P. 1
PADEZI u Srpskom Jeziku

PADEZI u Srpskom Jeziku

|Views: 2,478|Likes:
Published by Antal Franyó

More info:

Published by: Antal Franyó on Jan 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/17/2012

pdf

text

original

mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

ispod. usprkos. apozicija. genitiv Čiji? genus = pol. datum = dati. do. Maja peva od sreće. 2|P a g e . 2. unutar. Uzeo joj je obe knjige. nasuprot. povodom. Juče sam ti dao pismo. radi. uprkos. pored. duţ. za. Petar je pošao prema školi. atribut.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. poviše. kome pripada). širom. Odjeknulo je kao bomba. kod. On je bio učitelj u našoj školi. kraj. posle. izvan. krajem. Kupio sam mami čokoladu. poreklo ili genitus = rodjen . dativ -dare. Miš se sakrio u korenu hrasta. Predlozi za dativ: ka. dato . iz. blizu. više. nešto. Svakog dana idem u grad. usred. pomoću. pokraj. Popila sam šolju mleka. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. U rečenici u gnitiv je atribut.zbog. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. nakon. Ja sam krenuo ka svojoj kući. ispred. unatoč.bez.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. nasuprot. Otac mog druga je advokat. Dţejms Bond. protiv. osim. Iz kuće su izašle dve ţene. Okenuo se Ani i osmehnuo se.. uoči. iznad. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. Dobija se na pitanja: ko? šta?. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. nominare = ime. vreme. u. blizu. mnogo. umest.PADEŢI 1. Lopta je pala pored linije. U rečenici u nominativu su subjekat. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. usled. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. nadomak. priloške odredbe (mero. s(a). Marku je sestra bolesna. nominativ nomen. smer ili cilj kretanja i namenu. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. niţe. deo nečega i poreklo. posredstvom. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. objekt. preko. imenični deo predikata. Bilo me je strah u šumi. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. Dajte mi malo šećera. dosta. pre. nadohvat. Mišin tata je dobar kao hleb.. uzrok. prema. 3. mimo. Drvena kapija je otvorena.. tokom. atribut. Nominativ uvek stoji bez predloga. uzduţ. cilj) i logički subjekat. priloška odreba za mesto i logički subjekat. Zovem se Bond. izmeĎu. način. oko. k. iza.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. okolo. i.. Slična je zvezdama na nebu. Nisam bio u školi zbog bolesti. Marko je došao svojoj kući.

Subotom uvek imam trening.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. obraćanje. Moj tata se bavi trgovinom. vokativ - vocare = vikati.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. pod. Ana. meĎu. Lopta je pod stolom. po. za.DOZIVAČ– “Ej. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. sine. o. Uroše. U rečenici akuzativ je objekat. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. Deca se igraju u dvorištu.. Otišla je sa osmehom za njim. akuzativ . Pri pisanju se odvaja zarezima. nad. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. Moj roĎendan je u sredu. Ivane. nastavniče. vreme).. lokativ . pred. Popeli su se uz planinu. 7. 5. Predlozi za instrumental: s. mesto) i bez njih (objekat. za Putovali smo vozom.locus = mesto . Nemoj. po. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. Uvek se upotrebljava sa predlozima. Bio je u Americi godinama. sa. niz. Prepoznao sam ga po koraku. druţe! Hej. Hodala je brzim koracima. pravac kretanja i mesto. vreme. trčati tako brzo.accusarre = optuziti . sredstvo). 3|P a g e . o.instrumentum = sredstvo . Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. Avion je nestao je u oblaku. Sreo sam našeg učitelja juče. Kuća je ličila na dvorac. priloška odredba (mesto. Svako jutro ustajem rano. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Farmacija je pri medicini. pred. uzrok) i logički subjekat. način. meĎu. u.4. mimo Kupio sam mali skejt. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. dozivati . na. 6. Ispričao je priču kroz suze. skolni noge sa stola. Upotrebljava se bez predloga. Pročitao sam celu knjigu. pod. Idem sa prijateljima u bioskop. uz. Predlozi za lokativ: na. doĎi brzo! Dobar dan. pri.” . Predlozi za akuzativ: kroz. instrumental . nad. Oči su mi osetljive na svetlost. skretanje paţnje.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

Aleksa. nosila . pile. automobil. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. broj i padeţ. tigar. tj. slon. oko (oči). avion.. jagnje. jezero. radost.. gumica. čanče. lišće... drvo.. kiša. zebra. atribut i priloške odredbe). ►Imenice srednjeg roda dete. reka. unuče. U rečenici imenice su samostalne reči. brat (braća). prsa. učenje. ).. predmeta i stvari. a u mnoţini drugi oblik (čovek . ► Imenice muškog roda otac. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. apozicija. pluća. merdevine. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. šestar. Dele se na imenične i pridevske zamenice. nastavnica. lekar (lekari). bolest. polje. drţava. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. Gramatičke kategorije imenice su rod. veslo. pištolj. objekat. dete (deca). ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. more. ☼ zajedničke (imena bića. uho (uši). Miloš. pustinja. cveće. list (listovi). smeh.. Kragujevac. vrata.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. graĎu). makaze. pile (pilići).. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). One su u rečenici samostalne reči. pero. kola. mač. suza. pevačica.ljudi). 5|P a g e . Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu.. tele. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). lav. ţirafa. plač. rame (ramena). Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. gradova. imenski deo predikata. mače. ►Imenice ženskog roda mama. učitelj. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). pevanje. lekar. baka. ime. sin. ćebe. rame (ramena). farmerke. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. kamen. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. pekar. prašina. sreća.. pridevi i brojevi. olovka. novine. nešto što se zamišlja). pantalone. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. selo. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). deda. leĎa. . imanje. grudi. gaće. kabanica. stonoga. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru).. planina. predmet ili pojava. majka (majke). oruţje. zamenjuju se imenice.

naša. nečija). Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. onakvo). se) ☼ upitne (ko?. onaj. vaše. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. nikoje. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. ☼ neodreĎene(nekolik. ☼ odrične (nikoji. vaša. svakakvo. bilo čiji. onolika onoliko. čije). ta. ničija. njegova.). nešto) ☼ odrične (niko. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. moja. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. ovakvo. tvoj. ti. čiji. ona. njihov. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. tolika. takav. ☼ pokazne (taj. tvoje. crn. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). naše. ono. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. mlad. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja.. ovakva. oni. brz. vaš.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. naš. nekolika. onakva. vi. ona. tvoja. broju i padeţu. ono. njeno.. star. lenj. svačija. toliko. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. lep. on.. njihovo. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. mi. nekakvo.) 6|P a g e . boju i padeţu. takva. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. Pridevi su najčešće izvedene reči. koji god. čije je). moje. kakvo je). smejati se. nikakav. nečiji. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. ovo. ničiji. njegov. onoliki. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). takvo. nekoliko. koja. toliki.. ☼ odnosno-upitne (koji. nikoja. nikolika. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. nekakva. ţiv.. one. kakav. koliki. nečije. nekakav. kolika koliko. njen. nikakvo. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. koje. čija. njena. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. onakav. ovaj. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. nikakva. ova. svakakva. ovakav. njegovo. to. ma čiji. bled. šta?) ☼ neodreĎene (neko. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. nikoliko). ničije. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. nikolik. svačiji.. svačije.) SE nije lična povratna zamenica. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. njihova).

najveći mali .ji.najgori veliki .gori . Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Neki mlad čovek je pisao pismo. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ.najjači.veći . NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. niški. Izuzeci komperacije prideva: dobar . -ški. fruškogorski.manji . U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. ono se piše dva puta. . Ovaj mladi čovek piše pismo. (jak . NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo.najbolji zao . Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka .) pišu se velikim slovom.najmanji 7|P a g e . kragujevački. a u slučaju kada pridev počinje slovom j.Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino.najjasniji). Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.iji. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?... -ši na osnovni oblik prideva. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. KOMPARACIJA PRIDEVA .jač . NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima. banjalučki.. -čki pišu se malim slovom (srpski.jasniji . a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. jasan . Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.bolji . Ivanov. Majin.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno..

8|P a g e .Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. Zavisno od svršenosti radnje. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima).buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). ☼ futur I . Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. posle trenutka govorenja). Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. ☼ trpni glagolski pridev. ☼ perfekat . a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje.sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. Lični glagolski oblici ☼ prezent . ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. nazivaju se povratni glagoli. pre trenutka govorenja). Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.

srednji rod. prvi čas. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. reĎe dva i tri. troje makaze. genitiv: dvojice.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana.. osmoro studenata. trojica. dvoje mališana. dvojica dečaka. ni po broju. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom.. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. šest šoljica. Menjaju se samo po padeţima. ženski rod: jedna. petorica. Menjaju se samo po rodu.. ☼ zbirni brojevi (dvoje.. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . tri. četvrti festival.). Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. dvoja vrata. srednj rod.ICA označavaju skup osoba muškog pola. druga nagrada.. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. genitiv: prvog.. genitiv: jednog.. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. množina: prve 9|P a g e . ženski rod: prva. osam jabuka.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.). petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. troje. četvore farmerke. petero dece. pet. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. petoro). dvanestorica odbojkaša. Menjaju se po padeţima (jedan. petora. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. ni po padeţima. prvo Promena po broju: jednina: prva. troja. Ne menjaju se ni po rodu. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi.

negde. slučajno. teško. na. onuda. ili Uradićemo to istine radi. tuda. bilo gde. Akuzativ: uz. mnogo.. onda. onoliko. toplo. izmeĎu. noćas. unutra. pozadi. tako. dole. nekako.. sa.... u. za.. gore. tamo. svakako. na. napred. iz. uzrok ili količinu vršenja radnje. dobro. ikuda. način.. kraj. bilo kada. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. bez. svugde. ispred. nikuda. sada. ovamo. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. vreme.. ovde. nigde. iza. Instrumental: s. danas. tu. nekoliko. bilo kako. igde. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. pri. svuda. Dativ: k.prema. nazad. kod. hladno. u. jutros. kasno. ka. rano. načinu.. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. GDE?) levo. onde. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?.. ikada. ikoliko. meĎu. iznad. lako. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. puno. krišom. onamo.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. Stoje uz imenice i zamenice. desno. napolju. ispod. oko. ispod.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. bilo kuda. o. do. pod. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. nekuda. Lokativ: po.. mestu. Stoje uz glagole. nikada. kad god. večeras. kroz. brzo. nikoliko. količini ili uzroku. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. niz. ispred. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. (Uradićemo to radi istine. daleko. iznad. nikako. nekada. sutra.. ovoliko. pored.. onako. ovako. nasuprot.. hrabro. uvek. za. ikako. sa. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. nad. koliko god. tada. 10 | P a g e . blizu..

☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. pljus. uf. no. brrr. bum. dok. uh. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. ajs. da li ☼ pokazne rečce: evo. ali. pst. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. valjda. upravo. iako. nego. apčiha. tap. ako. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. mac. mijau. Ďiha. mljac. čak. škrip. nipošto. jao. kre-kre.. te. pis. pih. oj.. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. au. marš.. sigurno. uglavnom. krc. fiju. ura.. definitivno. iš. čim.. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a.. šibe. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. eno. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. verovatno. naravno. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. ni. eto. kao i veza izmeĎu rečenica. pi-pi. aj. očito. ej. bar. 11 | P a g e .. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima.. nesumnjivo. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. Zavisni veznici su: jer. već. šic. šljic. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. ćiju-ći. ijuj. izvesno. alo. ne ☼ upitne rečce: zar. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. mada. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. oh. kuc. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. av-av.. tek. avajk. pa..Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. buć. naţalost.. da li ☼ modalne rečce: moţda. šmrc.joj. o.. dţiv-dţiv. oho. li. hm. cmok. li. kukuriku. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. da. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. pak ☼ zapovedne rečce: neka. zaista.

Olivera je moja učiteljica. Sutra ću kupiti skejt. Stalno razmišljam o izletu. Prijatelji stalno dolaze kod nas. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Aleksa je Ani poklonio cveće. Nisam bio u školi zbog bolesti. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Uţe sa broda se pokidalo. danas nema snega. stanje ili zbivanje. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. Ona visoka devojčica peva. Petica je najbolja ocena. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Dobio sam loptu od Boţe. Torba učitelja je od koţe. Markov drug. 12 | P a g e . Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Uradio sam to bez napora. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Mama ih je pohvalila. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Na prozoru vise bele zavese. Pobedili smo Partizan. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. Oni su juče bili nestašni. našeg školskog trenera. Naoblačilo se i pada jaka kiša. je bele boje. Crveni telofon je opet zazvonio.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Boske dobro igra odbojku. Nedin pas. Na kopaoniku. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. prilozi i brojevi. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Ivo. On stalno priča o odbojci. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat Sonja čita knjigu. Isprljao sam prugastu košulju. Apozicija Ana. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. pridevi. moja drugarica. mesto. Moja najbolja drugarica je Ana. Marko je slomio prozor. zamenice. trenira fudbal. način. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Putovali smo juče šest sati. Majci je drago što sam dobro. IzaĎi napolje i igraj se. Maja ima narukvicu od srebra. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. najvišoj planini u Srbiji. lepo igra. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Reks.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->