mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

okolo. u. nakon. Dţejms Bond. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. dosta. način. nešto. Bilo me je strah u šumi.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. za. 3. Slična je zvezdama na nebu. mimo. genitiv Čiji? genus = pol. kraj. dato .bez. Dajte mi malo šećera. blizu. Miš se sakrio u korenu hrasta. uzduţ. atribut. apozicija. pokraj. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. preko. Predlozi za dativ: ka. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. posredstvom. uoči. kome pripada). mnogo.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. duţ. smer ili cilj kretanja i namenu. širom. iza. U rečenici u gnitiv je atribut. nadomak. Zovem se Bond. usred. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. Drvena kapija je otvorena. prema. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. više. nadohvat. nominare = ime. k. Marko je došao svojoj kući. radi. Petar je pošao prema školi. povodom. Otac mog druga je advokat. Dobija se na pitanja: ko? šta?. oko. pomoću.. umest. Nisam bio u školi zbog bolesti. unatoč. priloške odredbe (mero. U rečenici u nominativu su subjekat. objekt. iznad. ispod. nasuprot. Marku je sestra bolesna. datum = dati. osim. Lopta je pala pored linije.. Popila sam šolju mleka. unutar. Juče sam ti dao pismo. usled. On je bio učitelj u našoj školi. 2|P a g e . protiv. i. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. izmeĎu. Kupio sam mami čokoladu. dativ -dare. pre. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. izvan.. poreklo ili genitus = rodjen . posle. Ja sam krenuo ka svojoj kući. do. cilj) i logički subjekat. 2. Maja peva od sreće.PADEŢI 1. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. vreme. s(a).DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. Iz kuće su izašle dve ţene. niţe. deo nečega i poreklo. nominativ nomen. pored. blizu. uprkos. priloška odreba za mesto i logički subjekat.. usprkos. Uzeo joj je obe knjige. atribut. Mišin tata je dobar kao hleb. poviše. Okenuo se Ani i osmehnuo se. krajem. uzrok. Odjeknulo je kao bomba. Nominativ uvek stoji bez predloga. iz. imenični deo predikata. nasuprot. kod. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. Svakog dana idem u grad. tokom. ispred.zbog. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od.

pod. vreme). meĎu. Sreo sam našeg učitelja juče. druţe! Hej. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. dozivati . sine. nad.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. na. Avion je nestao je u oblaku. Pri pisanju se odvaja zarezima.DOZIVAČ– “Ej. trčati tako brzo. u. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. Upotrebljava se bez predloga. niz. doĎi brzo! Dobar dan. Svako jutro ustajem rano.accusarre = optuziti . Predlozi za akuzativ: kroz.. Pročitao sam celu knjigu. sredstvo).instrumentum = sredstvo . akuzativ . pred. Uroše. 5. po. meĎu. instrumental . obraćanje. način. pod. Subotom uvek imam trening. Ivane. Popeli su se uz planinu. lokativ . Ana. Hodala je brzim koracima. priloška odredba (mesto. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. uzrok) i logički subjekat. o. uz. mesto) i bez njih (objekat. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. Moj tata se bavi trgovinom. Predlozi za instrumental: s. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Oči su mi osetljive na svetlost. nastavniče. Lopta je pod stolom. Ispričao je priču kroz suze. vreme. Otišla je sa osmehom za njim..locus = mesto . Prepoznao sam ga po koraku. skretanje paţnje. za Putovali smo vozom. Uvek se upotrebljava sa predlozima. o. 6. skolni noge sa stola.4. za. pri. mimo Kupio sam mali skejt. Predlozi za lokativ: na. Nemoj. Idem sa prijateljima u bioskop. 3|P a g e . 7. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. pred. Bio je u Americi godinama. U rečenici akuzativ je objekat. Kuća je ličila na dvorac. vokativ - vocare = vikati. Moj roĎendan je u sredu. Deca se igraju u dvorištu. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. nad.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. sa.” . Farmacija je pri medicini. po.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

more. nastavnica. Miloš. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. šestar. . srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). novine. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). ). pevanje. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. ►Imenice ženskog roda mama. gumica. pustinja. farmerke. imenski deo predikata. drţava. atribut i priloške odredbe). plač. pero. pekar. lav.. ćebe. veslo.. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). Gramatičke kategorije imenice su rod. predmet ili pojava. graĎu). Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. nosila . slon. imanje.. pevačica. apozicija. kamen... polje. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. objekat. gradova.. drvo. stonoga. makaze. sin. prašina.. pištolj. pluća. cveće. tele. list (listovi). pridevi i brojevi. Dele se na imenične i pridevske zamenice. smeh. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. suza. čanče. brat (braća). Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. vrata. lekar (lekari). jezero. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. selo. dete (deca). nešto što se zamišlja). ► Imenice muškog roda otac. baka. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. reka. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. grudi. kiša. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu.. lekar. bolest. 5|P a g e . radost. deda. a u mnoţini drugi oblik (čovek .. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. majka (majke). olovka. pile. U rečenici imenice su samostalne reči. oko (oči). pantalone. lišće. kabanica. One su u rečenici samostalne reči. ☼ zajedničke (imena bića. uho (uši). sreća. zebra. unuče. rame (ramena). mač. Aleksa. gaće. tj.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. zamenjuju se imenice. kola. Kragujevac. ime. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. prsa.. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). merdevine. avion. rame (ramena). planina. jagnje. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). mače. pile (pilići). ţirafa. oruţje. učenje. ►Imenice srednjeg roda dete. učitelj. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. predmeta i stvari. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. leĎa.. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. tigar.ljudi). automobil. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. broj i padeţ.

nikolik. ono. nikolika. tolika. čije). Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. ovakva. nešto) ☼ odrične (niko. bilo čiji. njihovo. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. njegova. ničiji. ona. on. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. vaše. koje. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. onoliki.) 6|P a g e .. njegovo. ovo. star. ☼ odnosno-upitne (koji. Pridevi su najčešće izvedene reči. ovakav. ma čiji. boju i padeţu. onolika onoliko. bled. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. ☼ neodreĎene(nekolik. njegov. takav. nekoliko. šta?) ☼ neodreĎene (neko. svakakvo. oni. ☼ pokazne (taj.. onaj. ničija. mi. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. nikakva. smejati se.) SE nije lična povratna zamenica. onakvo). naša.). Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. vaš.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. nikoja.. onakva. ničije. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. svačiji. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). ta. ovakvo. broju i padeţu. njihova). vi. nekakvo. onakav. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. ☼ odrične (nikoji. lep. moja. mlad. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. brz. kolika koliko. nečija). U rečenici pridevi nisu samostalne reči.. čiji. nečije. nekakva. moje. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. se) ☼ upitne (ko?. nikakvo. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. koja. tvoje. crn. ono. čija. svačije. ovaj. ţiv. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. nečiji. nikoje. naš. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). kakvo je). njeno. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. vaša. ti. tvoja. čije je). toliko. to. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. svačija. njihov. nekakav. nikakav. ona. nekolika. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. kakav. takvo. takva. svakakva. koji god.. one. lenj. tvoj. naše. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. ova. njena. nikoliko). koliki. njen. toliki..

Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. Neki mlad čovek je pisao pismo.. Majin.jač . -čki pišu se malim slovom (srpski. banjalučki.manji . U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. (jak .jasniji . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik.bolji . Ovaj mladi čovek piše pismo. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo.gori . jasan . ono se piše dva puta.najbolji zao .najjači.najjasniji). Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.najgori veliki .najveći mali .ji. KOMPARACIJA PRIDEVA .) pišu se velikim slovom. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.veći .. niški. a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. -ši na osnovni oblik prideva. kragujevački.najmanji 7|P a g e .Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino.iji. Ivanov. Izuzeci komperacije prideva: dobar .. -ški.. . Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. fruškogorski.

nazivaju se povratni glagoli.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). ☼ trpni glagolski pridev. ☼ futur I .sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. posle trenutka govorenja).Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. Lični glagolski oblici ☼ prezent .prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti.buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Zavisno od svršenosti radnje. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. 8|P a g e . pre trenutka govorenja). ☼ perfekat . stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji.

troje. Menjaju se samo po padeţima.. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica.. dvojica dečaka. prvi čas. reĎe dva i tri. tri. srednji rod. petero dece. ni po padeţima. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan.. osam jabuka. petora. množina: prve 9|P a g e . dvoja vrata.). troje makaze. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.. pet.. genitiv: dvojice. genitiv: prvog. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. osmoro studenata. dvanestorica odbojkaša. dvoje mališana.ICA označavaju skup osoba muškog pola. ženski rod: prva.. Menjaju se samo po rodu. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. četvrti festival. prvo Promena po broju: jednina: prva. petoro). ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. Menjaju se po padeţima (jedan. troja. petorica. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. ☼ zbirni brojevi (dvoje. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. genitiv: jednog. srednj rod. šest šoljica. druga nagrada.). ni po broju. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta.. ženski rod: jedna. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. četvore farmerke. Ne menjaju se ni po rodu. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. trojica.

onako. iza. ili Uradićemo to istine radi. način. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje.. nad. sa.. svakako. tada. Stoje uz glagole. nikada. kraj. za. 10 | P a g e . GDE?) levo.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. dobro. nasuprot. brzo. ikuda. unutra. uvek.. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. u. bilo kako. desno. Instrumental: s. bez. (Uradićemo to radi istine. ikada. napred. noćas. vreme.. za. Dativ: k. niz. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. teško. napolju. ka. oko. svugde. bilo gde. onoliko. večeras. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. krišom. jutros. iznad. o.. rano. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. onamo. pozadi. na. igde. tuda. ispod. izmeĎu. daleko. tamo.. sada. svuda. lako. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. nekuda. načinu. u. ispod. ovako. ispred. negde. iz.. bilo kuda.. onda. gore. hladno. pored. puno. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. nikuda. ovoliko. ovamo.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. blizu. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči.prema.. količini ili uzroku. kod. nigde. sa. toplo. Lokativ: po. na. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. kasno. nekada. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. nekako. sutra... koliko god. mnogo. do. onuda. meĎu. ikako. uzrok ili količinu vršenja radnje. ikoliko. danas. ovde. pod.. pri. tako.. onde. kad god. iznad. nikoliko.. kroz. slučajno. nazad. bilo kada. Stoje uz imenice i zamenice. dole. hrabro. ispred. mestu. tu. Akuzativ: uz. nekoliko.. nikako.

buć. upravo. očito. iako. verovatno. ijuj. eto. uglavnom. alo. nipošto. nesumnjivo. ej. zaista.. mljac.. ćiju-ći. pljus. li. jao. avajk. dţiv-dţiv. nego. pi-pi. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. ako. ura. šic... eno.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. šljic. kuc. fiju. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. šibe. mada.. škrip. au. definitivno. sigurno. mijau. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. valjda. iš. pst... bum. ajs.. bar. šmrc. hm. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza.joj. o. 11 | P a g e . kukuriku. marš. aj. pih. av-av. kao i veza izmeĎu rečenica.. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. da. kre-kre.. da li ☼ modalne rečce: moţda. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej.. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. ne ☼ upitne rečce: zar. krc. no. pak ☼ zapovedne rečce: neka. izvesno. pis. ali. pa. oh. uh. te. uf. apčiha. cmok. već. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. oj. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. čak. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. čim. da li ☼ pokazne rečce: evo. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih.. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. Ďiha. naravno. ni. mac. brrr. tap. oho. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. dok. li. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. tek. Zavisni veznici su: jer. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. naţalost.

Petica je najbolja ocena. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. je bele boje. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. danas nema snega. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. našeg školskog trenera. Majci je drago što sam dobro. IzaĎi napolje i igraj se. Reks. Prijatelji stalno dolaze kod nas. lepo igra. Apozicija Ana. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Aleksa je Ani poklonio cveće. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. moja drugarica. Uţe sa broda se pokidalo. On stalno priča o odbojci. mesto. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. Uradio sam to bez napora. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Nedin pas. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Pobedili smo Partizan. Marko je slomio prozor. prilozi i brojevi. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Sutra ću kupiti skejt. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. pridevi. Boske dobro igra odbojku. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Oni su juče bili nestašni. Stalno razmišljam o izletu. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. Objekat Sonja čita knjigu. Naoblačilo se i pada jaka kiša. najvišoj planini u Srbiji. Crveni telofon je opet zazvonio. Maja ima narukvicu od srebra. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Markov drug. način. Isprljao sam prugastu košulju. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Ivo. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. zamenice. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Putovali smo juče šest sati. Dobio sam loptu od Boţe. Moja najbolja drugarica je Ana. Na prozoru vise bele zavese. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Ona visoka devojčica peva.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. stanje ili zbivanje. 12 | P a g e . Na kopaoniku. trenira fudbal. Olivera je moja učiteljica. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Nisam bio u školi zbog bolesti. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Torba učitelja je od koţe. Mama ih je pohvalila. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful