SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

.......7 4................................................................................................... Pojam preduzetništva..................................11 5............13 Literatura.................................................................. Tipovi preduzetništva........................................................................................................................................................ Značaj preduzetništva........3 3......15 2 ............................................................................................................ Prepreke preduzetništvu.........................................................................1..................... Uslovi za razvoj preduzetništva............... Suština preduzetništva............................................3 2..............................................................................................................................................................................................................................12 6..................................................................................................................

preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. u cilju sticanja bogatstva. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. koje su od opšteg znaeaja i interesa. novi. Dakle. Međutim. Bitno je da stvaraju nešto novo. asortiman. da stiee dobit na tržištu.). Suština preduzetništva Preduzetništvo se. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. mali biznis u privredi. Mogu i velike firme. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. do tada nepoznato. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. za razliku od preduzeća. novih sirovina. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. informisanje. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku. eak i najveća državna preduzeea. Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća. bankarstvo i sl. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. eena).1. Postoji veliki broj malih i novih firmi. biti preduzetnička. Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. čija je suština u 3 . tretira kao posebna poslovna aktivnost. I to je pogrešno. Međutim. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. zdravstvo. uglavnom. 2. a dobrim delom i pogrešno. prosveta. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. specifično. Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea. do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva. već i uvođenje neke nove aktivno-sti. otkrivanje novih tržišta. Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća.

a proces proizvodnje postaje sve složeniji. Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala.). nakon ugovorenog roka. menadžera. To su. pre svega. kamatom i rentom. mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. radnika i fin-ansijera. menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća). Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. On. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. preduzetnici i menadžeri . To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti. pravnici. On ne snosi rizik poslovanja. kapitala i zemlje). Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. inoviranja i sl. Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita.) sve češće vrše menadžeri. Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. Međutim. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere. kao i ostali zapos-leni u firmi. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha.rad. ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja. kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom. Naime. odnosno aneažovao ga na odredeni način. po pravilu. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara). Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik.takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. up-ravljanja.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. i produbljuje se društvena i tehnička podela rada. U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . odnosno ekstradobiti. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju. funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju. inžinjeri i dr. Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti.

tržištu i tehtiologijama. preduzetništvo na nivou preduzeća. preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje. Osnov za to je svojinski koncept. predviđanje i vođstvo. što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću. preuzimanju 5 . Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv. kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo). U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. autoritet. Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. Prema Leksikonu menadžmenta. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom.aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna. mešovita). uglavnom. kolektivna. ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. državna. društvena. zadružna. U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo.

preuzi-manje rizika. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1. Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 .rizika. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća. Nova organizaciona prevladava tzv. Peters. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. lO. a to su: samostalnost. Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti. T. U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. 4. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga. 6. 3. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda. Sva tržišta postaju fragmentarna. da smišlja. preduzetnicka anarhija. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. aii sa nadom da će uspeti. 7. 8. Kvalitet. Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. 2. ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća.menjaju. partnerstvo dodatne vrednosti. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti. fleksibilnost i adaptibilnost. autonomiji i praktičnom ponašanju. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja. preduzetnička ideja i inovacija. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se.a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. 9. razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos".Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. 5. a proizvodi se roba za poznatog kupca.

da zarade. recimo. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu. sistemskih mera ostali bez po-sla. što im najviše odgovara. To. odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta. naravno.stalno menja i razvija. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. svoja znanja. ima niz pozitivnih. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha. veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. velika odgovornost. prijatelji. Pored navedenih tendencija. gde rade muž. žena. neizvesna budućnost. česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. da iskažu svoje sposobnosti. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo. 3. pod njihovom kontroiom.). Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. Položaj. da se društveno afirmišu itd. ne funkcionisanja pravne države i slično). To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). koji koristeći svoj imovinski status. rodbina. kanale nabavke i prodaje.bar dok se posao ne razradi. njihova deca. svoja poznanstva. mnogo više rada . Takav je. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. ali i neke negativne strane. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave. u najnovijem periodu. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste. društveno-ekonomskih.

Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću. poletno. godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. sredstva. Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni. pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća. Takvom mudrom politikom.uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg. • stvaranje novog tipa organizacije. U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. uglavnom. Tamo se svc do 1975. koja im se kasnije višestruko vraćaju. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini. različitog karaktera. način rada. uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. ostvario "japansko čudo". I tako je Japan. Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. NajboJji primer za to je Japan. • inovacija procesa rada . disciplinom. po pririodnom bogatstvu. iako siromašna zemlja. • osvajanjc novih tržišta sirovina. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija. marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. 8 . Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama. organizacije. • osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga. • kreativnog pristupa. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost. To se radi. strukture zaposlenih. sa najvećim stopama privrednog rasta. Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. a posebno kod pojedinih zemalja. Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija.veiikim i malim.uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih.

da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. da li ta novotarija donosi određenu kor. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. Prvo. infras-trukuira (prostor. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca. Ijudskih. laboratorije. Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje. Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. Treće. posebno nadarenih. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. Osnovni faktori za to su: materijalne prirode. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative. finansijska sredstva. Tu inovator deluje obično sam. društvenu zajednicu. ili pruža usluge.ma maštovitih. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. Dakle. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo).ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. organizuje proizvodnju. Drugo. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih. Pronalazači. pri-hvata i realizuje. S pravom se postavlja pitanje. ako je uspešan. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. koja to razume. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo. oprema). Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. a ne od grupa odnosno timova. četvrto. ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. marketinška podrška. potrošače. I peto. Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom.

onda se ulazi u sledeću fazu. timskog rada. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje. a možda i za okruženje. konzervativizma. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. ali se može delimično shvatiti. Unutar korporativnc 10 . obrazloži. Ali. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. timskog rada.inovacija. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. čak i njihovog ponižavanja.fazi. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. po tom pitanju. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. zadovoljavajući. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. koji će realizovati usvojenu ideju. ne ide lako. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. naravno. zavisti itd. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. razočarenja. čest odbojni stav niza velikih kompanija. nekada čak postojanja ljubomore. neizvesnosti. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima. bez saradnje sa drugima. To dovodi do niza frustracija novatora. Cilj ove faze je da se ideja razradi. opravdali. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. testira. naravno. straha od rizika. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. postojanja inert-nosti. To.invencija u ono što se zove njena praktična primena. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju. u praksi izgleda čak i mnogo teže. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad.

interni i eksterni. merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. Ti uslovi su: slobodno tržište.livnu i distributivnu funkciju. To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike. U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. kao pozitivan primer. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. informa-cione. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. roba i kapitala. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. 4. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. tehničkotehnološke. klima i tradicija.kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. sociološke. U tom smislu. Neki ih dele na ekonomske. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. iični i faktori okruženja. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. u tom pogledu. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. psihološke. U stručnoj literaturi. 3M i Bell Labaratorics. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. pravne. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. kao na primer IBM. lepšu. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 . jcvtiniju robu.

Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga. što vidim . mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan.načine međusobne saradnje. preti rizik neuspeha. To naravno. prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. nije lako. kao i niza nepovoljnih. On mora da bude kvalitetan. 5. proizvodne. jednostavno. održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije. plaća najveću cenu. tržišne i ostale. Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. Taj plan je izuzetno važan. a da druge destimuliše. Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. ali ne sopstvenim. U protivnom. carinske.zaboravim. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje. Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. koju je dyjp Karl Vesper! 12 . a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska. Moraju biti izuzetno obazrivi. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu. onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. U protivnom. Nalaze se i unutar firme i u okruženju. da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske. Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva.zapam-tim. pre nego što uđe u odredeni biznis. Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti.znam). izvodljiv. po otpočinjanju određenog poduhvata. niti je to moguće. što uradim . Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka. Kao prvo i osnovno. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. ograničavajućih okolnosti. već pozajmljenim kapitaloru. Zbog toga svaki preduzetnik. To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis.

koja je jedna od važnih industrija u SAD. u odnosu na nemačkog i japanskog radnika. Nas-tala je mala privreda. Nekada. firme iz oblasti elektronike. u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara. jedna promena izaziva čitav lanac promena. kapitala i zemlje). potiču iz sektora male privrede. To se odražava na čitavu privrednu strukturu. proizvoda i usluga. Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. oni su primorani da kupuju nove modernije 13 . • Posticaj stvaranja novih tehnologija. Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba. direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. četiri petine ukupnih novih radnih mesta. Prema rezultatima nekih istraživanja. Is-tovremeno. proizvoda i usluga. jedna promena. rast nacion-alnog dohotka. samo kod jednog privrednog subjekta. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. Pcnekad. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina.reeimo. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada. u toj konkurentskoj borbi. taj isti učinak.34500 dolara. To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. Naimc. a u Japanu. Da bi se održali. prosečan radnik u SAD. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti. u 1990. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede.6. mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske. pak.

I tako stalno. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. pa i privrede u celini. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. i mašinama. selekcija se produMjuje. Proces konkurencije se nastavlja. pa i na međunarodnom planu. 14 .tehnologije. na domaćem. traži se još savremenija. a on podstiče proces pozitivne selekcije. Sa novim tehnologijama. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata. povećava sc i obim proizvodnje. Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti.

com 6. www. www. www. Viša poslovna škola Čačak.co. Dr V. PREDUZETNIŠTVO. Čačak 2006. Čačak 2006.Literatura 1. 2.net 5. Prof. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA.ekonomist. Dr V. Petković.adizes. www. Viša poslovna škola Čačak. 3. Petković.e-magazin.yu 15 . Prof.limun.hr 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful