mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

vreme. usred. priloške odredbe (mero. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. iznad. preko. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. uzduţ. tokom. i. Svakog dana idem u grad. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. atribut. 2|P a g e . usled. izmeĎu. niţe.. uoči. uprkos. dosta. smer ili cilj kretanja i namenu. pokraj. blizu. Mišin tata je dobar kao hleb. kome pripada). protiv Moja sestra sutra ide frizeru. priloška odreba za mesto i logički subjekat.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. Otac mog druga je advokat. duţ.. unutar. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. za. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. genitiv Čiji? genus = pol.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. Slična je zvezdama na nebu.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. u.bez. Petar je pošao prema školi. pre. nasuprot. dato . Juče sam ti dao pismo. iz. Marko je došao svojoj kući. uzrok. Okenuo se Ani i osmehnuo se. pomoću. mnogo. protiv. poviše. ispred. širom. dativ -dare. nominativ nomen. deo nečega i poreklo. Popila sam šolju mleka. krajem. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. kraj. apozicija. usprkos. Zovem se Bond. 3. nadohvat. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. nominare = ime. ispod. Nominativ uvek stoji bez predloga. U rečenici u gnitiv je atribut. datum = dati. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.. Nisam bio u školi zbog bolesti. Drvena kapija je otvorena. mimo. Uzeo joj je obe knjige. do. Bilo me je strah u šumi. nešto. osim. Marku je sestra bolesna. atribut. 2. On je bio učitelj u našoj školi. U rečenici u nominativu su subjekat. oko. nakon. poreklo ili genitus = rodjen . s(a). imenični deo predikata. cilj) i logički subjekat. k. Dţejms Bond. način. Dobija se na pitanja: ko? šta?. Maja peva od sreće. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. Lopta je pala pored linije. iza. Predlozi za dativ: ka. Iz kuće su izašle dve ţene. unatoč. okolo. umest.PADEŢI 1. blizu. prema. više. posredstvom. povodom.. Ja sam krenuo ka svojoj kući. kod. objekt. posle. nadomak. izvan. nasuprot. Miš se sakrio u korenu hrasta. Kupio sam mami čokoladu. Dajte mi malo šećera.zbog. radi. pored. Odjeknulo je kao bomba.

Farmacija je pri medicini. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Moj roĎendan je u sredu. Kuća je ličila na dvorac. Predlozi za instrumental: s. lokativ . o. Lopta je pod stolom. Bio je u Americi godinama. na. Uroše. Predlozi za akuzativ: kroz. Ana. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. vreme. vokativ - vocare = vikati. pred. obraćanje. Sreo sam našeg učitelja juče. 7. način.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. uz. sine. skolni noge sa stola.” . 6.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. priloška odredba (mesto. Nemoj. pred. Uvek se upotrebljava sa predlozima. U rečenici akuzativ je objekat. dozivati . “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. Otišla je sa osmehom za njim. Pri pisanju se odvaja zarezima. 3|P a g e . Moj tata se bavi trgovinom. meĎu. pod. pri. niz. Ispričao je priču kroz suze. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. druţe! Hej.instrumentum = sredstvo . Svako jutro ustajem rano. sa. Hodala je brzim koracima. nad. pravac kretanja i mesto. za Putovali smo vozom. pod. Predlozi za lokativ: na.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje.locus = mesto .4. mesto) i bez njih (objekat. nad. za. Oči su mi osetljive na svetlost. doĎi brzo! Dobar dan. trčati tako brzo. Subotom uvek imam trening. uzrok) i logički subjekat. Idem sa prijateljima u bioskop. sredstvo). Popeli su se uz planinu. po. akuzativ . Deca se igraju u dvorištu. o.. vreme). skretanje paţnje. Upotrebljava se bez predloga. Avion je nestao je u oblaku. 5. hoćemo li u grad? Pravi si heroj.accusarre = optuziti . instrumental . Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. u. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. meĎu. nastavniče.. po. Pročitao sam celu knjigu. Ivane. mimo Kupio sam mali skejt.DOZIVAČ– “Ej. Prepoznao sam ga po koraku.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

dete (deca). lav. ► Imenice muškog roda otac. pile. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. farmerke. grudi. sin. rame (ramena). pluća. list (listovi). lišće. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. ţirafa. unuče. pantalone. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. oruţje. kiša. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. pile (pilići). prašina. majka (majke). ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. tele.. vrata. drvo. deda. apozicija. pustinja. uho (uši). učitelj. atribut i priloške odredbe). radost. Aleksa.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. ). drţava. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. veslo. lekar (lekari). pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). pero. učenje. predmeta i stvari. reka. tigar. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). imanje. jezero. planina.. . Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. cveće. plač. leĎa. ►Imenice ženskog roda mama. U rečenici imenice su samostalne reči. olovka. 5|P a g e . Miloš. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). ►Imenice srednjeg roda dete.. rame (ramena). gumica. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. gradova. suza. Kragujevac. tj. nastavnica. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. avion.. pevanje. polje. pridevi i brojevi. mače. šestar. ime. brat (braća). baka. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). selo.. pevačica. pištolj. One su u rečenici samostalne reči. bolest. a u mnoţini drugi oblik (čovek . objekat. sreća. automobil. prsa. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. imenski deo predikata.. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. smeh. nešto što se zamišlja). kola. oko (oči).ljudi). nosila . kamen. ćebe. pekar. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). merdevine. zebra. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. more. ☼ zajedničke (imena bića.. jagnje. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. predmet ili pojava. lekar.. mač. zamenjuju se imenice. Dele se na imenične i pridevske zamenice. čanče.. graĎu). Gramatičke kategorije imenice su rod. slon.. stonoga. broj i padeţ. novine.. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. kabanica. gaće. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. makaze.

tvoje.. ovakvo. vaš. njihovo. toliki. kakvo je). nikoje. tvoja. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. naše. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. svačije. takav. boju i padeţu. svačiji. ☼ neodreĎene(nekolik. ovo. broju i padeţu. ta. ovakav. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. takva.). svakakvo. njegova. star. ti.. onaj.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. nikoja. mi. ma čiji. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. njihov.. ţiv. toliko. koji god. koliki. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. moje. nikakav. bled. nečija). onakva.. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. takvo.) SE nije lična povratna zamenica. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). onakvo). nekakav. onolika onoliko. njegovo. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. ničija. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. one. svačija. njen. naša.) 6|P a g e . ☼ odrične (nikoji.. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. vi. ☼ odnosno-upitne (koji. on. nešto) ☼ odrične (niko. smejati se. kolika koliko. moja.. ona. ničiji. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. vaša. nikoliko). bilo čiji. njihova). nekoliko. vaše. ovaj. koja. čija. lep. ☼ pokazne (taj. nikolik. šta?) ☼ neodreĎene (neko. onakav. ono. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. ova. lenj. ničije. nikolika. ovakva. naš. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. nikakvo. nikakva. čije je). Pridevi su najčešće izvedene reči. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). mlad. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. oni. koje. nečije. brz. crn. se) ☼ upitne (ko?. ona. tvoj. to. nekakvo. kakav. svakakva. njegov. njeno. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. nečiji. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. njena. čiji. onoliki. ono. nekolika. čije). Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. tolika. nekakva. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve.

.jač . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. banjalučki.. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića.najbolji zao . kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. Ovaj mladi čovek piše pismo. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.. a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. -ši na osnovni oblik prideva. .najmanji 7|P a g e .iji. Majin. -ški.gori .najjasniji).bolji . a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. niški. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski.najveći mali . Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom.manji .najgori veliki . kragujevački. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.ji. (jak .Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino.jasniji . Ivanov. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. KOMPARACIJA PRIDEVA . fruškogorski. Neki mlad čovek je pisao pismo. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik.) pišu se velikim slovom. -čki pišu se malim slovom (srpski. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. ono se piše dva puta..veći .najjači. Izuzeci komperacije prideva: dobar . jasan .

+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ).buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. ☼ trpni glagolski pridev. stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje).Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. pre trenutka govorenja). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). nazivaju se povratni glagoli. ☼ perfekat . a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. ☼ futur I . Lični glagolski oblici ☼ prezent . ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal.prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). 8|P a g e . posle trenutka govorenja). Zavisno od svršenosti radnje.

Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. troje makaze. tri. reĎe dva i tri.). prvo Promena po broju: jednina: prva. srednji rod. troja.).. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. petora. ni po broju. osmoro studenata. petoro). dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. dvoje mališana. ni po padeţima. ☼ zbirni brojevi (dvoje.ICA označavaju skup osoba muškog pola. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Menjaju se po padeţima (jedan. dvanestorica odbojkaša.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. genitiv: prvog. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. pet. šest šoljica. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva.. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta.. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. Menjaju se samo po padeţima.. trojica.. dvoja vrata. množina: prve 9|P a g e . Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. genitiv: dvojice. Ne menjaju se ni po rodu. osam jabuka. petorica. genitiv: jednog. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. petero dece.. prvi čas. četvrti festival. troje. dvojica dečaka.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. ženski rod: jedna. druga nagrada. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. ženski rod: prva. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . Menjaju se samo po rodu. srednj rod. četvore farmerke..

. iznad. GDE?) levo. ili Uradićemo to istine radi. ispod. unutra. Dativ: k. ovoliko. meĎu. nasuprot. onoliko. nikoliko. kod. za.. bilo kako. ikoliko. kraj. nazad. nikuda. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. o. gore. kad god. mestu. pozadi. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?.. pod. kasno. niz.. lako. onuda. nekako. način.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto.. tada. ikako. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. sada. iz. ispod. količini ili uzroku. ovde. vreme. ikuda. onako. 10 | P a g e . iza. puno. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. jutros. za. hladno. negde. Stoje uz glagole. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. pored. hrabro. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. svuda.. krišom. sa. nekuda. na.. desno. rano. onde. Lokativ: po. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. svakako. nad. nekoliko. kroz. do. toplo.. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. oko. Stoje uz imenice i zamenice. pri. blizu. tamo. ikada. uzrok ili količinu vršenja radnje. uvek. (Uradićemo to radi istine.. igde. večeras. nikako. tu. onda. danas.. bilo gde.prema. brzo. ovamo.. u. koliko god. bilo kada. sutra. napolju.. slučajno. nikada. načinu. nigde. tuda. tako. mnogo. noćas. ovako. sa. Akuzativ: uz. ka. na. dobro. izmeĎu. ispred.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića... svugde. Instrumental: s. bilo kuda. napred. dole. iznad. bez. teško. ispred.. onamo. nekada. u. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. daleko.

mljac. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. oj.. pih. uh. pak ☼ zapovedne rečce: neka. te. li. nipošto. ijuj. mac. pi-pi. čim. definitivno. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. upravo. ura. ako. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. hm.. bar. mada. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. brrr. iš. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. kukuriku. Ďiha. avajk. eno. li.joj. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. pa. ajs. naţalost. naravno. au. pis. očito. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove.. Zavisni veznici su: jer. šic. da li ☼ modalne rečce: moţda. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. ćiju-ći. ne ☼ upitne rečce: zar. da. škrip. bum... oh. nesumnjivo. već. alo. kao i veza izmeĎu rečenica. nego. dok. verovatno. eto. tek. ej. kuc. tap. apčiha. 11 | P a g e . Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. čak. valjda. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. marš. uf. jao. buć. mijau.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. o. šljic. uglavnom. ali. zaista. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja.. dţiv-dţiv.. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. ni. pljus. krc. cmok... pst. no. izvesno.. aj. sigurno. šibe.. da li ☼ pokazne rečce: evo.. iako. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. fiju. šmrc. kre-kre. oho. av-av.

Putovali smo juče šest sati. zamenice. Apozicija Ana. Olivera je moja učiteljica. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. našeg školskog trenera. Boske dobro igra odbojku. Naoblačilo se i pada jaka kiša. prilozi i brojevi. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. 12 | P a g e . Marko je slomio prozor. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Ona visoka devojčica peva. Uradio sam to bez napora. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. stanje ili zbivanje. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Aleksa je Ani poklonio cveće. Majci je drago što sam dobro. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Isprljao sam prugastu košulju. Ivo. pridevi. trenira fudbal. Oni su juče bili nestašni. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Maja ima narukvicu od srebra. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. način. Mama ih je pohvalila. mesto. Reči koje označavaju radnju su glagoli. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. je bele boje. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Moja najbolja drugarica je Ana. Stalno razmišljam o izletu. Na prozoru vise bele zavese. lepo igra. Uţe sa broda se pokidalo. Torba učitelja je od koţe. On stalno priča o odbojci. Objekat Sonja čita knjigu. Sutra ću kupiti skejt. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Markov drug. Na kopaoniku. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. Petica je najbolja ocena. Crveni telofon je opet zazvonio. Nisam bio u školi zbog bolesti. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. moja drugarica.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Nedin pas. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Dobio sam loptu od Boţe. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Pobedili smo Partizan. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Atribut Pili smo vodu iz bunara. najvišoj planini u Srbiji. Reks. IzaĎi napolje i igraj se. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. danas nema snega.