SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

................................. Suština preduzetništva................................................ Pojam preduzetništva.... Prepreke preduzetništvu................................................1............15 2 ................... Uslovi za razvoj preduzetništva.........................................7 4....................................3 3..................................................... Značaj preduzetništva............................................................................................................................................................12 6..............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................11 5........................................................................................ Tipovi preduzetništva................................................................13 Literatura.....................3 2........

čija je suština u 3 . zdravstvo. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. eena). uglavnom. u cilju sticanja bogatstva. već i uvođenje neke nove aktivno-sti. I to je pogrešno. Mogu i velike firme. Postoji veliki broj malih i novih firmi. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. Dakle. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. bankarstvo i sl. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. a dobrim delom i pogrešno. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku. informisanje. eak i najveća državna preduzeea. tretira kao posebna poslovna aktivnost. do tada nepoznato. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. da stiee dobit na tržištu. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea. novi. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. Bitno je da stvaraju nešto novo. otkrivanje novih tržišta. koje su od opšteg znaeaja i interesa. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva.). prosveta. biti preduzetnička. specifično. Međutim. Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća. 2. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka.1. za razliku od preduzeća. novih sirovina. Suština preduzetništva Preduzetništvo se. mali biznis u privredi. Međutim. asortiman.

inžinjeri i dr. funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju. a proces proizvodnje postaje sve složeniji. kao i ostali zapos-leni u firmi. Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja. pravnici. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere. odnosno ekstradobiti. Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita. preduzetnici i menadžeri . Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala.takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . kamatom i rentom.) sve češće vrše menadžeri. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik. up-ravljanja. odnosno aneažovao ga na odredeni način. pre svega. Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha. inoviranja i sl. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika. kapitala i zemlje). Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća). Naime.). To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara).rad. Međutim. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. menadžera. nakon ugovorenog roka. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. To su. On ne snosi rizik poslovanja. Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala. po pravilu. radnika i fin-ansijera. On. Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti. i produbljuje se društvena i tehnička podela rada. kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom. uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju.

ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. predviđanje i vođstvo. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. preuzimanju 5 . društvena. U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. uglavnom. On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. zadružna. kolektivna. U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo. Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. Osnov za to je svojinski koncept. Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). tržištu i tehtiologijama. preduzetništvo na nivou preduzeća. državna. kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. autoritet. mešovita). Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom. Prema Leksikonu menadžmenta. preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje. Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv.aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo). što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću.

ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća. razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. T.menjaju. 7. Sva tržišta postaju fragmentarna. partnerstvo dodatne vrednosti. 2. 5. fleksibilnost i adaptibilnost. 8. preuzi-manje rizika. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos". Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe. preduzetnička ideja i inovacija. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća. 3. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga. da smišlja. preduzetnicka anarhija. a proizvodi se roba za poznatog kupca.rizika. lO. Kvalitet. Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda. organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti. autonomiji i praktičnom ponašanju. aii sa nadom da će uspeti. 6.Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. Peters.a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva. a to su: samostalnost. Nova organizaciona prevladava tzv. 4. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se. U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. 9. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 . Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti.

kanale nabavke i prodaje.). pod njihovom kontroiom. da iskažu svoje sposobnosti. recimo.bar dok se posao ne razradi. u najnovijem periodu. Položaj. Takav je. da se društveno afirmišu itd. njihova deca. rodbina. da zarade. velika odgovornost. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. naravno. To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. prijatelji. svoja znanja. društveno-ekonomskih. To. sistemskih mera ostali bez po-sla. mnogo više rada . Pored navedenih tendencija. gde rade muž. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave. 3. intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste. česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. ali i neke negativne strane. svoja poznanstva. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha. neizvesna budućnost. koji koristeći svoj imovinski status.stalno menja i razvija. osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. što im najviše odgovara. veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. ima niz pozitivnih. ne funkcionisanja pravne države i slično). žena. odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta.

uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. a posebno kod pojedinih zemalja. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. način rada. jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni.veiikim i malim. • inovacija procesa rada . Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost. različitog karaktera. iako siromašna zemlja. ostvario "japansko čudo". pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. 8 . Tamo se svc do 1975. Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. poletno. • kreativnog pristupa. po pririodnom bogatstvu. marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama. sa najvećim stopama privrednog rasta. koja im se kasnije višestruko vraćaju. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija.uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih. To se radi. strukture zaposlenih. • osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga.uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg. disciplinom. a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija. organizacije. Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću. Takvom mudrom politikom. NajboJji primer za to je Japan. uglavnom. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena. • stvaranje novog tipa organizacije. U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. I tako je Japan. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini. • osvajanjc novih tržišta sirovina. sredstva. • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća.

S pravom se postavlja pitanje. potrošače. Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca. društvenu zajednicu. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. Ijudskih. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc. ako je uspešan. pri-hvata i realizuje.ma maštovitih. ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. Pronalazači. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. Prvo. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih. Dakle. Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative. I peto. podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. da li ta novotarija donosi određenu kor. finansijska sredstva. da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. organizuje proizvodnju. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. a ne od grupa odnosno timova. Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo). Osnovni faktori za to su: materijalne prirode. koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . koja to razume. Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje. laboratorije. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. četvrto. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo.ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. Drugo. da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku. oprema). da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom. Treće. marketinška podrška. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. ili pruža usluge. Tu inovator deluje obično sam. posebno nadarenih. Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). infras-trukuira (prostor.

Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet. ne ide lako. straha od rizika. opravdali. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. postojanja inert-nosti. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. obrazloži. naravno. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. onda se ulazi u sledeću fazu. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. naravno. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti. nekada čak postojanja ljubomore. čest odbojni stav niza velikih kompanija. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. čak i njihovog ponižavanja. Ali. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. u praksi izgleda čak i mnogo teže. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. zavisti itd.invencija u ono što se zove njena praktična primena. ali se može delimično shvatiti. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama. neizvesnosti. timskog rada. bez saradnje sa drugima. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju. koji će realizovati usvojenu ideju. Cilj ove faze je da se ideja razradi. po tom pitanju. timskog rada. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. a možda i za okruženje. konzervativizma. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. razočarenja. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva.fazi. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. Unutar korporativnc 10 . To dovodi do niza frustracija novatora. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. testira. To.inovacija. zadovoljavajući.

invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. roba i kapitala. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. jcvtiniju robu. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. tehničkotehnološke. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. u tom pogledu. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. sociološke. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve. 4.livnu i distributivnu funkciju. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme. pravne. 3M i Bell Labaratorics. To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike. Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. U stručnoj literaturi.kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. kao na primer IBM. klima i tradicija. kao pozitivan primer. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. iični i faktori okruženja. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 . U tom smislu. Neki ih dele na ekonomske. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. lepšu. informa-cione. Ti uslovi su: slobodno tržište. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. interni i eksterni. psihološke.

načine međusobne saradnje. niti je to moguće. Nalaze se i unutar firme i u okruženju. onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. preti rizik neuspeha. Taj plan je izuzetno važan. a da druge destimuliše. po otpočinjanju određenog poduhvata. U protivnom. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis. Zbog toga svaki preduzetnik. ograničavajućih okolnosti. Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. nije lako. morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti. već pozajmljenim kapitaloru. Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. Moraju biti izuzetno obazrivi.zapam-tim. Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje.zaboravim. ali ne sopstvenim. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu. izvodljiv. što vidim . Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu. da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske. mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan. Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka. On mora da bude kvalitetan. jednostavno. kao i niza nepovoljnih. Kao prvo i osnovno. To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. što uradim . a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije.znam). tržišne i ostale. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. koju je dyjp Karl Vesper! 12 . U protivnom. plaća najveću cenu. 5. Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva. To naravno. carinske. pre nego što uđe u odredeni biznis. prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. proizvodne. Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga.

godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. Is-tovremeno. proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača.34500 dolara. pak. proizvoda i usluga. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. firme iz oblasti elektronike. Nekada. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. Nas-tala je mala privreda. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba.6. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. • Posticaj stvaranja novih tehnologija. Pcnekad. direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti.reeimo. jedna promena. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. potiču iz sektora male privrede. taj isti učinak. koja je jedna od važnih industrija u SAD. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada. To se odražava na čitavu privrednu strukturu. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. rast nacion-alnog dohotka. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. u toj konkurentskoj borbi. mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina. Da bi se održali. U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. prosečan radnik u SAD. kapitala i zemlje). proizvoda i usluga. oni su primorani da kupuju nove modernije 13 . jedna promena izaziva čitav lanac promena. u 1990. samo kod jednog privrednog subjekta. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. a u Japanu. četiri petine ukupnih novih radnih mesta. Naimc. Prema rezultatima nekih istraživanja. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina. u odnosu na nemačkog i japanskog radnika. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara. Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske.

Sa novim tehnologijama. na domaćem. 14 .tehnologije. i mašinama. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata. pa i na međunarodnom planu. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. I tako stalno. Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. traži se još savremenija. pa i privrede u celini. Proces konkurencije se nastavlja. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. povećava sc i obim proizvodnje. a on podstiče proces pozitivne selekcije. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti. selekcija se produMjuje.

Čačak 2006.limun. Čačak 2006. Petković. Prof.Literatura 1. 3. Dr V. www.co. Prof. Petković. www. 2.e-magazin.ekonomist. Viša poslovna škola Čačak. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA. PREDUZETNIŠTVO. www.com 6.net 5. www.yu 15 .hr 4.adizes. Viša poslovna škola Čačak. Dr V.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful