P. 1
Pojam preduzetnistva

Pojam preduzetnistva

|Views: 1,401|Likes:
Published by Millana.85

More info:

Published by: Millana.85 on Dec 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/12/2013

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

...................................13 Literatura.........................................................................................................15 2 ............................. Značaj preduzetništva.. Uslovi za razvoj preduzetništva..................................................1............................................................................................................................. Tipovi preduzetništva............................................................................................................................................................................................................................................11 5...................................................................................................... Prepreke preduzetništvu........................3 3........ Pojam preduzetništva.......................................................................................12 6...........3 2..................................................... Suština preduzetništva.............................................................................................................7 4.....

Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. novi. I to je pogrešno. do tada nepoznato.). Međutim. eena). uglavnom. mali biznis u privredi. biti preduzetnička. zdravstvo. a dobrim delom i pogrešno. za razliku od preduzeća. da stiee dobit na tržištu. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. bankarstvo i sl. Suština preduzetništva Preduzetništvo se. otkrivanje novih tržišta. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. prosveta. informisanje. 2. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka. Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća. preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. Postoji veliki broj malih i novih firmi. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku. koje su od opšteg znaeaja i interesa. tretira kao posebna poslovna aktivnost. Dakle. u cilju sticanja bogatstva. Mogu i velike firme. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. čija je suština u 3 . Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea. asortiman. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. Bitno je da stvaraju nešto novo. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. specifično. novih sirovina.1. do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. eak i najveća državna preduzeea. Međutim. već i uvođenje neke nove aktivno-sti.

U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja. kao i ostali zapos-leni u firmi. Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha. pravnici. Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju. odnosno ekstradobiti.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere. kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. up-ravljanja. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika.takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. nakon ugovorenog roka. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja. preduzetnici i menadžeri . inžinjeri i dr. ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara). Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. Naime. pre svega. po pravilu. i produbljuje se društvena i tehnička podela rada. Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti. kapitala i zemlje). To su. menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća). Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. kamatom i rentom. menadžera. a proces proizvodnje postaje sve složeniji.) sve češće vrše menadžeri. uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). radnika i fin-ansijera. Međutim.rad. On ne snosi rizik poslovanja. Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita.). inoviranja i sl. odnosno aneažovao ga na odredeni način. On. Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala. Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik.

mešovita). kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo). Osnov za to je svojinski koncept. U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. državna. preuzimanju 5 . društvena. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo. Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. tržištu i tehtiologijama. što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću. preduzetništvo na nivou preduzeća. Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv. On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. predviđanje i vođstvo. Prema Leksikonu menadžmenta. preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje.aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna. zadružna. Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. uglavnom. On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. kolektivna. Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom. autoritet.

rizika. Sva tržišta postaju fragmentarna. partnerstvo dodatne vrednosti. U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. a to su: samostalnost. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. 8. razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. preduzetnicka anarhija. autonomiji i praktičnom ponašanju. 7. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. preduzetnička ideja i inovacija. T. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe. dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda. 6. preuzi-manje rizika. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 . 2. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1.menjaju. Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. 3. Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja. organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća. fleksibilnost i adaptibilnost. Nova organizaciona prevladava tzv. Peters. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga.Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. Kvalitet. 9. 5.a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. 4. aii sa nadom da će uspeti. lO. da smišlja. a proizvodi se roba za poznatog kupca. Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva. ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos".

ima niz pozitivnih. da iskažu svoje sposobnosti. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . Položaj. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. u najnovijem periodu. rodbina. veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). 3. sistemskih mera ostali bez po-sla. mnogo više rada .bar dok se posao ne razradi. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu. što im najviše odgovara. koji koristeći svoj imovinski status. u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave.stalno menja i razvija. žena. svoja znanja. To. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. gde rade muž. društveno-ekonomskih. Takav je. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste. naravno. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. pod njihovom kontroiom. svoja poznanstva. intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama. česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo.). da se društveno afirmišu itd. neizvesna budućnost. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. ne funkcionisanja pravne države i slično). prijatelji. da zarade. osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. ali i neke negativne strane. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. njihova deca. velika odgovornost. recimo. odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. kanale nabavke i prodaje. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha. Pored navedenih tendencija.

• kreativnog pristupa. disciplinom. U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost. strukture zaposlenih. godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću.veiikim i malim. a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija. sa najvećim stopama privrednog rasta. Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. • osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga. a posebno kod pojedinih zemalja. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. sredstva. marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. ostvario "japansko čudo".uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih. Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama.uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. različitog karaktera. Takvom mudrom politikom. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija. I tako je Japan. • stvaranje novog tipa organizacije. iako siromašna zemlja. organizacije. • osvajanjc novih tržišta sirovina. • inovacija procesa rada . Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. 8 . • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća. koja im se kasnije višestruko vraćaju. uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme. uglavnom. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena. način rada. To se radi. po pririodnom bogatstvu. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini. pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. NajboJji primer za to je Japan. Tamo se svc do 1975. Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni. poletno.

marketinška podrška. Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca.ma maštovitih. S pravom se postavlja pitanje. koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . ako je uspešan. Prvo. infras-trukuira (prostor. Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. organizuje proizvodnju. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije. a ne od grupa odnosno timova. Ijudskih. da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom. laboratorije. četvrto.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. Pronalazači. Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). Drugo. podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo). posebno nadarenih. ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. društvenu zajednicu. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative. Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. I peto. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. potrošače. Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). oprema). Treće. finansijska sredstva. Dakle. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. Osnovni faktori za to su: materijalne prirode. da li ta novotarija donosi određenu kor. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc. ili pruža usluge. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje. Tu inovator deluje obično sam. da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. pri-hvata i realizuje. da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo.ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. koja to razume. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih.

timskog rada. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. konzervativizma. bez saradnje sa drugima. straha od rizika. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. Cilj ove faze je da se ideja razradi. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima. Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti. a možda i za okruženje.fazi. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje.invencija u ono što se zove njena praktična primena. obrazloži. ne ide lako. iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. naravno. postojanja inert-nosti. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad. neizvesnosti. razočarenja. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva.inovacija. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. onda se ulazi u sledeću fazu. Ali. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. u praksi izgleda čak i mnogo teže. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. ali se može delimično shvatiti. čest odbojni stav niza velikih kompanija. zavisti itd. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. timskog rada. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. opravdali. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. To dovodi do niza frustracija novatora. koji će realizovati usvojenu ideju. To. čak i njihovog ponižavanja. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. naravno. nekada čak postojanja ljubomore. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet. zadovoljavajući. po tom pitanju. testira. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. Unutar korporativnc 10 .

sociološke. klima i tradicija. 3M i Bell Labaratorics. kao na primer IBM. lepšu. informa-cione.livnu i distributivnu funkciju. Neki ih dele na ekonomske. Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. interni i eksterni. U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. U stručnoj literaturi. iični i faktori okruženja. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. psihološke. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. pravne. jcvtiniju robu.kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. u tom pogledu. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 . Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. kao pozitivan primer. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. roba i kapitala. 4. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve. Ti uslovi su: slobodno tržište. To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike. tehničkotehnološke. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. U tom smislu.

nije lako.zaboravim. a da druge destimuliše. Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska.zapam-tim. koju je dyjp Karl Vesper! 12 . Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka. održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije. onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. preti rizik neuspeha. ograničavajućih okolnosti. Kao prvo i osnovno. Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske. carinske. mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan. po otpočinjanju određenog poduhvata. ali ne sopstvenim. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu.znam). To naravno.načine međusobne saradnje. što vidim . izvodljiv. Taj plan je izuzetno važan. tržišne i ostale. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje. Zbog toga svaki preduzetnik. proizvodne. Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva. pre nego što uđe u odredeni biznis. Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. Nalaze se i unutar firme i u okruženju. jednostavno. a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . niti je to moguće. Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. što uradim . Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. kao i niza nepovoljnih. U protivnom. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis. već pozajmljenim kapitaloru. On mora da bude kvalitetan. Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti. 5. plaća najveću cenu. U protivnom. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu. Moraju biti izuzetno obazrivi.

Nas-tala je mala privreda. Da bi se održali. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. • Posticaj stvaranja novih tehnologija. Naimc. Is-tovremeno. kapitala i zemlje). firme iz oblasti elektronike. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. proizvoda i usluga. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. Prema rezultatima nekih istraživanja. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina. U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. potiču iz sektora male privrede. Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske. proizvoda i usluga.6. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). u odnosu na nemačkog i japanskog radnika. direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. u 1990. u toj konkurentskoj borbi. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede. Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. samo kod jednog privrednog subjekta. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. oni su primorani da kupuju nove modernije 13 . proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača. taj isti učinak. Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. jedna promena. pak. Pcnekad. koja je jedna od važnih industrija u SAD. a u Japanu. jedna promena izaziva čitav lanac promena. prosečan radnik u SAD. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije. u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti. rast nacion-alnog dohotka. To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada. četiri petine ukupnih novih radnih mesta. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba.34500 dolara.reeimo. mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. Nekada. To se odražava na čitavu privrednu strukturu.

na domaćem. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti. pa i na međunarodnom planu. I tako stalno. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. selekcija se produMjuje. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. Proces konkurencije se nastavlja. 14 . Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. a on podstiče proces pozitivne selekcije. Sa novim tehnologijama. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata.tehnologije. i mašinama. pa i privrede u celini. traži se još savremenija. Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. povećava sc i obim proizvodnje.

www.com 6. Čačak 2006. Prof.Literatura 1. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA. Viša poslovna škola Čačak.adizes. PREDUZETNIŠTVO. www. Prof.hr 4. www. Viša poslovna škola Čačak.limun.co.ekonomist. Petković.yu 15 . Petković. Dr V. www. Čačak 2006.net 5. Dr V.e-magazin. 2. 3.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->