1 Nastanak I predmet ekonomije Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci

gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija oznacavana su pravila vodjenja domacinstva. 2 Predmet izucavanja ekonomije Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju, nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju. Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet procesa.. 3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca. 4 Klasicna britanska politicka ekonomija Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej, Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti, utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije. 5 Mrksisticka politicka ek. Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivnodeduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao robe.

Nastala 40-tih god.dobra-troskovi proizv. Taj pravac se naziva neoklasicna ekonomska nauka. 9 Kenzijanizam Usmerenost ek. Ova skola se razlikuje od klasicne ek. Procesu u razlicitim zemljama I teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. Kejns istice potrebu bavljenja makroekonomskim fenomenima proizvodnje. On se zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji. kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala (1842-1924). 7 Marginalisticka ek Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka. nastavljaju tradiciju kenzijizma. cenu nekog ek. oslobadjanjem proizvodjaca od visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije.kriye 19291933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog nacina proiyvodnje.razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava. Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada. na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek. Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti. Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude . Neokenzijanci sledbenici Kejnsa. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek. slobodno delovanje trzisnih zakona I reprivatizaciju. smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek.procesa. Jedan predstavljau sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi. 8 Neoklasicna ek. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u izucavanju ek. 10 Monetarizam /Cikaska skola ek. ona negira postojanje objektivnih ek. Drugi pravac cine neokkejncijanci koji . 11 Neoklasicna ekonomska sinteza Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara traznju te da su stoga one uvek u ravnoteži. Ona istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari. Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost ek. Zakona. Inflacije I njeno obuzdavanje.6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek. podsticanja stednje I investiranja. a narocito stagflacije. Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije. On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe I na strain traznje I na strain ponude. 19 veka.pojava I procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice.

dobra. . kvalitet rada ograniceni su brojem I kvalifikacionom strukturom radnika. predmeti rada I sredstva za rad. nacela racionalnog koriscenja U ekonomiji ovi resusrsi predstavljaju ona dobra ili predmete koji se mogu naci na povrsini I u utrobi zemlje I prirodni izvori energije. Minuli rad je rad utrosen u ranijim procesima I opredmecen u sredstvima za proizv. predmeti rada. fond. Dobra zahteva odredjene ekonomske resurse a to su.mat. 14 Rad kao eko. a za savremenu opremu I tehnologiju neophodni su primena nauke I velika met. Dz. Nacelo konzervacije omogucava ograicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje. Priroda sama po sebi predstavlja potencijalno bogatstvo. 13 Ekonomski resursi I njihova ogranicenost Proizvodnja bilo kog mat. kvalifikovane radne snage ili nivo tehnoloskog razvoja. Polovinom 20 veka u nastojanju da se integrise kenzijanska makroekonomska teorija I neoklasicna marsalijanska mikroekonomija nastaje takozvana velika ekonomska sinteza ciji su glavni predstavnici P. Svako drustvo ili nacionalna ekonomija bez obzira na obilje sirovinskog blaga.Najistaknutiji je Pol Semjuelson. tridesetih godina. Nacelo inovacije omogucava obnavljanje utrosenih prirodnih izvora gde je to moguce.dobara.ponasanja pojedinacnnih ekonomskih subjekata na trzistu I to potrosaca kao kupca sa jedne. Sirovinski I energetski izvori su uglavnom neobnovljivi. Nacelo supstitucije navodi zamneu prirodne sirovine vestackim.ulaganja. I proizvodjaca kao prodavca proizvoda I usluga sa druge strane.Ekonomski resursi u uzem smislu reci> rad.Samjuelson.koje radnik koristi dok zivim radom stvara novi proizvod.Robinskon I drugi. raionalna aktivnsot ljudi usmerena ka stvaranju nekog mat.nastavljaju tradiciju Kejnsa I njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi.krize. 12 Nastanak I predmet mikroekonomije Pojavljuje se sedamdesetih godina 19 veka koja svoj puni razvoj dozivljava nakon velike svetske ek. Mikroekonomija se bavi istraziv. Strukturu ukupnog fonda cine zivi rad I minuli rad. ljudski rad. konstantno ili pak periodicno se susrece sa problemom ogranicenosti tih resursa. sisntetickim proizvodima u cilju ustede prirodnih sirovina I smanjenja troskova proizvodnje po jedinici proizvoda. Obimom proizvodnje kao rezultat proizvodnog rada ogranicen je kolicinom ulozenog rada I kvalifikacionom strukturom radnika. Zivi rad je neposredno trosenje umne I fizicke energije radnika u procesu proizv. sredstva za rad. 15 Prirodni resursi . Oni se zalazu za znacajnu ulogu drzave u resavanju nezapolenosti I inflacije.resurs Ek posmatrano. rad je svrsishodna.

u drugoj polovini 19 veka nastaje druga industry. Proizv.rezulzultat mat. Roba su samo oni korisni predmeti koji su proizvod ljudskog rada t.razvoj.dobara I kolicine ulozenog rada.rada se meri odnosom kolicine proizvedenih mat..revolucija kada je u proizv. razvoj sintetickih proizv. zavise od stepena razvoja nauke I tehnologije. Efikasnost sred.uvedena elektricna energija I elektricne masine.moguc. 17 Tehnoloski progress I industrjske revolucije Ukupna ekonomski a posebno tehnicko-tehnoloski razvoj moguce je istorijsko-hronoloski pratiti kroz niz industrijskih revolucija .j tehnooska revolucija.resursi kojima je te potrebe moguce zadovoljiti ogranicene su.j. kompijuterizacija I robotizacija proizv.revolucija t. koja karakterise nulkearnu energiju. Drugu polovinu 20 veka obelezila je treca ind.proizv.za rad meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad I ostvarene prizvodnje. Vrednost je uvek materijalizovana u nekoj konkretnoj vrsti upotrebne vrednosti koja je rezultata odredjene delatnosti konkretnog rada u materijalnoj proizvodnji. Vrednost robe se definise kao materijalizovani apstraktni ljudski rad. Istovremeno takose izrazava I velicina vrednsoti te robeAnalizom tog razmenskog odnsosa koji je oznacen pojmom prometna ili relativna vrednsot robe jedino se moze doci do saznaja o velicini vrednsoti . 18 Vrste covekovih potreba I ne-ogranicenost Ljudske potrebe su neogranicene. Covekove potrebe su fizicke I bioloske I drustveno stvorene potrebe. a pocetak 20 veka obelezen je naglim razvojem automobilske I avio industrije. 19 Osnovna obelezja robe Roba je proizvod ljudskog rada koji je ciljno proizveden radi razmene na trzistu. Iskazivanje velicine vrednosti robe 21 Iskazivanje velicine vrednosti robe Poznato je da se za jediicu jedne odredjene vrste robe u razmeni dobija odredjena manja ili veca kolicina upotrebnih vrednsoti neke druge robe. Zato je sustina same ekonomije definisana kao vestina alternativnog koriscenja retkih resursa. Parobrod I parna lokomotiva bili su pronalasci koji su odlucujuce uticali na ukupan drusdtveno ek. masina I opreme I njihova primena u proizv. I istovremeno namenjeni razmeni. odnosno ti resursi su retki.za rad. Prva se vezuje za pronalazak parne masine u ENgleskoj I njenu primenu u tekstilnoj industriji u drugoj polovini 18 veka. automatizacija. kao osobina kojima se mmogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe cii upotrebnu vrednost robe. Skup korisnih svojstava nekog proizv. produktivnost I efikasnost Razvoj alata . 20 Teorija vrednosti robe.16 Resursi sred. dakle ona pokazuje ko licinu proizvoda po radniku/jedinici radnog vremena. u jednoj nacionalnoj ekonomiji neposredno zavise od stepena strucnosti radnika I od tehnoloskog nivoa sredstava za rad. Produkti. Sa druge strane medjutim prirodni I met. Krajem 19 uvode se masine sa unutrasnjim sagorevanjem .

26 Ponasanje potrosaca-teorija racionalnog izbora Terija ponasanja potrosaca je zapravo teorija trzisne traznje. Potrosaci formiraju traznju za odredjenim dobrima I uslugama da bi zadovoljili svoje potrebe. nameni obimu. selektivnu I distributivnu funkciju trzista. novcanoj. Imamo informativnu. 25.ponasanje proizvodjaca na trzistu objasnjava se pomocu marginalne analize. troskove. Osnovne funkcije trzista Funkcija trzista sastoji se u povezivanju proizvodjaca I potrosaca koji kao prodavci I kupci dobara I usluga posredstvom razmene tih dobara I usluga ostvaruju svoje ekonomske interese. U sirem smislu trziste definisemo kao svako suceljavanje ponude I traznje a u uzem smislu kao svaki posebno uredjen proctor za obavljanje robnih I kupovnih fondova. proizvodnje t. Tako se istice ponasanje proizvodjaca. robnoj. prostornoj.. institucionalnim I tehnickim dimenzijama.odluke decentralizovane. Prednsoti I ogranicenja trzista Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma.Prometna vrednsot robe je jedino moguci nacin izrazavanja stvarne velicine vrednosti robe. Odnosno preduzeca kao nosioca ponude dobara I usluga. 21 Korisnost I vrednost robe 23 KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRZISTA oPSTpojam trzista se odredjuje kao skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru u odredjenom vremenu.j razlicite kategorije prihoda troskova I profita . vremenu. Razlikujemo trzista prema personalnoj dimenziji. Ako se potrosacu ponude dva razlicita dobra on ce izabrati ono koje najbolje odgovara njegovom ukusu. jer tako ek. 27 Indifferentnost potrosaca Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara. kao nosioca ponude podrazumeva I definisanje drugih ek kategorija koje se odnose na obim I tokove proizv. 24. Ponasanje proizv. ne moze da se odluci za jedno dobro onda se radi o indiferentnosti potrosaca. U savremenoj ek. Ako oba dobra podjenako odgovaraju njegovom ukusu. njih donose pojedinci kao proizvodjaci I potrosaci koji streme ostvarivanju svojih sopstvenih interesa. vlada misljenje da je trziste kao system endoregulacije superiorno u odnsou na plan kao system egzoregulacije. 29 Teorija racionalnog ponasanja proizvodjaca Racion. Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skaldu sa svojim individualnim preferencijama uz maksimiziranje sopstvene koristi naziva se racionalnost potrosackog izbora. alokativnu.robe.

Velicina ukupnog proizvoda zavisi od produktivnosti rada. 31. Vrste troskova proizvodnje Mogu biti ukupni troskovi proizvodnje. Osnovne odrednice ponuda roba I usluga Ek teorija sustinu trzistra pojmovno odredjuje kao susret ponude I traznje.30 Ukupni. kada se meri kolicinom ukupnog proizvoda po radniku. dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom periodu. Zato je produktivnost rada moguce posmatrati kao prosecan proizvod. . marginalni troskovi. prosecni I marginalni proizvod Ukupan proizvod je ukupna kolicina odredjenog ek. varijabilni i fiksni . Taj susret treba da dovede do ciscenja trzista sto znaci d ace sva ponudjena dobra biti kupljena. Ponuda odredjene kolicine dobara koji su proizvodjaci spremni da ponude na odredjenom nivou cena upravo je proporcionalna ceni a to znaci da raste sa rastom cene I obratno smanjuje sa opadanjem cene. Fiksni koji znace jednokratno ulaganje I varijabilni cija se velicina menja svakom promenom obima proizvodnje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful