SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

....... Značaj preduzetništva..................... Pojam preduzetništva.............................................................................................................................................................................................................................................................................................................. Uslovi za razvoj preduzetništva................................12 6...............................................................................15 2 ............................................3 3........................... Suština preduzetništva............................................................................................................................................. Tipovi preduzetništva................................................................................................................................................................3 2.............13 Literatura..................................................7 4................................................11 5..................1............................ Prepreke preduzetništvu...........

otkrivanje novih tržišta.). 2. eena). Suština preduzetništva Preduzetništvo se. Međutim. preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. do tada nepoznato. Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. Međutim. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. Mogu i velike firme. Bitno je da stvaraju nešto novo. da stiee dobit na tržištu. u cilju sticanja bogatstva. mali biznis u privredi. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. uglavnom. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. koje su od opšteg znaeaja i interesa.1. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka. za razliku od preduzeća. I to je pogrešno. bankarstvo i sl. Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća. novi. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva. Dakle. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. zdravstvo. tretira kao posebna poslovna aktivnost. čija je suština u 3 . novih sirovina. Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. prosveta. specifično. do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. a dobrim delom i pogrešno. informisanje. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. već i uvođenje neke nove aktivno-sti. eak i najveća državna preduzeea. Postoji veliki broj malih i novih firmi. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku. Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. biti preduzetnička. asortiman.

Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. On. pravnici. Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju.rad. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. pre svega. U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja. i produbljuje se društvena i tehnička podela rada. inoviranja i sl. odnosno aneažovao ga na odredeni način. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala. odnosno ekstradobiti. menadžera. kamatom i rentom. Međutim. To su. Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita. On ne snosi rizik poslovanja.takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća).) sve češće vrše menadžeri. a proces proizvodnje postaje sve složeniji. Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala. inžinjeri i dr. Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara). kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere. radnika i fin-ansijera.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. Naime. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika. mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. preduzetnici i menadžeri . nakon ugovorenog roka. ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). kao i ostali zapos-leni u firmi. po pravilu. kapitala i zemlje). Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti. To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti.). funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . up-ravljanja. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha.

autoritet. Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. Prema Leksikonu menadžmenta. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. zadružna. ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. predviđanje i vođstvo. Osnov za to je svojinski koncept. preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje. preuzimanju 5 . mešovita). Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom. uglavnom. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo. Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv. U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo). što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću. preduzetništvo na nivou preduzeća. kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. tržištu i tehtiologijama.aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna. državna. društvena. U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. kolektivna.

a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. aii sa nadom da će uspeti. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe.Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 . dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda. a proizvodi se roba za poznatog kupca. preduzetnicka anarhija.rizika. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1. 9. preuzi-manje rizika. T. ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća.menjaju. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva. 3. Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga. Sva tržišta postaju fragmentarna. Kvalitet. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. preduzetnička ideja i inovacija. partnerstvo dodatne vrednosti. Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos". razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti. da smišlja. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. lO. autonomiji i praktičnom ponašanju. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. Nova organizaciona prevladava tzv. fleksibilnost i adaptibilnost. 2. U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. Peters. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja. 7. a to su: samostalnost. 5. 4. Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. 6. 8. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća.

veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. gde rade muž. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. u najnovijem periodu. neizvesna budućnost. odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta. naravno. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. prijatelji. sistemskih mera ostali bez po-sla. recimo. kanale nabavke i prodaje. ima niz pozitivnih. ne funkcionisanja pravne države i slično). žena. da iskažu svoje sposobnosti. Položaj. osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. rodbina. mnogo više rada . društveno-ekonomskih. svoja znanja. 3.stalno menja i razvija. Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. Takav je. da se društveno afirmišu itd. Pored navedenih tendencija. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . svoja poznanstva. To. njihova deca. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha. da zarade. koji koristeći svoj imovinski status. pod njihovom kontroiom. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama. što im najviše odgovara.bar dok se posao ne razradi. velika odgovornost.). To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). ali i neke negativne strane.

• osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga. • osvajanjc novih tržišta sirovina. Takvom mudrom politikom. marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. disciplinom. uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama. • kreativnog pristupa. sa najvećim stopama privrednog rasta. jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme. sredstva. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini.uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg. u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. • inovacija procesa rada . Tamo se svc do 1975. Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću. NajboJji primer za to je Japan. I tako je Japan. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija.veiikim i malim. a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija. • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća. iako siromašna zemlja. strukture zaposlenih. poletno. koja im se kasnije višestruko vraćaju. To se radi. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena. • stvaranje novog tipa organizacije. organizacije. različitog karaktera. ostvario "japansko čudo". Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni. Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost. a posebno kod pojedinih zemalja. uglavnom. Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. po pririodnom bogatstvu. način rada.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . 8 .uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih.

Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje.ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. ili pruža usluge. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih. Treće. oprema). društvenu zajednicu. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. Osnovni faktori za to su: materijalne prirode. koja to razume. ako je uspešan. da li ta novotarija donosi određenu kor. S pravom se postavlja pitanje. Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. Dakle. da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc. finansijska sredstva. I peto. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). četvrto. koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo). ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. potrošače. infras-trukuira (prostor. Pronalazači. a ne od grupa odnosno timova. Tu inovator deluje obično sam. Ijudskih. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. Prvo.ma maštovitih. Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca. Drugo. organizuje proizvodnju. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. posebno nadarenih. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo. da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom. Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. pri-hvata i realizuje. marketinška podrška. laboratorije.

a možda i za okruženje. timskog rada. u praksi izgleda čak i mnogo teže. Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. Cilj ove faze je da se ideja razradi. po tom pitanju. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama. naravno. čest odbojni stav niza velikih kompanija. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. Unutar korporativnc 10 . zadovoljavajući. razočarenja. straha od rizika. iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima. obrazloži. timskog rada.invencija u ono što se zove njena praktična primena. postojanja inert-nosti. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. To dovodi do niza frustracija novatora.inovacija. nekada čak postojanja ljubomore. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti.fazi. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje. neizvesnosti. čak i njihovog ponižavanja. ali se može delimično shvatiti. bez saradnje sa drugima. ne ide lako. opravdali. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. To. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. zavisti itd. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva. koji će realizovati usvojenu ideju. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. testira. konzervativizma. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. onda se ulazi u sledeću fazu. Ali. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. naravno.

To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike. 3M i Bell Labaratorics. 4. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. psihološke. lepšu. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. Ti uslovi su: slobodno tržište. kao pozitivan primer. merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. Neki ih dele na ekonomske. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. kao na primer IBM. jcvtiniju robu.livnu i distributivnu funkciju. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. klima i tradicija. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. U stručnoj literaturi. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. iični i faktori okruženja. invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. U tom smislu. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. informa-cione. interni i eksterni. u tom pogledu. U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. sociološke. roba i kapitala.kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 . pravne. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. tehničkotehnološke.

morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti. To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. izvodljiv. već pozajmljenim kapitaloru. Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. kao i niza nepovoljnih. mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan. da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske. što uradim . On mora da bude kvalitetan. carinske.načine međusobne saradnje. prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. tržišne i ostale. pre nego što uđe u odredeni biznis. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu.znam). preti rizik neuspeha. Zbog toga svaki preduzetnik. što vidim . Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva. nije lako. Kao prvo i osnovno. ograničavajućih okolnosti. U protivnom. Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. po otpočinjanju određenog poduhvata.zaboravim. a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . Nalaze se i unutar firme i u okruženju. 5. Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. proizvodne. ali ne sopstvenim. Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga. Taj plan je izuzetno važan. jednostavno. onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. Moraju biti izuzetno obazrivi. Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. niti je to moguće.zapam-tim. U protivnom. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis. koju je dyjp Karl Vesper! 12 . plaća najveću cenu. Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu. To naravno. a da druge destimuliše. održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije. Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka.

Da bi se održali. kapitala i zemlje). Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. jedna promena izaziva čitav lanac promena. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba. taj isti učinak. pak. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada.34500 dolara.reeimo. proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača. rast nacion-alnog dohotka. Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. oni su primorani da kupuju nove modernije 13 . To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. To se odražava na čitavu privrednu strukturu. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. a u Japanu. proizvoda i usluga. Naimc. Nas-tala je mala privreda. firme iz oblasti elektronike. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije. u odnosu na nemačkog i japanskog radnika. • Posticaj stvaranja novih tehnologija. direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske. koja je jedna od važnih industrija u SAD. u 1990. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. u toj konkurentskoj borbi. samo kod jednog privrednog subjekta. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. Pcnekad. jedna promena. U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. Prema rezultatima nekih istraživanja. prosečan radnik u SAD. proizvoda i usluga. četiri petine ukupnih novih radnih mesta. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara.6. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. Nekada. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede. Is-tovremeno. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina. potiču iz sektora male privrede. u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina.

Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. pa i na međunarodnom planu. a on podstiče proces pozitivne selekcije. Sa novim tehnologijama. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti. povećava sc i obim proizvodnje. selekcija se produMjuje. 14 . traži se još savremenija. I tako stalno. pa i privrede u celini. i mašinama. Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. Proces konkurencije se nastavlja. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. na domaćem.tehnologije.

limun.net 5. www. Petković.co. www.hr 4. Petković. Prof.ekonomist.yu 15 . MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA. Viša poslovna škola Čačak. www. Čačak 2006.adizes. 3.Literatura 1. www. Dr V. PREDUZETNIŠTVO.com 6. Prof. Viša poslovna škola Čačak.e-magazin. Čačak 2006. Dr V. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful