SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

............................................................7 4......11 5................................................................. Uslovi za razvoj preduzetništva..................................................................... Tipovi preduzetništva..............................1.........................................................................................................................................................................................3 2..........................................15 2 .......................................................................12 6............................. Prepreke preduzetništvu.................................................................... Pojam preduzetništva............................................................ Suština preduzetništva..........................................13 Literatura.................................................................................................................................................... Značaj preduzetništva........................................................................3 3..................................

Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća. asortiman.). Dakle. koje su od opšteg znaeaja i interesa. Međutim. Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. specifično. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. eak i najveća državna preduzeea. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća. informisanje. Mogu i velike firme. eena). a dobrim delom i pogrešno. Bitno je da stvaraju nešto novo. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. prosveta. da stiee dobit na tržištu. Suština preduzetništva Preduzetništvo se. 2. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. u cilju sticanja bogatstva. Međutim. Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea. mali biznis u privredi. uglavnom. tretira kao posebna poslovna aktivnost. I to je pogrešno. zdravstvo. preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. otkrivanje novih tržišta. Postoji veliki broj malih i novih firmi. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. za razliku od preduzeća. čija je suština u 3 . do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. do tada nepoznato. već i uvođenje neke nove aktivno-sti. novi. Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. bankarstvo i sl. novih sirovina. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. biti preduzetnička. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku.1.

To su. inoviranja i sl. nakon ugovorenog roka. Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha. odnosno ekstradobiti. Naime. Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti. U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja. Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere. Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju. up-ravljanja. i produbljuje se društvena i tehnička podela rada.rad. funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. inžinjeri i dr. Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala. radnika i fin-ansijera.). odnosno aneažovao ga na odredeni način. a proces proizvodnje postaje sve složeniji. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara). kao i ostali zapos-leni u firmi. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom.takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . Međutim. Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik. ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita.) sve češće vrše menadžeri. kamatom i rentom. On ne snosi rizik poslovanja. uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). On. kapitala i zemlje). po pravilu. pre svega. Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća). pravnici. Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. menadžera. Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja. preduzetnici i menadžeri . To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti. Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala.

autoritet. mešovita). kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv. Prema Leksikonu menadžmenta. što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću. ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom. kolektivna. tržištu i tehtiologijama. zadružna. državna. društvena. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo. predviđanje i vođstvo. preuzimanju 5 . Osnov za to je svojinski koncept. U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. preduzetništvo na nivou preduzeća. uglavnom. preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje. Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo).aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna.

menjaju. T. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 . Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. Kvalitet. fleksibilnost i adaptibilnost. 8. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. 3. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja.Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. preduzetnicka anarhija. a proizvodi se roba za poznatog kupca. 7. preuzi-manje rizika. partnerstvo dodatne vrednosti. 6. dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda. 4.rizika. aii sa nadom da će uspeti. Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva. Nova organizaciona prevladava tzv. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1. ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća. Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. Peters.a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. 9. Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća. a to su: samostalnost. lO. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se. da smišlja. autonomiji i praktičnom ponašanju. Sva tržišta postaju fragmentarna. 2. preduzetnička ideja i inovacija. 5. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos". organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti.

odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta. gde rade muž. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. da se društveno afirmišu itd. naravno. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. rodbina.stalno menja i razvija. prijatelji. sistemskih mera ostali bez po-sla. ali i neke negativne strane. u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave. pod njihovom kontroiom. intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama. žena. osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. mnogo više rada . Položaj. česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. velika odgovornost. u najnovijem periodu. svoja znanja. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste.bar dok se posao ne razradi. 3. neizvesna budućnost. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. recimo. To. svoja poznanstva. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. društveno-ekonomskih. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. Pored navedenih tendencija. kanale nabavke i prodaje. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. da zarade. da iskažu svoje sposobnosti. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha. što im najviše odgovara. To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). njihova deca. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . Takav je.). koji koristeći svoj imovinski status. ne funkcionisanja pravne države i slično). ima niz pozitivnih.

• kreativnog pristupa. Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni. koja im se kasnije višestruko vraćaju. godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija. uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. • osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga. poletno. • inovacija procesa rada . Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću. Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . sa najvećim stopama privrednog rasta.uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg. 8 . marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini. a posebno kod pojedinih zemalja. jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme. • stvaranje novog tipa organizacije. NajboJji primer za to je Japan. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost.veiikim i malim. iako siromašna zemlja. strukture zaposlenih. u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. To se radi. sredstva.uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih. različitog karaktera. ostvario "japansko čudo". organizacije. • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća. Tamo se svc do 1975. način rada. disciplinom.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. po pririodnom bogatstvu. I tako je Japan. U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. • osvajanjc novih tržišta sirovina. pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena. Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija. Takvom mudrom politikom. Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama. uglavnom.

potrošače. pri-hvata i realizuje. Prvo. S pravom se postavlja pitanje. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. Pronalazači. organizuje proizvodnju. marketinška podrška. Drugo. finansijska sredstva. koja to razume. Treće. društvenu zajednicu. ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. Tu inovator deluje obično sam. Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. Osnovni faktori za to su: materijalne prirode.ma maštovitih. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije. ili pruža usluge. Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje. da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative. ako je uspešan. da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. četvrto. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. Dakle. Ijudskih. Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. oprema). koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). I peto.ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. infras-trukuira (prostor. laboratorije. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. a ne od grupa odnosno timova. da li ta novotarija donosi određenu kor. zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo). Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom. posebno nadarenih.

To. naravno. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva. ali se može delimično shvatiti. a možda i za okruženje. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. bez saradnje sa drugima. obrazloži. po tom pitanju. čak i njihovog ponižavanja. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti. Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. postojanja inert-nosti. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. onda se ulazi u sledeću fazu. konzervativizma. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. straha od rizika. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. ne ide lako. Cilj ove faze je da se ideja razradi. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. timskog rada. Ali. neizvesnosti. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. zavisti itd. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet. zadovoljavajući. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. u praksi izgleda čak i mnogo teže. Unutar korporativnc 10 . To dovodi do niza frustracija novatora. iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. timskog rada. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje.invencija u ono što se zove njena praktična primena. nekada čak postojanja ljubomore. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. naravno. čest odbojni stav niza velikih kompanija. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima. testira. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. razočarenja.fazi. opravdali. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama.inovacija. koji će realizovati usvojenu ideju.

3M i Bell Labaratorics. u tom pogledu. sociološke. tehničkotehnološke. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme.kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. U stručnoj literaturi. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve. pravne. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. roba i kapitala. Neki ih dele na ekonomske. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. psihološke. lepšu. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. kao na primer IBM. 4.livnu i distributivnu funkciju. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. kao pozitivan primer. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike. interni i eksterni. U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. Ti uslovi su: slobodno tržište. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. klima i tradicija. Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. informa-cione. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. jcvtiniju robu. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. iični i faktori okruženja. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. U tom smislu. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 .

zapam-tim. pre nego što uđe u odredeni biznis. On mora da bude kvalitetan. 5. ograničavajućih okolnosti. što uradim .znam). kao i niza nepovoljnih. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje. Kao prvo i osnovno. Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. izvodljiv. preti rizik neuspeha. ali ne sopstvenim. već pozajmljenim kapitaloru. morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti. jednostavno.načine međusobne saradnje. koju je dyjp Karl Vesper! 12 . Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. U protivnom. niti je to moguće.zaboravim. mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan. Nalaze se i unutar firme i u okruženju. onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. To naravno. nije lako. Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva. Zbog toga svaki preduzetnik. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka. proizvodne. a da druge destimuliše. Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga. To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. plaća najveću cenu. Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. Taj plan je izuzetno važan. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu. Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu. U protivnom. Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska. a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . carinske. po otpočinjanju određenog poduhvata. tržišne i ostale. da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske. prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. Moraju biti izuzetno obazrivi. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. što vidim .

Nekada. proizvoda i usluga.reeimo. u 1990. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije. prosečan radnik u SAD. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede. Is-tovremeno. pak. u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina.6. Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. To se odražava na čitavu privrednu strukturu. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. kapitala i zemlje). Pcnekad. To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. u odnosu na nemačkog i japanskog radnika.34500 dolara. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara. taj isti učinak. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. Nas-tala je mala privreda. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti. četiri petine ukupnih novih radnih mesta. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. rast nacion-alnog dohotka. direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. Da bi se održali. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina. Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. Naimc. firme iz oblasti elektronike. jedna promena izaziva čitav lanac promena. potiču iz sektora male privrede. Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba. jedna promena. koja je jedna od važnih industrija u SAD. u toj konkurentskoj borbi. samo kod jednog privrednog subjekta. • Posticaj stvaranja novih tehnologija. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača. godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. proizvoda i usluga. oni su primorani da kupuju nove modernije 13 . Prema rezultatima nekih istraživanja. a u Japanu.

a on podstiče proces pozitivne selekcije. i mašinama. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti. na domaćem. selekcija se produMjuje. Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. I tako stalno. pa i na međunarodnom planu. 14 .tehnologije. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. pa i privrede u celini. povećava sc i obim proizvodnje. traži se još savremenija. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata. Proces konkurencije se nastavlja. Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. Sa novim tehnologijama.

Dr V.limun. Čačak 2006.Literatura 1.yu 15 . www.ekonomist. Petković. Prof. www. Petković. Dr V. www.net 5.e-magazin.adizes. Prof. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA.co. Viša poslovna škola Čačak. 2. www. PREDUZETNIŠTVO.com 6.hr 4. Čačak 2006. Viša poslovna škola Čačak. 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful