mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

osim. Uzeo joj je obe knjige. Ja sam krenuo ka svojoj kući. preko. Kupio sam mami čokoladu. nominativ nomen. mimo. iz. kod. pokraj. Popila sam šolju mleka. On je bio učitelj u našoj školi. izvan. uoči. Bilo me je strah u šumi. priloške odredbe (mero.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego.PADEŢI 1. Dobija se na pitanja: ko? šta?. niţe. poreklo ili genitus = rodjen . usred. cilj) i logički subjekat. Svakog dana idem u grad. kraj. poviše. uzrok. unatoč. Juče sam ti dao pismo. nešto. Nominativ uvek stoji bez predloga. Petar je pošao prema školi. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. nominare = ime. 2.. dativ -dare. Nisam bio u školi zbog bolesti. nadohvat. usprkos. okolo.bez. dato . Maja peva od sreće. pored. Lopta je pala pored linije. iza. genitiv Čiji? genus = pol. do. Odjeknulo je kao bomba. k. kome pripada). U rečenici u nominativu su subjekat. apozicija. deo nečega i poreklo. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. posredstvom. 3. atribut. širom. ispred. uzduţ.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. nakon. nadomak. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. protiv Moja sestra sutra ide frizeru.. objekt. radi.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. duţ. Zovem se Bond. više. ispod. Otac mog druga je advokat. Okenuo se Ani i osmehnuo se. s(a). vreme. i. 2|P a g e . Mišin tata je dobar kao hleb. nasuprot. pomoću. Predlozi za dativ: ka. blizu. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. pre. dosta. umest. unutar. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. imenični deo predikata. Iz kuće su izašle dve ţene. tokom.. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. Drvena kapija je otvorena. Dţejms Bond. U rečenici u gnitiv je atribut.. u. posle. Miš se sakrio u korenu hrasta. mnogo. datum = dati. Marku je sestra bolesna. Dajte mi malo šećera. protiv. smer ili cilj kretanja i namenu. priloška odreba za mesto i logički subjekat. način. Slična je zvezdama na nebu.zbog. blizu. Marko je došao svojoj kući. povodom. iznad. prema. krajem. uprkos. za. nasuprot. oko. izmeĎu. usled. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. atribut.

Upotrebljava se bez predloga. pred. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. sredstvo). vreme. 5. za Putovali smo vozom. Lopta je pod stolom. Predlozi za lokativ: na. 7. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. vreme). na.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. meĎu. Idem sa prijateljima u bioskop.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. instrumental . Kuća je ličila na dvorac. za. U rečenici akuzativ je objekat. trčati tako brzo.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. Deca se igraju u dvorištu. sine. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. Predlozi za akuzativ: kroz.DOZIVAČ– “Ej. Hodala je brzim koracima. Uvek se upotrebljava sa predlozima. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. akuzativ . Bio je u Americi godinama. 3|P a g e . mesto) i bez njih (objekat. o. dozivati . uz. Oči su mi osetljive na svetlost. doĎi brzo! Dobar dan. Moj roĎendan je u sredu. mimo Kupio sam mali skejt.4. pod. o. pred.instrumentum = sredstvo . Otišla je sa osmehom za njim.locus = mesto . priloška odredba (mesto. 6. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. skretanje paţnje. druţe! Hej.” . po. Farmacija je pri medicini. nastavniče.. Uroše. nad. meĎu.. način. Svako jutro ustajem rano. pravac kretanja i mesto. Ivane. nad. vokativ - vocare = vikati. uzrok) i logički subjekat. Sreo sam našeg učitelja juče. Pročitao sam celu knjigu. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Prepoznao sam ga po koraku. pri. sa. pod. skolni noge sa stola. Moj tata se bavi trgovinom. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. lokativ . niz. Pri pisanju se odvaja zarezima.accusarre = optuziti . Predlozi za instrumental: s. Ispričao je priču kroz suze. Avion je nestao je u oblaku. po. Nemoj. Ana. Subotom uvek imam trening. Popeli su se uz planinu. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. u. obraćanje.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

sreća. učenje. lekar. kabanica. rame (ramena). lišće. mač. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). pluća. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. jagnje.. merdevine. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. mače. ). šestar. graĎu). predmet ili pojava. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. oko (oči). dete (deca). slon. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. One su u rečenici samostalne reči.. apozicija. Miloš. polje. lekar (lekari). avion. nešto što se zamišlja). a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. olovka. imenski deo predikata. rame (ramena). pustinja. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. nosila . stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). a vrše sluţbu subjekta ili objekta. sin. brat (braća)... deda. oruţje. pero. ☼ zajedničke (imena bića. zebra. ćebe.. majka (majke). nastavnica. makaze. leĎa. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). pile (pilići). tj. prsa. kamen. drţava. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju.ljudi). Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. kiša.. objekat. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. učitelj. gradova. pevanje. list (listovi). smeh. stonoga. farmerke.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. prašina. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina).. uho (uši). pevačica. 5|P a g e . ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. baka.. broj i padeţ. tele. plač. imanje. grudi. automobil. vrata. a u mnoţini drugi oblik (čovek . planina. pantalone. U rečenici imenice su samostalne reči. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog.. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. Dele se na imenične i pridevske zamenice. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. selo. cveće. predmeta i stvari. kola. ime. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. radost. bolest. drvo. more. jezero. ţirafa. gaće. . pile. gumica. Gramatičke kategorije imenice su rod. atribut i priloške odredbe). veslo. novine. lav. pekar. pridevi i brojevi. Aleksa.. ►Imenice srednjeg roda dete. zamenjuju se imenice. tigar. unuče. suza. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. pištolj. čanče. reka. Kragujevac.. ►Imenice ženskog roda mama. ► Imenice muškog roda otac.

kolika koliko. to. se) ☼ upitne (ko?. njegov. boju i padeţu.. crn. onolika onoliko. nikoje.). naše. nikakvo. nekakvo. ona. brz. vaš. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. bled. mi. njihov. ☼ odnosno-upitne (koji. ☼ pokazne (taj. nekolika. tvoj. nečiji. čije). ţiv. ono. ničiji. čija. nešto) ☼ odrične (niko. onakav. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. naš. vi. bilo čiji. nikoliko). nekakav. čije je). koja. koliki. takva. svakakvo. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. lep. takav. lenj. mlad. moja. one. nekakva.. on. nikolika. njeno. koje. tvoja. moje. onoliki. oni. onakvo). njihovo. takvo. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja.. onakva. ta. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. broju i padeţu. ovakvo. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. njihova). vaše. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. toliki. naša. šta?) ☼ neodreĎene (neko. ona. čiji. nečije. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. nikoja. nikakva. nekoliko.) SE nije lična povratna zamenica. svačije. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje).. vaša. svakakva. svačiji. nikakav. kakvo je). onaj. njegovo. Pridevi su najčešće izvedene reči. ovakva.) 6|P a g e . Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. ☼ neodreĎene(nekolik. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. ovaj. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. toliko. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. njena.. ☼ odrične (nikoji. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata.. nečija). tvoje. kakav. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. ma čiji. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. koji god. ovo. njen. ono. ničija. star.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. tolika. ova. ovakav. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. nikolik. ti. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. svačija. njegova. smejati se. ničije.

. niški. -čki pišu se malim slovom (srpski.najmanji 7|P a g e .jač . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva.najjasniji). NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.bolji . ono se piše dva puta. kragujevački. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. KOMPARACIJA PRIDEVA .gori .ji.Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . Majin.najgori veliki .manji . NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.najjači.veći . . -ši na osnovni oblik prideva. -ški.najbolji zao . jasan .najveći mali .) pišu se velikim slovom. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. fruškogorski. Ivanov.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno. banjalučki. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik.iji.. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. Izuzeci komperacije prideva: dobar .. (jak . a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj mladi čovek piše pismo.jasniji .

pre trenutka govorenja). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju.prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. ☼ futur I . stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje).buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. 8|P a g e . Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Lični glagolski oblici ☼ prezent .+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. ☼ perfekat .sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. nazivaju se povratni glagoli. ☼ trpni glagolski pridev. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). Zavisno od svršenosti radnje. a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. posle trenutka govorenja).

Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. ženski rod: prva. Menjaju se samo po padeţima.ICA označavaju skup osoba muškog pola. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu.. Menjaju se po padeţima (jedan. osam jabuka. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima.. trojica. troja. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. četvore farmerke. pet. osmoro studenata. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. ženski rod: jedna. genitiv: prvog. petorica. šest šoljica. ☼ zbirni brojevi (dvoje. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana.. prvo Promena po broju: jednina: prva. troje. dvojica dečaka.). petoro). petora.). Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. reĎe dva i tri. tri.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. Menjaju se samo po rodu.. ni po broju. petero dece. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. prvi čas.. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. dvoja vrata. množina: prve 9|P a g e . petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. srednj rod. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. genitiv: jednog. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. ni po padeţima. troje makaze.. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. dvoje mališana. srednji rod. dvanestorica odbojkaša. Ne menjaju se ni po rodu. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. genitiv: dvojice. četvrti festival. druga nagrada..

.. ili Uradićemo to istine radi. onuda. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. u. načinu. nekada. teško.. do. pod. bilo kada. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato.. kod. način. nikuda. koliko god. za. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. onde. blizu. ikada. ovoliko. za. gore. tuda. Instrumental: s. ikuda. (Uradićemo to radi istine. iz. igde. danas. ikako. nikada. jutros. na. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik.. iznad. lako. bilo gde..) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. daleko. bilo kuda. negde. nasuprot. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. ovamo. noćas. hrabro. pored. Stoje uz imenice i zamenice. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. vreme. ispred. unutra. svuda. iza.. iznad. toplo. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. niz. onako. uvek. slučajno.. dole. kasno. desno. onda. Dativ: k. rano. u. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. kraj... oko. krišom. brzo. onamo. pozadi. ispred. večeras. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. napolju. nekako. tako. puno. svakako. tu. bez. sutra. napred. ovako. nikako. nazad. izmeĎu. količini ili uzroku. ispod. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. nekoliko. nad. meĎu. Stoje uz glagole. nikoliko. Akuzativ: uz. ispod. kroz.. uzrok ili količinu vršenja radnje. svugde. ka.. pri.prema. o. tada.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. bilo kako. sada. mnogo. na. kad god. hladno... onoliko.. nigde. tamo. nekuda. Lokativ: po. dobro. GDE?) levo. mestu. sa. sa. ikoliko. ovde. 10 | P a g e .

au. naţalost. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. pa. da li ☼ modalne rečce: moţda. izvesno. pih. mac. ura. tek. mada.. av-av. šmrc. te. no. iako. kuc.. alo. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. li. Zavisni veznici su: jer. ej. sigurno.. verovatno. već. dţiv-dţiv. oho. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. pak ☼ zapovedne rečce: neka. zaista. aj. da li ☼ pokazne rečce: evo. mijau. kukuriku. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. bum. čim. li. tap. upravo.. kre-kre. ne ☼ upitne rečce: zar. očito. oj. ako. ćiju-ći.. fiju. avajk. ajs. dok.. mljac.. uglavnom. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. marš. cmok. škrip. buć. šibe. definitivno.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. eno. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici.. nego. oh. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. uf. apčiha. brrr. pis. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. valjda. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. Ďiha. čak. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. ali. pst. krc. pi-pi. 11 | P a g e . iš. hm.. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu.. šljic. šic. uh. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. ijuj. kao i veza izmeĎu rečenica. naravno. bar. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. nipošto... Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i.joj. da. o. nesumnjivo. jao. pljus. eto. ni. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da.

stanje ili zbivanje. Na prozoru vise bele zavese. Aleksa je Ani poklonio cveće. Uradio sam to bez napora. On stalno priča o odbojci. Olivera je moja učiteljica. mesto. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Marko je slomio prozor. Nedin pas. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. našeg školskog trenera. Naoblačilo se i pada jaka kiša. IzaĎi napolje i igraj se. Petica je najbolja ocena. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Moja najbolja drugarica je Ana. Maja ima narukvicu od srebra. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Putovali smo juče šest sati. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Reks. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. moja drugarica. pridevi. Mama ih je pohvalila. Pobedili smo Partizan. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Na kopaoniku. danas nema snega. Oni su juče bili nestašni. Boske dobro igra odbojku. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. prilozi i brojevi. Markov drug. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Isprljao sam prugastu košulju. Stalno razmišljam o izletu. Sutra ću kupiti skejt. Majci je drago što sam dobro. trenira fudbal. Ona visoka devojčica peva. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. lepo igra. Ivo. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Apozicija Ana. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Uţe sa broda se pokidalo.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. način. najvišoj planini u Srbiji. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Objekat Sonja čita knjigu. je bele boje. zamenice. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. Dobio sam loptu od Boţe. Nisam bio u školi zbog bolesti. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Crveni telofon je opet zazvonio. 12 | P a g e . Reči koje označavaju radnju su glagoli. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Torba učitelja je od koţe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful