SEMINARSKI

RAD

REIN ENJERING POSLOVNIH PROCESA

Profesor: DR. Zvezdan uri

Student: Janko Grbi 3LV/0016/11

SADR AJ:

UVOD ....................................................................................................................................... 3 POJAM I DEFINICIJA SWOT ANALIZE................................................................... 3 PROCENA KVALITETA TURIZMA U MORAVI KOM KRAJU NA OSNOVU SWOT ANALIZE ................................................................................................................................ 4 TURISTI KI POTENCIJAL U OP TINI IVANJICA SWOT ANALIZA- ......................... 5 SWOT ANALIZA IVANJI KOG TURIZMA ............................................................ 6 SWOT ANALIZA KOMPANIJE SWISSLION ....................................................................... 7 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA ................................................................................. 7 PREDLOG RE ENJA .................................................................................................. 8 PROIZVOD .................................................................................................................. 8 SWOT ANALIZA PREDUZE A MATIS IVANJICA............................................................ 9 SWOT ANALIZA PRIJATELJA ............................................................................................. 9 SWOT ANALIZA PROIZVODA............................................................................................10 KONKURENCIJA KAO KREATOR NOVOG POSLOVNOG OKRU ENJA ....................11 PRIMER KONKURENCIJE ...................................................................................................12 ZAKLJU AK ......................................................................................................................... 15 LITERATURA ........................................................................................................................16

UVOD: POJAM I DEFINICIJA SWOT ANALIZE

Pojam odnosno naziv SWOT analiza, predstavlja skra enicu od etiri engleske re i, koje u prevodu zna e: - Strengths - snaga - Weaknesses slabosti - Opportunities mogu nosti - Threats pretnje. SWOT analiza je dobila takav naziv zbog toga to je njena osnovna ideja da omogu i razvojno pona anje preduze a koje obezbe uje maksimalno kori enje ansi i sposobnosti i da na e na ina da minimizira slabosti i pretnje. Na taj na in, SWOT analiza omogu ava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora i daje mogu nost da se njih blagovremeno uti e. Ta nije, SWOT analiza omogu ava da se utvrdi gde se u sada njoj situaciji preduze e nalazi, koje su mu glavne prednosti i slabosti i kakve su mu anse i koje su prepreke da se stigne do planiranih ciljeva u budu nosti. Koriste i je u li nom kontekstu, poma e vam da razvijete svoju karijeru na na in da izvu ete najbolje prednosti va eg talenta, mogu nosti i prilika. Ono to SWOT Analizu ini posebno sna nom, je to vam u kratkom vremenu mo e otvoriti prilike iz kojih mo ete izvu i prednosti. Tako e vam poma e da otkrijete i razumete va e slabe strane, tako da mo ete savladati i eliminisati opasnosti, koje bi vas ina e uhvatili nepripremljene.

Snaga (Strengths):
Koje prednosti (na primer, ve tine, obrazovanje, iskustvo) vi imate u odnosu na druge? ta radite bolje u odnosu na ve inu drugih? ta drugi ljudi (i posebno va trener ) vide kao va u snagu? Razmotrite ovo iz va e li ne perspektive i iz ugla ljudi oko vas. Ne budite skromni, budite objektivni to je vi e mogu e. Ako imate pote ko a sa ovim, poku ajte napisati listu va ih karakteristika. Neke od njih e sigurno biti va a ja a strana.

Slabosti (Weaknesses):
ta mo ete unaprediti? ta trebate izbegavati? Koje stvari e ljudi oko vas najpre videti kao slabosti? Ponovo, posmatrajte ovo iz li nog i ugla ljudi oko vas: Da li drugi ljudi vide slabosti koje vi ne vidite? Da li vas ostali sportisti nadama uju u klju nim momentima? Najbolje je da sada budete realni i suo ite se sa neprijatnom istinom to pre.

Prilike - Mogu nosti (Opportunities):

Gde vas ekaju dobre prilike? Koji su interesantni trendovi kojima stremite? Korisne prilike mogu proiste i iz: Promena u tehnologiji, kompaniji, tr i tu, kompaniji Promena u dr avnoj regulativi koje se odnose na polje va eg interesovanja Promena u socijalnim de avanjima Lokalnih doga aja Dobar na in za sagledavanje mogu nosti je gledanje va ih ja ih strana i videti da li se kroz njih mogu javiti odre ene prilike. Tako e, mo ete pogledati va e slabosti i zapitati se da li vam se otvaraju mogu nosti tako to ete te slabosti eliminisati.

Pretnje (Threats):
Sa kojim se preprekama suo avate? ta rade ljudi oko vas? Da li se va posao (ili zahtevi za stvari koje radite) menja? Da li promena tehnologije ugro ava va u poziciju? Da li vas neka od va ih slabosti ozbiljno ugro ava? Pravljenje ove analize esto mo e da vam osvetli put u pogledu onoga to treba u initi i kako prevazi i probleme.

PROCENA KVALITETA TURIZMA U MORAVI KOM KRAJU NA OSNOVU SWOT ANALIZE

Kada je u pitanju turizam i njegov zna aj za privredni razvoj odre ene op tine, prvo se u obzir moraju uzeti motivi usled kojih turisti putuju. Neki putuju zbog posete istorijskim mestima, arheolo kim iskopinama, ostacima drevnih civilizacija, neki zbog nau nih ili trgovinskih ciljeva, neki zbog zabave, razonode, avanture... Bez obzira na razloge turisti kih kretanja, turisti tro e svoj novac na teritoriji koju pose uju i kao rezultat te potro nje nastaju odre eni ekonomski efekti na privrede, kako zemlje iz koje turisti dolaze, tako i zemlje koju turisti pose uju.

TURISTI KI POTENCIJAL U OP TINI IVANJICA - SWOT SNAGA

1. Prirodni resursi (Golija park prirode, vazdu na banja...) 2. Stara ar ija kulturno-istorijska prostorna celina od velikog zna aja 3. Ljudski resursi (srda nost ljudi koji primaju turiste) 4. Tradicija, iskustvo, gostoprimstvo... 5. Kulturno-istorijsko nasle e 6. Izvori pija e vode 7. Konfiguracija terena i klima veoma pogodni za zimske i druge sportove 8. O uvana ekolo ki zdrava ivotna sredina 9. Neograni ene mogu nosti proizvodnje zdrave hrane 10. Postojanje sme tajnih kapaciteta u ruralnim podru jima 11. Mogu nost organizovanja lova i ribolova 12. Postojanje umskih plodova i lekovitog bilja 13. Definisan strate ki prioritet

SLABOST
1. Lo a populaciona i starosna struktura kao i tradicija 2. Ljudski resursi: neorganizovanost i needukovan kadar 3. Nerazvijena infrastruktura: lo a putna mre a, zastareo vozni park... 4. Nepostojanje robne marke Golija 5. Slaba informisanost i nedostatak promotivnih aktivnosti 6. Nedostatak sme tajnih kapaciteta 7. Nedostatak i devastacija op te i turisti ke signalizacije 8. Ne primenjivanje zakona i kaznene politike za divlje deponije i sl.

MOGU NOSTI
1. Nacionalne strategije (uskla enost prioriteta op tine sa prioritetima na drugim nivoima ) 2. Nastavak privatizacije (ubrzan) 3. Postojanje donatorskih programa 4. Regionalno udru ivanje (klasteri) 5. Povezivanje javnog i privatnog sektora 6. Veliko interesovanje za Goliju, seoski, sportski, kongresni i drugi vidovi turizma 7. Mogu nost plasmana zdrave hrane (robna marka Golija) 8. Ulazak hotelskih brendova (Best Western)

PRETNJE
1. Migracija stanovni tva iz sela 2. Promena vlasti (republi ka i lokalna) 3. Eksploatacija prirodnih resursa od strane JP Srbija ume bez nadoknade lokalnoj zajednici 4. Nere en status imovine u op tini 5. Nepostojanje decentralizovanog sistema odlu ivanja 6. Ubrzane aktivnosti konkurenata na razvoju turisti kih proizvoda 7. Izostanak interesa lokalnih i stranih ulaga a u turizam op tine

SWOT ANALIZA IVANJI KOG TURIZMA

Metodolo ki postupak kojim se u konkretnoj situaciji procenjuje postoje e stanje u cilju izbora optimalnih strate kih opredeljenja naziva se SWOT analiza. Prilikom jedne ovakve analize uticajni faktori se dele na unutra nje i spolja nje, pozitivne i negativne. Procena unutra njih pogodnosti i ograni enja ima klju nu ulogu u strate kom planiranju, jer e se akcioni planovi zasnivati ili na dobrim stranama ili e nastojati da se isprave lo e strane lokalne zajednice. Interna analiza ima dve svrhe: 1. Da se utvrde lokalne opcije i kapaciteti kao odgovor na spolja nja de avanja i 2. Da se identifikuju unutra nje dobre i lo e strane koje se mogu razmatrati u okviru strate kih mera. Dobre i lo e strane zavre uju posebnu pa nju, jer su one osnova za utvr ivanje polo aja lokalne zajednice u odnosu na konkurenciju. Lokalne zajednice su pod velikim uticajem razli itih spolja nih faktora koji dolaze sa regionalnog, dr avnog i me udr avnog nivoa. Va no je da se uvide mogu nosti i rizici od spoljnih faktora koji su relevantni za strate ka opredeljenja. Mnogi spolja ni uticaji su izvan kontrole lokalne zajednice. Me utim, njihov uticaj na delovanje lokalne samouprave je va an inilac u strate kom planiranju tog delovanja i mora se uzeti u obzir. U tabeli su prikazane samo najbitnije snege i slabosti, anse i pretnje, koje mogu dominantno uticati na izbor strate kih opredeljenja.

SWOT ANALIZA KOMPANIJE SWISSLION SNAGA

1. Visoko u e e u zadovoljenju tra nje na tr i tu konditorske industrije SCG 2. Primena standarda i SL tehnologija 3. Stabilna materijalna osnova 4. Lanac od 20 vlastitih prodavnica pod zajedni kim imenom Slatka ku a 5. Politika prihvatljivih cena za kvalitetan proizvod 6. Bogat asortiman 7. Sopstveni vozni park 1.

SLABOST
iroka paleta proizvoda u ponudi i sli nost sa dosta konkurentskih proizvoda Nedovoljno izgra ena sopstvena robna marka Slabija informisanost potro a a o kompaniji i njenom proizvodnom programu esta promena ambala e Nedostatak stalnih promotivnih aktivnosti Nerazvijeni odnosi sa javno u Nepostojanje tr i ne tradicije

2. 3.

4. 5. 6. 7.

MOGU NOSTI
1. Neaktivnost glavnih konkurenata u projektovanju, programiranju i realizacija osmi ljenih i celovitih promotivnih aktivnosti 2. Dobra saradnja sa maloprodajnim objektima 3. Nere eni vlasni ki odnosi konkurenata 4. Razvoj svesti potro a a o proizvodima i njihovom kvalitetu 5. Povratak tradiciji i po tovanje verskih obi aja

PRETNJE
1. Prisustvo konkurentskih proizvoda iz biv ih yu republika, koji su jo uvek dobro pozicionirani na tr i tu Srbije i Crne Gore 2. Postojanja nelojalnog pona anja konkurenata 3. Te ka i neizvesna konkurentska utakmica sa ve afirmisanim brendovima 4. Sve ve i uvoz 5. Doma i potro a i preferiraju ino pakovanje bez obzira na kvalitet proizvoda 6. Reakcija konkurenata na promotivne napore

IDENTIFIKACIJA PROBLEMA
Osnovni problem je utvrditi ta preduze e Swisslion mora da uradi da bi uspe no konkurisalo globalnoj konkurenciji u narednih nekoliko godina. Swisslion treba da sa uva i dalje oja a poziciju lidera na tr i tu konditorskih proizvoda Srbije i Crne Gore, da razvije pozitivnu sliku u svesti potro a a o preduze u i njegovim proizvodima. Smatramo da je problem esta

promena ambala e i pakovanja, to uti e na neprepoznatljivost proizvoda od strane potro a a. Tako e, nepostojanje jedinstvenog za titnog znaka, preko kojeg bi se lako povezali proizvodi sa preduze em. Trenutni broj sopstvenih prodajnih objekata nije dovoljan. Izdvajamo kao nedostatak nepostojanje ekonomsko propagandnih aktivnosti i kontinuiranih PR aktivnosti.

PREDLOG RE ENJA
Pro irenje lanca ''Slatkih ku a'' i otkrivanje novih marketing kanala u ini e da se preduze e u vrsti svoju konkurentsku poziciju. Promotivne i nekontinuirane PR aktivnosti predstavljaju najve e slabosti preduze a. Iz tog razloga, preduze e treba da radi na razvijanju promotivnih aktivnosti, kako bi stvorilo svest potro a a o mix-u proizvoda i podsticalo interes za proizvode i njihovu kupovinu. Preduze e treba da radi na pro irivanju na nove tr i ne segmente i pronala enja novih marketing kanala ocenjujemo kao najbolje.

PROIZVOD
Kompletan proizvodni asortiman Swisslion-a ine proizvodi visokog kvaliteta i sa takvom politikom preduze e bi trebalo da nastavi u narednom periodu, dok ambala u ne bi trebalo menjati odre en vremenski period, kako bi postala prepoznatljiva i pozicionirala se u svesti kupaca. Na svakom pakovanju treba, na vidljivom mestu, ista i prepoznatljiv za titni znak, koji bi pratio svaki proizvod i svaku budu u aktivnost. Shodno uo enim kulturolo kim razlikama izme u urbane i ruralne sredine, potrebno je izvr iti diferencijaciju pakovanja. Ve a pakovanja bi se plasirala na ruralna podru ja, dok bi se u urbanim sredinama plasirala ambala a sa vi e varijacija (manje ve ih). Mislimo da je uvo enje novih ekskluzivnih pakovanja, za bombonjere i sli ne proizvode dobar poslovni potez. Pored toga potrebno je uvoditi nove proizvode, kako bi se pro irila dubina i du ina mix-a, i iza lo u susret specifi nim i narastaju im eljama i perferencijama potro a a. U tu svrhu trebalo bi pro iriti postoje e linije proizvoda uvo enjem dijetalnih i vi e posnih proizvoda. Da bi se iza lo u susret novim doma icama na ambala i proizvoda kao to su Petit Beurre, Bevita i Softi bi trebalo tampati recepte za brze poslastice, jer su ovo proizvodi koji se lako mogu iskoristiti za pravljenje kola a i torti.

SWOT ANALIZA PREDUZE A MATIS IVANJICA

SNAGA
1. Nedovoljna zastupljenost sli nih proizvoda na lokalnom tr i tu 2. Kvalitet proizvoda 3. Pristupa ne cene 4. Vrhunska i kvalitetna usluga 5. Veliki asortiman 6. Dobra lokacija prodajnih objekata 7. Jeftina radna snaga 8. Obezbe en servis i garancija 9. Sopstveni vozni park 10. Inovacije 1. 2. 3. 4. 5.

SLABOST
Malo tr i te Nedostatak marketinga Ve ina lokala u zakupu Nedostatak kapitala Nedostatak promotivnih aktivnosti

MOGU NOSTI
1. Stvaranje brenda 2. Pove anje tra nje za proizvodima usled pove anja kupovne mo i 3. Stvaranje novih proizvoda 4. Pro irenje asortimana 5. Uvo enje novih na ina prodaje 6. Sni enje tro kova 7. Pro irenje prodajnih kapaciteta 8. Reklamiranje u medijima 1. 2. 3. 4.

PRETNJE
Porast konkurencije Smanjenje kupovne mo i gra ana Pove anje zaliha Pove anje tro kova

SWOT ANALIZA PRIJATELJA

SNAGA
1. 2. 3. 4. 5. Odgovoran Uporan Vredan Ambiciozan elja za sticanjem novih i nadogradnju starih saznanja 6. Ma tovit 7. Inteligentan 8. Snala ljiv 9. Lepog fizi kog izgleda 10. Znanje stranih jezika 1. 2. 3. 4. 5.

SLABOST
Neiskustvo Samokriti nost Impulsivnost Sklon radu u poslednji as Lo e radno mesto

MOGU NOST
1. Konstantna nadogradnja sopstvene li nosti 2. Stvaranje i izgradnja poslovnih kontakata 3. Bolje radno mesto 1. 2. 3. 4.

PRETNJE
Nepo tovanje zakona Bolest Korupcija Lo a materijalna situacija

SWOT ANALIZA PROIZVODA SNAGA SLABOST

MOGU NOST

PRETNJE

10

KONKURENCIJA KAO KREATOR NOVOG POSLOVNOG OKRU ENJA

DEFINISANJE KONKURENCIJE Pod konkurencijom, u naj irem smislu, mo e se smatrati sve to mo e odvu i kupca do va eg proizvoda. Konkurencija je rival tvo izme u alternativnih firmi koje se obra aju istoj grupi kupaca, svaka poku avaju i na svoj na in da pove a prodaju, tr i no u e e i dobit. Konkurencija podrazumeva da na tr i tu na kojem se nalazi neko preduze e postoje i druga preduze a koja se za pozicije na tr i tu mogu boriti na razli ite na ine. Po irini shvatanja, konkurencija se mo e podeliti u vi e grupa: 1. Preduze a koja nude identi an proizvod ili uslugu direktna konkurencija 2. Preduze a koja podmiruju istu potrebu, odnosno pru aju istu potro a ku korist Indirektna konkurencija 3. Preduze a koja podmiruju prikrivenu potrebu va eg kupca. 4. Firme koje uzimaju novac od va eg kupca. Morate obratiti pa nju na ta se najvi e tro i i ta to odvla i novac iz bud eta doma instva va e ciljne grupe 5. Bilo koja prepreka u va em poslovanju. Danas je klju no da preduzetnik svojim poslovanjem ostvaruje konkurentsku prednost i to na dugoro noj osnovi. Navedeno je uslov za ostvarivanje uspeha, a realizacija u mnogome zavisi od toga sa kojim znanjem o svojim krajnjim potro a ima preduzetnik raspola e. Preduzetni ki subjekti u potrazi su za saznanjima o pona anju i na inu dono enja odluka o kupovini, jer jedino kombinacija znanja o potrebama, eljama i pona anju potro a a stvara temelj za ostvarivanje konkurentske prednosti i uspe no poslovanje. U uslovima brzih promena, globalnih poslovnih strategija, virtuelnih organizacija, estih tehnolo kih bumova, fleksibilne konkurencije, novih socijalnih i ekolo kih ograni enja, imperativnosti znanja, kvaliteta, informacija i inovacija i sl. Pri tome su osnovni faktori konkurentnosti: cene, kvalitet, brzina, funkcionalnost, posedovanje klju nih kompetentnosti, produktivnost i efikasnost proizvodnje usluga, marketinga i menad menta, organizovanost nastupa na tr i tima, davanje garancija, prilago avanje okru enju itd. ANALIZA KONKURENCIJE Savremeno tr i te karakteri e kompleksnost, turbulentnost i porast neizvesnosti izazvan estim pojavama inovacija u svim oblastima poslovanja. Preduze a su primorana da neprekidno prikupljaju informacije i o svom unutra njem okru enju, ali pre svega o spolja njem okru enju (potro a ima, konkurentima, partnerima)
11

Analizu konkurencije treba razumeti kao kontinuirani proces preispitivanja sopstvenog mesta na odabranom tr i tu. Ovaj korak je veoma va an za biznis, a osnovna svrha treba da bude upoznavanje sa konkurentima i procena tr i ne pozicije. Cilj analize konkurencije. Osnovna svrha je upoznavanje sa konkurentima i procena tr i ne pozicije. Bitno je preduhitriti konkurente, i predvidite ta e va konkurent slede e uraditi, da ih nadmudrite, da budete prvi. Na kraju, tako mo ete da budete najbolji! Tako e, mo ete da dobijete odgovor kako da preuzmete dobre poteze svojih konkurenata, a izbegnete njihove gre ke. ta sve treba da znamo o konkuretnima: y Koji su njihovi ciljevi da li je to trenutna isplativost ulo enog, sticanje ve eg udela na tr i tu, uvo enje novog proizvoda, koegzistencija ili agresivno osvajanje? Kakva je njihova strategija ni a cena, ve i kvalitet, bolja usluga ili ni i tro kovi, kratkoro na ili dugoro na orijentacija. Koji su obrasci reagovanja - u slu aju da podignemo ili spustimo cene, pove amo broj prodavaca itd., kako e se konkurenti pona ati.

y y

KONKURENCIJA
PRIMER: Konditorskom proizvodnjom se u SCG bavi oko 17 preduze a. Prema istra ivanju prisutnosti proizvo a a keksa i kola a u svesti potro a a MP panela tr i ta Jugoslavije i Srbije, na prvom mestu se nalazi Bambi sa 76.3 %, potom Soko Nada tark sa 57.3% i Banini sa 39.1%. Najomiljenija marka keksa i kola a je Plazma- Bambi sa 23.1 %, na drugom mestu je Jaffa Crvenka sa 8.8 %, a na tre em Doma ica-Banini sa 5.5%. Swisslion se u oba istra ivanja nije na ao u prvih pet proizvo a a. Ve ina doma ih proizvo a a je ve dobro pozicionirana u svesti potro a a, sa dugom tradicijom proizvodnje i ve izgra enom markom.

12

Swisslion
Bevita Petit Beurre Linea oko banana oko biscuit Softi i Kondita okoladna doma ica okoladna Daria Crna okolada ajno Bajno i Ladz Q Medeni dukat, slatki dukat, medeni poljupci Bombone Bombonjere

Kra
* Petit Beurre Batons, Ronda Bananko * * Doma ica Dorina

Zve evo
* * Valisa * * * * Samo ti, Volim te, Bata, Seka, Fantasy * * * * Valentina, Klaudia, Baron, Samo ti, Volim te * * *

Milka
* * M-joy, Lila Pause * * * * Milka okolada * * * * I love Milka, Naps, Montelino, Minis, Milkins * * *

Ferrero
* * Pingui * * * * Kinder okolada, Kinder riegel * * * * Choko-Bons, Kinder Freude * * *

Dorina Finesa, Lada, Polka * 505-, Bronhi, Slatka tajna Griote, Bajadere

Flips tapi i i perece Kvikers

* Vic tapi i Vic

Jedan od najve ih konkurenata marke i konkurenata oblika proizvoda je Soko-Nada tark. Soko-Nada tark je preduze e sa dugom tradicijom i jedno od vode ih u konditorskoj industriji Isto ne Evrope. Proizvodi preko dve stotine proizvoda: okoladu, okoladne deserte, keks, biskvite, napolitanke, itd. U populaciji je najpoznatija sa proizvodnjom mle ne okolade Najlep e elje, oko bananicama i okolodnim napolitankama. Bambi iz Po arevca je koncern za promet i proizvodnju koji je nastao 1967. godine. Po ostvarenom ukupnom prihodu 2002. godine nalazio se na tre em mestu, iza Swisslion-a i Soko-Nade- tark, a po ostvarenoj dobiti na drugom mestu iza Swisslion-a. Najpoznatiji proizvod Bambija je Bambi plazma keks, koji je zbog svog bogatog sastava namenjen prvenstveno deci. Pionir Subotica, postoji ve 85 godina. Ovo je jo jedno preduze e sa dugom tradicijom. Najpoznatiji proizvod je Galeb okolada. Jaffa Crvenka je fabrika biskvita ija je osnovna delatnost proizvodnja kola a i ostalih proizvoda od testa. Osnovano je 1976. godine. po ukupnoj ostvarenoj dobiti u 2002. godini je na tre em mestu. Potencijalnu konkurenciju ine i proizvo a i iz inostranstva, koji polagano ulaze na na e tr i te. To su proizvo a i iz Evropske Unije i zemalja biv e Jugoslavije (Hrvatska) - Milka, Nestle, Kinder, Ferero, Kra ,

13

Zve evo i dr. Na alost, kod nas i dalje vlada mi ljenje da inostrane kompanije proizvode kvalitetnije proizvode, tako da ovi konkurenti predstavljaju ozbiljnu pretnju. Prednost Swisslion-a se ovde ogleda u injenici da je ovo preduze e i u vajcarskom vlasni tvu, to mo e pozitivno da uti e na svest potro a a. Latentnu konkurenciju ine doma i proizvo a i kola a. To su uglavnom doma ice iz ruralnih i prigradskih naselja, koje omogu avaju naru ivanje razli itih vrsta slatki a. ene u urbanim sredinama su uglavnom zaposlene i nemaju dovoljno vremena da se posvete kuvanju pa se esto odlu uju za ovu opciju. Posebnu vrstu konkurenata ini nelegalni uvoz konditorskih proizvoda. Ovi proizvodi pristi u u na u zemlju nelegalnim kanalima, pri emu se ne mo e znati stvarna uve ena koli ina, kao ni predvideti ta an trenutak njihovog uvoza. Generi ki konkurenti su svi proizvo a i koji se bave proizvodnjom hrane, a prete no brze hrane, grickalica i sladoleda. Tu spadaju doma i i strani proizvo a i, kao to su Chipsy, Famoso, PIK a ak, Florida Bell, Pringles, Chipita, Frikom, Delta sladoled, Ledo. Pored toga, generi ke konkurente ine i poslasti arnice, pekare, picerije, Mc Donalds, Pizza Hut i sl.

ZAKLJU AK :
Najveca opasnost posle vr enja SWOT analize jeste nepreduzimanje ni ta to bi promenilo zatecene karakteristike i osobine. Mnogi izvr e analizu svog preduzeca, ali kasnije nisu u mogucnosti ili nemaju sredstava da bilo ta promene u svom poslovanju i poziciji na tr i tu. SWOT analiza pre mo e da se defini e kao sveobuhvatan opis karakteristika, nego to je analiza u pravom smislu te reci. Ona mo e da bude deo analitickog odlucivanja. Kod nas se najce ce koristi kao metoda pripreme i analize u svrhu dono enja strate kih planova. Pri ovome treba imati u vidu da, kao i vecina analiza u oblasti menad menta, SWOT analiza ne daje nikakve specificne odgovore. Ali, ona predstavlja nacin efikasne organizacije informacija i osetljivih karakteristika kao baza za izgradnju poslovne strategije i operativnih planova. Ona je relativno brza, jasna i efektivna.

14

Literatura:

1. Prof. Dr. Zvezdan uri Rein enjering poslovnih procesa 2. Filipovi , V., i Kosti , M., Marketing menad ment, Fakultet organizacionih nauka, Institut za menad ment, Beograd, 1999. 3. Turisti ka organizacija op tine Ivanjica (http://www.ivatourism.org)

15