IIzborni sistemi su namerno odabrani iz 2 razloga:

- zato to politiari nemaju dosta znanja o konsekvencama pol. sistema pa ih kopiraju u potpunosti-politika transplantacija i - zato to su pol. akteri dobro informisani pa izborni sistem koriste da bi poveali anse za izbornu utakmicu. Pojam izbornog sistema: -ue znaenje- je nain kojim graani izraavaju svoje opredeljenje za odreenom strankom ili kandidation i nain pretvaranja glasova u mandate.Koristi se za prouavanje politikih posledica koje politiki sistemi proizvode, za procene oko odabira tipa izbornog sistema. - ire znaenje- izborni sistem obuhvata sve to se tie izbornog procesa- od izbornog prava do organizacije izbora. iri pojam je koristan za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu i sve to stoji na raspolaganju politikim inenjerima kada prave izborni sistem, tj: aktivno i pasivno birako pravo, evidencija biraa, izborni organi, kandidati, izborne jedinice, kampanje, listii, postupak glasanja, metode pretvaranja glasova u mandate, finansiranje , zatita birakog prava- sve su to elementi izbornog sistema. Izborni sistem je skup principa i procedura u kojima se individualni glasovi biraa prevode u poslanika mesta.Legitimnost izbornog sistema poiva na jasnom pravnom regulisanju i pravnom garantovanju objektivnosti i nepristrasnosti izbornih institucija i procedure.Postojanje regularnih pravila i procedura u izborima najvaniji je indikator izbornog sistema.

IIIzborno pravo- je sistem pravih pravila kojima se utvruju svi elementi izbornog sistema.Je iri pojam od izbornog
sistema i birakog prava. Izborni sistem se ureuje ustavom, zakonima i podzakonskim aktima.

IIIIzborni zakoni- ureuju najvei deo izbornog sitema: evidenciju biraa, proces kandidovanja, izborne jedinice, glasanje,
utvrivanje rezultata i raspodela mandata, zatita birakog prava. Neki elementi se ureuju i posebnim zakonima, kao: uputstva, pravila, instrukcije, izbornih organa kojima se odreuju rokovi, obrasci, tehnike, procedure... sve to je sastvani deo izbornog zakona a nije njime ureen. Izborni zakoni da bi bili demokratski moraju da se usvajaju dvotreinskom veinom, i moraju svima da daju anse da budu veina. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Najvaniji elementi izbornog sistema su :1. izborne jedinice,2. kandidovanje,3. transponovanje glasova u mandate. Drugi koji jako utiu su: birako pravo i evidencija biraa, izborna tela, izborne kampanje, finansiranje izbora, prestanak mandata, popunjavanje praznih poslanikih mesta, zatita birakog prava. Izborno upravljanje je niz aktivnosti koje kreiraju i uvaju iroki institucionalni okvir u kome se odvija glasanje i izborno takmienje. Izborno upravljanje obuhvata tri nivoa: 1. Pravljenje pravila; 2. Primenu pravila ; 3. Reavanje sporova o pravilima. a.Pravljanje pravila- obuhvata stvaranje procedura izborne utakmice. Ono obuhvata projektovanje institucija koje determiniu bazini okvir demokratskog izbornog procesa.Istraivai se kod njega koncentiu na deo pravila kojim se regulie izborno takmienje i raspodela mesta u parlamentu. b.Implementacija pravila- obuhvata implementaciju izbornih pravila radi organizovanja izborne utakmice. Podrazumeva koordinaciju zadataka razliitih vrsta administracija na raznim nivoima, i organizovanje izvravanja kompleksa razliitih aktivnosti radi uspostavljanja inistitucionalnog okvira za glasanje i izborno takmienje. Da biizbornoupravaljanje imalo kredibilitet , ono mora da primenjuje tri kontradikorna i uzajamna imperativa: 1. administrativnu efikasnost, 2. politiku neutralnost, i 3. javnu odgovornost. Administrativna efikasnost- najugroenija je i najpodlonija je grekama zbog iroke skale zadataka koji se moraju obaviti u preciznim terminima... Politika neutralnost- u tranzicionim dravama je pod kritikom zbog administrativnih manjkavosti... Odgovornost- u izbornom upravljanju definisana je granicama ponaanja u izbornoj utakmici i u primeni pravila za sve aktere, i jasnim sankcijama za izlazak van tih granica utvrenih izbornim pravilima. c.Reavanje sporova o pravilima- reavanje konflikata u izbornim sporovima u izbornom procesu i u vezi sa rezultatima izbora. Garantovanje nepristrasnog, mirnog, i efikasnog ispravljanja greaka.... su proceduralne legitimnosti izbornog procesa i izbornih rezultata. Bez ovog nivoa nema ni izbornog sistema ni izbornog upravljanja. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Birako pravojedno od osnovnih politikih prava koja se utvruju i garantuju ustavima, kao pravo dravljanja da biraju svoje predstavnike aktivno birako pravo i pravo da budu birani- pasivno birako pravo. Evolucija birakog prava-pet faza: 1. Predrevolucionarna faza, 2. faza cenzusa reima, 3. faza je faza ekspanzije birakog prava mukaraca u okviru pluralnog i kurijskog birakog prava, 4. faza u kojoj se konstituie opte birako pravo mukaraca, 5. faza ene dobijaju pravo glasa i smanjuje se starosni cenzus- postaje zakonska kategorija.

Birako pravo je : opte, jednako, neposredno i tajno. Tiplogija biraa: -- Na primeru predsednikih izbora(usmerena na partijsku identifikaciju): 1. Stalni birai- najmanje 2x glasaju za istu pratiju. 2. Promenljivi birai glas se od izbora da izbora daje drugima zbog raznih faktora; 3. Novi birai- prvi put glasaju -- Koja poiva na obrascima aktivnosti i teorijskim dimenzijama tj. generalnim orijentacijama i drutvenim obelejima biraa. Birai se svrstavaju u 5 kategorija: 1. Glasaju stalno i redovno- imaju jaku stranaku identifikaciju, ali su nekopetentni za politiku i neinicijativni; 2. Ogranieni uesnici koji su u izborima ukljueni delimino- nekonfliktni su, poseduje neka znanja nisu ukljueni u politiku; 3. Oni koji glasaju redovno- ne uestvuju u izbornim kampanjama, usmereni su na kolektivne rezultate, ukljueni su u politiku 4. Uesnici u kampanjama- uesnici i aktivisti u izbornim kampanjama, kompetenti su i umereno konfliktni, stranaki opredeljeni. 5.Aktivisti- uestvuju u svakoj fazi izbora, sa jakom partijkom identifikaciji i potpunom ueu u politiku.

Da bi bira mogao da koristi aktivno birako pravo on mora biti registrovan-uvren u evidenciju birau.Biraki spisak je i tehnika kategorija i pravna osnova za korienje birakog prava.Evidencija sledi administrativnu podeludrave i obavlja je lokalna samouprava.Formiraju se na osnovu popisa stanovnitva... danas su opti- vae za sve izborne cikluse i referendume....vedska-sluba za poreze, novi zeland-pota. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni organi- stalna ili povremena tela koja se formiraju iskljuivo za organizaciju, sprovoenje, kontrolu izbornog procesa. Je trajni ili ad-hoc deo izborne administracije koja je viestepeno i hijerarhijski organizovana.Zadatak je da se obezbedi potovanje i primena ustavnih i zakonskih normi za sprovoenje izbora. Postoje tri modela formiranja izbornih organa: 1. Poslove izborne administracijeobavlja izvrna vlast, organi lok. samouprave i dravna uprava imaju veliku ulogu. 2. Formiranje stalnih izbornih tela koja su potpuno nezavisna od izvrne vlasti i podlona pravosudnom nadzoru. 3. Ad hoc formirana izborna tela koja traju samo jedan izborni ciklus ili sprovode izbore za odreeni predstavnikiu organ. Prva dva karakteristina za stabilne demokratije a trei sa tranzicione nestabilne zemlje. Izborna administracija- u dem. izbornim sistemima poiva na principima politike neutralnosti, nepristrasnosti i odgovornosti.Zadatak je da se spree manipulacije, zloupotrebe... zato te institucije moraju imati nadstranaki karakter i moraju biti liene stranakih podela. Od autoriteta izbornih organa zavisi i ponaanje politikih aktera u izbornom procesu, zato se najee izborni organi formiraju od pojedinaca iz najviih pravosudnih instanci, mogu se ukljuiti i predstavnici politikih stranaka. Postoje 2 modela formiranja izbornih organa sa stanovnitva uea predstavnika stranaka...: 1. izborni organi sastoje se od nosilaca najveih pravosudnih funkcija-sudija vrhovnih, ustavnih, apelacionih, optinskih sudova 2. izborni organi formiraju se od predstavnika podnosliaca izbornih lista- politiki stranaka i koalcija. 3. niz kombinacija gde uesvuju i predstavnici sudova i politikih stranaka Centralna izborna tela biraju: parlament, izvrna vlast(vlada ili predsednik), i retko se konstituiu na osnovu zakonskih reenja koja propisuju koje institucije odreuju svoje predstavnike za sastav izbornih organa. Izborni proces- najmasovniji oblik politike participacije graana i zato se celokupan dravni mehanizam stavlja u slubu izbornih organa. 2

Izborna administracija spada u najaktuelnije elemente izbornog sistema: 1. ekspanzija izborne participacije 2. rast socijalne mobilnosti koja trai dobro organizovanu izbornu administraciju 3. modernozacija ide ka kompijuteritaciji, koja iri funkcije izborne administracije 4. javljaju se procesi ,gde se uspostavljaju standardi u izbornoj administraciji u meunarodnim razmerama... Kodeks etike i profesionalne administracije izbora ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborne jedinice- jedan od najmanipulativnijih elemenata izbornog sistema, koji ima jako dejstvo na rezultat izbora. Ima dve vrste izbornih jedinica: jednomandatne-uninominalne i viemandatne-plurinominalne. Nolen i Sartori- klasifikacija viemandatnih izbornih jedinica: male(2-5), srednje (6-10), i velike (preko 10) Daglas Re4 tipa klasifikacija- 2-6, 6-10 ,10-20 i 100-150 mandata.Veliina viemandatanih izbornih jedinica direktno utie na stepen proporcijalnosti i reprezentativnosti izbora. Veliina izborne jedinice tj. proporcijalnost glasova direktno utie na broj stranaka u parlametnu tj. na elektivni i parlamentarni tip stranakog sistema. Formiranje izbornih jedinica se odvija na dva naina: 1. da slede granice postojeih administrativno-upravnih celina u dravi:optina,gradova... 2.kriterijum formiranja izborne jedinice je broj biraa ili stanovnika.Model hoce da izborna jedinica obezbedi jednaku vrednost glasova svih biraa.To se postie birakom kvotom-koja se rauna tako to se ukupan broj stanovnika ili biraa deli sa brojem mandata. Kritika formiranja izbornih jedinica ima dva ishodita: 1. manupulacija u korist jedne stranke ili kandidata 2. u zanemarivanju nunih reformi izbornih jedinica. Utvrivanje granica izborne jedinice se najee utvruje posebnim zakonima kojima se reguliu kriterijumi formiranja izbornih jedinica, rokovi u kojima se mogu menjati izborne jedinice pre raspisivanja izbora... Gerrymandering-je prekrojavanje izbornih jedinica, manipulacija izbornom geometrijom. Malapportionment- ispoljava se u disproporciji izmeu procentnog udela stanovnika nekog podruja u ukupnom stanovnitvu odreene drave, i procentnog udela tog podruja u broju mesta u predstavnikom telu. U jednomandatnim izbornim jedinicama ovak oblik manipulacije se ispoljava tako to razliit broj biraa bira jednog predstavnika. U Viemandatnim- se iskazuje u razlikama u odnosu izmeu broja biraa i broja predstavnika koji se biraju u pojedinim izbornim jedinicama. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Postupak kandidovanja- je proces kojim politike stranke biraju kandidate koji e uestvovati na optim izborima za predstavnike organe i druge funkcije, i proces gde izabrani kandidati podleu verifikaciji. Kandidovanje ima 2 aspekta: 1.selekcija kandidata koju obavljaju politike stranke-ekstralegalni proces; 2.postupak nominacije kao legalnog procesa. Proces kandidovanja u politikim stranka podrazumeva razne vrste predizbora.Proces selekcije kandidata u strankama i postupak kandidovanja pred zvaninim izbornim organima ne podleu identinim uslovima. U stranakim pred.izb. se vrednuje: duina staa, starost, pol, obrazovanje, zanimanje,stranaka aktivnost, sta u parlamentu. Danas se selekcija kadnidata obavlja tajnim glasanjem... Postupak nominacije kandidata- pred izbornim telim obuhvata 1.kandidate stranaka i koalicija,2. pojedince-nezavisne kandidate, 3. kandidate raznih udruenje i pokreta. Uslovi da bi neko bio nominovan za kandidata su isti sa uslovima za sticanje aktivnog birakog prava: dravljanstvo, odreena starost, poslovna sposobnost, i prebivalite. Zakoni propisuju i koje su funkcije nespojive sa f-cjom poslanika. Postoje i drugi uslovi: broj potpisa graana u izbornoj jedinici i izborna kaucija-je zakonski odreena suma novca koja se mora uplatiti na poseban raun odgovarajueg dravnog organa i da bi kandidatura bila validna.Mora da da izjavu da svojevoljno prihvata kandidaturu. Dva oblika kandidivanja: pojedinano-karakteristino za veinske izb. sisteme i kandidovanje po listi-kar. za prop. izb. sis. Postoje dva oblika liste: otvorena i zatvorena. 3

Otvorena izborna lista- birai prilikom glasanja mogu da glasaju za kandidate sa raznih stranakih lista, samim postupkom glasanja prave svoju izbornu listu.Svaki glasac ima vie glasa, on glasa panairanjem. Zatvorena izbirna lista- moe biti blokirana i neblokirana. Blokirana lista- bira glasa samo za listu u celini. Neblokirana lista- bira glasa za razliite kandidate u okviru stranake liste za koji se opredelio. Postoji jo i podela na : zatvorene, otvorenei slobodne(zatvorena neblokirana) . Nemaka tradicija: zatvorena(zatvorena blokirana), slabo vezana (zatvorena neblokirana), otvorena. Izborna zakonodavstva- utvruju rokove u kojima se liste podnose nadlenom izbornom organu, i postupak zatite ako podnosliac liste misli da je oteen; utvruje rokove u kojima se mogu otkloniti nedostaci; rokove u kojima se liste verifikuju... Redosled glas. na gl. listiu: rebom, abecednom redu imena kandidata, po vremenu donoenja ili potvruvanja kandidature . Postupci glasanja- su povezani sa vrstom izborne liste. Ono je uvek individualni in koji se izraava na vie naina. Najrasprostanjenije klasifikacija vrsta glasanja: ordinarno i kategorijalno glasanje. Kategorijalno glasanje- bira ima jedan glas i daje ga kandidatu ili listi, i uvek se javlja u obliku pojedninanog glasanja. Ordinarno glasanje- bira raspolae sa vie glasova koje moe, zavisno od oblika glasanja,da upotrebi na razne naine.Razlikujemo: 1. sistem glasanja sa dva glasa i 2. sistem glasanja sa vie glasova, a prema nainu upotrebe: 1.kumulativno glasanje; 2. panairanje; 3. preferencijalngo glasanje. Sistem glasanja sa dva glasa, svaki bira ima 2 glasa -jedan za kandidata u jednomandatnoj izbornoj jedinici(personalni glas), i jedan za listu i viemandatnom izbornom okrugu- glas za listu.Ovaj sistem se deli na ogranieno i neogranieno glasanje. *Ogranieno glasanje- bira raspolae sa manje glasova od broja kandidata koji se bira(3 glasa za 5 kandidata) *Neogranieno glasanje-bira ima glasova koliko ima kandidata u izbornoj jedinici. Zavisno od tipa izbornog sistema bira glasove upotrebljava na razne naine(prema nainu upotrebe): 1. kumulativno glasanje- bira moe sve glasove dati jednom kandidatu na listi; 2. panairanje-bira glasove deli kandidatima na razliitim izbornim listama; 3. preferencijalno glasanje- glasovi se dele razliitim pojedinianim kandidatima ili razliitim kandidatima na izbornim listama. Kategorijalno glasanje- jednokruni i dvokruni veinski sistem i proporcijalni sa zatvorenim listama Ordinarno glasnje-otvorene listi i zatvorene neblokirane i proporcijalni izb. sistemi pojedinanog prenosivog glasa. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborne kampanje- razvojem el. medija su sastavni deo izbornih sistema i procesa. One utiu na rezultat izbornog odluivanja.Zato sve vie postaju sastavni deo izbornog prava. One su planirane i organizovane politike aktivnosti kojima izborni akteri nastoje da pridobiju to veu podrku biraa i osvoje vlast. Izborna zakonodavstva- direktno ili indirektno kroz zakone o medijima, normiraju vane aspekte izborne kampanje: 1. trajanje, 2. finansijska sredstva koja se mogu potroti, 3. obaveze medijima prema izbornim akterima. Priprema i Sprovoenje- dve su glavne faze izborne kampanje. Priprema obuhvata: planiranje, angaovanje strunjaka raznih profila, agencije, osmiljaju se sredstva slanja poruka biraima. Priprema traje od zavretka jednog izbornog ciklusa do novih izbora. Sprovoenje- izborni akteri nastoje da ostvare planirane ciljeve tj. mobilizacija biraa da u to veem broju uestvuju na glasanju, predstavljanje kandidata, mobilisanje aktivista za kampanju. Strategija izborne kampanje, 5 elementa: 1. tema kampanje; 2.birai -koje treba pridobiti za svoj program i cilj; 3. sredstva kampanje -kojim se prenose poruke glasakom telu; 4. idealni termini za slanje poruka; 5. kadrovske, finansijske, temporalne resursei potencijale. Kroz Izborno pravo- u konstituisanju izbornog sistema utvruju se najelementarniji aspekti izborne kampanje na nain koji bi garantovao ravnopravnost svim akterima u izbornom procesu, makar na formalnom nivou. Dva pristupa izbornom zakonodavstvuI. zasniva se na otvorenom pristupu svim medijima bez ogranienja; II. jednak pristup medijima svim podnosiocima izbornih lista. On se deli na dva tipa: 1. ravnopravan tretman obezbeuje se svim akterima samo u javnim medijima; 2. zastupljenost podnoslilaca izbornih lista u medijima odvija se na osnovu njihove parlamentarne predstavljenosti, broja podnetih kandidata... 4

On pravi razliku i u pogledu izborne kampanje na privatnim medijima i komercijalnim programima. Tu moemo da razlikujemo 2 tipa:a. zabranjuje izborne kampane na privatnim medijima;b.podrazumeva predstavljanje kandidata i stranaka u privatnim medijima po istim principima koji su definisani za javne medije ali uz finansijsku nadoknadu. I sa stanovnitva finansiranja postoje dva modela: 1. se ogleda u reenjima po kojima se svim podnosiocima izbornih lista obezbeuju beslatni termini u javnim medijima, dodeljuju dravne subvenicje u raznim odnosima... 2.odsustvo bilo kakvog limita finansijske prirode kada su u pitanju izborne kampanje. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni dan- zakonski tano odreen, uglavnom je vikend.Moe da traje 1 ili nekoliko dana.ta sve spada: formiranje i ureivanje birakih mesta, konstituisanje birakih odbora, tampanje i distribucija glasakih listia, obezbeivanje tajnosti glasanja... Birako mesto- je zakonom utvren prostor u kome se obavlja glasanje tokom izbornog dana. Glasanjem rukovode Biraki odbori- izborni organi, koji se gotovo u svim izbornim sistemima formiraju od pojedinaca koji imaju birako pravo i prebivalite na tom birakom mestu.Biraki odbor preuzima glasaki materijal...Prebrojavanje glasakih listia, proveravanje glasakih kutija, i njihovo peaenje je standardna procedura u izbornim sistemima. Prethodno glasanje- za one birae koji na dan izbora nisu u prebilalitu, glasa se nekoliko da na pre izbora. Glasanje putem pisma- esto se praktikuje za birae koji nisu u mogunosti... Posebno pitanje- glasanje graana iz dijaspore, ili se daje ili zabranjuje. Uslovi: neposedovanje dvojnog dravljanstva, ili dolazak u matinu zemlju 2 godine pre izbora... Zavretak glasnanja- biraki odbori utvruju rezultat na birakom mestu i sainjavaju zapisnik.Sve procedure postupanja su precizno definisane. Rokovi u kojima biraki odbor zavri posao utvreni zakonom- od 4 do 12 sati po zatvaranju biralita. Izborno pravo tretira birako mesto kao eksteritorijalnog podruja gde vrhovnu vlast predstavlja birai odbor. Robert Dal- slobodni i fer izbori su institucija poliarhijskog politikog poretka. Slobodni izbori podrazumevaju- pravo i mogunost izbora, niko ne moe biti spreen u slobodi akcije i slobodi biranja.Obuhvata slobodu: kretanja, govora, okupljanja i udruivanja. Fer dimenzija- obuhvata razliite aspekte nepristrasnosti u izbornom procesu.Zahteva regularnost(postojanje pravila o izbornom postupku kojima se svi akteri stavljaju u ravnopravni poloaj) i razumnost kao iri aspekt koji garantuje da e norme biti potovane. Posmatrai da bi ocenili da li su izbori slobodni i poteni posmatrati sve faze izbornog procesa. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Utvrivanje rezultata izbora- je tehnika operacija1. kojom se obraunavanjem glasova utvruju pobednik i gubitnik izbora,2. ko e uestvovati u formiranju parlamentarne veine i 3. ko e formirati vladu. Sam proces utvrivanja rezultata je odreen izbornim zakonima. To su viestepeni postupci koji se odvijaju na vie nivoa: 1. utvruje se rezultat izbora na birakom mestu; 2. proveravanja validnosti rezultata 3. pa se sabiraju na nivou izborne jedinice i nacionalnom planu. Utvrivanje rezultata je prva faza u raspodeli mandata- utvruje se koliko glasova su dobili pojedini kandidati-iz. liste i koliko je izborni prag. Postoje dve formuleza raspodelu glasova u mandate- veinske i proprocijalne. Veinski imaju dva oblika: 1. jednokrune(relativne veine) i 2. dvokrune (apsolutne veine). U jednokrunom veinskom izbornom sistemu pobednik je kandidat koji osvoji najvei broj glasova biraa. Dvokruni veinski se deli na 2 tipa: prvi tip- u oba kruga glasanja se zahteva relativna veina glasaa.U prvom krugu se mora pored veine glasova osvojiti minimalni broj glasova biraa ili u izborima moraju uestvovati zakonski propisan minimum broj biraa. drugi tip- podrazumeva da za pobedu u prvom krugu glasanja potrebna apsolutna , a u drugom relativna veina biraa. Slabosti veinskog se ogledaju u efektu fabrikovanja veine, i disproprocije glasova nastaje jer se raunaju samo glasovi pobednika. Proporcijalni iz. sis.- koriste veliki broj metoda za transponovanje glasova u mandate. Oni poivaju u osnovi na : metodu izbornog broja i metodu najveeg broja. 5

Metoda izbornog broja- distribuiraju se mandtati tako to se prvo utvrdi izborni broj (kvota) kojim se deli ukupan broj glasova odreene izborne liste u izbornoj jedinici.Kolinik te operacije je broj mandata koji pripada odreenoj izbornoj listi.Broj glasova odreene liste je konstantan, menja se samo kvota tj. izborni broj koji je realni ili uveani broj mandata koji se rasporeuje u izbornoj jedinici. Postoje vie vrsta izbornog broja, opta podela na realne i modifikovane. Stvara ili realna kvota- je kolinik vaeeg broja glasova i broja mandata. Modifikovane kvote- delilac je vei od broja mandata koji se raspodeljuju u izbornoj jedinici.Tako se smanjuje izborna kvota, smanjuje broj glasova koji se mora dobiti da bi se osvojio jedan mandat- da bi se poveale anse malim strankama da uu u p. Hareova- Glasovi:Mandati , slabost jer se ne mogu raspodeliti svi mandati, mora se kombinovati sa drugim postupcima. Drupova(Hagenbah-Biofova ili Ofer-Bakova)-G:(m+1), smanjuje se izborna kvota poveavanjem delioca( broja mandata), tako se favorizuju stranke sa manjim brojem mandata(koristi se u sistemu pojedinanog prenosivog glasanja). Imperial-G:(m+2)- vetaki poveava broj mandataa za 2. Metoda uniformnog, zakonskog(automatskog) broja i Nimajerova metoda.Zakonsko fiksiranje broja glasova koji se moraju osvojiti za 1 mandat.Podrazumeva da broj mesta u parlamentu nije fiskiran, nego zavisi od broja glasaa.-Vajmarska Republika. Primenjuje se u nemakom sistemu umesto Dontove metode.Praksa- broj glasova svake izborne liste koja je prela prag deli se sa ukupnim brojem glasova svih izbornih lista koje uestvuju u raspodeli, i tako dobijeni kolinik se mnoi brojem madata u izbornoj jedinici.Dobijeni celi broj jeste broj mesta koji pripada odreenoj listi. Slabost metoda jednakog broja- jesu neraspodeljeni mandati i njihova dodatna raspodela raznim postupcima.To moe da narui proporcijalnost glasova i mandata, zato su razvijeni postupci koji nizom raznih delitelja distribuiraju sve mandate uz ouvanje proporcijalnosti.Metode jednakog broja su dominantne u raspodeli mandata u prop. izb. sistemima: Adams uveo 0 kao delitelja da osigura da neka federalna drava ostane bez predstavnika u Kongresu.Hantingtonova isto. Dontova i Imperialieva-pogoduju strankama sa najveim brojem osvojenih glasova. Andreova i SenLeieva pogoduju malim i srednjim strankama .

Efekat izborne jedinice je prirodna prepreka, a izborni prag je vetaka prepreka- funkcija da se ostvari efekat partijske koncentracije.Moe da bude u izbornoj jedinici, nacionalnom nivou, za raspodelu svih mandata ili samo ostatka mandata.Izborni prag je nii to je nivo izbornog takmienja vii. Postoji jedinstveni i diferencirani prag. Daglas Re- teorijski prag inkluzivnosti(reprezentativnosti)- je minimalni procenat glasova koji stranka mora da osvoji da bi dobila prvi mandat u izbornoj jedinici. Zavisi od veliine izbornog okruga (M), broj stranaka koji uestvuju na izborima u iz.jed.(C), i metoda pretvaranja glasova u mandate. Primer dontova metoda: P=100: (M+C-1). Teorijski prag ekskluzivnosti- je maksimalni procenat glasova koji stranka mora dobiti u najnepovoljnijim uslovima da bi osvojila prvi mandat u izbornom okrugu. Prag ekskluzivnosti jedak je Drupovoj kvoti P=100: (M+1). Efektivni prag- je komponovan nna takonskog pragu i veliini okruga. Ako u izbornom pravu nije definisan izborni prag, njegovu funkciju preuzima veliina izborne jedinice(male izborne jedinice imaju isti efekat kao visok izborni prag). Fragmentacija- meri se:1. brojem stranaka u elektivnom i parlamentarnom stranakom sistemu; 2.brojem mandata; 3.brojem stranaka potrebnim da bi se formirala koaliciona vlada i 4. njihovim ideolokim razlikama. Sartori- jaka fragmentacija ili polarizovani pluralizam- veliki broj stranaka u pralamentu, mali broj jakih stranaka, vie od dve su potrebne za formiranje vlade, i one su ideoloki polarizovane na ekstremnu levicu i desnicu. Umerena fragmentacija ili umereni pluralizam- ako u parlamentu nema preko 5 stranaka, a dve su dovoljne za pravljenje vlade i ako meu strankama nema ekstremnih . Veliina izborne jedinice, visina zakonskog izb. praga, i metode transponovanja glasova u mandate podstiu ili spreavaju fragmentaciju parlamentarnog stranakog sistema. Za egzaktne klasifikacije stranakih sistema- Reov indeks fragmentacije-,......................... 61 strana

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prestanak mandata... Mandat- odnos predstavnika i biraa, ali se koristi i za mesto u parlamentu. Postoji slobodni i imperativni mandat. Razlozi za prestanak mandata- pre utvrenog mandatnog perioda se dele na individualne i kolektvne. Individualni razlozi- nastupaju: 1. ostavkom,2. gubitkom aktivnog brakog prava, 3. nastupanjem nespojivosti, 4. gubitkom poslovne sposobnosti i 5. pravosnanom sudskom odlukom kojom se predstavnik osuuje na zatvorsku kaznu. Drugi razlozi: ako ne poloi zakletvu, ako samovoljno napusti stranku sa ije je liste izabran u predstavniko telo ili ako samovoljno pristupi drugoj stranci.Postkomunistike zemlje jo jedan uslov- saradnja sa slubama dravne bezbednosti, i krenje ljudskih prava i sloboda po tom osnovu. Individualni tazlozi se esto utvruju ustavom sa mogunou da se zakonom proiri krug uslova zbog kojih poslanicima mandat moe prestati pre isteka punog mandatnog perioda. Kolektivni razlozi- samorasputanje i rasputanje parlamenta.Razlozi po ovim osnovama su utvreni ustavom. Mogu i poslanici kvalifikovanom veinom negde da raspuste parlament,, isto tako raspusta se ako se ne izabere vlada u propisano vreme ili ako je izgubila podrku parlamentarne veine, a nove ne moe da se formira. Veinski izborni sistem:a priori podrazumeva raspisivanje dopunskih izbora. Posle nastupanja razloga za prestanak mandata i konstatovanja toga, raspisuju se dopunski izbori u izbornoj jedinici u kojoj je izabran polanik kome je pre vremena presao mandat.Popuna ovako upranjenih mesta vri se samo ako je do redovnih izbora ostalo vie od 6 meseci. U proporcijalnim izbornim sistemima: podrazumevaju izbor poslanika sa sistemom lista, tako da nee svi kandidati sa neke liste da osvoje mandate.Ostali poslanici sa liste koji nisu dobili mandat su alternativni poslanici koji popunjuju upranjeno mesto kada se konstatuje prestanak mandata poslaniku sa neke izborne liste.Postoje razni modaliteti, ne mora da znai da e da odmah prvi ispod crte da bude poslanik... ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Finansiranje izbora ima dva aspekta: 1.finansiranje rada izbornih organa- administracije, tj. pokrivanje trokova organizbanja i sprovoenja izbora 2.finansiranje izbornih kampanja kandidata i stranaka i koalicija. 1. Obaveza je drave i veoma je precizno ureena izbornim zakonodavstvom.U budetima se izdvajaju sredstva za odravanje redovnih izbora,njima raspolau centralni izborni organi koji negde imaju ak i pravo da se zaduuju kod banaka ako vlada nema sredstva za odravanje izbora. 2.Aspekt finansiranja izbornih kampanja je tamna zona kao i finansiranje stranaka. Finansirane izbornih kampanja kandidata,stranaka ima nekoliko modela: 1. ne postavlja nikakve limite u sticanju i troenju finansijskih sredstva u izbornoj kampanji-kandidati i stranke be niraju da polau raune o nainu sticanja i troenja sredstva. 2.kontroliranje finansiranja izbornih kampanja na dva naina: a. korienje direktne finansijske potpore drave, korienje sredstava stranke, i obezbeivanje podrke imenovanjem stranakih aktivista za dravne slubenike odreenih poslova izborne administracije za vreme izbora. b. korienje sredstva za iz. kam. koje stranke prikupe od svojih lanova i simpatizera, korienje stranake imovine bez finansijske podrke drave. Trend je da se finansiranje izbornih kampanja limitira na razne naine: kroz ograniavanje izvora iz kojih stranke prikupljaju sredstva, limitiranjem iznosa koje pojedinci i organizacije mogu uplaivati strankama, limitiranjem sredstva koja se mogu potroiti za propagandne aktivnosti. Finansiranje izbornih kampanja se kontrolie i ureuje izbornim zakonima. Mehanizmi kontrole se ispoljavaju u : odreivanju posebnog lica-organizacije koji su odgovorni za finansiranje izborne kampanje, otvaranje posebnog rauna preko kog se prikupljaju i troe sredstva u izbornoj kampanji, podnoenje izvetaja o prikupljenim i utroenim sredstvima.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Zatita izbornog prava- je mehanizam zatite demokratinosti i pravednosti izbornog postupka.Obuhvata pravila o potvrivanju i osporavanju rezultata i izbora. Izborno pravo obuhvata:birako pravo, pravo na kandidovanje, pravo na opoziv, potovanje izbornih procedura. Pravna zatita izbornog prava se realizuje u nekoliko faza : 1. u meuizbornom peridu; 2.u toku izbornog procesa; 3. po zavretku glasanja. Modeli zatite izbornog prava: 1. parlament je vrhovna i konana instanca za reavanje izbornih sporova-ENG; FRA 2.funkcija zatite izborog prava je jedna od najvanijih nadlenosti izbornih organa- najei 3.zatita izbornog prava se poverava specijalnim sudovima koji se AD HOC formiraju za svaki izborni ciklus 4.zatitu izbornog prava vre redovni sudovi 5.zatitu izbornog prava vri ustavni sud Zatita izbornog prava uvek podrazumeva dvostepeni postupak. Odluke centralnih organa su konane u veini sluajeva, a negde je i na te odluke dozvoljena alba sudskim instancama. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Stavovi meunarodnih organizacija o izborima ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Problemi klasifikacije. A priori vrednuje- jaki i slabi izborni sitemi-zasnovana na stepenovanju manipulativnog uticaja izbornog sitema na birae. Sartori- veinski su manipulativno i time jaki. Podela na kompretitivne , nekompetitivne i polukompetitivne. Formalni principi koji determiniu kompetitivne izborne sisteme. 1. Ozakonjena merila za slobodno izborno nadmetanje 2.omoguavanje konkurencije politikih stranaka, programa, kandidata 3.jednake anse u kampanji 4.sloboda izbora-garantuje se optim, jednakim, neposrednim i tajnim izborom 5.princip pretvaranja glasova u mandate ne sme da donese politiki konfliktne izborne rezultate 6.limitiranje izborne odluke na jednomandatni period Teorija o unipolarnom kontinumu- proporcijalno prestavnitvo je nulta taka od koje kreu proporcijalni izborni sistemi, to je udaljeniji od nulte tae to je disproporija broja glasova i mandata vea. Nolen-bipolarni model- polovi su specifinosti veinskih i proporcijalnih izbora meusobno razdvojeni nultom takom. Je definisao izborne sisteme po 2 osnova: po pravilu odluivanja(metod kojim se u izborima odluuje o pobedniku i poraenom) i po naelu predstavnitva. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni sistemi - veinski, proporcijalni, meoviti etiri tehnika elementa koja presudno utiu na tip izbornog sistema: 1. izborne jedinice; 2.kandidovanje; 3.glasanje; 4. pretvaranje glasova u mandate. Izborni sistemi se razlikuju i klasifikuju po razliitim merilima: 1. prema pravilima odluivanja o tome ko je pobednik na izborima- veinski(ap. i rel. veina) i proporcijalni koji se baziraju na prop. pravu odluivanja primenom metoda izbornog i najveeg broja. 2.poiva na naelu predstavnitva- veinski(princip formiranja stabilne efikasne parlamentarne veine i jednost. vlade) i proporcijalni(pravilno politiko predstavljanje svih segmenata birakog tela) 3. poiva na merilu politikih posledica- realni izborni sistemi se razvrstavaju na osnovu politikih konsekvenci koje ostavljaju na strukturu parlamenta, stranaki sitem i birae. Veinski, proporcijalni i meoviti. Veinski izborni sistem predstavljanja, 5 tipa: 1.izborni sistem relativne veine u jednomandatnim izbornim jedinicama- klasian veinski sistem, iroko regionalno rasprostranjen, proizvodi izrazitu disproporciju izmeu broja glasova i mandata u korist stranke sa najveim brojem glasova. 2.sistem apsolutne veine u jednomandatnim izbornim jedinicama- FRA i australia;proizvodi disproporciju izmeu broja glasova i mandata u korist manje stranke da u koaliciji sa velikom osvoje mesta u parlamentu. 8

3.veinski izborni sistem proizilazi iz predstavljanja manjina u viemandatnim izbornim jedinicama- sistem ogranien, viestrukog glasanja, kojim birai u viemandatnim izbornim jedinicama raspolau manjem brojem glasova nego to ima kandidata u izbornoj jedinici- ublaava disproporciju. 4.veinski izborni sistem sa malom viemandatnom izbornom jedinicom i proporcijalnom formulom za raspodelu mandata.Izborna jedinica do 5 mandata, zbog efekta distorzije spada u veinske izborne sisteme. 5.veinski izborni sistem u kome se preteni deo mandata deli u jednomandatnim izb. jed. relativnom veinom, a manji deo mandata se rasporeuje prema proporcijalnoj formuli. Funkcije- omoguavaju predstavljanje manjina, bolja zastupljenost opozicionih stranaka... Spada u veinski a negde i u meoviti. Proporcijalni sistem predstavljanja, 5 tipova izbornog sistema: 1.proporcijalni izborni sistem u viemandatnim izbornim jedinicama razliite veliine. 2.kompenzatorski proporcijalni izborni sistem, uz mogunost odreivanja izbornog praga-posebnost je vei broj nivoa za raspodelu mandata. Prvi nivo je raspodela mandata u jednomandatnim izbornim jedinicama, drugi i trei mandati se dele nekom proprocijalnom metodom. Cilj da se umanji efekat disproporcije u jednomandatnim izborim jedinicama, tako to se vri komopenzacija strankama koje su u prvoj raspodi mandata imali loije rezultate.Zato stranke koje su ostvarile dobar rezultat u prvom veinskom krugu glasanja potiskuju ili iskljuuju iz raspodele mandata na drugim nivoima. 3.personalizovani proprocijalni izborni sistem sa izbornim pragom-kombinacija respodele odreenog broja mandata u jednomandatnim iz. jed. sa principom proporcijalnog izbornog sistema.Broj mandata koje stranke osvoje u jednomandatnim iz. jed. se oduzima od broja mandata koje bi osvojile prema proporcijalnom izbornos sistemu.Propocija jako visoka. 4.sistem prenosivog, pojedinanog glasa- ima visok stepen disproprocije. 5.ist proprcijalni izborni sistem- odsustvo bilo kakvih prirodnih i vetakih prepreka, to znai jednu izbornu jedinicu i odsustvo izbornog praga. Proporcijalnost glasova i mandata je gotovo apsolutna. Teorija ne priznaje meovite izborne sisteme.Oni nastaju kao posledica kompromisa glavnih politikih aktera, on treba da pomiri ciljeve, naglasi prednosti i umanji mane tipova izbornih sistema. Ishodite u izbornom sistemu Nemake-Personalizovani proporcijalni izborni sistem-koji je kombinacija jednomandatne izborne jedinice i proporcijalne formule.Mehaniki pristup- moe se ubrojiti u meovite izborne modele. Analitiki pristupposeban oblik proporcijalnog izbornog sistema. Tri naina povezivanja jednomandatnih izbornih jedinica sa elementima proporcijalnog izbornog sistema: 1. segmentirani ili rovovski izborni sistem- jednomandatna izb. jed. kombinuje sa proporcijalnom izbornom listom. 2.kompenzatorski izborni sistem- jednomandatna izb. jedn. kombinuje se proporcijalnim sistemom predstavnitva. 3.personalizovani prop. izb.sis. Sva tri imaju izborni prag, pojaavaju vezu biraa i poslanika, ali imaju i razliit stepen proporcijalnosti prilikom pretvaranja glasova u mandate.Najvei stepen prop- ima personalizovani prop. izb. sistem. Kompenzatorski izborni model-efekat disproporcije jednomandatnih izbornih jedinica se ublaava pa stepen proporcijalnosti glasa i mandata moe da bude ak i vei nego kod proporcijalnog izbornog sistema sa srednjom i malom izbornom jedinicom. Rovovski izborni sistem- daje i disproporcijalni i proporcijalni rezultat.Mehaniki se spajaju dva razliita izborna sistema, gde konani efekat disproprocije zavisi od numerikog odnosa broja mandata(koji se raspodeljuju po veinskom) tj. proporcijlanom iz. sistemu.to se vei broj mandata deli proporcijalnom formulom vea je proporcijalnost i obrnuto. Dihotomna tipologija meovitih izbornih sistema- veinski meoviti modeli i proporcijalni meovoti modeli u kojima su dva nivoa distrubucije mandata meusobno povezana. Meoviti izborni sistemipet tipova: 1.koegzistancijalni izborni sistemi- paralelna primena veinskog i proporcijalnog izbornog obrasca u jednom i drugom delu drave 2.superpozicijski izborni sistemi-veinski i prop. izb. obrazac se primenjuju istovremeno na teritoriji drave 3.fuzijski izborni sistemi-veinski i proporcijalni obrasci se menjaju u svakoj izbornoj jedinici 4. korekcijski izborni sistemi-primenjuju se oba izborna sistema ali primena propor. zavisi od oinka veinskog obrasca 5.kondicionalni izborni sistemi-veinski obrazac izbora se primenjuje konstantno, a primena proporcijalnog zavisi od uinka veinskog izbornog sistema.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prednosti i mane veinskih i proporcijalnih izbornih sistema Pristalice veinskog izbornog sistema, prednost vide u karakteritikama: 1.birai direktno biraju parlament i vladu2. izbor je personalizovan3.podstie politike stranke na umerenost, jer moraju da pretenduju na veinu glasova glasake populacije4.formira dvostranaki sistem sa jakim, stabilnim i nezavisnim stranaka5.obezbeuju formiranje homogene parlamentarne veine i vlade6. omoguava brzu promenu vlastiPopis kritika na raun veinskog sistema: 1.predstavnik izabran po veinskom izbornom sistemu, esto ne moe da se izdigne iznad parcijalnih interesa svoje izbor. jed. 2.demokratija uspostavljena veinskim izbornim sistemom esto nije u stanju da vlast bude veina, ve vlasti pripada veini veine 3.ona oteava, spreava ili deformie predstavljanje manjina- verske, jezike, etnike i pretvara ih u veite gubitnike, koje gura ka vaninstitucionalnim oblicima politikog delanja. 4.hipoteza o uzrono-posledinoj vezi veinskog izbornog sistema i dvopartijskog sistema nema optu empirijsku potvrduFRA. CAD. 5.mala kolebanja u birakom telu dovode do brze promene vlade 6.empirijski podaci osporavaju tvrdnju da veinski sistem podstie brzo formiranje vlada sa dugotrajnim mandatima. Pristalice proporcijalnog izbornog sistema, prednosti: 1. verno odraavanje raspoloenja birakog tela i pruanje podjednake anse svim strankama da imaju poslanike u parlamentu 2.omoguavanje formiranja koalicija bez vetaki konstruisanih parlamentarnih veina 3.podsticanje izgraivanja politikog konsenzusa u kojem uestvuju razne politike snage 4.spreavanje dramatinih preokreta i tendencije da mala kolebanja u birakom telu izazovu krupne promene u parlamentarnoj veini i vladi. 5.podsticanje iskazivanja novih miljanja i njihovo oblikovanje u politike stranke-ini sistem otvorenim i fleksibilnim 6.spreavanje formiranja dominantnih stranaka ili kartela etabiliranih stranaka Kritike proprocijalnog sistema: 1.depersonalizovanost izbora-podrka ide strankama a ne kandidatima, predstavnike otuuje od biraa 2.fragmentacija stranakog sistema i proliferacija malih stranaka3.umnoavanje broja parlamentarnih stranaka- to oteava formirnje kabineta 4.insistiranje na prdstavljnju svih grupa po verskim, etnikim i drugim kriterijumima- to moe podsticati segmentaciju u drutvu 5.vlade iji su oslonac koalicioni aranmani su podlonije raspadu6.parlamentarni izbori nisu anketa da bi se izgradio statistiki pregled stranaka nego je utakmica koja se vodi za vlast.

10