mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

tokom. preko. izvan. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. oko.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. imenični deo predikata.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. Svakog dana idem u grad. kome pripada). Slična je zvezdama na nebu. Ja sam krenuo ka svojoj kući.PADEŢI 1. Juče sam ti dao pismo.. posle. protiv. mnogo. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. pomoću. dato . iz. Popila sam šolju mleka.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. Bilo me je strah u šumi. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. Otac mog druga je advokat. Marku je sestra bolesna. blizu. pre. poviše. Petar je pošao prema školi. Marko je došao svojoj kući. atribut. k. cilj) i logički subjekat. usred. Dţejms Bond. kraj. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. ispred. nominativ nomen. pored. Zovem se Bond. objekt. Lopta je pala pored linije. iza. vreme. On je bio učitelj u našoj školi. do. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. nasuprot. povodom. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. priloška odreba za mesto i logički subjekat. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. Dajte mi malo šećera. pokraj. za. više. nominare = ime. nasuprot.. umest. unatoč. nadomak. kod. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. mimo. uzrok. osim. genitiv Čiji? genus = pol. Iz kuće su izašle dve ţene. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. u. Predlozi za dativ: ka. Miš se sakrio u korenu hrasta. usprkos. Odjeknulo je kao bomba. dativ -dare. s(a). uprkos. blizu. apozicija. nakon. usled. iznad. niţe. 3. Drvena kapija je otvorena. nešto. Mišin tata je dobar kao hleb. uoči. način. Nominativ uvek stoji bez predloga. Maja peva od sreće. okolo. dosta. uzduţ. U rečenici u nominativu su subjekat. Okenuo se Ani i osmehnuo se. ispod. 2.bez. smer ili cilj kretanja i namenu. širom. U rečenici u gnitiv je atribut. poreklo ili genitus = rodjen . Kupio sam mami čokoladu. deo nečega i poreklo.zbog. datum = dati. posredstvom. priloške odredbe (mero. i. Dobija se na pitanja: ko? šta?. prema. atribut. 2|P a g e .. unutar. nadohvat. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. izmeĎu. Uzeo joj je obe knjige. Nisam bio u školi zbog bolesti. duţ. krajem. radi..

Idem sa prijateljima u bioskop. uzrok) i logički subjekat. Farmacija je pri medicini. Otišla je sa osmehom za njim. doĎi brzo! Dobar dan. pod. Kuća je ličila na dvorac. za. Nemoj.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. Moj roĎendan je u sredu. Predlozi za lokativ: na. Hodala je brzim koracima. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. pred. Svako jutro ustajem rano. Ana. Ivane. nad. 5. skolni noge sa stola. sine. mesto) i bez njih (objekat. Ispričao je priču kroz suze. Predlozi za instrumental: s. akuzativ .TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. na. 6. Moj tata se bavi trgovinom. dozivati . meĎu. Lopta je pod stolom.. druţe! Hej. sredstvo). Pokazao mi je dokaze o kraĎi. vreme).locus = mesto . pred. sa. u. 3|P a g e . Popeli su se uz planinu. meĎu. Uvek se upotrebljava sa predlozima. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. hoćemo li u grad? Pravi si heroj.. Prepoznao sam ga po koraku. pri. priloška odredba (mesto. pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. nad. Uroše. trčati tako brzo. po.4.” . Pri pisanju se odvaja zarezima. Avion je nestao je u oblaku.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. mimo Kupio sam mali skejt. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac.DOZIVAČ– “Ej. o. niz. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Deca se igraju u dvorištu. vokativ - vocare = vikati. instrumental . način. lokativ .instrumentum = sredstvo . Sreo sam našeg učitelja juče. Subotom uvek imam trening. 7. pod.accusarre = optuziti . vreme. nastavniče. skretanje paţnje. U rečenici akuzativ je objekat. o. uz. Predlozi za akuzativ: kroz. po. Bio je u Americi godinama. Pročitao sam celu knjigu. obraćanje. za Putovali smo vozom. Upotrebljava se bez predloga. Oči su mi osetljive na svetlost.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. farmerke. drţava. ►Imenice ženskog roda mama. ☼ zajedničke (imena bića. apozicija. brat (braća).. lav. pevačica.ljudi). pile. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. deda. reka.. čanče. avion. baka. U rečenici imenice su samostalne reči. list (listovi). učitelj. cveće. lekar (lekari). makaze. suza.. nosila . rame (ramena). pluća. zebra. planina. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). smeh. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina).. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). ime. lekar. pevanje. ćebe. grudi.. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. olovka. more. sreća. pantalone. prašina. mače.. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. merdevine. pištolj. automobil. Dele se na imenične i pridevske zamenice. leĎa.. kiša. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. bolest. gradova. oruţje. rame (ramena). učenje. graĎu). majka (majke). selo. pustinja. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. a u mnoţini drugi oblik (čovek . dete (deca). sin. predmet ili pojava. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. atribut i priloške odredbe). kola. ţirafa. polje. jezero. nastavnica. Miloš.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. kabanica. nešto što se zamišlja). Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. radost. lišće. ►Imenice srednjeg roda dete. gumica. stonoga. plač.. . jagnje.. prsa. tj. ► Imenice muškog roda otac. pekar. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. tele. zamenjuju se imenice. pile (pilići). pero. slon. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama).. oko (oči). 5|P a g e . ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. Gramatičke kategorije imenice su rod. vrata. One su u rečenici samostalne reči. veslo. tigar. Aleksa. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. predmeta i stvari. unuče. broj i padeţ. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). ). imenski deo predikata. uho (uši). novine. Kragujevac. mač. gaće. kamen. pridevi i brojevi. objekat. šestar. drvo. imanje. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu.

čiji. tvoje. moja. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. nikolika. čija. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. ona. nešto) ☼ odrične (niko. nečije. ovakvo. vi. ☼ pokazne (taj.). nikoja. nikoje. ovakva. svačiji. ☼ odrične (nikoji. nikolik. on. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. ☼ neodreĎene(nekolik. boju i padeţu. koje. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. njen. kakav. koliki. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. ona. onaj. onoliki. mlad. njegov. njihovo. ovaj.. svakakva. toliki.. njegova. ono. vaše. njihov. svačija. smejati se. lep. takvo. lenj. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju.) SE nije lična povratna zamenica. onolika onoliko. to. nekolika. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. moje. ničiji. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. njena. ova. vaša. nekakav. ☼ odnosno-upitne (koji. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. ti. njihova). naš. čije).. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. nikakvo. njeno. one.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. ničije. njegovo. kolika koliko. naša. ma čiji. onakvo). Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. tvoj. koji god. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. nekakva. šta?) ☼ neodreĎene (neko. čije je). takva. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. star.. bled. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. tvoja. ta. svakakvo. broju i padeţu.. onakav. nečiji. ničija. tolika. onakva. koja. nečija). svačije. brz. ovo.) 6|P a g e . ţiv. naše. ovakav. oni. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). takav. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. mi. bilo čiji. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. se) ☼ upitne (ko?. vaš. Pridevi su najčešće izvedene reči. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. nekakvo. nikakva. crn.. nikoliko). nikakav. ono. toliko. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. nekoliko. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. kakvo je).

najgori veliki . fruškogorski.najjasniji). Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ivanov. Izuzeci komperacije prideva: dobar .Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino. KOMPARACIJA PRIDEVA .najveći mali . NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. kragujevački.jač . Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Majin.jasniji .. -čki pišu se malim slovom (srpski.veći . NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.ji.. banjalučki. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?.iji. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka .manji .gori . Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića.bolji . -ši na osnovni oblik prideva. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. ono se piše dva puta. (jak . a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. Neki mlad čovek je pisao pismo. jasan .najjači. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. . U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka.najmanji 7|P a g e .) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno.) pišu se velikim slovom.najbolji zao . niški. Ovaj mladi čovek piše pismo. -ški..

buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. nazivaju se povratni glagoli.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. ☼ futur I . ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. ☼ perfekat . ☼ trpni glagolski pridev. posle trenutka govorenja). Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). pre trenutka govorenja). 8|P a g e .+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. Zavisno od svršenosti radnje. Lični glagolski oblici ☼ prezent .prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.

dvanestorica odbojkaša. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. genitiv: jednog. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. ni po broju. tri. dvojica dečaka. Ne menjaju se ni po rodu. genitiv: dvojice.. prvi čas. ni po padeţima. troje makaze. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. Menjaju se po padeţima (jedan.). ☼ brojne imenice na -ica (dvojica.. četvrti festival. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. genitiv: prvog. srednji rod. dvoja vrata. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju.. troje. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. druga nagrada. osam jabuka. petora.. dvoje mališana.ICA označavaju skup osoba muškog pola.. desetoro jagnjadi Brojne imenice na .. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. osmoro studenata. šest šoljica. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. petorica.. reĎe dva i tri. petero dece. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. troja. petoro). jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. množina: prve 9|P a g e . Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. Menjaju se samo po padeţima. četvore farmerke.). trojica. ženski rod: jedna. srednj rod.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. ženski rod: prva. pet. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. Menjaju se samo po rodu. ☼ zbirni brojevi (dvoje. prvo Promena po broju: jednina: prva.

načinu. rano. unutra. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. svugde. ispod. koliko god. nekuda... 10 | P a g e . do. o. onako. iznad. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?.. ovde. količini ili uzroku. za. onamo. tamo. nasuprot. na.. večeras.. pored. sada. kasno. ikuda. nigde. blizu. lako. kroz. Akuzativ: uz. onde. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. ikoliko. uzrok ili količinu vršenja radnje. pri. jutros. bilo kada. onuda. ili Uradićemo to istine radi. ispred.. vreme. pozadi.. ispred. ka. puno. mnogo. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. Lokativ: po. kod. Stoje uz glagole. onoliko. u.. niz. krišom. brzo. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. onda.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. Instrumental: s. izmeĎu. mestu. kad god. nikada. nekada. nikoliko. kraj. sa. ikada.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. dole. napolju. nekoliko. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. uvek. nikuda. sutra.. tako. pod. za. nad. iz. negde. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto.. igde. (Uradićemo to radi istine. bilo gde. sa.. iznad. Dativ: k. hladno. bilo kuda. daleko. nikako. ovako. GDE?) levo.. ikako.prema. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. hrabro. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. meĎu. teško. dobro. bilo kako. ispod. napred.. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. bez. tuda. način. u. iza. nazad. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. danas. nekako. noćas. toplo. svuda. ovoliko.. desno. na. tu. oko. svakako.. tada. slučajno. Stoje uz imenice i zamenice. gore. ovamo.

. aj. naravno. ćiju-ći.joj. sigurno. oho.. naţalost. kao i veza izmeĎu rečenica. apčiha. upravo. da.. valjda. iako. hm. iš. eno. šibe. kre-kre. nipošto. da li ☼ pokazne rečce: evo.. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. pa. mijau.. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. dţiv-dţiv. buć. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. pih. oh. pi-pi.. zaista. ura. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. šmrc. bum. ijuj. avajk. av-av. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. pst. tap. mada. te. bar. o. očito. brrr. ni. au. ajs. dok. škrip. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. već. jao. oj. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. nesumnjivo. kuc. šljic. pljus. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. uf. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. ako. tek. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a.. Zavisni veznici su: jer. krc. marš. nego. šic. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej..Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. alo.. da li ☼ modalne rečce: moţda. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. 11 | P a g e . no. izvesno. čak. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. ali. kukuriku.. pak ☼ zapovedne rečce: neka. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. cmok. fiju. mac. definitivno. uglavnom. ej... li. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. eto. uh. Ďiha. pis. li. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. čim. mljac. ne ☼ upitne rečce: zar. verovatno. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori.

Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Na kopaoniku. IzaĎi napolje i igraj se. Olivera je moja učiteljica. Apozicija Ana. Crveni telofon je opet zazvonio. Aleksa je Ani poklonio cveće. Ona visoka devojčica peva. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. danas nema snega. Maja ima narukvicu od srebra. trenira fudbal. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Putovali smo juče šest sati. Dobio sam loptu od Boţe. Torba učitelja je od koţe. Objekat Sonja čita knjigu. moja drugarica. Moje biciklu se nalazi iza kuće. lepo igra. Petica je najbolja ocena. Uţe sa broda se pokidalo. našeg školskog trenera. Uradio sam to bez napora. Atribut Pili smo vodu iz bunara. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Reks. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. 12 | P a g e . je bele boje. Stalno razmišljam o izletu. najvišoj planini u Srbiji. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Ivo. prilozi i brojevi. stanje ili zbivanje. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. On stalno priča o odbojci. Marko je slomio prozor. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. pridevi. Mama ih je pohvalila. Moja najbolja drugarica je Ana. Nedin pas. Oni su juče bili nestašni. Isprljao sam prugastu košulju. Na prozoru vise bele zavese. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. zamenice. Markov drug. Sutra ću kupiti skejt. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Boske dobro igra odbojku. Majci je drago što sam dobro. Naoblačilo se i pada jaka kiša. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. način. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Nisam bio u školi zbog bolesti. mesto. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Pobedili smo Partizan. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful