VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača. Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne čestice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare. Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i

(na primer 11H. Neki elementi imaju više izotopa. 919F.) koji se od atoma razlikuju po broju . Broj protona.. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova... jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton. 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama.1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak elektrona u odnosu na atom).. i 2-1=1neutron).023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+. odavde se izračuna Ar=... isto toliko iznosi i masa neutrona). PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na. /poredi se masa jednog atoma npr.. PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora. 816O2.. a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona)... što je zajedno 1+1+8=10 protona.45. pa kiseonik ima Ar=16 Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + .67*10-24g. a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase od 1/12 ugljenika C-12. sa zastupljenošću ω=68%. Na+.. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma. 1 elektron. to jest tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6. fluor.(negativni jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom).. Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1.67x10-24g.. ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl. Ar*100%= 35*68% + 37*32%. i uzeli tu dvanaestinu..ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%). Pb2+..67*10-24g! Ovo se može izračunati i na sledeći način: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1..) Masa protona je približno jednaka masi neutrona. Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6. Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12..broj elektrona u atomu isti je kao broj protona. a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona. 1 elektron i nijedan neutron).. (nema jedinicu!) 2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35. Rešenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadrži atome. neki nemaju izotope (na primer natrijum. elektrona i neutrona je suma broja elektrona. a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 . formula H2O može predstavljati i 1 mol molekula. 37Cl sa zastupljenošću ω=32%). protona i neutrona svih atoma zajedno. A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1 proton ima masu u=1. 1 H (deutrerijum-sadrži 1 proton. molekul je elektroneutralan pa sadrži isto toliko elektrona 10.ova zakonitost je poznata! ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate.. Što se tiče broja elektrona .. koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula. tako da na ukupnu masu atoma utiče masa jezgra. 11H i 816O...

. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. d... a l=0. p. Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije.podnivo). šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa .amonijum jon.2s i 2p Treći sadrži tri podnivoa . Br-. za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze. ali veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona. 3p i 3d Četvrti. HSO4-..) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima.2 elektrona.) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom. ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. Medjutim.10 elektrona i f podnivo .s. f . nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG. Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou.oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa ..) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju više elektrona od atoma i molekulski anjoni... ako je na "prvom" podnivou ima l=1.3s. p. CH3-NH3+ metilamonijum jon.od atoma) ili molekulski katjoni . jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0. p podnivo .. d.joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica negativno naelektrisana (SO42-. Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće: Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona nižeg nivoa (na primer trećeg. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa. petog. Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije.elektrona (manje e.) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-. taj elektron ima n=2. Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadrži s podnivo . podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost. f.joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli. ili nekog drugog nivoa... jer ukoliko pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i . peti. drugog.6 elektrona. Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona . Medjutim. ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ . AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). d podnivo ..14 elektrona. Taj prostor naziva se ORBITALA.. Razlog tome je što su nivoi podeljeni na podnivoe (s. dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije.s podnivo .

(na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala) Sl. Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA ELEKTRONA NAJVEĆA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale).. Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. pa otuda oznake 2px. 2p. 2py smer y ose.orbitale). U oba slučaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje. 2py i 2pz.. 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu.. 2s. Svaki elektron se kreće oko jezgra (ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose. s p d f Sl2. izgleda izdužene osmice (p . sve su istog oblika. I ova veličina je odredjena (kvantirana).neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima. ali su različito usmerene u prostoru..podnivo prima 10 elektrona. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa. veličine i energije. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i . Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac. ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu brže da se kreću.. oblika i usmerenosti..sve su p orbitale..orbitale) Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale . pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini). Recimo 2p orbitale možemo predstaviti kao: Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). d. pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka. takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s. nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo.1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice")..

a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#). m. Shematski prikaz elektronske konfiguracije . s =+1/2. Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom. Za drugi elektron važi n = 3.izgradnja elektronskog omotača Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i način zapisivanja tog redosleda.PAULIJEV PRINCIP ISKLJUČENJA. Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n. s). ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA . m = . pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6.1/2. l = 1.1. Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice.čitavog atoma). U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) .. m =+1.. l =1. s = .. 3p podnivo Za prvi elektron važi n = 3. ). pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi"). Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice: Sl3. l. ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg nivoa.

da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5. Za aluminijum je 3s23p1.. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. a to je VIIIb grupa). 5s24d4. Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona. 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. U atomu je broj elektrona i protona isti. jer se jedna grupa prostire na tri kolone. 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10. 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9. 5s14d5. 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s u d. a zatim se dodaju sledeći.Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore).s-elementi itd. jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13 Al3+ 1s22s22p6 Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona.. 5s1 4d10. to jest VALENTNI nivo.podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d . Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome: 13 13 Al 1s22s22p63s23p1 "Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo. tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. Primeri: .aluminijum ima redni broj 13. 5s2 4d9. ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al . Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore).elementi. a to znači da ima 13 protona.ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se f. Na primer: jon 16S2. Elementi sa d. Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s . Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu.valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4.

9 i 10.. kao zbir elektrona na valentnom nivou.elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI. 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron.trebalo bi da bude u IIa grupi. valentnom nivou pa je u IIIa grupi. zbir je 12.u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 . Be 1s22s2 . Prvo. 4s13d10 . 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi. kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 . nemetali da prime elektrone). zbir 12 .Ib grupa. a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista .kao što ima cink. Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube. .osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 . zbir je 11. a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe.s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 . od stabilnosti konfiguracije (popunjena. većinom. zbir 11 .element je u VIIIb grupi. polupopunjena. ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi. a cink je u IIb grupi. 9 ili 10 .kao što ima bakar.).. ZAKLJUČAK: za d elemente : 8 ako je zbir 8. grupa se odredjuje. 4s23d10 .NAJVIŠI NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine.gde je zbir redom 8. naelektrisanja čestica (neutralne..inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb. d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije .IIb grupa! f.. valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo.u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron.. a bakar je u Ib grupi. pozitivne ili negativne). udaljenosti elektrona od jezgra.

imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi . azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene.U periodni Ae raste. Izraziti metali .imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali . Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno značenje. a atom hlora njih sedam. Svi elektroni su na istom nivou.Energija jonizacije . U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma . pa je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona) 7 Al2+ Al+ Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko prima) kada primi elektron. ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije. a u grupi opada. Medjutim.kilodžul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron.imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE .Ej ili Ei (kJ .Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s 11 Oba imaju težnju da otpuste elektron. Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal").

Zn. Nemetali . Po. Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale.gotovo svi metali su sivi (bakar. Tl. Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala.Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Ge manje. Si. Između svojih atoma mogu da grade kovalentne veze.. Ovi elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. As. zlato su klasični izuzeci) i imaju metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla . kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele. Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao kiseline.Elementi istog skupa su obojeni istom bojom. Se. a Sb. međutim. Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. I između njih se uočavaju neke razlike. Bi. Te.nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina). Hidroksidi su im amfoterni. Grade vrlo slabe kiseline. Ukoliko imaju više valenci. a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. Imaju metalni sjaj. metalna veza) • provodljivost toplote i elektriciteta . In. jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa jedinjenjima metala. U metaloide spadaju elementi B. cezijum. Al. ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. Ge. kao i sa nekim nemetalima. a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze..metali su dobri provodnici. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe. Sn. Grade većinom jonska jedinjenja. Ga. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. Tako As. Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma jednog istog elementa. Poluprovodnici su. Sb. Pb. Podela je izvršena na osnovu nekoliko karakteristika: • hemijske osobine oksida . Plemeniti gasovi.v. I oni se mogu podeliti u dve grupe. ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). U ovu grupu spadaju Be. koje se često ne rastvaraju u vodi. a metali bazne (anhidride baza) • boja i sjaj . At. I pored toga što pokazuju amfoteran karakter. Se. nasuprot nemetalima. Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima.

. a čvrsti su C. V. Prelazni metali grade i kovalentne veze. Cl. VI. Sr. Rb. osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. crni fosfor). Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. tečan je brom. N. N. S) i pnitogene (N. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. P. Pt. I. većinom su trovalentni i izraziti su metali. VII. Neki od njih (Mn. Većina može da istisne vodonik iz kiselina. Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. P). Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit. 4d. IV. I) . prema osobinama se može izdvojiti više grupa. Oksidi su im kiseli. mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Na. Au. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. S. I. Gasoviti elementi su F. Rh. Imaju nepopunjene d orbitale (3d. Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. F. Prelazni metali su elementi grupa III. 6d) i više valenci. O. F. Mogu se deliti na više načina. Ca. Cl. Metali Kako u metale spada većina elemenata PSE. Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H. mada manje od alkalnih. K. Plemeniti metali (Cu. O. VIII. Ba. S. 5d. Cs. H. Metali druge grupe (Mg. Fr) su najizrazitiji. Cl.U nemetale spadaju elementi H. Metali prve grupe (Li. Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma reaktivni. halkogene (O. Ag. Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. Kod lantanoida su to 4f. Br.najizrazitije nemetale. Ir. Br. Osobine nekog aktinoida su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. C. P. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. Grade jake kovalentne veze između svojih atoma. esto su sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa. Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. I i II b osim cinka. Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. Svi imaju slične osobine kao i lantan. kao i neposrednom reakcijom metala i vode.

. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH. Na2SO4. i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno gradjenje.. Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze .. Metalna veza je veoma jaka.) 2. Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu: 1.. ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši nego što se očekuje. visokih temperatura ključanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t. atom hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae. Ca(OH)2.metali i smeše . Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA.legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala.t. i t. CaCl2.k.na primer olovo ima četiri valentna elektrona.metalne kristalne sisteme. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke. Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme. osim žive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja.. Zato je jonska veza mnogo jaka.. sive boje (osim zlata i bakra). Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru).k. a t. CH3NH3+Cl-). kao i sa porastom jačine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatičko privlačenje). npr. soli (sve.t. metalnog sjaja. tetraedri) gradeći . Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl. već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-. CaO. 3. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O.HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance . U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom. Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive). i t. a kada ga otpusti i preda hloru. NH4Cl.koji se .) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron. kristalne strukture (osim žive). pri čemu su valentni elektroni pokretljivi.

H ima najmanju elektronegativnost od nemetala. Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) .to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona). pa azot (3. Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privuče zajednički elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4). a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala. sledi O (3. C δ+=O δNajpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F.Ej (gde je Ep . KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove: hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen .NEPOLARNA JE VEZA! Npr.. Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postižu DUBLET) Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli. Tako da je razmenjena energija Ae + Ep .... dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona. U ovom primeru ukupan efekat je otpuštanje energije u okolinu.5).privlače. vodonik ima samo jedan nesparen elektron. pa H-O.rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) . Ovo je pojednostavljeno objašnjenje.. Hδ+-N δ-. O=O.1) . onda je zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova . Veze u molekulima bilo da su jednostruke.vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l ..0) i tako dalje do H (2.ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona. Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su. tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije. Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je DELIMIČNO negativan. a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan Hδ+-Cl δ-.energija privlačenja). H-H. pa HN.. to jest sistem Na+ + Cl.

a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. medjutim . Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA. sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu . Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom). Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama . ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. dve su pi veze. To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to jest različitih dipolnih momenata. a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota).u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću elektronegativnost prema H. a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza).ugljenik je u ovom molekulu pozitivan . Molekul ima "savijenu".jer ne može biti i pozitivan i negativan u isto vreme. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale.Što je dipolni momenat veći. Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma. jedne s sa jednom p orbitalom.zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H Hδ+-ClδO=O O δ-=C δ+=O δU HCN . Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slično postavljene.

. jedna jednostruka i jedan slobodan par) Naravno.kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka. a drugom tetraedarski raspored atoma: Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge.. neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu.Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze) Molekul ima planarnu strukturu ...

Zbog toga t. U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne.negativan pol se nalazi na atomu kiseonika. KOVALENTNE SUPSTANCE . i molekul je POLARAN molekul .t.mogu biti gasovitog. To izgleda kao: zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola) primer 4. tečnog i čvrstog stanja. a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze.U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način: primer 1. a pozitivan pol kod atoma vodonika. ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat. ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. i t. zavise od medjumolekulskih veza! .k.

Može biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonične veze: Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H. a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3. dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O. jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon. Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. nepolarna).jon.ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl.3 kPa. SiO2. Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima).koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza.4dm3/mol pri 0°C i 101. a drugi delimično negativan O... U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline. AVOGADROV BROJ Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12. pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. a u tih 12g ugljenika 12C ima 6. jonska. kovalentna (polarna. onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par .023x1023atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA = 6x1023 1/mol.. Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoničnu vezu.. Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. N ili F vezane za H pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična) * Da se vratimo na so NH4Cl . Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula. Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze.metalna. ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza. koordinaciono kovalentna.. Kako H+ uopšte nema elektrona. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula. vodonična. Van der Valsova..NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza. .. Tako da su moguće sve kombinacije. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonične veze. MOLARNA ZAPREMINA.) MOL. N ili F. Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti . MOLARNA MASA. Vm=22.

. Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma. m .. potreban je podatak o gustini.) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline. T-temperatura u kelvinima (K) °C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tečne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2.4dm3/mol.broj molekula. M-molarna masa. Ako je temperatura 0°C i pritisak 101.masa supstance. R = 8. NA . to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa. CO2.3 kPa onda Vm=22. n .N. * mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 . kiseline.4dm3/mol. "može se iz grama dobiti cm3. Ukoliko se zna gustina tečne supstnce.2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22. Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa.314 kPadm3/(molK)gasna konstanta.1 mol molekula vodonika) * mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi. V-zapremina u dm3.količina supstance (mol). ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 . baze (hidrokside) i soli. onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) količina molekula.na okside. V-zapremina. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature. a traži se zapremina. onda se sve u formulama odnosi namolekule. Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml). Grupe neorganskih jedinjenja Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama . i obrnuto". CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2 .Avogadrov broj.

CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom.).Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina). bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. Kiseline Kiseline su. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze. reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala. neorganska jedinjenja kiselog karaktera. uopšteno. Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi. Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih.. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana). lantanoida i aktinoida) sa vodom.-> Na+ + Cl. premda stvarne osobine (kiselost. Na+ + OH. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije.-> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna. niti amfoternih jedinjenja (CO. FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala.. baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v.. NO. niti baza. Soli nastaju na još mnogo načina.). Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala..+ H2O H+ + OH. NH4Cl. N2O. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika. barijumhidroksid).. • • • • metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3 . Cu(OH)Cl.). Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl. Teorije kiselina i baza).+ H+ + Cl. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji. te osim neutralnih (Na2SO4. Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične.Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode.. baze alkalnih metala. stvaraju soli sa kiselinama. lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). mogu nastati i kisele (NaHCO3. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina. lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali).

Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2.. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b. Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način da:  u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1.) e. Na lijevoj strani jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante).)  u lužnatom mediju dodamo OH. a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). sc Kemijsko-tehnološki Slobodan fakultet u Brinić Splitu Generalić Eni Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom.. Napiše se prijelaz elektrona d. odnosno raščlani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c.ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a. OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE REAKCIJE 1. Izjednačavanje kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi.• • • • • • anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 . Napišu se redoks parovi. Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe . IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI dr. uravnotežimo ih dodatkom molekula vode f. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3.

U našem primjeru vidimo da se telurij oksidirao.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3. odnosno 2H+ iona. tako ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 . R: Cr+62O-272. Kako se u kiselom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3. Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+ b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+ c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. TeO2 + Cr2O722. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.2 = 0).+ 6e2Cr+33+ d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0. 1. a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). korak.+ 2H+ . što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6). Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe Primjer 1.4. a krom reducirao. Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma.

O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e.Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih naboja (-8). O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72. a na desnoj 6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode. R: Cr+62O-272.+ 2H+ | *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode. a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo. a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6).+ 6e.+ 5H2O + 8H+ 3. dodati 14 pozitivnih naboja (14 .+ 14H+ 2Cr+33+ e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika.+ 2H+ Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika.8 = 6). 3TeO2 + Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 14H+ 3TeO2 + Cr2O72. R: Cr+62O-272.+ 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ + . odnosno 14H+ iona.+ 6e.+ 6e. da bi i lijeva strana imala višak od 6 pozitivnih naboja. a na desnoj niti jedan.+ 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona.

Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+ Primjer 2. 3TeO2 + Cr2O72.UKUPNO 2 6+ 0 6+ Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja).+ I2 .+ IO3CrO42. 4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe. Cr(OH)4. 1.: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lužnatom mediju. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.+ 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.

iona.2.+ 3e- Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10). R: 2I+5O-23.iona. na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242. a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3). Kako se u lužnatom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem OH.+ 4OHCr+6O-242.+ 10eI02 + 12OH- e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika. na desnu stranu ćemo dodati 12 negativnih naboja. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. odnosno 12OH.iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni. Cr+3(O-2H+1)4.+ I+5O-23Cr+6O-242. Vidimo da se krom oksidirao. a jod reducirao. R: 2I+5O-23. odnosno 4OH. a na desnoj 4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.+ 3e- Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0).+ 10eI02 d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj. a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0). O: Cr+3(O-2H+1)4. Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10).+ I02 b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242- c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona. .

+ 30e.+ 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42.+ 6H2O Cr+6O-242. a na desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode.+ 3e.+ 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42.+ 18H2O 10Cr(OH)4.+ 6H2O I02 + 12OH- f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona.+ 4H2O Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika. O: R: 10Cr(OH)4.+ 6IO3. .O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42. O: Cr+3(O-2H+1)4. 10Cr(OH)4. a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 10.+ 10e.+ 3e.+ 4OHR: 2I+5O-23.+ 4H2O | *10 I02 + 12OH. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 4OH- Cr+6O-242.+ 6IO3.+ 4OH3.| *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. R: 2I+5O-23. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.+ 10e.+ 40OH6IO3.+ 3I2 + 22H2O + Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja). 4. a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30).+ 30e.

+ 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44 10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.10Cr(OH)4.+ 6IO3.+ 6IO3.+ 4OH10CrO42.+ 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6 10CrO42.+ 3I2 + 22H2O . Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful