mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. kome pripada).bez. tokom. povodom. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. Iz kuće su izašle dve ţene. radi. Popila sam šolju mleka. izvan. imenični deo predikata. Otac mog druga je advokat. izmeĎu. ispod. iznad. Okenuo se Ani i osmehnuo se. nasuprot. dativ -dare. Mišin tata je dobar kao hleb. Nominativ uvek stoji bez predloga. k. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. unatoč. poviše. pokraj. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. pored. krajem. preko. duţ.zbog. prema. atribut. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. Dobija se na pitanja: ko? šta?. Bilo me je strah u šumi. Svakog dana idem u grad. Dţejms Bond. On je bio učitelj u našoj školi. Uzeo joj je obe knjige. protiv. više. blizu. Nisam bio u školi zbog bolesti. Ja sam krenuo ka svojoj kući. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. priloška odreba za mesto i logički subjekat. poreklo ili genitus = rodjen . apozicija. pre. datum = dati. blizu. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. okolo. mnogo. nešto. dosta.. 2. genitiv Čiji? genus = pol.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. Miš se sakrio u korenu hrasta. nominativ nomen. Kupio sam mami čokoladu. Marko je došao svojoj kući. nominare = ime. za. Lopta je pala pored linije. iz. pomoću. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. usprkos.PADEŢI 1. objekt. do. deo nečega i poreklo. 2|P a g e . niţe. nadohvat. Marku je sestra bolesna. U rečenici u gnitiv je atribut. u.. i. Petar je pošao prema školi. dato . s(a). atribut. kod. Drvena kapija je otvorena. posle. usred. uzduţ. 3. Slična je zvezdama na nebu. Maja peva od sreće. umest. Odjeknulo je kao bomba. uprkos.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. kraj. uzrok. nakon. priloške odredbe (mero. ispred.. osim. vreme. Juče sam ti dao pismo. U rečenici u nominativu su subjekat. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. posredstvom. oko. smer ili cilj kretanja i namenu. usled.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. iza. mimo. unutar. Predlozi za dativ: ka. Dajte mi malo šećera. nasuprot. Zovem se Bond. način.. uoči. cilj) i logički subjekat. nadomak. širom.

Upotrebljava se bez predloga. u. način. pred. nad. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. Sreo sam našeg učitelja juče.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. vokativ - vocare = vikati. nad. Ana. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. Avion je nestao je u oblaku.. trčati tako brzo. Nemoj. pravac kretanja i mesto. Predlozi za lokativ: na. uzrok) i logički subjekat. Predlozi za akuzativ: kroz.DOZIVAČ– “Ej. Kuća je ličila na dvorac. skretanje paţnje. Uz ovo jelo ne treba mi salata. uz. na. Pri pisanju se odvaja zarezima. Uvek se upotrebljava sa predlozima. mesto) i bez njih (objekat. o. po. pred. Subotom uvek imam trening. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. Pročitao sam celu knjigu. Ivane. priloška odredba (mesto. 5.” . dozivati . pod. sine. Predlozi za instrumental: s. sa. Lopta je pod stolom. za Putovali smo vozom. Uroše. o. niz. doĎi brzo! Dobar dan. vreme. Moj roĎendan je u sredu. Deca se igraju u dvorištu. obraćanje. Ispričao je priču kroz suze. Moj tata se bavi trgovinom. nastavniče. sredstvo). 7. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. Farmacija je pri medicini. meĎu. Idem sa prijateljima u bioskop. druţe! Hej. Oči su mi osetljive na svetlost.accusarre = optuziti . hoćemo li u grad? Pravi si heroj. pod. Otišla je sa osmehom za njim. Hodala je brzim koracima. za. vreme). 3|P a g e .locus = mesto .. po. instrumental . Svako jutro ustajem rano. Popeli su se uz planinu. lokativ .ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. U rečenici akuzativ je objekat. pri. akuzativ . “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje.instrumentum = sredstvo . skolni noge sa stola. mimo Kupio sam mali skejt. meĎu. Prepoznao sam ga po koraku.4. Bio je u Americi godinama. 6.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

kiša. avion.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. oko (oči). polje. rame (ramena). pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). rame (ramena). Dele se na imenične i pridevske zamenice. nosila . oruţje. pustinja. tj. vrata. ). ☼ zajedničke (imena bića. olovka. Kragujevac. predmeta i stvari. plač. tigar. One su u rečenici samostalne reči.. mač.. a u mnoţini drugi oblik (čovek . a vrše sluţbu subjekta ili objekta. grudi. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. pištolj. ţirafa.. gumica. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. mače. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). pile. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. broj i padeţ. lišće. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). lav. stonoga. U rečenici imenice su samostalne reči. imanje. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. učenje. predmet ili pojava. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. baka.. deda.. pile (pilići). pevanje.. tele. imenski deo predikata. slon. kabanica. ime. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). Gramatičke kategorije imenice su rod. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. šestar. uho (uši). selo. učitelj. pantalone. nešto što se zamišlja). reka. more. prašina. lekar. pridevi i brojevi. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. kamen. ►Imenice ženskog roda mama. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. cveće. 5|P a g e . ćebe. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. sreća. . merdevine. jagnje. drţava. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. brat (braća). jezero.. pekar. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. nastavnica. kola. zebra.ljudi). prsa. čanče. graĎu). zamenjuju se imenice. dete (deca). sin. apozicija. planina. objekat. suza. atribut i priloške odredbe). unuče. lekar (lekari).. ► Imenice muškog roda otac. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. radost. ►Imenice srednjeg roda dete. list (listovi).. veslo. novine. leĎa. pero. farmerke. Miloš. Aleksa. bolest.. pevačica. pluća. majka (majke). drvo. smeh. gradova. automobil. makaze. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. gaće. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice.

Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. koje... tolika. nikoja. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. njihova). nečije. ova. nekakav.. vaša. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. nekakvo. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. lenj. nikakvo. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. boju i padeţu. vaše. nekoliko. svačije. one. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. nikakva. ☼ neodreĎene(nekolik. naš. brz. njena. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. takvo. onakav. ona. nikoliko). on. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu.) SE nije lična povratna zamenica. mlad. to. svakakva. bilo čiji. ovakvo. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se.). ničiji. ono. toliki. tvoje. njegovo. tvoj. ona. njen. kakav. šta?) ☼ neodreĎene (neko. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. nešto) ☼ odrične (niko. ☼ odrične (nikoji. njihovo. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. ☼ pokazne (taj. moja. toliko. vi. onakvo). nečija). U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. se) ☼ upitne (ko?. koji god. nikolika. broju i padeţu. lep. čiji. mi. kolika koliko. njegova. ničija. vaš. svačija. kakvo je). takva.. ma čiji. bled. ovakav. ovo. svačiji. nikolik. njihov. onolika onoliko. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. čija.. ovakva. ţiv. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. nečiji. ☼ odnosno-upitne (koji. crn. čije). oni.. Pridevi su najčešće izvedene reči. star. onoliki. onakva. ta. smejati se. svakakvo. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. ovaj. čije je). koja. takav. njeno. moje. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto).) 6|P a g e . ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. ničije. naše. njegov. nekolika. koliki. naša. nikoje. tvoja. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). ti. onaj. nikakav. ono. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. nekakva.

.bolji .veći . Ivanov.jač .) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno.najmanji 7|P a g e ..gori . -čki pišu se malim slovom (srpski.najgori veliki . Neki mlad čovek je pisao pismo. ono se piše dva puta. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. kragujevački. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. jasan . Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. KOMPARACIJA PRIDEVA . NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.ji. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića.najbolji zao .Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino.. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. fruškogorski.najveći mali . Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini.najjasniji).manji . Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. .iji. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. banjalučki. niški.. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.) pišu se velikim slovom. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. -ši na osnovni oblik prideva.jasniji . Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Izuzeci komperacije prideva: dobar . Majin. -ški.najjači. (jak . a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Ovaj mladi čovek piše pismo. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.

prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. posle trenutka govorenja). nazivaju se povratni glagoli.sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju.buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. ☼ perfekat . ☼ futur I . stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Zavisno od svršenosti radnje. 8|P a g e . ☼ trpni glagolski pridev. pre trenutka govorenja). a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. Lični glagolski oblici ☼ prezent .

genitiv: prvog. Ne menjaju se ni po rodu.). Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. Menjaju se samo po padeţima. Menjaju se po padeţima (jedan. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. petora. tri. ni po padeţima. četvore farmerke.. petero dece. ženski rod: jedna. pet. osam jabuka. desetoro jagnjadi Brojne imenice na .. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. ni po broju. dvanestorica odbojkaša. genitiv: jednog. množina: prve 9|P a g e . Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. trojica. druga nagrada. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. srednji rod. prvo Promena po broju: jednina: prva. ☼ zbirni brojevi (dvoje. dvoje mališana. petorica. petoro). srednj rod.). Menjaju se samo po rodu. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. četvrti festival. osmoro studenata. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju.. troje makaze..) i ☼ brojni pridevi (dvoja.. šest šoljica. dvojica dečaka. troja. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom.. prvi čas.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. troje. dvoja vrata. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta.ICA označavaju skup osoba muškog pola. reĎe dva i tri. ženski rod: prva. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. genitiv: dvojice.. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica.

niz. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. hrabro. sa. pod. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. ili Uradićemo to istine radi. uvek.. sutra. ovoliko. gore. ikada. onde. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. ovde. dole. tada. napolju. ispred. unutra. Stoje uz glagole. količini ili uzroku. sa. (Uradićemo to radi istine. načinu.. noćas. vreme. nigde. Lokativ: po. nikako. u.. tamo... dobro. iznad. svuda. bilo gde.. ikoliko.. Stoje uz imenice i zamenice. o. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. ikuda.. Instrumental: s. svugde. iznad. kasno. nikoliko. oko. bez. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. 10 | P a g e .Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. ka. nasuprot. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje... teško. Dativ: k. onamo. tu. krišom. pozadi. pri. onako. GDE?) levo. blizu. ispod. kod. način. nad. u. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. puno.. bilo kako. hladno. ovamo. bilo kada. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. svakako. koliko god.. ovako..) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. ispred. onda. igde.. kad god. nekuda. Akuzativ: uz. do. danas. iza. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. sada. ispod. uzrok ili količinu vršenja radnje. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. meĎu. za. nazad. ikako. onuda. negde. nekada. na. onoliko. mestu. slučajno. iz. nekoliko. kroz. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. za. daleko. tuda. pored. kraj. nikada. desno. nekako. jutros.prema. rano. tako. izmeĎu. na. brzo. toplo.. lako. nikuda. napred. mnogo. večeras. bilo kuda.

. šmrc. ej. buć. ako. šibe. da li ☼ pokazne rečce: evo. mada. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. mljac. 11 | P a g e . tap. ne ☼ upitne rečce: zar. da li ☼ modalne rečce: moţda.. mac. ćiju-ći. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. te. o.. zaista. avajk. ni. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej.. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. tek. alo. mijau. već. oj. čak. upravo.joj. ura. no. valjda. av-av. kuc. kao i veza izmeĎu rečenica. oho. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice.. škrip. jao. eno. marš.. pi-pi. nesumnjivo. pljus. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici.. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. sigurno. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. li. cmok. definitivno. pst.. krc. izvesno. kukuriku. aj. hm. pak ☼ zapovedne rečce: neka. au. dţiv-dţiv. uglavnom. pa. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. čim. naţalost. pis.. naravno. bar. kre-kre. dok. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. iako. fiju. eto. Ďiha. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. iš. uf. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. šljic.. apčiha. uh. šic. nego. Zavisni veznici su: jer. ijuj. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. očito. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. brrr. pih. da.. li. verovatno. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. nipošto. ali. ajs. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. bum. oh..

Marko je slomio prozor. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Objekat Sonja čita knjigu. IzaĎi napolje i igraj se. Sutra ću kupiti skejt. Nedin pas. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. način. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. pridevi. mesto. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Boske dobro igra odbojku. Moja najbolja drugarica je Ana. Na prozoru vise bele zavese. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Ona visoka devojčica peva. On stalno priča o odbojci. Mama ih je pohvalila. Crveni telofon je opet zazvonio. Ivo. Stalno razmišljam o izletu. Olivera je moja učiteljica. Torba učitelja je od koţe. Uradio sam to bez napora. Nisam bio u školi zbog bolesti.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Maja ima narukvicu od srebra. Naoblačilo se i pada jaka kiša. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. Reks. Oni su juče bili nestašni. danas nema snega. stanje ili zbivanje. moja drugarica. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Petica je najbolja ocena. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. lepo igra. 12 | P a g e . Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Dobio sam loptu od Boţe. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Pobedili smo Partizan. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. prilozi i brojevi. Majci je drago što sam dobro. Reči koje označavaju radnju su glagoli. trenira fudbal. Markov drug. Uţe sa broda se pokidalo. najvišoj planini u Srbiji. Na kopaoniku. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Putovali smo juče šest sati. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. zamenice. našeg školskog trenera. Aleksa je Ani poklonio cveće. je bele boje. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Isprljao sam prugastu košulju. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Apozicija Ana.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful