P. 1
EKONOMIJA, SKRIPTE

EKONOMIJA, SKRIPTE

|Views: 140|Likes:
Published by Milena Stepanovic

More info:

Published by: Milena Stepanovic on Jan 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/20/2015

pdf

text

original

1 Nastanak I predmet ekonomije Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci

gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija oznacavana su pravila vodjenja domacinstva. 2 Predmet izucavanja ekonomije Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju, nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju. Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet procesa.. 3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca. 4 Klasicna britanska politicka ekonomija Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej, Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti, utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije. 5 Mrksisticka politicka ek. Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivnodeduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao robe.

On se zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji. slobodno delovanje trzisnih zakona I reprivatizaciju. oslobadjanjem proizvodjaca od visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca. On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe I na strain traznje I na strain ponude. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara traznju te da su stoga one uvek u ravnoteži. 7 Marginalisticka ek Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka.pojava I procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice. 10 Monetarizam /Cikaska skola ek. Inflacije I njeno obuzdavanje.kriye 19291933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog nacina proiyvodnje.6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek. 11 Neoklasicna ekonomska sinteza Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. Nastala 40-tih god. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u izucavanju ek.dobra-troskovi proizv. 9 Kenzijanizam Usmerenost ek. Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude . na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek. kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala (1842-1924). Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost ek. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek. podsticanja stednje I investiranja. Neokenzijanci sledbenici Kejnsa. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti. cenu nekog ek. Kejns istice potrebu bavljenja makroekonomskim fenomenima proizvodnje. Procesu u razlicitim zemljama I teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek.procesa. Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije. Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost. a narocito stagflacije. 19 veka. Taj pravac se naziva neoklasicna ekonomska nauka. Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada. ona negira postojanje objektivnih ek. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije. Zakona. Ona istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari. 8 Neoklasicna ek. Drugi pravac cine neokkejncijanci koji .razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava. Jedan predstavljau sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi. nastavljaju tradiciju kenzijizma. Ova skola se razlikuje od klasicne ek.

Minuli rad je rad utrosen u ranijim procesima I opredmecen u sredstvima za proizv. rad je svrsishodna. konstantno ili pak periodicno se susrece sa problemom ogranicenosti tih resursa. Polovinom 20 veka u nastojanju da se integrise kenzijanska makroekonomska teorija I neoklasicna marsalijanska mikroekonomija nastaje takozvana velika ekonomska sinteza ciji su glavni predstavnici P. Nacelo konzervacije omogucava ograicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje. Obimom proizvodnje kao rezultat proizvodnog rada ogranicen je kolicinom ulozenog rada I kvalifikacionom strukturom radnika.koje radnik koristi dok zivim radom stvara novi proizvod. 15 Prirodni resursi .Ekonomski resursi u uzem smislu reci> rad.Najistaknutiji je Pol Semjuelson. . 13 Ekonomski resursi I njihova ogranicenost Proizvodnja bilo kog mat. fond. predmeti rada I sredstva za rad.nastavljaju tradiciju Kejnsa I njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi. Priroda sama po sebi predstavlja potencijalno bogatstvo. tridesetih godina. Nacelo inovacije omogucava obnavljanje utrosenih prirodnih izvora gde je to moguce.Samjuelson.Robinskon I drugi. nacela racionalnog koriscenja U ekonomiji ovi resusrsi predstavljaju ona dobra ili predmete koji se mogu naci na povrsini I u utrobi zemlje I prirodni izvori energije. Strukturu ukupnog fonda cine zivi rad I minuli rad. Zivi rad je neposredno trosenje umne I fizicke energije radnika u procesu proizv. sredstva za rad. I proizvodjaca kao prodavca proizvoda I usluga sa druge strane. ljudski rad. sisntetickim proizvodima u cilju ustede prirodnih sirovina I smanjenja troskova proizvodnje po jedinici proizvoda. Mikroekonomija se bavi istraziv. kvalifikovane radne snage ili nivo tehnoloskog razvoja. 14 Rad kao eko. predmeti rada. Nacelo supstitucije navodi zamneu prirodne sirovine vestackim.ponasanja pojedinacnnih ekonomskih subjekata na trzistu I to potrosaca kao kupca sa jedne. Oni se zalazu za znacajnu ulogu drzave u resavanju nezapolenosti I inflacije. 12 Nastanak I predmet mikroekonomije Pojavljuje se sedamdesetih godina 19 veka koja svoj puni razvoj dozivljava nakon velike svetske ek. Svako drustvo ili nacionalna ekonomija bez obzira na obilje sirovinskog blaga.resurs Ek posmatrano. Dobra zahteva odredjene ekonomske resurse a to su.dobara. Sirovinski I energetski izvori su uglavnom neobnovljivi.mat.dobra. a za savremenu opremu I tehnologiju neophodni su primena nauke I velika met. kvalitet rada ograniceni su brojem I kvalifikacionom strukturom radnika.krize. raionalna aktivnsot ljudi usmerena ka stvaranju nekog mat.ulaganja. Dz.

razvoj. Roba su samo oni korisni predmeti koji su proizvod ljudskog rada t. razvoj sintetickih proizv. automatizacija. 20 Teorija vrednosti robe. Iskazivanje velicine vrednosti robe 21 Iskazivanje velicine vrednosti robe Poznato je da se za jediicu jedne odredjene vrste robe u razmeni dobija odredjena manja ili veca kolicina upotrebnih vrednsoti neke druge robe. Drugu polovinu 20 veka obelezila je treca ind. Skup korisnih svojstava nekog proizv.za rad.rada se meri odnosom kolicine proizvedenih mat. produktivnost I efikasnost Razvoj alata ..j. koja karakterise nulkearnu energiju. masina I opreme I njihova primena u proizv. dakle ona pokazuje ko licinu proizvoda po radniku/jedinici radnog vremena. Prva se vezuje za pronalazak parne masine u ENgleskoj I njenu primenu u tekstilnoj industriji u drugoj polovini 18 veka. Produkti.rezulzultat mat. Istovremeno takose izrazava I velicina vrednsoti te robeAnalizom tog razmenskog odnsosa koji je oznacen pojmom prometna ili relativna vrednsot robe jedino se moze doci do saznaja o velicini vrednsoti . Vrednost je uvek materijalizovana u nekoj konkretnoj vrsti upotrebne vrednosti koja je rezultata odredjene delatnosti konkretnog rada u materijalnoj proizvodnji.proizv. Zato je sustina same ekonomije definisana kao vestina alternativnog koriscenja retkih resursa. I istovremeno namenjeni razmeni.revolucija kada je u proizv. u drugoj polovini 19 veka nastaje druga industry. Vrednost robe se definise kao materijalizovani apstraktni ljudski rad.16 Resursi sred.j tehnooska revolucija.dobara I kolicine ulozenog rada. zavise od stepena razvoja nauke I tehnologije.uvedena elektricna energija I elektricne masine. Krajem 19 uvode se masine sa unutrasnjim sagorevanjem . u jednoj nacionalnoj ekonomiji neposredno zavise od stepena strucnosti radnika I od tehnoloskog nivoa sredstava za rad. 19 Osnovna obelezja robe Roba je proizvod ljudskog rada koji je ciljno proizveden radi razmene na trzistu.moguc. Covekove potrebe su fizicke I bioloske I drustveno stvorene potrebe.revolucija t. Proizv.resursi kojima je te potrebe moguce zadovoljiti ogranicene su. 17 Tehnoloski progress I industrjske revolucije Ukupna ekonomski a posebno tehnicko-tehnoloski razvoj moguce je istorijsko-hronoloski pratiti kroz niz industrijskih revolucija . odnosno ti resursi su retki.za rad meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad I ostvarene prizvodnje. kao osobina kojima se mmogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe cii upotrebnu vrednost robe. Efikasnost sred. a pocetak 20 veka obelezen je naglim razvojem automobilske I avio industrije. Parobrod I parna lokomotiva bili su pronalasci koji su odlucujuce uticali na ukupan drusdtveno ek. kompijuterizacija I robotizacija proizv. 18 Vrste covekovih potreba I ne-ogranicenost Ljudske potrebe su neogranicene. Sa druge strane medjutim prirodni I met.

novcanoj. robnoj.j razlicite kategorije prihoda troskova I profita . Ako oba dobra podjenako odgovaraju njegovom ukusu.robe. Ponasanje proizv.odluke decentralizovane. jer tako ek. prostornoj. Prednsoti I ogranicenja trzista Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma. Imamo informativnu. nameni obimu. 21 Korisnost I vrednost robe 23 KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRZISTA oPSTpojam trzista se odredjuje kao skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru u odredjenom vremenu. U savremenoj ek. Osnovne funkcije trzista Funkcija trzista sastoji se u povezivanju proizvodjaca I potrosaca koji kao prodavci I kupci dobara I usluga posredstvom razmene tih dobara I usluga ostvaruju svoje ekonomske interese. Tako se istice ponasanje proizvodjaca. selektivnu I distributivnu funkciju trzista. 24. U sirem smislu trziste definisemo kao svako suceljavanje ponude I traznje a u uzem smislu kao svaki posebno uredjen proctor za obavljanje robnih I kupovnih fondova. kao nosioca ponude podrazumeva I definisanje drugih ek kategorija koje se odnose na obim I tokove proizv. 25. ne moze da se odluci za jedno dobro onda se radi o indiferentnosti potrosaca.ponasanje proizvodjaca na trzistu objasnjava se pomocu marginalne analize. Ako se potrosacu ponude dva razlicita dobra on ce izabrati ono koje najbolje odgovara njegovom ukusu.. institucionalnim I tehnickim dimenzijama. Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skaldu sa svojim individualnim preferencijama uz maksimiziranje sopstvene koristi naziva se racionalnost potrosackog izbora. 27 Indifferentnost potrosaca Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara. 29 Teorija racionalnog ponasanja proizvodjaca Racion. njih donose pojedinci kao proizvodjaci I potrosaci koji streme ostvarivanju svojih sopstvenih interesa. alokativnu. 26 Ponasanje potrosaca-teorija racionalnog izbora Terija ponasanja potrosaca je zapravo teorija trzisne traznje. vremenu. proizvodnje t.Prometna vrednsot robe je jedino moguci nacin izrazavanja stvarne velicine vrednosti robe. Razlikujemo trzista prema personalnoj dimenziji. Odnosno preduzeca kao nosioca ponude dobara I usluga. troskove. Potrosaci formiraju traznju za odredjenim dobrima I uslugama da bi zadovoljili svoje potrebe. vlada misljenje da je trziste kao system endoregulacije superiorno u odnsou na plan kao system egzoregulacije.

Ponuda odredjene kolicine dobara koji su proizvodjaci spremni da ponude na odredjenom nivou cena upravo je proporcionalna ceni a to znaci da raste sa rastom cene I obratno smanjuje sa opadanjem cene. marginalni troskovi. Vrste troskova proizvodnje Mogu biti ukupni troskovi proizvodnje. varijabilni i fiksni . dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom periodu.30 Ukupni. Fiksni koji znace jednokratno ulaganje I varijabilni cija se velicina menja svakom promenom obima proizvodnje. Osnovne odrednice ponuda roba I usluga Ek teorija sustinu trzistra pojmovno odredjuje kao susret ponude I traznje.Velicina ukupnog proizvoda zavisi od produktivnosti rada. . kada se meri kolicinom ukupnog proizvoda po radniku. Taj susret treba da dovede do ciscenja trzista sto znaci d ace sva ponudjena dobra biti kupljena. 31. prosecni I marginalni proizvod Ukupan proizvod je ukupna kolicina odredjenog ek. Zato je produktivnost rada moguce posmatrati kao prosecan proizvod.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->