1 Nastanak I predmet ekonomije Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci

gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija oznacavana su pravila vodjenja domacinstva. 2 Predmet izucavanja ekonomije Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju, nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju. Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet procesa.. 3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca. 4 Klasicna britanska politicka ekonomija Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej, Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti, utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije. 5 Mrksisticka politicka ek. Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivnodeduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao robe.

Nastala 40-tih god. Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada.kriye 19291933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog nacina proiyvodnje. Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost. 8 Neoklasicna ek. Zakona. On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe I na strain traznje I na strain ponude. Kejns istice potrebu bavljenja makroekonomskim fenomenima proizvodnje. Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude . kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala (1842-1924). Drugi pravac cine neokkejncijanci koji . 19 veka. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti. smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije. Neokenzijanci sledbenici Kejnsa.6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek. 9 Kenzijanizam Usmerenost ek. a narocito stagflacije. Ova skola se razlikuje od klasicne ek. Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost ek. 7 Marginalisticka ek Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka. na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek.dobra-troskovi proizv. On se zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji. Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije. slobodno delovanje trzisnih zakona I reprivatizaciju. Ona istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari. podsticanja stednje I investiranja. oslobadjanjem proizvodjaca od visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca. nastavljaju tradiciju kenzijizma. ona negira postojanje objektivnih ek. Procesu u razlicitim zemljama I teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. 11 Neoklasicna ekonomska sinteza Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. cenu nekog ek. Inflacije I njeno obuzdavanje.razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava. Taj pravac se naziva neoklasicna ekonomska nauka. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u izucavanju ek. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara traznju te da su stoga one uvek u ravnoteži.pojava I procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek.procesa. 10 Monetarizam /Cikaska skola ek. Jedan predstavljau sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi.

nacela racionalnog koriscenja U ekonomiji ovi resusrsi predstavljaju ona dobra ili predmete koji se mogu naci na povrsini I u utrobi zemlje I prirodni izvori energije. tridesetih godina.dobra. I proizvodjaca kao prodavca proizvoda I usluga sa druge strane. raionalna aktivnsot ljudi usmerena ka stvaranju nekog mat. Strukturu ukupnog fonda cine zivi rad I minuli rad. ljudski rad. Mikroekonomija se bavi istraziv.krize. Dz. sredstva za rad. Obimom proizvodnje kao rezultat proizvodnog rada ogranicen je kolicinom ulozenog rada I kvalifikacionom strukturom radnika. konstantno ili pak periodicno se susrece sa problemom ogranicenosti tih resursa.Najistaknutiji je Pol Semjuelson.Robinskon I drugi. Nacelo supstitucije navodi zamneu prirodne sirovine vestackim.ulaganja. a za savremenu opremu I tehnologiju neophodni su primena nauke I velika met. predmeti rada. Zivi rad je neposredno trosenje umne I fizicke energije radnika u procesu proizv. Sirovinski I energetski izvori su uglavnom neobnovljivi. Polovinom 20 veka u nastojanju da se integrise kenzijanska makroekonomska teorija I neoklasicna marsalijanska mikroekonomija nastaje takozvana velika ekonomska sinteza ciji su glavni predstavnici P. 13 Ekonomski resursi I njihova ogranicenost Proizvodnja bilo kog mat.Ekonomski resursi u uzem smislu reci> rad.mat. Nacelo inovacije omogucava obnavljanje utrosenih prirodnih izvora gde je to moguce. 15 Prirodni resursi . 12 Nastanak I predmet mikroekonomije Pojavljuje se sedamdesetih godina 19 veka koja svoj puni razvoj dozivljava nakon velike svetske ek. Dobra zahteva odredjene ekonomske resurse a to su. sisntetickim proizvodima u cilju ustede prirodnih sirovina I smanjenja troskova proizvodnje po jedinici proizvoda.ponasanja pojedinacnnih ekonomskih subjekata na trzistu I to potrosaca kao kupca sa jedne. Minuli rad je rad utrosen u ranijim procesima I opredmecen u sredstvima za proizv. kvalitet rada ograniceni su brojem I kvalifikacionom strukturom radnika. Nacelo konzervacije omogucava ograicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje. Priroda sama po sebi predstavlja potencijalno bogatstvo. 14 Rad kao eko. predmeti rada I sredstva za rad.nastavljaju tradiciju Kejnsa I njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi. rad je svrsishodna.resurs Ek posmatrano. Svako drustvo ili nacionalna ekonomija bez obzira na obilje sirovinskog blaga.dobara.koje radnik koristi dok zivim radom stvara novi proizvod. . kvalifikovane radne snage ili nivo tehnoloskog razvoja. fond.Samjuelson. Oni se zalazu za znacajnu ulogu drzave u resavanju nezapolenosti I inflacije.

17 Tehnoloski progress I industrjske revolucije Ukupna ekonomski a posebno tehnicko-tehnoloski razvoj moguce je istorijsko-hronoloski pratiti kroz niz industrijskih revolucija . Roba su samo oni korisni predmeti koji su proizvod ljudskog rada t. 20 Teorija vrednosti robe. dakle ona pokazuje ko licinu proizvoda po radniku/jedinici radnog vremena. masina I opreme I njihova primena u proizv.moguc. Vrednost je uvek materijalizovana u nekoj konkretnoj vrsti upotrebne vrednosti koja je rezultata odredjene delatnosti konkretnog rada u materijalnoj proizvodnji. Iskazivanje velicine vrednosti robe 21 Iskazivanje velicine vrednosti robe Poznato je da se za jediicu jedne odredjene vrste robe u razmeni dobija odredjena manja ili veca kolicina upotrebnih vrednsoti neke druge robe.za rad. 19 Osnovna obelezja robe Roba je proizvod ljudskog rada koji je ciljno proizveden radi razmene na trzistu. a pocetak 20 veka obelezen je naglim razvojem automobilske I avio industrije.razvoj. Istovremeno takose izrazava I velicina vrednsoti te robeAnalizom tog razmenskog odnsosa koji je oznacen pojmom prometna ili relativna vrednsot robe jedino se moze doci do saznaja o velicini vrednsoti . koja karakterise nulkearnu energiju. Prva se vezuje za pronalazak parne masine u ENgleskoj I njenu primenu u tekstilnoj industriji u drugoj polovini 18 veka.j. I istovremeno namenjeni razmeni. Drugu polovinu 20 veka obelezila je treca ind. Krajem 19 uvode se masine sa unutrasnjim sagorevanjem . 18 Vrste covekovih potreba I ne-ogranicenost Ljudske potrebe su neogranicene.za rad meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad I ostvarene prizvodnje.rada se meri odnosom kolicine proizvedenih mat. Zato je sustina same ekonomije definisana kao vestina alternativnog koriscenja retkih resursa.uvedena elektricna energija I elektricne masine. Efikasnost sred. u drugoj polovini 19 veka nastaje druga industry.. produktivnost I efikasnost Razvoj alata . Skup korisnih svojstava nekog proizv.rezulzultat mat. Vrednost robe se definise kao materijalizovani apstraktni ljudski rad. Proizv.revolucija t. razvoj sintetickih proizv. kompijuterizacija I robotizacija proizv. Parobrod I parna lokomotiva bili su pronalasci koji su odlucujuce uticali na ukupan drusdtveno ek.revolucija kada je u proizv.proizv. kao osobina kojima se mmogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe cii upotrebnu vrednost robe.dobara I kolicine ulozenog rada.16 Resursi sred. automatizacija. Produkti. u jednoj nacionalnoj ekonomiji neposredno zavise od stepena strucnosti radnika I od tehnoloskog nivoa sredstava za rad.j tehnooska revolucija. Covekove potrebe su fizicke I bioloske I drustveno stvorene potrebe.resursi kojima je te potrebe moguce zadovoljiti ogranicene su. Sa druge strane medjutim prirodni I met. zavise od stepena razvoja nauke I tehnologije. odnosno ti resursi su retki.

jer tako ek.Prometna vrednsot robe je jedino moguci nacin izrazavanja stvarne velicine vrednosti robe.. 24. 25. nameni obimu. vremenu. selektivnu I distributivnu funkciju trzista.robe. Ponasanje proizv. 21 Korisnost I vrednost robe 23 KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRZISTA oPSTpojam trzista se odredjuje kao skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru u odredjenom vremenu. prostornoj. Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skaldu sa svojim individualnim preferencijama uz maksimiziranje sopstvene koristi naziva se racionalnost potrosackog izbora. kao nosioca ponude podrazumeva I definisanje drugih ek kategorija koje se odnose na obim I tokove proizv. 29 Teorija racionalnog ponasanja proizvodjaca Racion.ponasanje proizvodjaca na trzistu objasnjava se pomocu marginalne analize. proizvodnje t. 26 Ponasanje potrosaca-teorija racionalnog izbora Terija ponasanja potrosaca je zapravo teorija trzisne traznje.odluke decentralizovane.j razlicite kategorije prihoda troskova I profita . alokativnu. ne moze da se odluci za jedno dobro onda se radi o indiferentnosti potrosaca. U sirem smislu trziste definisemo kao svako suceljavanje ponude I traznje a u uzem smislu kao svaki posebno uredjen proctor za obavljanje robnih I kupovnih fondova. Tako se istice ponasanje proizvodjaca. Ako oba dobra podjenako odgovaraju njegovom ukusu. institucionalnim I tehnickim dimenzijama. Prednsoti I ogranicenja trzista Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma. vlada misljenje da je trziste kao system endoregulacije superiorno u odnsou na plan kao system egzoregulacije. U savremenoj ek. Odnosno preduzeca kao nosioca ponude dobara I usluga. Osnovne funkcije trzista Funkcija trzista sastoji se u povezivanju proizvodjaca I potrosaca koji kao prodavci I kupci dobara I usluga posredstvom razmene tih dobara I usluga ostvaruju svoje ekonomske interese. Potrosaci formiraju traznju za odredjenim dobrima I uslugama da bi zadovoljili svoje potrebe. novcanoj. 27 Indifferentnost potrosaca Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara. Ako se potrosacu ponude dva razlicita dobra on ce izabrati ono koje najbolje odgovara njegovom ukusu. njih donose pojedinci kao proizvodjaci I potrosaci koji streme ostvarivanju svojih sopstvenih interesa. troskove. robnoj. Razlikujemo trzista prema personalnoj dimenziji. Imamo informativnu.

dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom periodu. marginalni troskovi. kada se meri kolicinom ukupnog proizvoda po radniku. Ponuda odredjene kolicine dobara koji su proizvodjaci spremni da ponude na odredjenom nivou cena upravo je proporcionalna ceni a to znaci da raste sa rastom cene I obratno smanjuje sa opadanjem cene. prosecni I marginalni proizvod Ukupan proizvod je ukupna kolicina odredjenog ek. Fiksni koji znace jednokratno ulaganje I varijabilni cija se velicina menja svakom promenom obima proizvodnje. Taj susret treba da dovede do ciscenja trzista sto znaci d ace sva ponudjena dobra biti kupljena. 31. Zato je produktivnost rada moguce posmatrati kao prosecan proizvod.Velicina ukupnog proizvoda zavisi od produktivnosti rada. varijabilni i fiksni . . Osnovne odrednice ponuda roba I usluga Ek teorija sustinu trzistra pojmovno odredjuje kao susret ponude I traznje. Vrste troskova proizvodnje Mogu biti ukupni troskovi proizvodnje.30 Ukupni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful