1 Nastanak I predmet ekonomije Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci

gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija oznacavana su pravila vodjenja domacinstva. 2 Predmet izucavanja ekonomije Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju, nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju. Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet procesa.. 3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca. 4 Klasicna britanska politicka ekonomija Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej, Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti, utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije. 5 Mrksisticka politicka ek. Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivnodeduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao robe.

dobra-troskovi proizv. 19 veka. On se zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji. Taj pravac se naziva neoklasicna ekonomska nauka. Drugi pravac cine neokkejncijanci koji . 9 Kenzijanizam Usmerenost ek.kriye 19291933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog nacina proiyvodnje. oslobadjanjem proizvodjaca od visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca. podsticanja stednje I investiranja. nastavljaju tradiciju kenzijizma. Ova skola se razlikuje od klasicne ek. 11 Neoklasicna ekonomska sinteza Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. cenu nekog ek. slobodno delovanje trzisnih zakona I reprivatizaciju. Jedan predstavljau sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek. 7 Marginalisticka ek Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka.pojava I procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice. kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala (1842-1924). Nastala 40-tih god. On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe I na strain traznje I na strain ponude. Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada. ona negira postojanje objektivnih ek. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti.razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara traznju te da su stoga one uvek u ravnoteži.procesa. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije. Zakona. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u izucavanju ek. na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek. Inflacije I njeno obuzdavanje. 10 Monetarizam /Cikaska skola ek. Neokenzijanci sledbenici Kejnsa. 8 Neoklasicna ek.6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek. Kejns istice potrebu bavljenja makroekonomskim fenomenima proizvodnje. a narocito stagflacije. Procesu u razlicitim zemljama I teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. Ona istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari. Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost ek. smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek. Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude . Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije. Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost.

Zivi rad je neposredno trosenje umne I fizicke energije radnika u procesu proizv. Sirovinski I energetski izvori su uglavnom neobnovljivi.Robinskon I drugi. . Dz.Samjuelson. 15 Prirodni resursi . Priroda sama po sebi predstavlja potencijalno bogatstvo. Dobra zahteva odredjene ekonomske resurse a to su. 13 Ekonomski resursi I njihova ogranicenost Proizvodnja bilo kog mat. raionalna aktivnsot ljudi usmerena ka stvaranju nekog mat. 12 Nastanak I predmet mikroekonomije Pojavljuje se sedamdesetih godina 19 veka koja svoj puni razvoj dozivljava nakon velike svetske ek.dobara.resurs Ek posmatrano.ulaganja. Mikroekonomija se bavi istraziv.ponasanja pojedinacnnih ekonomskih subjekata na trzistu I to potrosaca kao kupca sa jedne. kvalifikovane radne snage ili nivo tehnoloskog razvoja. kvalitet rada ograniceni su brojem I kvalifikacionom strukturom radnika.nastavljaju tradiciju Kejnsa I njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi. sredstva za rad. Polovinom 20 veka u nastojanju da se integrise kenzijanska makroekonomska teorija I neoklasicna marsalijanska mikroekonomija nastaje takozvana velika ekonomska sinteza ciji su glavni predstavnici P. rad je svrsishodna. a za savremenu opremu I tehnologiju neophodni su primena nauke I velika met. Nacelo supstitucije navodi zamneu prirodne sirovine vestackim.koje radnik koristi dok zivim radom stvara novi proizvod. Minuli rad je rad utrosen u ranijim procesima I opredmecen u sredstvima za proizv. Nacelo inovacije omogucava obnavljanje utrosenih prirodnih izvora gde je to moguce.Najistaknutiji je Pol Semjuelson. I proizvodjaca kao prodavca proizvoda I usluga sa druge strane.Ekonomski resursi u uzem smislu reci> rad. predmeti rada I sredstva za rad. Strukturu ukupnog fonda cine zivi rad I minuli rad. fond. sisntetickim proizvodima u cilju ustede prirodnih sirovina I smanjenja troskova proizvodnje po jedinici proizvoda. Oni se zalazu za znacajnu ulogu drzave u resavanju nezapolenosti I inflacije. Svako drustvo ili nacionalna ekonomija bez obzira na obilje sirovinskog blaga. tridesetih godina. konstantno ili pak periodicno se susrece sa problemom ogranicenosti tih resursa. ljudski rad. predmeti rada.krize. 14 Rad kao eko.dobra. nacela racionalnog koriscenja U ekonomiji ovi resusrsi predstavljaju ona dobra ili predmete koji se mogu naci na povrsini I u utrobi zemlje I prirodni izvori energije. Obimom proizvodnje kao rezultat proizvodnog rada ogranicen je kolicinom ulozenog rada I kvalifikacionom strukturom radnika.mat. Nacelo konzervacije omogucava ograicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje.

Krajem 19 uvode se masine sa unutrasnjim sagorevanjem . Efikasnost sred. Vrednost robe se definise kao materijalizovani apstraktni ljudski rad. Istovremeno takose izrazava I velicina vrednsoti te robeAnalizom tog razmenskog odnsosa koji je oznacen pojmom prometna ili relativna vrednsot robe jedino se moze doci do saznaja o velicini vrednsoti . odnosno ti resursi su retki.rada se meri odnosom kolicine proizvedenih mat. 17 Tehnoloski progress I industrjske revolucije Ukupna ekonomski a posebno tehnicko-tehnoloski razvoj moguce je istorijsko-hronoloski pratiti kroz niz industrijskih revolucija . produktivnost I efikasnost Razvoj alata . dakle ona pokazuje ko licinu proizvoda po radniku/jedinici radnog vremena. koja karakterise nulkearnu energiju. a pocetak 20 veka obelezen je naglim razvojem automobilske I avio industrije. razvoj sintetickih proizv. kompijuterizacija I robotizacija proizv.razvoj.j tehnooska revolucija.uvedena elektricna energija I elektricne masine.resursi kojima je te potrebe moguce zadovoljiti ogranicene su. masina I opreme I njihova primena u proizv. automatizacija. Iskazivanje velicine vrednosti robe 21 Iskazivanje velicine vrednosti robe Poznato je da se za jediicu jedne odredjene vrste robe u razmeni dobija odredjena manja ili veca kolicina upotrebnih vrednsoti neke druge robe. 20 Teorija vrednosti robe. u jednoj nacionalnoj ekonomiji neposredno zavise od stepena strucnosti radnika I od tehnoloskog nivoa sredstava za rad. Zato je sustina same ekonomije definisana kao vestina alternativnog koriscenja retkih resursa. Vrednost je uvek materijalizovana u nekoj konkretnoj vrsti upotrebne vrednosti koja je rezultata odredjene delatnosti konkretnog rada u materijalnoj proizvodnji.j. Proizv.dobara I kolicine ulozenog rada. Sa druge strane medjutim prirodni I met.moguc.revolucija t. Produkti. I istovremeno namenjeni razmeni. Roba su samo oni korisni predmeti koji su proizvod ljudskog rada t.16 Resursi sred.revolucija kada je u proizv. 18 Vrste covekovih potreba I ne-ogranicenost Ljudske potrebe su neogranicene.za rad.. Drugu polovinu 20 veka obelezila je treca ind.proizv.rezulzultat mat. u drugoj polovini 19 veka nastaje druga industry. Covekove potrebe su fizicke I bioloske I drustveno stvorene potrebe. Prva se vezuje za pronalazak parne masine u ENgleskoj I njenu primenu u tekstilnoj industriji u drugoj polovini 18 veka. zavise od stepena razvoja nauke I tehnologije. Parobrod I parna lokomotiva bili su pronalasci koji su odlucujuce uticali na ukupan drusdtveno ek. 19 Osnovna obelezja robe Roba je proizvod ljudskog rada koji je ciljno proizveden radi razmene na trzistu. Skup korisnih svojstava nekog proizv. kao osobina kojima se mmogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe cii upotrebnu vrednost robe.za rad meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad I ostvarene prizvodnje.

njih donose pojedinci kao proizvodjaci I potrosaci koji streme ostvarivanju svojih sopstvenih interesa. robnoj. Potrosaci formiraju traznju za odredjenim dobrima I uslugama da bi zadovoljili svoje potrebe. 29 Teorija racionalnog ponasanja proizvodjaca Racion.Prometna vrednsot robe je jedino moguci nacin izrazavanja stvarne velicine vrednosti robe. ne moze da se odluci za jedno dobro onda se radi o indiferentnosti potrosaca. Osnovne funkcije trzista Funkcija trzista sastoji se u povezivanju proizvodjaca I potrosaca koji kao prodavci I kupci dobara I usluga posredstvom razmene tih dobara I usluga ostvaruju svoje ekonomske interese. jer tako ek. selektivnu I distributivnu funkciju trzista. Odnosno preduzeca kao nosioca ponude dobara I usluga. 27 Indifferentnost potrosaca Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara. Prednsoti I ogranicenja trzista Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma. U savremenoj ek. 21 Korisnost I vrednost robe 23 KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRZISTA oPSTpojam trzista se odredjuje kao skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru u odredjenom vremenu. 24. proizvodnje t. kao nosioca ponude podrazumeva I definisanje drugih ek kategorija koje se odnose na obim I tokove proizv. institucionalnim I tehnickim dimenzijama. prostornoj.odluke decentralizovane.j razlicite kategorije prihoda troskova I profita . Razlikujemo trzista prema personalnoj dimenziji. U sirem smislu trziste definisemo kao svako suceljavanje ponude I traznje a u uzem smislu kao svaki posebno uredjen proctor za obavljanje robnih I kupovnih fondova. 25. Ako oba dobra podjenako odgovaraju njegovom ukusu.. Tako se istice ponasanje proizvodjaca.ponasanje proizvodjaca na trzistu objasnjava se pomocu marginalne analize. nameni obimu. Ako se potrosacu ponude dva razlicita dobra on ce izabrati ono koje najbolje odgovara njegovom ukusu. 26 Ponasanje potrosaca-teorija racionalnog izbora Terija ponasanja potrosaca je zapravo teorija trzisne traznje. Ponasanje proizv. troskove. vremenu. Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skaldu sa svojim individualnim preferencijama uz maksimiziranje sopstvene koristi naziva se racionalnost potrosackog izbora. Imamo informativnu. vlada misljenje da je trziste kao system endoregulacije superiorno u odnsou na plan kao system egzoregulacije. alokativnu. novcanoj.robe.

Velicina ukupnog proizvoda zavisi od produktivnosti rada. prosecni I marginalni proizvod Ukupan proizvod je ukupna kolicina odredjenog ek. varijabilni i fiksni . kada se meri kolicinom ukupnog proizvoda po radniku. Vrste troskova proizvodnje Mogu biti ukupni troskovi proizvodnje. Zato je produktivnost rada moguce posmatrati kao prosecan proizvod.30 Ukupni. dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom periodu. Taj susret treba da dovede do ciscenja trzista sto znaci d ace sva ponudjena dobra biti kupljena. Osnovne odrednice ponuda roba I usluga Ek teorija sustinu trzistra pojmovno odredjuje kao susret ponude I traznje. Ponuda odredjene kolicine dobara koji su proizvodjaci spremni da ponude na odredjenom nivou cena upravo je proporcionalna ceni a to znaci da raste sa rastom cene I obratno smanjuje sa opadanjem cene. Fiksni koji znace jednokratno ulaganje I varijabilni cija se velicina menja svakom promenom obima proizvodnje. marginalni troskovi. 31. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful