjsegodjsnja Ь 15-70 cm vjsoka, sa
granatjm ј valjkastjm rjzomom. Ь jedno-
stavna ј Ј ј od sredjne granata. Ljstovj sjvozelenj ,
р о Jjsnoj osj malo vunasto dlakavj, ј а ё е golj,
duguljasto ё ( opsti Ы u donjem djjelu
Ь Jjstovj su sa drskama, dvostruko perasto
djjeljenj; u gornjem djjelu Ь Jjstovj jedno-
stavno perasto dijeljenj , sjedecj, reznjevj usko
linearnj , 1- 2 mm sjrokj, sa jasno bodljjkavjm
vrhom. Glavjce pojedjnacne, na ё drska-
ma. lnvolukrum jajast, 20 mm dugacak ј 15 mm
sjrok. Ljstjcj jnvolukruma zuckastozelenj, bez
116
CENTAUREA
RUPESTRIS L.
Fam. Asteraceae
Zuta krska ё
zuti krski ё
Felsen Ь
В а с и л е к к а м е н й с т ы
S, Н BH, Sb, CG
VI- VIII
2n = 20 ; Н
nerava, г nesto vunasto i kratko dlaka-
ma; nastavak trouglast, 1-1 ,5 mm dugacak,
о Ь ј е strane se spusta njz Jjstjce, sa cesljastjm
trepljama (sa svake strane 5-8 trepljj), na vrhu
sjljat jli sa bodljom. Cvjetovj cjevastj, zivozlatno
do Jjmunzutj, obodnj cvjetovj ё Papus skoro
dvostruko kracj od ploda, bjeljcast. Ahenjja gola,
sjvoplava, sjajna, 4 mm ё
Biljka suvjh stanjsta, ё jznad karbo-
natne geoloske podloge. Tlo ј е neutralne reakci-
je, ё pljtko skeletno iJj rendzjna. Karakte-
rjsticna ј е vrsta mediteransko-montanih ј subme-
djteranskjh pasnjaka ј kamenjara sveze Satu-
reion subspicatae ј edjfjkatorska vrsta asocijacjje
Carici-Centauretum rupestris koja cjnj vrlo ras-
prostranjen pasnjak u submedjteranskom fjto-
geografskom podrucju, а koji se na Ь ј
manje skeletnjm tljma korjstj ј kao livada kosanj-
ca. Takode ј е cesta ј u mnogim zajednjcama
sveze Scorzonerion villosae ј Chrysopogoni-
-Satureion.
Za jshranu stoke u svjezem zelenom stanju
jeste krma slabljeg kvaljteta. U sjjenu ј е bezvrj-
jedna. К а о medonosna vrsta jma vecj znacaj .
Opste rasprostranjenje: Austrjja, Jugoslavj-
ja, srednja ј sjeverna ltaljja. Submedjteranskj
florni element.

CENTAUREA
SCABIOSA L.
Kozja brada,
ё ё
Poljski glavinec
Р а а в р а з л и ч а к
Hard-Heads,
Greater Knapweed
Centauree Scbleuse
Ь Ы
Centaurea-vedovina
В а с и л е к ш е р о х о в а т ы
S, H, BH, Sb, CG, М а
Vl- Х
2n = 20, 40 ; Н
Bjljka sa п п ј gotovo п rjzo-
mom. Ы п uglasta, hrapava, od
п п Ljstovj kozasti, п п
п а ј ё е с е п п sa duguljastim ili
п п kojj su п а ј с е с е djjelje·
п ј hrapavi od п ilj rjjetko goli; listovi п
djjela Ь sa drskama, а u п sjedecj
ј Ь п Glavice р о ј е п а ё п е п а vrhu
п п jajast loptast, п а ј с е с е 15-
20 mm dug ј 14- 16 mm sirok; listicj п
п cesto п maljavj. Nastavak
trouglast, 1-5 mm dug, cesljasto perasto jzdije·
ј е п bez jli sa bodljom. Palje п а п lozj
otpadaju. Cvjetovj п rjede ruzicastoc-
п ilj Ь о Ь о п ј cvjetovj п rijetko
п Papus Ь ё п svjetlijj,
skoro п sa п ploda. А е п ј ј а maljava
u ё а п ogoli, prljavozuta do smeda,
п а ј ё е с е sa strane п 4-5 mm duga.
Ova evroazijsko- п submedite-
п vrsta, ciji areal п а istok jde do Bajkalskog
jezera, п а п profilu п р а п ј п а ide
od п do п pojasa.
Ј е п а grupa populacija optjmum uslova za iivot
nalazj u ekosistemjma reda Brometalia erecti,
druga u subalpinskjm п п а п
sveza Festucion bosniacae, Festucion pseudo-
1. donji dio Ы 2. list gomjeg dijela Ь
З 4, 5. listici involukruma З = spoljasnji, 4 = sredisnji,
5 = unutrasnji), 6, 7. cvijet, 8. ahenija
xanthynae, Onobrychidi-Festucion ј Festucion
albanicae, а treca u vegetacjjj strnjjsta klase
Secalinetea. Populacjje ј р ј с п е podvrste п
п ј п ostvaruju u п ј
livadama sveze Mesobromion, dok populacjje
podvrste С s. subsp. spinulosa (Roch.) Hayek
karakterjsu п п п
п i п п п redova
Scorzonero-Chrysopogonetalia ј Halacsyetalia.
Dok ј е mlada, stoka ј е rado jede, te jma
п а с а ј а ј kao п Ь а ubraja se ј u
п Ь
117

1. habltus, 2. list - vrsni dio, З listici involukruma,
4. cvijet
Biljka bez Ь jlj sa kratkom Ь
Ljstovj kod jndjvjdua bez Ь u rozetj, Ь
nj, duguljastj, reznjevjtj do lucno perasto reznje-
vjtj; reznjevj jzdjjeljenj п а 3-4 djjela, ostro nazub-
ljenj ј sa bodljama, sa gornje strane svjjetlozelenj
ј goli а sa donje strane kratko dlakavj. Glavjce
najcesce sjedece, pojedjnacne jlj na kratkjm
drskama, najcesce ijstovjma gornjeg djjela stab-
ljjke opkoljene. lnvolukrum jajast, 2,5-4,5 cm
dug, sa tupolikjm, purpurnosmede nahukanjm
listjcjma, prjleglim, golim ј suzenjm u vrlo kratku
bodlju, rjede bez bodlje, na poledjnj sa nejasno
smolastom brazdom; unutrasnji ljstjci linearno
118
CIRSIUM ACAULE
Scop.
Fam. Asteraceae
Bodilica,
mala Ь о с а
Ь ё osjak
Bezstabelni osat
Б е з с т а б е л н и о с о т
Pod-Thistle,
Dwarf-Charline-Thistle
Cirse а tiges courtes
Stengellose Kratzdistel
Cameleone-rosso
Б о д я к б е з с т е б е л ь н и О
S, Н BH,Sb, CG, М а
VI-IX
2n = 34 ; Н
lancetastj а spoljasnji jajasti. Cvjetovj 25-30 mm
dugj ; obod krunjce kracj od krunjcne cjjevi.
Papus prljavobljel . Ahenjja 3-4 mm duga.
Naseljava Evropu ј zapadnu Azjju ј ubraja
se u subatlantsko-submedjteransko flornj ele-
ment.
Na vertjkalnom profjlu nasjh planjna nala-
zjmo ј е u svjm pojasevjma od brdskog do
subalpinskog, ј to u pasnjacima ј ljvadama kse-
rotermnog karaktera, koje pripadaju klasi Fe-
stuco-Brometea. Optjmum uslova za zivot nalazj
u asocjjacjjama sveze Mesobromion. Ojferencjra
se na karbonatne ј serpentjnske populacjje, te
pH-vrjjednost zemljjsta na njenjm zemljjstjma
najcesce varira izmedu 6 i 7,5. lzrazita ј е hel io-
fita. Srednje godjsnje temperature na stanistjma
razlicjtjh populacija varjraju jzmedu 5 ј 1 о о с
najcesce, а srednja godjsnja relatjvna vlaznost
vazduha jzmedu 60 ј 70%; najmezofilnije popu-
lacije ulaze u sastav asocjjacjja reda Arrhenathe-
retalia.
Medonosna ј е Ь
Stoka ј е na pasnjacjma zbog bodljj slabo
konzumjra, а kosaci ј е jzbjegavaju prj sakuplja-
nju sjjena.

CIRSIUM
OLERACEUM (L.)
SCOP.
Fam. Asteraceae
Vodenika, zutkasti
osjak
Mehki osat
О ц о т
Water Thistle
Chardon des potagers
Kohldistel
Cardo dei prati
Б о д я к о г о р о д н ы
S, Н В Н Sb, CG. М а
Vl- IX
2n = 34 ; Н
Rjzom valjkast, ё ј kos, sa razrijede-
nim zjlama bez Ы Ь 50-150 cm
visoka, obrasla listovjma do vrha, ё jed-
nostavna, а rjede u gornjem djjelu granata,
slabo dlakava ili gola, uspravna. Listovj donjeg
dijela Ь jajastj ili eljptj(;nj, prema osnovj
dugo suzenj, cijeli ilj Ы ilj ± duboko
perasto reznjevjtj ; reznjevj duguljastj, usjljenj
kratko Ы ljstovj srednjeg ј gornjeg djjela
Ь jajastj , prj osnovj suzenj, srcastj ј obu-
hvataju Ь sjedeci, cijelj , rjeae perasto
reznjevjtj , ne spustaju se njz Ь svj listovj
meki, zelenj , goli, rjede pokrjvenj razrjjedenim
dlakama i р о obodu sa mekjm bodljastjm treplja-
ma. Glavjca vjse, Ь na vrhu Ь i
obuhvacenjh Ь braktejama
koje su eliptjcne, р о obodu sa nejednakim bod-
ljastjm trepljama ј nadrastaju glavjce. lnvolukrum
jajasto-valjkast, sa listjcima koji na ё ne-
maju smolastjh brazda; najvjsj spoljnjj ljstjcj sa
kratkjm bodljastim vrhom, а unutrasnjj ljsticj sa
strsecj m vrhom. Cvjetovj bjel jcastozutj jli rjjetko
crvenj. Papus Ь oko 16 mm dug.
Ahenjja svijetlosjva, cesto slabo jvicasta ј oko 4
mm duga.
Evroazjjsko-kontjnentalnog ј е rasprostra-
njenja.
1. donji dio Ь 2. dio Ы sa listom, З vrsni dio
Ы sa listovima i glavicom, 4, 5, 6. listici involukru-
ma, 7. cvijet, 8. ahenija
Brojne, geografskj najcesce dobro jzdjferen-
cjrane populacjje zjve na higrofjlnjm ljvadama ј
pasnjacjma brdskog i gorskog pojasa, te pored
jzvora ј potoka, ostvarujucj najvecu brojnost ј
najbolju vjtalnost u ekosjstemjma sveza: Cal-
thion, Filipendulo-Petasition ј Alno-Padion, п а
mocvarnim glejnim, semjglejnim ј livadskim glej-
njm tlima.
Dobra ј е pcelinja pasa. Mlado ljsce se u
srednjoj Evropj jede kao salata. Stoka ga rado
jede u svjezem stanju, а za sijeno njje preporuc-
ljiv zbog debele Ы koja se tesko susi i truli .
119

1. donji dio Ь 2. gornji dio Ы s listovima i
glavicama, З listovi srednjeg dijela Ы 4, 5. listici
involukruma, 6. ahenija, 7. ahenija bez papusa
Korjjen kratak i valjkast, sa vecjm brojem
vretenastjh zjla. Ь uspravna, visine 50-
120 cm najcesce, u gornjem djjelu gronjasto jlj
metljcasto granata, jzbrazdana, pokrjvena djelo-
mjcno cekjnjastjm dlakama jli skoro gola, sa
razrjjedenjm ljstovjma. Ljstovj zelenj kao trava,
pljosnatj, golj ilj slabo dlakavj, testerasto perasto
djjeljenj, perasto jzdjjeljenj jlj nejzdjjeljenj ; u do-
njem djjelu Ь suzenj u drsku ј kljnasto
duguljastj, а gornjj duguljastj do lancetasti ј
sjedecj . Glavjce З cm u precnjku, sa
120
CREPIS BIENNIS L.
Fam. Asteraceae
ё crna,
dvogodisnji dimak
Navadni dimek
Rough hawsbeard
Crepide Ы
Wiesen Pippau
С к е д р а
S, Н В Н Sb, CG, М а
V -IX
2n = 40; Н
drskama koje su р г ј glavjcj dlakave do vunasto
dlakave. lnvolukrum 10-1 З mm dug, valjkasto
zvonast; ljstjcj jnvolukruma п lj-
nearno lancetastj, tupoljkj, р о obodu п
pustenasto zvjezdasto pahuljastjm dlakama ј
ponekad sa kratkjm crnjm zljezdastim cekjnja-
ma, spoljasnjj uskj, strsecj ј kracj od unutrasnjjh
ljstjca kojj su s unutrasnje strane pokrivenj gusto
poleglim dlakama. Cvjetovj duzi od jnvolukruma,
zlatnozutj . Papus snijeznobljel. Ahenjja smeda,
п а vrhu suzena ј bez klju п а 10-1 З mm duga,
rebrasta ј poprecno naborana.
Umjereno kontjnentalna evropska vrsta,
koja optjmum nalazj u mezofilnjm ljvadama ј
pasnjacjma njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa.
Najvecu brojnost ј najbolju vjtalnost ostvaruje u
asocjjacjjama sveza Arrhenatherion elatioris,
Polygono- Trisetion ј Cynosurion. Rjedj ј е u aso-
cjjacjjama sveze Pancicion, kao i u vegetacjjj
ruderalnjh п sveze Sisymbrion. Naseljava
najcesce duboka ј Ы а о njtrjfjcjrana, umjereno
vlazna tla, с ј ј а pH-vrjjednost varjra najcesce
jzmedu 5,5 ј 7,5.
Medonosna ј е Ь Umjereno ј е dobra
krma, narocjto u svjezem stanju; zbog debele
Ь koja se tesko susj, u sjjenu njje pozelj-
na.

CREPIS
CONYZIFOLIA
(Gouan) А Kerner
(Syn. Hieracium
grandiflorum All. ,
Crepis graniflora
Tauch.)
Fam. Asteraceae
Cekinjusa
bodljikava,
dimak bodljikavi,
odvracenica
Dimek
Hawk's beard
Crepide а feuilles
de Conyze
б Pippau,
Ы Pippau
Crepide
С к е д р а б е л о у ш и ц а
S, Н BH,Sb, CG, Ma
V/1- /X
2n = 8 ; Н
Visegodisnja Ь 20-60 cm visoka. Rizom
cjfjndrican. Ы u gomjem djjelu jzdjjeljena,
sa glavicom, rijetko gola,
obtcno pokrtvena maljavo zljezdastjm dlakama.
Listovi s о Ь ј е strane gusto pokrjvenj zljezdastjm
Г duguljastj, prj
osnovt klt nasto suzen1 u drsku, Ь rjeae
urezanj ; listovj Ь na-
Ь tlt CtJelt sa strelastom osnovom, sjedecj ;
u .donjem djjelu Ь listovj klinasto dugulja-
stt, u gornjem lancetastj, sjljatj, najcesce р о
obodu cjjeli. Drske glavjce na vrhu Ы
Ljstici involukruma sjroko lancetastj, prilegli,
crnkastj, pokrjvenj gusto maljavo mekanjm
crnkastjm dlakama ј zljezdastjm dlakama ј jos
sazvjezdasto pahuljastim dlakama; spoljasnji Jj-
stici mnogo kracj ј uzj od unutrasnjih. Cvjetovi
jezicasti , zlatnozutj do oranzzuti. Papus п
Ь Ь о ј е Ahenjja bez kljuna, sa 20 uzduznjh
rebara, glatka, prema vrhu nesto suzena.
Rasprostranjena ј е u srednjoj ј п Evro-
pj, п а planinama, od brdskog do subalpinskog
pojasa; prjpada alpsko-prealpskom flornom ele-
mentu.
Brojne populacjje ove vrste djjele se u
nekofjko п od kojjh su п п ј
za covjeka najznacajnije: populacjje acjdofjfnjh
livada ј pasnjaka brdskog ј gorskog pojasa koje
1. donji dio blljke, 2. srednji dio Ь sa listovima,
З vrsni dio Ы sa listovima i glavicama, 4. dio
Ы п а poprecnom presjeku, 5. listici involukruma,
6. ahenija
ulaze u sastav asocjjacjja reda Nardetalia; popu-
lacjje subalpjnskjh п п а kjsefjm tlima sveze
Jasionion orblculatae; populacjje u п
п п а karbonatjma п tlima
sveza Festucion bosniacae, Festucion pseudo-
xantynae ј Festucion albanicae; populacjje п а
п п tlima u okvjru asocjjacjje Danto-
nietum calycinae, itd. С с var montenegrina ј е
п Ь za asocjjaciju Crepidi ( co-
nyzifolii) - Centauretum kotschianae, iz subal-
п pojasa р а п п а prokletijskog sektora vi-
п п п
regije. Dobra ј е krma u svjezem stanju.
121

1. habltus, 2, glavica, З listic involukruma, 4. cvijet,
5. ahenija
Rjzom jzduzen ј nesto Ы Stolona
vjse, najcesce bogato pokrjvenjh ё dugjm
dlakama, а ponekad ј sa zlijezdama. Skapus
najcesce 5-30 cm vjsok, bez listova, sa Jednom
glavjcom, ё dlakav ј zljezdovjt. Prjzemnj
Jjstovi lancetasti do duguljasti, jezjcasti do obr-
nuto jajasti, sa gornje strane zeleni, а sa donje
strane sivozeleni ј ј ё ј е д е
samo sa mnogo pahuljastjh dlaka. lnvol ukrum
ё 8-12 mm dug, loptast do jajast ј sa
zaobljenom osnovom, go jli bogato dlakav, sa
zlljezdama ј pahuljastim dlakama; Jj stjcj jnvolu-
122
HIERACIUM
PILOSELLA L.
Fam. Asteraceae
е ё ј а loboda,
ё runjika,
kosmatica
Dolgodlakava
skrzolica
В и с о к а з а е ч к а
л о б о д а
Mouse-Ear Hav1kweed
Ore1lle de Souris
Langhaariges
Ы
Pelosella, Pelosetta
Я с т р е б и н к а в о л о с и с т а я
S,H, BH, Sb, CG,Ma
V- Vlll
2n = 36, 45; Н
kruma 0,5-2 mm sjroki, ljnearnj, sjljastj , zeleno-
sjvj, crnkastj, г ј е д е ё najcesce sa svjje-
tlim obodom, kojj ј е bez ifj sa pahuljastjm dlaka-
ma. Cvjetovi zuti, spoljasnji ё crveno
prugastj .
Prjpada nordjjsko-evroazjjsko-subokean-
skom flornom elementu, а unesen ј е u Sjevernu
Ameriku.
Diferencira se п а veci broj podvrsta, varije-
teta i formi, koje naseljavaju razljcite ekosjsteme,
od brdskog do subalpinskog pojasa. Jedna ve-
ljka grupa populacjje ove vrste najbolje uslove
za zjvot nalazj u ekosjstemjma klase Nardo-Ca-
1/unetea, druga u ekosjstemjma klase Sedo-
-Scleranthetea, а treca u vegetacjji subalpjnskjh
rudjna п а sj\jkatjma sveza Jasionion orblculatae,
Poion violaceae i Nardion subalpinum ( Syn.:
Eu= Nardion). Sa znatno manjom brojnoscu ј
vjtalnoscu moze se nacj u nekjm zajednjcama
reda Brometalia erecti jli, pak, u д
acjdofjfnjm, hrastovo-grabovim, bukovo-javoro-
vjm ili ё sumama.
Ljekovita ј е Ь (Hjeracji herbal) Sadrij
gorke materjje, tanine, smole, sluzi, flavonske
derjvate. Narodni ј е lijek za Jjjecenje nekih koznih
oboljenja (lisaja), upala besjke, kamena u bubre-
gu, jtd. Slaba ј е krma ј kvari kvalitet mljjeka.

HYPOCHOERIS
MACULATA L.
Fam. Asteraceae
Pjegavi Ы
provaljen koren,
surjan
Pegasti svinjak
Spotted Catsear,
Cat's-ear
Porcelle acheatee
Geflecktes Ferkelkraut
Porcellina macchiata
П а з н и к к р а ч а т ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
Vl- Vlll
2n = 10 ; Н
Vjsegodjsnja Ь 20-90 ( 1 о о cm vjsoka
sa mlijecnjm sokom. Rjzom crnkast, debeo:
valjkasto vretenast. Ь jednostavna jli prj
vrhu granata sa 2-3 glavjce, bez listova jli sa
1-2 lista, pokrjvena kratkjm krutjm dlakama.
Prjzemnj listovj u rozeti, sjedecj, dugulj astj do
objajastj , tupj, р о obodu cjjelj jli п а Ы ј е п ј sa
crvenkastjm srednjjm nervom, pokrjvenj kratkjm
krutjm dlakama, katkad ј sa smedjm mrljama;
listovj Ь jajasti, п а Ы ј е п ј cesto nedosta-
j u. Glavjce velike sa dugackjm drskama, ove
ispod glavjce Ы lnvolukrum skoro polu-
loptast, ljstj(:j jnvolukruma п р о
obodu otvorenjjj , pokrivenj zvjezdasto pahulja-
stjm dlakama; spoljasnjj ljstj(:j jnvolukruma lan-
cetastj, unutrasnjj п lancetastj , prema
vrhu zuckastj . Cvjetovj limunzuti , dvopolni, jezj-
castj , duzj od jnvolukruma. Papus u 1 redu,
с е ј п ј е papusa peraste. А е п ј ј а sa dugackim
klj unom, poprijeko naborana.
Sj roko rasprostranjena vrsta, uglavnom п а
suvjm i umjereno vlaznjm livadama ј pasnjacjma.
Nalazimo ј е ј u svijetljm sumama, pretezno
hrastovjm.
К а о edjfikatorska vrsta п а ё а ј а п ј е element
zajednica sveze Chrysopogoni-Oanthonion alpi-
nae, Scorzonerion villosae ј Bromion erecti.
Karakteri sticna ј е vrsta sljjedecih asocijacjja:
1. donji dio Ь 2. listic involukruma, з cvijet,
4. ahenija
з
Scorzonero-Hypochoeretum maculatae H-
-ic(56)58, Pediculari-Caricetum humilis Н ј е 56,
Bromo-Oanthonietum alpina.e Sugar 72 ј Festu-
cetum panicu/atae R. Jovanovjc - 1955. Cesta
ј е u п Molinion coeruleae, Arrhenat-
herion elatioris, Chrysopogoni-Satureion Festu-
cion rupicolae, Poion violaceae, Onobrychido-
Festucion, Festucion pungentis ј Festuco-Knau-
tion longiflorae.
К а о krma svrstana ј е u grupu bezvrijednjh
vrsta. Proljecni ljstovj rozete mogu se korjstitj u
п kao salata.
Opste rasprostranjenje: Evropa, Kavkaz,
Ь
123

1. donji dio Ь 2. gomji dio Ы sa listovima i
glavicama, З ahenija
Rjzom kratak ј valjkast, ё sa zadeb-
ljaljm ё korjjenjma. Ь 30 - В О ( - 1 О О
cm vjsoka, uspravna ili koso ustajuca, viljuskasto
granata, plavozelena, fino jzbrazdana, bez ljsto-
va, sa ljuspama ј pri osnovj sa krutjm dlakama.
Prjzemni listovi obrazuju rozetu, duguljasto su
lancetastj i bez drski, tupoljkj , ё Ы
sa gornje strane zeleni а sa gornje plavkasti,
golj jli sa prorijedenim Ь dlakama. Cvjetne
drske pri vrhu malo Ы Glavjce 2,5-4 cm
siroke. lnvolukrum go, valjkasto zvonast, 12 -
25 mm dug; listjcj jnvolukruma lancetasti, mutno-
124
HYPOCHOERI S
RADICATA L.
Fam. Asteraceae
Svinjski korijen,
surjan,
zrakasti Ы
Trpezni svinjak
С в и н с к и к о р е н
Long-Rooted-Cat's Ear
Salade de pork
Gemeines Ferkelkraut
Porcellina giuncolina
П а з н и к
S, H, BH, Sb, CG, М а
V - VIII
2n = 8 ; Н
zeleni, р о sredini sa ledne strane cesto sa
ё dlakama, ilj golj. Cvjetovi zuti, obodni
duzj od jnvolukruma, spolja zelenkasti . Papus u
dva reda; unutrasnji red ё perast, а spolj nj
od ё koje su vrlo kratko hrapave. Ahenjja
crvenkastozuto-smeda, sa klj unom, 15 - 17 mm
duga.
Prjrodnj areal vrste obuhvata Evropu, Malu
Azjju ј sjevernu Afrjku, а danas ј е posredstvom
ё sjroko rasprostranjena. Prjpada suba-
tlantsko-submedjteranskom flornom elementu.
Na vertikalnom profilu nase zemlje javlja se
u nizijskom, brdskom ј gorskom pojasu. Raz-
vrstava se u ё grupe populacjja, od kojih
jedna optjmum nalazi u higromezofjlnjm liva-
dama reda Molinietalia, druga u mezofjlnim liva-
dama reda Arrhenatheretalia, treca u kseroter-
mnjm livadama reda Festuceta/ia valesiacae, а
cetvrta u acjdofjlnjm livadama reda Nardetalia.
Mlado lisce i Ь su jestivi ј korjste se
kao poljska salata. Medonosna ј е ј ljekovjta
Ь ј korjstj se za ё plucnjh bolestj .
Ь ј е krmnjh vrjjednostj .

INULA
SALICINA L.
Fam. Asteraceae
ё oman,
utrenica glatka
Vrbollsni oman
У т р е н и ц а г л а т к а
Wtllow-Leaved- lnula
lnule а feullles de saule
Weiden alant
Spraginella
Д е в я с и л и в о л и с т н ы
S, H, BH, Sb, CG, Ma
VI - IX
2n = 16 ; Н
Rizom granat i puzeci. Ы 25-85 cm
visoka, sa mnogo listova gola ili u donjem dijelu
sa ё dlakama, uspravna, kruta, lomlji-
va. Listovj jedrj, jaj astj ili duguljasto lancetasti,
sa srcasto uvastom osnovom, upola obuhvataju
Ь sjedeci, goli ili р о obodu ј sa donje
strane р о nervima slabo pokriveni kratkjm dlaka-
ma. Glavjce pojedinacne ili u ё termi-
nalnjm gronjastjm cvastjma, 2,5-3(5) cm u ё
njku. Ljstjcj jnvolukruma pravjlno ё kao
crepovj п а krovu, р о obodu sa trepljama, kozasti
ј sa zeljastjm usjljenjm nesto strsecjm vrhom;
unutrasnjj Jjstjci ljnearnj, vise od dva puta duzj
od jnvolukruma. А е п ј ј а Ь prugasta, gola,
1,5 mm duga.
Rasprostranjena ј е u Evropi i jugozapadnoj
Azijj ј pripada umjerenokontinentalno-submedj-
teranskom flornom elementu. Diferencira se u
tri grupe populacjja, od kojih jedna - najbroJnija,
п uslove za zivot nalazi u ekosjste-
mjma reda Molinietalia, druga u ekosjstemjma
reda Brometalia erecti, а treca u degradjranjm
sumama i sjkarama redova Quercetalia pubes-
centis ј Ostryo-Carpinetalia orientalis; р о osnovj
1. donji dio biljke, 2. vrsni dio Ь sa listovima i
glavicom, З 4. listovi, 5. jezicasti cvijet , 6. cjevast cvijet,
7. ahenija
brojnostj ј optjmuma uslova za zjvot, odnosno
vjtalnosti indjvidua i populacjja, neki fitocenolozj
srednje Evrope smatraju ј е karakterjsticnom
vrstom п Molinietum medioeuropaeum.
odnosno sveze Molinion.
Pripada grupi ljekovjtjh Ь kao i vecina
vrsta iz ovoga roda, ё kojjma ј е najznacajnjja
lnula helenium L. Г jnuljn, jnulenin, pseu-
doinulin ј druge fruktozjde, etericna ulja, gorke
materije jtd., te se Ы u lijecenju
plucnih, stomacnih i koznih bolestj, kao ј za
regulacjju menstruacjje.
125

1. donji dio Ь 2. gornji dio Ы sa listovima i
glavicama, З cvijet, 4. ahenija
Rjzom valjkast, kos i odrezan. Ы
najcesce 1 0-50 cm vjsoka, uspravna jlj ustajuca,
najcesce racvasto granata, gola ј uglavnom bez
ljstova; mali lancetasti listovj u pazuhu grana.
Listovj u rozetj prjlegli uz zemlju, duguljastj,
duguljasti ili lancetastj, lucno Ы ili ±
perasto djjeljenj, sa ljnearnjm reznjevjma kojj
strse. Drske glavjca sa brojnjm ljuspama, duge
ј prema gore Ь lnvolukrum jajasto valj-
kast, go jli dlakav, taman do crvenkastozelen;
ljstj(:j involukruma linearno lancetasti, §jljatj ј
najcesce sa kratkjm dlakama. Cvastj zlatnozute,
126
LEONTODON
AUTUMNALIS L.
Fam. Asteraceae
ё brdski,
lavlji zub, ё
Jesenski ј а ј ё а г
Fall-dandelion,
Autumnal hawkblt
Liondent d'automne
Herbst б
Radicchiella tardiva
К у л ь б а б а о с е н н я я
S, Н В Н Sb, CG, М а
Vl- Х
"2n = 12, 24 ; Н
rijetko bjelicastozute. Cekjnje papusa jste duzi-
ne, peraste, Ы samo prj prosjrenoj
osnovj, prljavobljele.
Rasprostranjena ј е u Evropj i u Azjjj do
Altaja, п а Grenlandu, а ј u Sjevernu Amerjku ј е
unesena. Prjpada evroazjjskom flornom elemen-
tu.
Optjmum uslova za zjvot nalazj u ekosjste-
mjma reda Arrhenatheretalia. Ojferencjra se u
trj grupe populacjja, od kojih jedna naseljava
mezofjlne ljvade ј pasnjake brdskog ј gorskog
pojasa sveze Cynosurion cristati (L. а subsp.
autumnalis), druga naseljava subalpjnske pa-
snjake ј ljvade sveze Poion alpinae, а treca se
javlja u pasnjacjma ј livadama sa Agrostis vulga-
ris na serpentinjtjma ј kornjtjma Srblje ј Bosne.
lz fjtocenoloske djferencijacjje populacjja jasno
projzilazj da vrsta u cjeljnj ima §jroku ekolosku
valencu u odnosu na geolosku podlogu, tjpove
tala, р а ј osnovne kljmatske elemente - toplotu
ј vlaznost ; srednje godjsnje temperature п а sta-
п ј р ј ё п е podvrste varjraju najcesce jz-
д 6 ј 1 С а na stanj§tjma populacjja
subalpjnskog pojasa (L. а subsp. pratensis / L./
Arcang.), u okvjru sveza Poion alpinae i Panci-
cion, krecu se д 4 ј С
Medonosna ј е vrsta ј povoljno djeluje na
kvaljtet ё projzvoda.

LEONTODON
HISPIDUS L.
Fam. Asteraceae
Nakostrijeseni
lavlji zub,
cekinjasti golocek
Navadni otavcic
Rough Hav1kb1t
Uondent en rer lanc-e
Gemeiner Lov1enzahn
Radicch1ella
К у л ь б а б а ш е р ш а в а я
К у л ь б а б а о у ш е н н а я
S, H, BH, Sb. CG. М а
V - IX
2n = 14 ; Н
Rjzom kratko valjkast ј kos. Ь 10-60
с т sa j ednom glavjcom, sa 1-2 /jnearne ljuspe
jlj gola. Ljstovj golj, sa zvjezdastjm ili ё
dlakama, п do sjvozelenj , u rozetj , ё
Ь - duguljastj do obrnuto lancetastj, р о
obodu cjjeli, ё Ы ј ј perasto reznjevjtj,
suzenj u nejasnu drsku. Glavjce poslije cvjetanja
vjsece i krupne. lnvol ukrum 12-17 mm dug,
tamnozelen do crnkast, go i/ j sa kratkim bjelica-
stim dlakama; spoljasnji listici involukruma lan-
cetastj ј tupoliki ili kratko п Cvjetovj zuti,
dvostruko duzj od involukruma. Papus Ь
do д ё papusa poredane u dva
reda, od kojih ј е spoljasnji sa hrapavim, а
unutrasnjj sa perastim cekinjama. Ahenjja 5-8
mm duga, svijetlosmeda, slabo п а Ь о г а п а prema
vrhu suzena u Ы kljuna.
Naseljava Evropu ј jugozapadnu Aziju; prj-
pada evroazijsko-subokeansko-submediteran-
skom flornom elementu.
Diferencira se п а horjzontalnom ј vertikal-
nom profj/u areala na vjse grupa populacjja, koje
su razlicitj taksonomi shvatili kao ё podv-
rste, varijetete i forme. Tako ё podvrstu
mozemo smatrati ё za red Arrhe-
natheretalia, odnosno za klasu Molinio-Arrhe-
natheretea. а L. h. subsp. hyoseroides (Welw.)
Murr. kao ё vrstu klase sipara Thla-
speetea rotundifolii, sto ukazuje п а velike raz/jke
njihovih stanista, а narocito u pogledu tipa zem-
ljista koje naseljavaju, tipovima ekoklime i р о
strukturi fitocenoza, odnosno Ь
Lisce ove vrste, dok ј е mlado, moze se
koristiti kao salata. Povoljno djeluje u krmi п а
ё proizvode, ali ga stoka u starijim fazama
slabo konzumira, zbog grube dlakavostj.
127

1. donji dio Ь 2 . . dio Ы sa listovima,
З cjevasti cvijet, 4. jezicasti cvijet, 5. ahenija
Rizom valjkast, clankovit i koso polozen.
Ь 20-1 О О с т vjsoka, uspravna, jedno-
stavna ј sa jednom glavjcom, ilj ј е granata sa
vjse jzduzenih grancjca koje se zavrsavaju gla-
vicom. Ljstovj prilicno jedri, goli ilj slabo dlakavi,
а samo ponekad gusce pokrjvenj kovrdzavim
dlakama; prjzemni ljstovj lopatjcasti ili kljnasto
duguljasti, sa dugom drskom ј grubo Ы
nom do perasto reznjevjtom liskom; listovj stab-
ljjke duguljastj ili linearno lancetasti, usko i du-
boko Ы s usiljenjm zupcjma. Glavice sa
dugackjm drskama, precnjka 3-5 cm. lnvolukrum
128
LEUCANTHEMUM
VULGARE Lam.
(Syn.:
Chrysanthemum
leucanthemum L.)
Fam. Asteraceae
О Ы ё а margareta,
о Ы ё а ё
Navadna ivanjsica
О б и ч н а и в а н ч и ц а
м а р г а р и т к а
О х е у е Daisy
Grande marguerite
Wiesen Ы
Occhio di Ь о е
Margherita
Н и в я н и к о б ы к н о в е н н ы
S, Н BH, Sb, CG, М а
V -XI
2n = 18 (54, 72) ; Н
poluloptast, sa listjcjma koji su р о obodu svjjetli
ilj crnosmedi ј poredani kao crepovj п а krovu.
Sredjsnjj cvjetovi zlatnozuti, jezjcastj cvjetovj
Ь najcesce duzj od precnika diska. Papus
kod sredjsnjjh cvjetova nedostaje, а kod obodnih
jli nedostaje jlj obrazuje malu, kosu krunjcu.
Ahenija 2,5-3 mm duga, Ы ё ј г е
Prjrodnj areal vrste ј е Evropa ј Azjja do
Altaja, а danas ј е veoma rasprostranjena u
svjjetu, posredstvom covjeka, kao dekoratjvna
vrsta. Prjpada evroazjjsko-subokeanskom flor-
nom elementu.
Ova kompleksna vrsta, shvacena u najsjrem
smjslu rjjecj, djferencjra se u velik broj vjkarnjh
ј sestrjnskjh vrsta, podvrsta, varjjeteta ј formi,
koje se cesto razljkuju ne samo ekoloski i
morfoloskj, vec ј р о broju ј Ь kromosoma.
Kod nas su ё svojte ovog agregata
L. v. subsp. vu/gare L. i L. v. subsp. montanum
(all.) Brjqu., od kojjh prva jma 2n= 18, а druga
2n= 54. Populacjjama prve podvrste najbolje
odgovaraju mezofjlne livade sveze Arrhenathe-
rion elatioris u njzijskom, brdskom ј gorskom
pojasu, dok druga naseljava pljca karbonatna tla
subalpjnskog ј gorskog pojasa, ulazecj u sastav
zajednjca п livada ј pasnjaka jli planjn-
skih rudina. Ljekovjta ј е ј krmna blljka.

SCORZONERA
VILLOSA Scop.
[ Gelasia villosa
(Scop.) Cass.]
Fam. Asteraceae
Muravka
Viper-grass
Zottige Schwarzwurzel
Scorzonera spinulosa
S, Н В Н CG
V -VII
2n = 14 ; Н
Rjzom vertjkalan, cjlindrjcan, ponekad sa
duboko ukopanjm jajoljkjm gomoljjma. Ь
jedna jlj jh ј е vjse, najcesce uspravna, nerazgra-
nata jli sa 1-2 grancjce. Ljstovj najcesce u donjoj
polovjnj Ь 10-25 cm dugj ј 0,2-0,3 cm
sjrokj, linearnj, cjjeli, povjjenj, donjj sa prosjrenjm
Ь rubom. lnvolukrum 17-25 mm dug. Ljgu-
lastj cvjetovj 1-1 ,5 puta duzj od jnvolukruma,
zutj, crvenkastj spolja. Ahenjja 9- 15 mm, cj lin-
drjcno-eljptjcna. Papusne dlake 1,5-2 puta duze
od ahenjje, Ь
Tjpjcna podvrsta ј е endem Qjnarjda ј raspro-
stranjena ј е od lstre do Albanjje, te prjpada
dinarskom п п Optimum uslova
za zivot nalazi u kamenjarskjm pasnjacjma i
kserotermnjm livadama submedjteranskog ј me-
djteransko-montanog pojasa, dajucj vjsokom
brojnoscu ј vjtalnoscu э pecat njzu asocj-
jacija koje su obuhvacene svezom Scorzonerion
vi/losae, medu koj jma su od posebnog ё
Oantonio-Scorzoneretum villosae, Scorzonero-
Hypochoeretum maculatae, Ononidi-Brometum
r ondensati ј Chrysopogoni-Euphorbletum ni-
caensis. lzrazjta ј е klacjfjlna vrsta, u cijjm pli-
tklm karbonatnjm tljma pH-vrjjednost najcesce
1. donjl dlo Ы 2. dio Ы sa listovima,
З glavica, 4, 5. ё involukruma, 6. ahenija
varjra jzmedu 6 ј 8. Srednja godjsnja ё
п ove vrste ё varira izmedu 2000
ј 2600 satj. Srednje godjsnje temperature na
podrucju njenog areala najcesce varjraju jzmedu
1 О ј С apsolutne mjnjmalne temperature
najcesce se na duze vrijeme ne spustaju jspod
- С а apsolutne maksjmalne u podnevnjm
casovima jula i avgusta, п а juznim ekspozicj-
jama ј Ь do 45° djzu se ј preko С
Srednja godjsnja relatjvna э vazduha п а
п stanjstjma najcesce varjra od 50-60%.
п ј е krmna Ь na oskudnom prjmor-
skom krsu Djnarjda.
129

1. donji dlo Ы 2, З dio Ы sa listom,
4, 5. listict involukruma, 6. cvijet, 7. ahenija
8jljka vjsjne 30-100 cm najcesce, sa krat-
kjm, ё ј valjkastjm rjzomom. Ь
gola, sjajna ј sa dosta listova, uspravna, uglasta
ј u gornjem djjelu slablje jlj ј а ё е granata. Ljstovj
goli, zivozelenj , jajasto-lancetasti, u donjem dj-
jelu stabljjke nedjjeljenj ј sa dugjm drskama, u
gornjem djjelu stabljjke lirasto perasto reznjevjtj ,
р о obodu ostro ј sjtno Ы Glavjca mno-
go, sa sirjnom 6-12 mm ј duzjnom 15-20 mm,
u ё jlj gronjastoj cvasti . lnvolukrum
ё ljstjci involukruma jajasto lancetastj,
130
SERRATULA
TINCTOAIA L.
Fam. Asteraceae
Srpak,
ё srpac,
piljca
Barvilna macina
SavJ wort , Centaury
Sarrete de tetnture
Farberscharte
Serretta, Cerretta
Cepnyxa к р а с и л ь н а я
S, Н BH, Sb, CG, М а
VII - IX
2n = 22 ; G, Н
bodljasto sjljatj, р о obodu maljav1, zelenj ifj ё
ljubjcasto prevucenj. Cvjetovi purpurnj, rjjetko
Ь Papus prljavobljel do slamastozut.
Rasprostranjena ј е u Evropj, Azjjj ј sjevernoj
Afrjcj (Aizjru); prjpada evroazjjsko-submedite-
ranskom flornom elementu.
Diferencjra se u nekoliko sjstema populacj-
ja, od kojjh su neki shvacenj ј opjsanj kao
posebne podvrste, varijetetj i forme. Tipicna
podvrsta nalazj optimum za zjvot na dubokim
glejnjm tlima njzjjskog ј brdskog pojasa, u asocj-
jacijama sveze Molinion, te se smatra karakterj-
stjcnom vrstom ove sveze; takoCie se javlja u
vegetaciji vjsokih zelenj sveze Filipendulo-Peta-
sition. Druga podvrsta - S. t. subsp. macrocep-
hala (Bertol.) Rouy optjmum uslova za zjvota
nalazj u subalpinskim rudinama na karbonatjma
sveze Caricion ferruginei, kao ј sveze Ca/ama-
grostidion arundinaceae koja pripada redu Ade-
nostyletalia; ova podvrsta г materjje za
bojenje.
Prjpada ljekovjtjm biljkama (Herba et Radix
Serratulae). Medonosna ј е i dekoratjvna bjljka.
а i krmna za koze.

TARAXACUM
OFFICINALE
Weber in
Wiggers
Fam. Asteraceae
Maslacak
Navadni regrat
Г л у в а р ч е
Dandelion, Blow-ball,
Lions Tooth
Dent de lion, Pissenlit
Gemeiner б
Dente di leone,
Radichiella
О д у в а ч н и к
л е к а р с т в е н н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
111 - х
2n = 24 (32, 16-37)
Bjljka 2-50 с т visoka. Rizom vjseglavjcast,
skoro uvjjek bez slamastjh lisnih ostataka. Ska-
pus uspravan ili ustajuci. Listovi goli, objajasti,
do usko lancetasti ilj п najcesce duboko
testerasto usjecenj do duboko perasto п
sa ј п е а г п ј do trouglastim reznjevjma kojj su
р о obodu cjjeli jli п а Ы ј е п ј ili samo sa pojedj-
nacnjm zupcjma. lnvolukrum zeljast, mek, zelen-
kast jli crnkast, sa spoljasnjim ljstjcjma sa jlj bez
kozastog oboda. Cvjetova mnogo, zutjh do svj-
jetlozutjh, rijetko narandzastjh jli Ь kojj su
sa donje strane ponekada prevucenj sjvoplavka-
sto, crveno jli smede. Papus Ь Ahenjja sjva,
do tamnosmeda ili crna, gotovo glatka jli sa
mnogo bodljastjh Г
Prema »Fiora Europaea", 4:340-343, grupa
Taraxacum officinale koja prjpada Sect. Taraxa-
cum (Sect. Vulgaris Dahlst.) obuhvata vjse od
sto uze shvacenjh vrsta, medu kojima Taraxa-
cum officinale Weber ј п Wjggers, kao podskupi-
na, odnosno podgrupa. Rasprostranjena ј е u
Evropi ј Azijj ј pripada sjeverno-evroazjjsko-su-
bokeanskom flornom elementu.
Prema Hayek, А & Markgraf, F., 1931 :834:
835, ova vrsta se п а prostoru Jugoslavjje djfe-
г u trj podvrste - Т о subsp. officinale,
1. habltus, 2. glavica, З cvijet, 4. ahenija, 5. ahenija
bez papusa
Т о subsp. palustre (Lyons) Becherer ј п Schjnz
u. Kell ј Т о subsp. erectum (Schrk.) Schjnz u.
Kell. Tjpjcna podvrsta optjmum uslova za zjvot
nalazj u vegetacjjj mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka
reda Arrhenatheretalia ј ugazenih п urba-
njh ј ruralnjh sjstema reda Plantaginetalia majo-
ris, druga podvrsta naseljava hjgrofjlne ljvade
reda Molinietalia i reda Deschampsietalia, а
treca podvrsta zjvi u vegetaciji oko snjeznjka na
vjsokim planjnama Jugoslavjje, u asocjjacjjama
sveza Salicion retusae Ht. 1948 ј Ranunculion
crenati Lakusic 1966. Ljekovjta, medonosna i
jestiva Ь
131

1. donji dio Ы 2. dio Ы sa listovima,
З glavica, 4. cvijet, 5. ahenija, 6. ahenija bez papusa
Biljka п 30-70 cm. Korijen valjkasto
п smea, sa п ё п soka.
Ы gola ilj u п fazama razvjca slabo
pahuljasto dlakava, п п
п п jlj slabo п п sa jed-
п glavjcom. Listovj dugj, Ј ј п е а п о п
prj п trbusasto п а prj vrhu siljatj,
goli, 4-10 mm sjrokj ј do п obuhvataju
Ь Drske glavjca pri vrhu slabo Ы
п tokom п З cm dug, а u
vrijeme п п п п listjca
132
TRAGOPOGON
Р А д TENSIS L.
Fam. Asteraceae
Kozja brada,
tlvadska kozja
brada, turovet
Travnjska kozja
brada
К о з ј а б р а д а
Yellow Goat's beard
Salsifis des pres
Ь
В а Ь а di Ь е с с о
К о з л о б о р о д н и к л у о в о
S, H, В Н Sb, CG,Ma
V-VIII
2n = 14 ; Н (G)
п 8-10, п sjljatj ј п
п п Cvjetovj sumporasto do п
п А е п ј ј а pokrjvena bodljastjm ljuspa-
ma, 16-22 mm duga ј п u п koji ј е
п п jlj п duzj od п ј е
п u Evropj, п а Kavkazu, u
п Persjjj ј Sjblru. Prjpada evroazjjsko-
п flomom п Т р ј с п а
podvrsta п optjmum uslova za zjvot u aso-
cjjacjjama sveze Sisymbrion, п а prostoru п
tralne ј п Evrope, а Т р subs. orientalis
(L.) ё ј е п vrsta п
ljvada reda Arrhenatheretalia i п se п а
prostoru Jugoslavjje u п ј populacjja od subme-
п ј п do brdskog ј gorskog
pojasa. lma siroku ekolosku п u odnosu
п а п supstrat ј tjpove zemljjsta, te ga
п п а п ј sjljkatjma, о п о п о
п а п dolomjtjma, kornjtjma i п
п ј п п п tlima.
п п populacjje п su п za
ljvade ј п sveze Mesobromion ј sveze
Festucion valesiacae, te se ј а п о ekoloskj djfe-
п od п populacjja, koje optj-
mum za zjvot nalaze u asocjjacjjama sveza
Arrhenatherion. Cynosurion ј Pancicion.
Ljekovjta ј е Ь Mlado ljsce se korjstj kao
salata. п Ь

COLCHICUM
AUTUMNALE L.
Fam. Liliaceae
Ј Mrazovac
Jesenski podlesek
М р а з а в е ц
Meadow Saffron
Colchique
Herbst zeitlose
Colchico
Б е з в р с м с н н и к о с е н н и
S, Н В Н Sb, CG, М а
VIII -IX
2n = 38 ; G
Bjljka п 20 - 40 cm п а ј ё е с е sa koso
jajastom krtolastom lukovjcom п 2,5 - 5
с т ј п mrkom do п п Ljstovj
п п 20-40 cm dugj ј 2-6 cm
sjrokj, п п п а о Ь а kraja п
golj, sa dugom sarom, razvjjaju se а п о u pro-
ljece п sa plodom, а п tokom cvjeta-
п Ь п Cvjjet п а ј ё е с е ј е а п rjede
dva ilj trj , ё п 10-25 cm п а ј ё е с е svjjetlolju-
Ь ё ё rjede Ь ili sa sarom u
Ы sahovskog polja. п ljevkast sa listj-
cjma ё Ь ј ё п - obrnuto jajasto
п ё п do п З 7 cm dugjh
ј 7-15 mm sjrokjh, sa 2 п ј п ј ј е п
papjlama; cjjev п vrlo duga, skoro п ё
sto п 3-4 puta duza od ljstjca п
п 6, kracjh od п п п
п п ё п sa п п
6- 12 mm duge. Stublca З kracjh jli п
п kao ј п п а vrhu Ы zjgovj
Ы ё п se spustaju п ј Ь
п trook ј ostaje pod zemljom sve do
proljeca kada п sa ljstovjma jzrasta. Ca-
hura п objajasta, п п п а vrhu
kratko п 3-5 cm duga, п zjdova,
otvara se do п sa vecjm brojem п
п loptaste, mrke do п Ь о ј е
rupjcavo ё п 0,8-2 mm duge.
1, 2. donji dio biljke {2 = uzduzni presjek), З 4. gornji
dio perigona sa prasnicima i stubicem {4 = na uzduz-
nom presjeku), 5, 6. cahura {6 = na ё
presjeku), 7. sjemenka
Areal vrste obuhvata п п ј za-
п Evropu; prjpada п
п п п
Najvecj broj populacjja zjvj u asocjjacjjama
klase Molinio-Arrhenatheretea, а п а п ј ј
broj ј u asocjjacjjama klase Festuco-Brometea.
Mrazovac ј е veoma п ljekovjta, alj ј
п Ь
Г dva jaka alkalojda - kolhjcjn ј kolhj-
п te se п а о ё ј о mlada stoka veoma ё
truje п ј ј е п а о ё ј о ё stradaju goveda, о п ј ј
ј п
133

1. donjl dio biljke, 2. dlo stabljike sa llstovima, З cvijet,
perigona sa prasnikom, 5. cahura, б sjemenka
Biljka visine 50 - 150 cm najcesce. Aizom
uspravan, kratak, mesnato Ь i sa broj-
nim korjenovima. Ы snaina, uspravna,
suplja, cljelom duzlnom pokrivena listovima ј
njihovim cjevastim sarama, u gornjem dijelu
pokrivena kratkim dlakama. Listovi u donjem i
srednjem dijelu Ы jajastl, siroko elipticni
do elipticni, 10-20 cm dugi i 6-10 cm siroki , а
gornji lancetasti ; svl listovl sjedeci, pljosnati ,
cijelog oboda, sa gornje strane golj а sa donje
naroeito uz nerve maljavi, duboko uzduzno na-
boranl 1 sa brojnim paralelnjm nervlma. Cvast ј е
З
VERATRUM
ALBUM L.
Fam. Liliaceae
Cemerika Ы ј е а
Bela cmerika
Б е л а ч е м е р и к а
False White Ь
Varatre blanc
Welsser Germer
Elabro Ь
Ч е м е р и ц а
S, H, BH, Sb, CG, Ma
Vl - Vtlf
2n = 32; Н
vrsna metlica, duzjne З О с т sastavljena od
klasolikih grozdova. Cvjetovi srazmjerno veliki -
1, 5-2 cm u precniku, spolja zeleni а s unutrasnJe
strane Ы ili zuckastozeleni do jntenzivno zele-
ni, donjj dvospolni, а gornji vecjnom muskj ;
cvjetna drska pokrivena maljama; listicj perigona
obrnuto jajasti, jzduzeno eliptjcni do lancetasti,
na о Ь а kraja suzeni, 7-9 mm dugi, u vrsnom
dijelu cesto resasto Ы Prasnicj kraci od
perjgona; antere bubrezaste ili okruglaste. Plod-
nik graaen od з karpele; zjga з Cahura 10-20
mm duga najcesce, jajasto elipticna ili jajasta.
Sjeme mnogobrojno, 5-15 mm dugo, pljosnato.
Sjroko ј е rasprostranjena u sjevernim i sred-
njim djefovima Evroazije i diferencjra se u dvije
podvrste, od kojih tipicna zivi u sjeverozapad-
nom, а V. а subsp. lobelianum (Bernh.) Rchb.
u istocnoj Evropj i Azijj do Aljaske.
Nase - jugosfovenske populacije, zjve u
ё nesumskjm, р а ј nekim sumskim eko-
sjstemima kao sto su: ekosjstem subalpjnskih
pasnjaka ј livada п а kjselim tljma klase в
trifldl, odnosno sveza Jasionion в i
Polon в u ekosjstemima vjsokih zefeni
reda в te njtrofjfnjh visokjh zelenj
sveze Rum1cjon alpinj, u ekosistemima gorskih
i subalpjnskih mezotilnih livada sveze Pancicion
itd. Poznata ј е otrovna ј ljekovita Ы

NARCISSUS
Ё l .
SUBSP
RADIIFLORUS
(Salisb.) Baker
Fam.
Amaryllidaceae
Narcis, sunovrat
Beli narcis, bedenica
Н а р ц и с
Poet's Narcissus,
While- Dillies,
Primose- Peerless
Narcissus des poetes,
Herbe а la vierge
Weisse Narzi sse
Fior-maggi, Narciso
Н а р ц и с с
S, Н BH, Sb, CG,Ma
IV -VII
2n = 14 ( 16, 21 ) ; G
Lukovjca loptastog do jajastog Ь 5-6
с т duga ј 1,5-2,5 cm sjroka, sa п suhjm
omotacem. Ы 20-50 cm vjsoka, spljo-
п i sa dva istaknuta п rebra. Listovi
п 3-6 mm sirokj, п а vrhu zatupasti, plavi-
casti ili zeleni, kracj od Ь Cvjetovi р о ј е
п а ё п rjede р о 2 п а vrhu Ы п а peteljki
п 1,5-2 cm koja ј е u п dijelu obuhva-
cena opnastim priperkom. Perigon ј е Ь ili u
ё п zuckastobljel ; cijev п
2,5-3 mm duga; elipsojdni il j jzduzeno objajastj
reznjevj 2-2,5 cm dugj, п а vrhu siljatj ili п
prema osnovj se suzavaju ј р о pravilu se п е
prepokrjvaju. п tanjjrasta, 2-4 mm
duga, zuta, р о obodu nepravjlno sjtno nazub-
п ј п Svj prasnjcj gotovo jste п
(gornjj п malo kraci). Stublc se zavrsava
trodijelim zjgom. Plod ј е ё sa п sje-
mena u svakom okcu.
Areal ove podvrste obuhvata Alpe, Karpate,
Jugoslavjju i sjevernu Grcku; pripada prealpsko-
submediteranskom flornom п а tipska
podvrsta ј е rasprostranjena п а lberskom poluo-
toku.
Populacjje nase podvrste п
su na vertikalnom profilu Qjnarida, od submedi-
teranskog do п pojasa. п i
п populacjje zjve u kraskjm poljima
1. donjl dio Ь 2. dio Ь sa listovima,
З uzduzni presjek cvijeta, 4. г dio Ь sa
cvijetom
gornje п а п а г о б о su karakterj-
stjcne za ё polje, gdje krajem maja jli u
prvoj polovinj juna stvaraju prekrasan bjjelj tepih
njeznjh i opojno mjrjsnih cvjetova. Ova grupa
populacjja optimum uslova za zjvot п u
asocijacjjama sveze Molinio-Hordeion secalini.
а narocjto u asocijacijj Molinio-Lathyretum pano-
nici, п п ј е п о ј subasocijaciji М -L. р
narcissetosum radiiflori Lakusic 1974. Druga
grupa populacua zivi u п livadama
gorskog i п pojasa, а п ё п а
п oko Sutjeske (Magljc, Volujak ј Zelen-
gora). а treca u planjnskjm п reda Cre-
pfdetafla dinaricae. п ј е ј za stoku п
135

1 donri d10 blljke. 2. vr!m dio Ь sa cvjetovima,
з 4. cvijet (4 = na uzduznom presjeku), 5. prasnici i
tucak, 6. plod
Lukov1ca jajolika, najcesce 20-40 mm u
precniku, sa sivkastim ili bjelicastim opnastim
omotacem. Ы 30-60 cm visoka, malo
na vrhu sa 3-8 cvjetova u
cvasti. Listovi lineami, 5-15 mtn siroki,
sjajnj, iste duzine ili nesto duzi od Ы
lspod stitaste cvasti lancetast i opnast priperak
duzine do 5 cm. Cvjetovi zvonasti, na dugim
peteljkama ј nadole povijeni ; listici perjgona
izduzeni, objajasti lli elipsoidnj, 10- 15 mm dugi
i 8-1 О mm siroki, bljelj i na vrhu sa zelenkastom
ili zelenkastozuckastom mrljom. Prasnici duzine
7-1 о mm. Stublc duzi od prasnika. oko 1 О mm,
136
LEUCOJUM
AESTIVUM L.
SUBSP
Т
Fam
Amaryllldacoae
Drljemovac,
dokoljen
Snovlflai<O, Ф
N1voo1e ё
Ь
Campanelle, C/poll п о
Б е о ц в о т ю к Т
Б е я н к а е т н я я
S. Н В Н Sb CG М а
IV - Vl
2n- 22 24 G
na vrhu malo kllnasto proslren, ispod z1ga sa
zelenim prstenom. Cahura skoro loptasta il1
objajasta, duga oko 1 0-15 mm 1 oko 5 mm u
precniku. Sjemena loptasta, crna.
Rasprostran,ena ј е u j uzno1 Evrop1, na
Krimu 1 Kavkazu, u Maloj Aziji i srevernoj PerSIJI,
pripada submedlteransko-mediteranskom llor-
nom elementu.
Ova izrazito higrofilna vrsta optimum uslova
za zivot nalaz1 u poplavn1m sumama sveza
Salicion al bae. Populion albae i Alnion glutino-
sae, te u poplavn1m livadama sveza Descham-
psion caespitosae, Magnocaricion, Molinion coe-
ruleae, Alopecurion utriculati Zeidler 1953. 1
Calthion, na mocvarnim glejnim, livadskim gleJ·
njm ј pseudoglejnjm tljma, te na hidrogen1m
crnicama. Srednje godjsnje temperature na sta-
njstima razlicitjh populacija ё var1ra)u
д 1 О 1 С apsolutne minimalne tempera-
ture р о pravilu se ne spustaju ispod а с а
apsolutne maksimalne ne dlzu se iznad 30 С
sto ё da ima relativno usku ekolosku valencu
u odnosu na temperaturu, kao 1 sve higrofite.
Heliofitne populacjje su р о pravjlu na vla2nijim.
а poluskiofitne na nesto suvljim tlima. sto uka-
zuje na njenu veoma usku ekolosku valencu u
odnosu na vlagu, odnosno vodu. Ukrasna, me-
donosna i ljekovita blljka.

GLADIOLUS
ILL YRICUS Koch
Fam. lridaceae
Gladiola, ё
lllyrtens-sword-ltly,
lllyriens S\vord-grass
Glaieul d'lllyrte
lllyrisches SieQ\vurz.
lllyrisches Schwenel
Ш З н и к и п и р с к и
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV- Vl
2n = 69, 90 : G
Krtolasta lukovjca loptastog о Ь Ј ј а а п
kad malo п jfi kruskasto п Stab-
Jjjka п ј 30-60 с т vjsoka. Ljstovj Ы
о Ь Ј ј а 3- 15 т sjrokj , р о obodu ј duz nerava
sa kratkjm ё т а ё ј с а т а Cvast rastresjta,
sa 3-1 О cvjetova kojj su п п а jednu stranu
п а ј ё е с е Pripercj kracj od cvjetova ј п е Ј е п а е
п о Ь с п о Perigon purpurne do ё
Ь о ј е 3-4 с т dug; cjjev perigona т а о povjjena;
reznjevj zatupastj ili zaokrugljenj i ё - tri
donja duza od gornjjh, Prasnice duge 7-1 о т т
pri osnovi razvedene ј krace od п kona-
ca. п zjga Objajastj 1 sa т Cahura
objajasta, sa tri rebra 1 а о Ы ј е п ј т т
ј е т е п е krilate.
п u srednjoj ј juznOJ Evropi ,
Maloj Azijj ј Kavkazu, prjpada т т
teranskom т elementu.
Vrsta u cjefinj ј е izrazjta ю na ё
т u т т ljetnih т
Ci , п а п т ekspozjcijama 1 pri п а ј Ь т а oko
45 п svjetlosti dostize oko 100.000 luk-
sa. п п т п а т
ё populacija najcesce varjraju т 12
1 16 С п п т п р о pravilu se п е
spustaJU ispod - 15 С а п т п
dizu se ј preko 45 С п а п т п
mnijjh populaciJa. Geolosku podlogu ё п е karbo-
1. donji dio Ы 2. dio Ь sa listovtma, З dto
Ы sa cviJelom, 4. ztg ё 5. dio Ь sa
plodovima, 6. sjemenka
п а п е п е ё п ј а с ј т ё
т te laporovjtj ё i laporct, а т
ljjsta su razljcite razvojne faze karbonatne serije,
te ј е т о е т о т п п -
т т U fjtocenoloskom т
slu, vrsta se п na 4 grupe populacjja.
Ј е п а grupa populacjja п о р ј т т za zivot
u т п т а т е п а а т а reda Cymbo-
pogo-Brachypodletalia. druga u т п
т i т п т п т п т
reda Scorzonero-Chrysopogonetalis. treca u li-
т reda Tnfolio-Hordeetalia, а cetvrta u
т reda Brometalia erecti.
137

1 . donji dio Ь 2. gornji dio Ы sa cvjetovlma,
З gomj1 ю Ь sa plodovima, 4. cvijet
Krtola cijela, loptasta, rjede jajasta ili eliptic-
na. Ы 5-30 cm ё svijetlozelena,
u gronjem dijelu malo ё pri osnovi
pokrivena siljastim listovima koji lijesno prilijezu
uz Ы poput rukavaca. Listovi ё
leni, siroko do izduzeno lancetasti, na vrhu
siljati, 5-15 mm siroki. Klas jajast i dug 4-8 cm
dug, zbljen ili rastresit, najcesce sa 7-20 cvjeto-
va. Cvjetovi ljublcasti, s izraienim zelenim п
ma, а rjede п jfi Ь prjjatnog
mirisa. Brakteje siljato п п pur-
п i п krace od п Listlci
п izuzimajuci п п п
138
ORCHIS
MORIO L.
Fam. Orchidaceae
Kacun, salep
Navadna kukavica
Green-wlnged orchls
Bouffon,
Couillon de chien,
Orchis-bouffon
Kleines Knabenkraut,
Knabenkraut\'leibchen
Gigli caprini, Zonzelle
Я т р ы н и к д Р е м п и к
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV - Vll
2n = 36: G
gradecj tako kratku zatupastu kacjgu ; п
Ь о с п ј listjci strse ili su п povijeni ; usna ј е
sira п е о duza, pri osnovi п i п а ј с е с е
Ы Ь о ј е sa Ь п na
kojoj se jzdvajaju tamnije purpurne pjege ili bez
pjega, п а ј с е с е п srednjj п ne-
sto duzi od bocnjh, п а vrhu п р о rubu
п а Ы ј е п ostruga valjkasta. kriva, pomalo п
vise uzdjgnuta ili п п а vrhu Ы а о
п п kraca od п ili jste duzine sa
п ј ј п kratak, na vrhu zatupast, sa
kratkim dodatkom; а п е г е ljublcaste.
Areal vrste obuhvata Evropu do juzne Skan-
dinavije, Kavkaz, Malu Aziju ј Siblr; prema Meu-
selu ( 1965) pripada mediteransko-submedite-
п п п п tskom
flornom п
п se п а velik broj populacija, odno-
sno podvrsta, varijeteta ј formi, koje optimum
uslova za zivot nalaze u razlicitim ekosistemima
klasa Molinio-Arrhenatheretea i Festuco-Bro·
metea. Jedna grupa populacija karakteristicna
ј е za asocijacije sveze Mesobromion, druga za
asocijacije sveze Arrhenatherion, treca za Moli-
nion, а cetvrta se javlja u п serpen-
tinitskim, kao sto su: Festuco sulcatae-Potentii-
Jetum zlatiborensis, itd. Znacajna ј е ljekovita
vrsta.

JUNCUS
ARTICULA TUS L.
(Syn.: Juncus
lamprocarpus Ehrh.
Fam. Juncaceae
Cvorasti sit,
ё sitinac
Clenkovito о ё ј е
Ј а з л е с т а с и к а
Spreat, Closs
Jonc ar1rcule
Glanz Binse
Giunco-nodoso
С и т н и к
б л е с т я щ е п л о д н ы
S, H, BH, Sb, CG, М а
VI-IX
2n = 80 ; Н
Rastresjto п Ь sa kratkjm puze-
(:jm rjzomom. Ь sa fjstovima, п ili
se uzdize, п п ili п п 1 О
70 с т visoka, okrugla ili п п pri
п sa svijetlomrkim ili г rukavcem. Li-
stovj pri osnovj sa tupim uvastim п
Ь о с п о п п ё п Cvast slo-
zena, п rastresjta, sastavljena od veceg
Ь г о ј а poluloptastjh glavjca п а г ili raz-
п granama. Glavice 4-8 mm, najcesce
sa 3-1 О cvjetova. Brakteja 2-4 puta kraca od
cvasti . Brakteole sjroko jajaste, Ы opnaste,
osasto п ј п duze od polovjne perigo-
п Listjci perjgona 3-4,5 mm dugj, mrki jfi
п rjeae gotovo crnj, sa п pru-
gom р о п svi jednake duzine. Prasnika 6;
antera duga kao i ё konac. Stublc kratak,
sa ё iti mrkocrvenim zigovima. Cahura
duguljasto jajasta, 3-3,5 mm duga, п а vrhu
naglo stisnuta u kratak siljak, sjajna i mrkocrna.
Sjeme sjtno, 0,3-0,5 mm dugo, crvenkasto ј
uzduz mrezasto.
п п ј е u Evropj, Azjjj ј Sjevernoj
Americj, od brdskog do subalpinskog pojasa.
Razvrstava se п а velik broj prostorno, eko-
loski i morfoloskj п populacija, koje
taksonomija oznacava г ё varijetetima i
formama. Jedna grupa populacija zivi u emer-
1. donn dio Ь 2. dio Ь sa listovima ' cvjeto-
vima, З cvast, 4. cvijet odozgo, 5. cvijet sa strane,
б tucak, 7. ё sa perigonom, 8. sjemenka
znoj vegetacjji trstika reda Phragmitetalia, u
submediteranskom, nizijskom, brdskom i gor-
skom pojasu, druga u п п п
vegetaciji reda Bidenteta/la tripartiti, u п
skom podrucju, treca u vegetacjjj submediteran-
skih i nizjjskjh Jjvada ј pasnjaka reda Trifolio-Hor-
deetalia, ё u vegetacijj vjsokih ostrica reda
Magnocaricetalia, peta u vegetacijj njskjh cre-
tova reda Caricetalia canescentis-nigrae ј sesta
u vegetaciji visokih cretova reda Sphagnetalia.
Slaba ј е krmna biljka, alj nesto bolja od ostaljh
sjta.
139

1. donJI dio blljke, 2. gornji dio blljke sa cvastima.
З cvijet, 4. nedozreli plod, 5. plod sa perigonom i
pricvjetnim IISIICima, 6. prezrela eahura, 7. Sjemenka
Gusto busenasta Ь sa puzecim rizo-
mom. Ы uspravna, kruta, fino jzbrazdana,
ispod cvasti skoro glatka, 30-1 О О ( -120) cm
vi soka, svij etlozelena, sa bezlisnim tamnjm ru-
kavcem, na vrhu produzena u 12-15 cm dugu ј
bodljavu brakteJU. Cvat prjvjdno Ь о ё а ё
sta. Cvjetovj na vrhovima grana cvasti ј raspore-
denl u rastresite glavjce; grane ё duzjne.
Brakteole opnaste, do 1 mm duge. jajaste do
jajasto lancetaste. zasiljene. Listici perigona 2·
2,5 mm dugi. duguljasto lancetasti, jednake
140
JUNCUS
EFFUSUS L.
Fam. Juncaceae
Gola sita,
rastreseni sit
Navadno о ё ј е
ё
Р а с т р е с е н а с и к а
Common (Soft) Rush
Jonc а meche
Ь
С и т н и к р а с х о д я щ и с я
S, Н BH, Sb. CG. Ma
Vl - Vll
2n = 40 ; Н
duzjne jli unutrasnjj nesto kraci, zasilj eni. zeleni
jli Ь р о obodu opnasti. Prasnika З
antere duzine ё konca. Stublc kratak,
sa ё upredenjm zigovima. Cahura obr-
nuto jajasta, з mm duga, mrka jlj zuckasta.
sjajna, na vrhu Ы ј s Ы u
kojem se nalazi Ы jednaka duzini perigona
i1i nesto kraca. Sjeme sjtno, duguljasto, oko 0,5
mm dugo svjjetlocrvenomrke Ь о ј е
Rasprostranjena ј е u Evropi, Maloj Aziji. na
Kavkazu i na Madagaskaru; prjpada medjteran-
sko-(planinsko) -submediteransko-(pontsko)-
srednjoevropskom flornom elementu.
Diferencjra se u velik broj populacija raspro-
stranjenih oko izvora, potoka, bara ј jezera u
submedjteranskom, nizijskom, brdskom i gor-
skom pojasu. Oberdorfer ( 1964) ј е navodi kao
karakteristicnu vrstu reda Molinietalia, а poznate
su i asoc1jacije koje su р о ovoj vrsti imenovane,
kao sto su: Epiloblo-Juncetum effusi, Agrosto-
Juncetum effusi itd. Zastupljena ј е u mnogim
zajednicama reda Deschampsietalia.
К а о krma ј е veoma losa. Nepovoljno djeiUJe
na kvalitet mlijeka ј snizava sekreciju. Zbog
ё prisustva Si0
2
i hlorida izazjva pro-
ljeve kod krupne stoke koja ј е ё zagrl·
za.

LUZULA
CAMPESTRIS tl )
Farn С н е с а е
Beklca, о Ы ё а
bekica
в bek1ca
F1
Blcc c.1ps
Lu:ulo dos з
Gt•mctno Haens1n1s('
ш
е Л К О Ц В С Т О Ј Я
Г
S H.BH.Sb.CG,Ma
111 - Vll
2n 12 • Н
Rastres•to busenasta blljka. sa kratl-.im ili
nesto •zduzenim rizomom bez stotona ili sa
kratkim puzecim stolonima. Ы :elena.
rijetko pri osnovi crvenkasta, 1 о - 40 cm duga.
uspravna ili se uzdize. Listovi lineami do tinenmo
lancetasti. rjede pri osnovi Ы sa razba-
can•m dtakama koje sa starenjem listova isceza-
vaju, 1 -5 mm sirokl. Cvast vrsna. ± zbljene.
oblcno visi , nakrivljena ili uspravna. а о
jedna glavica sa 3-15 klesica. Bral-.teja jedna.
dvije. Listici perigona tamno ili crnkostom-
rki. rjede zucl\asti, sa ili bez opnastog obode.
SpOijasnji jajastO lancetaStl i zasiljeni, 8 П Г
Snji izduzeno tancetasti. Prasnika
6; antere 3-6 puta duze od prasnickog konca.
Ы iste duzine kao i plodnir.. ili nesto duzi. sa
koncastim, bjelicastozelenim zigovima. Brar..-
teote siroko jajaste, cijele, opnaste. upola krace
od listica perigona. Cahura jajasta. r..estenjoste
Ь о ј е na vrhu tupa, sa kratkim silrkom, jednahe
duzine ill kraca od listica perigona. Sjeme od
1.2-2.4 mm dugo, sa privjeskom karunkulom
dugim do polovine sjemena.
Veoma е siroko rasprostranjena. te е mo-
zemo smatrati subhozmopolitskom vrstom. U
tropskim kra)evima d1ze se u planine. в na
б
(
1, 2. З 4 cve1el. 5 plod п 1
pricvjotnin1 Ш 6
п п suptropskog pojasa. tj. kod nas
u jedransr..om utazi u sostav asocitacija
sveze ю na cij•m ston•stima srednje
godiSnJe temperature ё var•raru п
14 i 16uC. U svim pojasevima vertihalnog profiln
ш planina, od rnediteranskog do alpinskog.
na Ы ili ј а с е zakiseljenin1 tlirna, kako u
nesumskim taho 1 u sumskim fitocenozama ova
vrsta re zastupljena mante ili vise brotnim. odno-
sno manje 111 vise vitalnim populacitama. Na)botre
ј о ј odgovaraju ekosistemi klase Nardo-Callune-
tea. odnosno reda в в Slaba Ј е krma.
141

1. donji dlo Ь 2. vrsni dio Ь sa cvastima,
з zenski cvijet, 4. muski cvijet, 5. orasica
Prorijedeno busenasta Ь sa tankjm pu-
zecim rizomom pokrjvenim smedjm jli tamnosj-
vim ostacima lisnjh rukavaca, sa kracjm jlj duzim
puzecim izdancjma. Ь ё 5-30 cm
vjsoke, pojedinacne, tanke, prave ili polusavije-
ne, tupo trouglaste, hrapave ilj glatke, prj osnovj
sa д i skoro cijelim rukavcima. Listovi
linearni, 2-3 mm sjrokj, pravj ili odstojeci. malo
hrapavi, pri osnovi sa sivosmedim rukavcima
(jednogodisnji ) ilj sa д {trogodi-
snji). Prjperci pri osnovi cvasti sa kratko ё
stom liskom i kratkim rukavcem, ponekad bez
liske, sa ljuspastim dijelom rukavca. Cvat kratka,
142
С д А Е Х
CARYOPHYLLEA
Latour. С а г е х verna
Chaix non Lam.)
Fam. С у р е г а с е а е
Proljecna ostrica
Pomladinski sas
Spring Sedge
Carex (Laiche)
sprintainer
Fruhllngs Segge
О с о к а е е с н е н н я я
S, Н В Н Sb, CG. М а
111 - Vl
2n = 62 (64, 66, 68): Н
rastresita. sa 2-3 zenska klasica, duzine 5-15
mm; muski klasici na vrhu cvasti, do З cm dugi ;
pljeve muskog klasjca s uskim opnastim rubom.
zasiljene, svjjetlokestenjaste, а kod zenskjh kla-
sjca siroko jajaste, zatupaste, sjljate ili rijetko
bodljasto sjljate, smede ј sa zelenom sredisnjom
prugom duzjne meskova jij nesto duze, Meskovj
objajasti ilj ё ё trouglasti , pokri-
veni kratkjm maljama, 2-2,5 mm dugi, prj osnovj
suzeni , slamnozutozeleni u ranijim fazama raz-
vi6a а kasnjje ё zjga З Orasjca ё
Rasprostranjena u Evropj , na Krimu, u Sj-
blru ј Sjevernoj Amerjcj; pripada evroazijsko-su-
bokeansko-submediteranskom flornom elemen-
tu.
Rasprostranjena ј е od submediteranskog
do alpjnskog pojasa, u kserotermnim kamenja-
rama i planinskim rudinama, te u borovim i
termofilnjm hrastovo-grabovim sumama. lma
veoma siroku ekolosku valencu u odnosu п а
ё supstrat stanista, kao ј u odnosu na
tipove zemljista. Najvecu brojnost ј vitalnost
posti ze u ekosistemima redova: Nardetalia, Bro-
metalia erecti, Scorzonero-Chrysopogoneta/ia i
Festucetalia valesiacae; rjeda ј е u Seslerietelia
comosae ј Crepidetalia dinaricae.

AGROPYRON
REPENS (l.)
Beauv
[Eiymus repens
(L.) Gould. subsp.
repens]
Fam. Р о а с е а е
(Gramineae)
Pirevina, pirika
Plazeca pirnica
П и р е в и н а
о л з е с т и р
Couch, Quitch,
Quickgrass
Chiendent rampant
Gemeine Quecke
Gramiana
П ы р е о л з Ч и
S, H, BH, Sb, CG, Ma
V - VI
2n = 42 (28, 56) ; Н
Rjzom u Ь dugopuze6eg п
п п п u zemljjstu do
п od 20 cm. Ь 50-150 cm vjsoka;
п п jma п а ј с е е 5-6 п sa
Jjstovjma, а vegetatjvnj п dvostruko vecj
broj ; п jnternodjja sa klasom duga ј е oko
1 / 3 duzjne cjjele Ь Ljstovj su ravnj, sa
п vrhom ј sa lica hrapavj; Ј ј п ј rukavcj
goli jli dlakavi. К 7-11 (-20) cm dug, sa 7-36
klasjca jajastog Ы kojj su najcesce 11 -14
mm ј sa 3-5 cvjetova; pljeve duge 9-11 mm,
zasiljene ili produzene u osje, sa 5 п
nerava; antere 5-6 mm duge. Plod 6-7 mm dug,
na prednjem dijelu spljosten, dlakav i prirastao
za pljevjce sa п п izmedu 0,4 ј
0,5 mg.
Rasprostranjena ј е u srednjem ј sjevernom
djjelu Evroazjje. Na vertjkalnom profjlu Jugosla-
vjje nalazjmo ј е od prjmorja do gorskog pojasa.
п se п а vjse podvrsta, varjjeteta ј
formj, medu kojjma su za prostor Jugoslavjje od
п znacaja: А г subsp. г ј А г
subsp. с а с а г е и ё п Melderjs (Syn. :
1. donji dlo Ы 2. dlo liske i rukavca sa ligulom,
з dio klasa, 4, 5. klasic
А calcareum ё Т р ј с п а podvrsta djfe-
rencira se п а velik broj populacjja, koje optimum
uslova za zivot nalaze u raznim antropogenim
tercjjarnim ekosjstemjma klasa Chenopodietea,
Artemisietea, Plantaginetea г jtd. ё
se navodi kao п za svezu г
г sto se ustvari odnosi samo na
jednu grupu populacjja. А г о р у г о п г
subsp. г jeste п juzne п
i optimum uslova za zivot п na п
stijenama i п
Dobra ј е krmna Ь kako u svjezem stanju
tako ј u sijenu.
143

1. donji dio Ы 2, З dlo liske i rukavca sa ligulom,
4. metlica, 5, 6. klasic
Rizom kratak, podzemni, puzeci, sa stolo-
nima preko 5 cm duzine ј ukorjenjuje se duboko.
Ы 30-60 cm visoka ё tanka, us-
pravna jli se koljenasto savija ustajuci, j,spod
metljce cesto hrapava. Ljstovj ravnj , oko 30 cm
dugj ј 2-4 mm sjroki, uglavnom glatki ; ljgula
jajasta, glatka, poprijeko ё cesto nedo-
staje. Metljca 2-15 cm duga ј u vrjjeme plodono-
senja raslrena, sa granama duzjne do 7 cm,
tankim, njeznim, cesto vijugavim ј п
odstojecjm. К malj, 1 ,5-2 mm dugj, ±
ljublcastj ili rjeae zelenkasti ; pljeve jednake,
144
AGROSTIS
CAPI LLARIS L.
А tenuis Ы
А vulgaris With.)
Fam. Р о а с е а е
ё rosulja,
nacrvena rosulja
Navadna sopulja
П е л е в и ц а о б и ч н а
Common Bent.
Agrostide vulgaire
Gemeines (Rotes)
Straussgras
Capellini
П о л е в и ц а
в о л о с о в и д н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI-IX
2n = 28 (32, 34) ; Н
ё oko 2 mm duge, п а grebenu prema
vrhu hrapave, mrko, ljublcasto ilj zeleno obojene;
donja pljevjca gotovo uvjjek bez osja, na vrhu
zaokrugljena, sa З nejasna nerva, а gornja
pljevjca za polovjnu kraca.
Sjroko ј е rasprostranjena u Evropi, Azijj,
Sjevernoj Amerjcj ј sjevernoj Africj, te ј е mozemo
smatratj supkozmopoljtskom Ы
Na vertjkalnom profjlu nasjh planjna zastup-
ljena ј е sa veoma brojnjm populacijama od
njzjjskog do subalpjnskog pojasa. Jedna grupa
populacija najbolje uslove za zivot nalazi u
ekosjstemjma klase Molinio-Arhhenatheretea,
odnosno reda Arhhenatheretalia, druga grupa u
okvjru klase Nardo-Callunetea, odnosno redova
Agrostidetalia ј Nardetalia, а treca u silikatnim
kamenjarama klase Sedo-Scleranthetea. Sa
znatno manjom brojnoscu ј vjtalnoscu populacjje
ove vrste nalazjmo ј u subalpjnskjm rudjnama
na siljkatjma sveza Jasionion orblculatae ј Poion
violaceae. kao ј u antropogenjm tercjjarnjm eko-
sistemjma okopavjna, ugaienjh stanista jtd.
Krmna vrijednost populacija povecava se sa
nadmorskom visjnom. odnosno sa povecanjem
mezofjlnosti.

AGROSTIS
STOLONIFERA L.
А alba auct. п о п L.)
Fam. Р о а с е а е
Bijela puzava
rosulja
Plazeca sopulja
Б е л а п о л е в и ц а
Creeping Bent-grass
Agrostide Ы
Weisses Gras,
Weisses Straussgras
П о л е в и ц а б е л а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- IX
2n = 28 ; Н
Biljka sa г ј п Ы
ustajuca, do 50 с т vjsoka, п а п ё
se п а ј ё е с е п Ljstovj su sjvkastj, г а п ј
4-7 mm sjrokj ј sa glatkjm rukavcjma; ligula
duguljasta, 2-4 mm duga, duza od ј г ј п е listova
Ы ј п а vrhu п а Ы ј е п а Metlica 5-10 cm
duga п а ј ё е с е Ь ј е п а ј sa strsecjm п
п п а jednu stranu. Klasj{:j Ь
п а г kratkjm drskama; pljeve 1,5 mm duge,
sa gusto Ы fjnjm dlakama; donja plje-
vjca upola kraca od pljeve ј bez osja; gornja
pljevjca skoro jste duzjne kao donja.
г ј е od zapadne ј srednje
Е г о р е do srednje Azjje, kao п а danas
ј е covjekom г а ј г е а ј п а druge п te
se moze smatrati subkozmopolitskom vrstom;
prjpada evroazjjsko-submedjteranskom flornom
elementu.
п ј е brojnjm populacjjama п а ver-
tjkalnom profilu Jugoslavije od п ј
submedjteranskog, preko п ј brdskog do
gorskog ј п pojasa. п godjsnje
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З 4. metlica, 5, 6. klasi6
temperature п а п ј е п ј п ё varj-
raju ё 6 ј С а п п п
э п vazduha ё 70 ј 80%. lzrazjta ј е
heliofjta. Smatra se п vrstom
sveze Agropyro-Rumicion i Trifolion resupinati,
alj se dosta ё javlja ј u ostalim ekosjstemjma
п karak1era, kao sto su: Artemisietalia,
Secalinetalia, Chenopodietalia, te u п
noj sekundarnoj vegetacjjj klase Molinio-Arrhe-
natheretea, kao ј u prjmarnoj vegetacjjj klase
Phragmitetea. К а о krmna Ь ј е Ь kva-
liteta, ali se ё korjstj za п tratjne u
parkovjma п karaktera.
145

1. donji dio Ь 2. klasolika metlica, З 4. dio liske i
rukavca sa ligulom, 5. klasic
Biljka sa т ј о т о т Ы 30-1 О О
с т vjsoka, uspravna ili pri osnovi koljenasto
п ј tada п а т sa п т
Listovi 5-1 О т siroki, п odozgo hrapavi ;
rukavci glatki ј kod gomjih listova т а о п
ligula preko 4 т duga, tupa, п duga 1
siroka, rjede vrlo kratka i odsjecena. Klasolika
metlica п п 5-1 О с т duga. do 1 О
т u promjeru, tupa, sa 4-10 klasica sa vrlo
kratkim т п а svakoj grani cvasti ; klasici
4-6 mm dugi, siroko jajasti; pljeve skoro do
sredine п srasle, lancetaste, prave ili
146
ALOPECURUS
PRATENSIS l .
Fam. Р о а с е а е
ё repak
Travniski rep
Л и с и ч ј а о а ш к а
Meadow IO)(\ail
Vulpin des pres
Wiesen ruchsschwanz
Coda di topo
Л о с о х в о с т л у г о в о
S, Н В Н Sb, CG. М а
V- Vl l
2n = 28; Н
prjmaknute, р о grebenu ј р о zelenjm bocnjm
nervima п gustjm trepavicavjm dlaka-
ma, rjede gole А р var. п bjelica-
ste, crvenkaste j\i п donja pljevica bjelj-
casta ј п kraca od pljeva, oko 5 mm duga,
s osj u о п ј о ј п п п os do 1 О mm
duga, malo п ј п а ј с е с е dvostruko duza
od о п ј е pljevice; gornja pljevica ј lodjkule nedo-
staju. Plod 2,5-3 т т dug.
п ј е u umjerenoj ј borealnoj
zonj Evroazjje; pripada sjevemoevroazjjskom
flomom т п Na п т profilu п а е
т javlja se od submedlteranskog do subal-
п pojasa. Najvecu п п ј
produkclju nalazj u т т ј т
ljvadama klase Molinfo-Arrhenatheretea, te se
smatra ё п vrstom ove klase. Eko-
loski п vrste п se u subasocijacjji
a/opecuretosum asocijacije Arrhenatheretum
elatioris. Tla п а п stanistima su duboka,
dobro obezbljedena vodom ј п п т materi-
т te ј о ј ј е i fjtoprodukcija visoka, sto ј е od
izuzetnog znacaja za razvoj stocarstva, ј е г pri-
pada grupj blljaka sa vjsokom т п
cu.

ALOPECURUS
UTRICULATUS
Solander in
А Russel
Fam. Р о а с е а е
ё
koljenasti repak
Kolencasti
lisicji rep
К о л е н ч а с т а
л и с и ч ј а о а ш к а
Vulpin а vessies
Ы
Fuchsschwanz
Borsette
Л и с о х в о с т
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV - Vll
2n = 14 ; Т
Jednogodisnja Ы Pri п jako razgra-
nata, sa п Ы ustajucjm jJi us-
pravnjm, golim ј do 40 cm vjsokim. Listovi
Jjnearni, ravni, do 2 mm sirokj ; rukavci п а п
ljstovjma mjehurasto naduvenj , goli i glatkj. К
solika metljca kratka, jajasta ili kratko п
1-2 cm duga ј 0,5-2 mm siroka; grana metlica
1-2, sa prilicno п klasicima. Pljeve 4-7
mm duge, do sredine srasle, bjelicaste, sa zele-
nim nervjma, iznad п naglo п u
pljosnati vrh, а u п dijelu п а lednoj strani
sa dugjm do skoro ё ё
dlakama, u zrelom stanju otvrdl e; donja pljevjca
pri osnovi rubovjma u vidu cjjevi п п а
д strani u donjoj trecini sa koljenasto savi-
Jenom, do 1,5 mm dugom osj. Plod ј е jajast ј
lako spljosten, sa gotovo sjedecjm bocnjm Ы
cem.
\
Ј
1. donji dlo Ь 2. gornji dio Ы sa llstovima i
klasolikom mellicom. З klaslc, 4. donja pljevica
Vrsta ј е п u ё
Evropj , Francuskoj ј Engleskoj. te se smatra
submediteransko-atlantskom Ы Karakterj-
stjcna ј е vrsta sveze Alopecurion utriculati, а
javlja se i u asocjjacijama sveze Cynosurion
(cristati).
lzrazjta ј е heljofita. Srednje godisnje tempe-
rature п а п п populacija njacesce
variraju izmedu 8 ј С а srednja godisnja
relativna vlainost vazduha izmedu 60 i 70%.
Stoka ga rado pase, te se smatra dobrom
krmnom Ы
147

1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З 4. klasolika metlica, 5. klasic, 6, 7. cvijet
Biljka sa Ь busenovjma, 30-50 cm
vjsoka, sa п Ь koje su п
jlj ustajuce, glatke jlj malo hrapave. Ustovj п
3-6 mm sjroki, о п ј ј do 30 cm dugj , а gornji
п а п о kracj, pri п trepavjcavj, rjeae s о Ь ј е
strane dlakavj ; п rukavcj goli jlj samo о п ј ј
dlakavj ; ligula do 2 mm duga, tupa, cesto п
п ili rascijepana. К metljca duguljasta,
dosta gusta, 2-6 cm duga ј 0,5-2 cm siroka.
К п п sa 4 pljeve; 2 п pljeve
п п gole ili sa п dlaka-
ma; о п ј а pljeva 3-5, а п do 7 mm duga;
148
ANTHOXANTHUM
ODORATUM L.
Fam. Р о а с е а е
Mirisavka
Diseca boljka,
rosulja
М и р и с н а т р е в а
Sweet Scedent
Vemal grass
Flouve odorante
Gemeines Ruchgras
Paleo
Д у ш и с т ы к о о с о к
S, Н В Н Sb, CG, М а
IV -VI /1
2n = 20 ; Н
о Ь ј е п п pljeve dlakave ј п а leanoj п
s osjem п 4-5 mm. п 2; stublca ј
zjgova 2, do 1 cm п Plod vrlo mal, oko 2
mm dug, kafene Ь о ј е zatvoren u tvrdoj mrkosjaj-
п ј kozasto Ы donjoj pljevjcj.
Prjrodno ј е п п u Evropj ј Azjjj,
а п ј е u Sjevernu Amerjku, Australjju ј
п prjpada sjeverno-evroazjjskom flor-
п п
Qjferencjra se п а veljk broj populacjja, koje
postjzu vjsoku п ј vjtalnost u razljcjtjm
ё ј ljvadskjm п klasa Moli-
nio-Arrhenatheretea, Nardo-Callunetea, Fe-
stuco-Brometea ј Caricetea curvule. Takoae ј е
п ј u п sumama reda Quer-
cetalia robori-petreae.
Nekada se vjse vjerovalo u п ove
vrste, te ј е i uzgajana u nekjm ljvadskim smjesa-
ma. U п ј е п mirjsa, zbog kojeg ј е
stoka nerado konzumjra. Posjeduje kumarjnske
materjje, proteine ј neke secere, te se smatra
ljekovjtom Ь Smatra se ё п polen-
ske kjjavice, te ј о ј se polen korjsti u п ove
bolestj.

ARRHENATHE-
RUM
ELATIUS L.
Beauv. Ј & С Presl.
Fam. Р о а с е а е
Ovsenica,
pahovka,
francuski ljulj
Visoka pahovka
Ф р а н ц у с к и р е ј г р а с
Tall Oatgrass
Fromental
б Raygras,
Glattharer
Perlaria. Vena maggiore
Paurpac в ы с о к и
S, H, BH, Sb,CG, Ma
V - Vll
2n = 28 ; Н
sa restresjtjm busenovjma, 50-120
cm v1soka, ё sa kratkjm stolonjma. Ь
ili od osnove ustajuce, glatko ј sjajno.
L1stovj ravnj, 4-8 mm sjrokj, hrapavi, zutozeleni
jli sjvozeleni ; rukavci golj ili ь dlakavj ; ligula
kratka, gola, ё Metlica duguljasta, prjje
cvjetanja stegnuta, а kasnjje rasjrena, uspravna
ј sa mnogo klasjca. Klasj6j okruglastj, Ь
lenj ј ј ё sa 2 cvjjeta. Donjj cvjjet
muski (sa zakr:Zijalim plodnikom) ј s osjem,
gornjj п ј bez osja; os donjeg cvjjeta
koljenasto savijena, upredena i polazj jspod
sredjne leone strane donje pljevjce; pljeve dugu-
ljasto lancetaste, ё hrapave, donja
kraca ј uza od gornje; gornja pljevjca kozasta.
Plod 5 mm dug, vretenast, sa mekjm maljama ј
п а vrhu sa kratkim dlakama, te sa malo §jljatjm
hjlumom.
Rasprostranjena ј е u juznoj ј srednjoj Evro-
pi, zapadnoj Azjjj, sjevernoj Africj ј Kanarskjm
ostrvjma, а prenesena ј е u Sjevernu Amerjku ј
Australjju. Na vertikalnom profilu naseg prostora
javlja se u vegetacjji mezofilnjh livada, od sub-
mediteranskog ј п do brdskog pojasa.
ё ј е vrsta reda Arrhenathretalia,
kojj ј е kao ј sveza Arrhenatherion e/atioris ј
1
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З dio metlice, 4. klasic. 5. pljeve, 6. cvjetovi, 7. tucak
sa lodikulama
asocijacjja Arrhenatheretum elatioris р о njoj do-
Ь jme. Malobrojne populacjje se javljaju u
primorskim garjzima ј kamenjarama, tj . na suhjm
ј toplim stanjstjma, te ё poseban ekotip, Ь
izdiferenciran od ё ekotipa mezofilnih li-
vada kontinentalnjh djjelova nase zemlje. lma
vjsoku Ь i izuzetno ј е ё
krmna Ь za projzvodnju sjjena; u svjezem
stanju ј е nagorak, te ga stoka nerado jede.
Uzgaja se u djetelinskim smjesama ј vec su
projzvedene kulturne sorte, kao sto ј е В
lnstjtuta za oplemenjjvanje ј proizvodnju Ь u
Zagrebu, itd.
149

1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З metlica, 4. klasic, 5. cvijet
Rizom kratak sa kratkjm podzemnjm stolo-
njma. BjJjka rjjetkog busena. Ы uspravno,
30-100 cm vjsoko, golo. Ustovj Jjnearnj, ravnj,
2-5 mm sirokj, goJj ј р о obodu hrapavj ; rukavac
potpuno go; Jjgula duga do 1 mm, sjroko okrugla-
sta. Metlica sjroko pjramjdalna, u ranjjjm fazama
razvica zbljena, а kasnije rasjrena, s uspravnjm
jJi horizontalnim grancjcama. Klasj(:j п а dugjm
peteljkama vise, srcastojajastj do srcasto okru-
glastj, boeno stisnutj, 4-1 О mm dugj, sa 3-12
cvjetova. Pljeve jednake, objajaste, 3-4 mm
duge, tupe, konveksne, kozaste, s uzanim opna-
150
BRIZA MEDIA L.
Fam. Р о а с е а е
Suzlca,
ё ё
Srednja migalica
С р е д н а с о л з и ц а
Common Quaking-grass
Trotter grass
Amourette. Ы
Gramen Ы
Wiesen Zittergras,
Miltleres Zittergras
Tremolina. Brillantina
Т р я с у н к а с р е д н я я
S. Н В Н Sb, CG, М а
V- Vll
2n = 14 ; Н
stjm rubom, gole, sa З nerva, ё ili
ё Pljevjce jajaste, tupe, р о
obodu opnaste, sa 5 nerava slabo istaknutih,
zelenkastobljele ј Ј ј ё
Rasprostranjena ј е u Evropj i Azjjj pripada
evroazjjsko-submedjteransko flornom elementu.
Brojne populacjje ove vrste razvrstavaju se
u ё ekoloske skupine, od kojih jedna nalazi
optimum u ekosjstemjma mezokserofjJnjh livada
sveze Mesobromion, druga u ekosjstemjma me-
zofiJnjh livada reda Arrhenatheretalia, treca u
higromezofilnim Jjvadama reda Molinietalia ј reda
Deschampsietalia, а ё u acjdofilnjm liva-
dama brdskog ј gorskog pojasa reda Nardetalia.
lndjvidue ј populacije ove vrste jmaju dosta
nisku produkcjju fjtomase, te nije od velikog
ё kao krmna blljka; ovce ј е rado pasu.
lma veoma dekoratjvnu metJjcu, te se koristi u
aranzjranju jkebana, kao i njena primorska svojta
Briza maxima L.

BROMUS
COMMUTATUS
Schrader
Fam. Р о а с е а е
Ovsik,
promjenljiva
klasaca
Spremenljiva
stoklasa
К л а с и ц а
Brome confondu
Verwechselte Trespe
К о с т е р п е р е м е н ч и в ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vll
2n = 28. 14 ; Т
Jednogodjsnja prezimljuju6a Ь Ь
do 90 cm visoka. Liske donjjh listova, kao i lisni
rukavci kosmato dlakavi, а liske gornjih listova
kratko dlakave. Metlica do 20 cm duzjne, rastre-
sita i u kasnijim fazama razvj6a oborena nadolje;
grane cvasti tanke, uspravne, bez dlaka ј hrapa-
ve; klasi6j jajasto lancetastj, do 20 mm dugj, sa
5-8 cvjetova, sjvozelenj ј djelimjcno crvenkastj ;
pljeve uzane; pljevjce obrnutojajaste, sa posu-
vracenjm obodom, samo р о nervjma hrapave ј
8-9 mm duge. Oska do 1 cm duzjne, kod vrsnjh
cvjetova nesto kraca; prasnjca do 1 ,5 mm duga
1 oko 0,5 mm sjroka.
Vrsta ј е rasprostranjena u Evropj ј sjevernoj
А г ј с ј ј pripada submedjteransko-subatlantskom
flornom elementu.
Na vertjkalnom profilu Jugoslavjje vrsta se
javlja od submedjteranskog do gorskog pojasa,
nalazecj optimum uslova za zjvot u ekosjste-
mima mezofilnjh livada reda Arrhenatheretalia,
kao i u njihovim daljjm п stadjjjma
- antropogenoj tercjjernoj vegetacjjj utrjna. oko-
pavjna ј strnjj sta. Cesta ј е u zajednjcama sveze,
Trifolion resupinati. Srednje godjsnje tempera-
1. donji dio Ь 2. klasi6, З metlica, 4. dio liske i
rukavca sa ligulom, 5, 6. donja pljevica
ture п а njenim stanjstjma najcesce varjraju jz-
meau 8 ј С apsolutne mjnjmalne р о pravjlu
se ne spustaju ispod С а apsolutne maksj-
malne djzu se ј do С Srednja п
relatjvna vlainost vazduha na stanjstjma razlicj-
tjh populacjja ove vrste najcesce varjra jzmeau
65 ј 75%. lzrazjta ј е heliofjta. Naseljava Ы
ј Ы а е ili ј а с е zakjseljena zemljista silikatnjh ј
karbonatnjh serija.
Р о krmnoj vrjjednostj ova vrsta prjpada
kategorijj Ь sa osrednjom jlj slabljom
krmnom vrjjednosti . U sijenu ј е prjsutan samo u
prvom otkosu.
151

1 donjl dlo blljko, 2. motllca, З 1\ , ё 5. cvljet
B/ljka sa gustfm busenom, а rij etko 1 sa
stolonlma. Ы 30-60 cm visoka,
kruta, uspravna, rjede gola. Lisnl ru-
kAvcl za Lvorenl. dlakavi ; llska р о obodu trepljavo
dlakava. do 2 mm §lroka, suva, upredena; llske
р о Ь §lroke, oLvorene, sa 7- 11 ј а е lzrafe-
nlh nerava 1 6-1 О slablje lzra.Zenlh; llgula kratka
1 tupa. Motllca do 12 cm duga, uzana, sa kratk1m.
uspravnim i hrapavlm lzdanclma. uzani.
lancotastl, sa б 12 cvjetova, 2-4 cm dugl, naj"
te§co crvenkasli. а rj ede 1utl ; pljevlce osate, sa
5-7 hrapavlh nerava, 8- 14 mm duge, dlakave ill
gole; oskft 4- 10 cm duga.
152
BROMUS
ERECTUS
Hudson
Fam. Р о а с е а е
Uspravni ovslk,
uspravna stoklasa
Pokoricna stoklasa
И с р а в е н а
к л а с и ц а
Uprighl Brome
Brome dresse
Trespe
К о с т е р б е р е о в о
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - Vll
2n = 42, 56; Н
Rasprostranjena ј е u srednjoj i juznoj Evro-
pi, sjevernoj Africi , Kanarskim ostrvima 1 prednjo]
Azijl: pripada submediteranskom flomom ele-
mentu.
Р о ekolo§ko-morfolo§koj i produkcionoj ё
nosti, populacl]e ove vrste mozemo grupisati u
tri skuplne. Prva skupina obuhvata populacije
koje optimum uslova za zivot nalaze u ekosiste·
mima reda Brometalia erecti, u kontinentalnim
dijelovima na§e zemlje, na vertikalnom profilu
od brdskog do subalpinskog pojasa. Druga sku-
pina populaclja zivi u ne§to suvl]im i toplijim
varl]antama ekosistemima mezofilnih livada reda
Arrhenatheretalia, takoae uglavnom u kontinen-
talnlm ё а skupina u ekoslste-
mlme submedlteranskih i mediteransko-monta-
nih 1 llvada reda Scorzonero-Chryso-
pogonetalla. Srednje temperature na
Ш ё populaclja ove lzrazite helio-
fite а ј ё е М е variraju lzmeau С u subalpin-
skom i С u submediteranskom pojasu, а
srednja godi§nja relativna vlaznost vazduha
se izmedu 50 1 70%. U ranljlm razvojnim
fazama dobra ј е krmna vrsta, а kasni/e Ы
te ga stoka nerado jede. No, danas se vec
prolzvode sorte sa vecom krmnom vrijednosti.

BROMUS
HORDEACEUS L.
SUBSP.
HORDEACEUS
В mollis L.)
Fam. Р о а с е а е
Meka st ok lasa,
maljava ё
Mehka stoklasa
М е к а о в с и ц а
Soft Brome-grass,
Soft Chess
Brome nou
Weiche Trespe
Spigolina
К о с т е р м я г к и
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vll
2n = 28 ; Т
Jednogodisnja prezimljujuca Ь pri
o5novi najcesce bu5ena5to granata, 5ivozelena,
5 u5tajucim ili u5pravljenim Ь Li5ni ru-
kavci 5omota5to dlakavi ; li5ke do 5 mm siroke,
glatke ili а Ь о hrapave, а dugim dlakama.
Metlica kruta, u5pravna, do 1 О cm duga, jaja5ta,
а nakon cvjetanja gu5to Ь grane cva5ti а
mekanim dlakama. К jaja5to lanceta5ti, oko
15 mm dugi i а 6-1 О cvjetova п а vrlo kratkim
drskama; pljeve nejednake, о Ь с п о dlakave;
p\jevice jaja5to elipticne, 8-12 mm duge, naj-
а mekim dlakama i 5 o5kom do 1 cm
duzine, te а istaknutim nervima а ledne 5trane.
Areal vr5te obuhvata srednju i juznu Evropu,
Aziju, Sjevernu Afriku i Sjevernu Amerika; pri-
pada evroazijsko-submediteranskom flornom
elementu.
Na prostoru Jugo5\avije vrsta se diferencira
u dvij e grupe populacija od kojih jedna zivi u
eko5i5temima mezofilnih livada reda Arrhenat-
heretalia, gdje u a5ocijaciji Bromo-Cynosuretum
cristati ostvaruje najvecu brojno5t i vitalnost, а
druga grupa populacija ј е rasuta р о urbanim i
ruralnim ekosi5temima reda Sysimbrietalia, Ono-
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З 4, 5. metlica, 6. ё 7. donja pljevica
pordetalia i Chenopodietalia, od submediteran-
skog i nizijskog do brdskog i gorskog pojasa.
Srednje godisnje temperature na stanistima raz-
licitih populacija najcesce variraju izmedu 7 i
С ap5olutne minimalne temperature se ne
spustaju р о pravilu i5pod С а ap5olutne
mak5i malne se dizu i do С lzrazita ј е helio-
fita. Najcesce na5eljava dublja i manje ili vise
oglejena zemljista.
Lako se obnavlja nakon prvog otkosa te
znacajno ucestvuje i u drugom otkosu, ali ј о ј
krmna vrijednost nije znacajna, kao ni produkcija
fitoma5e.
153

1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
з meUica, 4. klasic, 5. cvijet
Jednogodjsnja т Ь Ь
vjsoke do 80 с т zuckastozeleno, uspravno jfi
koljenasto uzdizuce. Lisnj rukavci najcesce hra-
pavj i s unazad т т Liske do 4
т siroke, а т о р о obodu trepljavo dlakave.
Metlica do 7 с т duga, uspravna, gusto zbljena,
grozdasta i nakon cvjetanja
cvasti do з с т duge, hrapave. Klas1c1 Э do
16 т т dugi, sa 5-8 cvjetova, zuckastosivi jfj
ljublcastj ; pljeva do 8 т т о п ј а
sta, а gornja duguljasta, obrnuto JaJasta 1 zasiiJe-
154
BROMUS
RACEMOSUS L.
F am. Р о а с е а е
Grozdasti ovsik,
livadska ё
Grozdasti vlasen
Г р о з д е с т а
к л а с и ц а
Upright -chess
Brome en grappe
Trespe
К о с т е р о р е м е н ч и в ы
S, H, BH, Sb, CG, М а
V - VII
2n = 28; Т
п а pljevjca do 7 т т duga, ё п jajasta ј
gola; oska 6-7 mm duga, prava; п oko
1,5 mm duga.
Vrsta ј е п п u Evropi; pripada
п т flornom elementu.
Populacije ove vrste rasute su р о ekosiste-
т hjgrofjlnih ј т livada kao sto
su oni п svezama: Calthion, Des-
champsion caespitosae, Molinion coeruleae.
Magnocaricion elatae, te п п п
sveze Arrhenatherion eletioris. п п
temperature п а п populacjje ove vrste
ё variraju jzmeou 8 ј С apsolutne
т т р о pravjlu se ne spustaju jspod С
а apsolutne т т а ј ё е ё е se п е djzu
iznad С Srednja godisnja relatjvna vlainost
u т koje naseljava ё varira
д 70 ј 90%. lzrazita ј е heliofita, п а ё ј ј т
п т jntenzitet svjetlostj u п т caso-
vima jula ј avgusta dostize do oko 1 00.000 luksa.
Pripada kategoriji п do Ь т
Ы U prikupljanju sjjena prisutan ј е а т о u
prvom otkosu.

CHRYSOPOGON
GRYLLUS (L.) Tri n
Fam. Р о а с е а е
Rdobrada,
dipovina
Zlatolasi obrad
Brush-grass
Andropogon grillon
Goldbart
Е Ь а da spazzola, Brecco
З о л о т о б о р о д н и к
ц и к а д о в ы
S, Н В Н Sb. CG, М а
V-VII
2n = 20, 20 В
Aizom г п п ili koso ustajucj, kratak,
п ј pokrjven п ostacima listova.
Ы do 1 т visoka, gusto п Ь
Ljstovj З mm §jroki, odozdo glatki, а odozgo
ј р о obodu malo hrapavj, s Ь dlakama do
5 mm п rukavcj gotovo glatkj ; ligula redu-
cirana п а п dlaka. Metljca rastresjta, 10-20 cm
duga, sa mnogjm п п п
kim granama, kojjh ј е do 12 u jednom п
а п а svakoj р о З klasjca. Klasj(:j oko 1 cm dugj,
п а п sa gustjm п п do crveno
п dlaka; pljeve ё п kod
п cvjetova п gornja pljeva
п trepevicava, sa 2 vrha i s oko 1 0-14
mm dugom vjjugavom osj; о п ј а pljevjca skoro
sasvim п п а oko З cm dugu, koljenasto
п i п os; Ь о с п ј klasicj muski ј п а
drskama, s п ј е п ј osatim pljevama i sa koza-
stim, na vrhu rascjjepljenjm п pljevjcama.
Plod vrlo uzan.
п ј е u medjteranskoj Ы
п а istok jde preko Male Azjje, Kavkaza, Sirjje ј
г а п а do ј о ё п е п danas ј е jma ј u Australijj;
pripada pontsko- medjteranskom П ele-
п
Aazvrstava se u velik broj populacjja, koje
su geografskj ј ekoloskj п а prostoru Jugoslavjje
povezane u dvije п - primorsku ј panon-
1. donji dio blljke, 2. dio liske i rukavca sa reduciranom
ligulom, З metlica, 4. klasic
sku. Prjmorska п populacija zjvj u п а л о
topljjjm ј suvljjm klj matskjm uslovjma, prj sred-
njjm п temperaturama izmeou 14 ј С
ј pri srednjoj п п п va-
zduha jzmeou 50 ј 60%, te prj vjsokoj п ё п
sti od oko 2500 sati п п а ё ј
dolimjtjma, tj. п а п i ё prjmor-
skj m tlima, u п redova Cymbopogo-
Brachypodietalia ј Scorzonero-Chrysopogone-
talia. п п populacjja zjvj п а hlad-
п ј п п п п а ё
u stepskoj vegetacjji. Losa ј е krma.
155

1
1

ј


б

r
;!
ј
4

'W;

&

1 2 • Ј з
5
1 don, с t'J о
1
1-t:, 2, з э м Ј dl() 1 У 1
Џ У ј Џ 'Asl guforn, 5. Ц Yl'.f'hf!\o<f;s Џ (lr::ntlnl
•,lf:(l
1
ft с li;c::l
Rrwrnr э Ь э do џ bvJC::.
э э tfJI::!i11'tm Ь э l t:..tnc::
€ Ј r,m щ Э ili э mrrfl.
э ltA i э • H:..Jrc:: plitlro lueno
yrJd dvOJih l1:..t'.J lo э do
2 rnrn а J.r.o<J l1r..to 11:1 ћ м о
r do З rnrn) 1 vr.1ozrJo э J(nu э э љ а
IYJ()7.du э lrgula э ciYtJ 1
mrn dug;;, YI<J:.(..IJ\o':;, м ы л а S- Н Ј c,rn
(JU<_Ja ј Ј $3 r..rn -:1roJ.ro л • Ј 1 э Џ
э pQrr,;<Jonl u rJ ' '-' rr:d::t, or<J rrtrn
r:Ju'}t zr:::!t;ftt oY.re::r.utr r•a э :.. Љ Ј
ы J.- 1;:,-:;r{, Ј Г Jr:dntrrt ',tr::rrlnirn,

CRISTATUS 1
Farn Р о а с е а е
Krestac, 6es1Jika,
petlova krestica
PaSJI rep
В в и у а Y/YIPfTYa
Crt:-:.IEIO Dog •,
Т а 1
n(:-;
Grarn gna з Ul) fJ
Г р Н И
OOr.. Н u
S. Н В Н Zb CG .%
1 - 111 • 1/ 1
л 14 • н
:.tog oblil'.a, na trjoj oso,,jnt ima do 1 о uzenth,
Ь i trepa а lih Ь prazn1h
а э 3·4 C'l iJE:I.a; don1e
р ј с е ы Jttacica щ о ј е od n11h
Ь Ј Э 1 э 2 з Plod е 2-2,3 mrn dug
э Ј Е u ' JUZnOJ Е н о
р prrpada ь
flornorn м
В о ј м populac.tJE: о е н з а э н
э lije э u '"rupma. od
YJ>)ih Ј е Э У Э О П Э Э ј П Э Ј р о
duktPtnrja о э koja zj 11 U li а Э Л Э 1 Э
э ArrhenathereJalla, odnosno Cynosu-
rlon cricJ.ali. Srt:.:dnjr::: te:mperature na
П э л э ј в е 1amaju izmr:du 5 1
о • с э м spu1taju е 1 do
з о с э л diiu џ 1 do
з с П Э r6lalt!Jna
1
/laino::.t 18·
Ф Ј э • э э tzm€1du 65 , г с э 1-: Ј ю
Ы э
V rrnnu • ovr,; 'JrtJtt: э С Х Ј €
n1• tell э c:tutorr. U ::.terrjOJ ы п э
Ј О Ј љ 'lr/jr;dno'Jt, tr: 'Aoga ' C&:sto
bJio э щ u Ш э
э tr; э щ

Т
GLOMERA Т А L.
Fam. Р о а с е а е
Jezevica,
ё ostrica
Pasja trava
Е ж о в к а
Cocksfoot, Orchard grass
Oactyle pelotonne
Gemeines Knaulgras
Mazzollna
Е ж а с б о р н а я
S, Н BH,Sb,CG, М а
V- Vlll
2n = 28; Н
Korjjen razgranat. Ь 30-1 о о cm vjso-
ka. kruta, uspravna ili koljenasto ustajuca. Listovi
ravnj, do 40 cm dugi ј oko 1 cm г sjvj ј Ј ј
plavieastozeleni; rukavac spljosten, ё
go; ligula duga 4 mm, zasiljena. Metljca jajasto-
piramidalna, do 18 cm duga; ё prvoga
reda krute, sa zbljenim klasicima na vrhovima.
К dugi oko 7 mm, sa 3-5 cvjetova koji su
ponekad svijetloljublcaste Ь о ј е pljeve nejedna-
ke, lancetaste, zasiljene ili sa kratkom oskom;
donja pljeva sa 1-3 nerva; pljevice jajastolance-
taste, sa 3-5 nerava i izraienim rebrom, koje ј е
ё ili vrlo kratko dlakavo.
Rasprostranjena ј е u Evropj, Azjji i Sjevemoj
Africi, а unesena ј е ј u Sjevemu Amerjku;
pripada evroazijskom flornom elementu.
Brojne populacjje ove vrste rasute su na
horizontalnom i vertikalnom profilu Jugoslavije,
od submediteranskog do gorskog pojasa. Naj-
veea skupjna populacije optimum uslova za
zjvot nalazi u ekosistemima klase Molinio-Arrhe-
natheretea, te se ё cjjela vrsta uzjma kao
ё za ovu klasu ili njen centralnj
vegetacijskj red Arrhenatheretalia. Drugu grupu
populacija nalazjmo u kseromezofilnjm livadama
1. donji dio Ь 2. list, З metlica, 4. klasic, 5, 6. dio
liske i rukavca sa ligulom
sveze Mesobromion, ё u brdskom poja-
su, а trecu skupjnu u ruderalnoj vegetacjjj rural-
njh i urbanjh ekosjstema reda Artemisietalia;
malobrojne populacije nalazjmo ј u vegetacjjj
п suma sveze Alno-Padion, odnosno u
njjhovjm degradacjonjm stadjjjma, kojj naginju
higrofjJnjm livadama redova Molininietalia ili Des-
champsietalia.
Dok ј е u mladem stanju stoka ј е rado jede,
а kasnjje otvrdne; povoljno djeluje п а prjnos
mlijeka ј njegov kvalitet. Uzgaja se vecj Ь г о ј sorti
ove vrste u krmne svrhe. Pelud ј о ј izazjva
alergjje. Medonosna ј е Ь
157

1. donjl dio biljke, 2. metlica, З dio Ы i lista u
regionu ligule, 4. klasi6
п blljka. Ь vjtke, п
jli ustajuce, 30-80 cm vjsoke. Ljstovj usko Ј ј п е а г
п ј do з mm sjrokj, п п п
ј р о obodu cesto trepavicavo dlakavj ; п list
п а Ы п а ј с е с е п е doseze cvast ; umjesto
ligule п se п dlacica, п oko 4
mm. Cvast ј е rastresiti grozd, п а ј ё е е do 5 cm
п sa 3-8 п odstoje6ih klasica.
ё п do 1 ,5 cm dugi, п а
ponekada sa ё nijansom, ё sa
2-3 cvijeta; pljeve oko 15 mm duge. п
п а ј с е ё е duge kao i klasic; п plevice duze
158
DANTHONIA
ALPINA Vest.
[0 . calycina (VIII .)
Reichenb.,
п о (Lam.) Roemer
& Schultes;
О provincialis О С
Fam. Р о а с е а е
Siljka, silj
Oklasnica
Д а н т о н и ј а
Danthonia
Danthonie de Provance
Kelch Traubenhafer
Vena spigata
Д а н т о н и я
S, Н BH, Sb, CG, М а
V - VII
2n = 36; Н
za п od pljeva, р о obodu cekinjasto
dlakave, tvrde, п а vrrhu sa dva zuba izmedu kojjh
ј е oska п do 1 cm, trakasto п i
п п Plod ј е п 3-3,5 mm.
п ј е u п ј п Evro-
pi, п а Kavkazu, u п Aziji i Alziru ; pripada
п п п п ..
В о ј п е populacije ove vrste rasute su р о
ekosistemima klase Festuco-Brometa. Optimum
uslova za zivot п u razlicitim ekosistemima
п i п dijela Jugoslavije.
Najvecu п i п п а podrucju subme-
п i п п п п
krsa п u asocijaciji Bromo-Danthonietum
alpinae, kao i u asocijaciji Danthonio-Scorzone-
retum villosae, dok ј е u п п п п krajevima
п п i п а ј Ь о ј п ј а u asocijacijama sveze
Chrysopogoni-Oanthonion, о п о п о u asocjja-
cjji Danthonietum ca/ycinae, п а п п
п Srblje, pri п п jz-
medu 600 ј 1100 m.
Na п п dinarskog
krsa ј е п а ј е od п i п ё п krmnih
vrsta. Gajj se u SAD ј Australiji .

DANTHONIA
DECUMBENS ( L.)
О С in Lam. О С
(Syn. Sieglingia
decumbens ( L.)
Bernh.)
Fam. Р о а с в а е
Trozupka,
leieca trava
Trizobka
Т р и з а б к а
Heath grass
Danthonie decombante
Niederfiegender
Dreizahn, Dreizack
Gramigna logliarella
З и г л и н г и я л е ж а щ а я
S, H,BH,Sb, CG,Ma
Vl - Vll (VIII)
2n = (18) 24, 36, 124; Н
Visegodjsnja gusto busenasta, 15-40 (60)
cm visoka Ь Ы glatko, ustajuce jfj us-
pravno. Listovj ravnj, fjske malo krute, 2 mm
sjroke, na obodima hrapave, s rijetkim trepavica-
vjm dlakama. Rukavci vecjnom glatkj, na obo-
dima s dugjm trepavjcavjm dlakama. Ljgule е
т а umjesto nje dlake. Metlica stegnuta, preko
6 cm duga, sa 4-12 klasica i uspravnjm grana-
ma Klasicj duguljasto jajastj, sa З cvjetova,
skoro 1 cm dugi, svijetlozeleni, rjjetko prelaze u
ё Osnova klasjca ispod cvjetova s dla-
kama. Pljeve malo duze od cvjetova, о Ь ј е zatva-
raju klasic, prema osnovj sa З nerava, sa
istaknutjm srednjim nervom. Donja pljevica s
vjse nerava i na vrhu s З zupca. Lodikule malo
mesnate. Prasnika З Plod duguljast, з mm dug,
s д strane ± stisnut, zatvoren u pljevicama.
Rasjrena ј е od njzjnskog do subalpinskog
pojasa. Naseljava livade, pasnjake, sume i sika-
re, uglavnom na stanistima siromasnim karbona-
tjma. lndiferentna ј е na э tla.
ё ј е element acidofilnih ljvada ј pa-
snjaka klase Nardo-Cal/unetea. ё
ј е vrsta asocUacjje Nardetum strictae montanum
bosniacum. Cesto ј е nalazjmo i u fitocenozama
sveze Arrhenatherion Molinion coeruleae ј В о г
1. donji dio blljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
з metlica, 4, 5. klasic, 6. cvijet
mion erceti. U poplavnjm njzijskjm ё
jstocnojadranskog prjmorja zastupljena ј е u ve-
getacjjj slabo halofilnih travnjaka sveze Agro-
pyro-Piantaginion maritimae Н ј е З (karakte-
rjstjcna vrsta asocijacjje Schoeno-Piantagine-
tum maritimae Н ј е З Skromne ј е krmne
vrjjednosti dok ј е u mladom stanju. U sijenu ј е
bezvrjjedna (stabljike brzo otvrdnu).
Opste rasprostranjenje: Evropa (u juznim
dijelovjma samo na planinama), Kavkaz, sje-
verni djo Male Azije, Alzjr, Madera. Prjpada
subatlantsko-submedjteranskom flornom ele-
mentu.
159

1 donji ю blljke, 2. dio metlice, З klasic, 4. dio
Ь 1 llsta u regionu ligule
Biljka sa gustim i ё busenovima, naj-
cesce 50-150 cm visoka. sa mnogobrojnim sta-
Ы koJa su glatka ili samo ispod metlice
hrapava Listovi ravni, З mm siroki, odozgo sa
snain1m, ostrim i vrlo hrapavjm rebrima koja su
medusobno povezana ј daju listu zanimljivu
strukturu, rukavcj su najcesce glatkj; ljgula Ј е
1zduzena. sjljata i oko 8 mm duga. Metlica ј е
velika, rastresjta, piramjdalna, do 20 cm duga,
zuckasta ili sarena; grane metljce hrapave, п а
kraJu hor1zontatno odstojece Klasj(;j kratki , 4-5
mm dug1, sa З cvjjeta, sa kratkim drskama,
160
DESCHAMPSIA
CAESPITOSA (L )
SUBSP.
Т
Fam. Р о а с е а е
Busika,
ostrica busika
Rusnata masnica
Tutted Ha1r grass
Oeschampsle en gazon
Gemeine Rasenschm1ele
Ь
Л у о в и к д е р н и с т и
Ш у ч к а д е р н и с т а я
S, H, BH, Sb, CG,Ma
Vl - Vlll
2n = 26, 28 ; Н
zeleni; pljeve duguljaste, tupe, donja 2 mm
duga, sa 1 nervom, а gornja oko З mm duga ј
sa З nerva; donja pljevica s osjem, koje ј е
kratko, pravo i krace od pljevjce, ili ј е jedva
nadvisuje, ne strsi iz klasica.
Rasprostranjena ј е u Evropi, Aziji , SjevemOJ
Americi , Tasmanijj ј Novom Zelandu; pripada
subkozmopolitskom flornom elementu.
Na horizontalnom i vertikalnom profilu Jugo-
stavije javtja se u svim pojasevima, od submedi-
terana do subalpskih predjela. Jasno se izdva-
jaju dvije vetike grupe populacija, od kojih jedna
zjvi u submediteranskom ј nizijskom ё u
okviru ekosjstema poplavnog ё velikih
rijeka, jezera i bara, koji su naseljenj vegetacijom
reda Deschampsietalia (caespitosae), а druga
grupa naseljava gorski i subalpinski pojas, gra-
deci specificne fitocenoze oko izvora i potoka,
gdje se voda duze г (Deschampsietum
subalpinum). Takode ј е ё komponenta
fitocenoza visokih zeleni reda Adenostyletalia.
mocvarnih livada reda Molinietalia, te vlainih
suma sveze Alno-Padion.
. ј е _gruba, sa visokjm procentom
SI02, te Ј е stoka Jede samo dok Ј е sasvjm mlada.
Zbog snainjh busenova pravi dzombe 1 kvari tlo
1 snazno se zakorovljuje u livadama щ
bolje trave.

FESTUCA
NIGRESCENS
Lam. SUSP.
NIGRESCENS
(F. fallax Thuill.,
F. rubra Lam.
subsp. fallax
Thuill.)
Fam. Р о а с е а е
Crvena vlasulja,
crvena vlasenika
Rdeca Ь
Cherwing Fescue
Fe'tuque
Ь
Rotschwingel
О в с я н и ц а
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI - IX
2n = 28, 42; Н
Gusto п Ь bez п pu-
zecih п 25-70 cm vjsoka, sa п
ustajucom, glatkom i golom Ь п
listovi ili п п ilj u Ь zlijeba ј
tada 2 mm sjroki, sa 2-7 п ljstovi Ь
u Ь zlijeba jli sasvim п Metljca vjtka,
5-1 О cm duga, sa malo klasova ј malo cvjetova.
Klasj(:j sa 4-6 cvjetova, п ili п Ь
pljeve п п е ј е п а е pljevjca п
sta, cesto pri vrhu dlakava, s osjem koje ј е krace
ilj do п п pljevjce. п ј е gladak
ili sa п dl acica п а vrhu.
п п ј е u Evropj, п
pojasu Azjje i Sjevernoj Americi ; prjpada evroa-
zijsko-subatlantskom flornom п
Na nasem prostoru populacije ove vrste
djjele se u vjse п od kojih su najbrojnjje,
najvitalnije ј п one iz п
livada reda Nardetalia ј reda Arrhenatheretalia,
odnosno jz sveza: Nardion strictae montanum,
Cynosurion i Polygono- Trisetion. Т а о ё Ј е ј е п а
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,_.
з shematski ё presjek lista, 4. metlica, 5. klas1c
cajna п п п п ru-
п na п tljma sveza Jasionion orbl-
culatae ј Poion violaceae, kao sto ј е Violeto-Fe-
stucetum fallacis.
Pravj guste п ј brzo obrasta ogoljela
zemljjsta te se kao п vrsta cesto korjstj
za п sportskjh п parkova ј
п п ekosistema, te su u tom
cjlju п u USA, Svedskoj ј п
Njemackoj posebne sorte.
К а о п Ь п ј е п а glasu, iako ј е u
п pojasu, gdje ј е veoma Ь г о ј п а
п а с а ј а п jzvor п za ovce п а г о ё ј о
161

9
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З shematskt poprecni presj ek lisla. -+. 5. metlica,
6, 7. ё 8. donj a pljevica s d\1aju strana, 9. pljeve
Gusto busenasta Ь sivozelene do Z:ivo-
zelene Ь о ј е i sa intravaginalnim sterilnim Ь
kama. koje su tanke, uspravne ili nesto ustajuce,
najcesce sa dva clanka, dlakave ili gole, ispod
metlice hrapave il i glatke. Rukavac razrezan,
gladak, bez uzduznih pruga, cesto pokriven
sitnim dlakama; ligula kratka. uvasta; liske kon-
ё ili cekinjaste. u suhom stanju cilindricne,
tupe. hrapave il1 glatke. ё 0.3-1.2 mm
siroke, sa З 7 nerava. zelenkaste. Metlica ј е
uspravna. linearno duguljasta ili duguljasto ј а ј а
162
FESTUCA
OVINA L
[F. \ п
(Koch) Hayek]
Fam. Р о а с е а е
Vijuk, о ё ј а
vlasulja
О ё ј а Ь
О в ч а в л а с е н щ а
Sheep's Fescue
ю Petit о ю
Schaf schvingel
Gramigna ю
О в с я н ц а о в е ч ь я
S, Н В Н Sb, CG. 1 а
V- Vll
2n = 1-i, 21 . 28 .
.f2. -+9, 56; н
sto. 2-12 cm duga. К duguljasti ili dugulja-
sto elipticni, 4-8 mm dugi, sa 3-8 cvjetova.
zeleni ili prljavoljublcasti, intenzivno ё
sti; pljeve nejednake, lancetaste, donja 1.5-3.5
mm duga. а gornja 2-4,5 mm; pljevica 3-5 mm
duga, s osjem duzine 1-2.5 mm. bez osja
i sa kratkim siljkom. Prasnici 1 ,5-2,5 mm dugi.
Plodnik go.
Rasprostranjena ј е u Evropi, Aziji i Sjevernoj
Africi. а unesena ј е u Sjevernu Ameriku: pripada
sjeverno-evroazijskom flornom elementu.
Vrsta ј е na nasem prostoru zastupljena sa
brojnim populacijama. koje se grupisu u vise
skupina, od kojih su najbrojnije one u ekosiste-
mima kl ase Festuco-Brometea. na vertikalnom
profilu od submediteranskog i panonskog do
subalpinskog pojasa. Druga grupa populacija
naseljava suvlje livade reda Arrhenatheretalia.
u kojima ј е zbog povoljnijeg hidrickog rezima
stanista. fitomasa ove Ь nesto povoljnija za
stoku. Treca grupa populacija zivi u acidofilnim
livadama reda Nardetalia. а cetvrta u degradira-
nim sumama sveze Ouercion roboris. gdje popri-
maju heliofilno- poluskiofilan karakter.
Vrsta ј е u cjelini slaba krma. zbog izrazite
kseromorfne graae. ali ј е znacaJna kao pionirska
vrsta u obrastanju plitkih i degradiranih zemljista.

FESTUCA
PRATENSIS
Hudson (F. elatior
subsp. pratensis
/ Huds./Hack.
Fam. Р о а с е а е
Livadski vijuk,
livadna vlasulja
Travniska Ь
Л и в а д с к а
в л а с е н и ц а
Fescue-grass
Fetuque des pres
Wiesenschwingel
О в с я н и ц а л у г о в а я
S, Н BH, Sb, CG, М а
V- Vll l
2n = 14 ; Н
Rjzom kratak, puzecj. Busen razrjjeden.
Ь З О cm vjsoka, lucno ustajuca,
jznad osnove najcesce sa З ljsta, sa najvjsjm
nodusom oko polovjne Ь Ljstovj ravnj ,
najcesce glatkj, tamnozelenj , 10-20 cm dugj ј
З mm sjrokj, labavj; malj sudovnj snopjcj sa
donje strane povezanj preko sklerenhjma s epj-
dermjsom; rukavac otvoren ј najcesce gladak.
Metlica uspravna jli prj vrhu gotovo vjseca,
duguljasta 10-20 cm duga, prjje ј poslije cvjeta-
nja skupljena, cesto jednostrana; prva grancjca
u donjem djj elu metlice sa 4-6 klasjca, kraca od
polovjne metl jce. К zuckastozelenj, pone-
kad Ь prevucenj, rjede sa Ь
mrljama, duguljastj jlj lancetastj, 9-11 mm dugj,
sa З З cvjetova, pljeve lancetaste, nejednake
(gornja duza), donja sa 1 а gornja sa З nerva;
pljevjca lancetasta, 6-7 mm duga, bez osja,
rjjetko Ь jsarana, nervj slabo jzra:Zenj.
Plod ј е jajasto duguljast. Rasprostranjena ј е u
Evropj ј umjerenom pojasu Azjje, а u Sjevernu
Amerjku ј е unesena; prjpada evroazjjsko-kontj-
nentalnom flornom elementu.
Na vertjkalnom profjlu javlja se od njzjjskog
do subalpjnskog pojasa. Najbolje ј о ј odgovaraju
ekosjstemj mezofjlnjh ljvada reda Arrhenathere-
1. donji dio Ь 2. metlica, З dio liske i rukavca sa
ligulom, 4, 5. klasic
talia, odnosno sveze Arrhenatherion i Cynosu-
rion, dok ј е u okviru sveza Pancicion ј Poion
alpinae znatno rjeda, manje vjtalna ј sa njzom
produkcjjom fjtomase; rjede se sreta u zajednjcj
sveze Mesobromioni reda Brometalia erecti.
Livadska ј е vlasulja bez sumnje nasa naj-
kvaljtetnjja ј najznacajnjja vjsoka trava. Sadrzj
vjsok procenat protejna ј malj procenat mehanjc-
kjh elemenata. Jednako ј е podesna za jspasanje
kao ј za spravljanje sjjena. Dobro podnosj navod-
njavanje ј dubrenje sa NPK dubrjvjma, odnosno
znatno povecava produkcjju njjhovjm tretma-
nom.
З

1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З shematski ё presjek lista, 4. metlica, 5. klasic,
6. donja pljevica, 7. gornja pljevica
Gusto jlj п п Ь ј п е п
ј п о п п Ь п а ј с е с е jntrava-
п п jlj п п ј tada dugo puzece.
Ь 30-90 cm vjsoka п а ј с е с е kruta ј
glatka. Rukavac gladak, suv ј п se
с ј ј е р а u о п с е Ljgula uvjjek gola. п
ljstovj п п rjjetko п tupi, sa
5-7 п 0,4-1 ,2 mm u п ljstovj stab-
ljjke п а ј с е с е п sa п п sa п
п dlakavj, rijetko п Metljca opuste-
п 6-15 duga, п ili п viseca; п
164
FESTUCA
RUBRA L.
Fam. Р о а с е а е
Crveni vijuk,
crvena vlasulja
Rdeca Ь
Ц р в е н а в л а с е н и к а
Red Fescue
Fetuque rouge
Rotschwingel
Fusajola
О в с я н и ц а к р а с н а я
S, Н В Н Sb, CG, М а
VI -X
2n = 14, 28, 42, 56, 70 ; Н
с ј с е metlice u vrijeme п strsece. Klasicj
п do п п Ь jlj sme-
dastj, 7-1 О mm dugj, sa 4-6 cvjetova. Pljeve
п п е ј е п а е Pljevjca п cesto
pri vrhu dlakava, s osjem koje ј е kratko jli
dospjjeva ј do п п pljevjce. п
gladak ilj sa п dlacjca п а vrhu.
п п ј е u Evropj, п
pojasu Azjje ј sjevernoj Afrjcj , te u п
Amerjcj; prjpada п п
п
Razvrstava se п а vecj broj podvrsta, varjje-
teta i formj , tj . п а razljcjte grupe populacija, od
kojjh п е е jmaju ј п broj hromosoma.
Populacije п podvrste п ekosj-
steme klase Molinio-Arrhenatheretea, п
optimum п uslova u okvjru п
reda Molinietalia ј Arrhenatheretalia, а sa ma-
п п ј е п ј u п ј
gorskoj п п vegetacjjj sveze Rumicion al-
pini (F. г var. megastachya). Ј е п а grupa popu-
lacjja zjvj u п ljvadama reda Nardetalia,
u brdskom ј gorskom pojasu, а п ј е ј u
vegetacjjj п п п а kjselim tljma
sveza Jasionion orblcu/atae ј Poion violaceae.
Т р ј с п а podvrsta dobra ј е п Ь kako
u svjezem п tako ј u п п
su п ј е п е razljcite п sorte.

FESTUCA
VALESIACA
Schleicher
е х Gaudin
(Syn. F. ovina L. var.
valesiaca Koch.)
Fam. Р о а с е а е
Vlasulja ё
vlasul j a valiska,
vijuk stepski
Valiska Ь
Fetuque du Valais
Valliser Schwingel
О в с я н и ц а
S, H, BH,Sb, CG,Ma
V - VII
2n = 14, 28 ; Н
п gu5to п Ь ±
п ё п ili п 5 п п п
Ь Ы 20-50 (70) cm vj5oka,
tanka. Rukavac plavka5to ё п п
Ugula jako kratka, uva5ta, gola. L.j5tovj vrlo
tanko jfj tanko ё е ј п ј а ј do 0,6 (0,7) mm u
ё п tupj, п а ј ё е с е hrapavj ј 5jvo п
ё п п п о р ј с а З Rukavac
5tarijjh fj5tova п е ra5pada е u о п с е Metfjca
dugulja5ta, gotovo gu5ta, (2-) 3,5-8 ( -14) cm
ё Kla5jcj .5-7,5 mm ё а 3-8
cvjetova. Pljevjce sjfa5to п do 8 mm
ё а kratkjm 05jem. ј е 1 -3,5 mm
dugo. Vr5ta ј е vrlo Ь п ј obuhvata п
podvr5ta i varjjeteta. Т р ј ё п ј Ы ( F. valesiaca
Schl . 5ub5p. valesiaca Stohr var. valesiaca;
у п F. valesiaca Stohr. var. valesiaca Beldei)
jma golu Ь а 2 ё а п а Kla5jcj ё е о 5ivo
п ё п pljevjce 3,5-5 mm ё
gole, 5 o5jem - ovo do 3,5 mm ё
п п Ь vrlo ё е а п а k5ero-
п livadama, п i п
п i 5tep5kog karaktera, uglav-
п п а plitkoj е ё п ј а ё о ј podlozj. Srece е u
sikarama ј 5vjjetlim sumama. ё п ј е
vr5ta п п reda Festucetalia va-
lesiacae. п а ё а ј а п ј е п п reda
Scorzonero-Chrysopogonetalia, а ё е а ј е ј u
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З shematski ё presjek lista, 4. metlica, 5. klasic,
6. cvijet
п 5veze Vulpio-Lotion i Hyparhenio-
Brachypodion ramo5j . Nafazj е u п fjtoce-
п u kojjma ј е п edjfjkator5ka vr5ta,
kao п а prjmjer u a5ocjjacjjama: Galio-Festuce-
tum valesiacae, Bromo- Festucetum valesiacae,
Trifolio-Festucetum valesiacae, Taraxaco-Fe-
stucetum valesiacae, Chrysopogono-Festuce-
tum valesiacae, Festucetum pseudovinae vale-
siacae. U pogledu kvaliteta krme, Г е u
vr5te п п
Opste п Juzna ј ё
Evropa, umjerena Azjja, Mala Azija.
165

1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З 4. metlica, 5. klasic
Rjzom zjljcast. Ы uspravno jli ustajuce,
30-1 О О cm vjsoko, golo, samo prj koljencjma
dlakavo. Ljstovj dlakavj, 4-8 mm sjrokj; ligula
usjecena, do 2 mm duga; ljsnj rukavac go ilj
samo kod srednjih ј donjjh listova ponekada
dlakav. Metljca jzduzena, oko 1 О cm duga,
osrednje gusta ј sa dlakavim grancicama. Klasjcj
bjelicasto zelenkastj , zuckastj jli ruzjcastj, sa р о
2-3 cvjjeta, 3-6 mm dugj, Pljeve 5-6 mm duge,
zasjljene, samo р о д nervu ј р о obodu
trepljasto dlakave. Os donje pljevjce svjh muskjh
cvjetova kukasto savijena.
166
HOLCUS
LANATUS L.
Fam. Р о а с е а е
Vunasta medunika,
pahuljasta
medunika
Volnata
medena trava
М о ф л е с т а
м е д о в и ц а
Soft-meadow grass,
Wolly Soft grass
Houlque laineuse
Wolliges Honiggras
Fieno Ь
Б у х а р н и к
ш е р с т и с т ы
S, Н BH, Sb, CG, Ma
VI - VII
2n = 14 ; Н (Ch)
Lodjkule su oko 2 guta duze od plodnjka
hermafroditnjh cvjetova. Zjga 2, perasto djjeljeni.
Krupa prj osnovj dlakava, 1 -2 mm duga.
Rasprostranjena ј е u Evropj , Aziji , sjevernoj
Africj, Sjevernoj Amerjcj i Kanarskjm ostrvjma;
prjpada subatlantsko-submedjteranskom flor-
nom elementu.
Brojne populacjje ove vrste nalaze povoljne
uslove za zjvot u ekosjstemjma klase Molinio-A-
rrhenatheretea, а narocjto u okviru reda Molinie-
talia, п а dubokim, najcesce oglejenim zemljisti-
ma. Srednje godisnje temperature na njegovjm
stanistjma najcesce varjraju jzmeau 8 ј С
apsolutne mjnjmalne р о pravilu se ne spustaju
jspod С а apsolutne maksjmalne ne djzu
se iznad С Srednja godjsnja relatjvna vlaZ-
nost vazduha na stanjstjma vecjne populacjja
varira jzmeau 70 ј 90%. lzrazjta ј е heliofita.
Slabe ј е krmne vrjjednost, ј е г brzo ogrubl,
te ј е stoka samo u sasvjm mladom stanju
konzumira, ј to kad nema boljeg jzbora. Prjpada
grupi medonosnih Ь Zbog dekoratjvnjh
svojstava gajj se u hortjkulturj Н 1. f.albovarie-
gatus).

HORDEUM
HYSTRIX Roth.
[Syn. Н maritimum
With. subsp.
gussoneanum ( Parl.)
Asc. & Graebn.,
Н marinum Huds.
subsp. gussoneanum
Parl.] Fam. Р о а с е а е
Livadski ј е ё а
mekis
Sea Barley,
Sea side Barley
Orge maritime
Strand gerste
Orzo marino
Я ч м е н ь о щ е т и н е н н ы
Я ч м е н ь м о р с к о
Н В Н Sb, CG
(V) Vl - Vll
2n = 14, 28 ; Т
Jednogodisnja busenasto razgranata Ь
Ы т do З О с т visoka, gola, sve
do klasova obrasla т Listovi ravni, ± goli;
rukavci ± goli, ili oni na т т s
т т е т т а oni na т listo-
т ± naduveni ; ligula tupa, do 0,5 т т duga.
К jednocvjetni , u т т Klas
ci lindrican, ± uspravan, oblcno do 6 с т dug,
bez osja oko 8 т т sirok, na osnovi Ы U
grupi od З klasica, srednji т s
т Ы osja, 15-25 т т duge, donja
pljevica gola s osi т od pljevica, т do
З с т Bocni klasici т njihove pljeve т
sobno prilicno jednake, о Ь ј е Ы osja, ili gornja
т а о rasirena, s ostro т do 2,5 с т
т osi ; os donje pljevjce srednjeg klasjca
nadvisuje ih za 1/ 4; donja pljevjca vrlo т а а
linearno lancetasta, gola, 5-6 т т duga, suzena
u os Ы iste duzine (pljevica ј os zajedno
do 1 ,5 с т dugi). Antere ± 1 т т duge. Raste
na т т pored putova, na nasj-
т i т т takode i na rubo-
т obradenih polja, а u vegetacijj ljvada na
т т zastupljena ј е п а podrucju
kraskih polja. Stanista su najcesce na dohvatu
proljecnih poplava ј odlikuje se vrlo Ы т
1. donji dio Ь 2. gornji dio Ы sa listovima i
klasom, з grupa klasica, 4. pseno
т vlaZnosti tla. т su u vecoj ili
manjoj т zaslanjena. Vrlo ј е rasirena u zajed-
nicama sveze Molinio-Hordein secalini; karakte-
ristjcna ј е vrsta asocijacije Centauretum panno-
nicae Н Ritter 1954. ј Deschampsietum mediae
il/yricum (Zejdler 44) H-ic З ё ј е nala-
zimo u antropogenoj vegetaciji sveze Hordeion
Br. -81. З 1947.
Stoka ј е rado jede dok ј е u mladom stanju.
К а о т dobrog ј е kvaliteta ako se rano kosi .
U kasnjjoj fazi gotovo ј е bezvrijedna.
Opste rasprostranjenje: Juzna i srednja
Evropa, Krim, Kavkaz srednja Azija; adventivna
u centralnoj Evropi i Sjevernoj т
167

1. donji dio blljke, 2, З dio Ь i lista u regionu
ligule, 4. gornji dio Ь sa listom i klasom, 5. grupa
klasica
Bjljka gusto busenasta. Ь do 60 cm
vjsoka, tanka, uspravna ilj ustajuca, u gornjem
djjelu gola. Ljstovj ravnj jlj cekjnjasto prevjjenj ,
do 5 mm sjrokj ; rukavcj donjih ljstova hrapavo
dlakavj. Klas cjljndrican, 3-5 cm dug ј 4-5 mm
sjrok, na osnovj suzen; osovjna klasa nakon
sazrjjevanja lomljjva. Klasicj svjjetlozeleni, 6-8
mm dugj, Ь о ё ј na prilicno dugjm drskama.
Pljeve svih klasica u Ь osj , 12-15 mm duge
ј pri osnovi njsu prosjrene. Donja pljevjca lance-
tasta, oko 8 mm duga, suzena u nesto duzu os
168
HORDEUM
SECALINUM
Schreber
Н nodosum Koch:
Н pratense Hudson)
Fam. Р о а с е а е
Visoki ј е ё а
klasulja
Travniski ё
Р ж о в и д е н ј а ч м е н
Meadow Barley
Orge des pres
Roggen gerste
Я ч м е н ь
к о р о т к о о с т и с т ы
Я ч м е н ь л у г о в о
• S, Н BH,Sb,CG,Ma
VI-VII
2n = (1 4) 28 (42) ; Н
(9-10 mm); Ь о ё ј klasicj muskj, sa linearno
lancetastjm pljevama, duzjne oko 5 mm, produ-
zene u os duzine do 7 mm.
п u juznoj, п ј zapad-
п Evropi, п а Kavkazu, u п Azijj , sjever-
п i п Africj, te Sjevernoj ј Juznoj Americj ;
pripada subkozmopolitskom п elementu.
Vrsta ј е п п populacijama
п а п п ј п profjlu Jugoslavj-
je, od п do brdskog pojasa.
п ј najvjtalnjje populacjje zive u ekosj-
stemjma reda Trifolio-Hordeetalia, о п о п о
sveza Molinio-Hordeion secalini i Trifolin resupi-
nati. п ј е ј п п vrsta aso-
cjjacije Hordeo-Caricetum distantis i Trifolio-
Hordeetum nodosi, а ucestvuje u jzgradnji aso-
cijacija Oenantho-Aiopecuretum Ь ј Peu-
cedano-Molinietum litoralis. п п
temperature п а stanistima razlicitih populacija
ove vrste ё variraju ё 1 О ј С
apsolutne п п spustaju se do oko -1 С
а apsolutne maksimalne dizu se i jznad С
п godjsnja п э п vazduha п а
stanjstima е с ј п е populacjja krece se ё 60
ј 70%. lzrazjta ј е heliofjta. п uspijeva
п а р е ј о ј ё п о п ј oglejenim tljma, koja
su tokom ljeta ё veoma suha. Oobra ј е
krma samo u п fazama razvjca.

KOELERIA
MACRANTHA
( Lebedev.) Schultes
[Syn. К gracilis
Pers., К cristata ( L.)
Pers. var gracilis
( Pers.) Beck]
Fam. Р о а с е а е
Smilica tanka,
smilica njezna
Nezna smiljica
Hair-grass
Zarte Kammschmiele,
Zierliche
Kammschmiele,
Т о н к о н о г с т р о н ы
т т о н к и
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - VIII
2n = 14 ; Н
п Ь gustog п Ь
п ј е п о 20-60 cm visoko, samo u п dijelu
sa liscem, п а ј ё е с е ё golo ili samo ispod
metlice dlakavo. п listovi vrlo п jedva
prelaze 1 mm п п kratkim dlakama.
Usce п а Ь kratko, о Ь ё п о п Cvast
п п ili duguljasto п ё п
do 1 О cm п ё ј а ј п а Klasici п 4-5
mm dugi, п п 2-3 3-5 п
п а ј ё е с е goli. Pljeve п п gotovo
п siljate, gole. Pljevice п а п о krace od
ё п е а г п о п u п dijelu ili
ispod п п п п о Ь ё п о
gole, bez oski.
п п ј е sve do subalpinskog
pojasa п п а suvim п liva-
dama ј kamenjarama. U nizijskom ё sre-
cemo ј е п а veoma suvim п Karakteri-
ё п ј е п п klase Festuco- Bro-
metea. Cesta ј е u zajednjcama sveze Bromion
erecti, Festucion rupicole, Chrysopogoni- Dan-
thonion, Satureion subspicatae ј Festucion vale-
siacae п а ё а ј а ј е edjfjkatorska vrsta asocjja-
cije Potentillo-Caricetum humilis R. Jovanovic
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З 4. metlica, 5, 6. klasic
1955). Nalazimo ј е ё ј u nekim п
planjnskjh rudjna sveze Festucion bosniacae Ht.
1930 ё п vrsta asocijacije Anthylli-
detum alpestris Ht.). Stoka ј е rado jede dok ј е
u mladom п s proljeca, ј е г kasnjje previse
п Hranljiva п ј е п
Opste rasprostranjenje : gotovo ё
Evropa п е а ј е u Sredozemlju) п а sjever do
60°sjeverne §jrine, п а istoku do Himalaja; Kam-
ё п Kina ј п Amerika.
Pripada п п п flornom
п
169

1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З 4. metlica, 5, 6. klasic
Gusto п Ь Ь do 1 m
vjsoka, jspod cvastj sa kratkjm dlakama, п
prj п о Ь а ј ј е п а starjm, ё п rukav-
cjma. Ljstovj mekj, п golj jlj sa trepljastjm
dlakama; rukavcj labavo obavijaju Ь li-
gula kratka. Cvast krupna, do 1 О cm duga,
Ь rjeae slabo о Ь о ј е п а Klasjcj п а ј ё е с е
п п 5-7 mm dugj, rjeae dvocvjetnj ;
pljeve §jroke, п п а ј с е с е gole, hrapave;
pljevjce bez oske.
п п u Evropj, п а sjeveru do
п ј п ё п а zapadu do
Belgjje ј п а п а jugu do п ltaljje.
170
KOELERIA
PYRAMIDATA
(Lam.) Beauv.
К cristata / L.)
Pers.)
Fam. Р о а с е а е
Piramidalna
kelerija,
о Ы ё а smilica
Navadna smiljica
Crested Hair grass
Koelerie а crete
Pyramiden
Kammschmiele
Т о н к о н о г
S, H, BH, Sb, CG, Ma
V - Vll
2n = 28, 42, 70 ; Н
Maaarske ј zemalja п poluostrva; prj-
pada п п п
п
Populacjje ove vrste rasute su п а vertjkal-
nom profilu od brdskog do п pojasa.
Najveca grupa populacjja п optjmum za
zjvot u ekosjstemjma klase Festuco-Brometea,
п reda Brometalia erecti ј sveze Bromion
erecti. ё ј е ј п п vrsta aso-
cijacjje Koelerietum pyramidatae Pavl. 1951,
koja se razvjja п а п п п Srblje
ј ј о ё п е В о п е М а п ј е grupe populacija п
zjmo u п rudjnama na п
sveza: Festucion variae, Festucion bosniacae,
Festucion pseudoxanthinae i Festucion albani-
cae, kao ј u borovjm sumama reda Pinetalia
heldreichii-nigrae п а п ј п
ma.
lma siroku ekolosku valencu u odnosu п а
svjetlo, toplotu, vodu, ё п supstrat ј tjpove
zemljjsta.
U mlaajm fazama razvjca, ovce ј е rado
pasu, а kasnije п

LOLIUM
PERENNE L.
Fam. Р о а с е а е
Engleski ljulj,
oblcni ljulj,
ljulj utrinac
Angleska ljuljka,
trpezna ljuljka
А н г л и с к и р а ј г р а с
Perennial Rye-grass
Raygrass anglais
Deutsches Weidelgras,
Englisches Raygras
Logliarella
П л е в е л м н о г о л е т н и
paurpac а с т б и щ н ы
S, Н В Н Sb, CG, М а
V- Vll
2n = 14 ; Н
Biljka sa rasi renim busenovima, 30-70 cm
visoka. Ь nerazgranata, glatka, ponekada
spljostena, uspravna ilj koljenasto ustajuca. Ljsnj
rukavcj glatkj, golj, najdonjj crvenj ; ljsne plojke
u pupoljku naborane, tamnozelene, dosta cvrste,
2-4 mm §jroke; ligula kratka ј nesto vjse od 1
mm duga. Klas tanak, rastresjt, do 20 cm dug.
Klasjcj uspravnj, sa 6-16 cvjetova najcesce;
osovjna jzmedu klasjca glatka; pljeve vecinom
duze od donje pljevjce, 7-1 О cm duge, usjljene;
donja pljevjca sa 7-9 nerava, 6-7 mm duga, 1,5
mm §jroka, tupa ј ј ј §jljata ј uvjjek bez osja; п
pljevjca sa 2 nerva, р о nervjma fjno ј gusto
trepavjcava; cvjetovj uspravnj. Rjede vjvjparna
Ь
Nalazjmo ј е u Evropj, izuzev arktjcke Ь
sti , sjevernoj Afrjcj , srednjoj Azjjj , а unesena u
Sjevernu Ameriku ј Australjju; р о autohtonom
arealu pripada evroazjjskom flornom elementu,
а prema recentnom arealu cjrkumpolarnom.
Ova §jroko rasprostranjena vrsta djferencjra
se п а veljk broj populacjja, koje se mogu grupj-
satj u dvjje skupjne. Skupjne urbano-ruralnjh
populacjja, koje forsjra covjek zasjjavanjem, ga-
zenjem, dubrenjem ј slicnjm aktivnostjma ј koje
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З klas, 4. klasic, 5. pljeva, 6, 7. dijelovi cvijeta
prjpadaju tercjjarnoj antropogenoj vegetacjjj reda
Plantaginetalia majoris nalaze optjmum u asocj-
jacjjj Lolio-Piantaginetum majoris, koja ј е subko-
zmopoljtskog rasprostranjenja ј vjeran pratjlac
ljudskjh naselja. Druga grupa populacjja zjvj u
antropogenjm sekundarnjm ekosjstemjma reda
Arrhenatheretalia, odnosno sveze Cynosurion
cristati, postjzucj najvjsu brojnost, pokrovnost,
vjtalnost ј produkcjju u asocjjacjjj Lolio-Cynosu-
retum crtistati, koja ј е takode vezana za uzu ilj
sjru okoljnu urbanjh ј ruralnjh naselja.
Veoma ј е dobra krmna ј odljcna hortikul-
turna vrsta.
171

1. donji dio Ы 2, З dio Ь i lista u regionu
ligule, 4. metlica, 5, 6. klasic
Bjljka sa jakjm п ј п du-
п do1 m п ljuspama. Ь п а ј
ё е с е 20-80 cm vjsoka, sa vrlo kratkjm п
с а п с ј т а kojj su malo п т п
ё а п а vrlo ј е dug ј jde do jspod metljce, te se
doblva utjsak da ј е bez ё а п а а п
п а ё kratkjh п razvjjaju se
п sa о п ј е ј pupoljcj sa п п u
п п п п п se
п celuloza; п djo Ь bez cvorova,
gladak, katkad do п п rukavcem.
п Jj stova u zemljjstu п ј jako za-
Ь Ј ј п а plojka sa ё п
prugom, 3-5 mm sjroka; Jjgula п ulaz
172
MOLINIA
CAERULEA (L.)
Moench SUBSP.
CAERULEA
Fam. Р о а с е а е
Modra beskoljenka
Modra stozka
М о д р а м о л и н и а
Purple Moorgrass
Molinie Ы е е
Pfeifengras
Gramigna liscia
М о л и н и я г о л у б а я
S,H, BH,Sb, CG, Ma
VI - IX
2n = 36; Н
u rukavac sa gustjm dugjm dlakama. Metljca
п do 40 с т duga, п п kod
Jjvadskjh ј п kod sumskjh т п
metljce л do 20 с т duge, п hrapave.
Klasjcj 6-8 т dugj, 1-6 п п о Ь ё п о
zakriljao, п а ј ё е с е ё а katkad ё
ј Ј ј п rijetko ё п klasjca sa
kratkjm dlakama; pljeve sa 1 п 2-2,5 mm
duge, п п duza ј п sa З п
о п ј а pljevjca п okruglasta, trbusasto
п s 5 п 3-6 mm duga, bez osj п а
vrhu ё п pljevjca gola ј bez osj.
п п ё п sa dva п
п perasta zjga; stublc п а п slabo za-
Ь Plod п malo п sa maljm
stjtjcem ј п hjlumom.
п п ј е u Evropj, jzuzev п
р а п ј ј е п ltalije ј ё u maloj Azjjj, п а
Kavkazu, u Sjblru ј u Sjevernoj А т е г ј с ј prjpada
п п flornom
п
п se п а vecj broj populacjja, od
kojjh ј е п а grupa п п а ј Ь о ј е uvjete za zjvot
u asocjjacjjama sveze Molinion caeruleae, о п о
п о reda Molinietalia, druga grupa u п
cama reda Brometalia erecti, treca u okvjru reda
Nardetalia, ё u п sumama. lma
slabu п п

NARDUS
STRICTA L.
Fam. Р о а с е а е
ё tipac
Volk, vrnuh,
scetinovka
К р т у л к р т
Mat Weed-grass
Nard, nard raide
Gemeines Borstengrass,
Bocksbart
Cervino, Tondello
Б е л о у с т о р ч а щ и
S, H, BH,Sb, CG, Ma
V- Vll
2n = 26, 30 ; Н
Biljka sa debelim, З cm dugim п
rizomima, od kojih polaze п п vegeta-
п ј п п Gusto п п sa
Ь п 1 о з о cm п а ј с е с е Ь
krute, п samo п а п sa listovjma, u
п dijelu glatke а u п hrapave,
п а п о duze od listova. Ljstovi п а ј с е с е do 1 о
cm dugj , п о п ј ј п п а п
tobjelicaste i ј а ј п е ljuspe; п ljstovi sa vrlo
uskjm, п п do 0,5 mm §jrokim,
п а obodjma hrapavim, siljatim ј п liska-
ma; ligula kratka, п а ј с е с е do 2 mm duga, а
п sasvim п Klas ј е п п
п п i п Klasici do 12 mm dugi, vrlo
usko п dugo п u п fazama
razvica п а п odstojeci , ё
ili ljublcasti, р а zuti, п п а dvjema stra-
п п п pljeve п о п о
п о Г i postoje samo sa п п е ј а
п о ljuspom п а п klasa; о п ј а pljevica
sa о п ј е п п sa З п е г а cesto vrlo
п i п u krutu os; gornja pljevica 4 mm
duga i п ј е п о п kozasta. Stublc п п
а zig cjelovit. Plod sa З jvice, п п
u stublc koji п а п ostaje i go.
Areal vrste obuhvata Evropu, п Azi-
ju, Kavkaz, Malu Aziju; pripada п
skom п п
1. donji dio Ь 2. klas, З dio klasa, 4. dio Ы
i lista u regionu ligule, 5. ё
Vrstu ё п velik broj populacija koje su rasute
od brdskog do п п pojasa nasih р а п п а
п i п п kao i п п
populacjje zjve u ekosjstemima п livada
brdskog i gorskog pojasa kojj pripadaju klasi
Nardo-Callunetea, о п о п о redu Nardetalia.
Veoma Ь г о ј п е i п ali manje produktivne
populacije zjve u subalpjnskom, alpinskom ј
п pojasu, u ekosistemima klasa Jun-
cetea trifidi ( =Caricetea curvulae), Rhodoreto-
Vaccinietea i Salicetea herbaceae.
К а о krma ј е veoma losa, ј е г Г р п о Si02;
korovska blljka.
З

1. donji dio Ь 2. dio llske i rukavca sa ligulom,
з klasolika metlica, 4, 5, 6. klasic, 7. tucak i lodikula
Bjljka sa П т т Busenasta.
Ь uspravno, 20-150 с т vjsoko. Ljstovj rav-
nj, blijedozelenj, 30-35 с т dugj, postepeno su-
zenj u vrh; rukavcj goli, glatkj, donjj naduvenj а
najgornjj ne; ljgula gornjjh ljstova nesto duza, do
5 т т duga, а kod donjjh 2-3 т т duga, siroka.
К т uska, ё 2-30 с т du- -
ga, 4-8 т т sjroka. rjjetko kratka, loptasta, naj -
cesce zelena, ё ё Pljeve 3-5 т т
duge, ё opnaste ј sa т т
п а о т е su krute ё dlake; donja
pljevjca sa 3-5 nerava, gola, ё ј п а vrhu
174
PHLEUM
PRATENSE L.
Fam. Р о а с е а е
Macji repak,
macica
Travni ski macji rep
Л и в а д с к а
м а ч к и н а о п а ш к а
Т grass,
Cat's tail grass
Fhleole des pres
Wiesenlieschgras,
Т
Coda di topo
Т ф е е в к а л у о в а я
А р ж а н е ц л у о б о
S, Н В Н Sb, CG,Ma
V - IX
2n = 42 ; Н
Ь Antere su ё Plod loptast do
jajast, 1,5-2 т т dug; pljevjce cvrsto prjrasle uz
plod.
Rasprostranjena ј е u Evropj s jzuzetkom
ё djjela SSSR-a, u Maloj Azjjj ј sjevernoj
Afrjcj , а prenesena u Sjevernu Amerjku ј Austra-
ljju.
U okvjru ove vrste na prostoru Jugoslavjje
razljkujemo dvjje velike grupe populacija. od
kojih jedna nalazi optimum uslova za zjvot u
т т т reda Arrhenatheretalia, а
druga grupa, znatno т naseljava me-
zokserofilne livade ј pasnjake sveza Mesobro-
mion i Chrysopogoni-Danthonion calycinae. Р о
pulacije prve grupe ј т а ј izuzetno vjsok znacaj
kao krma, Ь da su prjrodne jlj antropogenog
porijekla, dok su populacije druge grupe manje
ё u о т pogledu. .
Zbog izuzetno vjsokjh krmnjh vrjjednostl
ё ј е ovu vrstu odavno р о ё е о uzgajati i
proizvodjtj sorte sa т т ј visim
т Tako ј е nas selekcionar Strelec Р
iz Poljoprjvrednog instituta u Banjaluci
nekoljko kvalitetnih ј visokoproduktjvnlh sort1,
koje se kultivjraju preko livadskjh i pasnjackih
т т Jugoslavjje ј jzvan nje.

Р О А
PRATENSIS L.
Fam. Р о а с е а е
Livadna ё
metlusica, prava
livadarka
Travniska latovka
П р а в а л и в а д а р к а
Blue grass,
Kentucky Blue grass,
Bird grass
Paturin des pres
Wiesenrispengras
Gramigna dei prati
М я т л и к л у г о в о
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - Vll
2n = 28-142 ; Н
Biljka sa п ili puzecim rizomima,
od kojjh cesto polaze izduzenj п Ы
п okruglo, glatko, u п djjelu bez
lisca. Listovj п а Ы 2-4; rukavci goli ilj dlakavj ,
glatkj, na Ь о с п ј п п zatvorenj;
liske п jlj prevjjene, gole, kratko usjljene,
krute, sjvozelene, 2-4 mm §jroke; ligula kratka,
п ilj jajasta, oko 1 mm duga. Metljca
prjje cvjetanja п а za vrijeme п
п п ilj ljublcasta, do mrka;
п metljce hrapave, donje р о З zajedno.
Klasj(:j jajastj , п а ј с е с е sa З а п ј do
1 З cvjetova, 4-5 mm dugj, п prelaze п а
lj ublcasto; pljeve gotovo jednake, З mm duge,
о п ј а sa 1 а п sa З nerva, sjljate; donje
pljevjce kruto kozaste, duguljaste, gotovo tupe,
З mm duge, п а osnovj sa vunasto-paucjna-
stjm cupercjma, а п а lednoj п ј п а п
п do п sa gustjm kratkjm dlakama.
Cvjetovj povezanj cupercjma. Plod vretenast,
1,2-2 mm dug.
п ј е u Evropj, п а Kavkazu,
u sjevernoj Azijj , Sjevernoj Amerjcj, п
Afrjci ј Australijj ; р о osnovu prjrodnog areala
prjpada п
п п elementu, а р о osnovu recen-
tnog- prjrodno-antropogenog areala supkozmo-
politskom.
1. donji dio Ь 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З metlica, 4. klasic, 5. donja pljevica
Brojne populacjje ove vrste grupjsu se u
dvjje podvrste: Р р subsp. pratensis ј Р р
subsp. angustifolia {l.) Sm., od kojih prva nalazj
optjmum uslova za zjvot u ekosistemjma klase
Molinio-Arrhenatheretea, а druga u ekosjste-
mjma klase Festuco-Brometea. п ј е podv-
rsta brojnija ј produktjvnija, а jma ј znatno vecu
krmnu vrjjednost, te spada u grupu nasjh najko-
rjsnjjih trava za razvoj stocarstva, kako za napa-
sanje stada, tako za sjjeno. Veoma se korjstj u
raznjm livadskjm smjesama, dugotrajna ј е i
bujno se regenerise.
175

1. donji dio Ь 2. metlica, З dio liske 1 rukavca sa
ligulom, 4. klasic, 5. cvijet, 6. pseno
п п п п Ь
10-50 cm vjsoka, п kruta, rjede ustaju-
ca, п а п sa ё Ы п u
п djjelu Ь bez ljsca. Ljstovj 1-2 mm
sjrokj, п а Ы п а u rozetj п rukavcj
golj; jzumrlj rukavcj п а п Ы kozastj,
Ы ј obrazuju lukovjcasto а е Ы ј а п ј е
ligula duguljasta, sjljata, do З mm duga. Metljca
rastresjta, do 8 cm duga, za vrjjeme п
п sa kratkjm, п odstojecjm п
ma, koje su cesto vjjugave. К duguljasto
jajastj, sa 4-10 cvjetova, п jlj prelaze п а
Ь boju. Pljeve do 4 mm duge, п
176
Р О д BULBOSA L.
Fam. Р о а с е а е
ё
ё
ё
livadarka
Cebulasta latovka
Л у к о в и р е с т а
л и в а д а р к а
Bulbous Meadow-grass
Paturin bulbeux
Knolliges Rispengras
Fienarola Scalogna
М я т л и к л у к о в и ч н ы
S, Н BH, Sb, CG, М а
IV - Vl
2n = 28, 42, 45 ; Н
na grebenu hrapave. О о п ј е pljevice duguljaste,
oko З mm duge, sjljate ј sa п mrljom
jspod kozastog vrha, rjede п п
п п ј е u п ј п Evro-
pj, п Azjjj , u Ь ј u п Afrjcj;
prjpada п п п
п п п flornom п
В г о ј п е populacjje ove vrste rasute su п а
п profjlu п prjmorskjh р а п ј п а od
п do п pojasa. Najveca
grupa populacija zjvj u ekosjstemjma klase Brac-
hypodio-Chrysopogonetea, tj . u п ј
п ljvadama п sub-
п ј п п п poja-
sa, п а ј с е с е п а plicjm п п tljma. Druga
grupa populacjja zjvj u stepskim ekosjstemjma
klase Festuco-Brometea, а treca u ekosjste-
mjma reda Trifolietalia parnassii, п а п
skjm ј grckjm р а п ј п а а п п tem-
perature п а п razljcjtjh populacjja п а ј
с е с е varjraju jzmedu 8 ј С а п godj-
п п п vazduha jzmedu 50 ј
60%.
п а с а ј п а ј е п Ь u п prjmor-
skjm ј stepskjm podrucjjma; kultjvjra se u Ore-
п (USA).

Р О д
TRIVIALIS L.
Fam. Р о а с е а е
Oblcna livadarka,
oblcna vlasnjaca,
petograna
metlusica
Navadna latovka
О б и ч н а л и в а д а р к а
Rough Meadow-grass
Paturin commun
Gemeines Rispengras
Spannochina,
Sciamonica
М я т л и к о б ы к н о в е н н ы
S, H, BH,Sb, CG,Ma
VI-VIII
2n = 14 ; Н С Н
п Ь sa п п puzecjm
jzdancjma kojj se ukorjenjuju ј granaju. Ы
п ustajuca, okrugla, gotovo do vrha
obrasla liscem, pod metlicom hrapava. Rukavcj
п hrapavj; п plojke п п 1 -4
mm sjroke, п jako hrapave, п ljgule
makar kod п п listova jako п п а ј
ё е с е sjljate ј do 5 mm duge. Metljca duguljasta
jlj п do 20 cm duga, prava; п
metlice prije п п zatjm strsece,
о п ј е р о З п Klasj(:j jajasti, oko 4 mm
dugj, sa п З cvjjeta, п а ј ё е с е п
ё svjjetlomrkj ili prelaze п а ё pljeve
п jlj jajaste, siljate, о п ј а 2, а gornja з
mm duga, gornja п sjra ј jajasto siljata;
о п ј е pljevice duguljasto п п koza-
ste, п ostro hrptaste ј п 2-2,5 mm
duge, п а п sa gustim ё п
stjh dlaka, а п а obodu ј ё п п sa
р г ј б п о п kratkjm, п п dlaka-
ma. Cvjetovj п ё dlaka. Plod
п sa е ё п е п sa slablm zlijebom,
1,5 mm dug.
п п ј е u cijeloj Evropi, sjever-
noj Azjjj, п а Kavkazu, u sjevernoj Americj, Maro-
ku, Alziru ј Australjjj; prjpada sjeverno-evroazjj-
1. donji dio Ь 2. dio metlice, З dio liske 1 rukavca
sa ligulom, 4. klasi6, 5. donja pljevica
п п п р о
п п areala, а р о п п
tnog - п п п subkozmopolit-
skom.
В о ј п е populacjje ove vrste rasute su р о
ekosjstemjma п п ј mezo-
п ljvada ј pasnjaka klase Molinio-Arrhenathe-
retea. Jedna grupa п а ј Ь о ј е uslove za zjvot
п u asocjjacjjama sveze Calthion, druga u
п sveze Filipendulo-Petasition, а а
п ј е Ь о ј п е populacjje п ј u п п
tercjjarnoj vegetacjjj sveza Sysimbrion ј Polygo-
nion avicularis. Dobra ј е krma u svjezem п
177

1. donjj djo Ь 2. met\jca, З djo \jske ј rukavca sa
\jgulom, 4. klasjc, 5. vrh donje pljevjce ј upredenj dio osj
Rjzom puzecj sa kratkjm п Ь
п 30-80 cm vjsoko, г ј е д е п а п
п п sa 4 cvora, od kojjh ј е
п bez rukavca, п а cvorovjma cesto dlaka-
vo, а jspod metljce sasvjm golo. Rukavcj sa
п mekanjm dlakama, hrapavj jli golj ; ljsne
ploce ravne, odozgo nesto ј а с е а odozdo slablje
dlakave; ligula 1-2 mm duga, п а vrhu р о с ј ј е р а
п а Metljca veljka, duguljasta, rastresjto rasjrena,
do 20 cm duga, u pocetku ј poslije cvjetanja
uska, tanka, stegnuta ј sa п klasjca; grane
metljce njezne, slabo hrapave jlj skoro glatke.
178
TRISETUM
FLAVESCENS
(L.) Beauv.
Т pratense Pers. )
Fam. Р о а с е а е
Zlatnozuti ovsik,
zlatnozuta Ь
Zlatni ovsenec
Ж о л т о в с и к
Yellow Oat grass,
Golden Oat grass
Avoine jaunatre
Goldhafer
Gramjgna Ь
Т р и щ е т и н н и к л у г о в о й
О в с е ц з о л о т и с т ы О
S, Н В Н Sb, CG, М а
V - V\1
2n = 24, 28 ; Н
Klasjci sa 1-4 cvjjeta, 5-8 mm dugj, р г ј ј е cvjeta-
nja okruglastj, а za г cvjetanja §jroko
г ј tada zelenj ј zlatnozutj; osovjna klasjca
sa vrlo kratkjm dlakama. Pljeve krace od cvjeto-
va; donja sa 1 nervom ј oko 4 mm duga, а gornja
sa З nerva ј dvostruko duza. Snopjcj dlaka jspod
t vjetova vrlo kratki, а jspod najdonjeg cvjjeta
skoro potpuno nedostaju. Donja pljevjca gola,
sa 5 nerava, na dva djjela rascjjepljena sa vrhom
kojj se zavrsava savjjenjm osjem, do 7 mm
duga. Gornja pljevjca tanko kozasta ј sa 2 hrpta.
Plod go ilj sa paucjnastim dlakama.
Rasprostranjena ј е u srednjoj ј juznoj Evro-
pj, na Kavkazu, u Alzjru, Maroku, srednjoj Azjjj
ј Sjevernoj Amerjcj ; р г ј р а а prealpsko-submedj-
п flornom elementu.
Optjmum uslova za zjvot nalazj u asocjjacj-
jama sveze Polygono- Trisetion flavescentis, а
ucestvuje ј u д nekjh asocjjacjja sveze Arrhe-
natherion e/atioris, odnosno reda Arrhenathere-
talia.
Daje kvalitetnu krmu, kako u svjezem stanju
tako ј u sjjenu.

LITERATURA, SKRACENICE IMENA CITIRANIH AUTORA
INDEKS ASOCIJACIJA, RJECNIK К TERMINA,
REGISTRI

LITERATURA
ADAMOVIC, L., 1909: Die п п der п п (Masische п Leipzig.
А Н Д Р Е Е В А Ф Е Т В А Д Ж И Е В А Н 1973: Б о р б а с п л е в е л и т т е С о ф и я
ASCHERSON, P.F.A. & GRAEBNER, К О P.D. 1896-1938: п der п Flora.
Ed. 1, Leipzig.
В А С А А R., 1950: Prilog п п vegetacije п п п п п
zbornik п а Zemjodelsko-sumarskiot fakultet п а п Zemlodelstvo, Х Skopje.
В Е С К G., 1890-1893: Flora о п Nieder-Osterreich, п
В Е С К G., Flora В о п е п i Novopazarskog п 1- 2, Sarajevo, Beograd
В Е С К G. & MAL У К 1950: Flq_ra В о п а е et п 4, Sympetalae 1, 1-72, Sarajevo.
В Е С К G., Maly, К & В ј е ё ё Z. 1967: Flora В о п а е et п 4, Sympetalae 2:1-110,
Sarajevo.
В Е С К G., MALY К & BJELCIC, Z. 1974: Flora В о п а е et п 4, Sympetalae 3:1--83,
Saraj evo.
В Е С К G., MALY, К & В Z. 1983 : Flora В о п а е et п 4, Sympeta/ae 4 :1-188,
Sarajevo
BJELCIC, Z., 1966: Vegetacija п п pojasa р а п п е п п Zemalj. muzeja BiH
u Sarajevu, п п Sarajevo
BLECIC, V. & LAKUSIC, R., 1967: Prodromus Ь п п Crne Gore, Glas. Ы Zavoda
zast. prirode п ё muzeja Т 9, 57-98, Т
BLECIC, V. & Т А Т С В 1964: п livade i п п а п п Goliji. п п
muzeja u Beogradu, 19, 89-94, Beograd.
BOHINC, Р 1979: п п п п п ј Ы ј а п а
BONNIER G. Е М 1911-1935: Flora complete illustree е п Coulers de г а п с е Suisse et Belgique,
1-XII, Paris.
BONNIER, G. & LAYNES, G de., 1962: Flore complete portative de la п de la Suisse et de
la Belgique, Paris.
Т Ј 1950; Ubersicht der п п п п (IV), Vegetatio, Vol .
11, Haag.
Т Ј 1964: п п Dritte Aufl. п п York.
BRIOSI, G.: п п п п Urlico Hoepli, п
CINCOVIC, Т 1956: Livadska vegetacija u ё dolinama п Srblje, Dokt. disert., Ь
radova Polj . fak. 1-62, Beograd
CINCOVIC, Т 1956: Т livada u п Ь radova Polj. fak. IV, 1, Beograd.
CINCOVIC, т & KOJIC, М 1956: Neki tipovi livada i pasnjaka п а Divcibarama, Zborn. radova
Polj. fak. IV, 2, Beograd.
CINCOVIC, Т & KOJIC, М 1962: О livadskoj zajednici Danthonietum ca/ycinae u zapadnoj Srblji .
Arhiv za Poljoprivredne п (47), 3-12, Beograd.
CANAK, М К S. & KOJIC, М 1978: llustrovana korovska flora Jugoslavije, Novi
Sad.
К Р 1949: Sistematika Ь Beograd.
DANON, Ј 1960: Fitocenoloska ispitivanja livada tipa Agrostidetum vulgaris i Poterieto-Festucetum
vallesiacae u п Krivog Vira. Arhiv Ь п (_1 - 2),_ 1:-9, Beograd. ... . .
DIKLIC, N. & Nlkolic, V., 1964: О nekim zajedn1cama pasnJaka 1 l1vada п а SvriJISklm plan1nama.
Glasnik Prirodnjackog muzeja, 19, 65--88, Beograd.
DIKLIC, N. & NIKOLIC, V., 1972: О nekim livadskim zajednicama iz E>erdapske klisure, Glasn.
Prirodnjackog muzeja, serija В 20, 57-76, Beograd.
DIZDAREVIC, М 1974: ё ekologije, Sarajevo.
DOMAC А 1950: Flora za д i upoznavanje Ь Zagreb.
о о м д с R .• 1973: Mala flora Hrvatske i susjednih podrucja, 1-543, Skolska п Zagreb.
181

EIORE>EVIC, V., 1951 : Livadarstvo s Beograd.
EHRENDORFER, F .• 1973: Liste der Gefasspflanzen Mltteleuropas, Graz.
FIORI, А 1923-1929: Nouva flora analitica d' ltalia, Bd. 1-2, Firenze.
FRITSCH, К & GJURASIN, S. 1941 : Prirodopis Ь Zagreb.
GAJIC, М 1954: Sumske i livadske fitocenoze Kosmaja. Arhiv Ь nauka, 1- 2, 145-160,
Beograd.
GIL, N. Т & VEAR, К С 1958: Agrjcultural Botany, London.
GLIGIC, V. 1954: Etjmoloski botanicki recnik, Sarajevo.
К А 1969: ё lekovitim Ь Beograd.
GREBENSCIKOV, О & al ., 1956: Hole juznej ё Vel'kej Fatry, Slovenska Akad. vjed., Bratislava.
GRLIC, LJ. 1980: Samoniklo jestjvo Ь Prosvjeta; 1-335, Zagreb.
HEGI, G., 1906--1931-1966: lllustrierte Flora von Mjttei-Eurpa, Munchen.
Н А У Е К А 1924-1933: Prodromus Florae Paninsulae Balcanicae З (jn Feddes Repert. Beih.,
30), Berlin-Dahlem.
HOLMGREN, Н 1958: Weeds of Utah, Utah State Unjversjty_
HORVAT, 1., 1931 : Brdske livade ј vristine u Hrvatskoj, Acta. Bot. Unjv. 7, 76--90, Zagreb.
HORVAT, 1., 1949: Nauka о Ь zajednjcama, Zagreb.
HORVAT, 1. 1960: Pretplanjnske ljvade ј rudjne planjne Vlasjc u Bosnj. 8joloski glasnik, 13, 2- 3,
113-157. Zagreb.
HORVAT, 1. 1962: Vegetacjja planjna zapadne Hrvatske. Prjrodoslovna jstrafjvanja, Jugosl. akad.,
30, Acta Ь 2, Zagreb.
HORVAT, 1., 1962: Ovjje ё dolinske livade gorskjh krajeva Hrvatske, Veter. arh. XXXII,
129-143, Zagreb.
HORVAT, 1., GLAVAC, V. & ELLENBERG, Н 1974: Vegetatjon Sudosteuropas Geobot. selecta
4. Gustav Fjscher Verlag, Stuttgart.
HOAVATIC, S., 1934: Flora ј vegeracija otoka Paga. Prirodosl. jstraf. Jugoslav. akad. znan. umjetn.
19, 116--732, Zagreb.
HORVATIC, S. 1954: llustrjranj biljnar, Zagreb
HORVATIG, S., 1956: Fjtogeografsko ё krsa Hrvatske ј susjednjh ё Jugoslavije,
Krs Jugoslavjje 5, Split.
ё S., 1963 а Vegetacijska karta otoka Paga s opcim pregledom vegetacijskjh jedinjca
hrvatskog primorja. Prjrodosl. istrafiv. Jugoslav. akad. znan. umjetn. 33, Acta Biol. 4, Zagreb.
HORVATIC, S., 1963 Ь Biljnogeografski polozaj i rasclanjenje naseg ф u svjetlu suvremenih
fitocenoloskih istrafivanja. Acta Bot. Croat. 22, Zagreb.
HORVATIC, S., 1964: Fitocenoloske jedinice vegetacije krskog ё Jugoslavjje kao osnova
njegovog ё Acta bot. Croat. Vol. exstraord., 15-34, Zagreb.
HORVATIC, S., TOMAZIC, G., 1941 : Travniska vegetacija reda Arrhenatheretalia v njzjnskem pasu
Slovenije. Zborn. Prirodoslov. drustva 2, 68-75, Ljubljana.
HORVATIC, S. & TRINAJSTIG, 1. (eds.), 1967-1981 : ё flora Jugoslavije 1. Zagreb.
ILIJANIC, LJ., 1957: Ekolosko fjtocenoloska istrafivanja livada u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat.
Vol. XVI, Zagreb.
ILIJANIG, LJ., 1965: Recherches phytosocjologjques et ecologjques dans les г de 1' Arrhenat
в de Lattes (Herault). Comm. SIGMA 173, Acta Bot. Croat., 24, 47-67, Zagreb.
ILIJANIC, LJ., 1968: Die Ordnung Molinietalia in der Vegetation Nordostkroatjens, Acta Bot. Croat.
26--27, Zagreb.
ILIJANIC, LJ., 1969: Das Trifolion pallidi, ein neuer Verland der Ordnung Trifolio-Hordeetalia H-ic.
Acta Bot. Croat. 28, Zagreb.
ILIJANIC, LJ., GAZI, V. & TOPIC, Ј .• 1972: Grasslands Containing Chrysopogon gryllus in
Contlnental Regions of West Croatia, Acta Bot. Croat., 31 , Zagreb.
ILIJANIC, LJ. & SEGULJA, N., 1978: Zur Pflanzensozjologischen Gljejderung der Glatthaferwiesen
Nordostkroatiens, Acta Bot. Croat. 37, Zagreb.
JAKOVLJEVIC, S., 1962: Sistematjka lekovjtih Ь Beograd.
JASMAK, К 1980: Medonosno bllje, Nollt, Beograd.
JAVORKA, S .• 1925: Magyar Flora (Fiora Hungarjca), Budapest.
К S. & Csapody, V. 1975: lconographia Florae Partls Austro-orientalis Europae Centraljs,
Budapest
й О Р Д А Н О В д & а л 1963-1982: Ф л о р а н а Н а р о д н а Р е у б л и к а Б ъ л г а р и я 1 - Vlll, С О Ф И Я
JOSIFOVIC, м 197D-1996: Flora SR Ь tom Х Srpska akad. nauka ј umetn., Odeljenje prir.
- matem. nauka, Beograd.
182

В & al ., 1986: PRODROMUS Т JUGOSLAVIAE ad mappam
ю m 1 : 200 000, ё vece Veget. karte Jugoslavjje, Ь
JOVANOVIC, В & al., 1986: Prirodna potencijalna vegetacija Jugoslavjje Nauc. vece Veget. karte
Jugoslavjje, Ь '
R., 1954: О fjtocenozi д (Chrysopogon gryllus) u ё Srbljj.
Ь radova lnstituta za ekologjju ј Ы knj . 5, 1- 18, Beograd.
JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1955: Tipovi pasnjaka ј livada Suve planjne. Srpska akad. nauka i umetn.
lnstjtut za ekologjju ј Ы 6,2, 1- 104, Beograd. '
R., 1956: Т pasnjaka ј livada na Rtnju. Srpska akad. nauka ј umetn.
Zbom1k radova. lnstjtut za ekologjju ј Ы 7, 1. Beograd.
JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1957: Tipovj doljnskjh ljvada Jasenjce, Arhiv. Ы о nauka, IX, 1-4,
Beograd.
JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1958: Tjpovj ё vegetacjje u Jasenjcj. ю radova Bjol.
jnstjtuta NR Ы 2, 1-36, Beograd.
KLAPP, Е 1938: Wjesen und Wejden. Verlag Paul Parey, Berljn,
KLAPP, Е 1965: Taschenbuch der Graser, Berlin
KLAPP, Е 1974: Tashenbuch der Graser, Verlag Paul Parey, Hamburg.
KOJIC, М 1957: Chrysopogono-Danthonietum calycinae-nova sveza u redu Festucetalia va/esiacae
Br. - Bl. & Т х Zbornjk radova Poljoprjvrednog fakulteta, 2, 51-55, Beograd.
KOJIC, М 1959: Zastupljenost, uloga ј ё djjpovjne (Chrysopogon gryllus) u ljvadskim
fitocenozama zapadne Ы Arhiv za poljoprjvredne nauke, 37, 3-46, Beograd.
KOJIC, М & IVANOVIC, N., 1953: Fitocenoloska istra.Zivanja livada na juznim padjnama Maljena,
Zbor. radova Polj . fak. 1, 1, Beograd.
К О М А Р О В Л В & а л 1934-1964: Ф л о р а С С С Р В о л 1. Х Х Х М о с к в а Л е н и н г р а д
KOVACEVIC, Ј 1959: Pregled tipova travnjaka s agroekoloskog gledjsta ё Ы bosanskjh
kotara Sanskj Most, Mrkonjjc Grad, Bosanskj Petrovac ј Ljjevca Polja. Godjsnjak Bjol. jnst. Unjv.,
Xll 1-2 Sarajevo.
KOVACEVIC, Ј 1967: Travnjacj, Poljopr. encjklopedjja 111, Jugosl. leksjkografskj zavod, Zagreb.
KOVACEVIC, Ј 1971 : Poljoprjvredna fjtocenologjja, Zagreb.
KOVACEVIC, Ј 1976: Korovj u poljoprjvredj, Zagreb.
К У Л ъ Т И А С О В М В 1955: Б о т а н и к а 11- С и с т е м а т и к а р а с т е н и М о с к в а
KUSAN, F., 1956: Ljekovjto ј drugo korjsno Ы ј е Poljoprjvrednj nakladnj zavod, Zagreb.
К Р 1947: Trave, Zagreb.
LAKUSIC, R. , 1964: Seslerietalia comosae Ordo novus der Caricetea curvulae Br.- Bl. 26, auf dem
Ы Mjtt. Ost. alp. - djn. Sect. Heft 5, Glagenfurt.
LAKUSIC, R., 1966: Vegetacjja ljvada ј pasnjaka na planjnj Bjelasjcj. Godjsnjak Bjoloskog jnstjtuta
Unjverzjteta u Sarajevu, XIX, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 1967: Crepidetalia dinaricae Ordo, novus der Elyno-Seslerietea Br. - Bl. 48 auf dem
б Qjnarjden. Mjtt, Ostalp. - djn. Sect., Heft 8, Wjen.
LAKUSIC, R., 1968: Planjnska vegetacija jugojstocnjh Ojnarjda. Glasnjk. Ы zavoda za zastjtu
prirode, 1, Titograd.
LAKUSIC, R., 1969: Fjtogeografsko ё visokjh Dinarida. Acta Bot. Croat. XXVIII, Zagreb.
LAKUSIC, R., 1969: Planinska vegetacjja Prokletjja. Zbornjk rezjmea 11 kongresa Ь Jugoslavjje,
Beograd.
LAKUSIC, R., 1969: Vergleich zwischen den Elyno-Seslerietea Br. - Bl. 49 der Apenjnen und der
Dinariden. Mjtt. Ostalp. - din. Sect., 9, Camerjno.
LAKUSIC, R. , 1970: NatOrlichen und antropogenen Hohengrenzen jn den б Ojnarjden,
Mjtt. Ostalp. - djn. Sect., Heft 1 О lnsbruck.
LAKUSIC, R., 1970: Florjstjcke rijetkosti ј vegetacjjske zakonitostj planjne Hajle (2400 m.s,m.).
Glasnjk Ы zavoda za zastitu prjrode, br. З Tjtograd.
LAKUSIC, R., 1970: Qje Vegetatjon der б Ojnarjden, Vegetatjo, XXI, Fasc. 4-6, Т е
Hague.
LAKUSIC, R., 1973: Qje resultatae der б und б an den б
Qjnarjden, Е С О О Р Bratjslava.
LAKUSIC, R., 1974: Specjfjcnosti flore i vegetacije Komova i Prokletija, Zbornik radova sa
Sjmpozjjuma о flori ј vegetacijj jugojstocnjh Dinarida, Tokovj 9, lvangrad.
LAKUSIC R., 1976: Prirodnj sjstem tala u prirodnom sjstemu Ы na Dinarjdjma, Ь
v kongresa Jugoslovenskog drustva za proucavanje zemljjsta, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 1976: Prjrodnj sistem Ь na planinama г Godjs. Bjol. jnstjtuta
Unjverzjteta u Sarajevu, XXIX, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 1977: Struktura i dinamika ekosjstema ё sredjne na jugojstocnlm Ojnarjdlma,
Zbornjk radova sa Sjmpozjjuma Crnogorske akad. nauka u Herceg Novom.
LAKUSIC, R., 1980: Ekologija Ы Svjetlost, Sarajevo.
183

LAKUSIC, R., 1982: Planinske Ы Sarajevo.
LAKUSIC, R., З Narthecietalia Ordo novus der Scheuchzerio- Caricetea fuscae Nordh. З ln
den Geblrgen, Berichte des Geobotanlsches lnstilut der Е Т Н 51 , ZOrich.
LAKUSIC, R., Bjelcic. Z., Silic, С .. Kutlesa L., Misic, lj. г Р .. 1969: Planinska vegetacija
ё Volujaka ј Zelengore. Radovi Akad. nauka i umj. BiH, posebna izdanja, Xl, Od]elj.
prirod. i matema\. nauka, З Sarajevo.
LAKUSIC, R., Pavlovic, D. & Abadzic S., 1977: Uticaj antropogenih faktora п а strukturu ј dinamiku
ekosistema ё sredine u ё centralne Bosne, ё skup .. т progres,
ljudske slobode ј zastjta ё okoline«, 2, Sarajevo.
LAKUSIC, R., & PULEVIC, V., 1977; Makrofitocenoze kao г г ё
sredine, Zbornik radova sa Simpozijuma г akademije nauka u Herceg Novom.
LAKUSIC, R., & al., 1977: Prirodni potencijali ljekovjtjh, vitamjnoznih ј jestjvih divljih Ь vrsta
na ё Dinaridima, Zbomik radova sa Simpozijuma Crnogorske akad. nauka u Herceg
Novom.
LAKUSIC, R., & al ., 1978: Prodromus Ь zajednjca Bosne ј Hercegovine, Godisnjak Biol. jnst.
Unjverz. u Sarajevu, Vol. Х Х Х 1-87, Sarajevo.
LAKUSIC, R .• & al .. 1979: Struktura i dinamika ekosistema planine Vranice u Bosnj, Ь radova
11 kongresa ekologa Jugoslavjje, 1, 605-714, Zadar.
LAKUSIC, R., & al ., 1982: Ekosistemj planine ё Bjlten Drustva ekologa В ј Н Ser. А ekoloske
monografije, 1, 1, З Sarajevo.
LAKUSIC, R., & al. 1987: lndjkatori stanja zivotne sredine, Bilten Drustva ekologa BiH, Serija А
- ekoloske monografije, 111, З Sarajevo.
LAKUSIC, R., & al. 1987: Pregled nesumskjh ekosjstema Nacjonalnog parka Sutjeska, Bilten Drustva
ekologa BiH, е г ј ј а А - ekoloske monografije, Vol . 4, Sarajevo.
Л А Р И Н И В 1950-1956: К о р м о н ы е р а с т е н и я с е н о к о с о в и а с т б и щ С С С Р Т о м 1 - 111,
М о с к в а - Л е н и н г р а д
MAJOVSKY, Ј & К Е Ј ё А Ј 1970: Rastliny б ё а IUk, Obzor, Bratjslava.
MARKOVIC, LJ., 1978: Travnjacka vegetacjja sveze Agropyro-Rumicjon u obalnom pojasu Save
u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. З Zagreb.
ё А & SUSNIK, F., 1984: Mala flora Slovenije. Praprotnjce in semenke.
Driavna zalozba Slovenije, Ы
MAYER, Е 1952: Seznam praprotnic in cvetnic slovenskega ozemlja. SAZU, Ы
MEUSEL, Н З Vergleichende Arealkunde, 1, 11, Berlin - Zehlendorf.
MEUSEL, Н JOGER, Е WEINERT, Е 1965: Vergleichende Chorologje der Zentraleuropaischen
Flora, Jena.
М И Ц Е В С К И К 1964; Т и л о л о ш к а и с т р а ж у в а н а н а в е г е т а ц и ј а т а н а н и з и н с к и т е л и в а д и в о
М а к е д о н и ј а Г о д и ш е н з б о р н и к н а П р и р о д н о - м а т е м а т и ч к и ф а к у л т е т н а У н и в е р з и т е т в о
С к о п ј е 15, З С к о п ј е
MISIC, LJ., 1984: Vegetacjja livada ј pasnjaka na planjnj Treskavici. Doktorska djserta-
cija, ё fakultet, Sarajevo.
MISIC, V., 1964: Ekoloski faktori ј njjhov ё za Ь svet, Beograd.
MISIC, v . & al., 1978: Biljne zajednjce ј stanista Stare planjne. Srpska akad. nauka ј
umetn. DXI, Beograd.
MISKOVIC. В 1986: Krmno Ь ё knjjga, Beograd.
NESTOROV, V., 1959: Prjlog poznavanju prjvredne pasnjaka
sa posebnjm osvrtom na Ь zajednjcu И '?l!ngentls,. Vll_l, 1,
NESTOROV. v., 1964: Prilog proucavanju nekJh zeiJastJh bJIJaka reJona LJubuse Ј П
pogodnosti kao krme, Veterjnaria, 1 з 1, Sarajevo. _
Н О В А К Ф А 1976:: И л л с т р и р о в а н н а я э н ц и к л о п е д и я р а с т е н и А р т и я П р а х а
OBERDORFER, Е 1962, 1970: Pflanzensoziologjsche Exkursionsflora. Ю г Suddeutschland und dje
angrenzenden Ы Stuttgart.
OCOKOLJIC, S., & al., 1964: Krmne Ь Zadruzna knjjga, Beograd.
OCOKOLJIC, S., & al .. З Prjrodnj ј sejanj travnjaci, Beograd.
PAULINI, О 1969: Flowers of Europe. London-New York-Toronto. . .
PAVLOVIC, Z., 1950: Pregled livada i pasnjaka Zlatjbora, Zborn. radova lnst. za ekolog. Ј ю
1, Beograd. Х l k 1 · ь
PAVLOVIC, z., 1951 : Vegetacija planine ZJatlbor. Zborn. rad. SAN 1, nst. za е о Ј ю
2, Beograd. . . ь k u · ·
1 1
в d
PAVLOVIC, s., & ZIVANOVIC, Р 1982: Sistematlka lekovJIJh Ј Ј а а nJverzJ е u eogra u,
1-287, Beograd. . . "'
Т v., 1974: Travniska zdruzba с а у с т а в ;:,ugar. 1972 in njena
rasirjenost v Sloveniji. Biol. Vestn. 22, 29-37, Ь
184

PETRIC, М 1969: Pregled slstema visjih rastlin, Univerza v Ь Blotehnjska fakulteta, Ы
Т Т S., 1982: Flora d' ltafja, 1- 111, Edagricole, Roma.
PIZON, А 1925: Anatomie et physjofogie vegetales, Parjs
RAUH, W., 1966: Unsere Wjesenpflanzen, Winters naturwissenschaftliche TaschenbOcher, Heldel-
berg.
RESMERITA? 1., 1970: Flora, vegetatia si potentjaful productjv р е masjvue Vliideasa, Editura
Academjej Ь socjafiste Romanja, Bukuresti .
RICHTER, М & SEVERA, F. 1971 : Lecive rostlyn. Praha
Р Ы Ч И Н Ю В 1948: Ф л о р а Г и р о ф и т о в М о с к в а
к Н 1954: Flora ј vegetacija ljvada kraskih polja Bosne ј Hercegovjne,
Godisnjak Biol. inst. Univerz. u Sarajevu, V/1, 1-2, 25-109, Sarajevo.
Т Т К Н 1956, 1957, 1959, 1962: Flora ј vegetacija п а dolomjtjma Bosne i
Hercegovlne, Godjsnjak, Biol. jnst. Univ. u Sarajevu, Х Х Xll , Х Sarajevo.
Т Т К Н 1963: Biljnj pokrov п а serpentinjma u Bosni, Godjsnjak Biol. inst. Unjv.
u Sarajevu, XVI, Sarajevo.
ROHLENA, Ј 1942: Conspectus Florae Montenegrinae, Preslia, Х Х Х Х Х Praha.
ROSE, F., 1983: Wild F/owers, Frederjck Warne, London.
SAVULESKU, Т & а 1951-1972: Flora Ь Populare Romane, Т 1-XII. Bucurestj.
SCHLOSSER, Ј С & VUKOTINOVIC, L. 1869: Flora Croatjca, Ь
К А & Wraber, Т 1986: Travniske rastline п а Slovenskem. Presemova druzba, Ь
SIMONOVIC, О 1943: Botanjka. Beograd.
SIMOI';JOVIC, D. 1959: Botanicki ё Naucno delo. Beograd.
SLAVNIC, 2:., 1949: Slatjnska vegetacija Vojvodjne. Arhjv za poljopriv. nauke ј tehnjku, З 4, 1-180,
Beograd.
STANKOVIC-Т О М С К 1975: Livadska zajednjca lnulo-Danthonjetum ca/ycinae u vegetacjjj
lbarskog Kolasjna ( Kosovo ). Ekologjja, 1 О 1, 1-22, Beograd.
STJEPANOVIC-VESELICIC, L., 1953: Vegetacjja Ь ё Poseb. jzd. SAN, knj. CCXV/,
Beograd.
STRASBURGER, Е NOLL, F., & al., 1921 : Lehrbuch der Botanjk, Verlang von Gustav Fjscher, Jena.
SEGULJA, N., 1977: Nove jedjnjce sveze Calthion na ё Vukomerickjh gorica, Acta Bot. Croat,
vol. 36, Zagreb.
SEGULJA, N., & HRSAK, V., 1988: Prirucnik za fjtocenoloska ј ekoloska jstraijvanja vegetacije,
1-93, Zagreb.
SILIC, С 1973: Atlas drveca ј grmlja, Sarajevo.
SILIC, С 1977: Sumske zeljaste Ь Ь
SILIC, С 1984: Endemicne Ь Sarajevo-Beograd.
SIMIC, F., 1980: Nase medonosno Ь Znanje. Zagreb.
SOSTARIC-PISARCIC, К & KOVAtEVIC, Ј 1968: Travnjacka flora i njene poljoprivredne
vrijednostj , Zagreb. .
SUGAR, /., 1972: Dvjje nove Ь zajednice u Samoborskom poiJU. Acta bot. Croat., 32, 197-201,
Zagreb.
Т Н О М Е О W., 1975: Lehrbuch der Botanik, С б
THOMEN, Е 1967: Taschenatlas der Schwejzer Flora, Basei-Stuttgart.
THURZOVA L., & KRESANEK, Ј & а 1971 : М а у at/as lecjv)'ch rastlin, Osveta.
1., (ed.), 1975-1983: Analiticka flora щ З . . . .
TRINAJSTIC, 1., & SUGAA, /., 1972: Prjfog poznavanJu vegetaCIJe suh1h travnJaka na plan1n1 D1nar1
u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. 31 , 165-171, Zagreb.
TAINAJSTIC, 1. & а 1981 : Prjfog poznavanju floristlckog sastava i rasprostranjenosti as. Bromo-
Danthonietum alpinae Sugar u gorskjm predjelima Hrvatske, Acta Ь о Croat. Vol. 40, 155-163,
Zagreb.
TUCAKOV, Ј 1971 : Leeenje Ь Beograd.
TUAINA, В 1952: Uvade ј pasnjacj, 11, Zagreb.
TUTIN, т G. & al., 1964-1980: Flora europaea 1-5. Cambridge, University Press.
V/SIANI, А 1842- 1852: Flora Dalmatjca, 1- 111, Upsiae.
Т Т А 1935: Handbuch der Systematisvhen В V/1, Leipzig- Wien.
185

SKRACENICE IMENA Т Т
ч tht ;tth' k щ
All, : •\t 1 1 'INI К ( 1; . Э lt\04), t\ 1\Sc 1 t""t \1)\kt' tl 1 t'lfHIO (lt Щ
• ,jjt1l,t .. FI\\1!\ Pt'\Jt: IH )1\\,\t\ ' " ( 1 .. \ 1 dl
At щ \ 1\t\' • .-\r l1\ Л С Л ,f;LI. :.. ( lt\4(} 1 ), Ь tr\tt'.\1 Atll !t tf(t kt
.. ч щ щ ft ' н Н 1 ' ш '" ( 1 88. )
8 tkc: r : Љ Н ,l i ( Н 1). l\t1Sk1$ Kt w ч Ш tl 1 t 11d 1111
8 r11.: Л L 111 •lt \)\tllt Ь ( щ p/'\)lt ю t'( ю , н 1-.lt,
\ Ю , 1 \11,, \.1 :\ IHI '-'' ill1t 1818 1$\t Ю (t1 St. 111$1-.t 1,,\ \ l t /\lbtt\1, 1 lt .'\11\,\ltl
't'l·" 1) ы ''t' 1111 н ш '" щ ш .. ( \8:'0) 1 ... 11 Ь dltl ", · lt
/ Ш Н \
Bt mh.: R • Л ·"-''' щ Ј t Ь \ 1,· ,·4 pt\-1ft t )\ tnll\t' 11 € ш ш 1 p1$,tt' t\t lo.rl1
l t 11\11.'1-.11\ 1 \
8\t' Ь Л н L \ В Љ Ј RSl EIN. Fnd11 •lt ( 1 1't>8 1 Э Љ 1tl11 11 lo..t$t11ft1
1\l$1-.1 ,1,: " 11 '"111 Ф "'' ,: 1 ш Л .. н t щ щ ю •. ,$•··'"
p$t \t\ Ъ Ј \11 "11)1gt 1 Щ dtt.l \,
Blt: lclc: H,ILL 1 dt $ \11\)t.\$1-.1 t t \1\t н 1 11\\/:t 1 t \t $ ,tt,\lt,\tl ,
pl$(tt' l\f\: Љ ч 1-.111 1 111t :'\ 111.: k)S\..Ih 1 ,, ј V,\ : \ lt. lllt.'ltljtr 1 Htil 11\t.
Bltc с с 1 .tl-. Н Vtl \llt.' t 1 1 1 1981 ). р )ft $ 1 00\ttt,ll-.t n t Ur\t\ t'' :tlt ltr 11 tdll
Р џ bt\\jl\lh ltl\ :-t 1\1: 1 slo.\1\. 11 Љ 1 \1$klh ,') t 1\dt 1\\1 111111 1 '" lt"ll\1111 Щ Ш
\ ш ц tl ''" П . Ј н s t1v,, 1 П .v1111 : '"' inl \\11\ '
8t ш P•\LIS 1 t1t\ л AIS Л М tttt) Ј ( 1 i.. lt\.\1) f""• ilt.-\\,\t ft tr,t\t'
t 1 \)\Jt tt') џ Л 1 Л
Bor kl1.: R М 111: Ч \S tt t 1 б HIOt\) Ntt\111 \t lo.t t \1\lt ,\1 • t r 1J11IIt r ,, :k)\' ,\
ollt: . ш 11 t н З ). Щ Ј dittlo.tot .:,, 1t :,\ pllf\.'ll.it' sR 1ttit
1 Ш dt1\lo. t\\$\ pl$' .. : pltt 1t.. А br jl\111 ц (\ 1: 111 1 • 111t'<it'
Crnnt.t: Л IMitf\ .1 "'" Nt 1.11 ( 1 ,· .. \.11lk 1 P"'lt $ 1 Ь о Bt
• П j)f\)fl\'1111-. Lll\1\t \1 \C'q\111,' Л 1 t11t 1' ··Stllp.: $ д \ \t" (tl '" t l .· t\: 1, t\7')
Dnnon: О д )N. Pf\'1 1r .J.tlo.Ov pn: lt\S\)1 Ь а щ Atll 1 111111 111 11:01 1 \1.:1\:'v \
О OL ANi Ll A\IQtiStll\ (1718 1t:'41). t I\1\1\RI Л
$'1 111 tlis " \tur \lls Rt'l9111 Ь
Olki/C: t 11\LI<." t.11 N\k(ll ' · • Ь ш щ 1\jl\lh 1/ щ Ы ststt cn \\$klh 1 11\I.W\111:01
1 1()\ .\
Ehrond. П Н Nt HfER Ftlt"dttch (19 4 ), prol\ $\.1f Ur"': 1 \ tl Bt \1 1 8: lt tskt
Щ 1\111. Н П tlkt\. П 1 t'\ \lt:'ijo Ь
Et\rh. : t Н Н Н RT fll (1"74-. 1t ..:1 ). tpott\lo.t\r 1 llllt\t ·o.v Р "8tllt\{.lt\ щ
щ щ " ( 1 '/87 179 .. )
Gnrck : д Н С к F \1 81 1 004) N/ 1na Ь ю \t . Л \ .. Fk: Н )f\ Nooi щ
hlt\IIO" { HW9)
Qn.udln: L1 UDIN Ј н Fr Ь Phtltpptt ( 1766-1 . ). А ћ \1toh\ "'FIOI Hofwtlct\""
( 1 t\: '8 1 1 dn1glh r dov
Gltlb. : П Ј r\ Emn\ nu 1 ( 17-41 181-4), protesor tx t '"" u Lyot\ · U. dtelt\ .. HI.."rotnt des
pl ю s tf Е 1 t1ruglh.
187

ё
ё termina, imena vrsta, varijeteta i formi,
ё atrlbuta, te porijekla imena rodova
Ь u ovoj knjlzi
Ы faktori - obuhvataju kompleks faktora nezive prirode:
klimatske (svjetlost. temperaturu. vlainost. vazduh), orografske, edafske i druge, koji zajedno sa
Ь faktorima ё ekoloske faktore u okviru kojih se odvija zivot organizma
acaulis г ё а = ne, kaulos = Ы bez Ы
б - nakiseo, kiseo
Achillea L. (grc. achilleia) р о Ahilu, junaku iz trojanskog rata
acidofilan (lat. acidus = kiseo, ё philos = prijatelj) koji voli, odnosno podnosi kiselu podlogu -
sredinu (staniste)
acris acer (lat. acer = ostar, siljat) zbog oblika lisnih reznjeva
adventivne Ы (advenire = pridoei) Ь koje su ё donesene iz drugih udaljenih ё
adventivni izdanci (advenire = pridoci) izdanci koji se ne javljaju п а odredenim nego п а proizvoljn1m
mladim ili starijim Ь п djelovima
adventivni korijen (radix adventiva) korijen koji ne nastaje iz korijenka klice nego naknadno na izdanku
Ы ili listu}
aestivalis, aestivus, - ljetni, koji cvjeta u ljetnem periodu
Agrostis L. - ё ё naziv za vise livadskih trava
ahenija (achenium) ё а ne, heno6 = sjedinjujem, chaino = otvaram) poseban Ь sinkarpne
roske (orasice) s jednom п ё ј а ё nije ё г s usplodem. Plod
karak1eristiean za predstavnike fam. Asteraceae.
Ajuga L. - od г ё aguja = giht, Ь Ь р г е о Ь г а с е naziv u ajuga, ј е г se vrsta А chamaepitis
upotrebljavala protiv gihta
aktinomorfan (actinomorphus) ё aktis = zraka, morphe = Ы zrakast ; cvijet koji se moze sa
vise od dva uzduzna presjeka podijeliti u priblizno jednake dijelove; sinonim: ё
л multilateralan
album - bjelina
albus - bijel
Alchemilla L. - od arapskog Alkemelych = nebeska rosa, (kod Ы se ljekovitost i cudotvorna
moc pripisivala ne samo п biljkama, п е о cak i kapljicama rose sa п
Alectorolophus г ё atektor = pijetao, lopos = kresta) pijetlova kresta.
alkaloidi { а г а р al-kal = potasa, soda ј ё eidos = vid, oblik, slika, ё п п п п
ё п svojstava, п u п Ь п su fizioloskog п i п za
п ј ljude. U terapeutskim dozama koriste se u medicini. О о п ih ј е u hemiji poznato
vise od stotinu п п kofejn, kokain, kjnin, strihnin, teobromin ј dr.).
Alopecurus L. {grc. alpoex = lisica, oura = rep) kad uvenu prasnici, klasolika metlica pos1aje rida
kao lisica
alpinus, - alpski. planinski
altus, - visok
altissimus, - najvisi
aluvijalni (lat. alluvium = naplava, nanos) nanosni, naplavni
Н (lat. amplitudo = obujam, velicina) prostranstvo, sirina, opseg
andreceum (androeceum) ё aner, andr6s = muz, oicos = stan) kolek1ivna oznaka za muske
cvjetne dijelove
anemofilno ё anemos = vjetar. philos = prijatelj) prilagodenost na opra5ivanje pomoeu
vjetra
angustifolius, - uskolistan
annuus, - jednogodisnji
antera в antheros = koji cvjeta) prasnjca; sastoji se iz 2 poluantere .
Anthoxanthum L. - od grc. anthos = cvjjet ј xanthos = zut, ј е г ј е cvast р о svjetanju takve Ь о Ј е
Anthrlscus Pers. - od grc. antherix = stabalce, ј е г mu ј е Ы tanko, ili od grc. anthos = cvijet i
rhyskos = zivica, ј е г biljka cesto raste u zjvjcama
195

Anthyllis L. ё anthos = cvijet, ioulos = malja) ime р о ё sa bljelim maljama.
antropogeni faktori г с antropos = covjek, genes1s = г ј lat. factor = ё п ј а с г kojj se
п п а djejstva i uticaje koje п а zivj svijet vrsi ё р о г е п о jl/ п е р о г е п о
areal (lat. area = р о г ј п а Ы г г г г о г е д е п ј blljnih ili п vrsta
lli zaj ednica
п - susan
Arrhenatherum ё arrhen = muskj, ather = os) tako п ј е г muskl cvjetovj, za г od
п п jmaju п dugu os
arvensis - poljskl, о г а п ј с ј
asocijacija (lat. associatio = udruzjvanje г г п о п о п а ј е ј п ј с а u sistematjcj п
koja se odlikuje п г sastavom, о г е д е п о п г п п
prilikama ј г djnamlkom u prostoru ј г а jzdvaja se na osnovu г г
г jlf г г skupa vrsta
aspekt (lat. aspectus = jzgled, pojava) jzgled fitocenoze kojj se javlja kao njena г е а с ј ј а na п
г ekoloskjh faktora Ь Ovaj jzgled treba shvatjtj kao г sastava ј п u datom
г п
Asperula L. - п od asper = г ј е г su listovj г
articulatus - ё
autohorija (autochoria) rasjjavanje plodova jlj п bez ucesca п п faktora
autohton ё autos = sam, chtoon = zemlja) п г kojj oduvjjek postoji п а
п mjestu, u ј е п о ј Ы
autumnalis (lat. autumnum = ј е е п ј е е п ј ј
п vegetacija - vegetacjja koja njje п opstim klimatskjm prilikama, te zato п ј ј е
г u vjdu п о п а
bazifilne vrste, г koje se jskljucjvo razvjjaju u Ь а ј ё п о ј sredjni ili jm ta г е ј п а pruza optjmum
uslova za п razvjce
Bellis L. - п kod п za В perennis od lat. Ь и = lijep
Ы п - п
Ы (grc. blos = zjvot, koln6s = п п п п п Ь ј п
п na п п Ь
Ы ј п о п ј ј е о Ы о с е п о а ekosjstem) о п о п ј ekoloskj sjstem, sa specjfjcnjm arealom,
kljmom, geoloskom podlogom, Ь produkcjjom, evolucjjom, jtd. К а о prjmjerj г
ekosistema mogu da posluze: livada, bara, suma, jtd.
Ы г ё blos = zjvot, ge = zemlja ј graphia = opis, nauka) nauka о geografskoj
г zjvog svijeta: Ь (fjtogeografjja), zivotjnja (zoogeografjja), covjeka г
pogeografjja)
Ы spektar - г ucesce vrsta svih zjvotnih г u jednoj zajednjcj, il j u jednoj Ы
Dosta о Ь г о odraiava opste klimatske uslove Ы
Ы ё faktori (sjnonjm: Ь faktorj) г ё blos = zjvot) odnose se na one utjcaje koje na г
organjzam г druga ziva Ы с а Ь zjvotjnje ј covjek
Ы ё potencijal - г moc populacjje da raste. О п ё u sebe dvjje osnovne konstante:
п г ј potencjjal prezjvljavanja.
Ы о о р (grc. Ь = zjvot ј t6pos = mjesto) stanjste, uze zjvotno ё п ј Ь koje zjve
u jstjm uslovjma; skup svih faktora okoljne (svjetlo, vlainost, tlo, jtd.) kojj djeluju na mjestu gdje
Ь ј zjvotjnje zjve
Ы (bis = dvaput, tortus = uvrnut) dvostruko svjnut ; р о zmijoljkoj glavnoj osj
п florni elemenat, - grupa Ь г sa г u Ь г а ј г е ј а sjevernjh г
suma
brakteja (lat. bractea = list) г ljst u cjjem se pazuhu г cvjjet : р г ј р е г а potpornj ljst
brakteola (bracteolla) listjc iz kategorjje г ljsca kojj se п uz п г
Briza 1. - od ё britho = tonem; zbog ё ё
Bromus L. - od г ё broma = г pasa, nazjv kod Grka za п vrstu djvljeg ovsa (pod: bromos)
bulb6sus- lukovjcav, poput lukovjce
caeruleus, coeruleus - modar
caespitosus - busenav, busav
Campanula L. - dem. od lat. с а т р а п а = zvono; zbog zvonastjh cvjetova
campestris (lat. campus = ravnjca, polje) poljskj
caplllaris, - vlasast, п poput vlasi
Carex L., kod Rimljana - nazjv za neke barske Ь lat. carere = grepsti, strugati г с keiro ), ј е г
su se neke od njjh г Ь za razna glacanja
Carum L. - od grc. kar ј ј ј kare = glava, zbog izgleda cvastj
Caryophyllaceae (grc. karyon = kuglasto Ь phyllon = list) listovj su ё prjcvrsc.enj za
Ь ± г Ь
Centaurea L. - od г с в в za г в centaurium, koja г u г ј gdje se
196

Ы u ljekarstvu, kao ј mnoge druge vrste ovog roda
CentaurJUm H1ll. - Р о jednom mjsljenju jme potice od lat. centum = stotjna 1 aureum = zlatnjk 1
upucuje na vrjjednost ljekovjtostj ove Ь '
chamaedrys (grc. drys = hrast) zbog Ь lista kojj podsjeca na hrastov ljst
ciatij (grc . . = posuda slicna soljj) specificna cvast, veoma slicna pojedjnacnom
hermafrod1tnom CVIJetu, u stvarj plejohazjjum sa jednjm zenskjm ј vjse muskih vrlo reducjranlh
cvjetova, obavijenih posebnim peharastlm omotacem
Cirsium. Adans: - <;>d grc. kirsion, nazjv za neku vrstu ovog roda koja se Ы u antjcko doba
prot1v vena
Colchicum L. - kao otrovna Ь nazvana р о Kolhisu na Crnom moru, domovjni trovacjce Medeje
( = С autumnale, mrazovac)
commutatus - pretvoren, promijenjen, preokrenut
com6sus - kjtnjav, vlasast, kosmat
Compositae (lat. compositus = slozen) glavocjke, nazvane tako zbog siaganja mnogobrojnjh mal jh
cvjetova (jezjcastjh, cjevastjh) u specjfjcnu racemoznu cvast - glavjcu
conglomeratus - uklupcan, nagomilan
cornjculatus - Ы roscjcjma, roscjcav
Crepjs L. od grc. krepis = osnova, ј е г ljsna rozeta lezj na tlu
cretovi - zajednjce. stanjsta u kojjma ј е produkcjja organske mase mnogo veca nego
potrosnJa 1 rastvaranJe. ( su tresetne mahovjne - vrste roda Sphagnum.) Donjj slojevj
jzumjru ј prelaze u treset.
crjspus - kovrcav
crjstatus - krestav, grebenav, cesljast
cruciatus - krstast
Cruciferae с г и х = krst, krjz, ferre = nositi) fam. krstasjce, u vezj sa krstastim rasporedom ljstjca
cvjetnog omotaca
cucullus - kukuljjca
cultjvar ( cv.) sorta (jnternacjonalna skracenjca za razne sorte kulturnjh Ы u vrtlarstvu ј
poljoprjvredj)
cvast (cvat) - razgranatj metamorfozjranj jzdanak с ј ј е se grane zavrsavaju cvjetovjma. Р о nacjnu
grananja moze Ь monopodjjalna (racemozna) ј sjmpodjjalna (cjmozna) cvast.
Cynosurus L. - od grc. kyron = pas ј и г а = rep, zbog jzgleda cvastj
cyparissias - kao cempres
Dactylis (grc. daktylos = prst) zbog prstasto razgranate metljce
Danthonja Lam. et DC. - р о francuskom prjrodnjaku Dantonu Е Danthonje)
Daucus L. - od grc. daukos, jme za vjse raznjh rodova fam. Apiaceae (Athamantha, Daucus ј dr.)
decumbens - povaljen, polegao
degradacjja (lat. degradatio) postepeno snizavanje, smanjjvanje jlj Ы nekog svojstva; svodenje
п а stupanj manje sposoban za vrsenje odredene funkcjje; proces pogorsavanja neceg
deltojdes, deltoideus - Ы ё slova delta, dakle ё trouglu
Deschampsia Beauv. - u cast francuskog prjrodnjaka Des- Longchamps-a (- 1849}
Dianthus L. - antjckj nazjv za Lychnis, Papaver, а vjerovatno ј za ovaj rod. Р о jednom tumacenju
jzveden ј е od grc. dios = bog ј anthos = cvjjet, sto Ь trebalo da znacj bozanskj cvjjet. Р о drugom
tumacenju, ime mu dolazj od grc. pref. di = dva, dvostruk, ј anthos = cvjjet, tj. kojj jma dva
cvjjeta, kojj bujno cvjeta. Za ovaj rod nazjv datjra od XIV stoljeca. Dotle ј е rod nazjvan
Caryophyllus.
djferencjjalne vrste - vrste koje djferencjraju njze vegetacjjske jedjnjce (subasocjjacjje ј facjjese) u
okvjru jedne asocjjacjje
djhazija (grc. dis = dvaput, chasis = pukotjna) cjmozna cvast kod koje glavna osovjna projzvodj dva
ogranka
dihotomo (racvasto) grananje- kada sa vrha jzdanka (jlj grane) polaze dvjje ravnomjerno razvjjene
grane koje se dalje na istj nacjn mogu granatj
disjunkcija (disjunktjvan areal) (lat. disjungere = rastavljatj) oznacava razjedjnjenje areala nekjh vrsta,
tj. areal ovjh vrsta sastojj se od dva, tri jli vjse medusobno odvojenjh djjelova
domlnantna vrsta (lat. dominare = vladatj) vrsta koja svojom brojnoscu jlj pokrovnoscu preovladava
u jednoj zajednjci (vidj : edjfjkatorj)
Do,.Ycnlum Vill. - ё dorycnion, naziv za neki slb koji raste uz morsku obalu
droga (fr. drogue) sjrovj ili polupreradenj produkt za farmaceutske, medjcjnske Ш tehnoloske svrhe;
moze bjtj bjljnog porjjekla (osusenj nadzemnj jli podzemni dijelovi ljekovitjh Ь smole,
balzami), zivotinjskog (vosak, riblje ulje) ili mjneralnog (kaoljn, kreda, parafjn)
dvodomne, ( = dvodome) Ь (planta dioicia, р diocia) - one vrste kod kojih jednj jndjvjduj nose
samo muske а drugj jndjvidui, jste vrste, samo zenske cvjetove
edafskl taktori (grc. edafos = zemljiste) - cjne grupu ekoloskih faktora koji se odnose na ё
hemijske i bioloske о о Ы п е zemljjsta, kao 1 osobine stijena п а kojima se zemljiste razvjja
197

editikatori zajednlce {lat. в - gradjti) - vrste koje д neku zajednicu. Shvaceni u
najsirem smjsJu ..... onj su sastavni clanovi zajednice, koji uslovljavaju njezin opstanak. д
njezinu strukturu i proizvode u zajednici narveci uticaj « (Horvat 1., 1949).
effusus - rasprsen, rastrkan, rasjren, razgranat
ekologlja (gre. oikos = okoljna, sredina, logia= nauka), nauka koja proucava odnose organizama
(blljaka i zivotjnja) ј zjvotnjh zajednjca Ы prema uslovjma spoljasnje sredine. kao ј
uzajamne odnose д zjvjh Ы с а
ekoloska amplituda izraiava variranje pojedfnjh ekoloskih faktora u ё okvirima ј е moguc opstanak
date vrste
ekoloskl faktori - mnogostruka djejstva ё prirode ё hemjjske i ю ё kojima su jzlozenj
organjzmj
ekotip (grc. oikos = kuca, sredjna, stanjste ј typos = о Ь Ј ј lik, uzor) - nasljedno izmjjenren Ы
neke Ы ili zjvotinje uslijed prilagodenja lzvjesnom tjpu sredjne
ekstrazonalna vegetacija (lat. extra = van, izvan ј grc. z6ne = pojas)- dio zonalne vegetacjje jzvan
granjca д zone, koja se mogla razvjti zahvaljujuci specjficnjm lokalnjm uslovima
ekstreman (lat. extremus) - krajnjj.
elatus - visok
endemiti (grc. en = u ј demos = narod) vrste sa ё arealom, tj. vrste koje su, s obzirom na
svoje rasprostranjenje ё na posve odreden, redovno mali, prostor na povrsjnj Zemlje
entomofilija ё entomon = kukac ј philos = Ы oprasjvanje cvjetova pomoeu jnsekata
Equisetum (lal . equus = konj , seta = dlaka) cekinja, u vezi s izgledom nadzemnog djjela vecjne vrsta
ovog roda
erectus - uspravan
erythrjnus - zarkocrven
Ы L. - ё Ь nazjv za Ь officinarum ј njenu smolu, koja se Ы u
ljekarstvu. Р о Pljniju, Ь ј е nazvao numjdskj kralj р о svom ljekaru Ь (jz 1 st. prije n.e.)
Euphrasia L. ё euphrassia = radost ), - zbog ljupkih cvjetova ј navodne ljekovitosti kod oenih bolesti
evroazljski florni element - grupa Ь vrsta koje jmaju areale na vecem dijelu evroazjjskog
kontjnenta
facijes (lat. facies = spoljasnjost, izgled, strana, lice) najniza jedjnica u fjtocenologjj j, koja nema
svojstvenih vrsta. Karakterise se masovnim pojavljjvanjem jedne ilj vise vrsta Ь u neklm
sastoj jnama asocijacije ili subasocjjacjje koj jh u drugjm sastoj jnama jste asocjjacjje nema.
falcatus - poput srpa, srpast
fallax - laian
fenofaze - sukcesivne fenoloske pojave u zjvotnom cjklusu jedne organske vrste, odnosno zjvotne
zajednjce
fenologija (grc. phainomai = pojavljujem se, logia= nauka) grana ekologjje, ё odnose izmedu
kljmatskjh faktora ј ё sezonskjh Ы pojava
fertilnj dio lista - djo lista papratj na kome se obrazuju sporangije
fertilni izdanak - izdanak kod papratj na kome se stvaraju sporangjje
fertilnost (lat. fertillis = plodan, rodan) plodnost, rodnost
Festuca L. - anticki naziv kod Grka za slamku, kao 1 za Ы ё ј ј а Ь postaje kao slamka kad
uvene
filament (lat. filamentum) ё njt
Filipendula Mill. (lat. filum = konac, njt, pendulus = vjsecl) korjjenova vlakna su na kraju krtolasto
Ы tako da krtole vjse kao п а koncu
fitocenologija {fitosociologija) nauka о Ы zajednicama; bavj se proucavanjem odnosa Ы
zajednlca prema faktorima sredjne, uzajamnjm odnosima ё Ь zajednjce, kao ј uopste
svjm zakonjtostjma formjranja, г i evolucije i propadanja fjtocenoza
fitocenoza (grc. fyt6n = Ы koin6s = zajednjcki) Ь zajednjca; kao komponenta Ы sto
ј е organjzovanj prirodnj skup Ы koji ј е istorjjskj nastao u procesu Ь о Ь е za opstanak ili
prjrodnog Ы ј prilagodavanja vrsta na ё zivot ј odredeno stanjste koje zajedno
naseljavaju. U svojoj najsjroj Ы termjn fjtocenoza nije taksonomskj vec opsti pojam kojjm
se oznacava Ы zajednjca д sistematskog ranga (oznacava Ы о koju Jjvadsku,
sumsku ili neku drugu zajednjcu).
fitogeografija (grc. phyt6n = Ы geographia = zemljopis) nauka о rasprostranjenostj Ы na
Zemlji , Ь geografija
f lavescens - zuckast
fl6ra (lat. f/6s, f/6ris = cvjjet) kompleks Ь koje zjve u odredenoj regjjj (na pr. flora Balkana,
flora Zlatjbora), u odredP.nom Ы (morska flora), Ы jz odredenog geoloskog Ы
(flora karbona) ili odredene sjstematske pripadnostj (flora bakterjja)
florni elemenat- grupa Ы vrsta koje imaju areale na vecem dijelu jedne regjje (Zemljjne polulopte,
kontinenta ј sl.), npr.: borealni, evroazjjski, evropski, Ы srednjoevropski pontskj,
submedjteranskj, pontsko-submedjteranski, pontsko-ilirskj, iljrski, balkansko-karpatskj ј sl.)
198

г elemenat
fl6s-cuculi - cvijet kukavice; kao ј mnoge druge Ь dovedena ј е ј Ь Lychnjs flos-cuculi u vezi
sa pocetkom pjevanja kukavice
flos, floris - cvijet
folium - list
Galium L. - od г с gafa = mlijeko, ј е г se pomocu nekj h г ovog г о а postize г mlijeka
gametofit - polna г Ы mahovjna i г kod р а р г а ј
Genjsta L. - kod Rimljana nazjv genjsta jfi genesta jzveden ј е od lat. genu = koljeno, ј е г su mlade
г koljenaste, ili od keltskog gen = zbun •
Gentiana Tourn. - р о г г Genciju jz 11 st. р г ј е n.e., kojj ј е г kuge р г е р о г с ј а о
vrstu G. lutea
Gentianella - demjnutiv od Gentlana
genus - г о klasjfjkacjjskj stupanj visj od vrste, nizj od porodice
geoblocenoza - vjdj Ь
geokarpija (grc. ge = zemlja, karpos = plod) pojava da se plodovi zavlace u tlo, gdje г
napr., Arachjs hypogea, Trifolium г г
geofjte (geophyta ё ge = zemlja, phyt6n = Ь suvozemne Ь с ј ј ј pupoljci ifj г г
г nepovoljne uslove prezjvfjavaju u zemfjj. Neke od njjh prezivljavaju u Ь lukovjce,
druge u obliku г г е с е u obliku krtola ј sl.
Geranium L. - demjnutiv od г ё geranos = г zbog spoljnog izgleda ploda kojj ј е ё njegovom
klj unu
gineceum (lat. gynaeceum = gjnecej ; г с gine = zena, oikos = kuca) kolektivna oznaka zenskjh
generativnjh organa u cvijetu ё ј ј а ј е osnovna struktura tucak. ё kojj nastaje od jedne г
г ј е U vecini slucajeva gineceum ј е polikarpan. Cesto dolazi do srastanja г te
u cvijetu postoji samo jedan tucak. Takav se ginecej zove г ili cenokarpan. Medutim, u
cvijetu sa polikarpnjm gineceumom moze svaka karpela za sebe da formira tucak, р а se takav
gineceum oznacava kao apokarpan jfi horicarpan.
ginostemijum г ё stemon = г oplodni stublc Orhjdeja, nastao г г sa
gjneceumom.
glaber - gladak, gol
Gladiolus L. - demjnutjv od lat. gfadis = а ё zbog Ь lista
glandul6sus - zljezdav, ima zlijezde
glikozidi ili heterozidi - slozena organska jedinjenja koja р г г oslobadaj u е с е г ј aglikon. Mnogj
su otrovnj za zjvotjnje ј ljude. U medjcjnj se г Ь kao gljkozjdne droge.
glomeratus - ё
gomolj - vjdj krtola
gracilis - vjtak, tanak, njezan
Gramineae 1 lat. gramen (gen. graminis) = г 1 famjfjja trava
grandiflorus - velecvjetnj
gryllus г ё gryl/os = cudljjvost) zbog ё jzgleda
habltus (lat. habltus = jzgled, Ь Ь spoljasnjost, spoljasnjj jzgled (opstj jzgled Ь kao odraz
njenog ё г
halofite - Ь koje su г zivotu na zaslanjenjm zemljj§tjma
hazmofite - Ь koje se г u pukotjnama stjjena
hederaceus - kao brsljan
heliofilne blljke г ё hefios = sunce, phi/os = ljubltelj) Ы koje se optjmalno razvjjaju u uslovjma
pune ё svjetlostj
hemikriptofite, hemicryptophyta г ё hemi = pola, polovina, kript6s = skriven phyt6n = Ь
zjvotna г Ь kod koj jh nadzemnj djjelovj jzumjru u jesen ј preko zime, ali njihovi pupoljci ,
jz kojih с е se sljedece godine г novi izdancj, ostaju pri osnovi Ь г blizu
г zemlje ili, u drugom slucaju, pupoljcj se nalaze ispod zemlje na г
Heracleum L. - ime р о ё г ilj г - zbog snainog rasta, ili, pak, zbog toga sto se
г da ј е ova Ь г ljekovita ( izvedeno od Herosa, г ili Herkula, kojj su mozda
otkrill ljekovitost Ь
herba - zeljasti dio Ы
herbaceus - zeljast
hermafrodltnl cvijet (flos hermaphrodltus) dvopofnj = dvospolan cvjjet s г ј ё
heteroflllja г ё heteros = г ё phyllon = Jjst) pojava da se na jstoj Ь nalaze Jjstovj г ё
Ь
hexapetalus - kojj jma sest latlca
hlbrldl (lat. hibrida = melez od г ё hybris = obljest, nasilje) krizancj, potomcj г kojj г
istoj г а г se р о nasljednim svojstvima.
Hleraclum L. - ё nazjv za ovaj ј njemu Ь г г hierax = г (vjerovalo se da
jastreb i soko lmaju г vld, zato sto • • Ь • • ё sok tjh Ь Postojl i tumacenje
199

da naziv, mozda. potice otuda sto ovih Ь ima u znatnom broju п а п gdje borave
jastrebovi.
higrofite (grc. hygr6s = vlaga, phyt6n = Ы Ь koje su й п uslovima veoma vla.Znih
stanista
Hipancljum - п 1 Ы п loza ( cesto u Ь pehara)
hispidus - ё е ј п ј а ostrodlakav
Holcus L. - antickj п za п г jz г г sa dugjm osima, od ё holkeln = vuci,
jzvucj, ј е г se osje lako ё р г е а п ta trava moze da jzvlaci iz г г ј Ь ј е kostj .
Hordeum L. - п nazjv za ovaj г о od lat. horrere = Ь hrapav, bodljikav, zbog osja
horologija ё h6ra = zemlja, mjesto logia = п п а с п а п koja р г о ё а а п
г а р г о г а п ј е п ј а Ь п ј п г ј п п
hortikultura (lat. hortus = vrt ј cultura = а ј е п ј е vrtlarstvo, г г г koja se bavl г д
vrtova ј г i uzgojem Ы u п ј ј а
humjdan (lat. humidus) vla.Zan, г
humus - zemlja cmjca, п п materjja u tlu, п г г Ь п ј zivotinjskjh
ostataka; va.Zan elemenat п tla
hybridus - г г г ј а п а с г п
Hypochoeris L. - а п ј ё ј п п za Hyoseris od hypo = pod, jspod, р г ј ј choiros = prase, ј е г
п rado jedu ovu Ь
hystrix - bodljast
jlyricus - г
ilirskl - г pojam, п р г е а п djjelu г р г о ј п с ј ј е г (1/iricum) (kasnjje
г п Dalmacjja)
indlkator (lat. п = ё ё г jlj pojava koja ukazuje п а п u ovom ё
Ь koja ukazuje п а д п kjselost, п sastav zemljista, jtd.
infraspecijski (lat. infra = pod, jspod njze ј species = vrsta) jedjnice п ј е od г
inicijalni - р о ё е п ј pocetnj stadjjum п zjvog svijeta u procesu obrascivanja ilj п
п
inklinacija - п
insolacija - г г п ё п
internodije (inter = д n6dus = koljence) djo Ы kojj se п д п п о ј ј а
lnula ё inoo = п ћ п djelovanja п
involucelum (lat. invo/ucellum) ovojcic (kategorjja п lisca koje se п п pod
cvjetovima)
involukrum (lat. involucrum) ovoj , ё г п lisca koje г omotac п а р г stitaste
ј ё cvastj)
izdanak - Ы sa ljstovjma
jednodome Ы jednodomne Ь (planta monoecia, р monoica) Ы koje п а jstoj jedjnkj
п jmaju muske ј zenske cvjetove
jednopolan cvijet, jednospolan с - cvjjet kojj г jlj samo muske jlj samo п п
djjelove
Juncus L. od lat. jungere = vezatj, svezatj, ј е г se mnoge vrste г Ы za п г ј sl .
kalavac (schizocarpium) susnj plod kojj п od п plodnjka г п od dva ili vjse
oplodnih listjca kojj se poslije г п djjelj (kala) dajucj onoljko plodjca koliko ј е karpela
ё u gradi tucka, ako se г г raspada п а vjse plodjca nego sto jma karpela koje
ё u jzgradnjj tucka, о п а ё а а se kao г г
kalclfili (lat. ca/cium = krecnjak ј г ё philos = Ы Ы ј п е г za с ј ј ј ј е uspjesan г ј opstanak
potrebno г kalcjjuma u podlozj , alj mogu opstatj ј bez njega
kalcifobne vrsJe (lat. calcium = п ј г ё phobos = strah} г koje ne podnose kalcijum,
о п о п о najbolje se г u odsustvu kalcjjuma
kamenjare- г о Ь ј с ј vegetacjje u pojasu tvrdoljsnjh zjmzelenjh ј п listopadnjh
suma medjteranskjh г
kapsula (lat. capsula} ё а г а tobolac; opstj nazjv za sve п pucajuce plodove sagradene od dvjje
ili vjse srasljh oplodnjh ljstjca, а kojj se mogu otvaratj п а г ё ё Postoje ё а г е sa
kapcjma, ё а г е sa zupcjma, cahura sa porama, cahura sa poklopcem.
ё vrste - vrste koje su u toj ј е г ј prilagodene odredenim uslovjma Ь ё i Ы
г е ј п е u jednoj п tako da se u njoj п а ј с е с е (ili ё г ili postjzu п Ь г о ј п о
ј vjtalnost. г г ё г najbolje odra.Zavaju ekoloske uslove г ј sna.Zno ё na njih
svojjm Ы ili masom jlj svojom п
karpele (lat. carpellum = plodnj jlj oplodni jli karpelni ljst) п djjelovj cvjjeta kojj г ё
ili ё
karpofor- ё ё plodjca kod ploda kalavca (sjzokarpjjum)
klas (spica) cvast kod koj.e se п а ё osovjnj nalaze sjedecj cvjetovj. Prostj klasovj (klasjcj) u
200

nekih Ы (tam. Р о а с в а в skupljeni su u slozeni klas (spica composita) ili metlicu.
klasic - u (fam. Р о а с в а в Р о pravjlu klasic obavjjaju dvije pljeve. U klasicu se
nalaze CVJetovr. CviJet Ј В obavjjen donjom 1 gomjom pljevjcom i (lodikulama). Na
pljevjcama ( jednoj) moze se nalaziti - os.
- cvjetovi kojih ј е jedinj ё oprasjvanja - samooprasivanje (kleistogamni
cvjeto.vr} .. Kod brljaka povremeno nastaju takvj cvjetovj koji se uopste ne otvaraju, р а se
oprasrvanJe vrs1 samo vlastitjm polenom.
klimatogena (klimaks, klimazonalna} zajednica - slozenija 1 postojanija fltocenoza koja Ь
odgovara uslovjma ј mogucnostima date Ы u prvom redu klimatskim prilikama. U odnosu
sredini klimaks-zajednica nalazj se u stanju relatjvne ravnoteze, relatjvnog
mrrovanJa.
Knautia L.- р о ё ё ј ljekaru Knautu - Ch. Knaut (- 1716 g.)
Koeleria Pers. - р о ё prjrodnjaku Keleru - G. L. Koeler (- 1807 g.}
kosmopoliti - sjnonjm geopolitj (grc. kosmos = svijet, poleo = stanujem) organjzmj kojj su vrl o sjroko
rasprostranjenj , gotovo na svjm kontinentjma
kras (kras, krs, karst), ё reljef s posebnom (pretezno podzemnom) cjrkulacijom u topljjvjm
stjjenama (vapnenac, dolomjt, sadra ј dr.). Otapajuci kalcjjev karbonat, voda stvara skrape,
ponjkve, ili ё polja ј drugo.
krtola ( = gomolj) podzemnj jzdanak najcesce sferjcnog о Ь Ј ј а sa veoma skracenlm jnternodjjama
ё rastenja). Г dosta rezervnjh materjja.
krupa (pseno) (lat. cary6psis) susni nepucajucj plod sa sraslom oplodnicom i ё Krupa ј е
posebni vid sjnkarpne orasjce.
kserofilne vrste- obuhvataju Ь (kserofite) ј zjvotjnjske vrste koje su sposobne da se normalno
razvijaju u susnim Ы sa njskjm stepenom vlainostj vazduha.
kserofite ё xeros = suv ј phjton = Ь Ы д zivotu na susnim stanjstima. U okviru
kserofjta moguce ј е razljkovati kserofite u strogom smislu ё (zive u toplim Ы oskudicom
u vlazi) , kriofite д fizjckoj susi ali njzoj temperaturj), psjhrofjte д vlainim
stanjstjma sa njskom temperaturom, д dakle, fizjoloskoj susj), kserohalofjte (prjlago-
д fjzioloskoj susj na slanjm zemljjstjma}, oksjlofjte д da zjve na sfagnumskim
tresavama) .
kseromorfni Ы - obuhvataju Ы vrste kod kojjh se javljaju ё morfoloske i anatomske
Ы uslovljene i vezane za oskudjcu u vodi . Veoma ё kseromorfna svojstva jesu
р о ј а ё а а kutjkula, povecana dlakavost, razvjjenjje provodno tkjvo, redukcija transpiracionjh
povrsina, pojava sukulentnostj, jtd.
kultivar ( cultivar) - vrtna forma.
kumarin - slozeno organsko jedjnjenje ё mjrisa, sluzi u kozmetjcj, duvanskoj industriji i
medicini, prisutno u nekim Ы
labellum - medna usna
Ы familija usnatice ((lablum = usna) posto krunjca jma dvjje usne)
laevigatus - gladak, ё
laevis - gladak, ravan.
lamina - lisna plojka
Lamium ё lamos = zdrijelo) zbog о Ь Ј ј а krunjce.
lanatus - vunast
б lanugjneus - fjno vunast
lapovi - listici ё (sepala) . . . . . . .. • . . .
Laserpitium (laser - sok, ё pitizo = kapljem) prvob1tno rme za Jednu biiJku famiiiJe st1tark1 rz
Kjrenajke, koja ј е davala ё sok . . . . ' . ..
Lathyrus ё а vrlo hyros = zestok} dolazi od upotrebe Latyrus sat1vus 111 L. c1cer kao afrodiZIJaka
latice - listjci ё (petala}
б - §jrokolistan
Leguminosae - famjljja mahunarkj в = mahuna)
Leontodon (od /eon = lav, dons = zub) .. . . . . . . .
Leucanthemum ё Jeucos = Ы ј е anthemos = CVIJet) ю Ј е ov1m 1menom ё ё
vrste familjje ё в sa Ь . . .
б ё /euc6s = Ы ј е ј ion = Ы ё Ь biJele Ь о ј е CVIJeta 1 ran<?g cvJe!anJa:.
ligula- ogrljak jli ё ё ё dio na granici rukavca (vag1na) ю kOJI obuhvata
Ь 1 i plojke Jjsta kod trava ( г а т т в а в . . . .
Llnum L. - od ё linon, а lat. linum = lan, lanena р е д а lanen1 konac. 1 keltsk1 Ј е т = konac.
lltoralan (lat. litus, litoris = obala) obalni, prjobalni
lobatus - reznjevit . . . . . .
Locus classlcus- originalno nalaziste, nalazlste ё vrsta 111 nekl takson prv1 put op1san
lokalltet (lat. Jocus = mjesto) mjesto nalazista blljke 111 zivotlnJe
Lollum L. ё naziv za korov, u prvom redu za L. в в
longlf611us - sa dugim listovima
201

Lukovica - podzemni 1zdanak rastenJa. Ы Ь razvljeno-skraceno, sa rezervn1m
materijama u ё listovjma
Luzula (lat. lucere = sjjatj) u vez1 sa svj jetlim i sjajnim perigonom vrsta ovoga roda
Lychnis - nazjv za ovaj rod od lychnos - svjetlost, posto se vrste ovoga roda u mno§tvu
druglh Ь sa kojima rastu ё lljeplm cvjetovima, а neke vrste roda Lychnis otvaraju cvjetove
tek sa zalaskom sunca. Р о drugima, zato sto se listovj vrste L. coronaria Ы kao fi tilj
za svjetiljke.
Lysimachia L. - Najvjerovatnije doblla jme р о lj ekaru Lizimahu.
macrophyllus - krupnolistan
macrocarpus - krupnoplodj
maculatus - pjegav
major, majus - vecj
makija р о korzjkanskom nazjvu za formaciju) vrlo gusta, zatvorena formacija raznog uvjjek zelenog
zbunja (Erica vrste, Arbutus unedo, Smilax aspera jtd.), ё nastala degradacjjom sume
ё
maximus - najvecj
medialis - srednj j
Medicago L. - U grckom medike = medijskj, р о Medijj (Mala Azija), odakle ј е prenesena Medicago
sativa; lat. medicus = ljekovit.
mezijski - fjtogeografskj pojam nazvan prema rjmskoj provjncjjj Mezjjj (Moesia) , koja se nalazjla na
dosta sjrokom prostoru istocno ј zapadno od Morave, а na jug do jspod Skoplja
mezofjte ё messos = srednji , phyton = biljka) Ь ё na umjerenu з vazduha ј
zemljjsta
metabolizam - ukupna razmjena materije ј energjje, koja se neprekidno odvjja u svakoj zivoj celijj,
odnosno bloloskom sjstemu
mjcranthus - malih cvjetova
microcarpus - sjtnoplodi
micoriza ё mycos = gljjva, rhiza = korjjen) gljjve oko korjjena ili u korjjenu mnogih visjh Ь
koje su od velikog ё za njjhovu jshranu (mikotrofija) / vjdi pod н i "endotrofan«/
microsporangija - prasna kesjca u kojoj nastaju polenova zrnca, tj . mikrospore
mikrostrobilus - muski strobllusj jli »muskj cvjetovi «
minimus - najmanjj, vrlo malen
minor, minus - manjj.
minutus - vrlo malen
mirmekohorija ё mirmex = mrav, horeo = jdem, sirim se) kada sjemenke ј Ј ј plodove pojedjnjh
blljaka (npr. ё ( Viola spl.), Gagea sp., kopitnjak (Asrum е и г о р а е и т L.) i dr.], raznose
mravi koji se hrane razljcjtjm jzrastajima na sjemenkama (tzv. karunkulj). Kod tjh Ь
ё ј е da su im peteljke cvjetova njezne ј posljje cvjetanja padaju na zemlju, а plodovj
sazrjjevaju rano, posto mravj raznose sjeme, uglavnom ljetj.
mixtus - pomjjesan (s obzjrom na Ы najsrodnijih vrsta, odnosno na populacjje ё vrsta u
fitocenozi, odnosno blocenozi)
mjehur-mjesak (follicu/us) nadrasli, suhj, jednoplodnicki plod pucavac, koji se u zrelom stanju otvara
na trbusnom savu [npr. kukurjjek Ь sp.), jasenak ј dr.]
Molinia Schrank- ( = Aira, Festuca)- Ы jme р о spanskom jezuitj Ј Ј Moljna, з ё ё
flore
mollis - mekan, sa mekim ё
monanthus, monanthemus - s jednjm cvjjetom
mon6gyna - sa jednim ё
ё vidi pod .,zjgomorfan«
monspellensis, monspessulanus - monpeljeski р о mjestu Montpellier na jugu Francuske)
montani pojas - brdskj pojas
montanus - brdskj
morfologija ё morfe = Ы logos = nauka) jskazuje vanjsku ј unutrasnju gradu organizma
mughus - ime bora krivulja (Pinus mugo Т и г г а u juznim Alpama
multifldus - visestruko razdijeljen
multifl6rus - mnogocvjetan
multilateran - vidj »aktinomorfan"
mur6rum - kojj raste na zidovima
nektarij ё nektar = pice bogova) medne zlijezde cvjetova (mednjce)
nemoralls, nemorensls, nem6rosus - kojj raste u gajevima, lugovjma
nerv6sus - sa zilama (nervima)
nlger, nigra, nlgrum - crn
n6bllis {lat. nobllls = otmjen, plemenit, uzoran, vrstan)
202

nod!ji с о г о ј koljenca) г zone Ы п а kojima su г listovi
nudJcauiJs - gole Ы
nutans - koji visj preko
nux - о г а ora§cjc
Narcissus ( = Hermione) od grckog narao = opitj, omamjti zbog jakog mjrisa kojj karakterjse vecinu
г ovoga roda '
Nardus L. - р о grckom nardos, nazjvu г za Andropogon nardus.
Nepeta L. ( = Glechoma) - р о antickom nazivu za sadasnji г Nepi u ltaliji.
djo kod trava ( Graminaeae) koji ј е u Ы ljstica. Obuvenci imaju vrlo cesto п а
111 lednoJ г osje jli osati u Ы raznolikih ceki nja.
• 1 ш skup metamorfoziranih ljstova koji obavljaju glavne cvjetne organe
г 1 tucak)
Oenanthe. L. :- Od. ё о vjnova. i anthos = cvjjet nastao ј е ё naziv za vrstu
О е plmpmello!des, CIJI m1ns CVIJeta podsJeca п а miris vina.
officinalis- Ы ljekovit
officinarum - u р о г е Ы u apotekama
On<?nis L. - od г ё onos = г i oninemi = г sto ё magareca г
Onosma L .. - od grc. onos = г i osme = г ј е г se г da г i ukus ove Ы р г ј а
г
= г od.!Jonus najbolji) onaj stepen intenziteta jednog spoljasnjeg г
р п kojem z1votna radnJa dost1ze odnosno skup ekoloskih г р г kojem dati zivi
sistem г najvecu vitalnost
orasica - suvi nepucajuci plod
Ы Ы - г ё
Orchis ё orchis = muda) u vezi sa slicnosti г gomolja brojnih vrsta familije
Orchidaceae (kacuni) sa mudima ј u vezi s г gomolja kao г
orientalis - istocni, ё
orografski (grc. oros = planina, grapho = pisem) kojj se odnosi п а г Zemljine г
ovalis, ovatus - jajast.
Pancicia Vis. - endemicni rod iz porodjce Apiaceae, koji ј е п а г г nase zemlje zastupljen samo
jednom г (Pancicia serblca Vjs.), о Ы о ime u cast Josifa ё velikog jugoslovenskog
г
pann6nicus - panonski.
papile Ш = papilozan = г г izboceni spoljni zidovi epidermalnih
celija
Papillionaceae - familija г ё (papillio = г Ь г cvjetova.
papus (pappus) - г г г ё г Ы (dlacjce, г
г boblce ј г koja ostaje na plodu г г glavocjka [Compositae (Asteraceae)], а
sluzj г г г plodova pomocu г ё (Taraxacum)] ili pomocu zjvotinja [dvozub
(Bidens)] ј г
patulus - г г г
Pedicularis L. - od latjnskog pediculus = vas, 05, ј е г se г Pedicularis palustris kod г
г Ы г vasaka
pedologija г с pedon = zemlja, /ogos = nauka) nauka koja proucava zemljjste, tj. zakone njegovog
nastajanja, egzjstencjje ј evolucjje
perennis - г
perfolliatus - г г ljstova
perigon г с gonos = leglo, jzdanak) jednostavan cvjetni ё kojj se sastojj jz 2 istovjetna lisna
kruga, bez djferencjjacjje п а casjcu ј г
petiolatus - sa г ( odnosj se п а listove)
petraeus - kojj г п а stjenovjtjm mjestjma . . _ . .
Peucedanum L. - ё nazjv za Р officinale, postao 111 od г peuke = г 1 danos = n1zak,
zbog izvjesne medusobne slicnostj listova, а mozda od г ё peukedanos = г opor, zbog
ukusa smole jz korijena _. . .
Phleum г ё phleein = teci) ј е г su neke г ovog г о а sluz1le kao г г curenJa uha
pil6sus - mekano dlakav.
pinnatifidus - г г г а с ј ј е р д . ·-
pionirske vrste - г koje prve naseiJaVaJU neko stan1ste
planinski vrticl - vegetacija visokih zeleni
planta annuela, planta annua - jednogodisnja biljka
planta Ы - dvogodisnja Ы . .
Plantago L. - od latinskog planta = taban, zbog Ь l1sta sl1cnog г stopala
planta perennls, perenna - trajnjca. . . . .. . . . .
plodnlca- donji, siroki, vecjnom okruglast1 ю ё u koJem se razVIJBJU SJemenl zamec1.
203

Р о а L. - ant•ckt nazrv kod Gri<a za zeljaste b11jke. kOJi Ј е Lrnne prenro na ovaJ rod
poligamna Ь в в в в Ь sa zensktm. ' dvospolnlm cvjetovtma
pollmorfan (polym6rphus) - sa mnogo Ы
polinarij, polinij {polllnsrfum) skup polenovih zma si•JepiJenih u grudvtce raznog Ь §to ј е
karakleristjeno. npr .• za ram1liju kacuna в
poluskiofitno Ы ј е - Ь koJe Ь usprrevaJU pn tzvjesnom stepenu zasjene.
Polygala L. - od grekog polys = mnogo ј gala = mlljeko, Ь vJerovanja da od njjh stoka daje
mljjeka
Polygonum L. - od ё polys = mnogo ј gony = koljeno, ј е г re Ы koljencima izdjjeljeno na
ё
pontski florni elemenat - grupa Ь vrsta s arealima u Ь juznoruskjh stepa
pontsko-ilirski flomj elemenat - skupjna Ь vrsta cjji se areali jednim dijeiom naiaze u Ь
JUznoruskih stepa, а drugjm djjeiom u ilirskom podrucju
Ь florni elemenat - grupa Ь п vrsta koje jmaju areale u Ь п
stepa ј u л Ь
pontsko-submediteranski florni elemenat - grupa b•ljnih vrsta s areaJjma u juznoruskim stepama ј
п djjelu Evrope
populacija - sistem п koje zive п а jstom п u istom п п г
ё materijal ј ostvaruju п potomstvo
Potentilla (dem. od г ё potens = о с а п г nazjv za vrstu Potentilla anserina L. posto
se smatralo da ј е ova Ь veoma ljekovita
pratensis - livadski
Primula (lat. primus = prvi) posto se velik Ь г о ј г ovoga г о а pojavljuje u prvjm г danima
pro parte р р - ё
р г о parte maxima р р max.)- vecjm dijelom
pro parte minima р р min.) п dijelom
pro var. - kao varijetet
Psilurus Trin. - od grckog psilos = go, bez dlaka i ura = rep, ј е г п klas п е а osja
pubescens - pahuljast
pumilio, pumilis - patuljast, mal п
punctatus - ё п
purgativum - lijek (sredstvo) za ё crjjeva
Ranunculus (lat. dem. rana = zaba) п jme Ь posto ј е vecina vrsta ovoga г о а п
u Ь а г а а ј п а п stanjstjma, gdje zjve zabe
(klasa) razred - п п п koja п redove, а ovj sveze, itd
recentan (lat. recens = svjez, nov) sadasnji, danasnji, jz п doba.
red - п ј е ј п ј с а koja obuhvata vjse sveza, а ove vjse asocjjaclja
relikt - populacjja jJi vrsta koja ј е ostatak п п drevne rrore
rendzina - tjp п Ь п zemljjsta
Г - puzucj
reptans - kojj puze ј se
rizom ё rhizoma od rhiza = korijen) - п п п п koji se
ukorjenjuje i potsjeca na п ali se od njega razlikuje р о tome sto ima sitne ljuspaste listove.
roska - п
rotundifolius - п
ruber, rubra, rubrum - crven
Rumex - rimsko ime za й sp.)
rupester, rupestris, rupestre - о п а ј koji raste na п
Rhinanthus L. (Aiectorolophus, Fistularia) - od grckog rhis - rhinos = nos ј ю = cvijet, zbog
oblika gomjeg djjela г
Ш sagittarius, sagittatus - strelicast
salep (persijski sahlep ili schalep = sluzav) п droga koja se dobjva iz gomolja Т Salep)
raznih vrsta п (Orchis) lli п drugih rodova ramilije Orchidaceae
salicifolius - sa listovima kao kod vrbe (Salix)
Salix L. od lat. salire = Ь ј е г Ь brzo raste, ili od ё helix = п п ј е г su grane
savjtljjve
Salvla - г п za zalriju, kadulju, (S. officinalis), od п salvare = spasjti, ё
Sangulsorba L. od lat. sanguis = krv ј sorbere = pjtj, upijati, ј е г se а п ј ј е uzimala za п krvi
Satureja (L.) Briq. ( = Calamintha, Clinopodfum, Mfcromerfa, Nepeta, Thymus)- od lat. saturare =
zasititi, ј е г se kod п pod sataregia ill kunila uzimala kao ё S. hortensis
saxatllls - koji г na п stjenoljubjv
Ь L. - od lat. Ы = suga, ј е г se S. succisa uzimala kao lijek г г
scloflta - biljke sjenovjtih п
Scorzonera L. - ili od п scorza = kora i nera = п ili od п п naziv za
204

.od cijeg ujeda se lijeci korijenom ove Ы
- Ь п п
sensu latrore (s. в - u sirem smislu
sensu strictiore (s. str.) - u uzem smislu
- koji uz ograde, п а rubovima sikara i п п
serbrcus - srpskr
б - п п
serpyllif61ius - sa listovima koji su slicni п dusici {Thymus sp.)
serratus - testerast
sessilis - sjedeci, bez drske
s.il.ene L. -:- od grc. = mjesec, ј е г S. noctiflora cvjeta п о с ali ima i drugih pretpostavki
srlrqua - ljuska, komuska
silvaticus, silvester, silvestris - sumski
sinonim щ у п - drugo(a) ime(na) za istu vrstu
skeletan (grc. skelet6s. = kostur, skelet) misli se п а zemljiste s visokim procentom п
sorus - п п п koje izrastaju iz п mjesta ili pokrivaju malu
п sporoflla
species •. vrsta- zive а razlicitim п u razlicitim п i koje р о
ne П п materrJal , zbog п vremenske, ekoloske ili fenoloske
rzolacrJe, а п reproduktivno izolovane
б - trnovit
spora spora. i sporos = sjeme, plod) п sistem koji se dalje razvija bez о р о д е п ј а
п 1 sporangium/ п u kojem se razvijaju spore
(sporophyllum) (grc. phyllon = list) list п а kojem se obrazuju п п п
sred!lJoevropski florni element - grupa Ы п vrsta s arealima u п Evropi, u Ы п
suma
Stachys п п za vrstu Stachys germanica, od ё stachys = klas, posto cvjetovi ove Ы
formiraju privide klas
stellatus - zvjezdast
sterilan - п
Stipa L. - od grc. stype, а lat. stupa = п о п о р ј а п а kudelja, na sta asocira dugo osje
stipula (stipulae) (stipula = slama) zalistak, palistic, koji cesto ima п izgled
stolon (vrijeza) (grc. stolos = pratnja) podzemni п ili п п vrijeza Ы
stoma (grc. stoma = usta) otvori, п а ј с е с е п а п listova, koji sluze za п gasova Ы sa
п п
stomahika - sredstva za п п zlijezda
striptika - sredstva (ljekovi) koji stezu (zaustavljaju) п п
strobllus (strobllus)- klas sporofila п р kod vrsta roda Equisetum, Lycopodium i dr.)
subalpinski pojas - п pojas
subasocijacija - п п niza od asocijacije, а odlikuje se time sto п е т а п
vrsta vec samo п vrste; ima п - etosum, п а primjer campanuletosum
submediteranski florni elemenat - grupa Ы п vrsta koje imaju areale u п dijelu
Evrope
subspecies - podvrsta.
sukcesije- п ј е п е populacije drugom, п п п Ы о с е п о а п а istom prostoru
supstrat - podloga
sveza - sistem ё п asocijacija п Ы ime tako sto se imenu п vrste doda
nastavak-ion, npr. Pinion, Molinion
sizokarpium - vidi kalavac
takson- taksonomska (sistematska) jedinica
tanini (treslovine) п п п hemijskih п п hidrata sa aromatskim п
ma, koji se susrecu u prirodi. Koriste se u farmaceutskoj i kozarskoj industriji.
Taraxacum (Hall.) Zinn. ( = п п - п п od ё taraxis = п ё protiv
ё е а se Ы vrsta Т officinale
tenuifolius - п listova
Teofrast / Theophrast/ (372-287) п ј е djelo »Historija Ы ј а с с koji obuhvata sve sto se do tada
znalo о ljekovitom Ь . ..
tercijaran - koji se п п а geolosku ю tercrJar
termlnalan (termlnalls) п (cvijet, pupoljak, . . . . . . . .
terminologlja - skup izraza koji se Ы u. п п rli Ь •. .
teroflta в Т 1 п i dvogodi.snJe br.IJke koJe п penod 9?d•ne prezrvlja-
vaju samo u Ы sjemena Ш plodova ( Ste/lana medta, Agroatemma gtlhago, Lamtum purpureum,
itd.) .
terra rossa - crvenica, р о pravilu primorsko tlo п а Ь
tetrameran (grc. tetra = cetiri, meros = dio) cetvorotlanr cvjetnr krug
205

Trifolium L. - od lat. tres - tri 1 folium - ljst, zbog trodjelnog ljsta
Thymus L. - od thymos ili thymon tamjan, zbog mirisa
tobolac - ё (capsula) - suhj plod pucavac, kojj, р о pravilu, sadrij vecj broj sjemenkl, а otvara
se na vrlo ё nacjne (zaklopcjma, poklopcjma, rupicama, jtd.)
trjfolius, trjfoliatus - troljstan.
tuber6sus - gomoljast.
tYpicus - tipican, uzoran
uligin6sus - kojj raste na ё stanjstjma
Umbelliferae (lat. umMIIa = suncobran) u ё terminologjjj stitac ј fere = nosjti, familija stitarkj
unifl6rus - jednocvjetan
urbanicus, ь Ь - gradski.
vagina (rukavac) ljsta- baza ljsta koja obuhvata Ь Р о а с е а е Cyperaceae ј dr.)
var. (varietas) - varijetet, odfjka
vegetacija - sve Ь zajednice planete Zemlje ilj neke njene Ь planine, polja, itd
vegetativno razmnozavanje- razmnozavanje Ь vegetatjvnim organjma (reznjcama, ljstovjma,
jtd.)
Veris, vernalis, vernus - proljetnj (koji cvjeta u proljece) (Ver, veris = proljece)
verruc6sus - bradavjcav
verticilaris, verticillatus - prsljenast
verus - pravj
vikarirajuce vrste (vicarius = zamjenjk) koje su ё а koje se u prostoru smjenjuju.
Viola - р о grckom antjckom nazjvu ion jlj iolon za vrstu Mathiola incana jzveden ј е rjmskj nazjv
violaria za ovaj rod ј kasnjje skracen na viola
vrijeze - stolonj
vulgarjs, vulgatus - Ь opsti, sjroko rasprostranjen
Veratrum L. - od lat. verare = govorjtj jstjnu, ј е г sprasenj korijen jzazjva kjjanje, tj . znak da se govori
jstjna
Vicja L. - od lat. vincire = vezati, zbog vjtjca kojjma se prjcvrscuju za okolne Ь jli predmete
zaliscj - paljstjci .
zigomorfan (grc. zygon = jaram, morphe = о Ь Ј ј organ (u ovom slucaju cvjjet} kojj se moze podjjelitj
na dva simetrjcna djjela samo jednjm presjekom (monosjmetrjcan, dorzjventralan)
zoohorija (dlspergatio zoochorica) rasprostjranje sjemena ј plodova posredstvom zjvotjnja
zivotni Ы (forme) Ы - pojam u fjtoekologiji р о kojem su vise i nize Ь svrstane u razne
kategorjje. Svaka zjvotna forma predstavlja д nacjn д na date uslove zjvota.
206
Danski botanjcar Raunkier, 1905. godine izradjo ј е veoma jednostavnu ј jasnu podjelu zjvotnjh
о Ь Ј ј а Ь Za osnovu te podjele uzeo ј е onu prjlagodbu bjljke koja sluzj prezjvljavanju
najnepovoljnijeg godjsnjeg doba, а to ј е u hladnjm ј umjerenjm krajevjma zima, u topljm (tropska
ј suptropska oblast) susa. Biljke su д ovim va:Znjm promjenama, а te prjlagodbe ё
se ogledaju u polozaju ј zastitj pupova (tj . prezjmljujucjh organa}, jz kojih с е se razvjti Ь na
ё vegetacione sezone. Prema polozaju prezjmljujucih organa, Raunkjer ј е postavjo nekoliko
zjvotnjh oblika (formj), koje svrstava u pet osnovnjh kategorjja: fanerofjtj (Phanerophyta) Р 1
jesu Ь koje jmaju vjsegodjsnje, trajne grane sa pupovima na vrhovima, koje se nalaze slobodno
u vazduhu, na vecoj jli manjoj vjsinl od povrsjne zemljjsta; hamefjte (Chamaephyta) / Ch/ jesu
niske biljke ё ј ј se pupoljcj nalaze najvjse do 25 cm jznad zemlje, tako da su onj za vrjjeme zjme
bolje zastjcenj nego kod vrsta prethodne skupine; hemjkrjptofjte (Hemicryptophyta Н jesu Ь
kod kojjh nadzemnj djelovj preko zjme jzumjru, ali pupoljcl ostaju prj osnovj stabla, neposredno
uz povrsjnu zemlje Ь da se nalaze jspod ili jznad nje)! Veci broj biljnjh vrsta umjerene zone
pripada ovoj skupjnj. Geofite(Geophyta) /GI jesu bjljke с ј ј ј nadzemnj organj potpuno jzumjru а
pupoljcj se nalaze na podzemnjm organjma, ј to na znatnoj dubfnj. Geofite prezjmljuju jlj pomoeu
rizoma А п е т о п е lris, Polygonatum, jtd.), lukovica (Ga/anthus, Leucoium, Allium ј dr), korjjenskjh
krtola (Orchidaceae) ili Ь krtola (Colchicum, Cyclamen ј dr.). Terofjte (Therophyta) Т 1
jesu jednogodisnje Ь koje nepovoljan perjod godine prezjvljavaju samo u obliku sjemena,
odnosno plodova

.... - й .. -
-
. ·-
- :::
€ а ё - .«:.
- <: - • •
5,. ""fZ: ::'"'edia - • 5:
Е - s rtatus Э е • 5 •
5-::-- ...:s Ђ - Ј Г • 5.2
:: --=- .:s "'.01 c;eacezs _ s...:::s.:: horrteececos • 55
- ·s=


.... _ "'2.). caryophylee ...3!DJ • .Q
: = : . а а о Ј Г • .&2
. ·-
Crepis conyzifolia :.. .
.:=-=:ws: с •
Ь - :::--er.::
Cynosurus aisaatus _ · С
DaiJCUS c:arota - su:::s.:- c:arola
glomaata-
Dai ц alpina • :s . ё
у а
......:. е 5:r.
м dea Ь
с •Sf
:.0::
э в а
Х
.::<.---:-cnc: - х . ё
Deschalnpsia • е ю _ е а
с а es ptosa · 3:
Dianthus anuesia _ .25
DianChus cle8c!ides - Е
Doryccniuln hertJacet 1111

.:_ Go-c э с с Е С е Ђ • .t.:
29

Gentiana pneumonanthe L 83
Gentiana utriculosa L. 84
Gentianella cillata (L.) Borkh. 85
Geranium molle L. 69
Gladiolus lllyricus Koch 137
Heracleum sphondilium subsp. sphondillum П
Hieracium grandiflorum All. 121
Hieracium pllosella 122
Holcus lanatus L. 166
Hordeum hystrix Roth. 167
Hordeum marinum Huds. subsp. gussoneanum
Parl. 167
Hordeum maritimum With. subsp. gussonea-
num (Parl.) Asch. & Graebn. 167
Hordeum nodosum Koch 168
Hordeum pratense Hudson 168
Hordeum secallnum Schreb. 168
Hypochoeris maculata L. 123
Hypochoeris radicata L. 124
lnula salicina L. subsp. salicina 125
Juncus articulatus L. 139
Juncus effusus L. 140
Juncus /amprocarpus Ehrh. е х Hoffm. 139
Knautia arvensis (l .) Coulter 108
Koeleria cristata (L) Pers. 170
Koeleria cristata (L) Pers. var. gracillis (Pers.)
Beck 169
Koeleria gracilis Pers. 169
Koeleria macrantha (Lebedev) Schultes 169
Koeleria pyramidata (Lam.) Beauv. 170
lathyrus latifolius L. 49
Lathyrus megalanthus Steudel 49
lat hyrus pratensis L. 50
Leontodon autumnalis L. 126
Leontodon hispldus L. 127
leucanthemum vulgare Lam. 128
leucojum aestivum L. subsp. aestivum 136
linum catharticum L. 70
Lolium perenne L. 171
lotus corniculatus L. 45
luzula campestrls (l.) О С in Lam. & О С 141
lychnis flos-cucull L. 27
lyslmachia nummularia L. 81
lythrum sallcaria l . 32
Medicago Ь (L.) Hudson 46
Medicago falcata L. 47
Medlcago lupullna L. 48
Medicago macu/ata Ы 46
Medlcago sativa L subsp. falcata (l .) Arcang 47
Moenchla mantlca (l.) Bartl. 29
Mollnla caerulea (L) Moench subsp. caerulea 172
Narcissus ё L Ь radliflorus Ь
Baker 135
Nardus strlcta l . 173
Onobrychis satlva Lam. 51
Onobrychls vlcllfolla Scop. 51
Ononls arvensls l . 52
Ononis hlrcina Jacq. 52
208
Ononis splnosa L. 53
Ophloglossum vulgatum L. 20
Orchls morlo L. 138
Pastlnaca sativa subsp. sylvestrls (MIIIer)
Rouy & Camus 78
Petrorhagla saxifraga (L.) Link 30
Phleum pratense L. 174
Plmpinella magna L. 79
Plmplnella major (L.) Hudson 79
Pimpinella saxifraga var. major L. 79
Plantago altissima L. 1 04
Plantago carinata Schrad, е х Mert & Koch non
Moench 105
Plantago holosteum Scop. 1 05
Plantago lanceolata L. 1 06
Plantago lanceolata L. var. altissima Pollini 104
Plantago media L. 107
Р о а bulbosa L. 176
Р о а pratensls L. 175
Р о а trlvlalls L. 177
Polygala comosa Schkuhr. 72
Polygala vulgaris L. 73
Polygala vulgaris subsp. somosa Chod. 72
Polygonum Ь L. 21
Potentilla recta L. 38
Potentilla reptans L. 39
Primula columnae Ten. 80
Primula veris L. subsp. columnae (Ten.)
Arcang. 80
Prunella alba Palles е х Bieb. 90
Prunella laciniata L. 90
Prunella vulgaris L. 91
Ranunculus acerl. L. 33
Ranunculus acrls L 33
Ranunculus repens L. 34
Ranunculus sardous Crantz 35
Rhlnanthus mlnor L. 95
Rhinanthus major Ehrh. var. glandulosus Si-
monk. 94
Rhinanthus rumelicus Velen. 94
Rumex acetosa L. 22
Rumex crispus L. 23
Salvia pratensis l . 87
Sangulsorba mlnor Scop. 40
Sangulsorba officinalis L. 41
Ь columbarla L. 109
Ы Ы Velen. non Moench. 91
Scorzonera vlllosa Scop. 129
Serratula tlnctoria L. 130
Sieglingia decumbens (l . ) Bemh. 159
Sllene inflata Sm. 24
Sllene vulgaris (Moench.) Garecke 24
Stachys recta L. 88
Stellaria gramlnea L. 28
Succlsa pratensls Moench. 11 о
Taraxacum officlnale Weber in Wiggers 131
Teucrlum chamaedrys L. 89
Thymus serpyllum L. 93
Tragopogon pratensls L. 1 32
Trlfollum campestre Schreber in Strum 54
Trifolium fragiferum L. subsp. fragiferum 55
Trifolium hybridum l . 56

Trifollum incaranatum L. 57
Trifolium montanum L. 58
Trifolium nigrescens Viv. 59
Trifolium ochroleucum Huds. 60
Trifollum panonlcum Jacq. 61
Trifolium patens Schreber in Sturm 62
Trifolium pratense L. 63
Trifollum rapens L. 64
Trifolium resupinatum L. 65
Trifolium Ь L. 66
Trlsetum flavescens (l.) В 178
Trisetum в Pers. 178
Tunica saxifraga (L.) Scop. 30
Veratrum album L. 134
Veronlca chamaedrys L. 96
Veronlca serpylllfolla L. 97
Vlcla cracca L. 67
Vlcla seplum L. 68
Vlola canlna L. 31

Ь zdravac 69
Bedrenika velika 79
Bedrinac veliki 79
Bekica 150
Bela rada 114
Belodun 42
Ы ё osjak 118
Bijela djetelina 64
Bijela puzava rosulja 145
Bodilica 118
Bodljikavi gladis 53
Bodljikavi zeeji trn 53
Bokvica ё 1 05
Brdska djetelina 58
Brocac 102
Busika 160
Crijevac 28
Crnkasta djetelina 59
Crnjevac zuckasti 90
Crvena djetelina 63
Crvena gunjica 65
Crvena vlasenka 161
Crvena vlasulja 161 , 164
Crveni kantarion 86
Crveni vijuk 164
Dimak bodljikavi 121
Dinjica 40
Divlja zalfija 87
Divlji karanfil 25
Divlji kim 75
Djetelina podzemna 66
Dlakavi krestusac 72
Dokoljen 1 36
Dubacac 89
Dunjica 48
ё 89
Dvogodisnji dimak 120
E>ipovina 155
Engleski ljulj 171
Estarzeta 51
Francuski ljulj 149
Gladiola 1 37
Gladis 72
Gola sita 140
Golocej brdski 126
Ы ё 1 09
Gomoljasta ё 37
210
Srpskohrvatska imena
Grahovina 49
Graorica 67
Grozdasti ovsik 154
ё trava 11 З
Hibridna djetelina 56
Hmeljasta lucerna 48
Cekinjasti ё 127
Cekinjusa bodljikava 121
Cekinjusa crna 120
Celasica velika 38
ё 91
Cemerika Ы ј е а 1 34
Cestoslavica 96
Cesljasti ё 117
Cesljika 156
Cistac 88
Cvorasti sit 1 39
Cvorasti sitinac 1 39
lglica mekana 69
lnkarnatska djetelina 57
lvanjska brocika 1 03
lvanjsko cvijece 1 О З
lvica 92
Jaglika proljecna 80
Jagodasta djetelina 55
Jagorcevina proljecna 80
Jajastolisna ё 97
ё trava 41
Jednolistak 20
Jezevica 157
Kacun 138
Kija ruzasta 72
Klasulja 168
К ё sareni 26
ё ostrica 157
Kovrdzava kiselica 23
Kozja brada 117
Krasuljak 114
Krasuljica о Ы ё а 7 4
Krbuljica velika 74
Krestac 156
Krugolisna metiljka 81
Krizalina 91
Lan ё 70
Lanik Ы 70
Lavlji zub 126
Lazarkinja crvena 99

Lezeca trava 159
Lisicji koljenasti repak 147
Lisicji repak 146
Livadna grahorika 50
Uvadna kadulja 87
Livadna vlasulja З
Livadna vlasnjaca 175
Livadska klasaca 154
Livadska kozja brada 1 З
Livadski grahor 50
Livadski jecam 167
Livadski vijuk З
Locina 126
Lukovicasta livadarka 176
Lukovicasta vlasnjaca 176
Ljulj utrinac 171
Ljutika 22
Macica 174
Macji repak 17 4
ё dusica З
Mala Ь о с а 118
Mala krvara 40
Mala lincura 82
Mali mlijec 71
Mali srcenjak 82
Mali suskavac 95
Mali zvecac 96
Maljava klasaca З
ё 1 З 1
М е с ј а sapa 77
MedvjeCII dlan 77
Meka stoklasa З
Mekis 167
Metlusica 175
Minja moravica 1 05
Mirisavka 148
Mlsjakinja prugolisna 28
Mjesinicasta gencijana 84
Mljecika oblcna 71
Mocvama lincura 83
Mocvama preslica 19
Mocvarna siristara 83
Modar ё 30
Modra beskoljenka 172
Modricica 99
Mrazovac 133
Mrkva divlja 76
Muravka 129
Muska Ь 106
Nacrvena rosulja 144
Nakostrijeseni lavljl zub 127
Narcis 135
Obicna bekica 141
Obicna broeike 102
ё ivancica 128
Ь livadarka 177
Obicna margareta 128
Ь mahnka 29
Obicna pi'Zenica 108
Obicna runjlka 122
Oblcna smllica 170
Obll:na tresllflca 150
Ь vrkuta З
Ь ornjevac 91
Ь kim 75
Ь krestusac З
Ь ljulj 171
Ь pastrnak 78
Ь pastrnjak 78
Ь preskoc 11 о
Ь srpac 1 з о
Ь stolisnik 11 з
Ь zabnjak З
Odvracenica 121
Ostra rosulja 144
Ostrica busika 160
Otvorena ё 111
Ovcja vlasulja 162
Ovsenica 149
Ovsik 151
Pahovka 149
Pahuljasta medunika 166
Panonska djetelina 61
Pasja ljublcica 31
Pasnjacki oman 125
Persijska djetelina 65
Petlova kresta 95
Petlova krestica 156
Petogradna metlusica 177
Petoprstica 38, 39
Pesenka 29
Pilica 130
Piramidalna kelerija 170
Pirevina 143
Pirika 143
Piskavac 11 О
Pjegava lucerna 46
Pjegava vija 46
Pjegavi Ы 123
Polegli protivak 81
Poljska djetelina 54
Poljski kim 75
Poljsko zelje 23
Prava brocika 1 01
Prava livadarka 175
Prijestap 43
Proljecna ostrica 142
Promjenljiva ё 151
Prostrel 82
Provaljen korijen 123
Pticja grahorica 67
Pucavac 24
Purpuma grahorica 68
Purpuma lazarkinja 1 О О
Purpumi broe 1 О О
Puslna 24
Puzava petoprsta 39
Puzavi ljutlc 34
Puzavi zabnjak 34
Puzeca ivica 92
Ranjenica 42
Ranjenik 42
Rastreseni sit 140
Ra§ljasta 104
Razlle&k 115

Repasta zvontika 112
Rdobrada 155
1 12
Rumenika 27
Runjavi zeeak 52
ь 137
Salep 138
Sardinijski ljutic 35
82
Smilica njezna 169
Smilica tanka 169
Smiljkita 45
Sporis 113
Srcenjak 21
Srednja Ь 107
Srednji trputac 1 07
Srpak 130
Strelieasta zutica З
Sunovrat 135
123
Surucica 37
Suzica 150
Svinjski korijen 124
Sareni karanfil 26
Sargarepa divlj a 76
Silj 158
Siljka 158
Sirokolisni grahor 49
Stavelj Ь 23
т zvoncic 111
124
Susulj 30
Svedska djetelina 56
Т р а с 173
т ratincica 114
Trepljasta siristara 85
Trepljasti raven 85
Trozupka 159
Turovet 132
ё 173
Udovica njivska 1 08
Uskolisni trputac 1 06
Uspravna stoklasa 152
Uspravni ovsik 152
212
Usac 27
Utrenica glatka 125
Uv1nuti dvomik 21
Vasiljak 115
Vellka kiselica 22
Vellka krvara 41
Verenica sitna grozdasta 97
Vi d 84
Vidac 98
Vidova trava 98
Vijugasta grahorica 68
Vijuk 162
Vijuk stepski 163
Virak 36
Visoka Ь 1 04
Visoki jeeam 168
Vlasulja janjearica 165
Vlasulja valiska 165
Vodenika 119
Ь velika 32
Ь velika 32
Vunasta medunika 1 66
Zecina 115
Zecja Ь 122
ё trn 52
Zeljasta bjeloglavica 44
Zeljasta bjeloglavka 44
Zlatnozuta Ы 178
Zlatnoiu1i ovsik 178
Zmijina eestoslavica 96
Zmijski jezik 20
Zrakasti jastrebljak 124
rastavic 19
Zabnjak lju1ic 33
Zuta gunjica 62
Zuta broeika 1 01
?uta djetelina 62
Zuta krska zecina 116
Zuta lucema 47
Zuta vija 47
Zuti г razliCak 116
Zuti zvjezdan 45
Zutikava djetelina 60
Zutkasti osjak 119

U Ediciji PRIRODA JUGOSLAVIJE izasle su slijedece knjige:
1. С . Silic: ATLAS DRVECA 1 GRMLJA
2. С . Silic: SUMSKE ZELJASTE BILJKE
З . С . Silic : ENDEMICNE BILJKE
4. R. Lakusi c: PLANINSKE BILJKE
5. R. Lakusic,
LJ. Misic: LIVADSKE BILJKE
6. С . Silic: UKRASNO DRVECE 1 GRMLJE
U pripremi su slijedece knjige:
1. А . Sofradzija,
Z. Korene: SLATKOVODNE RIBE
2. т . Vukovic,
z. Pocrnjic,
Е . E>urovic: VODOZEMCI 1 GMIZAVCI
З . Ј . Gregori
Z. Korene: PTICE
4. А . Sofradzija: LOVNA DIVLJAC
5. А . Span,
В . Antolic: BILJNI SVIJET JADRANA
6. А . Simunovic,
О . Zavodnik: BESKRALJESNJACI MORSKOG DNA JADRANA
7. 1. Jardas: RIBE 1 GLAVONOSCI JADRANA



You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->