1 Nastanak I predmet ekonomije Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci

gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija oznacavana su pravila vodjenja domacinstva. 2 Predmet izucavanja ekonomije Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju, nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju. Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet procesa.. 3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca. 4 Klasicna britanska politicka ekonomija Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej, Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti, utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije. 5 Mrksisticka politicka ek. Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivnodeduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao robe.

On se zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji.razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava. slobodno delovanje trzisnih zakona I reprivatizaciju.kriye 19291933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog nacina proiyvodnje. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije. cenu nekog ek. ona negira postojanje objektivnih ek. smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek. Zakona. Kejns istice potrebu bavljenja makroekonomskim fenomenima proizvodnje.pojava I procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice.procesa. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti. podsticanja stednje I investiranja. Procesu u razlicitim zemljama I teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. 10 Monetarizam /Cikaska skola ek. 9 Kenzijanizam Usmerenost ek. Drugi pravac cine neokkejncijanci koji . Jedan predstavljau sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi. Inflacije I njeno obuzdavanje. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara traznju te da su stoga one uvek u ravnoteži. Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost. Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije. Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude . oslobadjanjem proizvodjaca od visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca. a narocito stagflacije. Nastala 40-tih god. Neokenzijanci sledbenici Kejnsa. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek. 19 veka. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u izucavanju ek. Taj pravac se naziva neoklasicna ekonomska nauka. Ona istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari.6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek. 11 Neoklasicna ekonomska sinteza Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. Ova skola se razlikuje od klasicne ek. 8 Neoklasicna ek.dobra-troskovi proizv. On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe I na strain traznje I na strain ponude. kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala (1842-1924). Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada. Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost ek. na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek. nastavljaju tradiciju kenzijizma. 7 Marginalisticka ek Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka.

Najistaknutiji je Pol Semjuelson. Dz. .ponasanja pojedinacnnih ekonomskih subjekata na trzistu I to potrosaca kao kupca sa jedne. predmeti rada I sredstva za rad. Nacelo konzervacije omogucava ograicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje. nacela racionalnog koriscenja U ekonomiji ovi resusrsi predstavljaju ona dobra ili predmete koji se mogu naci na povrsini I u utrobi zemlje I prirodni izvori energije. Strukturu ukupnog fonda cine zivi rad I minuli rad. sredstva za rad. 12 Nastanak I predmet mikroekonomije Pojavljuje se sedamdesetih godina 19 veka koja svoj puni razvoj dozivljava nakon velike svetske ek.dobra. 13 Ekonomski resursi I njihova ogranicenost Proizvodnja bilo kog mat.krize. Nacelo inovacije omogucava obnavljanje utrosenih prirodnih izvora gde je to moguce.koje radnik koristi dok zivim radom stvara novi proizvod.mat. Sirovinski I energetski izvori su uglavnom neobnovljivi. kvalifikovane radne snage ili nivo tehnoloskog razvoja. tridesetih godina.Ekonomski resursi u uzem smislu reci> rad. 14 Rad kao eko. fond. Minuli rad je rad utrosen u ranijim procesima I opredmecen u sredstvima za proizv. I proizvodjaca kao prodavca proizvoda I usluga sa druge strane. sisntetickim proizvodima u cilju ustede prirodnih sirovina I smanjenja troskova proizvodnje po jedinici proizvoda. Priroda sama po sebi predstavlja potencijalno bogatstvo. 15 Prirodni resursi . a za savremenu opremu I tehnologiju neophodni su primena nauke I velika met. kvalitet rada ograniceni su brojem I kvalifikacionom strukturom radnika. Obimom proizvodnje kao rezultat proizvodnog rada ogranicen je kolicinom ulozenog rada I kvalifikacionom strukturom radnika.resurs Ek posmatrano. Svako drustvo ili nacionalna ekonomija bez obzira na obilje sirovinskog blaga. raionalna aktivnsot ljudi usmerena ka stvaranju nekog mat. konstantno ili pak periodicno se susrece sa problemom ogranicenosti tih resursa.dobara.ulaganja. Mikroekonomija se bavi istraziv. Dobra zahteva odredjene ekonomske resurse a to su. Zivi rad je neposredno trosenje umne I fizicke energije radnika u procesu proizv. Polovinom 20 veka u nastojanju da se integrise kenzijanska makroekonomska teorija I neoklasicna marsalijanska mikroekonomija nastaje takozvana velika ekonomska sinteza ciji su glavni predstavnici P. rad je svrsishodna. predmeti rada.Robinskon I drugi.Samjuelson. Nacelo supstitucije navodi zamneu prirodne sirovine vestackim. Oni se zalazu za znacajnu ulogu drzave u resavanju nezapolenosti I inflacije. ljudski rad.nastavljaju tradiciju Kejnsa I njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi.

Vrednost robe se definise kao materijalizovani apstraktni ljudski rad.16 Resursi sred. masina I opreme I njihova primena u proizv.uvedena elektricna energija I elektricne masine. automatizacija. kompijuterizacija I robotizacija proizv. koja karakterise nulkearnu energiju. 18 Vrste covekovih potreba I ne-ogranicenost Ljudske potrebe su neogranicene. Istovremeno takose izrazava I velicina vrednsoti te robeAnalizom tog razmenskog odnsosa koji je oznacen pojmom prometna ili relativna vrednsot robe jedino se moze doci do saznaja o velicini vrednsoti .za rad. Sa druge strane medjutim prirodni I met. Krajem 19 uvode se masine sa unutrasnjim sagorevanjem . kao osobina kojima se mmogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe cii upotrebnu vrednost robe. a pocetak 20 veka obelezen je naglim razvojem automobilske I avio industrije. u jednoj nacionalnoj ekonomiji neposredno zavise od stepena strucnosti radnika I od tehnoloskog nivoa sredstava za rad.j tehnooska revolucija. u drugoj polovini 19 veka nastaje druga industry. Drugu polovinu 20 veka obelezila je treca ind.. Zato je sustina same ekonomije definisana kao vestina alternativnog koriscenja retkih resursa. razvoj sintetickih proizv. Vrednost je uvek materijalizovana u nekoj konkretnoj vrsti upotrebne vrednosti koja je rezultata odredjene delatnosti konkretnog rada u materijalnoj proizvodnji.razvoj. Roba su samo oni korisni predmeti koji su proizvod ljudskog rada t.rada se meri odnosom kolicine proizvedenih mat. Parobrod I parna lokomotiva bili su pronalasci koji su odlucujuce uticali na ukupan drusdtveno ek.revolucija kada je u proizv. 20 Teorija vrednosti robe. Proizv. 17 Tehnoloski progress I industrjske revolucije Ukupna ekonomski a posebno tehnicko-tehnoloski razvoj moguce je istorijsko-hronoloski pratiti kroz niz industrijskih revolucija . Iskazivanje velicine vrednosti robe 21 Iskazivanje velicine vrednosti robe Poznato je da se za jediicu jedne odredjene vrste robe u razmeni dobija odredjena manja ili veca kolicina upotrebnih vrednsoti neke druge robe. dakle ona pokazuje ko licinu proizvoda po radniku/jedinici radnog vremena.resursi kojima je te potrebe moguce zadovoljiti ogranicene su.j. Prva se vezuje za pronalazak parne masine u ENgleskoj I njenu primenu u tekstilnoj industriji u drugoj polovini 18 veka. odnosno ti resursi su retki. Skup korisnih svojstava nekog proizv. zavise od stepena razvoja nauke I tehnologije. Produkti.dobara I kolicine ulozenog rada. Efikasnost sred.rezulzultat mat. 19 Osnovna obelezja robe Roba je proizvod ljudskog rada koji je ciljno proizveden radi razmene na trzistu.za rad meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad I ostvarene prizvodnje.moguc. produktivnost I efikasnost Razvoj alata . Covekove potrebe su fizicke I bioloske I drustveno stvorene potrebe.proizv.revolucija t. I istovremeno namenjeni razmeni.

Prometna vrednsot robe je jedino moguci nacin izrazavanja stvarne velicine vrednosti robe. Potrosaci formiraju traznju za odredjenim dobrima I uslugama da bi zadovoljili svoje potrebe. alokativnu. Ako oba dobra podjenako odgovaraju njegovom ukusu.. selektivnu I distributivnu funkciju trzista. novcanoj. 26 Ponasanje potrosaca-teorija racionalnog izbora Terija ponasanja potrosaca je zapravo teorija trzisne traznje. 21 Korisnost I vrednost robe 23 KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRZISTA oPSTpojam trzista se odredjuje kao skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru u odredjenom vremenu.ponasanje proizvodjaca na trzistu objasnjava se pomocu marginalne analize. 24. U savremenoj ek. nameni obimu. institucionalnim I tehnickim dimenzijama. U sirem smislu trziste definisemo kao svako suceljavanje ponude I traznje a u uzem smislu kao svaki posebno uredjen proctor za obavljanje robnih I kupovnih fondova. vlada misljenje da je trziste kao system endoregulacije superiorno u odnsou na plan kao system egzoregulacije. Imamo informativnu.robe. Tako se istice ponasanje proizvodjaca. 25. kao nosioca ponude podrazumeva I definisanje drugih ek kategorija koje se odnose na obim I tokove proizv. vremenu. njih donose pojedinci kao proizvodjaci I potrosaci koji streme ostvarivanju svojih sopstvenih interesa.j razlicite kategorije prihoda troskova I profita . Odnosno preduzeca kao nosioca ponude dobara I usluga. Prednsoti I ogranicenja trzista Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma. Ponasanje proizv. robnoj. 29 Teorija racionalnog ponasanja proizvodjaca Racion. ne moze da se odluci za jedno dobro onda se radi o indiferentnosti potrosaca. Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skaldu sa svojim individualnim preferencijama uz maksimiziranje sopstvene koristi naziva se racionalnost potrosackog izbora. proizvodnje t.odluke decentralizovane. troskove. jer tako ek. Osnovne funkcije trzista Funkcija trzista sastoji se u povezivanju proizvodjaca I potrosaca koji kao prodavci I kupci dobara I usluga posredstvom razmene tih dobara I usluga ostvaruju svoje ekonomske interese. 27 Indifferentnost potrosaca Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara. prostornoj. Ako se potrosacu ponude dva razlicita dobra on ce izabrati ono koje najbolje odgovara njegovom ukusu. Razlikujemo trzista prema personalnoj dimenziji.

31. Vrste troskova proizvodnje Mogu biti ukupni troskovi proizvodnje. marginalni troskovi. Zato je produktivnost rada moguce posmatrati kao prosecan proizvod. Taj susret treba da dovede do ciscenja trzista sto znaci d ace sva ponudjena dobra biti kupljena. dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom periodu.30 Ukupni. Osnovne odrednice ponuda roba I usluga Ek teorija sustinu trzistra pojmovno odredjuje kao susret ponude I traznje. Ponuda odredjene kolicine dobara koji su proizvodjaci spremni da ponude na odredjenom nivou cena upravo je proporcionalna ceni a to znaci da raste sa rastom cene I obratno smanjuje sa opadanjem cene. varijabilni i fiksni . kada se meri kolicinom ukupnog proizvoda po radniku.Velicina ukupnog proizvoda zavisi od produktivnosti rada. Fiksni koji znace jednokratno ulaganje I varijabilni cija se velicina menja svakom promenom obima proizvodnje. . prosecni I marginalni proizvod Ukupan proizvod je ukupna kolicina odredjenog ek.