VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača. Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne čestice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare. Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i

... a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona..67*10-24g. 11H i 816O. /poredi se masa jednog atoma npr...) koji se od atoma razlikuju po broju . (na primer 11H.. to jest tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6.broj elektrona u atomu isti je kao broj protona.. Ar*100%= 35*68% + 37*32%.. Što se tiče broja elektrona . a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona). A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1 proton ima masu u=1.1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak elektrona u odnosu na atom).ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%). i 2-1=1neutron).. protona i neutrona svih atoma zajedno. a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 .. Rešenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadrži atome. a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase od 1/12 ugljenika C-12.67x10-24g. pa kiseonik ima Ar=16 Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + . 816O2..(negativni jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom). 37Cl sa zastupljenošću ω=32%).. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma. koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula. što je zajedno 1+1+8=10 protona. sa zastupljenošću ω=68%. PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na.. neki nemaju izotope (na primer natrijum. Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12... 919F.45. molekul je elektroneutralan pa sadrži isto toliko elektrona 10.) Masa protona je približno jednaka masi neutrona. Broj protona. jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton.. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova. elektrona i neutrona je suma broja elektrona. 1 elektron i nijedan neutron). Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1... tako da na ukupnu masu atoma utiče masa jezgra. 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama.023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+. formula H2O može predstavljati i 1 mol molekula. odavde se izračuna Ar=.ova zakonitost je poznata! ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate. 1 elektron. Neki elementi imaju više izotopa. ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl. isto toliko iznosi i masa neutrona). (nema jedinicu!) 2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35. PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora.. Na+. i uzeli tu dvanaestinu. 1 H (deutrerijum-sadrži 1 proton. Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6... fluor.67*10-24g! Ovo se može izračunati i na sledeći način: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1. Pb2+.

2 elektrona. dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije.) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-. p. ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima..podnivo)..10 elektrona i f podnivo . CH3-NH3+ metilamonijum jon. f . za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze. a l=0. peti. Razlog tome je što su nivoi podeljeni na podnivoe (s. Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije.amonijum jon. nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG.od atoma) ili molekulski katjoni . Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije.s podnivo .6 elektrona. jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0. Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće: Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona nižeg nivoa (na primer trećeg.3s. HSO4-..) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4.. f. taj elektron ima n=2. Taj prostor naziva se ORBITALA. d. 3p i 3d Četvrti.. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. ali veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona.elektrona (manje e. AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l).) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju više elektrona od atoma i molekulski anjoni. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Br-.. Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa.. petog. Medjutim. jer ukoliko pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i . p. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije. ili nekog drugog nivoa... podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost. d. d podnivo . Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona . Medjutim.joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica negativno naelektrisana (SO42-.joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli.s.. Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadrži s podnivo .2s i 2p Treći sadrži tri podnivoa .. ako je na "prvom" podnivou ima l=1.14 elektrona. drugog. ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ .) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom. Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou.oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa .. šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa . p podnivo .

Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac. s p d f Sl2.orbitale) Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale .. Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. U oba slučaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i . ali su različito usmerene u prostoru. veličine i energije.sve su p orbitale. pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka. Svaki elektron se kreće oko jezgra (ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose. (na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala) Sl.. d.orbitale). pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini)...podnivo prima 10 elektrona. takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s. 2py smer y ose. ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu brže da se kreću.neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima. 2py i 2pz. sve su istog oblika. I ova veličina je odredjena (kvantirana).1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice"). nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo. izgleda izdužene osmice (p .. 2p.. Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA ELEKTRONA NAJVEĆA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale).. oblika i usmerenosti. pa otuda oznake 2px.. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa. 2s. Recimo 2p orbitale možemo predstaviti kao: Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu.

pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6. Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice: Sl3. Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa. s). ). m =+1. m = .1. l =1. m. U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) ..izgradnja elektronskog omotača Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i način zapisivanja tog redosleda. Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom. a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#)..čitavog atoma). 3p podnivo Za prvi elektron važi n = 3. Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n. pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi"). s = ..1/2.PAULIJEV PRINCIP ISKLJUČENJA. Shematski prikaz elektronske konfiguracije . l = 1. ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg nivoa. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice. ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA . Za drugi elektron važi n = 3. s =+1/2. l.

Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome: 13 13 Al 1s22s22p63s23p1 "Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo.Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore). a to znači da ima 13 protona. 5s14d5.podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d .s-elementi itd.aluminijum ima redni broj 13. Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s . 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10. Primeri: . 5s2 4d9.. Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu. a zatim se dodaju sledeći. da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5.valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4. jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13 Al3+ 1s22s22p6 Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. to jest VALENTNI nivo. 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s u d. Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore). 5s24d4. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Na primer: jon 16S2. a to je VIIIb grupa). 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9. Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. jer se jedna grupa prostire na tri kolone. Elementi sa d. 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al ..ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se f. Za aluminijum je 3s23p1.elementi. 5s1 4d10. U atomu je broj elektrona i protona isti.

grupa se odredjuje. a bakar je u Ib grupi. većinom. ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi.s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 .kao što ima bakar.trebalo bi da bude u IIa grupi. 4s23d10 .. zbir 12 .).kao što ima cink. nemetali da prime elektrone). 9 i 10. zbir je 11. Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube. 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi. ZAKLJUČAK: za d elemente : 8 ako je zbir 8. a cink je u IIb grupi. Prvo. naelektrisanja čestica (neutralne. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron. .osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 . od stabilnosti konfiguracije (popunjena. 9 ili 10 .gde je zbir redom 8. zbir 11 .element je u VIIIb grupi. Be 1s22s2 . a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe.u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron.inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb.NAJVIŠI NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. pozitivne ili negativne). valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo.elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI. d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije . polupopunjena.u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 .. a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista .. udaljenosti elektrona od jezgra. zbir je 12. kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 .. 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4.. 4s13d10 .Ib grupa. valentnom nivou pa je u IIIa grupi.IIb grupa! f. kao zbir elektrona na valentnom nivou.

Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno značenje.imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali .Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s 11 Oba imaju težnju da otpuste elektron. azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene. Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal").Ej ili Ei (kJ . Svi elektroni su na istom nivou. a atom hlora njih sedam.imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi . Medjutim.imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE .Energija jonizacije .U periodni Ae raste.kilodžul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron. U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma . pa je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona) 7 Al2+ Al+ Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko prima) kada primi elektron. a u grupi opada. Izraziti metali . ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije.

Elementi istog skupa su obojeni istom bojom. At. Grade vrlo slabe kiseline. Imaju metalni sjaj. As. Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Ge. Pb.metali su dobri provodnici. Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma jednog istog elementa. Između svojih atoma mogu da grade kovalentne veze. Se. Bi. Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala. Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao kiseline. Po. Tl. Sn. Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima. jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa jedinjenjima metala. U metaloide spadaju elementi B. U ovu grupu spadaju Be. Poluprovodnici su.v.gotovo svi metali su sivi (bakar. Sb. Grade većinom jonska jedinjenja. zlato su klasični izuzeci) i imaju metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla .. ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze. kao i sa nekim nemetalima. Plemeniti gasovi. Nemetali . I između njih se uočavaju neke razlike. Zn. Si. Ovi elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. Ge manje. a metali bazne (anhidride baza) • boja i sjaj . a Sb. a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. Al. In. Ukoliko imaju više valenci.. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. metalna veza) • provodljivost toplote i elektriciteta . Tako As. koje se često ne rastvaraju u vodi.Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. Se. Ga. međutim. Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele. I pored toga što pokazuju amfoteran karakter. Hidroksidi su im amfoterni. I oni se mogu podeliti u dve grupe. Te. Podela je izvršena na osnovu nekoliko karakteristika: • hemijske osobine oksida . nasuprot nemetalima.nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina). cezijum. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe.

prema osobinama se može izdvojiti više grupa. esto su sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa. crni fosfor). Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode. kao i neposrednom reakcijom metala i vode. S) i pnitogene (N. Metali druge grupe (Mg. Kod lantanoida su to 4f. Br. Br. osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. Ba. C. Fr) su najizrazitiji. Svi imaju slične osobine kao i lantan. Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. Na. S. K. Plemeniti metali (Cu. O. VIII. I. 4d. VII. Metali Kako u metale spada većina elemenata PSE.najizrazitije nemetale. Ir. Prelazni metali grade i kovalentne veze. Au. Ca. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. Pt. Cl. Oksidi su im kiseli. F. O. Cs. Rh. Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. P. Grade jake kovalentne veze između svojih atoma. Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H. Cl. Gasoviti elementi su F. N. Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. 6d) i više valenci. halkogene (O. Metali prve grupe (Li. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma reaktivni. IV. H. F. P. Neki od njih (Mn. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. V. P). Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit. Rb. S.U nemetale spadaju elementi H. Prelazni metali su elementi grupa III. VI. Osobine nekog aktinoida su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. Većina može da istisne vodonik iz kiselina. Cl. većinom su trovalentni i izraziti su metali. I. . a čvrsti su C. 5d. I i II b osim cinka. N. mada manje od alkalnih. mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. Ag. Sr. I) . Imaju nepopunjene d orbitale (3d. Mogu se deliti na više načina. tečan je brom.

legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala. Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme. a t. i t. već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto. ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši nego što se očekuje.) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron. i t. atom hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae.k.k.metali i smeše . Na2SO4. Zato je jonska veza mnogo jaka. Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom. CaO..t.) 2. kristalne strukture (osim žive). Metalna veza je veoma jaka. soli (sve. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-. sive boje (osim zlata i bakra).koji se .t. Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze . npr.na primer olovo ima četiri valentna elektrona.. Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu: 1. metalnog sjaja. visokih temperatura ključanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t. NH4Cl. 3. tetraedri) gradeći . Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke. CaCl2. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl.. Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive). kao i sa porastom jačine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatičko privlačenje). Ca(OH)2.HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance . i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno gradjenje. Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru). osim žive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja. a kada ga otpusti i preda hloru... pri čemu su valentni elektroni pokretljivi..metalne kristalne sisteme. CH3NH3+Cl-).

To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privuče zajednički elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4). Hδ+-N δ-. Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) . onda je zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova .. već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona.vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l . Ovo je pojednostavljeno objašnjenje. pa azot (3. KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove: hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen .privlače. to jest sistem Na+ + Cl.. Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je DELIMIČNO negativan..energija privlačenja).1) . vodonik ima samo jedan nesparen elektron. U ovom primeru ukupan efekat je otpuštanje energije u okolinu. a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan Hδ+-Cl δ-...to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona).. H-H. pa H-O.NEPOLARNA JE VEZA! Npr. Tako da je razmenjena energija Ae + Ep ..5).ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). pa HN.0) i tako dalje do H (2. jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona.H ima najmanju elektronegativnost od nemetala. a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala. Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postižu DUBLET) Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli. sledi O (3. tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije. C δ+=O δNajpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F. dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. O=O. Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su. Veze u molekulima bilo da su jednostruke. Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija.Ej (gde je Ep .rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) .

Molekul ima "savijenu". To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to jest različitih dipolnih momenata. a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza).zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H Hδ+-ClδO=O O δ-=C δ+=O δU HCN . Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma.ugljenik je u ovom molekulu pozitivan . jedne s sa jednom p orbitalom.Što je dipolni momenat veći. sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu. Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA. ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. dve su pi veze. a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota). Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slično postavljene. medjutim .u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću elektronegativnost prema H. ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu . Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom). a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale.jer ne može biti i pozitivan i negativan u isto vreme. Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama . Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale.

.. jedna jednostruka i jedan slobodan par) Naravno..kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka. neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu. a drugom tetraedarski raspored atoma: Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge.Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze) Molekul ima planarnu strukturu ..

U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne.mogu biti gasovitog.k. i molekul je POLARAN molekul . Zbog toga t.t. ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat.U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način: primer 1. tečnog i čvrstog stanja. To izgleda kao: zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola) primer 4. a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze. zavise od medjumolekulskih veza! . KOVALENTNE SUPSTANCE . i t. ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. a pozitivan pol kod atoma vodonika.negativan pol se nalazi na atomu kiseonika.

3 kPa. MOLARNA ZAPREMINA.4dm3/mol pri 0°C i 101. Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Vm=22.) MOL. Van der Valsova.metalna. jonska. jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon. .. U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline.. Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. N ili F vezane za H pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična) * Da se vratimo na so NH4Cl .NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza. Može biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonične veze: Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H. onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par . Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonične veze. pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. SiO2. Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima). koordinaciono kovalentna.. Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze. Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti . a u tih 12g ugljenika 12C ima 6.jon.. AVOGADROV BROJ Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula. Tako da su moguće sve kombinacije.. vodonična. a drugi delimično negativan O. MOLARNA MASA. Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoničnu vezu. kovalentna (polarna. N ili F.ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl..023x1023atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA = 6x1023 1/mol. dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O. ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza. Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula..koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza. nepolarna). Kako H+ uopšte nema elektrona. a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3.

V-zapremina. CO2. n . onda se sve u formulama odnosi namolekule. to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa. baze (hidrokside) i soli. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2. m . i obrnuto".314 kPadm3/(molK)gasna konstanta. Ukoliko se zna gustina tečne supstnce.broj molekula. potreban je podatak o gustini. a traži se zapremina. "može se iz grama dobiti cm3. Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml). R = 8.N.1 mol molekula vodonika) * mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi.. Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma.na okside..količina supstance (mol). CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2 .4dm3/mol.Avogadrov broj.4dm3/mol.3 kPa onda Vm=22.2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22. NA . onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) količina molekula.) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline. kiseline. Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa. M-molarna masa. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature. V-zapremina u dm3. Grupe neorganskih jedinjenja Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama . Ako je temperatura 0°C i pritisak 101.masa supstance. T-temperatura u kelvinima (K) °C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tečne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 . * mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 .

niti baza. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze. NH4Cl.Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina). barijumhidroksid). reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala. Teorije kiselina i baza). Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične. baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala..-> Na+ + Cl..).). Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji. CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom. bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside.+ H+ + Cl. • • • • metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3 . uopšteno. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. te osim neutralnih (Na2SO4. Kiseline Kiseline su. Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl. baze alkalnih metala. niti amfoternih jedinjenja (CO.. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina. Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi.Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode. FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika. NO. baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v. lantanoida i aktinoida) sa vodom. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana). stvaraju soli sa kiselinama. lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali).. N2O. Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih. Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala. mogu nastati i kisele (NaHCO3. Soli nastaju na još mnogo načina. Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. Na+ + OH. Cu(OH)Cl. lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). neorganska jedinjenja kiselog karaktera. premda stvarne osobine (kiselost.+ H2O H+ + OH.. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije..).-> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna.

Napiše se prijelaz elektrona d. IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI dr. Napišu se redoks parovi. Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način da:  u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1.) e. Izjednačavanje kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi. sc Kemijsko-tehnološki Slobodan fakultet u Brinić Splitu Generalić Eni Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a. a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte).. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3.)  u lužnatom mediju dodamo OH. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani. Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe . OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE REAKCIJE 1. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b. Na lijevoj strani jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante). odnosno raščlani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c.• • • • • • anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 ..ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2. uravnotežimo ih dodatkom molekula vode f. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2.

Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma. Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3.+ 2H+ .4.+ 6e2Cr+33+ d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0. a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). tako ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 . Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+ b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+ c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe Primjer 1. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. 1. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. U našem primjeru vidimo da se telurij oksidirao. TeO2 + Cr2O722. a krom reducirao. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3. korak. što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6).2 = 0). Kako se u kiselom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni. odnosno 2H+ iona. R: Cr+62O-272.

pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode. a na desnoj niti jedan. dodati 14 pozitivnih naboja (14 . R: Cr+62O-272.+ 14H+ 2Cr+33+ e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika.+ 6e.+ 2H+ Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e.+ 2H+ | *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.8 = 6).+ 5H2O + 8H+ 3. O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe. R: Cr+62O-272. a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo. da bi i lijeva strana imala višak od 6 pozitivnih naboja. a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6).+ 6e.Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih naboja (-8). a na desnoj 6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode.+ 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e. odnosno 14H+ iona.+ 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ + . O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. 3TeO2 + Cr2O72.+ 6e.+ 14H+ 3TeO2 + Cr2O72.+ 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona.

+ 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+ Primjer 2.UKUPNO 2 6+ 0 6+ Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja).+ IO3CrO42. 3TeO2 + Cr2O72. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lužnatom mediju. 1.+ 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe. Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72.+ I2 . 4. Cr(OH)4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.

a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0). R: 2I+5O-23. O: Cr+3(O-2H+1)4. Cr+3(O-2H+1)4. a jod reducirao. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242. a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3). odnosno 4OH. R: 2I+5O-23.iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni.+ I+5O-23Cr+6O-242. na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja.2. .+ 3e- Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0).iona.+ 10eI02 + 12OH- e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika.+ 10eI02 d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj. na desnu stranu ćemo dodati 12 negativnih naboja. a na desnoj 4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.+ 3e- Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10). Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10). korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.iona. Kako se u lužnatom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem OH. odnosno 12OH. Vidimo da se krom oksidirao.+ 4OHCr+6O-242.+ I02 b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242- c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona.

korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.| *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.+ 6IO3.+ 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42. O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 4H2O Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika. 4. 10Cr(OH)4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.+ 4OH- Cr+6O-242.+ 4OH3.+ 10e.+ 30e.+ 6H2O Cr+6O-242. a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 10.+ 4OHR: 2I+5O-23.+ 3e. a na desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode.O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 3e.+ 10e.+ 30e.+ 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42. a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30). O: R: 10Cr(OH)4. .+ 6IO3.+ 4H2O | *10 I02 + 12OH.+ 18H2O 10Cr(OH)4.+ 40OH6IO3.+ 6H2O I02 + 12OH- f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona.+ 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42.+ 3I2 + 22H2O + Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja). R: 2I+5O-23.

+ 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6 10CrO42.+ 4OH10CrO42. Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4.+ 3I2 + 22H2O .+ 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44 10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.+ 6IO3.10Cr(OH)4.+ 6IO3.