VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača. Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne čestice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare. Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i

što je zajedno 1+1+8=10 protona.. (nema jedinicu!) 2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35. fluor. A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1 proton ima masu u=1. isto toliko iznosi i masa neutrona)... formula H2O može predstavljati i 1 mol molekula. a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 . koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula.. neki nemaju izotope (na primer natrijum..(negativni jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom). elektrona i neutrona je suma broja elektrona.67*10-24g! Ovo se može izračunati i na sledeći način: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1. 37Cl sa zastupljenošću ω=32%).. /poredi se masa jednog atoma npr. i uzeli tu dvanaestinu. 1 elektron i nijedan neutron). Na+.. 11H i 816O. tako da na ukupnu masu atoma utiče masa jezgra.45. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova.ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%). Što se tiče broja elektrona .. PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na. Ar*100%= 35*68% + 37*32%. Pb2+.. 1 elektron.broj elektrona u atomu isti je kao broj protona.. Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6.. Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1.67x10-24g.. a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona). i 2-1=1neutron)..1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak elektrona u odnosu na atom). 919F. molekul je elektroneutralan pa sadrži isto toliko elektrona 10.. pa kiseonik ima Ar=16 Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + . 816O2. a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase od 1/12 ugljenika C-12. jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton.023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+.. 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama. ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl. (na primer 11H. Broj protona. sa zastupljenošću ω=68%. a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona.... protona i neutrona svih atoma zajedno. odavde se izračuna Ar=. Rešenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadrži atome. Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12.) koji se od atoma razlikuju po broju .. PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora.. Neki elementi imaju više izotopa.ova zakonitost je poznata! ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate. to jest tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6.. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma.) Masa protona je približno jednaka masi neutrona.67*10-24g.. 1 H (deutrerijum-sadrži 1 proton.

od atoma) ili molekulski katjoni .14 elektrona. d. Taj prostor naziva se ORBITALA. podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost. Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće: Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona nižeg nivoa (na primer trećeg. ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ .3s. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije.) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4.2s i 2p Treći sadrži tri podnivoa . Razlog tome je što su nivoi podeljeni na podnivoe (s. d..joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli.joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica negativno naelektrisana (SO42-. Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije. d podnivo .podnivo). ako je na "prvom" podnivou ima l=1. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije. peti. jer ukoliko pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i .. za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze.oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa . jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0.amonijum jon.2 elektrona.6 elektrona. Medjutim.. taj elektron ima n=2. AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. a l=0. Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa. Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadrži s podnivo . drugog.. f . šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa .) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-. HSO4-.s. 3p i 3d Četvrti. Br-. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona .. CH3-NH3+ metilamonijum jon.. ili nekog drugog nivoa. petog. ali veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona. p.s podnivo .. f. p podnivo . p. nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima..) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju više elektrona od atoma i molekulski anjoni.10 elektrona i f podnivo . Medjutim. Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou... dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije.elektrona (manje e...) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom.

. ali su različito usmerene u prostoru.. Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa. pa otuda oznake 2px. veličine i energije. nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo... Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac. s p d f Sl2. sve su istog oblika. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i ... 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu.orbitale) Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale . d. U oba slučaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje. pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini). Svaki elektron se kreće oko jezgra (ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose. (na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala) Sl. ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu brže da se kreću. 2py i 2pz.podnivo prima 10 elektrona. Recimo 2p orbitale možemo predstaviti kao: Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ).1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice").. 2p.neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima. Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA ELEKTRONA NAJVEĆA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale). pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka. 2s. oblika i usmerenosti. izgleda izdužene osmice (p ..sve su p orbitale. I ova veličina je odredjena (kvantirana).orbitale). 2py smer y ose. takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s.

ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg nivoa. Za drugi elektron važi n = 3. Shematski prikaz elektronske konfiguracije .izgradnja elektronskog omotača Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i način zapisivanja tog redosleda. Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n. m = .čitavog atoma). m. s). Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice.. ). m =+1.1. Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom. pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi"). pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6.. l =1. l = 1. a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#). Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa. U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) . ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA . l..PAULIJEV PRINCIP ISKLJUČENJA. Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice: Sl3. s =+1/2. s = . 3p podnivo Za prvi elektron važi n = 3.1/2.

a to znači da ima 13 protona. da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5. 5s2 4d9. a zatim se dodaju sledeći. Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona. Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu. jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13 Al3+ 1s22s22p6 Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. jer se jedna grupa prostire na tri kolone. tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. U atomu je broj elektrona i protona isti..Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore). Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s . 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9.podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d . Elementi sa d. 5s1 4d10.aluminijum ima redni broj 13. a to je VIIIb grupa). ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al .ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se f. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore).elementi. 5s24d4. 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10.s-elementi itd. Primeri: . ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. 5s14d5. 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. Za aluminijum je 3s23p1.. Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome: 13 13 Al 1s22s22p63s23p1 "Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo. to jest VALENTNI nivo.valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4. 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s u d. Na primer: jon 16S2.

kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 .u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron. zbir 11 ... d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije .IIb grupa! f. 9 ili 10 . kao zbir elektrona na valentnom nivou. zbir je 12. 4s23d10 .trebalo bi da bude u IIa grupi. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron. Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube.NAJVIŠI NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine.kao što ima bakar.Ib grupa. grupa se odredjuje..u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 .elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI. valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo. nemetali da prime elektrone). valentnom nivou pa je u IIIa grupi. pozitivne ili negativne). a bakar je u Ib grupi. većinom. Prvo. udaljenosti elektrona od jezgra. naelektrisanja čestica (neutralne. od stabilnosti konfiguracije (popunjena. . ZAKLJUČAK: za d elemente : 8 ako je zbir 8.gde je zbir redom 8. polupopunjena.. 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4. zbir je 11. 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi. a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe. Be 1s22s2 .element je u VIIIb grupi.kao što ima cink.osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 . ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi. a cink je u IIb grupi.inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb. 9 i 10. 4s13d10 .s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 ..). zbir 12 . a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista .

imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali . Svi elektroni su na istom nivou. Izraziti metali . azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene. pa je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona) 7 Al2+ Al+ Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko prima) kada primi elektron. Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal").imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE .Ej ili Ei (kJ .Energija jonizacije .Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s 11 Oba imaju težnju da otpuste elektron. ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije.kilodžul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron.U periodni Ae raste. a atom hlora njih sedam. U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma . a u grupi opada. Medjutim.imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi . Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno značenje.

Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. Grade vrlo slabe kiseline.. Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Grade većinom jonska jedinjenja. In. ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. Ge. a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma jednog istog elementa. Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala. Poluprovodnici su. Po. Podela je izvršena na osnovu nekoliko karakteristika: • hemijske osobine oksida . a metali bazne (anhidride baza) • boja i sjaj . nasuprot nemetalima. Ga. U ovu grupu spadaju Be.v. Tl.Elementi istog skupa su obojeni istom bojom. Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao kiseline. Ukoliko imaju više valenci. Bi. a Sb. Sb. Al. As. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze. metalna veza) • provodljivost toplote i elektriciteta . Nemetali . Ge manje. Si. Tako As. Plemeniti gasovi. U metaloide spadaju elementi B. Zn. Hidroksidi su im amfoterni. Ovi elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima.gotovo svi metali su sivi (bakar. jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa jedinjenjima metala. Te. Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. Između svojih atoma mogu da grade kovalentne veze. At. ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). I pored toga što pokazuju amfoteran karakter. koje se često ne rastvaraju u vodi. Se. međutim.Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Sn. Se. zlato su klasični izuzeci) i imaju metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla . cezijum.nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina). kao i sa nekim nemetalima. Imaju metalni sjaj. I između njih se uočavaju neke razlike. I oni se mogu podeliti u dve grupe. Pb.metali su dobri provodnici. kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe..

Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. VIII. C. Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode. Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit. Sr. Cl. mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. N. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. I i II b osim cinka. osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. S. O. Metali druge grupe (Mg. VII. Pt. Rb. Br. Kod lantanoida su to 4f. Na. Fr) su najizrazitiji. prema osobinama se može izdvojiti više grupa. 6d) i više valenci.U nemetale spadaju elementi H. F. Neki od njih (Mn. Metali Kako u metale spada većina elemenata PSE.najizrazitije nemetale. kao i neposrednom reakcijom metala i vode. 4d. Ir. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. N. crni fosfor). Ba. I. mada manje od alkalnih. Cs. Plemeniti metali (Cu. H. Ag. F. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. Ca. Grade jake kovalentne veze između svojih atoma. S. P). halkogene (O. O. Metali prve grupe (Li. 5d. Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma reaktivni. Prelazni metali su elementi grupa III. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. Br. Cl. Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. V. Rh. Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. a čvrsti su C. P. VI. esto su sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa. Au. I) . IV. Prelazni metali grade i kovalentne veze. K. Svi imaju slične osobine kao i lantan. Imaju nepopunjene d orbitale (3d. Cl. P. većinom su trovalentni i izraziti su metali. Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. . tečan je brom. Oksidi su im kiseli. Mogu se deliti na više načina. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. Većina može da istisne vodonik iz kiselina. Osobine nekog aktinoida su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H. S) i pnitogene (N. I. Gasoviti elementi su F.

pri čemu su valentni elektroni pokretljivi. i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno gradjenje.metali i smeše . osim žive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja. kristalne strukture (osim žive). Zato je jonska veza mnogo jaka. Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu: 1. 3.HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance . Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme.) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron.. npr. Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive). kao i sa porastom jačine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatičko privlačenje). CaO.k.k. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH. visokih temperatura ključanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t. već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto.na primer olovo ima četiri valentna elektrona.metalne kristalne sisteme.koji se . Metalna veza je veoma jaka. i t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-. ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši nego što se očekuje. soli (sve. sive boje (osim zlata i bakra). Ca(OH)2.. i t. a t. Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl..t. Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru). Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze . Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke. Na2SO4. tetraedri) gradeći . oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O. metalnog sjaja.) 2.t.. atom hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae. CaCl2. CH3NH3+Cl-). a kada ga otpusti i preda hloru.. NH4Cl.legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom..

dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove: hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen ...privlače.ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). Tako da je razmenjena energija Ae + Ep . onda je zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova . Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privuče zajednički elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4). U ovom primeru ukupan efekat je otpuštanje energije u okolinu. vodonik ima samo jedan nesparen elektron. pa azot (3.vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l . Ovo je pojednostavljeno objašnjenje.Ej (gde je Ep .energija privlačenja).0) i tako dalje do H (2..1) . Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su. pa H-O. H-H. već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona.NEPOLARNA JE VEZA! Npr.. C δ+=O δNajpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F..5).to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona). Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) . sledi O (3.H ima najmanju elektronegativnost od nemetala. to jest sistem Na+ + Cl. a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala. Hδ+-N δ-.. jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona. Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je DELIMIČNO negativan. O=O.rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) . Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postižu DUBLET) Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli. a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan Hδ+-Cl δ-.. pa HN. Veze u molekulima bilo da su jednostruke. tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije.

medjutim . a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza). a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama .ugljenik je u ovom molekulu pozitivan .Što je dipolni momenat veći. odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slično postavljene. Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma. jedne s sa jednom p orbitalom. ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu . dve su pi veze. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom). Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to jest različitih dipolnih momenata. ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Molekul ima "savijenu".jer ne može biti i pozitivan i negativan u isto vreme. a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota). sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL.zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H Hδ+-ClδO=O O δ-=C δ+=O δU HCN .u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću elektronegativnost prema H. Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA.

.. neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu.. jedna jednostruka i jedan slobodan par) Naravno.kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka.Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze) Molekul ima planarnu strukturu . . a drugom tetraedarski raspored atoma: Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge.

t. i molekul je POLARAN molekul . Zbog toga t.mogu biti gasovitog.U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način: primer 1. i t. zavise od medjumolekulskih veza! . ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat.negativan pol se nalazi na atomu kiseonika.k. To izgleda kao: zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola) primer 4. U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne. ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. a pozitivan pol kod atoma vodonika. a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze. tečnog i čvrstog stanja. KOVALENTNE SUPSTANCE .

SiO2. Tako da su moguće sve kombinacije.023x1023atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA = 6x1023 1/mol. N ili F vezane za H pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična) * Da se vratimo na so NH4Cl . Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonične veze..koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza.. koordinaciono kovalentna. U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline.. Kako H+ uopšte nema elektrona. nepolarna). jonska. MOLARNA MASA.3 kPa. Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza. Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti .. varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula. Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). N ili F. Vm=22.metalna. Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoničnu vezu.4dm3/mol pri 0°C i 101. MOLARNA ZAPREMINA. AVOGADROV BROJ Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12. Van der Valsova. Može biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonične veze: Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H. onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par .NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza.. a drugi delimično negativan O.. kovalentna (polarna. jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon. . Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze. a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3.jon. dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O.) MOL. pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA..ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl. Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. vodonična. Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima). a u tih 12g ugljenika 12C ima 6. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula.

Ukoliko se zna gustina tečne supstnce.. n .4dm3/mol.2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22. R = 8.1 mol molekula vodonika) * mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2.N. NA .Avogadrov broj. a traži se zapremina. baze (hidrokside) i soli. * mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 . kiseline. V-zapremina. to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa.. Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma. V-zapremina u dm3. m . onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) količina molekula. M-molarna masa. CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2 . Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml).4dm3/mol. "može se iz grama dobiti cm3. T-temperatura u kelvinima (K) °C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tečne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa.na okside. i obrnuto".3 kPa onda Vm=22. onda se sve u formulama odnosi namolekule. Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa. CO2. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature.količina supstance (mol). potreban je podatak o gustini.masa supstance.broj molekula.) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline. ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 .314 kPadm3/(molK)gasna konstanta. Grupe neorganskih jedinjenja Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama . Ako je temperatura 0°C i pritisak 101.

te osim neutralnih (Na2SO4. • • • • metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3 . lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali). NO. Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. Kiseline Kiseline su.).. Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične.. baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala.. lantanoida i aktinoida) sa vodom.+ H+ + Cl. neorganska jedinjenja kiselog karaktera. barijumhidroksid).-> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana).. uopšteno. baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v. CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom. Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih. Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl.-> Na+ + Cl. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije.. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji.Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina). a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika. bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. NH4Cl. Soli nastaju na još mnogo načina. Na+ + OH. niti amfoternih jedinjenja (CO.Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode. Teorije kiselina i baza). baze alkalnih metala. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze. mogu nastati i kisele (NaHCO3.. niti baza. N2O. reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala.). stvaraju soli sa kiselinama. FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala. premda stvarne osobine (kiselost.+ H2O H+ + OH.). Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi. Cu(OH)Cl. lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina.

Izjednačavanje kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi. Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način da:  u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1.. uravnotežimo ih dodatkom molekula vode f. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3. a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani. Napiše se prijelaz elektrona d.ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2. Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe .• • • • • • anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 . OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE REAKCIJE 1. Napišu se redoks parovi. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b.)  u lužnatom mediju dodamo OH. odnosno raščlani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c.. Na lijevoj strani jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante). sc Kemijsko-tehnološki Slobodan fakultet u Brinić Splitu Generalić Eni Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom. IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI dr. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a.) e.

Kako se u kiselom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni. Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma.4. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. 1. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e. Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3. a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. tako ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 .2 = 0). TeO2 + Cr2O722.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. korak. U našem primjeru vidimo da se telurij oksidirao. a krom reducirao. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3. R: Cr+62O-272. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe Primjer 1.+ 6e2Cr+33+ d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0. Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+ b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+ c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6). odnosno 2H+ iona.+ 2H+ .

+ 6e.+ 14H+ 2Cr+33+ e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika.8 = 6). a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6).+ 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ + .+ 2H+ Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika.+ 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e. R: Cr+62O-272.+ 2H+ | *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.+ 6e. pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode.+ 5H2O + 8H+ 3.+ 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. a na desnoj 6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode. odnosno 14H+ iona. O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72. a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo. R: Cr+62O-272. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih naboja (-8). dodati 14 pozitivnih naboja (14 . da bi i lijeva strana imala višak od 6 pozitivnih naboja.+ 6e. 3TeO2 + Cr2O72.+ 14H+ 3TeO2 + Cr2O72. a na desnoj niti jedan. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e.

korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.+ I2 .UKUPNO 2 6+ 0 6+ Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja). korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe. 3TeO2 + Cr2O72. Cr(OH)4.+ 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe. 4.: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lužnatom mediju. 1.+ IO3CrO42.+ 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+ Primjer 2. Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72.

odnosno 12OH.+ 10eI02 d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj.iona. Cr+3(O-2H+1)4. . Kako se u lužnatom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem OH.+ I02 b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242- c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona.iona.+ 10eI02 + 12OH- e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika. na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242. Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10). O: Cr+3(O-2H+1)4.2. Vidimo da se krom oksidirao.+ 3e- Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10). korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni.+ I+5O-23Cr+6O-242. a na desnoj 4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode. na desnu stranu ćemo dodati 12 negativnih naboja. a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3).+ 3e- Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0). odnosno 4OH. R: 2I+5O-23. a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0).+ 4OHCr+6O-242. R: 2I+5O-23. a jod reducirao.

+ 4OH3. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe. 10Cr(OH)4.+ 10e.O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 6H2O Cr+6O-242.+ 4H2O | *10 I02 + 12OH. a na desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode.+ 3e.+ 10e.+ 3e.+ 4OHR: 2I+5O-23.+ 6IO3.+ 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42.+ 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42. O: Cr+3(O-2H+1)4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.+ 3I2 + 22H2O + Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja).+ 30e.+ 30e. a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30).+ 4OH- Cr+6O-242. . 4.+ 6IO3.+ 40OH6IO3. O: R: 10Cr(OH)4.+ 4H2O Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika.+ 18H2O 10Cr(OH)4.| *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 10.+ 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42. R: 2I+5O-23.+ 6H2O I02 + 12OH- f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona.

+ 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6 10CrO42.+ 4OH10CrO42.+ 3I2 + 22H2O . Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4.+ 6IO3.10Cr(OH)4.+ 6IO3.+ 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44 10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful