P. 1
Izborni sistemi

Izborni sistemi

|Views: 470|Likes:
Published by Marko Lazarevic

More info:

Published by: Marko Lazarevic on Dec 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/25/2014

pdf

text

original

IIzborni sistemi su namerno odabrani iz 2 razloga

:
- zato što političari nemaju dosta znanja o konsekvencama pol. sistema pa ih kopiraju u potpunosti-politička transplantacija i - zato što su pol. akteri dobro informisani pa izborni sistem koriste da bi povećali šanse za izbornu utakmicu. Pojam izbornog sistema: -uže značenje- je način kojim građani izražavaju svoje opredeljenje za određenom strankom ili kandidation i način pretvaranja glasova u mandate.Koristi se za proučavanje političkih posledica koje politički sistemi proizvode, za procene oko odabira tipa izbornog sistema. - šire značenje- izborni sistem obuhvata sve što se tiče izbornog procesa- od izbornog prava do organizacije izbora. Širi pojam je koristan za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu i sve što stoji na raspolaganju političkim inženjerima kada prave izborni sistem, tj: aktivno i pasivno biračko pravo, evidencija birača, izborni organi, kandidati, izborne jedinice, kampanje, listići, postupak glasanja, metode pretvaranja glasova u mandate, finansiranje , zaštita biračkog prava- sve su to elementi izbornog sistema. Izborni sistem je skup principa i procedura u kojima se individualni glasovi birača prevode u poslanička mesta.Legitimnost izbornog sistema počiva na jasnom pravnom regulisanju i pravnom garantovanju objektivnosti i nepristrasnosti izbornih institucija i procedure.Postojanje regularnih pravila i procedura u izborima najvažniji je indikator izbornog sistema.

IIIzborno pravo- je sistem pravih pravila kojima se utvrđuju svi elementi izbornog sistema.Je širi pojam od izbornog
sistema i biračkog prava. Izborni sistem se uređuje ustavom, zakonima i podzakonskim aktima.

IIIIzborni zakoni- uređuju najveći deo izbornog sitema: evidenciju birača, proces kandidovanja, izborne jedinice, glasanje,
utvrđivanje rezultata i raspodela mandata, zaštita biračkog prava. Neki elementi se uređuju i posebnim zakonima, kao: uputstva, pravila, instrukcije, izbornih organa kojima se određuju rokovi, obrasci, tehnike, procedure... sve što je sastvani deo izbornog zakona a nije njime uređen. Izborni zakoni da bi bili demokratski moraju da se usvajaju dvotrećinskom većinom, i moraju svima da daju šanse da budu većina. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Najvažniji elementi izbornog sistema su :1. izborne jedinice,2. kandidovanje,3. transponovanje glasova u mandate. Drugi koji jako utiču su: biračko pravo i evidencija birača, izborna tela, izborne kampanje, finansiranje izbora, prestanak mandata, popunjavanje praznih poslaničkih mesta, zaštita biračkog prava. Izborno upravljanje – je niz aktivnosti koje kreiraju i čuvaju široki institucionalni okvir u kome se odvija glasanje i izborno takmičenje. Izborno upravljanje obuhvata tri nivoa: 1. Pravljenje pravila; 2. Primenu pravila ; 3. Rešavanje sporova o pravilima. a.Pravljanje pravila- obuhvata stvaranje procedura izborne utakmice. Ono obuhvata projektovanje institucija koje determinišu bazični okvir demokratskog izbornog procesa.Istraživači se kod njega koncentišu na deo pravila kojim se reguliše izborno takmičenje i raspodela mesta u parlamentu. b.Implementacija pravila- obuhvata implementaciju izbornih pravila radi organizovanja izborne utakmice. Podrazumeva koordinaciju zadataka različitih vrsta administracija na raznim nivoima, i organizovanje izvršavanja kompleksa različitih aktivnosti radi uspostavljanja inistitucionalnog okvira za glasanje i izborno takmičenje. Da biizbornoupravaljanje imalo kredibilitet , ono mora da primenjuje tri kontradikorna i uzajamna imperativa: 1. administrativnu efikasnost, 2. političku neutralnost, i 3. javnu odgovornost. Administrativna efikasnost- najugroženija je i najpodložnija je greškama zbog široke skale zadataka koji se moraju obaviti u preciznim terminima... Politička neutralnost- u tranzicionim državama je pod kritikom zbog administrativnih manjkavosti... Odgovornost- u izbornom upravljanju definisana je granicama ponašanja u izbornoj utakmici i u primeni pravila za sve aktere, i jasnim sankcijama za izlazak van tih granica utvrđenih izbornim pravilima. c.Rešavanje sporova o pravilima- rešavanje konflikata u izbornim sporovima u izbornom procesu i u vezi sa rezultatima izbora. Garantovanje nepristrasnog, mirnog, i efikasnog ispravljanja grešaka.... su proceduralne legitimnosti izbornog procesa i izbornih rezultata. Bez ovog nivoa nema ni izbornog sistema ni izbornog upravljanja. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1

Koja počiva na obrascima aktivnosti i teorijskim dimenzijama tj. Ad hoc formirana izborna tela koja traju samo jedan izborni ciklus ili sprovode izbore za određeni predstavničkiu organ. samouprave i državna uprava imaju veliku ulogu. Je trajni ili ad-hoc deo izborne administracije koja je višestepeno i hijerarhijski organizovana. danas su opšti. 3. 3..važe za sve izborne cikluse i referendume.učestvuju u svakoj fazi izbora. Biračko pravo je : opšte. 2. Oni koji glasaju redovno.Švedska-služba za poreze. Postoje 2 modela formiranja izbornih organa sa stanovništva učešća predstavnika stranaka.Birački spisak je i tehnička kategorija i pravna osnova za korišćenje biračkog prava.imaju jaku stranačku identifikaciju.: 1..Aktivisti. kompetenti su i umereno konfliktni. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni organi. niz kombinacija gde učesvuju i predstavnici sudova i političkih stranaka Centralna izborna tela biraju: parlament.Zadatak je da se spreče manipulacije. izborni organi formiraju se od predstavnika podnosliaca izbornih lista.. poseduje neka znanja nisu uključeni u politiku. Stalni birači. Poslove izborne administracijeobavlja izvršna vlast.učesnici i aktivisti u izbornim kampanjama. Prva dva karakteristična za stabilne demokratije a treći sa tranzicione nestabilne zemlje. Izborna administracija. usmereni su na kolektivne rezultate. zloupotrebe. Tiplogija birača: -. faza je faza ekspanzije biračkog prava muškaraca u okviru pluralnog i kurijskog biračkog prava. uključeni su u politiku 4. Izborni proces.. neposredno i tajno. jednako. izborni organi sastoje se od nosilaca najvećih pravosudnih funkcija-sudija vrhovnih.nekonfliktni su.ne učestvuju u izbornim kampanjama. Novi birači. Postoje tri modela formiranja izbornih organa: 1. Evolucija biračkog prava-pet faza: 1.u dem. 2 . Glasaju stalno i redovno.politički stranaka i koalcija. nepristrasnosti i odgovornosti. opštinskih sudova 2. novi zeland-pošta..pasivno biračko pravo. 5. Promenljivi birači – glas se od izbora da izbora daje drugima zbog raznih faktora.najmanje 2x glasaju za istu pratiju. 5. izbornim sistemima počiva na principima političke neutralnosti. 3. faza žene dobijaju pravo glasa i smanjuje se starosni cenzus.Na primeru predsedničkih izbora(usmerena na partijsku identifikaciju): 1.najmasovniji oblik političke participacije građana i zato se celokupan državni mehanizam stavlja u službu izbornih organa. 4. 3. faza u kojoj se konstituiše opšte biračko pravo muškaraca. 2. zato se najčešće izborni organi formiraju od pojedinaca iz najviših pravosudnih instanci.Formiraju se na osnovu popisa stanovništva. sprovođenje. Birači se svrstavaju u 5 kategorija: 1. organi lok. Predrevolucionarna faza. ali su nekopetentni za politiku i neinicijativni. 2. Ograničeni učesnici koji su u izborima uključeni delimično. kontrolu izbornog procesa. Od autoriteta izbornih organa zavisi i ponašanje političkih aktera u izbornom procesu.. 3. apelacionih. kao pravo državljanja da biraju svoje predstavnike – aktivno biračko pravo i pravo da budu birani. zato te institucije moraju imati nadstranački karakter i moraju biti lišene stranačkih podela.Biračko pravo–jedno od osnovnih političkih prava koja se utvrđuju i garantuju ustavima. Da bi birač mogao da koristi aktivno biračko pravo on mora biti registrovan-uvršćen u evidenciju biraču.stalna ili povremena tela koja se formiraju isključivo za organizaciju. mogu se uključiti i predstavnici političkih stranaka. faza cenzusa režima..Evidencija sledi administrativnu podeludržave i obavlja je lokalna samouprava..postaje zakonska kategorija. Učesnici u kampanjama. sa jakom partijkom identifikaciji i potpunom učešću u politiku.Zadatak je da se obezbedi poštovanje i primena ustavnih i zakonskih normi za sprovođenje izbora.prvi put glasaju -. generalnim orijentacijama i društvenim obeležjima birača. 2. i retko se konstituišu na osnovu zakonskih rešenja koja propisuju koje institucije određuju svoje predstavnike za sastav izbornih organa. Formiranje stalnih izbornih tela koja su potpuno nezavisna od izvršne vlasti i podložna pravosudnom nadzoru. izvršna vlast(vlada ili predsednik). stranački opredeljeni.. ustavnih.

Malapportionment.se iskazuje u razlikama u odnosu između broja birača i broja predstavnika koji se biraju u pojedinim izbornim jedinicama. rast socijalne mobilnosti koja traži dobro organizovanu izbornu administraciju 3. manupulacija u korist jedne stranke ili kandidata 2.gradova. Postoje i drugi uslovi: broj potpisa građana u izbornoj jedinici i izborna kaucija-je zakonski određena suma novca koja se mora uplatiti na poseban račun odgovarajućeg državnog organa i da bi kandidatura bila validna. koji ima jako dejstvo na rezultat izbora.. srednje (6-10).10-20 i 100-150 mandata. Ima dve vrste izbornih jedinica: jednomandatne-uninominalne i višemandatne-plurinominalne. javljaju se procesi . koja širi funkcije izborne administracije 4. 3 .Izborna administracija spada u najaktuelnije elemente izbornog sistema: 1. i velike (preko 10) Daglas Re4 tipa klasifikacija. pojedince-nezavisne kandidate. Dva oblika kandidivanja: pojedinačno-karakteristično za većinske izb. Postoje dva oblika liste: otvorena i zatvorena. i proces gde izabrani kandidati podležu verifikaciji.Proces selekcije kandidata u strankama i postupak kandidovanja pred zvaničnim izbornim organima ne podležu identičnim uslovima. Formiranje izbornih jedinica se odvija na dva načina: 1... i prebivalište. zanimanje. na elektivni i parlamentarni tip stranačkog sistema.ispoljava se u disproporciji između procentnog udela stanovnika nekog područja u ukupnom stanovništvu određene države. Veličina izborne jedinice tj. Kodeks etičke i profesionalne administracije izbora ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborne jedinice. sis.. Danas se selekcija kadnidata obavlja tajnim glasanjem. Nolen i Sartori. 2. Uslovi da bi neko bio nominovan za kandidata su isti sa uslovima za sticanje aktivnog biračkog prava: državljanstvo. za prop. se vrednuje: dužina staža.Mora da da izjavu da svojevoljno prihvata kandidaturu.2-6.. ekspanzija izborne participacije 2. modernozacija ide ka kompijuteritaciji.pred izbornim telim obuhvata 1. proporcijalnost glasova direktno utiče na broj stranaka u parlametnu tj. Proces kandidovanja u političkim stranka podrazumeva razne vrste predizbora.Model hoce da izborna jedinica obezbedi jednaku vrednost glasova svih birača.. Postupak nominacije kandidata. Utvrđivanje granica izborne jedinice se najčešće utvrđuje posebnim zakonima kojima se regulišu kriterijumi formiranja izbornih jedinica.klasifikacija višemandatnih izbornih jedinica: male(2-5).Veličina višemandatanih izbornih jedinica direktno utiče na stepen proporcijalnosti i reprezentativnosti izbora.. i procentnog udela tog područja u broju mesta u predstavničkom telu. da slede granice postojećih administrativno-upravnih celina u državi:opština. 6-10 . rokovi u kojima se mogu menjati izborne jedinice pre raspisivanja izbora. izb.kandidate stranaka i koalicija. sisteme i kandidovanje po listi-kar.selekcija kandidata koju obavljaju političke stranke-ekstralegalni proces. 2. U stranačkim pred. starost.stranačka aktivnost. Gerrymandering-je prekrojavanje izbornih jedinica. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Postupak kandidovanja. Kandidovanje ima 2 aspekta: 1. poslovna sposobnost. staž u parlamentu.je proces kojim političke stranke biraju kandidate koji će učestvovati na opštim izborima za predstavničke organe i druge funkcije. obrazovanje. Zakoni propisuju i koje su funkcije nespojive sa f-cjom poslanika. kandidate raznih udruženje i pokreta. pol. u zanemarivanju nužnih reformi izbornih jedinica. U Višemandatnim.kriterijum formiranja izborne jedinice je broj birača ili stanovnika.2.postupak nominacije kao legalnog procesa. 3. manipulacija izbornom geometrijom.izb. Kritika formiranja izbornih jedinica ima dva ishodišta: 1.. U jednomandatnim izbornim jedinicama ovak oblik manipulacije se ispoljava tako što različit broj birača bira jednog predstavnika.jedan od najmanipulativnijih elemenata izbornog sistema. određena starost.gde se uspostavljaju standardi u izbornoj administraciji u međunarodnim razmerama.To se postiže biračkom kvotom-koja se računa tako što se ukupan broj stanovnika ili birača deli sa brojem mandata.

Izborna zakonodavstva. na gl. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborne kampanje. Priprema traje od završetka jednog izbornog ciklusa do novih izbora. Neblokirana lista. Redosled glas. idealni termini za slanje poruka. jednak pristup medijima svim podnosiocima izbornih lista..birač ima jedan glas i daje ga kandidatu ili listi. 2.birač raspolaže sa više glasova koje može.razvojem el. 2. 2. On se deli na dva tipa: 1. Sistem glasanja sa dva glasa. kadrovske.u konstituisanju izbornog sistema utvrđuju se najelementarniji aspekti izborne kampanje na način koji bi garantovao ravnopravnost svim akterima u izbornom procesu. Najrasprostanjenije klasifikacija vrsta glasanja: ordinarno i kategorijalno glasanje. i uvek se javlja u obliku pojedninačnog glasanja. Nemačka tradicija: zatvorena(zatvorena blokirana). Priprema obuhvata: planiranje. 3. kumulativno glasanje. makar na formalnom nivou. zastupljenost podnoslilaca izbornih lista u medijima odvija se na osnovu njihove parlamentarne predstavljenosti.Otvorena izborna lista.direktno ili indirektno kroz zakone o medijima. zasniva se na otvorenom pristupu svim medijima bez ograničenja. 4 . One su planirane i organizovane političke aktivnosti kojima izborni akteri nastoje da pridobiju što veću podršku birača i osvoje vlast.su povezani sa vrstom izborne liste.izborni akteri nastoje da ostvare planirane ciljeve tj.. agencije. Ono je uvek individualni čin koji se izražava na više načina. preferencijalno glasanje. 4. panaširanje-birač glasove deli kandidatima na različitim izbornim listama. abecednom redu imena kandidata.Zato sve više postaju sastavni deo izbornog prava. svaki birač ima 2 glasa -jedan za kandidata u jednomandatnoj izbornoj jedinici(personalni glas).birač može sve glasove dati jednom kandidatu na listi. trajanje. finansijske. broja podnetih kandidata. i postupak zaštite ako podnosliac liste misli da je oštećen. Dva pristupa izbornom zakonodavstvuI. Postoji još i podela na : zatvorene. preferencijalngo glasanje. sistem glasanja sa dva glasa i 2.jednokružni i dvokružni većinski sistem i proporcijalni sa zatvorenim listama Ordinarno glasnje-otvorene listi i zatvorene neblokirane i proporcijalni izb. 5. mobilizacija birača da u što većem broju učestvuju na glasanju. mobilisanje aktivista za kampanju. i jedan za listu i višemandatnom izbornom okrugu. otvorena. temporalne resursei potencijale. 5 elementa: 1.birač glasa samo za listu u celini.dve su glavne faze izborne kampanje. utvrđuje rokove u kojima se mogu otkloniti nedostaci.utvrđuju rokove u kojima se liste podnose nadležnom izbornom organu.Ovaj sistem se deli na ograničeno i neograničeno glasanje. tema kampanje. Kategorijalno glasanje. panaširanje. Zavisno od tipa izbornog sistema birač glasove upotrebljava na razne načine(prema načinu upotrebe): 1.kumulativno glasanje. *Ograničeno glasanje. II.. 3. Sprovođenje.birači prilikom glasanja mogu da glasaju za kandidate sa raznih stranačkih lista. zavisno od oblika glasanja. 2.birač glasa za različite kandidate u okviru stranačke liste za koji se opredelio.. finansijska sredstva koja se mogu potrošti. Kategorijalno glasanje. on glasa panaširanjem. 3. Zatvorena izbirna lista. a prema načinu upotrebe: 1.birači -koje treba pridobiti za svoj program i cilj.da upotrebi na razne načine.Svaki glasac ima više glasa. Postupci glasanja. Kroz Izborno pravo. medija su sastavni deo izbornih sistema i procesa. otvorenei slobodne(zatvorena neblokirana) . osmišljaju se sredstva slanja poruka biračima. Izborna zakonodavstva. Ordinarno glasanje. predstavljanje kandidata. One utiču na rezultat izbornog odlučivanja. obaveze medijima prema izbornim akterima. sredstva kampanje -kojim se prenose poruke glasačkom telu. ravnopravan tretman obezbeđuje se svim akterima samo u javnim medijima. rokove u kojima se liste verifikuju. sistem glasanja sa više glasova.Razlikujemo: 1. listiću: žrebom. samim postupkom glasanja prave svoju izbornu listu. 2.glas za listu. slabo vezana (zatvorena neblokirana). Blokirana lista.može biti blokirana i neblokirana. Strategija izborne kampanje. angažovanje stručnjaka raznih profila. Priprema i Sprovođenje. sistemi pojedinačnog prenosivog glasa. 3. po vremenu donošenja ili potvrđuvanja kandidature .glasovi se dele različitim pojediničanim kandidatima ili različitim kandidatima na izbornim listama.birač raspolaže sa manje glasova od broja kandidata koji se bira(3 glasa za 5 kandidata) *Neograničeno glasanje-birač ima glasova koliko ima kandidata u izbornoj jedinici. normiraju važne aspekte izborne kampanje: 1.

obezbeđivanje tajnosti glasanja. i disproprocije glasova nastaje jer se računaju samo glasovi pobednika. Tu možemo da razlikujemo 2 tipa:a. i njihovo pečaćenje je standardna procedura u izbornim sistemima.je tehnička operacija1.. 2.Sve procedure postupanja su precizno definisane. To su višestepeni postupci koji se odvijaju na više nivoa: 1. utvrđuje se rezultat izbora na biračkom mestu. ili dolazak u matičnu zemlju 2 godine pre izbora. koji se gotovo u svim izbornim sistemima formiraju od pojedinaca koji imaju biračko pravo i prebivalište na tom biračkom mestu. ko će učestvovati u formiranju parlamentarne većine i 3. Biračko mesto. govora.većinske i proprocijalne.Prebrojavanje glasačkih listića. I sa stanovništva finansiranja postoje dva modela: 1.je zakonom utvrđen prostor u kome se obavlja glasanje tokom izbornog dana. pa se sabiraju na nivou izborne jedinice i nacionalnom planu. 2. Posmatrači da bi ocenili da li su izbori slobodni i pošteni posmatrati sve faze izbornog procesa... Dvokružni većinski se deli na 2 tipa: prvi tip. proveravanje glasačkih kutija. Glasanje putem pisma.2.odsustvo bilo kakvog limita finansijske prirode kada su u pitanju izborne kampanje.podrazumeva predstavljanje kandidata i stranaka u privatnim medijima po istim principima koji su definisani za javne medije ali uz finansijsku nadoknadu.. Slobodni izbori podrazumevaju. Utvrđivanje rezultata je prva faza u raspodeli mandata. Proporcijalni iz.. Izborno pravo tretira biračko mesto kao eksteritorijalnog područja gde vrhovnu vlast predstavlja birači odbor. Većinski imaju dva oblika: 1.u oba kruga glasanja se zahteva relativna većina glasača. Slabosti većinskog se ogledaju u efektu fabrikovanja većine. jednokružne(relativne većine) i 2. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------UtvrĎivanje rezultata izbora.U prvom krugu se mora pored većine glasova osvojiti minimalni broj glasova birača ili u izborima moraju učestvovati zakonski propisan minimum broj birača. dvokružne (apsolutne većine).obuhvata različite aspekte nepristrasnosti u izbornom procesu...pravo i mogućnost izbora. glasa se nekoliko da na pre izbora. Oni počivaju u osnovi na : metodu izbornog broja i metodu najvećeg broja.podrazumeva da za pobedu u prvom krugu glasanja potrebna apsolutna .. štampanje i distribucija glasačkih listića. Postoje dve formuleza raspodelu glasova u mandate.On pravi razliku i u pogledu izborne kampanje na privatnim medijima i komercijalnim programima. dodeljuju državne subvenicje u raznim odnosima. Sam proces utvrĎivanja rezultata je određen izbornim zakonima.utvrđuje se koliko glasova su dobili pojedini kandidati-iz. proveravanja validnosti rezultata 3. liste i koliko je izborni prag.. Završetak glasnanja.često se praktikuje za birače koji nisu u mogućnosti. U jednokružnom većinskom izbornom sistemu pobednik je kandidat koji osvoji najveći broj glasova birača.slobodni i fer izbori su institucija poliarhijskog političkog poretka. zabranjuje izborne kampane na privatnim medijima. Robert Dal.Može da traje 1 ili nekoliko dana. drugi tip. 5 .Zahteva regularnost(postojanje pravila o izbornom postupku kojima se svi akteri stavljaju u ravnopravni položaj) i razumnost kao širi aspekt koji garantuje da će norme biti poštovane.Šta sve spada: formiranje i uređivanje biračkih mesta..izborni organi.od 4 do 12 sati po zatvaranju birališta. Glasanjem rukovode Birački odbori.b. a u drugom relativna većina birača.za one birače koji na dan izbora nisu u prebilalištu..koriste veliki broj metoda za transponovanje glasova u mandate. Fer dimenzija. Prethodno glasanje.zakonski tačno određen. Posebno pitanje. konstituisanje biračkih odbora. uglavnom je vikend.Obuhvata slobodu: kretanja. Rokovi u kojima birački odbor završi posao utvrđeni zakonom. niko ne može biti sprečen u slobodi akcije i slobodi biranja.Birački odbor preuzima glasački materijal. ili se daje ili zabranjuje. sis. kojom se obračunavanjem glasova utvrđuju pobednik i gubitnik izbora. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni dan.birački odbori utvrđuju rezultat na biračkom mestu i sačinjavaju zapisnik. se ogleda u rešenjima po kojima se svim podnosiocima izbornih lista obezbeđuju beslatni termini u javnim medijima. Uslovi: neposedovanje dvojnog državljanstva.glasanje graĎana iz dijaspore. ko će formirati vladu. okupljanja i udruživanja.

Postoje više vrsta izbornog broja....Broj glasova određene liste je konstantan. Zavisi od veličine izbornog okruga (M).teorijski prag inkluzivnosti(reprezentativnosti).(C). a izborni prag je veštačka prepreka. Teorijski prag ekskluzivnosti. mali broj jakih stranaka.Dobijeni celi broj jeste broj mesta koji pripada određenoj listi.. njihovim ideološkim razlikama. i tako dobijeni količnik se množi brojem madata u izbornoj jedinici.. Primenjuje se u nemačkom sistemu umesto Dontove metode. za raspodelu svih mandata ili samo ostatka mandata. Drupova(Hagenbah-Bišofova ili Ofer-Bačkova)-G:(m+1).Metode jednakog broja su dominantne u raspodeli mandata u prop.Količnik te operacije je broj mandata koji pripada određenoj izbornoj listi.je minimalni procenat glasova koji stranka mora da osvoji da bi dobila prvi mandat u izbornoj jedinici.Praksa.je komponovan nna takonskog pragu i veličini okruga..brojem mandata. mora se kombinovati sa drugim postupcima. i one su ideološki polarizovane na ekstremnu levicu i desnicu.. Veličina izborne jedinice.veliki broj stranaka u pralamentu.Izborni prag je niži što je nivo izbornog takmičenja viši. izborni broj koji je realni ili uvećani broj mandata koji se raspoređuje u izbornoj jedinici.brojem stranaka potrebnim da bi se formirala koaliciona vlada i 4.. Dontova i Imperialieva-pogoduju strankama sa najvećim brojem osvojenih glasova. smanjuje broj glasova koji se mora dobiti da bi se osvojio jedan mandat.Reov indeks fragmentacije-. menja se samo kvota tj.je maksimalni procenat glasova koji stranka mora dobiti u najnepovoljnijim uslovima da bi osvojila prvi mandat u izbornom okrugu.. više od dve su potrebne za formiranje vlade. Ako u izbornom pravu nije definisan izborni prag.Glasovi:Mandati . zakonskog(automatskog) broja i Nimajerova metoda.Može da bude u izbornoj jedinici.jaka fragmentacija ili polarizovani pluralizam.distribuiraju se mandtati tako što se prvo utvrdi izborni broj (kvota) kojim se deli ukupan broj glasova određene izborne liste u izbornoj jedinici. zato su razvijeni postupci koji nizom raznih delitelja distribuiraju sve mandate uz očuvanje proporcijalnosti. Postoji jedinstveni i diferencirani prag.. opšta podela na realne i modifikovane.. nego zavisi od broja glasača.jesu neraspodeljeni mandati i njihova dodatna raspodela raznim postupcima..Tako se smanjuje izborna kvota. tako se favorizuju stranke sa manjim brojem mandata(koristi se u sistemu pojedinačnog prenosivog glasanja).broj glasova svake izborne liste koja je prešla prag deli se sa ukupnim brojem glasova svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli. visina zakonskog izb. Daglas Re. slabost jer se ne mogu raspodeliti svi mandati... i metoda pretvaranja glasova u mandate. i metode transponovanja glasova u mandate podstiču ili sprečavaju fragmentaciju parlamentarnog stranačkog sistema.. a dve su dovoljne za pravljenje vlade i ako među strankama nema ekstremnih .-Vajmarska Republika... njegovu funkciju preuzima veličina izborne jedinice(male izborne jedinice imaju isti efekat kao visok izborni prag).. Efekat izborne jedinice je prirodna prepreka..ako u parlamentu nema preko 5 stranaka.Metoda izbornog broja. 3.Hantingtonova isto.funkcija da se ostvari efekat partijske koncentracije. Hareova. Fragmentacija.jed. nacionalnom nivou.veštaćki povećava broj mandataa za 2.. sistemima: Adams uveo 0 kao delitelja da osigura da neka federalna država ostane bez predstavnika u Kongresu. broj stranaka koji učestvuju na izborima u iz..delilac je veći od broja mandata koji se raspodeljuju u izbornoj jedinici.Zakonsko fiksiranje broja glasova koji se moraju osvojiti za 1 mandat. 61 strana 6 . Andreova i SenLežieva pogoduju malim i srednjim strankama . 2. smanjuje se izborna kvota povećavanjem delioca( broja mandata).To može da naruši proporcijalnost glasova i mandata... Stvara ili realna kvota. praga.da bi se povećale šanse malim strankama da uđu u p. Sartori. Za egzaktne klasifikacije stranačkih sistema. Prag ekskluzivnosti jedak je Drupovoj kvoti P=100: (M+1). Metoda uniformnog. Primer dontova metoda: P=100: (M+C-1). Slabost metoda jednakog broja. brojem stranaka u elektivnom i parlamentarnom stranačkom sistemu. izb. Modifikovane kvote.meri se:1. Efektivni prag.Podrazumeva da broj mesta u parlamentu nije fiskiran.je količnik važećeg broja glasova i broja mandata. Umerena fragmentacija ili umereni pluralizam.. Imperial-G:(m+2)..

limitiranjem sredstva koja se mogu potrošiti za propagandne aktivnosti. Finansirane izbornih kampanja kandidata.Aspekt finansiranja izbornih kampanja je tamna zona kao i finansiranje stranaka. Individualni razlozi.pre utvrđenog mandatnog perioda se dele na individualne i kolektvne.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prestanak mandata. korišćenje direktne finansijske potpore države. U proporcijalnim izbornim sistemima: podrazumevaju izbor poslanika sa sistemom lista. 4.. isto tako raspusta se ako se ne izabere vlada u propisano vreme ili ako je izgubila podršku parlamentarne većine. Obaveza je države i veoma je precizno uređena izbornim zakonodavstvom.saradnja sa službama državne bezbednosti.samoraspuštanje i raspuštanje parlamenta. ali se koristi i za mesto u parlamentu. tj. Razlozi za prestanak mandata. 3. Postoji slobodni i imperativni mandat. 1. Finansiranje izbornih kampanja se kontroliše i uređuje izbornim zakonima. kam.. limitiranjem iznosa koje pojedinci i organizacije mogu uplaćivati strankama. gubitkom aktivnog bračkog prava. tako da neće svi kandidati sa neke liste da osvoje mandate. Mehanizmi kontrole se ispoljavaju u : određivanju posebnog lica-organizacije koji su odgovorni za finansiranje izborne kampanje. pravosnažnom sudskom odlukom kojom se predstavnik osuđuje na zatvorsku kaznu.odnos predstavnika i birača.finansiranje rada izbornih organa. ne mora da znači da će da odmah prvi ispod crte da bude poslanik.Postoje razni modaliteti. Individualni tazlozi se često utvrđuju ustavom sa mogućnošću da se zakonom proširi krug uslova zbog kojih poslanicima mandat može prestati pre isteka punog mandatnog perioda. 7 .Ostali poslanici sa liste koji nisu dobili mandat su alternativni poslanici koji popunjuju upraćnjeno mesto kada se konstatuje prestanak mandata poslaniku sa neke izborne liste. Posle nastupanja razloga za prestanak mandata i konstatovanja toga. Trend je da se finansiranje izbornih kampanja limitira na razne načine: kroz ograničavanje izvora iz kojih stranke prikupljaju sredstva. korišćenje sredstva za iz. nastupanjem nespojivosti. Mogu i poslanici kvalifikovanom većinom negde da raspuste parlament. b.. koriščenje stranačke imovine bez finansijske podrške države. 2. korišćenje sredstava stranke. i kršenje ljudskih prava i sloboda po tom osnovu.Postkomunističke zemlje još jedan uslov.U budžetima se izdvajaju sredstva za održavanje redovnih izbora. ne postavlja nikakve limite u sticanju i trošenju finansijskih sredstva u izbornoj kampanji-kandidati i stranke be niraju da polažu račune o načinu sticanja i trošenja sredstva. Većinski izborni sistem:a priori podrazumeva raspisivanje dopunskih izbora.kontroliranje finansiranja izbornih kampanja na dva načina: a.Razlozi po ovim osnovama su utvrđeni ustavom.2.. pokrivanje troškova organizbanja i sprovođenja izbora 2. gubitkom poslovne sposobnosti i 5. Mandat. i obezbeđivanje podrške imenovanjem stranačkih aktivista za državne službenike određenih poslova izborne administracije za vreme izbora. a nove ne može da se formira. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Finansiranje izbora ima dva aspekta: 1. ostavkom. podnošenje izveštaja o prikupljenim i utrošenim sredstvima.stranaka ima nekoliko modela: 1.njima raspolažu centralni izborni organi koji negde imaju čak i pravo da se zadužuju kod banaka ako vlada nema sredstva za održavanje izbora. otvaranje posebnog računa preko kog se prikupljaju i troše sredstva u izbornoj kampanji.finansiranje izbornih kampanja kandidata i stranaka i koalicija.Popuna ovako upražnjenih mesta vrši se samo ako je do redovnih izbora ostalo više od 6 meseci. ako samovoljno napusti stranku sa čije je liste izabran u predstavničko telo ili ako samovoljno pristupi drugoj stranci.. koje stranke prikupe od svojih članova i simpatizera. Drugi razlozi: ako ne položi zakletvu.administracije. Kolektivni razlozi.nastupaju: 1. raspisuju se dopunski izbori u izbornoj jedinici u kojoj je izabran polanik kome je pre vremena presao mandat. 2.

4. Podela na kompretitivne . pretvaranje glasova u mandate.izborni sistem relativne većine u jednomandatnim izbornim jedinicama. i rel.počiva na načelu predstavništva. počiva na merilu političkih posledica. prema pravilima odlučivanja o tome ko je pobednik na izborima.većinski.glasanje. u međuizbornom peridu.većinski su manipulativno i time jaki. 8 .kandidovanje.zaštitu izbornog prava vrše redovni sudovi 5.sloboda izbora-garantuje se opštim. 2. parlament je vrhovna i konačna instanca za rešavanje izbornih sporova-ENG. Izborno pravo obuhvata:biračko pravo.proporcijalno prestavništvo je nulta tačka od koje kreću proporcijalni izborni sistemi. pravo na kandidovanje.funkcija zaštite izborog prava je jedna od najvažnijih nadležnosti izbornih organa. vlade) i proporcijalni(pravilno političko predstavljanje svih segmenata biračkog tela) 3. programa.većinski(ap.sistem apsolutne većine u jednomandatnim izbornim jedinicama. kandidata 3.zaštita izbornog prava se poverava specijalnim sudovima koji se AD HOC formiraju za svaki izborni ciklus 4. Ozakonjena merila za slobodno izborno nadmetanje 2. a negde je i na te odluke dozvoljena žalba sudskim instancama. 5 tipa: 1. pravo na opoziv. FRA 2. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Stavovi međunarodnih organizacija o izborima ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Problemi klasifikacije. 2. Nolen-bipolarni model. Formalni principi koji determinišu kompetitivne izborne sisteme. 2. nekompetitivne i polukompetitivne. Modeli zaštite izbornog prava: 1. što je udaljeniji od nulte tače to je disproporija broja glasova i mandata veća. A priori vrednuje.većinski(princip formiranja stabilne efikasne parlamentarne većine i jednost.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Zaštita izbornog prava.realni izborni sistemi se razvrstavaju na osnovu političkih konsekvenci koje ostavljaju na strukturu parlamenta. neposrednim i tajnim izborom 5.u toku izbornog procesa. 3.zaštitu izbornog prava vrši ustavni sud Zaštita izbornog prava uvek podrazumeva dvostepeni postupak. proporcijalni i mešoviti. izborne jedinice. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni sistemi .najčešći 3. većina) i proporcijalni koji se baziraju na prop. Sartori.FRA i australia. 1. Većinski izborni sistem predstavljanja. proizvodi izrazitu disproporciju između broja glasova i mandata u korist stranke sa najvećim brojem glasova. 3.proizvodi disproporciju između broja glasova i mandata u korist manje stranke da u koaliciji sa velikom osvoje mesta u parlamentu. jednakim. poštovanje izbornih procedura. Većinski.jednake šanse u kampanji 4. proporcijalni. po završetku glasanja. široko regionalno rasprostranjen.omogućavanje konkurencije političkih stranaka. stranački sitem i birače.klasičan većinski sistem.limitiranje izborne odluke na jednomandatni period Teorija o unipolarnom kontinumu. mešoviti Četiri tehnička elementa koja presudno utiču na tip izbornog sistema: 1. 2.princip pretvaranja glasova u mandate ne sme da donese politički konfliktne izborne rezultate 6. pravu odlučivanja primenom metoda izbornog i najvećeg broja. Je definisao izborne sisteme po 2 osnova: po pravilu odlučivanja(metod kojim se u izborima odlučuje o pobedniku i poraženom) i po načelu predstavništva.polovi su specifičnosti većinskih i proporcijalnih izbora međusobno razdvojeni nultom tačkom. Izborni sistemi se razlikuju i klasifikuju po različitim merilima: 1.je mehanizam zaštite demokratičnosti i pravednosti izbornog postupka.Obuhvata pravila o potvrđivanju i osporavanju rezultata i izbora. Pravna zaštita izbornog prava se realizuje u nekoliko faza : 1.jaki i slabi izborni sitemi-zasnovana na stepenovanju manipulativnog uticaja izbornog sitema na birače. Odluke centralnih organa su konačne u većini slučajeva.

Zato stranke koje su ostvarile dobar rezultat u prvom većinskom krugu glasanja potiskuju ili isključuju iz raspodele mandata na drugim nivoima.većinski izborni sistem u kome se pretežni deo mandata deli u jednomandatnim izb. izb. 4. izb. Dihotomna tipologija mešovitih izbornih sistema.Mehanički pristup.odsustvo bilo kakvih prirodnih i veštačkih prepreka.ima visok stepen disproprocije. sa principom proporcijalnog izbornog sistema. jedn.većinski izborni sistem sa malom višemandatnom izbornom jedinicom i proporcijalnom formulom za raspodelu mandata. zavisi od očinka većinskog obrasca 5. 5 tipova izbornog sistema: 1. Kompenzatorski izborni model-efekat disproporcije jednomandatnih izbornih jedinica se ublažava pa stepen proporcijalnosti glasa i mandata može da bude čak i veći nego kod proporcijalnog izbornog sistema sa srednjom i malom izbornom jedinicom. jed.Broj mandata koje stranke osvoje u jednomandatnim iz.paralelna primena većinskog i proporcijalnog izbornog obrasca u jednom i drugom delu države 2. se oduzima od broja mandata koje bi osvojile prema proporcijalnom izbornos sistemu. drugi i treći mandati se dele nekom proprocijalnom metodom. 5.Propocija jako visoka. a primena proporcijalnog zavisi od učinka većinskog izbornog sistema. Prvi nivo je raspodela mandata u jednomandatnim izbornim jedinicama.može se ubrojiti u mešovite izborne modele. segmentirani ili rovovski izborni sistem. jed. tako što se vrši komopenzacija strankama koje su u prvoj raspodi mandata imali lošije rezultate. a manji deo mandata se raspoređuje prema proporcijalnoj formuli.sistem prenosivog.personalizovani prop.. bolja zastupljenost opozicionih stranaka.kondicionalni izborni sistemi-većinski obrazac izbora se primenjuje konstantno. 9 . 5.. višestrukog glasanja. korekcijski izborni sistemi-primenjuju se oba izborna sistema ali primena propor.sis.Najveći stepen prop. kombinuje se proporcijalnim sistemom predstavništva. Proporcijalni sistem predstavljanja.čist proprcijalni izborni sistem. jed.daje i disproporcijalni i proporcijalni rezultat.koegzistancijalni izborni sistemi. zbog efekta distorzije spada u većinske izborne sisteme. relativnom većinom. on treba da pomiri ciljeve.superpozicijski izborni sistemi-većinski i prop. Cilj da se umanji efekat disproporcije u jednomandatnim izborim jedinicama. 4.kompenzatorski proporcijalni izborni sistem.fuzijski izborni sistemi-većinski i proporcijalni obrasci se menjaju u svakoj izbornoj jedinici 4.Oni nastaju kao posledica kompromisa glavnih političkih aktera. uz mogućnost određivanja izbornog praga-posebnost je veći broj nivoa za raspodelu mandata. Mešoviti izborni sistemipet tipova: 1. izb. što znači jednu izbornu jedinicu i odsustvo izbornog praga.personalizovani proprocijalni izborni sistem sa izbornim pragom-kombinacija respodele određenog broja mandata u jednomandatnim iz. Ishodište u izbornom sistemu Nemačke-Personalizovani proporcijalni izborni sistem-koji je kombinacija jednomandatne izborne jedinice i proporcijalne formule. 3. sistemu. gde konačni efekat disproprocije zavisi od numeričkog odnosa broja mandata(koji se raspodeljuju po većinskom) tj.Mehanički se spajaju dva različita izborna sistema. sistem. Rovovski izborni sistem. pojedinačnog glasa. naglasi prednosti i umanji mane tipova izbornih sistema.ima personalizovani prop. 2.ublažava disproporciju. 3. kombinuje sa proporcijalnom izbornom listom. Tri načina povezivanja jednomandatnih izbornih jedinica sa elementima proporcijalnog izbornog sistema: 1. Proporcijalnost glasova i mandata je gotovo apsolutna. obrazac se primenjuju istovremeno na teritoriji države 3.jednomandatna izb. ali imaju i različit stepen proporcijalnosti prilikom pretvaranja glasova u mandate. pojačavaju vezu birača i poslanika.Izborna jedinica do 5 mandata.omogućavaju predstavljanje manjina. Teorija ne priznaje mešovite izborne sisteme. Sva tri imaju izborni prag. kojim birači u višemandatnim izbornim jedinicama raspolažu manjem brojem glasova nego što ima kandidata u izbornoj jedinici.kompenzatorski izborni sistem. Funkcije.jednomandatna izb. 2. Analitički pristupposeban oblik proporcijalnog izbornog sistema. proporcijlanom iz.Što se veći broj mandata deli proporcijalnom formulom veća je proporcijalnost i obrnuto. Spada u većinski a negde i u mešoviti.većinski izborni sistem proizilazi iz predstavljanja manjina u višemandatnim izbornim jedinicama. jed.većinski mešoviti modeli i proporcijalni mešovoti modeli u kojima su dva nivoa distrubucije mandata međusobno povezana.3.sistem ograničen.proporcijalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama različite veličine.

podsticanje iskazivanja novih mišljanja i njihovo oblikovanje u političke stranke-čini sistem otvorenim i fleksibilnim 6.mala kolebanja u biračkom telu dovode do brze promene vlade 6.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prednosti i mane većinskih i proporcijalnih izbornih sistema Pristalice većinskog izbornog sistema. 2. CAD. već vlasti pripada većini većine 3.parlamentarni izbori nisu anketa da bi se izgradio statistički pregled stranaka nego je utakmica koja se vodi za vlast.podsticanje izgrađivanja političkog konsenzusa u kojem učestvuju razne političke snage 4. Pristalice proporcijalnog izbornog sistema. verno odražavanje raspoloženja biračkog tela i pružanje podjednake šanse svim strankama da imaju poslanike u parlamentu 2.empirijski podaci osporavaju tvrdnju da većinski sistem podstiče brzo formiranje vlada sa dugotrajnim mandatima. etničke i pretvara ih u večite gubitnike. prednost vide u karakteritikama: 1.verske.podstiče političke stranke na umerenost.što otežava formirnje kabineta 4.demokratija uspostavljena većinskim izbornim sistemom često nije u stanju da vlast bude većina. 5. 4. predstavnike otuđuje od birača 2.fragmentacija stranačkog sistema i proliferacija malih stranaka3. jezičke. omogućava brzu promenu vlastiPopis kritika na račun većinskog sistema: 1.sprečavanje formiranja dominantnih stranaka ili kartela etabiliranih stranaka Kritike proprocijalnog sistema: 1.umnožavanje broja parlamentarnih stranaka.predstavnik izabran po većinskom izbornom sistemu. jer moraju da pretenduju na većinu glasova glasačke populacije4. koje gura ka vaninstitucionalnim oblicima političkog delanja. jed.omogućavanje formiranja koalicija bez veštački konstruisanih parlamentarnih većina 3.insistiranje na prdstavljnju svih grupa po verskim. sprečava ili deformiše predstavljanje manjina. 5.formira dvostranački sistem sa jakim. 10 . često ne može da se izdigne iznad parcijalnih interesa svoje izbor. izbor je personalizovan3. stabilnim i nezavisnim stranaka5.vlade čiji su oslonac koalicioni aranžmani su podložnije raspadu6.depersonalizovanost izbora-podrška ide strankama a ne kandidatima.sprečavanje dramatičnih preokreta i tendencije da mala kolebanja u biračkom telu izazovu krupne promene u parlamentarnoj većini i vladi.birači direktno biraju parlament i vladu2.što može podsticati segmentaciju u društvu 5.ona otežava. etničkim i drugim kriterijumima.hipoteza o uzročno-posledičnoj vezi većinskog izbornog sistema i dvopartijskog sistema nema opštu empirijsku potvrduFRA. prednosti: 1.obezbeđuju formiranje homogene parlamentarne većine i vlade6.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->