1 Nastanak I predmet ekonomije Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci

gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija oznacavana su pravila vodjenja domacinstva. 2 Predmet izucavanja ekonomije Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju, nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju. Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet procesa.. 3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca. 4 Klasicna britanska politicka ekonomija Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej, Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti, utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije. 5 Mrksisticka politicka ek. Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivnodeduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao robe.

6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek. Nastala 40-tih god. 19 veka. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u izucavanju ek.procesa. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek.pojava I procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice, ona negira postojanje objektivnih ek. Zakona, smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek. Procesu u razlicitim zemljama I teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. Ova skola se razlikuje od klasicne ek. Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost ek.razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava. 7 Marginalisticka ek Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije. Ona istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari. Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije. 8 Neoklasicna ek. Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost, cenu nekog ek.dobra-troskovi proizv. kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala (1842-1924). On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe I na strain traznje I na strain ponude. 9 Kenzijanizam Usmerenost ek. na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek.kriye 19291933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog nacina proiyvodnje. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara traznju te da su stoga one uvek u ravnotei. Kejns istice potrebu bavljenja makroekonomskim fenomenima proizvodnje, podsticanja stednje I investiranja. On se zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji. Neokenzijanci sledbenici Kejnsa, nastavljaju tradiciju kenzijizma. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti. Inflacije I njeno obuzdavanje, a narocito stagflacije. 10 Monetarizam /Cikaska skola ek. Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude , oslobadjanjem proizvodjaca od visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca, slobodno delovanje trzisnih zakona I reprivatizaciju. Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada. 11 Neoklasicna ekonomska sinteza Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. Jedan predstavljau sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi. Taj pravac se naziva neoklasicna ekonomska nauka. Drugi pravac cine neokkejncijanci koji

nastavljaju tradiciju Kejnsa I njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi. Oni se zalazu za znacajnu ulogu drzave u resavanju nezapolenosti I inflacije. Polovinom 20 veka u nastojanju da se integrise kenzijanska makroekonomska teorija I neoklasicna marsalijanska mikroekonomija nastaje takozvana velika ekonomska sinteza ciji su glavni predstavnici P.Samjuelson, Dz.Robinskon I drugi.Najistaknutiji je Pol Semjuelson. 12 Nastanak I predmet mikroekonomije Pojavljuje se sedamdesetih godina 19 veka koja svoj puni razvoj dozivljava nakon velike svetske ek.krize, tridesetih godina. Mikroekonomija se bavi istraziv.ponasanja pojedinacnnih ekonomskih subjekata na trzistu I to potrosaca kao kupca sa jedne, I proizvodjaca kao prodavca proizvoda I usluga sa druge strane. 13 Ekonomski resursi I njihova ogranicenost Proizvodnja bilo kog mat. Dobra zahteva odredjene ekonomske resurse a to su, predmeti rada, ljudski rad, sredstva za rad.Ekonomski resursi u uzem smislu reci> rad, predmeti rada I sredstva za rad. Svako drustvo ili nacionalna ekonomija bez obzira na obilje sirovinskog blaga, kvalifikovane radne snage ili nivo tehnoloskog razvoja, konstantno ili pak periodicno se susrece sa problemom ogranicenosti tih resursa. Sirovinski I energetski izvori su uglavnom neobnovljivi, fond, kvalitet rada ograniceni su brojem I kvalifikacionom strukturom radnika, a za savremenu opremu I tehnologiju neophodni su primena nauke I velika met.ulaganja. 14 Rad kao eko.resurs Ek posmatrano, rad je svrsishodna, raionalna aktivnsot ljudi usmerena ka stvaranju nekog mat.dobra. Obimom proizvodnje kao rezultat proizvodnog rada ogranicen je kolicinom ulozenog rada I kvalifikacionom strukturom radnika. Strukturu ukupnog fonda cine zivi rad I minuli rad. Zivi rad je neposredno trosenje umne I fizicke energije radnika u procesu proizv.mat.dobara. Minuli rad je rad utrosen u ranijim procesima I opredmecen u sredstvima za proizv.koje radnik koristi dok zivim radom stvara novi proizvod. 15 Prirodni resursi , nacela racionalnog koriscenja U ekonomiji ovi resusrsi predstavljaju ona dobra ili predmete koji se mogu naci na povrsini I u utrobi zemlje I prirodni izvori energije. Priroda sama po sebi predstavlja potencijalno bogatstvo. Nacelo konzervacije omogucava ograicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje. Nacelo inovacije omogucava obnavljanje utrosenih prirodnih izvora gde je to moguce. Nacelo supstitucije navodi zamneu prirodne sirovine vestackim, sisntetickim proizvodima u cilju ustede prirodnih sirovina I smanjenja troskova proizvodnje po jedinici proizvoda.

16 Resursi sred.za rad, produktivnost I efikasnost Razvoj alata , masina I opreme I njihova primena u proizv. zavise od stepena razvoja nauke I tehnologije. Proizv.moguc. u jednoj nacionalnoj ekonomiji neposredno zavise od stepena strucnosti radnika I od tehnoloskog nivoa sredstava za rad. Produkti.rada se meri odnosom kolicine proizvedenih mat.dobara I kolicine ulozenog rada, dakle ona pokazuje ko licinu proizvoda po radniku/jedinici radnog vremena. Efikasnost sred.za rad meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad I ostvarene prizvodnje. 17 Tehnoloski progress I industrjske revolucije Ukupna ekonomski a posebno tehnicko-tehnoloski razvoj moguce je istorijsko-hronoloski pratiti kroz niz industrijskih revolucija . Prva se vezuje za pronalazak parne masine u ENgleskoj I njenu primenu u tekstilnoj industriji u drugoj polovini 18 veka. Parobrod I parna lokomotiva bili su pronalasci koji su odlucujuce uticali na ukupan drusdtveno ek.razvoj. u drugoj polovini 19 veka nastaje druga industry.revolucija kada je u proizv.uvedena elektricna energija I elektricne masine. Krajem 19 uvode se masine sa unutrasnjim sagorevanjem , a pocetak 20 veka obelezen je naglim razvojem automobilske I avio industrije.. Drugu polovinu 20 veka obelezila je treca ind.revolucija t.j tehnooska revolucija, koja karakterise nulkearnu energiju, razvoj sintetickih proizv. automatizacija, kompijuterizacija I robotizacija proizv. 18 Vrste covekovih potreba I ne-ogranicenost Ljudske potrebe su neogranicene. Covekove potrebe su fizicke I bioloske I drustveno stvorene potrebe. Sa druge strane medjutim prirodni I met.resursi kojima je te potrebe moguce zadovoljiti ogranicene su, odnosno ti resursi su retki. Zato je sustina same ekonomije definisana kao vestina alternativnog koriscenja retkih resursa. 19 Osnovna obelezja robe Roba je proizvod ljudskog rada koji je ciljno proizveden radi razmene na trzistu. Roba su samo oni korisni predmeti koji su proizvod ljudskog rada t.j.rezulzultat mat.proizv. I istovremeno namenjeni razmeni. Skup korisnih svojstava nekog proizv. kao osobina kojima se mmogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe cii upotrebnu vrednost robe. 20 Teorija vrednosti robe. Vrednost robe se definise kao materijalizovani apstraktni ljudski rad. Vrednost je uvek materijalizovana u nekoj konkretnoj vrsti upotrebne vrednosti koja je rezultata odredjene delatnosti konkretnog rada u materijalnoj proizvodnji. Iskazivanje velicine vrednosti robe 21 Iskazivanje velicine vrednosti robe Poznato je da se za jediicu jedne odredjene vrste robe u razmeni dobija odredjena manja ili veca kolicina upotrebnih vrednsoti neke druge robe. Istovremeno takose izrazava I velicina vrednsoti te robeAnalizom tog razmenskog odnsosa koji je oznacen pojmom prometna ili relativna vrednsot robe jedino se moze doci do saznaja o velicini vrednsoti

robe.Prometna vrednsot robe je jedino moguci nacin izrazavanja stvarne velicine vrednosti robe. 21 Korisnost I vrednost robe

23 KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRZISTA oPSTpojam trzista se odredjuje kao skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru u odredjenom vremenu. U sirem smislu trziste definisemo kao svako suceljavanje ponude I traznje a u uzem smislu kao svaki posebno uredjen proctor za obavljanje robnih I kupovnih fondova. Razlikujemo trzista prema personalnoj dimenziji, robnoj, prostornoj, nameni obimu, vremenu, novcanoj, institucionalnim I tehnickim dimenzijama. 24. Osnovne funkcije trzista Funkcija trzista sastoji se u povezivanju proizvodjaca I potrosaca koji kao prodavci I kupci dobara I usluga posredstvom razmene tih dobara I usluga ostvaruju svoje ekonomske interese, Imamo informativnu, alokativnu, selektivnu I distributivnu funkciju trzista. 25. Prednsoti I ogranicenja trzista Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma. U savremenoj ek. vlada misljenje da je trziste kao system endoregulacije superiorno u odnsou na plan kao system egzoregulacije, jer tako ek.odluke decentralizovane, njih donose pojedinci kao proizvodjaci I potrosaci koji streme ostvarivanju svojih sopstvenih interesa. 26 Ponasanje potrosaca-teorija racionalnog izbora Terija ponasanja potrosaca je zapravo teorija trzisne traznje. Potrosaci formiraju traznju za odredjenim dobrima I uslugama da bi zadovoljili svoje potrebe. Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skaldu sa svojim individualnim preferencijama uz maksimiziranje sopstvene koristi naziva se racionalnost potrosackog izbora. 27 Indifferentnost potrosaca Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara. Ako se potrosacu ponude dva razlicita dobra on ce izabrati ono koje najbolje odgovara njegovom ukusu. Ako oba dobra podjenako odgovaraju njegovom ukusu, ne moze da se odluci za jedno dobro onda se radi o indiferentnosti potrosaca. 29 Teorija racionalnog ponasanja proizvodjaca Racion.ponasanje proizvodjaca na trzistu objasnjava se pomocu marginalne analize. Tako se istice ponasanje proizvodjaca. Odnosno preduzeca kao nosioca ponude dobara I usluga. Ponasanje proizv. kao nosioca ponude podrazumeva I definisanje drugih ek kategorija koje se odnose na obim I tokove proizv., troskove, proizvodnje t.j razlicite kategorije prihoda troskova I profita

30 Ukupni, prosecni I marginalni proizvod Ukupan proizvod je ukupna kolicina odredjenog ek. dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom periodu. Fiksni koji znace jednokratno ulaganje I varijabilni cija se velicina menja svakom promenom obima proizvodnje.Velicina ukupnog proizvoda zavisi od produktivnosti rada, kada se meri kolicinom ukupnog proizvoda po radniku. Zato je produktivnost rada moguce posmatrati kao prosecan proizvod. 31. Vrste troskova proizvodnje Mogu biti ukupni troskovi proizvodnje, varijabilni i fiksni , marginalni troskovi. Osnovne odrednice ponuda roba I usluga Ek teorija sustinu trzistra pojmovno odredjuje kao susret ponude I traznje. Taj susret treba da dovede do ciscenja trzista sto znaci d ace sva ponudjena dobra biti kupljena. Ponuda odredjene kolicine dobara koji su proizvodjaci spremni da ponude na odredjenom nivou cena upravo je proporcionalna ceni a to znaci da raste sa rastom cene I obratno smanjuje sa opadanjem cene.