SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

............... Pojam preduzetništva...............15 2 ................................. Prepreke preduzetništvu....................................................................................................................................................................................3 3.................................................................................................................................. Suština preduzetništva....................7 4....... Tipovi preduzetništva.........11 5......... Značaj preduzetništva......................................................................................................................................... Uslovi za razvoj preduzetništva.................12 6....................................................13 Literatura................................................1.............................................................................................................................................................................3 2........................................................................................................................................

da stiee dobit na tržištu. specifično. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka. Bitno je da stvaraju nešto novo. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva. Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. novi. Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. 2. mali biznis u privredi. uglavnom. eena). novih sirovina. prosveta. Međutim. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. čija je suština u 3 .). otkrivanje novih tržišta. bankarstvo i sl. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. Međutim. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća.1. I to je pogrešno. Suština preduzetništva Preduzetništvo se. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. Mogu i velike firme. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. Postoji veliki broj malih i novih firmi. Dakle. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. biti preduzetnička. za razliku od preduzeća. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. do tada nepoznato. u cilju sticanja bogatstva. asortiman. a dobrim delom i pogrešno. koje su od opšteg znaeaja i interesa. eak i najveća državna preduzeea. već i uvođenje neke nove aktivno-sti. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. tretira kao posebna poslovna aktivnost. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. zdravstvo. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. informisanje. Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća.

a proces proizvodnje postaje sve složeniji. kapitala i zemlje). menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća). Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara). uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). up-ravljanja. Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. kao i ostali zapos-leni u firmi. Naime. kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom.rad. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. inoviranja i sl. Međutim. preduzetnici i menadžeri . To su. Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju. On ne snosi rizik poslovanja. nakon ugovorenog roka. kamatom i rentom. menadžera. pre svega. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. On. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere.takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. po pravilu. odnosno aneažovao ga na odredeni način. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. odnosno ekstradobiti. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja. Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti. U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja.) sve češće vrše menadžeri. Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. i produbljuje se društvena i tehnička podela rada. radnika i fin-ansijera. funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju. ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti. Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. inžinjeri i dr. Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha.). Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . pravnici. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika. Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita.

U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. autoritet. mešovita). uglavnom. što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću. U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo). državna. Osnov za to je svojinski koncept. Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. zadružna. preduzetništvo na nivou preduzeća. ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje. kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo. kolektivna. Prema Leksikonu menadžmenta. društvena. predviđanje i vođstvo. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom. preuzimanju 5 . Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv.aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna. tržištu i tehtiologijama.

dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda. 9. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe. a proizvodi se roba za poznatog kupca. 7. Kvalitet. T. 5. autonomiji i praktičnom ponašanju. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. Sva tržišta postaju fragmentarna. aii sa nadom da će uspeti. Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. 4. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. 3.Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. a to su: samostalnost. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos". Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva.a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se. razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. da smišlja. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća. Peters. preduzetnička ideja i inovacija. 2. Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti. lO. fleksibilnost i adaptibilnost. 6. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha.rizika. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja. preuzi-manje rizika. preduzetnicka anarhija. 8. Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. Nova organizaciona prevladava tzv.menjaju. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 . U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. partnerstvo dodatne vrednosti.

svoja znanja. odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama.stalno menja i razvija. svoja poznanstva. recimo. društveno-ekonomskih. gde rade muž. sistemskih mera ostali bez po-sla. što im najviše odgovara. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. To. ima niz pozitivnih. koji koristeći svoj imovinski status. u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave. neizvesna budućnost. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha.bar dok se posao ne razradi. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu.). Takav je. To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). 3. njihova deca. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste. pod njihovom kontroiom. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. Pored navedenih tendencija. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. ali i neke negativne strane. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . mnogo više rada . kanale nabavke i prodaje. ne funkcionisanja pravne države i slično). osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. rodbina. žena. prijatelji. veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. naravno. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo. velika odgovornost. Položaj. da se društveno afirmišu itd. da zarade. da iskažu svoje sposobnosti. česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. u najnovijem periodu.

Takvom mudrom politikom. a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija. Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. sa najvećim stopama privrednog rasta. ostvario "japansko čudo". koja im se kasnije višestruko vraćaju. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena. Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama. u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. • osvajanjc novih tržišta sirovina. Tamo se svc do 1975. iako siromašna zemlja. jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme. Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . uglavnom. • stvaranje novog tipa organizacije. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost. Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. • inovacija procesa rada . po pririodnom bogatstvu. uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija. a posebno kod pojedinih zemalja. marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. način rada.veiikim i malim.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. NajboJji primer za to je Japan. sredstva.uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih. strukture zaposlenih. Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću. disciplinom. organizacije.uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg. To se radi. pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini. • osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga. poletno. I tako je Japan. 8 . U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . • kreativnog pristupa. različitog karaktera.

da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative. da li ta novotarija donosi određenu kor. Ijudskih. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije. laboratorije. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. Tu inovator deluje obično sam. Dakle. četvrto. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). Osnovni faktori za to su: materijalne prirode. Prvo. Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. infras-trukuira (prostor. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. a ne od grupa odnosno timova.ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. društvenu zajednicu. Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc. I peto. ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. Drugo. marketinška podrška. koja to razume. ako je uspešan. Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca. Treće. organizuje proizvodnju. pri-hvata i realizuje. da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo. koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . potrošače. posebno nadarenih.ma maštovitih. Pronalazači. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo). Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje. Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). oprema). S pravom se postavlja pitanje. ili pruža usluge. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih. finansijska sredstva.

iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje. onda se ulazi u sledeću fazu. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. To. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. a možda i za okruženje. neizvesnosti. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad. konzervativizma. Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. postojanja inert-nosti. timskog rada. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. Cilj ove faze je da se ideja razradi. nekada čak postojanja ljubomore. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. Unutar korporativnc 10 . opravdali. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. naravno. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama. zavisti itd. To dovodi do niza frustracija novatora. zadovoljavajući. čak i njihovog ponižavanja. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. koji će realizovati usvojenu ideju. naravno. čest odbojni stav niza velikih kompanija. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. ali se može delimično shvatiti. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. timskog rada. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju.inovacija. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. Ali. razočarenja. u praksi izgleda čak i mnogo teže. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. obrazloži. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti.fazi. straha od rizika. testira. ne ide lako. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva. po tom pitanju. bez saradnje sa drugima. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima.invencija u ono što se zove njena praktična primena. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet.

kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. klima i tradicija. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. Ti uslovi su: slobodno tržište. informa-cione. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. Neki ih dele na ekonomske. pravne. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme. Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. lepšu. jcvtiniju robu. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. tehničkotehnološke. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. kao na primer IBM. iični i faktori okruženja. psihološke. roba i kapitala. kao pozitivan primer. interni i eksterni. U tom smislu. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. 4. 3M i Bell Labaratorics. invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve.livnu i distributivnu funkciju. u tom pogledu. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 . Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. sociološke. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. U stručnoj literaturi. merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike.

U protivnom. kao i niza nepovoljnih. morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti. jednostavno. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis. Moraju biti izuzetno obazrivi. Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje. mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan. tržišne i ostale. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu. plaća najveću cenu.znam). On mora da bude kvalitetan. izvodljiv. ograničavajućih okolnosti. Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka. proizvodne. Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska.zapam-tim. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu. pre nego što uđe u odredeni biznis. što vidim . već pozajmljenim kapitaloru. To naravno. ali ne sopstvenim. Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva. što uradim . carinske. U protivnom. Kao prvo i osnovno.zaboravim.načine međusobne saradnje. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. Taj plan je izuzetno važan. po otpočinjanju određenog poduhvata. Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. a da druge destimuliše. koju je dyjp Karl Vesper! 12 . prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. Nalaze se i unutar firme i u okruženju. Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga. održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije. 5. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. preti rizik neuspeha. niti je to moguće. nije lako. Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. Zbog toga svaki preduzetnik. a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske.

četiri petine ukupnih novih radnih mesta. To se odražava na čitavu privrednu strukturu. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. proizvoda i usluga. • Posticaj stvaranja novih tehnologija. Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. prosečan radnik u SAD.reeimo. Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske. potiču iz sektora male privrede. Naimc. a u Japanu. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. Pcnekad. godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. firme iz oblasti elektronike. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije. Is-tovremeno. rast nacion-alnog dohotka. jedna promena. taj isti učinak. direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina. Prema rezultatima nekih istraživanja. Nas-tala je mala privreda. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. pak. oni su primorani da kupuju nove modernije 13 . Nekada. u 1990. kapitala i zemlje).6. u odnosu na nemačkog i japanskog radnika. u toj konkurentskoj borbi. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede. jedna promena izaziva čitav lanac promena.34500 dolara. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. proizvoda i usluga. Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina. Da bi se održali. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti. koja je jedna od važnih industrija u SAD. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara. samo kod jednog privrednog subjekta.

traži se još savremenija. na domaćem. I tako stalno. Proces konkurencije se nastavlja. pa i privrede u celini. Sa novim tehnologijama.tehnologije. selekcija se produMjuje. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata. i mašinama. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. 14 . Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. a on podstiče proces pozitivne selekcije. pa i na međunarodnom planu. povećava sc i obim proizvodnje. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti.

Literatura 1.com 6.yu 15 . PREDUZETNIŠTVO. Dr V. Prof. www. 2.net 5. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA.co. Petković. www. Čačak 2006. www.e-magazin. www. Petković. Čačak 2006.hr 4.limun.ekonomist. Prof.adizes. Viša poslovna škola Čačak. 3. Dr V. Viša poslovna škola Čačak.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful