SEMINARSKI RAD

Predmet: Preduzetništvo Tema: POJAM PREDUZETNIŠTVA

............................................................ Tipovi preduzetništva........................13 Literatura.....................................................................12 6............................................................................................................................................................. Značaj preduzetništva.......................................................................................3 3..........15 2 ......................................................... Uslovi za razvoj preduzetništva...........................................................................................................3 2................................1.......................... Prepreke preduzetništvu........................................................................................................................................................................7 4.................................... Pojam preduzetništva............................................ Suština preduzetništva...................................................................................11 5.....................

asortiman. I to je pogrešno. prosveta. Preduzetništvo postoji i u vanprivrednoj sferi (nauka. takvo shvatanje preduzetništva je nepreeizno. Pojam preduzetništva Postoje različita shvatanja pojma preduzetništva. Međutim. Treća zabluda se odnosi na svojinu preduzetnika. do tada nepoznato ili nešto što nije korišćeno u prak-si. Druga zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva za male poslovne flrme. bankarstvo i sl. Veoma često pod preduze-tništvom se podrazumeva sopstveni. Prvazabludauovakvomshvatanjupreduzetništvajeutomeštopreduzetništvo predstavlja ne samo formiranje novog preduzeća. Po tom Zakonu cilj preduzetnika je kao i preduzeća. već i uvođenje neke nove aktivno-sti. Bitno je da stvaraju nešto novo. do tada nepoznato. preduzetnik obavlja privrednu delatnost neposredno. da stiee dobit na tržištu. Suština preduzetništva Preduzetništvo se. Postoji veliki broj malih i novih firmi. a dobrim delom i pogrešno. stvaranje novog proizvoda ili usluge (kvalitet. zdravstvo. preduzetništvo postoji u svim sferama rada gde poeinje da se ostvaruje nešto novo. uglavnom. mali biznis u privredi. vee je to novi resurs u privrednom ambijentu. Dakle. tretira kao posebna poslovna aktivnost. ako u svom poslovanju sada unose krupne inovaeije. čija je suština u 3 . novi. 2. eak i najveća državna preduzeea. informisanje. u cilju sticanja bogatstva. Mogu biti preduzetnička eak i ona preduzeća koja su osnovana u prošlom veku. eena). Kod nas je Zakon o preduzećima uveo po prvi put kategoriju preduzetnika. novih načina komunieiranja sa potrošačima i sl. otkrivanje novih tržišta. Mogu i velike firme. biti preduzetnička. Ana-logno tome može se definisati i preduzetništvo kao proces kreativne upotrebe proiz-vodnih resursa. novih sirovina. koje su od opšteg znaeaja i interesa. za razliku od preduzeća. Međutim. specifično.1. ali samo jedan manji broj njih su preduzetničke. To znači da preduzetništvo nije samo ekonomski fenomen. Preduzet-ništvo se može razvijati u svim preduzećima nezavisno od njihovog svojinskog sta-tusa. Četvrta zabluda se odnosi na vezivanje preduzetništva samo za privredna preduzeea.).

Savremena naučno-tehnička revolucija daje preduzetništvu poseban zamah i čiiii ga osnovom neprekidnog napretka i poslovnog uspeha. odnosno aneažovao ga na odredeni način. funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju. Pošto preduzetništvo obezbeduje sticanje ekstraprof-ita. Osnovna razlika izmedu klasičnog preduzetnika i savremenog menadžera je u tome što je preduzetnik pozajmljivao tudi kapital za određeno vreme i proizvodno ga investirao. upravlja tuđim kapitalom (kapitalom ak-cionara). inoviranja i sl. to ga neki autori tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada. ali samo za onaj deo sopstvenog kapitala koji su uložili u kupovinu akcija tog preduzeća). nakon ugovorenog roka. a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadžere. On ne snosi rizik poslovanja. Naime. pravnici. kamatom i rentom.ljudi specijahzovanih znanja i posebnih sposobnosti. a proces proizvodnje postaje sve složeniji. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. po pravilu. Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala. odnosno ekstradobiti. Pri tome sav rizik poslovanja snosi preduzetnik. Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija ka-pitala.rad. U savremenoj tržišnoj privredi funkciju preduzetništva (organizovanja.). pre svega. inžinjeri i dr. pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. Savremeni proees proizvodnje u tržišnim uslovima fukciju preduzetništva eini sve 4 . preduzetnici i menadžeri . i produbljuje se društvena i tehnička podela rada. Ostao je neobjašnjen četvrti faktorpreduzetništvo koji generiše dobit koja određuje proširenu reproduk-ciju. (Jedino u slučaju kada menadžeri kupe akcije preduzeća kojim upravljaju oni i učestvuju u snošenju rizika. Poslovni poduhvati za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnosti. To su. menadžera. menadžer je direktor ili upravnik savremene kapitalističke firme (akcionarskog preduzeća).takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi mak-simizaciju poslovnih efekata. kapitala i zemlje). On. kao i ostali zapos-leni u firmi. up-ravljanja. Preduzeće kao organ-izacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika. uveean za kamatu ^cenu upotrebe kapitala) i ostvariti sopstvenu zaradu (profit ili dobit). To su profesionalno osposoblje-ni ljudi za vođenje firme (ekonomisti. Posao obavlja strogo profesionalno i za to dobija platu. klasična ekonomska teorija je razlikovala tri faktora. radnika i fin-ansijera. Međutim.) sve češće vrše menadžeri. Sa razvojem tržišnog načina privređivanja. mogao vratiti vlasniku njegov kap'ital. kapital i zemlju čiji se doprinos meri nadnicom. da bi iz ostvarenih rezultata poslovanja.

predviđanje i vođstvo. U takvim uslovima preduzetnička funkcija može biti efikasnija nego u klasičnom kapitalizmu. Neki autori smatraju da bi se preduzetništvo najboije shvatilo i objasnilo. U uslovima mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju radni kolektiv je nosilac funkcije organizovanja i upravljanja procesom proizvodnje. ima za cilj da: • identifikuje poslovne prilike • sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća • osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovaci-jama • uvede inovacije. Osnov za to je svojinski koncept. Iz ovoga se vidi da se preduzetništvo shvata. Posebno postoji potreba razjašnjenja funkcije preduzetništva u uslovima mešovite svojine shvaćene kao kolektivne svojine (društvenog kapitala). On smatra da preduzetništvo podrazumeva inicijativu. mešovita). zadružna. državna. društvena. Prema Leksikonu menadžmenta. autoritet. On je kolektivni preduzetnik i vrši preduzetničku funkciju. U uslovima postojanja mešovite svojine nad sredstvima za proizvodnju primanja zaposlenih se sastoje iz plate koju primaju za rad i rezultate rada ostvarene u materijainoj proizvodnji. Zato i rizik poslovanja snosi ceo kolektiv. preuzimanju 5 . preko isticanja personalnih karakteristika uspešnog preduzetnika: • želja za postignućem • optimizam • mali strah od grešaka • odlučnost • mala potreba za posedovanjem moći • energičnost • jaka interna samokontrola • jaki inidividualizam • prihvatanje neizvesnosti • visoko sporazumevanje. uglavnom. što će rczultirati poslovnim uspehom i profitabilnošću. preduzetništvo na nivou preduzeća.aktuelnijom i neophodnijom za svako preduzeće bez obzira na oblik svojine (privatna. iz primanja koja dobijaju po osnovu upravljanja sredstvima za proizvodnju (preduzetništvo) i primanja po osnovu suvlasništva (akcionarstvo). Šumpeter smatra da preduzetnistvo nije nikakva profesija i da je ono potpuno nezavisno od vlasništva nad kapitalom. kao multidimenzi-onalni pojam čija je orijentacija na inovcijama proizvoda. kolektivna. tržištu i tehtiologijama.

preduzetnicka anarhija. ali takođe i trend povezivanja u velika preduzeća. organizaciono-tehnološke fleksibilnosti i tržišne prilagodljivosti. preuzi-manje rizika. Pri tome se informaciona teh-nologija nameće kao osnovna determinanta i preduslov nove mreže poslovne pov-ezanosti. da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da započne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. sofisticiran rad koji rezultira kvalitetom umesto kvantitetom i služi poboljšanju produktuvnosti i ekonomičnosti. Sve ove navedene tendencije pokazuju da je preduzetništvo dinamičan sis-tem koji se 6 .Značajne promene u procesu rada i položaju radnika u preduzeću gde se iz repetitivnog načina obavljanja posla prelazi na inovativan. 4. 5. 7. Stare ekonomske ideje o ekonomiji velikog obima se. Pojedinačno preduzeće postaje deo kooperativnih mreža. 9. 3. u svojoj knjizi 'Thriving on Chaos". Nova organizaciona prevladava tzv. 8. Peters.a preduzeće svo-je tržišne partnere sve više smatra poslovnim saradnicima što obično uključuje tzv. jer neizvesnost zahteva brzinu reagovanja. promene zahvataju tržišnu strukturu i koncentraciju gde jača trend malih i srednjih preduzeća. 6.menjaju. razvija i sprovodi nove i profitabilne ideje i programe. Da bi se ostvario prduzetnički koncept razvoja neminovno je da se naglase i primene najbitnija obeležjn preduzetništva. 2. Restrukturiranje velikih preduzeća na osnovu konkurencije kvaliteta. Sva tržišta postaju fragmentarna. Izuzetna neizvesnost savremenih promena traži izuzetnu ekonomsku di-namiku. Kvalitet. fleksibilnost i adaptibilnost. Vreme postaje centralni faktor i polje konkurentske borbe. da smišlja. inovativnost i neprekidno prilagođavanje. a to su: samostalnost. lO. T. navodi deset osnovnih tren-dova u preduzetništvu: 1. U najširem smislu preduzetništvo označava sposobnost neke osobe da uoči povoljnu šansu. partnerstvo dodatne vrednosti. a proizvodi se roba za poznatog kupca. autonomiji i praktičnom ponašanju. Pojačana internacionalizacija svih privrednih procesa. preduzetnička ideja i inovacija.rizika. di-zajna i struktura preduzeća negira tradicionalnu preduzetničku hijerarhiju usluga. aii sa nadom da će uspeti. dizajn i servis ostaju najvažnije komparativne prednosti proizvođača novih proizvoda.

veliki broj problema koje lično moraju da rešavaju. Nova je i pojava da prduzetništvom počinju da se bave i ljudi koji su zbog različitih organizacionih. To. osnivaju svoje pri-vatne firme i nastavljaju da rade u istoj ili sličnoj oblasti. u razvoju preduzetništva ispoljavaju se i neke sasvim nove pojave. koji koristeći svoj imovinski status.stalno menja i razvija. uloga i značaj preduzetništva je sasvim različit u zavisnosti od njegove vrste. recimo. To je karakteristieno za srednje i imućne slojeve. velika odgovornost. To je posebno karakteristieno za zcmlje zahvaćene procesom tranzicije (bivše socijalističke zemlje). neizvesna budućnost. S drugc strane sasvim je drugačiji položaj malih i srednjih preduzeća koja se samostalno formiraju za obavljanjc nekih poslova za koje velike firme nemaju interesa ili nisu organizovane. u najnovijem periodu. Pored navedenih tendencija. njihova deca. da iskažu svoje sposobnosti. Takav je. U Leksikonu menadžmenta interno preduzetništvo se određuje kao nasto-janje da se 7 . mnogo više rada . ali i neke negativne strane. ali i brojne nedostatke (rizik od neuspeha. sistemskih mera ostali bez po-sla. žena. Sasvirn je drugačiji značaj tzv. svoja poznanstva. naravno. Tada se te male preduzetničke firme svojom proizvodnjom odnosno uslugama koje pružaju javljaju kao dopuna velikim sistemima. gde rade muž. društveno-ekonomskih. svoja znanja.). rodbina. čime se one brane od mogućih izazova iz okruženja. da zarade. ne funkcionisanja pravne države i slično). česte stresne situacije zbog nestabilnog društveno-ekonomskog sistema. Takođe je novina da se preduzetništvo često vezuje za kućni biznis ili porodične firme. slučaj sa pojavom i ulogom žena u preduzetništvu. 3. što im najviše odgovara. odnosno one koji su bili u poziciji srednjeg ili top menadžmenta. intemog preduzetništva koje se organi-zuje u velikim firmama.bar dok se posao ne razradi. ima niz pozitivnih. Položaj. prijatelji. Tako shvaćeno preduzetništvo ima niz prednosti (mogućnost da ljudi rade ono što žele. Tipovi preduzetništva Postoje dva osnovna tipa preduzetništva: • interno ili intrapreduzetništvo i • eksterno preduzetništvo. pod njihovom kontroiom. kanale nabavke i prodaje. da se društveno afirmišu itd.

po pririodnom bogatstvu. NajboJji primer za to je Japan. • sagledavanja mogućnosti i sposobnosti preduzeća. godine obezbeđivao privredni rast na bazi inovacija. organizacije. • osvajanje novih tržišta za plasman roba i usluga. Pron-alazak inovacionih strategija označio je novu eru u razvoju svetske privrede u ce-lini. sa najvećim stopama privrednog rasta.na osnovu: • identifikovanja poslovnih prilika u preduzeću. Kao takvo ono se može praktikovati u svim firmama . 8 . • stvaranje novog tipa organizacije. uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama podstaknu i primene inovacije koje će dovesti do porasta profitabilnosti. I tako je Japan. U tom pogledu on je zauzeo prvo mesto u svetu. • inovacija procesa rada .uvodenje novog proizvoda ili poboljšanje kvalileta postojećeg. korišćenjem domaćih ali i svet-skih inovacija i veštih imitacija. strukture zaposlenih. Interno preduzetništvo se vezuje za aktiviranje unutrašnjib faktora u predu-zeću kao što su: zaposleni. različitog karaktera. • osvajanjc novih tržišta sirovina. iako siromašna zemlja. Takvom mudrom politikom. ostvario "japansko čudo". a u slučaju kompanija "prirodni" uzrok smrti je njihova nesposobnost da idu u korak sa razvojem inovacija. ideje u cilju promovisanja inovacija i strategijskih promena.veiikim i malim. Japanci su u tome uspeli i zbog toga je njihova privreda u dugom vremenskom peri-odu delovala zdravo. uglavnom. sredstva. jer se odnosi na novu kombinaciju faktora proizvodn je unutar određcne firme. Ovako shvaćeno preduzetništvo odnosi se na veliki broj aktivnosti: • inovacije proizvoda . način rada. da bi danas njihovo učešće u tom rastu poraslo na preko 70%. koja im se kasnije višestruko vraćaju. Tamo se svc do 1975.uvođenje novih proizvodnih metoda ili poboljšanje postojećih. pa i njihovim nacionalnim privredama donele ogromne konkurentske prednosti i zarade. disciplinom. a posebno kod pojedinih zemalja. Interno preduzetništvo se često naziva i korporacijsko preduzetništvo. To se radi. u velikim preduzećima i u njihovim zreiim fazama. Inovacione strategije su pojedinim velikim kompanijama. marljivim i upornim radom ostvario je konkurentsku sposobnost svojih kompanija i velike zarade koje su obezbedile veoma dinamičan i održivi privredni razvoj. • kreativnog pristupa. Šumpeter je pisao da ljudi umiru prirodnom smrću. s obzirom na njihove finansijske mogućnosti da izdvajaju značajna sredstva za inventivnu delatnost. poletno.

društvenu zajednicu. organizacionih) i evetualnog angažovanja dopunskih. Obično u početku pokušavaju da to rade u okviru odredene kompanije (interpreduzetništvo). I peto. infras-trukuira (prostor. laboratorije. odnos društva prema privatnom biznisu i drugo. podvrgava je određeriim fizibiliti testovima. Prvo.O internom preduzetništvu govorimo onda kada pojedinei ili timovi u određenoj organizaciji imaju ideju za neku inovaciju i počinju da stvaraju potrebnu klimu za njenim prihvatanjem i realizacijom u toj organizaciji. Zato ideje iiajčešće potiču od pojedinaca. zbog čega se pojedine osobe radije odlučuju da svoje invcntivne ideje os-tvaruju zajedno sa drugima u organizaciji (interpreduzetništvo). Dakle. obezbeđuje potrebna finansijska sredstva i stiče profit. da li ta novotarija donosi određenu kor. S obziroin na iznetu konstataciju vidi se da su osobine odnosno karakteris-tike preduzetnika i interpreduzetnika umricgome zajcdničkc. da bi se videlo da li ona može da uđe u sledeće faze. Pronalazači.ist (i koliku) za organizaciju i uže ili šire okruženje. finansijska sredstva. ili pruža usluge. pri-hvata i realizuje. S pravom se postavlja pitanje. Ijudskih. da li je ta inovacija kompatibilna sa postojećom organizacijom ili zahteva njenu izmeni i koliku. Ti testovi morali bi da odgovore na niz dilema. interni preduzetnik stvara potrebnu klimu za primenu svoje inovacije. koja to razume. oprema). četvrto.ma maštovitih. umesto da razviju sopstveni biznis (preduzetništvo). posebno nadarenih. ako je uspešan. hrabrih i fantastično upornih pojedinaca. organizuje proizvodnju. Praksa pokazuje da su se gotovo sve velike ideje rađale u glav?. da li je ta ideja opravdana i prihvatljiva sa stanovišta raspoloživih resursa (materijalnih. Za razliku od preduzetnika koji stvara organizaciju u kojoj razvija svoje ideje. u prvoj fazi inovator osmišljava svoju ideju. koja su postojeća i eventualno nova ograničenja i ortpori koji se javljaju na putu ostvarenja teideje i da li se eventu-alno mogu odmah otkloniti u toj prvoj 9 . Timovi i o/canizaoije dolazc do izražaja tck u sledećim lazama. Osnovni faktori za to su: materijalne prirode. čime obezbeduje zaradu organizacije i omogućava njen rast i razvoj. Tu inovator deluje obično sam. Od toga nastaje višestruka korist i za inovatore i za firmu i za na-cionalnu privredu u celini. a ne od grupa odnosno timova. Treće. Drugo. ostvarenim rezultatima daje garanciju da takav poduhvat može ostvariti. marketinška podrška. da li interpreduzetnik sa svojom reputacijom. novatori odnosno racionalizatori procenjuju konkretne uslove i donose konačnu odluku. Proces interpreduzetništva se ostvaruje kroz pojedine faze: Prva faza je faza inicijative. potrošače.

testira. konzervativizma. bez saradnje sa drugima. razočarenja. zadovoljavajući. Interpreduzetnik razmenjuje ideju sa određenim pojedincima i nadležnim službama u organizaciji. Ukoliko oni imaju pozitivan odnos prema internom preduzetništvu to će sve ići lakše i brže. Cilj ove faze je da se ideja razradi. po tom pitanju. To znači da je savladan put od onoga šlo se zove ideja. To što manje or-ganizacije nemaju spremnosti da shvate i da prhvate interno preduzetništvo ne može se. koji će realizovati usvojenu ideju. koji su shvatili i prihvatilj ideju i njenu korisnost i značaj za organizaciju. iako ukazuje da ima dosta barijera koje se moraju savlađivati. neizvesnosti.fazi. postojanja inert-nosti.inovacija. zavisti itd. To. onda se ulazi u sledeću fazu. Ali. zavisi u najvećoj meri od njihovog menadžmenta i to pre svega od strateškog menadžmenta i od vlasnika. Ako odgovori na navedene dileme budu pozitivni. zanatlija i drugih da bi mogli da obave takav posao koji su obavili. Kakva će stvarna klima biti u pojedinim kompanijama. opravdali. obrazloži. u praksi izgleda čak i mnogo teže. čak i veliki umetnici kao Mikelanđelo morali su da koriste usluge pomoćnika. čest odbojni stav niza velikih kompanija. Kao što smo naglašavali značaj pojedinca za rađanje ideje. a možda i za okruženje. ne ide lako. Izloženi scenario delovanaja interpreduzetništva. To dovodi do niza frustracija novatora. Smatra sc da postoji stanje uma koje Ijude čini osetljivim na druge umove i obezbeđuje moć privlačenja i nastanka kolektivnog. ali se može delimično shvatiti. Treća faza predstavlja fazu u kojoj dolazi do formiranja neformalnog nekada i formalnog tima. Na osnovu povratnih informacija procenjuje se raspoloženje i prihvatljivost ideje. sagledaju efekti njene primene i ubedljivo prezcntiraju. timskog rada. timskog rada. straha od rizika. Tim čine ljudi koji su dovoljno iskusni i obrazovani. Ideja je potpuno oformljena da može da se prihvati i da otpočne proces njene realizacije. nekada čak postojanja ljubomore. koje su se razvile upravo na internom preduzetništvu ne može se ni shvatiti ni prihvatiti. Druga faza je faza testitranja rasploženja u organizaciji. Istorija civilizacije pokazuje da ne postoji nijedan pojedinac koji je dao veliki istorijski doprinos kao individua. tako bi ovde trebalo istaći značaj kolektivnosti. zbog puno razloga: nedovoljnosti informacija. ne-doraslosti pojedinaca da shvate ideju. naravno. Unutar korporativnc 10 .invencija u ono što se zove njena praktična primena. Ukoliko se sve te prepreke savladaju ulazi se u sledeću fazu. naravno. čak i njihovog ponižavanja. U ovoj fazi dolazi do izražaja timski rad. U četvrtoj fazi interpreduzetništvo prerasta u prepoznatljivi organizacioni entitet.

merama i inicijativama maksimalno do-prinese stvaranju i afirmaciji internog preduzetništva. tehničkotehnološke. Ti uslovi su: slobodno tržište. uvažavajući ekonomske kriterijume vrši alokt. Nudili su im da počnu svoj biznis tako što su im davali nove preduzetničkc linije proizvoda u određenom vremenskom periodu u kome su imali zadatak da razviju posao i firmu. Za razvoj preduzetništva je veoma bitna i deregulisana ekonomija. jcvtiniju robu.livnu i distributivnu funkciju. invencija i inovacija u sopstvenom ambijentu. kao na primer IBM. lepšu. navodi se praksa poznate američke firme General Electric koja je početkom 90-ih godina birala vi-soko obrazovane mlade ljude. U stručnoj literaturi. To je velika šansa i podstrek za prcduzetnike. pravne. kao pozitivan primer. psihološke. Ceo proces se odvijao pod nadzorom supervizora i kontrolora koji su pomagali tim internim preduzetnicima. ono radi na stvaranju povoljne klime za razvoj stvaralaštva. Tržište kao medijum na kome se ostvaruju odnosi ponude i potražnje. sa radnim iskustvom od samo par godina i obično bez formalnog obrazovanja iz oblasti menadžmenta. roba i kapitala.kulture mora jačati svcst da su upravo unutrašnji preduzetnkvnajveći unutrašnji izvor energije za inovativno i kreativno menjanje preduzeća. državna deregulacija u oblasti ekonomije i inovativna kultura. 4. klima i tradicija. u tom pogledu. na procenu relevantnosti okruženja (uže i šire) i pripremi odgovora na njegove zahteve. 3M i Bell Labaratorics. Neki ih dele na ekonomske. Postoje različite njihove sistematizacije i podele: objektivni i subjektivni. sociološke. Na kraju perioda sumirani su ostvareni rezultati i u skladu sa tim odrcdivane su na-grade. interni i eksterni. Prct-postavka za nesmetano delovanje tržišta je slobodno kretanje Ijudi. Uslovi za razvoj preduzetništva Brojni su faktori koji utiču na razvoj prcduzctništva. U tom smislu. Umesto elaboracije pojedinih grupa navedenih faktora. Eksterno preduzetništvo ostvaruje vezu između firme i okruženja i nastoji da svojim akcijama. Navodi sc da su sličnu praksu imalc i druge velike firme. informa-cione. smatramo da je korisnije da se obrade osnovni uslovi za razvoj preduzetništva. Država svojim merama ne sme da ograničava autonomiju privrednih subjekata niti da im propisuje usIo\ rc i 11 . U slobodnoj konkurentskoj borbi bolje prolazc oni koji imaju kvalitetniju. iični i faktori okruženja. Pod eksternim preduzetništvom podrazumevaju se aktivnosti kompanije na eksterne efekte firme.

onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama. ali ne sopstvenim. Moraju biti izuzetno obazrivi. Zbog toga svaki preduzetnik. Takode ne bi smela raznim mera-ma monetarne poreske. već pozajmljenim kapitaloru. U protivnom. Taj plan je izuzetno važan. a posebno dosta praktičnih saznanja (morali bi da imaju u vidu izreku: Što pročitam . To ne znači da država ne bi trebalo uopšte da reguliše pojedine ob-lasti ekonomskog života od značaja za stabilnost. preti rizik neuspeha. po otpočinjanju određenog poduhvata.znam).zapam-tim. jednostavno. Time bi se stvaraii neravnoprvni uslovi za razvoj preduzetništva. plaća najveću cenu. carinske. To naravno. One su i objektivnog i subjektivnog karaktera. Mnogi citiraju sistematizaciju prepreka preduzetnistvu. Potpune slobode tržišta danas nema nigde u svetu.načine međusobne saradnje. ograničavajućih okolnosti. Nalaze se i unutar firme i u okruženju. da sagleda sve aspekte poslovanja: finansijske. Prepreke preduzetništvu Postoje brojne i raznovrsne prepreke koje sputavaju razvoj preduzetništva. U protivnom. morali bi da imaju određena saznanja iz te oblasti. zbog mnogobrojnih faktora koji se sve mogu pojaviti pre početka određenog poduhvata. što uradim . Neće im'ati materijalne mogućnosti da even-tualni prvi poslovni promašaj isprave. izvodljiv. održavanje i prosperitet nacionalne ekonomije. a da druge destimuliše. 5. Morali bi da imaju određena teorijska saznanja. mora da sačini svoj poslovni (biznis) plan. niti je to moguće. Posebne probleme imaju oni preduzeMici koji se odluče da uđu u biznis. nije lako. prepreka koje se mogu pojaviti naknadno. što vidim . koju je dyjp Karl Vesper! 12 . On mora da bude kvalitetan. kao i niza nepovoljnih. tržišne i ostale. pre nego što uđe u odredeni biznis. proizvodne. Kao prvo i osnovno. Potencijalni preduzetnici koji se odluče da udu u svet biznisa morali bi da budu svesni toga.zaboravim. Različiti autori daju različite sistematizacije tih prepreka. Rizik neuspeha ih mnogo snažnije pritiska. kreditne ili neke druge politike da neke grane fa-vorizuje.

Ekonomski rast (rast obima proizvodnje i produktivnosti rada). direktno ili povećanim ulaganjima u istraživanja i razvoj. Prema rezultatima nekih drugih istraživanja. potiču iz sektora male privrede. godini je proizvodio roba i usluga u vrednosti od 45100 dolara. • Posticaj stvaranja novih tehnologija. Prema" podacima Organizacije za ekonomiku i razvoj SAD. koja su i sama po sebi preduzetničkog karaktera. jedna inovacija ima ograničeno dejstvo. Značaj preduzetništva Već je istaknuto da se preduzetništvo danas sve češće tretira 'kao četvrti fak-tor proizvodnje (pored rada. Između pojedinih preduzetnika počcla je konkurentska borba. Is-tovremeno. Pcnekad. Najjači odnosno najvidljiviji uticaj preduzetništva še ostvamje kroz: • Podsticaj ekonomskog rasta. rast zaposlenosti su makro pokazatelji razvoja neke privrede. kapitala i zemlje). oni su primorani da kupuju nove modernije 13 .6. jedna promena. mnogi su pripisivali ulaganjima u postro-jenja i mašine i preduzetništvo. To se odražava na čitavu privrednu strukturu. u 1990. Preduzetničke aktivnosti dovode i do razvoja novih tehnologija. u toj konkurentskoj borbi. proce-som konkurencije dolazi do diferenciranja robnih proizvođača. Naimc. a u Japanu.reeimo. zapošljavale su pedeset puta više ljudi nego preduzeća koja su stara preko dvadeset godina. samo kod jednog privrednog subjekta. proizvoda i usluga. rast nacion-alnog dohotka. u odnosu na nemačkog i japanskog radnika. Tu po\'ećanu produktivnost američkog radnika. Prema rezultatima nekih istraživanja. proizvoda i usluga. četiri petine ukupnih novih radnih mesta. prosečan radnik u Nemačkoj je imao u vrednosti od 375S0 dolara. firme iz oblasti elektronike. taj isti učinak. prosečan radnik u SAD.34500 dolara. Nekada. Nas-tala je mala privreda. To je oteralo pronalazače da odu u preduzetnike. u periodu svog postojanja od 5 do 10 godina. U SAD su ekonomisti počeli da poklanjaju vcću pažnju manjim firmama kada su primetili da one zapošljavaju više radnika od tradicionalnih preduzeća. Tako mala privreda podstiče konkurenciju na tržištu i time se dinamiziraju privredne aktivnosti. pak. • Podsticaj proizvodnje i produktivnosti. Da bi se održali. jedna promena izaziva čitav lanac promena. Kao takvo preduzetništvo pozitivno utiče na celokupnu privrednu i društvenu strukturu. Mnogi od preduzetnika su radili u velikim korporacijama koje su odbile da primene njihove pronalaske. koja je jedna od važnih industrija u SAD. • Podsticaj promene na tržištu i jačanja konkurencije.

14 . Razvojem preduzetništva stvar-aju se promene. Sa novim tehnologijama. selekcija se produMjuje. a on podstiče proces pozitivne selekcije. koja je osnova za rast i razvoj pojedinih privrednih subjekata. traži se još savremenija. pa i privrede u celini. pa i na međunarodnom planu. Proces konkurencije se nastavlja. povećava sc i obim proizvodnje. Njihovim produbljavanjem podstiče se proces konkurencije. i mašinama.tehnologije. Povećani obim proizvodnje traži nova tržišta. na domaćem. U tome je osnovna uloga i znsčaj preduzetništva. Da bi se ojačale konkurentske sposobnosti. I tako stalno.

PREDUZETNIŠTVO.Literatura 1.net 5. www.ekonomist. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA. Petković. Petković. www.yu 15 . Čačak 2006.hr 4. Dr V.adizes. www.limun.co.e-magazin. 2. Dr V. Prof. Viša poslovna škola Čačak. Viša poslovna škola Čačak.com 6. 3. Čačak 2006. Prof. www.