P. 1
Ekoloska Istina 06 - Zbornik Radova

Ekoloska Istina 06 - Zbornik Radova

|Views: 3,142|Likes:
Published by rededge

More info:

Published by: rededge on Dec 14, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/30/2013

pdf

text

original

Tehnički fakultet Bor - Univerziteta u Beogradu Zavod za zaštitu zdravlja ''TIMOK'' Zaječar Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja-Zaječar

Društvo mladih istraživača Bor

ZBORNIK RADOVA PROCEEDINGS

EkoIst '06
EKOLOŠKA ISTINA ECOLOGICAL TRUTH
Urednik / Editor Milan Trumić
Hotel ZDRAVLJAK - Sokobanja 04 – 07. 06. 2006. Srbija i Crna Gora

IZDAVAČ/PUBLISHER TEHNIČKI FAKULTET U BORU-UNIVERZITETA U BEOGRADU TECHNICAL FACULTY BOR- UNIVERSITY OF BELGRADE ZA IZDAVAČA / FOR THE PUBLISHER DEKAN / DEAN : Prof. Dr ZVONIMIR D. STANKOVIĆ GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK / EDITOR-IN-CHIEF Prof. Dr MILAN TRUMIĆ CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије

НАУЧНО-стручни скуп о природним вредностима и заштити животне средине (13 ; 2005 ; Бор) Ekološka istina, Eco Ist' 06 : zbornik Radova / [XIV naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine] [i] [XIX dani preventivne medicine Timočke krajine], 04-07. 06. 2006, Sokobanja = Ecological Truth : proceedings / [14th Scientific and professional Conference on Natural Resources and Environmental Protection] [and] [19th Days of Preventive Medicine of the Timok region] ; urednik, editor Milan Trumić. - Bor : Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006 (Bor : Grafomed). - 640 str. : ilustr. ; 25 cm Na vrhu nasl. Str. : Zavod za zaštitu zdravlja ''TIMOK'', Zaječar [i] Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar [i] Društvo mladih istraživača, Bor. - Radovi na srp. i engl. jeziku. -Tiraž 350. - Napomene uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. - Registar. ISBN 86-80987-37-9 1. Дани превентивне медицине Тимочке крајине (19 ; 2006 ; Бор) а) Животна средина - Заштита - Зборници b) Здравље - Заштита - Зборници COBISS. SR-ID 122339596

Bor, maja 2006.

Sponzor/ Sponsor: Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije The Minisrty for Science and Environmental Protection of the Republic of Serbia

EkoIst ' 06 XIV NAUČNO-STRUČNI SKUP O PRIRODNIM VREDNOSTIMA I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE 14th SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL CONFERENCE ON NATURAL RESOURCES AND ENVIRONMENTAL PROTECTION 1. Zaštita i očuvanje prirodnih vrednosti / Protection and preservation of natural resources 2. Tehnologije, reciklaža otpada i stanje životne sredine / Technologies, wastes recycling and the environment 3. Ishrana i zdravlje / Nutrition and health 4. Poljoprivreda / Agriculture 5. Urbana ekologija / Urban ecology 6. Vodosnabdevanje i zaštita voda / Water supply and protection 7. Ekološki menadžment (pravo, ekonomija i standardizacija) / Ecological management (Law, economy, standardization) 8. Ekološka etika, ekološko vaspitanje, NVO i životna sredina / Ecological ethics, ecological education, NGO and the environment 9. Održivi turizam / Sustainable tourism XIX DANI PREVENTIVNE MEDICINE TIMOČKE KRAJINE 19th DAYS OF PREVENTIVE MEDICINE OF THE TIMOK REGION 1. Socio-ekonomski model zdravlja u teoriji i praksi / Socio-ecological health model in theory and practice 2. Sprečavanje i suzbijanje masovnih poremećaja zdravlja–savremeni dometi / Prevention and eradication of massive health disorders- The latest developments 3. Mikrobi i ljudi (preplitanje makro i mikro sredine u svim oblastima života) / Microbes and people (interweaving of macro and micro environment in all spheres of life 4. Demografski procesi / Demographic processes POSEBNE SESIJE /SPECIAL SESSIONS 1. Naučno–istraživački projekti / Scientific and research projects 2. Nacionalni i lokalni ekološki planovi / National and local ecological action plans 3. Naučni podmladak / Scientific youth

OKRUGLI STO / ROUND TABLE NAUČNI ODBOR / SCIENTIFIC COMMITTEE Predsednik/President Prof. Dr Stevan Stanković — Geografski fakultet, Beograd — S&M Zamenik Predsednika/Vice President Prof. Dr Dragana Nikić— Medicinski fakultet, Niš — S&M Članovi/Members Prof. Dr Zvonimir D. Stanković — Tehnički fakultet, Bor — S&M Dr. Predrag Jakšić — Prirodno matemat. fakultet, Kos. Mitrovica — S&M Prof. Dr Hans Rudolf Pfajfer — Univerzitet u Lozani, Šwiss Prof. Dr Jacques Yvon — ENSG INPL Nancy, FrancE Prof. Dr Peter Fečko — VŠB–TU Ostrava, Czech Republik Prof. Dr Edita Virčikova — TU Košice, Slovak Republik Prof. Dr Ivica Radović — Biološki fakultet, Beograd — S&M Prof. Dr Miodrag Miljković — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Milan Antonijević — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Zoran S. Marković — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Milan Trumić — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Dragana Vujanović — Farmaceutski fakultet, Beograd — S&M Dr sci. Petar Paunović — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar — S&M Dr sci. Miodrag Todorović — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar — S&M Dr sci. Siniša Milutinović — CZPITI., Zaječar — S&M Prof. Dr Miloje Čobeljić — Vojno–medicinska akademija, Beograd — S&M Prof. Dr Slobodanka Stanković — INEP, Zemun — S&M Prof. Dr Tibor Halaši — Prirodno matemat. fakultet, Novi Sad — S&M Doc. Dr Nenad Stavretović — Šumarski fakultet, Beograd — S&M ORGANIZACIONI ODBOR / ORGANIZING COMMITTEE Predsednik/President Prof. Dr Milan Trumić — Tehnički fakultet, Bor Zamenik Predsednika/Vice President Doc. Dr Grozdanka Bogdanović — Tehnički fakultet, Bor Članovi/Members Dragan Ranđelović, spec — DMI Bor Ivona Pacić — DMI Bor Mr Miroslava Marić — Centar za poljop. i tehnol. istraž., Zaječar Valentina Aleksić, dipl.ing — Centar za poljop. i tehnol. istraž., Zaječar Mr sc med Predrag Marušić — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar Dr med. Dijana Miljković — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

SADRŽAJ / CONTENTS
PLENARNO PREDAVANJE PLENARY LECTURE Dr Ljubinka Rajaković ARSEN I ARSENOVA JEDINJENJA -UKLANJANJE ARSENA IZ VODE11 E1 Zaštita i očuvanje prirodnih vrednosti PROTECTION AND PRESERVATION OF NATURAL RESOURCES Predrag Jakšić RASPROSTRANJENJE KARBONATNIH STENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU DISTRIBUTION OF CARBONATE ROCKS ON BALKAN PENINSULA 13 Mihajlo Stanković NOVI TAKSONI U SPECIJSKOM DIVERZITETU REZERVATA ZASAVICA NEW TAXONS IN THE SPECIES DIVERSITY OF THE WILDLIFE NATURE RESERVE OF ZASAVICA 18 Dejan Stojanović, Srećko Ćurčić& Zoran Nikolić, Momić Branko& Pašić Olgica DIVERZITET ENTOMOFAUNE NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA ZAŠTITA I OČUVANJE PRIRODE DIVERSITY OF ENTOMOFAUNA IN NATIONAL PARK FRUŠKA GORA CONSERVATION AND PROTECTION OF THE NATURE 24 dr Mihailo Ratknić, mr Svetlana Bilibajkić, Dragana Ranđelović, dipl. ing. ODRŽIVO KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH BILJNIH RESURSA SUSTAINABLE USE OF RENEWABLE VEGETATION RESOURCES Vera Đorđević, Novica Ranđelović, Danijela Avramović, Ana Lilić PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK Zorica Stojanović, Dragan Veličković, Danijela Avramović, Violeta Milosavljević, Bojka Blagojević, Novica Ranđelović ISTRAŽIVANJE SELENA U BILJNIM VRSTAMA JUGOISTOČNE SRBIJE THE RESEARCH OF SELENIUM IN HERB SPECIES OF SOUTHEAST SERBIA Slobodanka Stanković, Dragan Marković, Ana Čučulović, Snežana Dragović1 137 Cs – RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE 137 Cs – RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA Žika Reh, Sandra Čokić PROMENE U SASTAVU FAUNE ROTIFERA BORSKOG JEZERA OD 1994. DO 2005. GODINE CHANGES IN ROTIFER FAUNA OF BOR LAKE BETWEEN 1994. AND 2005. 39 29 1 3

34

44

48

I

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Aleksandra Grozdanović PREGLED EVROPSKIH PROGRAMA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REVIEW OF EUROPEAN ENVIRONMENTAL POLICY PROGRAMS 53 Aleksandra Grozdanović TRANSEKT METODA ( POLLARD, 1977) U LEPIDOPTEROLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA THE TRANSECT METHOD IN LEPIDOPTEROLOGICAL RESEARCH Slobodan Gligorijević, Dejan Živković ODREĐIVANJE SADRŽAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L.U TOPLIČKOM KRAJU 62 Milorad Kličković Dragan Pavićević Dragan Nešić UGROŽENOST I ZAŠTITA HADŽI PRODANOVE PEĆINE Dragan Nešić, Dragan Pavićević, Boško Milovanović ZAŠTITA SPELEOLOŠKIH I BIOSPELEOLOŠKIH VREDNOSTI DUBOČKE PEĆINE-GAURA MARE PROTECTION OF SPELEOLOGICAL AND BIOSPELEOLOGICAL VALUES OF THE DUBOČKA CAVE – GAURA MARE Dragan Nešić, Dragan Pavićević, Milica Mijatović PEĆINSKI SISTEM JEZAVA NOVI ZAŠTIĆENI OBJEKAT U GEONASLEĐU SRBIJE THE CAVE SYSTEM JEZAVA – NEW PROTECTED OBJECT IN GEOLOGICAL HERITAGE OF SERBIA E2. Tehnologije i stanje životne sredine TECHNOLOGIES AND STATE OF THE ENVIRONMENT Petar Rakin, Dmitrij Strebkov, Dejan Rakin, Goran Vulićević BIOGORIVA KAO IZUZETNI DOPRINOS ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE BIOFUELS AS EXCEPTIONAL CONTRIBUTION TO THE ENVIROMENT Saša Stojadinović, Radoje Pantović, Miodrag Žikić KONTROLA INTENZITETA SEIZMIČKIH TALASA UZROKOVANIH MINIRANJEM IZRADOM ZAŠTITNIH EKRANA CONTROL OF THE BLASTING INDUCED SEISMIC WAVES INTENSITY BY THE CONSTRUCTION OF REFLECTIVE SCREENS Vesna Radojičić, Miroslava Nikolić EFIKASNOST MERA U SMANJENJU ZAGAĐENJA OKOLINE DUVANSKIM DIMOM EFFICIENCY OF MEASURES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION OF TOBACCO SMOKE 68

58

74

79 85

87

94

100

II

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Viša Tasić, Dragan R. Milivojević, Novica Milošević, RAZMEŠTANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA THE ALLOCATION OF MONITORING STATIONS FOR AIR QUALITY CONTROL 105 Miodrag Žikić, Radoje Pantović, Saša Stojadinović i Zoran Aleksov ZAŠTITA OKOLINE OD HAVARIJSKOG IZLIVANJA U FABRICI SUMPORNE KISELINE U BORU ENVIRONMENTAL PROTECTION FROM HAZARDOUS SPILLAGE IN SULPHURIC ACID FACTORY IN BOR Milan I. Čekerevac, Miloš Simičić, Petar Rakin, Ljiljana Nikolić – Bujanović, Dejan Rakin NOVO EKOLOŠKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT Daniela Urošević, Ljubiša Obradović, Dejan Ilić RECIKLAŽA AMBALAŽNOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET Ljubiša Andrić, Milan Petrov, Vladan Milošević, Dejan Todorović PRIMENA MIKRONIZIRANIH NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE APPLICATION OF MICRONIZED NON METALIC MINERAL RAW MATERIALS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION Maja Đorđević, Milan Trumić RECIKLAŽA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM Milan Trumić, Snežana Bajić RECIKLAŽA PAPIRA PRIMENOM FLOTACIJSKIH KONCENTRACIJE RECYCLING PAPER USING DEINKING FLOTATION PROCESS METODA 135

110

115

120

124

130

Sanja Bugarinović, Milan Trumić, Goran Trumić FLOTACIJSKA SEPARACIJA PVC IZ PVC/PET PLASTIČNE MEŠAVINE FLOTATION SEPARATION OF PVC FROM PVC/PET PLASTICS MIXTURE Nenad Vušović, Igor Svrkota UTICAJ PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POVRŠINU TERENA INFLUENCE OF UNDERGROUND COAL MINING TO GROUND SURFACE Nenad Vušović, Igor Svrkota OŠTEĆENJE OBJEKATA NA PODRUČJU SELA SLADAJA OD UTICAJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA DAMAGES ON STRUCTURAL OBJECTS IN SLADAJA VILLAGE DUE TO UNDERGROUND COAL MINING

141

146

151

III

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ružica Lekovski, Saša Stepanović, Radmilo Rajković ODREĐIVANJE ZONE SANITARNE ZAŠTITE OKO POVRŠINSKOG KOPA “GRAČANICA” – GACKO B&H DETERMINATION OF SANITARY PROTECTION ZONE ARAUND THE “GRAČANICA” – GACKO OPEN PIT B&H 156 G. D. Bogdanović, M. M. Antonijević, S. M. Šerbula i S. M. Milić MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA PEPELA NASTALOG SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA I ČVRSTOG OTPADA USING ASH FROM COMBUSTION OF FUEL AND SOLID WASTE Draško Stanković, Biserka Trumić PROMENA TEHNOLOGIJE IZRADE KATALIZATORA U CILJU SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUHU CHANGE OF TECHNOLOGY FOR CATALYSTS DESIGN FOR THE PURPOSE OF LOWER NITROGEN OXIDES EMISSIONS Biserka Trumić, Draško Stanković RECIKLAŽA ISTROŠENIH KATALIZATORSKIH MREŽA RECYCLING OF SPENT CATALYST NETS Dr Milanče Mitovski, dipl. inž. maš., Aleksandra Mitovski, dipl. inž. met UTICAJ ENERGETIKE NA ŽIVOTNU SREDINU BORSKE OPŠTINE ENERGETICS IMPACT ON ENVIRONMENT IN BOR MUNICIPALITY Petar Rakin, Dejan Čikara, Marko Rakin REFORMISANA FOSILNA GORIVA − JEDINI OPRAVDANI PRAVAC U NJIHOVOM DALJEM KORIŠĆENJU REFORMED FOSSIL FUELS − ONLY SUSTAINABLE DIRECTION IN THEIRS FURTHER CONSUMPTION Milan I. Čekerevac, Miloš Simičić, Ljiljana N. Nikolić – Bujanović, Negica Popović, Petar M. Rakin RAZVOJ PRIMENE ELEKTROHEMIJSKI AKTIVIRANE VODE DEVELOPMENT OF ELECTROCHEMICALY ACTIVATED WATER APPLICATION Dejan Rakin, Blagoje Petrovski, Marko Rakin, Goran Vulićević PEPEO TERMOELEKTRANA KAO KORISNA SIROVINA ASH FROM THERMO POWER PLANT AS USEFUL RAW MATERIAL Dejan Čikara, Nikola Bajić, Marko Rakin BAZALTNA VLAKNA – EKOLOŠKA ALTERNATIVA STAKLENIM VLAKNIMA BASALT FIBERS – THE ECOLOGICAL ALTERNATIVE TO GLASS FIBERS Goran Đorđević, Borivoje Pantović GORIVI MATERJAL KAO UTICAJNI ELEMENTI ZA NASTANAK I RAZVOJ ŠUMSKIH POŽARA

161

166

170

174

179

184

189

194

199

IV

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Radoje Pantović, Miodrag Žikić, Dejan Tanikić, Igor Svrkota KORIŠĆENJE VEŠTAČKIH NEURONSKIH MREŽA ZA PROGNOZIRANJE SLEGANJA POTKOPANOG TERENA USING OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS IN PREDICTION OF UNDERMINED AREA SUBSIDENCE 205 Dr Marina Ilić UTICAJ UPRAVLJANJA OTPADOM NA EMISIJU GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE WASTE MANAGEMENT IMPACT ON GREENHOUSE GASES EMISSIONS Jovica Sokolović, Rodoljub Stanojlović, Zoran S. Marković, Zoran Štirbanović EKOLOŠKI I EKONOMSKI ASPEKTI TRETIRANJA FINIH KLASA UGLJA THE ECOLOGY AND ECONOMY ASPECTS OF FINE CLASS OF COAL TREATMENTS Prof. dr Zvonimir D. Stanković NEKA ISKUSTVA U PRIMENI SOLARNE TEHNOLOGIJE PRI GRADNJI PRIVATNIH KUĆA E3 Ishrana i zdravlje NUTRITION AND HEALTH Profesor dr Nedeljko Jokić, Docent dr Branko Tešanović, mr Sreten Mitrović ISHRANA, ZDRAVLJE I PROFIT FOOD, HEALTH AND PROFIT Veroslava Stanković,Nađa Vasiljević , Andrijana Ćulafić, Jelena Gligorijević 4 DEPRESIJA I ISHRANA Bogdanović Jelena, Milosavljević Ivan, Miletić Milan,Blagojević Bojka, Marina Miladinović, Ljiljana Stoičić2 ISHRANA I ZDRAVLJE E4. Poljoprivreda AGRICULTURE Miodrag Jelić, Jelena Milivojević, Olivera Nikolić, Nadica Savić STUDIJA O KVALITETU ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU KRAGUJEVCA I OKOLINE STUDY ABOUT SOIL QUALITY IN KRAGUJEVAC AND SURROUNDING Slavko Mijović, Ljubomir Pejović, Tatjana Popović UTICAJ NAVODNJAVANJA OROŠAVANJEM I PRIMJENA NPK DJUBRIVA NA PRINOS, KVALITET I VEGETATIVNI POTENCIJAL VRANCA INFLUENCE OF FERTILIZING, BY NPK FERTILIZERS, AND IRRIGATION TO THE YIELD AND QUALITY OF GRAPE VRANAC

210

215

221 222

225

229

234

239

241

246

V

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Milena Cvetkovska (student), Milovan Vuković, Vladimir Cvetkovski NITRIFIKACIONE BAKTERIJE I KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI THE NITRIFICATION BACTERIA AND NITROGEN CYCLE 251 Biljana Ristić, Dragan Marković, Valentina Živanović KOLIČINE ADSORBOVANOG OLOVA U ZEMLJIŠTU IZ INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA A QUANTITIES OF INDUSTRIAL WASTE WATER LEAD ADSORBATED IN SOIL Živka Đukić, Siniša Milutinović,Slavica Kodžopeljić,Slavica Dželatović NOVE LINIJE U SELEKCIJI LJUTIH PAPRIKA NEW LINES IN HOT PEPPER BREEDING Miroslava Marić, Siniša Milutinović, Valentina Aleksić SISTEMATSKA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU ZAJEČARSKOG OKRUGA SYSTEM OF SOIL FERTILITY CONTROL IN TIMOK REGION Slavica Kodžopeljić,Živka Đukić, Siniša Milutinović,Slavica Dželatović UTICAJ NASTIRANJA MALČ FOLIJOM NA GAJENJE RAZLIČITIH GENOTIPOVA PARADAJZA MULCHING INFUENCE ON GROVING OF DIFERENT TOMATO HIBRIDS Slobodan Milenković i Snežana Tanasković BILJNI EKSTRAKTI I HEMIJSKI NEAKTIVNA JEDINJENJA U ZAŠTITI BILJA Miroslava Marić, Milan Antonijević, Siniša Milutinović FITOREMEDIJACIJA ZEMLJIŠTA OŠTEĆENOG NANOSIMA PIRITNE JALOVINE PHYTOREMEDIATION OF SOILS DAMEGED BY PYRITE BARREN SOIL Nada Milošević, Branislava Tintor, Jordana Ralev, Gorica Cvijanović MIKROBIOLOŠKA SVOJSTVA RITSKE CRNICE I DEPOSOLA NA LOKALITETU MOKRIN MICROBIOLOGICAL PROPERTIES OF HUMOGLEY AND DIPOSOLE SOIL AT LOCALITY MOKRIN Radmila Trajković, Miroslava Krsmanović, Ljubomir Šunić, KLIJANJE SEMENA I RASTENJE BILJAKA PAPRIKE U PRISUSTVU OTPADNIH VODA REKE TOPLICE SEED GERMINATION AND GROWT OF PEPPER IN THE PRESENCE OF LIQUID WASTE FROM TOPLICA RIVER Aleksandra Stanojković, Radmila Pivić, Dušica Delić, Ljiljana Kostić-Kravljanac MOGUĆNOSTI ALTERNATIVNE ZAŠTITE BILJA PRIMENOM BILJNIH EKSTRAKATA U ZAŠTIĆENIM PROSTORIMA THE POSSIBILITIES OF PLANT PROTECTION USING PLANT EXTRACTS IN PROTECTED SPACES

256

260

263

269 272

280

285

290

294

VI

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Mr Olivera Nikolić, dr Snežana Živanović – Katić, dr Jelena Milivojević, dr Miodrag Jelić AKUMULACIJA AZOTA U BILJKAMA PŠENICE U USLOVIMA NEUTRALNE I KISELE REAKCIJE ZEMLJIŠTA NITROGEN ACCUMULATION IN PLANTS OF WHEAT IN CONDITIONS OF NEUTRAL AND ACID SOIL REACTION 299 E5 Urbana ekologija URBAN ECOLOGY Goran Stojanović IZVORI BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENTAL NOISE SOURCES Goran Stojanović KONTROLA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENT NOISE CONTROL Nenad Stavretović ZUBACA (Cynodon dactylon (L.) Pers.) I MOGUCNOSTI NJENE PRIMENE Suzana Manjasek, Nenad Stavretović FORMIRANJE ALPINUMA U ZELENIM POVRŠINAMA Nenad Stavretović, Vaskrsija Janjić Elizabet Paunović PRISUTNOST BILJNE VRSTE AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. U ZELENIM POVRSINAMABEOGRADA PRESENCE OF PLANT SPECIES AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. IN THE GREEN SPACES OF BELGRADE Dragana Ranđelović, dipl.ing. pejz.arh. POTREBA SPECIFIČNIH MERA ODRŽAVANJA ZELENIH POVRŠINA U BORU NEED OF SPECIFIC MANTAINANCE MEASURES FOR GREEN AREAS IN BOR Ninoslav Pavlović, Milan Trumić ISPITIVANJE SASTAVA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA U RURALNOJ SREDINI RESEARCHING COMPOSITION OF MUNICIPAL SOLID WASTE IN RURAL ENVIRONMENT Mr Stanimir Živanović, dipl.inž.1, Mr Milan Stepanović, dipl.inž.2 PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA NASTALIH U POŽARIMA ZAPALJIVIH TEČNIH MATERIJA AN ESTIMATE OF THE DIFFUSION OF POLLUTANTS PRODUCED IN FIRES CAUSED BY INFLAMMABLE LIQUID SUBSTANCES 305

307

312 317 321

325

330

335

340

VII

PRIMENA ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA PRI TRETMANU OCEDNIH VODA SANITARNIH DEPONIJA APPLICATION OF ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION IN THE TREATMENT OF THE DRAINAGE WATER AT THE SANITARY LANDFILL Biljana Sikirić. OPTIMIZACIJA TRETMANA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE PIVA PRIMENOM ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA OPTIMIZATION OF THE TREATMENT OF A WASTEWATER COMING FROM BEER INDUSTRY BY ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION Branislav Jerinkic.dipl. ANALIZA TRETMANA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA SYSTEM ANALYSIS TRETMAN COMUNAL WASTE E6 Vodosnabdevanje i zaštita voda WATER SUPLY AND PROTECTION Dipl.dipl.EkoIst' 06.geol.ing. NELIKVIDIRANI I NEPRAVILNO LIKVIDIRANI BUNARI . student. Sc.dr Jasmiina Radosavljević dipl.. Branka Brebanović. 04 – 07.ing. Branislav Jerinkić.građ. i Milenko Brzak. Jovan Brzak. dipl.EKO BOMBE UNSHUTDOWN AND UNPROPERLY SHUTDOWN WELLS . dipl.dipl.inž. 06.geol.inž. Radmila Pivić. Dragan Čakmak UTICAJ ĐUBRENJA NA KVALITET PODZEMNIH VODA IZVORIŠTA “LIVADE” I “TRNOVČE” INFLUENCE OF FERTILIYATION ON QUALITY OF GROUND WATER SOURCE “LIVADE” AND “TRNOVCE" Merita Borota.geol. hem. mr Jasna Piperski.inž.dipl. B. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Milica Pavlović. MINI HIDROELEKTRANE -’’ZELENA’’ STRUJA ZA KORISNIKE – MINI HYDRO POWER PLANTS -’’GREEN’’ POWER FOR USERS – 344 349 354 359 361 366 371 376 381 384 VIII . 2006..ing. Doc. DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA DEFINITIONS AND CLASSIFITIONS MEDICAL WASTE Jelena Gavrilović.oec.dr Jasmiina Radosavljević dipl.EKO BOMBS Dr Paolo Maggioni. bio. student. Dažđa Danijel UTICAJ INDUSTRIJSKE ZONE NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE STANOVNIKA PANČEVA THE INFLUENCE ON ECOLOGY AND HEALTH OF PANČEVO TOWN IHABITANTS FROM THE INDUSTRIAL ZONE Jelena Gavrilović. Doc. Miodrag Damnjanović MINERALNI I TERMOMINERALNI IZVORI TOPLIČKOG PODRUČJA MINERAL AND THERMOMINERAL SPRING ON THE AREA OF TOPLICA DISTRICT Dušan Vučetić.

dipl.MANAGEMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT CONCEPT Mihailo Đokić. Gordana Mrdak. Radmila Trajković EKO-MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE ECO-MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE Mišel Atanasov. dipl.inž. Doc. 04 – 07. NASIPI I ODBRANA OD VISOKIH VODA EMBRKMENTS AND DEFENSE OF HIGH LEVEL OF WATER SURFACE 389 Žika Reh UTICAJ SKROBA NA KVALITET AKTIVNOG MULJA U UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI 394 Bojana Burger. Danijela Avramović NAMETI NA EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA THE IMPOST IN POLLUTED MATERIALS Radmilo Nikolić Bistrica Nikodijević EKOMENADŽMENT I KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA ECO . STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU NA PRIMERU POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE KREČNJAKA STRATEGIC ENVIRONMENT ASSESMENT ON THE BASIS OPEN PIT MANING OF LIMESTONE 398 403 405 409 413 419 424 429 IX .građ. 2006. Titomir Obradović.inž.EkoIst' 06. biolog PROBLEMI OBEZBEĐIVANJA OPTIMALNE KONCENTRACIJE KISEONIKA I POSLEDIČNA SLIKA AKTIVNOG MULJA NA UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI PROBLEMS OF PROVIDING THE OPTIMAL OXYGEN CONCENTRATION AND THE STATUS OF ACTIVATED SLUDGE IN THE WASTEWATER TREATMENT PLANT OF TOWN SUBOTICA E7 Ekološki manadžment (pravo. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. dipl.. Dragoslav Gusković INFORMATIČKA ETIKA I PROFIL EKOLOŠKOG KOMPJUTERSKOG KRIMINALA INFORMATIC ETHICS AND PROFILE OF ECOLOGICAL COMPUTER CRIMINALITY Dragan Spasić.dr Nenad Stavretović. ekonomija i standardizacija) ECOLOGICAL MANAGEMENT Mr Gordana Mrdak EKOLOŠKI MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA PREDUZEĆA ECOLOGICAL MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF ENTERPRISE Gordana Bogdanović-Dušanović. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Merita Borota.

ECOLOGICAL EDUCATION. 2006. Radojica Mojsijev ŽIVOTNA SREDINA I RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA THE ENVIRONMENT AND THE DEVELOPMENT OF A CIVIL SOCIETY Tibor Halaši. BAZA PODATAKA O STANJU VODNIH RESURSA U FUNKCIJI POVEĆANJA INFORMISANJA I VEĆEG UČEŠĆA JAVNOSTI U UPRAVLJANJU VODAMA DATABASE ABOUT WATER IN TERMS OF ENHANCING ACCESS TO INFORMATION AND PUBLIC PARTICIPATION IN ENVIRONMENTAL DECISION MAKING E8 Ekološka etika. Dipl Ing Toplica Marjanović. spec MBA. 06. ENVIRONMENT Violeta Cvetković EKO – PATROLE U PARAĆINU Dr Nebojša Dimitrijević -Zavod za zaštitu zdravlja Kraljevo PROCENA POTREBA RAZVOJA EKOLOŠKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U SRBIJI NEEDS ASSESSMENT ENVIRONMENTAL NGO IN SERBIA Petar Rakin. Snežana Kalamković. ECONOMICAL AND ENVIRONMENTAL PROBLEMS ON THE AREA OF MINE IN CLOSING 445 Ing Mladen Dumitrašković.EkoIst' 06. Ruža Halaši. Ekološka Istina / Ecological Truth. Teodora Sandić. Biljana Malović . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Miodarag Miljković ISTRAŽIVANJE ELEMENATA VAŽNIH ZA ŽIVOTNA OSIGURANJA RESEARCH OF THE LIFE INSURANCE ELEMENTS 437 Miodrag Miljković SOCIJALNO EKONOMSKI I EKOLOŠKI PROBLEMI NA PODRUČJIMA RUDNIKA U ZATVARANJU SOCIAL. 04 – 07. Društvo mladih istraživača Bor ULOGA EKOLOŠKIH NVO U IMPLEMENTACIJI ARHUSKE KONVENCIJE U SRBIJI ROLE OF ENVIRONMENTAL NGO`S ON AARHUS CONVENTION IMPLEMENTATION IN SERBIA NGO AND THE 457 459 452 463 466 471 476 481 X . nvo i životna sredina ECOLOGICAL ETHICS. Toplica Marjanović OD ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE KA ODRŽIVOM RAZVOJU FROM ENVIRONMENTAL PROTECTION TO SUSTAINABLE DEVELOPMENT Dragan Ranđelović. ekološko vaspitanje. Milutun Crevar EKOLOŠKO EDUKOVANJE ZAPOSLENIH U GRADSKOJ TRŽNICI ECOLOGICAL EDUCATION OF EMPLYED IN CYTI MARKET Dragan Ranđelović.

2006. N. Dejan Jeremić. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja E9 Održivi turizam SUSTAINABLE TOURSM 487 Stevan M. Živorad Jeremić. Sanja Mihajlović EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA NA TERITORIJI POMORAVSKOG OKRUGA EPIDEMIOLOGICAL SITUATION ON CARDIOVASCULAR DISEASE IN THE REGION OF POMORAVLJE DISTRICT Sanja Kocić. Ž. Stanković TURISTIČKA KLASIFIKACIJA PLANINA SRBIJE TOURIST CLASSIFICATION OF SERBIAN M0UNTAINS Mr Gordana Mrdak ODRŽIVI TURIZAM KAO FAKTOR RAZVOJA SUSTAINABLE TOURISM AS A FACTOR OF DEVELOPMENT Ličina Reka. Ruža Halasi. Dragana Radovanović. Bogdanović. Nataša Stamenković TURISTIČKI POTENCIJALI OPŠTINE SOKOBANJA TOURISM POTENTIALS OF COMMUNITY SOKOBANJA Marija Ignjatović PRAVNI OKVIRI ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA LEGAL FRAMES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF TURISM P1234 Demografski procesi u srbiji DEMOGRAPHIC PROCESSES IN SERBIA Liljana Sokolova Djokić. Sandra Martinović GVOŽDJE U VODI ZA PIĆE I ANEMIJA IRON IN DRINKING WATER & ANEMIA Goran Čukić DVOVALENTNA I VIŠEVALENTNA LOGIKA U EPIDEMIOLOGIJI BIVALENT AND MULTIVALENT LOGIC IN EPIDEMIOLOGY B. Danijela Nastić ALKOHOL KAO FAKTOR RIZIKA SUICIDALNOG PONAŠANJA ADOLESCENATA I MERE PREVENCIJE ALCOHOL AS A RISK FACTOR IN ADOLESCENT SUICIDAL BEHAVIOR AND PREVENTION 489 496 501 507 512 517 519 524 531 537 542 XI . Jeremić. Goran Čukić. Dragan Spasić. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ranđelović TRADICIONALNA NARODNA MEDICINA U FITOTERAPIJI STRESA TRADITIONAL FOLK MEDICINE IN STRESS PHYTOTHERAPY Radmila Jovanović. 06. Radoje Pantović. Vesna Andrejević.EkoIst' 06. 04 – 07. Novica Ranđelović. Salija Adrović LAĐEVAC LADEVAC Danijela Avramović.

OS Okrugli sto ROUND TABLE (Radovi po pozivu) Marina Ilić. 04 – 07. Miodrag Todorović SKLAPANJE BRAKA U TIMOČKOJ KRAJINI . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Goran Čukić EPIDEMIOLOGIJA I VIŠEVALENTNA LOGIKA (“Utopijski”. Svetlana Stević. 2006. Prof. Mariola Stojanović. 06. DO 2003. Nemanja Čičkovasti PROJEKAT HIDROEKOLOŠKIH ISPITIVANJA CRNOG TIMOKA I NJEGOVIH PRITOKA 2005. Prof.2003 Žan Disterlo STEPEN OTVARANJA MAGNETNOG POLJA ZEMLJE UTICAJEM NA ELEKROMAGNETNI IMUNITET U PERIODU JUN-AVGUST 2005. GODINE THE PROJECT OF HYDROECOLOGICAL RESEARCHES OF THE RIVER CRNI TIMOK AND HIS TRIBUTARIES IN 2005. ideal seeing of coming to: «necessary truth») 548 Dragan Bogdanović. Mariola Stojanović. DEGREE OPENING MAGNETIC FIELD EARTH INFLUENCE HERE ELECTROMAGNETIC IMMUNITY IN PERIOD JUN-AUGUST 2005.100 GODINA KASNIJE GETTING MARRIED IN TIMOČKA KRAJINA – 100 YEARS LETER PS123 Naučni podmladak SCIENTIFIC YOUTH Toplica Marjanović. Aleksandra Stanković PROCENA UTICAJA SPOLJAŠNJEG AEROZAGAĐENJA NA ZDRAVLJE ESTIMATING THE HEALTH IMPACTS OF AMBIENT AIR POLLUTION Dragan Bogdanović. GODINE THE EFFECT OF BLACK SMOKE AIR POLLUTION ON TOTAL MORTALITY IN NIS DURING THE PERIOD 2001 . Aleksandra Stanković UTICAJ ČAĐI U SPOLJAŠNJEM VAZDUHU NA UKUPNI MORTALITET U NIŠU U PERIODU OD 2001. dr Dragana Nikić. Milan Trumić UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U SRBIJI – STANJE I PERSPEKTIVE MUNICIPAL WASTE MANAGEMENT IN SERBIA – STATE AND PERSPECTIVE 556 562 566 571 575 577 582 583 585 XII . idealni postupak ustanovljavanja “nužne istinitosti” ) EPIDEMIOLOGY AND MULTIVALENT LOGICS («Utopia».EkoIst' 06. Svetlana Stević. Ekološka Istina / Ecological Truth. Dragan Ranđelović PRISTUP INFORMACIJAMA I UČEŠĆE JAVNOSTI U ODLUČIVANJU O ŽIVOTNOJ SREDINI Iva Stanković. dr Dragana Nikić.

Grozdanka Bogdanović. Jovica Sokolović. 04 – 07. Daniela Dodić IZRADA LOKALNOG PLANA UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADOM UZ PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE ELABORATION OF THE LOCAL COMMUNAL WASTE MANAGEMENT PLAN THROUGH IMPLEMENTATION OF THE AARHUS CONVENTION 597 Rodoljub Stanojlović. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zoran Štirbanović MOGUĆNOST PRERADE TEHNOGENE OTPADNE SIROVINETOPIONIČKE ŠLJAKE RB-BOR BEZ OSTATKA POSSIBILITY FOR TREATING WASTE MATERIAL-SMELTING SLAG FROM BOR COPPER MINE WITHOUT RESIDUE INDEX AUTORA AUTHORS’ INDEX 607 617 XIII . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zorica Isoski.EkoIst' 06. Dr Dragoljub Todić. 2006. 06.

bg. dok je na Paliću pored arsena predviđeno i uklanjanje gvožđa čije koncentracije su takođe iznad MDV (0. odnosno integrisani sistemi koji obuhvataju efikasne i ekološki prihvatljive tehnologije. 06. u stenama od 500 do 2500 µg/kg) [1. arsen-trisulfid As2S3 (+3) i kiseline: arsenasta kiselina H3AsO3 (+3) i arsenova kiselina H3AsO4 (+5).352. sa kojima se razmatra i obrađena.8-1. otpadne vode. otpadna voda. arsen-pentoksid As2O5 (+5). Najvažnija neorganska arsenova jedinjenja su: arsin H3As (-3). čak i u niskim koncentracijama. 3 .2]. Relativno je mobilan i ima ga u tragovima u svim materijalima. prirodnim vodama i organizmima. arsen-trioksid As2O3 (+3). Ključne reči: arsen. Organski oblici arsena se pretežno nalaze u hrani (na primer u školjkama i ljuskarima) i to kao monometil arsenove kiseline (MMAA). – 07. arsen-trihlorid AsCl3 (+3). morima). predviđeno je pored uklanjanja amonijaka i uklanjanje amonijaka. Voda koja sadrži arsen u različitim oblicima ne može se prečistiti samo konvencionalnim postupcima za prečišćavanje vode. Prisustvo arsena u životnoj sredini. U površinskim vodama (rekama. 0. dimetil arsenove kiseline (DMAA) i arsenošećera. nalazi se u atmosferi. Arsen je metaloid sa izrazitim svojstvima nemetala. već se moraju primeniti kombinacije metoda i postupaka. gde su oksidacioni uslovi usled prisustva vazdušnog kiseonika. gde su izmerene koncentracije iznad MDV (1. 2006. Ovim sistemima.5 do 5000 µg/L. jak) zbog njegove reaktivnosti sa metalima. U radu su razmatrane i predložene dve tehnološke linije postrojenja za uklanjanje arsena iz vode: linije u kojoj se ostvaruje uklanjanje arsena iz vode za piće i linije u kojoj se uklanja arsen iz otpada koji nastaje u toku prečišćavanja vode.3 mg/L). U organizam arsen dospeva vodom ili preko lanca ishrane. jezerima.EkoIst' 06. prečišćavanje. stenama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ARSEN I ARSENOVA JEDINJENJA -UKLANJANJE ARSENA IZ VODEDr Ljubinka Rajaković Tehnološko-metalurški fakultet. čime je predviđeno sveobuhvatno rešavanje prečišćavanje vode u cilju dobijanja vode za piće. Ispitivanje sadržaja i ponašanja arsena u raznim vrstama voda i uopšte u životnoj sredini od velikog je značaja za hemiju i zaštitu životne sredine. u Obrovcu. dok u umereno redukcionim uslovima dominira trovalentni arsen [1-3].5 mg/L). U organizam arsen dospeva vodom ili preko lanca ishrane. postrojenje Arsen i arsenova jedinjenja i uklanjanje arsena iz vode Arsen je rasprostranjen u prirodi. obrada. Hemija arsena je izuzetno složena.ac. otpadni materijali.yu IZVOD: Ispitivanje sadržaja i ponašanja arsena u raznim vrstama voda i uopšte u životnoj sredini od velikog je značaja za hemiju i zaštitu životne sredine. Ekološka Istina / Ecological Truth. Beograd e-mail: ljubinka@grf. Naziv arsen potiče od grčke reči arsen (muški. Arsen je stabilan u različitim oblicima pojedinih valentnih stanja. voda za piće. +3 i +5. U radu je dat konkretan predlog rešavanja obrade vode u Obrovcu i na Paliću koja sadrži visoke (oko 100 μg/L) koncentracije arsena. Opseg koncentracija u kojima se može naći u prirodi je širok (u prirodnim vodama od 0. Zastupljen je u neorganskim i organskim jedinjenjima u valentnim stanjima –3. ugrožava zdravlje ljudi i životinja. 04. zemljištu. stabilni su petovalentni oblici arsena.

filtraciju i sorpciju. pomešan je sa peskom i ima karakterističnu zelenu boju. Postrojenja za obradu voda kod kojih nije potrebno taloženje čestica. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Za uklanjanje arsena iz vode u cilju dobijanja vode za piće primenjuju se različiti procesi. poboljšanu koagulaciju. direktnu filtraciju. Aktivna komponenta zelenog peska je glaukonit. 2006.4]. 06. a manje efikasnim za jedinjenja As(III). procese adsorpcije (posebno na aktivnom aluminijum-oksidu i gvožđe(III)hidroksidu. Jedinjenja arsena u jonskom 4 . Oksidacioni procesi koji se koriste u tehnologiji uklanjaju gvožđa i mangana dovode do nastanka taloga hidroksida koji istovremeno precipitacijom i adsorpcijom smanjuju koncentraciju arsena u vodi. a njega može da zameni i takozvani zeleni pesak. Predlog postupka za uklanjanje As iz sirove vode iz podzemnih izvorišta u okolini Palića Za vodu koja se koristi kao izvor vode za piće u okolini Palića predložena je tehnologija koja obuhava postupke i procese: oksidacije gvožđa. Glaukonit ima zrnast oblik. jonsku izmenu i adsorpciju. koje imaju male dimenzije nazivaju se direktnim filtracionim postrojenjima. Za vode kod kojih je prisutan samo trovalentni arsen. posebno mangan-dioksidom.EkoIst' 06. omekšavanje krečom ili poboljšano omekšavanje krečom). kao što je prikazano na slici 2. Kombinacija postupaka oksidacije gvožđa i filtracije daje dobre rezultate u uklanjanju arsena iz vode. odnosno aglomerizuju rastvorene koloidne ili suspendovane materije i talože usled gravitacije ili se uklanjaju filtracijom. Osnovna je podela na: procese taloženja. Kroz pesak se propušta kalijum-permanganat sve dok se zrna peska ne prekriju slojem manganovih oksida. usled čega dolazi do ukrupnjavanja i mešanja čestica i izdvajanja u obliku taloga. Predlog postupka za uklanjanje As iz sirove vode iz podzemnih izvorišta u okolini Obrovca Za vodu koja se koristi kao izvor vode za piće u Obrovcu predložena je tehnologija koja predstavlja kombinaciju postupaka koagulacije i filtracije. koagulaciju i mikrofiltraciju. Za filtarsku ispunu se najčešće koristi manganizirani pesak. gvožđe(III)-sulfatom ili gvožđe(III)-hloridom pokazalo se efikasnim za jedinjenja As(V). Koagulanti menjaju površinsko naelektrisanje čestica. jonsku izmenu (najčešće anjonska izmena). 04. postupci i tehnologije. Kombinacija koagulacija/filtracija predstavlja obradu vode tokom koje se ukrupnjavaju. kao što je prikazano na slici 1. Uklanjanje arsena pri oksidaciji i precipitaciji gvožđa je efikasnije od uklanjanja arsena uz oksidaciju i precipitaciju mangana. membransku filtraciju i alternativne procese (posebno filtracija na manganiziranom pesku). – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. Uklanjanje arsena na ovaj način obuhvata oksidaciju. As(III). potrebno je prethodno oksidovati As(III) u As(V) [3. Oksidacija gvožđa (i mangana) se veoma često koristi u obradi podzemnih voda. koji obuhvataju kombinaciju postupaka (koagulaciju i filtraciju. prirodni zeleni mineral koji je bogat gvožđem i ima jonoizmenjivačka svojstva. Uklanjanje arsena i njegovih jedinjenja postupkom koagulacije/filtracije sa klasičnim koagulanima: aluminijum-sulfatom.

Kod oba predložena postupka koncentracija suspendovanih materija u sirovoj vodi je ispod maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) za vodu za piće. ali i čvrsti i/ili tečni otpad koji sadrži povećan sadržaj arsena. Znači na jedan deo dodatog gvožđe(III)-hlorida nastaje 0. Regeneracija se izvodi ratvorom KMnO4. Istovremeno se redukovani Mn(II) oslobađa sa površine.5]. Učestalost regeneracije zavisi od kvaliteta influenta.EkoIst' 06. vezujući se za površinu zelenog peska. odnosno da je sadržaj suve materije manji od 1 %. a izdvojeni mulj dalje obraditi. U predloženim postupcima za uklanjanje arsena iz sirove podzemne vode u Obrovcu i na Paliću osnovni otpad od prečišćavanja je otpadna voda koja nastaje pranjem filtra. 04. U istoj studiji utvrđeno je da mulj iz taložnika nakon koagulacije sa gvožđe(III)-hloridom ima visok sadržaj vode. nekim od postupaka dehidratacije. odnosno onih parametara koji smanjuju kapacitet filtera. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja obliku (što zavisi od pH sredine) jonskom izmenom se izmenjuju sa OH--jonima. – 07. Na manganiziranim površinama dolazi do oksidacije As(III) u As(V) pri čemu se As(V) adsorbuje na površinu zrna. Postupci obrade otpadne vode i mulja iz procesa prečišćavanja Na predloženim pilot modelima voda od pranja filtara se obrađuje dodatnim taloženjem.54 delova taloga. Karakteristike tečnog i/ili čvrstog otpada koji nastaju uklanjanjem as iz podzemne vode Količina otpada koji nastaje tokom procesa koagulacije/filtracije zavisi od koncentracije suspendovanih materija i od izbora koagulanta. Zeleni pesak se. Nakon primene bilo kog od navedenih postupaka za uklanjanje As iz vode dobija se voda koja zadovoljava zahteve kvaliteta vode za piće. Voda od pranja filtra predstavlja tečni otpad velike zapremine. Nadmuljna voda vraća se na početak procesa prečišćavanja. sa sadržajem suspendovanih materija ispod 1 %.54. Ispuštanje u kanalizaciju se preporučuje za postrojenja manja od 500 L/s [4. Količine otpadnih voda od pranja filtra su oko 1-2 % od instaliranog proticaja. Ekološka Istina / Ecological Truth. u procesu koagulacije. 5 . ili se iz mulja voda prethodno uklanja nekim od poznatih postupaka dehidratacije. 1: 0. Analize kvaliteta vode u konkretnim slučajevima pokazale bi i potvrdile da li kvalitet vode zadovoljava propise lokalnog komunalnog preduzeća o kvalitetu otpadnih voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju. Voda od pranja filtra se najčešće ispušta u kanalizaciju ili se obrađuje nekim od klasičnih mehaničkih postupaka za odvajanje mulja od nadmuljne vode. U studiji koja se bavi analizom najefikasnijeg postupka za obradu voda i uklanjanje arsena [4] utvrđeno je da je optimalan odnos količine dodatog gvožđe(III)-hlorida i taloga. 2006. mora regenerisati zbog ograničenog oksidacionog i adsorpcionog kapaciteta. Takav mulj se može ispustiti u kanalizaciju. Nadmuljna voda se može vratiti na početak procesa. kao i drugi materijali koji se koriste u obradi vode.

N. kao i polja za sušenje. 7-8. koji su pogodni za male sisteme. Količina mulja koja nastaje obradom vode je jedan od najznačajnijih faktora pri izboru procesa za obradu mulja. Prednosti polja za sušenje mulja su: niska cena. 2. Lagune predstavljaju bazene projektovane za skupljanje. što nije ekonomski opravdano u malim postrojenjima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Obezvodnjavanje mulja se postiže prirodnim isparavanjem vode. visok procenat suvih materija u oceđenom mulju. Lagune su. 06. a nadmuljna voda se izdvaja na prelivu. 04.V. zadržavanje i obezvodnjavanje mulja u određenom vremenskom periodu. a posebna prednost je što nema potrebe za visokokvalifikovanom radnom snagom.V.Z. praćen je izdvajanjem otpada u kojima je povećan sadržaj zagađivača. polja za sušenje mulja i lagune. Primena ovih postupaka zahteva velike investicione i operativne troškove. V.Rajaković. mehaničko izdajanje vode.. Negativni aspekti polja su: neprijatni miris (moraju biti udaljena od naselja) i zauzimajnje velikih površina. Gravitacioni zgušnjivač je objekat sličan taložniku u kome se sirovi mulj dovodi u centar tanka gde se mulj gravitaciono kreće prema dnu tanka.Ind.EkoIst' 06. ne odgovaraju velikim sistemima zbog zauzimanja velikih površina slobodnog zemljišta [6]. characteristics and distribution of arsenic in the environment.Rajaković. (2003) 307-317 6 .Vukašinović-Pešić. Chemical Industry and Chemical Engineering Quaterly. Lj. U ovom radu predložen je postupak za obradu vode i uklanjanje arsena u Obrovcu i na Paliću. ovim postupcima se smanjenje zapremnina vode u mulju i povećava sadržaj suve materije. Sprega konvencionalnih i savremenih metoda za obradu vode od ultra čistih do otpadnih. Source. 11 (1) (2005) 44-48 V. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Postupci obrade mulja U postrojenjima za prečišćavanje vode primenjuju se sledeći postupci za obradu mulja: gravitaciono zgušnjavanje. neminovni zadatak u projektovanju postrojenja za prečišćavanje vode za piće je obrada obogaćenog otpada. Mnogi procesi. Hem. Preko sloja peska nanosi se sloj mulja i pušta se da se suši. LITERATURA 1. Mehaničko izdvajanje vode izvodi se u centrifugama i na filter presama. – 07. jednostavan i jeftin metod za dehidrataciju mulja. Prateći. Blagojević. Otpad predstavlja otpadnu vodu od pranja filtra i otpadni mulj.L. Najčešće korišćena polja za sušenje mulja su peščana polja. Ispod peska su drenažne cevi. M. Navedeni postupci spadaju u dehidratacione postupke obrade mulja.Rajaković. Razmotrena je i efikasnost postupaka obrade otpadne vode i postupka obrade i odlaganja mulja. Lj. ZAKLJUČAK Svaki tehnološki proces primenjen u postupku prečišćavanja vode za piće. N. Đikanović. 2006. Predloženo je rešenje otpada koji sadrži povećane koncentracije arsena.

J. Control Fed.Chen. 2000. 2006. 04. 6. Ljubisavljević D. 7 . EPA 600/R-5/001. Ekološka Istina / Ecological Truth.Y.Gupta. Beograd. R-00-028.K. 06. EPA 815.3. Water Pollut. Prečišćavanje otpadnih voda. 50. February. – 07. Babić B. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. K... 5. December.. EkoIst' 06. 2005. US EPA. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja S. Đukić A.. 4. 2004. (1978) 493-506 US EPA.

pH Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem.. boja. Temp. amonijak. As 6 voda Filter presa (laboratorija) muljna pogaca Faza 3 U laboratoriji 7 As.LEGENDA: TEHNOLOSKA SHEMA OT MODELA POSTROJENJA ZA PRERADU VODE ZA PICE U OBROVCU (VOJVODINA) 1 As. pH Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. KMnO4. 2006. alkalnost. 06. pH. Ekološka Istina / Ecological Truth. Fe. mutnoca. As. pH Slika 1. As. amonijak. pH. NO2. Tehnološka shema pilot modela postrojenja za preradu vode za piće u Obrovcu Figure 1. analizu pranje filtra NEdezinfikovanom preciscenom vodom (backwash) na full-scale postrojenju pranje filtra vodom (backwash) rezervoar ciste vode Faza 1 Oksidacija (hlor ili ozon) Dodavanje flokulanta FeCl3 boja.rastvoreni kiseonik. 04. alkalnost. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 8 1 BRZO MESANJE KONTAKT TANK FILTRACIJA elektromagnetni merac protoka 3 Faza 2 nadmuljna voda na tretman 4 As.NO3 postojeci potisni cevovod ka naselju za k l ca de lju o ik m pr ilot p elektromagnetni merac protoka EkoIst' 06. rastvoreni kiseonik. analizu 1. Faza 4: laboratorijska analiza kvaliteta nadmuljne vode i mulja 7 As. Faza1: bioloska nitrifikacija amonijaka 2. – 07. KMnO4. Process scheme for pilot scale tretment plant for As removal for Obrovac . Faza3: tretman otpadnih voda iz tehnoloskog procesa preciscavanja 4. pH 5 Talozenje Mulj na dalji tretman pH. Faza2: uklanjanje arsena hemijskom precipitacijom 3.

TEHNOLOSKA SHEMA PILOT MODELA POSTROJENJA ZA PRERADU VODE ZA PICE NA PALICU (VOJVODINA) 1. KMnO4.NO3 Faza 2 boja. pH As. pH Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem. Ekološka Istina / Ecological Truth. pH Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. Process scheme for pilot scale tretment plant for As removal for Palić . Faza: sorpcija As na sorbentskoj smesi 3. Temp. rastvoreni kiseonik. As. amonijak. NO2. amonijak. alkalnost. rastvoreni kiseonik.NO2. Faza: Laboratorijski rad: obezvodnjavanje mulja u presi i analiza kvaliteta izdvojene vode i muljne pogace Faza 1 boja. As. pH. pH. Faza: tretman otpadnih voda iz procesa preciscavanja 4. 06. boja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9 pranje kontakt bazena As. – 07. alkalnost. pH. analizu Slika 2 Tehnološka shema pilot modela postrojenja za preradu vode za piće na Paliću Figure 2. Faza: deferizacija 2.. mutnoca. amonijak. KMnO4. Fe.rastvoreni kiseonik. 04.NO3 postojeci potisni cevovod ka naselju k ca ju o t ikl il l pr za p de o m elektromagnetni merac protoka 1 OZONIRANJE U KONTAKT TANKU 2 regeneracija adsorbensa pranje filtra (backwash) sirovom vodom samo na pilot modelu FILTRACIJA (ispuna od manganiziranog peska) SORPCIJA (na sorbentskoj smesi) elektromagnetni merac protoka 3 Faza 3 4 5 Mulj na dalji tretman nadmuljna voda nazad na tretman voda od pranja filtra EkoIst' 06. As. analizu 7 7 As. pH Talozenje pH. 2006. KMnO4. alkalnost. As 6 voda Filter presa (laboratorija) muljna pogaca Faza 4 U laboratoriji 1 As.

E1 ZAŠTITA I OČUVANJE PRIRODNIH VREDNOSTI PROTECTION AND PRESERVATION OF NATURAL RESOURCES .

Kosovska Mitrovica e-mail: pjaksic@Eunet. Karbonatne platforme su dobrim delom pozicionirane na dijabaz-rožnačkoj formaciji (ofiolitskoj zoni). Uočena je pravilnost u pravcu pružanja krečnjačkih serija koja se podudara sa pravcem pružanja geotektonskih jedinica. ABSTRACT: Data has been collected on carbonate rocks distribution in Balkan peninsula countries. Key words: Carbonate rocks. Ovom teorijom možemo objasniti poreklo i genezu živog sveta Balkanskog poluostrva. Ekološka Istina / Ecological Truth. Vrlo rano su vršena kartiranja područja u kojima su karbonatne stene osnovna geološka podloga. – 07. U okviru pojedinih 13 . U ovom radu razmatrano je geografsko rasprostranjenje sedimentnih karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu i njegove biogeografske implikacije. 04. Karbonatne sedimentne stene su u narodnom govoru označene kao krečnjak a oblici reljefa formiranog od njih označeni su kao kras ili karst. It has been noticed that certain geotectonic units and certain terranes are characterized by almost complete lack of carbonate rocks. Integral cartographic account has been given for carbonate rocks in the Balkan peninsula.yu IZVOD: Sakupljeni su podaci o rasprostranjenju karbonatnih stena u pojedinim državama Balkanskog poluostrva. Balkansko poluostrvo. Karbonatne sedimentne stene su izgrađene od karbonatnih minerala. UVOD Karbonatne stene mogu biti sedimentne i magmatske. možemo razviti biogeografski koncept usidrenih terana. glina. Ključne reči: Karbonatne stene. Using that theory we can explain origin and genesis of wildlife on the Balkan peninsula. Na osnovu reliktnog živog sveta pozicioniranim na prostoru karbonatnih stena. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RASPROSTRANJENJE KARBONATNIH STENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU DISTRIBUTION OF CARBONATE ROCKS ON BALKAN PENINSULA Predrag Jakšić Prirodno-matematički fakultet. gvož|e i drugi elementi. 06. Balkan peninsula. dolomiti.EkoIst' 06. pored njega javljaju se i magnezijum-karbonat. naročito u speleološkim objektima. 2006. Difference has been emphasized between holokarst and merokarst distribution. we can develop biogeographical concept of anchored terranes. Carbonate platforms are in a better part positioned on the diabase formation (ophiolite belts). Uočeno je i da se pojedine geotektonske jedinice i pojedini terani odlikuju skoro potpunim odsustvom karbonatnih stena. Based on relict wildlife positioned in the carbonate rock regions. Istaknuta je razlika u rasprostranjenju holokarsta i merokarsta. Regularity has been noticed in the directions of karst series extension coinciding with the direction of geotectonic units extension. Najvažniji predstavnici karbonatnih stena magmatskog porekla su kalciti. especially in speleological objects. Najvažniji predstavnici sedimentnih karbonatnih stena su krečnjaci i dolomiti. Više od jednog veka traju intenzivna naučna istraživanja sedimentnih karbonatnih stena na prostoru Balkanskog poluostrva. Najvažniji gradivni konstituent karbonatnih sedimentnih stena je kalcijum-karbonat (CaCO3). ankeritski i sideritski karbonati. Dat je integralni kartografski prikaz rasprostranjenja karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu.

U rasprostranjenju karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu uočavamo pravilnost uzrokovanu geološko-tektonskom istorijom poluostrva. Takve karbonatne platforme su. koji su kao takvi samostalno egzistirali tokom paleozoika i mezozoika 14 . Ovi krečnjaci pripadaju uglavnom baremskom katu sprudnih krečnjaka i zbog mladosti na njima nema elemenata paleokarsta. politische Blatt Süd. Karbonatne stene na Balkanskom poluostrvu uglavnom odsustvuju u geotektonskim jedinicama Mezijske platforme i Srpsko-Makedonske mase. Prema navodima Vasića i saradnika (1998) karbonatna platforma predstavlja dugačak.EkoIst' 06. Jadarska karbonatna platforma. I u Srbiji postoji više radova a najpotpuniju kartu je izradio Gavrilović (1976). Kučajsko-tupižnička karbonatna platforma. debljina serije ide i preko 4 km i ove su površine označene kao holokarst. Zato smo učinili napor da parcijalne rezultate na nacionalnim nivoima sakupimo i objedinimo. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja država Balkanskog poluostrva dati su kartografski prikazi rasprostranjenja ovih stena. 3. 4. primera radi. na dijabaz-rožnačkoj formaciji i Drina – Ivanjica teran ih deli na severoistočni deo sa Jadarskom karbonatnom platformm i jugozapadni deo sa Karbonatnom platformom jugozapadne Srbije i Sandžačkom karbonatnom platformom. u skladu sa modelom basena karbonatne platforme. ISBN 3-259-01156-0. Karbonatna platforma jugozapadne Srbije. što se konstatuje pore|enjem sa kartom Zagorcheva (1998). oolitski. Suprotno tome. REZULTATI I DISKUSIJA Originalna karta je dimenzija 48 x 58 cm. a u ovom radu je prikazana u umanjenoj srazmeri. Miročka karbonatna platforma. 5. Karbonatne platforme u zapadnom delu Srbije prostiru se u ofiolitskom pojasu. peletski i mikritski krečnjaci. i druge. Sandžačka karbonatna platforma. Ekološka Istina / Ecological Truth. do danas ne postoji integralni prikaz rasprostranjenja karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu. 2006. Karbonatne stene na Balkanskom poluostrvu leže na karbonatnim platformama. Bern. Severoistočni deo ofiolitskog pojasa pripada šavnoj zoni (suture zone) a jugozapadni deo pripada navlaci ili šarijažu (nappes zone). METOD Sakupljeni kartografski podaci (literaturni izvori su navedeni u popisu literature) su preneti na kartu-matricu razmere 1: 2 750 000 (Europa. Šta možemo saznati analizom ove karte? 1. širok i plitak basen u kome se talože biolititni. 2. 04. Krečnjaci Dinarida. Međutim. tj. 06. Pored toga. Cvijić (1921) je istakao da ovi krečjaci imaju osobine mladog karsta. Albanije i Grčke su taloženi od mezozoika pa sve do kenozoika. Slično tome i u drugim zemljama su ranije ili kasnije ura|ene ovakve karte. karbonatne stene uglavnom odsustvuju i na prostoru pojedinih krustalnih megablokova (terana). Kűmmerly + Frey. Pokazalo se da to nije bilo ni malo lako i traganje se odužilo čak na tri godine. Switzerland). stromatolitski. – 07. Pravac pružanja krečnjačkih serija na celom poluostrvu se u potpunosti podudara sa pravcem pružanja geološko-tektonskih jedinica. kako su to istakli Mladenović i Stefanović (1991). krečnjaci istočnih delova Balkanskog poluostrva su najvećim delom tokom miocena još uvek bili pod vodom Vlaškog mora.

et Decu. Georeferenciranje i publikovanje ove karte u razmeri 1: 2 700 000. In. Ljubljana. terane i tektonske jedinice sa jedne strane i činjenicu da te jedinice poseduju originalnu reliktnu floru i faunu možemo na osnovu ova dva polazna elementa razviti teoriju kojom bi smo objasnili poreklo i genezu živog sveta Balkanskog poluostrva.. Institut za geografiju. M. krečnjaci devonske starosti Savinjskih Alpa i kod Valjeva. Ovakvim pristupom mogao bi biti objašnjen heterogeni sastav živoga sveta Balkanskog poluostrva.. of Szeged. Ekološka Istina / Ecological Truth.. C. Univerzitet u Beogradu. – 07. 7. Takvo odsustvo uočavamo na prostoru terana Drina-Ivanjica blok. 1985. 1994. Société de Biospéologie. Homolje teran. (éditeurs) Encyclopedia biospeleologica. – Juberthie. Belgrade. Karamata i Vujanović (2000) su istakli da su terani imali različiti razvoj i poreklo sa različitih delova oboda Tetisa. 1999.. Na takvoj karti bile bi razdvojene najstarije karbonatne stene proterozojske starosti kod Prokuplja i u osnovi Karpato-balkanida. 13: 1-28. 14: 73-90. Far Com Publ. 8. Ranovac – Vlasina – Osogovo teran. čija je osnova tako|e bazirana na starosti. Gavrilović. 32(1): 9-18. 06. 1994. et Decu. Genetic Types. Imajući u vidu činjenicu jasne razgraničenosti rasprostranjenja karbonatnih stena na karbonatne platforme. 2005. I. XXXII: 33-47. Ljubljana. 2002. Acta climatologica et chorologica. 1994). 38-39: 17-23. Bárány-Kevei. 15 . The Karst of Serbia. U Crnoj Gori je karst podeljen prema pripadnosti sinklinorijumu ili antiklinorijumu. Ekmekçi... Jedan od narednih zadataka mogla bi biti i rejonizacija karbonatnih stena Balkanskog poluostrva. 6. Moulis – Bucarest. particularites des habitats et adaptations des especes.. Turkish Journal of Earth Sciences. 2.. D. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja (Karamata et al. D. Šta su naredni zadaci u kompletiranju ove karte? 1. K. Time će biti omogućeno pore|enje ove karte sa drugim kartama i izrada lejera u GIS tehnologiji. Međutim. 2.EkoIst' 06. 5. human impact and protection of Hungarian Karst. Beograd. Acta carsologica. Structure et diversite du domaine souterrain. Gavrilović. Bolner-Takacs.. Acta carsologica. Sofia. Angelova (2003) je dala podelu karsta u Bugarskoj. itd. Anonymous. Geography of Bulgaria. Juberthie. Socio-economic geography. Memoires of the Serbian Geographical Society. 1976. Ovu biogeografsku teoriju bi najprikladnije bilo nazvati Konceptom usidrenih terana. karbonatne stene kambrijuma. (Gavrilović. Univ.. V. Angelova. Karst in Turkish Thrace: Compatibility between Geological History and Karst Type. Zbornik radova. Elementi paleokrasa na teritoriji Jugoslavije. V. nije nam poznato da je ovakva podela ura|ena i u ostalim zemljama Balkanskog poluostrva. 3. Dinarski karst je Ri|anović (1971) podelio na osnovu litoloških i hidrogeoloških osobina stena. C. paleozojske mase Jakupice u Makedoniji. PMF. kao manjih delova pojedinih geotektonskih jedinica. LITERATURA 1. na zasebnom listu dimenzija 48 x 58 cm je prioritetni zadatak. 1985). D. ordovicijuma i sulura iz Karpato-balknanida i Dinarida. 04. itd. i dr. Physical geography. 2003. 3. 28(1): 27-37. Paleokarst features and other climatic relicts in Hungarian caves.. Osnov te rejonaizacije mogla bi biti starost karbonatnih stena. II: 5-22. 4. 2006. 2005. Karst types in Bulgaria.

10. S. A.-14.. N. Zagreb. Značaj karstnih terena za vodosnabdevanje u SR Makedoniji. 243-270. 52: 95-110. M.. 1994. 16. In: Geodynamic evolution of the Pannonian basin. K.: 35-43. 1998... 2006. Karamata. 9. T. pp. of the Dinarides and the Vardar zone. 11. L. M. & Hoxha. N. Ofiolitske zone Jugoslavije: postanak i značaj za objašnjenje geološkog razvoja našeg područja. Karamata... 1988. 18. 2000. knj.-14. Speleogenesis and Evolution of Karst Aquifer 1(3). Ri|anović. Dimitrijević. Nauka. Titograd.. 12. Simpozij o zaštiti prirode u našem kršu. 9. X 1976.. 17. N. 2002. 21(3): 159-166. Vasić. Filipović. Geol.EkoIst' 06. Glas CCCLIII SANU. 21. Kašanin-Grubin. Pesteri din Romania. N. Herceg-Novi. Hanover.. Sedimentološke odlike krečnjaka..bgr. Acta carsologica. Dimitrijević. Karamata. Symp.info. Lješević. V. Rhodope contraversies.. Odelj. LXII(4): 41-50. 1980. and Metall. Prir. – 07. Mladenović. 06. Gh. S... 13... M. Bulletin T.pdf 14. 33(1): 219235. Rasprostranjenost i geografske značajke vode na Dinarskom kršu. M. M. 15. Istraživanje speleoloških objekata Crne Gore. 221-231. 2004. and Vujanović. Germany. Correlation of Paleozoic units of the Dinarides and the northern part of the Vardar zone. URL: http://www. Papadopolou-Vrynioti.. 1971.. I. Herceg-Novi. Ophiolites as indicators of the geodynamic evolution of the Pannonian basin. pp. Knežević. Str. Int. Titograd.de/b114/geo_mining_hazards/albanien... 2003.speleogenesis. Krstić. B. Speleološki atlas Srbije.. The role of epikarst in the morphogenesis of the carstic forms in Greece and specially of the carstic hollow forms.: 71-78.. Grubin. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9. Beograd. pp. Sedmi Jugoslovenski speleološki kongres. 19. Albanian Geological Survey. I. X 1976.. Belgrade. URL: http://www. Terranes between the Adriatic and the Carpatho-Balkan arc. Ekološka Istina / Ecological Truth. 1991. 04. J. Geohazards in Albania. i Stefanović.. Orghidan. pp. C. Serbian academz of sciences and arts. 1984. Lascu. Proc. Beograd. Zupan Hajna. 35: 47-68. Ljubljana.. Sedmi Jugoslovenski speleološki kongres. Beograd. Kekić.6pages 16 . Racovita. Episodes. Bucuresti.-matemat. 1980. Negrea. CVIII de l Academie Serbe des Sciences et des Arts. Geo-and mining hazards workshop. Banja Luka. 1998. Zagorchev. Editura Sport – Turism.. S. 20. L. Chemical Weathering of Limestones and Dolomites in A Cave Environment. D. Konomi.

njihov ukupan diverzitet iznosi 27 taksona sa ukupno 3 prisutna endemska taksona. diversity UVOD Zasavica kao močvarno područje zaštićeno je 1997. Ekološka Istina / Ecological Truth. U toku 2005 god..W. i. Ovaj rad ima za cilj da prikaže nove taksone koji su pronađeni u rezervatu tokom istraživanja u 2005-oj godini.yu REZIME: Zasavica je jedino stanište biljke Aldrovanda vesiculosa u Srbiji. Ključne reči: novi taksoni. bosniensis.od čega 670 ha je u II režimu zaštite. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NOVI TAKSONI U SPECIJSKOM DIVERZITETU REZERVATA ZASAVICA NEW TAXONS IN THE SPECIES DIVERSITY OF THE WILDLIFE NATURE RESERVE OF ZASAVICA Mihajlo Stanković Specijalni rezervat prirode Zasavica e-mail: zasavica@zasavica org. MATERIJAL I METODE RADA Prikupljanje uzoraka obavljeno je standardnim metodama koje se primenjuju tokom botaničkih i zooloških istraživanja. Coluber caspius i Vipera berus ssp. Cephalanthera alba. pronađeni su sledeći novi taksoni: Thelypteris palu-stris.Zasavica. Zeune-riana amplipennis.glasnik RS 19/97) Zaštićen je prostor od 1875 ha. Pronađeni novi taksoni predstavljaju ne samo nove taksone za rezervat nego i za ceo region severne Mačve. The taxons that had been newly discovered do not only represent new taxons at the Wildlife Reserve but also ones for the entire region of northern Macva. 04. Coluber caspius and Vipera berus ssp.za koju se do sad verovalo da je iščezla.W.Orobanche luteum.1996) Prostor Zasavice zaštićen je zbog velikog broja retkih biljnih i životinjskih taksona koji nisu samo od nacionalnog već i od međunarodnog značaja. Rana temporaria.al.Tokom dosadašnjih istraživanja ispostavilo se da je Zasavica za poje-dine taksone danas jedino stanište u Srbiji i jedno od nekoliko preostalih staništa u Evropi. Sa ova 3 nova taksona kod vodozemaca i gmi-zavaca. Viola elatior. (Branković. The discovery of the endemic taxon Zeuneriana amplipennis (Br.sakupljanje biljaka iz vode grabuljama ili 17 . – 07.EkoIst' 06.godine kada joj je određen status Specijalnog rezervata prirode I kategorije. 06. Craspedacusta sowerbyi. Craspedacusta sowerbyi. a plant that was held to be extinct. Uzorkovanje botaničkog materijala podrazumevalo je pre-gled staništa.) at the Wldlife Reserve is proof that this species is still present in Posavina..) u rezervatu je dokaz da je ova vrsta još prisutna u posavini tj u Peripanonskoj Srbiji. their overall diversity amounts to 27 taxons with an overall count of 3 present endemic taxons. bosniensis. Zeuneriana amplipennis. diverzitet ABSTRACT: Zasavica is the only habitat of the Aldrovanda vesiculosa plant in Serbia. 2006. in Peri-Panonian Serbia.e. Key words: new taxons. Orobanche luteum.et. Nalaz endemičnog taksona Zeuneriana amplipennis (Br. In 2005 the following taxons had been found: Thelypteris palustris. With these three new taxons among the amphibia and reptiles. Cephalanthera alba. Rana temporaria. (Sl. Viola elatior.Zasavica.

al. Pravo otkriće dogodilo se u septembru mesecu 2005.dok je kod vodozemaca i gmizavaca korišćena standardna herpetološka oprema. Droseraceae.Krunić et. Slika 1 Pictures 1 Ovo je submerzno-flota-antna karnivorna biljka koja pliva ispod površine vode. a kod Vertebrata-Amphibia i Reptilia. Determinacija je obavljena prema sledećoj literaturi: biljni materijal: Javorka. zoološki materijal: Adamović. aldrovanda se ponovo vraća u Južnu Evropu iz ekvatorijalnog pojasa gde se sklonila pred nadolazećom glacijacijom.et.Krunić. a potom Crnogorac 1890 god za Blatsko jezero. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja iskopavanjem na kopnu i potom je deo materijala herbarizovan i deponovan u rezervatski herbar a deo materijala se u vidu mokrog preparata čuva u rezervatskoj zbirci.(1981). (Slika br. 2006. Prikupljeni materijal se čuva u 70% etanolu i u rezervatskoj zbirci. Aldrovanda je reliktna vrsta pore-klom iz tercijara (eocena) našta ukazuju nalazi semenki i polena u mno-gim tresetištima širom Evrope i koja naseljava pretežno tople stajaće vode tropskog pojasa.(1990). (1967) Harri & Born. za okolinu Beograda-Makiš.(1998). REZULTATI SA DISKUSIJOM Zasavica iz godine u godinu iznenađuje istraživače svojom tajnovitošću i otkrivajući deo po deo svog skrivenog prirodnog blaga.(1979). kada je u plavnoj zoni Zasa-vice kod Vizitorskog centra pronađena Aldrovanda vesiculosa L. god. Prve podatke o prisustvu aldrovande navodi Josif Pančić 1884 i Jurišić 1889 god. (Breckpor.EkoIst' 06. iz Fam. Gajić& Karadžić. I 18 . 06. U mnogim zemljama Evrope je nestala.Janković&Stevanović. Ekološka Istina / Ecological Truth.(1950).(1987).(1989). tako da se nalazi na Svetskoj i Evropskoj crvenoj listi flore. u stajaćim i spo-rotekućim plitkim vodama bogate vegetaciom i koje naginju distrofiji. U toku poslednjeg interglacijala sa promenom kli-me koja postaje znatno toplija. posle-dnji put zabeležena je na Obedskoj bari Đurašin 1913 god. Invertebrata sakupljane su standardnom opremom za sakupljanje akvati-čnih i terestričnih vrsta. Tokom zooloških istraživanja novi taksoni su pronađeni kod sledećih grupa organizama:kod Invertebrata-Cnidaria i Hexapoda. (1975).al. Silvio. (1999). Đurović. – 07. Robert. Radovanović &Martino. (1991).1) Rod Aldrovanda zajedno sa rodom Utricularia pripada karnivo-rnim hidrofitnim vrstama Evrope.2005) Disjunktnog je areala i veoma retka. 04.

ima diferenciralni karakter za floru njenog zapadnog regiona gde se nalazi u fazi spontanog izumiranja. iz Fam.(1991). Pripada subpontsko-submediteranskom flornom elementu i naseljava obodni deo ravnog Srema. Na Bataru je pronađena orhideja Cephalanthera alba (Cr.-1951. Slika 2 Pictures 2 U aluvijumu Save. Koja se nalazi na listi prirodnih retko-sti u Srbiji a prema IUCN kategorizavciji ima status ranjiva vrsta. Ova subsrednje-evro-pska vrsta prema Flori Srbije (1986) je nalažena na Fruškoj gori a prema Flori Srema (1991) naseljava šume hrasta lužnjaka. Obilazeći poplavne šume uz Zasavicu pronađena je vrsta Thelypteris palustris Schott. aktivnim i intenzivnim čovekovim delovanjem. Dunava.Na istom lokalitetu (Bataru) gde je pronađena orhideja. Ovaj endemični zrikavac očigledno je karakterstičan samo za močvarna staništa u najjužnijem delu Panonske nizije i predstavlja endemičnu vrstu u Srbiji. Subborealna-cirkumpo-larna vrsta (Gajić & Karadžić. godine razni domaći i strani istraživači nalaze ga pored Save i Dunava ali i u Banatu. 1987) U staroj hrastovoj šumi kakav je očuvani fragment na potesu Staniševac. Razlog njenog iščezavanja je isušivanje bara i močvara. (Slika br. Kasnije u periodu 1900. pojedinačno ili u manjim grupama. Grabo-vačke šume. Pre-dstavlja indikatorsku vrstu za livadske zajednice nastale antropogenim putem tj. 06.)Simk. pronađena je Orabanche luteum L.2) Ova vrsta je opisana 1882. smanjenje vodenog ogledala (kao kod Obedske bare). iz Fam. Ekološka Istina / Ecological Truth. iskrčevinama. lipe sa kostrikom.) zatim u Pančevačkom ritu na aluvijalnoj ravni Dunava. pronađena je ljubičica Viola persicifolia (=syn Viola elatior Fr. iz Fam. Raste u šumi ili na mestima gde je nekad bila šuma tzv. Tise i njihovih pritoka u južnom delu Panonske nizije. Orobanchaceae. (Butorac. Thelypteridaceae. u Fruškoj gori je re-tka biljka. (Janković & Stevanović. zatim masovno zara-stanje i širenje trstika tj. Ova orhideja ima iskidan areal. U flori Sre-ma prvi put je zabeležena 80-ih godina XX veka na Fruškoj gori (između Karlovčića i Aša-nje). – 07.W. godine na osnovu pronađenih primeraka na močvarnim mestima duž Save kod Zemuna i Beograda. Makiš i dr.). Kako u Sremu tako i ovde u Mačvi stanište ljubičice Viola elatior je u rano proleće pod vodom i da se u njhovoj neposrednoj blizini uvek nalaze šibljaci.Violaceae ) inače vrlo retka u našoj flori i uvršćena je na spisak vrsta za Crvenu knjigu flore Srbije II.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja za njom su tragali mnogi bota-ničari tako da je u Crvenoj knjizi flore Srbije I određena kao vrsta za koju se pretpostavljalo da je iščezla. Isušivanjem močvara i prevođenjem mezofilnih livada u kulture (obradive 19 . Naredne godine 1883 Josif Pančić ga nalazi kod Makiša. Zabreške livade. a prema Međunarodnoj IUCN kategorizaciji ima status ranjive vrste u opasnosti od iščezavanja (EN/VU). (1999) Zasavica kao novo i jedino stanište ove vrste u našoj flori obogaćuje diverzitet u globalnim Svetskim okvirima. Rod Orobanche obuhvata veći broj bezhlo-rofilnih parazitskih vrsta koje se razvijaju na korenu raznih biljaka. Kavkazu i u Sibiru. Entomološka istraživanja su pokazala prisustvo endemične vrste zrikavca Zeuneriana amplipennis (Br. Areal ove vrste je Evroazija sa istočnim granicama na Uralu. Od 1960-te godine endemični zrikavac se nalazi na skoro svim močvarnim terenima donjeg toka Save (Obedska bara. 04. 2006.

Prva novootkrivena zmija pripada podvrsti Vipera berus ssp.3 Pictures 3 vrsta slatkovodne knidarije sa meduzoidnim oblikom.3). U Srbiji živi jedna Slika . – 07. u delu stoletne hrastove šume. Druga novootkrivena zmija Coluber caspius nađena je na kontaktu ruba šume sa njivom na delu Batara koji je obrastao stoletnom hrastovom šumom.EkoIst' 06. iz Fam. Klasa Hydrozoa ima predstavnike i u kopnenim vodama a samo podred Limnomeduse ima slatkovodne predsta-vnike. mo-čvarna područja. Uhvaćeni primerak pripada crnoj formi karakterističnom za melanizam a koju beležimo i na području Specijalnog rezervata prirode Obedska bara.al.(Slika br. Tako da je do sada ukupno zabeleženo oko 650 taksona vaskularne flore za područje rezervata Zasavica.(Krunić et. Na svim ispitivanim staništima endemski zrikavac je imao malu brojnost. Ovo je jedni na otrovna vrsta zmije u Vojvodini i Mačvi. Ovde pripada Craspedacusta sowerbyi Lan. Ekološka Istina / Ecological Truth. prezimljava ukopana u mulju. Na prostoru rezervata Vipera berus ssp. koja predstavlja ostatak nekadašnjeg hrastovog kompleksa u ovom delu Mačve. Aktivna je uglavnom noću. Većina poznatih knidarija su morski orga-nizmi a samo mali broj su slatkovodne. kao stanovnik silvea Slika . 04. Tipična staništa su mu šikare i travnate livade mezofilnog karaktera što znači da imaju hidrološku sezonsku dinamiku a površinske vode efemerni (periodični) karakter. 06.bosniensis (Boettger.Tako da je ovim nalazom Zasavica uvršćena u uži izbor za nominaciju novog IPA područja (International Plant Association).4) koja na području Srbije i Crne gore ima endemski karakter (YUSEND). 1967). 1889) (Slika br. ZAKLJUČAK Nalazom vrste Aldrovanda vesiculosa Zasavica je postala značajno stanište ne samo od nacionalnog već i od Međunarodnog značaja. Nalaz ove meduze u Zasavici je ujedno i prvi podatak za region Mačve. Ispitivanja kvaliteta vode Zasavice pokazuju da se i dalje kreće u granicama I na II i II klase odnosno oligo-β mezosaprobnog karaktera. Oliudiidae gde pripada i vrsta poznatija kao slatkovodna meduza .4 Pictures 4 bioma. Pronađeni preostali novi biljni taksoni predstavljaju ne samo nove taksone za rezervat nego i za ceo region severne Mačve. Naseljava vlažne livade. bosniensis (Boettger. 2006. 1990). status ugrožene vrste (EN) i naseljava panonski (Vojvodinu) i peripanonski pojas Srbije i severne Bosne.1889) utvrđena je na jednom lokalitetuBataru. Od vodozemaca pronađena je deseta vrsta žabe Rana temporaria L. Poplavne šume uz 20 . zatim prostor Dinarida i nekih planina Srbije.Lokaliteti na Zasavici su ujedno i najzapadniji nalazi ove vrste u Srbiji (Adamović. U fauni kičmenjaka novi taksoni su pronađeni među vodozemcima i gmizavcima. Da se radi o čistoj vodi po-tvrđuje i novootkrivena knidarija. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja površine) nestala su mnoga staništa ove vrste.

G.Habjan-Mikeš. Sarajevo 6.308...34. Biološki fakultet i Ekolibri Beograd 7..Budakov.M. Nalaz endemične vrste Zeuneriana amplipennis (Br.C.ecology and cultivation.Beograd.53-54) 5.Vuković. Zbornik radova PMF.. 2006. 2005) Pojedini taksoni vodozemaca i gmizavaca se nalaze na preliminarnom spisku vrsta za "Crvenu listu kičmenjaka Srbije" (Džukić. Branković.V.Karadžić. Breckpot.T..268.(1972): Közép-Európa délkeleti részének flórája képekben.V.Stanković. N.) u zoni rezervata predstavlja značajan nalaz posle duge pauze od preko 30 god. Sr. koja je još za mnoge vrste „bela“ mrlja na karti distribucije vrsta.1995).Novi Sad 3.priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta. Janković.Mitrovica (str..G.B. Sekulć. Đurović.Novi Sad. Iste te poplavne šume stanište su retke ljubičice Viola elation čiji je ovo prvi nalaz za područje Mačve. Carnivorous Plant Newsletter 26. (Stanković.Stojšić. LITERATURA 1. Novi Sad (str.Z.Lj.(2005): Aldrovanda vesiculosa: description.N. Gajić. Otkrivanjem novih taksona vodozemaca i gmizavaca. Tako sada na Zasavici imamo ukupno tri endemska taksona (Trirurus dobrogicus. Budapest 21 .(str.M.. Naravno istraživanju nikad kraja.D. Saltaloria). 06. 305-307) 10. Csapody. Akadémiai kiadó.V.Pocrnjić.S.. Zemaljski muzej BiH. Buturac.D. i ko zna šta će se u narednom periodu još otkriti u i oko Zasavice ali i šire.Garovnikov.(1967):Zeuneriana amphipennis (Br. Adamović.što nesumljivo dokazuje da je ova vrsta još prisutna u posavini tj na prostoru Peripanonske Srbije.(1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međnarodnog značaja Diverzitet vodozemaca (Amphibia) i gmizavaca (Reptilia) Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja.G.Belgium 4.L.139-147) 2..serija biologija 17. Zaštita prirode br. Biološki fakultet. – 07.Mikeš.(1999): Crvena knjiga flore Srbije-I ščezli i krajnje ugroženi taksoni.73.Ljubljana.(1996): Predlog za zaštitu dobra "Zasavica" kao Specijalni rezervat prirode. Zavod za zaštitu prirode Srbije Beograd. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zasavicu predstavljaju značajno stanište za vrstu Thelypteris palustris Schott čija su staništa sve više ugrožena i nestaju na teritoriji Vojvodine usled isušivanja poplavnih autohtonih šuma ili zamenom prirodnih šuma kulturama vrbe i euroameričke topole.Puzović. ukupan diverzitet vodozemaca i gmizavaca rezervata Zasavica sada iznosi 27 taksona. 04.W) endemični zrikavac u Srbiji (Tettigonidae.(1991):Flora ravnog Srema sa posebnim osvrtom na Obedsku baru.(1987): Ređe biljke u flori Srema.B.E. Mladinska knjiga. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ekološka Istina / Ecological Truth..V.(1979): Vodozemci Bosne i Hercegovine (ključ za određivanje). što je 38% od ukupnog diverziteta herpetofaune Srbije i Crne gore...B.D. Beograd (str.V (1999): Aldrovanda vesiculosa L.Kovačev. Harry.(1981):Fauna Evrope..-iščezli takson u Srbiji u Stevanović.320) 8.. Stevanović.jer mnogi podaci koji su vezani za rezervat su ujedno i prvi zvanični podaci za Severnu Mačvu.Ž.Borm..Mijović..433) 9. (str.W. Javorka.Pavkov.distribution..M. Svi ovi podatci ukazuju da Specijalni reze-rvat prirode Zasavica po broju registrovanih taksona vodozemaca i gmizavaca nadma-šuje neke slične zaštićene objekte u okolini.S.EkoIst' 06.. bosnica i Vipera berus bosniensis). Džukić.. Lacerta agilis ssp.

Banja Luka 22 . Berlin 15. 06.. Naučna knjiga.A. Silvio.Giunti Gruppo Editoiale.Stevanović.Italia 16...V. Ekološka Istina / Ecological Truth. Academie Verlag.K.Naučna knjiga Beograd 13.M. Službeni glasnik RS 19/97-Životinjske vrste zaštićene kao prirodna retkost Srbije 17. Naučno – popularni spisi. – 07.Martino. (1987): Gewoll-und Rupfungskunde.B. 2006.Firenze.Vidović.(1989):Zoologija invertebrata.V.M..M..Pujin.J.(1950):Zmije Balkanskog poluostrva. Krunić.EkoIst' 06. Radovanović.M.. 04. Brajković.(1990):Sistematika invertebrata sa praktikumom I deo.Horvatović.. SANU. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 11.(1998):Serpenti. M.D.Šapkarev.. Institut za ekologiju i biogeografiju. Beograd 12. Beograd 14. Robert. Stanković.(2005):Vodozemci i gmizavci Specijalnog rezervata prirode Zasavica.Petrović. Krunić.Z. knjiga 1.M. I Simpozijum biologa Republike Srpske.

Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 23 .EkoIst' 06. 2006. 06. 04.

bazirana na istraživanju entomofaune šumskih i livadskih ekosistema su esencijalno značajna za bliže upoznavanje i rasvetljavanje faunističkog sastava i taksonomskog položaja mnogih vrsta. necessary for making a protection measures concept. and in combination with taking an active part in programs related with an ecotouristic offer. based on research of entomofauna in forest and meadow ekosystems. biogeografskih. The introduction of autochthonous useful insects may recover the biocenosis balance. dejanstojanovic021@yahoo. Ekološka Istina / Ecological Truth. koje koriste dobijene podatke i obrađuju njihove vrednosti. Sremska Kamenica Srbija i Crna Gora. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja DIVERZITET ENTOMOFAUNE NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA .co. 2006. ali i drugih okolnosti. 24 . Introdukcija korisnih insekata može se obezbediti iz sopstvenih potencijala. Srećko Ćurčić2& Zoran Nikolić2. The introduction may be provided from own resources. are crutial for better knowledge of faunistic structure and taxonomic pozition for many species. the exploring of fauna of insects is absolutely unsufficient for actual purposes of scientifically based valorisation of characteristics and conditions. monitoringu i međusobnoj interakciji obavljenih istraživanja. istraženost faune insekata je sasvim nedovoljna za aktuelne potrebe naučno zasnovane valorizacije karakteristika i stanja pri koncipiranju mera zaštite.EkoIst' 06. Recording the diversity of entomofauna is the first phasis in a consistent approach to its preservation. Biološki fakultet. Due to group volume. – 07. 04. Značajan deo istraživanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruška gora baziran je na istraživanju entomofaune šumskih i livadskih ekosistema. Momić Branko1& Pašić Olgica1 1 Nacionalni park Fruška Gora. Fruška gora UVOD Faunistička istraživanja su osnova mnoštva naučnih disciplina. Zbog obimnosti grupe. Sveukupni rezultat je razvoj kompleksnih. as well as to other circumstances. 2 Institut za zoologiju. Key words: Diversity. Entomofauna. Entomofauna.ZAŠTITA I OČUVANJE PRIRODE DIVERSITY OF ENTOMOFAUNA IN NATIONAL PARK FRUŠKA GORA CONSERVATION AND PROTECTION OF THE NATURE Dejan Stojanović1. ABSTRACT: The biocenotic research in National Park Fruška Gora. evolutivnih zakonitosti. Inventarisanje diverziteta entomofaune je prva faza u konzistentnom pristupu njegovog očuvanja. a u sadejstvu sa uzimanjem aktivnog učešća u programima vezanim za ekoturističku ponudu. 06. ukupnih saznanja o proučavanim grupama i spoznaja osnovnih ekoloških. Introdukcija autohtonih korisnih insekata može povratiti ravnotežu biocenoze. Ključne reči: Diverzitet. Beograd Srbija i Crna Gora IZVOD: Istraživanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruška gora.uk. Fruška gora.

Irig i Inđija. što je veoma značajno za utvrđivanje politike zaštite i definisanje kriterijuma za procenu «ekoloških kapaciteta» (Minjević. Vrste Cryphia amasina (Drau. a bez zaštitne zone između 19°12' i 20°03' istočne dužine i između 45°06' i 45°15' severne širine. 66/91). Nacionalni park sa zaštitnom zonom nalazi se između 19°12' i 20°16' istočne dužine i između 45°04' i 45°16' severne širine. 04. 06. 2006. A. Pojedine vrste sovica. Prema klasifikaciji Međunarodne organizacije za zaštitu prirode (IUCN) određeno je kao druga kategorija – nacionalni park po kojoj su nacionalni parkovi relativno veliki prostori. mogu biti štetne u poljoprivredi (Vajgand. gde biljne i životinjske vrste. 2006). 39/93. imaju posebni naučni. Izveštajno-prognozna služba zaštite bilja prati dinamiku populacije onih vrsta sovica koje su u prošlosti pravile štetu i daje prognozu pojave tih vrsta. 2006) po prvi put su zabeležene za faunu Srbije u Nacionalnom parku Fruška gora. pojava i krajolika. 2004 i 2005). obrazovni i rekreacioni značaj (Beer. daju ovom području izuzetan značaj. geomorfološke znamenitosti i staništa. 2002. (Stojanović. Postojeća granica Nacionalnog parka Fruška gora utvrđena je Zakonom o nacionalnim parkovima (»Sl. i dr. Zečević. 1988. jer u njemu dominiraju šumski i travnati prostori. Sremski Karlovci.. ako se prenamnože u stadijumu gusenice. 2005). okruženo agrobiocenozama. Područje Nacionalnog parka Fruška gora nalazi se na teritorijama opština: Petrovaradin. glasnik RS«. Sremska Mitrovica. 1993). Površina nacionalnog parka iznosi 25. Carposina scirrhosella (Her. – 07.520ha. bogatstvo životinjskog i biljnog sveta. REZULTATI RADA Nacionalni park Fruška Gora prema dominirajućem i osnovnom fenomenu možemo. specifičnosti istorijskog razvoja. 2002. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Fruška gora je «panonsko ostrvo» uzdignuto usred ravnice. 1985). Izolovanost.) Slika 2. br. 2000) i šumarstvu (Stojanović.) (Stojanović. Bačka Palanka. koji sadrže reprezentativne primerke glavnih prirodnih regiona. Stojanović D.-Sch. Beočin. Podaci o entomološkim istraživanjima na ovim prostorima su brojni (Vasić.EkoIst' 06. Tomić i dr.). Šid. S obzirom da su ekološki uslovi promenljivi. Detaljno je istražena fauna Syrphidae Fruške gore (Vujić&Glumac. 25 . Nalaz Carposinide. Jakšić. Nacionalni park Fruška gora je prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (Zakon o zaštiti životne sredine »Službeni glasnik RS«. Oni sadrže jedan ili više celovitih ekosistema koji nisu materijalno izmenjeni ljudskom eksplotacijom i prisutnošću. U Nacionalnom parku Fruška gora zabeleženo je oko 200 sovica. kako bi se blagovremeno zapazilo povećanje brojnosti i na vreme počelo sa obavljanjem preventivnih mera u cilju sprečavanja prenamnoženja. 2005) i Schrankia taenialis (Hbn. stvaranjem povoljnih ekoloških uslova može doći do prenamnoženja i štetnosti određenih vrsta. 2002). uslovno svrstati u floristički. na Fruškoj gori prvi je nalaz ove vrste na prostoru bivše Jugoslavije (Stojanović. Jedan od prvih istraživača Fruške gore bio je lepidopterolog Miloš Rogulja (Jakšić. 1994) i fauna Culicidae Fruške gore (Božičić. Ekološka Istina / Ecological Truth. 1992).) Slika 1. br.

Cleridae. 2003). 2002). kao nauka koja se bavi proučavanjem insekata. Elateridae ali i drugih grupa.) scirrhosella Slika 2. 2005). Šumski ekosistemi su stabilniji ukoliko su odnosi između pripadnika živog sveta kompleksniji i komplikovaniji posebno u mešovitim šumama koje su sastavljene od većeg broja vrsta drveća. Stepen promena biljnih zajednica je u direktnoj korelaciji sa stepenom promena u populacijama vrsta dnevnih leptira (Jakšić. Jakšić. 1988). 2006). 06. naslovnih stranica svetskih magazina.)(Orig. 2006. Takođe vršena su i opsežna istraživanja faune Carabidae. a u sadejstvu sa uzimanjem aktivnog učešća u programima vezanim za ekoturističku ponudu (Stojanović. U Nacionalnom parku Fruška gora zabeleženo je 100 vrsta dnevnih leptira (Jakšić.Carposina (Her. zaokupljuju maštu umetnika i svojim nesvakidašnjim oblicima. ZAKLJUČAK Savremeni čovek crpi nepresušnu stvaralačku energiju iz autentičnih resursa majke prirode. Introdukcija korisnih insekata može se obezbediti iz sopstvenih potencijala. – 07. Potrebno je iskoristiti postojeća iskustva iz šumarske entomologije i najnovija dostignuća primenjene entomologije. ali i zbog favorizovanja nekih neselektivnih i manje selektivnih metoda zaštite. 2003). Rezultati ovih istraživanja su u pripremi ili štampi. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prelepe insekatske forme posmatraju nas sa panoa bilbordova. Istraživanja faune Cerambycidae (Coleoptera) u Nacionalnom parku Fruška gora zabeležila su oko 125 vrsta. Bogatstvo i diverzitet faune dnevnih leptira treba posmatrati i kao svojevrstan indikator stanja životne sredine (Jakšić.) (Orig. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 1. Curculionidae.fotografija) Introdukcija autohtonih korisnih insekata koji mogu povratiti ravnotežu biocenoze iz potencijalne neravnoteže. izazvane prenamnoženjem insekata štetnih po šumarstvo ili poljoprivredu.-Sch. Entomologija. Schrankia taenialis (Hbn.EkoIst' 06. postala je veoma atraktivna u svim svojim primenljivim oblicima koji se mogu dragoceno upotrebiti. 2003. Scarabaeidae. izučavaju se u prestižnim dizajn centrima. jedna je od sigurnih metoda zaštite kojoj je poklonjeno nedovoljno pažnje iz razloga nepoznavanja ravnotežnih stanja u biocenozama i njihovih činilaca. treba iskoristiti poznavanje raspoloživih mogućnosti bioloških resursa i njihovog potencijalnog iskorišćavanja (Glavendekić. 04. bojom i životnim formama kreiraju modne 26 . Takodje. od ovog broja 9 vrsta je novozabeleženo za faunu Srbije (Pil&Stojanović.

Stojanović D. Fruške gore. LITERATURA 1. predeo Fruške gore je bitan jer predstavlja teritoriju sa očuvanim diverzitetom faune i značajan refugijum za mnoge životinjske vrste. 57. Zadužbina Andrejević. bazirana na istraživanju entomofaune šumskih i livadskih ekosistema imaju esencijalni značaj za bliže upoznavanje i rasvetljavanje faunističkog sastava i taksonomskog položaja mnogih vrsta. Kolašin. Ekološka Istina / Ecological Truth. P. 23-25. Beograd. 85-99. Jakšić. Belgrade. Prirodni resursi – osnova turizma. Vol. N. Zakonska regulativa u oblasti zaštite ovog segmenta biodiverziteta nije primerena sadašnjim potrebama i mogućnostima (Radović&Ćetković. 1-136 Glavendekić. Posebna izdanja 1. B. Rhopalocera). 1995). 1-130 Jakšić. 27 .. Božičić. P. usled obilja nesvakidašnjih kompleksnih informacija ali i vizuelnog impresarija. Stojanović. 6. Zagreb. Entomofaunistička istraživanja motivišu i razvoj ekoturizma. (1994): Problemi i iskustva u procjenjivanju ekoloških kapaciteta nacionalnih parkova u funkciji razvoja i prostorne organizacije.. 17-19. Beer. (1985): Komarci Fruške gore (Diptera. Beograd. pp. str. 4. Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa «Zaštita prirode i turizam u nacionalnim parkovima SR Jugoslavije. – 07. Neophodnost ovakvih istraživanja proizilazi iz činjenice da je Republika Srbija potpisnica mnogih konvencija kojima su preuzete obaveze zaštite očuvanja retkih i endemičnih vrsta i njihovih staništa. 2001). Matica srpska. Zbog obimnosti grupe. Budući da je sa teritorije Evrope nestalo 56% šumskog pokrivača. Vol. M. 2006. Entomologist's Gazette. Konferencija sa međunarodnim učešćem. 44. O posebnom značaju govori i činjenica da celokupna teritorija Srbije predstavlja jedan od najznačajnijih refugijuma i centara diverziteta retkih i endemičnih vrsta na teritoriji Evrope (Radović i dr. stvara se u čoveku obilje kreativne snage neophodne intelektu. Zavod za zaštitu prirode Srbije. No. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja trendove. Beograd. D.EkoIst' 06. 3. Ekoturizam daje značajan doprinos očuvanju biodiverziteta. Istraživanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruška gora. (2005): New longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) from Serbia. a samo 2% od preostalih šuma je zaštićeno. 4.. Biblioteka Dissertatio. 32-42 Pil. 1-215str. U susretu čoveka i prelepih dragulja iz sveta insekata. Beograd. S obzirom da je u Srbiji deta1jno proučeno samo oko 10% grupa invertebrate.04. 7. ali i drugih okolnosti. (2002): Mrazovci (Lepidoptera: Geometridae) u hrastovim šumama Srbije. Jakšić. septembra 1992. 133str. Culicidae). 5. 06. 1-198str Minjević. (1993): The M. (1988): Privremene karte rasprostranjenosti dnevnih leptira Jugoslavije (Lepidoptera. Đ. 27-28 8. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije. Rogulja collection of Rhopalocera (Lepidoptera) from the former state of Yugoslavia. 2. Novi Sad.2006. Jugoslavensko entomološko društvo. P. Monografije Fruške gore. 04. stanje istraženosti faune insekata je sasvim nedovoljno za aktuelne potrebe naučno zasnovane valorizacije karakteristika i stanja pri koncipiranju mera zaštite. 2006). pp. s posebnim osvrtom na kategoriju nacionalnih parkova. Archives of Biological Sciences. A. Inventarisanje diverziteta entomofaune je prva faza u konzistentnom pristupu njegovog očuvanja. i dr. što je veoma značajno za zaštićena prirodna dobra u našoj zemlji. (2006): Prezentacija prirodnih i kulturnih vrednosti Nacionalnog parka Fruška gora. (Stojanović.

Konferencija sa međunarodnim učešćem.04. 139str. Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. 17-19. 1-307str. «Entomohouse» kao potencijal turističke ponude u okviru NP «Fruška gora». Novi Sad. 137-142 11. 16. 2006. Zbornik plenarnih referata i rezimea. Prirodni resursi – osnova turizma. No. V. pp. 15-18 novembar 2005. Beograd. Acta Entomologica Serbica. No. Belgrade. I. Zečević.. M. K. D. 29-30 14. «Biodiverzitet i novi milenijum. Archives of Biological Sciences. A. Srpska akademija nauka i umetnosti. Zbornik radova o fauni Srbije. Matica srpska. 17-19. Zaječar. Lepidoptera) u Somboru. (2006): Entomofauna kao prirodni resurs i značajna osnova razvoja turizma u okviru zaštićenih prirodnih dobara II. 2004/2005. i dr. Pil. 1-125str. 13. str. Vasić V. Vol. 2006. Biološki fakultet i Ekolibri. pp. Bryophilinae).. 73-164 20. Narodni muzej Zaječar. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9.. Copromorphoidea).. Radović. Beograd. Srpska akademija nauka i umetnosti. 21. Odeljenje hemijskih i bioloških nauka. pp. Radović. Vasić. (2001): Diverzitet faune insekata Jugoslavije. D. Vajgand. 28 .. (2005): New longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) from Serbia and Montenegro. (2005): Prilog poznavanju štetnih sovica Nacionalnog parka Fruška gora. 2. 140 15. VII Savetovanje o zaštiti bilja. Vujić. (2000): Fauna sovica (Noctuidae.. 165-293 str. 143-146 10. I. 06. Prirodni resursi – osnova turizma. 1931) (Lepidoptera. Stojanović. Glumac. (2005): Some rare longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) without protection on the national level found on mt. VI. Archives of Biological Sciences. HerrichSchäffer. Otisak iz zbornika radova o fauni Srbije. Vol. Predlog turističke maršrute kroz Nacionalni park Fruška gora sa entomološki značajnim lokalitetima. Beograd. Belgrade. Noctuidae. knj.EkoIst' 06. Fruška Gora. S. Stojanović. Beograd. pp. Vol. D. D. N. 11 (No. D. 2.2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. a species new for the fauna of Serbia. Stojanović. 22. i dr. str. Stojanović. Stojanović. No. (2006): An overview of species of genus Schrankia (Lepidoptera: Noctuidae) with a new species for the fauna of Serbia recorded in National Park Fruška Gora. D. Odeljenje hemijskih i bioloških nauka. eds. Archives of Biological Sciences. sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja.2006. Vol. Tomić. Serbia. VI. 57. – 07. Stojanović. (2002): Fauna zemljomerki (Lepidoptera. DŠIP «Bakar» Bor. 57. Monografije Fruške gore. Pil. 137str.04. Ćetković. (2005): The first finding of the species Carposina Scirrhosella. ed. 17. Beograd. Belgrade. 1-81 23.1). 59-78 str. D. 9/10 (1/2). Beograd str. D. Geometridae) Srbije. 1854 (Lepidoptera. sa posebnim osvrtom na dinamiku populacije pojedinih vrsta. Stojanović. A. (2002): Fauna sovica (Lepidoptera: Noctuidae) Srbije. 18. knj. in press. Magistarska teza. Vol. 04. Beograd 12. i dr. i dr. D. (2002): Fauna leptira Timočke krajine (Istočna Srbija). Acta entomologica Serbica. Društvo ekologa Srbije i Zavod za zaštitu prirode Srbije.. (2005): Finding in the Fruška Gora National Park of Cryphia Amasina (Draudt. Konferencija sa međunarodnim učešćem. Stojanović. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. (2006): Entomofauna kao prirodni resurs i značajna osnova razvoja turizma u okviru zaštićenih prirodnih dobara I. 57. (1994): Fauna osolikih muva (Diptera: Syrphidae) Fruške gore. N. 111-122 19. u: Lakušić. D. D. Soko Banja. 4. u: Stevanović. (1995): Diverzitet entomofaune (Insecta) Jugoslavije.

Realisation of objectives for researches on sustainable development of vegetation resources makes basics for implementation of European standards and models and strategic frame for menagement of renewable natural resources on sustainable development principles. Površine se očiste čistim sečama i izvrši se pošumljavanje sečina. Rapid wanishing of forests calls for urgent attempts to stop degradation and devastation of present forest ecosystems. Cilj istraživanja održivog razvoja je da se definiše stanje prirodnih resursa. Dugoročni cilj industrijskog šumarstva je pretvaranje prirodnih šuma u plantaže drveća. vegetation resources UVOD Savremeno korišćenje ekosistema počiva na principima korišćenja prirodnih resursa i razvijeno je iz antropocentrične filozofije. što bi doprinelo daljem radu na definisanju Nacionalne strategije održivog korićenja resursa. 04. šumski ekosistemi. Exploring of sustainable development is important in context of defining a Strategy of sustainable development of Serbia. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ODRŽIVO KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH BILJNIH RESURSA SUSTAINABLE USE OF RENEWABLE VEGETATION RESOURCES dr Mihailo Ratknić. Dragana Ranđelović. 2006. U ovom radu definisani su osnovni kriterijumi za izradu metodologije održivog korišćenja prirodnih resursa. Key words: sustainable development. Beograd IZVOD: Savremeno kretanje u korišćenju obnovljivih prirodnih resursa izaziva strah da se mogu očuvati sadašnji prirodni ekosistemi u pogledu biodiverziteta i sposobnosti da se prilagode predstojećim klimatskim i drugim promenama. Ove ekološke paradigme razmatraju na drugi način potrebe ljudi i njihov odnos prema prirodi.EkoIst' 06. pri čemu se favoriziju vrste koje daju veće prinose i u potpunosti podmiruju potrebe drvne industrije. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ključne reči:održivi razvoj. This paper defines basic criterias for making metodology for sustainable use of natural resources. – 07. mr Svetlana Bilibajkić. odrede prioriteti aktivnosti za zaustavljanje nepovoljnih uticaja i zatim odrede mere za unapređenje stanja. ing. Zaštita životne sredine aktuelna je samo ako je nametnuta od strane društva. Uvažava se način na koji priroda stvara i održava ekosisteme. dipl. Realizacijom ciljeva istraživanja održivog korišćenja biljnih resursa postavljaju se osnove za implemetacije evropskih standarda i modela i stvaranje strateškog okvira za upravljanje obnovljivim resursima na načelima održivog razvoja. forest ecosystems. Istraživanje održivog razvoja značajno je u kontekstu utvrđivanja Strategije održivog razvoja Republike Srbije.Alternativa ovakvom pristupu je ekocentično (ili biocentrično) korišćenje resursa postavljeno na principima prirodi bliskog gazdovanja. 29 . biljni resursi ABSTRACT: Actual tendency in using of renewable natural resources causes the fear that biodiversity and adaptation to following climate and other changes of present ecosystems can't be preserved. Ekosistem predstavlja kompleksnost živih organizama i ima svoju VREDNOST SAM PO SEBI. Institut za šumarstvo. 06. Brzina nestajanja šuma zahteva hitno preduzimanje mera na zaustavljanju degradacije i devastacije postojećih šumskih ekosistema.

Prednost se daje ekološkim procesima u ekosistemima. .Neslaganja sa iznetim zaključcima mogu se uvek očekivati.Bitni podaci kojima se mora raspolagati su: . poboljšanje stanja degradiranih i devastiranih šuma i šikara. Ovaj koncept insistira na zaštiti preostalih starih prirodnih šuma kao poslednjeg utočišta biljnih vrsta.u prirodnim ekosistemima nema nepoželjnih vrsta. Johanesburgu i Beču. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKOCENTRIČNI PRISTUP KORIŠĆENJU PRIRODNIH RESURSA U novije vreme. na primer. sem vrsta unetih od strane čoveka. Ekološka Istina / Ecological Truth. . razvijen je tzv.Procena upotrebne vrednosti zemljišta zahteva multidisciplinaran tim straživača. . ali ne na način industrijskog korišćenja. . biodiverzitetu i biomasi. kada raste svest o posledicama ugrožavanja životne sredine i potrebi njenog očuvanja i zaštite. – 07. a ne ljudi na osnovu svojih predstava o tome.Analiza i rezultati moraju se bazirati na: . 04. Ovi principi se mogu definisati na sledeći način: .trenutna upotrebna vrednost zemljišta. prilikom uklanjanja. Politika u korišćenju ekosistema treba da obezbedi proširenje šumskog areala na površine koje se ne koriste u druge svrhe (razgraničenje poljoprivrednog i šumskog zemljišta).istraživanjima toka razvoja.EkoIst' 06. . definisali smo osnovne kriterijume za izradu metodologije održivog korišćenja prirodnih resursa. 2006. ekocentrični (ili biocentrični) pristup korišćenju resursa postavljen na principima prirodi bliskog gazdovanja. vodi. 06.kvalitetnim podacima i njihovim međusobnim odnosima. Ekosistem pripada svim vrstama koje tamo žive. 30 .Ostvarenje ovih ciljeva zasnovano je na ekološkim.Mora postojati razlog za procenu upotrebne vrednosti zemljišta. . i . Integralni deo je briga o zemljištu. i . socio-demografskim i ekonomskim kriterijumima. U šumarstvu. povećanje i poboljšanje produkcije drvne mase i drugih produkata i usluga. svako stablo ili produkt procenjuju se sa stanovišta funkcionisanja ekosistema. Čovek odatle nema pravo da ga uništava samo zbog svojih interesa. uključujući i ljude. i da su u skladu sa rezolucijama donetim u Riju. tako da obezbeđuju ekonomske potrebe društva. Ekocentrični koncept štiti.fizičko-geografske karakteristike prostora. OSNOVNI KRITERIJUMI ZA IZRADU METODOLOGIJE ODRŽIVOG KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA Smatrajući da u celini (objedinjeno) definišu održivo korišćenje prirodnih resursa.socio-demografska struktura. održava i obnavlja funkcionisanje prirodnih ekosistema uz istovremeno korišćenje svih dobara i usluga za obezbeđenje potreba ljudi na postojanim i trajnim osnovama. Priroda sama nastavlja dalji razvoj i postojanost ekosistema.Izveštaj mora biti saopšten terminologijom koja će biti svima u potpunosti razumljiva. Prema ovom konceptu. kao i drugih vrsta organizama. kao i zaštitu preostalih prirodnih šuma od degradacije i devastacije.

saobraćaj. sportski. (primenom principa održivog razvoja) stavljanje svih ovih programskih zadataka u međusobnu vezu. . domaća radinost. U istraživanjima se primenjuje višeslojna uporedna analiza prostora primenom tehnologije geografskog informacionog sistema (GIS-a). Izraditi mape flore. planiranje. geološke. 04. bazirane na Projektu Natura 2000). socijalna struktura i broj domaćinstava. Aktivnosti istraživanja se realizuju kroz: .Potrebno je obraditi orografske. Formirati katastar zagađivača.Identifikaciju prioritetnih staništa po stepenu zaštite vršiti na osnovu elemenata Projekta EMERALD/Natura 2000. – 07. Prostorni modeli će se koristiti za predviđanje direktnih i indirektnih posledica pre donošenja konačne odluke o korišćenju prostora što treba da spreči promašaje u korišćenju većeg nivoa. beskičmenjaka i kičmenjaka. identifikovati prioritetna staništa za zaštitu na nacionalnom i evropskom nivou. modernizacija i revitalizacija agro-kompleksa. uticaj urbane sredine). radi lokalno” i usredsređena je na manje teritorijalne celine (područja).utvrđivanje biodiverziteta područja i izdvajanje prioritetnih staništa i vrsta i njihova zaštita . što omogućava inkorporiranje u jedinstven Geografski Informacioni Sistem (GIS). a koji se mogu formulisati u nekoliko opštih programskih zadataka: zaštita sredine. markentiške analize i analize komercijalizacije ponuda prostora ali strogo u funkciji očuvanja prirodnih resursa i zaštite sredine. aktivnosti i sinhronizacija primene.socio-demografske karakteristike područja . klimatske. pedološke i fitocenološke karakteristike područja. seoski. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja METODOLOGIJA ODRŽIVOG KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA Metodologija razvijena u ovom radu bazira na poznatoj ekološkoj maksimi “Razmišljaj globalno.EkoIst' 06. modela i kartografskog prikaza.). a na osnovu analize satelitskih snimaka visoke rezolucije. komunalna infrastruktura i opšti uslovi za život. 06. Potrebno je izgraditi model ugroženosti prirodnih sistema i modela pogodnosti prostora za određene delatnosti. veličina naselja. korišćenja biljaka na zaštićenim područjima (mere.privreda.Detaljno se analiziraju sociodemografske karakteristike područja. 4 (1996). bazirano na Rezoluciji br. optimalno korišćenje prirodnih resursa (voda. šuma. naučne i edukativne delatnosti i sl. sa konkretnom analizom postojećih resursa i optimizacijom svih procesa. Istraživanja se sastoje iz niza podprogramskih aktivnosti koji su u interaktivnom odnosu. Treba izvršiti digitalizaciju prostornih podataka. pregled institucionalne osnove života (tradicionalni oblici. npr. turizma (lovni. predlog mera za ublažavanje postojećeg zagađenja.ekološke karakteristike područja . jačanje sekundarnih delatnosti. 31 . izradu grafičkih računskih analiza. Svi podaci će biti obrađeni u digitalnom obliku. formirati spisak staništa u području istraživanja na osnovu Paleoarktik klasifikacije staništa (1996). Ekološka Istina / Ecological Truth. pašnjaka i livada). definisati zone u kojima deluju zagađenja i tip zagađenja. Na ovaj način vršiće se multidisciplinarna interpretacija koja treba da pruži odgovore na najkompleksnija pitanja iz oblasti korišćenja resursa. Težište u metodologiji je dato na korišćenju prirodnih resursa brdsko planinskih područja. 2006. Analizom se omogućava otkrivanje osetljivosti (ranjivosti) prostora. .

Osnovna delatnost je razgraničenje poljoprivrednog i šumskog zemljišta treba da počiva na sintezi ekoloških. što predpostavlja i lokalne autonomije nad prirodnim resursima. sociodemografskih i ekonomskih parametara optimalnog korišćenja zemljišnog prostora. – 07. realizacijom ciljeva istraživanja održivog korišćenja biljnih resursa postavljaju se osnove za: 1. 06. Sprovesti identifikaciju površina za pošumljavanje. Neophodna je i zaštita izvorišta vode.Shvaćena je kao multifunkcionalna delatnost. pre svega za očuvanje kvaliteta vode. . To se između ostalog može postići razvojem organske poljoprivredne proizvodnje. Pored toga.poljopivredne proizvodnje . ZAKLJUČAK Prikazana metodologija omogućava utvrđivanje stanje prirodnih resursa. i primena odgovarajućih mera i radova za njihovu zaštitu. ekonomsku i finansijsku analizu zemljišnog prostora. Ekološka Istina / Ecological Truth. kakvo je njihovo stanje. . 2006. drvnoj zapremini i zapreminskom prirastu i dr.Voda sve više postaje deficitarna i time postaje ograničavajući faktor za razvoj. bioloških. Stvaranja strateškog okvira za održivo upravljanje obnovljivim resursima na načelima održivog razvoja i dosadašnjem stepenu istraženosti postojećih prirodnih resursa. zdravstveno stanje. Primenu optimalnih uzgojnih mera predvideti u svakom izdvojenom tipu šume. Da bi se donela odluka o optimalnoj nameni površina neophodno je izvršiti detaljnu eklošku. 3. socijalno-kulturnih i ekonomskih doprinosa korišćenja biljnih resursa. Svetska asocijacija za planinska područja ukazuje da revitalizaciju brdskoplaninskih područja najuspešnije mogu izvesti zemljoradničke zadruge. . revitalizaciju sela. klimatskih. socio-demografsku. primena mera nege. 2. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja . Zaštite životne sredine. Zbog toga je neophodno proučavanje postojećih vodnih resursa (koji su uglavnom u brdsko-planinskom području).Koje su šume najzastupljenije. podelu područja po tipovima sastojina. koja treba da stvori uslove da poljoprivredna domaćinstva na bolji način valorizuju svoju proizvodnju. starosna struktura. određivanje prioritetnih aktivnosti za zaustavljanje nepovoljnih uticaja kao i dalje mere za unapređenje stanja. Implemetacije evropskih standarda i modela i izradu metodologije registrovanja obnovljivih biljnih resursa. širenjem i odgovarajućim 32 .EkoIst' 06.valorizacije prirodnih resursa .vodnih resursa .Analizirati područje pod šumama i šumskim sastojinama. Locirati sve izvore i vrela koja se mogu koristiti kao voda za piće i formirati zone zaštite po stepenu prioriteta. njihova mala preduzeća i individualni seoski proizvođači.resursa šuma i šumskih područja .Valorizacija prirodnih vrednosti treba da omogući zapošljavanje. Održavanja i povećanja ekoloških. 4. stvaranje novog tipa domaćinstava u ruralnim područjima. socijalne i duhovne funkcije i vrednosti prirodnih ekosistema koje se postižu: uspostavljanjem.

što znači da ekonomsko korišćenje obnovljivih biljnih resursa ne sme da umanji brojne ekološke funkcije. PMF. očuvanjem i gazdovanjem divljači. PEŠIĆ. osnivanja novih i unapređenje postojećih šuma različitih namena. R. LITERATURA 1.. M. 8. uz održavanje i obogaćivanje biodiverziteta staništa. Da koncept planiranja trajnog gazdovanja obnovljivim biljnim resursima bude zasnovan na kriterijumu – očuvanju kvaliteta životne sredine. Da se očuva i unapredi biodiverzitet. Poljoprivredni fakultet. očuvanjem šuma u reprezentativnim ekološkim sistemima i predelima. merama podrške i obezbeđenja održivog korišćenja bioloških resursa i očuvanjem biodiverziteta. kako bi se smanjio pritisak na postojeće šumske ekosisteme. 3. International Conference in Muncachevo. Prvi jugoslovenski skup o GIS tehnologijama. Beograd RATKNIĆ. (2002): Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine. VUČKOVIĆ. KOPRIVICA M. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. (2006): Održivo korišenje obnivljivih biljnih resursa Pešterske visoravni. Podrške i unapređenja nacionalnih programa pošumljavanja i rekultivacije degradiranih staništa. 2006. (2003): Sustainable utilisation of forest resources in the Balcan: Problems and possibilities. – 07. Kragujevac 33 . ACEVSKI. 6.. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 5. 7. upravljanjem zaštićenim područjima i zajednicama. Da se stvore uslovi za uspostavljanje elemenata organske poljoprivredne proizvodnje. 4.. očuvanjem genofonda. Transcarpathia. Ukraine. I. M. RATKNIĆ. MIHOV. 04. J. Natural Forests in the Temperate Zones of Europe. M... Beograd RATKNIĆ M.EkoIst' 06. (1996): Optimalno korišćenje prostora na primeru razgraničenja poljoprivrednog i šumskog zemljišta i korišćenje površina u šumarstvu. SANU. 2.

bliže na terenima Karpatsko-balkanskog planinskog sistema ili na područje Karpatske i Balkanske Srbije. 3 osiromašene reliktne zajednice. vegetacija ABSTRACT: In the paper.Aceri monspessulani. Key words: associacion. 1924). There are 17 associations which are processed. od žbunastih asocijacija Artemisio-Amygdaletum nanae. na severu u Sokobanjsku kotlinu. Iako mnogi naučnici Leskovik smatraju „jugu pomereno produženje Ozrena“ (Cvijić. Od reliktnih zajednica najveće površine zauzima asocijacija Carpinio orientalis. Resava. among bush associations ArtemisioAmygdaletum nanae. Ekološka Istina / Ecological Truth. vegetation UVOD Zadnjih godina naša istraživanja usmerena su ka proučavanju prirode Istočne Srbije. Ozren i Leskovik. and many of them are relic and endemic. ispod koje se nalaze dolomiti i crveni peščari. Na tom. 3 impoverished relic associations. Leskovik. ipak on u odnosu na Ozren i Devicu predstavlja posebnu celinu u geomorfološkom smislu i izdiže se u obliku gromade na zapadu ovog planinskog lanca koji čine Devica. 4 šumske asocijacije savremenog tipa. 1 association of bush vegetation and 4 meadowpastures associations. and among pasture associations Seslerietum nitido-rigidae. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK Vera Đorđević1. smeđe šumska zemljišta i crvenkasto ruda zemljišta.EkoIst' 06. U radu je prikazano 5 reliktnih šumskih asocijacija. the bigest area is occupied by association Carpinio orientalis. Osanička reka. dok na istoku i jugu njegovi visovi se nastavljaju na Ozren i Svrljiške planine. Leskovik. Geološku podlogu čine krečnjaci donje krede.Aceri monspesullani. Niš IZVOD: U radu su prikazane biljne zajednice šuma i pašnjaka Leskovika kraj Aleksinca. a prema rodopskoj masi Centralne Srbije. Zamna. 2006. a od pašnjačkih asocijacija Seslerietum nitido-rigidae. Na ovoj geološkoj podlozi razvili su se sledeći tipovi zemljišta: planinska rendzina. Nastavljajući taj posao obreli smo se na Leskovik koji se nalazi u rubnom delu ovog krečnjačkog područja.Coryletum colurne. 06. po mišljenju mnogih istraživača najinteresantnijem i najrazuđenijem području bavili smo se istraživanjem zaštićenih prirodnih dobara kao i flore i vegetacije pojedinih prirodnih objekata (Vratna. Tupižnica). 34 . the herb associations of forests and pastures of Leskovik near Aleksinac are represented. – 07. Ana Lilić2 1 Fakultet zaštite na radu.Coryletum colurnae. Novica Ranđelović2. In the paper. it is represented 5 relic forest associations. 1 asocijacija žbunaste vegetacije i četiri livadsko pašnjačke asocijacije. Leskovik (1174 m) se strmo spušta na zapadu u aleksinačko polje ka Južnoj Moravi. Niš 2 Prirodno-matematički fakultet. Among relic associations. Ključne reči: asocijacije. Ukupno je obrađeno 17 asocijacija od kojih su mnoge reliktne i endemične. Danijela Avramović1. 04. 4 modern type forest associations.

Razbacane su po Leskoviku na raznim nadmorskim visinama i ekspozicijama često između reliktnih biljnih zajednica i zajednica savremenog tipa. 2006. belograbić (Carpinus orientalis) i mečja leska (Corylus colurna). Q. u okolini sela Lipovca u čijem se okrilju nalazi i manastir Sveti Stevan. a što manje pruži Leskoviku. maklen (Acer monspessulanum) i mečja leska (Corylus colurna). Resnik. cerris. 2006). frainetto i Q. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Klima ovo područja je umerenokontinentalna sa jakim uticajima stepske i nešto manjim uticajima mediteranske klime. Odmah iznad nje nastavlja se niz zajednicom FraxinoColurnetum mixtum.EkoIst' 06. Na 35 . U klisurama. na strmim ekspozicijama razvija se zajendica Crpinetum orientalis moesiacum colurnetosum u kojoj dominira. Ova zajednica se razvija na strmim krečnjačkim Detalj iz reliktnih šumskih zajednica Leskovika stenama. 06. a zatim i vegetacijski. Ranđelović et al. – 07. Čovek je nastojao da što više uzme. Treći član ove serije je zajendica Syringo-MonspessuloColurnetum u kojom dominiraju jorgovan (Syringa vulgaris). petreae i brojna stara stabla mečje leske (Corylus colurna). Osiromašene reliktne zajednice. Najniže delove obrasta zajdnica hrastova i mečje leske (Querco. Na nadmorskim visinama od 400 do 700 m. BILJNE ZAJEDNICE LESKOVIKA Leskovik je vrlo bogat floristički što su pokazala naša prethodna istraživanja (N. nalazi se serija reliktnih biljnih zajednica koje odozdo naviše čine jedan prirodni niz.Colurnetum mixtum) sa brojnim vrstama roda Quercus: Q. Crna bara) vegetacija je jako antropogeno izmenjena. S obzirom da je okružen naseljenim mestima (Lipovac. Reliktne šumske zajednice. Tako je nastala raznorodna vegetacija koju možemo podeliti u pet grupa zajednica: • reliktne šumske zajednice • osiromašene relikte šumske zajednice • šumske zajedice savremenog tipa • žbunaste zajednice i • livadsko-pašnjačke zajendice. zajednica u kojoj dominira jorgovan (Syringa vulgaris) i rašeljka (Prunus machaleb). zajendica u kojoj dominira crni jasen (Fraxinus ornus) i mečja leska (Corylus colurna). U klisurama i kanjonima lipovačkog amfiteatra često se sreće i reliktna zajednica Syringo-Prunetum machalebi. Ova serija se završava zajednicom Carpinio orientalisAceri monspe-ssulaniCoryletum colurnae koja se dodiruje sa osiromašenim i zajednicama savremenog tipa. Od prvobitne potencijalne šumske vegetacije malo šta je ostalo neizmenjeno. kanjonima i uvalama Leskovika. 04.

Ovu vegetaciju je proučavao Diklić (1962) Detalj iz zajednice Artemisiogde je opisao četiri biljne zajendicine: GalioAmygdaletum nanae 36 . Na nadmorskim visinama od 400 do 600 m. U ovoj zajednici dominira bukva (Fagus moesiaca) sa brojnim vrstama zeljaste flore. a u njima dominira planinska vlasulja (Festuca montana). Najniže terene. među kojim su najznačajnije: Erythronium dens-canis. a danas na površinama koje su bez šume usled neaktivnosti čoveka obradive površine obrastaju u šikare. uslovljena nagibom. Središnji deo planine na južnim. na strmim terenima sreće se osiromašena reliktna zajendica Fagetum montanum moesiacum colurnetosum. Inače. Na Leskoviku na različitim nadmorskim visinama sreću se livade i pašnjaci u zonama različitih šumskih zajendica. ekspozicijom i degradiranom podlogom. Jovanović (1954) je na Rtnju opisao asocijaciju Artemisio-Amygdaletum nanae koja je i na Leskoviku razvijena na nadmorskoj visini od 900 do 1100 m. na manjim nagibima sa veoma lepim cvetovima božura (Paeonia decora). zapadnim i severnim ekspozicijama obrastao je šumskom vegetacijom monodominantnog ili dvodominantnog tipa. od kojih izdvajamo: trnjinu (Prunus spinposa). 06. Hepatica triloba. Žbunasta vegetacija. Na severnim ekspozicijama od 500 do 1100 m nadmorske visine razvija se šumska zajednica mezijske bukve (Fagetum montanum moesiacum). na veoma strmim južnim ekspozicijama. sa skeletoidnom podlogom raste zajednica belograbića (Carpinetum orientalis moesiacum calcicolum). odmah iznad reliktnih zajendica obrasta šuma bužura i hrasta (Paeonio-Quercetum). 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. U ovoj zajendici smo sreli i planinski likovac Daphne mezereum. S obzirom da je vegetacija jako antopogeno uticana to se na Leskoviku sreće veliki broj sastojina žbunastih vrsta. u kojoj dominira bukva (Fagus moesiaca) i mečja leska (Corylus colurna).EkoIst' 06. medunac (Quercus pubescens) i jorgovan (Syringa vulgaris). a šikare će se vremenom pretvoriti u šume. koja raste na nadmorskim visinama od 400 do 700 m. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja nadmorskim visinama od 800 do 950 m. divlji bademić smo i ranije konstantovali u Istočnoj Srbiji samo na Rtnju i Šljivovičkom visu. Ova zajendica je u dodiru sa planinskom bukvom. 04. Livadsko-pašnjačka vegetacija. Vekovima je čovek na ovim prostorima stvarao pašnjake radi napasanja svojih stada. Na severnim ekspozicijama. krčio šume. Ova zajednica je trajni stadijum. Šumska vegetacija savremenog tipa. Na nadmorskim visinama od 600 do 900 m na zapadnim ekspozicijama sreću se sastojine hrasta kitnjaka (Qercetum montanum moesiacum). Na nadmorskim visinama od 900 do 1100 m raste zajednica jorgovana (Syringetum vulgaris) na južnim ekspozicijama i degradiranom zemljišu iz koga vire komadi krečnjačkih stena. na južnim ekspozicijama. rasprostranjenja je osiromašena biljna zajendica Orno-Quercetum bupescentis syringetosum u kojoj dominiraju crni jasen (Fraxinus ornus). Posebno mesto u ovom nizu zauzima žbunasta vegetacija koju gradi bademić (Amygdalus nana). Waldsteinia geoides. Galanthus nivalis i dr. glog (Crataegus monogyna) i dren (Cornus mas). – 07.

2006. Pulsatilla vulgaris ssp. Centaurea triumfetii. Sedum ochroleucum. Hypochaeris maculata. Pedicularis comosa. Poa badensis. grandis. alpinae Na nadmorskim visinama od 1050 do 1174 m. Carex humilis. Na nadmorskim visinama od 700 do 800 m u pojasu hrastovih šuma raste zajednica RhinanthoDanthoniatum alpinae. Beograd. Thymus pannonicus. Veratrum nigrum i Detalj iz zajednice Rhinantho-Danthonietum dr. četiri savremenog tipa. na plitkom zemljištu sa matičnim supstratom. Acinos hungaricus. tri osiromašeno-reliktne. Artemisia camphorata. Sedum acre. 04. Rhinanthus rumelicus. Vegetacija Leskovika u Istočnoj Srbiji je vrlo razuđena. J. a sastoji se od sedamnaest asocijacija i to pet reliktnih. Cirsium afrum i dr. Brachypodium pinnatum. Cytisus leucanthus. Hypericum rumelicum i dr. najznačajnije vrste ove zajendice su: Danthonia alpina. Na nadmorskim visinama od 1000 do 1150 m na degradiranim površinama razvija se pašnjačka zajednica Potentillo-Caricetum humilis sa sledećim biljnim vrstama: Artemisia camphorata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Festucetum vallesiacae (livada crvenog broća i vlasulje). (1924): Geomorfologija. Sideritis montana. Cvijić. Ekološka Istina / Ecological Truth. na vrshu Leskovika ispred bukove šume raste zajedinica češljica (Seslerietum nitido-rigidae). Najznačajnije su reliktne biljne zajednice u okolini Lipovca. jedne žbunaste i četiri pašnjačko-livadskih zajendica. Devici i Ozrenu. Satureja kitaibelii. Briza media. Cerastium banaticum.EkoIst' 06. – 07. Tu su pogodne uslove za život našle vrste krečnjačkih kamenjara Galium purpureum. Vegetacija je jako antropogeno izmenjena i u velikoj meri degradirana. Polygala major i dr. ZAKLJUČAK Leskovik je zapadni deo Balkanskog planinskog sistema koji pripada grupi sokobanjskih planina: Rtnju. Trifolium dalmaticum. Minuartia verna. Lunum catharticum. pa taj deo planine zajedno sa manastirom Sveti Stevan i okruženjem. 06. Knjiga I. Najznačajnije vrste na ovim prostorima su: Crocus adami. Thymus marschalianus. Trifolium montanum. koja se razvija na nadmorskim visinama od 500 do 700 m. Tragopogon balcanicus. Orchis ustulata. ali se osnovni tipovi prepoznaju. Festuca panciciana. LITERATURA 1. 37 . Polygala comosa. treba zaštititi kao prirodno dobro. Filipendula vulgaris.

br.. SANU. Beograd. 4. Niš. B. Lilić. V. (1935): Geologija Istočne Srbije. Zbornig radova. Glasnik prirodnjačkog muzeja. (1962): Prilog poznavanju šumskih i livadskih fitocenoza Ozrena. (1956): Tipovi pašnjaka i livada na Rtnju. 6. 6. 5. R. Beograd. (2006): Prilog flori Leskovika. V. Knjiga 1. 2. A... Avramović D. 3. Device i Lesko-vika kod Sokobanje. 04. (1954): Šibljak. Posebna izdanja. (in press) 38 . 8 Simpozijum o flori jugoditočne Srbije i susednih područja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. Jovanović. Knjiga 6.EkoIst' 06. Zbornik radova Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU. Serija B. Petković. 06. Knjiga 18. Diklić. Đorđević. 2006. Beograd. Jovanović. N. Šumarstvo br. Ranđelović. N. Beograd. – 07.asocijacija Artemisio-Amygdaletum nanae na Rtnju. Ekološka Istina / Ecological Truth.

A. and also from base where this herb species grow. rodovi Astragalus i Silene. Atriplex i dr. U literaturi se kao fitoakumulatori od biljaka pominju vrste sledećih rodova: Astragalus. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISTRAŽIVANJE SELENA U BILJNIM VRSTAMA JUGOISTOČNE SRBIJE THE RESEARCH OF SELENIUM IN HERB SPECIES OF SOUTHEAST SERBIA Zorica Stojanović1. a mnogi. životinje i biljke. a u sekundarne indikatore neke vrste rodova: Aster. matični supstrat ABSTRACT: In the paper. Cinopsis. angustifolius. misle da nije bitan za biljne vrste. Po mnogima on je esencijalni element i ima veliki značaj za metabolizam biljaka. Utvrđeno je da su sve biljne vrste fitoakumulatori selena s tim što vrsta Silene supina. supina). Nedostatak 39 . genus Astragalus and Silene. Bojka Blagojević1. Niš IZVOD: U radu je analizirana količina selena u biljnim vrstama roda Astragalus (A. Violeta Milosavljević1. onobrychis. Prihvaćeno je da je optimalna dnevna doza selena količine 1 μg/kg telesne težine. Istraživanja su pokazala da je selen prisutan samo kod nekih biljaka i da neke biljne vrste mogu biti akumulatori selena tzv. Astragalus. 2006. najviše akumulira (5. U današnje vreme poznato je da je selen neophodan za život.19 ppm). Novica Ranđelović3 1 Fakultet zaštite na radu. Ključne reči: selen. Stoneya. Danijela Avramović1. ali pre nekoliko dekada uključen u grupu osnovnih oligoelemenata.19 ppm). Ekološka Istina / Ecological Truth. A. et al. kao i iz podloge na kojoj rastu ove biljne vrste. A. fitoakumulatori. 1975): • primarni indikatori. 06. A. O njegovom prisustvu kod ljudi i životinja ima mnogo radova.EkoIst' 06. U primarne indikatore spadaju rodovi: Astragalus. angustifolius. it is analyzed the quantity of selen in herb species of genus Astragalus (A.obligatni akumulatori (od 1000-20000 mg/kg). Key words: Selenium. Količine koje prevazilaze 500 μg po danu izazivaju toksične efekte. Dragan Veličković2. Selen je najpre proučavan samo zbog njegovih toksičnih efekata. supina). Aster. parent supstrata UVOD Selen je važan element za živa bića: ljude. Xylorhiza i dr. onobrychis. Silene. It is established that all herb species are phytocumulative and the species Silene supina accumulates the most (5. • sekundarni indikatori fakultativni akumulatori (50-100 mg/kg) i • biljke koje ne akumulirauju selen (žitarice i trave). Xylorhiza. Niš 2 Zdravlje-Actavis company 3 Prirodno-matematički fakultet. a dnevna minimalna količina za normalno funkcionisanje ćelija sisara je 10-8 M. vesicarius) and genus Silene (S. ali je malo radova o njegovom prisustvu u biljkama. – 07. suprotno tome. Atriplex. Cinopsis. 04. Biljke koje su gajene na zemljištu bogatom selenom mogu se podeliti u 3 grupe (Jović V. vesicarius) i roda Silene (S.

degenerativno skupljanje pigmenata u neuronima. debelog creva. – 07. a sve to je glavni uzrok gore pomenutih poremećaja. Materijal je samleven i pomoću vodenice za kafu. 06.sa Rudina planine iz zajednice Edriantho-Anthylletum aureae na samom vrhu planine uz samu granicu. samim tim i u hrani dovodi do nedovoljne sinteze glutation peroksidaze. 1987. Na osnovu prethodnog istraživanja može se zaključiti da selen treba da ima esencijalnu ulogu u zdravlju čoveka. grudi. Astragalus onobrychis sa Ploče u podnožju Suve planine u blizini Kunovice i Silene supina sa Rudina planine iz zajednice Astragalo-Silenetum supinae sa trijaskih mermera na vrhu planine. polineuritis i td. Visoki nivo selena u ishrani (normalna ishrana sa primenom selenovih jedinjenja) izaziva značajno umanjenje bolova kod pacijenata sa leukemijom i malignošću creva. Čovekova opredeljenost za lokalne pašnjake domaćih biljojedih životinja je razlog za pojavu nekih bolesti životinja i ljudske populacije u nekim oblastima (Koivistoinen i Huttunen. Materijal je sušen u hladu. Uloženo je dosta truda da se ovaj problem i istraživanja vezana za ovu temu progresivno unapređuju. 1986). Dubois i Belleville 1988). 1986. Ovu količinu selena čovek i životinje mogu dobiti koristeći hranu koja je bogata selenom a to su razne žitarice i lukovi. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja selena u zemlji. Kashin-Beckova bolest. jajnika i prostate (Shrauzer 1992). 1985). Treba napomenuti da tretman selenom značajno umanjuje bol kod mnogih ozbiljnih bolesti modernog doba kao što su maligna i kardiovaskularna oboljenja. kao i zapažanja kod domaćih životinja ukazuju na činjenice da ukoliko je selen deficitaran u zemljištu. pluća. Sistematske studije u vezi odluke o upotrebi selena pokazuju razlike između različitih regiona. 40 . Rezultati ispitivanja u veterini. izuzev optimalnog može da izazove teška oštećenja u zdravlju kod čoveka i životinja. u kabinetu HMD i čuvan u kesama od hartije. kao i u podlozi (zemljištu i mineralnom suprstratu). S druge strane nivo selena u hrani. Novi Zeland je prva zemlja u kojoj je selen korišćen kao dodatak stočnoj hrani. 04. Astragalus vesicarius. Danas je dobro poznato da nedostatak selena doprinosi razvoju nekoliko ozbiljnih bolesti kao što su: Keshanska bolest. Dugo se verovalo da nedostatak nekih osnovnih oligoelemenata dovodi do mišićne distrofije kod ovaca. ubrzo je primećen napredak u zdravlju domaćih životinja pa sve do kasnijeg nestanka simptoma pomenutih bolesti (Thompsin 1977. (Salonen. eksudativna artropatija. srčana aritmija. vertikularna dilatacija. 2006. Ovim radom je analizirana količina selena u biljnom materijalu vrsta rodova Astragalus i Silene. svinja i goveda ili dijareje kod živine. nernva moždana lipofunkcionoza. Ekološka Istina / Ecological Truth. MATERIJAL I METODE RADA Materijal za ova istraživanja sakupljen je: Astragalus angustifolius sa Rudina planine u okolini Bosilegrada iz zajednice Astragalo-Silenetum supinae na vrhu planine kod osmatračnice iznad mahale Sušica uz samu granicu. kardiomiopatija.EkoIst' 06. samim tim i hrana je sa nedostatkom selena. što je primećeno u nekim regionima.

Inače sve vrste rastu na planinskoj crnici čija je reakcija bazna (od 7.17 do 8.B.000064 0.19 2. Ovako pripremljen rastvor analizira se metodom atomske spektrofotometrije (AAS) na atomskom apsorberu Pye Unicom SP 9 uz upotrebu hidridne jedinice PU 9060.219 0. REZULTATI RADA I DISKUSIJA Ovim radom je analizirana količina selena u biljnom materijalu vrsta Astragalus angustifolius. vesicarius i roda vrste Silene supina.5 % hlorovodoničnom kiselinom (HCl). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Priprema biljnog materijala za određivanje selena vršena je na sledeći način: 5 g suvog materijala ubaci se u balon po Kjeldalu. Pripremanje zemljišta i stena za određivanje selena vrši se: usitnjavanjem zemlje 1-2 g. koja se stavi u erlenmajer i dodaje 20 ml rastvora hlorovodonične (HCl) i azotne (HNO3) kiseline (2:1) i ostavi 24 h u digestor poklopljeno sahatnim staklom. Kvarcne ćelije T-obika.19 ppm). 190oC).07 ppm a za matičnu podlogu 1.281 0. koga ohladimo i prenesemo u normalan sud sa 10 ml i dopunimo sa 1. Astragalus vesicarius L.294 Sadržaj Se [ppm] 0. Kad se ohladi prenese se u normalan sud od 50 ml i dopuni sa 10 % hlorovodoničnom kiselinom.07 1. Tabela 1. Sutradan se zagreva u peščanom kupatilu.).88 ppm. Ovaj postupak urađen je na Anatomskom spektrofotometru Zdravlje-Actavis company.000188 Ukupna količina selena u istraživanim biljnim vrstama najveća je kod vrste Silene supina (5. 04. Sadržaj selena u podlozi koju čine dolomitisani mermeri iznosi: za zemljište 2.000519 0.00).257 0.stena Odvaga [mg] 5080 5090 5060 5010 2100 2120 Razblaženje 1 4 1 10 1 1 Apsorbanca 0. na zemljištu sa baznom reakcijom dobijeni rezultati su prikazani u narednoj tabeli (Tabela 1. Analizom selena u ukupnom materijalu istraživanih vrsta biljaka koje rastu na krečnjačkoj geološkoj podlozi na Rudina planini (dolomitisani mermeri). – 07.88 Sadržaj Se [%] 0.zemlja Podloga.21 2. Kao gas nosioc korišćen je argon sa protokom od 400 ml/min. što znači da je matična podloga siromašna 41 . a zatim dolazi Astragalus angustifolius (2.EkoIst' 06. kao i u podlozi (zemljištu i matičnom suprstratu). a zatim se sipa 10 ml koncentrovane azotne kiseline HNO3.64 ppm).099 0.000021 0. onobrychis i A.21 ppm). Podloga.308 0. dodaje mu se 1 ml sirćetne kiseline (C2H5COOH) i vodonik peroksid (H2O2) i kuva sve dotle dok se zapremina ne smanji na 2 ml (do pojave belih para). Sutradan se kuva na tihoj vatri 30 min (max. i ostavi da stoji preko noći da na običnoj temperaturi reaguje. zagrevana je stehiometrijskim plamenom vazduh/acetilen.83 0.000207 0. 06.000283 0. pa Astragalus vesicarius sa (0.83 ppm). A. Sadržaj selena u biljnom materijalu Rudina planine (original) Naziv uzorka Astragalus onobrichys L. Astragalus angustifolius L. dužine 120 mm. a najmanje je kod vrste Astragalus onobrichys (0. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. Silene supina M. Dobije se bistri rastvor.64 5.

Radulović M. Volume LXXVIII.21 do 5. Najbolji akumulatori su Silene supina 5. Alliaceae (crni i beli luk). tj. Aster. a od životinjske hrane selen se najviše nalazi u mesu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja selenom a zemljište je bogatije jer se u njemu selen deponuje iz podloge i humusnog materijala. 42 . Book 6. Ispitivane biljne vrste na količine selena u našem eksperimentu bile su tri iz roda Astragalus (A. Glavni izvori selena su: biljne vrste iz familija Poaceae (cerealije). onobrichys. odakle selen prilikom raspadanjem biljaka dospeva u zemljište. (1975. Belgrade. (A.19 ppm i Astragalus angustifolius sa 2. zatim kontinentalna klima u kojoj se vrši slabija akumulacija selena i dr. onobrychis. 2006. one iz podloge korenovim sistemom putem metabolitičkih procesa uzimaju selen preko različitih jedinjenja i deponuju ga u svom telu. Razloge za ovako slabu akumulativnost možemo tražiti na više strana: pre svega u geološkoj podlozi koja je veoma siromašna selenom. ali su mnoge od njih dobri akumulatori selena.83 ppm. pripadaju leptirnjačama koje osim sposobnosti akumuliranja azota imaju i sposobnost akumuliranja selena.): The content of Selenium in the of Zeta Valley (Montenegro). A. angustifolius). poznato je da mleko i mlečni proizvodi od koza imaju visoku hranljivu vrednost kao zdrava hrana. Biljne vrste nemaju potrebe za selenom (ili to do sada nije otkriveno). Flora SR Srbije IV tom (urednik M. utvrđeno je da količina selena u biljnim vrstama mala i da se kreće u granicama od 0. (1972.. može biti toksičan. i Perović N. vesicarius i A. Atriplex. kao i stimulativan zavisno od doze koja se unosi. SANU. vesicarius) i jedna vrsta iz roda Silene (Silene supina). Najpoznatiji rodovi koji imaju sposobnost akumulacije su: Astragalus.07 ppm. A. Silene i dr. U prirodi se selen nalazi u svim biotopima: vodi. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. LITERATURA 1. Diklić N. Može se predpostaviti da ova hranljiva vrednost potiče u mleku i mlečnim proizvodima između ostalog od selena koji mu daje zdravstvenu vrednost i poseban kvalitet.19 ppm.19 ppm i Astragalus angustifolius 2. ZAKLJUČAK Slen je neophodan oligoelemenat za životinje i čoveka. 06. Scientific meeting. 2. Poznato je da dozvoljena doza za čoveka iznosi 500 ppm. Department of natural and mathematics sciences..): Rod Astragalus L. Blagojević S.. Jakovljević M. – 07. angustifolius i A. Dobijeni rezultati ukazuju na vrlo nizak sadržaj selena u zemljištu i ispitivanim biljnim vrstama od kojih se kao najbolji hiperakumulator pokazala vrsta Silene supina sa 5. Beograd. Prisutan je u lancima ishrane: zemljište-biljke-biljojedi-svaštojedi-čovek. Ove biljke su poznate u narodi pod imenom kozinac. Poznato je da vrste roda Astragalus L. Iz ovoga se može zaključiti da pomenute biljne vrste pripadaju zelenim fitoakumulatorima. Eksperimentalnim istraživanjem sadržaja selna. Josifović). stenama i zemljištu. jer ih rado konzumiraju koze. 04.

) Stoj. Volume LXXVIII. 43 . (Silene supina M.). i Đermatović V. (Leguminosae). Department of natural and mathematics sciences.. 06. et Stef. БАН София. Belgrade. и Панов П. chlorocarpus (Gris. (1975. Jović V.. Scientific meeting.): Род Silene L. 04. Book 6. Miladinović D. Флора НР Бьлгария том III. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. SANU. Йорданов Д. 2006.EkoIst' 06. var. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07.B.): The selenium content in Astragalus onobrychis L. 4. Ranđelović N. (1966.

Svi ispitivani uzorci bioindikatora još uvek sadrže 137Cs.co. posebno hrane. uz saradnju svih institucija koje rade na kontroli radioaktivnosti. – 07. It was noticed that 137Cs activity levels decreased with time much faster than it should be refered to the physical half life of this radionuclide in the all samples analysed. Snežana Dragović1 1 Institut za primenu nuklearne energije – INEP. Dragan Marković2. godine) interesovalo nas je da li su nivoi aktivnosti mahovina izrazito visoki i da li poslednje izmerene aktivnosti odgovaraju onima koje bi trebalo da imaju na osnovu fizičkog vremena poluraspada 137 Cs. heavy metals UVOD Pri stalnoj kontroli uzoraka biosfere. bioindikatori. Ana Čučulović1. 2006. nameće se problem radijacionog opterećenja stanovništva. All the bioindicators samples are still contaminated by 137 Cs which is very adversely especially for the woodland fruits – edible mushrooms. to get some insight about the contamination level of the environment where sample was growing. Pravilnikom o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu sprovođenja dekontaminacije (1) regulisani su dozvoljeni nivoi radionuklida i u međuvremenu donete i preporuke za pojedine vrste hrane. Beograd – Zemun e-mail: anas@inep. Ovo pitanje je posebno značajno kada se radi o uvoznim namirnicama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 137 Cs – RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE 137 Cs – RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA Slobodanka Stanković1. Kod svih analiziranih uzoraka uočeno je znatno brže opadanje nivoa aktivnosti 137Cs nego što iznosi fizičko vreme poluraspada ovog radionuklida. uzimajući u obzir da su u zemljama Evropske zajednice norme za dozvoljene nivoe prirodnih i veštačkih radionuklida liberalnije nego u našoj zemlji. 06. Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije. Ključne reči: 137Cs. Beograd IZVOD: U radu su prikazani rezultati kontaminacije bioindikatora (mahovina i jestivih gljiva) radiocezijumom-137. Na osnovu modifikovane jednačine za radioaktivni raspad: (2) At = Ao exp (-t/t1/2) 44 . teški metali ABSTRACT: Some results for the radioactive contamination by 137Cs of the bioindicators species (mosses and edible mushrooms) nineteen years after the accident at the nuclear power plant in Chernobyl are presented in this paper. Key words: 137Cs. kontroliše ovaj deo radiološke zaštite stanovništva. devetnaest godina posle akcidenta nuklearne elektrane u Černobilju. bioindicators. because of the possible radiation body burden for the inhabitants. Sadržaj teških metala određen je samo u jednom uzorku mahovina da bi se dobio uvid u nivo zagađenja lokaliteta iz kojeg uzorak potiče. Analizirajući uzorke bioindikatora na prisustvo 137Cs devetnaest godina posle akcidenta u Černobilju (uzorci su sakupljeni i mereni 2005. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. The heavy metal contents were determined in only one sample of mosses. što je posebno nepovoljno zbog mogućeg radijacionog rizika stanovništva. 04.yu 2 Fakultet za fizičku hemiju.

mnogim biološkim i fizičkohemijskim faktorima koji regulišu usvajanje radionuklida u biljkama. Sadašnje izmerene vrednosti su znatno niže zahvaljujući biološkom vremenu poluraspada. trebalo bi da se današnje vrednosti nalaze u opsegu od 650 do 6500 Bq/kg. Ao početna aktivnost.33 MeV-a za 60Co.EkoIst' 06. što nije slučaj.0 Arsen 5.47 Nikal 30. rezolucije 1.45 Cink 57.137 mahovina sakupljenih sa različitih lokaliteta. – 07. t1/2 vreme poluraspada radionuklida i ako se uzme u razmatranje da su se prvobitne radioaktivnosti mahovina (neposredno posle akcidenta u Černobilju) nalazile u intervalu od 1000 do 10000 Bq/kg 137Cs (3).65 KeV-a i relativne efikasnosti 34% na 1. Nivo aktivnosti 137Cs u mahovinama 137 Cs (Bq/kg) Lokacija Lepenski vir 377 Đavolja varoš 331 Niška Banja 68 Prateći nivoe aktivnosti 137Cs sa lokaliteta arheološkog nalazišta Lepenski vir i poredeći rezultate sa prethodnim (4) jasno je da nivo aktivnosti radiocezijuma . Tabela 2. 04. Nivoi aktivnosti 137Cs svih uzoraka mereni su u Marinelli posudama od 1L.75 Kadmijum 1. Teški metali određeni su metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. godine. što navodi na zaključak da novih radiokontaminacija posle akcidenta nuklearne elektrane u Černobilju u ispitivanom regionu nije bilo. 2006. tokom 2005. što je potvrđeno i u ovom radu.20 45 . 06. Ekološka Istina / Ecological Truth.26 Bakar 79. Tabela 1. korišćenjem standardizovanog EPA postupka. Sadržaj teških metala i arsena u uzorku mahovine sa lokacije Đavolja varoš Teški metali mg/kg Olovo 100. REZULTATI I DISKUSIJA U tabeli 1 prikazani su rezultati kontaminacije radiocezijumom . MATERIJAL I METODE Uzorci mahovina i jestivih gljiva sakupljeni su metodom slučajnog uzorka na teritoriji naše republike.137 u ispitivanim uzorcima mahovine opada u funkciji vremena. korišćenjem HPGe-gamaspektrometra sa 8192 kanala.40 Gvožđe 8703 Hrom < 5. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja gde je: At aktivnost radionuklida posle vremena t. Prema monitoringu svih naših izmerenih uzoraka mahovina i lišaja poslednjih godina nivoi aktivnosti 137Cs iznose samo nekoliko stotina bekerela po kilogramu.

4 x 105. Ova peporuka je posebno značajna u visokoplaninskim ekosistemima. bakra (79. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pri konzumiranju ovih šumskih plodova mora se voditi računa koliko su oni zastupljeni u ishrani i ne bi ih trebalo koristiti bez prethodne provere nivoa aktivnosti 137Cs u njima. lisičarka. a u napuštenom rudniku 1 – 4 x 102 mg/kg. U tabeli 3 prikazani su rezultati kontaminacije radiocezijumom -137 jestivih gljiva. sasvim je razumljiva kontaminacija bioindikatora. Kako deo ponetog materijala padavinama dospeva na površinu zemlje. Podaci iz tabele ukazuju na izrazito visok sadržaj gvožđa (8. a u napuštenom rudniku: 1 . 1 Tuber aestivum-tartuf 2 Cratarellus cornicopioides – crna truba Crna truba suva 97 ± 13 Lactarius deliciosus. Podaci iz tabele 3 ukazuju na kontaminaciju jestivih gljiva cezijumom-137. sa saradnicima je odredio sadržaj olova u uzorcima vazduha na Kopaoniku. 06. kao što su mahovine. D. a u napuštenom rudniku 1 – 12 x 103.. pri čemu se ne mogu zanemariti ni podaci za sadržaj olova (100. A. Nivo aktivnosti 137Cs u uzorcima jestivih gljiva 137 Cs (Bq/kg) Uzorak Boletus edulis . – 07. koji se nalazi u intervalu od 1 x 10-4 do 5. Tabela 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uzorak mahovine sa lokaliteta Đavolja varoš poslužio je i kao bioindikator zagađenosti vazduha i zemljišta teškim metalima (tabela 2). posebno kada se radi o sušenim uzorcima (vrganj. crna truba). 04.5 x 104.rujnica Rujnica u salamuri 2±1 Broj ispitivanih uzoraka 25 5 19 11 67 5 3 1 1 1 1 14 4 46 . sa saradnicima je određujući koncentracije teških metala u šumskom zemljištu i napuštenim rudnicima na Kopaoniku dobila sledeće rezultate (5) : za Fe na šumskom zemljištu : 4 . M.26 mg/kg). cinka i bakra mogle bi se objasniti blizinom Kopaonika. Ovako visoke vrednosti gvožđa. za Cu na šumskom zemljištu 6 – 8 x 104. Marković. gde su šumski plodovi više zastupljeni u ishrani stanovništva nego u urbanim sredinama. olova. Tasić. a u napuštenom rudniku 1 – 3 x 102 i za Pb na šumskom zemljištu 1 – 2 x 102.45 mg/kg).. gde postoje aktivna i napuštena rudarska okna za rude pomenutih metala i blizinom Rafinerije – Trepča u Kosovskoj Mitrovici odakle se olovo do Kopaonika prenosi vetrovima. gde ga usvajaju biljke.703 g/kg)..EkoIst' 06.47 mg/kg) i cinka (57.vrganj Vrganj svež 12 ± 1 Vrganj u salamuri 4 ±2 Suvi vrganj 105 ± 5 Smrznuti vrganj 15 ± 3 Cantharellus cibarius – lisičarka Lisičarka sveža 116 ± 3 Lisičarka u salamuri 4±2 Suva lisičarka 245 ± 52 Morchella conica – smrčak Smrčak svež 35 Smrčak zamrznut 71 Calocybe s gambosa-đurđ. za Zn na šumskom zemljištu 1 – 2 x 102.2 x 10-3mg/m3 (6). 2006.

Vukmirović. Ekološka Istina / Ecological Truth. Čučulović. LITERATURA 1. – 07. I. 32-37. D. S. Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu sprovođenja dekontaminacije. E. Tasić. 04. Fizičke i hemijske metode karakterizacije aerosola u atmosferi Kopaonika. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Iako je od akcidenta u Černobilju prošlo dvadeset godina. 101-108. Zbornik radova . S. Beograd.. A. Sadržaj teških metala u uzorcima lebdećih čestica na Kopaoniku. sakupljenih i merenih devetnaest godina kasnije.. Komparativno ispitivanje radioaktivnosti bioindikatora Srbije i Crne Gore.... D. 1990.. Stanković. 5. 2.. Sitzungberichte der Akademie der Wissenschaften zu Wien. Z. Zbornik radova – Priroda Kopaonika – zaštita i korišćenje. D. Beograd. Ekološka istina 1998. 2006. 87-90. 4. A.EkoIst' 06.. Stanković. A. 1990.D. Novović. Službeni list SRJ.. 47 . Miočinović.. 3. 2-5. 109-112. 1905. Marković. konstatovano je prisustvo 137Cs kao rezidue najviše zastupljene u ispitivanim uzorcima mahovina i gljiva u odnosu na druge radionuklide. Meyer.. M.. S. von Schweidler. Ekološka istina 2004... Stanković. br. N. G. M.. Radioaktivnost 137Cs u bioindikatorskim vrstama opada znatno brže nego što iznosi fizičko vreme poluraspada ovog radionuklida. 6.. u svim uzorcima bioindikatora... 06. Pantelić. Tripković. Marković. Vukelić. M. Bioindikatori radiozadađenja istočne Srbije. Veselinović. Vukmirović.. Z.9.. 1999. S. Dragović.Priroda Kopaonika – zaštita i korišćenje. Sadržaj teških metala u mahovinama sa lokaliteta Đavolja varoš je povećan zbog uticaja Kopaonika (sa aktivnim i napuštenim rudarskim oknima) i rudarsko topioničarskog kompleksa – Trepča.

1979). Borsko jezero ABSTRACT: Lack of information about Bor Lake water biology is a main factor which detains serious research and protection programs.EkoIst' 06. pri čemu joj razmnožavanje iz fragmenata omogućava laku distribuciju (Aiken. Keywords: zooplankton. godine u okviru projekta "Ekološka istraživanja borskog područja" (potprojekat "Biomonitoring Borskog jezera"). uglavnom u okviru rutinskih analiza kvaliteta vode. godine evidentirana je pojava makrovegetacije (vrste Myriophyllum spicatum L. Sandra Čokić2 JKP„Vodovod i kanalizacija“ Subotica reh@eunet.yu 2 JP „Palić-Ludaš“ Subotica sandraco@eunet. Ukupno je konstatovano 42 taksona iz 21 roda. što se na faunu Rotifera odrazilo povećanjem broja taksona u letnjoj sezoni i promenom dominantne vrste u zooplanktonu. tokom 2005. Istraživanja faune Rotifera Borskog jezera sprovedena su od 1994. neophodno je uspostaviti redovan biomonitoring i sprečiti sve neplanske i nestručne intervencije. AND 2005. Bor Lake UVOD Literaturni podaci o biologiji Borskog jezera su malobrojni. 1995). Nešto detaljnija ispitivanja započeta su 1993.) koja je najverovatnije antropogenim dejstvom dospela u akumulaciju. Newroth et Wile. The dominant zooplankton species was also changed. godine došlo je do ekspanzije vrste Myriophyllum spicatum L. It is necessary to establish a regular biomonitoring and prohibit all unskilled activities in order to protect this reservoir. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROMENE U SASTAVU FAUNE ROTIFERA BORSKOG JEZERA OD 1994. It caused an increase in number of rotifer species in summer 2005. which was probably introduced by human activity. 06. GODINE CHANGES IN ROTIFER FAUNA OF BOR LAKE BETWEEN 1994. DO 2005. During 2005 presence of macrovegetation was noted (the species Myriophyllum spicatum L. Makrovegetacija Borskog jezera je od formiranja akumulacije krajem pedesetih godina dvatesetog veka bila vrlo siromašna.). 1995. Reh et Bobić. ne postoji nijedna monografija posvećena biologiji Borskog jezera koja bi sistematizovala podatke i predstavljala osnov za dalja istraživanja i zaštitu. 48 . Pored činjenice da je biomonitoring ove akumulacije sprovođen sporadično. 04. pri čemu je publikovan samo deo rezultata (Reh et Čokić. 1 Žika Reh1. submerzne ukorenjene biljke koja se invazivno širi. godine.yu IZVOD: Oskudnost informacija o biologiji Borskog jezera predstavlja glavni ograničavajući faktor za ozbiljnija istraživanja i zaštitu. koji je obuhvatao kompleksna hidroekološka ispitivanja. Ovaj projekat je završen 1995. – 07. godine. Tokom 2005. fauna Rotifera. do 2005. fauna Rotifera. 2006. Da bi se sprovodila zaštita Borskog jezera. In a period between 1994 and 2005 research of rotifer fauna of Bor Lake was done. Ova biljka je normalan stanovnik voda Evrope i ekološki je vrlo tolerantna. Međutim. Altogether 42 taxa from 21 genera were noted.. Ključne reči: zooplankton. Ekološka Istina / Ecological Truth.

dok su rodovi Asplanchna. Reh et al. Kellicottia. Monommata. Keratella i Lecane (po 4). 2000). Cephalodella. kao i u leto 2005. Merenja su rađena uz pomoć standardnog softvera. 06. Uzorci su pregledani binokularnim svetlosnom mikroskopom i fotografisani digitalnom kamerom. 1999/2000. MATERIJAL I METODE Materijal je prikupljan u sezonskim intervalima tokom 1994/95. Rotaria. a zatim rodovima Colurella. Živković. 04. kao i da se utvrdi eventualni uticaj intenzivnog rasta makrovegetacije u Borskom jezeru tokom 2005. godine (19). 1997. godine. Lepadella. do 2005. godine na sastav faune Rotifera. Čokić et Bobić. 1978. Gledano po sezonama najveći broj taksona je zabeležen u proleće 1999. Reh. Scaridium. Epiphanes. Identifikacija taksona je urađena standardnim ključevima (Koste. i 2003/2004. 1993) i često su dominantna grupa u zooplanktonu i mikrozooperifitonu. 1995). Hexarthra. 49 . 1995. godine . Brachionus. 1998. a kalibracija dimenzija urađena mikrometarskim predmetnim staklom. a najmanji u proleće 1995. plaža kod Auto-kampa i plaža kod hotela „Jezero“. konstatovano je ukupno 42 taksona iz 21 roda. 1996. Poređenjem broja taksona u letnjem aspektu može se videti da se broj taksona postepeno povećavao i maksimalan broj je konstatovan u leto 2005 godine (14 taksona) što je više nego dvostruko od onog u leto 1994. 2006. Iz rodova Filinia. godine (po 5).EkoIst' 06. Kutikova 1971. Cilj istraživanja bio je da se ispita sastav faune Rotifera i utvrde potencijalne promene u kvalitativnom i relativnom kvantitativnom sastavu u proteklih 11 godina. Najveći broj taksona pripadao je rodovima Notholca. Uzorci planktona su prikupljeni sa površine (do 3 m dubine) planktonskom mrežicom od mlinske svile promera 50 μm i konzervirani 4% formalinom. (Reh et Bobić. Analiziran je kvalitativni i relativni kvantitativni sastav i izračunat indeks sličnosti po Sørensen-u. Bobić. Ekološka Istina / Ecological Truth. u 2003/2004. Najveći broj taksona konstatovan je tokom 1999/2000. Ova grupu čini oko 2000 vrsta mikroskopskih pseudocelomata koji naseljavaju različite tipove voda i vlažnih staništa (Nogrady. i zimu 2000. REZULTATI I DISKUSIJA Ispitivanjem faune Rotifera Borskog jezera od 1994. godine (26). Testudinella i Trichotria bili zastupljeni sa po jednim identifikovanim taksonom. godine na 3 lokaliteta na Borskom jezeru i to: Crnovrški zaliv. 1997. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Fauna Rotifera okoline Bora je do sada slabo proučena (Reh et Bobić.12. – 07. Polyarthra i Trichocerca (po 3 taksona). (6 taksona). Euchlanis i Synchaeta konstatovano je po 2 taksona. 1987). broj taksona bio najmanji . godini zabeležno je 24 taksona dok je u 1994/1995.

i 1995. do 1999. Ekološka Istina / Ecological Truth. godine. – 07. godine u zooplanktonu dominirale vrste Keratella cochlearis Gosse i Polyarthra vulgaris Carlin. U leto 2005. Slika 1 – Dominantne vrste u borskom jezeru od 1994. nije konstatovana. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 16 14 12 10 8 6 4 2 0 14 10 6 11 Leto '94 Leto '99 Leto '03 Leto '05 Grafik 1 – Broj konstatovanih taksona Rotifera u Borskom jezeru u ispitivanom periodu Istraživanja faune Rotifera Borskog jezera su pokazala da su od 1994. godine. Fauna Rotifera se više 50 . do 2004. vrsta koja se tokom 1994. dominantna je bila Filinia longiseta Ehrenberg. i 2003. 06. a tokom 1999/00 i 2003/04. pri čemu su najveće razlike u kvalitativnom sastavu kada se porede leto 1994. godine (A-Keratella cochlearis i B-Polyarthra vulgaris. 04. do 2005. C-Kellicottia longispina) i u leto 2005 (D-Filinia longiseta) Indeks sličnosti (Grafik 2) pokazuje da se fauna Rotifera Borskog jezera najviše promenila u periodu od 1994. godine.EkoIst' 06. javljala pojedinačno. 2006.

Međutim ako se sastav u 2005. godine. godine nego od 1999 do 2003. uključujući čišćenje taložnika i redovno mehaničko uklanjanje makrovegetacije. 34. 0. 04. 06. uspostavljanje redovnog biomonitoringa. bacanje organskog otpada). Za utvrđivanje uzroka promena u ovoj veštačkoj akumulaciji neophodna su kompleksna i sistematka hidroekološka istraživanja. 432-8. Zbornik radova "Naša ekološka istina". s obzirom na prisustvo makrovegetacije.EkoIst' 06. YU). 2006. Newroth PR. do 2005. 59:201-215 Bobić. LITERATURA 1. (1979): The biology of Canadian weeds.3 0. godini uporedi sa prethodnim godinama vidi se da je većina vrsta konstatovana i ranije i indeks sličnosti je relativno ujednačen (0.1 2005 2003 1999 2003 1994 1999 0 Grafik 2 – Indeks sličnosti po Sørensen-u kvalitativnog sastava faune Rotifera Borskog jezera u ispitivanom periodu ZAKLJUČAK Oskudnost informacija o biologiji Borskog jezera predstavlja glavni ograničavajući faktor za ozbiljnija istraživanja i zaštitu. dok su u leto 2005. tj. Wile I. Time se objašnjava i povećanje broja konstatovanih taksona u leto 2005.25).2-0. (2000): Prilog poznavanju zooplanktona i mikrozooperifitona srednjeg i donjeg dela sliva Crnog Timoka (Istočna Srbija. 2. Plant Sci. Aiken SG. 51 . godine. M. Za sprečavanje dalje degradacije i eutrofizacije Borskog jezera neophodano je preduzeti niz mera. – 07. budući da se u svetu primena herbicida za suzbijanje vrste Myriophyllum spicatum nije pokazala posebno efikasnom.2 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja promenila od 2003. Razlog tome je činjenica da se mnogi fitofilni taksoni u planktonu javljaju pojedinačno i ređe. Canadian J. VIII Naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. pa su u Borskom jezeru ranije sporadično konstatovani. Myriophyllum spicatum L. bili zastupljeni u većem broju u istoj sezoni. Neophodno je sprečiti sve neplanske i nestručne intervencije i prekomeran dotok organske materije u jezero (hranjenje ribe. Ekološka Istina / Ecological Truth.

(1998): Fauna Rotatoria u obraštaju termomineralnih izvorišta Brestvačke Banje. 183-7 11. Ž. Bobić. Kutikova. Ekološka Istina / Ecological Truth. Čokić S. Ž. Reh. Reh. Zbornik radova "Naša ekološka istina". Bucuresti. Guides to the Identification of the Microinvertebrates of the Continental Waters of the World. (1997): Letnji aspekt faune Rotatoria u obraštaju termomineralnih izvora Brestovačke Banje i Banjskog potoka. – 07. Lenjingrad 6. Zbornik radova "Naša ekološka istina".” broj 1. Beograd 52 . Zbornik radova "Naša ekološka istina". Academiei R. II. Ž.die Rädertiere Mitteleuropas. Fauna R. Ekološki klub DMI Bor 10. Gebr. Reh Ž. Ecology and Systematics. Reh Ž. Romine II. The Hague 7. Jovanović. Berlin-Stuttgart 5. Fauna SSSR. 06. Akad. (1987): Fauna Rotatoria jugoslovenskog dela Dunava i voda njegovog plavnog područja kod Apatina. SPB Academic Publishing. IV naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. L.. V naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. 549-54.P. Knjiga IV. Borntreager. M. W. 1-1192 13. 2006. (1960): Rotatoria. str. Zbornik radova o fauni SR Srbije. Zbornik radova Ekološke škole “Borsko jezero 1993/94.EkoIst' 06. Zbornik radova "Naša ekološka istina". Romine. 7-115. 304-7.P. 126-31. 04. Bobić. 9.. (1993): Rotifera. B. (1978): Rotatoria . Bobić. M. 8. (1995): Zooplankton kao indikator stepena saprobnosti vode Borskog jezera . (1996): Preliminarna istraživanja zooplanktona akumulacije "Stol". Reh. A. 4. 1: Biology. Koste. M. nauka SSSR. Zbornik radova "Naša ekološka istina". III naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. Nogrady. SANU Odeljenje prirodno-matematičkih nauka. Rudescu. Živković. M. Bobić. S. I-II Band. (1997): Preliminarna hidrobiološka istraživanja Brestovačke reke.. (1971): Kolovratki (Rotatoria). L. Vol. str.225-59 12.. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. (1995): Zooplankton kao indikator stepena eutrofizacije vode Borskog jezera (1993). V naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. VI naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. Th. Čokić. 104: 3742.

environment. 1985 sa Montrealskim protokolom iz 1987 itd. Konvencija o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa. krajem 80-ih godina XX veka. Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača. Bon. ekološka mreža. 1992) na kojoj je zaključena Deklaracija o životnoj sredini i razvoju u kojoj su dati osnovni principi za upravljanje aktivnostima koje mogu da omoguće održivi razvoj i Agenda 21 u kojoj je data globalna strategija održivog razvoja. nacionalnom. Ključne reči: zaštita. Ekološka Istina / Ecological Truth. UNEP (United Nations Environmental Program). Bern. Time je uspostavljena pravna osnova aktivne zaštite životne 53 . biodiversity. 1972.com IZVOD: Pored donošenja i sprovođenja akcionih planova i programa zaštite pojedinih organskih vrsta. Beč. kao što su: Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja. regionalnom i lokalnom nivou kao i formiranjem različitih međunarodnih i nacionalnih struktura koje se bave ovom problematikom. 1979. osnovni trend u politici zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta u Evropi je stvaranje mreže zaštićenih područja u kojima se sprovodi monitoring kvaliteta životne sredine kao i aktivna zaštita ugroženih organskih vrsta. započinje svesniji i aktivniji pristup problematici zaštite životne sredine donošenjem raznih pravnih dokumenata kao što su konvencije. Na taj način se stvara multidimenzionalna mreža različitog nivoa i stepena zaštite što vodi svrsishodnijem i efikasnijem očuvanju biodiverziteta. 1979. 04. Takođe su usvojene i Konvencija o biodiverzitetu i Okvirna konvencija UN o klimatskom promenama. životna sredina. godine. active conservation of species. monitoring UVOD Koncept zaštite životne sredine se u Evropi eksplicitno prvi put pominje na Konferenciji Ujedinjenih Nacija (UN) o životnoj stredini u Štokhlomu. deklaracije.grozdanovic@gmail. UNEP je aktivno učestvovao u razvoju više značajnih međunarodnih ugovora. natural habitats and ecosystems. 2006. monitoring ABSTRACT: Basic trends of environment policy in Europe are developing biodiversity strategy and action plans. kada je formiran Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu. Na taj način. 06. biodiverzitet. tipova staništa i ekosistema i zaštite sa zakonodavno-pravnog aspekta.EkoIst' 06. Sledeći značajan korak u oblasti zakonodavstva koje se tiče zaštite životne sredine je Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju (Rio de Ženeriro. Key words: coneservation. ugovori na međunarodnom. ecological network. Od tada. uredbe. establishing national and international legal layouts of nature conservation and also a networks of protected sites with databases of species and habitats in aim to provide more effective management and conservation of nature. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PREGLED EVROPSKIH PROGRAMA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REVIEW OF EUROPEAN ENVIRONMENTAL POLICY PROGRAMS Aleksandra Grozdanović e-mail: aleksandra. – 07.

uspostavlja mreža područja od značaja za zaštitu po različitim kriterijumima i vrši standardizacija i usaglašavanje različitih sistema klasifikacija i baza podataka pre svega ugroženih vrsta. Pored pomenutih Direktiva. promene statusa ugroženih vrsta.Priprema nacionalnih lista potencijalnih NATURA 2000 područja Ova faza obuhvata naučnu procenu ugroženosti vrsta i tipova staništa na nacionalnom nivou. od lokalnog do globalnog.tj. Kriterijumi koji se koriste za 54 . Habitats Directive). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sredine na evropskom i globalnom nivou. 1979). Navedena područja su značajna u cilju zaštite ugroženih tipova staništa i vrsta od značaja za očuvanje biodiverziteta na teritoriji Evropske Unije. 1971). Posebno zaštićena područja (Special Protection Areas. 2006. Svaka država članica Evropske Unije u obavezi je da na svojoj teritoriji oformi NATURA 2000 mrežu što predstavlja značajan i dugotrajan postupak. OSNOVNI PROGRAMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NATURA 2000 NATURA 2000 predstavlja mrežu zaštićenih područja zemalja članica Evropske Unije zasnovanu na Direktivi o pticama. staništa i ekosistema kao i biodiverziteta u celini.godine (EEC/92/43 directive. 04. Emerald ili Smaragdna mreža i Sveevropska mreža (PEEN). po različitim kriterijumima. Upravo Posebno zaštićena područja i Posebna područja zaštite čine mrežu zaštićenih područja NATURA 2000. Ekološka Istina / Ecological Truth. Iran. 06. iz 1979. Birds Directive) i Direktivi o staništima iz 1992. navedenih u dodacima pomenutih Direktiva na osnovu čega se identifikuju potencijalna NATURA 2000 područja. U tu svrhu se na evropskom nivou donose i sprovode različiti strateški i akcioni planovi zašite raznih tipova staništa i/ili pojedinih grupa organizama. – 07. Uspostavljanjem sistema monitoringa moguće je utvrditi kakvo je stanje i osnovni trendovi biodiverziteta određenih ciljnih organizama ili biodiverziteta u celini.EkoIst' 06. koja se do današnjih dana razvija i usavršava u cilju očuvanja biodiverziteta. tzv. 1979) i Bernska konvencija o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa (Bern. SACs). To su NATURA 2000. Posebna područja zaštite (Special Areas of Conservation. efikasnost i univerzalnost informacija o biodiverzitetu na čitavoj teritoriji Evrope. Pojam očuvanja biodiverziteta sa pravnog aspekta neraskidivo je povezan sa pojmom monitoringa koji omogućava dobijanje relevantnih informacija o kvalitetu životne sredine a time i primenu metoda zaštite na različitom nivou. pa Evropska Komisija predlaže da se postupak sprovede u tri osnovne faze: 1. Direktiva o pticama proglašava. SPAs) dok Direktiva o staništima proglašava tzv. Bonska konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja (Bon. ekoloških mreža. Na taj način je omogućena dostupnost. zakonodavno-pravni okvir mreže NATURA 2000 čine tri međunarodna dokumenta: Ramsarska konvencija o močvarnim područjima od međunarodnog značaja naročito kao staništa ptica močvarica (Ramsar. mere koje je neophodno preduzeti u cilju zaštite kao i identifikaciju osnovnih antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet.godine (EEC/79/409 directive. Na evropskom nivou postoji nekoliko osnovnih programa politike zaštite životne sredine.

Posebno zaštićena područja (SPA) se proglašavaju u cilju zaštite retkih i ugroženih vrsta ptica. SAC) Svako SCI područje identifikovano u prethodnoj fazi se mora proglasiti Posebnim područjem zaštite u roku od šest godina od strane zemlje članice. postoji deset osnovnih tipova staništa.000 područja na teritoriji Evrope i više od 5. EUNIS) koji sadrži podatke o vrstama. važnost područja kao dela migracionog puta itd.200 vrsta staništa. Nakon završene procene se vrši identifikacija SCI područja. 04. Po EUNIS sistemu klasifikacije staništa. monitoring i upravljanje NATURA 2000 područja. 06. – 07. 2006. SCI) U drugoj fazi se vrši procena predloženih NATURA 2000 područja od strane Evropske Komisije i zemlje članice. Ovaj pan-evropski sistem klasifikacije staništa. Proglašavanje Posebnog područja zaštite (Special Areas of Conservation. 2. razvoju indikatora i kreiranju izveštaja o stanju životne sredine. Smaragdna mreža (EMERALD network) EMERALD mreža obuhvata Područja od posebne važnosti za zaštitu (Areas of Special Conservation Interest. 3. staništima i područjima i na taj način čini osnovu Direktive o pticama i Direktive o staništima NATURA 2000 mreže. Svaki tip staništa se dalje deli na više podtipova. Svaka antropogena aktivnost koja direktno ili indirektno ugrožava vrste ili staništa obuhvaćena Direktivama se mora zabraniti ili prilagoditi datom NATURA 2000 području kao i području koje se nalazi u neposrednoj blizini. Ekološka Istina / Ecological Truth. Cilj formiranja ovog sistema je upravo u stvaranju referentne baze podataka za NATURA 2000 mrežu i njoj slične Smaragdne mreže Bernske konvencije (Emerald network).000 taksona. ASCI) čije uspostavljanje opisuje Bernska konvencija i koja je obavezna za sve drzave potpisnice ove konvencije. 64. Pri tome se prvo zaštićuju najugroženija područja. svaki sa posebnim kodom. U propisanom roku se uspostavljaju i prilagođavaju mere zaštite i/ili administrativne procedure neophodne za zaštitu. Na nivou Evropske Unije. veličinu i gustinu populacija ugrožene vrste itd. NATURA 2000 mreža zaštićenih područja obavezuje svaku državu članicu Evropske Unije da na datom području na svojoj teritoriji obezbedi adekvatan status zaštite ugroženih vrsta i tipova staništa koji se nalaze u dodacima Direktive o pticama i Direktive o staništima što uključuje adekvatno upravljanje ovim područjima. sa tendencijom postojanja jedinstvenog sistema na evropskoj teritoriji u budućnosti. Kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena su takođe brojni i obuhvataju veličinu područja. jedinstvenost područja u datom biogeografskom regionu. koji je u korelaciji sa Palearktičkim sistemom klasifikacije staništa zamenjuje nekadašnji CORINE sistem klasifikacije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja proglašenje potencijalnih područja su brojni i uključuju postojeći status zaštite područja. uključujući i migratorne vrste i direktno se ugrađuju u NATURA 2000 mrežu zaštićenih područja.EkoIst' 06. Izbor Područja od evropskog značaja (Sites of Community Interest. Ovaj sistem sadrži podatke o oko 60. U neposrednoj vezi sa NATURA 2000 mrežom zaštićenih područja je i Evropski Informacioni Sistem o Prirodi (European Nature Information System. Postupak proglašavanja Posebno zaštićenih područja (SPA) Direktive o pticama je nešto drugačiji od proglašenja SAC područja. 55 .

Ove ekološke mreže se uslovljavaju.500. tako i na globalnom nivou. prepoznat je značaj očuvanja i zaštite biodiverziteta. 06. vrste i tipovi staništa u okviru svakog regiona i priprema se proširenje liste vrsta i staništa kojima Bernska konvencija daje prioritet u zaštiti na evropskom nivou. tako i sa aktivnostima u sektorima privrede kao što su poljoprivreda. Razvijanje EMERALD mreže na nivou Jugoistočne Evrope se vrši nizom pilot projekata čiji je cilj razvijanje baze podataka koja sadrži informacije o najmanje 10% područja buduće ekološke mreže. – 07. čime bi se značajno povećao procenat površine zaštićenih područja u Evropi. kako međusobno. ZAKLJUČAK Zakonodavno-pravna regulativa u oblasti zaštite životne sredine u Evropi počela je da se uspostavlja početkom 70-ih godina XX veka. pa se kao neke od mera donose različiti akcioni programi zaštite ugroženih vrsta. staništa i ekosistema. staništa i vrsta od značaja za zaštitu na evropskom nivou. pri čemu je utvrđeno da je na teritoriji Srbije prisutno 156 vrsta životinja. PEEN mreža i EUNIS baza podataka. predložena je lista sa 61 EMERALD područjem u Srbiji. staništa i ekosistema i podataka o zaštićenim područjima. u početku sporo i manjeviše efikasno. Prema ovom projektu. potom koridora koji povezuju jezgra i omogućavaju migraciju i disperziju vrsta. Podaci o ASCI područjima se unose u posebnu bazu podataka koja je kompatibilna sa bazom podataka NATURA 2000 mreže. Na evropskom nivou postoji tendencija formiranja jedinstvene baze podataka ugroženih vrsta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EMERALD mreža je veoma slična NATURA 2000 mreži i u korelaciji je sa njom a takođe je povezana sa EUNIS bazom podataka. Na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore je sproveden pilot projekat Uspostavljanje EMERALD mreže u Srbiji i Crnoj Gori. Ekološka Istina / Ecological Truth. da bi danas postala moćan instrument politike očuvanja biodiverziteta. EMERALD mreža. koje bi činila NATURA 2000 i EMERALD područja. kako na evropskom. PEEN mreža predviđa postojanje središnjeg jezgra. 20 vrsta biljaka i 146 tipova staništa uključenih u Bernsku konvenciju. Cilj postojanja ove mreže je dugoročno očuvanje ekosistema. kao i prelazne zone i područja obnove. 04. Osnovni programi politike zaštite životne sredine su NATURA 2000 mreža. 2006. 56 . U korelaciji sa pojačanom ekološkom svešću i brzim razvojem informacionih tehnologija.000 . uspostavlja monitoring sistem i formira mreža zaštićenih područja. Sveevropska ekološka mreža (PEEN) Sveevropska ekološka mreža (Pan European Ecological Network) obuhvata područja određenog stepena zaštite i dodaje dimenziju funkcionalnosti i rasporeda zaštićenih područja u prostoru. godine. čime se postavlja osnova za uspostavljanje ove mreže. formiraju nacionalne Crvene liste i Crvene knjige ugroženih vrsta flore i faune. Karta Sveevropske ekološke mreže za srednju i istočnu Evropu urađena je u razmeri 1:2.U okviru projekata se određuju biogeografski regioni. sa manjim stepenom zaštite od središnjeg jezgra. Predviđeno je da PEEN mreža bude formirana do 2008. dok je karta Sveevropske mreže za Jugoistočnu Evropu u izradi.EkoIst' 06.

2006. 04. Beograd. 06.int/introduction. 2005. 3.unece. Anonymous. Stevanović V. eds. LITERATURA Todić. Internet izvori 1. Introduction to the EUNIS Database. 2003.html 5. The “Environment for Europe“ Process.org/application/resources.org/env/procedings/welcome.European Environment Agency. www.biodiversity.jsp Anonymous. Workshop “National Monitoring of Nature and biological Diversity in Lithuania. eds (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja.html Romao C.. One se takođe dopunjuju i prožimaju čime se stvara osnova za formiranje jedinstvene pan-evropske mreže u budućnosti. Vasić V.. 2006.eu. saobraćaj i turizam čime se ispunjavaju osnovni principi Agende 21 o održivom razvoju. Vukasović V. 4. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja energetika. – 07. D. From national biodiversity monitoring to EU reporting. (2001): Zaštita životne sredine u međunarodnom i unutrašnjem pravu: izbor najznačajnijih međunarodnih i unutrašnjih izvora prava. www.eunis. Uprava za zaštitu životne okoline. Ministarstvo zdravlja i zaštite životne okoline Republike Srbije. www.ees. Supporting the European Union NATURA 2000 network. www. Ekološka Istina / Ecological Truth.Requirements and Outlook“. 57 . Biološki fakultet i Ecolibri.eionet.int/activities/Natura_2000/index_html Anonymous. 2003. European Centre on Biological Diversity.EkoIst' 06.teaminitiative. Beograd.eu. 2..

1977) U LEPIDOPTEROLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA THE TRANSECT METHOD IN LEPIDOPTEROLOGICAL RESEARCH Aleksandra Grozdanović e-mail: aleksandra. čime se omogućava dobijanje relevantnih podataka o promenama strukture zajednica leptira.1977) are a way of monitoring qualitative and quantitative composition of communities different tipes of animals. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja TRANSEKT METODA ( POLLARD. Leptiri predstavljaju grupu insekata koja je pogodna za indikaciju ekoloških uslova staništa jer zahtevaju prisustvo hranidbene biljke/biljaka gusenica i adulta pa su stoga veoma osetljivi na promene mikroklimatskih uslova. Na taj način se monitoringom strukture populacija leptira određenog područja može izvesti neposredni zaključak o diverzitetu.grozdanovic@gmail. Velike Britanije je razvila metodu transekta u cilju monitoringa strukture zajednica leptira. sakupljaju i obrađuju u cilju dobijanja relevantnih podataka o strukturi zajednica leptira na nivou veće geografske teritorije. monitoring ABSTRACT: Transect method (Pollard. “Društvo za zaštitu leptira“ (Butterfly Conservation. sastavu i gustini populacija leptira. U radu je opisana tehnika monitoringa leptira razvijena od strane British Conservation-a Ključne reči: metod transekta. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06.EkoIst' 06. butterflies. Ova metoda predstavlja modifikovanu verziju Pollardove metode transekta (1977) i sastoji se od nekoliko standardnih obrazaca pomoću kojih se podaci dobijeni na terenu standardizuju. BC) iz Dorseta. 1977) predstavlja široko rasprostranjen metod monitoringa kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednica različitih grupa životinja. kao i posredni zaključak o diverzitetu biljnog pokrivača i mikroklimatskim promenama određenog područja. fiksirana je. Najcešće se bira deonica (transekt šetnja) koja odslikava različita staništa nekog područja i koja predstavlja reprezentativni uzorak i način upravljanja antropogeno izmenjenih staništa. Transekt se deli na nekoliko 58 . 2006. METOD TRANSEKTA Transekt se uspostavlja tako što se na području na kome se vrši monitoring odabere deonica 1-2 km dužine koja se može preći za 45-60 min hoda. 04. 1977) predstavlja metodu dugoročnog monitoringa populacija leptira određenog područja koji se bazira na kontinuiranom praćenju i registrovanju diverziteta i gustine populacija leptira nekog područja tokom vegetacijske sezone (od aprila do septembra) iz godine u godinu na tačno određen način. leptiri.com IZVOD: Metod transekta (Pollard. monitoring UVOD Metod transekta (Pollard. Key words: transect method. This work describes method developed by British Conservation. Jednom uspostavljena deonica se ne menja tj. a kao vrste sa kratkim životnim ciklusom predstavljaju osetljive indikatore kvaliteta životne sredine.

registruje se kvalitativni i kvantitativni sastav zajednica leptira na rastojanju od 5m samo sa jedne strane transekt linije. B3 oznacava stanište obalskih litica i podlitica. status područja u sistemu zaštite.2 itd. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sekcija (5-15). Ekološka Istina / Ecological Truth. primarno stanište i vegetacija. podaci o vlasniku zemljišta i podaci o licu koje je vršilo monitoring. najcešće u razmeri 1:10000–1:25000 na kojoj se obeležavaju sekcije transekta. kodovi staništa. tokom 26 sedmica. TR4b) Tabela 2. dužina. B3. od aprila do septembra. i tzv. geografske koordinate. 04. tipovi staništa. antropogene aktivnosti na području. – 07. Takođe se koristi i mapa područja. područja istraživanja.1 . U okviru svake sekcije se registruju vrste leptira na rastojanju od 2. širina transekta. a potom. TR6). Zaglavlje TR4a i TR4b obrasca sa osnovnim podacima o transektu Table 2.5m sa svake strane transekt linije i 5m napred. tzv. Svaki tip staništa prema ovom sistemu klasifikacije poseduje svoj kod izražen u vidu latiničnog slova i broja npr. Ukoliko se monitoring vrši duž ivice šume ili litice. Header of TR4a and TR4b data form with basic details of transect Monitoring se vrši u toku vegetacijske sezone. B3. Za transekt se opisuje dominantni tip staništa i vegetacije koji su prisutni na istraživanom području. geografske koordinate područja. Deo TR4a obrasca sa tipom staništa i načina korišćenja zemljišta Table 1. 2006. broj sekcija. Svake sedmice se upisuju podaci u odgovarajući obrazac (TR5. priblizno iste dužine pri čemu svaka sekcija reprezentuje određeni tip staništa ili način upravljanja.EkoIst' 06. tj. razmera kao i jasno obeležena okolna staništa i obližnji topografski orijentiri (TR4a. sekundarna staništa i vegetacija U okviru svake sekcije se detaljno opisuje tip staništa prema EUNIS sistemu klasifikacije staništa (European Nature Information System) modifikovanom za potrebe monitoringa leptira. Part of TR4a data form with habitat type and habitat managment Za svaki obrazac se upisuje ime lokacije. Tabela 1. Svaki tip staništa se dalje može deliti na podtipove npr. 06. godina uspostavljanja transekta. pri 59 .

EkoIst' 06. TR5 obrazac sa sedmičnim podacima o registrovanim vrstama leptira Table 3. – 07. TR8 data form with annual summary records of butterfly species Na taj način se. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja čemu prva sedmica počinje 1-og aprila. TR8 obrazac sa godišnjim podacima o registrovanim vrstama leptira Table 4. Ekološka Istina / Ecological Truth. kao i promene načina korišćenja zemljišta i modifikacija ili 60 . zahvaljujući postojanju jedinstvenog metoda rada. druga 8-og itd. 2006. do poslednje sedmice. TR5 data form with weekly records of butterfly species Po završetku monitoringa. 04. TR9) koji pokazuju kvalitativni i kvantitativni sastav zajednica leptira ispitivanog područja. u drugoj polovini marta i završiti se u prvoj polovini oktobra. monitoring moze početi i ranije. sumarne godišnje obrasce (TR8. 06. Tada se prva sedmica monitoringa obeležava -1 a prva sedmica oktobra 27-a itd. od 23-eg do 29-og septembra. standardizaciji podataka kao i kontinuiranom praćenju kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednica leptira i biljnih zajednica mogu sprovesti programi zaštite ugroženih vrsta i staništa. Naravno. Tabela 4. donositi odgovarajuće zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine i biodiverziteta. prikupljeni podaci se upisuju u tzv. Tabela 3. u zavisnosti od vegetacijske sezone.

P. 2006. Dati metod se može primeniti na proučavanje i zaštitu biodiverziteta ne samo leptira. British Coservation (BC) predlaže da se monitoring obavlja u toku dana. pri čemu postoji i sistem za klasifikaciju koji svakoj antropogenoj aktivnosti daje odgovarajući kod (M1-M12). a i šire. Anonymous. đubrenje (M6). ZAKLJUČAK Metod transekta omogućava kontinuirano praćenje strukture populacija leptira određenog područja iz godine u godinu kao i fluktuacije u brojnosti i sastavu vrsta što ima za cilj održavanje diverziteta i stabilnosti ove grupe insekata. Neophodno je da bez obzira na status lica koje vrsi monitoring. isušivanje (M12) itd. 06. standardizaciji . LITERATURA Jakšić. sto je uslovljeno stručnošću i iskustvom lica koja vrše monitoring. www. seča (M3). obrasci budu pravilno popunjeni i da rezultati monitoringa budu relevantni. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006.org/conbio/mfb/recording_forms. Takođe. u periodu 10-17h. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja obustavljanje određenih antropogenih aktivnosti koje negativno utiču na biodiverzitet u celini. moguće je porediti dobijene rezultate na nivou čitave teritorije Evrope. od strucnih lica do volontera.butterfly-conservation. što ovoj metodi daje univerzalnost i mogućnost zaštite biodiverziteta na globalnom nivou. – 07. Prezentirani obrasci su dostupni na sajtu (web-adresa je navedena u literaturi) tako da ih svako može koristiti. što bi uz odgovarajuću saradnju sa zakonodavnim strukturama dovelo do očuvanja biodiverziteta ove grupe insekata i poboljšanje kvaliteta životne sredine u celini. 04. Beograd. Naravno. ovaj metod treba prilagoditi geografskom području koje se istražuje. paljenje vegetacije (M2). Monitoring leptira pomoću transekt metode mogu vrsiti osobe razlicitih profila. zahvaljujuci primeni jedinstvenih obrazaca.html 61 . potrebno je samo da u odgovarajućim rubrikama unese latinske (i eventualno srpske) nazive vrsta koje su predmet monitoringa.EkoIst' 06. tj. Takodje treba voditi računa i o klimatskim uslovima. ekonomskim i socijalnim statusom kao i naučno-tehnološkim mogućnostima svake države ponaosob. što je direktno uslovljeno stanjem istraženosti faune date grupe životinja. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Internet izvori 1. Pored osnovnih podataka o staništu. tako da za svaku sekciju postoji dominantna aktivnost npr. Na teritoriji Srbije bi trebalo uspostaviti adekvatan sistem monitoringa faune leptira. gaženje (M1). opisuje se i način korišćenja zemljišta svake sekcije duž transekt linije (antropogene aktivnosti 10m sa svake strane transekt linije). vec i drugih grupa životinja određenog geografskog područja. Research into Farmland Butterflies. osunčanost manja od 40% i vetar jači od 5 stepeni po Boforovoj skali. kao i uspostavljanje adekvatnih programa zaštite. pa se monitoring ne obavlja ukoliko je temperatura niza od 13°C. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea).

ukupan sliv reke Toplice sa svim pritokama predstavljaju njen realan geografski prostor površine blizu 3000 km2. Naime. crithmifolia. između ostalog veđeg broja roda Achillea L. 2006. 04. n. Hemijski sastav. 06.U TOPLIČKOM KRAJU 1 Prof. in polluted and non-polluted (control) area. Key words: Lead. od oboda Velikog i Malog Jastrepca na severu do južnih planinaskih masiva Pasjače. genus Achillea L. millefolium. nobilis. A. Chemical structure. Klimatski i pedološki uslovi naročito pogoduju raznovrsnosti lekovitih biljaka. Achillea L. Climatic and land conditions and particulary conveient for different kinds of medicinal plants and. A. A. Dr Slobodan Gligorijević. Achillea L.Usled znatnih visinskih razlika (200 do 2017 m.. Due to the remarkable altitude differences. UVOD Toplički kraj se prostire od istočnih oboda visokog i srednjeg Kopaonika na zapadu do ušća reke Toplice u Južnu Moravu na istoku. for big number of species.v. Ključne reči: Olovo. Ekološka Istina / Ecological Truth. (2) Hemijski sastav i fiziološki aktivna jedinjenja kao i kvalitet zdrastvene ispravnosti u biljkama zavise od sledećih činilaca: • • • specijsko . Since the urban industrial environment in touw of Prokuplje and surrroundings has been exposed to different contaminants for many decades. genus Achillea L. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ODREĐIVANJE SADRŽAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L.colina.genotipskih oblika ekoloških faktora ekotoksikološke ispravnosti 62 . A. clypeolata. Toplica region. fiziološki aktivna jedinjenja i ukupan kvalitet ne zavise samo od specijsko-genotipskih odlika.setacea. Sokolovice i Radana.. od čega je 6 najzastupljenijih bilo predmet našeg istraživanja: A. Pošto je urbano-industrijska sredina grada Prokuplja i okoline već više decenija izložena dejstvu raznovrsnih zagađivača postaje potrebno da se izvrši analiza pojedinih teških metala u biljkama roda Achillea L. Na ovom prostoru je registrovano 12 vrsta iz roda Achillea L. Zbog specifičnih ekoloških uslova floristički sastav ovog područja je od izuzetnog značaja. Vidojevice. there are many micro-climates. beside of others. but olso upon ecological factors as well upon presence of poluted substance in them. – 07. A. u zagađenoj i nezagađenoj (kontrolnoj) sredini. (1) Ukupni ekološki uslovi pogoduju raznovrsnosti lekovitih biljaka između ostalog i većeg broja vrsta iz roda Achillea L. 2Dipl. ABSTRACT: Toplica region represents a special relief scatter geomorphological environment.EkoIst' 06. već i od ekoloških faktora kao i prisustva zagađujućih materija u njima. ) javlja se bezbroj mikroklima. biolog Dejan Živković 1 Prirodno-matematički fakultet Kosovska Mitrovica 2 Osnovna škola Prokuplje IZVOD: Toplička oblast predstavlja posebnu reljefno razuđenu i geomorfološki heterogenu sredinu . it is necessary to do the analyses of some heavy metals in plants. physiologically active compounds and entre quality do not depend only upon species-genotips forms. Toplički kraj.

– 07.B.industrijska) sredina Fabrika Obojenih Metala Feldspat(brdo Sokolica) Kanaliz. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Poznato je da je urbano industrijska sredina grada Prokuplja i okoline više decenija izložena dejstvu raznovrsnih zagađivača: teških metala.EkoIst' 06.sa različitih lokaliteta.colina LOKALITETI Zagađena(urbano. dok je u brdsko-planinskom području (kontrolna sredina) znatno niža i ukazuje na čistu sredinu. dok je za određivanje sadržaja teških metala sakupljan koren i list + cvast u odnosu : 5 g. 3. pesticida.U proseku nadzemni deo prelazi MDK za lekovite biljne sirovine u urbanoindustrijskoj sredini .setacea A. Iz tih razloga potrebno je da se izvrše ekotoksiloške analize koje bi ukazale na stepen zagađenosti zemljišta. 4. 63 . 1. 2006. 2.Postoji upadljiva razlika u sadržaju olova u zagađenoj i kontrolnoj (čistoj) sredini. 5. Metoda određivanja olova ( Pb) vršena je Atomsko-apsorpcionom spektrofotometrijom pomoću atomsko-apsorpcionog spektrofotometra (AAS). 2. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) za olovo u lekovitim biljnim sirovinama (čaj) prema pravilniku iznosi 5µg odnosno u preparatima 2 µg po gramu uzorka. 6. 3. (5) Tabela 1: Uzimani uzorci vrsta roda Achillea L. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth.U većini vrsta sadržaj olova je znatno veći u korenu nego u listovima i cvastima. hrane i lekovitih biljnih sirovina u Topličkom kraju. vode. (3) REZULTATI RADA Istraživanja su obuhvatila ukupno 6 vrsta iz roda Achillea L. 06.millefolium A. koja su sakupljana na području urbano-industrijske sredine grada Prokuplja i kontrolne sredine brdskoplaninskog južnog masiva. sintetičkih toksikanata i gasnih polutanata.clypeolata A. Materijal je herbarizovan i determinisan (4) . nadzemnog dela po uzorku.crithmifolia A. Biljni materijal je sakupljan tokom vegetacione sezone 2004 godine. korena i 100 g. u zagađenoj i nezagađenoj (kontrolnoj) sredini R. Na osnovu toga prišli smo posmatranju dva problema zagađene i kontrolne (čiste ) sredine u cilju određivanja sadržaja olova ( Pb) u različitim vrstama iz roda Achillea L.nobilis A. VRSTE A.uliv u rekuToplicu(gradsko jezgro) Fabrika “FIAZ” Železnička stanica Obala Stražavačke reke (Prokuplje) Kontrolna sredina Selište Brdo Umac (Trnava) Oštra čuka Beli Kamen Dobrotić Rastovnica Tabelarni pregled sadržaja u vrstama iz roda Achillea ukazuje na sledeće parametre: 1.

21 9.clypeolata 3.25 0.br. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2: Sadržaj olova (Pb) u biljnim vrstama roda Achllea L.98 7.89 1.06 4.nobilis 4. A. 78. A.setacea 6. A. no A. pri čemu je neretko prisutna hibridizacija. A. A.19 29. poliploidija i polimorfizam.24 5.colina.05 4. u zagađenoj (urbano-industrijskoj) sredini. dok je najmanja količina zabeležena kod vrste A. fizičkog i hemijskog sastava A.17 0. A.01 8.66 4.79 2.crthmifolia 5. m 64 .85 1. bi lis cr th m if A.millefolium sa lokacije fabrike obojenih metala . Vrste iz roda Achillea koje rastu na proučavanom području su genetički jako srodne. a co lin a koren list+cvast Na osnovu tabelarnog i grafičkog prikaza može se videti da postoji značajna razlika u sadržaju olova u različitim vrstama sa različitih lokacija u Prokuplju i okolini. – 07. 06. vrsta 1. liu cl yp m eo la ta A.colina 5.66µg/gr. kod A.98 µg/gr kod A.24 21. Kod istih vrsta je zabeležena i najveća razlika u sadžaju olova u listovima i cvastima 22. (izraženo u µg/gr. Ove razlike govore u prilog tome da je na teritoriji grada Prokuplja zemljište kontaminirano različitom koncentracijom teških metala ali isto tako i njegovim prisustvom u vazduhu.01 3.89µg/gr.02 24.96 22. uzorka) uzorak r.63 Kontrolna (čista) sredina koren list+cvast 3.84 1. na lokaciji Stražavačke reke u Prokuplju.55 3. (6) Ako se tome dodaju i vrlo specifični mikroklimatski faktori onda se može govoriti o čitavom spektru ekobioformi.26 1.97 2. Takođe postoji razlika u sadržaju olova u korenu i nadzemnom delu kod istih vrsta. 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 ille fo A.millefolium 2.colina UKUPNO (srednja vrednost) Zagađena sredina koren list+cvast 78.25 2.EkoIst' 06.millefolium i 1. 04.89 6.02µg/gr.26 4. Najveća količina zabeležena je u korenu vrste A.71 1. To znači da njihova otpornost i usvajanje olova zavise pre svega od sledećih faktora: vrste i genotipa. o lia se ta ce A. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth.25 1.47 Grafikon 1: Grafički prikaz sadržaja olova (Pb) u vrstama roda Achillea L.

da se tada pojavljuju upadljive razlike u mehanizmima detoksikacije što je povezano sa njihovim genetičko-specijskom odlikama. Grafikon 2: Grafički prikaz sadržaja olova (Pb) u vrstama roda Achillea L. sve vrste u kontrolnoj sredini odgovaraju standardima njihove upotrebne vrednosti. foliu cl yp m eo la ta A. a co lin a koren list+cvast Odnos između sadržaja u vrstama roda Achillea u brdsko-planinskom području u odnosu na koren i nadzemni deo manje je izražen. cr bilis th m if A. kompleksovanja i rastvorljivosti u zemljištu. izlučivanje helata preko korena. 06. 04. U odnosu na MDK za lekovite biljne sirovine. Zapravo. u kontrolnoj sredini (brdsko-planinsko područje) 4. To ukazuje da su mehanizmi detoksikacije na nivou korena izraženi i da se samo manja količina olova distribuira u listovima i cvastima. 2006. ili stoji u korelaciji. mehanizma detoksikacije. Dakle. To ukazuje da su višegodišnje biljke sa pdručija grada Prokuplja kontaminirane povišenom količinom olova. Postojeće srednje vrednosti za koren i nadzemni deo prelaze MDK za lekovite biljne sirovine. Ekološka Istina / Ecological Truth. kontinuiteta zagađivanja vazduha i zemljišta.5 1 0. no A.5 3 2. m 65 . Činjenica je da je područje grada Prokuplja i dalje izloženo emisijama zagađujućih materija. već i od mehanizama detoksikacije date vrste. A. koncentracije olova u jonskom obliku. na ovim lokalitetima. Ovde treba uzeti i folijarno usvajanje iz vazduha koje je takođe manje izraženo.To upravo ukazuje da kada se te iste vrste nađu u zagađenom području. o lia se ta ce A.EkoIst' 06. razlike u sadržaju olova ne zavise samo od njegovog prisustva u zemljištu ili vazduhu. bez obzira na drastično smanjenje industrijskih aktivnosti. što isključuje njihovu eventualnu eksploataciju i plantažiranje. – 07.5 2 1.5 0 ille A. mikroklimatskih uslova. bez obzira na vrstu zabeležene su niske koncentracije olova.5 4 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja zemljišta. sposobnosti uspostavljanja pH redoks-potencijala u rizosferi od strane boljaka. naročito u nadzemnom delu. Razlike sadržaja olova u korenu i nadzemnom delu jasno ukazuju na tu zavisnost.

da je stepen zagađenja na urbanom području i dalje prisutan sa povećanom tendencijom i drugog.EkoIst' 06. između ostalih rod Achillea predstavljaju veliki ekološki i ekonomski potencijal. Ekološka Istina / Ecological Truth. Lekovite biljke ovog područja. 06. 2006. istraživanja sadržaja olova i drugih teških metala u njima upotpunjuje ukupne statističke analize zagađenosti Topličkog kraja. u zavisnosti od MDK za lekovite biljne sirovine (list+cvast) 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 5 6 zagadjena sredina kontrolna sredina ZAKLJUČAK Istraživanja prisutnosti teških metala (olova) u biljnom materijalu na području Toplice počela su da se sprovode tek poslednjih godina. To se može sagledati na dva aspekta: prvi. Isto tako. 66 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Grafikon 3: Odnos sadržaja olova u zagađenoj i nezagađenoj sredini (srednja vrednost) 30 25 20 15 10 5 0 koren list+cvast koren list+cvast Zagađena sredina Kontrolna (čista) sredina Grafikon 4: Odnos sadržaja olova u vrstama roda Achillea L. da brdsko-planinska područja Toplice predstavljaju značajan ekološki resurs Srbije. 04. – 07. ali i ukazuje na njihovu ukupnu ekonomsku vrednost. Već prvi rezultati ukazuju na činjenicu da postoji velika razlika u stepenu zagađenosri urbano-idustrijske sredine grada Prokuplja i brdsko-planinskog područja.

– 07. The Chemical Rubber Co. Kiev. SANU. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. N. Florida. 8995.Gajić.245-259.Dudka (1991):Trace metal contents of Taraxacum officinale as convenient evironmental indicator. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA [1] [2] [3] [4] [5] [6] M.M. Press. Institut botaniki im. M. A.Gar. rod Achillea L. 06. 3 rd ed. Flora Srbije VII TOM (1975): M. 131. Handbook of Laboratori Safeti.EkoIst' 06.Naukova Dumka. Environmental Geochemistry and Healt 13 (2) 108-13. 15-19. USA.. Beograd. ed.Kabata-Pendias. Crc. 90-110. Holodnogo (1984): Kariologičeskoe i citogenetičeskoe issledovanie roda Tisjačelistnikov.Nobs (1970): Bot. W. K.Stanojević (1996): Toplička kotlina i njen južni obod.Hiesey. Analitical Methods for Atomic Spectroscopy (1990): Furr. Akademia nauk ukrainskoi SSR. 67 .G. 2006.A. Ekonomika. Niš. S.

of which the most important species is Duvalius (s. 06. str. Ispred pećine je obnovljena ranije porušena spomen crkva u čast HadžiProdanove bune. protection. Duvalius (s. Trechinae). Pećina je kompozitan razgranat objekat sa više bočnih kanala. ukupne dužine 345 m. Revizijom pećina je vrednovana kao prorodno dobro od velikog značaja – II kategorija. Razvijena je u senonskim krečnjacima koji leže preko paleozojskih metamorfita. – 07. and the new act on protection will be issued by the municipality of Ivanjica. Key words: HadžiProdanova cave. Pripada geotektonskoj jedinici Unutrašnjih Dinarida. There is a large colony of bats in the cave. a troglobiont trechine and a stenoendemic species of the cave. cavernicolous fauna. Revizija zaštite obavljena je 2005. Following the revision. godine. The cave is a composite branched object with several side channels. troglobiontska trehina. Pećina je formirana u masivnim i bankovitim krečnjacima senonske starosti (gornja kreda) koji su taloženi zajedno sa konglomeratima. Ulaz u HadžiProdanovu pećinu je u okviru odseka Vratnjanskog krša. 2000 (Carabidae. Radna jedinica Niš2 IZVOD: HadžiProdanova pećina u selu Raščići kod Ivanjice zaštićena je 1974. diskordantno preko paleozojskih škriljaca i filitomikašista zone Drinsko-Ivanjički paleozoik. Trechinae). Ekološka Istina / Ecological Truth. stenoendemit pećine. the cave is valued as a natural asset of prime significance – Category II. kao i znatne naslage pećinske sige.EkoIst' 06. with four recorded species. Ćurčić & Ćurčić. This cave is a habitat of various representatives of the arthropod fauna. zaštita. Posebna vrednost ovog objekta je njena kompozitnost sa više suženja i velikih proširenja odlika pećinskih dvorana. built as a tribute to the riot of Hadži Prodan. 2006. pećinska fauna. The revision of its protection status was realised in 2005. 2000 (Carabidae. 68 . It is developed in senon limestone that lay over the Palaeozoic metamorphites. Previously demolished memorial church. Ukupna dužina istraženih kanala Hadži Prodanove pećine iznosi 345 m (Љешевић М. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UGROŽENOST I ZAŠTITA HADŽI PRODANOVE PEĆINE Milorad Kličković1 Dragan Pavićević1 Dragan Nešić2 Zavod za zaštitu prirode Srbije Beograd1. godine. Pećina je najugroženiji speleološki objekat u Srbiji. 04. dok je podno pećinskog ulaza dolina Rašćanske reke. Pećina je stanište različitih predstavnika artropodske faune od kojih je najznačajniji.) starovlahi Gueorguiev. U pećini postoji velika kolonija u kojoj su registrovane četiri vrste slepih miševa. revizija ABSTRACT: The Hadži Prodanova cave in the village of Raščići near Ivanjica has been protected since 1974. tako da će novi akt o zaštiti doneti Opština Ivanjica Ključne reči: HadžiProdanova pećina. was rebuilt in front of the cave. Reljef neposredne okoline pećine odgovara erozivno-strukturnom odseku Vratnjanskog krša od koga se prema severu prostire prostrana skrašćena površ. HadžiProdanova pećina je složene morfologije sa više bočnih kanala u različitim nivoima po čemu odgovara tipu složene razgranate pećine.. str. revision OSNOVNE FIZIČKE KARAKTERISTIKE HadžiProdanova pećina nalazi se u selu Raščići 7 km severno od Ivanjice pored magistralnog puta Ivanjica-Guča. 2002). This cave is the most threatened speleological object in Serbia.) starovlahi Gueorguiev. Ćurčić & Ćurčić. and with a total length of 345 m.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja U okviru pećine mogu se izdvojiti morfološke celine ulaza sa Ulaznim kanalom. organizovao je 1923. Podno platoa ispred pećinskog ulaza na dolinskoj strani Rašćanske reke nalazi se kraški izvor koji je spušteni nivo kraške cirkulacije po vrelskom pravcu sistema Hadži Prodanove pećine. “gamiže čitav kortež guanobija“. Lepidoptera. Genetski. 04. zatim suženje na kraju ovog kanala. pomenuta ekipa je biospeleološki istražila i jedanaest pećina u zapadnoj Srbiji. Šapui iz Švajcarske (račići) i francuz Magdelein (tvrdokrilci) (Pretner. Myriapoda. dok su u višem nivou kanala očuvane travertinske kade i više grupa stalaktita i stalagmita. Diptera. Araneida. U okviru revizije zaštićenih objekata. Iz Hadži Prodanove pećine. Po njihovoj proceni. Od sakupljene faune navode. U Beogradu ekipi se priključio naš istaknuti biolog. pod rukovodstvom poznatog francuskog stručnjaka za pećinske tvrdokrilce. Siniša Stanković. 2006. Za pomenutu pećinu navode da je puna slepih miševa te zbog toga puna guana po kome. godine biospeleološku eskurziju po pećinama Srbije. prof. 69 . citiram. Ekološka Istina / Ecological Truth. Rene Žanela. završen citat. Acarina i Oligochaeta (ŽANEL & STANKOVIĆ. aprila 2005. 06. Tom prilikom pored devet pećina u istočnoj Srbiji. Nema podataka u literaturi da je sakupljeni materijal naučno obrađen. Klopke smo pokupili aprila meseca 2003. 1924). godine posetili Hadži Prodanovu pećinu i tom prilikom sakupili dodatni biološki materijal. Centralna dvorana. Coleoptera. godine i u njima smo pronašli interesantan biološki materijal. 1924). Trichoptera. Ekipa Zavoda posetila je pomenutu pećinu decembra 2002. prof. Dugačkom galerijom i Zadnjom dvoranom.usled nagiba prema ulazu podložna je uticaju spoljašnje temperature i zbog toga nepovoljna za predstavnike kavernikolne faune. 2000). Posebno je impresivna Centralna dvorana koja je složena podzemna šupljina dužine 65 m i visine do 20 m. ARTROPODSKA FAUNA Speleološki institut iz Kluža (Rumunija). 1859 ( Carabidae. godine i u njoj postavila klopke za sakupljanje kavernikolne artropodske faune. još jedanput smo. u ekipi su bili poznati stručnjaci za različite grupe kavernikolnih beskičmenjaka kao A. Thysanura. Collembola. – 07. Kao značajna vrednosti pećine ističu se velike naslage podne sige u nižem nivou kanala čija moćnost je 1-2 m. Vinkler iz Beča (tvrdokrilci). Južni bočni kanal.EkoIst' 06.Jedna od njih bila je i Hadži Prodanova pećina kod Ivanjice ( ŽANEL & STANKOVIĆ. Istočni viseći kanal i viši nivo kanala sa Visokim kanalom. 1963). Trechinae ) (Gueorguiev et al. Orthoptera. A. Autori u radu uopšte ne pominju ko je i kada sakupio primerke nove vrste kao ni ostali artropodski materijal. 2000 godine opisana je nova vrsta troglobiontske trehine iz roda Duvalius Delarouzee. Pored Žanela. Cela pećina odgovara dobro razvijenom erozionom podzemnom sistemu u masivnim krečnjacima. Između ove dvorane i Ulaznog kanala nalazi se delimično prošireno suženje u amorfnoj sigi odlika pećinskog mleka. pećina je suvi vrelski pravac nekadašnjeg podzemnog toka koji je iz zaleđe ili podine Vratnjanskog krša naneo alogeni šljunak koji je istaložen u Ulaznom kanalu.

pogotovu onim sa kolonijama slepih miševa. Vrlo česta u pećinama i jamama Srbije. Aleochara ( Xenochara ) funebris Wollaston. Sigurno da najveću biološku vrednost ove pećine predstavlja njen stenoendemit. Ivi Karamanu (PMF. Vrlo je česta u podzemnim objektima Srbije. starivlahi kao i naravno velika kolonija slepih miševa. KULTURNO-ISTORIJKE ODLIKE HadžiProdanova pećina je dobila ime po Hadži Prodanu Gligorijeviću. Dr. D. Iz priloženog spiska može se videti da. Želimo da se zahvalimo kolegi. Bosne (okolina Sarajeva) i Crne Gore (planina Durmitor). – 07. iako dosta devastirana. 1917) Retka troglokseno – troglofilna vrsta.Koch. HadžiProdan Gligorijević.EkoIst' 06. poznata u Srbiji samo iz ivanjičkog. Ekološka Istina / Ecological Truth. godine. Hadži Prodanova pećina ima bogatu faunu koja zaslužuje da na adekvatan način bude zaštićena.. OPILIONIDA Mitostoma cancellatum (Roewer. Sedište bune bilo je ispred pećine. Kod nas. 1864 Ova trogloksena i guanobna vrsta ima palearktičko rasprostranjenje (LOEBL & SMETANA. 1802) Trogloksena vrsta sa holarktičkim arealom (LOEBL & SMETANA. 2000). 2006. Departman za Biologiju i Ekologiju. centralnoj. istočnoj i jugoistočnoj Evropi (LOEBL & SMETANA. vojvoda Prvog srpskog ustanka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ovom prilikom pomenućemo samo one predstavnike artropodske faune koje smo mi sakupili a ne navode se u gore citiranom radu. Novi Sad) na determinaciji kosaca (Opilionida).. 1844 Krupna vrsta krpelja koja se hrani krvlju slepih miševa i isključivo se sreće po pećinama gde postoje veće kolonije pomenutih životinjica. 2004 ). 2004). zlatiborskog kraja i sa planine Tare. Pre toga zvala se Šljepaja. ACAROMORPHA Ixodes ( Eschatocephalus) vespertilionis C. 04. 1839 Trogloksena i guanobna vrsta rasprostranjena u zapadnoj.L. U slavu 70 . Na Balkanskom poluostrvu isključivo se sreće u pećinama i jamama. 06. 2004). Atheta (Alaobia) spelaea Erichson. do sada je bila poznata samo iz dve pećine u jugozapadnoj Srbiji (Nonveje et al. bio je i vođa bune koja je ugušena 1815. pogotovu onim sa većim kolonijama slepih miševa . COLEOPTERA Familia STAPHYLINIDAE Quedius ( Microsaurus) mesomelinus mesomelinus (Marsham.

Glavni ugrožavajući faktor prirodnog dobra HadžiProdanova pećina i šireg područja oko nje je aktivni kamenolom sa donje strane regionalnog puta. Vršeno je i uklanjanje većih količina guana čime je ugrožena guanofilna fauna. UGROŽENOST HADŽI PRODANOVE PEĆINA HadžiProdanova pećina se nalazi u neposrednoj blizini gradskog naselja Ivanjica i pored samog regionalnog puta Ivanjica – Guča. Proširivanjem pećina je postala prohodnija ali su narušene njene prvobitne morfološke odlike i mikroklimatske karakteristike većeg dela pećine iza suženja. malobrojnog pećini nakita u je prekrivena skramom čađi koja potiče. započeti su radovi na ponovnoj izgradnji crkvice. – 07. Kamenolom zahvata veliki deo doline Rašćanske reke istočno i jugoistočno od pećine i deo odseka Vratnjanskog krša prema pomenutoj dolini. Količina je tim veća što se uglavnom radi o naizgled loše održavanoj mehanizaciji sa pogonskim dizel motorima. čak i iznošenje nakita iz pećine. pre svega od paljenja guma a dobrom delom i spolja od izduvnih gasova. a završena je krajem 2005. što je doprinelo da ova pećina postane veoma ugrožena. iznošeni i ugrožavani paljenjem guma. a time i dalje devastiranje pećine. Godine 1975. Tu su i vibracije proizvedene odvijanjem teretnog saobraćaja. Proizvodni proces u kamenolomu proizvodi i velike količine prašine i visok nivo buke.EkoIst' 06. kroz velik ulazni otvor pećine ulaze u njenu unutrašnjost. Drvene motke služile su kao baklje. stakla od razbijenih flaša i drugog otpadnog materijala. godine plato ispred pećine je poravnat i na njemu je sagrađena spomencrkvica. Vršeno je lomljenje. Unutrašnji Glavni i veći deo pećine bio je odvojen od Ulaznog kanala uskim prolazom. na terenu koji pogoduje razvoju raznih vidova ljudske delatnosti. samim tim i vrlo posećivana. mlinovi i transportna mehanizacija ispuštaju veliku količini izduvnih gasova. Nakon toga broj posetilaca je značajno smanjen. Većina. Osim toga pećina je vrlo pristupačna i najvećim delom lako prohodna. koji je proširen. od prekomerne upotrebe eksploziva u kamenolomu crkvica je srušena. Spoljašnji Spoljni ugrožavajući činioci su regionalni put Ivanjica – Guča i kamenolom. Slepi miševi su uznemiravani. naročito teretnog saobraćaja koji je ovde relativno gust. Ekološka Istina / Ecological Truth. postavili su na ulaz pećine metalnu kapiju sa mogućnošću zaključavanja. drobilice. ubijani. za osvetljavanje. Godine 2002. 06. 04. štetni uticaji na HadžiProdanovu pećinu se mogu razvrstati na unutrašnje i spoljne. Prašina i izduvni gasovi kroz prostrani ulaz HadžiProdanove pećine nesmetano ulaze u 71 . oštećivanje. Za vreme revizije izgradnja crkvice je bila u toku. u nameri da pećinu urede za turističke posete. Rezultat tih poseta u pećini su ostaci mnoštva drvenih motki. Izduvni gasovi. za lomljenje nakita. izgorelih i neizgorelih guma. Međutim iza kapije ostala je devastirana i oštećena pećina. Postala je pristupačnija za nedobronamerne posetioce. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bune 1911. Ipak put predstavlja ugrožavajući faktor manjeg stepena. Ugrožavajući. godine. Pre nekoliko godina organi opštine Ivanjica i Turističke organizacije Ivanjica. Mašine. 2006. Pomenuti put prolazi desetak metara ispred ulaza u pećinu. ubijanje i uznemiravanje slepih miševa.

opredelili su autore da pristupe novom vrednovanju pećine i određivanje kategorije.12. 30/92) prema propisanim kriterijumima. Zaravan se sada koristi za privremeno deponovanje kamena. prekomernog miniranja 1975. glasnik RS br. godine srušila se spomen-crkva ispred pećine. ukupne površine 7. Pećina je vrednovana saglasno Zakonu o zaštiti životne sredine (Sl. Eksploatacijom kamena se prešlo i sa gornje strane puta i na dva mesta načet je neposredni stenski masiv Vratnjanskog krša u kome je razvijena HadžiProdanova pećina. Revizijom koju po standardnoj proceduri sprovodi Zavod za zaštitu prirode Srbije pored rezultata istraživanja koji su potvrdili ili podigli vrednost pećine. 04. Svakodnevna miniranja proizvode seizmičke udare koji zahvataju zonu pećine. Ekološka Istina / Ecological Truth. The IUCN Species Survival Commision. 72 . J. Nepovoljano deluju na unutrašnjost pećine. zasad najugroženiji u Srbiji. a nastavkom bi se sigurno vrlo brzo ušlo u pećinu. LITERATURA 1. Prvo se nalazi pedesetak metara od pećine uz put. U zaključku. Za staraoca je predložena Turistička organizacija Ivanjice. Intezivno se razmišljalo o skidanju zaštite. Predloženo je sprovođenje režima II stepna zaštite. Drugo mesto se nalazi zapadno od ulaza u pećinu pored bočnog makadamskog puta gde se otkopavaju koluvijalne naslage sipara. Tu se stalo sa eksploatacijom.EkoIst' 06. 2006. zajedno sa opštinskim vlastima planira da uz pomoć privrednih organizacija opštine uredi deo pećine za turističke posete. and Ed. Groombridge (Comp. godine Rešenjem Opštine Ivanjica. prema Guči. Radom kamenoloma direktno se fizički ugrožava reljef neposredne okoline pećine. ZAŠTITA HADŽI PRODANOVE PEĆINE Hadži Prodanova pećina zaštićena je 1974. Napredovanje kamenoloma na istok prati i temeljno krčenje šumske i žbinaste vegetacije. Na mestu eksploatacije je ostao ''ožiljak'' u masivu i zaravan pored puta. Zaštitom je obuhvaćen prostor neposredno oko ulaza u pećinu i deo prostora u zaleđu pećine. br. može se reći da je Hadži Prodanova pećina veoma ugrožen speleološki objekat. kao i kulturno-istorijski momenat vezan za pećinu. Od neprilagođenog. Staralac. Pećina je vrednovana kao prirodno dobro od velikog značaja tj. 1996 IUCN Red List of Threatened Animals. Međutim prisustvo opisane artropodske faune i kolonije slepih miševa. I na kraju kamenolom ruži ambijentalni izgled okoline. & B. 06. i pećina kao podzemni erozivni oblik. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja njenu unutrašnjost gde se talože na vlažnim zidovima. prirodno dobro II kategorije i donošenje novog akta o zaštiti je u nadležnosti opštine Ivanjica. što pretpostavlja "ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava dok se aktivnosti u prostoru mogu vršiti u meri koja omogućava unapređenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti ''.47 hektara. i uznemiravaju faunu slepih miševa. Boravak ispred pećine i u delu ulaznog kanala je neprijatan zbog buke.) 1997. Baillie. glasnik RS. 66/91 i 135/04) i Pravilniku o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. konstatovan je vrlo veliki stepen oštećenja devastacije i ugroženosti.

L 34-17. Stenstrup: Apollo Books.W. – 07. SANU. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zavod za zaštitu prirode Srbije. (2000) : A new troglobiotic groundbeetle. knj.137. Glasnik Srpskog geografskog društva. G. Posebna izdanja Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU. 8. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. 381. (1994) : Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares. H.. Brković T. 2. 71-92. Nonveje. Duvalius (Neoduvalius) starivlahi (Coleoptera: Carabidae: Trechini). str. Đurović P. DCL. 1976: OGK 1:100 000 list Ivanjica. 04. knj. (1998): SPELEOLOŠKI ATLAS SRBIJE. 13.A.. 1-128. Beron. 29-46. Arch. A. 73 . 52/1. Beograd. Brković T. Posebna izdanja knj. B. fiziku i geo nauke. Geografski i Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. L 34-17. Beograd. 7. Zaštita prirode. & Stanković. Beograd. 227-230. Belgrade. 2006. 1977: OGK 1:100 000 Tumač lista Ivanjica. i dr. Ršumović R.. D... K. 52. V. Beograd 4. CXIII. 6. 942 11. Posebna izdanja SAN. knj. S. 10. 1832 utvrđene na teritoriji Srbije (Coleoptera. Sci. Popović. & Lohse. M. R. (2000): Troglofilne i trogloksene vrste roda Quedius Stephens.. Geografski institut. Biol. & Ćurčić. Zbornik radova odbora za kras i speleologiju VII.-Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie. Sérié Tranteeva – pp. Savezvi geološki zavod. Staphylinidae. S.EkoIst' 06. pp. & Pavićević. Savezvi geološki zavod. Cvijić J. Glas srpske kraljevske akademije. Goecke & Evers. sv. Quedini). 5. knj. Beograd. Žanel. B. Lješević M. (2002): Hadži Prodanova pećina. Freude. Band 5. Sofia. SSSXXIX. 16. Beograd. Odeljenje za matematiku. Krefeld. 52. 12. P. G. (2004): Catalogue of Palearctic Coleoptera. (91-107). P. Beograd. (1914): HadžiProdanova pećina u selu Raščići kod Ivanjice.. 9.3-4. 1. Harde. Ćurčić. (1974) : Die Käfer Mitteleuropas. Vol. i dr. I. 06. from soutwestern Serbia. (1960): Reljef sliva Goliske Moravice – geomorfološka studija. M. 3. & Smetana. Gueorguiev. pp. i dr. (1924): Prilog poznavanju pećinske faune i pećina u Srbiji. 107-270. Lobel. Beograd. HydrophiloideaHisteroidea-Staphylinoidea. B. Prvi razred 50.

Herewith. desnih pritoka Peka. Lazarević R. U pećini su pronađena tri insekta. Ovom prilikom pominjemo samo naše najznačajnije nalaze. Three insects were found in the cave. protection.. vrednosti ABSTRACT: The basic results of speleological and biospeleological research of the cave Dubočka – Gaura Mare are presented in this paper. vijugav i relativno razgranat podzemni oblik karstnog reljefa. Ekološka Istina / Ecological Truth. kavernikolna fauna. POLOŽAJ I OPŠTE KARAKTERISTIKE PREDELA Predeo šire okoline Dubočke pećine odgovara niskoj planinskoj celini oivičenoj dolinom Peka na jugu. Jedna je od prvih zaštićenih pećina u Srbiji (1949. 1895 a. dolinom Porečke reke na istoku. 2006. Dragan Pavićević. Ova niska planinska celina oivičena dolinama reka disecirana je fluvijalnim procesom. Zapadno od dolina Dubočke reke i Ševice. 1951. Osnovne morfološke celine Dubočke pećine su Glavni kanal. 2003). odnosno rečnim dolinama koje na severu usecaju direktne pritoke Dunava. Pripada tipu rečnih tunelskih pećina koja je teško prohodna od ponorskog do vrelskog dela. two rove beetles (Staphylinidae) and one clambid (Clambidae) that represent the first records for the fauna of Serbia. godine).). Ključne reči: Dubočka pećina-Gaura Mare. izrađena je studija o Dubočkoj pećiniGaura Mare sa predlogom akta o zaštiti ovog prirodnog dobra (Grupa autora 2005. Na osnovu najnovijih istraživanja. This cave is among the first protected caves in Serbia (since 1949). The research revealed that this is a very important object with interesting hydrographic features and diverse arthropod fauna. Ovaj prostor se ponekad izdvaja i kao Severni Kučaj ili na zapadu kao Golubačke planine. Zlokolica-Mandić M. odnosno Đerdapskom klisurom na severu i Braničevskim pobrđem na zapadu. Key words: Dubočka cave – Gaura Mare. čiji početak istraživanja datira na nastanak naučne speleologije u Srbiji (Cvijić J. Glinoviti i Rusaljkin kanal. zaštita. we will only refer to our most important findings. 06. assets UVOD Dubočka pećina-Gaura Mare predstavlja periodično hidrološki aktivan. Ova pećina pripada grupi relativno dobro istraženih speleoloških objekata. Ona su pokazala da se radi o veoma značajnom objektu sa interesantnim hidrografskim karakteristikama i raznovrsnom artropodskom faunom.2001. i dr. 04. Boško Milovanović Zavod za zaštitu prirode Srbije IZVOD: U radu su prikazani osnovni rezultati speleoloških i biospeleoloških istraživanja Dubočke pećine-Gaura Mare. cavernicolous fauna. Dunavom.b). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAŠTITA SPELEOLOŠKIH I BIOSPELEOLOŠKIH VREDNOSTI DUBOČKE PEĆINE-GAURA MARE PROTECTION OF SPELEOLOGICAL AND BIOSPELEOLOGICAL VALUES OF THE DUBOČKA CAVE – GAURA MARE Dragan Nešić.EkoIst' 06. prema Rakobarskom basenu izdvaja se sistem krečnjačkih uzvišenja koji se izdižu sa prostrane skrašćene površi. a na jugu pritoke Peka. Ova 74 . horizontalan. dva kratkokrilca (Staphylinidae) i jedna klambida (Clambidae) koji su po prvi put registrovani za faunu Srbije. – 07. kao i potonjih novijih istraživanja (Jovanović B.

U ulaznom delu širina kanala je 1-5 m. Sporednim morfološkim celinama pripadaju dva duža bočna kanalska sistema Glinoviti i Rusaljkin kanal (Lazarević R. odnosno ponora Ponorske reke do velikog i grandioznog ulaza u vrelskom delu na dužini od 1.. Rakobarski vis (691 m). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja krečnjačka uzvišenja su u vidu morfološki individualisanih celina ili su delovi kraške površi. Ekološka Istina / Ecological Truth. Glavni kanal se prostire od ponorskog ulaza. U odnosu na glavni kanal ovaj sistem započinje visećim ulazom r. složenom opštom strukturnom osnovom pećine (Zlokolica-Mandić M.2001)... Tatarski vis (753 m). Ukoliko se detaljnije analiziraju. Istočno od doline Dubočke reke prostire se sistem meridijanski izduženih razvođa između dolina desnih pritoka Peka. posebno su složeni morfogenetski odnosi u pećini čija tumačenja zadiru u više starijih i novijih speleogenetskih teorija. Šomrda (803 m) i drugi.v. 3 m koji je erozijom podsečeni deo stare peskovitoglinovite plavine nataložene iz pravca Glinovitog kanala. što je i osnovni pravac ovog kanala. Kapufjeci (621 m). – 07. Ovo je složeni sistem kanala koji se sastoji iz više kanala i dvorana u različitim nivoima povezanih odsecima ili jamskim kanalima. odnosno rasednoj ravni približno meridijanskog pravca. i dr. pećinski sistem se odlikuje vrlo složenom sekundarnom morfologijom vezanom za više proširenja tipa dvorana. Koeficijenat bočnog razvitka ovog kanala iznosi 1. 06. S obzirom na znatnu dužinu pećine. Cvijić (1895a. Osnovnu morfološku celinu čini Glinoviti kanal od koga se odvaja više bočnih pećinsko-jamskih kanala. Za razliku od jednostavne opšte morfologije. Šunderski vrh (691 m). što je blisko dužini koju je izneo J. Prvoj grupi uzvišenja pripadaju Đula Lokva (546 m). Ruđina (545 m). Glinoviti kanal predstavlja sistem bočnih kanala ukupne dužine 590 m (Lazarević R. odnosno kanalska sistema i više manjih sporednih i manje značajnih kanala. 04. primarna predisponiranost po rasedu. MORFOLOŠKE.2001). Veliki Vrteć (631 m) i Mali Vrteć (584 m). što je posebno naglašeno posle spojeva sa Glinovitim i Rusaljkinim kanalom.2001) i više kraćih bočnih kanala.5 (L). dok je visina 2-8 m. upravna usečenost u odnosu na sekundarne pukotine.2003) i složenim sedimentološkim odnosima u pećini vezanim za klastičnu i hemijsku sedimentaciju. U blizini ulaza u 75 . 2006. Ovaj sistem kanala se nalazi oko 590 m uzvodno od velikog vrelskog ulaza. Drugu grupu uzvišenja ili prostornih celina čine Brsanj (559 m). dva duža bočna kanala. ovaj speleološki objekat se odlikuje relativno jednostavnom opštom morfologijom u kojoj se izdvaja jedan glavni pećinski kanal. Osnovna morfološka celina Dubočke pećine je glavni kanal. Dublje u unutrašnjosti kanala deponovane su značajnije naslage sige pretstavljene zidnim salivima. Opšta odlika mu je značajno smanjenje dimenzija u uzvodnom pravcu.b) od 960 m. Prema istoku ovi sistemi uzvišenja prelaze u jedinstveno ''visoko'' razvođe između sliva Dunava i Peka sa značajnijim vrhovima na ovom razvođu Čoka Poljčin (726 m). stalaktitima i stalagmitima. Ulmu (565 m) i Dubočka rudina (514 m). sekundarnih erozivno-strukturnih oblika. kao i viši nivo ovog kanala sa kojim je povezan odsekom visine 7 m. GENETSKE I HIDROGRAFSKE ODLIKE DUBOČKE PEĆINE-GAURA MARE Dubočka pećina-Gaura Mare je nastala u zoni osamljenog i fluvio krasa prostora morfološke celine Dubočke rudine (514 m) i sliva Ponorske reke desne pritoke Dubočke reke.EkoIst' 06.010 m (Lazarević R.. Vojinovo (708 m).

stvoriti bar približnu sliku o diverzitetu artropodske faune u Dubočkoj pećini. drugu. posetili smo pomenutu pećinu avgusta 2005 godine i u nju postavili klopke za sakupljanje kavernikolne artropodske faune. površinski sliv Ponorske reke. OPILIONIDA Familia NEMASTOMATIDAE Paranemastoma silli (Herman. urezanih u stenovito dno pećine. u podzemnom slivu Ponorske reke su razvijene sve tri hidrografske zone: suva. – 07. podzemni tok i sliv. Ovaj viseći saliv je pokazatelj starije faze zasipanja i ekshumacije Glinovitog kanala.EkoIst' 06. 2001). odnosno 155 m nizvodno od ponorskog ulaza u vrhu slepe doline Ponorskog potoka. Zbog toga se naši rezultati mogu smatrati preliminarnim. Zbog kratkog roka koji nam je dat za izradu studije.5 m. na delu do glavnog ponora. Suva zona obuhvata čitav Glinoviti kanal. Ova reka izvire iz periodskog vrela ispod Kornjecela na nadmorskoj visini od oko 500m n. Od izvorišta. od izvora ispred pećine do ušća u Valja Mare.1km.. U tom periodu se džinovski lonci ispunjavaju vodom. Bočni kanal je na spojevima sa Glinovitim kanalom niži za 0. Rusaljkin kanal je drugi veliki bočni sistem ponorskih kanala ka glavnom pećinskom kanalu Dubočke pećine. periodska i stalno vlažna. a prosečan pad toka je oko 20 m/km. U prelaznoj hidrografskoj zoni se nalazi Glavni kanal Dubočke pećine. (1895). 04. Ukupna dužina sistema sa bočnim kanalima je 472 m (Lazarević R. jugozapad. koje lokalno stanovništvo naziva Bejka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja kanal na visini od 3 m nalazi se i viseći podni saliv.v. imajući pri tom u vidu i veličinu objekta. Ovaj kanal je deo bočno-vertikalne divergencije Glinovitog kanala.5 i 2. 06. U savremenim uslovima ovaj kanal je pokriven peskovito-glinovitim rečnim nanosom čija je debljina procenjena na 2-3 m. Voda u ovim pećinskim jezercima je bistra. Generalni pravac oticanja je sever. meandarski kanal dužine 50 m. 1871) 76 . Glavnu hidrografsku osobenost Dubočke pećine i njene neposredne okoline čini Ponorska reka. dužina toka je 4. Ekološka Istina / Ecological Truth. severoistok . od ponora do izvora ispred pećine. u kojima se stvaraju manje lokve. formirajući podzemna jezera koja mogu dostići dubinu od 4 metra i čineći prolaz Glavnim kanalom praktično nemogućim. bili smo prinuđeni da postavljene klopke pokupimo već krajem oktobra iste godine što je nedovoljno da bi se sakupio reprezentativan uzorak na osnovu koga bi mogli. 2006. Od Glinovitog kanala odvaja se bočni. Prema Cvijić J. u kojem se na svega nekoliko mesta pojavljuju prokapne vode.jug. Prvu celinu čini periodski tok Ponorske reke. sa stalnim vodotokom. ARTROPODSKA FAUNA DUBOČKE PEĆINE U okviru revizije zaštićenih objekata. do mesta ponora. Ulaz u ovaj sistem se nalazi u glavnom kanalu oko 855 m uzvodno od velikog vrelskog ulaza. takođe periodski. treću. Ovaj sistem kanala čini složeni Rusaljkin kanal od koga se odvaja više bočnih dotočnih kanala. kroz koji periodično (u vlažnom delu godine) protiče Ponorska reka. postoji veći broj utoleglica. Sliv i tok Ponorske reke se mogu podeliti na tri celine (Lazarević R 2001). Takođe.

Ivi Karamanu sa Departmana za Biologiju i Ekologiju P.) badia Erichson. DIPLOPODA Familia POLYDESMIDAE Brachydesmus troglobius Daday. Želimo da se zahvalimo sledećim kolegama na pomoći oko determinacije dela materijala: Prof. – a u Novom Sadu ( Opilionida ) kao i Momčilu Popoviću iz Zemuna (Staphylinidae). 2006. U Srbiji smo je isključivo pronalazili u pećinama i jamama. Ocalea (s. 1847 -Trogloksena vrsta koju srećemo u celoj Evropi (LOEBL & SMETANA. 1889 Troglobiontska vrsta rasprostranjena u Mađarskoj. Nova vrsta za faunu Srbije. sve do istočnog i zapadnog Sibira (LOEBL & SMETANA. pronašli novi značajni predstavnice artropodske kavernikolne faune. 04.F. – 07. COLEOPTERA Familia STAPHYLINIDAE Lesteva (s. Sloveniji. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja - Troglofilna vrsta rasprostranjena u Karpatima ( Rumunija. 77 . Ekološka Istina / Ecological Truth. Sasvim je realno očekivati .) monticola Kiesenwetter. Ovo je treća vrsta klambusa koja je pronađena u Srbiji i kao prethodne dve pronađena je u pećini. dr. 2004 ). str.EkoIst' 06. Rumuniji i istočnoj Srbiji. prof. da bi se daljim istraživanjima Dubočke pećine. Familia CLAMBIDAE Clambus nigrellus Reitter. Slobodanu Makarovu sa Biološkog fakulteta u Beogradu (Diplopoda). Hrvatskoj. Mađarska. 2004).M. 1914 Vrsta sa širokim rasprostranjenjem u Evropi (LOEBL & SMETANA. Nova vrsta ѕa faunu Srbije.dr. ispod kamenja i slično. U Srbiji smo je nalazili i u pećinama i jamama ali i van njih u detritusu. 2004).str. Nova vrsta za faunu Srbije. 06. 1837 Rasprostranjena je u celoj Evropi . Ukrajina) dok je u Srbiji pronađena u pećinama severno od Kučajskih planina.

W. Te se vrednosti zasnivaju na izuzetnoj predeonoj raznolikosti i očuvanosti kako unutrašnjosti pećine. 8. HARDE. Na osnovu konsultacija sa organima Opštine Kučevo i MZ Duboka. estetsko-ambijentalnih vrednosti i morfološkog i faunističkog značaja. K. 135-141. (1971): Die Kaefer Mitteleuropas. (1895a): Karst. CVIJIĆ J. 942. 8.364. str. SANU i dr. JOVANOVIĆ B. pp. Beograd. Ova pećina je jedan od retkih speleoloških objekata. ZLOKOLICA-MANDIĆ M. Sabrana dela Jovana Cvijića. pp. H. Beograd. 7. Zavod za zaštitu prirode Srbije je preporučio da se za staraoca Spomenika prirode "Dubočka pećina" odredi MZ Duboka. 203-323. & SMETANA. 1-80. Goecke & Evers. 7-67. str. 5. Despotovac 2000.. Ekološka Istina / Ecological Truth. Krefeld. pripadaju insektima. LITERATURA 1.. tako i predeonog lika okoline u kojoj se posebno izdvajaju grandiozni ulaz u pećinu i atraktivan vodopad u neposrednoj blizini.W. A. Band 3. drugo ponovljeno izdanje 1991. (2004): Catalogue of Palearctic Coleoptera. i predložena je za zaštitu kao Spomenik prirode nad kojim će biti uspostavljen režim zaštite drugog stepena. str. I. 7. HARDE.EkoIst' 06. 310. CVIJIĆ J. FREUDE. (2001): Dubočka pećina. – 07. 78 . sa pažnje vrednom dužinom od 2. Krefeld.. knj. & LOHSE. MZ Duboka. Beograd. 2. Srpsko geografsko društvo. Srbije 4. prvo ponovljeno izdanje 1989. 06. SO Kučevo. Sabrana dela Jovana Cvijića. 2. SANU i dr. Band 7. LAZAREVIĆ R. prvo ponovljeno izdanje 1989. u ovom delu istočne Srbije. Stenstrup: Apollo Books. Zbornik radova Geografskog instituta SAN. (1967): Die Kaefer Mitteleuropas. CVIJIĆ J. Beograd. Simpozijum o zaštiti karsta. Zbog prisustva i izraženosti pomenutih primarnih prirodnih obeležja. LOEBL. Dubočka pećina-Gaura Mare ima svojstvo prirodnog dobra od velikog značaja. Zavod za zaštitu prirode. 10. knj. Vol. ASAK. (1951): Velika pećina kod Duboke–prilog morfologiji i hidrologiji krasa istočne Srbije. geografska monografija. (1895): Pećine i podzemna hidrografija u istočnoj Srbiji. (2003): Novija istraživanja Dubočke pećine. G. H. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja VREDNOSTI I ZAŠTITA Dubočka pećina – Gaura Mare ima izražene estetsko-ambijentalne vrednosti. 9..A. 7. 7-67. 3. & LOHSE. SANU i dr. knj. Hydrophiloidea-Histeroidea-Staphylinoidea. 6.. koji svi. Beograd. 2006. 1. Goecke & Evers.734 m. str. FREUDE. str. G. GRUPA AUTORA (2005): Dubočka pećina-Gaura Mare – studija zaštite. 04. Sabrana dela Jovana Cvijića.A. u ovom slučaju. str. 135-163. i dr. 4.. (1895): Pećine i podzemna hidrografija u istočnoj Srbiji. Beograd. Sigurno je da najveću biološku vrednost pećine predstavlja otkriće četiri nova taksona za faunu Srbije. pp. knj.

1976). Beograd IZVOD: U radu su najopštije prikazani rezultati novih speleoloških. Pećinski sistem Jezava ranije je uzgredno istraživan (Petrović J. 2006). Niš 2 Zavod za zaštitu prirode Srbije. With this proposition. Ključne reči: Jezava. Neposredno u blizini ovog sistema je poznati pećinski sistem Samar za koji je vezan eksperiment višemesečnog boravka Milutina Veljkovića 1969/70. dok je pećinski sistem Samar ranije zaštićen rešenjem iz 1955. što je rezultiralo izradom studije sa predlogom akta o zaštiti ovog prirodnog dobra (Група аутора. – 07. 06. Mijatović M. Ovaj blok je u sklopu razbijenog istočnog krečnjačkog krila Kurilovske antiklinale.NOVI ZAŠTIĆENI OBJEKAT U GEONASLEĐU SRBIJE THE CAVE SYSTEM JEZAVA – NEW PROTECTED OBJECT IN GEOLOGICAL HERITAGE OF SERBIA Dragan Nešić1. 2006.2005). cave system. Milica Mijatović2 1 Zavod za zaštitu prirode Srbije. biospeleoloških i paleontoloških istraživanja pećinskog sistema Jezava. zaštita ABSTRACT: The general results of the new speleological. taphonomy.. the Jezava cave system is put under protection regime for the first time. Ekološka Istina / Ecological Truth. The results show that this cave system is a significant and valuable subterranean form of a fluvio-karst relief with diverse cavernicolous arthropod fauna and fossil fauna from Pleistocene and Holocene. tafonomija. Ovi rezultati su pokazali da je ovaj pećinski sistem značajan i vredan podzemni oblik fluvio-kraškog reljefa sa raznovrsnom kavernikolnom artropodskom faunom i fosilnom faunom iz pleistocena i holocena. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PEĆINSKI SISTEM JEZAVA . Rezultati novih istraživanja dali su osnovu za izdvajanje pećinskog sistema kao značajnog i vrednog podzemnog oblika fluvio-kraškog reljefa. U pomenutoj studiji. POLOŽAJ I OPŠTE ODLIKE PREDELA Pećinski sistem Jezava je usečen u severni deo osamljenog krečnjačkog bloka na kome se izdiže krečnjačka glavica Ravnište (609 m).. troglobionti. representing a newly protected object within the geological heritage of Serbia. 04. Ovim predlogom Jezava se prvi put stavlja pod zaštitu. godine. godine. protection UVOD Pećinski sistem Jezava nalazi se u severoistočnom delu Kalafata (839 m) nedaleko od sela Kopajkošara u istočnoj Srbiji. 1998. Nešić D. nešto detaljnije u novije vreme (Група аутора. po čemu je ovo prirodno dobro novi zaštićeni objekat u okviru geonasleđa Srbije. A study on protection of this subterranean relief form is being realised according to its determined values. pećinski sistem. Ovim predlogom po prvi put se pećinski sistem Jezave stavlja pod zaštitu.EkoIst' 06. Na osnovu utvrđenih vrednosti pristupilo se izradi studije o zaštiti ovog podzemnog oblika reljefa.. implementirani su i rezultati biospeleoloških istraživanja. Neposredni predeoni okvir sistema 79 .1956. troglobionts. biospelological and paleontological research of the cave system Jezava are presented in this paper.2001. Key words: Jezava. Dragan Pavićević1.

Zbeg je ranije smatran posebnim speleološkim objektom (Petrović J.. Po pravcima divergencije Jezava ima čak pet suvih ulaza iznad vrela na padini vrelskog obluka Bigar. Vrelo Jezave je sifonsko-prelivnog tipa. iznosi 504 m. Kopajska reka je leva pritoka Bele reke. što sa više kraćih kanala daje ukupnu dužinu sistema od 903 m (Nešić D.5 m. Do Kopajkošare je najlakše doći iz Svrljiga putem sa odvajanjem za ovo selo kod mesta Vetrilo.2001). dok su dva ulaza u Zbeg nešto više na padini ponorskog obluka. Morfološku osnovu sistema čini glavni kanal koji je podzemni nastavak ponornice Jezave i više bočnih kanala posebno izraženi u vrelskom delu sistema gde glavni kanal diverguje po pravcu kanala Zbega i Obilaznog kanala.EkoIst' 06. bez neprohodnih delova. Ovo potonje vrelo je u okviru hidrogenetskog sistema Samara sa ponornicama Sudvek i Žljebura. dok je dužina Zbega 211 m i Obilaznog kanala 120 m. jedne od sastavnica Toponičke reke.2001). Prostrani svodasti ponorski ulaz u sistem je na oko 530 m n.v. odnosno tranzitnog tipa alogenih voda istoimene ponornice. Glavni kanal započinje na krečnjačkoj prečazi slepe doline i reversnog raseda severnog dela glavice Ravnište... za sada bez utvrđenih hidroloških odnosa prema vrelu Jezave i Ripala. Toplik je hipotermalno kraško vrelo. delimično i u krečnjacima svoje slepe i alogene doline usecaju ponornice Samar. 2006. 04. 06.v. MORFOLOŠKE I GENETSKE ODLIKE PEĆINSKOG SISTEMA JEZAVA Pećinski sistem Jezava je podzemni fluvio-kraški oblik tunelskog tipa. Žljebura i Jezava.. Krečnjačke glavice oko Kopajkošare su humovi ekshumiranog kupastog paleokrasa. Zapadno od krečnjačkog pojasa nalaze se crveni permski peščari u okviru jezgra Kurilovske antiklinale. Glavna odlika ovog kanala ali i bočnih kanala su male dimenzije sa prečnikom 2-3 m i više suženja gde je visina 0. osim na vrelskom sifonu i srednjem suženju. Prema iznetim odlikama ovo je predeo osamljenog fluviokrasa i delimično ekshumiranog paleokrasa. Novija istraživanja su pokazala da je ovaj objekat morfološki deo sistema Jezave (Nežić D. U ovim stenama. Od spoja otoka vrela i Jasike nastaje Kopajska reka. – 07. Sukcesija ovog skrašćavanja se odvijala od normalne fluvijalne faze kada je 80 . Ova udolina je delimično pokrivena jezerskim sedimentima srednje miocene starosti.3-0. Duž glavnog kanala izdvajaju se i dva jamska dela sa odlikama prostranih dvorana. Ovaj podzemni oblik je prohodan svojim najvećim delom. Iznad ovog vrela nalaze se tri suva pećinska ulaza u okviru Obilaznog kanala. dok je nivo vrela Jezave na 480 m n. Ukupna dužina glavnog kanala. što daje ukupnu dubinu sistema od 50 m. Na dolinskim stranama ove reke nalazi se selo Kopajkošara. desne direktne pritoke Južne Morave.. Predeo dolina Kopajske reke i Jasike odgovara delimično ekshumiranom regionalnom Ozrenskom rovu ili Kopajsko-vlasinskoj udolini. Odgovara pećinskom sistemu jer je razvijen u više nivoa i divergentnih pravaca sa pojedinim delovima jamskih kanala. Toplik i Ripalo.1976). Ekološka Istina / Ecological Truth. Prema iznetim odlikama Jezava je klasičan fluvio-kraški tunelski sistem nastao skrašćavanjem istoimene ponornice u uslovima osamljenog krasa krečnjačkog bloka Ravništa. Istočno od vrelskog obluka nalazi se normalna dolina ponornice Jasike. koje je od vrelskog obluka udaljeno 100-200 m. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja osim krečnjačke prečage Ravništa čini i slepa dolina ponornice Jezave i vrelski obluk Bigar na kome su vrelo Jezava.

ARTROPODSKA FAUNA Iz pećinskog sistema Jezava. Mi smo u okviru Predloga za zaštitu pećinskog sistema Jezava. U centralnoj. i završena oktobra iste godine. u klopkama za sakupljanje kavernikolne artropodske faune pronašli pet adultnih primeraka (dva mužijaka i tri ženke) kao i tri juvenilne jedinke troglobiontske diplopode. kolega prof. dok je broj predstavnika troglofilne a pogotovu troglobiontske faune bio znatno manji. sve do početka naših istraživanja. Haasea lacusnigri (Gulička. OPILIONIDA Familia NEMASTOMATIDAE Paranemastoma (Buresiolla) bureschi (Roewer. Pri tome treba imati u vidu da je broj predstavnika troglofilne a naročito troglobiontske artropodske faune. DIPLOPODA Familia HAASIDAE Haasea n.. 2006. Sa pomenuta tri izlaska nismo bili u mogućnosti da pokrijemo ceo objekat tako da se i naši rezultati mogu smatrati preliminarnim. nije bio poznat ni jedan predstavnik kavernikolne artropodske faune. u objektima mladje geološke starosti. 1968) i Haasea plasana (Verhoeff. Dosadašnjim istraživanjem u sistemu nisu pronađene starije generacije kraških šupljina tako da se ovaj podzemni oblik za sada genetski deklariše kao vadozni tip podzemnog sistema nastao probijanjem. I pored te činjenice. Troklogsena i troglofilna artropodska fauna pećinskog sistema Jezava biće predmet jednog posebnog rada. u koji svakako spada pećinski sistem Jezava. 1926) Troglobiontska vrsta sa disjunktnim arealom na balkanskom poluostrvu: zapadni delovi Stare planine u Bugarskoj (područje Sofije. 1899. Makarov. što je retka pojava u prirodi. Materijal je determinisao stručnjak za diplopode. do poniranjem Jezave sa uspostavljem morfogenetskog odnosa pećinskog sistema. rod Haasea predstavljen je sa najmanje petnaest vrsta. Vrace i Loveča) i Srbije (Kalafat i Odorovačko polje kod Dimitrovgrada). istočnoj i jugoistočnoj Evropi. čiji morfološki tragovi mogu da se uoče na krečnjačkoj prečazi. 06. Naša istraživanja. relativno mali. – 07. nastavljena maja 2005. u pomenutom sistemu. Najznačajniji morfogenetski nivo sistem je nivo glavnog kanala sa posebno složenim horizontalno-vertikalnom divergencijama u vrelskom delu sistema i vertikalnom sukcesijom u ponorskom delu. sp. otkrili smo značajan broj predstavnika epigejske i trogloksene artropodske faune. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja reka Jezava usekla plitku dolinu. CEUCA(1992) navodi za Balkansko poluostrvo deset vrsta i dve podvrste. Crne Gore i Makedonije navode se samo dve vrste.EkoIst' 06. a u pregledu diplopodske faune Srbije. godine. u pećinskom sistemu Jezava. Ovu vrstu smo pored pećinskog sistema Jezava. 2004). pronašli i u susednom pećinskom sistemu Samar. Ekološka Istina / Ecological Truth. dok ćemo ovom prilikom pomenuti samo troglobionte koji predstavljaju i naše najznačajnije nalaze. dr. Slobodan Makarov (Biološki 81 . započeta su novembra 2004. 04.

FOSILNA FAUNA Materijal prikupljen sa površinskog sloja u pećini Jezava sadrži ostatke 10 različitih vrsta sisara: Erinaceus cocnolor Martin. i utvrdio da se radi o predstavniku roda Haasea i to o novoj vrsti za nauku.) bureschi. dok je Obilazni kanal viseći dao glavnog kanala. Capreolus capreolus (Linnaeus). Interesantan je nalazak ljudske vilice čija starost datira iz srednjeg veka. posebno herbivorne vrste. kao i komad grnčarije koji je daleko stariji. Posebno je zanimljiva divergencija na glavnom kanalu gde se u nivou podzemnog pećinskog korita bifurkacijom odvaja sistem kanala Zbega. Vrlo je verovatno da su oba objekta ako ne na neki drugi način. onda sigurno povezani sistemom mikrokaverni jedan sa drugim što je sasvim dovoljno da komunikacija sitnih artropoda bude ostvarena. Ovis/Capra Linnaeus i jedne ptice roda Anas Linnaeus. dok je otkrićem nove vrste gujinog češlja iz roda Haasea. familiaris Linnaeus. potpuno nezavisni jedan od drugog. Sus sp. Jezava čini predeonu celinu jedinstvenu u okviru fluvio-krasa Srbije. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. Ostaci su subfosili holocenske starosti. Linnaeus. Vulpes vulpes Linnaeus. Canis cf. Posebna vrednost ovog sistema je vertikalna sukcesija i horizontalna divergencija glavnog. ima nalaz gore dve pomenute troglobiontske vrste. Jezava se nalazi u blizini sela. Najviši genetski nivo odgovara fragmentima bočnih kanala koji su erozijom i salamanjem znatno uništeni. Ovakav materijal nije pretrpeo transport. – 07. Ursus spelaeus Rossenmüler & Heinroth. tunelskog kanala. oko 1000 godina p. Homo sapiens Linnaeus. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja fakultet u Beogradu). Njihovi ostaci su dospeli u pećinu kao ostaci plena mesoždera ili čoveka.Novim nalazom kosca. Ostaci lisice. 06. 2006. Felis cf. u neposrednoj blizini locirana pećinska sistema. ne samo biološku vrednost. P. Lepus europaeus Pallas. Najveću. što se vidi i na osnovu izgleda površine kostiju. Kosti su pronađene cele i na gomilama. VREDNOSTI I ZAŠTITA Sa 903 metara istraženih podzemnih kanala Jezava je relativno kratak pećinski sistem. catus Linnaeus. izuzev fosilnih ostataka pećinskog medveda.n. što pokazuje da su poreklom od iste jedinke. proširen je areal ove vrste u istočnoj Srbiji. odnosno pećinskim nakitom ali zato je vredna sa obiljem erozione morfologije.e. falange srne. Tako su u okviru sistema izdvojena čak tri genetska nivoa od kojih je najznačajniji nivo glavnog kanala. Na osnovu geomorfoloških istrazivanja zaključeno je da su dva. Pećina je oskudna sa sigom. U okviru sliva Kopajske reke sa tunelskim sistemom Samara. koji su nesumnjivo transportovani iz dubljih slojeva. psa i vuka su relativno česti u pećinama Srbije. metapodijalne kosti zeca i kosti ekstremiteta lisice. 04. Najniži genetski nivo je u okviru vertikalne sukcesije i stalne podzemne cirkulacije ponornice i vrela Jezave. fauna Srbije obogaćena sa još jednim troglobiontom koji predstavljaju prave retkosti u podzemnim objektima Srbije. Ovu novu vrstu pronašli smo i u susednom pećinskom sistemu Samar. Nalazi ove dve troglobiontske vrste u oba objekta mogu dovesti u sumnju ovo mišljenje. Vrste koje su određene nisu tipični stanovnici pećina. npr. Vrlo je verovatno da bi dalja istraživanja u pećinskom sistemu Samar 82 . tako da pojava ostataka domaćih vrsta nije neobična.(B. Jezava i Samar. Zglobne površine nekih kostiju se potpuno poklapaju.

5. u ovom slučaju SO Svrljig.137. Popšička banjica. nat. IX. MAKAROV.(1998): Посебни део – пећине и јаме. E. 10. NEŠIĆ. Vol. l`Ecologie et la Zoogeographie les Diplopodes de la Region Balkanique. Preseedings of the International conference and field seminars ''Water resources and environmental problems in karst''. Suppl.Verein.(1992): Quelques Aspects sur la Faunistique. Institute of Zoology.(2006): Пећински систем Језава – студија заштите. 2. V. sa Popšičkom pećinom. 52.(2001): Kraška morfolgija u slivu Toponičke reke. MIJATOVIĆ. P. 837-841. PETROVIĆ. zatim sa sistemom Cerjanske pećine. 1-511. str. Belgrade. Br. 06. J... стр. T.. 1-65.-Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie. Za staraoca nad ovim prirodnim dobrom predloženo je JP ''Srbijašume''. ĆURČIĆ.(2004): The Diplopods ofSerbia. Ovo sa drugim vrednostima (Banje Topilo.. M. 9.. Vojnoizdavački zavod. II. D. B. str. PETROVIĆ. Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. Београд 4. NEŠIĆ. 3. ali je dragocen za proučavanje tafonomskih procesa koji pomažu u rekonstrukciji čitavog ekosistema kako pleistocena. 6. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja dovela do novih značajnih otkrića. J. Na ovim osnovama donošenje akta o zaštiti u nadležnosti je lokalne samouprave.. 17-21. Посебно издање Географског института ''Јован Цвијић'' САНУ и др. Завод за заштиту природе Србије.Књ. 1-306. ГРУПА АУТОРА. Kravljanskom jamom i drugim podzemnim kraškim oblicima reljefa na Kalafatu čini jedinstveni predeoni okvir za formiranje speleološkog parka kao osnove za nastanak i razvoj speleološkog ekoturizma (Nešić D. M.(2005): Speleological discoveries of mammal remains from caves in Eastern Serbia. Ekološka Istina / Ecological Truth. Vidrište.(1998): Спелеолошки атлас Србије. Ниш. Monographs. D. 1. 2006.-med. Geographical Institute “Jovan Cvijić”. (1994) : Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares. pre svega predstavnika troglobiontske artropodske faune. Pećinski sistem Jezava se štiti u sklopu održivog razvoja i trenutnih mogućnosti lokalne sredine. 83 .EkoIst' 06. pp. 8. Magistarski rad u rukopisu. ГРУПА АУТОРА. P. 7. Sérié Tranteeva – pp. 79-83. izletište Kamenički vis i dr. The development and potentials of ecotourism on Balkan Peninsula. Montenegro. – 07. Beograd. str. T. LITERATURA BERON. S. 04. and the Republic of Macedonia.(2003): The situation and possibilities of speleotourism in Serbia. a izrada studije zaštite. 1-440 6. Izradom studije zaštite i donošenjem rešenja o zaštiti pećinski sistem Jezava se po prvi put štiti kao vredno prirodno dobro u okviru geo nasleđa Srbije.(1956): Pećina Samar u selu Kopajkošari (Istočna Srbija) –prethodna istraživanja. tako i starijih epoha ovog dela istočne Srbije. TOMIĆ.(1976): Jame i pećine SR Srbije. odnosno predloga zaštite je u nadležnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije. У Ђуровић П.10: 411-429. Ber. Innsbruck. 107-270. Ova pećina zajedno sa pećinskim sistemom Samar. Belgrade. Materijal holocenske starosti nema veći paleontološki značaj. Zaštita prirode. Beograd.) čini prostor Kalafata turistički vrlo interesantnim. стр. Belgrade-Kotor.2003). Sofia. Vol. CEUCA. Beograd.

E2 TEHNOLOGIJE I STANJE ŽIVOTNE SREDINE TECHNOLOGIES AND STATE OF THE ENVIRONMENT .

naročito u teško dostupnim i energetsko deficitnim reonima zemlje postaje aktuelni zahtev. biogorivo. Dmitrij Strebkov2. a takođe i iz brzorastućih biljnih vrsta. Using biomass of different origin it can get biofuel in 50-70% of used weight of biomas. biomass. Dobijanje kvalitetnog biogoriva omogućeno je postojanjem zaliha otpada i biomase. Beograd e-mail: ihis@eunet.The subject development has been taken as main task of contracted cooperation with the IHIS Holding Corp. i specijalno sađenih vrsta drveta u cilju dobijanja tečnog i gasovitog goriva. biofuels Tehnički progres je stvorio ekološke. Moskva. koji 87 .. for the commercialization of the invention. energetske i ekonomske probleme povezane sa postepenim iscrpljivanjem izvora fosilnih goriva i rastom njihove cene.d. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BIOGORIVA KAO IZUZETNI DOPRINOS ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE BIOFUELS AS EXCEPTIONAL CONTRIBUTION TO THE ENVIROMENT Petar Rakin1. Key words: fast pyrolisis. Predviđena su dva pravca rada na razvoju primene uređaja za korišćenje energije biomase brzom pirolizom: • proizvodnja biogoriva uređajem snage 100 kW i • proizvodnja električne energije (3. Snabdevanje energijom dela potrošača iz tih regija u svetu se vrši dizel ili benzinskim agregatima. SUMMARY: Very good results of R/D work of VIESH on fast pyrolisis of biomass is the base of development of the devices for production of biofuels. mogućnošću njihovog obnavljanja i ekološke benignosti: smanjivanjem izdvajanja štetnih materija pri proizvodnji biogoriva-sumpordioksida. biomasa. Ekološka Istina / Ecological Truth.ru IZVOD: Na bazi vrlo dobrih rezultata istraživanja i razvoja na brzoj pirolizi biomase u Sveruskom naučno-istraživačkom institutu za elektrifikaciju poljoprivrede u Moskvi (VIESH) predviđen je i ugovoren zajednički rad na komercijalizaciji postignutih rezultata u razvoju sa IHIS Holdingom u Beogradu. Dejan Rakin1. Ključne reči: brza piroliza. Two directions for the use of devices in development have been foreseen: • production of biofuels with 100 kW device • production of electric energy and heat with small devices of 3.5 kW električne snage) i toplote (10 kW toplote) u uređajima za kućnu upotrebu. azota i ugljendioksida. – 07.5 kW electric powers and 10 kW heat power for domestic uses. 04. 06. e-mail: viesh@dol.EkoIst' 06. pre svega obnovljivi i to kao nova goriva na bazi korišćenja sirovina biljnog porekla u vidu tečnih i gasovitih goriva. toplotne i električne energije i obezbeđivanje seoskih potrošača. 2006.yu 2 Sveruski institut za elektrifikaciju poljoprivrede VIESH. Za rešavanje nastalih problema nastoje se pronaći novi energetski izvori. Goran Vulićević1 1 IHIS – Holding a. Ruska Federacija. Prema tome prerada biljne biomase iz otpada.

Korišćenjem efikasnih tehnologija prerade proizvedenih energetskih sirovina u goriva više vrednosti. Ekološka Istina / Ecological Truth. među kojima su osnovni-ekologija i nedovoljna efikasnost preobražavanja i korišćenja energije sirovina. ZAGREVANJE 400…850 °С 900…1500 °С HLAĐENJE 100…25 °С Pirolitički gas Biljna biomasa Gasoviti / parni produkti pirolize Ugljenisani ostatak Biogorivo Slika 1. Grafički prikaz procesa pirolize Za dobijanje većeg učešća gasnog oblika. ekološki neopasno tvrdo.000-1. pirolizu. seoska gazdinstva imaju mogućnost pokrivanja značajnog dela troškova. Termohemijske tehnologije dobijanja čvrstih. tako i novih-biomasom specijalnih biljnih vrsta. najuniverzalnija je termohemijska (piroliza) konverzija. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja rade na bazi goriva koje se dovozi iz daleka. što ne dozvoljava da se problem razreši elektrifikacijom pravljenjem autonomnih postrojenja tradicionalnih elektrostanica. Šema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase Slika 2. Troškovi transporta tečnog goriva dostižu i do 80% od cene potrebne energije. 2006. prvonastala parna faza se zagreva na višim temperaturama od 1. Primena biomase u prirodnom čvrstom vidu povezana je sa nizom problema.EkoIst' 06. koja u obliku pare i aerosola prelaze u parni oblik. Tečna ili gasovita goriva proizvedena iz biomase su više univerzalna i biološki prihvatljiva sa većim sadržajem energije u odnosu na sirovinu iz koje su proizvedena. Na sl. To se najbolje rešava prethodnom preradom biomase u tečni ili gasoviti oblik. tečnih i gasovitih goriva iz različitih vidova biomase obuhvataju različite procese: direktno sagorevanje. pri tome dolazi do razlaganja organskih sastojaka uz formiranje lakših jedinjenja. tečno i gasovito gorivo iz praktično bilo koje sirovine koje sadrže organske komponente. – 07. Preko nje je moguće dobiti kvalitetno. U tehnologiji pirolize odnos tečne i gasovite forme se može menjati u širokom opsegu. 04. brzu pirolizu i sintezu.200 ºC da bi se formirala jedinjenja sa manjim 88 . 06. za deo sopstvenih energetskih izvora: kako tradicionalno biljnih otpada. gasifikaciju. Među savremenim tehnologijama energetskog korišćenja biljnih biomasa. Pri tome utrošci energije za sam termohemijski proces ne prelaze više od 5-10% od dobijenih energetskih proizvoda. U prvoj fazi izmlevenja i očišćenja od stranih primesa biljne sirovine se zagrevaju do temperatura u oblasti od 400-850 ºC. zavisno od temperature i vremena trajanja obrade sirovine. povezanih sa proizvodnjom goriva i elektroenergije.1 prikazana je osnovna šema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase.

U tabeli 1 dat je tabelarni prikaz uporednih fizičko-hemijskih svojstava biogoriva i dizelgoriva. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja molekulima:prvenstveno voda. . koje dobija naziv „bio nafta“ i gasovito gorivo-pirolizni gas.2 gr/l. Primena za motorna goriva se ograničava na dodavanje dizelnom gorivu u maksimalnoj količini do 20%. Sirovina biljnog porekla pri pirolizi se razlaže na sastojke: .tečno gorivo – tamna braon tečnost koja sadrži niz hemijskih jedinjenja različitih molekulskih težina.200 ºC. .visoka gustina . 06. Kako se fizičko-hemijska svojstva proizvoda pirolize značajno razlikuju od svojstava derivata nafte. Dobrim delom razlog takvim istraživanjima su nastojanja da se dobije ekološka alternativa gorivu motora sa unutrašnjim sagorevanjem.praktično ne sadrži sumpor .nedovoljno visoki toplotni sadržaj zbog visokog sadržaja vode i kiseonika.200 ºC može se menjati težinski odnos tečnog i gasovitog goriva za dva reda veličine. sa toplotnim sadržajem od 22 M joul/kg. . Gustina je do 1. Na dalje vrela gasnoparna smesa se vodi u kondenzator. što obezbeđuje maksimalnu fleksibilnost energetskih procesa na bazi korišćenja goriva u raznim agregatskim stanjima. Najveći nedostatak biogoriva u odnosu na dizel gorivo je: .nekondenzovani gas (metan+etilen+propan+butilen).EkoIst' 06. Na sl.tvrdi ostatak (do 8%). ugljenmonoksid. biogorivo u odnosu na bilo koje gorivo sa ugljenikom. – 07. Ovakvo tečno biogorivo može se koristiti kao kotlovsko gorivo. nego što se to prvobitno pretpostavljalo. 2006. Pri izmeni temperature u reaktoru u oblasti 450-1. vodonik i metan. ima prednosti u odnosu na derivate nafte: . Međutim. Ekološka Istina / Ecological Truth.vodenu paru niskog pritiska. Biogorivo iz drvenih opiljaka je slično kotlovskom. Poslednjih dvadesetak godina se u razvijenim zemljama dosta intenzivno radi na razvoju pirolitičkih tehnologija. gde kao posledica hlađenja nastaje podela proizvoda pirolize na tečno gorivo. Najpostojaniji produkti termohemijskog tretmana (čija je osnova dugački polimer-lignin) ostaju u čvrstom ostatku. 89 .sadržaj azota po pravilu je manji nego u nafti Čak i mali dodatak biogoriva dizel gorivu (5%) značajno snižava količinu i štetnost izduvnih gasova kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Po fizičkim osobinama on je sličan drvenom uglju i može se koristiti kao gorivo ili sirovina za proizvodnju različitih materijala.2 je dat grafički prikaz gore navedenog procesa na temperaturama od 450-1. 04. kojima se pri umerenim temperaturama (450-550 ºC) dobija i 70 do 80% tečnog goriva u odnosu na težinu suve materije koja ulazi u proces. zadatak se neočekivano pokazao tehnički komplikovanijim.

% Ugljovodonik 55 – 58 86. Takve TE mogu biti adaptirane 90 .500 k. – 07. gasovitog do 700 kg/dan pri srednjem sadržaju toplote od 5. Eksperimenti u svetu u razvoju i proizvodnji mini TE snage do 500 kVA i mikro-TE snage 5-30 kVA su orijentisani na korišćenje dizel i benzinskih motora sa unutrašnjim sagorevanjem. loma od elektrouređaja.prijemnik tečnog proizvoda Perspektivno se predviđa korišćenje tehnologije „brze pirolize“ za autonomno snabdevanje toplotnom i električnom energijom(mini-i mikro-TE).3 Azot 0 – 0.kondenzator za razdvajanje gasificiranih produkata na tečnu i gasnu frakciju.3. .). .0 12. mrki ugalj i dr. ulazi: . drvenih opiljaka.deo za čišćenje gasificiranih produkata. 2006.4 U samom VIESH (Sveruski naučnoistraživački institut za elektrifikaciju poljoprivrede) razvijen je eksperimentalni uređaj za pirolizu biljnih otpadaka sa seoskih gazdinstava. 04.5 Vodonik 5. Biogorivo Dizel gorivo Toplotni sadržaj J/kg 15–20 42 Lepljivost 3-9 (80 °С) 2-4 (20 °С) Sadržaj vlage % težinski 15-30 0. u sastavu kojih se nalazi modul za preradu otpada biljnog porekla i otpadaka drveta u njegovoj obradi u tečno i gasovito gorivo i dizelgenerator. Uređaj je ispitan sa gore navedenim sirovinama i njegova proizvodnost (zavisno od vlažnosti ulaznog materijala.5 – 7.8 Kiseonik 35 – 40 0. Tabela 2 Sirovina Temperatura Biogorivo Gas Ugalj Voda Nepoznati 0 proizvodi zagrevanja С Drvena strugotina 550 Treset 650 Otpad od kafe 600 60 5 18 22 72 60 6 8 8 11 13. Ekološka Istina / Ecological Truth.5 1 Zagrevanje sirovine u komori za prethodno odstranjivanje vlage i u reaktoru za pirolizu se vrši direktnim kontaktom materijala sa metalnom površinom. . 06. .EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1.reaktor pirolize.kal/kg. otpadaka prehrambenih proizvoda i niskokaloričnih fosilnih goriva (treset.05 Alkalni metali (ppm) 5-100 <1 Elementarni sastav. U sklop uređaja za pirolizu sl.uređaj za punjenje.5 13 1 1.2 Sumpor – 0.prijemni uređaj za odstranjivanje čvrstog ostatka. U tabeli 2 je dat tabelarni prikaz količine dobijenih sastojaka procentualno u odnosu na težinu sirovine. stepena usitnjenosti i temperaturnog režima) iznosi 240 kg/dan tečnog goriva. .

Sav gas proizveden pirolizom ulazi u motor sa unutrašnjim sagorevanjem (gas-generator) elektro-generatorskog agregata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja za rad sa gasnim i tečnim biogorivom koje se dobija pri pirolizi otpadaka biljnog porekla. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Slika 3. 06.EkoIst' 06. Pored toga očuvana je mogućnost brzog prelaska na 91 . Slika 4. Takav način ne zahteva suštinske promene u konstrukciji motora. Sklop uređaja za pirolizu Na sl. Šema mikro –TE koja ima modul pirolize Adaptacija dizelmotora za rad sa gasnim gorivom može se izvesti njegovim prevođenjem na gasno-dizelni proces. u kojem se zapaljivanje gasno-vazdušne smeše vrši „zapaljivom“količinom tečnog dizel goriva. – 07.4 data je šema jedne mikro –TE koja ima modul pirolize i dizelgeneratorni (benzo-generatorni) agregat. 2006.

Bezrukih. 04.7). VIЭSH. Moskva 2005. 2006. IHIS Holding i VIESH su potpisali ugovor o saradnji na komercijalizaciji postupka brze pirolize otpada biljnog porekla i drugih organskih proizvoda niskog sadržaja toplote u tečna i gasovita biogoriva. Ekološka Istina / Ecological Truth. počev od drvenih opiljaka. Moskva 2005. koje u odnosu na fosilno dobija naziv „biogorivo“.EkoIst' 06. 92 .34 38. stor. Technology and equipment for renewable energy utilization. Pored električne energije dobija se i kogeneracija toplotne energije za razne potrebe.7-2 t biljnih sirovina na dan (sl. u količini čak do 70 i 80% težinskih u odnosu na ulaznu sirovinu. P. ZAKLJUČAK Dosadašnjim istraživanjima u svetu i u VIESH-u dokazana je mogućnost korišćenja velike količine otpada biljnog porekla sa poljoprivrednih gazdinstava u energetske svrhe. Moscow. preko lomova kutija raznih uređaja do niskokaloričnih ugljeva i treseta. D. Integracija modula za proizvodnju gasnog goriva i dizel generatora u jedan energetski sistem obezbeđuje povećanje energoefikasnosti ciklusa pretvaranja energije biljne biomase (za 20%) i saobrazno sniženje cene goriva i električne energije za preduzeća. LITERATURA 1. Dokazana je mogućnost da se istim postupom koriste i otpadi koji sadrže ugljenik različitog porekla. Metodom brze pirolize moguće je dobijanje čvrstog. 2.5 puta pri očuvanju energetskih parametara.“Zapaljiva“količina tečnog goriva iznosi 10-20% u zavisnosti od režima rada motora. VOZOBNOVLЯEMAЯ ЭNERGETIKA: Strategiя. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja režim napajanja gasnim gorivom u običnom dizel-režimu. 2005. U VIESH počeli su radovi za izradu tipova mini –TE električne snage u oblasti 30-100 kVA sa modulom pirolize proizvodnosti 0. 3. Biogorivo tečnog i gasovitog sastava može se koristiti i u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ali kao dodatak fosilnim gorivima. INOVACIONNЫE I INVESTICIONNЫE PROEKTЫ VIЭSH. str. Resursы. U kojoj meri i kojom brzinom će se realizovati izrada prototipa uređaja i kasnije njegova implementacija u serijsku proizvodnju u mnogome će zavisiti od mogućnosti obezbeđenja finansijskih sredstava za realizaciju ovog inovacionog projekta. 47-55. 06. pp. – 07.34-38. Najekonomičnija primena je za mini i mikro – TE (termoelektrane)kada se svo gorivo (bez kondenzacije) koristi u gas-dizel elektrogeneratorima. tečnog i gasovitog goriva.P.S. Strebkov. Eksperimenti sa korišćenjem gasno-dizel motora u transportne svrhe pokazali su značajno poboljšanje ekoloških i eksploatacionih pokazatelja: dvostruko smanjenje izbacivanja čađi sniženje glasnosti rada povećanje klipnih resursa za 1. Tehnologii.

2006. 04. Regenerativna goriva i vodonik.Garche. D. 06.Strebkov. Savetovanje Alternativni izvori energije i mogućnosti njihove primene u SCG. P. drevesnыh i rastitelьnыh othodov pri ih pererabotke v židkoe toplivo i gaz v эnergobalanse selьhozpredpriяtiй ENERGETIKA 2006. Zlatibor. S. Oktobra 2005. P. Budva 5. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. CANU.EkoIst' 06.april 2006. Kompleksnoe ispolьzovanie biomassы. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07.Rakin.Rakin. J. 93 .god.

bor. Da bi se sprečilo oštećenje objekata primenjuju se različiti načini kontrole potresa počev od smanjenja količine eksploziva koja se detonira u jednom vremenskom intervalu sve do izrade reflektujućih zaštitnih ekrana. Pri nailasku talasa na prepreku u vidu diskontinuiteta u sredini kroz koju se prostire dolazi do delimične refleksije i delimične refrakcije talasa na prepreci. A model for the determination of the dumping coefficient was made on the Technical facultz at Bor. One of these measures is the reflective screen. Rejli talas je 94 . Samim tim što se jedan deo talasa reflektuje sa površine prepreke energija i intenzitet refraktovanog talasa slabe u odnosu na početni pa samim tim opadaju i efekti koje on izaziva u sredini kroz koju se prostire. kontrola ABSTRACT: Blasting on the open pit mines induces seismic wave that can damage the nearbz structures. screen.EkoIst' 06. Tehnički fakultet u Boru sstojadinovic@tf. 04. Key words: Seismic wave. 2006. 06. control UVOD Miniranje na površinskim kopovima uzrokuje pojavu seizmičkih talasa koji mogu ugroziti objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini minskog polja. Sam ekran može biti pukotinskog tipa ili u obliku pojasa rastresenog materijala. Nosilac najveće količine energije i uzročnik najkompleksnijih pomeranja tla je Rejli talas. Ova karakteristika talasa bila je osnov ideje za kontrolu potresa uzrokovanih miniranjem na površinskim kopovima izradom ekrana. Ekran u suštini pretstavlja veštački diskontinuitet u strukturi tla između minskog polja i objekta koji treba zaštititi. Na Tehničkom fakultetu u Boru je. Da bi se sprečilo oštećenje objekata primenjuju se različiti načini kontrole potresa počev od smanjenja količine eksploziva koja se detonira u jednom vremenskom intervalu sve do izrade reflektujućih zaštitnih ekrana.yu IZVOD: Miniranje na površinskim kopovima uzrokuje pojavu seizmičkih talasa koji mogu ugroziti objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini minskog polja. Miodrag Žikić Univerzitet u Beogradu. – 07. Various methods of quake control are applied in order to prevent damage. u cilju provere efikasnosti ekrana izrađen model na kojem je izvršeno eksperimentalno istraživanje i utvrđen koeficijent prigušenja ekrana. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KONTROLA INTENZITETA SEIZMIČKIH TALASA UZROKOVANIH MINIRANJEM IZRADOM ZAŠTITNIH EKRANA CONTROL OF THE BLASTING INDUCED SEISMIC WAVES INTENSITY BY THE CONSTRUCTION OF REFLECTIVE SCREENS Saša Stojadinović.ac. Ključne reči: Seizmički talas. Ekološka Istina / Ecological Truth. ekran. Radoje Pantović. DIMENZIJE ZAŠTITNOG EKRANA Osnovni problem koji treba rešiti kod primene ekrana za zaštitu objekata su minimalno rastojanje ekrana od minskog polja i potrebna dubina ekrana.

Da bi se ovo ostvarilo neophodno je imati seizmički zapis Rejli talasa i na njemu izvršiti Furijeovu (Fourie) analizu (FFT-Fast Fourie Transformation). Sam model se sastoji od dva betonska bloka dimenzija 1000 X 500 X 300 mm. 04. Na površini terena uzrokuje eliptična kretanja čestica i najveći intenzitet ima na samoj površini.7) gde su: R – rastojanje tačke pojavljivanja Rejli talasa na površini od tačke iniciranja eksplozivnog punjenja (m) Cp –brzina prostiranja primarnog talasa (m/s) Cs – brzina prostiranja sekundarnog talasa (m/s) hr – dubina tačke iniciranja (m) Budući da se Rejli talas pojavljuje na površini tek na rastojanju R od tačke iniciranja eksplozivnog punjenja ovo rastojanje može predstavljati minimalno rastojanje za izradu ekrana.EkoIst' 06. Ukoliko se analizira ova činjenica. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja površinski talas i najsporiji je od svih tipova seizmičkih talasa. moguće je definisati dominantni harmonik u Rejli talasu i odrediti njegovu frekvenciju. Sa porastom dubine njegova energija opada i na dubini od jedne njegove talasne dužine praktično je jednaka nuli. U prvom bloku je izrađena bušotina prečnika 8 mm i dubine 120 mm (3) 95 . a na osnovu nje i dominantnu talasnu dužinu Rejli talasa. Sa povećanjem dubine njegova energija i pomeranja koja on uzrokuje opadaju i na dubini od jedne njegove talasne dužine su praktično jednaki nuli. ISPITIVANJA NA MODELU Model Zbog visokih troškova izrade ekrana u realnim uslovima za potrebe provere njihove efikasnosti izrađen je model. (6. 06. (m). određivanje njegove talasne dužine nije moguće. Ekološka Istina / Ecological Truth. dolazi se do zaključka da dubina ekrana treba da bude najmanje jednaka jednoj talasnoj dužini Rejli talasa. pored laboratorije za mehaniku stena i tla. Model je izrađen u dvorišnom prostoru Rudarske zgrade Tehničkog fakulteta u Boru. Rejli talas se kreće neposredno uz površinu tla. [1] Rastojanje od tačke iniciranja eksplozivnog punjenja do tačke pojavljivanja Rejli talasa na površini dato je izrazom: R= Cp ⋅ h r 2 C 2 − Cs p . Za potrebe provere efikasnosti ekrana kao mere za kontrolu potresa i zaštitu objekata na Tehničkom fakultetu u Boru je izrađen model i na njemu je izvršeno eksperimentalno istraživanje. Rejli talas je moguće predstaviti zbirom harmonijskih talasa Prema tome. 2006. S obzirom na to da je Rejli talas kompleksne prirode. – 07. Međutim.

06. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. Prečnik patrone je bio 7 mm a dužina patrone sa zapaljivom glavicom 60 mm. „Krušik“. Na posebnom bloku je izrađen ekran pukotinskog tipa dubine 300 mm. Za iniciranje barutnog punjenja u patronu su. Prva merna tačka ugrađena je na rastojanju od 200 mm od centra bušotine a ostalih četiri na međusobnim rastojanjima od po 100 mm. 2006. – 07. na rastojanju od 50 mm su ugrađene merne tačke 250 50 50 R4 500 1 2 1000 Slika 2.EkoIst' 06. ugrađivane zapaljive glavice elektrodetonatora normalne osetljivosti proizvedene u H. iznad barutnog punjenja. Ekran je izrađen na rastojanju od 250 mm od centra bušotine i sa obe njegove strane. K. Izgled i dimenzije drugog bloka modela Eksplozivno punjenje Eksplozivno punjenje kojim je generisan seizmički talas je bila patrona sa barutnim punjenjem mase 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja R4 500 1 200 100 2 100 3 100 4 100 5 1000 Slika 1.5 g. Izrada pukotinskog ekrana celom visinom modela je bila neophodna jer ne postoji mogućnost modeliranja talasne dužine generisanog seizmičkog talasa. Valjevo (slika 7). Izgled i dimenzije prvog bloka modela Na pravilnim rastojanjima od bušotine su u model ugrađene merne tačke kako bi se utvrdio zakon kretanja seizmičkog talasa. 96 .

2006.260 DR 8.833 Na osnovu svih vrednosti brzina oscilovanja dobijenih merenjima na mernim tačkama izvršena je regresiona analiza i konstruisan je grafik zavisnosti brzine oscilovanja od redukovane dužine u logaritamskoj podeli (slika 3).EkoIst' 06.416 17. Primenom konvertora jedinica proračunate su brzina oscilovanja.1 1 10 Dr 100 Slika 3.0005 3 0. Opis eksperimenta U prvom delu eksperimenta određivan je zakon oscilovanja talasa.605 0.944 13. Tabela 1.40 0.944 0. 10 V (mm/s) 1 y = 6691.0279 R = 0. (6) 97 . Ekološka Istina / Ecological Truth.347 0.0005 4 0.0279 .30 0.8x 2 -3. danske firme Brüel&Kjær.0005 2 0.50 0.0005 1 0.8(D R )− 3.20 0.60 0. 06. opremljen akcelerometrom Type 4332 i integratorom ZR 0020.0005 5 V (mm/s) 7. (m) (kg) 0. pomeranje i ubrzanje u posmatranim tačkama i na osnovu tih podataka određen je zakon oscilovanja.975 1. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Instrumentacija Za merenje intenziteta potresa korišćen je Impulse Precision Sound Level Meter Type 2204. U bušotini su detonirana eksplozivna punjenja i na svakoj mernoj tački je izvršena serija merenja. – 07.360 26. Zavisnost brzine oscilovanja od redukovane dužine Na osnovu grafika određeni su koeficijenti karakteristike tla k i koeficijent regresije n na osnovu kojih je definisan zakon oscilovanja u obliku: Vmax = k (D R )− n = 6691.888 22.Br.710 2. Vrednosti dobijene merenjima su statistički obrađene. Rezultati ispitivanja na I bloku modela d Q R. (mm/s).

na rastojanju od 50 mm su ugrađene merne tačke (slika 2). skoro.5 g a rastojanje tačke od bušotine 300 mm maksimalna brzina oscilovanja je: ⎛ d ⎞ ⎟ Vmax = 6691.0279 ⎛ 0. (%) 1.0279 = 2. U drugom bloku je celom njegovom visinom i širinom izrađen ekran pukotinskog tipa na rastojanju od 250 mm od centra bušotine i sa obe njegove strane.577 (mm/s) Izmerena vrednost brzine oscilovanja (dobijena na osnovu srednje vrednosti podataka očitanih sa instrumenta) je 1. 2006. ovde se treba ograditi i reći da se radi o eksperimentalnom istraživanju u. bez slojeva i diskontinuiteta u vidu pukotinskog sistema. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Nakon određivanja zakona oscilovanja i seizmičkih karakteristika betona započelo je ispitivanje na II bloku modela. Pošto je količina eksplozivnog punjenja 0. (%). 04.45 . Koeficijent prigušenja ekrana računat je kao odnos brzina oscilovanja izmerenih na mernim tačkama 2 prvog i drugog bloka kao: V β = ln max ⋅ 100 . eksperiment dokazuje hipotezu da ekran može delovati kao absorber seizmičkog talasa i da može smanjiti njegov intenzitet. 98 . sa obe strane ekrana. Na prvi pogled je očigledno da je vrednost brzine oscilovanja izmerene na mernoj tački 2 drugog bloka manja od brzine oscilovanja izmerene na istoj mernoj tački prvog bloka. U ovom slučaju koeficijent prigušenja je 37. Ekran je pukotinskog tipa i u potpunosti razdvaja ogledni blok na dve celine. to jest brzine oscilovanja. Prema tome. Sredina kroz koju se seizmički talas prostire je homogena.0005 ⎟ ⎝ ⎠ −3.5 g. Eksplozivno punjenje je takođe bilo barutno punjenje mase 0.3 ⎞ ⎟ = 6691.8⎜ ⎜ Q⎟ ⎠ ⎝ −3. KOEFICIJENT PRIGUŠENJA Nakon obrade i sređivanja rezultata bilo je moguće odrediti koeficijent prigušenja ekrana. 06. – 07. V gde su: (7) β – koeficijent prigušenja (%) Vmax – maksimalna brzina oscilovanja u mernoj tački 2 prognozirana na osnovu zakona oscilovanja (mm/s) V – izmerena brzina oscilovanja u mernoj tački 2 (mm/s). Međutim.EkoIst' 06.772 mm/s. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pri iniciranju punjenja mereni su intenziteti potresa.45 %.577 β = ln ⋅ 100 = 37. koeficijent prigušenja ekrana je 2.772 Naravno. Na osnovu poznatog zakona oscilovanja prognozirana je maksimalna brzina oscilovanja u mernoj tački 2. idealnim uslovima.8⎜ ⎜ 0. U realnoj sredini ovakvi uslovi su skoro nemogući.

Seizmički efekti od miniranja“.E. CTO-12103. D. Vol. 3. – 07.EkoIst' 06. „Modelling of blasting vibrations“. 1988. Dowding. 1987.M. International journal of rock mechanics and mining science & Geomechanics abstract. M. Hinzen. Siskind. 2006. K. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA 1.T. Contract No. Office of surface mining reclamation and reinforcement. Eksplozivi Bušenje Miniranje 1/87. L. 99 . Martell. 06. Beograd. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04.McKenna.6.A. Aimone-Martin. 25. C. C. „Comparative study of structure response to coalmine blasting“. Jurij Ivanetić. 2.G.H. Rudeks. No. 2003.

Our opinion is that this results from inappropriate interpretation of all necessary measured that have to be carry out. Međutim. protection.EkoIst' 06. environmental. procesi sagorevanja prirodnih i sintetičkih materijala i slično (9). niti odgovarajućih institucija koje bi nadgledale poštovanje zakona. već i količine CO koje cigarete po kategorijama mogu da emituju. nikotin. ali i okoline. Ključne reči: ETS (ambijentalni dim). This should unable proper approach and connecting of all the measures in environmental protection regarding tobacco smoke in aur country. 04. – 07. Kao najveći zagađivači pominju se izduvni gasovi vozila. Ovo je posledica nesagledavanja ukupnih mera koje treba preduzeti u cilju smanjenja zagađenja okoline duvanskim dimom. the aim of this work is to presented results from domestic and worldwide researches on the issue of possible lower contamination of environmental by tobacco smoke. Key words:ETS(environmental tobacco smoke).7 milijardi). Kao rezultat sagorevanja materijala u cigareti javljaju se dve struje duvanskog dima: 100 . isparenja hemijskih sredstava. kao i mogućnosti njegovog smanjenja sa tehnološkog i zdravstvenog aspekta. ukaže na mogućnost smanjenja učešća duvanskog dima u zagađenju okoline. Stoga ovaj rad ima za cilj da objedinjavanjem svih mera i rezultata dobijenim u ispitivanjima koja su vršena na teritoriji SCG. TAR. kao i rezultata zabeleženih u svetu. The efforts of smokers and environmental protection are already included but there are some doubts about possible application. nicotine. TAR. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EFIKASNOST MERA U SMANJENJU ZAGAĐENJA OKOLINE DUVANSKIM DIMOM EFFICIENCY OF MEASURES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION OF TOBACCO SMOKE Vesna Radojičić. Pod pritiskom Svetske Zdravstvene organizacije i antipušačkog lobija. koji jednim delom predviđa zaštitu i aktivnih i pasivnih pušača. Ovo iz razloga što. primenu ovog zakona ne prati i postojanje odgovarajućih laboratorija. CO UVOD Jedan od najvećih problema savremenog sveta je zagađenje životne sredine.5 milijardi komada. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zemun IZVOD: Od septembra 2005. Actually there is the luck of propriety labs and government boards and commissions which will enable obtaining and carry out of adequate measures. Miroslava Nikolić Poljoprivredni fakultet. 2006. okolina. više od ¼ svetske populacije konzumira cigarete ( oko 1. Zakonom se ograničavaju ne samo količine tar-a i nikotina. CO ABSTRACT: Since September 2005. prema najnovijim podacima. the new Tobacco Low is on. koje bi mogle da garantuju i tačnost rezultata. 06.godine počeo je da važi novi Zakon o duvanu. nastala je i potreba ispitivanja doprinosa duvanskog dima zagađenju okoline. industrijska postrojenja. koja se koriste za zaštitu poljoprivrednih kultura ili za čišćenje raznih površina i predmeta. zaštita. a dnevna potrošnja cigareta u svetu iznosi oko 16. For that.

a sve u cilju zaštite zdravlja pasivnih pušača. jer ga površina okoline apsorbuje (zidovi.godine Kanadski centar za Zaštitu zdravlja je na osnovu ispitivanja klasifikovao ambijentalni dim u grupu najopasnijih uzročnika kancerogenih oboljenja (2). 1991. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1. 06.EkoIst' 06.godine je na osnovu prethodnih rezultata doneta odluka o prestanku pušenja na javnom mestu. Mere se mogu preduzimati sa: 1. Sadrži preko 4000 štetnih supstanci. koji ima najveći uticaj na zagađenje životne sredine. Tehnološkog aspekta u proizvodnji 3. izlazi neposredno iz zone žarenja i sa površine cigarete u atmosferu. nameštaj. Koncentracija gasnih komponentata. garderoba). ne postoji siguran nivo izlaganja sastojcima duvanskog dima. 1992. Važno je napomenuti da ETS nije nikada izolovano prisutan u ambijentu. Čak i ako se izdvoje pušači od nepušača ili koristi ventilacioni sistem u cilju smanjenja količine dima. Koncentracije različitih komponenata duvanskog dima u okolini se različitom brzinom smanjuju. što u prvom redu zavisi od toga da li je cirkulacija vazduha u toj prostoriji prirodna (lagana) ili postoji ventilacija. Koncentracija komponenata ETS-a je veća u zatvorenom prostoru. – 07. ambijentalnom dimu (duvanski dim u okolini. 2. koji pušač izbaci nakon inhaliranja. kao što su CO i CO2 smanjuju se eksponencijalno. štetne supstance su još uvek prisutne. automatski utiču i na smanjenje stepena zagađenosti okoline njime. Glavna struja dima . Drugim rečima. Medicinskog aspekta 101 . Sporedna struja dima . tzv. Mere za smanjenje štetnosti duvanskog dima Sve mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja štetnosti duvanskog dima. vlažnost. od kojih su najmanje 43 poznati kancerogeni za ljude i životinje(2). mora se uzeti u obzir da se koncentracije komponenata povećavaju u zavisnosti od broja pušača i od uslova okolnog vazduha (temperatura sobe. 04. u novije vreme sve veća pažnja se poklanja i trećoj vrsti dima. 2006. Pravci kretanja duvanskog dima u okolini (prostoriji) prate cirkulaciju vazduha u toj prostoriji. Koncentracija nikotina u okolini se relativno brzo smanjuje. environmental tobacco smoke-ETS). Ambijentalni dim (ETS). se formira od sporedne struje dima (sa zapaljenog kraja cigarete) i takozvanog povratnog dima. Pored glavne i sporedne struje dima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zakonodavno-pravnog aspekta 2. Brzina smanjivanja koncentracije respiratornih čestica i ugljovodonika je između oksida ugljenika i nikotina.nastaje u periodu tinjanja. Pri tome. broj prisutnih osoba).nastaje u periodu povlačenja i prolazi ceo konus cigarete prema ustima pušača. već njegove komponente deluju na čoveka zajedno sa svim ostalim potencijalnim zagađivačima životne sredine. Na fizička i hemijska svojstva ETS-a utiču različiti faktori u zavisnosti od toga da li se formira u otvorenom ili zatvorenom prostoru (4).

koja bi trebala da zadovolji pušača u količini nikotina i osnovnim pušačkim svojstvima.Izbor odgovarajućih sorti duvana Prilikom izrade mešavine za cigarete potrebno je odabrati sorte koje formiraju manje dima. U tu svrhu. čiji su parametri podešeni prema prosečnim performansama individualnog pušenja. Brojnim ispitivanjima ustanovljeno je da primena ekspandovanog duvana redukuje TAR od 32-42%. važno je napomenuti da se nivoi sadržaja TAR-a. 06. koje uključuju upotrebu mašina za pušenje. a istovremeno da bude manje štetna po zdravlje. kod nas i u svetu. Tržišta duvana se razlikuju po načinu etiketiranja brendova. jer smanjenje količine materijala utrošenog za punjenje cigarete dovodi i do smanjenja količine formiranog dima (3). količine TAR-a i nikotina se smanjuju i do 40%. U dimu cigarete sa primenom rekonstituisanog duvana. 2. vršena su brojna ispitivanja i preduzete su pojedine tehnološke mere: 1. te tako sadržaji komponeti navedeni na paklicama cigareta ne moraju predstavljati količine koje pojedini pušač unese iz svake cigarete (8). nikotina i CO određuju standardnim analitičkim tehnikama. kao i nikotin od 5359% 3. Ovim se upozorava javnost na opasnost od pušenja i pomaže pušačima da izaberu marku cigareta sa nižim sadržajem štetnih materija (7).godine dr Ernest Wynder je formirao grupu za izradu manje rizične cigarete (4).Upotreba rekonstituisanog duvana ili duvanske folije (3). kao i na prikazu sadržaja nikotina i TAR-a izraženim u miligramima. Ekološka Istina / Ecological Truth. U SCG je etiketiranje zasnovano na štampanju poruke u vidu upozorenja o štetnosti pušenja na paklicama cigareta.pre svega utiče na povećanje moći punjenja cigarete. Još 1968. TAR-a i CO na paklicama cigareta. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1. 04. benzopirena 28% a cijanovodonika čak 50% (10). Informacija mora biti jasno uočljiva na pozadini paklice i trebalo bi da zauzme oko 25% stranice na pakovanju. ali je veoma važno da poruka o štetnosti bude vidljiva na kutiji cigareta. 102 . Međutim.EkoIst' 06. odnosno manje čestične faze pri sagorevanju (tabela 1). 2006. a količine štetnih materija moraju biti određene Standardnim metodama koje objavljuje Međunarodna Organizacija za Standarde – ISO (6). s tim što ne postoje standardi i propisi o njihovim dozvoljenim količinama po kategorijama cigareta. smanjenje količione fenola iznosi 17%. Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta baziraju se na etiketiranju sadržaja nikotina.Upotreba ekspandovanog duvana . Mere koje se preduzimaju sa tehnološkog aspekta i aspekta proizvodnje Sa ciljem smanjenja štetnosti duvanskog dima preduzete su i odgovarajuće tehnološke mere. čija su dostignuća dovela do proizvodnje «laganih» cigareta sa smanjenim sadržajem štetnih komponenata u duvanskom dimu (9). Za svakog pušača režimi pušenja su pojedinačni. 2.

4 SC 0.96 27.7 4. Konstituenti glavne i sporedne struje dima za osnovne tipove duvana MS Nikotin% TAR(mg) CO(mg) SS Nikotin% TAR(mg) FC.51 26.Filtracijom se zadržava još 30% čestične faze. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1. u zavisnosti od ustanove ili želje pacijenata. Primenom navedenih mera dolazi do znatnog smanjenja količine štetnih sastojaka duvanskog dima. udahne dim više od 70 hiljada puta godišnje(1). može se zaključiti sledeće: 103 .6 7. ispod 1mg nikotina i 10mg CO(8).Modifikacija papirnih elemenanata cigarete.sporedna struja dima FC 3. koja podrazumeva dodavanje posebnih materijala filterima (aktivni ugalj.Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta Bolesti izazvane pušenjem duvana predstavljaju jedan od vodećih rizika za zdravlje stanovništva. U našoj zemlji mere sa medicinskog aspekta se ne primenjuju organizovano. pušač koji puši 20 cigareta dnevno. u cilju smanjenja štetnosti duvanskog dima. 2006. Primarni cilj ovih mera je prestanak pušenja i prevencija njegovog započinjanja. Tehnološka dostignuća dovela su do proizvodnje laganih cigareta sa 10mg TAR-a.5 12. perforacijom ovoja filtera i perforacijom korka. 04. sintetičke smole.3 8. tako i pasivnih pušača. koja se postiže: perforacijom cigaret papira. a 17% ove populacije je zauvek ostavilo pušenje. Kao rezultat dejstva antipušačkog lobija navodi se to da je 25% tvrdokornih pušača smanjilo dnevni unos cigareta za više od polovine. 5.flue cured AC.6 12. Perforacijom može da se redukuje do 30% produkcije čestične faze. Prema istraživanjima Medicinskog Instituta (IOM-a). kao i svetskih zdravstvenih organizacija ustavljeno je da duvanski dim sadrži oko 4800 jedinjenja od kojih su 60 izuzetno kancerogena. a time i učešća u kontaminaciji životne sredine njime.1 AC 3.Filtracija .7 2. – 07.67 35. Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta zasnovane su na zaštiti zdravlja kako aktivnih.42 26. 3. već sporadično. zeoliti).EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prema brojnim istraživanjima mnogih naučnika.9 13.air cured SC-sun cured MS-glavna struja dima SS. Svako dalje povećanje efikasnosti filtra može se ostvariti ventilacijom filtera – perforacijom korka i ovoja filtera ili selektivnom filtracijom (5). ZAKLJUČAK Na osnovu izloženog pregleda rezultata mera.49 23.33 22.

. 1. one i primenjuju sve pomenute mere za proizvodnju takozvane "sigurne" cigarete. H. 88-94. 6.Tob. R. 4. Jenkins.Geneva. Najbolji efekat smanjenja štetnosti duvanskog dima za aktivne i pasivne pušače.: Effect of tobacco reconstitution and expansion processes on smoke composition. – 07. 5. 2. Rec. JUS-60143 (SOR/DORS).553-87. Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta zasnovane su na zaštiti zdravlja kako aktivnih.: Fifty years of research on cigarette smoke formation and delivery. Canadion Centre for Occupational Health and Safetly: Environmental Tobacco Smoke (ETS).L.G. Haltev. tako i pasivnih pušača.EkoIst' 06. nicc Consultatnt and Who Expert on European Tobacco Control Activities.T. Walgate R. Suština ovih mera zasnovana je na etiketiranju sadržaja TAR-a. 2000.M. 1965. LITERATURA American Compagne for Tobacco-Free: Sleeping with a killer.Tob. 2003.. 104 . Tobacco Products Information Regulations. and Newton. 06. and Ho. a time i njegovog uticaja na zagađenje životne sredine postiže se kombinacijom svih pomenutih mera. 4. 7. T. 1996. October. 10.D. A.. D. 1999. World Health Organization.Adv.A. 3. 3. Wynder. 1986.Sci. 2004. 22. 201. 04.pp. Moric. D. 1982. 9. Mere koje se preduzimaju sa tehnološkog aspekta i aspekta proizvodnje zasnovane su na smanjenju štetnih sastojaka duvanskog dima. 324. 2.: Nature. Roemer R. Primarni cilj ovih mera je prestanak pušenja i prevencija njegovog započinjanja. E.: Reduction of Technorigenicity of Cigarette Smoke. A Review Acs. Ekološka Istina / Ecological Truth.: Legislative Action to Combat the World Smoking Epidemic. 8. Hoffman. 113-32.W.Symp. and Mc Rae. as amended. D. Obzirom da domaće fabrike prate savremene trendove proizvodnje. Personal Communication with Luk Joossens. 1978. 337-92. 1977. General Information and Health Effects.Sci. Rec. nikotina i CO na paklicama cigareta.: Selective filtration of tobacco smoke components. Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno pravnog aspekta podrazumevaju upozorenje pušača na štetnost duvanskog dima.Adv. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1. JAMA 192. 2006.

Mreža stanica treba da omogući karakterizaciju opšteg zagađenja vazdušnog basena grada. uslovljenu turbulentnom difuzijom primesa. tvrdo zemljište). Institut za bakar Bor. Merne stanice moraju da se nalaze na otkrivenoj lokaciji koja se provetrava sa svih strana. Milivojević. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. monitoring. 06. Na osnovu analize ovih karata izvršila bi se rejonizacija grada. Appropriate thematic cards should be made to present state of living environment. kako bi se građanstvo pravovremeno informisalo i izvršila kontrola zagađivača. asfalt. Položaj mernih mesta određuje se na osnovu proučavanja prostornog plana grada (oblasti). Dragan R. kao i podataka o zagađenju u proteklom periodu. microclimatic and architecture features of town area has to be explored to find optimal solution for allocation of monitoring stations. With that aim ecological. medicinske i geografske tačke gledišta. Key words: living environment. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RAZMEŠTANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA THE ALLOCATION OF MONITORING STATIONS FOR AIR QUALITY CONTROL Viša Tasić1. measuring station UVOD Elementarni principi razmeštanja mernih mesta pri planiranju mreže meteoroloških stanica važeći su i pri planiranju stacionarne monitoring mreže zagađenja atmosferskog vazduha: izbor objekata praćenja. U tom cilju moraju se proučiti ekološke.co. – 07. Treba formirati tematske karate koje odražavaju stanje životne sredine posmatrane oblsti. 2006.EkoIst' 06. timely inform citizens. minimalni broj mernih stanica iznosi od 15 do 20. ko i da odražavaju karakteristično stanje vazdušne sredine oblasti u kojima se nalaze. The monitoring network should provide general characterization of air pollution caused by turbulent diffusion of polutants. a koja se na zaprašuje (travnjak. and control of all air polluters.yu IZVOD:Razmeštanje stacionarnih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha treba da omogući dobijanje objektivne slike o zagađenju atmosferskog vazduha. otkrivanje nepovoljnih dejstava životne sredine na čoveka. monitoring. Prema podacima iz literature [1]. air. meteoroloških osobina oblasti. za grad sa brojem stanovnika preko 2 miliona. i odredili bi se izvori najveće opasnosti sa ekološke. Novica Milošević. određivanje metode praćenja. medicines and geographic point of view. mikroklimatske i arhitekturne osobine grada da bi se na bazi primene postojećih metoda došlo do optimalnog rešenja za razmeštaj stanica za monitoring aerozagađenja. visa@ibb-bor. merna stanica ABSTRACT: The allocation of fixed stations for air quality should provide objective view on air pollution. On the bases on data collected during card analyses town area should be separated on appropriate regions. This will allow us to detect pollution sources of the biggest ecological. Izdvajanje najzagađenijih i najčistijih rejona jedan je od preduslova potrebnih za preciziranje mernih mesta. Ključne reči: životna sredina. određivanje obima rada svake stacionarne stanice. Razmeštanje stanica za praćenje zagađenja po neteritorijalnom principu otežava izradu polja koncentracija pomoću 105 . proračuna orijentacionih vrednosti polja koncentracija štetnih materija. vazduh.

Za određivanje prosečne koncentracije zagađujućih materija može se primeniti gusta ravnomerno raspoređena mreža mernih stanica. Kada se ova vrednost primeni u izrazima 1 i 2 dobija se: f (n + (l / 2)) = 0. to jest. Sa stanovišta razmeštaja mernih mesta gradovi mogu da se podele na one sa slabom zagađenošću vazduha (kada je odnos prosečne koncentracije zagađivača prema 24-časovnoj vrednosti GVI –granična vrednost imisije. dok se merna mesta u ravnicama predviđaju na 10-20 kvadratnih kilometara. 04. manji od 0. – 07. METOD LINEARNE INTERPOLACIJE Određivanje neophodnog broja mernih mesta može se izvršiti polazeći od zadate greške pri određivanju parametara zagađenja metodom linearne interpolacije. jedna merna stanica na 4 km2. Za gradove sa slabom zagađenošću rastojanje između mernih mesta koje se predlaže može biti od 10 -15 kilometara.) kao i razmatranje konkretnih rešenja koja su već bila prihvaćena pri rešavanju sličnih problema. Ekološka Istina / Ecological Truth.5[f (n ) + f (n + l)] (3) 106 . Sistematski pristup izboru mesta za razmeštanje opreme za praćenje kvaliteta vazduha uključuje tri glavna elementa: razmatranje zadataka postavljenih monitoring sistemu. 2006.25) i one sa velikom zagađenošću (pomenuti odnos veći od 0. geografsko. Srednja kvadratna greška interpolacije može se izračunati na osnovu izraza 2.25). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja matematičkih modela. dok kod gradova sa velikom zagađenošću vazduha rastojanja između mernih mesta moraju biti smanjena na 2-3 kilometra. Nedostatak ovakvog pristupa ogleda se u mogućem nereprezentativnom razmeštanju stanica u odnosu na izvore zagađenja (emitere). Nepoznata vrednost posmatranog parametra u tački koja se nalazi između dve susedne tačke sa poznatim vrednostima na osnovu metode linearne interpolacije nalazi se prema izrazu 1. Takva mreža podrazumeva razmeštaj stanica u čvorovima mreže na svaka 2 km. Srednja kvadratna greška interpolacije E ima maksimalnu vrednost za x = l / 2 . f (n + x ) = (1 − ( x / l))f (n ) + ( x / l)f (n + l) (1) pri čemu je f (n ) i f (n + l) odstupanje parametra koji se razmatra u tački n i n+l. razmatranje fizičkog okruženja sistema (meteorološko. E = ( x / l)b(l − x ) + (1 − ( x / l))b( x ) − ( x / l)(1 − ( x / l))b(l) (2) gde je b(l) strukturna funkcija parametra koji se razmatra: b(l) = [f (n ) − f (n + l)]2 .EkoIst' 06. topografsko i dr. 06. U literaturi [2] predviđa se razmeštaj mernih mesta u naseljima sa složenim reljefom i znatnim brojem izvora izbacivanja zagađujućih materija na površini od 5 do 10 kvadratnih kilometara. a f (n + x ) odstupanje parametra u tački x kroz koju se vrši interpolacija.

Dodela informacionog sadržaja tačkama rešetke.EkoIst' 06. Što je ovaj korak kraći. Ako se poznaje prostorno-vremenska raspodela koncentracije zagađujuće materije. OPTIMIZACIJA BROJA MERNIH MESTA Pri optimizaciji mreže monitoringa mogu se izdvojiti tri osnovna kriterijuma: a) razmeštanje mernih stanica po kriterujumu najtačnije procene koncentracije zagađujućih materija na celom gradskom području. može se razmatrati više karakterističnih situacija pri proračunu. c) razmeštanje mernih stanica kojim se ostvaruje poboljšanje reprezentativnosti podataka pri promeni parametara izvora izbacivanja. U ovoj etapi vrši se ispitivanje svih karakterističnih situacija. Zatim se prema izrazu 4 određuje greška linearne interpolacije kao funkcija rastojanja između mernih mesta. 3. – 07. Pri zadatoj grešci interpolacije u slučaju grada sa velikim koncentracijama zagađujućih supstanci u vazduhu rastojanja između mernih stanica biće znatno manja nego u slučaju grada sa manjim koncentracijama zagađujućih supstanci u vazduhu. Cm. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth.t koncentracija na m -tom čvoru mreže u vremenskom periodu t . C 0 vrednost praga. t indeks karakteristične situacije. 107 .25b(l) (4) Na osnovu izraza 3 i 4 može se odrediti maksimalno moguće rastojanje između mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha pri zadatoj tačnosti. Nakon izračunavanja maksimalnog rastojanja između mernih mesta može se odrediti njihov potreban broj. čime se pruža mogućnost sprečavanja opasnih situacija i reagovanja na pojavu istih. 06. Definisanje ulaza. gde je Q skup svih čvorova mreže koji čine klaster t . Rad modela izrađenog na osnovu ovog algoritma sastoji se iz sledećih etapa: 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja E = b(l / 2) − 0. Za razmeštanje stanica po kriterujumu b) primenjuje se Nolov algoritam. Vremenski korak obnavljanja prostorne raspodele koncentracije zavisi od vremenskog koraka prikupljanja ulaznih podataka. m indeks tačke mreže. t ≥ C 0 ) . Za svaku posmatranu situaciju određuje se klaster kao skup svih čvorova mreže kod kojih je došlo do premašenja praga koncentracije: Q t = (Μ / C m. Pre svega treba odrediti strukturnu funkciju posmatranog parametra b(l ) . 04. teritorija koja se posmatra deli se na deonice u vidu mreže sa ukupnim brojem ćelija N . U skladu sa odabranim kriterijumom optimizacije primenjuju se adekvatni algoritmi. b) razmeštanje mernih stanica koje omogućuje detekvovanje premašenja graničnih vrednosti. M skup svih tačaka mreže. Čvorovima mreže daje se informacioni sadržaj prema sledećim kriterijumima: 2. Određivanje klastera. Obično se za grešku interpolacije uzima 20% GVI.

Ekološka Istina / Ecological Truth. Na taj način svaki klaster određen u konkretnoj situaciji karakteriše se zonom doziranja At = (Cm. zona autoputeva. 2006. Funkcionalne zone obično nemaju jasne granice i mogu uticati jedna na drugu. – 07. u cilju određivanja skupa tačaka na kojima treba postaviti merna mesta. zona centra grada i dr.ti čvor mreže u svim ∑ m∈Q t posmatranim sistuacijama iznosi Sm = • Potpuna doza. Pa ipak. mreža stacionarnih stanica za kontrolu mora da se bude ravnomerno raspoređena po celoj teritoriji posmatrane oblasti. 04. kako bi se odredili vremenski periodi kada nivo zagađenja prelazi dozvoljene vrednosti. za preostale čvorove mreže preračunavaju se nove doze i nova efektivnost (puna doza ostaje nepromenjena).). Za postavljanje stanice za merenje bira se čvor mreže sa maksimalnom efektivnošću. ZONSKO-FUNKCIONALNA METODA RAZMEŠTAJA MERNIH MESTA Radi procene stanja zagađenja vazdušnog basena i prognoze njegovih promena. U radu [3] razmatrana su osnovna načela za raspoređivanje mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha u okviru funkcionalnih zona u gradovima. Svakom čvoru mreže koji pripada određenom klasteru dodeljuje se odgovarajući nivo koncentracije. uzimajući u obzir meteorološke i klimatske uslove. 06. a sve to u cilju definisanja preporuka za smanjenje izbacivanja i odgovarajućih mera dejstva (po potrebi).EkoIst' 06. potrebno je odrediti veličinu koja predstavlja normalizovanu dozu koju je čvor dobio: E m = S m / A Izbor čvora za postavljanje stanice za merenje. predmet interesovanja su zone sa najvišim nivoom zagađenja. • Efektivnost. primena zonsko-funkcionalnog pristupa za razmeštanje stacionarnih stanica za kontrolu pokazuje se kao svrsishodna. sastavljena od skupa svih klastera koji sadrže izabranu tačku. m∈Q t ∑ (A t ) ∑ t 4. Radi poređenja informacionog sadržaja različitih čvorova. Takvoj se stanici daje zona uticaja. t ) . 108 . Svi klasteri koji sadrže izabranu tačku uklanjaju se iz memorije. Izbor narednih mernih mesta. stambena. Iz tog razloga merne stanice za kontrolu aerozagađenja moraju se stacionirati u blizini zona sa najvišim nivoom zagađenja. Za normalizaciju različitih doza koje su čvorovi dobili neophodno je odrediti potpunu dozu. to jest kompleksnu dozu za sve teritorije koja se određuje kao: A = At t. kao i preduzeća koja izbacuju zagađujuće materije. S druge strane. zelena zona. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja • Zona doziranja. Ponovo se bira čvor sa najboljom efektivnošću i proces se nastavlja sve dotle dok suma pokazatelja efektivnosti ne postane niža od unapred zadate vrednosti. Doza dobijena za m . Pokušaj da se zadovolje prethodno navedeni zahtevi dovodi do grupisanja mernih mesta na bazi njihove pripadnosti funkcionalnim zonama grada (industrijska. 5.

Tr. 82-86. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Određivanje potrebnog broja mernih mesta u distribuiranoj mreži monitoringa kvaliteta vazduha zavisi prvenstveno od zahteva koje ta mreža treba da zadovolji. 2. 04. Moskva. Artemov V.EkoIst' 06. Moskva1980. Medicina. – 07. Uputstvo za kontrolu kvaliteta atmosferskog vazduha u gradovima. 1980.CVGMO. Hidrometeoizdat. Meteorološki potencijal i klimatske osobenosti zagađenja vazduha u gradovima. Pristup pri oceni zagađenja atmosferskog vazduha u gradovima. Moskva. 2006. str. uvek se teži postizanju zadovoljavajuće pokrivenosti teritorije sa što manjim brojem mernih mesta. Kako su ulaganja u formiranje i održavanje monitoring mreže znatna. Ekološka Istina / Ecological Truth. Broj 13.M. str. U radu je prikazano nekoliko najčešće korišćenih pristupa za optimizaciju broja mernih mesta pri formiranju mreže monitoringa vazdušnog basena u gradovima. 06. LITERATURA 1. 3. 33-66. 109 .1989.

Da bi se eventualno izlivena kiselina prihvatila i efikasno neutralisala predviđeni su objekti i odgovarajuća procedura. Proces neutralizacije predstavlja tretiranje izlivene kiseline jakom bazom (Na2CO3 ili CaCO3) tako da se na kraju reakcije dobije so (koja je u smislu kiselosti 110 . Ključne reči: Fabrika sumporne kiseline. havarija. Proizvedena visoko-koncentrovana (96%) kiselina se deponuje u fabričke rezervoare. S obzirom da sada Topionica radi sa smanjenim kapacitetom u pogonu je samo Fabrika sumporne kiseline K-2. The final product of the Sulphuric acid factory in Bor is highly concentrated sulphuric acid. pre svega vodotokova. 05. e-mail: mzikic@tf. Da bi se smanjilo zagađenje životne sredine i valorizovao sumpor sagrađena je Fabrika sumporne kiseline. Saša Stojadinović1 i Zoran Aleksov2 1 Tehnički fakultet u Boru.bor. environmental protection UVOD U procesu pirometalurškog dobijanja bakra. – 07. godine. pa je to uslovilo da se još u fazi projektovanja predvidi sistem i procedura zaštite okoline. The system is primerely designed to protect rivers and it is illustrated on the example of hazardous spillage from the May 17th. 2005. oslobađa se velika količina gasova koji u sebi sadrže znatne količine sumpora. u borskoj topionici. 06. Radoje Pantović1. SISTEM ZAŠTITE I pored sve predostrožnosti u fabričkim postrojenjima i skladištima su moguća havarijska izlivanja sumporne kiseline. Ona preuzima topioničke gasove od kojih izdvaja sumpor i od njega proizvodi sumpornu kiselinu. Sa promenom kapaciteta Topionice menjali su se i kapaciteti postrojenja za preradu topioničkih gasova. što je ilustrovano na primeru incidenta koji se desio 17. Ukupni kapacitet svih rezervoara iznosi 28 300 t.ac.yu 2 Fabrika sumporne kiseline u Boru IZVOD: U ovom radu je opisan sistem i procedura zaštite okoline od havarijskog izlivanja kiseline. iz postrojenja za proizvodnju i skladištenje u Fabrici sumporne kiseline u Boru. zatim K-2 i na kraju K-3. koja neposredno ugrožavaju ljude i okolinu. zaštita okoline APSTRACT: This paper presents the system and the procedure for environmental protection from the hazardous spillage of sulphuric acid from the facilities for the production and storage in the Sulphuric acid factory in Bor. That was the reason why the system and procedure of environmental protection were implemented in the phase of factory design. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAŠTITA OKOLINE OD HAVARIJSKOG IZLIVANJA U FABRICI SUMPORNE KISELINE U BORU ENVIRONMENTAL PROTECTION FROM HAZARDOUS SPILLAGE IN SULPHURIC ACID FACTORY IN BOR Miodrag Žikić1. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. Key words: Sulphuric acid factory. 2005.EkoIst' 06. hazard. Krajnji proizvod Fabrike je visoko-koncentrovana sumporna kiselina. odakle se dalje vrši njena distribucija železničkim i kamionskim cisternama. Tako je najpre izgrađena Fabrika K-1 (''kontaktna 1'').

onda se ona sliva prema najnižoj tački. U vodosabirnik se stalno ulivaju vode iz svih okolnih pogona (Topionica. gde se izlivaju niz kosinu pored puta za selo Oštrelj. zaštitni-drenažni kanali oko pumpnih postrojenja i skladišnih rezervoara. Šahta je na dnu povezana sa kolektorom za gradske otpadne vode. odnosno neutralizacija terena. Što se zaštitnih objekata tiče. se sabirnim kanalima dovodi do zatvorene šahte a iz nje pumpom prebacuje u neki od praznih rezervoara. U takvim slučajevima se vrši njena neposredna neutralizacija na terenu. Pojam tečnost podrazumeva eventualno prolivenu sumpornu kiselinu ili uobičajene atmosferske i druge vode. borsku reku i nastavljaju da teku prema selu Slatina. Vode iz vodosabirnika se pumpama potiskuju u cevovod i prebacuju na ivicu gradske deponije. Na taj način se sprečava nekontrolisano izlivanje kiseline i moguće ugrožavanje okoline. 2006. Između puta i kosine je depresija (udubljenje). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja neutralna) voda i ugljen dioksid. Trenutno se sabirna šahta adaptira. Zahvaljujući toj adaptaciji oticanje iz šahte može da se prekine a kiselina koja se skupi u nju može da se prepumpa u skladišni rezervoar koji je prazan. tu se ''zaviri'' i ponire u teren ako je on porozan (nebetoniran). Zbog velike količine vode u njemu. kao posledica havarije. Položaj Fabrike u odnosu na prirodne vodotokove je takav da je nemoguće da izlivena sumporna kiselina neposredno dospe u njih. jer se u njemu razblažuje onaj deo izlivene kiseline koji nije neutralisan. Ekološka Istina / Ecological Truth. pre svega. Elektoliza i drugi) kao i atmosferske vode koje se sakupljaju po obodu borskog površinskog kopa. što zavisi od odnosa količine vode koja dolazi i one koja se ispumpava. razblaženje kiseline se vrši do te mere da ona ne predstavlja nikakvu opasnost za okolinu. Nivo i količina vode u vodosabirniku su promenljivi. 1 Reakcija je maseno ujednačena što znači da je za potpuno neutralisanje određene količine kiseline potrebna ista količina sode. U proseku zalihe baze iznose oko 35t. Potisni vod te pumpe je priključen na sistem za punjenje skladišnih rezervoara. Da bi neutralizacija mogla da se izvrši Fabrika uvek raspolaže određenom količinom baze upakovane u džakove od 50 kilograma. Znači. Ako se kao baza upotrebi natrijum-karbonat reakcija se odvija po formuli: H2SO4 + Na2CO3 → Na2SO4 + H2O + CO2. oni su postavljeni od onog dela tehnološke linije gde se prvi put pojavljuje kiselina pa sve do skladišta. Smešane vode iz vodosabirnika i iz gradskog kolektora se zajedno izlivaju u tzv. 111 . eventualno izlivena sumporna kiselina.EkoIst' 06. To su. Sistem kanala je tako povezan da se sva tečnost na kraju dovodi do sabirne šahte. odnosno ispod starog Odlagališta za topioničku šljaku. u čijem središtu je šahta (vertikalna betonska cev) u koju se uliva voda. Ukoliko dođe do izlivanja sumporne kiseline na teren oko Fabrike na kome ne postoje odvodni kanali. i dalje. kroz koje se tečnost gravitacijski kreće. Iz šahte se tečnost takođe gravitacijski uliva u veliki vodosabirnik (malo jezero) koji se nalazi pored starog Pogona drobljenja. što podrazumeva mogućnost njenog zatvaranja u odnosu na dalje oticanje i ugradnju odgovarajuće pumpe. 06. Kada se izvrši sanacija havarije i njenih posledica šahta se ponovno otvara i tok otpadnih voda je ustaljen. Sa stanovišta zaštite važnu ulogu ima veliki vodosabirnik. 04. – 07.

a onda je prskan teren na koji je kiselina isticala uz dodavanje sode. Da bi se u potpunosti neutralisala eventualna kiselost sakupljenog taloga. radi neutralizacije prosute kiseline. Zbog konfiguracije terena kiselina nije mogla nikud da otekne. već se ''zavirila'' i delimično ponirala u teren.EkoIst' 06. Procena količine sumporne kiseline koja je nekontrolisano iscurela Tačna količina iscurele kiseline nije mogla precizno da se odredi. Deo izlivene kiseline je prodro u teren i tu se zadržao. pa je intenzitet izlivanja u značajnoj meri smanjen. godine.83 t/m3). što je doprinelo da i neutralizacija bude efikasnija. kiselina je isticala i razlivala se na okolni teren. Na spoju između dve cevi u cevovodu ''probio'' je zaptivač. Ovo poniranje je bilo relativno malo (mala dubina) zbog toga što je koncentrovana kiselina gusta uljasta tečnost. po sledećem rasporedu. U kojoj meri je on neutralisan nije moguće pouzdano utvrditi. -Nakon izvršene neutralizacije po terenu je ostao talog (mešavina soli. 2006. vode i zaostale kiseline i sode). dogodila se 17. odnosno terena. Nakon što je kvar primećen preduzete su uobičajene mere. pa je sumporna kiselina počela nekontrolisano da ističe. Količina sode koja je upotrebljena za neutralizaciju: Po podacima iz Fabrike za neutralizaciju je ukupno upotrebljeno 58 džakova. -Zatim je postavljeno crevo za dovod vode i dopremljeni su džakovi sa ''sodom'' (natrijumkarbonatom Na2CO3). a u ovom slučaju to je bilo prema topioičkom betonskom dimnjaku. Zbog toga je ona procenjena na oko 3 m3 ili 5. zbog načina na koji se evidentira njena količina u Fabrici i na skladištu. Kako je cevovod podignut na čelične stubove. koje podrazumevaju sledeće: -Najpre je isključena pumpa koja potiskuje kiselinu kroz cevovod. Ekološka Istina / Ecological Truth. Procenjuje se da je neutrlizacija ostvarena sa oko 80 %. 04. -ispod cevovoda na mestu kvara -oko dimnjaka -u skladišnu šahtu 18 džakova 20 džakova 20 džakova Ukupno 58 džakova 900 kg 1 000 kg 1 000 kg 2 900 kg 112 . -Mlazom vode je opran deo cevovoda i noseće konstrukcije. – 07. 05. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRIMER Havarija-kvar na cevovodu za transport kiseline od postrojenja da skladišta. u Fabrici sumporne kiseline. zbog čega je pritisak u cevovodu pao na nulu. preneli i prosuli u zbirnu šahtu na skladištu. koga su radnici delimično sakupili u plastičnu burad. zbog toga što je rastvor vode (kojom je vršeno polivanje) i sode ređi. pri njegovom prosipanju u šahtu dodato je još sode. Količina prosute sode je određena na bazi iskustva. pa može dublje da prodre u teren u odnosu na gušću kiselinu.5 t kiseline (zapreminska masa kiseline je 1. Pravac kojim je tekla diktiralo je mesto havarije i konfiguracija terena. Zahvaljujući tome relativno mala površina terena je bila ugrožena kiselinom. 2005. odnosno 2 900 kg sode. 06.

9 000 000 kg vode / 210 kg kiseline = 42 857-ti deo. 5 113 . Kiselost vode u vodosabirniku kao posledica kvara 120. njen udeo-deo u ukupnoj količini vode je: 9 000 000 kg vode / 2 100 kg kiseline = 4 286-ti deo. u vreme kvara.5 m = 9 000 m3 ili 9 000 000 kg. to bi bio: 9 000 m3 vode / 3 m3 kiseline = 3 000-ti deo. – 07. po varijantama: a-U vodosabirnik je dospeo deo iscurele kiseline koji proračunski nije neutralisan: -nekontrolisano isteklo 5 000 kg kiseline -za neutralizaciju upotrebljeno 2 900 kg sode -nije neutralisano 2 100 kg kiseline Ako je sva preostala kiselina direktno dospela u vodosabirnik.0 m 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Procena količine vode u vodosabirniku Zbog nepravilnog oblika vodosabirnika i promenljivog nivoa vode. Izvršena procena potrebnih veličina i količine vode. u konkretnom slučaju.0 m 30. opredeljena na sledeći načina: -prosečna dužina -prosečna širina -prosečna dubina Količina vode u vodosabirniku: V = 120 m * 30 m * 2. b-U vodosabirnik je dospelo 210 kg kiseline: Imajući u vidu opisani postupak neutralizacije. nije moguće precizno odrediti njenu količinu. realno je da samo neznatni deo kiseline eventualno nije neutralizovan. 04. 2006.EkoIst' 06.5 m 2 Na bazi podataka koji su prethodno evidentirani i procenjeni može da se odredi u kojoj meri je iscurela kiselina uticala na kiselost vode u vodosabirniku. odnosno na povećanje kiselosti u borskoj reci. 06. 4 3 c-U vodosabirnik je direktno dospela sva količina isurele kiseline (hipoteza): Pod uslovom da je sva količina istekle kiseline (bez neutralizacije) direktno dospela u vodosabirnik. Ekološka Istina / Ecological Truth. On se procenjuje na 10% od proračunske količine kiseline koja nije neutralisana. što praktično nije moguće.

Proračun je opredelio da čak i u slučaju da neutralizacija nije izvršena. to ne bi značajno povećalo kiselost vode u njemu. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. 06. u njenim postrojenjima se eliminiše sumpor iz topioničkih gasova i tako smanjuje zagađenje okoline. odnosno havarija. 05. godine pokazano je da i u slučaju nekontrolisanog isticanja kiseline. odnosno da je sva količina istekle kiseline dospela u vodosabirnik. Kako su u procesu proizvodnje i skladištenja mogući kvarovi i havarije. Na primeru kvara koji se desio 17. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ova analiza pokazuje da se i u slučaju najnepovoljnije varijante kiselost vode u vodosabirniku neznatno povećava. 2005. koja predstavlja opasnost za ljude i okolinu. kiselost prelivene vode je zanemarljiva i ne ugrožava vodotok u koji se uliva. čak i u slučaju kvarova. ZAKLJUČAK Fabrika sumporne kiseline u Boru je specifična po tome što proizvodi visokokoncentrovanu sumpornu kiselinu. Fabrika ima i objekte i postupke za njihovu sanaciju. – 07. ona ne može neposredno da ugrozi vodotokove. Zahvaljujući postupku neutralizacije i vodosabirniku. 114 . Rad ukazuje da realno ne postoji mogućnost da Fabrika značajno ugrozi okolinu.EkoIst' 06. 2006. Naprotiv.

Čekerevac. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NOVO EKOLOŠKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT Milan I. – 07.yu. zasnivaju se na primeni elementarnog hlora ili njegovih jedinjenja i doprinele su dramatičnom poboljšanju ljudskog zdravlja. High germicide effect and safety of the ecologically friendly disinfectant was proved in relevant institution. i utvrđena visoka germicidnost i bezbednost upotrebe ovog ekološki prihvatljivog dezinfekcionog sredstva. Ekološka Istina / Ecological Truth. 11080 Beograd e-mail: ihis@eunet. ozonizacija i primena vodonikperoksida. u skorašnjem vremenu njihova bezbednost i primena dovedeni su u sumnju. mechanism of physical-chemical reactions in that process and mechanism of antiseptic affect of the ecologically friendly disinfectant. Dejan Rakin 1 IHIS – Holding A. UV zračenje. Key words: ecologically friendly disinfectant. 06. a mogu da dovedu i do teških oboljenja. zračenje. bezbednost upotrebe.5·10-4 M). safety of application. Batajnički put 23. VMA. mehanizam fizičko-hemijskih reakcija koje se dešavaju u postupku dobijanja i diskutovan mehanizam antiseptičkog delovanja ekološki prihvatljivog univerzalnog dezinfekcionog sredstva. Ključne reči: ekološko dezinfekciono sredstvo. U seoskim sredinama. IZVOD: Prikazan je originalni tehnološki postupak proizvodnje. SUMMARY: The original technological process of production.5·10-4 M in demineralized water (5. germicidnost. među kojima su primena jonskog ili elementarnog srebra. Ljiljana Nikolić – Bujanović. zamrzavanje.d. 115 . production process. Starting solution was anolyte. 04. obtained in process of electrochemical activation by electrolysis of very diluted solution of KNa-tartarate(5. based on the synergism of colloidal silver and hydrogen peroxide. zagrevanje i ultrazvuk– i hemijskih tehnologija.EkoIst' 06. koje se zasniva na sinergetskom delovanju koloidnog srebra i vodonikperoksida.5·10-4 M). Miloš Simičić. koje se danas masovno primenjuju. razmatra se primena novih fizičkih tehnologija – ultrafiltarcija. MMA. UVOD Moderne tehnologije za obradu vode za piće. 2006. Petar Rakin. postupak dobijanja. Kao polazni rastvor upotrebljen je anolit nastao u procesu elektrohemijske aktivacije elektrolizom veoma razblaženog rastvora kalijumnatrijumtartarata u demineralizovanoj vodi (5. Ipak. reversna osmoza. odgovarajuće. germicide effect. pre svega zbog sporednih proizvoda dezinfekcije koji štete zdravlju. Proverom bezinfekcionog dejstvai bezbednosti upotrebe u referentnoj ustanovi. U pokušaju da se obezbede sigurne. tako da se po pravilu primenjuju za velike i srednje potrošače. efikasne i dostupne alternative za obradu – dezinfekciju – vode za piće. transportu i kontroli doziranja. Takođe. tehnologije bazirane na dezinfekciji vode hlorom zahtevaju posebne tehničkotehnološke uslove za primenu u smislu bezbednosti pri upotrebi.. is shown. kod udaljenih i individualnih potrošača standardne tehnologije hlorisanja ne mogu da se primene jednostavno i ekonomično.

crevne crve. trahom. telo apsorbuje samo veoma mali deo [3]. Kao privremenu meru. Srebrni joni kontrolišu rast bakterija putem tri glavna mehanizma: 116 . Srebro je u malim količinama prisutno u prirodnom okruženju. merena u milijarditim delovima (ppb). [4]. jer nije utvrđeno da je ono štetno kada se unosi u malim količinama. virusi i crevne gliste. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. medicini i domaćinstvu uvedu u upotrebu nova sredstva. Srebro fiziološki nije potrebno ni biljkama ni životinjama za obavljanje životnih funkcija. biljkama i namirnicama za ishranu. odnosno da je relativno bezopasno. jer su uzročnici pojave oboljenja. Srebro nije posebno opasno po ljudsko zdravlje. Zato Svetska zdravstvena organizacija.[8]: u vodi. otrovno za živa bića. virucidno i fungicidno dejstvo. 06. koja će biti manje agresivna po okolinu i zdravlje ljudi. shistosomijazu i legionarsku bolest. dok se u ljudima nalazi u značajnijoj količini u kostima. morskim životinjama. nije propisala bilo kakva uputstava u pogledu prisustva srebra u vodi. prisustvo srebra u vodi ispod 100 ppb nije štetno po ljudsko zdravlje. agencije kao što su Američka agencija za zaštitu okoline (USEPA) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) su nametnule kao gornju granicu maksimalnog nivoa zagađivača koji potiču od dezinfekcionih sporednih proizvoda – 100 μg/l. WHO. – 07.[1]. 1 Dezinfekcione i zdravstvene osobine koloidnog srebra Dezinfekcija je proces kontrole nivoa mikroorganizama i drugih štetnih uključaka koji predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Četiri glavne klase mikroorganizama bitne za dezinfekciju vode su: bakterije. Prema prihvaćenim normativima. tifusnu groznicu. Međutim zbog jakog oksidacionog dejstva srebro značajno utiče na metabolizama i reprodukciju mikroorganizama. [6]. nadzorne. USEPA (Agencija za zaštitu okoline SAD). postoji potreba da se i u oblasti sterilizacije i dezinfekcije u industriji. pa i lečenja. Srebro je posebno efektivan bakteriostat [9] (sprečava rast ili razmnožavanje bakterija). U tom smislu primena dezinfekcionog sredstva dobijenog elektrohemijskim putem – anodnim rastvaranjem srebra – pokazuje se kao efikasna i održiva u oblastima tehnologije tretmana voda. tehnike prečišćavanja vode pomoću srebra nisu šire prihvatane zbog bržih metoda kao što je hlorisanje i shvatanja da je srebro. jer ako se proguta. posebno kao sekundarnog dezinfekcionog sredstva vode za piće i za druge oblasti dezinfekcije. Francuska i Nemačka su stavile van zakona bilo koju količinu hloramina u dezinfekcionom sredstvu vode za piće.[2]. a posedovaće odgovarajuću efikasnost i jednostavnost upotrebe. dijareju. zbog reakcije sa jedinjenjima koja obezbeđuju proces disanja i utiču na proces relikacije DNK. [7]. poljoprivredi. Međutim. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pored toga. pokazano je da prisustvo srebra u vodi u veoma malim koncentracijama.[5]. 2006. protozoe.EkoIst' 06. kao primarno ili sekundarno dezinfekciono dejstvo. kontrolne. čak i pri dugotrajnom unošenju. Zdravstveni rizici koji potiču od vode (tabela 1) uključuju koleru. kao teški metal. može da ima trajno baktericidno.1 ppm. Sve do skoro.

acetata. pri čemu nastaju Ag+.EkoIst' 06. azot monoksid radikali (NO•). 2. Ovi joni u kiselim rastvorima reaguju sa vodom i daju odgovarajuće hidrokside. Obzirom da je rastvorljivost hidroksida srebra mala potrebno je da u rastvoru budu prisutni anjoni kiselina koji mogu da stabilizuju srebro u jonskom obliku. izraz koji je opšte prihvaćen u oblastima primene srebra za dezinfekciju. Najefikasnije baktericidno dejstvo srebro ispoljava u jonskom obliku. hidroperoksil radikal (•OOH). Menjaju bakterijsku membranu putem enzimskih mehanizama. Atomski mikro grozdovi (klasteri) srebra nađeni u koloidnom rastvoru imaju dimenzije između 10-3 i 10-2 μm (10-9 i 10-8 m). Koloidno srebro je suspenzija veoma sitnih čestica srebra u vodi u rastvoru koji sadrži jone srebra. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Ag2+ i Ag3+ (nestabilan) joni. hidroksil radikal (•OH). srebrni joni sa njima grade komplekse koji ih stabilizuju u jonskom obliku. citrata.[10]. Kada su u rastvoru prisutni joni drugih kiselina. Eksperimentalni deo 1. Atomi sumpora se tada spajaju i blokiraju disanje ćelije i prenos elektrona. Inhibiraju repliciranje DNK ometanjem odmotavanja DNK. najčešće organskih: tartarata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uklanjaju atome vodonika iz sulfuril grupa (-SH) u bakterijama i virusima. Elektrohemijskim putem generisano koloidno srebro dobija se anodnim rastvaranjem srebra u vodenim rastvorima soli ili organskih kiselina. razvijen je specufičan postupak za dobijanje ekološkog dezinfekcionog sredstva ECOCUTE® [11]. 117 . Elektrohemijski generisano koloidno srebro sadrži 90% srebra u jonskom obliku i 10% srebra u atomskom u obliku grozdova (klastera). 3. pored osnovne elektrohemijske reakcije anodnog izdvajanja kiseonika iz vode. Naime. 04. Dobijanje ekološkog dezinfekcionog sredstva U IHIS Holdingu A. Ove reakcije su povratne. tako da se uspostavlja dinamička ravnoteža između hidratisanih jona srebra i hidroksida. H2O → 1/2O2 + 2H+ + 2e postoji verovatnoća da se odvija niz međuprocesa i paralelnih procesa u kojima nastaje niz kiseoničnih vrsta: slobodni radikali uključujući superoksid anjon radikal (O2 . jer u kiselim rastvorima imamo vodonične jone koji reaguju sa hidroksidima srebra. Pokazalo se da je najpogodniji oblik srebra za primenu „koloidno srebro“.D. Ag+ +2H2O AgOH + [H+(H2O)n] Ag2+ +3H2O Ag(OH)2 + 2[H+(H2O)n] n – broj molekula vode vezanih za proton (3 – 15). koji se zasniva na anodnom rastvaranju srebra u kiseloj elektrohemijski aktiviranoj vodi. 2006.•).

dejstvo [13]. Ekološka Istina / Ecological Truth.00 2. pri konstantnoj jačini struje. V 100 50 0 0. kao membrana korišćen je separator DARAK za starterske olovne akumulatore.EkoIst' 06. i sve bacile Mycobacterium smaegmatisa posle 5 118 . Merenje koncentracije srebra vršeno je putem kalibrisane jon-selektivne Ag2S elektrode u spregu sa zasićenom kalomelskom elektrodom sa dvostrukom posudom. odnosno da ispoljava dezinfekciono. Dobijeni elektrolit sadrži. sa dodatkom kalijumnatrijumtartarata (5. ubija sve vegetativne oblike ispitivanih grampozitivnih i gramnegativnih bakterija i sve blastospore Candida albicans posle 2.00 Slika 1 Promena napona na elektrolizeru sa vremenom. je zatvorenog tipa. čistoće 99. u kome je izvođena elektroliza. pa se zato koristi termin aktivirana voda. koristi se kao elektrolit u kome se vrši elektrohemijsko anodno rastvaranje srebra. O3. Rezultati i diskusija Na slici 1 prikazan je tipičan dijagram promene vrednosti napona na ćeliji za elektrolizu sa vremenom. pri I = 32 A. a katoda od elektrolitičkog bakra.00 Vreme. a posebno superoksid anjon radikal. OH•.[12]. u preporučenoj koncentraciji i pri temperaturi okoline od 21°C. HO2. baktericidno i virucidno. 04. Beograd) su pokazali da ekološko dezinfekciono sredstvo. – 07. O2•. Ovako dobijena elektrohemijski aktivirana kisela voda. 250 200 150 Napon. 2006. da bi se sprečila difuzija hloridnih jona. Provera dezinfekcione efikasnosti Rezultati provere dezinfekcione aktivnosti ekološkog dezinfekcionog sredstva (VMA. Završna priprema dezinfekcionog sredstva je dodavanje određene količine 30% H2O2 u rastvor koloidnog srebra.00 6. tako da mogu da su veoma aktivni u različitim procesima oksidacije.5·10-4 M). 3 – 50 mg/kg srebra u jonskom ili elementarnom obliku – koloidnog srebra. H2O2 su jaka oksidaciona sredstva. Anoda je bila od titana – kakva se koriste za hlor-alkalnu elektrolizu. min 8.00 10. sve spore Aspergillus sp. Elektroliza je izvođena galvanostatskom metodom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). 06.00 12.5 minuta. Takva voda može da utiče na određene biohemijske procese u mikroorganizmima. prema potrebi. Elektrolizer.00 4. Sve ove vrste radikala i molekula.99% Ag.

C.89.Popović N. New York.M. potvrđeno je njegovo jako dezinfekciono i sterilizaciono dejstvo na standardne sojeve grampozitivnih i gramnegativnih bakterija. [12] Prospekti i internet prikazi. Water Statistics (Online). New York: McGrawHill Book Company. [WHO] World Health Organization.. Sci.. Tech.. The electrochemistry of oxygen. I. 6630172 [9] Simičić M. Rakin P.S. O. Interscience Publishers.. blastospore i spore. ZAKLJUČAK Razvojem originalnog tehnološkog postupka dobijanja ekološki prihvatljivog dezinfekcionog sredstva. [8] Batarseh. Po efikasnosti i brzini ubijanja patogenih mikroorganizama ovo sredstvo je slično drugim sredstvima za dezinfekciju koja se nalaze na tržištu. Microbiocidal composition containing potassium sodium tartarate. The Interaction of Silver Ions and Hydrogen Peroxide in the Inactivation of Escherichia-Coli: A Preliminary Evaluation of a New Long Acting Residual Drinking Water Disinfectant. R. 1968. [3] [USEPA] United States Environmental Protection Agency (2001).htm. REFERENCE [1] Laubusch. u membranskoj ćeliji za elektrolizu. and Reuse. 15. Bakhir. Third Edition. VNIIIMT AO NPO “Ekran”. Inc. a zasnivaju se na dezinfekcionoj aktivnosti koloidnog srebra. (1993).. Retrieved Oct. Office of Water. (1995). V. Guidelines for Drinking-Water Quality. J. Proverom kvaliteta ekološkog univerzalnog dezinfekcionog sredstva u referentnoj ustanovi.). (1971). K.org/eddb/water/current. 119 . Washington D. Prilutsky. može efikasno da se koristi kao elektrolit za dobijanje rastvora koloidnog srebra putem anodnog rastvaranja. PAHO/CEPIS/PUB/03. [7] [CRC] (1997). World Health Organization. VMA. Méndez. H.childinfo. CRC Press. Fattal. pokazano je da se na relativno jednostavan način mogu proizvoditi efikasna i bezbedna dezinfekciona sredstva.EkoIst' 06. Geneva.. Water Disinfection. Inc. P. 5-6. [2] Solsona. Ekološka Istina / Ecological Truth. Wastewater Engineering: Treatment. Wat. Disposal.. U. koje u sebi ne sadrži sastojke štetne po okolinu i živa bića i ispitivanjem njegove germicidnosti. [6] Metcalf & Eddy. [10] Hoare. – 07. Patentna prijava u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine SCG broj P-309/03. MECHANISM OF BIOLOGICAL ACTION. FL. pp 123-129. 2nd Edition.I. Shuval. ELECTROCHEMICALLY ACTIVATED WATER: ANOMALOUS PROPERTIES. Environmental Protection Agency. US Pat.. E. New York: McGraw-Hill.. 2006. subtilisa posle 30 minuta. Water Quality and Treatment (3rd ed. 06. 04.. 31. P. (1991).1997. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja minuta i sve spore B. Lev. Drinking water standards. 2004 from: www. kao što su Sanosil® i Aseptosyl® [14].. [4] Pedahzur.J. 2003. Moscow. Pokazano je da anolit dobijen elektrolizom veoma razblaženih rastvora tartarata kalijuma i natrijuma. J. F. Lima. [5] [UNICEF] United Nations Children’s Fund (2004). [11] V.. B. Boca Raton.. The Handbook of Trace Elements.

Prirodni izvori su iscrpivi. package. 2. kao sirovine. U radu se objašnjavaju prednosti ambalažnog staklenog otpada. jer se time doprinosi ukuonoj borbi za smanjenje otpada i zaštitu životne sredine. krečnjak. establish tehnology of products which could be get. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA AMBALAŽNOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET Daniela Urošević1. način na koji se klasifikuje i prikuplja. Ključne reči: prikupljanje . 2006. 06. dolomit ).2FOD Bor IZVOD: Staklo kao materijal.(zatvara se kružni tok proizvoda). Smanjuje se emisija štetnih gasova u atmosferu za oko 20%. Smanjuje se upotreba osnovnih sirovina za proizvodnju stakla (pesak. UVOD Recikliranje i ponovna upotreba sekundarnih sirovina jedan su od imperativa modernog društva. Dejan Ilić2 1 Institut za bakar Bor. reciklaža. i po tome . soda . KRUŽNI TOK STAKLENE AMBALAŽE Staklo je materijal koji se u potpunosti može reciklirati. a nakon recikliranja i prerade upotrebljava se kao sirovina. due to its physical and chemical characteristics. temperatura topljenja je niža nego pri proizvodnji novog stakla. by recycling of this. way of collecting.Glass containers belong to those types of containers that can be completely recycled and after recycling and processing can be used as raw material. ambalaža . prenatrpanost odlagališta na kojima se odlaže otpad predstavlja veliki problem .zato je potrebno korišćene materijale ponovo vratiti u proizvodni proces i od njih izraditi nove proizvode. recycling. kojih u prirodi ima u ograničenim količinama.U svetu se godišnje odloži preko 28 milijardi staklenih boca i posuda. Ekološka Istina / Ecological Truth. Mogućnost recikliranja ambalažnog staklenog loma i njegova ponovna upotreba u proizvodnji staklene ambalaže ima određene prednosti.EkoIst' 06. Ljubiša Obradović1. Rasterećuju se komunalne deponije . 1. is widely used in production of containers for many industrial branches. dobija 1 tona novog recikliranog stakla istog kvaliteta. Zato se ulažu veliki napori za recikliranjem ambalažnog stakla. koristeći reciklirano staklo trošimo 30% manje energije. raw material. Key words: collecting.što znači da se od 1 tone staklenog loma. 4. uz dodatak energije. Smanjuje se potrošnja energije . In the text is explanation of priority packaging glass cullet as raw material. ABSTRACT: Glas as material. 3. utvrđuje tehnologija proizvoda koji se mogu dobiti reciklažom ove sirovine. zahvaljujući svojim fizičko-hemijskim osobinama ima široku primenu u proizvodnji staklene ambalaže za mnoge industrijske grane. glass cullet.Staklena ambalaža se može u potpunosti reciklirati. 120 . and about that. 04. stakleni lom.

Kružni tok nepovratne staklene ambalaže Odlaganje staklenog loma Za odlaganje staklenog loma koriste se specijalni spremnici (kontejneri. smeđi kontejneri za odlaganje smeđe obojene staklene ambalaže i neobojeni za odlaganje bele staklene ambalaže.To su tzv.). laboratorijsko staklo.zelenu zeleni). zato što ona nemaju odgovarajući hemijski sastav koji zahteva proizvodnja ambalažnog stakla. minisortirnice . a zatim ručno sortiranje (odvajanje) po bojama. Svaki kontejner je predviđen za odlaganje određenog staklenog loma i to: zeleno obojeni kontejneri za odlaganje zeleno obojene staklene ambalaže.EkoIst' 06. odvozi se kamionima do organizovanog sabirnog mesta. i zato je neophodno izvršiti sortiranje staklenog loma po boji.zemlja. Prerada stakla Prikupljeno staklo. ne smeju odlagati zajedno sa ambalažnim staklom u iste kontejnere..). Ekološka Istina / Ecological Truth.. u kojima se vrši odstranjivanje grubih nečistoća iz stakla (kamen. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 1. 121 . 04. Poželjno je u svakoj regiji imati jedno ovakvo mesto. 06. Za proizvodnju nove staklene ambalaže može se koristiti samo jednobojni stakleni lom (za belu staklenu ambalažu beli. 2006. Pri tome treba voditi računa da se prozorsko staklo. metal. za smeđu smeđi.

-Poboljšati odvajanje po bojama..2. Istopljena smesa oblikuje se u stakleni proizvod u mašinama za oblikovanje. nemetali. topi se se u pećima za belo staklo i obojeno staklo na temperaturi od 16000C. Ekološka Istina / Ecological Truth. Da bi se dobili što kvalitetniji proizvodi od recikliranog ambalažnog stakla treba raditi na sledećem: -Popraviti čistoću primljenog nečistog ambalažnog staklenog loma. Homogenizirana smesa staklenih granulata i osnovne sirovine za proizvodnju staklene ambalaže.. 06.koji se separiraju po bojama i kao takvi koriste za proizvodnju staklene ambalaže.).U smesi osnovnih sirovina može se dodati 70% staklenog loma za obojeno staklo i oko 40% staklenog loma za belo staklo (u najvećoj meri zavisi od kvaliteta recikliranog staklenog loma. Stakleni lom u kome su prisutne nečistoće (metali. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Dalja prerada stakla podrazumeva drobljenje stakla u drobilicama koje su za to predviđene u cilju smanjenja zapremine staklenog loma.EkoIst' 06.. 04. Sika. proizvodnju staklenih vlakana za izolaciju. koji su takođe sastavni deo prerade staklenog loma. Mini sortirnica Usitnjavanjem i prosejavanjem. dobijaju se stakleni granulati. – 07.) može se upotrebiti za: pripremu asfalta. Proizvodi od recikliranog staklenog loma Reciklirano ambalažno staklo se isključivo koristi za proizvodnju novih staklenih boca i tegli. -Povećati kvalitet očišćenog ambalažnog staklenog loma. 122 . 2006.

– 07. Tehnološka primena staklenog loma uslovljena je njegovim određenim kvalitetom.unija-nova. štede se primarne sirovine. 06. 2006. 5. koji se nakon upotrebe može potpuno reciklirati i to neograničeni broj puta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Za staklo se može reći da je ekološki najpodobniji ambalažni materijal. 4.EkoIst' 06. što zahtijeva unapređenje celog sastava «gospodarenja» otpadom i osavremenjivanju postrojenja za prečišćavanje staklenog loma.org.hr www. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2.hrpsor. 04. LITERATURA 1.wasteonline. a da se ne gubi na kvalitetu.recikliranje-stakla. Staklena ambalaža i okoliš.com www.hr www.A.hr VETROPACK STRAŽA-Dragutin Špiljak www. Vraćanjem ambalažnog stakla koje se ne može više upotrebiti u proces proizvodnje kao stakleni lom.uk 123 . 3.ambalaza. smanjena je potrošnja energije. manje je opterećenje deponija te se na taj način štiti okolina. Hriberski Leskovar www.

are unreplaceable in production and processing of many final products. Micronized. The powder nonmetalic minerals. Danas međutim. koje su vrlo često osnovni materijal u proizvodnji mnogih proizvoda. izgrađeni pogoni prerađivačke industrije nisu uložili dovoljno sredstava za osiguranje dovoljnih rezervi kvalitetne sirovine. the basic materials for production of different products. 11000 Beograd. ali isto tako i jedan od presudnih faktora u sprečavanju tog istog zagađenja. Ključne reči: životna sredina. U tabeli 1 dat je pregled nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji. 2006. e-mail: lj. Vladan Milošević. Dejan Todorović Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina. je dala osnov dugogodišnjoj proizvodnji. nonmetalic mineral raw materials. a time i nesmetani rad rudarske proizvodnje. known as fillers. – 07. Mikronizirane nemetalične mineralne sirovine predstavljaju značajan potencijal u saniranju štetnih posledica zagađenja životne sredine. Recently. iako nedovoljno istražena. Key words: environmental protection. koja je orjentisana na dostupnija i od ranije poznata ležišta. 124 . Sve se ovo odrazilo na kvalitet i obim proizvodnje. 04. nazivaju se puniocima. 06. nonmetalic mineral raw materials. keramičko-vatrostalnih glina. a naročito poslednjih deset godina. a koji su nezamenljivi u proizvodnji i obradi mnogih definitivnih proizvoda. micronization. kao i pregled nemetaličnih mineralnih sirovina koje su nedovoljno istražene ili su kod nas nepoznate.andric@itnms. ne odražava i u proizvodnji. međutim.ac. 1 UVOD Nemetalične mineralne sirovine su zastupljene u svim područjima Srbije. Milan Petrov.yu IZVOD: Današnja visoko razvijena industrija traži ogromne količine kvalitetnih mikroniziranih mineralnih sirovina. Među njima veoma su značajne mikronizirane nemetalične mineralne sirovine. are offten. od kojih naročito treba naglasiti privredno nedovoljno razvijena područja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRIMENA MIKRONIZIRANIH NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE APPLICATION OF MICRONIZED NON METALIC MINERAL RAW MATERIALS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION Ljubiša Andrić. which means that these minerals may be the crucial factors in prevention of the same pollution. Sirovinska baza. Već dugi niz godina postoji proizvodnja kvarcnog peska. high developed industry requires large amounts of quality micronized mineral raw materials. mikronizacija. Ta zastupljenost se. koja za sobom nosi određenu tradiciju. magnezita. nemetalične mineralne sirovine. sirovina za cementnu i građevinsku industriju i dr. ABSTRACT: Today. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. Nemetalične mineralne sirovine u obliku praha. micronized nonmetalic mineral raw materials are significant potential in elimination of harmful effects of environmental pollution.

04. u okviru kojih su najkarakterističnije: brucit.) • savremene tehnologije zahtevaju sve kvalitetnije nemetalične mineralne sirovine. olivinski livački peskovi. keramičke. • se brojne nemetalične mineralne sirovine uspešno koriste u zaštiti životne sredine (krečnjaci-kreč. stočarstvo. peskove. K-soli. vatrostalne. ali zahteva dodatne napore u sferi istraživanja i pripreme mineralnih sirovina (mikronizirajuće mlevenje). a takođe i za jedan broj nemetala kao što su magneziti. porculanski kamen. • se veći broj nemetaličnih mineralnih sirovina. – 07. dijatomiti). feldspatoidi. što je naročito karakteristično za tehnički i arhitektonski kamen. glaukonit. Ekološka Istina / Ecological Truth. montmorionitske. sitnoljuspasti muskovit. što se kod pojedinih nemetala (npr. voćarstvo. fluoriti. za hranom [1]. krečnjaci. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1.). bariti i dr.EkoIst' 06. apatiti. cementne sirovine. posebno nerazvijenog dela sveta. ribarstvo i dr. različite vrste glina. 06. poludrago i ukrasno kamenje Granati Grafit Jod Krovni škriljci Perlit Piezooptički kvarc Prirodni mineralni pigmenti Sileks Stene za petrolurgiju Stene za staklo i keramiku Vermikulit Vulkanska šljaka Za svetsku mineralnu ekonomiju nemetaličnih mineralnih sirovina. laporci Dijatomit Dolomiti Ekspandirajuće gline Feldspati Gips i anhidrit Hrizotil-azbest Kaolini Keramičke i vatrostalne gline Krečnjaci Kreda (jezerska) Kvarcni pesak Liskuni (muskovit) Nedovoljno nemetalične sirovine istražene mineralne Nepoznate nemetal. • proizvodnja i potrošnja novih i netradicionalnih nemetaličnih mineralnih sirovina raste. karakteristično je da: • proizvodnja i potrošnja većeg broja nemetaličnih mineralnih sirovina permanentno raste. glaukonit. poligorskitske i sepiolitske gline. zeolit. bentonitske. različite vrste glina (kaolinske. Pregled nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji Nemetalične mineralne sirovine van eksploatacije Nemetalične mineralne sirovine u (stalnoj/povremenoj) eksploat. treset i dr. 125 . 2006. ilitske.soli Korund i šmirgla Optički fluorit Optički kalcit Pirofilit Plovućac Samorodni sumpor Stroncijanit i celestin Vulkanski pepeo Al-silikati-alunit Alunit Borati Drago. kvarcni i glaukonitski peskovi.) i njihova primena će permanentno rasti u skladu sa potrebama čovečanstva. u sirovom ili prerađenom stanju (fosforiti. i u pripremi za eksploataciju Apatit (metafosforit) Barit Bentoniti Cementni. koriste u brojnim oblastima poljoprivrede (ratarstvo. mineralne sirovine Amfibol-azbesti Beli boksit Brom Dijamant Flogopit Fosforiti Kamena so Kalijumove i mag. glina za keramičku industriju) rešava na taj način što se kombinuju sirovine iz više ležišta da bi se dobila optimalna ulazna sirovina.

Danas se naročita pažnja poklanja učinku mlinova za mikronizirajuće mlevenje. formiranjem velikih odlagališta jalovine. homogenizaciju sposobnost lebdenja. 2006. prerađivačka industrija. površinsku aktivnost. srednjem prečniku čestice i hemijskim i mineraloškim karakteristikama. ceni koštanja mikroniziranog proizvoda. otpornost. hemijska sredstva u poljoprivredi. premeštanjem toka reka. tvrdina. prosečni troškovi rekultivacije jednog hektara pepelišta procenjuje se na oko 10. kao i produkata sagorevanja uglja. smanjenje potrošnje električne energije za zagrevanje stambenih i radnih prostorija. već pre svega na racionalno trošenje električne energije. u poslednje vreme sve mikronizirane mineralne sirovine. dok se iskorišćenjem bar dela nemetaličnih mineralnih sirovina iz ležišta uglja može ostvariti prihod od nekoliko stotina hiljada evra. neophodno je spomenuti i ostale veoma važne parametre: zapreminsku masu. lepljivost i sl. Međutim. vodene tokove i tlo. 04. Pored ekoloških efekata nisu zanemarljivi ni ekonomski efekti. Kompleksan pristup problemu zagađenja izazvanog proizvodnjom električne energije u termoelektranama ne svodi se samo na redovno održavanje i zamenu filtera. smanjenje gubitaka u transportu energije. DIREKTNI ZAGAĐIVAČI ŽIVOTNE SREDINE Nemetalične mineralne sirovine ili industrijski minerali kako se nazivaju u industrijskim zemljama. rušenjem naselja. tekstura. predstavljaju značajan potencijal u saniranju štetnih posledica zagađenja životne sredine. optička svojstva. rekultivaciju i revitalizaciju jalovišta. pogotovu ako je mineralna sirovina male vrednosti. ratna dejstva. Proizvodnja električne energije u termoelektranama narušava i zagađuje životnu sredinu na nekoliko načina: degradiranjem obradivog zemljišta. Odgovarajućom primenom različitih 126 . kao osnovnog parametra kvaliteta proizvoda mikronizorajućeg mlevenja. Navedeni parametri kvaliteta proizvoda mikronizirajućeg mlevenja zavise od fizičko-mehaničkih. Proces mikronizirajućeg mlevenja se. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MIKRONIZIRAJUĆE MLEVENJE NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA Proces mikronizirajućeg mlevenja ima namenu da samelje mineralnu sirovinu do čestica krupnoće za prahove i tako je pripremi za direktnu primenu ili za dalju tehnološku preradu. iskorišćenja bar dela ''jalovine'' (koja najčešće to i nije) iz ležišta uglja. To se lepo može ilustrovati na primeru termoelektrana. 06. specifičnoj površini. posebna pažnja se poklanja sledećim osnovnim parametrima kvaliteta proizvoda: procentualnom sadržaju pojedinih klasa krupnoće. motori sa unutrašnjim sagorevanjem. trošnost. [2-6]. oblik čestica. pri čemu je najbitnije sledeće: smanjenje specifične potrošnje električne energije u industriji (po jedinici proizvoda). obrazovanjem pepelišta. Pored krupnoće. kao što su: struktura. tj. U modernom svetu u direktne zagađivače životne sredine spadaju: nuklearne i termoelektrane.000 evra. ali isto tako i jedan od presudnih faktora u sprečavanju tog istog zagađenja. šupljikavost. itd. abrazivnost. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. drobljenjem i standardnim mlevenjem. plastičnost. sagorevanje uglja u zimskom periodu.EkoIst' 06. uglavnom. elestičnost. a posebno nemetalične mineralne sirovine imaju tržišnu vrednost. Prilikom mikronizirajućeg mlevenja nemetaličnih mineralnih sirovina. Primera radi. emitovanjem štetnih materija u atmosferu. orošavanje pepelišta. hemijskih i mineraloških osobina polaznih sirovina. primenjuje za mlevenje mineralnih sirovina koje su prethodno već usitnjavane.

kad god je to moguće. kako od prirodnih (jalovina iz ležišta ugljeva). već pre svega preventiva svih vidova zagađenja. Treba naglasiti da naša zemlja raspolaže značajnom sirovinskom bazom za dobar deo navedenih sirovina. adsorpciji pesticida iz zemljišta. siliciti. visokokalijske magmatske stene. 127 . paligoritske i sepiolitske gline. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja mikroniziranih nemetaličnih mineralnih sirovina može se u velikoj meri uticati na smanjenje štetnog dejstva privrednog razvoja na životnu sredinu. U poljoprivredi se koriste sledeće nemetalične mineralne sirovine: karbonatne stene. 04. trepel. – 07. stočarstvu (ishrana. rekultivaciji). prehrambenoj industriji (prečišćavanje raznih tečnosti. siliciti (dijatomit. fosfati. Proizvodnja klasičnih građevinskih elemenata je sličnog efekta. postižu se maksimalni efekti-uštede električne energije. Principijelna šema procesa mikronizacije ekoloških mineralnih sirovina prikazana je na slici 1. treset-vivijaniti. 2006. Bolje termoizolacione osobine materijala sa sobom povlače smanjenje potrošnje uglja u termoelektranama. • Primenom nemetaličnih mineralnih sirovina u građevinskoj industriji postiže se nekoliko ciljeva: proizvodnjom termoizolacionih građevinskih elemenata. ukoliko se na nivou države usvoji i sprovodi kompleksan pristup zaštiti životne sredine. manje površine pod jalovištem i pepelištem. i smanjenje degradacije obradivog zemljišta. vermikulit i zeolit. • U poljoprivredi : ratarstvu (za kalcinisanje i popravljanje strukture zemljišta. koje se koriste pre svega kao adsorbenti štetnih materija. PRIMENA NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE Najveći značaj za kompleksnu zaštitu životne sredine imaju nemetalične mineralne sirovine i to u: građevinskoj industriji. • Kao adsorbenti različitih štetnih materija koriste se zeoliti. Jasno je da je sprečavanje narušavanja i zagađenja životne sredine. održavanje vlažnosti zemljišta. a o ekonomskim efektima i da ne pričamo. ali bez uštede električne energije. šljaka i dr. opoka i dr. glaukonit. pljoprivredno-hemijskoj industriji (kao punila pesticida). poljoprivredi i kao adsorbent štetnih materija. 06. mnogo jeftinije nego uklanjanje njihovih posledica. higijenske prostirke za stoku i dr. tako i od tehnogenih mineralnih sirovina (raznih pepela. Korišćenjem jalovinskih materijala i tehnogenih sirovina u cementnoj industriji moguće je postići skoro bezotpadnu tehnologiju. transport).) U poslednjih desetak godina velika pažnja posvećena je upravo mikroniziranim nemetaličnim mineralnim sirovinama. Ekološka Istina / Ecological Truth. talk-magnezit. Pod kompleksnim pristupom zaštite životne sredine podrazumeva se ne samo saniranje narušene životne sredine.EkoIst' 06.). sepiolitske gline. čuvanje i pakovanje namirnica. jer pružaju mogućnost ublažavanja postojećih ekoloških problema. bentoniti. pepeli termoelektrana. prečišćavanje voda. prizvodnji stočne hrane i koncentrata.).

Vre}asti filter 30. Vibracioni dodava~ 11. Vibraciono sito 17. Nama ostaje da ulažemo napore da se u ovoj oblasti što više približimo industrijski razvijenim zemljama a to možemo ostvariti kroz istraživački rad. Vazdu{ni separator 22. Pu`ni transporter 32. Ukupna svetska proizvodnja ovih sirovina iznosi oko 25 milijardi tona godišnje. Vilju{kar 14 21. Pu`ni transporter 23. kao i primenu svih dostignuća savremenih informacionih tehnologija. Bunker 16. 06. zatim razvoju biotehnologija i jednim delom na novim materijalima. Pu`ni transporter 27. Transpotrna traka 33. Istraživanja koja su vršena u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina poslednjih nekoliko godina dala su rezultate koji se mogu primeniti u praksi. Proto~ni bunker 10. Vazdu{ni separator 26. 2006. U svetu se proizvodnji nemetaličnih mineralnih sirovina (industrijskih minerala) poklanja velika pažnja. Prijemni bunker 3. Transportna traka 15. ^eljusna drobilica 5. Pu`ni transporter 28. U Evropi je najveći deo kapaciteta u ljudstvu i laboratorijama angažovan na valorizaciji tehnogenih mineralnih sirovina. Rotaciona su{ara 12. Transportna traka 9. Transportna traka 6. Ekološka Istina / Ecological Truth. Mlin sa kuglama 19. Elevator 20. Elevator 25. – 07. Drobilica sa ~eki}ima 7. 3 4 14 16 29 30 20 19 21 24 5 6 9 7 10 8 33 LEGENDA 1. Trakasti dodava~ 18. 128 . Mlin sa kuglama 24. U industrijski razvijenim zemljama primenjuju se najsavremenije metode obuke kadrova uz primenu sofisticirane opreme za istraživanja. Pu`ni transporter 13. Nepokretna re{etka 2. preradi i izučavanju njihove primene posveti odgovarajuća pažnja. Pu`ni transporter Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3 25 27 31 11 13 15 12 22 26 28 32 17 31. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2 1 [EMA TEHNOLO[KOG PROCESA POSTROJENJA ZA MIKRONIZACIJU EKOLO[KIH MINERALNIH SIROVINA Prilog 1. recikliranju otpada. Klatni dodava~ 4. eksploataciji. Rezultati koji se ostvaruju su u skladu sa uloženim sredstvima u ovu oblast. Elevator 14. 04. Ventilator 18 23 Slika 1. Transportna traka 8.EkoIst' 06. pripremi ekoloških mineralnih sirovina u sprezi sa prečišćavanjem otpadnih voda. Ma{ina za pakovanje 29. obrazovni rad i zakonsku regularivu koja omogućava investiciona ulaganja u ovu oblast. Principijelna šema procesa mikronizacije ekoloških mineralnih sirovina ZAKLJUČAK Nemetalične mineralne sirovine ili industrijski minerali kako se nazivaju u razvijenim industrijskim zemljama (kojima pripadaju i ekološke mineralne sirovine o kojima je ovde bilo reči) predstavljaju značajan ekonomski potencijal ako se njihovom istraživanju.

2006.. ITNMS. s. 1990. Nauka. Rudarsko-geološki fakultet. Božidar Branković. Projekat: ''Izrada baze podataka o ležištima ekoloških mineralnih sirovina Srbije sa mogućnošću primene''. †Slobodan Golubović. Ljubiša Andrić i dr. Rudarsko-geološki fakultet. Ljubiša Andrić. Beograd. Magistarska teza. Beograd. Magistarska teza. Nadežda Ćalić: ''Teorijski osnovi pripreme mineralnih sirovina''. 2002. Beograd. Univerzitet u Beogradu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA [1] [2] [2] [3] [4] [5] [6] [7] Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. – 07. 06. Univerzitet u Beogradu. Ljubiša Andrić. Beograd. Rudarskogeološki fakultet. 129 .god. 1993. 1999. Jantar grupa. Arhiva ITNMS. Beograd. ITNMS. Siniša Milošević. 2002.5-8.god.: ''Domaće nemetalične mineralne sirovine za primenu u privredi''. 1993. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2002. Milan Petrov: ''''Istraživanje kinetike suve mikronizacije kalcita u ultra centrifugalnim mlinovima sa perifernom putanjom usitnjavanja''.EkoIst' 06. 1998. Nedeljko Magdalinović: ''Usitnjavanje i klasiranje''. Velimir Antanacković: ''Pokretna postrojenja za recikliranje građevinskog otpadnog materijala''. 04. Beograd. Ljubiša Andrić: ''Istraživanje kinetike suve mikronizacije liskuna u ultra centrifugalnim mlinovima sa perifernom putanjom usitnjavanja''. Beograd.

posebno ako su one hidrofilne. recycling. Pranje i flotacija se obično koriste u kombinaciji da bi se selektivno otklonile čestice to tipu i veličini. dodate su hemikalije za deinking (1%NaOH. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM Maja Đorđević. Flotation removes somewhat larger particles than washing. Tehnički fakultet u Boru e-mail: mtrumic@tf. typically in the size range of 10μm to 250μm. often in the presence of deinking chemicals. Ovaj metod je najefikasniji pri uklanjanju veoma malih čestica (ispod 30μm). and subsequently dewatering it. – 07. Materijal i metod rada U istraživanjima su korišćene dnevne novine iseckane na rezanca radi reprezentativnosti uzorka.ac.EkoIst' 06. which will preferentially attach themselves to the bubbles. Čestice boje se tako skupljaju i flotiraju na površinu gde se izdvajaju u obliku pene2. 2006. in order to remove a broad range of particle types and sizes. This method is most efficient at removing very small (below 30μm) particles. Osnovni princip hemijskog deinkinga uključuje aktivnost disperganata koji odvajaju hidrofobne čestice mastila i kolektora koji doprinose pripajanju mehurića vazduha za čestice mastila. Flotacijom se uklanjaju nešto veće čestice nego pranjem papira. especially if they are hydrophilic. Topljivi sapuni natrijuma prevode se u netopljive sapune kalcijuma u skladu sa uspešnim skupljanjem čestica mastila.Deinking flotacija obuhvata uklanjanje mastila i drugih nečistoca uvođenjem vazduha u pulpu uz prisustvo deinking hemikalija. This method is best for removing hydrophobic particles. Key words: Newspaper. Neki flotacioni sistemi mogu ukloniti i čestice do 500μm. Wash deinking involves rinsing the pulp. Za reciklažu istih je korišćen hemijski deinking postupak. U analizi je korišćeno 11g uzorka-novina. u opsegu od 10μm do 250μm. da bi nastali mikroprecipitati mastila i sapuna koji će se udružiti s mehurićima vazduha. deinking flotation UVOD Proces koji preovladava u reciklaži starog papira je deinking flotacija. The two are often used in combination.bor. Kao kolektori koriste se sapuni masnih kiselina dugog lanca. Pranje podrazumeva ispiranje pulpe. Ključne reči: novine. Ekološka Istina / Ecological Truth. i njihovim odvođenjem iz sistema. reciklaža. 06.yu IZVOD: Pranje i flotacija su dva najsličnija načina za uklanjanje mastila sa površine papira. Some flotation systems can even remove particles up to 500 μm in diameter. Flotation deinking involves removing ink and other contaminants by bubbling air through the pulp in the presence of deinking chemicals. često dodatkom deinking hemikalija. 130 . 04. Milan Trumić Univerzitet u Beogradu. Ovaj metod je najboji za uklanjanje hidrofobnih čestica. koje će se pripojiti za vazdušne mehuriće. deinking flotacija ABSTRACT: Wash deinking and flotation deinking are the two most common ways of removing ink from recycled fibers.

18. 04.5% Dezintegracija Desitegration vreme-time 15min Temp. 20ºC 0. Temperatura pulpe je 20ºC. aktivne sups. uz dodatak 100ml vode. – 07.0.5% vreme-time 3min vreme-time 17min Temp. Posebno je izvršeno pripremanje tečne faze: voda. Da bi se izmerila belina pulpe.Rezultati istraživanja prikazani su u tabeli 1 voda-water 1%NaOH 1%Na2SiO3 Uzorak-Sample 11g novina 11g newspapers voda-water konc.5% čvrstog. ista se filtrira na filter papiru a isfiltrirana masa suši 8h na 50ºC.1. Broj obrtaja rotora je 1250 min-1.5% čvrstog u flotaciji. 06. Svi eksperimenti flotiranja vršeni su u laboratorijskoj flotacijskoj mašini tipa Denver DR-12.25 2006 MeeSoft (Advanced image editing. 10. 0. Tada je usledilo dodavanje reagenasa i kondicioniranje 3min. Ekološka Istina / Ecological Truth.2 l engleskog proizvođača.Šematski prikaz toka reciklaže Sheet made from the foam Rezultati rada Belina belog odnosno neštampanog papira je 45. Za baždarenje ph-metra korišćen je puferski rastvor čija ph vrednost na temperaturi 25ºC iznosi 9. odnosno.3. za adsorpciju anjonskih kolektora kao i oleinska kiselina. Kontrola ph vrednosti vršena je pomoću ph-metra. Tehnološka šema flotiranja data je na slici 1.-surface active subst. 2006. enhancement and analysis software)4.-conc. Sa tako pripremljenom tečnom fazom prelivena je čvrsta faza nakon čega je usledilo petnaestominutno mešanje u mešalici.EkoIst' 06.4%površinsko aktivne supstance. Flotiranje je 17min. procenat odbijanja plave svetlosti od uzoraka na talasnoj dužini 452nm. Joni kalcijuma se koriste kao aktivator. Gustina pulpe je 5% čvrstog u pripremi i 0.058‰ 131 . oleinska kiselina-oleic acid penušač-froter Kondicioniranje Flotacija-Flotation Pulping konc. tipa MA 5705 Iskra Kranj sa kombinovanom elektrodom. 20ºC List načinjen od vlakanca nakon reciklaže Sheet made from fibers after the recycling process List načinjen od pene Slika 1 .4%površ. kolektor-oleinska kiselina. Belina je merena pomoću svetlomera.-conc. kako bi vlakna celuloze nabubrela i time olakšala uklanjanje mastila. 12. Nakon tog vremenskog perioda pulpa se razblažuje na 0. kojim je određivan broj crnih tačaka mastila po jedinici površine. a zaprljanost 0.5. zapremine ćelije 2. prema standardu Tappi T 4523. penušač) i voda.81%. Tako pripremljen uzorak ostavljen je da ostoji 24 časa. tip Sentix 50. vodeno staklo i natrijum hidroksid radi podešavanja ph vrednosti na 8. Opiti su rađeni na temperaturi pulpe od 20ºC. kojim je određivano osvetljenje. Da bi se odredila zaprljanost papira vršena je analiza uzoraka pomoću Image Analyzer-a Version1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1%Na2SiO3.

5 Slika 5-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=8.107 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 3.1 Maseno iskorišćenje Im.‰ 0. 04.% 94.3 12.81 41.24 90.% 44.5 primenom Image Analyzera 6a ) nakon dezintegracije 7a ) nakon dezintegracije 6b) nakon flotacije 7b)nakon flotacije 6c) jalovina 132 .040 Slika 2-uzorak neštampanog papira Opit br.44 45. – 07.423 2.86 44. 2006.98 40.12 4a ) nakon dezintegracije 5a) nakon dezintegracije 4b) nakon flotacije 5b) nakon flotacije 4c) jalovina Slika 4-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=8.506 2.00 85.379 Belina nakon flotacije B. 1 2 3 Ph vrednost pulpe 8.% 41.50 Zaprljanje nakon dezintegracije .81 Zaprljanje nakon flotacije . 06.uzorak neštampanog papira primenom Image Analyzera Tabela 1 -Rezultati laboratorijskih listova nakon dezintegracije i flotacije Belina nakon dezintegracije B. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06.043 0.‰ 2.5 10.

98 40.3 Slika 7-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=10.81 45.EkoIst' 06. – 07.1 Slika 9-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=12.1 primenom Image Analyzera Na grafiku 1 data je promena beline u odnosu na promenu ph vrednosti.44 41.3 primenom Image Analyzera 8a ) nakon dezintegracije 9a ) nakon dezintegracije 8b) nakon flotacije 9b)nakon flotacije 8c) jalovina Slika 8-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=12. Ekološka Istina / Ecological Truth.50 opit br2-ph=10. Belina uzoraka nakon dezintegracije sa porastom ph vrednosti se neznatno menja. 04. a zaprljanje istih je približno isto što ukazuje na reprezentativnost uzoraka.86 44. 2006.belina-brightnes 48 46 44 42 40 38 36 opit br1-ph=8.3 opit br3-ph=12.81 45. 06. Grafik 1-grafički prikaz beline u zavisnosti od ph vrednosti %.1 45.81 41.81 45.5 belina neštampanog papira-edge brightness belina nakon dezintegracije-brightness after pulping belina nakon flotacije-brightness after flotation ZAKLJUČAK Iz tabele 1 se može videti da sa porastom ph vrednosti dolazi do smanjivanja masenog iskorišćenja za 5%. Efikasnost deinking flotacije često je asocijacija na 133 .81 44. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 6-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=10.

12%.058‰. obojenja papira nema negativni efekat na finalnu belinu. Chemical deinking of prints obtained by non-impact printing. a zaprljanje neštampanog papira je 0. Brightness of pulp. Uprkos pojavi žutila u ovom opitu je zabeležena i najveća vrednost beline što sugeriše da pojava žućenja. LITERATURA 1. pa je gubitak beline 2. odnosno veća efikasnost-veća belina.5 belina nakon flotacije iznosila je 44. U opitu br2 pri ph vrednosti 10.EkoIst' 06. paper and paperboard (directional reflectance at 457 nm) . U prvom opitu se postiglo najveće maseno iskorišćenje.T 452 4.86% a belina početnog neštampanog papira 45. University of Zagreb 3.043‰. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zaprljanje ovako dobijenog papira je 0. 06.1 belina dobijenog i neštampanog papira je ista i iznosi 45. U ovom opitu maseno iskorišćenje je najmanje i iznosi 85. The Effect of Electrohydraulic Discharge on Flotation Deinking Efficiency 2. U opitu br3 pri ph vrednosti 12.107‰.Faculty of Graphic Arts. U opitu br1. http://meesoft.dk/ 134 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja određivanje beline. bolja belina uzorka.logicnet.3 gubitak beline je 3. odnosno manji je gubitak beline ali je zaprljanje veće što se moglo i vuzuelno uočiti.040‰. Finalna belina posle flotacije je uzeta kao merilo deinking flotacije. Žutilo papira se može otkloniti beljenjem vlakana dodatkom hemikalija za izbeljivanje što nije bila tema ovog rada.81%.12%.08% ali je zaprljanje manje u odnosu na neštampani papir i iznosi 0. međutim dobijena je vrednost tražene beline neštampanog papira. 2006. 04.81%. pri ph vrednosti 8. U ovom opitu je primećeno blago žutilo papira koje je rezultat izlaganja vlakana visokoj alkalnoj sredini. a zaprnjanje manje u odnosu na neštampani papir i iznosi 0. – 07.

u industriji papira. Key words: Paper recycling. 2. u svetu. Tečna faza pripremnog eksperimenta sastojala se od vode. Nakon usitnjavanja čvrste faze i zagrevanja tečne (2. 06. 4). U cilju predstavljanja uspeha uklanjanja mastila sa prerađenog papira . dominantni proces koji se koristi za uklanjanje tonera sa prerađenog papira. vodonik peroksida i vodenog stakla(1. The focus of this paper will be the deinking flotation process. Usvojen je sadržaj čvrstog od 1% u prvoj i drugoj seriji eksperimenata i pH 8. koju bi inače bacili kao nekorisnu. značaj flotiranja tonera raste naročito u proteklih nekoliko godina. Sadržaj čvrstog u pulpi u ovoj fazi eksperimenata bio je 9%(1. Proces koji bez sumnje vlada u reciklaži starog papira . Ovaj rad predstavlja početak izučavanja ove tehnologije prerade otpadnog papira na našim prostorima.EkoIst' 06.5 i 10. prodati i na kraju iskoristiti materiju. 5. Snežana Bajić Tehnički Fakultet u Boru V. deinking UVOD Reciklirati znači nalaziti. 6).J. Ključne reči: Reciklaža papira. tzv. 04. "deinking" flotacija. Takozvana "deinking" flotacija je danas . 4). zatvara se krug reciklaže.5 i od 2% u trećoj i četvrtoj seriji eksperimenata flotiranja i pH 8. 3. 135 . – 07. svi radni uslovi korišćeni u eksperimentima bili su tipični radni uslovi. Today. Podešavanje pH pulpe postizano je uz pomoć natrijum hidroksida.5 i 10. Ekološka Istina / Ecological Truth.. PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA Uzorak koji je upotrebljen za laboratorijske eksperimente flotiranja je list hartije. Ovaj rad se usredsređuje na uklanjanje mastila flotacijom. preraditi. 4). 2. demands on flotation deinking have increased considerably. u našoj zemlji nije izučavan. Drugi deo eksperimenata sastojao se od četiri serije opita flotiranja. Vraćanjem reciklirane materije na ponovno korišćenje. 19210 Bor IZVOD: Zbog izmenjene tehnologije štampanja i povećanja upotrebe recikliranih proizvoda u industriji papira . flotacijski proces. usledilo je njihovo mešanje. sa štampom urađenom na laserskom štampaču. Eksperimenti su se sastojali iz dva dela. odmastiljavanje ABSTRACT: Because of changed printing technologies and increased recycling quotas in the paper industry. In intention to represent the success of removal inks from the recovered paper. particularly in the last few years. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA PAPIRA PRIMENOM FLOTACIJSKIH METODA KONCENTRACIJE RECYCLING PAPER USING DEINKING FLOTATION PROCESS Milan Trumić. 3. in the paper industry. all operating conditions used in experiments were to be typical operating conditions. 2006. 2. veličine A4. flotation deinking is the dominating process worldwide for the removal of printing inks from recovered paper.5(1. flotation process. sakupiti. 12. Prvi deo bio je priprema pulpe za flotiranje koja se odvijala 24 sata pre flotiranja.

4) i dodavanje kolektora (2. nakon isteka drugog minuta flotiranja. nakon čega se dodaje penušač i tada počinje flotiranje.5 nakon 10 minuta flotiranja 2.2. Dati 136 . kojim je određivan broj crnih tačaka tonera po jedinici površine papira. vrednost odbijene svetlosti. slikani su i u ovom radu biće prikazani samo tipični uzorci. a) Ulaz 2.(7) Svi eksperimenti flotiranja vršeni su u laboratorijskoj flotacijskoj mašini tipa "Denver DR−12". vizuelnim putem. b) Jalovina 2. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 1% čvrstog i pH 8. očišćenog papira.1.1.2. 2. Analiza uzoraka svih serija vršena je pomoću "image analizer"-a(10). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zatim sledi razblaženje pulpe na 1-2 % čvrstog (1.1.1. i pomoću svetlomera. Ekološka Istina / Ecological Truth. da postoje bitne razlike između oporavljenog papira dobijenog u serijama ponaosob. U opitima flotiranja određena je kinetika flotiranja pri promeni pH i sadržaju čvrstog u toku flotiranja. kojim je određivano osvetljenje.a Na narednim slikama prikazani su uzorci eksperimenata flotiranja sa većim sadržajem čvrstog i manjim pH vrednostima. c) Koncentrat Slika 2. pri temperaturi pulpe od 30 0 C(2. nakon isteka desetog vremena flotiranja. 04. koncentrata tj. Na slikama 2.EkoIst' 06. Vreme kondicioniranja je obično 2 min. c) Koncentrat Slika 2. Uzorci ulaza. a) Ulaz 2.1. prikazani su uzorci eksperimenta flotiranja sa manjim sadržajem čvrstog i manjim pH vrednostima. 2006.1. 06. 3) i kalcijum hlorida (2).2. međutim iskorišćenje mase papira u ovim eksperimentima je najniže. b) Jalovina 2. Sa promenom vrednosti pH i sadržaja čvrste faze u pulpi tokom eksperimenata flotiranja. odnosno. 4. i jalovine odnosno odbačenog tonera. došlo se do zaključka. sa primenom "image analyzer". Ovi eksperimenti dali su najbolje rezultate po pitanju osvetljenja i zaprljanosti i imali su najviše vrednosti efikasnosti uklanjanja. Slike uzoraka eksperimenta 2. 2. 9). 8.2. – 07.

Slike uzoraka eksperimenta 2.5.5. c) Koncentrat Slika 2. sa vremenom flotiranja od 2 minuta. 04. sa primenom "image analyzer". Manje su vrednosti osvetljenja. – 07. Vrednosti zaprljanosti i osvetljenja prečišćenog papira su pod datim uslovima flotiranja najniže.5. b) Jalovina 2. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 2% čvrstog i pH 8. c) Koncentrat Slika 2. do većeg iskorišćenja mase papira i do veoma bliskih vrednosti efikasnosti uklanjanja u odnosu na prethodno navedeni eksperiment. c) Koncentrat Slika 2. 2006.3. a) Ulaz 2.4. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja uslovi doveli su do znatno manjih vrednosti zaprljanosti u odnosu na prethodno navedene eksperimente. a) Ulaz 2.EkoIst' 06. 2.3. 06. b) Jalovina 2.5.5 nakon 10 minuta flotiranja 137 .4.3.5 nakon 2 minuta flotiranja 2. a) Ulaz 2.a Naredni eksperiment čiji su uzorci prikazani na slici 2.5.4.3.4. dao je daleko lošije rezultate od ostalih.3. 2. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 2% čvrstog i pH 10. Ekološka Istina / Ecological Truth. b) Jalovina 2.

7. Uticaj promene vrednosti pH i sadržaja čvrstog na iskorišćenje mase papira Slika 2. Uticaj promene vrednosti pH i sadržaja čvrstog na zaprljanost Slika 2.6. 04.9.8.5.10. c) Koncentrat Slika 2.00 40.EkoIst' 06.00 80.6. – 07. Uticaj promene pH vrednosti i sadržaja na efolastmp uklanjanja tonera 138 .6.a 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 5 VREME FLOTIRANJA (min) I SERIJA II SERIJA III SERIJA IV SERIJA 10 100 99 98 97 96 95 94 93 92 91 90 0 5 VREME FLOTIRANJA (MIN) I SERIJA II SERIJA III SERIJA IV SERIJ ISKORIŠĆENJE MASE (%) OSVETLJENJE (%) 10 Slika 2.00 2 5 10 VREME FLOTIRANJA (MIN) I II III IV U I II III IV Slika 2. Uticaj promene vrednosti pH i sadržaja čvrstog na osvetljenje 7 6 ZAPRLJANOST (‰) 5 4 3 2 1 0 0 2 5 10 VREME FLOTIRANJA (m in) EFIKASNOST UKLANJANJA (%)i 100. b) Jalovina 2.6. 2006.00 60.00 20. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. sa primenom "image analyzer". Ekološka Istina / Ecological Truth. Slike uzoraka eksperimenta 2.00 0. a) Ulaz 2. 06.

18-03-2003 . Z. njihova koncentracija. Inc.82 %. GA 30062.com 139 .haynes@ekachem. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Laboratorijska istraživanja primene flotacijske koncentracije u uklanjanju tonera sa visoko kvalitetnog papira. Bolanča. a znatno uklanjanje tonera. 3. dolazi do formiranja agregata tonera i do njihovog efikasnijeg uklanjanja.genchem. Pri povećanju pH vrednosti već nakon pH 9 uočava se deprimiranje čestica tonera. Između petog i desetog minuta flotiranja može se uočiti zanemarljiv gubitak mase papira. 2006. broj i količina mehurića vazduha. veće je iskorišćenje mase. Ekološka Istina / Ecological Truth. dala ja neočekivane rezultate u pogledu iskorišćenja papira i u pogledu kvaliteta istog. Najbolje osvetljenje koncentrata postiglo se pri sadržaju čvrstog u toku flotiranja od 1 % i pH 8. 5. Sa porastom pH vrednosti. Eka Chemicals. Bolanča. nakon isteka desetog minuta flotiranja. Agić. uočava se manji gubitak mase papira. Najlošiji rezultati po pitanju kvaliteta dobijeni su pri višim vrednostima pH i većem sadržaju čvrstog.EkoIst' 06. U toku izvođenja eksperimenata.5. "Seven Years of Mill Surveys for Newsprint Deinking " Eka Chemicals 1775 West Oak Commons Court Marietta. ali je niži kvalitet po pitanju osvetljenja i zaprljanosti. primećeno je da sa povećanjem koncentracije kalcijumovih jona u pulpi. dok su konačni rezultati po isteku desetog minuta flotiranja najbolji u eksperimentima rađenim sa 1% čvrstog u toku flotiranja papira. kako pokazuju rezultati istraživanja. Izvorni znanstveni rad. LITERATURA 1. Uz nastavak istraživanja proces flotacijske koncentracije može se primeniti na datu sirovinu i u industrijskim uslovima. D. Recycled Fiber Chemicals Division Marietta. ostaju čestice tonera koje su povezane sa vlaknima celuloze i čine tonervlakno agregate. temperatura ali i tip flotacione ćelije. Za uspeh odabranog "deinking" procesa izuzetno su važne upotrebljene hemijske supstance. ali je i kvalitet koncentrata niži. "The role of sodium silicate in the flotation deinking of newsprint at Mondi Merebank ". Shodno prethodnim konstatacijama štampani već upotrebljen papir predstavlja jeftinu sirovinu za dobijanje visokokvalitetnog novog papira. Daniel Haynes "Evaluation Of Deinking Chemicals Based On Ink Removal And Water Quality Using Lock Cycle Testing" . TAPPSA Journal R. i iznosi 82. – 07. Postignuti rezultati ne trebaju se posmatrati kao krajnji ali ukazuju na mogućnost reciklaže papira primenom flotacijskih metoda koncentracije. GA 30062 USA R. Jimmy Pauck i profesor Jeremy Marsh. Najveće iskorišćenje mase postiglo se pri radnim uslovima druge serije.5 i sadržaju čvrstog od 2% u prvih dva minuta flotiranja. Email:Danny. Posmatranjem rezultata laboratorijskih eksperimenata sa većim sadržajem čvrste faze od 2 %. I. 2. Daniel Haynes. njene osobine kao što su veličina. pH vrednost.com www."Kemijski deinking otisaka iz non-impact tiska". 04. Gubitak čvrste faze mora biti što je moguće niži radi ekonomične prerade flotacijom. 4. U flotacijskoj pulpi. Ovaj rad je pokazao da se bolji rezultati uklanjanja čestica tonera postižu pri vrednosti pH 8.

Roland McKinney.dk.edu. 06. 1998 10. Forest Products Laboratory1 . "Hydrodynamics of deinking flotation". USDA Forest Service. 8. Franc¸ois Julien Saint Amand. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 6. 2006. Odeljenje Za Nauku O Šumama i Papirima. Michael Vinther. Madison. "Pilot testing and recycling evaluation of newly developed environmentally benign pressure sensitive adhesives". http://meesoft.D. 2004 9.EkoIst' 06. Said Abubakr. Ph. Professor Richard Venditti.logicnet. "A better insight could help flotation technology take off". – 07. MeeSoft. Raleigh NC 27695-8005. Email: richard_venditti@ncsu. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth.21 2004. verzija 1. International Journal of Mineral Processing . David Bormett. Wisconsin 7. "Flotation Deinking of Copy Paper" . Image Analyzer. 140 . Fiber Research Consultants.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja FLOTACIJSKA SEPARACIJA PVC IZ PVC/PET PLASTIČNE MEŠAVINE FLOTATION SEPARATION OF PVC FROM PVC/PET PLASTICS MIXTURE Sanja Bugarinović. natrijum hidroksid( NaOH). It was found that strongly alkaline solutions of sodium hydroxide(NaOH) are able to destroy the hydrophobicity of polyethylene terephthalate (PET) whereas the hydrophobicity of polyvinyl chloride (PVC) remains only slightly affected by these solutions. Goran Trumić Univerzitet u Beogradu. – 07. Milan Trumić. 06. mogu se razdvojiti flotacijom. Key words: flotation. Plastike.ac. It is demonstrated that using this technology 95-100% recovery of PET and PVC can be achieved in separate products from a variety of PVC/PET mixtures. Pokazano je da koristeći ovu tehnologiju 95-100% iskorišćenja PET i PVC se može dobiti u razdvojenim proizvodima iz raznovrsnih PVC/PET mešavina.yu IZVOD: U ovom radu. Bor e-mail:mtrumic@tf. flotation separation of PVC (polyvinyl chloride) from polyethylene terephthalate(PET) was investigated. Slika 1. Ključne reči: flotacija. Proizvodnja plastike 1934-2000 141 . sposoban da razori hidrofobnost polietilen tereftalata (PET) pri čemu na hidrofobnost polivinil hlorida (PVC) neznatno utiče.EkoIst' 06. Plastics. Utvrđeno je da je jak alkalni rastvor. 2006. Tehnički fakultet u Boru. which are not possible to be separation by gravitational methods (because they have almost the same density).flotation separation UVOD Rastući interes za reciklažu raznih vrsta otpada dovodi do potrebe za njihovom separacijom. 04.flotacijska separacija ABSTRACT: In this paper.bor. Ekološka Istina / Ecological Truth. koje je nemoguće razdvojiti metodama gravitacijskog razdvajanja (zbog približnih gustina). can be separation by froth flotation.flotacijska separacija polivinil hlorida (PVC) od polietilen tereftalata (PET) je ispitivana.

kod plastike je oblik flotacionih čestica pločast sa odstupanjem do 0. a PVC od folije za oblaganje jogurtskih boca.1 Veličina čestica plastike koje mogu biti flotirane je veća od veličine čestica (zrna) kod flotacije minerala i uglja.2 Kod flotacije plastike. Ako želimo da pomoću flotacije odvojimo pojedine vrste plastike.U sledećoj tabeli date su karakteristike navedenih vrsta plastike. a u zadnje vreme nalazi primenu i kod separacije raznih vrsta otpada. površinu plastike čine organske čestice sa malom energijom. Ekološka Istina / Ecological Truth.1 mm. njihovim oblikom i gustinom. pa se javlja kao jedna od mogućnosti separacije i flotacija. Najveća razlika između flotacije minerala i plastike je ta.pri čemu su ostale dimenzije do 1 cm i gustina do 1. 06. na njihovoj različitoj reakciji na kvašenje. njihova gustina je uglavnom veća od 2 g/cm3 i oblik je izometrijski. Flotacija je zasnovana na separaciji materijala sa različitim površinskim osobinama-na njihovoj hidrofilnosti i hidrofobnosti tj. 2006. – 07. da jedna od njih postane hidrofilna. koja je prikazana visokom energijom. Plastika je prirodno hidrofobna. pri čemu dolazi do nastanka agregatnih čestica –mehurića.EkoIst' 06. mehurići vazduha imaju afinitet ka površini u flotacionoj sredini. 04. tj. do kojih dolazi zbog različitih fizičkih osobina plastike i ruda. zbog čega se povećava primarna gustina agregatnog mehurića. koja se razlikuje po gustini. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pri separaciji plastike.1 mm.tzv. Gama flotacija -selektivno kvašenje plastike nekom adsorbcionom hemikalijom -flotacijom posle selektivnog kvašenje dobijenog fizičkom procedurom -selektivna modifikacija površine plastike hemijskom metodom 1 Sledeća značajna razlika između flotacije minerala i plastike je hidrodinamika flotacione sredine sa veličinom čestica plastike. Plastike kod kojih je razlika u gustini minimalna. 142 . tj.3 MATERIJAL I METOD Za eksperiment je korišćen uzorak plastike: PVC(polivinil hlorid) i PET (polietilentereftalat).4 g/cm3. poznate su različite mogućnosti njihove gravitacione separacije. mala površinska energija itd. ima puno razlika. Turbulencija tečnosti u flotacionoj ćeliji prouzrokuje cepanje već adherovanih mehurića sa površine plastike. a pri tome imaju gustinu veću od gustine vode. Dok je flotaciona veličina mineralnih zrna ispod 0. Ova selektivna hidrofilizacija (kvašenje vodom) se može postići na različite načine:[2] -flotacija tečnošću sa specifičnom vrednošću površinskog napona. kao što je:mala zapreminska gustina. Flotacija je jedna od separacionih metoda koje se koriste uglavnom kod pripreme ruda. ne postoji mogućnost razdvajanja primenom gravitacionih metoda. Korišćeni PET je bio od pivskih boca(flaša).2. da dok minerali imaju površinu sa velikom reaktivnošću. u poređenju sa flotacijom ruda. potrebno je selektivno promeniti površinske osobine jedne vrste. dolazi do snižavanja flotacionog efekta i čak do zaustavljanja flotiranja. Na hidrofobnim česticama se adheruju mehurići.

3 l sa brojem obrtaja mešalice od 1200 min-1. 1: Properties of used plastics Plastika PET Gustina[g/cm3] Boja 1. Proces flotiranja je trajao 5 min.Uzorak PVC 143 . prao.Uzorak PET Slika broj 3. Ekološka Istina / Ecological Truth. sušio i odvajao prema boji nakon čega je i izmeren. zapremine ćelije 1. Temperatura rastvora NaOH se menjala u zavisnosti od plastike od 20-60oC.41 braon Hemikalije upotrebljene za flotacijski test uključuju: -NaOH. Na narednim slikama prikazani su polazni uzorci obe vrste plastike za laboratorijski eksperiment.3-1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela broj 1:Karakteristike korišćene plastike Tab. 2006. Nakon toga se proizvod sa penom ili bez pene uzimao. – 07. Uzorci plastike(13 grama od svake vrste) pomešani su sa 173 ml 4% i 8% rastvora NaOH pomoću laboratorijske mešalice i zagrevani 30 min.EkoIst' 06. 04.4 % i 8% vodeni rastvor -Penušač Dawfroth 250 PVC 1. Uzorak je pregledan na situ veličine 1 mm i detaljno opran tekućom vodom da se odstrani nečistoća od eventualno zaostalih papirnih etiketa. Flotacija se odvijala na temperaturi od 20oC i flotacioni rastvor je činila voda sa dodatkom penušača Dawfroth (D-250).41 plavo-bela Za ovaj eksperiment korišćena je plastika ručno iseckana na pločice veličine 5x5 mm. Za flotacijske eksperimente korišćena je flotacijska laboratorijska mašina tipa Denver D12 .3-1. Slika 2. Priprema uzoraka je imala za cilj čišćenje plastike od nečistoća (pre svega lepka i etiketa). 06.

iskorišćenje PVC je visoko i iznosi 99. dok PVC zadržava visoku flotabilnost.07 40 60 0 20 40 60 0 20 temperatura 4% rastvora NaOH PVC PET temperatura 8% rastvora NaOH PVC PET Slika 4. Iskorišćenje PVC je visoko (iznad 95% na sve tri temperature) dok za PET opada sa porastom temperature 8% rastvora . Na slici broj 4 prikazani su rezultati uticaja temperature 4% rastvora NaOH na iskorišćenje.99 98.92 . dok je za PVC iskorišćenje 98%. one se deformišu i zadobijaju sferičan oblik.31 75. Kod više temperature u prisustvu NaOH dolazi do hidrolize površine PET i samim tim do stvaranja karboksilnih vrsta u njegovom sastavu usled čega dolazi do hidrofilizacije površine.23%. Na 20 0C iskorišćenje PVC iznosi 97. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja REZULTATI RADA I DISKUSIJA Dobijeni su sledeći rezulatati pri postojećim navedenim uslovima rada.08 97. tj. Iskorišćenje PET opada sa povećanjem temperature rastvora i do odvajanja PET od PVC plastike dolazi na temperaturi od 600C na kojoj je iskorišćenje za PET 6. 2006. Na 400C sadržaj PET iznosi 8.31%.Pre selektivne flotacije pojedine vrste plastike. Na slici broj 5 prikazani su rezultati uticaja temperature 8% rastvora NaOH na iskorišćenje.46 99.00 50 8.92%. Iskorišćenje u plivajućemproizvodu[% ] Iskorišćenje u plivajućemproizvodu[ ] % 100 100 98. Iz ovog proizilazi da priprema ispitivane plastike u rastvorima NaOH ne utiče na flotabilnost PVC. 04. što znači da ih je lako flotirati.23%. Razlika u koncentraciji rastvora NaOH ima najveći uticaj na flotaciju PET na temperaturi od 600C. Uticaj temperature 8% rastvora NaOH na iskorišenje (plivajući proizvod) Korišćeni uzorci su prirodno hidrofobni.70 98. 144 0. a za PET 93.23 96. potrebno je obezbediti selektivnu hidrofilizaciju jedne vrste.00 50 98.70%.23 6. – 07. bez zagrevanja rastvora.46 %. menja se i oblik pločica PET plastike. a na 600C samo 0.4 93. Uticaj temperature 4% rastvora NaOH na korišćenje (plivajući proizvod) Slika 5.EkoIst' 06.Uticaj temperature je značajan jer sa njenim porastom opada i flotabilnost PET plastike. Ekološka Istina / Ecological Truth.4%. dok je značajno snižava kod PET plastike. Ova pojava se najbolje može uočiti na uzorcima PET prilikom tretiranja na temperaturi od 600C. Bitno je napomenuti da sa porastom temperature rastvora NaOH. Na temperaturi od 200C . a iskorišćenje PET iznosi 98. U ovom slučaju modifikacija je izvedena na PET plastici primenom hemijskih sredstava i promenom temperature. 06.

2006.1999 [2] N. PVC a PS . Oblik i veličina čestica..Delft University of Tehnology.Značajan uticaj će imati ispitivanje ekonomske efektivnosti separacionog procesa. 06. R. Resources.EkoIst' 06.Fraunholcz:Plastics flotation. ekológie. Rezultati laboratorijskih testova su podloga za testove industrijskih načina separacije pojedinih vrsta plastike. kao i hidrodinamičke osobine flotacione sredine su od značaja za dalja ispitivanja flotabilnosti plastike. 04. riadenia a geotechnológií 145 . LITERATURA [1] H.Ph. Shen. Tomáš Bakalár : Flotačná separácia PET zo zmesi odpadových plastov PET.Thesis. Fakulta Baníctva. E. Ekološka Istina / Ecological Truth. The Nedherlands 1997. Ľubica Kozáková . Forssberg.D.:A review of plastics recycling and the flotation of plastics. TU v Košiciach.Pugh.PVC i PET. – 07. pokazao je da efekat depresivnog delovanja na PET plastiku zavisi od temperature i koncentracije rastvora NaOH i da on raste sa porastomi i koncentracije i temperature rastvora NaOH.P.Conversation and Recycling. [3] Martin Sisol. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Eksperiment koji je imao za cilj ispitivanje flotabilnosti dve vrste plastike.

iz godine u godinu. roof strata and ground surface above mining works suffer specific deformations. Ekološka Istina / Ecological Truth. uticaja podzemne eksploatacije na površinu terena. 04. 06. Igor Svrkota Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu IZVOD: Pri podzemnom načinu otkopavanja ugljenih slojeva. u našim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom su česti baš takvi slučajevi: geološka i geomehanička istraživanja nedostaju ili su neadekvatna i nepotpuna. dolazi do pojave manjih ili većih deformacija krovine i površine terena iznad otkopanih delova. This paper provides the critical review of former predictions of ground movement process in Serbian underground coal mines. U radu se daje kritički osvrt na dosadašnji način prognoze uticaja podzemnog otkopavanja na površinu terena na našim rudnicima uglja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POVRŠINU TERENA INFLUENCE OF UNDERGROUND COAL MINING TO GROUND SURFACE Nenad Vušović. and structural objects inside this area are endangered.EkoIst' 06. degradacija stenskog masiva. a s druge strane. 2006. obično se proglašavaju "višom silom". jer domet uticaja otkopanih prostora može biti znatan. svaki rezultat ispitivanja koji doprinosi ekonomičnosti rada u procesu eksploatacije tih sirovina osnovni je cilj istraživanja u oblasti rudarske nauke. Deformacije zemljine površine mogu degradirati zemljište iznad otkopanih prostora i izazvanih oštećenja na objektima infrastrukture područja. – 07. Influence area at the ground surface is usually significant. Posledice koje nastaju. Nedovoljno poznavanje ovih uslova može znatno otežati eksploataciju. Ključne reči: podzemna eksploatacija uglja. Svakodnevna rudarska praksa potvrđuje potrebu i značaj poznavanja. kao što su degradacije površine terena i oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova. depending on applied mining method and seam depth and geometry. Damages on structural objects and ground surface inside influence area are the responsibility of the mines. dubine i geometrije ležišta. surface deformations. ground degradation. deformacije površine terena. Uprkos tome. based on available data gained from JP PEU Resavica Coal Company. UVOD U vreme kada se iz decenije u deceniju. 146 . u rudarstvu sve naglašenije postavlja pitanje rezervi svih mineralnih sirovina. and these processes might strongly affect economy of the mines and production safety. zavisno od primenjene metode. a meračka opažanja su nepravovremena i nesistematska. pogotovo kada nastupe štetne posledice na okolni teren i objekte u zoni uticaja rudarskih radova. Oštećenja zemljine površine mogu bitno uticati na ekonomičnost i sigurnost dalje eksploatacije ležišta. ABSTRACT: As a consequence of underground coal mining. Key words: underground coal mining. s jedne strane prirodno-geoloških uslova eksploatacije mineralnih sirovina. na osnovu dostupne dokumentacije iz JP PEU Resavica.

06. 04. Njih je potrebno organizovati pre razvoja rudarskih radova. merenjima i osmatranjima. fizičko mehaničke i strukturne karakteristike krovine. potrebno je odrediti granice uticaja podzemnih radova na površinu terena još u fazi projektovanja rudnika ili izdavanja koncesije. koji su rezultat promena u toku eksploatacije ležišta. dakle. nastaviti u toku radova na otkopavanju i nakon njihovog završetka. iskorišćenje i osiromašenje koje će se pri usvojenoj otkopnoj metodi realizovati. do konačne rekultivacije zemljišta. usmerena na stalno praćenje rudarskih radova. Sva ova praćenja neophodno je dopuniti kontinuiranim meračkim opažanjima. UTICAJ DOSADAŠNJE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POMERANJE POTKOPANOG TERENA I OŠTEĆENJA OBJEKATA U cilju prognoze uticaja podzemnog otkopavanja ugljenih slojeva.EkoIst' 06. Za određivanje ovih granica potrebno je utvrditi tačnu geometriju ležišta. – 07. metodama sa zarušavanjem krovine. na žalost. Primećuju se u većoj meri tek pošto nastupe problemi i kada je. što se postiže detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem. Do 147 . vrstu i stanje objekata na zemljinoj površi koji će deformacijama biti ugroženi ili će pri ugrožavanju izazvati stvaranje novih problema u rudniku. njihov pozitivan efekat ograničen. Izolinije uleganja u zoni uticaja rudarskih radova Teorijska proučavanja ovih pojava najviše se odnose na iznalaženje optimalnih metoda za prognozne proračune geometrijskih karakteristika procesa pomeranja. kao i raznovrsnim geomehaničkim ispitivanjima "in situ". 2006. Odgovor na pitanje uticaja podzemne eksploatacije uglja na površinu terena pružaju odgovarajuća terenska merenja u dužem vremenskom periodu. metodu otkopavanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. Istraživanja su. Slika 1. Kontinuirano praćenje procesa pomeranja potkopanog terena i oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova zahteva i nameće formiranje baze podataka koja bi se stalno dopunjavala novim podacima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ova istraživanja se najčešće smatraju krajnje sporednom aktivnošću u procesu kako projektovanja tako i eksploatacije.

u okviru kojih je. 148 . urađen prognozni proračun uticaja otkopavanja na površinu terena i deformacije objekata u zoni uticaja rudarskih radova. u kome se pomeranje masiva odvija kao stohastički proces. plastična ili kao stohastička sredina. Ekološka Istina / Ecological Truth. u smislu da se potkopani masiv posmatra kao elastična. kao njegov sastavni deo. – 07. Slika 2. 04. U osnovi ovih metoda postoje različiti pristupi. Uvidom u postojeću dokumentaciju i prospekcijom na terenu ustanovili smo da postoji čitav niz pitanja koja su sa teorijskog i praktičnog aspekta izučavanja procesa pomeranja potkopanog terena još uvek zamagljena. U novije vreme.EkoIst' 06. 2006. Istraživanja koja su do sada sprovedena imala su sledeće ciljeve: Definisanje uslova za dalju eksploataciju uglja. najveću pažnju istraživača i realne rezultate proračuna omogućuje pristup masivu kao radnoj sredini izdeljenoj pukotinama. Blok dijagram ulegnuća ANALIZA UTICAJA DOSADAŠNJE EKSPLOATACIJE UGLJA U JP ZA PEU RESAVICA Analiza uticaja dosadašnje eksploatacije uglja u JP za PEU Resavica sprovedena je postupkom sagledavanja celokupnog procesa stvaranja deficita masa rudarskim radovima i odziva okolnog stenskog masiva sa posledicama na objekte na površini terena na području RMU „Soko“ Sokobanja i rudnika uglja Resavskomoravskog ugljenog basena ispod sela Sladaja. od kojih je sa manjim ili većim uspehom. U projektima i studijama usvojene su pretpostavke o geometrijskim karakteristikama sloja i tehnološkim parametrima otkopne metode i na osnovu njih prognozirane maksimalne vrednosti deformacija koje će se javiti na površini terena. Analizu uticaja eksploatacije uglja na objekte na površini terena. privremeno ili trajnije. U cilju definisanja uslova za dalju eksploataciju uglja urađen je niz rudarskih projekata i studija. korišćeno samo dvadeset. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sada je registrovano oko sto takvih metoda. 06.

periodičnost merenja i način obrade rezultata. onda je jedino pravilno da se i uzmu za prognozni proračun na tom ležištu. već su ta merenja obavljena najverovatnije na ličnu inicijativu meračke službe rudnika. 06.EkoIst' 06. U tom cilju na površini terena realizovano je. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Granice uticaja podzemnih rudarskih radova na površinu terena. Zato je neophodno da se postavljena mreža za opažanje dopuni novim reperima. ili su merenja započeta kada je proces otkopavanja već uveliko bio u toku. proračunom su obuhvaćena samo vertikalna pomeranja. na pomenutim lokalitetima rudnika. Za potpunije sagledavanje procesa pomeranja bilo je potrebno sračunati parametre deformacija koje će se javiti na površini terena i objektima koji se nalaze u zoni uticaja rudarskih radova. nije dato vreme početka otkopavanja. zahtevana tačnost merenja. Rudarski projekti obuhvatili su i zahtev za meračkim praćenjem razvoja deformacija u zoni uticaja rudarskih radova na površini terena. Sračunate su vrednosti ostvarenih nagiba i dilatacija. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. dok deformacije koje se mogu javiti na prirodnim i tehničkim objektima nisu obuhvaćene. Takođe. kao i pojedine zone uticaja. ali se one ne mogu uporediti sa prognoznim. pa se ni uglovi ne mogu odrediti iz rezultata merenja. da se jasno definiše periodičnost merenja. ZAHVALNOST Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja u okviru projekta 6638A koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije. Cilj ovih merenja bio je da se iz merenih podataka sračunaju vrednosti uleganja i deformacija i odredi granica uticaja rudarskih radova na površini terena. određene su odgovarajućim uglovnim parametrima. Granični uglovi se računaju samo ako je to jedini način da se do njih dođe. pa se ne zna da li je nulto merenje izvršeno pre početka otkopavanja. jer se ne vidi da li je otkopavanje u tom delu sloja završeno ili ne. Analizom dostupne dokumentacije utvrđeno je sledeće: U tehničkom delu projekta uticaja eksploatacije na deformaciju površine terena i objekata nije data potpuna prognoza deformacije površine terena i objekata. Ono ukazuje na degradaciju površine terena koji je zahvaćen uticajem rudarskih radova. odnosno ako meračka opažanja na rudniku nisu vršena. Granični uglovi sračunati su pomoću empirijskih formula i oni su uzeti za prognozni proračun uleganja i deformacija na površini terena. kao ni predračunske vrednosti cene koštanja oštećenih objekata i merama njihove sanacije. U delu projekta koji se odnosio na zahtev za meračkim opažanjem procesa pomeranja terena i oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova nisu predviđene metode merenja. To je gruba greška. ako se granični uglovi mogu dobiti iz podataka izvršenih merenja na samom rudniku. 2006. po pružanju i padu sloja. da se poveća tačnost merenja i postavi standard u smislu obrade rezultata merenja. a ne uglovi dobijeni na samom rudniku iz rezultata izvršenih merenja. što nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da nije bilo pravilnog pristupa pri projektovanju mreže za opažanje (tačno određivanje položaja i rasporeda profilnih linija i repera na njima). Naime. 04. odnosno uleganja površine terena. 149 . Samo uleganje nije dovoljno za sagledavanje procesa pomeranja. postavljanje određenog broja profilnih linija sa reperima. Naime.

1994. odnosno vršiti merenja u jami. koja se rešava od slučaja do slučaja i nije postavljena kao redovan zadatak rudničkih mereništva. Patarić M. D. 04.. i pratiti parametre vezane za posledicu merenja na površini. Stojanović A. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Da bi se u svakom trenutku poznavalo stanje procesa pomeranja masiva i oštećenja objekata potrebno je sistematski pratiti parametre vezane za uzrok otkopavanje. Analizirajući stanja na našim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja možemo zaključiti da je to normativno nesređena problematika.. Ðordević. A. Pomeranje potkopanog terena i zaštita objekata od rudarskih radova. Zbog toga postojeće mreže za opažanje procesa pomeranja treba dopuniti novim reperima po profilnim linijama a obim merenja postepeno prilagoditi intenzitetu procesa pomeranja. jer to uslovljavaju pre svega veoma nepogodni terenski uslovi za merenje. Jugoslovensko savetovanje sa medunarodnim učešćem rudarstvo i zaštita životne sredine. 150 .: Uticaj otkopavanja na površinu terena i zaštita prirodnih i veštačkih objekata. Z. 2006. LITERATURA 1. – 07. RGF Beograd.EkoIst' 06.. a donekle i kapacitet rudničkog mereništva. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ganić. Beograd. Bulatović. 1996. 2. Osnovni cilj je da se po jednom minimalnom programu merenja dobije efekat maksimum.. 06.

a takva situacija javila se i na području sela Sladaja. If the structural objects are situated in such areas. This paper considers the chronology of ground movement process and damaging of structural objects in this area.godine. podzemna eksploatacija uglja. Ekološka Istina / Ecological Truth. deformacije terena utiču na njihovu stabilnost i može doći do njihovog oštećenja ili rušenja. Ukoliko se na potkopanom terenu nalaze građevinski objekti. It also provides the methodology of dealing with this process from the aspect of coal mines. 2006. underground coal mining.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja OŠTEĆENJE OBJEKATA NA PODRUČJU SELA SLADAJA OD UTICAJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA DAMAGES ON STRUCTURAL OBJECTS IN SLADAJA VILLAGE DUE TO UNDERGROUND COAL MINING Nenad Vušović. mine surveying. where the brown coal from Resavsko – moravski coal field was extracted. U tom smislu. ground movement process affects their stability. 06. U radu se razmatra dosadašnji tok procesa pomeranja terena i oštećenja objekata na ovom području. Ova pojava je stalni pratilac podzemne eksploatacije. POSTUPAK PROGNOZE I PRAĆENJA OŠTEĆENJA OBJEKATA Na osnovu postojećeg razmeštaja površinskih objekata i očekivanih narušavanja potkopanog terena u vidu uleganja i horizontalnih pomeranja. U zoni uticaja eksploatacije ovog ležišta nalazilo se oko 200 objekata. 04.godine. odnosno JP PEU Resavica. Od tada. koji je najseverniji deo Resavsko . meračka opažanja. odlučeno je da se ove rezerve otkopaju. kao posledica otkopavanja dela ležišta „Strmosten“ u severnom delu Resavsko – moravskog ugljenog basena. moguće je prognozirati stepen ugroženosti i očekivana oštećenja objekata. sve do današnjih dana. traju problemi koje rudnik. javljaju se deformacije na površini terena. Key words: damages on structural objects. a zatim se predlaže i način kako da rudnik u najvećoj mogućoj meri umanji štetne posledice podzemne eksploatacije.1979. Ključne reči: oštećenje objekata. ima sa vlasnicima objekata u zoni uticaja podzemnih radova.03. Ponašanje objekata u zoni uticaja rudarskih radova i razvoj deformacija na njima neophodno je pratiti meračkim 151 . urađena je najpre studija. a prve promene na objektima primećene su krajem 1979. ABSTRACT: Deformations of ground surface occur as a consequence of underground coal mining. This process is an inevitable escort of underground mining. a zatim i Dopunski rudarski projekat eksploatacije ležišta u zaštitnom stubu sela Sladaja. – 07. Otkopavanje ovog dela ležišta «Strmosten» otpočelo je 01. a da se istovremeno prate pomeranja potkopanog terena i eventualna oštećenja objekata. Obzirom da se znatan deo rezervi uglja ležišta „Strmosten“ nalazio u zaštitnom stubu sela Sladaja. iznad rudarskih radova.moravskog ugljenog basena. Sladaja village was in the area of influence of „Strmosten“ mine. Igor Svrkota Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu IZVOD: Kao posledica podzemne eksploatacije uglja. UVOD Selo Sladaja se nalazi na severozapadnom delu ležišta uglja „Strmosten“.

(a) Uticaj procesa verikalnih uleganja (b) Uticaj procesa horizontalnih pomeranja (c) Uticaj promene nagiba (d) Uticaj zakrivljenosti terena . shodno napredovanju otkopavanja otkup zemljišta zajedno sa objektima ili preseljenje značajnih objekata van zone uticaja rudarskih radova.krivine Slika 1. Merenja na objektima sastoje se iz ugradnje repera na objektima i njihovom periodičnom opažanju od trenutka kada je objekat zahvaćen procesom pomeranja. da se na svakom objektu postave reperi za opažanje i snimi njihovo nulto stanje pre početka otkopavanja. pored problema geometrijskokonstruktivne stabilnosti objekta. u zavisnosti od dinamike rudarskih radova. Opažanje stabilnosti objekata u zoni uticaja rudarskih radova mora se vršiti u skladu sa određenim programom merenja. 06. Kasnije se periodično. – 07. a kada se oni nađu u zoni uticaja rudarskih radova. koji mora biti sadržan u projektu opažanja ili posebnom programu merenja. vrši se. Pravilo je da se svi podaci o objektu registruju pre početka otkopavanja. Ako je prognoznim proračunom utvrđeno da će usled otkopavanja ležišta doći do opasnog oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova. nastaju i problemi imovinsko-pravnih odnosa i obeštećenja vlasnika. Od trenutka kada se objekat nađe u zoni uticaja rudarskih radova. 04. prati merenjima približavanje uticaja rudarskih radova na objekte (slika 1).EkoIst' 06. Zbog toga se o svakom objektu mora voditi odgovarajuća dokumentacija u vidu elaborata. onda se pristupa praćenju pomeranja i deformacije objekata u okviru zone uticaja rudarskih radova u cilju pravičnog i blagovremenog obeštećenja vlasnika objekata. Kada se ne očekuju oštećenja koja će ugroziti funkcionalnost objekta. Moguća stanja objekta od uticaja procesa pomeranja terena 152 . merenjima na samim objektima prati se razvoj deformacija i stanje svakog objekta posebno. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja opažanjima na samim objektima.

2006. sprata. Potrebno je i detaljno opisivati pojave na zidovima. tavanice i krova. koji postupno izlaze iz okvira tehničkog problema i dobijaju smisao običnih građanskih parnica. Umesto da se ceo problem rešava u okviru samog rudnika kako je predviđeno. Otkopavanje ležišta ispod objekata i naseljenih mesta podrazumeva otkup degradiranog zemljišta i pravično obeštećenje vlasnika oštećenih objekata od strane rudnika. treba da posluži za dobijanje jasne slike o objektu. rudnik se postupno tretira kao “štetnik”. Vrše se i redovne opravke. nastaje sudski spor u kome učestvuju kao veštaci lica koja po matičnosti svoje struke ne poznaju ovu problematiku. preko periodičnih merenja u toku procesa. Iskustva iz prakse pokazuju da su slučajevi. međuspratnih konstrukcija. vertikalnih preseka. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ukoliko to radi rudnik. manje reparature vrata i prozora. 06. Završna sanacija. kao i vizuelnih zapažanja o stanju pojedinih detalja na zgradi. što bi bio sastavni deo zapisnika periodičnog merenja. pri čemu objekat ne gubi funkcionalnost: saniranje pukotina. pruži materijalnu podlogu za blagovremenu intervenciju ili pravično obeštećenje vlasnika. zahvaćenim procesom pomeranja i eventualnim oštećenjima. Sve se 153 . vezani za složene i dugotrajne sudske procese. što daje negativan smisao pri rešavanju ove problematike. pomeranje (P). dok ne prođe faza intenzivnih oštećenja. do završne sanacije na kraju: Stanje objekta pre početka procesa oštećenja na njemu: plan. Tekuće sanacije. počev od nultog stanja pre početka otkopavanja. vratima i prozorima. Konačne promene na objektu po završetku procesa pomeranja. završni dokument je zapisnik o izvedenim radovima. do nekog momenta u kome se razmatra stanje objekta. Poželjno je da se pojave većih oštećenja na objektima registruju i fotografisanjem. odnosi se na popravke po završetku otkopavanja i smirivanja procesa. sa fotografijama saniranog objekta. dilatacije (D) i poluprečnik krivine (R). sa kojima se rudnik sve češće sreće pri obeštećenju građana. zidova. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Elaborat treba da sadrži sve podatke o objektu i intervencijama na njemu. Ove promene odnose se na uleganje repera i promene dužina između njih. koji pri tome može da nastane između vlasnika objekta i rudnika. fotografije fasada (slika 2). koji će poslužiti za obeštećenje vlasnika objekata u slučaju da te opravke vlasnik vrši u sopstvenoj režiji. Posebno treba ukazati na pojavu pukotina sa njihovom klasifikacijom po širini. tavanicama. podu. pregradama. Neophodni su predmer i predračun. – 07. Pod tekućim sanacijama podrazumevamo preventivne zahvate na pojedinim objektima. nagib (N). počev od nultog. malterisanje i slični radovi. Vrši se ocena stanja objekta iz upoređenja konačnih opažanja geometrijskih konstruktivnih parametara sa nultim stanjem. koji se vrše u cilju održavanja. za svaki objekat posebno. kao i da u sporu. u svakom momentu. 04. pre nego što je proces zahvatio objekat. opis temelja. skica osnove. Građani podnose tužbu. Ne poštuje se redosled predviđen elaboratom od podnošenja zahteva do konačnog obeštećenja. Ovako izrađen elaborat. U posebnim tabelama prate se parametri: uleganje (U). To je delimično posledica i toga što se rudarskim merenjima ne posvećuje potrebna pažnja i što se povremeno ne vrši zvanično razmatranje situacije i komuniciranje sa građanima.EkoIst' 06. Promene na objektu u toku procesa. Ovo stanje mora biti dokumentovano i obrađeno kao nulto merenje.

od početka otkopavanja. a kada se oni nađu u zoni uticaja rudarskih radova prati se ponašanje objekata i oštećenja koja nastaju na njima. 04. 06. u vidu pravične nadoknade. u zoni uticaja rudarskih radova. Sanacija objekta oštećenog pomeranjem potkopanog terena Obeštećenje vlasnika oštećenih objekata od strane rudnika. Ako su konstatovane štetne deformacije. u smislu da li je objekat u zoni uticaja rudarskih radova i kakve su deformacije konstatovane merenjem na objektu. ili odlukom suda. U tom smislu obaveza rudnika je da se na površini terena. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ovo može izbeći ako se pre otkopavanja utvrdi postupak obeštećenja i ako se rudnik pridržava svih pravila iz tog postupka. Cilj ovih merenja je da se na osnovu njih u svakom momentu pruži materijalna podloga za blagovremenu intervenciju na objektima ili pravično obeštećenje vlasnika objekta. priznaje vlasniku. kontinuirano vrše sistematska merenja. u zoni uticaja rudarskih radova od početka otkopavanja. Njima se prostorno i vremenski prati proces pomeranja i približavanje pojedinim objektima. ako su zahtevi podneti u vidu sudskih tužbi. Pravna služba zahteva stručno mišljenje Službe rudarskih merenja. Cilj ovih merenja je da se na osnovu njih u svakom momentu pruži materijalna podloga za blagovremenu intervenciju na objektima ili pravično obeštećenje vlasnika. preko pravne službe. a šteta se sporazumno. Problem bi se rešavao sporazumno. S druge strane. vršilo bi se sporazumno na osnovu podnetih zahteva pravnoj službi rudnika. treba istaći činjenicu da ne raspolažemo sopstvenim opažanjima o ponašanju i oštećenjima građevinskih objekata na našim terenima. Na kraju. Slika 2.EkoIst' 06. građevinska služba rudnika konstatuje stepen oštećenja. 2006. ZAKLJUČAK Obaveza rudnika je da se na površini terena. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. a kada se oni nađu u zoni uticaja rudarskih radova prati se ponašanje objekata i oštećenja koja pri tome nastaju na njemu. Pojave oštećenja na objektima Slika 3. Oštećeni građanin bi podnosio zahtev za obeštećenje pravnoj službi rudnika. još uvek nisu doneseni propisi kojima se kod nas regulišu veličine dozvoljenih specifičnih 154 . kontinuirano vrši sistematska merenja kojima se prostorno i vremenski prati proces pomeranja i približavanje pojedinim objektima.

Ekološka Istina / Ecological Truth. 1984. 2006. Resavica. Sve ovo ukazuje na činjenicu da se obaveza rudnika mora iskazati kroz odgovarajuću zakonsku regulativu. 04. 2. – 07. LITERATURA 1. RGF. Beograd. RGF Beograd. Dopunski rudarski projekat eksploatacije ležišta u zaštitnom stubu sela Sladaja.: Pomeranje potkopanog terena i zaštita objekata od rudarskih radova. 1978. Stojanović A. ZAHVALNOST Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja u okviru projekta 6638A koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije. Patarić M.god. 155 . 06. god. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja deformacija izazvanih podzemnom eksploatacijom ležišta uglja.EkoIst' 06.

2 JK za PE. vrsti i prostornom rasporedu zagađujućih materija. 06. koncentracije štetnosti u vazduhu. vrši se ekološko zoniranje oko površinskog kopa na osnovu sledećih parametara: vrsti i veličini izvora zagađivanja životne okoline. a zatim poremećen je režim površinskih i podzemnih voda. Površinski kop “Gračanica” smešten je na ravnom prostoru od 3. IZVOD: U cilju procene štetnih uticaja eksploatacije uglja površinskim kopom “Gračanica” – Gacko na okolinu. na jugu rekom Mušnicom i na severu zaštitnim obodnim kanalima. Key words: Sanitary protection araund. na zapadu Gojkovića potokom. prevention of further mining activities in the formed zone. Saša Stepanović2. Determination of sanitary protection around the “Gracanica” – Gacko open pit has got an aim protection of further surroundings pollution zone and health protection of the population. Kop je podeljen na dva eksploataciona polja: Polje“A ” i Polje “B”. 2006. Izgradnjom termoelektrane kvalitet životne sredine se još više narušavao. Radmilo Rajković1 1 Institut za bakar Bor. environmental protection. Sa istoka kop je ograničen rekom Gračanicom.O. količini.EkoIst' 06. Centar za površinsku eksploataciju D. contamination. Korita ovih vodotokova su regulisana. Prvo su degradirane površine.5 km2 Zapadnog eksploatacionog polja u neposrednoj blizini Termoelektrane Gacko i udaljen je oko 2.e. zagađenje. wind velocity and frequency as well as the estimation of health harmfulness to the population of Gacko area. brzini i čestini vetra iz određenog pravca kao i proceni štetnosti na zdravlje stanovništva područja Gacka.5 km od Gacka. quantity. Uticaj eksploatacije uglja u Gatačkom polju na životnu sredinu u sušnom periodu manifestuje se emisijom prašine i gasova. – 07. 156 . životna srenina ABSTRACT: Ecological zoning around open pit is carried out for an estimation of the influence of the coal mining at the “Gracanica” – Gacko based on the following parametar’s: type and size of environment pollution source. Određivanje zone sanitarne zaštite oko površinskog kopa “Gračanica” – Gacko ima za cilj zaštitu od daljeg zagađivanja okoline i zaštitu zdravlja stanovništva. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ODREĐIVANJE ZONE SANITARNE ZAŠTITE OKO POVRŠINSKOG KOPA “GRAČANICA” – GACKO B&H DETERMINATION OF SANITARY PROTECTION ZONE ARAUND THE “GRAČANICA” – GACKO OPEN PIT B&H Ružica Lekovski1.O Beograd. concentration of heavy and other metals in the air. Jugozapadno od kopa formirano je odlagalište jalovine. . type and area layout of polluting substances. UVOD Rudnik uglja“ Gacko ” nalazi se u Gatačkom polju u B&H u međuplaninskoj depresiji na nadmorskoj visini 940 m i predstavlja površ blagog pada od ulaska reke Mušnice u polje na istoku do ušća Gojkovića potoka u reku Mušnicu na zapadu. Ključne reči: Zona sanitarne zaštite. naročito na to su uticala pepelišta. odnosno sprečavanje daljih rudarskih aktivnosti u formiranoj zoni. Sa početkom površinske eksploatacije uglja došlo je do narušavanja kvaliteta životne sredine. i. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04.

U tabeli 1 date su čestine.4 Određivanje zone sanitarne zaštite oko površinskog kopa i spoljašnjeg odlagališta jalovine Radom unutar površinskog kopa na otkrivanju otkrivke (jalovine) i dobijanju uglja kao i odlaganju jalovine i pepela nastaju aerozagađenja.4 . bof 6 4 4 4 4 4 4 5 5 4 3 2 3 3 4 3 Sr. Zagađenju zemljišta oko kopa doprinose i aerozagađenja sa spoljašnjih odlagališta.7. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Klimatski parametri potrebni za određivanje zone sanitarne zaštite Klima šireg područja Gacka je kontinentalno planinska sa dugim hladnim i snežnim zimama u periodu od novembra do aprila sa temperaturama do -300 i kratkim letima sa temperaturom do +300. Sr.4 5. 157 .4 5.80C). 04.5. jač.5 . minimalna srednja mesečna temperatura (-1.5 .6 .5. Povremeno u jesenjem i zimskom periodu ima pojava snažnih udara olujnih vetrova. već se šire izvan kopa i imisijom iz vazduha dovode do ugrožavanja ekosistema na užem ili širem prostoru oko kopa. Meteorološki podaci se registruju na 7 stanica.00C).4 5. ne mogu zadržati unutar atmosfere kopa. koja se i pored primene mera za njihovo suzbijanje.7.7.30C).4 .7.0 .4 3.10.90C).7.10.3.5 .10.8 5.5 .7 8.10. koja su locirana pored kopa.vetra. Tabela 1.5 . apsolutna maksimalna temperatura (+35.4 3.7. čija brzina dostiže i do 150 km/h. Ekološka Istina / Ecological Truth.5 .90C).5.7. apsolutna minimalna temperatura (-29.10.4 8.3 3.10. m/s 10.4 5.4 .10. Na području Gacka dolazi i do pojave obilnih kiša u kratkom vremenskom periodu i ugrožavanja površinskog kopa.EkoIst' 06.4 1.5 . jačine i pravci vetrova na području Gacka.10.7 5.4 5.4 .5 . Pravci jačine vetra na području Gacka Ppravac C N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Čestina pravca 335 10 64 93 158 74 21 31 25 5 5 72 51 69 5 60 14 Jačina bof 57 239 404 596 258 85 115 118 23 20 247 131 204 15 234 48 vetra. jač.10. Na osnovu podataka merenja temperature vazduha dobijeni su sledeći karakteristični podaci: srednja godišnja temperatura vazduha (+8.50C). 06.5.0 .10. 2006. od čega su 2 klimatološke i 5 kišomerne stanice.vetra. – 07. maksimalna srednja godišnja temperatura vazduha (+9.4 3.8 .4 5. maksimalna srednja mesečna temperatura (+18.7.13.

(mg/s).EkoIst' 06. Širina zone sanitarne zaštite na pojedinim pravcima prikazana je u tabeli 2. – 07. Emisija prašine pri kretanju nestacionarne opreme u površinskom kopu može biti određena neposredno merenjem emisije prašine ili neposrednim merenjem koncentracije prašine na radnim mestima u kabinama opreme i na osnovu korelacionih formula prognozirati moguću emisiju prašine od koje deo dospeva i do kabina mašina. a u tabeli 3.srednja brzina vetra. L .bezdimenzioni koeficijent koji karakteriše turbulentnost toka vazdušne struje u površinskom kopu zavisno od položaja puta i brzine vetra (ψ=0.( mg/m3). CMDK . Co . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Određivanje zone sanitarne zaštite oko površinskog kopa i spoljašnjeg odlagališta jalovine predstavlja meru zaštite i ima za cilj određivanje pojasa zemljišta u okolini kopa i odlagališta. Ekološko zoniranje oko površinskog kopa i spoljašnjeg odlagališta jalovine može da se izvrši na osnovu odnosa ukupne emisije štetnosti pri radu stacionarne i mobilne opreme i podizanjem već nataložene prašine putem vetra u atmosferu kopa i na odlagalištu u sušnom periodu čije delovanje je neprekidno. dužine linijskog izvora i drugih faktora primenom formule : X= K ⋅ Σ ⋅ q1 .22). m ψ ⋅ L p (C MDK − C o ) ⋅ Ws gde su: X – domet (rastojanje) od linijskog izvora (ivice kopa). Ekološka Istina / Ecological Truth. K eksperimentalni koeficijent koji zavisi od šeme provetravanja kopa i položaja izvora (za linijski izvor ). ψ . (m). štetnosti na osi smera duvanja vetra (širina sanitarne zone oko kopa sa odlagalištima). Za proračun je uzeta prognozirana vrednost emisije prašine od 3000 mg/s posle primene mera za suzbijanje stvaranja prašine (polivanje puteva) u površinskom kopu. zatim srednje brzine vetra. 158 . prikazana je zona oko povr. koordinate poligona zone sanitarne zaštite. Na slici 1. Merenje koncentracije prašine na radnim mestima za ocenu radnih uslova vrši se u letnjem i zimskom periodu.prirodni fon koncentracije prašine.dužina linijskog izvora. Σq .( m).(mg/m3).045 Ws+0. 04. Određivanje zone sanitarne zaštite oko kopa je izvršeno za projektovanu konačnu konturu kopa prema Dopunskom rudarskom projektu površinskog kopa Gračanica – Gacko do kraja eksploatacije – Projekat zatvaranja kopa.kopa. Ws .emisija linijskih izvora (zbir svih emitera). (m/s). Dobijene emisije prašine služe za određivanje ukupnog bilansa stvaranja prašine u kopu.maksimalna dozvoljena koncentracija prašine. 2006. koji će absorbovati negativne zdravstvene faktore životne sredine. 06.

673 0. Širina zone sanitarne zaštite na pravcima vetrova Pravac vetra N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Brzina vetra Ws (m/s) 12.15 0. O.15 0. – 07.7 8.4 4.15 0. 04.519 0. Ekološka Istina / Ecological Truth.9 8. J A S I K E Z. O D L A G A L I Š T E GR AN ICA ZO NE SANI TARN E ZA ŠT ITE I.15 0.519 0.4 2.15 0.5 4.15 0.9 6. tačke 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Y 6539578 6539194 6539347 6539496 6539859 6540149 6540079 6539979 6539990 6540750 6541201 6541839 6542181 6542381 6541831 6541725 6542068 6541255 6540404 6540123 6539826 6539578 X 4782247 4781896 4781386 4780881 4780663 4780479 4780300 4779403 4778724 4778415 4777960 4777762 4777922 4778377 4778732 4779125 4779900 4781311 4781798 4782183 4782334 4782247 SEVERNO SPOLJAŠNJE MALO ODLAGALIŠTE U N U T R A Š NJ E O D L A G A L I Š T E SEVERNO SPOLJAŠNJE ODLAGALIŠTE KLZ 1000 KLZ 900 U N U T R A Š NJ E O D L A G A L I Š T E P O D K A S E T A U N U T R G A A Š L E E NJ T Š I A L O D S.519 0.7 4.7 6.4 K 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 Σq 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 ψ 0.519 0.7 6.358 0.15 0.519 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2.EkoIst' 06. 06.358 L (m) 1700 2400 3250 2100 1000 1150 1300 1500 1700 2400 3250 2100 1000 1150 1300 1500 CMDK Co 0.4 6.15 0. Koordinate poligona zone sanitarne zaštite R.519 0.7 6.673 0. Zona sanitarne zaštite oko PK Gračanica” 159 .15 0.7 4.519 0.15 0.15 0.519 0. S.15 0.15 0. S.15 0. b.225 0.358 0.3 6. O D L A G A L I Š T E Slika 1.911 0.358 0.15 0.7 6. 2006.7 6.15 X (m) 39 48 36 55 116 101 89 59 52 48 52 127 168 146 89 112 U pravcu S SSW SW WSW WSW WNW NW NNW N NNE NE ENE E ESE SE SSE Tabela 3.

EkoIst' 06. 160 . rudnik od vlasnika može otkupiti ili samo blokirati zbog čega vlasnici imaju pravo na nadoknadu štete zbog izgubljene dobiti. Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju. Zemljište u zoni sanitarne zaštite. 2005. KNJIGA VI–TEHNIČKI PROJEKAT REKULTIVACIJE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE u okviru Dopunskog rudarskog projekta površinskog kopa “Gračanica” – Gacko do kraja eksploatacije – Projekat zatvaranja kopa. Po završenoj eksploataciji i zapunjavanju otkopanog prostora površinskog kopa treba preduzeti meliorativne i biološke mere u zoni zaštite.O.O. 04. odnosno zemljište oko kopa i odlagališta koje se smatra ugroženim aerozagađenjem. 06. već predstavlja zonu ugrožavanja životne okoline usled rada na dobijanju uglja. Centar za površinsku eksploataciju D. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Sanitarna zaštitna zona se ne može smatrati kao rezervna teritorija rudnika za proširenje rudarske aktivnosti. LITERATURA 1. ZAKLJUČAK Pomoću date formule u ovom radu može se još u toku projektovanja konačne granice površinskog kopa i prognozirane vrednosti emisije prašine (mg/s) odrediti širina zone sanitarne zaštite oko budućeg kopa. – 07. Primenom mera omogućava se ponovna poljoprivredna proizvodnja i nesmetani život ljudi. 2006. Beograd. U ovoj zoni nije dozvoljeno stanovanje ljudi i poljoprivredna proizvodnja sve dok traje proizvodnja uglja.

vitrification. Prilikom sagorevanja ili gasifikacije goriva mineralni deo prelazi u pepeo. – 07.). Japanu i Evropskoj uniji je bila približno 25 Mt/god4. 161 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA PEPELA NASTALOG SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA I ČVRSTOG OTPADA USING ASH FROM COMBUSTION OF FUEL AND SOLID WASTE G. ponašanje tih polutanata prilikom korišćenja pepela je jako značajno. incluison within clay-based bricks or asphalt. 2006. Ključne reči: pepeo. Pri sagorevanju ili gasifikaciji goriva nastaju značajne količine industrijskog otpada – pepela. Ukupna količina nastalog pepela je velika. kao i spaljivanjem čvrstog komunalnog otpada1. nepovoljno utiče na kvalitet goriva i produkata koji se dobijaju njegovom preradom. kao što su teški metali. combustion. M. focussing on associated pollution. sagorevanje. Zbog štetnog uticaja na čovekovu okolinu postoji težnja da se što veća količina pepela upotrebi. U Srbiji nastaje više od 6 miliona tona godišnje elektrofilterskog pepela6. prikazane su i mogućnosti korišćenja pepela u cilju dobijanja korisnih komponenti. solid waste UVOD Uzroci degradacije životne sirovine su mnogobrojni i raznovrsni. D. Ekološka Istina / Ecological Truth. Mineralni deo goriva čine uglavnom: silikati. kalcijuma. dobijanje građevinskih materijala. magnezijuma. Takođe.2. vitrifikacija. aluminijuma. Also.EkoIst' 06. karbonati. DISKUSIJA Pepeo nastao sagorevanjem goriva može sadržavati različite komponente koje mogu zagađivati okolinu pri odlaganju ili za vreme korišćenja pepela. U 2000 godini procenjena količina letećeg pepela stvorena spaljivanjem gradskog čvrstog otpada u USA. Milić Tehnički fakultet Bor. S. Takođe. M. M. sulfata ili organskih jedinjenja. goriva. M. Pošto u pepelu se nalaze razni polutanti. This paper will consider amounts. this work presents some of the immobilization processes (clinker production. disposal and uses of ashes.. fosfati i sulfidi gvožđa. Šerbula i S. 04. U Evropskoj uniji količina pepela stvorena spaljivanjem otpada je približno 2Mt/god5. Pri sagorevanju ili gasifikaciji. regulacija pH. fuel. kalijuma. Velike količine pepela se mogu dobiti sagorevanjem uglja. drva. self-hardening in the presence of water. organske toksične supstance i dr. Procenjena produkcija pepela u svetu iz uglja prelazi 550 Mt/god3. date su metode imobilizacije pepela (korišćenje u proizvodnji cementa. Univerzitet u Beogradu IZVOD: U radu su prikazane karakteristike pepela nastalog sagorevanjem goriva i čvrstog otpada. 06. Bogdanović. and ect.). Antonijević. i dr. čvrst otpad ABSTRACT: Ashes resulting from the combustion of fuels and solid waste can contain mobile compounds that may give rise to significant pollution on disposal or during use. Pored toga. Key words: ash. sumpor koji se u gorivima javlja u obliku sulfida. poljoprivrednih ostataka i treseta. natrijuma i drugih elemenata.

Pepeo nastao spaljivanjem gradskog komunalnog otpada može sadržati slične komponetne12. Th. Bi. U zavisnosti od nastanka (porekla) goriva i čvrstog otpada. Ge. kao što su policiklični aromatični ugljovodonici. ali je poznato da pepeli najčešće sadrže perzistentna opasna organska jedinjenja nazvana kao perzistentni organske polutanti (POP). Rb Sc. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth.Cl. B. F. Zr Slika 1. Hf. Br. Li. Be. Ga. V. Na slici 1 je prikazana raspodela elemenata u funkciji isparljivosti. Sc i Sm prisutni u nekim pepelima mogu biti podložni luženju11. Na. hlorovani dioksini. polihlorovani bifenili. Ni. Pepeo uglja može sadržavati povećane količine radioaktivnih elemenata kao U.34. 2006. Mg. Sn.Cu. Co. isti je slučaj i sa sagorevanjem čvrstog otpada. Ga. Mn. W i Zn) mogu u značajnoj količini biti prisutni u lužnim rastvorima10.F Klasa I Teško isparljiva B. Sm. Mo. Prirodu ovih jedinjenja je ponekad teško saznati.I As. Mn.Th i Ra. Ni. u pepelu se mogu naći relativno velike količine mobilnih neorganskih komponenati. 04. takođe elementi koji su prisutni u pepelu u relativno niskoj koncentraciji (As. Be. Bi. Sagorevanjem čvrstih goriva nastaje pepeo vrlo različitog sastava.1 217 317 357 465 613 795 907 1555 1800 1800 1960 2570 2730 2870 3000-4000 4660 Hg Br. Sb. Zn Ba.Se.1 . Retki elementi kao Eu. Cu. Elementi u letećem pepelu u funkciji isparljivosti14 162 . P i S7-9. Mo.EkoIst' 06. Cd. Cl. kao što su: Ba. Fe. Ovo može biti jako nepovoljno kada se takvi pepeli koriste kao materijali u građevinarstvu jer može dolaziti do veće izloženosti radioaktivnom zračenju1. 06. Cd. La. benozofurani12. Ca. Cr Cs. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sulfidni i organski sumpor se oksidišu dajući sumpor dioksid. Tačka isparavanja. Lako isparljive frakcije se i najčešće nalaze u letećem pepelu. Pb. Co. Cr. K. Se. dok sulfatni sumpor zaostaje u pepelu. 0C F Cl Se SeO2 Hg As2O3 As MoO3 Zn Sb2O3 B2O3 CoO Mn Cu Ni Co Cr2O3 Mo -188. metilsulfati. Ali. Pb Sb. One se mogu sa vodom izlužiti i u vodenim rastvorima se mogu naći komponente koje su u pepelu prisutne. Ti. Sr Klasa III Jako isparljiva Klasa II Srednje isparljiva Eu. Te. Pepeli često sadrže znatne količine organskih jedinjenja.13.

dobijenog sagorevanjem fosilnih goriva. što je izazvalo veliko interesovanje i podstaklo rad na daljem istraživanju mogućnosti šire primene6. U tabeli 2 su prikazane neke najčešće primenjivane metode imobilizacije pepela. kao što su poliaromatični ugljovodonici. 163 . kao i drugih elemenata. i predstavlja mešanje materijala sa vezivima i reagensima radi smanjenja izluživanja. 2006. Krajnji proizvod tretmana je čvrst monolitni material koji u zavisnosti od karakteristika izluživanja može biti korisno upotrebljen ili odložen na siguran način. može se vršiti primenom magnetnih i elektromagnetnih metoda. kao i na zemljište. Početak upotrebe pepela. Element Rudarska proizvodnja. Upoređujući to sa sadržajem tih elemenata u primarnim rudama i količinama koje se dobijaju preradom ruda. Takođe. – 07. itd. Ekstrakcija sa CO2 i organskim jedinjenjima može se koristiti za izdvajanje organskih zagađujućih jedinjenja prisutnih u pepelu. može se obezbediti dobar deo tih elemenata. datira iz pedesetih godina prošlog veka. kao i pirometalurškim. Ekološka Istina / Ecological Truth. vazduh. 06. i to kao građevinskog materijala. biljni i životinjski svet. 103 t/god 103 t/god (2002) As 36 18 Cd 16 3. elektrodijalizom. Tabela 1. za proizvodnju blokova na bazi pepela i kreča. kao punilac za asfaltne i bitumenske mase. Solidifikacija/stabilizacija je još jedan u svetu prihvaćen i aktuelan način za imobilizaciju otpada koji sadrži teške metale. može se videti da potencijalnim korišćenjem pepela. 04. U tabeli 1 su prikazane količine nekih elemenata koje se dobijaju preradom ruda. Ekstrakciju prisutnih metala u pepelu. izvršena ispitivanja osobina elektrofilterskog pepela su pokazala da se pepeo može upotrebiti i za sledeće namene: kao mineralni dodatak betonu i cementu.EkoIst' 06. i njihove količine koje su zastupljenje u pepelu dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva. za proizvodnju đubriva za cveće. Težnja je da se sve veća količina pepela upotrebi za korisne svrhe. hidrometalurškim i biohidrometalurškim postupcima.4 Co 48 70 Cr 3920 34 Cu 13600 55 Mo 123 17 Ni 1340 570 Pb 2910 85 V 60 350 Zn 8360 260 Deponovanje pepela (stvaranje deponija) može imati negativan uticaj na podzemne vode usled rastvaranja prisutnih mineralnih komponenata u pepelu. benzofurani i hlorovani dioksini15. u SAD. Rudarska proizvodnja metala i njihova količina u pepelu dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva1 Prisustvo u pepelu. za proizvodnju keramičkih elemenata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Veliki broj elemenata koji se može naći u pepelima mogu biti zastupljeni u značajnim količinama.

P. P.. Alastuey. bila veoma uspešna u poslednjih nekoliko godina. Deponovanje netretiranog letećeg pepela dobijenog sagorevanjem je zabranjeno od 1998. Mater. Umana. T.. Mroueh. Fuel 80 (2001) 801–813. 4. U Belgiji postoji slična tehnologija koja koristi rastvore nakon luženja pepela. I. M. A.. U Japanu je razvijeno postrojenje za luženje pepela iz komunalnog otpada. Lopes. F. ZAKLJUČAK Iz izloženog materijala se vidi značaj korišćenja pepela nastalog sagorevanjem fosilnih goriva i čvrstog otpada. Plana. REFERENCE 1. Standard 2. H. Ekstrakcija germanijuma iz pepela uglja je rađena u Rusiji i Kini. Cabrita. Extraction of soluble major and trace elements from fly ash in open and closed leaching systems. S.. Disposal.M.U.. 6. Ilić. a u Holandiji je upotreba grubog pepela. 2. Oliveira. Conservation and Recycling 43 (2005) 313–336. – 07.. Resour. Gulyurtlu. Lopez-Soler. Ekološka Istina / Ecological Truth.. A. M.EkoIst' 06. Katsumi. Recycl.. The behaviour of ashes and heavy metals during the co-combustion of sewage sludges in a fluidised bed.. 3. Osnovi upravljanja čvrstim otpadom. dobijenog spaljivanjem komunalnog čvrstog otpada.Conserv.. J. Razvijene su metode za imobilizaciju pepela. Beograd (1998) 164 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2. M. Kamon. Sano.god. Abelha. J. 35(2002)117–128. 04. By-products and recycled materials in earth construction in Finland – an assessment of applicability. I. MSW fly ash stabilized with coal ash for geotechnical application. 5. P. X. pa na dalje.. Hazard. uses and treatments of combustion ashes: a review. L. Querol. Reijnders. Walstrom.. Dobijanje vanadijuma iz pepela nastalih sagorevanjem teških ulja je komercijalizovano u Egiptu.. kao i za dobijanje korisnih komponenti koje se nalaze u pepelu. 2006..... Y. 78 (2000) 265–283. Waste Management 23 (2003) 859–870. Lapa. prvenstveno metala. 06. Resources.. Beli Potok. J. Metode imobilizacije pepela1 METODE IMOBILIZACIJE Korišćenje pepela u proizvodnji cementa Regulacija pH vodenih rastvora sistema i zemljišta Prirodno izluživanje Imobilizacija koriščenjem pepela za dobijanje betona Koriščenje pepela za dobijanje asfalta i građevinskog materijala (opeke) Vitrifikacija Dobijanje veštačkog kamena Sinterovanje Dobijanje stakla Reakcije sa fosfatima U svetu se razvijaju mnogobrojni procesi za korišćenje pepela u korisne svrhe1.

.. 2006. Chuguang. B. Hills. 15. Hansen. Fiedler. S. P. 11.. McEntee.. S.. J. W. W. Janssen-Jurkovicova. Status of trace element emission in a coal combustion process: a review.. Waste Management 33 (2003) 291–305. Steenari. – 07. Chemosphere 55 (2004) 743-749. Properties. D..Wheatley. Environ. Moghaddan.. 12.extraction process on heavy metal behaviour in municipal solid waste incinerator fly ash.. J. R. C. K. 40 (2003) 13–25. Scarlett. H. D.. R. C. microstructure and leaching of sintered sewage sludge ash. Release of salt from municipal solid waste combustion residues. Fuel 80 (2001) 873–877. Lin. J. Germany. Yamasaki. Abbas. Berlin. Conserv. H. 04.. 165 . Rong.. H. S. Sollars.. Carbon dioxide supercritical fluid extraction of incinerator fly ash with a reactive solvent modifier. 9. Sun.. Resour. Z. Cheeseman. 13. Changdong. 10. Yu. K. S. Sadhra. Persistent organic pollutants.EkoIst' 06.. Chiang. Ekološka Istina / Ecological Truth. Chromatogr. 679 (1994) 319–328. B. Zhang. S. G. Hill. C. Z. Z. S.. Fuel Processing Technology 85 (2003) 215– 237. Springer Verlag (2003) 14. H. K. M. A. 8... 27 (2001) 393–398.. M.. Rare earth element content in various waste ashes and the potential risk to Japanese soils. K. Hydrometallurgy 62 (2001)73–81. 12. Metcalf. Improvement of environmental quality of coal fly ash by applying forced leaching. Int. Wang. F. Nugteren. Recycl. Minghou. Y... X.. 06. H. Kimura. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7... Polycyclic aromatic hydrocarbons in solid residues from waste incineration. Effects of a water .. J..

azotna kiselina nalazi primenu u proizvodnji veštaških đubriva. Key words: platinum. katalizator. u svetu. Biserka Trumić Institut za bakar.yu IZVOD: Tkane mreže. modernijim. Patentom Karla Kaisera. 06. jednostadijumski koji se izvodi pod srednjim ( 4-6 atm ) ili visokim ( 7-14 atm) pritiskom dvostadijumski. Od početka prošlog veka pa do današnjih dana proizvodnja azotne kiseline se stalno tehnički razvijala i usavršavala tako da su prvobitna postrojenja zamenjena savremenijim. woven nets. Proizvodnja azotne kiseline se odvija prevođenjem gasne smeše amonijakvazduh. Ekološka Istina / Ecological Truth. godine započeta je proizvodnja katalizatora na bazi platine sa debljinom žice od 0. – 07. 04. U svetu. najveći broj industrijskih postrojenja za proizvodnju azotne kiseline koristi platinske katalizatore sa 1024 otvora na cm2 i žicom debljine 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROMENA TEHNOLOGIJE IZRADE KATALIZATORA U CILJU SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUHU CHANGE OF TECHNOLOGY FOR CATALYSTS DESIGN FOR THE PURPOSE OF LOWER NITROGEN OXIDES EMISSIONS Draško Stanković. industrijska postrojenja za proizvodnju azotne kiseline u zavisnosti od primenjenog pritiska mogu se podeliti u dva tipa : 1. ABSTRACT: Spun nets which have been used as catalysts for the last one hundred years in the production of nitrogen acid. preko katalizatora. Bor e-mail: trumic@sezampro. eksploziva. Promena tehnologije izrade katalizatorskih mreža dovodi do povećanja efikasnosti oksidacije amonijaka uz istovremeno smanjenje emisije azotnih oksida u vazduhu. pletene mrežepletene katalizatorske mreže. UVOD Danas. Danas.EkoIst' 06. plastike i drugih hemikalija. absorbovanjem dobijenog gasa u vodi. Ključne reči: platina. 2. do sada primenjivane kao katalizatori u procesu proizvodnje azotne kiseline.06 ili 0. Changing the technology for catalysts manufacture will result in higher amonium oxidation and lower emissions of nitrogen oxides into the atmosphere. catalyst. 2006. Ukupna hemijska reakcija procesa proizvodnje azotne kiseline može se opisati sledećim hemijskim jednačinama: 166 . unazad sto godina. sa oksidacijom amonijaka na srednjem pritisku i apsorcijom gasa u vodi na visokom pritisku.06 mm i brojem otvora 1054 na cm2. na temperaturi između 800 i 900°C i pritiscima između 1-14 atmosfera i dalje. moraju se zameniti pletenim mrežama.076 mm. davne 1909. now have to be replaced by woven nets.

mnogi smatraju da njegova promena predstavlja oblast potencijalnog poboljšanja efikasnosti procesa katalitičke oksidacije i smanjenja emisije azotnih oksida u vazduhu. u samom procesu tkanja mreža vrlo malo šta može da se menja. Jedan od glavnih troškova proizvodnje azotne kiseline predstavljaju katalizatori. sasvim su ispunjavali stroge zahteve industrijskih postrojenja za proizvodnju azotne kiseline. Smanjenje sadržaja Rh u katalizatorima. Međutim. – 07. a vek trajanja je 50-300 dana. Ovako visoke cene platinskih metala opominju proizvođače azotne kiseline na što racionalnije korišćenje katalizatorskih mreža. s druge strane. kako je ranije napomenuto. što je veoma nepovoljno kako za proizvođače tako i za potrošače katalizatorskih mreža. 04. Rh i Pd moramo priznati predstavlja veliko finansijsko ulaganje i investiciju. s jedne strane. Katalizatori. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4 NH3 + 5 O2 = 4 NO + 6 H2O 2 NO + O2 = 2 NO2 3 NO2 + H2O = 2 HNO3 + NO (1) (2) (3) Oksidacija amonijaka odvija se na površini katalizatora i veoma je brz proces. U cilju postizanja što veće efikasnosti hemijskog procesa vreme kontakta između gasa i katalizatora je veoma kratko i reda veličine je 10-4 sec. moraju da zadovolje stroge zahteve u pogledu mehaničkih karakteristika mreža. dizajn katalizatora skoro da se nije menjao. Njegova potrošnja u industrijskom postrojenju u jednoj kampanji iznosi oko 25 kg finih mreža sastava PtRh10 ili Rh5Pd5 legure. u promeni tehnologije izrade katalizatorskih mreža. Međutim. tkački razboji zahtevali su legure odgovarajućih mehaničkih karakteristika i potrebu za velikim rezervama žice za svoj start kao i opsluživanje u toku rada. s obzirom da tkanje zahteva veliku količinu metala i duge vremenske periode izrade. Razvoj i usavršavanje tkanih mreža obeležio je ceo prošli vek.EkoIst' 06. za povećanje efikasnosti oksidacije amonijaka i smanjenja emisije azotnih gasova u vazduhu. Pri sadašnjim cenama za Pt. 2006. ali znatno bi se izgubilo na mehaničkim osobinama. 06. Verovalo se da je jedina alternativa. ZAŠTO RAZVIJATI NOVE MREŽE? Od samog početka proizvodnje azotne kiseline pa do današnjih dana. S tim u vezi. 167 . Broj mreža u reaktoru uslovljen je pritiskom u postrojenju i maksimalan broj istih iznosi 36. uviđalo se da tkane mreže imaju nedostatake. Naime. Katalizatori u obliku finih tkanih mreža. znatno bi smanjilo cenu koštanja. Na samom početku ideje o razvoju i proizvodnji pletenih katalizatorskih mreža bilo je govora samo u okviru laboratorijskih uslova. U današnjim uslovima brojni su pritisci na industriju veštačkih đubriva po pitanju očuvanja životne sredine u smislu smanjenja unošenja đubriva u zemlju kao i smanjenja emisije azotnih oksida u vazduhu. A neispunjeni zahtevi doveli bi do pada industrijske proizvodnje đubriva. Ekološka Istina / Ecological Truth.

Pleteni katalizator u obliku fine mreže. Rezultati su bili ohrabrujući. na prvoj mašini za pletenje. Uprkos naporima proizvedena je dovoljna količina pletenih katalizatorskih mreža za probne testove. koristeći različite kombinacije pletenuh i tkanih katalizatorskih mreža. verovalo se da tekstilna mašina za pletenje sasvim odgovara zahtevima izrade takve tkaknine. Ekološka Istina / Ecological Truth. tako da su četiri pletene mreže služile za zamenu jedne tkane mreže. bio je 75% manje mase u odnosu na komercijalnu tkanu mrežu. Mesta zatamnjenja na novim mrežama bila su znatno manja u odnosu na već korišćene mreže. Bila je to je kružna mašina prečnika šest inča. pokazali su se vrlo teškim zbog čestog kidanja žice. koriišćeno je 16 pletenih i 4 tkane mreže. Rezultati skening elektronske mikroskopije su pokazali veoma dobro razvijenu trodimenzionalnu strukturu pletenih mreža u poređenju sa dotad korišćenim tkanim mrežama. održavajući na taj način masu šarže konstantnom. Testovi su bili ograničeni. Prvi probni testovi izvedeni su u razvojnom reaktoru za oksidaciju amonijaka pri visokom pritisku. 04. Pletena katalizatorska mreža Primenom pletenih katalizatorskih mreža povećana je efikasnost oksidacije amonijka za 3% kao i smanjenje emisije azotnih oksida u odnosu na tkane. Načinjeni su dodatni napori u proizvodnji pletenih katalizatorskih mreža. sa jednostrukim ulazom. Za probu. pokušaji proizvodnje pletenih katalizatorskih mreža. koji je predstavljen na slici 1. Prva iskustva u proizvodnji pletenih katalizatora ukazivala su na to da isti bili manje mase u poređenju sa tkanim. – 07. 2006. 168 . Ohrabreni prethodnim uspehom izvedeni su dodatni testovi sa katalizatorskim mrežama na pilot postrojenju kako na srednjim tako i pri visokim pritiscima. Svaka permutacija dala je poboljšane performanse postrojenja Korišćenjem stečenih iskustava. 06. Slika 1.EkoIst' 06. zbog ograničene količine pletenih mreža kojim se raspolagalo. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRVE PLETENE KATALIZATORSKE MREŽE Na samom početku. međutim pletena mreža koja bi imala 1:1 maseni odnos sa tkanom mrežom nije se mogla proizvesti.

S toga je ovo istraživanje ispunilo očekivanja u : • povećanju oksidacije amonijaka • smanjenju emisije azotnih oksida u vazduhu • smanjenju stvaranja Rh-oksida • postizanju veće dodirne površine za katalizu • jačini tkanine. Ekološka Istina / Ecological Truth. Usled male zatezne čvrstoće žice. upleteni poliestar bi se uklanjao. 2006.EkoIst' 06. kao i velikog površinskog trenja u samom procesu pletenja. i moguće je bilo započeti pletenje mreže. 04. odmah nakon što bi i vrlo mala količina žice odgovarajućeg prečnika i mehaničkih karakteristika bila na raspolaganju. Po završetku pletenja. odnosno većoj otpornosti na kidanje u odnosu na tkane mreže • velikom izboru legura. – 07. usled jakih izduženja metalnoj žici dodata je polietilenska osnova (pređa). Cilj je bio postignut. To je znatno smanjilo uvijanje žice. pa je dolazilo do kidanja iste. Ispletena je mreža ekvivalentne težine sa tkanom mrežom korišćenjem žice različitog prečnika od legura na bazi platine. U cilju smanjenja sila trenja ispitivano je nekoliko vrsta maziva i upotrebljeno je najbolje među njima. ispletena je mreža težine 590 g/m2. 06. Ispitivanja korišćenih pletenih katalizatorskih mreža skening elektronskom mikroskopijom pokazala su odličan razvoj površine čak i na mestima potencijalnog maskiranja ZAKLJUČAK Razvoj tehnologije za pletenje katalizatorskih mreža ima dosta prednosti kako za proizvođače pletenih katalizatora tako i za proizvođače azotne kiseline. žica nije odolevala velikim deformacijama kojima je bila izlagana. odnosno bilo kakave promene standardnog sastava katalizatora mogu biti razmatrane 169 . Išlo se dalje u razvoju i usavršavanju mašine za pletenje. U cilju prevazilaženja problema koji su bili prisutni u procesu pletenja. dajući joj potporu i smanjujući trenje na iglama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ovaj sistem sa jednostrukim ulazom smanjio je potrebu za velikim zalihama žice tokom izrade tkanine. Koristeći glavu mašine sa 370 igala. kružna mašina sa jednostrukim ulazom morala je da pretrpi izmene u dizajnu u cilju poboljšanja pletenja mreža. Uprkos dobrim osobinama.

EkoIst' 06. u višku vazduha. strujanju gasova. Prečnik mreža je 1270-3960 mm. u toku procesa dolazi do promene kristalne strukture legure.08 mm.9% 170 . ABSTRACT: This work presents a possibility of introduction the method of pyrometallurgical treatment of spent catalyst nets. UVOD Proces dobijanja azotne kiseline sastoji se u oksidaciji amonijaka. Draško Stanković Institut za bakar. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. i to prvenstveno u površinskim slojevima.06-0. 06.2 Danas se kao katalizator za oksidaciju amonijaka koristi legura platine sa 10% Rh.6 Pri proizvodnji azotne kiseline katalizatori su izloženi rigoroznim uslovima: visokoj temperaturi. 2006. povećanom pritisku. Iz datih razloga.1. prisustvu kiseonika. U početku je ovaj katalizator bio od čiste platine. katalizator se jednom do dva puta godišnje izuzima iz procesa i šalje na regeneraciju i rafinaciju. Debljina žica je 0. Osim poremećaja u odnosu Pt-Rh katalizatorske mrežice su kontaminirane neplemenitim metalima.7 Nakon određenog vremena upotrebe katalizatorskih mrežica dolazi do gubitaka platinskih metala. Zamenom čiste platine sa legurom PtRh10 postiže se bolje iskorišćenje katalizatora i njegovo manje odnošenje gasnom strujom.yu IZVOD: Ovaj rad pokazuje mogućnost uvođenja pirometalurškog tretmana kao postupka reciklaže istrošenih katalizatorskih mreža. 04.2 do 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA ISTROŠENIH KATALIZATORSKIH MREŽA RECYCLING OF SPENT CATALYST NETS Biserka Trumić.3-5 Katalizator od legure platine sa 10% Rh koristi se u obliku fine mreže. u prisustvu katalizatora. Ovi gubici u proseku iznose 0. Tehnološka šema regeneracije i rafinacije katalizatorskih mrežica sadrži:10-14 • prevođenje platinskih metala u rastvorni oblik • odvajanje platinskih metala od neplemenitih metala • odvajanje platinskih metala jedne od drugih • prečišćavanje tehnički dobijenih metala do čistoće 99. sa osnovnim ciljem uklanjanja neplemenitih primesa i mehaničkih nečistoća i priprema materijala za dalji postupak rafinacije u cilju dobijanja plemenitih metala visoke čistoće. na temperaturi 1073-1173 K i pritisku jedne od deset atmosfera. sa 1024 (32x32) otvora na 1 cm2.9 Ustvari.8.45 g/t proizvedene azotne kiseline. with the basic aim of removal a part of non-precious blenders and mechanical impurities and preparation of materials for chemical refinery for recovery the high purity platinum metals. Bor e-mail: trumic@sezampro.

Naime. U radu se ispituje mogućnost uvođenja postupka pirometalurškog pretapanja istrošenih katalizatorskih mrežica. Mikrofotografije dveju mrežica snimljenih pomoću elektronskog mikroskopa pre i posle upotrebe Ove stare katalizatorske mrežice se veoma lako kidaju. CILJ ISPITIVANJA U cilju ispitivanja mogućnosti uvođenja postupka pirometalurškog pretapanja korišćenih katalizatora kao polazna sirovina korišćene su istrošene katalizatorske mrežice PtRh iz Lukavca. 2006. – 07. U toj destrukciji kristalne strukture i to prvenstveno u površinskim slojevima najbolje svedoče fotografije na slici 1. ali je relativno dug i ima dosta povratnih rastvora koji se moraju ponovo prerađivati. 04. bez ikakve čvrstoće i plastičnosti. Nakon određenog vremena korišćenja u procesu oksidacije amonijaka ove katalizatorske mrežice bivaju istrošene. znači koji nije izložen dejstvu visoke temperature i visokog pritiska vrlo je malo promenjen u pogledu jačine i kristalne strukture. uvećanje x28 x28 Slika 1. što govori o rigoroznim uslovima pri katalitičkoj oksidaciji amonijaka.99%. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Razrađeni hemijski postupak daje visoku čistoću platine i rodijuma: > 99. trošne su. 06. odnosno do gubitka platinskih metala. 171 . čiji je osnovni zadatak otklanjanje neplemenitih metala i mehaničkih nečistoća i dobijanje platinskih metala visoke čistoće. Deo mrezica koji se nalazio ispod čeličnih obruča za zatezanje. Ekološka Istina / Ecological Truth. U tom slučaju postupak bi bio primenljiv i ekonomski opravdan. Pored istrošenih mrežica ima i dosta finog praha koji je nastao oksidacijom metala. pri katalitičkom dejstvu dolazi do promena u kristalnoj strukturi legure. Pri tome ne bi smelo doći do porasta ukupnih gubitaka platinskih metala. a) PtRh mrežica pre upotrebe.EkoIst' 06. Goražda i Kutine. dobro iskorišćenje metala (98%). uvećanje b) PtRh mrežica posle upotrebe.

u procesu ostaju neistopljeni. propisanom režimu bez pojave bilo kakvih anomalija. zaprljanje mogu izazvati i reakcioni proizvodi. Proces topljenja i livenja odvijao se po ustaljenom. odnosno usled taloženja raznih nečistoća. Dodavanjem čiste platine. Ekološka Istina / Ecological Truth. cilj pirometalurškog pretapanja je uklanjanje ovih neplemenitih primesa i dobijanje metala pogodnog za dalju proizvodnju. Al. ljuspanja. Cr. uključujući u sve to i kiseonik koji je mogao biti vezan za rodijum i platinu. pokazali su približno iste rezultate kao i u slučaju kad su se prerađivale šarže od rafinisanih metala. što je logično. EKSPERIMENTALNI DEO Pretapanje starih mrežica vršeno je u srednje frekventnoj indukcionoj peći uz dodatak boraksa kao topitelja. Po jednoj šarži topljeno je 0. disociraju (raspadaju se). pri topljenju je ostvaren gubitak u masi mrežica u iznosu od 0. Ca. Mn. Sadržaj primesa nakon pretapanja iznosi do 2.5% što je u dozvoljenim granicama. Dobijeni metal je korišćen u redovnoj proizvodnji katalizatora u Institutu za bakar Bor uz praćenje celog toka procesa do finalnog proizvoda. Stare mrežice su pre topljenja ispresovane (briketirane) u komade fi30x10 do 35 m. 2006.EkoIst' 06. Navedene primese koje se javljaju u obliku oksida. kao što je napred navedeno u katalizatorskim mrežicama prisutne su i nemetalne primese i mehaničke nečistoće. za vreme procesa dolazi do zaprljanja katalizatorskih mreža neplemenitim metalima i raznim mehaničkim nečistoćama.06 mm. čija je temperatura topljenja znatno viša od navedene temperature. – 07.7-2%. Ustaljena tehnološka kontrola procesa prerade i merenja zatezne čvrstoće i izduženja žice. 06.7-1 kg. izvršena je korekcija sadržaja Rh u leguri i smanjena na 10%Rh i tako stvorena početna šarža za topljenje. Si. u odnosu na platinu. Pri plastičnoj preradi nije bilo kidanja. Na temperaturi topljenja. Pirometalurška prerada starih katalizatorskih mreža ima za cilj uklanjanje neplemenitih metala i drugih mehaničkih primesa uz veoma mali gubitak plemenitih metala (dobro iskorišćenje metala) i dobijanje legure visoke čistoće koja će da posluži kao polazna sirovina za rafinaciju ili proizvodnju novih mrežica. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Osim poremećenog odnosa Pt-Rh u korist rodijuma. Najznačajnije među njima su: Fe. a drugi deo oksida. jednim delom isparavaju. U izlivenom metalu (leguri) utvrđen je povišen sadržaj rodijuma. s obzirom da se platina više troši u procesu katalize. koja približno za leguru Pt sa 10% rodijuma iznosi oko 2073 K. Izliveni komadi legure PtRh10 su valjani i izvlačeni do završne dimenzije žice ∅0. prisutni oksidi Pt i Rh. Mg. i prelaze u metalno stanje. 172 . kako su zahtevi za čistoćom dobijenog metala strogi. Osim nečistoća u reaktantima. Po osnovi gubitka nemetalnih uključaka i isparljivih metala. oko 14% Rh. Kontaminacija mreže nastaje usled upotrebe nečistih reaktanta. 04. Osim poremećenog odnosa Pt i Rh. Ba. Ni. Međutim. Pirometalurškim tretmanom istrošenih katalizatora PtRh10 dobijen je materijal zadovoljavajućeg kvaliteta kao sirovina za proizvodnju katalizatorskih mrežica. perutanja niti pak drugih grešaka koje karakterišu preradu nekvalitetnih sirovina.

Goraždu i Kutini. L. obuhvatiti i rezultate višestrukog korišćenja ovako proizvedenih katalizatora u industriji. B.. L. 7. J. 173 . 04. koji se koriste pri proizvodnji azotne kiseline. Nikel. B. R. Przemusl Chemicznu. Z. A. Nikiel. 27. Pszonicka. Trimm. Prace Naukowe ITNiNM Politechniki Wroclawskiej. G. 9. potrebno je sprovesti dopunska istraživanja. Za ispitivanje su korišćene stare mrežice (skrap) iz fabrika azotne kiseline u Lukavcu. 10. J. kao i preradu starih katalizatora iz drugih fabrika azotne kiseline. 6. Rezultati pispitivanja ukazuju na jedan od puteva moguće reciklaže i racionalizacije postojećeg procesa prerade starih katalizatora. No 3(1984)104. Schroder. između ostalog. J. Pielaszek. D. 06. McCable and G. 1984. vol. 2006. Pszonicka. M.W. Szustakovwski. No 2(1986)54. McCabe. A. J. McCabe. u kojoj se meri odlivci od pretopljenih starih mrežica mogu koristiti u šaržama za proizvodnju novih katalizatora. Platinum Metals Review. (1) 19. Kozlowski. B. A. 8. No 29 (1975) 637. 109. koja proizilaze iz činjenice da se pri topljenju odstranjuje dobar deo nečistoća i time olakšava proces klasične rafinacije. 4. 1983. Smith. Z.(formerlu Roczniki Chemii). L. R. Pratt. K. Busbu. – 07. 14. koja će. S. L. Journal of Materials Processing Technolo.. Wiadomosci Shemiczne. No 60(1979)430. K. A. No 54(1980)2283.(3). No 1(1980)14. Platinum Metals Rev. Journal of Catalust. predstavljala je osnovnu tematiku rada. Polish Journal of Chemistru. W. Skowronski.EkoIst' 06. M. 3. D. Platinum Metals Review. D. Acres. M. Rdzawki. Journal of Materials Processing Technologu 53 (1995) 319-329. J. Da bi se bliže utvrdilo. Pielaszek.Smith. Platinum Metals Review. W. No 39. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Problematika regeneracije i ponovnog korišćenja metala iz istrošenih platinskih katalizatora. Isto tako biće neophodno da se sagledaju i efekti uključivanja procesa pretapanja mrežica u već ustaljeni ciklus hidrometalurške rafinacije katalizatora (izrada tankih limova od pretopljene predlegure i njihovo rastvaranje i dalja rafinacija do čistih metala Pt i Rh). 28. Seria Konferencje No 21(1994)19. 11. kao pripremne faze u ukupnom ciklusu njihove prerade. R. A. 13. Realno je oćekivati da se i po toj osnovi postignu odgovarajuća poboljšanja. Journal of Catalust. G. Rdzawski. Kozlowski. Platinum Metals Review. Ciura. Smith. Rdzawski. 2. Nikiel. J. No 56(1979)472. posebno su ispitivani efekti uvođenja procesa pretapanja starih katalizatorskih mrežica. Ciura. Z. LITERATURA 1. K. 5. B. Platinum Metals Rev. Zabreski. 12. No 10 (1988) 466. Jarwakowicz. G. 53 (1995) 319-329.67. Ekološka Istina / Ecological Truth. kod kojih se u upotrebi katalizatori sa 90% Pt i 10% Rh.D. No 1(1988)11. J. U sklopu toga. Ciura.

06. a takvoj porodici u Srbiji treba 6000 kWh električne energije. Kuća površine u osnovi od 60 m2 u Švedskoj troši za zagrevanje zimi dve tone uglja dok je našoj kući iste veličine potrebno zimi bar osam tona Mitovski. prosečna evropska porodica potroši 4000 kWh godišnje. osim Norveške i Švedske koje imaju dosta električne energije.. i dr. fuel. ne koristeći baš električnu energiju za zagrevanje prostora. winde energy. Racionalno gazdovanje energenata i njihova supstitucija sa obnovljivim izvorima energije ima ekonomsko opravdanje. met 1 RTB-Bor 1 Tehnički fakultet Bor u Boru IZVOD: Energija je pokretač svih funkcija i aktivnosti živih bića i kretanja materija na Zemlji. M. U odnosu na svetski prosek (0. expenses. dipl. Ipak razvijene zemlje Evrope troše mnogo više energije od nas (gotovo tri puta više po stanovniku). ABSTRACT: The bigest part of pollutions Environment stokes from differently production processes and energy consumption in the economy all fields. 2006. UVOD U Evropskoj uniji sada se proizvodi 6000 kWh električne energije godišnje po stanovniku. inž. wast energy. energy consumption. – 07. 2Aleksandra Mitovski. hydroeneretic source biomass. šta je energija. potrošnja energije. Energenti čine i do 50% troškova kako u domaćinstvima. na primer. waste energy and energy of the waste materials. efikasnost. The possibilitys are existing in use of the geothermal. solar. JINA. može se odgovoriti: “energija je sposobnost vršenja rada”. sekundarna energija. Prema tome.. dok je. troškovi. With using these energoresources. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ ENERGETIKE NA ŽIVOTNU SREDINU BORSKE OPŠTINE ENERGETICS IMPACT ON ENVIRONMENT IN BOR MUNICIPALITY 1 Dr Milanče Mitovski. monografija str.EkoIst' 06.19 tekvivalent nafte/USD). exept reduce pollution Environment. što svakako ne umanjuje i efekte zaštite okoline i to mora biti strateški program na svim nivoima. 04. S druge strane. Ekološka Istina / Ecological Truth. dipl. u Norveškoj ispod 10 kilograma. a u Srbiji 4000 kWh po stanovniku. a proces sagorevanja goriva je najveći zagađivač životne i radne sredine. 9-18. mainly from the combstion fuels. maš. ilustruje i podatak da je kod nas specifična potrošnja goriva 20 kilograma po kvadratnom metru godišnje. to set a economic efficiency. gorivo. 2006. srpska industrija ima tri puta veći energetski intenzitet (0. Key words: Energy. tako i u ostalim delatnostima. Koliko smo do sada brinuli o potrošnji energije. With reduce consumption of the fuel it reduces pollutions of the Environment. na pitanje. ali to troše racionalno. Ključne reči: energija. efficiency. inž. 2 174 . Optimalno upravljanje energetskim sistemima u metalurgiji.54 tekvivalent 2 nafte/USD) . Kod nas se gotovo 60% električne energije troši u domaćinstvima i to veliki deo za zagrevanje prostora. Beograd.

Učešće energenata u njihovoj ukupnoj potrošnji u opštini Bor u 2000.EkoIst' 06. – 07.41 teu.123 W. godišnje troši gorivo. Potrošnja svih energenata.09% Ele ktrična energija 52. od toga privreda troši 83. Termoelektrani i pojedinim domaćinstvima za potrebe toplifikacije. Pri njegovom sagorevanju se oslobađa oko 400 hiljade tona ugljendioksida. sl. Drveni ugalj 0. u količini od oko 112 hiljade tona ili 38 miliona m n SO2 u gasovitom agregatnom stanju 175 . svedeno na ekvivalentni ugalj (koji ima donju toplotnu moć od 8. 2006. iznosi 252.65% Ugalj u Topionici 15. kao komponenta gasovitih produkata 3 metalurgije bakra.54% TNG 0.65% Mazut 0.48%. bar što se tiče Bora sa aspekta njene proizvodnje).688. 06.81% Koks 0.299. koje živi u dvosobnom stanu korisne površine 55m2. drveni i retortni ugalj. uređajima i nameštajem.87% Benzin 2. 3. koja troše električnu energiju. na teriotoriji opštine Bor. Ekološka Istina / Ecological Truth.141 kWth/t).97% 66. u količini od 154 hiljade tona. Procena je da se. iznosi 13. 04. 3 U istoj godini samo iz topionice bakra u atmosferu je ispušten SO2. kao i TNG u TIR-u. Krečani Zagrađe. svedenih na ekvivalentni ugalj. priključen na sisteme daljinskog grejanja. ugalj se troši u Topionici. 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Potrošnja energije u Borskoj opštini U Boru i njegovoj okolini za potrebe industrije i stanovništva troše se sve vrste energenata: električna energija (ona ne zagađuje okolinu. Stan je dobro termički izolovan i samo je istočna strana slobodna i nalazi se na drugom spratu stambene višespratnice.19% Slika 1. Instalisana snaga svih uređaja. Termoelektrani i Krečani u Zagrađu. uključujući i električnu energiju.710 teu. mazut u Topionici. godini svedeno na ekvivalentni ugalj po modelu dr M. dizel i ostala tečna goriva u industriji.07% Ugalj 16. za pogon motornih vozila i ogrevno drvo za tehnološke potrebe Topionice i pojedina domaćinstva za potrebe toplifikacije. vodovoda i kanalizacije Bora. Potrošnja energije u domaćinstvima ovde je predstavljena tročlanim domaćinstvom.12% Die sel i lož ulje 6.16% Drvo 4. Mitovskog Potrošnja energije u stambenim jedinicama u Boru Van privreda i domaćinstva u Boru godišnje troše oko 41.200 tona sumpordioksida 3 i oko 300 tona ugljenmonoksida. Domaćinstvo je snabdeveno sa svim uobičajenim aparatima.

Srednja angažovana snaga.) 5 Prosečno domaćinstvo u Srbiji za stanovanje. Potrošnja “zimi” (X-III) -1. Potrošnja električne energije iznosi VT 2.108 kWh ukupno 3. u posmatranom periodu.endom.23 din/dan =1.316 kWh ili 9. godini. topla voda 21.33%. kWh/10 El. a za njenu pripremu utrošena je toplota 2. TPV[m3] i TG[MWh] 35 30 25 20 15 10 5 0 JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC Mesec u 2005. električnu energiju. električnu energiju i TV taksu iznose 47. ♠ Godišnja potrošnja tople potrošne vode je 20 m3/članu domaćinstva ili 0.67 €/(m2×mesec) i električna energija sa TV taksom 0. VTA.0591 din/kWh (0.170. topla voda 15%.76%.34% i bonus –4. vodu.sr. aparati za domaćinstvo 24%. to jest 23. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. m3 Topla potrošna voda TPV.14%).208 kWh i NT 1. 40 El. 04.05% i troškovi električne energije sa TV taksom i PDV 22. 04.60 €. ♠ Ukupni godišnji troškovi za komunalije. MWh Pijaća voda PV.74 din=568. 2006. grejanje 36. ♠ Dnevni troškovi za komunalije i električnu energiju su 129. godini Toplota za grejanje TG. električne i toplotne energije u stanu od 55 m2 u Boru 4 Raspodela potrošnje energije u domaćinstvima razvijenih zemalja je: grejanje 40%.055 3 m /(člana·dan). Potrošnja tople potrošne i pijaće vode. po svim osnovama. od toga: komunalije 0. kWh/10 Slika 2.15 € (od toga: pijaća voda 2. niža tarifa (NT) 7. zajednčko svetlo 1. – 07. PV.695 MWh (ili ekvivalentni ugalj 2.org/ ulaz 12.14% i ostale komunalije i PDV 17. ♠ Mesečni troškovi za komunalije i električnu energiju 5 sa TV taksom sa PDV iznose 71.14%. Topla voda košta 2.47 din/(m2×mesec) ili 0. što košta 455.86 €/(m2×mesec). hlađenje 8%. ostvarena je u iznosu od 420 W. 06.19 €/(m2×mesec).13 €/MWh (ili 161.085 kWh/dan (VT 6. PDV (18%)=15. gas i druga goriva plaća 17% svih troškova domaćinstva u 2004.036 kWh/dan). statserb. yu) 176 .587 MWth/a. angažovana snaga/taksa 16.792 kWth i toplote za grejanje stana 13.049 i NT 3. gov.821 teu).56 €/dan. (www. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ♠ Ostvarena cena električne energije u 2005.91%. m3 Viša tarifa el.EkoIst' 06.od toga: viša tarifa (VT) 60. frižideri i zamrzivači 7% i rasveta 6% (izvor: http://www.0368 €/kWh). energija El=VTA+NTA. energije VTA.07%.07 €/m3 ili ukupno električna i toplotna energija 4 (za toplifikaciju i pripremu tople potrošne vode) 19. a ostvareni su troškovi toplote 1. je 3.54%. NTA[kWh/10]. energije NTA.499 kWh.51 €/teu).kWh/10 Niža tarifa el. godini.25 din/kWth.12%.763 kWh i “leti” (IV-IX) 1.

•• kvalitetnije izvođenje termo i hidro izolacije razvodne mreže. koji je usvojen kao skupštinski materijal na sednici Skupštine opštine Bor. veća potrošnja goriva za iste efekte grejanja. distribucije i obaveze distributera i korisnika toplote i njegovo strogo primenjivanje. energija vetra. iz oblasti korišćenja energije. koja su izvan svakodnevne politike. među ostalim merama. •6. sa svim osobenostima. •12. 06. •8. 2006. Ova mera. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Mere za poboljšanje (ne)efikasnosti energetskog sistema •1. Tamo gde je moguće uvek električnu energiju zameniti drugom vrstom goriva. U dosadašnjem radu SDG u Boru. neracionalno trošenje energije. Racionalno gazdovanje energijom je stalan zadatak. •9. sniženja poreza i slično. Ovo treba da bude strateški cilj države. 04. Mere za poboljšanje rada sistema daljinskog grejanja (SDG). od strane države. •10. Ekološka Istina / Ecological Truth. nepovoljan prenos toplote. da poboljšaju stanje termoizolacije. kao što je urađeno u Skandinavskim zemljama. kao i privrednog prostora. Ova oblast detaljnije je prezentirana u Termoenergetsko-ekonomskom akcionom programu (TEAP). Poboljšanje energetske korisnosti procesa i mašina. pored drugih perfonmansi. jer je ekvivalent energije električne energije dosta niži u odnosu na ostale energente (primer: od 1 kg uglja donje toplotne moći 14 MJ/kg dobija se toplotna energija 3. •• stimulisanje vlasnika stanova i individualnih zgrada. •• Usvajanje novi pravilnik o uslovima proizvodnje. veće zagađenje okoline itd. Ovi nedostaci utiču na nepovoljan rad SDG. – 07. novembra 2001. visokotemperaturske toplote procesa topljenja i konvertovanja u topionici i peći u delovima prerade RTB-Bor). Stimulisanje racionalnije gazdovanje energijom. a s druge strane. Donošenje odluka. održane 13. Maksimalno korišćenje sekundarne (otpadne) toplote tehnoloških procesa za proizvodnju energije koja bi mogla da se koristi za opštu potrošnju (niskotemperaturske otpadne toplote u proizvodnji sumporne kiseline. pokazao je i izvesne tehničkotehnološke nedostatke.17kWeh). Smanjenje korišćenja fosilnih goriva može da se obezbedi korišćenjem raspoloživih izvora energije: geotermalni izvori. ugradnja 177 . Zamena klasične sijalice sa fluoroscentnim. • 5.EkoIst' 06. Realizacijom ove ideje uticaće na smanjenje potrošnje primarne energije a time i treba očekivati manji stepen zagađivanja životne sredine i troškova za obezbeđenje energenata. a ako se proizvodi električna energija 1. •4. putem kredita. •2. mogu biti: •• poboljšanje stepena efikasnosti SDG sa sadašnjih 50 na oko 75% i više. produžiće vek eksploataciije SDG i smanjiće ulaganja sredstava za održavanje. čime bi se smanjila potrošnja toplotne energije i više od 30%. •11. poveriti isključivo kvalifikovanim licima.11 kWth. •3. •7. osim smanjenja gubitaka toplote. a kod kotlovskih postrojenja sa sadašnjih oko 60% na više od 80%. Kod kupovine novih agregata voditi računa o njegovoj instalisanoj snazi i energetske efikasnosti. Sa agregatima da rukuju kvalifikovani i edukovani operatori. U školama edukovati đake iz oblasti racionalnog gazdovanja energijom. Za poboljšanje i ekonomičniji rad SDG. godine.

energija biomase. za potrebe toplifikacije i pripreme tople potrošne vode oslobađa se oko 2. zakonskih. gradnje i edukaciju kadrova za rad energetskih postrojenja.EkoIst' 06. ekosisteme i materijalna dobra. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja minihidroelektrana na hidroakumulacijama. zatim realizacija može biti sa manjim i velikim investicionim ulaganjima. sekundarna (otpadna) energija u metalurškim pogonima RTB-Bor i šire. 04.5÷3. negativno utiče na životnu sredinu. predstavlja glavni faktor koji narušava željeni i potrebni kvalitet životne sredine Bora i okoline. Za realizaciju ove aktivnosti potrebno je da se: • uključi svetska i domaća nauka i praksa iz navedenih oblast. kao što su krediti. ekonomskih. • uključivanje Agencije za energetsku efikasnost Srbije u problematici korišćenja energoresursa u cilju smanjenja zagađivanja životne sredine. Poletina sa gasovitim produktima sadrži veliki broj elemenata koji. Pored finansijskih efekata. porezi i slično. poboljšalo.5 puta više energije nego evropska “bela tehnika” koju njihovi vlasnici menjaju na 5 do 8 godina. u Boru i zemlji. ali i neke finansijske inicijative. na primer. veoma je interesantan i ekološki efekat koji se može ostvariti smanjenjem potrošnje goriva. – 07. nizak nivo buke i razvoja integrisanog komunikacionog modula za povezivanje aparata u kućni sistem. Realizacija navedenih aktivnosti mogu biti kratkoročne i dugoročne. projektovanje. 2006. a sumpordioksid negativno deluje na ljude. 178 . ispitivanje. • prikupljanje informacija o mogućnostima korišćenju obnovljivih izvora energije u Boru. 06. Prilokom sagorevanja 1t uglja. takođe. Umesto zaključka Energetika u Boru. Dobro je poznato da je CO2 jedan od glavnih uzročnika globalnog otopljavanja atmosfere Zemlje kroz efekat “staklene bašte”. skupa sa tehnološkim procesima. ona će morati da preduzme niz institucionalnih. a uglavnom manje ili više sve aktivnosti utiču na poboljšanje kvaliteta životne sredine. solarna energija. Bez toga. izrada elaborata. tehničko-tehnoloških mera. odnosno da bi država sprovela svoju politiku racionalnog korišćenja energije. sumpordioksid i poletina. koji pre svega uzima u obzir što manju potrošnju energije. teško da ćemo moći zameniti makar naše kućne aparate koji troše 2. Da bi se postojeće stanje u energetici. a kamo li pratiti svetski trend razvoja kućnih aparata. Ekološka Istina / Ecological Truth. ugljenmonoksid.3 t CO2 i ostalih zagađivača vazduha kao što su oksidi azota (NOx). ekološku prihvatljivost. • obezbeđenje sredstava za snimanje. razne olakšice. Zbog toga u tekstu su navedene posledice korišćenja energije na narušavanje željenog kvaliteta životne sredine i mogućnosti i aktivnosti za smanjenje potrošnje fosilnih energoresursa sa alternativnim izvorima energije. energetska valorizacija komunalnog i drugog otpada. na primer. • informisanje i przentiranje programa racionalnijeg gazdovanja energijom i time problematiku približiti širem krugu zainteresovanih.

– 07. Stoga. termohemijska konverzija SUMMARY: World consumption of energy for production of one joule of food is ten joules. Thermochemical conversion UVOD Situacija u svetu. Pesticidi se prave od derivata nafte. e-mail: ihis@eunet. Dejan Čikara. but their number permanently increases.ac. All commercial fertilizers are produced from the nature gas. a oko trećine svetske nafte dolazi sa izvorišta koja slabe stopom od oko 4% godišnje. natural or liquid gases. Kada su u pitanju fosilna goriva.5 dana utroši milijarda barela nafte.yu. Naime dizel motori. vodonik. gde proces njihove razgradnje traje od šest meseci do godinu dana. 2006. prirodni ili tečni gas. Iako već prilično ozbiljan. Ove sitne čestice sa lakoćom ulaze u naše disajne organe i završavaju u plućima. Najveće zlo leži u činjenici da 179 . odnosno proizvodnja energetskih prenosilaca koji su u ekološkom smislu mnogo pogodniji za korišćenje.EkoIst' 06.. Ključne reči: regenerativno gorivo.5 days the world consume one billion of crude oil. harvesting and transportation are done by machines driven by crude oil. već dugo kod niza energetičara izaziva zabrinutost za sudbinu naše planete i stimuliše nastojanja da se istraživanjima pronađu odgovarajuća rešenja. Key words: Regenerative fossil fuel. only direction in their further use is reforming of this fuel. but one third of oil are coming from resources which are diminishing yearly by rate of 4%. Sagorevanje fosilnih goriva stvara ogromne ekološke probleme sa nesagledivim posledicama. Due to that. jedini opravdani pravac u njihovom daljem korišćenju je reformisanje ovih goriva. a navodnjavanje. a njihov broj stalno raste. Na zemlji se svakih 11. The pesticides are produced from crude oil derivates. All over the world there are more than 600 million vehicles driven by crude oil motors. Hydrogen. navedeni problem ovim nije i konačno opisan. marko@elab. U svetu radi oko 600 miliona vozila sa motorima koji troše naftu. priprema zemljišta. 2 Tehnološko metalurški fakultet. Combustion of fossil fuels produces huge problems with unrecognizable consequences. koji se odlikuju ekonomičnošću i velikim obrtnim momentom. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Beograd. izuzetno pogubno je delovanje izduvnih gasova motora SUS na okolinu.bg. and production of energy carriers which are.d. globalne energetske probleme. Every 11. Marko Rakin2 IHIS – Holding a. watering. Sva komercijalna đubriva se prave od prirodnog gasa.tmf. from the ecological point of view. Pri njihovom radu produkti sagorevanja bivaju izbačeni u okolni vazduh i sa njim dospevaju u respiratorne organe ljudi koji se kreću ulicama ili čak obitavaju u svojim domovima. preparation of ground. imaju izražen problem sa povećanom emisijom čestica čađi. sa globalno – energetskog stanovišta. žetva i transport se vrše mašinama koje se pogone nafta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja REFORMISANA FOSILNA GORIVA − JEDINI OPRAVDANI PRAVAC U NJIHOVOM DALJEM KORIŠĆENJU REFORMED FOSSIL FUELS − ONLY SUSTAINABLE DIRECTION IN THEIRS FURTHER CONSUMPTION Petar Rakin1.yu 1 IZVOD: Svet troši 10 džula energije ugljovodonika da bi proizveo jedan džul energije hrane. Vlade razvijenih zemalja sveta ulažu značajna sredstva sa ciljem da se dođe do novih izvora energije koji bi ublažili danas akutne. 04. Beograd. much more suitable for use.

zatim smanjenje emisije štetnih gasova. ali i permanentno usavršavanje konvencionalnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem i stalno povećanje korišćenja reformisanih goriva u srednjoročnom periodu. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. kao krajnjeg prenosnika energije. Ekološki problemi u eksploataciji tečnih fosilnih goriva postaju sve ozbiljniji jer je dokazano da je povećanje kancera u gradskim sredinama u korelativnoj vezi sa emisijom čađi. posebno ugljen monoksida. Pored toksičnih. Danas se za proizvodnju električne energije i toplote koristi široka paleta primarnih čvrstih fosilnih goriva. izazvane emisijom dimnih gasova. ne proizvodi nikakvu štetnu emisiju ili zagađenje. posebno biljni svet ima olovo do čije emisije dolazi razgradnjom tetraetilolova. sam po sebi. jedinjenja koje se koristi kao antidetonator motornih benzina. samoodrživa mobilnost je moguća samo korišćenjem goriva dobijenih iz obnovljivih izvora energije.. ili nuklearne energije uopšte. REFORMISANA GORIVA Zagovornici primene obnovivih izvora energije. Koliko brzo nam takva rešenja trebaju pokazuje pregled činjenica datih u apstraktu ovog rada. npr. Stoga. Ali činjenica da njegovo korišćenje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sitne čestice čađi za sebe vezuju otrove koji su formirani u cilindrima pod izuzetno visokim pritiscima i temperaturama. gorivih spregova. posebno u razvijenim zemljama. u 99 % slučajeva. 180 . a ne i izvor energije jer je za njegovu proizvodnju potrebno utrošiti energiju. ne može biti rešenje za samoodrživo snabdevanje. međutim nisu zadovoljni ni postignutim rezultatima. Rešenje ovog pitanja podrazumeva uvođenje novih tehnologija za pogon vozila. koriste derivate nafte kao gorivo. U energetskim scenarijima on je samo sredstvo za postizanje cilja. ni obimom sredstava koja se ulažu u dalji razvoj. na globalnom planu. a to je jedino realno i blisko rešenje. Naravno. Uvođenjem etilestara kao aditiva za povećanje oktanskog broja benzina ovo zagađenje je drastično smanjeno. odnosno oksida azota i sumpora. 06. fundamentalni ekološki pomak će predstavljati i izbegavanje klimatskih konsekvenci koje su. čini ga idealnim gorivom. sumpor dioksida i oksida azota i obezbeđenje značajnog procenta obnovljivih izvora u snabdevanju energijom. Pored čađi veoma opasno dejstvo po okolinu. 2006. 6 Na duge staze. Još uvek se obnovivim izvorima energije ne posvećuje dužna pažnja. a rešavanje pogona putničkog saobraćaja u Evropskoj zajednici leži skoro isključivo na nafti. Skretanje pažnje sa ovog problema vrhunski je nemar koji se plaća ljudskim patnjama i životima. 04. Sredstva za istraživanja u oblasti fuzije. Reformisano ili regenerativno gorivo je naziv za fosilno gorivo koje je posebno tretirano radi smanjenja štetnih sastojaka i povećanja korisnih ili fosilno gorivo kojem je dodata izvesna količina 6 Putnički automobili. njih odlikuju kancerogena i mutagena dejstva i kao takve. Razlog za primenu vodonika u budućnosti je njegova velika efikasnost u procesima gde je on prenosnik energije kao što je to slučaj u primeni gorivih spregova za proizvodnju struje. ove supstance predstavljaju ekstremnu opasnost po zdravlje. – 07. Dugoročni cilj u energetskoj ekonomiji budućnosti je korišćenje energije na mnogo efikasniji način nego do sada. su i na dalje veća nego ona koja se izdvajaju za istraživanje obnovivih izvora energije. Pored povećanja efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova kod konvencionalnih vozila. vodonik je samo prenosnik.

mogu podeliti na ekstrativne. Biomasa danas učestvuje sa oko 11% (45 EJ/a) u svetskoj potrošnji primarne energije (420 EJ/a). hemijske i toplotne stabilnosti. bez obzira na nisku temperaturu gasifikacije. nego eksperimenti pokazuju da se tada povećava i sadržaj CO2 u dobijenom gasu. Biomase podmiruju danas različite energetske potrebe uključujući proizvodnju toplote i električne energije. 2006. što u mnogome olakšava primenu regenerisanih goriva. Ekološka Istina / Ecological Truth. Osnovna premisa ovih procesa je prisustvo absorbenta za CO2 koji ga odstranjuje iz proizvedenog gasa. Ovaj postupak je razvijen za proizvodnju gasa u reaktoru pomoću termohemijske konverzije ugljeničnih goriva. Svi ostali obnovivi energetski izvori (hidroenergija. a zatim i Evropski Savet. Kao posledica. fermentacione i termohemijske kao i elektrolitičku proizvodnju vodonika. Sa obzirom na malu količinu dodatka u fosilnom gorivu klasični motori ne moraju da trpe naknadne prepravke. odnosno proces absorpcijom forsirane rekombinacije. i u ovom sektoru potrošnje potrebna su samoodrživa rešenja za srednjoročni i dugoročni period. 04. odnosno njegovo Odelenje za transformaciju i akumulaciju energije. Već danas se može konstatovati značajni pomak u povećanju korišćenja obnovivih izvora za proizvodnju industrijske toplote i električne energije. 7 AER − Absorption-Enhanced Reforming (absorpcijom potpomognut reforming) 181 . Iste godine Nemačka je smanjila takse za mineralna goriva proporcionalno sadržaju biogoriva u korišćenim fosilnim gorivima. Međutim. odnosno toplotna moć goriva ostaje nepromenjena. Iz ovoga je jasno da proizvodnja regenerativnih goriva još uvek nije uzela maha. vetar. Pri tome redukcija sadržaja tera ne izaziva snižavanje energije hemijske veze. Poseban doprinos razvoju regenerativnih goriva dale nemačke istraživačke organizacije. u grubom. Oni moraju da raspolažu sa dovoljnim kapacitetom absorpcije i brzinom reakcije. Jedno od značajnih dostignuća je uvođenje AER procesa 7 kao postupka za dobijanje gasa sa izuzetno malom količinom tera. Absorbent se u posebnom stupnju procesa regeneriše i vraća u procesni reaktor. Hemizam redukcije tera nije u potpunosti objašnjen. Ova poslednja su posebno pogodna za primenu u transportnim sredstvima.) zajedno doprinose oko 3%. koje je locirano u Ulmu. sunce i dr. 2004. Pronađen niz tehnoloških procesa konverzije biomase u energente i proizvodnje električne energije iz obnovivih izvora. Zbog toga su Evropski parlament 2003. godine doneli Direktivu o Promovisanju biogoriva ili drugih obnovivih goriva za potrebe transporta. Isprobavani su razni prirodni materijali (minerali) pogodni za proces absorpcije. ali je verovatno povezan sa procesom izdvajanja CO2 za vreme gasifikacije. Institut za istraživanje solarne energije i vodonika (ZSW) iz Štutgarta. gde i mali dodatak biogoriva (5-20%) značajno doprinosi smanjenju štetnog sastava u izduvnim gasovima motora sa unutrašnjim sagorevanjem. godine. – 07. geotermalna energija. Kod konvencionalnih postupaka gasifikacije niska temperatura ne samo da doprinosi formiranju tera. Oni su patentno zaštitili svoj AER proces. Proizvodne tehnologije se. zatim proizvodnju čistog. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja biogoriva. Naučne organizacije su široko uključene u istraživanja postupaka za proizvodnju regenerativnih goriva koja se lako transportuju i stokiraju. tečnog i gasovitog goriva za korišćenje u kogeneracionim pogonima i za proizvodnju goriva za transportne potrebe. ravnoteža hemijske reakcije je pomerena u pravcu veće koncentracije vodonika u dobijenom gasu. Egzotermna reakcija absorpcije CO2 obezbeđuje dovoljnu toplotu za odvijanje procesa gasifikacije. 06. a da pri tome zadovoljavaju zahteve u pogledu mehaničke .EkoIst' 06.

CO i CO2 za dalju proizvodnju goriva. Reforming prirodnog gasa parom može biti put za decentrolizovanu proizvodnju toplote i električne energije po kućama.) kao i u tretmanu i finom čišćenju CO iz reformisanog gasa. bogat na vodoniku. etanol propan. 06. Pri reformingu ugljovodonika i alkohola u reaktorima sa čvrstim ležištem. što je komplementarno sa razvojem i usavršavanjem samih spregova. Iz ugljeničnih fosilnih goriva uspešno se proizvodi gas za gorive spregove. jedan za termo hemijsku konverziju. ZWS je konstruisao „kućnu elektranu“ na bazi modula gorivog sprega. Zatim. gasifikacijom lignita po AER postupku može se dobiti vodonik. Konverzija biomase sa koncentracijom H2 više od 70%vol. dobija se čak do 75% zapremine vodonika. U oba slučaja CO2 se može izdvojiti i lagerovati u geološkim formacijama nastalim posle eksploatacije fosilnih depoa ili vode. Zatim. snage 4 KW. više nije problem. Težište je na ostvarenju potpuno automatskog upravljanja radom sistema. a potom električna energija. 04. u reaktoru sa fluidizacionim slojem snage 100KW. 182 . AER procesom se kao proizvod dobija suvi gas sa preko 95%vol. Pri tome može biti proizveden čak i čist CO2 gas. 2006. – 07. Ugljenični ostaci iz gasifikacije sagorevaju proizvodeći toplotu potrebnu za regeneraciju absorbenta. 2. obnoviva goriva i reforming goriva. gde je energent prirodni gas i koji sadrži sistem za proizvodnju gasa bogatog na vodoniku na licu mesta. prema naučno-tehničkim izveštajima uključenih organizacija. 4. a drugi za regeneraciju absorbenta.EkoIst' 06. skoro bez emisije štetnih gasova. Zatim. 3. snabdevanje gasom za gorive ćelije. U procesu gasifikacije drveta. Ovaj proces nudi pogodnost da se dobija čist CO2 koji može biti korišćen ili lagerovan. pogotovo za nedostupna područja do kojih je teško ili nemoguće distribuirati električnu energiju. i sl. vodonika. gorivi spregovi danas imaju veliki značaj. u prisustvu CO2 absorbenta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Dalja prednost AER procesa je da se finalni proizvod – vodonikom bogat sintetski gas sa smanjenim sadržajem CO i CO2 i otpadni gas bogat sa CO2 proizvode u zasebnim reaktorima. kao što su Severne teritorije i Jukon u Kanadi. dobijena gasna smeša može biti podešena na optimalni sadržaj H2. mora biti očišćen od CO i CO2 jer oni predstavljaju otrov za katalizatore u gorivim spregovima. Vodonik koji se ne iskoristi u gorivom spregu može biti upotrebljen kao energent za proces reformacije. NOVI TEHNOLOŠKI PRISTUPI Sadašnji istraživačko-razvojni procesi u ovoj oblasti se usmeravaju na sledeće teme: 1. Institut ZWS ima veliko iskustvo u reformaciji prirodnog gasa i viših ugljovodonika (metanol. termohemijska konverzija biomase i metode CO2 odvajanja. su takvi da će se uskoro probe vršiti na MW-tnom obimu. Alternativno. Podešavanjem reakcionih parametara i sadržaja absorbenta. a eksperimenti se vrše i u velikim obimima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Proces AER je inovativni pristup termohemijskoj konverziji. odnosno pojedini delovi Sibira u Rusiji. Proces je kontinualan i ostvaruje se pomoću dva gasna fluidizaciona reaktora. Reformisanju se mogu podvrći i gasovita fosilna goriva. ugalj se može gasifikovati konvencionalnim načinom koji se nastavlja konverzijom CO. Rezultati projekta AER-GAS−EZ. Proizvedeni gas.

već i brzim iscrpljivanjem postojećih izvora nafte. www.. REGENERATIVNA GORIVA I VODONIK ENERGIJA 2006.com ERGEBNISSE 2004 Zentrum fuer Sonnenenergie und Wasserstoff Farschung (ZSW) Februar 2005. od 30%. 2006.fromthewilderness. 3. regeneracijom fosilnih goriva. 04.. Nove tehnologije treba da omoguće da se po povoljnim cenama. FROM THE WILDERNESS. Garche J.EkoIst' 06. Ruppert C. Sledeći cilj koji treba da se ostvari u ovoj godini je izrada kompaktnog sistema sa usavršenom proizvodnjom gasa i stepenom iskorišćenja od 35%. koje pogađa ekonomije svih zemalja sveta. – 07. obračunato na električnu energiju. ZAKLJUČAK Sa gledišta ekologije očigledna je neophodnost reformisanja fosilnih goriva. Ekološka Istina / Ecological Truth. Stutgart. REFERENCE 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Već sada se može postići ukupna efikasnost. odnosno njihovo korišćenje za proizvodnju energetskih prenosioca koji su u eksploataciji mnogo manje opasni po čovekovu okolinu. Ova neminovnost nije uslovljena samo problemom „staklene bašte“ i zagađenjem vazduha i vode. Germany 183 . Zlatibor. Ovi energenti će se najverovatnije bazirati na vodoniku kao ekološki prijateljskom gorivu. dobiju energenti koji bi bili baza za postepenu zamenu motornih benzina i dizel goriva. M. 06. mart 2006. 2. Čikara D. Rakin P.

production process. pored osnovne elektrohemijske reakcije anodnog izdvajanja kiseonika iz vode. Petar M. or in the phase of development. Jedan postupak je izmena fizičkih osobina vode putem primene jakih magnetnih ili elektromagnetnih polja. 04. Čekerevac1. Nikolić – Bujanović. Miloš Simičić. a dok se neke osobine vode pojačavaju. postupak dobijanja. Pri dobijanju kisele aktivirane vode. – 07. Batajnički put 23. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbog svojih specifičnih osobina obe ove vode mogu naći primenu u različitim oblastima razvojem niza proizvoda u kojima se ona koristi kao polazna sirovina.. 11080 Beograd. veoma razblaženih vodenih rastvora u membranskim ćelijama dobijaju se dva tipa aktivirane vode.d. IZVOD: Prikazane su osobine elektrohemijski aktivirane vode i mogućnosti njene primene u različitim oblastima ljudske delatnosti. (PROXIMA®) Key words: electrochemically activated water. osobine. CORONA BOREALIS®. alkalna ili redukciona i kisela ili oksidaciona. application. Elektrohemijski aktivirana voda dobija se elektrolizom veoma razblaženih rastvora demineralizovane vode u membranskim ćelijama. on the basis of application of activated water. nutritivni napici ECA VODA (CORONA PLUS®). postoji verovatnoća da se odvija niz međuprocesa 184 .ECOCUTE®. ECOLIFE® i ALKALNA VODA ZA PIĆE (PROXIMA®). In the process of electrolysis the two types of activated water is obtained: the alkaline one and the acid one. In IHIS Holding A. a number of production processes are developed. SUMMARY: The basic properties of electrochemically activated water and its applications in different fields are presented. properties. ECOLIFE® and ALKALINE DRINKING WATER. Ključne reči: elektrohemijski aktivirana voda. fizičko-hemijske aktivacije.d. the both types of activated water may find application in various fields by the development of preparations where it is used as basic row material. a drugi je fizičko-hemijsko „aktiviranje“ vode putem elektrolize. koja voda u osnovnom stanju nema. Rakin IHIS – Holding A. U procesu elektrolize. sredstvo za odmašćivanje PROMAX®. primena. e-mail: ihis@eunet.yu. CORONA BOREALIS®.d. razvijeni su ili su u razvoju niz postupaka za proizvodnju preparata na bazi aktivirane vode. nutritive drinks ECA WATER (CORONA PLUS®). degreasing device – PROMAX®.5·10-4 M). Ljiljana N. The electrochemically activated water is obtained in process of electrolysis of much diluted solutions of KNa-tartarate (5. 2006. such as: ecologically friendly disinfectant – ECOCUTE®. As the consequence of its unique properties. U IHIS Holdingu odabran je drugi. Negica Popović. 06. U procesu elektrolize dobijaju se dva tipa aktivirane vode: alkalna i kisela. kao što su:ekološki prihvatljiva dezinfekcija i sterilizacija . UVOD U stručnoj literaturi [1] mogu se naći dva osnovna tretmana vode pomoću kojih se menjaju njena osnovna svojstva i pomoću kojih ona dobija neke nove osobine. fizičko-hemijski pristup. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RAZVOJ PRIMENE ELEKTROHEMIJSKI AKTIVIRANE VODE DEVELOPMENT OF ELECTROCHEMICALY ACTIVATED WATER APPLICATION Milan I.5·10-4 M). kojoj je zbog povećanja električne provodljivosti dodata mala količina KNa-tartarata (5.EkoIst' 06. U IHIS Holdingu a.

185 . Slično se može reći i za alkalnu vodu koja nastaje pri elektrohemijskom izdvajanju vodonika na katodi. Na. O. Shuval. jer izaziva koagulaciju i taloženje organskih i neorganskih zagađivača u vodi. [UNICEF] United Nations Children’s Fund (2004).[1] Elektrohemijski aktivirana voda poseduje neke nove osobine koje je razlikuju od obične. prisustvo slobodnih radikala uključujući superoksid anjon radikal (O2-•). Pedahzur. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja i paralelnih procesa u kojima nastaje niz kiseoničnih vrsta: slobodni radikali uključujući superoksid anjon radikal (O2-•). a posebno superoksid anjon radikal. tada ih organizam povlači iz kostiju. Takva voda ima značajne i visoko blagotvorne uticaje na biljke. 04.4). hidroperoksil radikal (•OOH). prisustvo vodoničnih ili hidroksilnih jona u znatno većim koncentracijama. 06. azot monoksid radikali (NO•). hidroperoksil radikal (•OOH). O3. hidroksil radikal (•OH). povećan prinos. azot monoksid radikali (NO•). Water Science & Technology 42 No 1-2(2000)293–298.[2]8 Sve ove vrste radikala i molekula. Mg) u krv. organizam je prinuđen da se stalno bori da održi alkalnost krvi putem „ubacivanja“ katjona alkalnih i zemnoalkalnih metala (K. virusa i drugih bioloških zagađivača u različitim medicinskim i zubarskim primenama.I. prisustvo povećane količine vodonika ili kiseonika. tako da predstavlja blagotvorni napitak za organizam.htm. 15. i može uspešno da se koristi kao dezinfekciono sredstvo. inače nastupa smrt ćelija. preradi hrane i domaćinstvu. Elektrolizirana voda može da se smatra i „strukturno uređenom vodom“ čija je sposobnost da prenosi hranljivu materiju i prodire u ćelijske strukture značajno poboljšana. Ca. Redukciona (alkalna) aktivirana voda ima povećani sadržaj vodonika u različitoj formi. ukoliko u ishrani nema dovoljno navedenih metala. dok je u ćelijama sredina blago kisela (pH≈6. Katzenelson. zbog posledica metabolizma u njima. Water Statistics (Online). Ulitzur. HO2. – 07. S. tako da mogu da su veoma aktivni u različitim procesima oksidacije. H2O2 su jaka oksidaciona sredstva. Ekološka Istina / Ecological Truth. kao i za ostale oblasti dezinfekcije u poljoprivredi. Fattal. 2004 from: www. atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). B. Obzirom da osnovna hrana koju unosimo u organizam u najvećoj meri pri razlaganju proizvodi kiselu sredinu i da proizvodi metabolizma isto tako imaju kiselu reakciju. H.EkoIst' 06. Barnea. 2006. D. O2•.childinfo. i njihovo lako uklanjanje. Istraživanja su pokazala da alkalna voda za piće ima blagotvorno dejstvo na životinjski i ljudski organizam. poboljšan razvoj korena. Lev. Zato je uzimanje alkalne vode blagotvorno. Da bi ćelije mogle normalno da razmenjuju materiju sa okolnom (krv) potrebno je da se ta razlika pH vrednosti stalno održava. a to su: smanjenje broja molekula vode u klasteru.8). Retrieved Oct. N. Alkalna voda ima veliku koncentraciju vodonika u različitim oblicima i hidroksilne jone pa tako predstavlja jako redukcionu sredinu. The efficacy of long-lasting residual drinking water disinfectants based on hydrogen peroxide and silver.org/eddb/water/current. životinje i ljude. Ljudska krv ima blago alkalnu sredinu (pH≈7. i razlaže opasne toksične supstance na bezopasne komponente. atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). U oblasti hortikulture (staklene bašte) primena elektrohemijski aktivirane vode obezbeđuje niz povoljnosti: ubrzan rast biljaka. hidroksil radikal (•OH). jer pomaže organizmima u stalnoj „borbi“ za održavanje alkalnosti krvi. Oksidaciona (kisela) aktivirana voda ima povećani sadržaj kiseonika i kiseoničnih radikala tako da može da se primeni za ubijanje bakterija. OH•. Tako. pa se zato koristi termin aktivirana voda. R.

Tako pripremljen elektrolit uliva se u elektrohemijski reaktor (membranska ćelija) za dobijanje elektrohemijski aktivirane kisele i alkalne vode. čija je ona osnovna sirovina.5·10-4 M). slika 1: • • • • Demineralizacija pijaće vode i dodavanje soli za provodljivost. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja smanjenu potrebu za pesticidima i đubrivima. 2006. 186 . zbog povećanja električne provodljivosti. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. koji se koristi kao ekološki odmašćivač u raznim oblastima kao što su mašinska industrija. očuvanje vode kroz ponovnu upotrebu i smanjeno ispuštanje pesticida u otpadnoj vodi. razvijen je originalan postupak ekološkog dobijanja elektrohemijski aktivirane vode. Anodno rastvaranje srebra u kiseloj aktiviranoj vodi. Tehnološki postupak proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode i proizvoda izvedenih od nje sastoji se iz četiri faze.EkoIst' 06. PROMAX je sam katolit.D. Na kraju se vrši provera kvaliteta. Elektrohemijska aktivacija demineralizovane vode.[3] koji se zasniva na elektrolizi demineralizovane vode u koju je dodata mala količina KNa-tartarata (5. So vinske kiseline odabrana je zato da bi se izbeglo nastajanje hlora i njegovih kiseoničnih jedinjenja pri elektrolizi na anodi i to je glavna prednost ovog postupka u odnosu na široko rasprostranjenu upotrebu natrijumhlorida za poboljšanje provodljivosti. pH=10. Elektroliza se vrši stalnom strujom od I=32 A do vrednosti pH≈3 u anodnom delu reaktora i pH≈10. Po završenoj elektrolizi katolit i anolit se prema potrebi dorađuju do konačnog željenog proizvoda po odgovarajućoj recepturi i tehnološkom postupku. 04. 06. Eksperimentalni deo Dobijanje elektrohemijski aktivirane vode U IHIS Holdingu A. što je posebno značajno za proizvodnju zdrave hrane. Posle propuštanja vode koz aparat za demineralizaciju vrsi se kontrola provodljivosti vode i umešavanje soli u rezervoaru za umešavanje elektrolita. PROMAX i ALKALNA VODA ZA PIĆE. priprema za isporuku i pakovanje proizvoda. domaćinstvo i druge. anodna (kisela voda) i katodna (alakalna voda).5 u katodnom. Umešavanje odgovarajućih komponenti (zavisno od proizvoda) i skladištenje. Rezultati i diskusija Osvajanjem proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode u IHIS Holdingu otvorile su se mogućnosti razvoja i proizvodnje niza proizvoda.5. Katolit se u daljoj proizvodnji koristi kao osnova za dva preparata. prehrambena industrija.

jer je dezinfekciono i antiseptičko dejstvo srebra odavno poznato. pranje salate i drugog svežeg povrća koje se ne može izlagati visokoj temperaturi). koristi se kao nitritivno sredstvo jer balgotvorno deluje na okrepljenje organizma. restoranima (dezinfekcija posuđa. – 07. U reaktoru za anodno rastvaranje srebra. dezinfekcija mesa u klanicama. industriji (dezinfekcija postrojenja za obradu mesnih i mlečnih prerađevina. Ovako dobijen preparat se može koristiti u medicini za spoljnu upotrebu. 2006.EkoIst' 06.i takođe može služiti kao dezinfekciono sredstvo. Ekološka Istina / Ecological Truth. lečenje različitih bolesti). Slika 1 Blok šema proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode i Tako je dobijen proizvod ECOLIFE koji se skladišti i čuva zaštićeno od svetlo. poljoprivredi (zaštita bilja. produžavanje veka trajanja mesnih i mlečnih proizvoda). pranje ruku.0) i niskomineralne izvorske vode u koji su dodati oligoelementi i vitamini. u malim količinama (permanentno 520 ml/dan) kao sredstvo za usporeno starenje. produžavanje veka trajanja voća i povrća od berbe do potrošača. ECA VODA je kisela voda pH=3 koja se koriosti kao sredstvo za dezinfekciju jer ubija viruse. posuđa i inventara. dezinfekcija zemljišta. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ALKALNA VODA ZA PIĆE (PROXIMA®) pH=8. dezinfekcija staklene i plastične ambalaže. 04.5. 187 . posteljine.99%) do željene koncentracije.5 – 5. za osobe sa niskim krvnim pritiskom. bacile i bakterije i može se koristiti: u medicini. u anolitu se vrši elektrohemijsko rastvaranje srebra (99. CORONA BOREALIS je mešavina anolita (pH 4. Anolit bez dodataka. koristi katolit kao osnovu u koji se dodaju odgovarajuće soli da bi se postigao kvalitet vode za piće. plesni. (dezinfekcija hirurških instrumenata. dezinfekcija jaja u ljusci).

Zbog jakog dezinfekcionog dejstva i ekološke bezbednosti ECOCUTE se može koristiti u oblastima medicine. Primena preparata na bazi aktivirane vode i koloidnog srebra ima perspektivu u svakodnevnoj primeni za dezinfekciju vode u manjim naseljima. Prilutsky. [5-8] ZAKLJUČAK U IHIS Holding–u osvojena je lepeza proizvoda na bazi elektrohemijski aktivirane vode. Ulitzur. [UNICEF] United Nations Children’s Fund (2004). ekološki prihvatljivih.childinfo. Katzenelson. poljoprivrede. [WHO] World Health Organization. B. Koreja. i sve bacile Mycobacterium smegmatisa posle 5 minuta i sve spore B. koje se dobija dodavanjem određene količine vodonik peroksida u anolitni rastvor koloidnog srebra. domaćinstvu. Detaljniji postupak dobijanja ECOCUTE prikazan je u radu „Novo ekološko dezinfekciono sredstvo“. P. Water Statistics (Online).EkoIst' 06. jer ubija vegetativne oblike mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Washington D. Pedahzur. Lima. Water Disinfection. REFERENCE V. PAHO/CEPIS/PUB/03.89.I. Lev. S. action and resistance. R. a time šira primena i komercijalizacija takvih. 15. Patentna prijava u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine SCG broj P-309/03. World Health Organization.S. sve spore Aspergillus sp. Hoare. u svetu već uveliko primenjenih. O. jer su potvrđena dezinfekciona svojstva u ispitivanjima u SAD i Izraelu. 188 . H. Subtilisa posle 30 minuta. Antiseptics and disinfectants: activity. MECHANISM OF BIOLOGICAL ACTION.htm. 12(1)(1999)147-179. Primena dijetetskih i nutritivnih proizvoda na bazi elektrohemijski aktivirane vode u svetu je dosta odomaćena (Japan. ELECTROCHEMICALLY ACTIVATED WATER: ANOMALOUS PROPERTIES. SAD. Solsona. New York.I. Geneva. javnim ustanovama i za dezinfekciju postrojenja za preradu vode. preparata u svetu su odavno poznata. The electrochemistry of oxygen. kao i same vode za piće. 2003. Office of Water.M. Méndez. Shuval. Dezinfekciona i nutritivna svojstva ovakvih. Ovo sredstvo ima izuzetna dezinfekciona svojstva. Environmental Protection Agency. proizvoda.1997. N. F. 1993. 2nd Edition.. U. Fattal. 1968. J. The efficacy of long-lasting residual drinking water disinfectants based on hydrogen peroxide and silver. Takođe ubija i sve blastospore C..C. Ekološka Istina / Ecological Truth. Treba naglasi da primena ovih preparata u oblasti dezinfekcije ima velikog značaja u smanjivanju potrošnje ekološki neprihvatljivih sredstava na bazi hlora ili drugih po pravilu agresivnih jedinjenja. VNIIIMT AO NPO “Ekran”. V. Retrieved Oct. albicans posle 2.. Russel. D. Simičić. Clin Microbiol Rey. Barnea. – 07. M. Guidelines for Drinking-Water Quality. Interscience Publishers. P. Bakhir. McDonnell. 2006. D.org/eddb/water/current. G. P. Popović. usamljenim domaćinstvima. J. N. Rusija i druge zemlje bivšeg SSSR-a) i postoji dosta potvrda o njihovom povoljnom dejstvu na ljudski organizam.5 minuta. S tim u vezi IHIS očekuje uključenje i drugih kompetentnih institucija da bi se omogućila što bolja verifikacija kvaliteta navedenih proizvoda. 04. Water Science & Technology 42 No 1-2(2000)293–298. A. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ECOCUTE je univerzalno ekološko dezinfekciono sredstvo. Rakin. Drinking water standards. 2004 from: www. J.[USEPA] United States Environmental Protection Agency (2001). 06. Moscow.

Takva vodena mešavina sa 10-20 puta većom količinom vode u odnosu na težinu pepela se specijalnim pumpama transportuje kroz cevovode do deponija.bg.EkoIst' 06. tako da se povećava efikasnost korišćenja goriva za termoelektrane. tako da te frakcije nalaze svoje dalje primene. e-mail: ihis@eunet. Ključne reči: tretman pepela mokrim postupkom. The procedure allows separation of unburned coal. 189 . This type of plant allows separation of ash and slag by granulometric composition. Postupak omogućuje odvajanje nesagorelog uglja. Marko Rakin2. Ekološka Istina / Ecological Truth. a jači vetrovi formiraju prave prašnjave zavese koje padaju na okolno zemljište i naselja. Karnegijeva 4. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PEPEO TERMOELEKTRANA KAO KORISNA SIROVINA ASH FROM THERMO POWER PLANT AS USEFUL RAW MATERIAL Dejan Rakin1. Isto tako velika sredstva su predviđena za sanaciju samih deponija da one ne bi bile izvor kontaminacije životne sredine u okruženju. At the end such ashes can be transported to the depoes by belt conveyers. This paper describes functioning of the equipment for the treatment of the fossil fuel power plant ashes with 30% of moisture. pepeo se vodenim mlazom sakuplja iz gorionika i iz prostora ispod elektrofiltera. Key words: ash treatment by wet method. a jedan deo se drenažnim pumpama vraća u proces.yu 2 Tehnološko metalurški fakultet.tmf. Ogromna finansijska sredstva su predviđena za transformaciju sistema odpepeljavanja i transporta pepela. prljajući vodu u koju se sliva sa određenom količinom mikročestica pepela i drugih kontaminata.. Ovako postrojenje omogućuje separciju pepela i zgure po granulometrijskom sastavu. pepeo se pri sušenju formira u rastresite slojeve sprašene materije. što je pogodno i ekonomski isplatljivo rešenje. 11120 Beograd. 04. this way the efficiency of use of fuel is increased in the thermo power plants. Jedan od razloga je način kako se vrši odpepeljavanje kotlovskih postrojenja i elektrofiltera na TE. Ovde je opisano funkcionisanje postrojenja za tretman pepela kojim se isti dobija sa 30% vlage tako da se lako može transportovati na deponije trakastim transporterima. oscilirajući separatori SUMMARY: The main disadvantage in ash treatment by wet method in thermo power plants using fossil fuel is the huge ammount of water in the ash transported which is a large ecological problem. so that those fractions find their further use. marko@elab.. Voda koja se sliva nalazi put ili do izvorišta ili do vodotokova. 11080 Beograd. Na samim deponijama ogromna količina vode se sliva u okolno zemljište. – 07. koja se lako prenosi i slabijim vetrovima. fosilna goriva. Naime. 2006. Blagoje Petrovski1. Batajnički put 23. Da bi se ovakvo stanje saniralo EPS predviđa značajne promene u procesu odpepeljavanja i načinu transporta pepela na deponije.yu IZVOD: Osnovni nedostatak kod tretmana pepela mokrim postupkom kod termoelektrana koje koriste fosilna goriva je ogromna količina vode koja za transport na deponije znači veliki ekološki problem. Na samim deponijama. 06.ac. Goran Vulićević1 1 IHIS – Holding a.d. fosil fuel. vibrating separators UVOD Pepeo termoelektrana danas se kod nas tretira kao „opasni otpad“.

transformiše u frakcije za razne primene kao na primer.EkoIst' 06. ona ne sme sadržati nesagorelo gorivo više od 5%. vlasnike termoelektrana primoravaju da pepeo prihvataju i sortiraju u frakcije koje mogu naći odgovarajuće primene. koji ne dozvoljavaju stvaranje deponija pepela. Predviđa se da se do jeseni EPS-u predoče materijali koji će pokazati opravdanost rada po novom sistemu tretmana pepela. razvijen od firme Schanenberg. nego bi se isplatila i eksploatacija već postojećih starih deponija pepela. ispostavilo se ne samo da se isplati montaža nove opreme na termoelektranama za odpepeljavanje. – 07. Kada smo sa nemačkim stručnjacima obišli neke deponije pepela na području Kolubarskih ugljenokopa. da postrojenje Schanenberg-a može vršiti i separaciju nesagorelih ostataka uglja iz pepela. umesto da predstavlja izdatak za termoelektrane. da bi se on mogao transportovati trakastim transporterima. zakonski propisi u SR Nemačkoj. Odvodnjavanje kotlovskog pepela iz vlažnog odpepeljivača sa MAB-uređaja za odvodnjavanje vlažnog pepela Mnogo puta je preostala vlažnost grubog pepela odbačenog iz vlažnog odpepeljivača tako visok da je transport pomoću trakastog ili sličnog transportera nemoguć. Da bi se frakcija namenjena za ubacivanje u podloge za puteve smela koristiti. 2006. Naravno sve ovo zahteva još dodatne analize i proračune. 190 . Verovatno će i sam EPS razmatrati novi način tretmana pepela u odnosu na već projektovani sistem za termoelektrane u Obrenovcu. Slika 1. 06. Na taj način pomenuta firma je razradila postupak. sirovine za cementare i drugo. Ovakav tretman pepela. ODVODNJAVANJE VLAŽNOG PEPELA Na sl. kojim se pepeo koji se kod nas deklariše kao „opasan otpad“. 04. To je uslovilo. Ekološka Istina / Ecological Truth. sa kojima bi se animirali potencijalni privatni investitori u pogone za tretman pepela. predstavlja u stvari izvor dodatnih prihoda. podloge za puteve. Naime. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IHIS Holding u saradnji sa firmom Schanenberg iz SR Nemačke predlaže potpuno drugačiji sistem odpepeljavanja i transporta pepela. 1 prikazano je postrojenje sa MAB-uređajima za odstranjivanje vode iz pepela.

Sa ovakvom instalacijom smanjiće se preostali sadržaj vlage pepela iz komore za sagorevanje sa 50 % na manje od 30%. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MAB-odvodnjavanje vlažnog pepela pomaže smnanjivanje preostale vlažnosti tako da je dalji transport bez problema. klasiranje i sortiranje pepela iz komora za sagorevanje konvencionalnih elektrana na ugalj Već mnogo godina kod mokrog odpepeljavanja kotlovskih postrojenja postoji problem povezan sa daljim transportom ili skladištenjem u bunkere. Ekološka Istina / Ecological Truth. Kod transporta vlažnog pepela iz mokrog odpepeljivača pomoću trakastih transportera pod nagibom bez primene MAB tehnike. Slika 2. 04. često dolazi do povratnog kretanja pepela (vraćanje pepela nazad) (sl. 2). transport vlažnog pepela iz postrojenja za kvašenje (vlaženje) pepela. U cilju postizanja visoke pogonske sigurnosti ovde je nastala potreba za inovacionim rešenjima. 2006. gde nastaje izuzetno fini pepeo. 3). To je posebno problematično kod sagorevanja siromašnog na azotne okside . To je posebno važno kod daljeg korišćenja pepela pošto se u mnogim slučajevima dalja mogućnost primene mora sertificirati. 06. Vraćanje nazad sloja pepela na trakastom transporteru Slika 3. Povratni tok pepela izaziva skupe radove čišćenja duž čitavog transportnog puta (sl. Vruć pepeo koji ispada iz ložišta gde se sagoreva kameni ili mrki ugalj. Ovo omogućava bez problema dalji transport trakastim transporterom pod nagibom većim od 20 stepeni uz minimalno korisćenje ekonomične transportne tehnike da se na primer napuni silos. – 07. klasiranje i sortiranje materijala tj. gasi se u vlažnom odpepeljivaču. Mogućnost primene Postrojenja ove vrste se primenjuju kada se traži odvodnjavanje. Odvodnjavanje. Primenom MAB odvodnjavanja vlažnog (kvašenog) pepela može se postići bitno poboljšanje. Taj pepeo nosi ogromnu količinu površinski vezane vode što doprinosi problemima u daljem transportu ili u skladištenju. Izlivanje vode iz pepela pod dejstvom pritiska u kontejneru 191 .EkoIst' 06.

U zimskim mesecima se stvaraju opasna zaleđena klizišta. 4. Shema postrojenja za redukovanje preostale vlage u grubom pepelu REFERENCE I LITERATURA Schauenburg MAB GmbH je u poslednjih 30 godina projektovao. 13. 9. 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. 10. 192 . 6. Iz elektrane se odvodi značajno manje vode. Prednosti Transport trakastim transporterima do utovarnog silosa bez prljanja.Potisna pumpa Motor pumpe PA. 3. 5. 2. 8. Često se mora odstraniti prolazni silos jer nije moguće skladištenje.Oscilirajuci (odvajac vode) Predajna spuštaljka (klizač) Pumpna kada MAB. naravno uz zamenu habajućih delova.oscilirajući odvajač vode (sl. kontejnerima nastaje često problem njihovog pražnjenja nakon dužeg zadržavanja pepela u kontejneru. Otklonjeno je prljanje u ovom području kao i obrazovanje zamrznutih površina tokom zimskog perioda.deo Vodeni ciklon (hidrociklon) Klizač otpada (odvod) Konstrukcija skladišta Kompletni cevni sistem (cevovod) Upravljački orman Plovak Vod za obilazni transport Slika 4. – 07. 7. 12. Za ovu tehniku biće upotrebljen MAB. Iz iskustva trajnost postrojenja je preko 20 godina. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Utovar U tovarnim silosima tj. izradio i montirao oko 1500 oscilirajućih odvajača vode (SEW). 11. 04. MAB. 4). MOGUĆNOSTI SEPARACIJE PEPELA Preostala vlažnost grubog pepela može se smanjiti u zavisnosti od gustine pepela na 25 do 30 %. 2006.EkoIst' 06. Ovde navedeni problemi izazivaju troškove koji se mogu izbeći uvođenjem MAB .odvodnjavača vlažnog pepela. Kod pražnjenja u turnusima dolazi do značajnog zagađenja okoline punjačke stanice i transportnih puteva zbog izlivanja zaprljane vode. 06. Iz pretovarnog silosa se bez problema mogu puniti kamioni.

Zlatibor. Neckarwerke AG 6. VEAG 8.god. Energoprojekat. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Na problematici odvajanja vode iz pepela uspešno funkcioniše preko 10 postrojenja a u fazi projektovanja oko 15. Komitenti: 1. 04. Tretman pepela u termoelektranama na fosilna goriva uz maksimalno smanjenje vlažnosti zbog transporta na deponije Energetika 2006. 2. Beograd. 2006. GKM 3. Projekat tretmana pepela TE Nikola Tesla. Sa tehničkim mogućnostima koje pružaju ova postrojenja nudi se sve veća mogućnost korišćenja grubog pepela. – 07. BKB 2. Preussen-Elektra 5. Block I i II KW-Lippendorf-probno postrojenje (10 meseci) KW-Lippendorf (Block R i S) KW-Boxberg-probno postrojenje (od jula 2000) LITERATURA 1. Obrenovac. Ekološka Istina / Ecological Truth. Preussen-Elektra 4. Deizisau bei Stuttgart. 193 .god. 2005. VEAG 7.EkoIst' 06. Ovde se može reći da je veća potražnja za odvodnjavanjem vlažnog pepela. VEAG Mesto ugradnje: Braunschweig Manheim KW-Standinger Grosskrotzenburg KW-Heyden. Petershagen KW-Altbach. 06. april 2006.

Beograd. mehanička svojstva vlakana SUMMARY: Production of stone. Pored svojstava samog materijala koja definišu njegovu primenu.ac. Mechanical properties of fibers UVOD Bazaltna vlakna dobijeni tehnološkom preradom bazaltnih stena mogu se svrstati u grupu potpuno novih proizvoda na našem tržištu. Kao sirovina za izradu bazaltnih vlakana koriste se olivinski ili andezitni bazalti kojih u Srbiji ima u značajnim količinama. ali se ne koristi više godina. U radu je dat prikaz mogućnosti zamene različitih tipova bezalkalnih staklenih vlakana.yu. nekancerogeni i kao takvi ekološki prijateljski. and frendly from the ecological point of view. basalt and kaolin base fibers is intensively developed in the world. In this papir the presentation of the possibilities of replacement of the different types of nonalcaline glass fibers with the basalt fibers is given. they replace glass fibers their toxicity has affect both. 194 . 2 Tehnološko metalurški fakultet. bazalta i kaolina se intenzivno razvija u svetu. These materials are nontoxic. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BAZALTNA VLAKNA – EKOLOŠKA ALTERNATIVA STAKLENIM VLAKNIMA BASALT FIBERS – THE ECOLOGICAL ALTERNATIVE TO GLASS FIBERS Dejan Čikara1. 2006. miliona tona) Moguće je uspostaviti proizvodnju bazaltnih vlakana na tehnološkoj opremi za bezalkalna staklena vlakna.bg. Nikola Bajić1. for production of basalt fibers.d. – 07.tmf. olivin or andesit basalts are used. 2.. Thermal conductivity of fibers. Beograd e-mail: ihis@eunet. koja postoji u preduzeću ISV Etex u Baljevcu na Ibru. noncarcinogenic. Ekološka Istina / Ecological Truth. As the base raw materials. Marko Rakin2 1 IHIS – Holding a. Ova vlakna takođe imaju nekristalnu – staklastu strukturu ali i značajno bolja mehanička svojstva od staklenih vlakana. on employees and the environment. Key words: Basalt fibers.U tom smislu oni potiskuju iz upotrebe staklena vlakna čija se toksičnost odražava kako na zaposlene u pogonima tako i prirodno okruženje. These fibers also have noncristalineglass structure and much better mechanical properties then glass fibers. treba naglasiti da proizvodi od bazalta nisu ni toksični ni kancerogeni i da su tehnologije za njegovu preradu ekološki čiste.EkoIst' 06. Ovi materijali su netoksični. Due to that. Ključne reči: bazaltna vlakna toplotna provodljivost vlakana.yu IZVOD: Proizvodnja vlakana na bazi kamena. marko@elab. 04. Ideja da se u Srbiji uspostavi industrijska proizvodnja ovog novog i atraktivnog proizvoda zasnovana je na sledećim parametrima: Srbija poseduje značajne istražene rezerve kvalitetnog bazalta (cca. 06. Ona mogu u potpunosti da eliminišu neke do sada primenjivane materijale kao što su bezalkalna staklena vlakna ili azbestna vlakna. Serbija has large quantity of these rocks. vlaknima dobijenim od bazaltnih stena.

06. grade B) % upijanje vode % prionljivost agregata % Proces izrade vlakana sadrži sledeće operacije: • priprema šarže za topljenje • topljenje bazalta • izvlačenje vlakana • završna obrada vlakana Procesi topljenja. koja se nalaze na padinama Kopaonika. Ukrajina.. Kao polazna sirovina za proizvodnju vlakana koristiće se bazalt sa lokaliteta Donje Jarinje (Raška) i Vrelo (Brus – Kuršumlija). Bazaltni agregat(-5. kao osnovni repromaterijal za svoju proizvodnju. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Istraživanja svojstava bazalta i mogućnosti njegove prerade obavljena su najvećim delom.. – 07.26% FeO+Fe2O3……………….10 11. Pregled fizičko–mehaničkih svojstava bazalta svojstvo jedinica mere gustina kg/m3 o temperatura topljenja C čvrstoća na pritisak u suvom stanju MPa čvrstoća na pritisk u vodozasićenom stanju MPa čvrstoća na pritisak posle smrzavanja MPa otpornost na habanje struganjem (Böhme) cm3/50cm2 otpornost na habanje (Los Angeles. Poseban interes su pokazalo preduzeće FIAZ iz Prokuplja koje bi trošilo oko 1000 tona vlakana godišnje..EkoIst' 06. valorizuje kroz više oblike prerade. Ekološka Istina / Ecological Truth. kako u termodinamičkom tako i u hemijskom i strukturnom smislu..18% FeO+Fe2O3……………….). Kanada. izuzetno dobrih mehaničkih i tehnoloških svojstava. 2006.030.19% koristiti za proizvodnju bazaltnih Tabela 1.. a u radu su korišćeni i rezultati dobijeni od Zavoda za izolacione materijale iz Irpina.31 100/90 195 . 04.… 5% Ostalo(CaO.. VRELO SiO2………………………46% Al2O3…………………….000 odnosno 1. odnosno kroz proizvodnju bazaltnih vlakana. u Centru za savremenu keramiku i nanomaterijale univerziteta Queens u Kingstonu. Postoji veliki interes da se bazalt. homogenizacije rastopa i izvlačenja vlakana su vrlo složeni.000 tona. čije istražene rezerve iznose 700. nekancerogeni i ekološki prijateljski materijal.22% Fizičko-mehanička svojstva bazalta koji će se vlakana data su u tabeli 1.08 0. sa širokim domenom primene. iz ležišta Donje Jarinje i Vrelo. 9% Ostalo……………………. TiO2 i dr.55% Al2O3………………………. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Bazaltno vlakno je netoksičan. Pri zagrevanju izmerena vrednost 2600-2630 1150-1170 230-250 205-220 200 4.. MgO.+2) korišćen za topljenje i izvlačenje vlakana imao je sledeći sastav: DONJE JARINJE SiO2………………………….

ne samo na parametre tehnološkog postupka. Visok sadržaj oksida gvožđa u polaznoj sirovini veoma je nepoželjan jer rastopu daje tamnu boju. raste stabilnost jedinjenja sa prostijom strukturom. koji se odvija difuzijom. Zagrevanjem iznad 11500 C. Ovaj fenomen nije potpuno u skladu sa hemijskom ravnotežom u sistemu Fe–O. reakcija termičke disocijacije odvija se u čvrstom stanju i kiseonik koji se pritom izdvaja teži da procesom difuzije ode u pećnu atmosferu. a rastop homogenizuje može se pristupiti procesu izvlačenja. a već na 10700C na površini uzorka se pojavljivala staklasta faza. a koji su u vezi sa složenim hemijskim i minerološkim sastavom bazalta. Ovo se postiže odvajanjem zone homogenizacije od zone izvlačenja u samoj peći. smanjenje temperture vodi povećanju oksidacionog broja i stvaranju viših oksida. Daljim zagrevanjem. Ekološka Istina / Ecological Truth. produžava vreme potrebno za njegovu homogenizaciju i podiže temperaturu očvršćavanja. 06. dolazi do disocijacije oksida Fe2O3 izdvajanjem kiseonika koje je praćeno smanjenjem oksidacionog broja železa. prema kojoj bi oksidacija FeO trebalo da se odigrava samo do Fe3O4. iznad 10700 C. potrebno držati rastop na temperaturi izvlačenja oko 20 minuta. Ovo otstupanje verovatno je vezano za druge fenomene koji utiču na ravnotežu sistema. je relativno spor. Sa aspekta tehnološke prerade bazalta od izuzetne važnosti je fenomen izdvajanja kiseonika koji prati termičko razlaganje gvožđe (III) oksida. Proces izvlačenja vlakana je najvažnija faza proizvodnje i mnogi parametri utiču na njegovu stabilnost i kvalitet dobijenog proizvoda. Obzirom da je rastop bazalta veoma viskozna tečnost. Ova promena boje izazvana je izmenama u hemijskom sastavu. bazalt menja agregatno stanje i prelazi u rastop. proces izdvajanja gasova. – 07. 04. odnosno prelaskom nižih oksida gvožđa u Fe2O3 po reakcijama: 6FeO + O2 = 2Fe3O4 4Fe3O4 + O2 = 6Fe2O3 Hemijski sastav bazalta pokazuje da ova stena sadrži gvožđe u obliku Fe(II) i Fe(III) oksida pa se u temperaturnom intervalu 900 – 10000 C odigrava proces oksidacije nižih oksida pri čemu se kiseonik uzima iz pećne atmosfere. Primećeno je da iznad 9000 C bazalt počinje da menja boju. na 11000C. dolazilo je do pojava veće količine tečne faze sa jakim bubrenjem komada. Temperatura na kojoj se odvija hemijska reakcija bliska je temperaturi početka topljenja. na navedenim temperaturama. Stoga je.EkoIst' 06. sa porastom temperature. Može se ubrzati dodatkom aditiva koji smanjuj viskozitet i povećanjem temperature. U protivnom gasni mehurići bi zaostali u masi i onemogućili kontinualni tok procesa proizvodnje vlakana. Ovo je u saglasnosti sa opštom zakonitošću po kojoj. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bazalta mogu se zapaziti interesantni fenomeni koji mogu imati uticaja. već i na sam izbor moguće tehnologije prerade bazalta. 2006. Obrnuto. radi potpune degazacije rastopa. Osim toga vlakna se podvrgavaju različitim vidovima završne obrade. Tek kada se razvijeni gasovi u potpunosti izdvoje. Ovo bubrenje je posledica pritiska izdvojenog kiseonika koji teži da se difuzijom izdvoji iz bazaltnog agregata. odnosno viskozitet rastopa. Daljim zagrevanjem. Bazaltna vlakna odlikuju se sledećim svojstvima: • visoka zatezna čvrstoća • visoka vrednost modula elastičnosti i posledično visoka žilavost 196 . u skladu sa potrebama njihove dalje primene. na temperaturama. Zbog toga se u polaznu šaržu dodaju aditivi koji olakšavaju rad i podižu kvalitet dobojenih vlakana. Početna siva ili tamno siva boja postaje smeđe crvena. Naime.

031-0. Tipične oblasti primene ovih vlakana su: proizvodnja bazaltnog rovinga i mata. termičkog širenja ppm/oC 8. koji je osnovna sirovina za proizvodnju staklenih vlakana. 06.70 72-75 5.0–20.04 5. 2006. Neki proizvodi od bazaltnih vlakana dati su na slikama 1a. c.15 % modul elastičnosti GPa 84-90 koef. U tabeli 2.034-0. armiranje betona itd. bazaltno platno 197 . kompoziti sa poliestarskim i epoksidnim smolama. Zbog svojih svojstava. 1b i 1c.0 Stakleno vlakno 2540 3450-3800 4.Uporedni pregled svojstava bazaltnih i staklenih vlakana Osobina vlakna Jedinica mere Bazaltno vlakno gustina kg/m3 2600-2650 zatezna čvrstoća MPa 4000-4300 izduženje 3. Tabela 2.038 hidroskopnost % 0. bazaltna vlakna ne samo da mogu da zamene staklena u mnogim domenima primene.0 o radna temperatura C -200 +900 o temperatura sinterovanja C 1050 toplotna provodljivost W/m°C 0. a kvarcni pesak. visokotemperaturni izolacioni materijali. pa čak i čelik bili apsolutno dominantni. dat je uporedni pregled svojstava bazaltnih i staklenih vlakana. izaziva zagađenje okoline istvara rizik da zaposleni zbog prisustva kvarcne prašine u pogonu obole od silikoze. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. sečeno bazaltno vlakno Slika 1.5–1. bazaltno vlakno b. frikcioni materijali za spojnice i kočnice.0 a.EkoIst' 06. Azbest je veoma kancerogen material.4 -60 +500 600 0. već se njihova upotreba širi i na oblasti u kojima su dosad azbestna ili mineralna vlakna. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja • • • • • dobra otpornost na zamor otpornost na dejstvo alkalija i kiselina mala hidroskopnost netoksičnost i nekancerogenost bez rizika po okolinu Odlična mehanička i druga svojstva i činjenica da su bazaltna vlakna prijateljski materijal u ekološkom smislu doprinosi tome da bazalt istiskuje alternativne materijale kao što su staklena ili azbestna vlakna.

. – 07. 4. a u velikoj meri su istisnila iz upotrebe azbestna vlakna. REFERENCE 1. 2006. Vladimir Kovačić. U tu svrhu mogle bi da se iskoriste postojeće tehnološke linije koje su locirane u nekoliko fabrika vlakan u Srbiji. Projekat IR 2056.laseroptronix. kao netoksični. J. koristi za više stepene prerade kojima bi se proizvodili: bazaltna vlakna. 66(4). rods etc.com 198 . Res. 225-229. mat i tkani materijali. ULTIMATE MECHANICAL PROPERTIES OF BASALT FILAMENTS. i dr. ISTRAŽIVANJE PARAMETARA TEHNOLOŠKOG PROCESA PROIZVODNJE BAZALTNOG STAKLA. YUCOMAT. MOGUĆNOSTI IZRADE KONSTRUKIVNIH ELEMENATA OTPORNIH NA HABANJE PRERADOM DOMAĆIH BAZALTA. Čikara Deana. 2. nekancerogeni i ekološki prijateljski materijal. Potražnja za bazaltnim vlaknima opravdava ideju da se bazaltna ruda sa lokaliteta Vrelo i Donje Jarinje. 2004. Čikara D. 2. 3. roving. Jiri Militky. prepregs. 04. se danas u svetu široko primenjuju kao zamena za bezalkalna staklena vlakna. Beograd 205. Čikara Dejan. Text. Hercegnovi. 1996 AKETOMA – Basalt fabrics. tubes.EkoIst' 06. http://www. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK 1. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Bazaltna vlakna. Studja izvodljivosti.

srednje i jake. brzo se šire i teško se gase. Ovi požari se brzo šire i često prelaze u visoke požare zahvatajući krošnje drveća. žbunje i suvo drveće. Javljaju se u raznim oblicima i vrstama i imaju različite karakteristike.EkoIst' 06. Prizemni požari su vrsta najčešćih šumskih požara naročito u listopadnim šumama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja GORIVI MATERJAL KAO UTICAJNI ELEMENTI ZA NASTANAK I RAZVOJ ŠUMSKIH POŽARA 1 Mr Goran Đorđević. 2006. šumski požar UVOD Šumski požari nanose velike štete kako ekonomske tako i ekološke.Poznavanje ovih karakteristika utiče na efikasnu zaštitu šuma od požara a samim tim i smanjenju ekoloških i ekonomskih šteta koje prouzrokuju šumski požari. 04. što je prikazano na slici 1. Napredovanje podzemnih šumskih požara je sporo i teško se otkrivaju. Ekološka Istina / Ecological Truth. Novica Stepanović 2 DP "Litas" Požarevac IZVOD: Gorivi materjal u šumi kao i njegove karakteristike utiču na pojavu i razvoj šumskih požara a samim tim i na ekološko ugrožavanje šuma od požara. To su najčešće "tinjajući" požari koji šumskoj vegetaciji mogu naneti velike štete. – 07. 2Borivoje Pantović 1 SUP Požarevac. Vrste i oblici šumskih požara Požari koji nastaju u šumskim područjima mogu biti: • • • podzemni prizemni visoki Kod podzemnih požara najčešće gori treset i humus ispod šumske organske prostirke. Visoki požari ili požari krošnji drveća. Kod prizemnih požara vatra zahvata najčešće suvu travu. Razni faktori i elementi utiču na razvoj šumskih požara na njegove vrste i oblike . Prema vrsti i intenzitetu šumski požari se dele na: slabe. a jedan od najznačajnijih uticajnih faktora je i gorivi materjal u šumi. najčešće nastaju iz prizemnih požara naročito u četinarskim šumama. Ključne reči: Gorivi materjal. 06. 199 . Poznavanje njegovih karakteristika utiče i na efikasnu zaštitu šuma od požara . Visoki požari su najčešće praćeni jakim vetrom.

prikazano na slici 2. 3. 2006. Oblici šumskih požara: 1) Kružni 2) Eliptični 3) Nepravilni 200 . Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Karakteristika vetra ( jak. 04.strm. homogeni gorivi materjal.EkoIst' 06. Vrsti gorivog materjala (lišćari. Klasifikacija požara prema vrsti i intenzitetu 1.). heterogeni gorivi materjal). smera vetra i sl. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slab Srednji Jak Prizemni Visoki Podzemni Slika 1. slab. bez vetra. eliptični.izlomljen ). kružni. četinari. 2. Oblici šumskih požara mogu biti različiti a najčešće zavisi od: Oblika terena ( ravan. nepravilni Slika 2. – 07. U zavisnosti od delovanja navedenih faktora karakterišu se tri oblika šumskih požara.

06. Na slici 3. Delovi šumskog požara: 1. U neorganske materije spadaju: ugljenik. lišajevi i trava. gorenje je intenzivno i nanosi najveće štete. terpeni. masti. požar na repu se najlakše gasi. oboreno drveće. Ekološka Istina / Ecological Truth. glukoza. gustini. tanini. voskovi. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Kružni požari se najčešće javljaju kada je teren ravan. rep 2. prsti 4. Prilikom izbora opreme i sredstava za gašenje šumskih požara i odrerivanja plana gašenja važnu ulogu ima i poznavanje delova šumskih požara. podmladak. Gorivi materijal u šumi sastoji se od neorganskih i organskih elemenata. pektini.U odnosu na druge delove požara. 2006. alkaloidi. prikazani su sastavni delovi šumskog požara. skrob. Eliptični oblik šumskih požara se javlja kada je teren strm. data je šema sagorevanja drveta. 04. vetar slabe jačine a gorivi materjal heterogen. koja zajedno sa vazduhom stvaraju zapaljivu smešu. sadržaju smole. mahovina. što je vrlo značajno prilikom izbora opreme i taktike gašenja. čelo 5.konfiguracija i sastav terena i klimatski uslovi. granje. Požar čela se širi veoma brzo. koje istovremeno utiču i na razlike u njihovom sagorevanju. proteini. ulja. ugljeni hidrati a sporedni smole. Na slici 4. kiseonik i azot. 201 . šikara. raslojavanjem i sublimacijom isparavajućih materijala. Gorivi materijal Gorivi materijal u šumi sačinjava sav biljni pokrivač i to: zrelo drveće. mineralne materije i voda. Svaka od navedenih gorivih materija odlikuju se posebnim specifičnostima u pogledu ponašanja prema paljenju i gorenju. Suzbijanje i gašenje čela požara je najteže i ključ je uspeha svake akcije gašenja. Glavni organski sastojci su: celuloza. užareni komadi drveta Požar se najbrže širi u čelu pod uticajem vetra ili uz pomoć strujanja toplog vazduha uz padinu. panjevi. Sagorevanje drveta na vazduhu sprovodi se predhodnim sušenjem. bočne strane 3. – 07. Razlike kod ovih zapaljivih materijala svode se u osnovi na razlike u strukturi. Slika 3. šumska prostirka. kada nema vetra i kada je gorivi materjal homogen. šiblje. mlada šuma. Elementi koji utiču na nastanak i razvoj šumskih požara su:gorivi materjal. vodonik. boje. stepenu raspadanja vlažnosti.EkoIst' 06. grmlje.

Na temperaturi od 4000-4500 C proces razlaganja drveta i izdvajanje zapaljivih gasova se završava. Ovaj materijal se brzo suši. Na temperaturi 1500-2000 C kao produkti razlaganja pojavljuju se nezapaljivi elementi: voda i ugljen-dioksid. Temperatura paljenja od 2700-2750 C. Šema sagorevanja suve grančice 1.Gorivi materjal u šumi razvrstava se u tri grupe: -sitni gorivi materjal -krupni gorivi materjal -zeleni gorivi materjal.zona isparavanja 3. 202 . lišća.zona razlaganja 4.zona pretežnog gorenja plamenom. jer odreruju intezitet i ponašanje požara. dolazi do intezivnog isparavanja kapilarne i apsorbovane vode i do izvesnog razlaganja drveta i promene njegove boje. U šumi se nalazi razni tipovi gorivog materijala koji se veoma značajni. grančica i td. dok se drvo jele pali na 2900 C. koji predstavlja drugi stadijum. a požar se obično razvija kao površinski. bukve. lako pali i brzo gori. lignit i druge materije.EkoIst' 06.zona sušenja i zagrevanja 2. svojstvena je za drvo hrasta. što je praćeno postepenim isparavanjem vlage i smole. Brzina izdvajanja gasnih produkta na ovoj temperaturi postaje jednaka brzini njihovog mogućeg difuznog sagorevanja i oni se pale. Sitni gorivi materijal obično se nalazi na zemlji i sastoji se od uginulih biljaka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 4.zona gorenja uglja 5. Na temperaturi od 1100-1150 C. jove i bora. kao i isparavanjem produkata raspadanja. Na početku prvog stadijuma drvo se zagreva do temperature 1100 C. praćeno je ubrzanim procesom razlaganja sa izdvajanjem toplote. 2006. U daljem toku toplota sagorevanja uglja može dostići i 10000 C. drvo se ugljeniše i na 5000 C sagorevanje uglja na površini već protiče znatnom brzinom. Na temperaturi koja je viša od 2000 C počinju da se razlažu celuloza. osušene trave. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Taj proces dostiže svoj maksimum na temperaturi od 2750-3000 C. Daljim povećanjem temperature. 04. – 07.

3%.(starost) 45-68 g. Vrsta Starost šume u godinama šume manje od 30 30-60 60-90 4104 4106 Bukva Smreka 5258 3946 3376 Bor 3397 3491 90-130 3988 3276 4229 Krupni gorivi materijal ili sporogoreći materijal. date su količine sitnogorivog materijala u kg/ha u četinarskoj i listopadnoj šumi a u zavisnosti od starosti šume. manje biljke kao i stabla. zelena trava. trupaca i debala raznih veličina. Zeleni gorivi materijal sačinjava vegetacija koja raste: lišće. 04. Tabela 1. žbunje. Praćenjem šumskih požara.u periodu(1992-1999) uočeno je da su najčešći požari bili sitno gorivog materjala(trava i sitnog rastinja). Tabela 3. grančice. Borova šuma Borova šuma Smrekova šuma 40-60 g. Kada se upali ovaj materijal ima tendenciju da dugo gori i tinja. koji su se dogodili na području Zaječarskog okruga.(starost) 85-113 g. – 07.(starost) 3560 4100 6220 Tabela 2.1 I OSTALO 850 % 100 209 24. Ovaj gorivi materijal je zapaljiv kada se osuši. Ukupan broj požara u zavisnosti od vrste vegetacije za period (1992-1999) u Zaječarskom okrugu.5 51 6. Ekološka Istina / Ecological Truth. panjeva. 06.3 Napomena: Podaci korišćeni u tabeli uzeti su iz knjige evidencija teritorijalnih vatrogasnih jedinica za period (1992-1999 g. Masa suvih organskih odpadaka četinarske šume u kg/ha. 2006. Ovaj materijal je karakterističan po tome što zadržava veliku vlažnost i retko se pali bez prisustva sitno gorećeg materijala. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja U tabeli 1. zatim četinarskih šuma 6. sastoji se iz više slojeva izmešane leževine od krupnih grana.Masa suvih organskih odpadaka listopadne šume u kg/ha .1% i ostali požari drugih gorivih materjala 5.1 45 5. BROJ POŽARA LISTOPADNA ŠUMA IETINARSKA ŠUMA TRAVA NISKO RASTINJE 545 64.EkoIst' 06. Iz tabele 3 se jasno vidi da je pored niskog rastinja najčešći požari bili listopadnih šuma 24. i 2. 203 .5%. i po pravilu teško se gasi.) za Zaječarski okrug.tabela 3.

ZAKLJUČAK Da bi borba sa šumskim požarima bila uspešna potrebno je poznavati sve elemente koji utiču na pojavu i razvoj šumskih požara. 2006. Jedan od najvažnijih faktora je gorivi materjal u šumi koji utiče na nastanak i razvoj šumskih požara. Ekološka Istina / Ecological Truth. a kasnije zahvataju i ostali gorivi materijal u šumi.EkoIst' 06. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Može se zaključiti da je sitnogoreći materijal pod odrerenim uslovima daleko podložniji paljenju od bilo kog drugog gorivog materijala u šumi. 204 . Vrsta i oblizi požara u najvećoj meri zavise od ovog elementa i samo dobro poznavanje karakteristika gorivog materjala u šumi može da utiče na pravovremenu i efikasnu zaštitu šuma od požara. Ovo iz razloga što požari najčešće nastaju kod sitnogorećeg materijala. 06. a to je posebno značajno prilikom odrerivanja mera za zaštitu šuma. izrade planova sprečavanja i gašenja šumskih požara i slično. 04. određivanje opreme i sredstava za gašenje.

Dejan Tanikić. kojeg finansiraju Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. UVOD Pod uticajem podzemnog otkopavanja uglja dolazi do pojave odgovarajućih geomehaničkih procesa u krovinskim stenama. što se ogleda kroz promene. Problem sleganja površine terena i oštećenja objekata. formiranje raseda i pukotina iz otkopnog prostora vertikalno ili koso nagore do površine terena. predviđeno je da se. neural networks. raslojavanje i manje-više intenzivno zarušavanja krovine. u drugoj istraživačkoj godini. 205 . difficult for mathematic determination and modeling. includes analyses of land subsidence processes at Soko and Rembas coal mines. 2006. pan@tf. kako zbog velikog broja uticajnih faktora. 04. Za otkopavanje moćnog ugljenog sloja u jami rudnika Soko primenjena je stubna metoda otkopavanja sa prečnim otkopima i zarušavanjem krovnog uglja a u jamama rudnika Rembas primenjuje se stubna «G» metoda sa dobijanjem krovnog uglja i zarušavanjem krovine. Sve ove promene praćene su oštećenjima i promenama u osnovnim strukturama konstrukcije objekata na površini. – 07. propadanje i sleganje na površini terena.ac yu IZVOD: U okviru istraživačkog projekta br. 06. due to numerous influence factors and unknown relations between them. horizontalnih pokreta i deformacija na površini terena (slika 1). posebno je izražen kod rudnika „Soko“ i „Rembas“. kao što su: raspucavanje ugljenog sloja ispred otkopa i slabljenje njegovih fizičko-mehaničkih karakteristika. This paper provides the analysis of possibility for application of artificial neural networks (ANN) in subsidence prediction.EkoIst' 06. supported by Serbian Ministry of Science and Environment Protection and JP PEU Resavica Coal Company. Sleganje terena usled uticaja podzemne eksploatacije uglja predstavlja složen geomehanički proces. Key words: subsidence. izvrše istraživanja sleganja potkopanog terena. Igor Svrkota Tehnički fakultet u Boru. U ovom radu analizirana je mogućnost primene veštačkih neuronskih mreže za izradu pouzdanog modela prognoze parametara procesa sleganja potkopanog terena Ključne reči: sleganje terena. iznad otkopnih polja podzemnih rudnika uglja Soko i Rembas. povećanje vodopropusnosti višeležećih stena uz pojavu lokalnih i opšteg levka depresije. Land subsidence in undermined areas is a complex geomechanical process. pojava vertikalnih i znatno manjih. kojeg je veoma teško matematički opisati i modelirati. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KORIŠĆENJE VEŠTAČKIH NEURONSKIH MREŽA ZA PROGNOZIRANJE SLEGANJA POTKOPANOG TERENA USING OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS IN PREDICTION OF UNDERMINED AREA SUBSIDENCE Radoje Pantović. neuronske mreže. Ekološka Istina / Ecological Truth. tako i zbog nepoznatih težina relacija izmedju parametara i faktora sleganja. Miodrag Žikić. 6638A. usled podzemnog otkopavanja uglja i zarušavanja krovinskih stena. između ostalog.bor. underground coal mines. podzemni rudnici uglja ABSTRACT: Year two of Research project No 6638A.

Zbog velikog broja faktora koji utiču na ponašanje masiva iznad otkopanog prostora. Razvijeno je tri grupe metode za prognozni proračun uleganja površine terena. Kako su sve ove metode bazirane na podacima merenja iz određenih rudarskih basena. kao što su metoda konačnih elemenata. produkujući izlazni signal duž aksona. Neuron je jednostavna procesna jedinica. neuron se „pali“. Kada je spojni ulazni signal dovoljno jak. on šalje električni impuls duž svog aksona. prognoza posledica otkopavanja je težak zadatak. Princip primene ovih metoda je da se izabere funkcija uticaja za svaki rudnik.EkoIst' 06. Prve. Alternativa gore pomenutim metodama je prognoza uleganja primenom veštačkih neuronskih mreža. 206 . Na slici 2 prikazana je šema funkcionisanja biološkog neurona. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Poznavanje procesa pomeranja površine terena i prognoza uleganja omogućava efikasno saniranje šteta nastalih kao posledica otkopavanja i ima pozitivan ekonomski efekat. ali je teško izračunati koeficijente u jednačinama funkcija uticaja. one su u direktnoj zavisnosti i rezultati su validni samo za prostor na kome su vršena merenja.fizički modeli prognoznog proračuna. Potrebno je imati podatke o dinamici otkopavanja i pomeranju tačaka na površini terena. empirijske metode bazirane su na vezi između podataka merenja tačaka na površini i odgovarajućih geometrijskih parametara otkopavanja. a još teže utvrditi «specifičnu težinu» uticaja svakog od tih parametara na proces. Treću grupu čine matematičko . problem se obično rešava numeričkim metodama. odnosno podatke o uzroku uleganja i podatke o posledicama otkopavanja. preko koga se spajaju sa dendritima ostalih neurona. a zatim se odrede koeficijenti kako bi se omogućilo da oblik krive uleganja bude približan stvarnom. Ove metode su jednostavne i efikasne. Pri korišćenju ovih metoda. koji je znatno veći u poređenju sa njegovim inhibitornim ulazom. Sinapse konvertuju aktivaciju iz aksona u električni puls koji pobuđuje ili inhibira aktivaciju povezanog neurona. U svakom slučaju mnogo je lakše doći do tih podataka nego odrediti sve uticajne faktore potrebne za ranije pomenute metode proračuna uleganja. 2006. – 07. Svaki signal koji preko dendrita udje u neuron prenosi se preko sinapsi ili sinaptičkih čvorova. pamćenja i rešavanja problema. koja prima i spaja signale različitih neurona preko ulaznih veza – dendrita. metod konačne razlike ili metod graničnog elementa. 06. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Metode prognoznog proračuna bazirane na funkcijama uticaja i sedam pretpostavki koje pojednostavljuju proračun i čine metode generalno primenljivim. Teško je utvrditi sve uticajne parametre. Kada neuron primi pobuđujući ulaz. BIOLOŠKA OSNOVA NEURONSKIH MREŽA Ljudski mozak je vrlo kompleksan sistem koji se odlikuje sposobnošću razmišljanja.

– 07. Veze su definisane svojim težinama. Da bi se razlikovale veličine koje se odnose na različite nivoe. uz svaku veličinu stavlja se oznaka u eksponentu koja govori o kom nivou neurona je reč. uslovljava aktiviranje neurona pomoću akcionog potencijala – neuronskog impulsa. Šematski prikaz biološkog neurona [3] VEŠTAČKE NEURONSKE MREŽE Veštačke neuronske mreže se sastoje od određenog broja veoma jednostavnih elemenata – neurona. procesna jedinica proizvodi odgovarajući odziv. Medjutim na ponašanje mozga utiče oko 100 triliona sinaptičkih čvorova. Efekat svakog signala može se aproksimirati množenjem signala nekim brojem (tzv. Svaka od 1000 veza sadrži sinaptičke čvorove preko kojih se menja tok elektriciteta.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sinapsa jezgro akson teloćelije dendriti Slika 1. Do sada razvijene neuronske mreže daleko manje su razvijene od mozga. 06. Svaki od neurona povezan je sa odgovarajućim aksonima (izlaznim vezama) sa oko 1000 drugih neurona. Ekološka Istina / Ecological Truth. Na slici 3 data je neuronska mreža sa dva nivoa neurona. kada pređe odgovarajući prag. Neuronska mreža može biti sastavljena od više nivoa neurona. Ukoliko vrednost aktivacije premaši određeni prag. 207 . Pri rodjenju čovek ima oko 100 biliona neurona u mozgu. težinom) i na ovaj način predstavlja se jačina sinapse. neuron prima signal od drugih neurona. 04. Sleganje izlomljene krovine iznad otkopanog sloja uglja [2] Slika 2. što uslovljava neurohemijske procese. 2006. Neuroni primaju ulazne signale od okruženja ili drugih neurona preko sinapsi ili veza koje mogu biti eksitacione ili inhibitorne. a preko međusobnih veza i ostalih neurona. Svaki od ovih nivoa ima svoju matricu težina W. Svaki neuron poseduje sopstveni potencijal. Kroz veze. koji. “Otežani” signali se sumiraju i formiraju ukupnu aktivaciju. bias vektor b i vektor izlaznih veličina y. koji su u mreži predstavljeni kao promenljive sa vrednostima trenutnih signala. povezani su međusobno vezama.

Za istraživanje je korišćena neuronska mreža sa više nivoa bez povratne sprege.1S1. Konačno. koji sadrže po 40 neurona. 06. . .11. y22 . Na slici 4 prikazani su rezultati prognoze uleganja nastalog kao posledica otkopa koji je širok 350 m.1f1(IW1. efikasnost prognoze je proverena i na osnovu stvarnih rezultata merenja uleganja na prostoru rudnika. . .s1 Σ b2S2 1 a2S2 f2 y1 = f1(IW1. jer se mreža može obučavati i smo sa jednim skrivenim nivoom. Prikazani su uporedni rezultati prognoze uleganja primenom veštačkih neuronskih mreža sa rezultatima prognoznog proračuna primenom stohastičke metode i primenom prognoznog modela rudnika uglja Velenje. izabrana je mreža sa dva skrivena nivoa. dok su izlazne veličine uleganja tačaka na površini.1x+b1)+b2) Slika 3. 208 . y 1 2 Σ b22 1 a22 f2 . Neuronska mreža sa dva nivoa [1] UPOREĐENJE SA KLASIČNIM METODAMA PROGNOZE Praktična primenljivost neuronskih mreža pokazana je u realnim uslovima otkopanih delova ležišta i uleganja površine terena u Rudniku Velenje [4]. primena neuronskih mreža je pogodna za različite dužine i dubine otkopa. Kao optimalna. y2S2 Σ b1S1 1 a1S1 f1 y1S1 lw2. . Preliminarna istraživanja omogućila su sledeće zaključke: prvo. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. pogodnije je koristiti jednostavniju mrežu ulazno – izlaznih parova.R Σ b12 1 a 1 2 f1 . Testiranje obučene neuronske mreže izvršeno je na različitim primerima otkopa. 04. dalje. dug 400 m.1 Nivo neurona 2 a21 y21 x1 Σ b11 1 f1 Σ b21 1 f2 x2 x3 .1y1+b2) y2 = f2(LW2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ulaz iw1. .11.1 Nivo neurona 1 a11 y11 lw2. xR iw1. Ulazne veličine čine parametri otkopavanja i koordinate tačaka.1s2. – 07. a rezultati su lošiji sa tri ili više skrivena nivoa.EkoIst' 06. . Obučavanje i testiranje neuronske mreže bazirano je na raspoloživim podacima.1x+b1) y2 = f2(LW2. visok 4 m i prosečne dubine 325 m. .

Dejan Tanikić. Prediction of subsidence due to underground mining by artificial neural networks. Report MMSL 02-021(TR).S. – 07. Salah Akeil. metode zasnovane na funkciji uticaja i modelske metode prognoznog proračuna uleganja. Underground Mining and Its Surface Effects. Goran Turk. Technology Transfer to the U. Primenljivost veštačke neuronske mreža. nakon što je uspešno obučena. Primena veštačkih neuronskih mreža za određivanje tehnoloških parametara procesa obrade rezanjem. 2004. Tomaž Ambrožič. 2006. Rezultat dobijen primenom veštačke neuronske mreže ne zavisi od geoloških ili geomehaničkih uslova u krovini. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uleganja terena Razlika uleganja Prognoza na bazi neuronske mreže Stohastička metoda Slika 4: Uleganje dobijeno primenom veštačke neuronske mreže i stohastičke metode ZAKLJUČAK Za prognozu uleganja površine terena doskora su se koristile samo empirijske metode. A thesis submitted to the Graduate school of applied and natural sciences of Middle East Technical University. a još je teže utvrditi veličinu njihovog uticaja. Marc C. Bétournay. Na primeru rudnika Velenje [4] pokazano je korišćenje neuronskih mreža sa više nivoa bez povratne sprege. To je. jer je najčešće veoma teško odrediti koji parametri utiču na uleganje. Niš. Kao alternativa postojećim metodama za prognozni proračun uleganja površine terena mogu se koristiti i veštačke neuronske mreže. Interstate Technical Group on Abandoned Underground Mines. 04. 209 . naravno. LITERATURA 1. za prognozni proračun uleganja verifikovana je na različitim modelima uleganja i dokazana upoređenjem sa stvarnim otkopima i podacima merenja na profilnim linijama. Computers & Geosciences 29 (2003) 627–637. 3. 4. Magistarski rad. 2.EkoIst' 06. Comparative study on ground vibrations prediction by statistical and neural networks approaches at Tunçbilek. 2004. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Mašinski fakultet. prednost.

In the National Waste Management Strategy the activities and measures for reduction of greenhouse gas emissions were established. ABSTRACT: The impact of solid waste management on the global warming equivalence of European greenhouse gas emissions comes mostly from CH4 released as biodegradable wastes decay under the airless (anaerobic) conditions in landfills. only 1% of N2O emissions and less than 0. insineracija (CO2 i N2O se oslobadjaju u atmosferu). These gases are coming from the following activities: landfilling of waste (decay of biodegradable waste release CO2 and CH4. Za EU to znači da emisije iz 1990. this amounts to a reduction on 1990 emissions of 8% in the period 2008-2012. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ UPRAVLJANJA OTPADOM NA EMISIJU GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE WASTE MANAGEMENT IMPACT ON GREENHOUSE GASES EMISSIONS 1 Dr Marina Ilić Institut za opštu i fizičku hemiju. pod anaerobnim uslovima u deponiji. Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz sektora otpada predstavlja 4% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Svi ovi gasovi nastaju u toku upravljanja i odlaganja otpada. tretman otpada od električnih i elektronskih uredjaja . a očekuje se da uskoro potpiše i Kjoto protokol. koji se može pretvoriti u energiju. For the EU. 04. Gasovi sa efektm staklene bašte koji najviše doprinose globalnom zagrevanju su ugljendioksid (CO2). Politika upravljanja otpadom doprineti dostizanju ovog cilja. About a third of anthropogenic emissions of CH4 in the EU can be attributed to this source. metan (CH4) i azotsuboksid (N2O). 06. samo 1 % NO2 emeisije i manje od 0. In contrast. Razvijene zemlje su se saglasile u Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (Kjoto protokol) da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovi gasovi nastaju pri sledećim aktivnostima: odlaganje otpada na deponije (razlaganjem organskog otpada nastaje CO2 i CH4. Our country ratified the UN Framework Convention on Climate Change.5% of CO2 emissions are associated with solid waste disposal. incineration (CO2 and N2O are released to atmosphere). which can be recovered to energy. UVOD Ljudske aktivnosti povećavaju koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. može se pripisati ovom izvoru. Srbija i Crna Gora IZVOD: Uticaj upravljanja otpadom na globalno zagrevanje najviše potiče od CH4. U Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom utvrdjene su mere i aktivnosti upravljanja otpaodm koje utiču na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Suprotno. and it is expected that Serbia will sign the Kyoto protocol soon. To će dovesti do značajnog zagrevanja Zemljine površine i promenama klime sa tim u vezi u nekoliko sledećih decenija. godine treba smanjiti za 8% u periodu od 2008-2012. Ekološka Istina / Ecological Truth. Waste management policy will play a part in achieving this objective. electronic and electric waste treatment – cooling fluids (CFC gases). – 07.5% CO2 emisije vezuje se za odlaganje čvrstog otpada.EkoIst' 06. 11000 Beograd.otpadni fluidi za hladjenje (CFC gasovi). koji se oslobadja truljenjem biodegradabilnog otpada. 210 . Studentski trg 12/V. Naša zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. The developed countries have agreed under the UN Framework Convention on Climate Change (the Kyoto protocol) to reduce emissions of greenhouse gases. Greenhouse gas emissions from the waste management sector present about 4 % of total greenhouse gas emissions. 2006. Oko jedne trećine emisije CH4 stvorene ljudskim aktivnostima u EU.

5% CO2 emisije vezuje se za odlaganje čvrstog otpada. pod anaerobnim uslovima u deponiji. samo 1 %NO2 emisije i manje od 0. godine). Ovi gasovi nastaju pri sledećim aktivnostima: Odlaganje otpada na deponije (razlaganjem organskog otpada nastaje CO2 i CH4. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Oko jedne trećine emisije CH4 stvorene ljudskim aktivnostima u EU.otpadni fluidi za hladjenje (CFC gasovi). 06. granične vrednosti za koinsineraciju (Aneks II). koji se može pretvoriti u energiju Insineracija (CO2 i N2O se oslobadjaju u atmosferu) Tretman otpada od električnih i elektronskih uredjaja . 2006. Iz tih razloga se često smatra da će smanjenje količine CH4 emitovane iz deponija imati najveći potencijal za smanjenje ukupnog uticaja upravljanja otpadom na klimatske promene. i dalje smanjenje na 50% do 2005. procenjeno je da ukupne emisije treba da budu smanjene za oko 8% od sadašnjeg nivoa. koji se oslobadja truljenjem biodegradabilnog otpada. Atmosferska postojanost CH4 je relativno kratka (12 godina). – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uticaj upravljanja otpadom na globalno zagrevanje najviše potiče od CH4. godine treba smanjiti za 8% u periodu od 2008-2012. Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz sektora otpada predstavlja 4% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. godini na 75% od ukupne količine biorazgradljivog otpada nastalog u 1993.EkoIst' 06. odnosno na 25% do 2010. da bi se koncentracija CH4 stabilizovala na današnjem nivou. Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada Ograničenje emisije gasova prilikom sagorevanja otpada (granične vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V). Zakonodavstvo EU vezano za emisiju gasova sa efektom staklene bašte iz otpada: Direktiva 99/31/EC o deponijama Zabrana odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije (smanjenje količine biorazgradljivog otpada koji će se deponovati u 2002. Suprotno. godini. može se pripisati ovom izvoru. uslovi za odlaganje otpada od prečišćavanja gasova). Oko je procentualno mnogo manje smanjenje nego ono koje je potrebno da se stabilizuje koncentracija ostala dva gasa sa efektom staklene bašte: CO2 i N2O. godine. Za EU to znači da emisije iz 1990. Razvijene zemlje su se saglasile u Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (Kjoto protokol) da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Politika upravljanja otpadom doprineti dostizanju ovog cilja. Naša zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. a očekuje se da uskoro potpiše i Kjoto protokol. PROBLEMI UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI Osnovni problemi upravljanja otpadom u Srbiji odnose se na: Nedostatak sortiranja otpada i reciklaže 211 . Direktiva 2002/96 o otpadu od električne i elektronske opreme Uklanjanje i tretman CFC gasova (proizvođači električne opreme moraju uspostaviti sistem za iskorišćenje i tretman otpada) itd.

Komunalni i industrijski otpad se odlažu zajedno. što obezbedjuje anaerobno razlaganje. – 07. MERE ZA SMANJENJE EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE Mere za ograničavanje uticaja emisije CH4 koji nastaje razlaganjem otpada uključuju: Smanjenje nastajanja otpada Izbor metoda za tretman otpada – Reciklaža – Kompostiranje – Insineracija 212 . biogasa). 06. Postoji 170 organizovanih odlagališta i veliki broj divljih odlagališta. Ne postoji organizovan sistem reciklaže. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Nepravilno odlaganje otpada Veliki broj divljih smetlišta Nedostatak sanitarnih deponija Nedovoljno znanje i motivacija stanovništva i učešća javnosti Nedovoljna kvalifikovanost zaposlenih koji rukuju otpadom u oblasti zaštite životne sredine Nedostatak zakonodavstva u skladu sa EU standardima Nedostatak ekonomskih instrumenata – taksi i podsticajnih mera. Specifični problemi: Nedostatak monitoringa emisije CH4 iz deponija i smetlišta Nedostatak pouzdanih procena količina biogasa nastalih u deponijama i smetlištima Nedostatak razvijanja sistema mera za sakupljanje i iskorišćenje biogasa nastalog u deponijama i smetlištima Nedostatak studija o isplativosti iskorišćenja metana iz deponija. Merenje otpada se obavlja jedino na beogradskoj deponiji u Vinči. osim pojedinačnih slučajeva. Oko 60 % populacije je pokriveno organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada. se vrlo retko primenjuje.EkoIst' 06. Ne postoji sistem za sakupljanje gasova iz deponije. Nedostaje monitoring i kontrola (procednih voda. Najčešći problemi na postojećim deponijama/smetlištima odnose se na nedostatak ograde oko deponije za sprečavanje pristupa ljudima i životinjama. Sastav otpada je jedan od glavnih indikatora za izbor načina tretmana. načina života.Jedina metoda tretmana otpada je odlaganje otpada na deponije ili neuredjena odlagališta – smetlišta. demografskih uslova itd. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ne postoji drenažni sistem za sakupljanje procednih voda na deponijama/smetlištima što vodi do kontaminacije površinskih i podzemnih voda. Dnevno pokrivanje odloženog otpada. Odnos komponenti je različit i zavisi od: kvaliteta usluga. klime.8 kg/dnevno. Procenjena količina otpada po stanovniku je u proseku 0.

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja regionalnih centara za tretman biodegradabilnog otpada (kompostiranje ili anaerobna digestija). Odlaganje na deponije Najčešća praksa upravljanja otpadom i ima za rezultat oslobadjanje metana iz anaerobnog razlaganja organskih materijala. Deo ugljenika koji je sadržan u organskim materijalima se vraća u zemljište i stoga se ne ispušta u atmosferu.a to vodi smanjenju emisije CH4. Reciklaža je prioritet u hijerarhiji upravljanja otpadom. već i na društvo u celini. 2006. – 07. Deo energije koja se oslobodi za vreme insineracije može biti iskorišćen za druge procese što ima za rezultat kompenzaciju emisije gasova staklene bašte kroz smanjenje korišćenja fosilnog goriva.EkoIst' 06. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja – Odlaganje na deponije Sakupljanje i iskorišćenje biogasa iz deponija/smetlišta Iskorišćenje metana iz deponija za – Proizvodnju električne energije – Direktno snabdevanje gasom. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Reciklaža Reciklaža i iskorišćenje korisnih komponenata iz otpada predstavlja korist za životnu sredinu jer se ne koriste prirodne resursi i smanjuje se otpad. To je ekološki i ekonomski efikasna mera koja ima pozitivan efekat ne samo na životnu sredinu i klimu. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja: sakupljačkih stanica za kabasti/opasan otpad iz domaćinstava sabirnih centara za reciklabilne materijale i reciklažne stanice postrojenja za prijem i preradu iskorišćenih ulja. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja postrojenja za insineraciju komunalnog otpada u skladu sa EU standardima. Kompostiranje Opcija za organske materijale kao što su ostaci od hrane i baštenski otpad – oslobadja nešto CO2 prilikom transporta i pretvaranja u kompost. Insineracija Insineracijom se oslobadja i CO2 i N2O (gas staklene bašte koji je 310 puta jači od CO2). auto-guma. baterija i akumulatora i električnih i elektronskih dobara postrojenja za tretman ambalažnog otpada postrojenja za tretman kanalizacionog mulja. Metan je 21 put jači gas staklene bašte nego 213 .

Implementacija Nacionalne strategije upravljanja otpadom će doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte poreklom od upravljanja otpadom u Srbiji. 2001 214 .EkoIst' 06. AEA Trechnology. Razvoj okvirne nacionalne strategije i nacionalnog akcionog plana reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji i Crnoj Gori. ZAKLJUČAK Upravljanje otpadom U Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou i neophodne su velike investicije za implementaciju Nacionalne strategije upravljanja otpadom. 06. 2005 Waste Management Options and Climate Change. LITERATURA 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. Regionalni Centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu. 2006. 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja CO2. 04. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja regionalnih sanitarnih deponija u skladu sa EU standardima i sanacija i rekultivacija postojećih smetlišta. – 07. Metan iz deponija je takodje izvor energije i na nekim deponijama se sakuplja i koristi. Mnogi materijali na deponiji se ne razlažu u potpunosti i ugljenik koji zaostaje je zarobljen u deponiji i ne ispušta se u atmosferu.

2006.5+0) mm predviđen je tehnološki proces flotacijske koncentracije. consequently abouth 40 % of this highly valuable raw material is not utilised.5 mm tretira se u uređaju za gravitacijsku separaciju u suspenziji. Atricija. flotabilnosti. korišćene su metode elektrokinetičkih merenja. Results from all electrochemical tests confirme negatively effect of oxidation on the coal recovery and also the final effect of coal flotation process. Prisutan efekat sekundarne oksidacije uglja inicirao je istraživanja primene atricije pre procesa flotacije. baziran je na korišćenju ogromnih količina prirodnih resursa.Veliki tehnološki napredak. ABSTRACT: The Anthracite mine "Vrška Čuka" Avramica.EkoIst' 06. S obzirom na prirodnu flotabilnost antracitskog uglja. UVOD Rudarstvo je jedna od najstarijih veština kojima je čovek ovladao. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. ostvaren u XX veku. naprotiv. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKOLOŠKI I EKONOMSKI ASPEKTI TRETIRANJA FINIH KLASA UGLJA THE ECOLOGY AND ECONOMY ASPECTS OF FINE CLASS OF COAL TREATMENTS Jovica Sokolović. coal-pyrite and alumo-silicate minerals has been investigated through electrokinetic. The pretretment with attrition. Ni danas potreba za sirovinama nije smanjena. Rovni ugalj klase krupnoće +0. a da samim tim i preko 40 % rovne sirovine ima ograničenu primenu. Imajući u vidu da tehnološki proces flotacijske koncentracije nije u funkciji. neočekivano loši rezultati su dobijeni u opitima flotiranja uglja. as a preparation phase before flotation. as an integrated mining company is disposing with a high-guality raw material and a modern technology of raw coal separation. Zoran S. nameće se potreba valorizacije fine klase uglja. Velikom broju materijala dobijenih iz prirode nije pronađena odgovarajuća zamena. nakon dužeg odstojavanja uzoraka.5 mm are treated by gravity concentration process with magnetic suspensions. Ova pojava navodi na razmišljanje o mogućoj površinskoj oksidaciji uglja. – 07. uslovila je značajno povećanje efikasnosti flotiranja uglja. kao korisne komponente u procesu flotiranja. whereas the fine classes below 0. The classes over 0. kao pripremna faza pre procesa flotiranja. Zoran Štirbanović Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu. The slight decreased in the coal flotation recovery may be explained by surface coal oxidation. The results of coal flotation are lower than the results who's expected in the coal flotation in consideration on the natural flotability of coal. rezultati kinetike flotiranja potvrđuju negativan uticaj oksidacije na iskorišćenje uglja. Sličan slučaj 215 . flotation concentration cann`t be used. enabled flotation process and gave possitive technological results. Takođe. Marković. 06. kao i savremenom tehnologijom za separaciju uglja. Za proučavanje kinetike oksidacije i uticaja oksidacije na hidrofobnost. stepena oksidacije ispitivanih minerala. Oxidation kinetics and effect of oxidation on hydrophobicity of fresh surfaces of coal. a za tretiranje klase krupnoće (-0. microflotation and standard flotation studies. Rezultati ovih merenja pružaju mogućnost određivanja zavisnosti između zeta potencijala. Rodoljub Stanojlović. Therefore. IZVOD: Rudnik antracita "Vrška Čuka" Avramica raspolaže visokovrednom sirovinom.5 mm has been proposed process of flotation concentration.

04. do pitanja prerade i šire upotrebe ugljeva) još više pospeše. Zato se ponovno vraćanje na ugalj kao sigurniji izvor energije nameće kao prirodna nužnost. hidroenergiju i druge izvore. Od trenutka kada je nafta počela da igra ključnu. uživati blagodeti njihove eksploatacije. Bez obzira na to što je za njihovo nastajanje utrošen rad i energija. čovek ga poznaje i koristi još od vremena pre nove ere. pokušava da od sunca otrgne deo energije. Kao značajno prirodno blago. on postaje preko tečnih derivata i glavna sirovina u hemijskoj industriji. pa i kod nas. Pretpostavlja se da će svet. ako ni zbog čega drugog. Ne treba zaobići ni činjenicu da najrazvijenije industrijske zemlje. Početkom 18-og veka. učine ponovni. Međutim. onda iz ekoloških razloga. 06. menjaju odnos i prema otpadnim sirovinama. On ne samo da je izvor toplote u industriji. početkom XVIII veka Evropa je bila više nego zabrinuta zbog raznih prognoza o skorom nestanku uglja kao resursa. U nameri da se ukupna nastojanja u istraživanjima ugljeva (od iznalaženja novih ležišta i rezervi. Zato je i razumljivo što se čovek ubrzo suočio sa problemima koje je 216 . Ekološka Istina / Ecological Truth. poveća proizvodnja uglja i u svim situacijama gde je to moguće. smatran je osnovom ekonomskog blagostanja. Milijarde tona uglja pod zemljom najverovatnije nikada neće doživeti da ugledaju svetlost dana zbog jednostavne činjenice da je ugalj kao izvor energije tehnološki i ekonomski prevazidjen.EkoIst' 06. Ovakav scenario moguć je i sa naftom. – 07. usled čega će biti prekinut i civilizacijski progres na kome počiva savremeno drustvo. Otpadne sirovine treba smatrati sirovinama koje su ravnopravne prirodnim. Danas se ugalj u energetici razvijenih evropskih zemalja smatra marginalnim izvorom – „prljavim“ i ekonomski nerenatbilnim. Čovek se ponovo vraća uglju. da se u svetu. zbog nedomaćinskog odnosa prema ovim resursima. sada ozbiljniji pokušaji. Možda im treba dati i prioritet u istraživanjima radi njihove prerade i šire primene. preko utvrđivanja kvalitetnih svojstava. veštačkih masa i dr. 2006. suočene sa problemom sve većeg iscrpljivanja pojedinih prirodnih sirovina. da se rezerve uglja aktiviraju. Sve ovo navodi na činjenicu da bi trebalo da se u uglju potraži izgubljena perspektiva. kada englezi pronalaze postupak za proizvodnju koksa iz uglja nastaje prekretnica u korišćenju ove sirovine. Ugalj – prirodna nužnost ili izgubljena perspektiva: Setimo se situacije sa ugljem – do pronalaska nafte. boja eksploziva. nafta zameni ugljem. nastoji da po svaku cenu eksploatiše radioaktivne materije. one za njihovog proizvođača imaju negativnu vrednost. u proizvodnji lekova.Zato se danas čine ubrzani napori za iznalaženje novih energetskih izvora. nastao je i civilizacijski strah da će izvor crnog zlata jednog dana presušiti. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja je i sa fosilnim gorivima. zbog mogućih ekoloških šteta. ali i snositi posledice. jer još uvek nisu pronađeni izvori energije koji bi mogli da supstituišu njihovo korišćenje. neohodno je. kao efikasnijeg izvora energije. još dugo oslanjati na korišćenje prirodnih resursa. Prerada uglja u funkciji zaštite životne sredine: Naš odnos prema zaštiti životne sredine i prirodi koja nas okružuje je neprihvatljiv. samim tim i naša zamlja. domaćinstvu i proizvodnji elektro energije. a u nekim elementima i nezamenljivu ulogu u životu savremenog čoveka.

manastir Manasija. a veći deo kod većine rudnika uglja predstavljaju aktivna odlagališta jalovine (30.0608 1.0000 3.4893 486.7657 57.5600 6.0 mm. objekata i spomenika kulture (Soko banja.0501 Ostalo ha 20. Ibarskih rudnika i Rembasa).40 ha obradivog zemljišta.4908 108.8000 31.05 ha).2830 8.2400 0. Studenica i dr.2500 1. kod prvih. Ekološka i ekonomska opravdanost prerade finih klasa uglja: Pod finim klasama rovnog uglja podrazumevaju se klase krupnoće ispod l.2300 2. – 07.3985 Pod akt.).6400 3. Aktivna jalovišta u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji Rudnici 1 2 3 4 5 6 7 8 Vrška Čuka Ibarski rudnici Rembas Bogovina Soko Jasenovac Lubnica Štavalj Ukupno Ukupno ha 41.7556 79. jer svi rudnici uglja nalaze se u živopisnim predelima i najčešće u blizini značajnijih turističkih prostora.9431 67.8000 30. radi njihovog prevođenja u proizvod sa upotrebnom vrednošću.7815 Pod inf. 2006.8093 Pod starim jal.3928 12. ha 0. Dosadašnja iskustva u rudnicima uglja pokazala su da je prisutan problem deponija jalovine.5917 2. Kvantitativni i kvalitativni bilansi finih klasa prvenstveno zavise od starosti ugljeva. Posebno je izražena velika zastupljenost finih klasa kod kvalitetnijih starijih ugljeva (u našoj zemlji kod rudnika Vrške Čuke.0000 19.6499 6. Ne manje značajan je i ekonomski efekat separacije ugljeva pre korišćenja.7097 Pod ind. Danas ona postaje veoma složena obaveza.6500 6. Resavska pećina.8845 8. pored ekonomskog značaja. a samim tim iziskuju i znatna finansijska sredstva za održavanje takvih deponija.9423 12.2931 92. do smanjenja aerozagađenosti. Tabela 1.8065 6. ima i ekološki značaj širih razmera: od sprečavanja degradacije zemljišta različitim deponijama. Važno je 217 . Shodno predhodnim konstatacijama i kod mlađih i kod starijih ugljeva postoji opravdanost separacije.7603 Danas se pod starim jalovištem nalazi 19. 06. Nesporno je da velike količine deponija jalovine narušavaju ekološku ravnotežu sredine. koji se ogleda u prevođenju vanbilansnih sirovina upotrebnoj vrednosti ili proširenju mogućnosti njihove primene.8853 35.5700 99. jal.8991 9.0000 8.7430 158. načina eksploatacije kao i daljeg tretmana uglja.obj ha 7. ha 2. Ravanica.5000 53. Ekološka Istina / Ecological Truth. a najmanje učešće fine klase se zapaža kod najmlađih ugljeva lignita (kod nas kod rudnika Štavalj). 04.3392 22.4700 0. zagađenosti zemljišta i vode pepelom.0000 29. ha 10.EkoIst' 06.0158 32. Svet se sve više suočava sa problemom energenata i zaštitom životne sredine. Valorizacija uglja iz finih klasa rovne sirovine.6110 13. velike količine otpadnih voda i mulja javljaju se kao nezaobilazni elementi u tehnološkom lancu eksploatacije i prerade uglja. nastalim sagorevanjem neseparisanih ugljeva.7000 1. a kod drugih radi poboljšanja kvaliteta i proširenja mogućnosti primene u različite svrhe. Mnogi rudnici su iz tih razloga izvršili rekultivaciju degradiranog zemljišta-starih jalovišta pošumljavanjem. U tabeli 1 dat je prikaz rasploživog zemljišta pod jalovištem u aktivnim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji.2130 18.2315 23.7000 3. Zaštita životne sredine je usko povezana sa nastankom rudarenja i razvojem rudnika uglja u Srbiji.9893 273.7100 3.obj.1746 1.7743 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sam izazvao.3742 4. Pored problema jalovine.

predstavlja pravi izazov za istraživače.5+0) mm otsejane kao nus proizvod pre procesa separacije. zato što uslovi pod kojima se ovi procesi odvijaju i primenjene analitičke metode su vrlo različiti. ova relativno visokovredna nusproduktna sekundarna sirovina. Različitim tehnikama. blaga zakonska regulativa.EkoIst' 06. Tabela 2. pa su u tom pravcu vršena mnoga istraživanja. cenu i efikasnost. učinili. samostalna primena mikrobioloških procesa luženja ili pak integrisanje istih sa konvencionalnim procesima koncentrisanja uglja. rudnici uglja sve više obraćaju pažnju na ekonomiju poslovanja. Mogućnost prerade finih klasa uglja u rudniku uglja Vrška Čuka: Poslednjih godina sa promenom vlasništva nad svojinom i razvojem ekološke svesti. Tokom sedamdesetih godina zahtevi za zaštitom životne sredine u razvijenim zemljama nametnuli su potrebu za desulfurizacijom uglja. okreću se zaštiti životne sredine. 2006. teško se mogu porediti. Kako tehnoška linija za flotacijsku koncentraciju nije u funkciji. da u ovim zemljama egzistiraju stare tehnologije koje su u razvijenom svetu davno usavršene ili zamenjene novim. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja napomenuti da danas. pored postojećih rezervi uglja u prirodnim ležištima. ekološka nebriga i ograničena mogućnost ulaganja u nove tehnologije. U tabeli 2 prikazani su rezultati uporedne analize cene koštanja mikrobiloških procesa desulfurizacije uglja sa drugim metodama koje egzistiraju u ovoj oblasti. Projektom je predviđeno da se fina klasa (-0. a u isto vreme obezbedi prihvatljivu cenu energija na svetskom tržištu. pre svega flotacijom. Podaci iz literature za procese desulfurizacije uglja. čije količine i kvalitet nisu ekonomski zanemarljive. odnosno reciklaži i na taj način menjaju odnos prema otpadnim sirovinama. nastaju značajne količine fine klase uglja krupnoće (-0. Rudnik antracita “Vrška Čuka”.Grawimelt proces Kennecott oxygen proces luženja Kolonska flotacija Cena (US$/t) 10-14 20 20 54 45-60 22 27 Dosadašnja saznanja pokazuju da bi industrija uglja mogla da ispuni zahteve za zaštitom životne sredine. kako bi se flotiranjem povećalo iskorišćenje uglja. navedeni proizvod se danas deponuje u novoizgrađene bazane za taloženje. poseduje rezerve sekundarnih sirovina na koje se ozbiljno računa u budućnosti ovog rudnika. – 07. Izgleda da su u malo razvijenim i nerazvijenim zemljama. tehnologijama i kontrolisanim procesima mogu se manje ili više uspešno odstraniti svi nosioci sumpora iz uglja. Ekološka Istina / Ecological Truth. da je najekonomičnija opcija u procesima desulfurizacije uglja. 218 .5+0) mm rovnog uglja tretira flotacijskom koncentracijom. Cena koštanja procesa desulfurizacije uglja Proces desulfurazacije uglja Mikrobiološki procesi Meyer-ov proces Batelle-ov proces MCL proces TRW . Od samog početka eksploatacije i prerade uglja. 04. 06.

Dosadašnja saznanja o flotaciji oksidisanih ugljeva pokazuju da se eksperimentalnim ispitivanjima fizičko-hemijskih parametara i pojava na granicama faza koje su od bitnog značaja za procese flotiranja uglja. s obzirom na prirodnu flotabilnost antracitskog uglja. Polazeći od činjenice da se objasne sve uočene pojave.40%. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zbog lošeg kvaliteta rovnih ugljeva. Pored raspoloživih zaliha istaložene fine klase uglja.Dokazano je da je ponašanje oksidisanog uglja za vreme flotacije različito od neoksidisanog i da efikasnost flotacije zavisi od stepena oksidacije površine minerala. koje predstavljaju posledice procesa oksidacije na površinama minerala. Prikazani rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na sledeće: . neočekivano su pokazali lošu flotabilnost uglja. potvrđuje negativan efekat površinske oksidacije u procesu flotiranja uglja. kako u iskorišćenju tako i kvalitetu koncentrata uglja. – 07. Ovakva veza. odavno je prisutno u naučnoj i stručnoj literaturi.Dobijena zavisnost između potencijala.5+0) mm sa prosečnim sadržajem pepela od 32. Iz tih razloga opravdano se nameće potreba valorizacije uglja iz ovih klasa krupnoće. Ostvareni rezultati istraživanja. pokazuju da kinetika flotiranja uglja ima skoro identičan trend. Rezultati laboratorijskih eksperimenata flotiranja. nemogućnosti ili ograničene mogućnosti njihove primene. izvršena su istraživanja pojava na graničnim površinama u procesu flotiranja uglja. prirodne flotabilnosti i brzine oksidacije samih minerala. . Proučavanje elektrokinetskog potencijala predstavlja plodno polje za razumevanje i objašnjavanje pojava na površinama minerala u procesu flotiranja uglja. 2006. . tako i sa ekološkog aspekta prerade i valorizacije uglja. Izučavanje problema uticaja oksidacije uglja u procesima flotiranja. ali da promene iskorišćenja i kvaliteta koncentrata korisne komponente. a posebno trend opadanja istih u funkciji vremena oksidacije. prema savremenim istraživanjima ima fundamentalan značaj u nauci o flotaciji. Krajnji cilj je bio aktiviranje procesne linije za valorizaciju finih klasa uglja. na deponijama rudnika stvorene su zalihe ugljeva.EkoIst' 06. dobijenih u eksperimentima nakon dužeg odstojavanja uzoraka. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. 06. 219 . koje ekonomski i ekološki opterećuju proizvođača. Navedene činjenice opravdavaju da se ova problematika razmatra kako sa aspekta ekonomije. Prema najnovijim podacima rudnik uglja ”Vrška Čuka” raspolaže i sa oko 500 tona istaložene fine klase rovnog uglja (-0. kao i da se svi pokazatelji hidrofobnosti minerala kvalitativno i kvantitativno menjaju sa stepenom oksidisanosti površine. može uspostaviti korelacija između zeta potencijala. svakodnevno nastaje do 15 tona nusproduktne fine klase uglja. Ova merenja su pokazala da je pH rastvora značajan parametar u određivanju površinskih osobina čvrste faze u procesu flotiranja uglja. Za rovni ugalj rudnika “Vrška Čuka” karakteristično je to da je u rovnoj sirovini sadržano preko 40 % ove klase krupnoće.Merenje zeta potencijala i flotabilnosti svežih i čistih površina uglja i minerala piritne i alumo-silikatne jalovine smatra se efikasnom metodom za utvrđivanje površinskih karakteristika neoksidisanih i oksidisanih minerala. flotabilnosti i vremena oksidacije potvrđena je rezultatima kinetike flotiranja uglja u periodu od 60 dana odstojavanja. sa značajnim sadržajem korisne komponente. Ova pojava navodi na razmišljanje o mogućoj površinskoj oksidaciji čestica uglja u vlažnoj sredini u prisustvu vazduha. a s obzirom na kapacitet eksploatacije od 10000 tona/godišnje. a posebno sa aspekta praktične primene i unapređenja procesa flotiranja uglja.

Possibility for coal valorization from fine class (-0. Serbia and Montenegro. Influence of oxidation on the efficience flotation of the fine class from coal waste. Na kraju izvršenih ispitivanja. Oktobarsko savetovanje. R. Stanojlović. Oktobarsko savetovanje rudara i metalurga. kao i kvalitet koncentrata uz potrošnju kolektora ekonomski neopravdavaju valorizaciju iz ovog materijala.. Sadržaj pepela u dobijenom koncentratu iznosi 8. 2001. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja - Najbolji rezultati su dobijeni pri nultom vremenu oksidacije. kao nezaobilazna pojava u procesima tretiranja uglja. Czech Republic. uslovila je neophodnu potrebu rešavanja tog problema. D. 3. primena tehnološkog procesa flotiranja iz tehnoekonomskih razloga dovodi se u pitanje. 04. Perić. D. J. str. 2006.EkoIst' 06. Bez primene procesa atricije u gustim sredinama na finoj klasi rovnog uglja (0. 2002. Sokolović. kao i pad kvaliteta koncentrata uglja. R. 392-397. pa se rešavanju ove problematike mora posvetiti posebna pažnja kako u laboratorijskim tako i u industrijskim uslovima flotiranja uglja. Prisutan efekat sekundarne oksidacije uglja inicirao je istraživanja primene atricije pulpe pre procesa flotacije. Marković. D. 06. Donji Milanovac.5+0) mm of raw coal in anthracite mine "Vrška Čuka".15 % i kao takav apsolutno odgovara zahtevima tržišta.5+0) mm Rudnika "Vrška Čuka" Avramica". 607-612. Antić. 2005. Sokolović. 4. Jasno se zapaža slabija efikasnost flotiranja na uzorcima koji su stajali 20 i više dana. Pad iskorišćenja za oko 20 %. J. Ostvareni tehnološki rezultati u potpunosti opravdavaju primenu atricije pre procesa flotiranja.S. registrovan kroz povećanje sadržaja pepela za oko 8 %. ukazuje na slabiju efikasnost i kinetiku flotiranja Moguća pojava površinske oksidacije fine klase uglja. ali u svakom slučaju ukazuju na postojanje ekonomske opravdanosti valorizacije uglja iz ispitivane sirovine. Stanojlović. Z. R. Flotiranjem u trajanju od 210 sekundi. ima negativan uticaj ne efikasnost flotiranja. dobija se koncentrat uglja u masi od oko 67 %. J. 220 . Mala masena i organska iskorišćenja uglja (oko 50 %). Postignute rezultate ne trebamo smatrati kao krajnje mogućnosti ovog tehnološkog procesa. svi rezultati upućuju na jedan osnovni zaključak: Oksidacija. Poboljšanje tehnologije separacije fine klase rovnog uglja za prečišćavanje pijaće vode. Proceedings of 37th IOC.5+0) mm deponovanoj u taložniku. koja u velikoj meri smanjuje efikasnost procesa flotiranja i dovodi u pitanje tehno-ekonomsku opravdanost samog tehnološkog procesa. Mogućnost valorizacije fine klase rovnog uglja (-0.5 do 1 minute povećava iskorišćenje uglja za oko 40 % i omogućava višestruko smanjenje potrošnje kolektora od 5 kg/t na 1 kg/t. Sokolović. D. Perić. Milanović. Stanojlović. J. R. Bor. 2000. Atricija u trajanju od 0. Sokolović. Stanojlović. 33. 32. LITERATURA 1. Borsko jezero. 6th Conference on Environment and Mineral Processing. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2. pp. – 07.

– 07. sticajem okolnosti.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Nedostatak sredstava uslovio je faznu gradnju pa su mogli da budu. 2006. On podrazumeva bogatu pojačanu ugradnju izolacionih materijala i zahvatanje toplote preko staklenika. 04. Tehnički fakultet u Boru SUMARY: Pri gradnji privatne kuće tipa ’’Odisej’’. korišćen je sistem pasivne solarne tehnologije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NEKA ISKUSTVA U PRIMENI SOLARNE TEHNOLOGIJE PRI GRADNJI PRIVATNIH KUĆA Prof. Stanković Univerzitet u Beogradu. 06. u pogledu izdataka za grejanje na godišnjem nivou. trombovanog zida i solarnih kolektora. 221 . po projektu firme ’’Naš stan’’ Beograd. dr Zvonimir D. sagledani efekti ugradnje. izolacije staklenika i solarnog kolektora.

E3 ISHRANA I ZDRAVLJE NUTRITION AND HEALTH .

e – mail: brate@verat. ZDRAVLJE I PROFIT FOOD. – 07. Do toga 225 . kao da bi ona bila neka usrećiteljica. decenijama ukazuju. to samo možemo da naslutimo. Key words: food. health. bolest ABSTRACT: We must think about our future when we talk about food and we need to consider its quality and development. do kraja ovog veka smrtonosna hrana zameniti oružanu silu i međusobne sukobe ljudskog roda uopšte? Hoće li funkcionisati "humanitarna pomoć"? Ali ko kome i kako pomaže? Možda smo nekad odbacivali tezu iz jednog apokrifnog pisma: "Bedan je čovečiji život kada ga kao lagani povetarac prožima nezajažljiva požuda za novcem. koji imaju morbogeni karakter. Docent dr Branko Tešanović.. Beograd. Treba uvažiti činjenicu da je i kod nas masovno korišćenje bioloških defektnih prehrambenih proizvoda.svjetska prehrambena i jugoslovenska kriza i jugoslovenska agrarna politika" uzburkao javnost. Danas.stomak: hoće li. koji ispoljava negativne uticaje na zdravlje i radnu sposobnost čoveka Ključne reči: ishrana.". Naučna istraživanja i laboratorijski nalazi. zagađenja vode i prirode u celini. profit. Već je stvoren užasan svet u kojem se sve potčinjava novcu . In our counrty mass use of biological defective food has influence on health and working capacity of people. Dolazi vreme da se ne plašimo gladi koliko se plašimo od pogubnih bolesti koje može da prouzrokuje nefunkcionalna hrana. koja je gora od svakog ludila. 06.net IZVOD: Ako se budućnost hrane i ishrane ne unapređuje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISHRANA. programira i razvija na dugoročnim osnovama. 04.EkoIst' 06. profit. Nije dosta što je ova bolest već nanela toliko zla.. što sve prolazi kroz čudesnu ljudsku "Fabriku" . moramo postaviti pitanje: Preti li smrt od hrane koju jedemo? Može li se zaustaviti trend proizvodnje smrtonosne hrane koja je uzrok mnogih teških bolesti.profitu. možda. Svojevremeno je hrvatski akademik Vladimir Stipetić knjigom "Prijeti li glad . nažalost. HEALTH AND PROFIT Profesor dr Nedeljko Jokić. GDE SMO DANAS Danas smo stigli do apsurda. a naročito pred kraj prošlog veka. Da li se već današnja ishrana može nazvati "Rat čoveka (zbog profita) protiv sebe"? Ako se nastavi i intezivira nerazuman trend ugrožavanja faune i flore. posledice mogu da budu nesagledive. 2006. a šta nas još čeka. na opasnosti od ishrane i tova stoke. zdravlje. mr Sreten Mitrović Vojna akademija. nego je još ljudi slave. Neka da Bog da se svi lekari bez izuzetka slože da leče ovu bolest. usled stvaranja profita po svaku cenu. sickness UVOD Кomercijalizacija života ne poznaje humanost. živine i riba u ribnjacima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Only in that way we can avoid bad consequences.

sida neizlečiva. Istorija konstatuje: persijski car Darije pozvao je Grke u posetu i pitao ih da li bi pojeli svoje roditelje kad umru. neznanja. i posle telenja odmah se njeno mladunče odvaja. nema povoljan biohemijski sastav. kupovati vazduh? POSLEDICE NEHUMANOG HRANJENJENJA KRAVA Nehumanim hranjenjem krava muzara bolest se širi i usložnjava. – 07. 2006. Usled toga. ribu. Kupujemo vodu za piće (pa pijemo mrtvu vodu). jer je bolest zahvatila mozak. ljudi hrane prerađenim leševima njihovih roditelja. živinu. koje posle prerade ili u presnom stanju čovek jede i pije. Ekološka Istina / Ecological Truth.sahrane. vodi . religije. stručnjaka i naučnih institucija . U današnje vreme savremene civilizacije. kada umru. Ko 226 .profit po svaku cenu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja dovodi novac i samo novac .izvoru života. a ako ih ne jedemo . vraćamo se u Darijevo vreme. soja buša. koji su imali običaj da kada njihovi roditelji umru. niti je zdravo. jaja i proizvodi njihove prerade ugrožavaju zdravlje. Haliti su se na to zgrozili i pobegli. mi pijemo nezdravo mleko. Grci su se zgrozili i nije postojala cena za koju bi uradili tako nešto gnusno. junad. potencijalnog uzročnika prionskih bolesti. hranila se prirodno i gajila svoje mladunce majčinski. Ne treba mnogo pameti ali kad čovek uporedi kravu muzaru.EkoIst' 06. a da i ne obliže. nego kod starijih od tri godine. kulture. Njima je Darije ponudio zlato. zatim piju mleko. koja je davala 3-5 litara mleka dnevno. U vezi s tim da li tehničko-tehnološki razvoj i nauka uopšte. odbačenih loših običaja i sl. nevolja je u tome što se ova teška bolest (BSE) ne može testom otkriti kod mladih muzara. njihova tela pojedu. supstanca lektin iz žita ugrožava zdravlje. Ali. Bolest bovine spongiform encephalophatie (BSE). to mleko je bilo ukusnije i zdravo mleko. biljnim kulturama. 04. Da li ćemo. neslućenih tehničko-tehnoloških dostignuća. Istina to se radi: stoci koju ljudi neguju . zabluda tog drevnog vremena. pod atestom je zdravo mleko. radi samo za juče i danas. Potom je pozvao Indijce iz plemena Halitija. hemija ugrožava sve poljoprivredne kulture. u kome se nalaze krvne pločice sa puno zloćudnog priona. koje čovek stvara za svoje dobro.crveno meso izaziva rak. da bi sutra doveli u pitanje opstanak života na našoj planeti? Da li su postavljena pitanja umesna? Mogu li se postaviti pitanja o ugrožavanju kvaliteta življenja i opstanku života na ovoj uplašenoj planeti koju jedino čovek kao svesno biće ugrožava? Putem medija svakodnevno možemo zapaziti: upozorenje naučnika. genetska manipulacija donosi nove bolesti i prouzrokuje degeneraciju. žlezdani organi životinja ne preporučuju se za ishranu. koja je dobila taj naziv. Opet nažalost! To postaje vapaj za prolšosti. bakterije neotporne na antibiotike.ne unosimo u organizam potrebne punovredne belančevine. jer se danas testovima ne može dokazati prisustvo priona. Telad. itd. spale ili zakopaju . mleko. gde nastaju rupe i mozak izgleda kao sunđer. koje muzara daje oko 40 litara dnevno. To je bilo vreme običaja.tove. jer su površinske i podzemne žive vode skoro u celosti zagađene na celoj planeti. jaja i proizvode njihove prerade. 06. meso. ovce. koliko sutra. Današnje mleko. jer se nehumano hrani. samo da dozvole da se njihovi roditelji. jedu i njihovo meso. jaganjce. novi lek protiv raka.

Pored priona. a i u drugim zemljama sveta.000 goveda.000 mrtvih u Evropi. 227 . U Nemačkoj se 2003. Možemo samo da zamislimo šta čovek jede. ali istinita konstatacija: životinje koje nikad u životu nisu jele meso. zalepi se etiketa sa atestom. sve u cilju da životinja u što kraćem roku naraste. Eksperti procenjuju da će do 2010. sredstva za umirenje i drugo. sa naznačenim sirovinskim i biohemijskim sadržajem. Sve uginule životinje. ne može se pouzdano znati.20.000 u Engleskoj). 04. hladi se. Potom se dodaje natrijum hidroksid. To se "oplemenjuje" vestačkim aromama. stokiraju se na određeni prostor. te bilo koji izvor energije. Sada je poznato da se prioni ne mogu uništiti ni na 1000 ºC.To znači kuvanje. stavlja u ogromne kazane sa sonom kiselinom i ključa ta smrdljiva zagađena masa puna bolesti. hormone (rasta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja će možda već za 10 godina dobiti prionsku bolest. a isti su toliko prerađeni da se ne mogu prepoznati. dok se ne razloži.000 do 500. ako bi bila istina da je trenutno u Nemačkoj zaraženo 15 . niti se proveravalo. može svaka ćelija da prođe 20 puta svoju smrt. na nesagledivu nesreću ljudskog roda kao svesnog bića. nego naprotiv visoka temperatura ove degenerisane prione čini još opasnijim.4. dinstanje u bilo kojem termičkom uređaju. gde zaudara neizdrživ smrad i caruju glodari. čovek prisiljava da postanu kanibali. Oko 98 odsto životinja hranjeno životinjskim leševima i potencijalni su prenosnici uzročnika teških bolesti. Nije se znalo. Ishrana stoke prerađenim leševima funkcioniše u neprekidnom kružnom lancu: krava se hrani prerađenim leševima. preko stočnog brašna. pečenje. Pre nego što takvo meso stigne na porodičnu – ugostiteljsku trpezu. 2006. dizajnerski usavrši. a u Engleskoj 200. Samlevene životinje se u ogromnim autoklavima kuvaju na temperaturi od 121 stepen C pod pritiskom od tri atmosfere i potom nastavlja i završava prerada do dobijanja "stočnog brašna" (brašna od uginule bolesne stoke). Svakodnevni je BSE udarna informacija u Nemačkoj.EkoIst' 06. štitne žlezde). U većini zemalja koje su zahvaćene BSE-om inficiranih ljudi u svetu je jako mnogo jer inkubacija je до 40 godina. Medicinari kažu da se prioni mogu preneti transfuzijom krvi ili transplatacijom organa. s druge strane. pitanje je koliko je stvarno stoke zahvaćeno ovom infekcijom (neki podaci ukazuju da se radi o ogromnom broju stoke u Nemačkoj i preko 500. ne može da uništi. i ide u kuhinju na termičku obradu. Dok se ulažu ogromni napori i brige timova za naučna istraživanja. godine trošilo više od 1. flašira. godine biti strašna epidemija BSE. bez obzira na bolest. Bilo bi nade. Tragična. kad ona ugine. pa se nesmetano pri jedenju mesa unose u organizam.500 tona hormona. to meso sadrži antibiotike. 06. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. Međutim. Tako se zlo "može" unositi u ljudski organizam. Alchajmerovu ili KrojcfeldJakovljevu bolest ili je već ima. da ovaj proces proizvodnje stočnog brašna nije dovoljan za uništavanje svih uzročnika bolesti iz leševa. da se poveća randmam i ostvari visok profit. sa oko 300. u prometu su prerađani prehrambeni proizvodi lepo dizajnirani. bez rashladnog sistema. koji se u najvećim mukama razara i nestaje. da PH (kiselost) ne bude iznad 7. To ljudsko zlo preuzima se velikim dizalicama. prerađjuju je u "stočnu hranu" i hrani druga i tako se tragedija širi u neprekidnom lancu.

2006. 06. državne. Ekološka Istina / Ecological Truth. 228 .EkoIst' 06. humanitarne organizacije? LITERATURA: 1. Sreten Mitrović: Ishrana u vanrednim okolnostima. – 07. humanih i nehumanih ljudi. 04. Krug. Za sve naučna istraživanja znaju. Branko Tešanović. Beograd. A šta rade vlasti razvijenih i nerazvijenih zemalja. 2005. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UMESTO ZAKLJUČKA Ova tragična istina ide nepoznatim putevima života bogatih i siromašnih. političke. naučnici su upozoravali i upozoravaju.

) Studije koje su sprovođene u porodicama. Key words: depression. VMA Beograd 4 Klinički centar Srbije Beograd e-mail: dr_vera@verat. biohemijske promene i spoljašnji uticaji(stres. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja DEPRESIJA I ISHRANA Veroslava Stanković 1. Nutrition. supportive treatment with vitamins and minerals. While the exact etiology of depression is unknown. npr. a 60% ukupnih samoubistava izvrše osobe obolele od depresije(2) Iako su simptomi depresija prepoznatlji. suplementacija vitaminima i mineralima u mnogim slučajevima dovode do ublaženja simptoma depresije ili do poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. 04. can play a key role. kao i suplementacija specifičnim aminokiselinama koje su prekusori neurotransmitera.Nađa Vasiljević 2. Ishrana. life/event sensitization and biochemical changes. Mnoge studije su pokazale da se epizode depresije 5-6 puta češće javljaju 6 meseci posle nekog događaja. – 07. uključujući i dnevne varijacije raspoloženja. minerali ABSTRACT:Depression is one of the most frequent psychological problems encountered in medical practice.ranog gubitka roditelja. Ekološka Istina / Ecological Truth. socijalni status. mineral UVOD Depresija je najčešći psihijatrijski poremećaj. Dietary modification and vitamin and mineral supplementation in some cases reduce the symptoms of depression or result in an improvement in general well-being. Tačna etiologija depresije nije poznata. which are precursors to neurotransmitters. and supplementation with specific amino acids. može da ima ključnu ulogu i u pojavi. nutrition. dodatak vitamina i minerala.net IZVOD: Depresija je najčešća psihijatrijska bolest koja se sreće u medicini. Nutritivna terapija depresije obuhvata promenu režima ishrane. These include genetics. mnogi faktori mogu da doprinesu pojavi ove bolesti. Ključne reči:depresija. and duration of depression. Promena načina ishrane . Mortalitet je 4 puta veći kod osoba sa depresijom nego u opštoj populaciji.EkoIst' 06. numerous factors appear to contribute. medikamentoznom i psihoterapijom se uspešno leči. however. međutim. Faktori koji mogu dovesti do depresije su: genetika. razvoda ili gubitka posla. Petnaest procenata ukupne svetske populacije je u jednom periodu života patilo od ovog problema i bilo prinuđeno da se obrati za lekarsku pomoć(1). Andrijana Ćulafić 3. both in the onset. ipak se samo nad trećinom pacijenata sprovede adekvatni tretman(2) Tačna etiologija depresija nije poznata. vitamin. preosetljivost na životne situacije i biohemijske promene. Stresne situacije mogu da doprinesu pojavi depresije. (3) 229 . težini i trajanju depresije.. među blizancima i usvojenicima pokazale su da depresija može biti nasledna. 2006. ali se smatra da na pojavu utiču nekoliko faktora: genetika. aminokiseline. amino acid. vitamini. Jelena Gligorijević 4 1 Viša medicinska škola u Beogradu 2 Institut za higijenu. Medicinski fakultet u Beogradu 3 Institut za higijenu. including daily mood swings The nutritional treatment of depression includes dietary modifications. severity. ishrana. 06..

se u organizmu konvertuje u Ltirozin. supstancu sličnu amfetaminu. fizičkog i fiziološkog stresa. zaboravnost. serotonin.10. pojedinih minerala i vitamina. Vitamini i minerali Deficit vitamina i minerala može dovesti do pojave depresije. Pošto se najveća količina unetog L-fenilalanin konvertuje u L-tirozin. Studije su pokazale da ovaj suplement ima antidepresivni efekat. kada je prisutna. poslednjih godina kao uzrok depresije se navodi nepravilna ishrana i sledstveno tome deficit aminokiselina. Međutim. 04. Promene u načinu ishrane i suplementacija u nekim slučajevima dovela je do ublažavanja simptoma depresija. što je potvrđeno u brojnim studijama(5. u velikom broju slučajeva dovodi do remisije bolesti. L-tirozin je prekusor norepinefrinu i zato može da ima značajnu ulogu kod pacijenata koji ne reaguju na medikamente osim amfetamina.9. suplementacija vitaminima će kod određenog broja pacijenataa dovesti do poboljšanja. kao i suplementaciju vitaminima i mineralima. D-fenilalanin je oblik koji se normalno ne nalazi u organizmu i hrani. a simptomi se gube pri suplementaciji ovog vitamina(8. a u manjoj količini u PEA. anoreksija. acetil-holin i epinefrin(4). L-fenilalanin. Međutim. Kod pacijenata intravensko davanje B12 dovodi do drastičnog poboljšanja simptoma(16).11). Psihijatrijski simptomi kao što su depresija. Piridoksin (B6) je kofaktor za enzim koji konvertuje L-triptofan u serotonin i L-tirozin u norepinefrin. Preporučeni dnevni unos piridoksina je 50mg/dan Deficit folne kiseline se javlja kod porermećene ishrane. Čak i kada deficit nije dijagnostikovan.4-1mg/dan. Deficit vitamina B12 takođe može da se manifestuje depresijom(15). Ekološka Istina / Ecological Truth. hiperiritabilnost. suplementacija L-tirozinom i D. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Sve biohemijske teorije su zasnovane na biogenim aminima. Korekcijom deficita. 2006. prirodna forma fenilalanina. 06. I 230 . kao suplement se koristi D. metaboliše se u feniletilamin (PEA). suplementaciju specifičnim aminokiselinama koji su prekusori neurotransmitera. malapsorpcije i hroničnoe dijareje. Kod velikog broja pacijenata sa depresijom javlja se nizak nivo serumskog folata. – 07. dopamin. apatija i ankcioznost javljaju se u nedostatku ovog vitamina(13). Povoljna terapija je i suplementacija Ltriptofanom.EkoIst' 06. i oni imaju ozbiljnije simptome u odnosu na pacijente sa normalnom vrednošću folata u serumu(14). koja se nalazi u mozgu i utiče na poboljšanje raspoloženja. Studije su pokazale da deficit piridoksina može dovesti do pojave depresije. SUPLEMENTI I DIJETOTERAPIJA U TRETMANU DEPRESIJE Aminokiseline Nutritivni tretman depresije podrazumeva promenu režima ishrane.L-fenilalaninom može da se koristi kao alternativa antidepresivima.6). insomnija. Dnevna doza folne kiseline kod ovih pacijenata je 0. Smanjenje PEA javlja se kod pacijenata sa depresijom(7). grupi hemijskih jedinjenja koje su neophodne u neurotransmisiji: norepinefrin.L-fenilalanin. alkoholizma. a u drugim do opšteg poboljšanja zdravstvenog stanja. Dijetoterapija se koristi zajedno sa medikamentoznom i psihoterapijom.

anksioznosti i poremećaja sna. šećer. Mnoge studije su pokazale da deficit ω-3 masnih kiselina povećava mogućnost pojave depresije. 06. Dnevni unos proteina se prilagođava aktivnosti pacijenata. Kod pacijenata sa depresijom je značajno niži nivo serumskog magnezijuma u odnosu na opštu populaciju(21). naročito norepinefrina(25). Kantarion sadrži hipericin i pseudohipericin. Ekološka Istina / Ecological Truth. Kliničke studije su pokazale da je najefikasniji ekstrakt koji sadrži 0. Kantarion inhibira MAO-A i MAO-B. bezrazložan strah. Dnevna potreba ugljenih hidrata trebalo bi u potpunosti da bude zadovoljen složenim ugljenim hidratima. Značajna uticaj magnezijuma na raspoloženje ogleda se u njegovoj primeni u sprečavanju psihičkih tegoba u PMS-u(23). Ishrana bi trebalo da bude bogata zelenim povrćem. Mnoge studije su pokazale da ekstrakt kantariona ima iste ili čak i bolje efekte od klasične antidepresivne terapije(26. tj. a holesterol mora da bude zastupljen u količini manjoj od 300mg. Na početku terapije trebalo bi izbegavati i živinsko meso. masnom morskom ribom. uključujući i depresiju. u periodu od tri nedelje došlo je do smanjenja depresivnih. 04. insomnija(20). prodovi mora. svežim semenkama. Zbog ove njegove uloge vitamin C može biti korisan za pacijente koji boluju od depresije a imaju nizak nivo seratonina. a izvor proteina su tofu. meso. mlečnu proizvode. Može da se javi smanjenu koncetraciju. Deficit magnezijuma može da dovede do velikog broja fizioloških poremećaja. U dijeti bi trebalo izbegavati kafu. svežim voćem. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja oralnom primenom 1mg/dan u toku 2 dana ovog vitamina dovodi do ublažavanja simptoma(17) Vitamin C katališe hidroksilaciju triptofana u serotonin(18). Simptomi nedostatka magnezija su nespecifični. gubitak pamćenja. Posle oporavka nivo magnezijuma se značajno povišava(22). jaja i posnu ribe. agresivna i nasilna količinu proteina trebalo bi smanjiti na 0. veštačke boje. i proteinima poreklom iz soje. smanuje raspoloživost serotoninskih receptora. Dnevni unos masti je 30% od ukupnog dnevnog energetskog unosa. ali povećava sinaptički nivo biogenih amina. alkohol.EkoIst' 06. 2006. DIJETOTERAPIJA Mnogi dijetoterapeuti kao jedan od lekova predlažu promenu režima ishrane. pasulj. nerafinisana ulja bogata ω-3 masnim kiselinama.5mg/kg telesne mase(tm). žitaricama i pasuljem koji su dobro skuvani. Ishrana bi trebalo da bude siromašna rafinisanim ugljenim 231 . Ako je osoba hiperaktivna. maničnih i paranoidnih simptoma(19). supstance koje imaju antidepresivnu i antivirusnu funkciju(24).0gr/kg tm. Osnovni izvor masti bi trebalo da budu masne ribe. Skrob podiže nivo serotonina u mozgu i na taj način utiče na poboljšanje raspoloženja.27). kao i u zemljama EU u tretmanu depresije. cigare. – 07.primenu određene dijete. Fitoterapija Kantarion(Hypericum perforatum) se primenjuje u Nemačkoj. konzervisanu hranu.3% hipericina u 300mg rastvora. Ako je hipoaktivna količina se povećava na 1. Rađena je studija u kojoj su pacijenti dnevo dobijali 1 gr askorbinske kiseline.

100:85. Na osnovu piramide ishrane dnevni obrok pacijenta obolelog od depresije bi trebalo da sadrži namirnice u sledećoj količini: Povrće: 3-5 porcije Voće: 2-4 porcije(porcija=1/2 šolje ili 1 voćka) Hleb. et al.jaja. et al. editor. 11. Psychosomatics 1975. L-tyrosine in depression. Howard JS III.27:867-73. 2nd ed.14:343-8. Am J Psychiatry 1980. Sabelli HC. 232 . Cyanocobalamin in postpartum psychosis. Dis Nerv Syst 1975.21:9269. Psychosomatics 1980. 1993. Mood disorders. Burton JR. 3-4 za decu. Stewart JW. Comprehensive neurology. et al.92:208-11. 1994. 15. 3. Postgrad Med 1996. Neurobiological basis for psychiatric disorders.108:284-6. Baltimore: Williams and Wilkins. 17. Nutr Rep Int 1983.leguminoze: 2-3porcije(porcija=85gr bezmasnog mesa.19:6136. Science 1948. In: Sierles FS. An experiment on human vitamin B6 deprivation. Adams PW. Ann NY Acad Sci 1961. Cooper JR. et al. et al. p 198. Daynes G. Biol Psychiatry 1984. živina. Azuma J. editor. Hawkins WW. 1991. Effect of pyridoxine hydrochloride (vitamin B6) upon depression associated with oral contraceptives. 16. Ekološka Istina / Ecological Truth.. 04. In: Rosenberg RN.137:622-3. editor. Apparent deficiency of vitamin B6 in typical individuals who commonly serve as normal controls. Psychopathology. S Afr Med J 1975. p 253. sa čestim manjim obrocima može da kod nekih pacijenata dovede do ublažavanja simptoma bolesti. Gelenberg AJ. 8.35:343-4. et al. Ghadirian AM. 1 parče sira) Meso.B.36:1105-12. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja hidratima. 13. Clinical studies on the phenylethylamine hypothesis of affective disorder: urine and blood phenylacetic acid and phenylalanine dietary supplements.2:364. Res Commun Chem Pathol Pharmacol 1976. Rush AJ. – 07. et al. 5. Folic acid deficiency and depression. 10. Behavioral science for medical students. p 563. Hector M. et al. Russ CS. Vitamin B6 status of depressed and obsessive-compulsive patients. 6. Geagea K. Freeman PS. Clues to depression in primary practice. El-Mallakh RS. Response of a psychiatric patient to vitamin B12 therapy. et al. 18. 9. Barsky J. 14. 11/4 šolje leguminoze) LITERATURA 1. riba. In: Stoudemire A. Tyrosine treatment of depression. J Clin Psychiatry 1986. Lippincott Co. et al. Risby ED. Ananth J. 2006. Lancet 1980. New York: J. et al. 2. Clinical psychiatry for medical students.EkoIst' 06. 7.49:1373. žitarice 6-11(porcija=1 parče hleba ili ¾ šolje ceralija) Mleko i mlečni proizvodi: 2-3. What are the psychiatric manifestations of vitamin B12 deficiency? J Am Geriatr Soc 1988. The role of ascorbic acid in the oxidation of tryptophan to 5hydroxytryptophan. Low B6 levels in depressed outpatients. 12. Folate deficiency in psychiatric practice. New York: Raven Press.16:112-5. trudnice i dojilje(porcija= šolja mleka 250ml.47:66-70. Goldberg IK. 06. 2 jaja.1:897-904. 4. Lancet 1973. ceralije.

Muller WE. 23. Holzl J. Effects of Hypericum extract on the expression of serotonin receptors.2:67-71. Br J Psychiatry 1969. 2006. Psychosomatics 1970. St. 27.11:500-2.109:294-9.115:1375-7. – 07. Ernst E.55:643. Constituents and mechanism of action of St. Milner G. Planta Med 1989. et al. John's wort.9:333. Frizel D. Zeitschrift Phytother 1993. criteria-based review. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 19.7(Suppl 1):S63-4.14:255-64. et al. Phytomedicine 1995.78:177-81. 06. 233 . Br J Psychiatry 1963. 26. Rossol R. 04. Holzl J. et al. Plasma magnesium and calcium in depression. 25. Spasmophilia caused by magnesium deficit. Ekološka Istina / Ecological Truth. 20. et al. Freyre AV. Flichman JC. Oral magnesium successfully relieves premenstrual mood changes. an antidepressant? A systemic. J Geriatr Psychiatry Neurol 1994. John's wort. 21. 24. 22. Facchinetti F. Shealy CN. Obstet Gynecol 1991. Magnesium Trace Elem 1990. Magnesium deficiency in depression and chronic pain. Ascorbic acid in chronic psychiatric patients: a controlled trial. Investigations about antidepressive and mood changing effects of Hypericum perforatum.EkoIst' 06.

Diet and health ABSTRACT: Diet means elementary distinction (characteristic) of life. cirkulaciju i rad srca i ostalih organa u telu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISHRANA I ZDRAVLJE Bogdanović Jelena. From diet in the first place dedend health. čoveku je osnovna briga bila da pronađe dovoljno hrane za sebe i svoj podmladak. hemija. worked and reproduction ability. Ima zadatak da obezbedi energiju koja služi za održavanje života. Ljiljana Stoičić2 1 Fakultet Zaštite na radu u Nišu 2 Osnovna škola Učitelj Tasa u Nišu e-mail: bb@znrfak.[2] Hranom organizam se snabdeva potrebnim gradivnim materijalom za izgradnju novih tkiva u toku rasta i razvoja ploda. Energija je potrebna za kretanje tela i mehanički rad koji obavlja čovek. učenici. epidemiologija i dr. chemistry.ni. as with progress science. nastavnici. Savremena nauka o ishrani predstavlja sintezu znanja iz veoma različitih oblasti kao npr. agronomy. zaštitnih materija. Od ishrane prvenstveno zavisi zdravlje. Veliku zahvalnost dugujemo učenicima i nastavnicima Osnovne škole Učitelj Tasa iz Niša. ima višestruku i značajnu ulugu. kao i sa napredkom nauke. are unfurl and enrich knowledges from very diferent district (field) like: biology. 04. Hrana je neophodna svim živim bićima. genetics.znrfak. kao i u toku rasta i razvoja dece počevši od detinjstva. health) asdect of diet belong to medical science. razvijala su se i obogaćivala znanja iz veoma različitih oblasti ishrane. koji su učestvovali u anketi sprovedenoj u njihovoj školi. 06. Čovek je jedino svesno biće u biosferi. until hugienic (sanitary. radna i reproduktivna sposobnost. mikrobiology. epidemiology and other. fiziologija. 234 . dužina i kvalitet ljudskog života. Ove funkcije se obavljaju uz stalno prisustvo tzv. veterina.Blagojević Bojka1. teachers. UVOD Ishrana je osnovna odlika života. biohemija. Men is only consciously creature in biosphere.ac. osnovna škola. Sa razvojem ljudskog društva. – 07.EkoIst' 06. length and quality of human life. science. mikrobiologija. anketa. puberteta do odraslog doba. Gradivni materijal se koristi i za stalnu obnovu tkiva u organizmu. genetika. to man is elementary care (concern) was to found inafe food for his self and for his young generation. koje traga kroz milenijume za saznanjima o sebi i svom okruženju i zaključuje da ishrana ima veliki značaj. Miletić Milan. technique and technology. who are participate in annex which carry out in his scool. History observer (watch). biologija. pupils. biochemistry. With evolution human comdoration. phusiology. tehnike i tehnologije. Ekološka Istina / Ecological Truth. veterinary. Istorijski posmatrano. Big gratitude we indebted to pupils and teachers primary school “ Teacher Tassa “ from Nis. dok zdravstveni aspekt ishrane pripada medicinskoj nauci. toxicology. primary school. 2006. toksikologija. odnosno omogućuje disanje.yu REZIME: Ishrana predstavlja osnovnu odliku života. witch search trough milleniums for knowledges about his self and about his encirclement and about his encirclement and he conclude that diet has a big significanse (importance). annex. agronomija. Milosavljević Ivan. Marina Miladinović. Key words: man. Ključne reči: čovek.

Pri zdravoj ishrani težite da se osećate bolje. To sve dovodi do opadanja radne i vitalne sposobnosti. ali jesti u adekvatnim kolicinama. Ekološka Istina / Ecological Truth.ostavite cigarete i alkohol.). 04. kao posledica nehigijenskog rukovanja životnim namirnicama. Male promene mogu dovesti do znacajnih rezutata. konzervansima i dr. kao u periodu koji nazivamo adoilescencija ili odrastanje. nisu potrebne dramatične promene. Preventiva ima veliki značaj i ne zahteva nikakvo žrtvovanje. pa utiču na opštu vitalnu sposobnost i radni potencijal čitavih naroda. fizički (radioaktivna kontaminacija). Hrana može biti kontaminirana: biološki (bakterijama. visine. Zbog smanjene radne sposobnosti. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zaštitne materije se obezbeđuju iz hrane i imaju ulogu da regenerišu i omogućavaju mnoge vitalne procese u organizmu čoveka. Hraniti se zdravo znači jesti širok dijapazon vrsta hrane. – 07. 06. manje se radi i javljaju se ekonomski gubici. aditivima. gradivnih i zaštitnih materija za posledicu ima nemogućnost da obezbedi pravilan rast. Gojaznost je praćena mnogim štetnim posledicama. koje smanjuju radnu sposobnos i skraćuju životni vek ljudi. Kod mnogih devojaka period adolescencije počinje već od 10. maksimum dostiže oko 12.EkoIst' 06. virusima. Trovanja hranom Bolesti i poremećaji mogu nastati i zbog upotrebe hrane koja je kontaminirana. U određenim periodima zivota potrebna je posebna pažnja vezana za ishranu. Oštećenje zdravlja nastaje i kada je ishrana preobilna.godine.godine zivota. puni ste energije i izgledate bolje.[2]. U tom slučaju kao posledica javlja se prekomerno nagomilavanje energetskih rezervi i gojaznosti. hemijski (solima teških metala. parazitima. Oštećenja organizma kao posledica nepravilne ishrane ne javljaju se samo kod pojedinca. ZNAČAJ ZDRAVE ISHRANE Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas.godine i obično se završava oko 15. kaoi i trovanje otrovnim biljkama i otrovnim životinjama). Saveti zdrave ishrane: jutarnji napitak za pročišćavanje organizma . već samo malo savesnosti i poštovanja pravila prirode. Ukoliko želite da promenite način ishrane. odnosno na opštu otpornost organizma prema bolestima. 2006. pročistite organizam od već unetih štetnih materija. Prava rešenje su čajevi i pravilna ishrana. POSLEDICE NEPOTPUNE I NEPRAVILNE ISHRANE Nepotpuna i nepravilna ishrana u pogledu energetskih. već često imaju i masovni karakter. raspo reda masnog tkiva. gljivicama. pesticidima. Gotovo sve ove promene mogu biti prouzrokovane vrstom i načinom ishrane. već je potrebno da prestanete jesti omiljenu hranu. 235 . harmoničan razvoj i dobru fizičku i psihičku funkciju organizma. pa i naglih promena energije. Posledice nepovoljno utiču na zdravstveno stanje.čaj od koprive. Ovaj veoma važan period rasta i razvoja karakteriše se sa naglim i čestim promenama težine. a to znači .

budite fizički aktivni.3% Odgovor Da 20 ispitanika ili 87% 10 ispitanika ili 62. izbegavajte so i slanu hranu.4% 7 ispitanika ili 24.7% 12 ispitanika ili 85.5% 9 ispitanika ili 31% U zimskom periodu 9 ispitanika ili 45% 6 ispitanika ili 30% 1 ispitanik ili 5% 4 ispitanika ili 20% ili 5 ispitanika ili 26. 06.3% 1 ispitanik ili 2. jake začine zameniti lekovitim i začinskim biljem. 04.7% U letnjem periodu 19 ispitanika 47. DA LI SE KOD NAS PIJU ČAJEVI I KOLIKO ČESTO? Izvršili smo anketu u osnovnoj školi “Učitelj Tasa” u Nišu u cilju saznanja koliko učenici ove škole znaju o značaju primene čajeva. povrća i žitarica.5% 6 ispitanika ili 27.5% 16 ispitanika ili 72.8% 236 . – 07. pijte umerene količine alkoholnih pića. Da li tvoji ukućani piju čaj? Tabela 3. Uživajte u širokom izboru zdrave hrane.5 do 2l hladne. 2006. Tabela 1.3% 16 ispitanika ili 100% 22 ispitanika ili 100% 14 ispitanika ili 100% 73 ispitanika ili 97.6% ili Tabela 2.EkoIst' 06.3% 17 ispitanika ili 22.3% 4 ispitanika 10% ili 3 ispitanika ili 15.7% Odgovor Ne 3 ispitanika ili 13% 6 ispitanika ili 37. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bokvice ili nane. izbegavajte slatkiše i slatka pića. jedite hranu koja sadrzi gvožđe. Broj ispitanika je 75.3% 2 ispitanika ili 14. neposredno pre spavanja popiti čaj od matičnjaka.7% 58 ispitanika ili 77.5% 1 ispitanik ili 5.3 Odgovor Ne 2 ispitanika ili 8..7% 2 ispitanika ili 2. pijte 1.1% 1 ispitanik ili 3. Naša ciljna grupa bili su osnovci od V-og do VIII-og razreda navedene škole. jedite dosta žitarica. jedite hranu bogatu kalcijumom. Ekološka Istina / Ecological Truth. čaj od lavande ili korena valerijane. vodu sa česme zameniti biljnim čajevima (žalfija. jedite manje masnoća. matičnjak): jesti što više voća. sveže vode tokom dana. kantarion. Da li često piješ čaj? Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Ukupno Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Ukupno Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Odgovor Da 21 ispitanik ili 91.5% 16 ispitanika 40% Kao napitak u konzumiranju zdrave hrane ili 10 ispitanika 52. Kada najčešće piješ čaj? Kada si prehlađen 12 ispitanika ili 41.

2% ili 4 ispitanika ili 10.3% ili 2 ispitanika 3.75% ili 5 ispitanika ili 31.5% 17.4% 5 ispitanika 7.9% VII2 ili 20 ispitanika 33.6% 1 ispitanik 4.7% VI5 ili 11 ispitanika 22.3% Za čišćenje kože 1 ispitanik lica 4. a 8 učenika ili 36. Koja materija je neophodna za proizvodnju čaja? Tačan odgovor na ovo pitanje dali su: učenici V3.9% ili ili ili 13 ispitanika ili 13 ispitanika 27. Da li si učestvovao-la u sakupljanju lekovitog bilja? Razred i odeljenje Odgovor Da Odgovor Ne ili 8 ispitanika ili 17 ispitanika 50% 77.3% ili 8.6% 70. čajevi koji se najviše piju su: Razred i odeljenje V3 Nana Kamilica Majčina dušica Voćni čaj 21 ispitanik 32.3% 14 ispitanika 21.4% ili 6 ispitanika 26.6%.4% dalo je netačan odgovor. 06.3% Razred i odeljenje Lečenje bolesti Preventiva Napitak V3 Tabela 5.3% Tabela 7. Koja je svrha primene čajeva? VI5 VII2 ili 9 ispitanika 25% VIII3 ili 10 ispitanika 43.6% ili 1 ispitanik ili 5.1% 2 ispitanika ili 14.1% V3 7 ispitanika 30.1% 22% ili 5 ispitanika 10. dok učenici VII2 nisu 100% dali tačan odgovor.1% VIII3 ili 7 ispitanika 50% ili 7 ispitanika 50% 7.5% ili 7 ispitanika 30.25% 3 ispitanika ili 3 ispitanika ili 21. – 07.4% 16 ispitanika 69.3% ili 7 ispitanika 17.5% VI5 ili 8 ispitanika 50% ili 9 ispitanika 25% VII2 ili 5 ispitanika 22.9% VIII3 ili 13 ispitanika 33.4% Za očiju ispiranje 3 ispitanika ili 18. Koji čaj najradije piješ? Po analizi ankete.6% 1 ispitanik ili 7. U koje svrhe još primenjuješ čaj? Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Za ispiranje grla 4 ispitanika ili 6 ispitanika ili 37.9% 18 ispitanika 50% ili 4 ispitanika 23. Ekološka Istina / Ecological Truth.4% ili 4 ispitanika 8.5% 10 ispitanika 15.EkoIst' 06. 2006. Tačan odgovor dalo je 14 učenika ili 63. VI5 I VIII3 (100%). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 4.7% Tabela 6. 237 .3% 3 ispitanika 13.3% ili 4 ispitanika 10.4% 13. ili ili ili ili ili 19 ispitanika ili 12 ispitanika 82.4% ili 6 ispitanika 10. 04.

Niš. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. 04. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. – 07. žalfije. Ima veliki značaj i neophodna je svim živim bićima. voće i povrće bogato vitaminima C i E. 2006. žitarice u svim oblicima. Kao animaciju osnovaca da razmišljaju na pravilnu ishranu i konzumiranje čajeva umesto gaziranih napitaka načinili smo na taj način što smo ih uključili u ovaj rad učešćem u anketi.ZDRAVA ISHRANA. Beograd. Fakultet Zaštite na radu.. Ishrana predstavlja osnovnu odliku čoveka. 2003. zeleni čaj.. Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem.htm 238 .EkoIst' 06. [3] www. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Čovek je vekovima koristio lekovite biljke kao hranu i kao lek. Poželjno je povremeno piti čaj od zdravca. [2] Nikolić M. Zagađena životna sredina i lekovite biljke.htm [4] www. 1995.Pravilna ishrana. Pod pravilnom ishranom podrazumeva se sveža hrana . i saradnici. Postujte pravila prirode! Odreknite se svojih loših navika! LITERATURA [1] Blagojević B.Ulažite ishranom u svoje zdravlje.

E4 POLJOPRIVREDA AGRICULTURE .

04. plodnost.. pesticidima i radionukleidima). Geološki sastav podloge je veoma raznovrstan. pollution. ABSTRACT: This paper deals with soil quality. Key words: Al mobile.. Najzastupljeniji tipovi zemljišta su: gajnjača (eutrični kambisol). fertility. Nadica Savić1 1 Poljoprivredni fakultet. 2003. Oni se dešavaju putem primene različitih agrotehničkih mera (kontaminacija teškim metalima. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. pobrđima i samo delom aluvijalnim ravnima. zemljište. Analizom stanja plodnosti i zagađenosti zemljišta na području Kragujevca i okoline utvrđeni su pojedini ekološki problemi vezani za povećanje kiselosti zemljišta. kao i stepen i uzroci njegovog zagađenja na području grada Kragujevca i okoline. teški metali. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja STUDIJA O KVALITETU ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU KRAGUJEVCA I OKOLINE STUDY ABOUT SOIL QUALITY IN KRAGUJEVAC AND SURROUNDING Miodrag Jelić1. 2003). Analizom stanja plodnosti i zagađenosti zemljišta na ovom području ustanovljeno je prisustvo degradacionih procesa vezanih za povećanje zemljišne kiseloosti. ANALIZA SADAŠNJEG STANJA PLODNOSTI I ZAGAĐENOSTI ZEMLJIŠTA Načini i vrste zagađenja zemljišta na području Kragujevca i okoline su brojni. as well as degree and ceases of its pollution in Kragujevac and surrounding. Univerzitet u Prištini sa sedištem u Lešku 2 IZIUP "Srbija" Beograd. Centar za strna žita Kragujevac IZVOD: U radu je dat prikaz kvaliteta zemljišta.c. pseudoglej (epiglejno zemljište) i aluvijalni nanosi u dolinama reka i rečica (Jelić et al. zagađenost. Analyzes of fertility and soil pollution showed out presence of dedegradation processes binded to increasing of soil acidity. 2006. – 07. prisutne posledice koje proističu iz veoma izražene degradacije zemljišta i odsustva njegove zaštite od ovih negativnih procesa (Jelić et al. Jelena Milivojević2. 2002. sadržaja nitrata i mobilnog aluminijuma.. Otuda su.c). pojedinih teških metala i radionukleida 137Cs. Jelić et al. Krstić et al. Ključne reči: Mobilni aluminijum. It was founded increasing of content of some heavy metals and radioactive nucleotide 137 Cs. soil.EkoIst' 06. smanica (vertisol). Zadaci zaštite zemljišta od prisustva različitih degradacionih procesa i zagađenja su veoma složeni i u većini slučajeva zahtevaju multidisciplinarni pristup. heavy metals. što je bitno uticalo na formiranje raznih tipova zemljišta i njihovu strukturu. 2003. UVOD Područje Kragujevca i okoline predstavljeno je zatalasanim zemljištima.. pojedinim opasnim materijama iz različitih 241 . content of nitrate and mobile aluminium. kao i povećanje sadržaja pojedinih teških metala i radionukleida 137Cs. Olivera Nikolić2. sadržaja mobilnog aluminijuma.

Jelić et al.37 – 2. 1996.02 0.63 2. Jelić et al. Veinović et al. 2003.42 4.11 – 0.1570 17. zatim je povećana i mobilnost Al u zemljištima. 1990. 2003. 1990) Ispitivani parametar pH u H2O pH u KCl Sadržaj humusa (%) Ukupan N (%) NH4. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bioindustrijskih izvora. neadekvatno korišćenje zemljišta izgradnjom naselja i industrijskih postrojenja na najplodnijim zemljištima (Bojić et al.76 – 2.6 – 330.b. čije posledice su znatno smanjenje njegove plodnosti (Jelić. 06.20 – 9.16 13.33 1330 . kao i akumulacija štetnih i opasnih materija.2 76. 1990. Smanjenju plodnosti ovih zemljišta doprinelo je i smanjenje sadržaja pojedinih biogenih elemenata.97 – 6.) Dubina uzimanja uzoraka zemljišta (cm) 0 .00 1.14 8.c).N (ppm) NH4 + NO3.90 .09 – 0.13 Na zemljištima ovoga područja godišnje se upotrebe velike količine đubriva (preko 5. uništavanja i seče šuma.40 – 24.39 0. 2002).47 – 4.58 . 2003. što doprinosi većoj ili manjoj degradaciji zemljišta ovoga područja (Jelić.8 – 152.07 1.83 1440 .21 – 1.33 1390 – 1700 23.1570 20.20 20 – 40 40 – 60 5.N (ppm) Ukup.. Jelić et al.) Pristupačni K2O (mg/100 g zem.. 04.b).84 5. Jelić et al.22 189. akumulacije nitrata u zemljištu i biljkama.4 88. Živanović et al.) Pristupačni P2O5 (mg/100 g zem. kontinuirano su prisutni razni oblici erozionih pojava.1 0..7 2.97 – 4. acidifikacije i drugi oblici kontaminacije zemljišta.. 2006.12 – 0.52 – 13.7 – 285. Tabela 1.0 – 249.6 103.a.6 – 119. 2003.. 242 . Azotna mineralna đubriva su najviše korišćena hemijska sredstva na zemljištima Kragujevca i okoline. 2003.5. 2002. Plodnost zemljišta tipa Vertisol Table 1.50 0. Ekološka Istina / Ecological Truth. registrovana godišnja potrošnja azotnih đubriva na ovim zemljištima preko 3000 tona. aerozagađenja.25 – 9.11 5.8 0. Nekontrolisanom obradom.0000 tona). Tako je.. čemu doprinosi i sve prisutniji deficit vlage u zemljištu (Jelić et al.6. Soil fertility of Vertisol type (Jelić.. 2003.05 5.15 – 4.EkoIst' 06.77 159..37 4. Osim toga.13 – 23.33 – 26. Jelić.3 – 103. – 07. Jelić et al.) Ukupni K2O (mg/100 g zem. P2O5 (mg/100 g zem. 2004).. Višegodišnja i nekontrolisana primena naročito azotnih đubriva u velikim količinama dovela je do povećanja kiselosti zemljišta.62 – 17. đubrenjem i zaštitom uzgajanih poljoprivrednih biljaka u cilju postizanja maksimalno mogućih prinosa proizvođači su podsticali degradacione procese svojih zemljišta i doveli do smanjenja njegove efektivne plodnosti i produktivne sposobnosti.38 203.48 4.33 – 4.10 – 2.

standardna devijacija i rang) Table 3.6 14.5 17.0+68.2 4.4+1.1+81. Ekološka Istina / Ecological Truth.5+1.2 12.12+0.7+2.6+1.6+9.2 3. N = 14 Pšenično Kukuruzište Zasad šljive polje 75+47.9-496.6+3. 2004).4 0.4 187.7-16. april 11.0 14.8 1.EkoIst' 06. april 5.7 22.08 0. – 07.04+0.5+1.3+24.4-174.3 9.9 59.1 21.5+25.5+1.1 140. naročito na zemljištima pod prirodnim lavadama (Jelić et al.9-135.9-11.7-350.08+0.0-0.0-0.4-3.0 0.6 3.5 260.0 2. 04.1+4.1 15.1 1.3+2.doses and the time of taking samples – mg/100 g of soil (Jelić. prirodnih i veštačkih radionukleida pokazuju tendenciju povećanja.0 17. 243 .3+1.4-110.9 66.7 11. Table 2.02-0.đubriva i vremena uzimanja uzoraka zemljišta.22 Opasnost od zagađenja zemljišta Kragujevca i okoline radioaktivnim elementima je realna od prisustva značajnije količine veštačkog radionukleida cezijuma (137Cs).1 0.5 15.1+77.7-99.9 2.4 Opasne materije u zemljištima Kragujevca i okoline u obliku teških metala. U ispitivanim zemljištima na ovom području zabeležen je visok sadržaj aktivnog Mn i Fe.5 55.0 317.8 0.3-6.0 5. 2004). april 4.8 210.4 0..1-11.0-6.7+3.3 0.6 192. 2004) Element Livada Fe Mn Zn Cu Pb Cd 133.8 4. Sadržaj mobilnog Al u zemljištu tipa Vertisol pod usevom pšenice u zavisnosti od primene različitih doza N.1 3. april 6.02+0.2 0.0+54.1-218.1 10.0-310.2+0.8-10.0510.9-7.0 4.0 154.5 3.1 8. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2.8 0.8 13.7-32.3-12.05 0.3 3.9 0.04 0.8 2.06 0. 1996) Vreme uzimanja Doze azota (kg/ha) Prosek uzoraka 60 250 2.2 Zasad jabuke 44.7 5.6 0. 06.8 2.2+41. Sadržaj teških metala u zemljištima Kragujevca i okoline (srednja vrednost.1 3.0-0.5 9.2 0.0-18.4-5.5 2.6 225.4+104.3 Prosek 7.3 0..5+2.21 Uzgajana biljna vrsta. sa sadržajem od 50 do 350 Bq/kg (Krstić et al.19 5.5 0.8 1.8 2.8 127.1-7.07+0. 2006. Content of hevy metals in the studied soil in Kragujevac's region – mg/kg (Jelić et al.5 9. Tabela 3. Content of mobile Al in the vertisol soil type crop wheat in dependence on application of different N.005-0.9 8.0 62..0-286.2 0.3+3.2+77.1 0.0-7.9-3.

fosfatizacija i humifikacija. 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. Jelić. 6. Doktorska disertacija. M. M. 06. 04. 1-121. sadržaja nitrata i mobilnog Al. Obzirom na prisutne izvore zagađenja neophodno je uraditi analize zemljišta na sadržaj neorganskih i organskih zagađivača i utvrđene vrednosti uporediti sa MDK (maksimalno dozvoljene količine). R.. Zemun. preći na upotrebu ekoloških energenata i kontrolu primene hemijskih zaštitnih sredstava i njihovu zamenu sa efikasnim biološkim preparatima. kao što su kalcifikacija. kao i obavezno uvođenje sistematske kontrole plodnosti zemljišta i kontrole celokupne poljoprivredne proizvodnje. Pešić.. S. U cilju sprečavanja i zaustavljanja zagađenja iz vazduha (aerozagađenja) i primenjenih hemijih preparata (pesticida. đubriva). U cilju sprečavanja daljih degradacionih procesa i zagađenja zemljišta potrbno je primeniti određene meliorativne mere. Coch (Bq/m2) G G korektna homogen a 9300 11000 10400 11100 CoNp (Bq/m2) G G korektna homogen a 16700 14200 9500 8600 D (cm2year-1) G G korektna homogen a 0. 1-61. M. koja je uslovljena povećanjem kiselosti.. LITERATURA 1.83 0. S.26 MERE I MOGUĆNOSTI SANACIJE DEGRADIRANIH ZEMLJIŠTA Obradiva zemljišta Kragujevca i okoline mogu se očuvati. 4. vol. ZAKLJUČAK Zemljišta Kragujevca i okoline nalaze se u manjem ili većem stepenu u procesu degradacije. Kisela i zemljišta zagađena teškim metalima neophodno je kalcifikovati krečnim materijalima a na zemljištima sa niskim sadržajem pristupačnog fosfora primeniti meliorativno fosforna đubriva (fosfatizacija). 9-21. kao i zaustaviti dalji proces degradacije zasnivanjem poljoprivredne proizvodnje na ekološkim principima i uvođenju sistematske kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva. 45-54. 3. Vertical profile of 137Cs in soil (fitting of values constants) Lokacija 1. Zemun.15 0. 2006.EkoIst' 06. 2. Lukić. Jelić. Zbornik radova "Zimska škola za agronome". (2003): Energetska efikasnost u Kragujevcu i okolini. N. – 07. U: Studija o pročlim. Jelić. Veinović.56 0.. (1990): Uticaj višegodišnjeg đubrenja na promene nekih osobina zemljišta tipa smonica u lesiviranju.15 0. sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline. Stojanović.00 0.59 0. Milovanović. (1996): Proučavanje mineralne ishrane pšenice gajene na zemljištu lesivirane smonice. Magistarski rad. EKO CENTAR Kragujevac.. Poljoprivredni fakultet. kao i povećanjem sadržaja pojedinih teških metala i radionukleida 137Cs. 244 . Poljoprivredni fakultet. Vertikalna raspodela 137Cs u zemljištu (fitovane vrednosti konstanti) Table 4. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 4. (2002): Nove tehnologije u proizvodnji strnih žita. M. Bojić.31 V (cm year-1) G G korektn homogena a 0. M.

N. J. (2003): Zagađenje vazduha u Kragujevcu i okolini. 181-184. M. Živanović. Milivojević. G. 23-38. Dugalić. J.. G. S. Milivojević. N. Nikolić. Stevanović. No 7. 53-66.. M.EkoIst' 06. EKO CENTAR Kragujevac. Jelić.. Dugalić.. S. Jelić. Zbornik radova "Zimska škola za agronome".. EKO CENTAR Kragujevac. Bojić. Lomović. 2006. 21-28. M. Živanović. J. Jelić. Dugalić. Jelić. Jelić. G.. No 1. 83-91. Živanović. sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline. Nikolić.b): Uticaj višegodišnjeg đubrenja na promene najvažnijih hemijskih osobina kiselog vertisola i prinose ozime pšenice. S. Nikezić.. S. Trifunović. 7. Zbornik radova: XXII Simpozijum JDZZ. 207-213. U: Studija o pročlim. 04.Katić. Stojanović. Stojanović. (2003): Vertikalna raspodela 137Cs u tlu. 53.. 10.. Petrovac. R. sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline. Dugalić. J. 245 . organskog i krečnog đubriva na produktivne i morfološke osobine zrna jarih strnih žita gajenih na kiselom zemljištu. M. M. (2002): Uticaj mineralnog.. M.. S. S. 13-20. 06. 7. G. vol. Živanović. 8. 6.a): Tehnologija proizvodnje strnih žita za uslove kiselih zemljišta..c): Zagađenje zemljišta u Kragujevcu i okolini. S.. Simpozijum "Ekologija i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u braničevskom okrugu".. – 07. Stojanović. (2004): Mobile aluminium in some serbian acid soils and its toxic effect on wheat and maize plants. Čačak.. Lukić. vol. D... (2003. M.. D. Zemljište i biljka. (2003. Pešić. O.. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 5.. 11. U: Studija o pročlim... Krstić. 9. O. Veinović. Internacionalna konferencija TEMPO. S. Jelić.HP 2002.. (2003.

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

UTICAJ NAVODNJAVANJA OROŠAVANJEM I PRIMJENA NPK DJUBRIVA NA PRINOS, KVALITET I VEGETATIVNI POTENCIJAL VRANCA INFLUENCE OF FERTILIZING, BY NPK FERTILIZERS, AND IRRIGATION TO THE YIELD AND QUALITY OF GRAPE VRANAC
Slavko Mijović, Ljubomir Pejović, Tatjana Popović Biotehnical Institute, Podgorica, Serbia and Montenegro
IZVOD: U periodu 1999-2002. godine ispitivan je prinos, kvalitet groždja i vegetativni potencijal vranca u uslovima navodnjavanja na plitko obradjenom zemljištu i na zemljištu pod travom, sa i bez djubrenja NPK djubrivima. Na osnovu dobijenih rezultata može se reći da su prinosi groždja i vegetativni potencijal bili veći kada je primijenjeno NPK djubrenje, bez obzira na način iskorišćavanja zemljišta. Medjutim, svi parametri imaju veće vrijednosti na parcelama koje su bile plitko i često obradjivane. Sadržaj šećera i kiselina u širi bio je isti bez obzira na način korišćenja i primjenu NPK djubriva. ABASTRACT: In the period 1999-2002. the yield, quality of grapes and vegetative potential of Vranac variety were studied in the conditions of irrigation by flooding with application of two manners of soil maintenance, shallow cultivation and overgrowing with grass, with and without applying NPK fertilisers. On the bases of the results obtained, we can state that the yield of grapes and vegetative potential (rankenss of vine) were higher in the conditions of applying NPK fertilisers not with standing the manner of soil maintenance. Otherwise these parameters had higher values on the plots maintained by shallow more frequent cultivation. Content of sugar and acids in the must was almost the same regardless the way of soil maintenance and application of NPK fertilisers. Key words: irrigation, manner of soil maintenance, fertilisation, yield, sugar, acids, vegetative potential.

INTRODUCTION Using the shallow soils for intensive agricultural production is related to a number of problems, especially in the conditions of Mediterranean climatewhich prevails in agroecological conditons Podgorica. Considering unfavourable distribution of rainfall in our environment, it is impossible to imagine successful vineyard growing without irrigation, while classical cultivation of land in vineyard has been substituted more and more with maintenance of very surface of the soil by applying herbicides or overgrowing with grass. The aim of this paper was to state yield, qualty of grapes and vegetative potential of autochthonous wine grape variety Vranac in the conditions of irrigation by flooding, and soil maintenance in two ways (shallow more frequent cultivation and overgrowing with grass) with and without applying NPK fertilisers.

246

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

MATERIAL AND METHOD OF WORK The researches were conducted on the experimental plantation owned by Agricultural Institute in Podgorica-Montenegro. Experimental vineyard was establish with variety Vranac on therootstock Kobber 5 BB. The spacing between vines is 2,5x 1 m. The stem is shaped with two sprouts spreading horizontally on the spalire, 60 cm high. Mixed pruning was applied. The trail including different manners of soil maintenance, irrigation and fertilisation of vineyards is put under split-split-plot system. The basic plot covered 100 m2. It includes: three ways of soil maintenance, two ways of irrigation and five combinations of fertilisation (total of 300 trail plots). The experimental vineyard was established on cement-brown Mediterranean soil which was created on quarternalny fluvial-glacial stony pebbly sediments of various composition and great mightiness. An average depth of the profile is about 60 cm. The soil contains 35-60% of skeleton and there is up to 50% of sand in the fine soil. The soil without carbonate is with acid to low acid reaction. In the surface layer there is enough quantity of humus (3-4%), and average quantity of potassium (15-20 mg K2O) while it is very poor in easy approachable phosphorus (1-2 mg P2O5). The climate is characterised by: relatively high average air temperatures (15,5 C), hot summers and mild winters, a great amount of rainfall (1650 mm) with very unfavourable distribution over the year. In the period June-August 10% of annual quantity of rain falls, so that there is always lack of water for the vines at that time. This paper shows the results of studying yields, qualty of grapes and vegetative potential of Vranac variety in the conditions of irrigation by flooding with or without applying NPK fertilisers. Irrigation by flooding was applied 2-3 times depeding on the year, and quantity of irrigation water was determined depending on retention capacity of soil. The irrigation was applied when the moinsture in the soil would drop to 18% (point of fading is about 12,5%). Shallow cultivation was carried out by milling machine and cultivator, 3-4 times a year depending on weed growth and with manual supplementary cutlivation of the surface below the vines which cannot be reached by machine. Overgrowing with grass was carried out by sawing, grass growing in the parks (Trifolium repens, Lolium perene, Fesenta rubra, Poa pretense), but later on spontaneous vegetaion prevailed, so that composition of grass growing was indentical to those growing on natural with grass overgrown surfaces. The grass was cut 2-3 times a year and left in mulch. Fertilisation was applied every year in eraly spring by its distribution and registered by standard methods. The yield of grapes taken from 6 experimental vines of each repetition was determined by wieghing. Sugar content was determined by must meter and total acids were the first factor was manner of soil maintenance and application of fertiliser was the second factor.

247

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

RESULTS AND DISCUSSION Yield of grapes On the bases of 5 year results, presentade in Table 1, an average yield of grape per vine was 3,11 kg on the plots where more grequent shallow cultivation was applited without application of fertilisers i.e. 4,22 on the plots where NPK fertiliser were applied. Table 1. - Average yield of grapes (kg/vine) for the period 1999-2002.
Ord./numb 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 3.11 2.93 2.99 NPK 4.22 3.81 3.71

O* - without NPK fertilizers

On the plots overgrown with grass without applying fertilisers, an average yield of grapes per vine was 2,93 kg, i.e. 3.81 kg with application of NPK fertilisers. On the average, regardless the way of soil maintenance, on the plots were NPK fertilisers were applied, the yields of grapes pere vine were: 2.99 kg without NPK fertilisers and 3.71 with application of NPK fertilisers. In the eralier reseaches conducted by Ulicevic et al (1972, 1987), it was stated that yields of grapes on the plots wich have been under the grass cover permanently throught the years, in the conditions of irrigation and fertilisation with NPK fertilisers, did not importantly vary neither compared to those on the barren uncultivated plots nor the those wich were either shallow or normally cultivated. Content of sugar and acids in the must In the conditions of irrigation by flooding in both variants of soil maintenance in the vineyard (shallow cultivation and overgrowing with grass), on the plots without applying fertilisers, somewhat higher content of sugar in the must was noted down (18.70% and 19.50%), compared to the plots where NPK fertilisers were applied (18.63% and 18.40%). Table 2. - Average content of sugar in the must (%) in the period 1999/2002.
Ord./numb. 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 18.70 19.50 18.90 NPK 18.63 18.40 18.20

O* - without applying NPK fertilizers

248

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

However Scienza et Valenti (1984) stated that in the Italian environment, depressive impact of overgrowing with grass, on the content of sugar in the must of Italian reasling. The content of acids (Table 3.) in the must and surfaces maintained by shallow more frequent cultivation in the conditions without application of fertukusers amounted 6.50 g/l while on the plots where NPK fertilisers were applied it amounted 6.60 g/l. Table 3. - Average content of acids in the must (g/l) for the period 1999/2002
Ord./num b. 1 2. Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 6.50 6.70 6.40 NPK 6.60 6.58 6.51

O* - without application NPK fertilizers

On the plots overgrown with grass, in the conditions without applying fertilisers, the content of acids, amounted 6.70 g/l, and in the conditions of appllyng NPK fertilisers it amounted 6.58 g/l. On the bases of data on conent of sugar and acids in the must on the plots with and without applying NPK, we can state that these parameters varied negligibly regardless the way of soil cultivation. Vegetative potential (average green mass pruned from the vine) From the data shown in the table 4. it comes out that the green mass taken off the vine by pruning was bigger on the plots on which NPK was applied regrdless the way of soil maintenance. Table 4.- An average mass pruned from the vine (g) for the period 1999/2002.
Ord./num b. 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 574 593 580 NPK 724 711 712

O* - without application of NPK fertilizers

Generally speaking, rankeness of vine was bigger on the plots with shallow soil cultivation in the conditions with and without application of NPK fertilisers compared to same conditions on the plots being ovegrown with grass. Nikov (1972), Rangelov (1972), Ulicevic ett al. (1983, 1987) obtained similar results. CONCLUSION On the bases of the tresults obatined the following can be concluded:

249

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Under conditions of irrigation by flooding, somewath higher yield of grapes per vine was achieved on the shallow cultivated plots fertilised by NPK fertilisers compared to the plots overgrown with grass. An average content of sugar and acids in the must on shallow cultivated non fertilised plots, was somewhat lower than on the plots overgrown with grass, while on those fertilised by NPK fertiliser was higher. Vegetative potential i.e. green mass pruned from the vine was bigger on shallow cultivated plots with and without applying NPK fertilisers compared to the plots overgrown with grass. Generally speaking, the yield of grapes as weell as vegetative potential, was higher in the conditions of irrigation and application of NPK fertilisers regardless the wayx of soil maintenance. Otherwise these parameters had higher values on the plots maintained by shallow more frewuent cultivation. The content of sugar and acids in the must was nearly eyual regardless the way of soil mantenance and application of NPK fertilisers. REFERENCES
1. 2. 3. 4. Nikov, M. (1972): A fertilisation de la vigne, soumise a une non culture, continue per deshebage chimique 3. Coll. Eur. Medit. Cong. Alim. Plante Cult, Budapest. Brangelov, B. (1972): Značenie na počvoobrabotkatana lozata, Lozarstvo i vinarstvo. Go. XXI, No 2. Sofija. Scienza, A.; Valenti, L. (1984): Effeti del inerbimento sulla produttivita e qualita del Riesling I e Moscato C. in Valle Versa (Pavia) Vignevini, No 1-2:27-32. Ulićević, M., Marković,M. (1972): Addition to the knowledge on manner of soil maintenance, fertilisation and irrigation of vinezards on annual cucly of vine development. Agriculture and forestry, 18,2. Titograd. Ulićević, M.,Pejović, Lj. (1983): Some results of 12 years trail with fertilisation on the vineyards in the vicinity of Titograd in interaction with manner of soil maintenance and irrigation Agriculture and forestry, XXX, 1. 47-56, Titograd. Ulićević, M., Pejović, Lj., Jerković, D.(1987): Some results of 15 years of trails with manner of soil maintenance. 50 years universary of Agricultural Institute - Titograd, Collection of papers, pgs. 125-144. Titograd. Mijović S., Tatjana Popović (2002): Uticaj mineralnih i organskih djubriva na prinos i kvalitet groždja sorte Vranac. XIV Savjetovanje vinogradara i vinara Srbije, br.390-393. Vršac.

5.

6.

7.

250

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

NITRIFIKACIONE BAKTERIJE I KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI THE NITRIFICATION BACTERIA AND NITROGEN CYCLE
Milena Cvetkovska1 (student), Milovan Vuković2, Vladimir Cvetkovski3 Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet (grupa za biohemiju )1, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru2, Institut za bakar, Bor3
IZVOD: Za celokupni život na planeti zemlji neophodna su jedinjenja azota, t.j. proteini i nukleonske kiseline. Vazduh koji je sastavljen 79 % procenata od azota (N2), osnovni je izvor azota. Ali većina organizama ne može koristiti azot u molekularnom obliku. Sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u “fiksirajućem” obliku t.j. u vidu jedinjenja kao što su nitratni joni (NO3−), amonijak (NH3) i urea (NH2)2CO. Životinje obezbeđuju potrebu za jedinjenjima azota (i sve ostalo) iz biljaka (ili životinje koje se hrane biljem). Četiri su osnovna procesa koja su osnova kruženja azota u biosferi: azotofiksacija, deaminacija, nitrifikacija i denitrifikacija. Mikroorganizmi imaju osnovnu ulogu u svim ovim procesima. Ključne reči: azot, bakterije, azotofiksacija, nitrifikacija, deaminiacija, život ABSTRACT: All life requires nitrogen-compounds, e.g., proteins and nucleic acids. Air, which is 79% nitrogen gas (N2), is the major reservoir of nitrogen. But most organisms cannot use nitrogen in this form. Plants must secure their nitrogen in "fixed" form, i.e., incorporated in compounds such as: nitrate ions (NO3−), ammonia (NH3) and urea (NH2)2CO. Animals secure their nitrogen (and all other) compounds from plants (or animals that have fed on plants). Four processes participate in the cycling of nitrogen through the biosphere: nitrogen fixation, decay, nitrifacition, denitrification. Microorganisms play major roles in all four of these processes. Key words: nitrogen, nitrogen fixation, nitrifacition, decay, life

UVOD Za celokupni život na planeti zemlji neophodna su jedinjenja azota, t.j. proteini i nukleonske kiseline. Vazduh koji sadrži 79 % procenata azota (N2), osnovni je izvor azota. Ali većina organizama ne može koristiti azot u molekularnom obliku. Sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u “fiksirajućoj” formi t.j. u obliku jedinjenja kao što su nitratni joni (NO3−), amonijak (NH3) i urea (NH2)2CO. Životinje obezbeđuju potrebu za jedinjenjima azota (i sve ostalo) iz biljaka (ili životinje koje se hrane biljem). KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI Azot je veoma važan biogen element jer ulazi u sastav mnogih organskih materija kao što su aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline i sl. Kruženje azota u prirodi je veoma složeno, i ono se odvija u koncentričnim krugovima. Kao i kod ugljenika, vreme zadržavanja azota varira od sredine do sredine. U atmosferi i u sedimentima azot se zadržava 107 godina, u zemljištu oko 2.000 godina, a u terestričnoj biomasi najkraće – oko 50 godina1.

251

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Da bi biljke mogle da koriste azot, neophodni su posrednici koji azot iz atmosfere prevode u nitrate ili amonijak. Atmosfera je najveći rezervoar azota, sa ukupnom masom azota od 3,8 x 1021 grama. Od toga se svake godine oko 3 x 1014 grama azota biološki reciklira, što čini manje od milionitog dela od ukupno dostupnog azota! Atmosferski azot, kao što je poznato, biljke ne mogu direktno da usvajaju, već se preko posrednika azot prevodi u odgovarajuće oblike. KRUŽENJE AZOTA U BIOSFERI Četiri su osnovna procesa za kruženja azota u biosferi2: • azotofiksacija • deaminacija • nitrifikacija i • denitrifikacija

Slika 2. Kruženje azota kroz biosferu Na slici 2. prikazana je pojednostavljena šema kruženje azota kroz biosferu, koja prikazuje osnovnu ulogu mikroorganizama u svim ovim procesima. Azotofiksacija Molekuli azota (N2) su veoma stabilni. Za raskidanje veza atoma i sjedinjavanje sa drugim atomima potreban je znatan utrošak energije. Tri procesa su odgovorna za azotofiksaciju u biosferi: • • • atmosferska fiksacija pomoću svetlosti industrijska fiksacija i biološka fiksacija samostalno pomoću izvesnih mikroorganizama ili u simbiozi sa biljkama.

252

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Atmosferska fiksacija Ogromna količina svetlosne energije razgrađuje molekule azota, omogućavajući njihovim atomima sjedinjavanje sa kiseonikom iz vazduha formirajući azotove okside. Ove okside rastvara kiša, formirajući nitrate, koji dospevaju na zemljinu površinu. Industrijska fiksacija Haber je 1908 god. pronašao hemijski proces za dobijanje amonijaka (NH3) iz reakcije gasova azota i vodonika: N2 + 3H2 → 2NH3 koja se odvija pri ekstremnim procesnim uslovima, na temperaturi od 600 C0 i pritisku 200 atm, uz pomoć katalizatora. Kao reagenti za proces se koriste atmosferski azot i vodonik (koji se dobija iz prirodnog gasa ili petrolejuma) Amonijak može direktno da se korsisti kao veštačko đubrivo, ali se veći deo dalje procesira u ureu (NH2)2CO i amonijum nitrat (NH4NO3). Biološka fiksacija Nađeno je da u prirodi izvesne bakterije imaju sposobnost da fiksiraju azot3. • neke vrste žive u simbiozi sa mahunastim biljkama (na primer, u soji, detelini) • neke u simbiozi sa biljkama različitih od mahunastih (na primer, jovovina) • neke azotofiksirajuće bakterije žive slobodno u zemlji • azotofiksirajuće cijano bakterije su bitne za održavanje đubrivosti (plodnosti zemljišta) kao što su vlažna pirinčana polja Biološka azotofiksacija je rezultat kompleksne aktivnosti niza enzima kao i značajne potrošnje ATP. Premda je amonijak prvi stabilan proizvod, on se brzo integriše u proteine i druga organska jedinjenja azota. Biološka fiksacija azota predstavlja redukcioni proces prevođenja gasa azota (N2) iz vazduha u formu amonijaka (NH3). Ovo je vitalan ekološki proces jer sve zelene biljke imaju potrebe za azotom u obliku amonijaka ili nitrata koji im je neophodan za sintezu aminokiselina sopstvenih proteina, a biljni proteini predstavljaju isključivi izvor proteina za životinje. Jedini organizmi koji mogu obaviti ovu redukcionu reakciju na našoj planeti su upravo neke vrste bakterija i Cyanobacteria, tako da je celokupan život na našoj planeti praktično direktno, odnosno indirektno zavistan od ove njihove aktvnosti. Najveći deo neorganskog azota na našoj planeti egzistira u vidu gasa (N2) i kao takav je neupotrebljiv za biljke. Praktišno možemo reći da azotofiksirajući oblici prokariota obezbeđuju kariku između neizmernog bogatstva azota kao gasa u atmosferi i ostalog živog sveta na našoj planeti. Azot koji se fiksira u obliku amonijaka ili amonijuma predstavlja osnovni materijal za hemoautotrofne nitrifikatorske bakterije. Nitrati koji se obrazuju aktivnošću nitrifikatorskih bakterija takođe mogu biti korišćeni od strane biljaka. Baketrije koje mogu vršiti fiksaciju azota su veoma mnogo proučavane, posebno sa aspekta njihovog značaja za poljoprivredu. Već je duži period vremena poznato da mahunarke (pasulj, lucerka, grašak, detelina, grahorica) predstavljaju

253

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

znašajne kulture u ratiranju useva na poljoprivrednim površinama jer poboljšavaju plodnost zemljišta. Razlog za ovo nalazi se u tome što na nodusima korena mahunarki žive bakterije iz roda Rhizobitom Ove bakterije koriste šećere koje produkuju biljke u procesu fotosinteze a za uzvrat ih snabdevaju amonijakom. (-160 Kcal/Mol) N2 → 2N 2N + 3H2 → 2NH3 (13 Kcal/Mol) bakterije Azotobacter, Beijerinckia, Clastridium, Rhizobium, Cyanobacteria Asimilacija azota se odnosi ne deo ciklusa u kojem se amonijak ugrađuje u organske molekule opšte formule R−NH2, kao što su nukleinske kiseline. Deaminacija Deaminizacija se, s druge strane, odnosi na proces u kojem se organski molekuli koji sadrže azot razgrađuju, stvarajući tako amonijak. Proteini sintetizovani od strane biljaka kao i hidrokarbonati, koji se unose sa hranom, u toku metabolizma transformišu se u nus produkte, organska jedinjenja azota koja se najvećim delom vraćaju prirodi kao fertilizeri. Krajnja korist ovih materija su mikroorganizmi deaminacije, koji razlažu molekule sadržani u fertilizerima i izumrle organizme prevodeći ih u amonijak. Nitrifikacija Nitrifikujuće bakterije su hemoautotrofni oblici koji oksiduju amonijak (NH3) ili amonijum (NH4+) u nitrite (NO2−), odnosno nitrite u nitrate (NO3−). Ove bakterije imaju primarnu ulogu u ciklusu kruženja azota na našoj planeti. NH4+ + 3/2O2 → NO2− + H2O + 2H+ amonijum nitrit 65 Kcal/Mol bakterija Nitrosomonas NO2 + 1/2O2 → NO3− nitrit nitrat 17 Kcal/Mol bakterija Nitrobacter Denitrifikacija Tri predhodna procesa, koji se odigravaju u prirodi, zasnivaju se na prenosu azota iz atmosfere u ekosisteme. Denitrifikacionim procesom redukuju se nitrati do elementarnog azota, vraćajući azot na taj način u atmosferu. Ovaj proces je takođe katalizovan od strane mikroorganizama. Oni žive duboko u zemlji i vodenim

254

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

sedimentima u kojima u kojima vladaju anaerobni uslovi. Oni koriste nitrate, kao alternativni agens kiseoniku, u ulozi akceptora kiseonika u njihovoj respiraciji. Denitrifikacija se može smatrati specijalnim slučajem opšteg procesa poznatog kao redukcija nitrata. Naime, reakcije redukcije nitrata do krajnjeg produkta, azota, teku u nizu: NO3− → NO2− → NO → N2O → N2 Konačno, moguć je sled reakcija u smeru ponovnog stvaranja amonijaka, polazeći od nitrata. Taj proces, poznat kao nitratna amonifikacija, NO3− → NO2− → NH3 POREMEĆAJ RAVNOTEŽE KRUŽENJA AZOTA Poremećaj ravnoteže kruženja azota u prirodi dovodi se u vezi sa sve većom azotofiksacijom. Poljoprivreda sada može biti odgovorna za generisanje jedne polovine azotofiksacije na zemlji usled: • velike proizvodnje veštačkih đubriva procesom industrijske fiksacije • porasta poljoprivrednih površina pod sojom, detelinom i drugim kulturama Što predstavlja značajan uticaj na prirodni cikuls azota. Da li denitrofikatori mogu da uravnoteže ciklus azota? Verovatno ne. Prisutni su primeri, povećanja sadržaja azota u ekosistemu. Jedan nepovoljan primer je, zagađenost jezera i reka od rastvaranja azotnih đubriva iz zemlje i susednih farmi. Treba izneti i činjenicu da ova uspešna nastojanja na porastu fiksacije azota mogu da poremete globalni balans azota. Naime, godišnja fiksacija azota je već veća za 50% u odnosu na predindustrijski nivo od 150 miliona tona godišnje (1850 god.). Potencijalna akumulacija viška fiksiranog azota izaziva bojazan zbog zagađenja voda nitratima i mikrobiološke prozvodnje gasa N2O. Ovaj gas, prema atmosferolozima, može uticati na tanjenje zaštitnog ozonskog sloja. LITERATURA
1) 2) 3) M. Vuković, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet uBoru, 2005. http//users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/E/Eubacteria.html#Nitrifying bacteria I. Radović, B. Petrov, Raznovrsnost života, Zavod za udžbemike Beograd, 1998.

255

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

KOLIČINE ADSORBOVANOG OLOVA U ZEMLJIŠTU IZ INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA A QUANTITIES OF INDUSTRIAL WASTE WATER LEAD ADSORBATED IN SOIL
Biljana Ristić1, Dragan Marković1, Valentina Živanović2,
e-mail: zivanovicv@yahoo.com; visapoljskola@beotel.net 2

Fakultet za Fizičku- hemiju, Beograd,Studentski trg. br.2 Viša poljoprivredno prehrambena škola Prokuplje, Ćirila i Metodija 1

1

IZVOD: U našoj zemlji se u poslednjih nekoliko godina vrše analize radi utvrđivanja raspodele teških metala u obradivim zemljištima kao i eksperimenti proučavanja porekla metala u zemljištu i utvrđivanja uslova pristupačnosti teških metala za biljke. Ispitivanjem su pokazani podaci o pristupačnom sadržaju olova u zemljištu (onom koje biljka-paprika adsorbuje) iz otpadnih voda Topličkog kraja .Kontrolno zemljište je ‚‚lesivizirani černozem’’ uzorkovano u Lukovskoj banji. Ključne reči: Voda,zagađenje,olovo,zemljište,merenje. ABSTRACT: During last years we analise distribution of heavy metals in agricultural soils.Reason for this is to find their descent in soil as well as accessibility for plants. In this work we represented a approachable quantities of lead in soil from Toplica region. Key words: Water, pollution,lead,soil, measurements

UVOD Životna sredina je pored neorganskih zagađivača izložena i organskim zagađivačima. Voda i zemljište su u većoj meri izloženi delovanju organskog zagađivača od vazduha ali je izložena i sama atmosfera. Glavna izvorišta organskog zagađenja vode jesu: urbani otpaci, industija pre svega ona prehrambena, zatim poljoprivreda, stočarstvo... Glavna konponenta organskog zagađenja su biljne i životinjske masti, fekalije, ostaci voća i povrća, kao i otpadne vode fabrika celuloze i papira, šećera i piva, mesnatih i mlečnih proizvoda, slatkiša, i dr. Danas proizvodnja hrane dovodi do značajnih izmena u biosferi Zemlje i , uz prateće aktivnosti, značajno utiče na povećanje zagađenja i izmenu fizičkohemijskih karakteristika zemljišta. ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA OLOVOM Hemija zemljišta se bavi proučavanjem međudejstva čvrste, tečne i gasovite faze putem hemijskih reakcija, a s tim i promenama, koje nastaju u rezultatu pedogenetskog procesa u prošlosti i ljudske aktivnosti (poljoprivredne hemizacije) u sadašnjosti. Zemljište se sastoji iz dve osnovne grupe materija: minerala i organske komponente. Iz ovog razloga se savremena hemija zemljišta bavi biohemijskim procesima: sintezom i transformacijom organske supstance, kruženjem ugljenika, azota, fosfora i drugih makro- i mikro- elemenata.

256

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Olovo koje je toksično, kao i njegova jedinjenja, imaju sposobnost akumulacije u biljkama i organizmima. Toksično dejstvo se ispoljava blokiranjem enzimskog sistema i inhibicije biohemijskih reakcija, jer Pb2+ jon gradi sa sulfhidridnim grupama enzima stabilne merkaptide. Na zagađivanje životne sredine najviše utiče olovo primenjeno kroz aditive benzinu. Nije mnogo poznato o hemiji olova u zemljištu. Glavni izvor zagađivanja zemljišta olovom je sagorevanje benzina, a olovo se nalazi u rastvorljivom halogenom obliku (PbClBr). Kasnije nastaju u zemljištu relativno rastvorljiva jedinjenja kao PbCO3, Pb3(PO4)2 i u manjoj meri nerastvoran PbSO4. Zbog formiranja ovakvih jedinjenja i zbog adsorpcije dvovalentnog katjona (Pb2+), kretanje olova u zemljištu je većinom malo. Pri zakiseljavanju alkalnih zemljišta dolazi do oslobađanja prethodno vezanog olova, posebno ako je ono bilo u obliku jedinjenja – PbCO3. Kontrolno zemljište je uzeto iz Lukovske banje i odgovara tipu zemlje lesivizirani černozem na osnovu pedološke karte i agrohemijskih parametara koji su određeni još ranije. Zbog topografskog položaja ovog tipa zemljišta relativno je visok nivo podzemnih voda i veliki je broj oscilovanja nivoa vode u zemljištu. U njemu se najviše primećuje migracija. Uticaj poplava i podzemnih voda je najveći na sadržaj karbonata, tako da mogu, u zavisnosti od njihovog uticaja nastati prostori koji sadrže i koji ne sadrže karbonate. Sadržaj karbonata se kreće od 0-17%, pH od 6,0- 8,5 u zavisnosti od sadržaja karbonata a sadržaj humusa varira od 3-6%. U ovom tipu zemljišta sadržaj lako pristupačnog fosfora veoma varira jer zavisi od prirode nanosa. REZULTATI RADA Cilj ovog rada je da se odrede količine olova koje je adsorbovalo zemljište iz otpadnih voda uzetih sa šest lokacija Topličkog okruga . Zemljište je raspoređeno u šest eksperimentalnih parcela i zalivano otpadnim vodama da bi se pratila akumulacija Pb kako u zemljištu tako i u paprici koja je u periodu od semena do ploda (šest meseci) polivana ovim vodama.Uzorci vode:1 – Lukovska banja, 2 – Šik, Kopaonik(Kuršumlija), 3 – Hissar, Prokuplje, 4 – FOM, Prokuplje,5 – Deponija, Prokuplje, 6 – Berilje, Prokuplje. Polivanje je vršeno svakog dana sa oko 150ml konzervirane otpadne vode a polivanje je završeno kada su se pojavili plodovi veličine oraha. Od 90 zasađenih korena paprike samo je mali broj uspeo da se razvije do ploda ( 2 ) ostali su uzorci propadali još u samom procesu razvoja, na listovima su se javljale crvenkasto-mrke pege,tj. nekroza. Sadržaj pristupačnih teških metala iz uzorka zemljišta se određuje iz rastvora, obično vodenog, a ako ima nerastvornih suspenzija onda se deluje odgovarajućim ekstragensima. Određivanje olova vršeno je AAS-om (atomska apsorpciona spekrometrija) pomoću plamena. Za određivanje ukupnog metala u biljci i zemljištu primenjena je metoda razaranja ’’mokrim putem’’ dok je pristupačan sadržaj metala u zemljištu određivan posle ekstrakcije smešom kompleksona III i kalijumhlorida. U zemljištu su određeni agrohemijski parametri, ukupan i pristupačan sadržaja olova. Voda je ispitivana hemijski i na ukupan sadržaj olova, a delovi biljke su ispitivani na ukupan sadržaj olova.

257

Za određivanje sadržaja metala u zemljištu. vazdušno suv uzorak odmeri i prenese u balon za mokro spaljivanje.76 7.05 M Na2EDTApH= 6. Određivanje pristupačnog sadržaja Pb vrši se ekstrakcijom sa smešom KCl i Na2EDTA. 04. Po završetku digestije uzorak se ohladi i profiltrira i uz ispiranje toplom vodom prenese u normalni sud od 25cm.3 Rezultati ispitivanja dati su u tabelama 1. 2.87 46. Nakon ove digestije uzorak se ohladi i uz što manju količinu perhlorne kiseline isperu se zidovi suda. 2006. 2 i 3.18 4. 06.70 4.2. Tabela 1. CaCO3 pomoću kalcimetra a određivanje Pb (217nm) u vodi . atomskomapsorpcionom spektrofotometrijom. Jedan gram uzorka se prelije sa 20cm3 koncentrovane azotne kiseline i lagano zagreva.88 K2O (g/100g) 125 120 135 148 142 125 258 . Agrohemijski parametri u ispitivanom zemljištu lesivizirani černozem Lokacija 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Agrohemijske parametri određeni su na sledeći način: fosfor i humus spekrofotometrijski odnosno volumetrijski . – 07. 3. 5.32 42.1 7. Prevođenje metala iz zemljišta u ispitivani rastvor može da se izvede postupkom spaljivanja sa smešom perhlorne i azotne kiseline. Nakon ovog dela pripreme uzorak se profiltrira i u filtratu se odredi sadržaj Pb AAS.58 45.0 7. postavi na mućkalicu i mućka 2h. radi oksidacije organske materije.3 CaCO3 (%) 4. nalije sa 50cm3 rastvora smeše KCl i Na2EDTA (0.EkoIst' 06. mnogo je značajnije odrediti za biljke pristupačan sadržaj metala. Postupak se sastoji u tome da se predhodno pripremi.60 43. Ako je potrebno dobiti opšti uvid o sadržaju Pb u zemljištu potrebno je odrediti ukupan sadržaj.sadržaj kalijuma plameno fotometrijski. uzorku se doda 10cm3 konc. zemlji i biljci atomskom apsorpcionom spekrometotometrijom. a ako je potreban uvid u potencijalnu opasnost od njihovog nepovoljnog dejstva na živi svet.56 4.1 M KCl i 0.50 47. 4. pH u 1 M KCl 7.36 3.25 P2O5 (g/100g) 48. potrebno je prvo prevođenje metala u rastvor. Nakon ovog spaljivanja uzorak se ohladi i pažljivo mu se doda 10 cm3 60% perhlorne kiseline. Radi izdvajanja metala koji su vezani za silikate.53 Humus (%) 4. Pripremljen uzorak ( 20g ) zemlje se odmeri u plastičnoj boci.2 ).2 7. Digestija se nastavi sve do pojave gustih belih para od perhlorne kiseline.13 4.hlorovodonične kiseline i ista količina perhlorne kiseline a zatim se nastavi digestija oko 15 minuta do dehidratacije silikata. nedostatak ili višak.63 8.1 7.25 7.21 3. Kvantittativa apsorpciona spektrohemijska analiza Pb izvodi se metodom AAS.83 3.32 4. koji se nalaze u zemljištu. 6.

025 0.002 ZAKLJUČAK Na osnovu podataka u tabelama može se zaključiti da količine olova pronađene u zemljištu ne koreliraju u značajnijoj meri sa sadržajem pronađenim u zemljištu.02 4. ’’Uloga elemenata u ishrani biljaka’’. I.Pb i standardna devijacija 0 13. Beograd. – 07.019 0.31±1.010 0. S.288 0.62±2. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04.029 0.56 5.002 4 0. ’’Upoređivanje vrednosti biljci dostupnog Pb i Cd u zemljištu određenih korišćenjem različitih vrsta ekstragenasa’’.31 3 11.EkoIst' 06. ’’Stanja i procesi u životnoj sredini’’.022 0. D.288 0.Savin. Fizičko-hemijski fakultet.002 6 0. knjiga I.008 0.96 Tabela 3.002 5 0.009 0.94±1.vr. knjiga II.006 0.012 0.30 4 49. 2.A.Ukupan i pristupačan sadržaj Pb u zemljištu (mg/kg) Lokacija Ukupan sadr. ’’Fizičkohemijski osnovi zaštite životne sredine’’. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2.92 5.029±0. Novi Sad. 1 0.002 2 0.011±0.007±0. Š. Matica Srpska-Odeljenje za prirodne nauke. Bioekološki centar.56 3.Marković.Gržetić. 259 .61 5 27. 3.012 0.Pb (srednja vred.007 0. 2004.008 0.i stand. Kastori.A.024 0. Univerzitet u Beogradu. D.56±2.) Pristupača n sadr.030 0.21 5.Veselinocić.022±0.Đarmati.56±1.43 6 18.38±2.002 3 0.026 0. LITERATURA 1. Zrenjanin.024 0.028 0.023 0.31 1 15.Marković. 1996 A. 1983.020 0.01 5.025±0.96 5.289±0. Veselinović.029 0. R. .006 0. D.024 0. devij.290 0. Bez obzira na uzroke sadržaj je značajno visok što se manifestuje na biljkama gajenim na datim lokacijama.290 0.33 2 13.030 0.026 0. 2006.012 0. Sadržaj olova u vodi (mg/kg) Broj uzoraka 1 2 3 4 5 Sr.A. D.25±1.289 0.Treba pretpostaviti da zagađenje zemljišta olovom ne potiče od industrijskih otpadnih voda sa datih lokacija već najverovatnije od atmosferskog i olova prirodno sadržanog na datim lokacijama.

Odabrane linije ispitivane su u sortnim ogledima 2004 i 2005 260 .Slavica Dželatović1 1 Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA. ljuta paprika. boje i kvaliteta.otpornost na patogene i surovije uslove klime. Ključne reči: Selekcija. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NOVE LINIJE U SELEKCIJI LJUTIH PAPRIKA NEW LINES IN HOT PEPPER BREEDING Živka Đukić1. – 07.hladna proleća i suva leta-suša koje možemo ublažiti ali ne i eliminisati.tako i po mnogostrukim oblicima njenog korišćenja. U predhodnom periodu metodom pedigrea izdvojene su dve linije L ZA-10 i L ZA-12. Key words: breeding.Prednost ovih linija je u izraženoj adaptiranosti na stresne klimatske uslove tipične za ovaj region. Slavica Kodžopeljić1.) kao i mnogi drugi autori ukazuju na značaj proučavanja i uključivanja domaćih populacija u procese selekcije. Iz bogatog asortimana domaćih populacija nakon ispitivanja i upoređivanja sa standardnom sortom Žutom ljutom feferonom i Minom. by National cultivar commission. izdvojene su dve nove linije ljute paprike.Međutim u uslovima Timočke krajine prinosi paprike opadaju . koje su već prilagođene ovim uslovima.veće prinose. deo ovog procesa je i prikupljanje domaćih populacija ljutih paprika.As a result of perennial plant breeding work with peppers. hot pepper. Ekološka Istina / Ecological Truth. Mina new pepper cultivar was affirmed in 2003. 06.1994. 2006. Zaječar. Cilj ovih istraživanja bio je proučavanje domaćih populacija i izdvajanje novih linija kao i prikaz dosadašnjih rezultata. U našoj zemlji gaje se raznovrsne sorte i hibridi (domaće i strane) i prinosi su zadovoljavajući. oblika. Siniša Milutinović1.a jedan od uzroka ove pojave su ekološki uslovi. koji će odgovarati određenim namenama.Nove sorte i hibridi treba da budu aklimatizovane određenim agroekološkim uslovima gajenja.Raznovrsnost njene upotrebe u svežem stanju i za prerađivanje iziskuje stvaranje novih sorti i hibrida.Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja.Za stvaranje novih sorti (Gvozdenović i saradnici. e-mail:czpiti@ptt. odgovarajućeg tipa. lines UVOD Paprika je jedna od najzastupljenijih povrtarskih vrsta u našoj zemlji.Nove linije su u sortnim ogledima pokazivale znatniju ranostasnost.priznata je sorta Mina.yu IZVOD: Paprika je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura i to kako po površinama koje zauzima. U Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru posebna pažnja u selekciji povrća posvećena je paprici. 04. In local test new lines hot pepper were better than standards in productive qualities and productive areas with extreme climate (low level of relative air moisture and high temperatures). in Agricultural and technological research Center in Zaječar were created new and promising cultivar and lines hot pepper.Kao rezultat ovog rada 2003god.EkoIst' 06. linije ABSTRACT: Papper is one of the most important vegetable cropss in terms of both acreage and variety of uses.

. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti je 75 dana.EkoIst' 06. zrеlоsti (to physiologichal maturity) Srednja..Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. morfološke karakteristike i dužina vegetacionog perioda. 04. odnosno oko 60cm. Dužina ploda kod Mine iznosi oko 10cm.. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja godine na oglednom polju Centra u Zaječaru..1. 2005. a od nicanja do fiziološke zrelosti oko 100 dana.sa dužinom vegetacije do tehnološke zrelosti od 92-100 dana i 120-125 dana do fiziološke zrelosti. (Mean value) 126 127 127 139 130 136 142 132 140 141 131 138 Stablo Mine u uslovima otvorenog polja visoko je oko 35cm. 2006.Boja ploda Mine i L ZA-10 je u tehnološkoj zrelosti ćilibarnožuta. dužini vegetacionog perioda i prinosima kod sorte Mine i linija L ZA10 i L ZA-12 u poređenju sa standardom Žutom ljutom feferonom. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti je 80-82 dana. Linija L ZA-12 spada u grupu srednje ranih sorti. dok je boja ploda L ZA-12 svetlo zelena.prikaz u tabeli 1. 2004. 261 .vred. (Mean value) 79 93 86 96 84 90 101 95 98 99 89 94 dо fiziоlоš. u tipu feferone. Ekološka Istina / Ecological Truth. za L ZA-12.kao i između redova.Sva potrebna merenja i analize urađena su u fazi fiziološke zrelosti ploda. Mina je vrlo rana sorta ljute paprike u tipu feferone. Growing season duration Brој dаnа (Days) Sоrta (Variety) Mina Žuta ljuta feferona L ZA-10 L ZA-12 dо tеhnоlоš. 2004. Linija L ZA-10 je takođe rana sorta u tipu feferone. – 07.Ekspeimentalni materijal je zasađen na dobro pripremljenom zemljištu u optimalnom roku.U fiziološkoj zrelosti su crvene boje sa izrazitom ljutinom. dok kod L ZA-12 iznosi oko 14cm. razmak u redu 30cm. Ispitivani su prinos.za L ZA-40. zrеlоsti (to technological maturity) Srednja.vred. Tabela.do fiziološke zrelosti 100-105 dana.Dužina redova je bila 10 metara..Dužina vegetacionog perioda Table 1.kolika je dužina ploda i kod L ZA-10.dok su linije L ZA-10 i L ZA-12 visočije i njihova visina iznosi oko 50cm. 2005. REZULTATI RADA Ovim istraživanjima izdvajamo rezultate o morfološkim karakteristikama biljaka i plodova. Sorta Mina kao i linije L ZA-10 i L ZA-12 odlikuju se visokom rodnošću što može da se vidi iz podataka u tabeli 2.Rezultati su upoređivani sa standardnom sortom Žutom ljutom feferonom i Minom.

2.EkoIst' 06. Pogodne su za gajenje na otvorenom polju.J.646 14. 79-84. Jovićević.912 13. LITERATURA 1. Černiševski.840 L ZA-10 14.820 15. Đ..285 14.Prinos fiziološki zrelog ploda u kg/ha Table 2. 04. 2006.kao i na uslove vazdušne suše kada je česta pojava aborativnosti cvetova.490 Obe linije kao i sorta Mina pogodne su za sve vidove prerade i potrošnje.900 13..Odlikuju se visokim stepenom tolerantnosti na zeleno uvenuće.480 8.730 Žuta ljuta feferona 9.Naročito su pogodne za preradu u domaćinstvima (kišeljenje). Prinosi su uvek veći od standarda Žute ljute feferone. Yield of physiologically mature fruit sorta variety godina years 2004.200 8. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela... Ekološka Istina / Ecological Truth. (1994): Oplemenjivanje paprike na prinos i dužinu vegetacije.A. Bugarski. 2005. Savremena poljoprivreda. 2. 262 . – 07. spadaju u rane do srdnje rane sorte.090 12. D. Srednja vrednost Mina 16. Gvozdenović.100 L ZA-12 14.D. tako da i u ekstremnim uslovima klime daju stabilne prinose. pogodne za preradu u domaćinsvu (kišeljenje). Takač.. 06. ZAKLJUČAK Nova sorta Mina kao i nove linije L ZA-10 i L ZA-12 imaju visok genetički potencijal za prinos.

poor in content of phosphor and potassium. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja SISTEMATSKA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU ZAJEČARSKOG OKRUGA SYSTEM OF SOIL FERTILITY CONTROL IN TIMOK REGION Miroslava Marić. Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar IZVOD: U radu su prikazani rezultati sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta od I do V katastarske klase. 04. Ključne reči: Zemljište. odnosno čoveka. saobraćaja. 1986). 2001). Na osnovu rezultata izršene kontrole plodnosti zemljišta daje se preporuka koje biljke gajiti i kako racionalno primeniti đubriva u cilju dobijanja optimanih prinosa (Stevanović i sar. Zbog činjenice da se degradacija zemljišta odvija na globalnom planu pod uticajem industrije. Valentina Aleksić Institut "Srbija" Beograd. Key words: soil. za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Rezultati analiza pokazuju da su zemljišta Zaječarskog regiona kisele do slabo kisele reakcije. i oni određuju njegove proizvodne osobine i prisustvo materija koje za biljku. The obtained results shown that soil in Timok region are acid to weakly acid reaction. for registered husbandry in Timok region. srednje snabdevena humusom.EkoIst' 06. chemical analysis UVOD Plodnost zemljišta je rezultat pedogenetskih procesa u zemljištu (Škorić. Ekološka Istina / Ecological Truth. jer se u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji koristi veoma veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja koji mogu biti štetni za biljku. with average content of humus and nitrogen. Siniša Milutinović. programiranju i vođenju biljne proizvodnje kao i očuvanju zemljišta kao prirodnog resursa. 06. povrtarskih i voćarskih kultura. hemijske analize ABSTRACT: In this paper shown the investigations results of soil fertility control for soil from one to five cadastral class. ali i samom poljoprivrednom biljnom proizvodnjom. 234 ha of arable and 322 samples in 122 registered husbandries were analyzed. moramo štiti zemljište od svih degradacionih procesa i agenasa. njen proizvod i krajnjeg korisnika mogu biti štetni. 2006. slabo karbonatna i sa srednjim sadržajem ukupnog azota. Ministarstvo poljoprivrede. Za područje Zaječarskog regiona kontrolu sprovodi Centar za poljoprivrena i tehnološka istraživanja u Zaječaru.. Analizom je obuhvaćeno 234 hektara obradivog zemljišta. zemljište predstavlja jednu od žrtava tehnološkog razvoja čovečanstva. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je pružilo podršku sprovođenju sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta od I do V katastarske klase. system of soil fertility control. Zbog svega napred navedenog. sistematska kontola plodnosti. and weakly carbonated. Osim toga. Uvođenje sistema kontrole plodnosti zemljišta predstavlja savremeni pristup planiranju. 263 . siromašna po sadržaju fosfora i kalijuma. za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Drugi veoma bitan faktor stanja plodnosti zemljišta je način njegovog korišćenja. Racionalnom primenom mineralnih đubriva mogu se ostvariti povoljni ekonomski efekti. – 07. a ukupno je analizirano 322 uzorka za 122 registrovana domaćinstva. na području Timočkog regiona. jer mineralna đubriva zauzimaju značajno mesto u strukturi cene koštanja ratarskih.

u pristupu biljnoj proizvodnji zasnovanoj na konceptu održivog razvoja i ukaže na moguće aspekte primene savremenih sistema obrade zemljišta..m2) 46.67. đubrenje. ili u obliku koji nije pristupačan biljkama. čime se ishrana biljaka dovodi na optimalni nivo (Ubavić i sar.22. u toku 2005.a.EkoIst' 06. godine izvršena je kontrola plodnosti zemljišta za 322 uzorka zemljišta kod 122 registrovana poljoprivreda domaćinstva. đubrenjem uneti nove količine tih elemenata.. 2001). 06. Bogdanović i sar.53. Cilj ovog rada je i da se na osnovu pregleda proučavanja anticipira moguća promena u načinu korišćenja i očuvanja zemljišnog resursa. regulisati pH vrednost zemljišta. Nakon laboratorijskog rada podaci su unešeni u bazu podataka i obrađeni statistički i grafički (Sekulić i sar. humus (%) – permanganometrijski.. odnosno uneti adekvatne izmene u plodosmenu.50 41.. Tabela 1. REZULTATI Na području Zaječarskog i Borskog okruga. 1999). U uzorcima zemljišta je nakon sušenja i mlevenja izvršeno određivanje osnovnih hemijskih osobina primenom sledećih metoda: pH u 1N HCl – elektrohemijski. Pregled analiziranih površina i donetih uzoraka po opštinama prikazan je u tabeli 1.70.41 55. tačno određenih oblika. 2006.15 5. 1966). 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pojedini elementi neophodni biljkama se nalaze u zemljištu u nedovoljnoj koncentarciji. MATERIJAL I METODE RADA Za potrebe utvrđivanja stanja plodnosti zemljišta uzorci zemljišta su uzeti iz oraničnog sloja na dubini 0 – 30 cm.34. 1991. po utvrđivanju njihovih vrednosti. CaCO3 (%) – volumetrijski. a sve u cilju zaštite i očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa.88 84. Ekološka Istina / Ecological Truth. mere nege i čitav niz agrotehničkih mera.96.64 234. Savremene (konzervacijske) sisteme obrade zemljišta treba integrisati u adekvatne sisteme biljne proizvodnje. Broj donetih uzoraka i analiziranih površina zemljišta Zaječarskog regiona Opština Boljevac Bor Knjaževac Sokobanja Zaječar UKUPNO Površina (ha. – 07. sadržaj P2O5 i K2O (mg/100g) – AL-metodom po Egner-Riehm-u (Jakovljević i sar.58 Broj registrovanih gazdinstava 24 12 55 4 27 122 Broj uzoraka 51 36 164 10 71 332 264 . Zbog toga je neophodno.

karbonata i ukupnog azota.00-70.60-6.16 0.20-220.55 4. Tabela 2. sadržaj lakopristupačnog fosfora i kalijuma.29-8.95 2. Ekološka Istina / Ecological Truth.00 1.10 0.19-47.65 pH Min-Max 4.40 2.08-2.30-86.83 2.74 2. Kisela zemljišta stvaraju niz poteškoća u poljoprivredi. posebno mikroelemenata (Žarković i sar.76 1. Na osnovu pH (nKCl) vrši se utvrđivanje potrebe za kalcifikacijom.40-6.13 Avg 12.18 1.74 0.29-4.20-402.31 1.04-5. 2006.94 0.41 Avg 0. 2001). Veliki problem uspešne biljne proizvodnje na kiselim zemljištima predstavlja i uzdržana mikrobiološka aktivnost. sadržaj humusa.92 Reakcija zemljišta (pH) ima značaja za tumačenje rezultata analize zemljišta u kontroli plodnosti i za upotrebu đubriva. denitrifikacijom i ispiranjem.98 4. 06.94 1.14 Avg 0. maksimalne i minimalne vrednosti pokazatelja plodnosti zemljišta.00 1.04 8.16 0.72 1. vrlo često dovodi do izmene odnosa pristupačnih oblika elemenata. za svaku parcelu.40 1.80-6. kao mere popravke kiselih zemljišta.92 0. Na osnovu dobijenih vrednosti data je preporuka za đubrenje i buduće korišćenje zemljišta.04 5.59-7.30-6. srednje snabdevena humusom. siromašna po sadržaju fosfora i kalijuma.83 3.12 0.60-50. Ona uslovljava tok transformacije unetih đubriva i utiče na dinamiku hranljivih materija u zemljištu.21 5. najveći broj analiziranih uzoraka je kisele (41.40-45. – 07.18-6.98 Humus (%) Min-Max 0.86 0.00 1. time i smanjena biološka fiksacija i mineralizacija organskog azota.12-4.19 0.28-127. Rezultati hemijskih analiza zemljišta (po opštinama) Opština Avg Boljevac Bor Knjaževac Sokobanja Zaječar UKUPNO Opština Avg Boljevac Bor Knjaževac Sokobanja Zaječar UKUPNO 2. U tabeli 2 prikazane su srednje.00-290.69 4.36-3.54 0.00 1.71 18.EkoIst' 06.20 0.45 5.35 6. 265 .12-4.08-0. 04.50-6.06-0. su izraženiji.13-0.20 CaCO3 (%) Min-Max 0.98 N (%) Min-Max 0.98-125.78 12..00 1.20-89.81 7. posebno u proizvodnji kvalitetne i biološki visokovredne hrane.00 1.61%) reakcije.07-0.14 0.92 18.86 5.22 0.41 3. slabo karbonatna i sa srednjim sadržajem ukupnog azota.36-13.19 6.14 17.30 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Agrohemijskim analizama uzoraka zemljišta utvrđena je kiselost.06-1.02 K2O (mg/100g) Min-Max 1.52 2. a gubici mineralnih oblika ovog elementa.22 4. Primena krečnog materijala. Kalcizacijom se popravljaju pomenute nepovoljne osobine.14 0.40 2.31 0.51 Avg 12. posebno kiselost i adsorptivni kompleks.79 3.80-7.60 0.20-7.16 0.18 12.82-1.20 1.70 0.95-4. Kao što se iz tabele 3 može videti.10 P2O5 (mg/100g) Min-Max 1.25-5. Rezultati analiza pokazuju da su zemljišta Zaječarskog regiona kisele do slabo kisele reakcije.76 11.99%) do slabo kisele (29.15 0.45 4.

266 .30 23. iz zemljišnog rastvora se hranljivi elementi adsorbuju na humusne koloide i tu ostaju u pristupačnom obliku i postepeno se koriste od strane biljaka. koji su direktno pristupačni za biljke.44 17.51-6.8%) je siromašno u ovom elementu.03 6.20 3.20 41.18% ispitivanih uzoraka).51-6. 06.61 0.12%) spadaju u grupu srednjeg sadržaja humusa. 04.91 1. pored drugih funkcija koje vrši u zemljištu.89 14.80 11.92 5.83 18.91 26.17 Alkalna (pH > 7. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi.75 17. zemljišta Timočkog regiona u najvećem procentu (80. ispitivana zemljišta su slabo karbonatna (95.21 4.51-5.49% uzoraka).42% uzoraka pripada grupi siromašnih zemljišta.63 8.61 Slabo kisela (pH 5.66 19.40 29.21 Grupisanje zemljišta prema sadržaju fosfora i kalijuma je od neposrednog značaja za praksu đubrenja.20) 5. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 3: Grupisanje zemljišta prema pH vrednosti u n HCl pH vrednosti u n HCl (procentualni udeo) Namena Jako kisela (pH < 4.13 9.20) 0.07 64.37 3.26 6. a s druge strane. izvor hranljivih materija i značajan faktor za očuvanje hranljivih materija u pristupačnom obliku.42 Bašte Oranice Voćnjaci i vinogradi UKUPNO Humus je. Po sadržaju humusa (tabela 5).18% zemljišta dobro snabdeveno ovim elementom.59 6. dok je samo 17.50) 0. a sadržaj azota u zemljištu je srednji (73. Određivanje sadržaja ovih elemenata i nihovo grupisanje predstavlja osnovu za primenu fosfornih i kalijumovih đubriva. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbog toga je neophopdan unos ovih hranljivih elemenata.91 46. 2006.30 0. Po sadržaju karbonata. čak 64.72 0.74 24. Grupisanje zemljišta po sadržaju fosfora i kalijuma Namena Klase snabdevenosti zemljišta fosforom i kalijumom Siromašno Srednje snabdeveno Dobro snabdeveno (0-10 mg/100g (10-20 mg/100g (>20 mg/100g P2O5/K2O) P2O5/K2O) P2O5/K2O) P2O5 K2O P2O5 K2O P2O5 K2O 0.EkoIst' 06. i data je preporuka za korišćenje mineralnih i organskih đubriva.99 Neutralna (pH 6.63 40. – 07. Slična je situacija i sa snabdevenošću zemljišta kalijumom – više od polovine ukupno ispitanih uzoraka (55. Tabela 4.02 Kisela (pH 4.79 15.04 29.42 55. u zavisnosti od gajene kulture.30 3.18 14.29 5. Po sadržaju fosfora.50) Bašte Oranice Voćnjaci i vinogradi UKUPNO 2.50) 0.14 13.

na primer fosfora. mikroelemenata. 53-81 Sekulić P.1) 0.30 16. Priručnik za ispitivanje zemljišta. 267 . Ekološka Istina / Ecological Truth.73 UKUPNO Srednji (1. odnosno zaoranih biljnih ostataka. uglavnom. Jakovljević M. LITERATURA 1. Grupisanje zemljišta po sadržaju humusa... uglavnom. ZAKLJUČAK Rezultati izvršenih analiza zemljišta pokazuju da su zemljišta Zaječarskog regiona slabo kisele reakcije.60 1. Beograd.0) 2. (0 – 5) 6. 2006. Blagojević S. siromašna u kalijumu i fosforu.71 6. 83-88.18 Sadržaj CaCO3 (%) Srednje karbon. rešavaju kroz „Sistem kontrole plodnosti zemljišta“..1–0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 5. (1991): Hemijske metode u kontroli plodnosti zemljišta. U tom sistemu višegodišnja istraživanja su od nesumljivog značaja za praćenje promena u sadržaju biogenih elemenata..2) 5.00 18.02 2. zbog pojave hloroze i inaktivacije mikroelemenata.33 64.02 2.51 2. U primeni mineralnih đubriva prisustvo kalcijum karbonata uslovljava izbor odgovarajućih oblika hranljivih materija. Svojim prisustvom utiče na reakciju zemljišta. Zbornik radova X Kongresa JDPZ.71 Jako karbon. 2.12 Visok (>4.11 8.20 1. (> 10) 0.92 20. (> 0.5) Bašte Oranice Voćnjaci i vinogradi 0.76 24. Određivanje karbonata ima poseban značaj za višegodišnje zasade. Velikonja N. 3. Seminar Sprovođenje kontrole plodnosti zemljišta u Srbiji.01 54. 04. Kragujevac.12 6.10 95. kiselosti zemljišta.48 Sadržaj azota (%) Srednje obezb.0) 3.51 2.49 Dobro obezb.42 50.02 Kalcijum karbonat ima značaja za primenu organskih i mineralnih đubriva. slabo do srednje karbonatna i sa srednjim sadržajem humusa.60 6. Gavrić M.52 22. zasnivaju na principima ekološke poljoprivrede.5–4. Savremena razmatranja problematike zemljišta. CaCO3 i azota Sadržaj humusa (%) Namena Nizak (<1. JDPZ. ovi principi se u praksi. Bogdanović M. Vrnjačka Banja.27 3. U tom domenu upotrebe đubriva i traženju odgovora kako đubrenje utiče na prinos gajenih biljaka i koji je njegov uticaj na kvalitet prinosa i produktivna svojstva zemljišta.EkoIst' 06. (0.90 5.41 11. Racz Z.11 Siro mašna (<0. – 07..59 80. 06.14 Slabo karbon. mikrobiološke aktivnosti i svega ostalog što zemljište čini plodnim i pogodnim za intenzivnu biljnu proizvodnju uz održivo povećanje plodnosti i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa. S toga je u budućem periodu neophodno nastaviti sa sistematskom kontrolom plodnosti zemljišta svih obradivih površina na području Timočkog regiona.2) 0. (5–10) 1.07 73. a time na stvaranje određenih uslova za mineralizaciju organskih materija stajnjaka. Gordana Ralev (2001): Informatički koncept kontrole plodnosti zemljišta i upotreba đubriva. ishrane biljaka i fertilizacije u ostvarenju visoke produkcije biljne proizvodnje kod nas a i u svetu danas se. (1966): Hemijske metode ispitivanja zemljišta.

Sveučilišteb u Zagrebu.. 44-47. (1986): Postanak. 6. Vrnjačka Banja. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. Zagreb. 31. 06. Zbornik radova X. Stevanović S. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. 5. Protić N. razvoj i sistematika tla. Vrnjačka Banja. 04.EkoIst' 06. Stevanović D. Zbornik radova X. (2001): Agrohemijska svojstva karbonatnog černozema posle višegodišnje primene mineralnih i organskih đubriva. 268 . 48-52. Marinković Lj.. 7. Sekulić P. Ubavić M.. Zbornik radova XXXIII Seminara Agronoma. Vesna Mrvić (2001): Stanje agrohemijske plodnosti zemljišta u severnom delu teritorije centralne Srbije. Kongresa JDPZ. 21-32. Kongresa JDPZ. Blagojević S. Darinka Bogdanović. Škorić A.. Žarković Branka.osnova za izbor asortimana đubriva. sv. str. Novi Sad.. (1999): Sistem kontrole plodnosti zemljišta .

(Branka Lazić i saradnici.drvena strugotina.debljine i dužine trajanja). Zaječar.malčovanje zemljišta nekim materijalom(slama.yu IZVOD: U radu je ispitivan uticaj nastiranja zemljišta malč folijom na gajenje različitih genotipova paradajza na otvorenom polju. hibridi paradajza. which will take naturients and water from soil. UVOD Jedna od specijalnih agrotehničkih mera u proizvodnji povrća je nastiranje. a samim tim i intenzivniji metabolizam.Zdravković.Analizirane su komponente prinosa paradajza.isparavanje vode što utiče na povoljan vodno-vazdušni režim zemljišta.specijalni papir-mulch paper. e-mail:czpiti@ptt.EkoIst' 06. Upotrebom malč materijala značajno se povećava prinos paradajza ističu (Wittwer i Honma.tomato hybrids. (Lazić B. Posmatrano je 11 u proizvodnji najzastupljenijih hibrida. koji su gajeni uz upotrebu pe folije kao nastirke.Živka Đukić1.razvoj patogena i korova koji uzimaju biljkama hranljive elemente i vlagu iz zemljišta. It is observed differents between parametars in yeld cmponents between some hybrids growing in to different systems and between different genotypes with same growing systems. kao i bez nastiranja.yield components. 269 .metalne ploče i polietilenska-pe folija različite boje. Primenom malč folije za nastiranje sprečava se nastanak pokorice.Slavica Dželatović1 1 Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA.Vazduh iznad ovakvog zemljišta je suvlji a smanjena relativna vlažnost vazduha sprečava širenje nekih oboljenja (gljivičnih).). (M. sprečava razvoj korova što sve utiče na brži rast i razvoj biljke.Damjanović i J. Hybrids were grown with mulch material (black plastic cover) and without mulching.fizička i biološka svojstva) zemljišta. In purpose of irrigation was used drop by drop system. komponente prinosa.treset. kao i između različitih genotipova u istim sistemima gajenja.Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ NASTIRANJA MALČ FOLIJOM NA GAJENJE RAZLIČITIH GENOTIPOVA PARADAJZA MULCHING INFUENCE ON GROVING OF DIFERENT TOMATO HIBRIDS Slavica Kodžopeljić1.1979.Bilke imaju bolju oblistalost i povećanu transpiraciju.2004.omogućuje se ranija proizvodnja. Ekološka Istina / Ecological Truth.a krastavaca 20%). Siniša Milutinović1. Eleven leader tomato hybrids weere observed in this study. preclude development of vermin and weeds. a kod većine kultura povećava se prinos (kod paradajza za oko 70%.pleva. Nastiranjem zemljišta.). 04.). posebno crnom pe folijom..Nastiranje utiče pozitivno na strukturu (hemijska.). pored smanjenog broja mera nege. Key words: Mulching. – 07.2001. ABSTRACT: In this study were observed mulching influence on groving on tomato genotypes on the open field. 06. Korišćen je sistem kap po kap za navodnjavanje. Ključne reči: Nastiranje. 2006.Evidentirane su bitne razlike u prinosu između istih hibrida koji su gajeni u dva različita sistema gajenja.2002. Aplication on mulch materials prevent producing of soil sheel.sprečava nastanak pokorice.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Na našem regionu u proizvodnji paradajza na otvorenom polju i pored ovih prednosti u nastiranju zemljišta. 2006. bolje fitosanitarne uslove i na usmerenu emisiju ugljendioksida iz zemljišta u zonu fotosintetske površine (efekat dimnjaka). 06.00 18.Rezultati ovog ogleda su pokazali da je značajno povećan prinos hibrida paradajza.Svaki red zasebno bio je obezbeđen fertigacionom trakom tipa Queen Gil. kao i bez nastiranja. 04.20 5. uz upotrebu pe folije kao nastirke (crna folija debljine 15 mikrona).83 11.90 23.Od svakog hibrida.uspešnu kontrolu korova.Nada.20 14.što je prikazano u tabeli 1.80 17.Luna.80 17.30 17.tri hibrida su poreklom iz privatne domaće firme (Kazanova.70 Bez zastirke (without mulch) 5.Momirović.47 11.JUBILEJ FENOMEN LUNA KAZANOVA BIG BEEF AMATI MONRO LIDO FANTOM Na foliji (on plastic) 9.80 10.a rastojanje u redu iznosilo je 60cm.66 9.80 7.Prednosti upotrebe malč folije u proizvodnji paradajza su imale potvrdu i u vrednostima merenih parametra. Average yield of tomato hybrids in t per hectare HIBRID (hzbrids) ATINA NADA ZL. a samim tim i komercijalni efekat proizvodnje i time potvrdili pozitivan efekat primene pe folije.Pet hibrida je storeno u Centru za povrtarsvo u Smederevskoj Palanci (Lido. – 07. REZULTATI RADA U ogledu svi hibridi paradajza su se međusobno znatno razlikovali. Nakon svake berbe plodova paradajza izvršena su merenja prinosa u zavisnosti od broja ostvarenih biljaka na oglednoj parceli.EkoIst' 06.1.a konačan prinos po jedinici površine dobijen je preračunavanjem.90 12.Nastiranje je obavljeno odmah nakon rasađivanja.50 8.razlike su uočene i na habitusu biljaka i po ostvarenom prinosu plodova.Biljke su zasađene na međusobno rastojanje od 100cm.Fantom).još uvek se slabije u praksi koristi ova mera.). (N.).58 11. Prosečan prinos hibrida paradajza u t po hektaru Tab.Atina.Sve biljke vođene su na jedno stablo u špalirnom sistemu uz kanap.70 270 .U toku vegetacije primenjene su standardne mere nege i zaštite zasada paradajza.Svi hibridi su ostvarili značajno više prinose na crnoj malč foliji u odnosu na drugu varijantu bez nastiranja zemljišta. po šest biljaka je zasađeno u dva različita sistema gajenja.Fenomen.76 7.60 10.60 10.Zlatni Jubilej.Monro).dok tri hibrida potiču iz inostranstva (Amati.20 8.Big Beef.Odabrano je 11 u proizvodnji najzastupljenijih hibrida paradajza. Ogled je postavljen na oglednom polju Centra u Zaječaru.2004. Ekološka Istina / Ecological Truth. Tabela 1.Glavna prednost crne folije odnosi se na uštedu vode (do 50%).30 18..

Lazić B. 6.2004.Bangladesh. i Zdravković J. 06.80t/ha). ali nije utvrđen uticaj zastirke na pojedine hibride paradajza. 3.Lettuce and Cucumber.28 (2):106-108.zaključuje da se upotrebom plastične folije dobija najviši prinos.Science.Baki J. može se potvrditi pozitivan efekat primene plastične folije i ima opravdanja za njenom upotrebom u savremenoj proizvodnji paradajza LITERATURA 1. i Nada (5. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prosečne vrednosti prinosa odabranih hibrida paradajza ostvarene upotrebom crne malč folije bile su više od prinosa u drugoj varijanti gajenja.Rahman. Wittwer S.H. i Monro (18.). (2001):Povrtarstvo. (2004):Poljoprivredni kalendar 2004.kao i najbolji kvalitet plodova paradajza.212. (1998):AVRDC-ARC RESEARCH REPORT.83t/ha). 2006. (2002): Poljoprivredni kalendar 2002. Baki A. (2004):Škola gajenja povrća.Tako (A. 2004.225.253.Najniži prosečan prinos na pe foliji ostvarila je Atina (9.70t/ha). Na osnovu iznetih rezultata istraživanja. 5.).2002. 2. Momirović N.Teasdale. 4.R (1993):A no-tillage tomato production system using hairy vetch andsubterranean clover mulches. a bez zastirke Fantom (17. – 07. and Teasdale J.i Lido (10.30t/ha).1998. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Nakon obrade podataka srednje vrednosti prinosa paradajza bile su rangirane i grupisane. 7.Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.50t/ha).koji takođe ističu brojne prednosti crnih malč folija.Michigan. dok su najviši prinos imali na pe foliji Fantom (23.EkoIst' 06. Rahman A. 04.70t/ha) .2001.Michigan State University Press.1993.Beograd. Damjanović M.Hort. ZAKLJUČAK Problematikom nastiranja zemljišta u proizvodnji bavili su se mnogi zašta postoje brojni literaturni podaci.20t/ha). bez nastiranja.R.140.Novi Sad.1998. (1979):Greenhouses Tomatoes. a bez zasirke Atina (5. Lazić B.Do sličnih zaključaka su došli (A.Novi Sad. i sar. 271 .18. and Honma S.

capsyacin. spinosad UVOD Hemijski neaktivna jedinjenja kao insekticidi. tačnije repelenti. ranih 90-ih godina XX veka javila se potreba za razvojem materije manje toksičnosti koja bi mogla biti primenjivana u većem broju useva. ulje belog luka. Povećani zahtevi u smanjenju eko-toksičnosti i razvoj rezistentnosti kod ekonomski značajnih štetočina. kaolin. a prvi preparat Surround Crop Protectant je prepoznatljiv po lakoj pripremi. sloboento@yahoo. horticultural oils and soaps. sintetisanih preparata na bazi biljnih alkaloida sa poznatim insekticidnim delovanjem. koji je rezultirao novim pristupom u kontroli većeg broja štetnih agenasa. through care taken of crops. To znači upotrebu poljoprivrednih ulja i sapuna. Čitava tehnologija je prepoznatljiva po zaštićenom imenu HPF Technology. kaolin clay. Ubrzo su i istraživanja i zaprašivanja prekinuta zbog sporednih efekata koje su uzrokovali primenjivani materijali. godine korišćena su prašiva od talka. microbial pesticides and inert material (caolin clay). lakoj primeni i lakom uklanjanju sa površine plodova (39). Poznavajući ranija iskustva u primeni minerala kao repelentnih prašiva. spinosad ABSTRACT: Today's market production in agriculture tends to virtually minimize the use of conventional pesticides. Saradnja se odvijala kroz istraživačko razvojni program. 04. as the corrective applications unless the previously taken measures. Ekološka Istina / Ecological Truth. have diminished pests number to be below the economical level of insect injury. inertnih materijala (kaolin). repellents and antifeedants use. capsiacin. koriste se od 30-ih godina XX veka (Annonimus. synthetic chemicals based on plant extracts with well-known insecticide effects. 272 . mikrobnih pesticida. Međutim. kao korektivnim aplikacijama u slučaju da unapred preduzete mere. kroz negu useva i primenu repelenata i preparata koji smanjuju unočenje hrane kod insekata nisu smanjile brojnost štetočine ispod ekonomskog praga štetnosti. liskuna i kaolina. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BILJNI EKSTRAKTI I HEMIJSKI NEAKTIVNA JEDINJENJA U ZAŠTITI BILJA 1 Slobodan Milenković1 i Snežana Tanasković2 Centar za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak . 06. uslovili su iznalaženje novih pristupa u suzbijanju i kontroli brojnosti. 2006. Key words: ecologically safe. garlic oil. Za zaprašivanje useva tokom 1928. Protection is based on the forecast-infornation service sources along with optimized terms for pesticide application. Ključne reči: ekološki-bezbedan. Zaštita se zasniva na podacima prognozno-izveštajne službe i njenim optimalnim terminima za aplikaciju pesticida. 2001). In other words.EkoIst' 06. – 07. Increased requirements as regards eco-toxicity reduction and resistance development in economically important pests have resulted in new solutions to pest number control. započeta su istraživanja uz pomoć vodećih kompanija u preradi mineralnih materija za različite privredne potrebe. poljoprivredna ulja i sapuni. it refers to the application of horticultural oils and soaps.com 2 Agronomski fakultet Čačak IZVOD: U poljoprivrednoj proizvodnji upotreba konvencionalnih pesticida je značajno redukovana.

273 . … ili mikrobnih preparata: Bonide. 04. Međutim. Te formulacije sadržavale su. Početak 60-ih godina XX veka predstavlja period potpune nezainteresovanosti za inertne materijale zbog prizvodnje jeftinih i efikasnih sintetičkih pesticida. Zadovoljavajući rezultati su postignuti samo u repelentnosti vaši i lisnih stenica kao vektora viroza. Novodor. bentonita i atapulgita uz dodatak okvašivača. Oprskana biljka hraniteljka maskirana je svojom reflektivnom belom površinom od mineralnog nanosa. Danas se najčešće u zaštiti bilja i prevenciji biljnih bolesti koristi Bordovska čorba. 7. koja obezbeđuje prijemčivost i prolaz kroz insekatsku kutikulu. ″Bela kupanja″ se najčešće sastoje od kaolinita. 24). kvarc) ili mekane porozne čestice (silicijim ili aluminijum oksida) najefikasniji insekticidi među mineralima (1. smatralo se da inertna prašiva redukuju fotosintezu i iniciraju pojavu štetočina. HPW. – 07. 9). izostanak očekivanih efekata primene inertnih čestica. nativnih sastojaka različitih biljaka iz čovekovog neposrednog okruženja u produkciji biorazgradivih nefitotoksičnih kompatibilnih insekatskih repelenata poput SunSprey. čestice obložene sintetičkom pesticidnom komponentom ili mikrobnim agensom (38. u obliku CuSO4. praktično.1960. Čestice prašine koje potiču iz otvorenih rudarskih jama ili kamenoloma smanjuju biljnu produkciju i povećavaju stepen infestacije vašima i infekcije patogenim gljivama (11). jer prašina inhibira razviće njihovih bioregulatora (8). Kraj XX veka karekteriše iskoristljivost osnovnih. bio je uslovljen neodgovarajućim formulacijama. od relativne vlažnosti. Relativna vlažnosti od 100 % uzrokuje pojavu neinfektivnosti primenjih čestica.EkoIst' 06. Garlic Barrier Ag. Međutim. Opšte je poznato da biljke ivičnih redova uz puteve budu prekrivene prljavom putnom prašinom i kao takve su osetljivije na napad fitofagnih pauka i vaši. Efikasnost raste smanjenjem čestica na idealnu veličini od 1-2 μm. Evidentna je visoka indirektna zavisnost efikasnosti ovih čestica tj. Success. Folijarna primena kaolina uslovila je fitotoksičnost oštećenjem kutikule lista i povećanjem gubitka vode (10). ″Bela kupanja″ sredstvima na bazi minerala takođe su primenjivana i u prevenciji insekatskog prenosa virusnih oboljenja biljaka. Nezavisno od toga da li je delovanje ostvareno epikutikularnom abrazijom ili remećenjem kutikularne strukture (1. 42). dolazi do idukovanog gubitka vode iz insekatskog tela i uginuća usled isušivanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. 9). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Niz istraživanja u biološkim laboratorijama sveta usmerena su ka iznalaženju načina da se primena hemijskih pesticida zameni sredstvima za biološko suzbijanje (40). 17. Pripremljeni su tako da se mogu koristiti u folijarnoj aplikaciji ili tretmanu podloge oko same biljke (23. unos inertnih čestica u sistem za varanje i blokada rada prednjeg dela mesenterona je verovatni uzrok smrtnosti kod Diabrotica undecimpunctata howardii Barber (35) i Rhagoletis completa Cresson (6). Naturalis. … DELOVANJE HEMIJSKI NEAKTIVNIH JEDINJENJA I KAOLINA NA INSEKTE I PATOGENE Istraživanja od 1920 . godine pokazala su da su krupne čestice (dijamant. smrtnosti insekata. 2006. 06. Ranija istraživanja. koja predstavljan mešavinu kreča i bakra. Takođe. Insekti je ne lociraju (19).

Istraživanja (37) su pokazala da formulacija SunSprey poljoprivrednog ulja na suzbijanju Bemisia argentifolii Bellows&Perring uzrokuje smrtnost različitih razvojnih stadijuma. na koje kaolin ne deluje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja koja su imala za cilj kontrolu bakterioza i mikoza kroz folijarnu aplikaciju. HPW je istovremeno i antitranspirant i vrlo je pogodan za tretitanje rasada po prenosu na 274 . Cacopsylla pyri L. Na taj način ostvarena je prevencija mikoza (29). 04. "food-grade" voskom. 15) pokazuju da hidrofilne i hidrofobne čestice nanetog kaolina smanjuju pojavu Erwinia amylovora na cvetovima i povređenim granama. uzročnik čađave krastovosti (Venturia inequalis ) nije gubio vitalnost u tretmanu hidrofilnom frakcijom kaolina. SunSprey 6E Plus i Poly-Sul. Postojani čestični film smanjuje razvoj gljiva. Oni oštećuju insekatsku kutikulu i moraju imati direktan kontakt sa insektom da bi ostvarili svoje delovanje. tako da sastav preparata obezbeđuje njegovu perzistentnost 14 .repelentom. – 07. SunSprey 6E Plus pokazuje visoku ovicidnu efikasnost na suzbijanju Psylla buxi (L. dok je infekcija lista bila zanemarljiva. ekstrakt ljute paprike formulisan sa tzv. a kod zimske forme Cacopsylla pyricola (L. U poljskim uslovima. 2006.) ostvaruje redukciju ovipozicije. capsiacin. 45). U istim uslovima potpono je redukovan uzročnik pepelnice (Podosphera leucotricha) i to na plodu. pri tretiranju jaja. Ne pokazuju efikasnost na suzbijanju štetočina čvršće kutukule i pokretljivijih insekata.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. uzročnika crne pegavosti lista kruške i dunje. U drugoj polovini vegetacije mogu se primenjivati fungicidi radi zaštite ploda i lista i smanjenja infektivnog unosa spora Venturia inequalis. Najzanimljivija su možda istraživanja koji ukazuju na veću značajnost frekventnosti tretmana u odnosu na dozu kod kontrole biljnih bolesti. Na taj način dobijen je sprej koji pokriva biljnu površinu neškodljivom vrlo tankom protektivnom barijerom . 06. BOTANIČKI INSEKTICIDI Ljuta paprika(HPW . To je mineral koji menja pH biljne površine u uslovima promenljive vlažnosti.21 dan. uglavnom su se zasnivala na upotrebi natrijum karbonata. 13. Ova hipoteza obezbeđuje opravdanost preporuke češće primene jačih doza radi efikasnije zaštite od Conotrachelus nenuphar Herbst. 14. Na tržištu se mogu naći: SunSprey. U suzbijanju Psylla buxi poljoprivredno ulje utiče na smanjenje vitalnosti položenih jaja do 95% pri prolećnoj aplikaciji. Poljoprivredna ulja i sapuni imaju širok spektar insekticidnog i akaricidnog delovanja (44. Trogodišnja istraživanja (34) ukazuju na značajno smanjenje infektivnog potencijala Diplocarpon maculatum (Atk) Jorstad (sin.) i Eulecanium cerasorum (Cocerell). i drugih ekonomski značajnih POLJOPRIVREDNA ULJA I SAPUNI Komercijalni insekticidni sapuni i ulja koriste se vrlo uspešno na suzbijanju insekata mekog tela. ostvarenu kroz repelentnost delovanja ulja (44). Istraživanja u staklari i polju (12.m. pri čemu padavine ne uslovljavaju ponovnu aplikaciju pre ovog perioda. Fabrea maculata Atk).75%. dok je repelentnost za štetočinu obezbeđena intenzivnijim nanosom kaolina. dok je za suzbijanje štetotočina primenja doza najvažniji faktor efikasnosti (43).Hot Papper Wax) je insekatski repelent čija je a. od 50 .

Strukturno. Wellgro. insekticid je. njene oslobođenosti slobodnoh radikala. ali ova druga je neupotrebljiva za ekstrakciju botaničkih insekticida zbog visokog sadržaja tetranitroterpenoida – meliatoksina (meliatoxin-a) koji je tosičan za sisare (2). Nemesis. aficid i larvicid (Culicidae). povećane otpornosti na sres. Ornazin. Margosan-O.metamorfozu.5. a odbija i suzbija parazite minimizirajući štete na gajenoj biljci. kvašljivi praškovi ili koncentrati za emulziju. a 2-5 tretmana u sezoni. Najjednostavniji insekticid je sirovi ekstrakt. Biljka sebe štiti od niza insekata zahvaljujući prisustvu velikog broja alkaloida koji ispoljavaju insekticidno dejstvo (2). (beli luk) je godinama unazad bio korišćen kao insekatski repelent. Capsyacin pokazuje izuzetnu efikasnost aplikovan po upotrebi bio-preparata ROOTStm. severno-istočne Azije i Australije (36). "Garlic oil" je sistemik. Primenjen na biljnoj površini. Odbijanje ili redukcija ishrane registrovano je i kod nematoda.Azadirachta indica A. ptice. Garlic Barrier i Garlic Extract. Pripadaju istoj familiji. Azadirachta indica je po svom habitusu i fiziologiji vrlo slična biljnoj vrsti Melia azedarach. Amvac Aza 3%. (fam. su dovoljni sa aplikativnim razmacima 21. on blokira produkciju i ekskreciju ekdisona (ecdysona) kod insekata i praktično prekida jedan od osnovnih životnih procesa . Formulacija sadrži 99. Vodeni ekstrakti mogu biti formulisani i u vidu sapuna. biljnih ekstrakta i kompleksa karbohidrata koji jačaju biljni habitus stvarajući zaštitnu film barijeru koja blokira insekte i parazite pri čemu ne utiče na populaciju korisnih insekata. tzv.3 % ekstrakta belog luka. Juss. a time i u oblike povoljnije za upotrebu i transport. plodu i biljnim izdancima. sprečava neke insekte čak i da stupe u kontakt sa biljkom hraniteljkom. šumske indijske odlasti Dekan. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Na tržištu se nalazi kao: Garlic Barrier Ag. zečeve i jelene. Neemix 4. akaricid. Meliaceae) je zimzelena drvenasta biljka. Aza-direct. Dobru efikasnost HPW pokazuje na suzbijanju fitofaga mekanog tela (vaši. Formulisanjem ekstrakti se prevode u toksikološka i ekotoksikološka bolja rešenja. ali se tek krajem XX veka nalazi na tržištu u primenljivoj formi. tropskih i suptropskih regija Afrike. Azatin EC ili Turplex. a po delovanju označen je kao ekdizon bloker ("ecdyson-blocker"). sličnog belom luku. …) koji se hrane na lišću. Ecozin 3%. Prosper TKO je formulacija zasnovana na mešavini capsiacina i "garlic oil". "garlic oil". 06. zbog svog specifičnog mirisa. azadirahtin je sličan insekatskom hormonu ekdizonu (ecdyson-u). Amazin 3%.28 dana da se populacija štetočina drže pod kontrolom. Poboljšano delovanje HPW nakon korišćenja ROOTStm (organski biostimulant) posledica je ukupno boljeg kondicionog stanja tretirane biljke. 275 . ekstrahovanog da zadrži sva svoja pesticidna delovanja. Potpuno je razgradiv. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja stalno mesto. Ecosidae. cvetu. DELOVANJE NIMA NA INSEKTE I PATOGENE Nim (neem) .EkoIst' 06. RD-Repelin. Neemquard. ali ne utiče na miris i ukus upotrebljivih biljnih delova. adulticid tj. prašiva. pa se mogu naći formulisani kao granule. NeemAzal. 2006. repelent za insekte. "Garlic oil" ima fungicidno delovanje. Neemark. 04. Na tržištu se mogu naći preparati (22): Agroneem. pauci. bolje ukorenjenosti i obraslosti korena korenovim dlačicama. zavisno od useva. Allium sativum L. TKO je specijalna mešavina fermentisane sucrose.

Hyphomycetes) ne ostvaruje značano povećanje smrtnosti. argentifolii brzo razvija rezistentnost prema korišćenim aficidima (33). Larvicidno delovanje je za sada najizraženije i azadirahtin bi trebalo koristiti kao dobar regulator rasta i razvoja (IGR) u suzbijanju većeg broja ekonomski značajnih štetočina. blokadom presvlačenja kod larvi. argentifolii od oko 70% (20). U svakom slučaju potrebno je ispitati efekat azadirahtina na gajene biljke. ali i smanjenje fertilnosti ženki i piljenje jaja. godine pokazano je da azadirahtin uzrokuje smrtnost B. repelentnošću za larve i imaga. Nabrojani efekti registrovani su pri vrlo niskim koncentracijama primene. godine (31). Lectier) jakom nekrozom lista već i pri slučajnom zanošenju (16). fumosoroseus i azadirahtin smenjuju u primeni sa svojim najvišim dozama (2x108 konidia/ml i 60 µg/ml). komaraca Aedes aegypti (5). Istraživanja tokom 2001. otrovnošću za larve i imaga. dakle pokazao kao blag antifidant za larve. Ekološka Istina / Ecological Truth. a za imaga kao repelent. Aleurodidae) je jako teško. Trogodišnja istraživanja u polju (32) ukazuju na nestalni i izostali efekat larvicidnog delovanja i mada je smanjenje štete statistički značajno. ali se najviša efikasnost (preko 90 %) ostvaruje kada se P. (26). larvi ili lutaka. blokadom mehanizma gutanja. 04. Bristol Cross. Ova poljska istraživanja takođe nisu registrovala stabilni negativni uticaj na razviće i smrtnost larvi. Na osnovu podataka (16) azadirahtin se može u celini definisati kao insektostatik. od svega nekoliko ppm. verovatno. jakog negativnog uticaja sunca. Kod cveća fitotoksičnost se manifestuje uvenućem lista i cveta. Azadirahtin je pokazao dobru efikasnost u suzbijanju štetnih muva Haematobia irritans L. godine ukazuju da je efikasnost azadirahtina u suzbijanju ove štetočine visoko zavisna od 276 . Thripidae) nim je visoko efikasan u inhibiranju razvoja i povećanju smrtnosti mlađih razvojnih stadijuma. Izuzetak su neke ukrasne biljke i kruška. Istraživanja (28) ukazuju na smanjenje napada rilaša Cosmopolites sordidus na osetljivim sortama banana. Tokom 2003. u laboratorijskim ogledima (3). što je uslovljeno polivoltnošću štetočine. 2006. Suzbijanje Bemisia argentifolii (Homoptera.EkoIst' 06. ali ne dovoljno jak da u potpunosti eliminiše ženke i spreči ovipoziciju. Ovo je posledica. Hemijsko suzbijanje je značajno otežano i činjenicom da B. ali je efikasnost upravo proporcionalna temperaturnim uslovima (36). a kod krušaka (cv. Musca domestica L. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Insekticidno delovanje (18) nim limonoida uslovljeno je načinom ekstrakcije (vodeni ili alkoholni ekstrakt) i koncentracijom (2). Guyot. Stomoxis calcitrans L. ali ni antifidant efekat. poremećajem metamorfoze i remećenjem sinteze hitina. vetra i padavina jer se nije ispoljavala razlika u delovanju dve kocentracije . odlaganjem ovipozicije.60 i 120 ppm (32).. Comise. Primenjivan u kombinaciji sa Paecilomyces fumosoroseus (Deuteromycotina. sterilnošću imaga. – 07. Lukas. Simptomi fitotoksičnosti su lako prepoznatljivi već 4-5 sati nakon primene. je nova ekonomski visoko značajna štetočina u usevu salata (Lactuca sativa) u zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država i Meksika od 1998. Razlog više je i nepostojanje razlika u efikasnosti kod različitih insekatskih redova (27). prekidom parenja i seksualne komunikacije. Azadirahtin se u polju. ono je biološki neprihvatljivo zbog još uvek visokog broja oštećenja.: Conferance. visokim reproduktivnim potencijalom i izraženim migracijama. Delovanje se ostvaruje: prekidom ili inhibicijom razvića jaja.. 06. U suzbijanju Franklinella occidentalis (Thysanoptera. Veliki broj biljaka pokazao je tolerantnost pri folijarnoj aplikaciji (16). Aphididae). odlaganjem ishrane. Nasanovia ribisnigri (Mosley) (Homoptera.

A. Ascher. 35. Boyce. ne uzrokuju pojavu vidljive fitotoksičnosti. Azadirahtin ispoljava i antivirusno delovanje na Coxaci virus B grupe (4). Isto tako koncentracija. 4... Alexander.. učestalost i vreme primene bitno utiču na ispoljenu efikasnost preparata. L. 06. LITERATURA 1.. Azadirachta indica. način. Part I. drip tretman) ili sa 5 češćih folijarnih primena (31). kao i mogućnost korišćenja nim-ulja (″neem-oil″) kao sistemičnog insekticida i njegove stabilnosti u polju. acts on nymphs of the Western flower thrips. Tako Aza-direct ostvaruje zadovoljavajuću efikasnost. J. a neem formulation. throught the ingestion of certian solid materials. R. V. J. 6. pri čemu nije uočen negetivni efekat na vitalnost vektora Myzus persice (Sulzer). Ascher. 2. Boschitz. (1993): Nonconventional Insekticidal effects of pesticides available from the Neem tree. Briscoe. ali se brojnost populacije ne povećava u narednih 7 dana od primene. J. Culicidae). Insect. H. (1994): The effekt of Neem Azal on Aedes aegypti (Diptera. 4. S.. 251-256. Kada vektor akvizicioni period provodi na potopljenim ili tretiranim pa ponovo zasađenim sejancima na kompostu. a u dužem deformacije (30). Azadirahtin smanjuje mogućnost prenosa PLRV (potato leafroll virus) na indikator biljke Nicotiana clevelandii (Gray) (29). K. S. (1944): Inert dust insecticides. Klein. A. 5. S. Interesantno je i pitanje osetljivosti insekata prema ovom jedinjenju. 22:443-449. Commun. slična efikasnost postiže se sa tri tretmana kroz navodnjavanje (tzv.(1932): Mortality of Rhagoletis completa Cress. – 07. Appl.. Entomol. Appl. J. Istraživanja (21) ukazuju na antimutagena dejstva azaditahtina kod Sallmonella typhimurinum pod uticajem direktnih i indirektnih mutagena. i Dysaphis spp. Biol. Phytoparasitica 20:305-306.. ali potapanje u kraćem periodu uzrokuje pojavu uvenuća. K. Badam. U suzbijanju Lymantria dispar (41) pokazuje antifiding efekat. Koncentracije od 500 ppm. dok u tretmanu sa Agroneem . P. Econ. Ekološka Istina / Ecological Truth. P.. zatim osetljivost biljaka hraniteljki (fitotoksičnost). Arch. Physiol. U našim uslovima preliminarna istraživanja (25) ukazuju na dobru efikasnost u suzbijanju zelene jabukine lisne vaši Aphis pomi De Geer. 31. (1992): Azatin. S. ribisnigri. 2006. Parasitol. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja formulacije. Grunewald. R. J. Biochem.om rezultati se u svim uzorkovanjima ne razlikuju od kontrole (netretirano). Zapravo. M. verovatno zbog delovanja na plodnost ženki.EkoIst' 06. 04. Ann. 3. 277 . Mechanism of action. C. 2: 79-80. Primena ovog insekticida poželjna je u integralnoj zaštiti zbog manje toksičnosti za sisare i korisnu entomofaunu. koje se preporučuju u tretmanu. Kod ovih štetočina izostaje naglo smanjenje brojnosti (″knock-down″ efekat). Bedekar.. S. and Meisner. Joshi. Daljim istraživanjima potrebno je razjasniti načine delovanja azadirahtina kao i uzajamni odnos (pretpostavlja se sinergistički) sa ostalim limonoidima pronađenim u nimu. (1994): ″In vitro″antiviral activity of neem (Azadirachta indica Juss) lef extract against group B coxackie viruses. A. 25: 1053-1059. Kitchiner. M. Primenjen kroz sistem za navodnjavanje azadirahtin iz Aza-direct pokazuje sistemično delovanje i uspešno štiti usev od N. mogućnost njegove inokulacije je značajno smanjena. 31:143-149.

82. Hypomicetes) to control Bemisia argentifolii (Homoptera. Prado E. Vanderzwet. Entomol. (1972): Similar efects of suspension of copper oxychlorid and kaolin on sprayed leaves. W. J. A. (1989): Fokus of phytochemical pesticides. (1961): Host finding by aphids in the filde. A. pp.based Particle Films to Control Apple Deseases. J. (1998): Antimutagenic and anticancerogenic potentials of some Thai vegetables. R. 8. J. W. R. S. (1993): Materials under trail: information on composition. 127 (2):188-193. Apl. Tepsuwan. Drake. 22. D. 5: 13751378. stable fly and house fly (Diptera..L.. R. Hummel.. Fruit Yield... 17. L. T. Wagner. Baherle. A. P. alone or combined. Bio. R. 402. S. D. J. 2: 87-92. Bleckwell (1993): Azadirachtin: an update. Nwe York. Puterka.. i Glavendekić Milka (2001): Azadirahtin . (1999): Hydrophobic Particle Films: A New Paradigm for Suppression of Arthropod pests and Plant Diseases. G. March 29-30.. 24. Entomol. (1959): Rapid dessication of drywood termites with inert sorptive dusts and other supstances. 26. Gundram patrisis (2001): Efficacy of Kaolin . J. 18: 375-390. J.. Hort. Envirom. Chamberlain. Kupradinum. 13.. Knight L. Processed-Kaolin Particle Film Affects Fruit Temperature. Baugher A. Res. P. Tom van der Zwet. 96 (1):25-30. M. Hunt. 92 (4): 759-771. Radovi sa XVI jugoslovenskog savetovanja o unapređenju proizvodnje voća i grožđa. 23. Puterka.. D. 2001. Bull. Phytopatology. S. Res. J. FL. James. 27. Edmund and Kleeberg Hubertus (2001): Properties of NeemAzal-T/S expiriences and biological plant protection. Hort.. David. 278 . Appl. Booth. 77:1119-1122 . Kusamran. Unruh.EkoIst' 06. C. 11.. Econom. G. W. W. L.. 18. Mutat. (1993): Incidence of nonpersistently transmited viruse in pepper sprayed with witewash. 06. M. and A. Entomol. T. J. Miller. Jacobson. Insect Phys. Cambrige university press. Ekološka Istina / Ecological Truth. S. Feldhake. 49:1-21.01 . 25. Byers. Cerović. R.. Glenn. 19. Sci. Practise Oriented Results on Use Production of Plant Extracts and Pheromone in Integrated and Biological Pest Control. J. C. 15. 70:245-249. Biol. W.P. Econom. Glenn. Puterka. M. T. G. Insekticide and akaricide tests. 14. A.. Farmer... Gardner. Entomol.2001 .. Marco. Kennedy. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. Boca Raton. 12. J Econ. 40: 215-219. W. C. 7.insekticid biljnog porekla. Puterka. Entomol. (1947): Toxicity of insecticide dust diluents and carriers to larvae of Mexican been beatle. R. F. Glenn. Aleurodidae). pp 178. Plant Dis.. Zbornik naučnih radova. G. A. Econ. oil and insecticide.A. Debach. (1989): Azadirachtin as a larvicidae againist the horn fly.C. 9. B.. Brazil. E. Larson.. M. 76:1344-1348. 16. R. Pollut.0823 . The Neem tree.. Econ. Ann. Volume 1.. Mordue. – 07.. Eveling.. 79:63-75. 20. Ann. Soc. and Solar Injury in Apple. (2001): Particle Film Application Influences Apple Leaf Physiology. (1986): Incidence of aphid . Entomol. (1993): The effects of dust on vegetation . visual attraction. and Fruit Qualality.RS. (1950)factors influencing the actoin of dust insecticides.a rewue. doi:oi 1094/PHP . S. (2003): Combining azadirachtin and Paecelomices fumosoroseus (Deuteromicina. CRC Press. (2002): A Reflective. 1-2: 247-258. S.. J Amer. M. 52: 190-207. Kerchow. (1979): Biological control on natural enemies. 39: 903-924. Plant Helth Progress an on line Journal. Erez. Amer. M. 4-8. Glenn. 2006. 18. 21. 41:1-61. University of Uberaba. 10. Radiation Reflection. Muscidae). Ebeling. III. E. 04. O..A. Marco. formulation and suppliers.. Sci. O.D. J. J. Milenković. J.transmited virus infections reduced by whitewash sprays on plants. 126 (2): 175-181.

7.. dis.. S. Loria. Sekutowski. S. E. Mayer. 82:213-217. (1990): Effects of water potental. 38. J. 15(1):9-14. 33. and Stotzky. Azadirachta indica. Ann. R. and Hogue. J. S. D. Nedeljković B. M."NATURALITY CLASS".. (1932): Some effects of increasing foliage "inert" and toxic materials upon 12-sppoted cucumber beetle. J. Weissling . Entomol.. vol. Lazić T. Nisbet. R. J.. E. L. J. Duniway.. (1985): Insect resistance in the sweet potato whiteflay. (2001): Control of lettuce aphids with neonicotinoids and azadirachtin in lettuce. Patol. Schmutterer.. Isman. Dodson. P.based Particle Film Coatings on Insect and Disease Suppression in Apples. S.. 40. 25: 1176-1181. Saxena. br. 31. Tanasković Snežana. Microbiol. duodecimpunctatat (Fab. Z.. D. Florida Entomol. Jones. Lews. 2:449-454. Halsheth. J. pp. 14:51-56. 61:1786-1790. Rev. Prabhaker. Milenković. Tanasković S. Southwest Center. G. H. Phytoparasitica 28 (3):1-10. H.. Muller. Sretenović Dušica (2004): Nova grupa insekticida . J. L. C. Palumbo. Journal of Economic Entomol.. Milenković. Thomas. J. Horton. (1995): Insecticidal activity of toxins from Bacillus thuringiesis kurstaki and tenebrionis absorbed and boun on pure and soil clays.. A. 94. 55:417-427. Appl. Zimska škola za agronome. (1998): Effekts of oil and oilsurfoctant combinations on silverleaf whitefly nymphs (Homoptera: Aleurodidae) on collards. Y. M. J. Entomol.. N. W. (1998): Postharvest application of organic and inorganic salts for suppression of silver scurf of poteto tubers. and Strang. C. Aleurodidae). E. Plant. casls. (1995): Toxicity and deterrancy of depitched tall oil to the green pach aphid. (2003): Inertne materije u zaštiti bilja. Richard. Xie. Mark. 34. Crop. P. Čačak. C. E. Crawford. M. (1990): Properties and potential of natural pesticides from the neem tree.. 279 . 36.. R. J.). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 28. (2000): Use of azadirachtin as a larvicide or feeding deterrent for control of western flower thrips in orchard systems. 29. Myzus persicae.. Unruh. Enviromm.8. Curculionidae). J. L. novembar 2005. C. 44..8. R. 35. 29 (2):329-339. Andrew. Bruse (2001): Evalution of Kaolin . G. Ekološka Istina / Ecological Truth. H. (2005): Uporedna ispitivanja efikasnosti nekoliko insekticida u suzbijanju Lymantria dispar L. Environ. R. and M. 2006. T. G. D. 42.... 78: 748-752.. T. M. Econ. T.. and Meyerdick. Tanasković S. (2000): Progress toward liquid formulations of particle films for insect and disease control in pear. 139. Musabyama. K. 41. Coudriet.. 165-173. 165-173. Protection.. 2001 Filde Dey Report. Entomol. E. Tapp. S. 129:637-643.arizona. Sieburth. Invertebr. E. R. br.Entomol.. Schroeder and R. A. and clay-coating on survival of Bauveria bassiana conidia in a loam and peat soil. Econom. Mizubiti. vol. S. D. and D. I.. L. C.. Krdžić A. M. B. Khan. Kairu. (1997): Reduction on pear psylla (Homoptera: Psyllidae) oviposition and feeding by foliar aplication of various materials. 37. Banja 15-18. A. E. 35: 271-297. Entomol.1-7. 45. 04. J. D. Brian. Richardson.edu/crops/counties/yuma/hort/bug/archive/neem. 81:446-450. Crop protection. temperature. Ogol. J.EkoIst' 06. (1996): The effects of azadirachtin on the acquisition and inoculation of potato leafroll virus by Myzus persicae. (2001): Effekts of neem seed derivates on behavioral and physiological responses of the Cosmopolites sordidus (Coleoptera. Glover. T. Kaya. H. P. 06. Puterka. H. Zbornik rezimea. zbornik radova. VII savetovanje o zaštiti bilja. – 07. Milenković S. Oliver. H. Bemisia tabaci (Homoptera. 39. JR. R.. 30. T. Čačak. Glenn.7. T. J. K. IX Savetovanje o biotehnologiji.html 32. 43. W. Pearsall. Woodford. Studdert. Can. G. Barrett.

tako i u biljnom materijalu. Stevanović i sar. Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar 2 Tehnički fakultet u Boru IZVOD: U radu su prikazani rezultati ogleda izvedenog na zemljištu oštećenom nanosima piritne jalovine u blizini Rudnika bakra u Boru. Ekološka Istina / Ecological Truth. Milan Antonijević2. Utvrđeno je prisustvo Cu iznad MDK. pokazala su da je ovakva rekultivacija moguća. Ovim načinom rekultivacije pokrila bi se površina jalovišta i okolina bi se zaštitila od aerozagađenja. Istraživanja koja su vršili Marković i sar. piritnih jalovišta “Veliki Krivelj”.EkoIst' 06. odnosno gde procesi oksidacije sulfidnog sumpora nisu odmakli. U ogledima je korišćeno je 9 vrsta trava koje su potencijalni hiperakumulatori teških metala – bakra i gvožđa iz zemljišta. Na površinama gde je kiselost tla izraženija (pH oko 3) pored NPK đubriva unešene su i određene količine krečnjaka kao neutralizatora kiselosti. Cu. Primenom adekvatne količine NPK đubriva usev uljane repice je relativno dobro uspeo. Content of copper above of the maximum of allowed contamination values and much content of iron was established in the soil and plants. kao i prirodni adsorbent. kao i povećani sadržaj Fe u biljkama. (1995).Arrhenatherum elatius L. Cu UVOD U cilju rekultivacije oštećenih zemljišta sve veću primenu nalazi biološka rekultivacija. which are the potential hyperaccumulators of heavy metals – copper and iron from soil. 2006. (1987) u kontrolisanim uslovima sa zemljištima zagađenim piritom koja su pod livadama i bagremovom šumom. uz primenu adekvatnih količina organskih i mineralnih đubriva. 06. hyperaccumulators. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja FITOREMEDIJACIJA ZEMLJIŠTA OŠTEĆENOG NANOSIMA PIRITNE JALOVINE PHYTOREMEDIATION OF SOILS DAMEGED BY PYRITE BARREN SOIL 1 Miroslava Marić1. Kao potencijalni hiperaukumulatori teških metala (Cu i Fe) izdvojene su 2 vrste trava Francuski ljulj i Visoki vijuk. Fe. – 07. hiperakumulatori. Content of heavy metals was determinate in soil and heavy metals on the start and the end of the experiment. Istraživanja koja se vrše u tom pravcu pokazuju da je. The two species of investigated grass were dissociate like potential hyperaccumulators of heavy metals . Zagađenje agroekosistema u okolini Borskog rudnika neophodno je zaustaviti i pronaći načine da se ublaže štetne posledice koje su nastajale dugi niz godina. predlažu biološku rekultivaciju . Tim problemom bavi se veliki broj istraživača. pokazuju da kalcifikacija i humizacija efikasno deluju 280 . Fe ABSTRACT: In this paper shown the investigations results of experiment made on soil damaged by pyrite barren soil. Key words: phytoremediation. CaCO3 i drugih neophodnih aditiva. moguće ostvariti uspešnu biljnu proizvodnju. kako u zemljištu. teški metali. and Festuca arundinaceae Schreb.gajenje jednogodišnjih i višegodišnjih zeljastih biljaka. Ključne reči: fitoremedijacija. Analizirano je zemljište i biljni materijal na početku i na kraju eksperimenta na sadržaj teških metala. Istraživanja izvršena na delu jalovišta gde je pH 5-6. heavy metals. The experiment have consisted nine species of grass. u cilju zaštite flotacijskih. Siniša Milutinović1 Institut SRBIJA Beograd. 04.

) 9. trešnja). C u n n i n g h a m et al. brest. 2006.1997. crni bor. Korišćene su sledeće vrste trava: 1. Co. Ove biljne vrste možemo podeliti u dve grupe: indikatore i hiperakumulatore. C u n n i n g h a m and O w . Ekološka Istina / Ecological Truth. godine korišćen je različiti sadni materijal (bagrem. U ogledu je korišćeno 9 vrsti trava. S a l t et al. Za biološku rekultivaciju Površinskih kopova u periodu 1979 . stalni je predmet interesovanja mnogih istraživača kod nas i u svetu. Cu.) 8. topola. Naime. platani. bez obzira na koncentraciju metala u zemljištu. breze. Engleski ljulj (Lolium perenne L.. kao i smanjenje njihovog sadržaja u zemljištu. REZULTATI RADA U cilju pronalaženja biljaka hiperakumulatora taških metala. 1994. 06.. Ježevica (Dactylis glomerata L. a eksperimenti su izvršeni po blok sistemu u 3 ponavljanja. Jedan od načina smanjenja sadržaja teških metala u zemljištu je fitoremedijacija – nova tehnologija upotrebe biljaka za čišćenje zemljišta i voda zagađenih teškim metalima (K i n n e r s e l y . dok su kod biljaka hiperakumulatora koncentracije metala u tkivima biljaka daleko preko nivoa njihovog sadržaja u zemljištu.EkoIst' 06. Italijanski ljulj (Lolium italicum A. R a s k i n et al.) 281 . 1996. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja na povećanje prinosa ogledne kulture.1986. vrba. Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius L. godine i 1992 . lipa. Ogledno polje bilo je zemljište oštećeno piritnom jalovinom i nalazilo se u blizini brane 3A Borskog rudnika bakra. hrast. U radovima B a k e r -a i W a l k e r -a (1990) i B a k e r -a i B r o k s -a (1989) navodi se da biljke hiperakumulatori sadrže više od 0. Cr i Pb ili 1% Zn u lišću u odnosu na suvu materiju. Crvena detelina (Trifolium pratense L. Žuti zvezdan (Lotus corniculatus L. klen.) 2. postavljen je ogled na polju. Teški metali iz zemljišta akumulirani u biljkama ulaze u lanac ishrane i njihova prekomerna količina može toksično delovati na ljude i životinje.) 5. došlo je do boljeg vezivanja zemljišta i vlažnosti usled razvoja sadnica. 1995.1% Ni. Teški metali u biljakama indikatorima su na nivou njihovog sadržaja u zemljištu.Br. 1993. – 07. Ponašanje teških metala.) 3. Livadski vijuk (Festuca pratensis Huds.) 7. kruška. U radu Milijića (1997) prikazani su rezultati izvršene biološke rekultivacije odlagališta Površinskih kopova i flotacijskih jalovišta u Boru. Mačji rep (Phleum pratense L. Visoki vijuk (Festuca arundinaceae Schreb..) 4. 1997). a sprečeno je i dizanje prašine u površinskom delu. Do sličnog zaključka došao je i Legerwerff (1967).) 6. Procenat prijema sadnica kretao se od 30 do 70%. Osnovni cilj istraživanja je pronaći biljne vrste koje će akumulirati teške metale iz ovako oštećenog zemljišta i na taj način stvoriti povoljne uslove za uspešnu biljnu proizvodnju. jasen. Pošumljavanjem je delimično sprečena erozija. neke biljne vrste mogu akumulirati u svom korenu kao i u nadzemnim delovima teške metale i na taj način ukloniti izvesne količine teških metala iz zemljišta.. R a s k i n et al. 04. Zbog toga se u poslednje vreme dosta radi na pronalaženju biljaka koje će skladištiti teške metale samo u korenu ne dozvoljavajući translokaciju teških metala u nadzemne organe. 1995.

55 19. Ni.26 5. Tabela 1. Kiselost zemljišta i sadržaj teških metala u zemljištu Opis uzorka Pre početka eksperimenta Nakon nicanja biljaka Na kraju eksperimenta pH 5.11 115. 4. a odredjen je i sadržaj teških metala (Cu.11 89. br. Rezultati ogleda prikazani u tabeli 2 pokazuju da je sadržaj bakra u svim varijantama daleko iznad prosečnog. Koncentracija bakra u zemljištu na početku eksperimenta (tabela 1) veća je od dozvoljene.88 1.35 93.55 4482. Glasnik RS.Br. Cd). usitnjeni i analizirani.) Cu (mg/kg) na početku na kraju 81.57 123.63 5338.63 Fe (mg/kg) na početku 5707. Izvršena je kontrola plodnosti zemljišta (pH. 1984).42 83.06 2.54 73.78 84. koja iznosi 100 mg/kg (Sl. intenzitet njegovog usvajanja se naglo povećava. Uzorci zemljišta uzeti su iz površinskog sloja. Ježevica (Dactylis glomerate) Mačji rep (Phleum pratense L.62 3. Međutim.61 6430.45 260.Co.19 11. N). – 07. K2O.23 106. 282 . 8. te se na taj način može tumačiti prisustvo velikih količina bakra u biljnom materijalu. Fe.EkoIst' 06.76 120. a toksična koncentracija je 20-100 mg/kg (K a b a t a .) Crvena detelina (Trifolium pratense L. još jedan od mogućih uzroka veće koncentracije bakra u biljnom materijalu. u toku vegetacionog perioda i na kraju ogleda. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2.30 83.41 5763.89 1. posebno teških metala (Zn.77 70. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ispitivanje zemljišta urađeno je pre postavljanja ogleda. 6.) Engleski ljulj (Lolium perenne L. U biljnom materijalu izvršeno je ispitivanje sadržaja teških metala. odnosno da pripada toksičnim koncentracijama. dakle. 23/94).26 45. Fe) i fosfata (K a s t o r i .73 85.) Livadski vijuk (Festuca pratensis Huds.92 na kraju 5548.) Visoki vijuk (Festuca arundinaceae Schreb. 7. 3.) Italijanski ljulj (Lolium italicum A. Prosečan sadržaj bakra u razvijenim listovima biljaka kreće se od 5-30 mg/kg.05 4. Zn.) Žuti zvezdan (Lotus corniculatus L.) Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius L.63 Cu (mg/kg) 184. na dubini do 30 cm. 2006. sušeni su do vazdušno suvog sanja. 5.86 4565. humus.20 81.25 Bakar je veoma toksičan za biljke.49 Cd (mg/kg) 3. Pb. P2O5.50 Tabela 2. 1983).07 8365. Na povećano usvajanje bakra od strane biljaka može da utiče i prisustvo drugih jona.96 8961.56 8265.01 79.79 6411.92 Co (mg/kg) 13.65 Pb (mg/kg) 85. s povećanjem njegove koncentracije u spoljnoj sredini.02 3966.81 7867.42 Fe (%) 1. CaCO3. 04. 06.53 7633.88 100. 9. ali je neophodan i ima stimulativno dejstvo na rastenje i razviće biljaka.31 97.35 4510. Sadržaj ukupnog Cu i Fe u različitim vrstama trava Varijante 1. .99 88. Mn.25 55.54 3935. Biljke usvajaju male količine bakra.83 8870.35 7585.52 59.P e n d i a s e t a l . Visoka koncentracija ukupnog gvožđa u zemljištu je.

04. Walker P. Donji Milanovac. te se ove tri vrste trava mogu izdvojiti kao potencijalni hiperakumulatori bakra iz zagađenih zemljišta.R. Huang J. Lagerwerff I. Cunningham S. R.). Trend Biotechnol. odnosno došlo je do zakišeljavanja zemljišta. Zbornik radova “Naša ekološka istina”.. V. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Iz tabele 2 se može videti da je akumulacija bakra najveća u varijantama 2.M. Agrohemija. Ecology and Phytochemistry. 13: 393-397. Stevanović. Milijić Z.L. New York. 7 i 9 . Kinnersely A.. 343-346. No 85.R.D. Biorecovery. (1997): Jalovišta rudnika bakra. – 07. (1995): Phytoremedation of contaminated soils.R.M. (1993): The Role of Phytochelates in Plant Growth and Productivity. (1990): Ecophysiology of Metal Uptake by Tolerant Plants. a na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti sledeće: Zemljište na kome je postavljen ogled je kisele reakcije. Smanjenje pH vrednosti u toku eksperimenta dovelo je do veće rastvorljivosti bakra i gvožđa i do njegovog intenzivnijeg usvajanja od strane gajenih biljaka.J.W. pp. 283 . Marković N. 110: 715-719. U kiseloj sredini joni bakra i gvožđa su mobilniji i lakše dospevaju u biljku. 2006. Visoki vijuk i Crvena detelina). Brooks R. Francuski ljulj i Visoki vijuk. 12: 207-217. Ass Advmt. Sadržaj gvožđa u suvoj materiji biljaka kreće se u širokim granicama od 50 do 1000 mg/kg. Publ.Francuski ljulj. (1996): Promises and prospects of phytoremedation. Smanjenje pH vrednosti u zemljištu na kraju eksperimenta dovelo je u nekim varijantama do veće rastvorljivosti gvožđa i do njegovog intenzivnijeg usvajanja od strane gajenih biljaka (varijante 5.J.. No 3. i pH vrednost na kraju eksperimenta se smanjila. Cunningham S. Boca Raton: CRS Press. Plants that Hyperaccumulate Heavy Metals. 155-177. In Heavy metal Tolerance in Plants: Evolutionary Aspects.EkoIst' 06.W. 233-241. str. CAB International. Miladinović (1987): Uticaj aerozagađivanja na kontaminaciju zemljišta u okolini Bora i način njihove rekultivacije. Am. M. 1-14. ZAKLJUČAK Prema postavljenim ciljevima istraživanja. (1967): Heavy metal contamination of soils. Baker A. Baker A.Francuski ljulj i Visoki vijuk. Kao potencijalni hiperaukumulatori teških metala (Cu i Fe) izdvojene su 2 vrste trava .. Plant Physiol.M. (1989): Terrestrial Higher Plants which Hyperaccumulate Metallic Elements – A Review of their Distribution. Ekološka Istina / Ecological Truth. NY.. Sci. In R. (1998): General introduction. 58-66. 5 i 7 -Ježevica.. Plant Growth Regulation. Edited by Shaw A. Ow D.J. te je došlo do akumulacije ovih elemenata u biljnom materijalu. 06. 1: 81-126. njihov uticaj na životnu sredinu i metode rekultivacije. Sadržaj bakra i gvožđa u svim varijantama ogleda veći je od prosečnog sadržaja ovih elemenata u biljnom materijalu. Berti W.. Brooks (ed.R. D.D.. LITERATURA Brooks.

Opin. Boitechnol. D. Miranović. Smith R. Curr. Boca Raton.. 04. 73-74. Stevanović. Kumar P..... Florida 284 .. Vukićević. Duchenkov S. D. Borsko jezero.D. Curr. Ensley B. O. Z. Raskin I.. Salt D. Opin. Borsko jezero. (1984): Trace elements in soil and plants CRC Press...N....A.. 5: 285-290.E. Bio-Technology. (1994): Bioconcentracion of heavy meatls by plants. Zbornik radova “Naša ekološka istina”. Milijić.. Cu-mulja) u Mojkovcu. Blaylock M.. Pb. Stevanović. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Raskin I. 8: 221-226.A. – 07.E. Ekološka Istina / Ecological Truth. K. Kumar P. M. Chet I.. 83-84.EkoIst' 06. 06. Biotechnol. Raskin I. Salt D. Marinko. Zbornik radova “Naša ekološka istina”.D.E. (1997): Phytoremedation of metals: using plants to remove pollutants from the environment. 2006. (1995): Mogućnosti biološke rekultivacije flotacijskog jalovišta (Zn. Kabata-Pendias A..B. 13: 468-474. Duchenkov V. (1995): Biološka rekultivacija flotacijskog jalovišta “Veliki Krivelj”. Pendias H.. Salt D. str. (1995): Phytoremediation: a novel strategy for the removal of toxic metals from the environment using plants.N. str. Inc.B.

The results show high values of total number of microorganisms and ammonifiers in autochthonous soil in relation to deposole soil. 04. Zastupljenost azotobaktera je visoka u svim ispitivanim zemljištima. Uzorci zemljišta su uzeti sa lokalitetu Mokrin. 285 .EkoIst' 06. Key words: microorganisms.1 Branislava Tintor1.yu IZVOD: Prilikom proizvodnje sirove nafte deponovanje isplačnog mulja iz naftno-gasnih bušotina zanačjno utiče na hemijska i mikrobiološka svojstva zemljišta. zemljište. Soil samples were taken from locality Mokrin. klimatski uslovi. deposol. P. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MIKROBIOLOŠKA SVOJSTVA RITSKE CRNICE I DEPOSOLA NA LOKALITETU MOKRIN MICROBIOLOGICAL PROPERTIES OF HUMOGLEY AND DIPOSOLE SOIL AT LOCALITY MOKRIN Nada Milošević. razgrađuju pesticide i indikatori su nepovoljnog uticaja teških metala i zagađivača. giberelina i auksina). Ekološka Istina / Ecological Truth. Zemljište je ekološki sistem i ono je stanište za raznovrsne i brojne mikroorganizme koji sa svojim enzimima imaju centralnu ulogu u metaboličkoj aktivnosti zemljišta. Deponovanje isplačnog mulja na zbirne deponije značajno menja fizičko-hemijska i biološka svojstva autohtonog zemljiišta. Na aktivnost mikroorganizama u agroekološkim sistemima utiču svojstva zemljišta. Ključne reči: mikroorganizmi.ac.ns. kao i promena fizičko-hemijskih svojstava zemljišta. utiču na rast i razviće biljaka (snabdevanje osnovnim biogenim elementima-N. i produkcijom bioloških aktivnih materija tipa vitamina. dok su gljive su zastupljene u većem broju u deposolu u odnosu na autohtono zemljište. 06. Mikroorganizmi imaju veliku ulogu u stvaranju i održavanju plodnosti zemljišta. Jordana Ralev1. disposing rinse mull from oil-gas wells presents a great problem. Distribution of Azotobacter was high in all tested soils. K. Distribution of Actinomycetes was low. pumping and transportation. dehydrogenase UVOD Prilikom proizvodnje sirove nafte. Gorica Cvijanović2 1 Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Novi Sad 2 Institut za kukuruz Zemun polje-Beograd e-mail: nadam@ifvcns. dehidrogenaza ABSTRACT: During crude oil production. Rezultati pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljištu u odnosu na zemljište deposola. njenog crpljenja i transporta. Zastupljenost Actinomycetes je niska. Microorganisms are the most important component of biological phase for their enzymatic systems influence compound degradation and synthesis in soil. while fungi were present in larger number in deposole soil than in autochthonous soil. veliki problem predstavlja deponovanje isplačnog mulja–isplake iz naftno-gasnih bušotina. mikroorganizmi su najznačajnija komponenta biološke faze zemljišta jer njihovi enzimatski sistemi utiču na razgradnje i sinteze jedinjenja u zemljištu. deposole. 2006. soil. – 07. Naime.

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

agromeliorativne mere, biljna vrsta, sadržaj pesticida, teških metala i akumulacija zagađivača kao i međusobni odnos mikrobne populacije (Milošević et al., 1997; 1999). Cilj istraživnja je da se prati brojnost mikroorganizama i aktivnost enzima dehidrogenaze na autohtonom zemljištu u blizini deponije koja je nastala nakon odlaganjem isplačnog mulja. MATERIJAL I METODE Uzorci za hemijska i mikrobiološka istraživanja uzeta sa autohtonog zemljišta tipa ritske crnice i sa deponije isplačnog mulja (deposola). Uzorci su uzeti po dubini profila na lokalitetu Mokrin. Biološka aktivnost zemljišta praćena je na osnovu zastupljenosti mikroorganizama (ukupan broj mikroorganizama, Azotobacter, oligonitrofili, amonifikatori, aktinomicete i gljive) i aktivnosti oksido-redukcionog enzima dehidrogenaze metodom razređenja na odgovarajućim podlogama. Zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama određena je na agarizovanom zemljištom ekstraktu, i amonifikatotra na MPA (Pochon and Tardieux, 1962). Na bezazotnoj podlozi praćen je brojnost azotofiksatora. Brojnost aktinomicete praćena je na sintetičkoj podlozi, a gljive na Čapex-Dox podlozi. Dehidrogenazna aktivnost (DHA) određena je po modifikovanoj metodi Thalmann (1968), koja se bazira na merenju ekstinkcije trifenil formazana (TPF), koji je nastao redukcijom 2,3,5-trifeniltetrazoliumhlorida (TTC). REZULTATI I DISKUSIJA Odlaganje isplačnog mulja (lignosulfonatski tip, bazni rastvor) na zbirne deponije koji nastaje u toku nafno – istražnih radova nastaju automorfno tehnogeno zemljište tipa deposola, sa građom profila I, II, III. Tab. 1. Hemijska svojstva zemljišta Tab. 1. Chemical properties of soil
Uzorak Sample Profil 1 Ritska crnica (autohtono) Profil 2 Deposol Horizont Aa/1 Aa/2 AGr,so,sa Gr,so,sa I,sa II,sa III,sa I IIsa IIIsa IIIGso,sa Dubina Depth cm 0-50 50-99 99-126 126176 0-18 18-73 73-120 0-41 41-92 92-126 126183 pH u KCl 7,09 7,16 7,58 7,50 7,91 8,77 7,97 7,22 7,82 7,89 8,16 u H2O 8,03 8,24 8,11 8,00 8,43 9,63 8,80 8,19 8,62 8,63 8,79 CaCO3 % 4,59 3,54 14,45 14,87 16,57 14,02 18,41 5,09 17,42 16,57 12,32 N % 0,120 0,087 0,033 0,038 0,100 0,071 0,147 0,183 0,112 0,183 0,091 . C % 1,383 1,484 2,207 1,912 7,103 6,431 5,420 2,988 2,976 3,833 2,791 S % 0,060 0,058 0,052 0,063 2,180 2,671 0,089 0,251 0.292 0,393 0,451 ALP2O5 mg/100g 64,0 28,8 25,3 6,4 5,6 7,4 7,2 8,5 7,6 74,5 52,1 AL-K2O mg/100g 27,3 18,2 10,9 14,5 27,3 33,6 68,0 24,5 30,5 50,0 63,5

Profil 3 Deposol

Gr,so,sa

183200

7,93

9,04

15,72

0,079

2,085

0,507

6,4

68,0

286

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Autohtono zemljište ritska crnica-humoglej, odlikuje se umereno alkalnom reakcijom i karbonatnošću celom dubinom profila (Tab. 1). Sadržaj lakopristupačnog fosfora u površinskom horizontu je ekstremno visok, čak toksičan (64,00 mg/100g), dok je sadržaj lakopristupačnog kalijuma na visokom nivou obezbeđenosti (27,3 mg/100g). Zemljište deponija je alkalo i heterogenog hemijskig svojstava unutar profila, što je svakako posledica porekla i sastava deponovanog materijala. Mikroorganizmi kao najznačajnija komponenta biološke faze zemljišta važan su indikator plodnosti, odnosno kvaliteta/zdravlja zemljišta ali i procesa degradacije (smanjenjenje biodiverziteta, poremećaj hranidbenih ciklusa, akumulacija polutanata, redoks statusa). (Higa and Parr, 1994; Milošević et al., 1997). Fizičko-hemijska karakteristike zemljišta su najvažnije svojstvo koje utiče na aktivnost mikroorganizama (Govedarica et al., 1993; Milošević et al., l997a; 2003). Ugljenik, vodonik i azot su konstitutivni elementi za rast i razviće ove grupe organizama. koji su najznačajnija komponenta biološke faze zemljišta. Pojedine grupe mikroorganizama imaju potrebe za fosforom, kalijumom, sumporom, magnezijumom i gvožđem u većoj koncentraciji (l0-3 do l0-4 M), a zahtevi za mikroelementima (Mn, Cu, Co, Zn, i Mo) se kreću od l0-6 do l0-8 M (Milošević i sar., 2000) Tab. 2. Zastupljenost pojedinih grupa mikroorganizama Tab. 2. The number of microorganisms
Uzorak Sample Profil 1 Ritska crnica Humogley Autohtono Profil 2 Deposol Deposole Profil 3 Deposol Deposole Dubina Depth (cm) 0 - 50 50 - 99 99 - 126 126 - 176 0 - 18 18 – 73 73 - 120 0 – 41 41 – 92 92 – 126 126 - 183 183 - 200 Ukupan broj Total number (x 107g-1 ) 66,54 12,51 8,90 4,91 39,16 1,78 1,37 3,56 3,28 2,11 2,00 0,00 Amonifikatori Ammonifiers (x107g-1) 29,99 2,74 4,75 0,00 26,35 1,84 1,54 2,52 1,80 1,76 0,70 0,00 Actinomycetes (x10 g ) 4,00 0,50 0,00 0,00 1,50 0,50 0,00 8,65 3,09 2,01 0,70 0,00
4 -1

Gljive Fungi (x 104g-1) 4,78 0,00 0,00 0,00 9,00 0,70 0,00 16,56 12,27 14,33 0,90 0,00

Zastupljenost mikroorganizama, njihov medjusobni odnos i dinamika enzima je odraz biološke aktivnosti (biogenosti) odredjenog ekosistema. Rezultati na tab.2 pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljištu (Profil 1) u odnosu na zemljišta deposola. Zzastupljenost Actinomycetes e najniža u profilu 2, što ukazuje na malu razgradnju teško razgradljivih organskih jedinjenja. Zemljiše deposola, profil 3 ima najnižu zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama, amonifikatora, ali visoku dehidrogenaznu aktivnost (tab. 3). Zastupljenost azotofiksatora je veća u zemljištu deponija u odnosu na autohtono zemljižte (Tab. 3). Dehidrogenazna aktivnost (DHA) kao pokazatelj oksidoredukcionih procesa je najmanja u autohtonom zemljištu u odnosu na deposol.

287

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Brojnost ispitivanih grupa mikrooganizama i DHA opada po dubini profila. Prisustvo velike brojnosti, aktivnosti i različitosti mikroogarnizama su pokazatelji dobrih svojstava zemljišta. U suprotnom, ako su ovi pokazatelji malih vrednosti to je indikacija nepovoljnih fizičko-hemijskih-toksikoloških svojstva. Siromašna zemljišta imaju veoma sužen opseg individualnosti mikroorganizama. Tab. 3. Brojnost azotofiksatora i aktivnost dehidrogenaze Tab. 3. Number of N free living and dehidrogenase activity Oligonitrofili Uzorak Dubina N free living Sample Depth Azotobacter 2 -1 (x 106g-1) (cm) (x 10 g ) Profil 1 0 - 50 18,27 5,19 Ritska crnica 50 - 99 3,75 11,23 Humogley 99 - 126 0,00 4,46 Autohtono 126 - 176 0,00 2,15 Profil 2 0 - 18 16,31 6,26 Deposol 18 – 73 7,00 3,22 Deposole 73 - 120 5,96 1,34 Profil 3 Deposol Deposole 0 – 41 41 – 92 92 – 126 126 - 183 183 - 200 13,33 13,89 2,45 0,00 0,00 ZAKLJUČAK Istraživanja pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljištu u odnosu na zemljište deposola. Zastupljenost azotobaktera je visoka u svim ispitivanim zemljištima. Zastupljenost Actinomycetes je niska, dok su gljive zastupljene u većem broju u deposolu u odnosu na autohtono zemljište. Brojnost ispitivanih grupa mikrooganizama i DHA opada po dubini profila LITERATURA
1. 2. 3. Govedarica, M., Milošević, N., Jarak, M., Bogdanović, D., Vojvodić-Vuković, M. Mikrobiološka aktivnost u zemljištima Vojvodine, Zb. radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo., 21,75-84, Novi Sad, 1993. Higa, T., Parr J. F.: Beneficial and effective microorganisms for a sustainable agriculture and environment. International Nature Farming Research Center, 1-20, Atami, Japan, 1994. Milošević, N., Govedarica, M., Jarak, M.: Mikrobi zemljišta: značaj i mogućnosti, Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta, (ur. Dragović S.), JDPZ, 398 -398. 1997.

DHA (ug TPFg-1 zemljišta) 42,0 0,0 0,0 0,0 142 320 0,00 345,0 91,0 45,0 10,0 0,0

8,60 7,06 2,30 1,11 0,00

288

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. Milošević N., Govedarica M., Jarak M.: Soil microorganisms – an important factor of agroecological systems. Zemljište i biljka, 48, (2) 103-110, 1999. 5. Milošević N., Govedarica M., Ubavić M., Hađžić V., Nečić Lj.: Mikrobiološke karakteristike zemljišta: osnova za kontrolu plodnosti. Zb. radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 39, 93-100, N. Sad, 2003. 6. Pochon, J. and Tardieux, P.: Techniques d'analyse en microbiologie du sol, Paris, 1962. 7. Thalmann, A.: Zur Methodik des Bestimmung der Dehydrogenaseaktivitat in Boden mittles Triphenyltetrazolium-chlorid (TTC). Londw.Forsch., 21, 249258, 1968.

289

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

KLIJANJE SEMENA I RASTENJE BILJAKA PAPRIKE U PRISUSTVU OTPADNIH VODA REKE TOPLICE SEED GERMINATION AND GROWT OF PEPPER IN THE PRESENCE OF LIQUID WASTE FROM TOPLICA RIVER
1

Radmila Trajković1, Miroslava Krsmanović2, Ljubomir Šunić3, Prirodno-matematički fakultet Kosovska Mitrovica, 2Srednja-tehnička škola-Prokuplje, 3 Poljoprivredni fakultet –Lešak

IZVOD: Vršeno je ispitivanje klijavosti semena paprike i rast biljnih organa (korena, stabla i listova) pod uticajem otpadnih voda celog vodotoka reke Toplice u kontolisanim uslovima. Nađeno je da otpadne vode reke Toplice sa sa svih uzorkovanih mesta inhibiraju klijanje semena paprike . Sa druge strane neki uzorci otpadnih voda kao što je ,,Hisar,, stimulišu rast biljnih organa i izazivaju povećanje biomase. Na osnovu rezultata smatramo da su vode reke Toplice zagađene i da se ne mogu koristiti za piće i zalivanje povrtarskih kultura. Ključne reči: otpadne vode, povrće, zagađenje, zagađivači. ABSTRACT: Germination of pepper seed and growt of plant organs (root, stem and leaves) under the influence of liquid waste from Toplica research has bin conducted under strictly controled conditions. It was found that all liquid waste samples taken from Toplica inhibit the germination of the seed. On the other hand, some samples of liquid waste such as “Hisar” stimulate the grouth of plant organs and promote augmentation of biomass. Based upon these findings we have concluded that the waters of river Toplica are polluted and they can not be used for drinking or irrigation of the vegetable cultures. Key words: liquid waste, vegetable pollution, pollutin

UVOD Voda je neophodan sastojak svih živih bića. Biološki značaj vode proističe iz činjenice da je život nastao u vodi i da bez vode nema života . Rimski filozof Seneka za vodu je rekao: ,,Da čitav svet izgori, ostala bi voda, a u njoj bi ležala klica novog života,,. U životu biljaka voda ima izuzetnu ulogu, jer se svi životni procesi u biljkama normalno odvijaju u uslovima dovoljnog obezbeđenja vodom. Voda koju biljke koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne fizičke i biološke osobine. Za takvu vodu kažemo da je nezagađena. Međutim, iako je voda osnov života, ipak ona danas postaje međunarodni problem svoga korišćenja. Naime, brzom urbanizacijom, razvojem industrije, moderne poljoprivrede i njene tehnologije kao i demografske eksplozije dolazi do upotrebe raznih sirovina čiji se nus-produkti i razne zagađujuće materije u vidu otpada odstranjuju u reke, jezera ili mora i tako neposredno ili posredno ulaze u lance ishrane. Zagađujuće materije menjaju prirodne osobine voda a kod biljaka narušavaju važne fiziološke procese klijanja semena, rastenje biljaka, procese fotosinteze i disanja. Ove biohemijsko-fiziološke promene određuju životno stanje biljaka ( Verhoturova et al 1990). Toksične materije iz vode biljke apsorbuju korenovim sistemom i transportuju ih do listova. U listovima zagađujuće materije izazivaju strukturne i ultra sutrukturne

290

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

promene hloroplasta, a kao rezultat toga nastaje smanjenje biomase biljke (Barcelo et al 1988). Imajući u vidu da ljudi Topličkog kraja svesno ili nesveesno koriste vode reke Toplice za zalivanje povrtarskih kultura ( pre svega paprike koja u ovom kraju predstavlja glavno povrće za ishranu ), odlučili smo da vršimo ispitivanje uticaja tih voda na klijanje semena paprike i rastenje biljaka u zemljišnoj podlozi u kontrolisanim uslovima. Za postizanje ovog cilja korišćena su semena paprike Capsicum annuum L, kao i uzorci voda reke Toplice uzeti sa šest tačaka i to : Izvor ( Lukovska banja, ,,Šik Kopaonik,, -Kuršumlija, Kompanija ,,Hisar,,Prokuplje, Fabrika obojenih metala ,,FOM,, -Prokuplje, deponija ( naselje Dunek) – Prokuplje i reka Toplica na izlazu iz grada Prokuplja. Kao kontrola korišćena je destilovana voda. Naklijavanje semana vršeno je na filter papiru u petri kutijama, pri čemu je svakoj petri kutiji dodato po 20ml odgovarajućeg uzorka vode na 100 semena. Klijanje semena odvijalo se na temperaturi od 220C u vremenu od 96 sati. Nakon toga izvršeno je brojanje proklijalih semena i izračunat procenat u odnosu na kontrolu. Po 20 proklijalih semena preneto je u zemljišnu podlogu i praćeno nicanje i rastenje biljaka uz povremeno zalivanje sa navedenim uzorcima vode. Ogled je trajao 120 dana nakon čega je izvršeno merenje dužine korena, stabla i listova i izmerena je ukupna biomasa biljaka. Izračunat je procenat rasta i biomase u odnosu na kontrolu. Rezulatati su tabelarno prikazani. REZULTATI RADA Reka Toplica predstavlja najveću reku u Topličkom kraju. Nastaje od dve reke Đerekaruše i Lukovske reke. Razvojem poljoprivrede ovog kraja ova reka postaje direktno mesto zagađenja iako se ni do danas ne može tačno odrediti stepen njenog zagađenja. Ranije pomenute fabrike ispuštaju svoje efluente u reku Toplicu, koje čine : teški metali, H2SO4, NH4, HCl, fenoli, smole i dr. Pored ovih zagađivači zagađenje reke Toplice nastaje i od divljih deponija koje se nalaze na samoj obali reke kao i od izduvnih gasova automobila i saobraćaja. Zbog toga se s pravom može reći da ova reke nije više čista. Uzorci voda koji su korišćeni za naklijavanje semena i rastenje biljaka imali su pH baznog i slabo baznog karaktera (7,31 -8,80). Rezultati dobijeni u toku istraživanja pokazuju razlike u procentu klijavosti semena paprike u zavisnosti od mesta uzorkovanja vode. Procenat proklijalih semena kod svih uzorkovanih voda uglavnom je manji u odnosu na kontrolu. Najveći procenat klijavosti izmeren je kod semena koja su testirana vodom sa lokacije gde se ulivaju ispusne vode fabrike ,,Hisar,, i iznosi 96,77% u odnosu na kontrolu. Mešavina organskog zagađenja ovih voda stimulativno deluje na klijavost semena paprike. Sa druge strane najmanja klijavost zabeležena je kod semena tretiranih vodom sa lokacije na izlazu iz grada i iznosi 56,45% u odnosu na kontrolu. Iako su koncentracije zagađujućih materija manje nego na prethodnim lokacijama onda imamo slučaj sumacije zagađivača. Naime, ovde nastaje sinergistično delovanje zagađivača pri čemu se pojačavaju štetni efekti delovanja. Takođe, zapaža se da je procenat klijavosti semena u prisustvu izvorske vode manji u odnosu na druge tačke uzorkovane vode i iznosi 66,13% u odnosu na kontrolu.

291

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Pretpostavlja se da je došlo do mešanja podzemnih mineralnih voda Lukovske banje ( koje su bogate sumporom) sa izvorskom vodom Lukovske reke, pa je sumpor inhibitorno delovao na klijanje semena. Seme poseduje sposobnost da apsorbuje različite zagađivanje koji inhibitorno deluju na proces klijanja (Kastori 1984). Rezulatati još pokazuju da na klijanje semena paprike utiče i pH vrednost uzorkovanih voda. Naime što je pH vode viša to je procenat klijavosti manji i obrnuto. Pretpostavljamo da više vrednosti pH vode koje nastaju pored prisustva zagađivanja izazivaju inhibiciju enzima odgovornih za proces klijanja semena. Pored klijanja semena vršeno je ispitivanje rastenja biljaka paprika na zemljišnoj podlozi pod uticajem istih uzoraka vode. Dobijeni rezultati pokazuju da postoje razlike u rastu biljnih organa i količini sveže biljne mase u zavisnosti od mesta uzorkovane vode, tj. od vrste i koncentracije zagađivača. Tako najveći porast biljnih organa korena, stabla i listova, kao i najveća sveža biomasa nađena je kod biljaka koje su rasle u zemljištu zalivane vodom sa lokacije ,,Hisar,, . Ove vrednosti za koren iznose 125,61%, za stablo 118,43% i za listove 107,68% u odnosu na kontrolu. Takođe, kod ovih biljaka izmerena je i najveća količina sveže biljne mase i ona iznosi 118,93% u odnosu na kontrolu. Naime, u otpadnim vodama ,,Hisar,,-a nalaze se velike količine organskih materija. Pored toga na mestu ulivanja otpadnih voda ulivaju se i kanalizacione i fekalne vode iz same fabrike i okolnih domaćinstva. Prema tome, ovaj uzorak vode je izvor azota koji ima primarnu ulogu u rastenju i razviću biljaka. Zbog toga ove vode stimulativno deluju na rast biljnih organa i uvećanje biomase biljaka paprike. Sa druge strane, najmanji porast biljnih organa kao i najmanju količinu biomase izmerili smo kod biljaka koje su zalivane vodama sa samog izvora reke. Izmerne vrednosti iznose za koren 42,25%, stablo 51,27% i za listove 60,84% u odnosu na kontrolu. Količina sveže mase kod ovog uzorka iznosila je 18,86% u odnosu na kontrolu. Inhibiciju rastenja biljnih organa verovatno vrši zagađenje prirodnog porekla koje dolazi podzemnim vodama sa izvora mineralnih voda Lukovske banje. Mineralne vode Lukovske banje izuzetno su bogate: SO4, NO3, NO2, K, Mg, Si, Ca, u manjim koncentracijama ima i olova ( Stevanović V. 2005). Sumpor inhibitorno deluje na klijanje semena i rastenje biljaka kukuruza i pšenice ( R. Trajković 1991). Inhibiciju rasta biljnih organa i smanjenje sveže biomase kod biljaka paprike izazivaju i uzorci voda sa lokacije ,,Šik,, Kopaonika koji je ujedno najveći zagađivač reke Toplice i to organskim materijama, pre svega fenolima koji su jako toksični vrše denaturaciju enzima odgovornih za rastenje biljaka. Smanjenje ili povećanje rasta biljnih organa kao i biomase zavisi od vrste i koncentracije zagađujućih materija kao i od pH vrednosti vode. Koktel organskih zagađivača stimuliše enzimski sistem biljaka odgovoran za procese klijanja i rastenja ratarskih i povrtarskih kultura ( Trajković R. Et al 2004; 2005) Na osnovu naših rezultata kao nekih literaturnih podataka pretpostavljamo da vode reke Toplice inhibiraju ili stimulišu enzime i fitohormone koji su odogovorni za procese klijanja semena i rastenje biljaka.

292

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

ZAKLJUČAK Rezultati istraživanja pokazuju da je klijanje semena i rastenje biljaka paprike pod uticajem otpadnih voda reke Toplice neravnomerno i da zavisi od vrste zagađenja, koncentracije zagađenja i pH vrednosti vode. Procenat klijavosti semena kod svih uzorkovanih voda uglavnom je manji u odnosu na kontrolu. Najveći procenat klijavosti semana paprike izmeren je kod semena koja su naklijavanja otpadnim vodama fabrike ,,Hisar,, i iznosi 96,77% u odnosu na kontrolu verovatno zbog koktela organskih zagađivača. Najmanja klijavost zabeležena je kod semena koja su naklijavana vodama reke Toplice iz grada i iznosi 56,45% u odnosu na kontrolu što se objašnjava kumulativnim delovanjem zagađivača na procese klijanja . Otpadne vode reke Toplice izazivaju i neravnomeran rast biljnih organa i formiranje sveže biomase paprike. Najveći porast biljnih organa kao i sveže mase u odnosu na kontrolu izmeren je kod biljaka koje su zalivane vodama kod lokacije ,,Hisar,, što se objašnjava prisustvom organskim materija u ovim vodama koje stimulativno deluju na rastenje biljaka. Najmanji porast biljnih organa i sveže biljne mase u odnosu na kontrolu zabeležen je kod biljaka koje su zalivane izvorskom vodom što se tumači prisustvom termalnih voda Lukovske banje. Na osnovu klijavosti semena paprike biljnih organa smatram da je voda reke Toplice u manjoj meri zagađena i da se ne može koristiti za piće niti pak celim tokom za zalivanje povrća. LITERATURA
1. Barcelo J. Varmer M.D. (1988); Structural and ultra structural disordes in cadmium treated bush bean plants Phaswolus vulgarish. ,,New Phytol,, 108, N0-1, 37-49. 2. Verhoturova G.S. Zajceva. T.A, Postovalova V.M (1990); 3. Ispljovanije fotosintetičkih i metaboličkih pokazateljej dlja ocenki sastojnija pri ustanovljenim vozdejstvija faktorov okružajušćej sredi. Prirodo-kompleks Tom, oblTomsk –S-185-189. 4. Kastori R. (1974), Dinamika klijanja semena nekih hibrida iz rastvora različite osmotske vrednosti. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 46,62-73. Novi Sad. 5. Kastori R. (1984),Fiziologije semena, Matica srpska, Novi Sad. 6. Stevanović V. (2005), Termomineralni izvori Topličkog okruga-Sadašnje stanje i mogućnost korišćenja, magistarski rad. Beograd. 7. Trajković R. ( 1991); Bioindikacije delovanja zagađivača vazduha na biljke. Magistarska teza,Skoplje. 8. Trajković R. (1995); Uticaj zagađivanja vazduha na neke biohemijske i fiziološke parametre kod biljaka u industrijskim zonama Kosovske Mitrovice i Obilića. Doktorska disertacija. Priština. 9. Trajković R. Bogdanović G, Ilić Z (2005); Tomato and paper plants growing in the Water of South Morava River within the Vranje Region; Acta agrimculture Serbia, vol IX, 18, 35-42. 10. Trajković R. Biberčić M. Krsmanović M (2004); 11. Uticaj voda reke Toplice na klijanje semena i ratarskih kultura.

293

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

MOGUĆNOSTI ALTERNATIVNE ZAŠTITE BILJA PRIMENOM BILJNIH EKSTRAKATA U ZAŠTIĆENIM PROSTORIMA THE POSSIBILITIES OF PLANT PROTECTION USING PLANT EXTRACTS IN PROTECTED SPACES
Aleksandra Stanojković, Radmila Pivić, Dušica Delić, Ljiljana Kostić-Kravljanac Institut za zemljište, Beograd, Teodora Drajzera 7, Beograd e-mail: soilscis@eunet.yu
IZVOD: Polazeći od činjenice da biljke, kao jedan vid sopstvene zaštite, mogu da sintetizuju biotički aktivne metabolite, koji sprečavaju razmnožavanje patogena, u radu su razmatrane mogućnosti primene ekstrakata i gotovih preparata na bazi bilja u zaštiti biljaka od bolesti i štetočina u zaštićenim prostorima. Da bi se to postiglo, potrebno je, između ostalog, prilagoditi tehnologiju dobijanja aktivnih biljnih preparata uslovima poljoprivredne proizvodnje i osmisliti i razviti adekvatan marketing kako bi proizvedeni biopesticidi našli svoju primenu kod potrošača. Ključne reči: Biljni ekstrakti, zaštita bilja, zaštićeni prostori ABSTRACT: Knowing the fact that plants, as a way of self-protect, can produce the biologicaly active metabolites, which prevent the multiplying of the pathogens, the possibilities of using plant extracts and preparations in plant protection from diseases and pests in protected spaces are studied in this paper. In order to realize the above mentioned, it is necessary, among all, to adjust the technology of obtaining the active plant preparations with the conditions of agricultural production and to think out and develop the adequate advertising, so the produced biopesticides could find their application with consumers. Key words: Plant extracts, plant protection, protected spaces

UVOD Globalna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda predstavlja najveću svetsku industriju sa prihodom od oko 5 triliona US dolara godišnje. Međutim, prema približnim procenama, gubici u biljnoj industriji, koji nastaju kao posledica napada pruzrokovača bolesti (gljiva, bakterija ili virusa), štetnih insekata, glodara i korova, iznose i do 30%, što predstavlja ogromne štete za privredu. Biljne bolesti i štetočine su, stoga, ekonomski veoma značajne. Budući da se skoro 40% svih biljnih destrukcija može direktno pripisati bolestima i štetočinama, razumljivo je da je zaštita bilja od velikog značaja u poljoprivredi (Misra, 2005.). Značaj biljne zaštite je utoliko veći jer se biljna proizvodnja intenzivira, a biološke nauke usavršavaju. Zato se postupci u zaštiti bilja sprovode uz pomoć mnogih naučnih grana, savremenim tehničkim i hemijskim sredstvima, a takođe i oplemenjivanjem i uzgajanjem vrsta koje su otporne na zaraze. Ipak, iako zaštita bilja podrazumeva složen sistem agrotehničkih, bioloških i hemijskih mera, proizvodnja, potrošnja i upotreba hemijskih sredstava (pesticida) radi zaštite kultura i industrijskog bilja od bolesti i štetočina zauzima prvo mesto u borbi protiv biljnih neprijatelja.

294

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Kada se posmatraju posledice primene pesticida, onda se, kao neizbežno, postavlja pitanje njihovih ostataka u povrću, voću, ratarskim kulturama, namirnicama životinjskog porekla, ali i zemljištu, vodi, površinskim vodama i vazduhu (Vitorović et al, 1999.). Ove posledice su naročito izražene u zaštićenim prostorima gde efekat ''staklene bašte'', izolovanog prostora i, ponekad, nedovoljne i neadekvatne ventilacije, uslovljava duže zadržavanje pesticida u vazduhu, njegovo zagađenje i visoku toksičnost za ljude. U svrhu iznalaženja načina da se izbegnu toksičnost biljnih i životinjskih namirnica, kao i negativni efekti na životnu sredinu mnogih hemijskih sredstava, u poslednjih nekoliko godina sve se veća pažnja posvećuje primeni (još uvek malobrojnih) biljnih preparata u kontroli biljnih patogena (Tuzun et al, 2002.). BILJNA PROIZVODNJA U ZAŠTIĆENIM PROSTORIMA Primeri gajenja pojedinih vrsta biljaka u zaštićenim prostorima, a posebno smene više vrsta u toku godine, omogućavaju svakom proizvođaču sopstveni izbor proizvodnje, pri čemu se mora voditi računa o mogućnostima objekta i potrebama tržišta. Danas je zaštićeni prostor plodna bašta u kojoj se proizvodi povrće, cveće i aromatične vrste u vreme kada se, zbog klimatskih uslova, ne mogu gajiti na otvorenom polju. Proizvodnja u zaštićenim prostorima pod plastikom (plastenicima) je uvek intenzivnija od drugih oblika proizvodnje, jer se, uz neophodno opšte i specifično znanje, ostvaruju veći prinosi. Ovakav vid zaštićenog prostora treba da obezbedi optimalne uslove za gajenje biljaka u jesenje-zimskom-prolećnom periodu, koji omogućuju planiranu berbu u vreme manje ponude na tržištu, što osigurava veću cenu (Lazić et al, 2001.). U toku vegetacije, biljne vrste, koje se gaje u zaštićenim prostorima, izložene su stalnom napadu štetočina, bolesti i korova. Suočen sa štetama, koje oni nanose biljnoj proizvodnji, čovek je prinuđen da se protiv njih neprekidno bori. U današnje vreme, najefikasniji vid borbe protiv biljnih patogena najčešće se ogleda u primeni hemijskih sredstava – pesticida. Međutim, pri upotrebi pesticida treba voditi računa, jer su mnogi od njih veoma jaki otrovi, kako za ljude, tako i za domaće životinje. Posebna opasnost za masovna trovanja nastaje usled korišćenja biljnih proizvoda odmah nakon primene pesticida (Maksimović, Simović, 1992.). Zbog posledica, koje pesticidi mogu uzrokovati po ljude, domaće životinje i životnu sredinu, potrebno je razviti i pospešiti alternativne i za životnu sredinu prihvatljive tehnologije u zaštiti gajenih biljaka od bolesti i štetočina, kako u zaštićenim prostorima, tako i na otvorenom polju. Polazeći od činjenice da biljke, kao jedan vid sopstvene zaštite, mogu da stvaraju biotički aktivne metabolite, koji sprečavaju razmnožavanje patogena, poslednjih nekoliko godina vlada sve veće interesovanje za primenu preparata na bazi bilja u zaštiti gajenih kultura. Nažalost, ovakvih preparata je malo, pa smo mišljenja da bi trebalo stimulisati intenzivniju proizvodnju i introdukciju biotički aktivnih biljnih preparata (biopesticida) u celokupni sistem zaštite bilja.

295

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

BIOTIČKI AKTIVNI BILJNI METABOLITI Opšte je poznato da je biljni svet obdaren mogućnošću da u tkivima stvara hemijske sastojke koji mogu da spreče razmnožavanje škodljivih i neškodljivih mikroba i insekata. Laboratorijski je ispitano nekoliko hiljada vrsta višeg bilja i dokazano da je broj analiziranih biljaka, koje nisu imale bar izvesne minimalne antibiotičke osobine, veoma mali. Utvrđeno je da ove osobine imaju ne samo isparljive materije (npr. etarska ulja), već i mnoge neisparljive materije, naročito tanini i druga polifenolska jedinjenja, da se ta jedinjenja (fitoncidi) nalaze u raznim delovima biljke i da njihova mikrobicidna i insekticidna svojstva zavise od mnogih internih i eksternih činilaca (Tucakov, 1997.). Proučavanja delovanja biljnih metabolita u humanoj, veterinarskoj i biljnoj medicini dala su pozitivne rezultate i tako inicirala i stimulisala dalja ispitivanja ovog tipa u poljoprivredi i stočarstvu. Tako je, na primer, utvrđeno da fitoncidi belog luka i nane sprečavaju pojavu plamenjače krompira i bakterioze patlidžana. Istovremeno, ovi fitoncidi, kao i fitoncidi kukuruza, krastavca i divlje slačice, mogu uništavati prouzrokovače bolesti kod životinja i čoveka (Đokić et al, 1998.). Etarska ulja, kao isparljivi fitoncidi, poseduju jača ili slabija mikrobicidna i insekticidna svojstva, zavisno od ekoloških uslova i varijeteta biljke. Etarsko ulje helenin, izolovano iz korena omana (Inula helenium), se koristi kao antihelmintik, bakteriostatik i antimikotik (Sarić, 1989.). Mešavina etarskih ulja biljaka iz familija Lamiaceae i Umbelliferae je formulisana u komercijalni preparat BioFume™, koji poseduje vrlo širok spektar dejstva na gljivične, bakterijske i nematodne fitopatogene. Ovaj preparat se koristi kao zemljišni fumigant, čijom je primenom, takođe, utvrđeno da u zemljištu dolazi do povećanja broja korisnih biljnih organizama, uključujući aktinomicete. Komponente, koje čine preparat BioFume™, ne ugrožavaju zdravlje ljudi, životinja i kvalitet životne sredine (Tuzun et al, 2002.). Primenom ovog preparata u zaštićenim prostorima izbegla bi se upotreba zemljišnih pesticida, pa samim tim i zagađenja vazduha i trovanja ljudi. Od neisparljivih fitoncida, u poljoprivrednoj proizvodnji se najčešće koriste alkaloidi. Nikotin i anabazin se koriste za uništavanje raznih parazita na kulturnom bilju, a kolhicin za povećanje žetvenih prinosa stvaranjem poliploida (Tucakov, 1997.). Od ostalih biotički aktivnih biljnih metabolita, čiju aktivnost treba iskoristiti i u poljoprivredi, mogu se pomenuti flavonoidi, glikozidi, saponini i tanini. EKSTRAKCIJA BILJNOG MATERIJALA Pri preradi bilja ekstrakcijom dobijaju se etarska ulja koja sadrže kako lako isparljive i, po pravilu, liposolubilne komponente, tako i hidrofilne komponente. Na taj način se postiže potpuniji učinak aktivnih komponenti određene biljne vrste. Izbor odgovarajućeg rastvarača je izuzetno bitan zbog ostvarenja visokog stepena selektivnosti ekstrakcije i dobijanja preparata sa standardnim i visokim učinkom (Kišgeci, 2002.). Poslednjih godina se postupak ekstrakcije najviše primenjuje za dobijanje palete proizvoda sa širokom primenom u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj proizvodnji. Primeri dobijanja biljnih preparata ekstrakcijom, za potrebe zaštite bilja, su retki. Tako je iz smilja (Helichrysum arenarium) dobijen smolast mirisni ekstrakt

296

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

''arenarin'', koji ima osobinu da zustavlja razvoj mnogih mikroorganizama na biljkama, stimulira nicanje paradajza i štiti biljke od napada bakterioza, zbog čega se i koristi u poljoprivredi, naročito u hortikulturi i povrtarstvu (Tucakov, 1997.). Isto tako, ekstrakti biljaka Artemisia absinthium i Tanacetum vulgare se koriste u suzbijanju pauka (Tetranychus urticae) jer poseduju akaricidna svojstva (Chiasson et al, 2001.). Biljni preparati na bazi ovih ekstrakata bi bili veoma podesni za biološku kontrolu biljnih patogena i štetnih insekata u zaštićenim prostorima. ZAKLJUČAK Iako se o fitoncidima još uvek malo zna, a naročito o njihovoj hemijskoj konstituciji, ipak je utvrđeno da između klasičnih antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini i fitoncida nema velike razlike, jer je mehanizam njihove biološke aktivnosti veoma srodan (Tucakov, 1997.). Polazeći od pretpostavke da fitoncidi i pesticidi mogu imati srodan mehanizam biološke aktivnosti, biljni preparati bi se veoma uspešno mogli koristiti u kontroli škodljivih mikroba i insekata, koji napadaju gajene kulture. U poljoprivrednoj proizvodnji se danas proizvode biološki preparati za kontrolu štetnih insekata (bioinsekticidi), čija se aktivnost bazira na korišćenju entomopatogenih sojeva bakterija iz zemljišta (Božić et al, 1999.) i predatora (Vuković, 1999.). Isto tako, uporedo sa proizvodnjom mineralnih, aktivno se proizvode i mikrobiološka đubriva, što se uspešno obavlja na Institutu za zemljište u Beogradu. Ovi primeri biljne biozaštite bi trebali da budu uzor za aktivniju proizvodnju biopesticida i njihovu upotrebu u biljnoj proizvodnji, ne samo u zaštićenim prostorima, već i na otvorenom polju, ukoliko se prirodni resursi, životna sredina i zdravlje ljudi žele zaštititi i sačuvati. Da bi se to postiglo, potrebno je maksimalno iskoristiti postojeće biljne resurse, stvoriti program oplemenjivanja i stvaranja sorti aromatičnog i drugog bilja sa većim sadržajem aktivnih materija, prilagoditi tehnologiju dobijanja aktivnih biljnih preparata uslovima poljoprivredne proizvodnje, i kao, u današnje vreme, najvažnije, osmisliti i razviti adekvatan marketing kako bi proizvedeni biopesticidi našli svoju primenu kod potrošača. LITERATURA
1. 2. 3. Misra S. (2005.): Engineering broad-spectrum disease resistance, http://www.isb.vt.edu/articles/oct0502.htm. Vitorović S. et al (1999.): Stanje kontrole ostataka pesticida u Jugoslaviji, Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 6-10 decembar 1999., pp 49. Tuzun S. et al (2002.): Use of plant extracts-based biopesticides as a safe alternative to MeBr., http://mbao.org/2002proc/057TuzunS%20Summary%20for%20MeBr%20meetings%20 Tuzun%20et%20al%202002.pdf. Lazić B. et al (2001.): Povrće iz plastenika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ed. Tampograf, Novi Sad. Maksimović P., Simović N. (1992.): Praktično povrtarstvo, ed. Litopapir, Čačak. Tucakov J. (1997.): Lečenje biljem, ed. Izdavačka kuća “Rad”, Beograd.

4. 5. 6.

297

Partenon. 06.. ed. 298 . Beograd. Kišgeci J. 1. (1999. – 07. 167-171. Vuković M. 11. Beograd.): Stepen vezanosti i efikasnost Aphidoletes aphidimyza Rond. 12. 04.): Aspekti zaštite životne sredine u proizvodnji i primeni bioinsekticida protiv dudovca (Hyphantria cunea). Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja. Entomol. Sarić M. 10.EkoIst' 06. 8. 9. 94. (Diptera.): Acaricidal properties of Artemisia absinthium and Tanacetum vulgare (Asteraceae) essential oils obtained by three methods of extraction. J. Econ. Unuverzitet u Kragujevcu. Zlatibor. 2006. Božić J. 6-10 decembar 1999. Zlatibor. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7.): Lekovite biljke Srbije.): Fiziologija biljaka. pp 104. Đokić D. et al (2001. et al (1998. Ekološka Istina / Ecological Truth. pp 102. Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja. (1999. 6-10 decembar 1999.): Lekovito bilje. Cecidomyiidae) u redukciji brojnosti plena. Srpska Akademija nauka. (2002. Agronomski fakultet u Čačku.. ed. (1989. Chiasson H.

2002). nitrogen. pH value. not considering pH value of soil. pH vrednost. bez obzira na pH vrednost zemljišta. Zapaženo je da povećanje zemljišne kiselosti uglavnom otežava usvajanje ovog hraniva iz zemljišta. UVOD Đubrenje je neophodna agrotehnička mera u sistemu gajenja pšenice. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja AKUMULACIJA AZOTA U BILJKAMA PŠENICE U USLOVIMA NEUTRALNE I KISELE REAKCIJE ZEMLJIŠTA NITROGEN ACCUMULATION IN PLANTS OF WHEAT IN CONDITIONS OF NEUTRAL AND ACID SOIL REACTION 1 Mr Olivera Nikolić. Na osnovu vrednosti akumulacije azota u biljkama u fazi cvetanja ocenjivala bi se efikasnost sorti u usvajanju azota iz zemljišta. kako sa aspekta visine prinosa tako I kvaliteta zrna (). ali i na sve izraženiju potrebu zaštite i očuvanja životne sredine i racionalizacije poljoprivredne proizvodnje javlja se problem kako sa što 299 . nepoželjnih sa stanovišta zdravstveno bezbedne hrane.EkoIst' 06. zemljište. although there were cultivars which expressed significant tolerances to the unsuitable soil conditions.. – 07. gajenih na zemljištu kisele ineutralne pH reakcije Cilj je bio da se utvrde razlike u vrednosti ovog parametra. Neiskorišćeni deo đubriva ostaje u zemljištu kao potencijalni izvor zagađenja životne sredine (Stevanović i Jakovljević. 2006. S obzirom na značajnu ulogu azota u metabolizmu biljaka pšenice (Kostić I Đokić. nitriti). 1989). 10 – 25% P I 30 – 40% K. Kragujevac 2 Poljoprivredni fakultet. ABSTRACT: The values of nitrogen accumulation in flowering plants of ten wheat cultivars. Ekološka Istina / Ecological Truth. mada je bilo sorti koje su pokazale značajnu tolerantnost na nepovoljne zemljišne uslove. ali i sortne razlike. It was observed that soil acidity make uptaking of this nutrient more difficult. nastale usled povišene kiselosti zemljišta. Usled upotrebe većih količina đubriva može se javiti i povećan sadržaj nekih elemenata i materija u biljci (nitrati. Ključne reči: akumulacija. soil. are showed out in this paper. što se prema utvrđenim skalama smatra slabim usvajanjem (Jagodin et al. grown up on normal and acid soil. 1dr Jelena Milivojević2 dr Miodrag Jelić 1 IIP SRBIJA. 06. Od upotrebljenih đubriva se. međutim u usevu pšenice iskoristi samo 40 – 50% N. Efficiency of nitrogen uptaking out from the soil could be measured according to the amounts of the accumulated nitrogen in the plant in the flowering stage. Centar za strna žita. The aim was to determine differences of this parameter caused by increased soil acidity and differences between cultivars. 04. Key words: accumulation. 1dr Snežana Živanović – Katić. wheat. azot. 1981). too. Lešak IZVOD: U radu su prikazane vrednosti akumulacije azota u biljkama u cvetanju 10 sorti pšenice. pšenica.

i od osobina zemljišta. 1974. a drugi na zemljištu kisele pH reakcije (pH u KCl 4.74). Stoga se akumulacija azota u biljkama pšenice u cvetanju može koristiti za brzo i pouzdano utvrđivanje razlika u efikasnosti usvajanja azota između različitih sorti pšenice. Problem kiselih zemljišta postaje sve aktuelniji u savremenoj biljnoj proizvodnji. Pobeda. 06. Toplica. KG – 100. Neposredno ocenjivanje.EkoIst' 06. 2001) Efikasnost usvajanja N iz zemljišta od strane biljaka pšenice može se ocenjivati neposredno i posredno. te se zato ono najlakše može obaviti na osnovu određenih posrednih pokazatelja. Ekološka Istina / Ecological Truth. što predstavlja pogodniju osnovu i za povećanje prinosa zrna i za povećanje sadržaja proteina u zrnu odnosno njegovog kvaliteta. je teško sprovesti. Takva zemljišta su veoma siromašna u lako pristupašnim biogenim elementima. predstavljalo bi osnovu za oplemenjivanje još superiornijih genotipova po ovom svojstvu. Ispitivano je 10 sorti pšenice: Studenica. pa i više od ukupne kopličine) akumulira u periodu do cvetanja (Kostić i Đokić. Takođe bi se gajenjem takvih sorti ostvarile značajne uštede u đubrenju. između ostalog. Ispoljavanje sposobnosti neke sorte pšenice da efikasno usvaja azot iz zemljišnih rezervi i primenjenih đubriva zavisi. s tim što process zakišeljavanja I dalje teče (Stevanović I sar. Tako je u uslovima povišene kiselosti zemljišta otežano usvajanje svih hraniva. Setva je obavljena u sudovima . posebno u uslovima povišene kiselosti. u po tri ponavljanja: jedan na zemljištu neutralne (pH u KCl 6. Identifikovanje sorti efikasnih u usvajanju azota iz zemljišta. sa po 10 zrna po sudu. pa tako i azota. Dosadašnja istraživanja su pokazala da između visine prinosa zrna i vrednosti akumulacije azota u biljkama pšenice postoji značajna pozitivna korelacija. dok je sadržaj mobilnog Al i drugih toksičnih elemenata povećan (Kamprath and Foy. 04. Selekcioni aspekt u sagledavanju ovog problema podrazumeva odabir sorti pšenice koje se odlikuju sposobnošću povećanog usvajanja N iz zemljišta (zemljišne rezerve + primenjena đubriva)I njegovog efikasnog iskorišćavanja u biljci za stvaranje asimilata za nalivanje zrna (Austin. 1963. Azot se u biljci pšenice najvećim delom (skoro 2/3. 1993). Rana 5. 1985). 1977). Evropa i Renesansa. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja manjim količinama đubriva obezbediti usevu pšenice dovoljno azota za održavanja aktivnosti vegetativnih organa u formiranju prinosa i kvaliteta zrna. a uzorci biljaka 300 . Takovčanka.85). Identifikovanje takvih sorti bi bilo značajno i za oplemenjivanje pšenice na povećan prinos I poboljšan kvalitet zrna (Vose. 2006. 1991). Povećana akumulacija azota u biljkama produžava aktivnost vegetativnih organa u stvaranju asimilata za zrno. Jedan od njih jeste akumulacija azota u biljkama pšenice. čime bi se odgovorilo zahtevima kako za racionalizaciju proizvodnje pšenice tako i za očuvanje živptne sredine. Uporedo su izvođena dva ogleda. Matica. Vizija. na osnovu aktivnosti korenovog sistema. – 07. Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrde sortne razlike u usvajanju azota iz zemljišta neutralne i kisele pH vrednosti. a na osnovu vrednosti akumulacije ovog elementa u biljkama pšenice u fazi cvetanja. MATERIJAL I METOD Istraživanje je izvedeno u staklari Centra za strna žita u Kragujevcu . 1989. Clark. Van Ginkee et al. Klimaševski. Prema nekim procenama kisela zamljišta zauzimaju preko 50% od ukupnih obradivih zemljišta u Srbiji. Gajenjem takvih sorti postojeći prinosi zrna bi se postizali upotrebom manjih količina đubriva ili bi se pak upotrebom sadašnjih količina đubriva mogli postići viši prinosi.

21 Režim ishrane biljaka pšenice se pogoršava sa smanjenjem pH vrednosti zemljišta. – 07. Prosešna vrednost akumulacije azota u biljkama pšenice u cvetanju iznosila je 46. uočava se kod sorti Takovčanke i Vizije.7 38.4 26.8 42. Ekološka Istina / Ecological Truth.2 37.3 34.7 32. 1995. 1980. za polovinu ili skoro polovinu.5 49.15 Matica 40.65 Vizija 52. Tabela 1: Akumulacija azota u biljkama pšenice u fazi cvetanja (mgN biljka -1) akumulacija azota u biljkama na zemljištu sorta prosek neutralne kisele pH reakcije Studenica 55.14 40.EkoIst' 06.29 mgN biljka -1 na zemlčjištu neutralne. 1998).5 KG – 100 55.4 Toplica 54.14 mgN biljka -1. akumulirale su sorte Matica i Rana 5.95 Takovčanka 62. Upoređivanjem vrednosti ovog parametra za svaku sortu pojedinačno na zemljištu neutralne i na zemljištu kisele reakcije uočava se da je uglavnom ona manja na kiselom zemljištu.7 44. što sve utiče na rast i razvoj biljaka (Alam and Adams.9 37. 06. na oba tipa zemljišta.1 47. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Rezulati istraživanja dati su u Tabeli 1.7 40.9 Rana 5 42. Jelić i sar.85 Renesansa 31. 2006. Muha.5 27.1972 ).2 25.75 prosek 46. Akumulacija azota u biljkama u fazi cvetanja izračunata je po formuli AN (mgN biljka -1) = %N x SM (g) i predstavlja proizvod koncentracije azota i suve mase nadzemnog dela biljaka pšenice u fazi cvetanja (Đokić et al. Nakon prosušivanja do vazdušno suve mase.2 34. 1987. a na zemljištu kisele reakcije 34. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja uzeti u fazi cvetanja i to po jedna biljka iz svakog ponavljanja. Glazunova. merena je masa nadzemnog dela svake biljke.6 34. 1990. smanjuje se iskorišćavanje azota. Mnoga ranija istraživanja su i pokazala da se pšenica kao vrsta može uspešno prilagoditi nepovoljnim zemljišnim uslovima (Foy et al. 04.2 39. Sorte Renesansa i Evropa su čak imale veću količinu akumuliranog azota u biljkama sa kiselog zemljišta. Izrazito smanjenje akumulacije azota . 2000).7 Evropa 24. Skoro istu količinu azota u svojim biljkama.3 Pobeda 42. 1994).1 35.6 27. Vrednost akumulacije 301 . Dolling et al.9 40. Izrazito smanjenje akumulacije azota u biljkama uglavnom je nastalo kao posledica smanjene mase suve materije nadzemnog dela biljaka gajenih na kiselom zemljištu.29 34.0 47. a potom je određena koncentracija azota u njima po Kjeldahl – u (Krajovan isar.

J. R. Sci. 2. Đokić. Stoga one u potpunosti odgovaraju zahtevima za očuvanjem i zaštitom životne sredine. Alam. 3. S. Sorte Rana 5 i Matica su ispoljile zadovoljavajuću tolerantnost na povišenu kiselost zemljišta. Edrich. Savremena poljoprivreda. Od ostalih sorti izdvajale su se i: KG – 100.. S druge strane bilo je sorti koje su tek u uslovima loše pristupačnosti ovog biogenog elementa bile podstaknute da aktiviraju svoje mehanizme i povećaju količine usvojenog odnosno akumuliranog azota u svojim biljkama (Đokić i Kostić.A. ZAKLJUČAK Niska pH vrednost zemljišta uglavnom otežava usvajanje azota iz zemljišta od strane biljaka pšenice i negativno utiče na vrednost akumulacije ovog elementa u biljkama u cvetanju. 302 . 5. 188. 04. Austin. sa aspekta vrednosti akumulacije azota u biljkama. Res. R. Hills Andrea. u ogledu na kiselom zemljištu. Sorte efikasne u usvajanju azota iz zemljišta neutralne reakcije (Takovčanka. (1977): The nitrogen economy at winter wheat. 3: 73 – 79. Toplica i KG – 100) uglavnom su bile najefikasnije i u usvajanju ovog hraniva iz zemljišta kisele reakcije (KG – 100 i Studenica). 1992). Nebraska. Agr.EkoIst' 06. J. Dolling Perry. (1992): Akumulacija I iskorišćavanje azota u biljci pšenice bez đubrenja. Studenica. Agricultural Research Division.A. Kostić. U istraživanju je bilo sorti koje su na povišenu kiselost zemljišta reagovale izrazitim smanjenjem vrednosti akumulacije azota u biljkama. Clark. LITERATURA 1. Izdvojeni genotipovi su značajni za savremenu proizvodnju pšenice u cilju prevazilaženja problema koji je ograničavaju (nepovoljni zemljišni uslovi. R.. M. – 07. međutim. poboljšan kvalitet zrna i tolerantnost na nepovoljne zemljišne uslove. energetska kriza i poskupljenje đubriva). pokazale su sorte Evropa i Renesansa. Gajenjem navedenih sorti.B.B. D. Blackwell. bila je sorta Takovčanka. Najefikasnija u usvajanju azota iz zemljišta. 88: 159 – 167. Adams. Pakistan J. ali su i tada te vrednosti bile među boljima. najmanja u ogledu na neutralnom. Agriculture Western Australia. efikasnih u usvajanju i iznošenju većih količina hraniva iz zemljišta i primenjenih đubriva. Sci.. Use and Efficiency. Toplica i Studenica. Ekološka Istina / Ecological Truth. Miller Amanda (2000): Soil acidity and barley production.. (1980): Effect of lime on the nutrient composition and yield of barley and oats grown on acid soil. 2006. značajno manje količine neiskorišćenih hraniva se zadržavaju u zemljištu kao izvori zagađenja zemljišta i voda. Ford.. Takođe su interesantni i za dalje oplemenjivanje ove ratarske vrste na povećan potencijal rodnosti.. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja azota u biljkama sorte Evropa bila je. Farmnote 79/2000. W.. a skoro najmanja u poređenju sa ostalim sortama.D. (1989): Physiology of cereal for mineral nutrient uptake. Veću efikasnost usvajanja azota iz zemljišta kisele u odnosu na zemljište neutralne reakcije. Sorte KG – 100 i Studenica imale su najveću vrednost ovog parametra u ogledu na kiselom zemljištu. 4.A. 32 (3 – 4): 234 – 247. 06. M. posmatrajući samo ogled na zemljištu neutralne reakcije.M.

D. 677: 91 – 149. P. 20. Irkutsk. – 07. Smirnova. Trethowan. nauč – prakt. R. 4: 31 – 38. E. 13. kultur. 303 . Odeljenje prirodno matematičkih nauka. Jagodin. 313 – 324. G. Ekološka Istina / Ecological Truth. vozdel. Sovrš. M. Van Ginkee. Brković. Kisela zemljišta Srbije i njihova zaštita primenom hemijskih melioracija. A. D. S. M. III Savetovanje Nauka. s – h.. D. Agroinovacije. konf. (1985): Lime – Fertilizer – Plant interaction in acid soils. Kostić. of America. Journal of plant nutrition. Briggle. 611 – 620. Sort i udobrenije.. 103 – 130. (1974): Problemi genetičeskoj specifiki mineralnogo pitanija. Milivojević Jelena (1995): Promene nekih pokazatelja plodnosti zemljišta tipa Vertisol posle višegodišnje primene Njival Ca. Agropomizdat. Đokić. (1993). Antonović. Fiziologija pšenice. Stojanović Jovanka. 126 – 137. sredstv. Đokić. (2002): Uticaj zemljišta i đubriva na kvalitet hrane i zdravlje ljudi i životinja.EkoIst' 06. Krajovan.. 17. 33: 1 – 13. (2001): Methodolgy for selecting segregating populations for improved N use efficiency in bread wheat. 10. 14.M.N. Univerzitet u Novom Sadu. Soko Banja. i tehnol. D. Đokić. 12. 30. 9 – 16: 1163 – 1174. Soil Sci. Kluwer Academic Publishers. (1991): Ispitivanje mogućnosti povećanja efikasnosti iskorišćavanja azota u ishrani pšenice. Kursk. (1989): Agrohimija. 3 – 4. Ivkov Grujić. Kamprath. D.V. L. (1963): Varietal differences in plant nutrition. M. Genetika. Ortiz – Monasterio. (1981): Značaj makroelemenata za visinu i kvalitet prinosa pšenice. 06. Zbornik sa Simpozijuma Korišćenje i održavanje melioracionih sistema. Tehnološki fakultet. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 6. mater. (1994): Kalciji i vosproizvodstvo počvenogo plodorodija. Agrohimija.L. R. Foy. M.. tehn.B. Glazunova. 15. Klimaševski. M.H. 04. (1987): Tolerances of oat cultivars to acid soil high in exchangeable aluminium. Novi Sad. Fertilizer Technology and Use.. Abstrac. 9. 4: 53 – 57. Beograd. Savremena poljoprivreda. N.M. O. V. 639... Jelić. E. Muha.D. (1972): Priručnik za laboratorijske vežbe iz tehnologije piva (II prerađeno i dopunjeno izdanje). Vose. 8. 11.. Gaćeša.. M. praksa i promet u agraru. Ognjanović. Lomović. Srpska akademija nauka i umetnosti. Herb. 1 – 43. Jakovljević.. Zbornik radova Simpozijuma Popravka kiselih zemljišta Srbije primenom krečnog đubriva Njival Ca. Stevanović. Moskva. Soc. 7. 2: 99 – 123. Kostić.. Stevanović... M. C. (1990): Provedenije fosfatov v drenovo – podolistjah počvah pri izvestkovaniji. Fernandez. S.. 16. C. P. Netherland. Pavlović.. Foy. (1998): Physiological bases fpr selective improvement of protein content in the grain of the wheat. 18.. 19. Beograd. Smith.D. Paraćin.. E.. 217 – 226. 11 – 53..D. D. R. V.. Wheat in a global environment.J. 10. 2006.

E5 URBANA EKOLOGIJA URBAN ECOLOGY .

06. represents very significant problem. ABSTRACT: Noise. a veoma bučni zabavni centri ne omogućuju opuštanje ni u slobodnom vremenu. .75dB(A). today in environment. • seoska naselja: 45 . Ogroman broj vozila se kreće po gradovima i autoputevima. Takođe se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži vremenski period. Kada je u pitanju saobraćajna buka. Also. 307 . Rezultati analize žalbi građana u Francuskoj i Japanu. veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju. dodatnih 170 miliona ljudi (40%) žive u tzv. Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreću se u granicama za: • velike gradove: 65 . isključujući buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima. za kontrolu komunalne buke veoma često nema razumevanja..sivim.. and very noisy amusement centers want aloud relaxation on free time. Planes and trains give their own contribution to increase of total noise. U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini. jer remete miran san građana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje čoveka. when exposure to noise lasts for longer period of time. Takođe.. Građani. Procenjuje se da u zemljama Evropske Unije. UVOD Buka u životnoj sredini ili kako se veoma često naziva . jasno ukazuju da je buka aspekt koji znatno više smeta i ugrožava čoveka u odnosu na druge aspekte životne sredine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IZVORI BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENTAL NOISE SOURCES Goran Stojanović Opštinska uprava Bor IZVOD: Danas buka u životnoj sredini predstavlja veoma izražen problem. there is no enough understanding for controlling communal noise. efekata koje buka može da izazove na čoveka. 04. Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma važan problem sa kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše. Teški kamioni sa dizel mašinama i velikom bukom krstare drumovima širom zemlje. Heavy trucks running on diesel fuel and making big noise are cruising on roads throughout country. Huge numbers of vehicles are moving in cities and on highways. In industry machines are generating high level noise.73dB(A).. procenjuje se da čak 50% ljudi živi u oblastima u kojima nije obezbeđen akustički komfor za građane. Ekološka Istina / Ecological Truth. pre svega zbog nedovoljnog poznavanja . pre svega u razvijenim zemljama.62dB(A).skrivenih. oko 80 miliona ljudi (20%) žive u zonama gde su nivoi buke značajno neprihvatljivi. Avioni i vozovi daju svoj doprinos povećanju ukupne buke. cumulative effect that noise has is often forgotten. first of all. • srednje gradove: 63 .EkoIst' 06. zonama.komunalna buka.71dB(A). gde nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti. because of not knowing “hidden” effects that noise can irritate on men. U industriji mašine generišu visoke nivoe buke. – 07. • male gradove: 62 . In comparing to other aspects in environment. 2006. definiše se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u okruženju čoveka.

predstavljaju dominantni izvor buke u komunalnoj sredini. alarmni sistemi i sl. Buka saobraćaja Iako nije uvek glavni uzrok žalbi građana.). • Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova. železnički. • Mašine i uređaji za porodične potrebe (kosačica. veš mašina i sl. • Izvore buke u zatvorenom prostoru. automobili. autobusi. • Mašine i vozila za komunalno održavanje. kojoj su izloženi vozači i putnici. mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruženju. autobuse i kamione. odnosno prevozna sredstva koje ljudi koriste. automobile. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pored saobraćajnica sa veoma gustim saobraćajem nivo buke se kreće u opsegu 75 . 04. • Sportske aktivnosti. Drumski saobraćaj uključuje sledeće izvore: motorcikle. Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe: • Kućni aparati i uređaji (usisivač. IZVORI KOMUNALNE BUKE Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju uključuju: • Izvore buke na otvorenom prostoru. kamioni. Neki od predstavljenih izvora buka u zatvorenom prostoru. zabavni parkovi. U različitim sredinama različito se rangira stepen negativnog dejstva izvora komunalne buke na populaciju stanovništva. saobraćaj. koncerti. • Žurke. • Industrija. vozovi. Buka koja nastaje u drumskom saobraćaju pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od: 308 . Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe: • Saobraćaj (drumski. karakteristična je i buka koja se stvara u unutrašnjosti vozila. fen za kosu. • Uređaji za muzičku reprodukciju.).EkoIst' 06. pumpne stanice.. motorna testera i sl.80dB(A). Buka drumskog saobraćaja Buka drumskog saobraćaja je najrasprostranjeniji izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Dok je prikazano stanje u jednom od većih nemačkih gradova tipično za većinu gradova. uključujući sve oblike saobraćaja (drumski. železnički i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava (motorcikli. avioni i helikopteri). Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. trafostanice i sl. 2006.. – 07. prikazano stanje u jednom od većih američkih gradova je atipično za većinu gradova. avionski).. tramvaji. • Ventilacioni sistemi i klima uređaji.

• Pogonski sistem.EkoIst' 06. npr. šina. raskrsnica. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja • • • • • • Brzine vozila. dok autobusi i kamioni imaju slične karakteristike buke. Atmosferskih uslova. • Tipa lokomotive. sirene i sl. Ekološka Istina / Ecological Truth. • Osnove na kojoj su šine postavljene. Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraćaja uključuje promene brzine i snage. Prirode površine. spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu. Industrijska buka Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji.). Buka železničkog saobraćaja Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u železničkom saobraćaju su: • Interakcija točkova vagona i lokomotive sa šinama. Buka koju generiše železnički saobraćaj zavisi od: • Brzine voza. • Aerodinamička buka kod vozova koji se kreću velikim brzinama. na otvorenom prostoru. • Dodatna oprema (ventilacija. 2006. dok sletanje aviona dovodi do generisanja značajnog nivoa buke u širokom okruženju. – 07. Uzletanje aviona generiše intenzivnu buku uz značajno generisanje vibracija. Strukture saobraćajnog toka. Odnosa uzletanja i sletanja. Putnička i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generišu. pri letu na malim nadmorskim visinama. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine. Buka vazduhoplova Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generišu značajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Topografije terena. ali i po spektralnim sadržajima generisane buke. uspona ili nizbrdica. u zoni semafora. ali takođe mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale. vagona. Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od: • • • • Broja vazduhoplova. Mašinsku opremu predstavljaju mašine koje se 309 . Meteoroloških uslova. 04. Pozadinske buke. Koridora sletanja i uzletanja. • Krutosti točkova i šina.

Rekreativne aktivnosti Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu. 2006. Lovačke aktivnosti (pucnjevi. malj nabijač. Diskoteke ili koncerti u zatvorenom prostorima generišu veoma visoke nivoe buke koji mogu dovesti do uznemiravanja građana ako prostor u kome se odvijaju nije akustički 310 . kamion za iznošenje smeća ili za pranje ulica). moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na životnu sredinu. ležajevi. vožnja kartinga. vatrometi i različite festivalske aktivnosti. Građevinske mašine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke čije je korišćenje vremenski ograničeno. kompresori.EkoIst' 06. ventilatori i druge rotacione komponente. utovarivači i sl. Stacionarne izvore: kranovi. rovokopači. Aerodinamičke: protok fluida . 04. – 07. značajnu buku generišu i ljudi koji prisustvuju određenim događanjima. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti na: • • • Mehaničke: zupčasti prenos.. kocerti na otvorenom. 06.vazduha ili neke tečnosti. Ekološka Istina / Ecological Truth. vozila za kretanje po snegu) može značajno doprineti povećanju nivoa buke u predhodno mirnim zonama. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanju navedenih aktivnosti. Građevinske mašine kao izvori buke mogu se podeliti na: • • Pokretne izvore: kamioni. Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih aktivnosti na otvorenom prostoru. Značajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska i muzička dešavanja. Ovi izvori buke. kompresori. motornog čamca. pneumatski čekić za razbijanje i sečenje betona i slična električna oprema. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja koriste u industrijske svrhe. bageri. kao što su: motori. namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora. Buka građevinskih mašina Korišćenje građevinskih mašina za izgradnju komercijalnih ili stambenih objekata ili za različite vrste iskopavanja u gradskim sredinama. Magnetne: magnetostrikcija i periodične sile između statora i rotora. dozeri. kule za hlađenje i ventilaciona oprema. Mašine i vozila za komunalno održavanje Pružanje komunalnih usluga (iznošenje smeća ili pranje ulica) može izazvati značajno ometanje normalnih aktivnosti čoveka. crkveno zvono i druge religiozne aktivnosti mogu remetiti predhodno mirno okruženje. pumpe. Ograničeno trajanje buke koji ovi izvori generišu. spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. lavež pasa) mogu dovesti do značajnog uznemiravanja neposrednog okruženja ali mogu dovesti i do oštećenja sluha samih lovaca zbog veoma visokih nivoa buke koji se generišu pri pucanju. transformatori. generatori. takođe. dečijih motora i automobila. kotlovi. može izazvati značajnu emisiju buke. kaišni prenos. pogotovo u noćnom periodu kada remete odmor i san (npr.

2001 Praščević M. 2005 Stojanović G. Prateći problem je ponašanje posetilaca pri dolasku i odlasku (korišćenje automobila. Fakultet zaštite na radu. Ekološka Istina / Ecological Truth. Environmental Noise Booklet. žurke). Seminarski rad: Buka u životnoj sredini.) kao i glasnog razgovora. ZAKLJUČAK Institucije koje su zadužene da se bave problemima koji nastaju u životnoj sredini. usisivači. B&K Sound & Vibration Measurements. 06. 2. 3.. galama i sl. muzike i dugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosačice. LITERATURA 1. M Kops Centar. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja obrađen. vodovodni sistemi... Niš.). Međutim. liftovi. veoma često smatraju da je rešavanje problema buke .EkoIst' 06. – 07. Buka u životnoj sredini.. Niš. 1996 311 . 2006. Bruel & Kjaer. upravo zbog njihovog odnosa prema aspektu buke. koji sebi mogu da dozvole samo razvijene zemlje. aparati za kućnu upotrebu. povećava izloženost populacije buci.luksuz. 04. izloženost većim nivoima buke karakterističnija je za zemlje u razvoju. i sl.. Planiranje korišćenja određenog prostora ne vodeći računa o nivoima buke i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izražena. ventilacioni sistemi. Buka u stambenim objektima U stambenim objektima buka može biti posledica rada različitih sistema namenjenih za zajedničko korišćenje (pumpe za grejanje. Cvetković D.

spavanje i sl. Međunarodnim standardima. kamiona.EkoIst' 06. • Okruženja u kome se nalazi prijemnik. direktivama i propisima daju se smernice za kontrolu buke na određenim tipovima izvora buke ili se ograničavaju vrednosti emisije buke na definisanim rastojanjima. vozova i sl. putanjama koje ne moraju uvek biti iste. KONTROLA BUKE NA IZVORU Primarna mera je kontrola buke na samom izvoru. kojom je moguće definisati pored količine izražene zvučne energije i same pravce prostiranja zvučnih talasa. rest. Pri samom projektovanju i proizvodnji potencijalnih izvora buke i njihovom održavanju.). Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema određuju i osnovne principe kontrole buke: • • • Kontrola na samom izvoru buke. Kontrola na putevima prenošenja. jer ukoliko se na izvoru buke preduzmu sve mere za smanjenje nivoa buke primena drugih metoda nije neophodna. odnosno rastojanja između izvora buke i prijemnika. Za lociranje izvora buke primenjuju se različite metode od kojih je najefikasnija metoda intenziteta zvuka. UVOD Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od: • Zvučne snage izvora (automobila. Na mestu prijemnika buka se doživljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti: rad. • Dužine putanje kojom se buka prostire. odnosno elemente koji emituju najveću zvučnu energiju. 04. mogu se koristiti metode i tehnologije koje će obezbediti tihi rad izvora buke. Kontrola na mestu prijema. ABSTRACT: Noise that generates on source spreads and transmits to receiver by paths that may not be always the same. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KONTROLA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENT NOISE CONTROL Goran Stojanović Opštinska uprava Bor IZVOD: Buka koja se generiše na mestu izvora. On receivers spot noise is experienced as a problem if the levels of noise are high or if it deranges basic human activities: work. 06. koje moraju da zadovolje izvori buke koji se stavljaju u promet. – 07. sleep and so on. 312 . odmor. prostire se i prenosi ka prijemniku. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. U tom cilju je potrebno identifikovati glavne mehanizme generisanja buke.

ako buka u neposrednoj blizini izvora. Obložene ploče generišu manju buku Vibracije kojima je ploča pobuđena prostiru se po njenoj površini.EkoIst' 06. Duge i uske ploče generišu manju buku Više dugih i uskih ploča generišu manju buku od jedne šire ploče iste ukupne površine. Takođe. Duži interval ponavljanja generiše niskofrekvencijsku buku čiji nivo zavisi od veličine promene sile ili pritiska. Ploče sa slobodnim uglovima generišu manju buku Ako ploče vibriraju sa slobodnim krajevima generišu manju buku. Dodavanjem slojeva sa većim koeficijentom prigušenja. delimično se smanjujući ali u većini slučajeva ne značajno. Perforirane ploče generišu manju buku Velike ploče pobuđene vibracijama mogu dodatno da emituju značajnu količinu zvučne energije. pritiska i brzine generišu kratke impulse sa visokim sadržajem nivoa buke na višim frekvencijama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Buka visokih frekvencija se znatno smanjuje prolaskom kroz vazduh Visokofrekvencijski sadržaj buke se efikasnije redukuje prolaskom kroz vazduh jer je veća disipacija zvuka u vazduhu na višim frekvencijama. na metalne ploče može se smanjiti prostiranje vibracija a samim tim i emitovanje buke. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zatvaranjem uglova ploče povećava se buka. Kod kolica za transport materijala. Karakter promene je određen elastičnošću i oblikom površina koje su u kontaktu . Tako. pa se generiše buka sa nižim frekvencijskim sadržajem. frekvencijski sadržaj buke treba pomeriti ka višim frekvencijama. odnosno primena barijera na ovim frekvencijama je efikasnija. – 07. 04. Brzina ponavljanja promene određuje frekvencijski sadržaj buke Interval ponavljanja neke promene (sile ili pritiska) određuje frekvencijski sadržaj buke. pri njihovom guranju. generišu se buka zbog udara koji se javljaju u kontaktima sa 313 .što se površine više deformišu pri kontaktu to su duže u kontaktu. naročito na niskim frekvencijama. u slučajevima kada se njena funkcionalnost ne menja. ne predstavlja značajan problem. 06. 2006. lakše se može intervenisati na putevima prenošenja buke. Površina ploče koja vibrira može se smanjiti perforacijom. Tako da. Karakter promena određuje frekvencijski sadržaj buke Nagle promene sile. zvučnik u kutiji generiše basove većeg nivoa nego kada nije u kutiji.

projektuju se opruge koje pomeraju pobudnu frekvenciju izvora tako da ona bude barem tri puta veća od rezonantne frekvencije. Opruge se mogu koristiti za izolaciju vibracija cevi. Ovakav pristup se najviše primenjuje za kontrolu buke u životnoj sredini i on podrazumeva sprovođenje mera za kontrolu strukturnog i vazdušnog zvuka. Ako se ploče učvrste sa razmakom između ploča i okvira smanjuje se buka na niskim frekvencijama. Promenom materijala kojim se presvlači površina puta može se dodatno smanjiti nivo buke. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. Strukturni zvuk se može smanjiti pojačanim temeljom ili nosačem na kome je oslonjena mašina ili potpunim odvajanjem oslonca mašine od ostale strukture. Otvorena struktura podloge smanjuje buku Buka koja nastaje pri interakciji pneumatika i podloge. Kontrola vazdušne buke Kontrola vazdušne buke na putevima prenošenja zvučnih talasa podrazumeva potpuno oklapanje izvora buke ili stavljanje prepreka u vidu barijera ili tunela između izvora buke i prijemnika. KONTROLA BUKE NA PUTEVIMA PRENOŠENJA Kada nije izvodljivo primeniti mere za kontrolu buke na mestu samog izvora.to se 314 . Buka se emituje i kada se materijal ubacuje u kolica. 06. Kontrola strukturne buke Kada izvor buke vibrira i kada je u kontaktu sa konstrukcijom građevinskog objekta gde je smešten dolazi do generisanja strukturnog zvuka koji se dalje prostire kroz objekat. 2006.EkoIst' 06. posledica je karakteristika i pneumatika i podloge. gde se izvor vibracija postavlja na neki tip elastične podloge koja smanjuje ili potpuno eliminiše prenošenje vibracija na konstrukciju. Najopštiji pristup rešavanju ovog problema je izolacija vibracija. Većina puteva je prekrivena podlogom sa mikroskopskim šupljinama koje izazivaju rezonansu zvuka i povećanje nivoa buke. Pri proračunu treba voditi računa da se rezonantna frekvencija opruge ne pogodi sa pobudnom frekvencijom što može pogoršati problem. Značajne napore čine i konstruktori pneumatika i konstruktori podloga za presvlačenje puteva da se buka smanji.Buka izvora može se smanjiti oklapanjem izvora buke (pri projektovanju oklopa važno je obezbediti što bolju izolaciju od okolnog prostora . omogućava efikasnu kontrolu buke na samom izvoru. Kada su diskretne frekvencije problem. balansiranje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja površinom poda. primenom mera kao što su: redovno podmazivanje. primenjuju se mere kontrole na putevima prenošenja zvuka od izvora do prijemnika. – 07. Pravilno održavanje i korišćenje izvora smanjuje buku Pravilno održavanje mašina kao izvora buke. tišim i sl. zamena starijih bučnih delova sa novim.

zvučno izoluje izvor) ili akustičkom obradom prostorije primenom apsorpcionih komora na mestu gde se izvor nalazi (smanjuje se uticaj reflektovanih talasa na generisanje ukupnog nivoa buke u samoj komori a time i u neposrednom okruženju). čime se buka u zoni senke objekta tolerantnog na buku smanjuje. čime je neophodno napraviti otvore na oklopu koji umanjuju njegovu efikasnost. – 07. tržni centar i sl. kao što su stanbeni objekti. pristupa se odvajanju izvora buke od osetljivih zona na buku. ukoliko uslovi na terenu to dozvoljavaju. gde unutrašnji sloj smanjuje uticaj reflektovanog zvuka. Na sličan način.osetljivi. apsorpcija u vazduhu i sl.. prirodnih prepreka . Takođe. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja postiže zatvaranjem svih otvora i prekidanjem svih puteva kojima vibracije mogu da se prenose primenom elastičnih materijala sa više slojeva. kupatila. odmor i spavanje. Stanbena zgrada se orijentiše tako da se prostorije koje su manje osetljive na buku (kuhinje. kao prostorije gde smanjeni akustički komfor značajno utiče na najčešće ljudske aktivnosti. 04.. Ukoliko se uzme u obzir i refleksija terena i karakteristike uobičajenih izvora buke u životnoj sredini. je da se preduzmu sledeće moguće odgovarajuće mere na samom mestu prijema. Problem nastaje kada je potrebno obezbediti ventilaciju izvora buke. Kada nije moguće potpuno oklopiti izvor buke ili oklopnjavanje ne daje očekivane rezultate. objekti na koje buka ima manji uticaj (parkiralište. tunela. poslednja prilika da se nivo buke svede u prihvatljive granice. pored rada.npr. zemljanih nasipa ili kombinacijom navedenih načina). nivo buke se može znatno smanjiti.EkoIst' 06.) lociraju ka strani gde se nalazi izvor buke. pa je neophodno koristiti ventilacione kanale koji su sa unutrašnje strane obloženi apsorpcionim materijalima. potrebno u fazi izrade planske i urbanističke dokumentacije glavne saobraćajnice. Pravilno lociranje stanbenih objekata i prostorija Pravilnom orijentacijom stanbenog objekta prema izvoru buke može se smanjiti izloženost buci stanara. buka se može smanjiti udaljavanjem izvora buke od prijemnika. hodnici. a spoljašnji sloj koji je ujedno i strukturno izolovan od okruženja. Ekološka Istina / Ecological Truth. Promena lokacije prijemnika Na ovaj način se buka može znatno smanjiti.). Ili primeniti meru koja podrazumeva trasiranje saobraćajnica ispod nivoa osetljivih zona na buku. 2006. Tako je npr. dislocirati van stanbenih naselja ili objekata koji su posebno .) mogu se pozicionirati između izvora buke i stanbenih zgrada.. 06.. jer nivo buke opada znatno sa povećanjem rastojanja prijemnika od izvora usled pojava koje prate prostiranje zvučnih talasa (divergencija zvučnih talasa. KONTROLA BUKE NA MESTU PRIJEMA Ukoliko se metode za kontrolu buke na samom izvoru ili na putevima prenošenja zvučnih talasa iz praktičnih razloga ne mogu sprovesti ili ukoliko daju nezadovoljavajuće rezultate. dok se sa suprotne strane pozicioniraju dnevne i spavaće sobe. apsorpcija terena. na buku. naročito tranzitne. Stanbeni objekti se mogu locirati na 315 . pre svega za čoveka. preduzimanjem odgovarajućih mera za sprečavanje širenja buke na samim putevima prostiranja (primenom: barijera.

Zvučna izolacija i akustička obrada Ukoliko navedene metode za kontrolu buke ne daju zadovoljavajuće rezultate. efektom zaklanjanja osetljivih zona na buku od izvora buke. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja podijumima koji se mogu koristiti za druge namene. Seminarski rad: Buka u životnoj sredini. pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na prozore i balkonska vrata kao najkritičnija mesta za prolazak zvučnih talasa. Fakultet zaštite na radu. na putevima prenošenja i na mestu prijema. 04. 2.. ZAKLJUČAK Elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema (zvučna snaga izvora. čime se smanjuje uticaj reflektovanih talasa od pregradnih zidova prostorije na nivo buke u prostoriji. 1996 316 . 3. Primena ličnih zaštitnih sredstava Mera primena ličnih zaštitnih sredstava. Cvetković D. zona stanovanja. tipa ušnog štitnika. kao što su ispušteni fasadni zidovi i terase. Niš. poslednje što se može učiniti na smanjenju nivoa buke u životnoj sredini je poboljšanje izolacione moći fasadnih zidova okrenutih ka izvoru buke. kao i o kruženje u kome se nalazi prijemnik) određuju i osnovne principe kontrole buke: na samom izvoru buke. dužina putanje kojom se buka prostire .. Nivo buke u prostoriji se može dodatno smanjiti njenom akustičkom obradom. 2001 Praščević M. Bruel & Kjaer. ušnog čepa ili kacige sa ušnim štitnicima. Ekološka Istina / Ecological Truth. već se kao mera primenjuje samo na radnom mestu u neposrednoj blizini mašina kao izvora buke. Pravilnim definisanjem namene određenog prostora može se smanjiti uticaj buke. – 07. industrijska zona i sl. M Kops Centar. Pri tome se vodi računa o kompatibilnosti susednih zona i odvajanju zona u kojima je buka visokog nivoa od zona koje su osetljivije na buku. nije pogodna za rešavanje problema buke u životnoj sredini.odnosno rastojanja između izvora buke i prijemnika.EkoIst' 06. Postupak se naziva zoniranje prostora pri čemu se za svaku zonu definiše njena namena (zona za odmor. B&K Sound & Vibration Measurements. može se smanjiti uticaj buke na stanbene zgrade. poslovna zona.. 2005 Stojanović G.). Environmental Noise Booklet. Primena arhitektonskih rešenja Određenim arhitektonskim rešenjima. Niš. 2006. LITERATURA 1. 06. Buka u životnoj sredini.

. U toplijim krajevima. Ligula joj je kratka do 0.) I MOGUCNOSTI NJENE PRIMENE Nenad Stavretović Šumarski fakultet. pripada familiji Poaceae. dugih 2. dosta tvrde rizome.) Cynodon dactylon (L) Pers. Upotreba ove vrste u zelenim površinama kontinentalnog klimata nije opravdana. na degradiranim površinama ova vrsta dobro veže zemljište. Javlja se na toplijim lokalitetima.) Pers. hortikultura. Uloga ove vrste je veoma bitna u stabilizaciji kosina i rekultivaciji degradiranih zemljišta. korov.Rukavac lista sa kratkim čekinjama. sprečava proces erozije. Ekološka Istina / Ecological Truth. Key words: Cynodon dactylon. Ključne reči: Cynodon dactylon. Opšte krakteristike zubače (Cynodon dactylon (L. troskot. Za razliku od ostalih trava iz nodusa stabla zubače mogu da se razviju 2 pa i 3 lista. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZUBACA (Cynodon dactylon (L. čvrste. Horticulture. Rizom prorasta do 35 cm u dubinu zemlje. javlja se na onim mestima gde izostaju redovne mere nege. zeleni. 2006. Prisutna je na skoro svim površinama. ponekad sa dugačkim trepljama. – 07. ova biljna vrsta formira kvalitetan travnjak. degradirani tereni ABSTRACT: Bermuda grass (Cynodon dactylon) in continental area are weed. glatki ili malo dlakavi. In Medeiteranean area bermuda grass form a nice lawn. ravne. Klas sastavljen iz 3 do 7 prstastih razgranatih delova. zubača. weed. Ima puzeče. kasići jajastolacetasti postavljeni u vidu crepa u dva reda na spoljašnjoj strani osovine klasa. gubi zelenu boju i ponovo postaje rizom. dok se iz egzogenih pupoljaka najčešće razvijaju fertilni izdanci. pejzažna arhitektura. domači nazivi zubača. 2-4 mm široke.5-5 cm. Mediteranu. Pod određenim uslovima fotofilni stolon urasta u zemljište. Fotofilni izdanak koji se razvija iz rizoma je dvojak: vertikalan izrasta iz pupoljka osovine rizoma (njegova visina se kreće od 10 do 50 cm) i horizontalan (stolon) koji se razvija kada cela osovina rizoma u povoljnim uslovima izrasta na površinu (može biti dugačak i do 1 m). drugim rečima postoje lokacije gde ova korovska vrsta predstavlja korisnu travu. dužine 2 do 15 cm. Višegodišnja je biljka. širokog areala rasprostranjenja. ipak u toplijim područjima. Iz nodusa stolona se razvijaju adventivni korenovi kojim se stolon pričvršćuje za podlogu. spratovno raspoređene u zemljištu. Kraći listovi su čvršći dok su duži mekši i povijeni nadole. Univerzitet u Beogradu IZVOD: Zubača (Cynodon dactylon) je biljna vrsta koja u umereno kontinentalnom području najčešće predstavlja korovsku vrstu. na zelenim površinama koje se ne zalivaju ili se slabo zalivaju. bermuda grass.EkoIst' 06. 317 .5 mm ili izostaje kada se na njenom mestu javljaju dlačice. 04. pokriva tlo zaustavlja njegovo isušivanje.Liske ove vrste su lancetaste. Landscape Architecture.) Pers. Bermuda grass is very useful in stabilisation of land and recultivation of degraded area. degraded area UVOD Poznata korovska vrsta. 06.

da bi se umanjila dormantnost semena treba je mešati je sa pravom livadarkom. Cveta tokom VI i VII meseca. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pleve i plevice lancetaste sa izraženim rebrastim izraštajem sa dorzalne strane. U toplijim. Veoma je dobro prilagođena uslovima aridne klime. okopavinama. Seme. peskovito. Otporna je na mraz i sušu. podnosi košenje. Korov je u baštama. dok se u Panoniji na primer nalazi na peskovitim. jedna biljka daje oko 3-4.000. 318 . koren. Na osvetljenim mestima košenih travnjaka razvija se u vidu horizontalnih fotofilnih izdanaka. smeđe boje i nije obrasla dlakama. dok u livadama i šipražjima razvija vertikalne fotofilne izdanke. 04. Slika 1.000 semenki.EkoIst' 06. slabe je klijavosti. sušnim staništima. Ekološka Istina / Ecological Truth. gaženje i ispašu. južnim predelima ide i na vlažna mesta. – 07. krupa eliptičnog oblika. 2006. Veoma dobro veže zemljište. 06. Seme. rizom i nadzemni deo zubače Ekološki indeksi: V K N 2 3 3 S 4 T 5 Životna forma: a Mes G rhiz rept-caesp Florni elemenat: kosm (med-or-tur) Rasprostranjenje U Srbiji je rasprostranjena. ubraja se u grupu inicijalnih biljkaka za vezivanje živog peska. Seme klija u kasno proleče ili leto.

vezivanje nagiba i slično. kontrolisano zalivanje. brzo se šireći po površini tla. U travnjacima oko saobračajnica može se posmatrati kao uslovni korov ili korisna vrsta jer izuzetno podnosi uslove visokog zagađenja. Pored toga plavo-zelena boja lista odudara. Primena i kvalitet tih sorti nisu ispitani u našim uslovima. oni se uništavaju sakupljanjem i paljenjem. Zubača lista kasno u proleće i rano u jesen odbacuje list. loš supstrat i nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi. – 07. u proleče i ranu jesen. Takođe. 04. 2006. Treba je korisititi 319 . Najbolje raste na temperaturama višim od 25 stepeni. Razmonožava se rizomima i semenom. Ekološka Istina / Ecological Truth. gusti pokrivač. Zubača (Cynodon dactylon) je trava geofitskog karaktera zbog čega i predstavlja korov u visokodekorativnim i dekorativnim travnjacima. tada zahteva dodatno. listovi su fine teksture. Slika 2. Na Mediteranu predstavlja jednu od veoma retkih vrsta koja formira kvalitetan travnjak za sport i ostale travne površine. ipak podnositi i duže poplave. u sportskim travnjacima Srbije predstavlja korov. stambenih naselja i svuda gde se ne traži visoka dekorativnost travnjaka može se smatrati uslovnim korovom. U slučaju da želimo da uništimo rizome. Traži tople položaje. zadržavaju vitalnost nakon oranja i posle 50 dana izlaganja jakom suncu. Danas postoji veliki broj sorti ove trave koje se koriste za ozelenjavanje naselja. što je čini nepovoljnom i za manje dekorativne travnjake. narušava uniformnost željenog kolorita travnjaka. odbacuje list i teren ostaje go. koristi se za golf igrališta u aridnijim kilatima.EkoIst' 06. U uslovima kontinentalne klime. tada gradi gust travni pokrivač. Ako je izložena sunčevim zracima gradi fini. ali smatramo da bi bilo potrebno i korisno za našu struku i praksu da pojedine sorte ove vrste pristignu na tražište naše zemlje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Upotreba Odgovaraju joj ocedita i suva zemljišta. a prestaje sa rastom na temperaturi ispod 16 stepeni. 06. na temperaturi ispod 10 stepeni dobija braon boju. u jesenjem periodu je žuta. Tolerantna je na so. Travnjak formiran od zubače Na travnjacima parkova. Podnosi nisko košenje. podložan zablatljivanju. Boja listova je svetlo zelena.

Debrecen Agricultural University (551554). California. Toronto HANSON. USA FRANKTON. 04. 12. 96. Inc..Canada Department of Agriculture. W. . 9.. Šumarski fakultet. Beograd KARADŽIĆ. srednjue teksturu listova. 10. deponija. A. J.. A. (2002): "Struktura travnjaka kao determinator kvaliteta u različitim tipovima travnih površina urbanog područja Beograda". . (1970): Weeds of Canada. podnose toplotu i vlagu. 302-307. Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry". 13. Ove sorte su tolerantne na niske temperature (niže od 16 stepeni). 8. B. magistarski rad. B. Beograd : Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija" : Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" KOJIĆ. N. USA. Fla. 11. Hungary KARADŽIĆ. POPOVIĆ. C. JUSKA. . Preporučuju se za travnjake. E. 3. 7. CZARNECKI. C. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja za zatravljivanje peskova. Sofia TURGEON.EkoIst' 06. 06. Doktorska disertacija. B. (1986): Mala korovska flora. Ovi varijateti su znatno skuplji od redovnih sorti trava. (2003a): "Lawns along the roadsides". 4. (1971): Turfgrass science. B.American Society of Agronomy. formiraju zbijen travnjak.. USA HARKOT. Beograd STAVRETOVIĆ. A Prentice . . KOJIĆ.Naučna knjiga. “fairway” i ”rough”.. . (1996): Istraživanja funkcionalnosti i kvaliteta biljnih vrsta u parkovskim travnjacima Beograda”. N. golf “tee”. – Turfgrass – Agronomu Monograph no. (1994): "Fitoindikatori i njihov značaj u proceni ekoloških uslova staništa". 5. oporavljaju se brzo od gaženja i pogodne su za sunčane terene. Florida.. . KOJIĆ.. (1985): Turfgras Managment. 320 .Reston Publishing Company. J. H.. Ekološka Istina / Ecological Truth. nemaju velike potrebe za vodom. Riverside DUDECK. COCKERHAM. na protiverozionim travnjacima. A. 32. MULLIGAN.Naučna knjiga. V.. VAN DAM. T.. G. A.Proceedings of the 17 th General Meeting of the European Grassland Federation. Od nedavno su na tržištu nekoliko sorti koji imaju poboljšane osobine. (1992): Tutfgrass Managment Operations. osunčanim lokalitetima. Virginia 6. PEACOCK. 2006. M. S. M. N. POPOVIĆ. Winsconsin. ŠINŽAR.(1997): " Vaskularne biljke Srbije : kao indikatori staništa. Soc. Te sorte dobro podnose zimske uslove u umerenim klimatma. Inc. . Beograd STAVRETOVIĆ. imaju tanke listove i otporne su na košenje. State Hort. – 07. Beograd STAVRETOVIĆ. M. LITERATURA 1. Z. Šumarski fakultet.. A. Debrecen. (1985): Korovi. Madison. M. U svetu danas postoji više sorti ove vrste koji imaju listove tamno-zelene boje.Proc. and Time of Overseeding White Clover on Bermudrass During the Winter. F. 2.. Method.Beograd KOJIĆ. (1983): Rate. B. sportske terene. Dok druge sorte ove vrste pored sposobnosti da formiraju stalan i gust travnjak tamno zelene boje ukorenjuju se duboko.A.Hall Company Reston. (1998): Establishment of Polish cultivars of lawn grasses on soil with a degraded topsoil layer.

Reginald Farrer je bio jedan od autora čiji su radovi imali odjek u čitavom svetu početkom XX veka. Jedna od prvih knjiga koja je sugerisla podizanje alpinuma uz poštovanje prirodnih zakonitosti planinskih preda bila je ''Die Cultur der Alpenflanzen'' . Alpinum može biti idealan način za sprečavanje erozije na površini pod većim nagibom stvarajući ujedno izražajnu tačku u prostoru. It imitates a natural mountain locality. In a wider sense ''alpinum'' do not have to keep up strictly to the flora of Alps. On podražava prirodni planinski predeo. steep banks or areas of irregular terrain is ideal spot for a rock garden or ''alpinum''. alpinumi. 06. Osnovano je niz organizacija koje su se bavile alpinumom. 1864. To su bili vrtovi izrađeni u pejsažnom stilu sa veoma izraženom osnovnom idejom da svaki detalj izgleda što prirodnije. hortikultura. Hillside with a rocky outcrop. odnosi se prevashodno na predeo najvećeg i najvišeg planinskog sistema u Evropi – Alpa. the users wishes and skillfulness of the designer. 2006. željama korisnika i umešnošću projektanta. plants for rock garden. Key words: alpine garden. 321 . Nenad Stavretović Šumarski fakultet. 04. pejzažna arhitektura. rock garden.EkoIst' 06. U širem smislu. dajući značajan doprinos ovoj oblasti hortikulture. a samim tim i floru ovih predela uslovio je u XIX veku objavljivanje mnogih članaka u časopisima i knjiga sa temama kao što su prirodna vegetacija planinskih predela. lokacije na kojoj se podižu. alpinumi ne moraju da se strogo zaustave na flori Alpa. Ključne reči: alpinum. ABSTRACT: ''Alpinum'' represents special kind of landscape composition when the plant group are combined with nicely shaped rocks among which the plants find the room for growing. već se formiraju u skladu sa uslovima staništa. prirodno nagnuto ili brežuljkasto tle. Univerzitet u Beogradu IZVOD: Alpinum predstavlja poseban vid pejsažne kompozicije kada se biljne grupacije kombinuju sa lepo oblikovanim stenama izmedu kojih biljke nalaze mesto za rast. Delo ovog botaničara je zasnovano na dugogodišnjem izučavanju planinskih biljnih vrsta i njihovog staništa. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja FORMIRANJE ALPINUMA U ZELENIM POVRŠINAMA Suzana Manjasek. kamena bašta. but their concept is in accordance with conditions of sourrandings. a kako sam naziv govori. Idealni uslovi za podizanje alpinuma su kamenito. način formiranja alpinuma uz predlog pogodnih biljnih vrsta i sličnog. Austrija. horticulture. landscape architecture. location on which they are growing. Rast interesaovanja u čitavom svetu za planinske predele. – 07. UVOD Najstarije pejsažne kompozicije u kojima se kamen javlja kao ravnopravan. Ekološka Istina / Ecological Truth. and as the name itself indicates it is predominantly related to the landscape of the largest and the highest mountain system in Europe – Alps. Anton Kerner von Marilaun. ili čak glavni element kompozicije vode poreklo iz Kine i Japana. An ''alpinum'' is ideal way to stop soil erosion while creating an expressive landscape feature. alpine. biljke za alpinum.

To znači da će se kamenje zakopavati do polovine svoje visine. na primer: krečnjak. Upravo njima treba zahvaliti za mnogobrojnu literaturu koja je danas dostupna i još širi spektar biljnog materijala koji se može primeniti. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Najinteresantnije izgledaju oni alpinumi koji se oslanjaju na postojeće stene i kamenje. ali i kamenje manjih dimenzija. ili više. Od momenta postavljanja kamenja do sadnje biljaka treba da prođe nekoliko dana da bi se slegla zemlja. ne samo iz ekonomskih razloga već i zato što će alpinum tako izgledati prirodnije. sa strmim nagibima. Krečnjak se izdvaja kao veoma dobar izbor pogotovu ako je izbrazdan. Smatra se da kamen treba da pokriva bar polovinu ukupne površine alpinuma. granit i dr. 06. Zato se veliko. Kada se svo kamenje rasporedi. Kamenje treba rasporediti tako da lepo izgleda i da obezbedi lako održavanje alpinuma. nivelacija i nasipanje plodne zemlje često je teško i nekonomično.EkoIst' 06. potrebno je još jednom iz daleka proveriti kako izgleda stvorena kompozicija u celini. Kamen Kamen koji se nalazi na terenu uvek treba iskoristiti. izuzev kada su alpinumi naučno–obrazovnog karaktera pa predstavljaju način izlaganja različitih vrsta biljaka i stena. Tada je potrebno nabaviti odgovarajuću količinu zemlje i kamenja kako bi se veštački formirao alpinum. Obično se koristi samo jedna vrsta kamena. već kao veoma vredan detalj na zelenoj površini. oblo ili pljosnato kamenje raspoređuje tako da omogući prilaz svakoj tački u alpinumu. 322 . tehnikom podizanja ili radom na pronalaženju novih vrsta i selekciji sorata koje se uspešno mogu koristiti u formiranju alpinuma. Dok je njihova funkcija na javnim i privatnim zelenim površinama prevashodno dekorativna. Pre svega zbog estetskih vrednosti koje poseduje. Alpinumi su veoma zastupljeni u privatnim vrtovima. alpinumi botaničkih bašti često sadrže ugrožene vrste pa se njihova funkcija proširuje na obrazovnu i zaštitnu. preporučuje se da kamen bude iz istog područja. tuf. Kada se alpinum veštački podiže. Za alpinume se po pravilu biraju osunčana mesta. Svaki kamen je potrebno postaviti u prirodan položaj a zatim ga zatrpati zemljom dovoljno duboko da se obezbedi njegova stabilnost. Alpinum ne treba posmatrati kao nužnu meru u pomenutoj situaciji. Bez ozelenjavanja ovakav teren bi bio podložan odronjavanju a uklanjanje kamenja i stena. Izgradnja alpinuma počinje postavljanjem kamenja od podnožja alpinuma prema vrhu. 2006. Ako kamena nema u bliskom okruženju onda se bira ona vrsta kamena od koje su izrađeni obližnji objekti. dolomit. Za formiranje alpinuma potrebno je nabaviti veliko kamenje nepravilnog oblika koje izgleda prirodno i veoma interesantno. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Do danas. na javnim zelenim površinama. dosta kamenja ili stena logično je razmišljati o formiranju alpinuma. FORMIRANJE ALPINUMA Ako je teren koji se uređuje brežuljkast. u botaničkim baštama i arboretumima. Ovo kamenje treba učvrstiti sa posebnom pažnjom pošto će se po njemu gaziti. 04. alpinum se često podiže i na mestima koja ne poseduju idealne prirodne karakteristike za tu svrhu. bezbroj autora se bavilo dizajnom alpinuma.

Treba težiti formiranju jednostavnih. dok prednji deo formiraju biljke nižeg rasta. Način sađenja na ravnom terenu ili blagom nagibu podrazumeva sledeče faze: 1. Formiranje sadne jame 2. što prirodnijih formi. 04. cvetanja i plodonošenja su još neke bitne karakteristike o kojima treba voditi računa. Ako je alpinum približno kružnog oblika. Za svaku biljku potrebno je odabrati supstrat odgovarajućih fizičko-hemijskih karakteristika i dubine. dok se niske raspoređuju ka periferiji. i to u grupama 3 do 5 biljaka jedne vrste i sorte. Visoke vrste se sade u zadnjem delu alpinuma. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Biljni materijal Kao što je već napomenuto ima bezbroj vrsta i varijeteta biljaka koje se mogu koristiti u alpinumima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Posebno su vredne zimzelene i četinarske vrste koje omogućavaju atraktivan izgled alpinuma i tokom zime. Većina biljaka koje se koriste za alpinume slabo podnosi teško zemljište. visoke biljke nalaze se u sredini kompozicije. odnosno ako se sagledava sa svih strana. 4. 06. sve dok je alpinum dovoljno prostran moguće je zasaditi veći broj vrsta. Najčešće se sade jastučaste i niske perene. i obrnuto. a zatim se grupe kombinuju. Njihov izbor prevashodno zavisi od konkretnih uslova sredine u kojima se alpinum podiže. Boja listova i cvetova. Zemljište treba da bude porozno bar do dubine od 45cm.EkoIst' 06. Idealna kompozicija je ona koja čitave godine izgleda interesantno. ali kako one cvetaju relativno kratko mogu se u manjoj meri kombinovati sa jednogodišnjim cvećem koje cveta od proleća do zime. 2006. Broj vrsta zavisi od veličine alpinuma. 6. Prednost se daje onim vrstama koje će omogućiti lako održavanje. Postavljanje biljke u sadsnu jamu 3. – 07. Na maloj površini ne treba koristiti mnogo vrsta. Ako postoje samonikle vrste treba ih iskoristiti. travama ili grmljem. period listanja. Izbegava se primena većih masa biljaka. Biljke se sade kao što rastu u prirodi. 5. Posebnu pažnju treba obratiti na karakteristike zemljišta. Mešavina kojom se ispunjavaju sadne jame najčešće sadrži ilovastu zemlju. Zatrpavanje plodnom zemljom Postavljanje sloja šljunka ispod sadnice Rasprostiranje šljunka oko sadnice Zalivanje Postavljanje biljke između dve stene na nagibu: 323 . kompostnu zemlju i pesak u odgovarajućem odnosu. klimu i ekspoziciju terena.

(2003): TEHNIKA PEJSAŽNOG PROJEKTOVANJA. Alpinum treba koristiti kada je teren predmetne lokacije sa osunčanim nagibima. (1864): ''DIE CULTUR DER ALPENFLANZEN'' Austrija. 5.. 2006.EkoIst' 06. – 07. Mnogi atraktivni alpinumi formirani su od samoniklih vrsta i postojećih stena što njihovo održavanje svodi na minimum. Ako nema postojeće vegetacije koja se može iskoristiti. Zanimljivim oblikom i mnoštvom skladno primenjenih boja biljnog materijala i kamena on nesumljivo privlači pažnju posetilaca. Ekološka Istina / Ecological Truth. Šumarski fakultet. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Neke od perena koje se često koriste za formiranje alpinuma: Armeria maritima Bergenia crassifolia Santolina chamaecyparissus Alyssum saxsatile Cerastium tomentosum Santolina viridis Arabis albida Cineraria maritima Sedum acre Aster alpinus Iberis sempervirens Sedum spurium Aubrietia deltoidea Lavandula officinalis Sedum spectabile ZAKLJUČAK Kao veoma specifičan oblik cvetnog elementa u okviru zelene površine alpinum može da postane njena centralna tačka..yu www. Univerziteta u Beogradu. 04.co. 4.com www. One vrste kojima dati uslovi najbolje odgovaraju zahtevaće minimalno održavanje uz pružanje maksimalnih rezultata. U tom slučaju alpinum će biti najlogičnije i najekonomičnije rešenje. pogodni su za uređivanje kaskada i sličnog.nargs. K. LITERATURA 1. U. (1999).gardenoutletonline. Nećak M. Alpinumi se mogu koristiti u proriverozione svrhe na mestima gde se zahteva visoka dekorativnost. www. 2. Vujković Lj. 3. a zemljište skeletno sa velikim brojem malih i velikih stena. izbor se vrši prema uslovima sredine predmetne lokacije. zaštita biljnog fonda. James Davidson. Vujičić D. U postupku planiranja alpinuma treba dati prednost jednostavnom održavanju. ’’GARDEN LIGHTING’’. 06.poljoprivrednilist.org 324 . Beograd. 6. Anton Kerner von Marilaun.

ruderalnim staništima. oko saobraćajnica urbanog dela Beograda. gde kvalitetne trave 325 . it has also been noticed on the green spaces of residential areas. Prisustvo ove biljne vrste u zelenim površinama urbanog prostora je izuzetno opasno po stanovništvo. Ambrosia pollen has an allergic impact on humans. The presence of this plant species in the urban green spaces is extremely dangerous for the inhabitants. Belgrade UVOD Ambrozija je korovska-ruderalna vrsta koja pripada grupi invazivnih korova. Metod rada Analiza strukture i florističkog sastava biljaka u zelenim površinama urađena je po uzoru na metodu Braun-Blanquet-a (1964). asthma. suffocation. Univerzitet u Beogradu2 . embankments. manifested as an allergic eye inflammation. gušenje. Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija. U istraživanjima travnjaka koja obuhvataju travne površine u oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture može se upotrebiti revidirana metoda Šoštarić-Pisačić-a. Javlja se po kanalima. pripada familiji Asteraceae. Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda 1 IZVOD: Alergena vrsta Ambrosia artemisiifolia L. zelene površine. IN THE GREEN SPACES OF BELGRADE Nenad Stavretović1.EkoIst' 06. Polen anbrozije ima alergeno dejstvo na čoveka koje se manifestuje kao alergijska upala očiju. pre svega najmlađu populaciju. 06. green spaces. Centar za pesticide i zaštitu životne sredine3. U ZELENIM POVRSINAMABEOGRADA PRESENCE OF PLANT SPECIES AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. unmanaged building sites. Razmnožava se semenom. sve je više prisutna na našim prostorima. neuređenom građevniskom zemljištu.. ruderal sites. 04. Ključne reči: Ambrosia artemisiifolia L. s tim što zajednice nisu određivane. U Evropu je preneta iz Severne Amerike 1863 godine. obalama reka. Beograd ABSTRACT: Allergenic species Ambrosia artemisiifolia L. 2006. smatra se da je u našoj zemlji prvi put primećena u Sremskim Karlovcima 1953 godine. K. rasprostire se antropohorno i anemohorno. astma. river banks. Vaskrsija Janjić2 Elizabet Paunović 3 Šumarski fakultet. It occurs along the canals. cveta i plodonosi od početka jula do ranih jesenjih mrazeva. predstavlja izuzetno opasnu invazivnu korovsku vrstu sa velikom produkcijom polena koji ima veoma jaka alergena svojstva. zapažena je i zelenim površinama stambenih naselja. 1968). ambrosia. allergic rhinitis. along the roads of the urban part of Belgrade. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prisutne biljke u travnjaku su podeljene u grupe po uzoru na metodu Zavoda za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu (Šoštarić-Pisačić. Key words: Ambrosia artemisiifolia. nasipima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRISUTNOST BILJNE VRSTE AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. – 07. is increasingly present in our spaces. alergijska kijavica. ambrozija. poslovnih objekata. first of all the youngest population. business buildings.

ulica Salvadora Aljendea (stambeno naselje). lozice. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja predstavljaju biljne vrste odgovarajućih vizuelnih i funkcionalnih osobina koje karakterišu travnjak (Turgeon. 2003a. 3. – 07. Površina uz saobraćajnicu Mirijevski bulevar preko puta zgrada broj 44-48 (stambeno naselje). 2.1 2.2 Agrostis vulgaris 6 6 R R R Festuca pratensis II Loše trave: 7 8 9 10 11 12 13 1 2 3 4 5 6 7 Dactylis glomerata Poa annua Hordeum murinum Arrhenatherum elatius Bromus sterilis Agropyrum repens Cynodon dactylon + + + + R R 2. Leguminoze. 2006.2 R + R Poa pratensis 2 2 2.2 R + 2. Drveće i grmlje (Stavretović. Ostale zeljaste biljke 5. 1999).EkoIst' 06. 04. 1996. Rezultati istraživanja i diskusija Floristički sastav i struktura travnjaka ispred poslovnih objekata. travnjaka stambenih naselja i travnjaka saobraćajnica predstavljeni su u tabeli 1.2 R 1. 4. Travna površina u blizini apoteke na nagibu. Travnjak u blizini restorana "Šećeranac". Broj POVRŠINA (m ) 120 70 80 100 20 Broj vrsta PORAST (cm) 40 110 8 17 70 vrsta u POKROVNOST (%) 80 50 90 70 50 grupi NAGIB (n ) 30 / / / / EKSPOZICIJA NE / / / / DATUM 2001 2001 2000 1999 2000 A B Br. 1985. koja objedinjuje 5 fitocenoloških snimaka sa sledećih lokaliteta: 1.2 Poa trivialis 4 4 Agrostis alba 5 5 R R 2. naselje Čukarička padina(travnjak oko saobraćajnice). 06. Travnjak ispred zgrade upravnog objekta preduzeća "Jugopetrol". 2004). 4. 3. Ekološka Istina / Ecological Truth. Svaka od biljaka je na osnovu gornjeg izlaganja uvršćena u sledeće grupe biljaka: 1. Kvalitetne trave. 6.2 326 . Puzavice. Tabela 1. 2003. VRSTA U SNIMKU 32 42 24 21 18 BROJ SNIMKA 1 2 3 4 5 I Kvalitetne trave: 1 1 1. Radnička ulica (travnjak oko saobraćajnice). Loše trave. Travna površina uz saobraćajnicu Lazarevački drum.2 + Lolium perenne 3 3 1. 2002). 2. Stavretović.2 + R + R + + R 3. 2002.2 1. Zastupljenost biljnih vrsta u zelenim površina u kojima je zapažena vrsta Ambrosia artemisiifolia L (Stavretović. 5. naselje Vidikovac (poslovni objekat).

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 14 15 16 17 18 19 20 21 22 8 9 1 2 3 4 5 6 7 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 Bromus mollis Sclerochloa dura III Leptirnjače: Medicago sativa Trifolium pratense Vicia cracca Trifolium repens Lotus corniculatus Medicago lupulina Vicia sativa IV Ostale zeljaste biljke: Ambrosia artemisifolia Convolvulus arvensis Taraxacum officinale Capsella bursa pastoris Lepidium draba Plantago lanceolata Artemisia vulgaris Daucus carota Achillea millefolium Arcium lappa Malva sylvestris Stellaria media Cirsium arvense Sonchus arvensis Reynoutria japonica Plantago media Mentha longifolia Rorippa sylvestris Polygonum aviculare Cirsium lanceolatum Geum urbanum Polygonum convolvulus Sonchus oleraceus Stenactis annua Centaurea jacea Gallium aparine Calystegia sepium Bidens tripartita Urtica dioica R R 1.1 + + R 2.1 R R R R + + R R R R R + + R + R 2. Ekološka Istina / Ecological Truth.1 R + + + + 1.1 R R + R R R R + R R 1.1 1. 2006.1 R R + R 1. 04. – 07.1 R 1.2 R R R R + R R R R R R 2.1 R R R + + + R R R R R R R + + + R R R 327 . 06.1 1.EkoIst' 06.

Ipak. odlagališta i smetlišta). njena prisutnost je daleko veća na neuređenim površinama. osnosno širenja. Prisutnost ove vrste na analiziranim površinama nije velika. mogućnost njenog širenja je izvesna. prevrtanje zemljišta. 04. a na kojima se razvila bujna biljna masa. Ekološka Istina / Ecological Truth. Međutim. imajući u vidu sposobnost vrste da produkuje i do 62000 semenki. kopanje zemljišta za različite instalacije. 2006. Prisutnost analizirane vrste u zelenim površinama poslovnih objekta govori o slabom intenzitetu nege i održavanja istih. Na neuređenim površinama koje su u takvom stanju još iz ranijeg perioda. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 1 72 73 74 1 2 3 Senecio vernalis Lamium purpureum Bellis perennis Knautia arvensis Matricaria chamomilla Geranium pusillum Chenopodium album Chenopodium murale Papaver rhoeas Torilis arvensis Roripa amphilia Consolida regalis Senecio vulgaris Chelidonium majus Hypocheris radicata Rumex crispus Plantago major Althaea officinalis Lamium amplexicaule V Puzavice/ lozice: Clematis vitalba L. VI Klijanci drvenastih vrsta: Cotoneaster zabelii Budleja davidii Acer negundo R R R R R R R R R R R R R R R R R R R + + + R R Alergena biljna vrsta ambrozija prisutna je u zelenim površinama stambenih naselja gde stanovništvo grada provodi najviše slobodnog vremena. zapaža se najčešće u pojedinačnim primercima. – 07. Najviše je ima na neuređenim zemljištima na kojima su obavljani različiti građevinski i hidrotehnički radovi (odlaganje zemljišta. 06.EkoIst' 06. Dok pojava ambrozije oko saobraćajnica pre svega ukazuje na jedan od načina njenog rasprostiranja. Na periferiji Beograda ambrozija je utvrđena u svim usevima i zasadima. Kada se posmatraju žarišta rasprostranjenja ambrozije onda se 328 . ambrozija je veoma malo prisutna ili je skoro nema.

ZAKLJUČAK Praćenje i kontrola širenja.Naučna knjiga.Hall Company Reston. magistarski rad. . (1971): Poljoprivredna fitocenologija. Novom Beogradu. ŠINŽAR. alergen uticaj njenog polena na stanovništvo. STAVRETOVIĆ. kako bi se sprečilo njeno dalje širenje ali i sprečio negativan. . KOVAČEVIĆ. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja može uočiti da je ova biljka u tim lokacijama prisutna u visokom stepenu.Beograd 4. K. Kontrola anbrozije u Gradu mora se sprovoditi svim mogućim sredstvima.Nakladni zavod znanje. Sofia 8. STAVRETOVIĆ. J. Inc. Beograd 5.Reston Publishing Company.. – Wien – New York KOVAČEVIĆ. Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry". N. N. 04. N. J. Ovo se podudara sa stepenom uređenosti zemljišta i pravcima odakle je ambrozija dospela na teritoriju grada Beograda.. (2002): "Struktura travnjaka kao determinator kvaliteta u različitim tipovima travnih površina urbanog područja Beograda". – "Zadružna štampa" Poljoprivredna znanstvena smotra. Čukarici i Paliluli. (1974): Kompleksna metoda za utvrđivanje kvaliteta i sumarne vrednosti travnjaka i detelišta.. . (2004): “Travne površine poslovnih objekata Beograda”. Beograd 6. (2003a): "Lawns along the roadsides". Broj lokacija u kojima je ambrozija prisutna u velikom stepenu najveći je u Zemunu. A. Zagreb 3. a najmanji na Savskom Vencu. J. Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry". B. hemijskim merama (herbicidi) i mehanički (plevljenje. 302-307. – 07. Doktorska disertacija. Tu je najčešće broj biljaka od 100 do 200 po m2 mada ima lokacija u kojima je utvrđeno i do 700 biljaka po m2. M. (2003): "Analysis of lawn of Karaburma and Mirijevo districts in Belgrade". Zagreb 329 . 2006. (1964): Pflanzensoziologie. sakupljanje). Virginia 10. 2. STAVRETOVIĆ. Šumarski fakultet. A Prentice . N. Sofia 7. Acta herbologica. N. J. LITERATURA 1. ŠOŠTARIĆ-PISAČIĆ. 13. Poljoprivredni fakultet. 06. N 1. BRAUN-BLANQUET. STAVRETOVIĆ. Šumarski fakultet. KOJIĆ. Starom Gradu i Voždovcu. (1996): Istraživanja funkcionalnosti i kvaliteta biljnih vrsta u parkovskim travnjacima Beograda”. (1985): Korovi. (1985): Turfgras Managment. Beograd 9. Sprovođenje navedenih mera se treba sprovoditi pre cvetanja. N.EkoIst' 06. Vol. STAVRETOVIĆ. (207-212). odnosno suzbijanje ambrozije predstavljaju potrebu i zadatak koji Grad i gradske službe trebaju redovno da sprovode. 291-295. ANASTASIJEVIĆ. TURGEON. Ekološka Istina / Ecological Truth.

Key words: green areas. Ekološka Istina / Ecological Truth. Au. Zn. a pre svega stručnog pristupa tretmanu zelenila.bakra i arsena. mere održavanja ABSTRACT: Green areas in industrial settlements are growing in hard environmental conditiones. 06. As. a sumpor-dioksid se širi i u periodima tišina. 04. Postupci izneseni u ovom radu mogu se primeniti na zelenim površinama Bora. za najizraženije polutante na području gradskog centra možemo smatrati gasoviti sumpor-dioksid i čvrste čestice čađi. mantainance UVOD Grad Bor nalazi se u neposrednoj blizini rudarsko-topioničarskog kompleksa. ali i drugih naselja industrijskog karaktera. 2006. što utiče na njegov kvalitet i funkciju.arh. Čvrste čestice talože se najviše na pravcima dominantnih vazdušnih strujanja. Adsorpcijom na površini i apsorpcijom u unutrasnjost biljnih delova smanjuje se 330 . improves conditiones for growing and developing of plants and speeds their recovery. Mb. Šumarski fakultet Beograd. dipl. Fe i S. prolongues functionality and vegetation lifetime.Prašina koja se emituje u atmosferu sadrži S. Cu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja POTREBA SPECIFIČNIH MERA ODRŽAVANJA ZELENIH POVRŠINA U BORU NEED OF SPECIFIC MANTAINANCE MEASURES FOR GREEN AREAS IN BOR Dragana Ranđelović. Fe. Na osnovu rezultata redovnih analiza sastava vazduha i učestalosti prekoračenja maksimalnih dozvoljenih koncentracija pojedinih polutanata u vazduhu i zemljištu. Kneza Višeslava 1 11 000 Beograd IZVOD: Zelenilo u industrijskim naseljima razvija se u otežanim uslovima. environmental conditiones. Practice shows that permanent mantainainance of green areas (whose frequency and efficiency depends on specific environmental conditiones in green area location) reduce bad effects of pollution and concequences of plant stress. uslovi sredine. Se. – 07. Mn. reprezentativnije zelene površine. In these places we need a specific and competent tretmant of urban vegetation. Si.ing. Pb. Zagađenje grada i okoline gasovima i prašinom otuda je jako izraženo. Praksa pokazuje da redovna primena mera negovanja (čija učestalost i efikasnost zavisi od specifičnih uslova sredine u kojima je podignuta zelena površina) ublažava nepovoljne efekte zagađenja i posledice biljnog stresa. produžava njegovu funkcionalnost i životni vek biljaka. but also in other industrial settlements. (2) Zelenilo grada Bora razvija se otuda u izrazito izmenjenim medijumima sredine. kako bi se pronašao put ka formiranju funkcionalnije i estetski prihvatljivije. a sve u zavisnosti od vrste i stepena zagađenja. depending on caracter of pollution and it`s degree. Treatments that are given in this paper can be used on green areas of Bor. which would leed to more functional. Constant mantaining increases visualy-estethic quality. jedinjenja Na. Permanentno izvođenje mera nege podiže vizuelno-estetski kvalitet zelenila. Al.EkoIst' 06.U ovakvim sredinama postoji potreba specifičnog. Ključne reči: zelene površine. poboljšava uslove za rast i razvoj biljaka i ubrzava njihov oporavak. Cu. K. pejz. which influence their quality and function. estethicaly acceptable and more representative green areas. Ag.

najznačajnijim limitirajućim faktorom razvoja vegetacije smatra se zapravo kontaminirana podloga i odsustvo vitalnih biota u njoj (6). Pri predlaganju mera nege moraju se uzeti u obzir i ekološke i ekonomske činjenice. Pri tom se mora imati u vidu da pojedini uslovi koji pogoduju rastu biljaka (visoka vlažnost vazduha. kao posledica kiselosti podloge.(4) Primenom sledećih navedenih mera uticalo bi se na popravku fizičko-hemijskih osobina zemljišta. Stoga se popravci osobina zemljišta. razaranja plodnog površinskog sloja usled dejstva SO2. Ekološka Istina / Ecological Truth. sredstva koja se iz gradskog budžeta izdvajaju u ovu svrhu obično su su nedovoljna. 04. zbog kiselosti supstrata mikrobiološki procesi u njemu su usporeni.a time i sama dekompozicija organske materije. 06. opterećenosti teškim metalima. što se u velikoj meri odražava na kvalitet i funkciju zelenih površina. Kanada. No. prilikom mera negovanja posebno se treba usresrediti na stvaranje uslova za održavanje vitalnosti korenovog sistema. Zemljište u Boru pokazuje tendenciju zakišeljavanja pod uticajem sumpornih jedinjenja.EkoIst' 06. Smatra se da povećana kiselost zemljišnog rastvora sprečava rast i grananje korena. kao medijuma u kojem se koren razvija. i u kojoj meri? Odgovore treba tražiti u kombinaciji selekcije vrsta i redovne primene odabranih mera negovanja. Postupak koji se primenjuje za regulisanje snižene pH vrednosti zemljišta naziva se kalcifikacija i podrazumeva inkorporaciju fino usitnjenog krečnog materjala u 331 . Čak i kada je zemljište u dovoljnoj meri obezbeđeno humusom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja kolicina prašine i koncentracija gasnih polutanata u vazduhu. mora posvetiti izuzetna pažnja. – 07. što dovodi do značajnog disbalansa u mineralnoj ishrani. dok je fosfor uglavnom u nerastvornom obliku i kao takav biljci nedostupan. poremećaja fizioloških procesa u biljkama . 2006. Svi navedeni činioci značajno umanjuju prirast biljaka. prema istraživanjima sprovedenim u okolini topionice bakra u Sudbury-ju. optimalna vlažnost zemljišta) često potenciraju i štetne efekte sumpor-dioksida . jer iako zelenilo industrijskih sredina zahteva pojačane mere nege. U kiselim zemljištima javlja se nedostatak Ca i Mg . visok intenzitet svetlosti. POPRAVKE OSOBINA ZEMLJIŠTA Kako uticaj aerozagađenja na biljku (u smislu oštećenja nadzemnih organa) nije moguće sprečiti.oštećenja lisne površine i dr. U ovako ekstremnim uslovima životne sredine životni vek biljaka višestruko je umanjen. aktivaciju mikrobioloških procesa i povećanja njegove produktivnosti. Šta je to što može doprineti poboljšanju uslova i stanja na Borskim zelenim površinama. čime biljka istovremeno biva zatrovana.Umanjeno je i korišćenje hranljivih materija iz zemljišta.

Orezivanje u svrhu rejuvenilizacije takođe je korisna mera nege žbunastih biljaka. Ona ne samo da aktivira mikrobiološke procese u zemljištu. pre nego potpuno odumru i postanu potencijalna žarišta infekcije. Prvenstveno je od značaja unos organskih đubriva. (6) Đubrenje je jedna od apsolutno neophodnih mera na zelenim površinama Bora. koje podnose kiseliju podlogu i povećanu apsorpciju teških metala. trpe velika oštećenja ili se suše. već smanjuje ili neutrališe štetno dejstvo toksičnih elemenata vezujući ih za sebe u stabilna nerastvorna jedinjenja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja zemljište. Mera zaštite stabala sa tankom korom od mrazopucina u periodu oštrih zima bila bi od velike koristi. Osim što kvare estetski izgled . Stoga primenu organskog đubriva (pregoreli stajnjak.) treba uvesti kao redovnu meliorativnu i meru nege. isušivanju.Ukoliko uslovi za vršenje redovnih agrohemijskih analiza ne postoje. Praksa pokazuje da u većini slučajeva trenutak pojave i razvoja izvesnih korovskih vrsta na travnjaku . isušeni delovi potencijalni su izvor infekcije. Sve ovo drastično slabi vitalnost biljke i ona počinje ubrzano da odumire. Na ovaj način formira se šira kruna i uvećava lisna masa. gde se u jednu sadnu jamu postavlja više sadnica. Posebno je od značaja unos fosfornih đubriva u dovoljnim kolčinama. tj. kao i da optimalna prehrana može ublažiti posledice zagađenja i ubrzati oporavak. kompost. Perforacije ili sprženost lista.(2) Neka svetska iskustva sa kalcifikacijom u okolini topionica bakra govore o tome kako zadovoljavajuće rezultate daje fina mešavina određenog krečnog materijala sa dolomitnim krečnjakom. što je od velike važnosti za zadržavanje čvrstih čestica aeropolutanata. Poznato je da deficit u mineralnoj ishrani povećava osetljivost biljaka na SO2. Sa gradskih zelenih površina treba ukloniti sve one vrste i individue koje nisu uspele da se prilagode uslovima sredine.Upotreba kompleksnih neorganskih đubriva takođe bi imala pozitivan uticaj. smanjen intenzitet 332 . lisnik. predstavlja i trenutak kad je poželjno pristupiti kalcifikaciji. pogotovu na zemljištu povoljne pH vrednosti. 04. gnezdastu sadnju.utvrđivanje kiselosti moglo bi se vršiti na osnovu promatranja terena i uočavanja promena u florističkom sastavu travnjaka. Grupisane biljke bolje podnose nepovoljne uslove životne sredine i jednostavnije se održavaju. (3) Prilikom sadnje novih drvenastih individua preporučljivo bi bilo primeniti tzv. ukoliko se želi obezbediti bolji razvoj vegetacije. 2006. obzirom na to da je izmrzavanje kore česta pojava na gradskim zelenim površinama. truleži debla i slično. koja uvećava njihovu vitalnost i životni vek. MERE ODRŽAVANJA BILJNOG MATERIJALA Nakon određenog perioda fiziološkog iscrpljivanja biljke počinju da podležu sekundarnim bolestima ili štetočinama.usled prodiranja kroz plitak supstrat u jalovinu koren ne može da podrži razvoj nadzemnog dela pa dolazi do isušivanja pojedinih grana ili do pojave suhovrhosti. koji bi smanjio apsorpciju toksičnog arsena u biljkama. trovanje teškim metalima. organske materije. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06.EkoIst' 06. Pod stalnim zagađenjem vazduha i zemljišta biljke trpe morfološke i fiziološke promene. Mera orezivanja je naročito efikasna u slučaju kada. Dodatni motiv za primenu mere zaštite od izmrzavanja predstavlja i uočena veza između pojačane osetljivosti na niske temperature i uvećane količine SO2 u vazduhu... – 07. Postupak pravovremene zamene jedna je od najznačajnijih mera za održavanje zelenih površina industrijskih naselja uopšte.

naročito kod mladih biljaka. One najčešće spadaju ili u bioakumulatore pojedinih teških metala ili u vrste tolerantne na njihovo prisustvo. a tek onda o eventualnim klimatskim i drugim uslovima koji bi zahtevali dodatno navodnjavanje. dominirajućih vrsta za formiranje travne površine. ureza na stablima itd. pa je njihovim košenjem i sakupljanjem obezbeđeno iznošenje određene količine ovih elemenata iz zemljišta. zelenilo traži pojačane i stalne mere negovanja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja fotosinteze. kakva je borska. Dalje specifičnosti vezane za podizanje i negovanje ove zelene površine odnose se na primenu tzv.EkoIst' 06. Kao značajni navode se postupci kalcifikacije u cilju regulisanja pH vrednosti supstrata. Nakon košenja potrebno je potpuno ukloniti otkos grabuljanjem. 04. ZAKLJUČAK Pri predlaganju mera nege moraju se uzeti u obzir i ekološke i ekonomske činjenice. Ekološka Istina / Ecological Truth. Aktuelni problem mehaničkog oštećivanja dragocenog biljnog materjala treba rešavati podizanjem ekološke svesti pojedinaca kroz aktivnosti svih sektora. i đubrenja (prvenstveno organskim đubrivima). Stoga je neophodno vršiti redovnu entomološku i fitopatološku kontrolu i prevenciju. pa se dešava da sadnica ne uspe da se primi ne zbog uticaja sredine. 2006. Popravka osobina supstrata predstavlja obaveznu i zapravo. uravnoteženju ishrane biljaka i aktivnosti zemljišne mikrofaune.(2) Po pitanju navodnjavanja zelenila u gradu treba biti oprezan. Na travnoj površini treba forsirati prisustvo dominirajućih vrsta (koje su uspele da opstanu u nepovoljnim uslovima. redovno orezivanje . Predložene mere nege biljnih vrsta ovde bi bile: pravovremena zamena oštećenog biljnog materjala. Mlada. već zbog izvaljivanja ili oštećenja debla nakon presadnje. zaštita od mrazopucina i eventualno oprezno navodnjavanje usklađeno sa dinamikom industrijskog procesa u topionici bakra. izbor najefikasnijih mera nege i njihove dinamike dobijaju na značaju. najefikasniju meru održavanja zelenih površina u Boru. Zato je ovde od presudne važnosti najpre strogo voditi računa o dinamici industrijskih procesa i periodu topljenja rude. – 07. Kada se ima u vidu da u industrijskim sredinama. oguljene kore drveta. Pored postojećih oštećenja biljaka od topioničkih gasova ili mraza postoje i mehanička oštećenja biljaka u vidu izlomljenih grana.Uvećana vlažnost supstrata i kapi vode na listu mogu izazvati velika oštećenja vegetacije prilikom naleta sumpornog dima. tek posađena stabla često su meta huligana. Ove dve mere doprinose stabilizaciji i očuvanju strukturnih agregata zemljišta. potisnuvši pritom druge vrste). pritom ih održavajući tako da obezbede što veću i pravilniju pokrovnost. 333 .sve su to faktori koji iscrpljuju biljku i čine je podložnom različitim infekcijama. obzirom na najčešće nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za održavanje zelenila u gradu. ali i onih koje na ovoj lokaciji pređu drugu deceniju života. a takođe i rigoroznom kaznenom politikom. čime se uklanja kontaminirana organska materija. Neophodna je i redovna entomološka i fitopatološka kontrola i prevencija. gnezdaste sadnje drveća radi formiranja veće lisne mase i upotrebu nestandardnih. 06. održavajući ih tako da obezbede što veću i pravilniju pokrovnost.

Agrohemijske analize zemljišta na zelenim površinama u Boru. Jakšić P.EkoIst' 06. Kosanović K.Sokobanja. zbornik radova VIII naucno-strucni skup “Naša ekoloska istina” . Borsko jezero. 2003. Zaječar. Ekološka Istina / Ecological Truth. Institut za poljoprivredna i tehnološka istraživanja.udd. diplomski rad.Univerzitet u Prištini. – 07. Šumarski fakultet Beograd.1989. 4. Ontario mining and smelting region`.: `The restoration of an industrially disturbed landscape in the Sudbury. naučni skup 'Naša ekološka istina'. 04.: ” Efikasnost ukrasnih biljaka u sanaciji gradskog aerozagađenja”. 6. Ranđelović D. Anastasijević N.html 334 . Kosovska Mitrovica.org/francais/forum1996/TexteWinterhalder. 2000 Winterhalder. Jablanović M. Prirodno-matematički fakultet. 2005. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA 1. 06. Ranđelović D. :' Produžetak funkcionalnosti zelenih površina u industrijskim naseljima – osvrt na Gradski park u Boru'. : ' Rekonstrukcija gornjeg dela Gradskog parka u Boru' . zbornik radova. K.. 3. 5.. http://www. 2006.: “Uvod u ekotoksikologiju”. 2005. 1996. 2.

which are very important at selection of technological process. radioaktivnom otpadu. U sastav črstog komunalnog otpada ulaze i neke materije koje su organskog porekla. will be used at recycling process of municipal solid waste. Takav otpad organskog porekla se sakuplja zajedno sa čvrstim otpadom. javila se potreba za procesom recikliranja i dobijanja novih materijalnih dobara. UK…). zbog racionalnog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja životne sredina. ABSTRACT: The moust various methods and machines are being used in process of recycling. it depends from composition of its. proizilazi iz činjenice. komunalnog čvrstog otpada utiče mnogo faktora (ekonomska razvijenost regiona.). Zadnjih godina. Ekološka Istina / Ecological Truth. reciklaža komunalnog čvrstoh otpada. concentration of dangerous substances…). – 07. Tehnički fakultet Bor e-mail: mineahellas@ptt. for achieving of final product. Ova problematika neće zaobići našu zemlju. niky_79_161@hotmail. industrijskom otpadu i td. 335 . 06. Milan Trumić Univerzitet u Beogradu. UVOD Osnovni motiv za upoznavanje svojstava i sastava komunalnog čvrstog otpada.) i podvrgava daljem tehnološkom postupku. koji su veoma važni pri izboru tehnološkog procesa.com IZVOD: U reciklažnim tehnologijama koriste se različite metode i uređaji u cilju dobijanja gotovih proizvoda. a retki su slučajevi gde je učešće čvrstog komunalnog otpada veće ili manje od pomenutih granica. a komunalni otpad čini 60% od ukupnog otpada. 2006. koje nastaju pretežno u domaćinstvima. pa će veliki broj ljudi biti upošljen u rešavanju ovih problema. opasnim otpadima. Ključne reči: karakterizacija komunalnog čvrstog otpada. Key words: characterization of samples from municipal solid waste. JAPAN. Which of treatments.yu. Koji od tretmana. U razvijenim zemljama sveta (USA. Many factors influence on composition of municipal solid waste (economical development of region. medicinskom otpadu. dok ostalo učešće pripada. gume. da je baš ova vrsta otpada najzastupljenija i spada u komunalne otpade. Na sastav. u velikoj meri zavisi od sastava istog. zastupljenost opasnih materija i td. u pogledu organizacije sakupljanja i određivanja karaktrizacije na tačno uzetim uzorcima. javile su se kompanije koje su na sebe preuzele odgovornost. recycling of municipal solid waste. gde se kasnije separira od korisnih komponenti (od stakla.EkoIst' 06. gvožđa i td. Komunalni otpad sadrži od 60% do 80% čvrstog otpada. 04. načina sakupljanja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISPITIVANJE SASTAVA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA U RURALNOJ SREDINI RESEARCHING COMPOSITION OF MUNICIPAL SOLID WASTE IN RURAL ENVIRONMENT Ninoslav Pavlović. će biti primenjen pri reciklaži komunalnog čvrstog otpada. way of collecting.

To može biti posledica većeg standarda u gradskim naseljima.574 t/m3. reaktivnost i toksičnost. Otpad može biti raznešen po okolnom zemljištu. metal. Razlike mogu biti veoma značajne. Na morfološki sastav utiče: broj stanovnika i ekonomska situacija. guma 0. za srednje vrednosti karakteristika otpada izračunata je srednja gustina nesabijenog čvrstog komunalnog otpada koji podleže konačnoj dispoziciji i iznosi: ρsr = 0. 336 . Srednja gustina je jedan od osnovnih parametara koji definiše veličinu prostora za deponovanje. 04. otpad od hrane. korišćenje kao gorivo za zagrevanje domaćinstva. plastiku itd. tekstil. Zbog nepravilnog tretmana. vode i putem lanca ishrane ugrožene su sva živa bića. pijace. odvijanja određenih reakcija) i tako zagaditi životnu sredinu za duži vremenski period. opasan otpad može oslobađati gasovite produkte u atmosferu (zbog isparavanja. godišnje doba. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja SASTAV KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA Princip određivanaja morfološkog sastava i gustine Morfološki sastav otpada je maseni udeo pojedinih vrsta otpada u karakteristčnom uzorku otpada. vrstom privredne delatnosti. srednje gustine pojedinih komponenata i njihove vlažnosti. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006.EkoIst' 06. gumu. kuvanje i sl. eksplozivnost. Gustine nesabijenog komunalnog otpada izračunate su na bazi morfološkog sastava istih i procenjenih gustina komponenata smeća (papir 0.064 t/m3. od spaljivanja smeća). Ovo svojstvo se ispituje prosejavanjem otpada srednjeg uzorka kroz sito otvora 15x15. – 07. sagorevanja.056 t/m3. 06. Srednja gustina se određuje laboratorijskim putem na bazi srednjeg uzorka.224 t/m3. utvrđena su četiri kriterijuma za određivanje karakteristika opasnog otpada: zapaljivost. staklo i porcelan 0. klimatskim uslovima. tekstil 0. drvo. baštensko smeće. Ostatak na situ se raspoređuje ručno na pojedine komponente otpada.305 t/m3. metali 0. pepeo (iz domaćinstva. smeće (hartija. plastika. mehanizacije itd. Kao jedan od bitnih razloga za tako velike varijacije je sigurno i nesistematsko ispitivanje sastava.224 t/m3. ostalo 0. tekstil. organske materije 0. Ovi gasovi mogu spiranjem sa kišom zagaditi vode i zemljište na koje padavine dospevaju. ali i način uklanjanja otpada u okviru samih domaćinstava (ishrana stoke. odnosno paušalno procenjivanje. Morfološki sastav se može proceniti i na osnovu raspoloživih podataka za gradove sa sličnim brojem stanovnika. klima i geografski položaj.).321 t/m3.324 t/m3) Na osnovu podataka za srednje gustine pojedinačnih komponenata i na osnovu morfološkog sastava komunalnog otpada koji će se odlagati na deponiji. Čvrst otpad može se svrstati u otpad od hrane (iz domaćinstva. prodavnice. Površinske i podzemne vode mogu biti zagađene tečnim produktima raspadanja i filtratom koji preko zemljišta dospeva do podzemnih i površinskih voda. sličnim stepenom standarda stanovništva i iskustvenih podataka dobijenih od komunalne organizacije koja prikuplja i distribuira otpad. plastika 0. drvo. pogotovo u udelu organskog otpada. kao i ostale proračune vezane za određivanje broja i tipova kontejnera i transportnih sredstava.247 t/m3 Karakteristike čvrstog komunalnog otpada Prema EPA klasifikaciji. guma. a preko vazduha. restorana). Maseni sastav se najčešće određuje u odnosu na: hartiju. Vrednost srednje gustine zavisi od: morfološkog sastava.

a vrsta i sastav zagađujućih materija zavise od sastava otpada. istorodnih komponenti u komunalnom čvrstom otpadu. zasnivao se na merenju masa pojedinih komponenti u komunalnom čvrstom otpadu (plastika. 06. radioaktivan) i otpad od obrade otpadnih voda (čvrsti materijal sa rešetki i mulj). eksplozivan. hrom.EkoIst' 06. Na osnovu njih proračunate su ukupne mase pojedinih. zagađenje vode od hlađenja pepela i nastanak čvrstog otpada.1% od ukupne populacije u centralnom delu seoskog regiona. a zatim po članu domaćinstava. Po načinu nastanka deponije mogu biti smetlišta (nastale proizvoljnim izboromlokacije i odlaganjem smeća). nikal. peto od 4 i šesto od 5 članova. gde ni jednom nije zabeležena masa gumenih otpadaka. organski otpad i pepeo kao opasna zagađujuća materija). Zagađujuće materije u čvrstom komunalnom otpadu Spaljivanjem otpada dobija se energija i smanjuje potrošnja fosilnih goriva. guma. najpre po danu a zatim po članu domaćinstva. 2006. papir. Kao zagađujuće materije pri spaljivanju otpada javljaju se: hlor.. vozila (odbačena vojna. cigla. putnička i teretna vozila). najpre su izabrane ciljne grupe. Broj ciljnih grupa predstavlja 1. sulfati i dr. otpad građevinskog materijala (drvena građa. fluor. Merenje masa uzoraka je trajalo u periodu od 14 dana. drugo od 5. staklo. Drugi važan podatak koji je dobijen. PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA Rezultati merenja masa uzoraka. Ekološka Istina / Ecological Truth. čime je dobijena ukupna masa istorodnih komponeneti na kraju snimanja procesa uzorkovanja. šut). Spaljivanje otpada. keramika). deponije određene od neke institucije (bez analize terena i kontrole deponije) i deponije urađene po ekološkim propisima i standardima. četvrto od 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja metalne konzerve. Smatra se da se može dobiti i do 10% energije od otpadaka od celokupne potrebne energije. kojih je u ovom radu bilo šest. METODOLOGIJA UZIMANJA UZORAKA Pre početka uzimanja uzoraka. 337 . specijalni otpadni materijal (medicinski. crep. međusobnim sabiranjem ukupnih masa istorodnih komponenti. olovo. cink. ali stvara druge: zagađenje vazduha.2% od ukupnog broja domaćinstava u najužijem – centralnom delu regiona. rudarstva i metalurgije). 04. je masa ukupnog komunalnog čvrstog otpada u jednm domaćinstvu. dobijenih po danu. Prilikom spaljivanja otpada u gasovima se javljaju i neke nove materije kao što su halogenoorganska jedinjenja. su pažljivo beleženi u tabelama svakog dana u trajanju od 14 dana. staklo. rešava jedan problem. Sam metod uzimanja uzoraka. najpre po danu. industrijski otpad (od prerade hrane. otpad bio-hemijske industrije. – 07. cevi. metal. Prvo domaćinstvo sastoji se od 6 članova. Ciljne grupe predstavljaju izabrana domaćinstva u kojima su merene mase uzoraka. Što ukupno predstavlja 2. Treći važan podatak je dobijen. pepeo kotlovskih ložišta. treće od 2. Energija se najčešće koristi za zagrevanje vode i odvođenja tople vode ili pare do korisnika.

a sve slabiji procenat je plastike. 2006.99% organski otpad 64.EkoIst' 06. Neka industrijska preduzeća ne rade i ako rade onda je to sa smanjenim kapacitetima.49% pepeo 63.48% Slika 1. za određivanje procentualnog sadržaja sekundarnih sirovina. pa njihovim sagorevanjem nastaje pepeo. koji je posledica utroška organskih komponenti u prehrambene svrhe. letnjem i jesenjem periodu. – 07.30% plastika 4. Grah of composition of municipal solid waste on village household in winter period without presence of ash ZAKLJUČAK Sa slike 2.39% metal 1. a pojedina su u stečajnom postupku. Drugi po redu je organski otpad. 04.11% plastika 12. 338 .48% koji predstavlja opasan i zagađujući otpad. veliki je utrošak energenata (najviše drvnog ogreva).53% staklo 2. Ovo je posledica. što je pokazatelj slabe ekonomske razvijenosti u seoskom regionu. pokazuje sastav komunalnog čvrstog otpada bez prisustva pepela. jer u preostalim godišnjim dobima nemamo utrošak energenata. dok je stanovništvo privrženo dnevnoj migraciji u okolne gradove. a sa time nemamo i pepeo. najpre u prisustvu pepela i bez prisustva pepela. organski otpad 23. Grafik je dat radi poređenja sastava komunalnog čvrstog otpada u proletnjem. a udeo industrije nizak. S toga je u regionu proglašen udeo poljoprivrede. se može videti. Na sve ovo najveći uticaj ima ekonomska razvijenost ovog regiona. da je najzastupljenija komponenta u komunalnom čvrstom otpadu pepeo sa svega 63. Graph of compositin of municipal solid waste on village household in winter period with presence ash Slika 2. Ovi rezultati pokazuju sastav komunalnog čvrstog otpada. koja je na vrlo niskom nivou. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zbirne mase istorodnih koponenti u komunalnom čvrstom otpadu dobijenih po danu predstavljeni su grafički na slikama 1. metala i stakla. Ovde spadaju industrijska razvijenost i aktivnost. pa je i procenat sadržaja pepela veliki.69% papir 5.88% papir 13. Grafički prikaz sastava komunalnog otpada u seoskim domaćinstvima u zimskom periodu bez prisustva pepela Picture 3. Činjenica je da se u zimskom periodu na seoskom području troši dosta organskih proizvoda.44% metal 0. papira. Grafički prikaz sastava komunalnog čvrstog otpada u seoskim domaćinstvima u zimskom periodu u prisustvu pepela Picture 2.70% staklo 7. tj. Dakle ovo je poredbena metoda. 06. i 2. Zboge velikih grejnih površina u domaćinstvima. velikog utroška energetskih sirovina u zimskom periodu. Slika 3. u odnosu na procentne sadržaje ostalih komponenti. u čvrstom komunalnom otpadu i izboru tehnološkog postupka.

dr Dragan Milovanović.org.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Dakle neophodno je izvršiti ista snimanja. mr Hristina Stevanović-Čarapina – Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom 339 . 06.recyu. 2. 04. 3. uzorkovanja u preostalim godišnjim dobima i dati konačan pregled sastava – karakterizacije čvrstog komunalnog otpada i predložiti odgovarajuće tehnološke postupke za svako godišnje doba ponaosob.yu/izdanje/knjige/plan upravljanja komunalnim otpadom Dr Marina Ilić. LITERATURA 1. prof. 2006. tj. Dr sci med Branka Amidžić – upravljanje čvrstim komunalnim otpadom www. Dr Rade Biočanin. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07.

OUP Negotin 2 ''HE Đerdap'' Kladovo IZVOD: Procesi nekontrolisanog sagorevanja su dosta složeni i ne može se tačno definisati sastav nastalih produkata sagorevanja. ABSTRACT: The processes of uncontroled combustion are very complex and the content of their products cannot be defined precisely. Procena mogućeg zagađenja vazduha u okolini požara uključuje toksikologiju produkata sagorevanja. some of which are highly toxic and directly and/or indirectly harmful to people. as well as the degree of combustibility and evaporability. Ekološka Istina / Ecological Truth. Određeni tehnološki sistemi uključuju znatne količine zapaljivih tečnih materija. product of combustion. This study analyzes the a mathematical tracking of the environmental harm caused by the products of uncontrollable combustion. 04. produkti sagorevanja.1. masu gasovitih produkata. the products of combustion are varied. kao i stepena sagorljivosti i isparljivosti. Postupak potpunog sagorevanja može se predstaviti jednačinom C n H 2n + 2 + 3n + 1 ⋅ O 2 = nCO 2 + (n + 1) ⋅ H 2 O + Q(kJ ) 2 340 (1) . 06. settlementes an enviroment in general. tako i šireg prostora delovanja. Certain tecnological systems contain a considerable amount of inflammable liquid substances. Ključne reči: zapaljive tečnosti. Key words: inflammable liquids. Depending on the sort of inflammable liquid substance. dipl.. as a base for process development or storage for futher distribution. koje predstavljaju potencijalnu opasnost nastanka polutanata koji mogu u većoj ili manjoj meri ugroziti životnu sredinu.EkoIst' 06.inž. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA NASTALIH U POŽARIMA ZAPALJIVIH TEČNIH MATERIJA AN ESTIMATE OF THE DIFFUSION OF POLLUTANTS PRODUCED IN FIRES CAUSED BY INFLAMMABLE LIQUID SUBSTANCES Mr Stanimir Živanović. kao i vremenske prilike. UVOD Svojim produktima požari spadaju u grupu površinskih izvora emisije sa često dalekosežnim posledicama kako lokalnog. – 07. toplotu i brzinu sagorevanja.inž. predpostavljeno vreme trajanja požara. različiti su i nastali produkti. dipl. U radu je analizirana mogućnost matematičkog praćenja ugroženosti životne sredine produktima procesa nekontrolisanog sagorevanja. Mr Milan Stepanović. U zavisnosti od vrste zapaljive tečne materije. kao osnovu odvijanja procesa ili uskladištenja za dalju distribuciju. od kojih su neki toksični i direktno i/ili indirektno ugrožavaju ljude. životna sredina. environment. karakteristike okolnog prostora. 2006. which pose a potential danger for generating pollutants that can harm the environment to a smaller or greater extent. naselja i ukupnu životnu sredinu.2 1 MUP Srbije. Polje koncentracije štetnih materija nastalih u požarima zapaljivih tečnih materija utiče na prostornu raspodelu štetnih materija u određenom trenutku vremena.

vrste i količine produkata koji se emituju. Osnova modela su jednačine o prostornoj raspodeli štetnih materija na osnovu kojih se procesi difuzije mogu predstaviti kvantitativno. 06. Međusobna zavisnost i veliki broj ulaznih parametara usložnjavaju rešenje datog problema. PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA Modeli za procenu rasprostiranja polutanata nastalih u požaru. Teritorija zahvaćena štetnim materijama u koncentracijama opasnim za ljude čini zonu zagađivanja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Proces nepotpunog sagorevanja goriva uključuje čitav niz produkata sagorevanja različitog sastava i sadržaja. Matematičkim modelom se dobijaju vrednosti koncentracije u pojedinim tačkama prostora. Na pouzdanost bilo kog modela za određivanje raspodele značajno utiče i promenljivost pojedinih parametara u prostoru i vremenu (brzina vetra.karakteristika zahvaćene površine požarom. doze. te se ne mogu prikazati matematičkim jednačinama. stabilnost atmosfere).visine na kojoj je nastao požar. Skladišta zapaljivih tečnih materija u osnovi mogu se tretirati kao tačkasti izvori velike površine otvora. prag iritacije i sl. vremena trajanja požara. U praksi se najčešće koristi Klimatološki disperzioni model Agencije za zaštitu sredine (EPA . kao i različiti toksični produkti termičke oksidacije. y. karakteristika prostora i vremenskih prilika može se proceniti prostor i stepen zagađenja vazduha u okolini mesta požara. 2006. linijskih i površinskih izvora.H ) = exp ⎢− ⎜ ⎢ 2⎜α 2πα y α z v ⎝ y ⎢ ⎣ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ⎤⎧ ⎡ ⎥ ⎪exp ⎢− 1 ⎛ z ⎜ ⎨ ⎜ ⎥ ⎪ ⎢ 2 ⎝ αz ⎥⎩ ⎣ ⎦ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2⎤ 2 ⎤⎫ ⎡ ⎥ + exp ⎢− 1 ⎛ z + H ⎞ ⎥ ⎪ (2) ⎜ ⎟ ⎬ ⎥ ⎢ 2 ⎜ α z ⎟ ⎥⎪ ⎝ ⎠ ⎦ ⎦ ⎣ ⎭ 341 .meteoroloških uslova (temperatura vazduha. Na osnovu toksikologije produkata sagorevanja. . Ekološka Istina / Ecological Truth. toplote i brzine sagorevanja.z. promenljivost emisije štetnosti). mase gasovitih produkata. Sastav produkata sagorevanja zapaljivih tečnih materija čine produkti potpunog i nepotpunog sagorevanja. Kao prag zagađivanja mogu se primeniti MDK vrednosti. . – 07. Dubina zone zagađivanja predstavlja rastojanje od centra izvora emisije do najudaljenije tačke gde koncentracije štetnih materija odgovaraju predviđenom pragu zagađivanja. Disperzioni model je primenljiv za urbane sredine jer koristi prosečne emisije za tačkaste i površinske izvore i zajedničku funkciju raspodele brzine i pravca vetra i atmosferske stabilnosti.Environmental Protection Agency) Sjedinjenih Američkih Država. U praksi se najčešće za prag zagađivanja primenjuju vrednosti inhalacione doze prema kojoj se određuju i spoljašnje granice zone zagađivanja. treba da budu u stanju da simuliraju zagađenje iz kombinacije tačkastih (uključujući i izdignute). Dubina zone zagađivanja zavisi od: . koja je određena dubinom i širinom.EkoIst' 06. ⎡ Q 1⎛ y C (x . brzina vetra. 04. . turbulentnost vetra.

. .koncentracija štetnosti u nekoj tački s koordinatama (x.inhalaciona doza.srednja brzina vetra (m/s) αyαz . 342 .da je turbulentnost vetra ista po čitavoj struji.da je emisija štetnosti iz izvora konstantna.količina emisije štetnosti pri požaru (g/s) H .z) (g/m3 ) Q .z ) = exp ⎢− ⎜ ⎢ 2⎜α tπα y α z v ⎝ y ⎢ ⎣ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2⎤ ⎥ ⎥ ⎥ ⎦ (3) gde je: M . t . 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja gde je: C .da se rasejavanje štetnosti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni opisuje Gausovom raspodelom sa standardnim odstupanjem raspodele koncentracije αyαz po osi z i y.visina sa koje se emituje dim (m) v . Ekološka Istina / Ecological Truth.količina štetnosti koja nastane u požaru (kg).EkoIst' 06. Rešenje jednačine (2) zavisi od vrednosti koeficijenta rasejavanja štetnosti αy i αz koji su funkcija stabilnosti atmosfere. 04. Ukoliko se emisija štetnih materija u produktima požara izrazi preko ukupne količine koja nastane u požaru tada će jednačina za izračunavanje polja koncentracije štetnih materija kod prizemnih požara imati oblik: ⎡ M 1⎛ y C (x . . y.standardno odstupanje raspodele koncentracije štetnosti u pravcu osa y i z.y. Za praktično određivanje dubine zone zahvaćene produktima požara. – 07. Postoji više kategorija stabilnosti zavisno od kriterijuma određivanja. može se umesto koncentracije uvesti prag toksičnosti ⎡ 6 x10 3 M ⎤ ⎥ X=⎢ ⎢ πvFGD ⎥ ⎦ ⎣ 1/ f +g (4) gde je: D = 104Ct (mg/kg) . Paskvill je uveo šest a Šepesi sedam kategorija stabilnosti. 2006.vreme trajanja požara (s). unutar koje postoji opasnost trovanja ljudi preko respiratornih organa.da je brzina vetra konstantna po jačini i pravcu. Za određenje matematičkog modela je potrebno ispunjenje sledećih pretpostavki: .

. Stojanović. Prilikom planiranja mera zaštite od požara mora se kao kriterijum uzeti i ekološki rizik. Kosanović.. načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (''Sl. omogućavajući planiranje aktivnosti na evakuaciji i zaštiti ljudstva. kao i materijalnih faktora i posebnih opasnosti koje proističu iz uslova i veličine procesa i skladištenja. N. VSO.1992. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Upravljanje rizikom je kompleksan proces koji obuhvata prevenciju. Metode prognoziranja evakuacionih zona pri havariji postrojenja sa veoma opasnim materijama.. Stojanović. D. je različito. kao što je temperatura radnog procesa i radni pritisak u procesu skladištenja. Beograd. Milošević. Niš. Matematički modeli obezbeđuju procenu i kontrolu ugroženosti..5. Beograd. Veličina zahvaćene zone produktima. 28-29. 1984. vrstama i stepenima ugrožavanja. merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (''Sl. Štetne i opasne materije. 60/94). 5. 04. O. S. Negotin 2005. Zapaljive tečne materije. nafta i životna sredina. IX Naučni skup ''Čovek i radna sredina''. saniranje posledica i dr. vrste i karakteristike procesa i skladištenja. za čije određivanje je moguće primeniti neki od matematičkih modela. Zbornik radova. 2006. odgovor na udes i sanaciju udesa.. odnosno polje toksičnih koncentracija. Glasnik RS''. pripremu. 2.. LITERATURA 1. 3. br. Određivanje indeksa opasnosti od požara i eksplozija se vrši na osnovu osnovne opasnosti procesa. Složeniji matematički modeli obezbeđuju dobijanje realne slike o mogućim pravcima. IRO «Rad». 30/97) Živanović S. br. Čovek. Fakultet zaštite na radu. Đ. Glasnik RS''. N. 4.Verzalpress. 1999.EkoIst' 06. Pravilnik o graničnim vrednostima emisije. – 07. Složenost procesa sagorevanja nameće potrebu da se pri analizi mogućih efekata i posledica koristi matematičko modelovanje.. 06. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađenja životne sredine. Cvetanović.god 343 . 6. Živković.

Azotara i Petrohemija. nakon 1999. zdravstveno stanje stanovništva ABSTRACT: The industrial complex in Pančevo includes the Rafinery Oil. to jugoistočni vetrovi nose zagađujuće materije na grad Pančevo. Kako je grad Pančevo u odnosu na Južnu industrijsku zonu orijentisan u severozapadnom segmentu. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U PANČEVU PRE NATO BOMBARDOVANJA 1999-godine Nakon puštanja u rad industrijskog kompleksa 70-tih godina promena kvaliteta života u Pančevu počinje naglo da se menja. Zbog toga je neophodno unaprediti tehnološki nivo proizvodnog procesa ali i redovno pratiti emisiju uticaja ove zone. Ključne reči: zagađujuće matrije. monitoring sistem. Južna industrijska zona je na pravcu uticaja dva dominantna vetra: jugoistočnog i severozapadnog. healt condition of population UVOD Analizirajući položaj Južne industrijske zone u odnosu na grad Pančevo i dominantne pravce vetra. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ INDUSTRIJSKE ZONE NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE STANOVNIKA PANČEVA THE INFLUENCE ON ECOLOGY AND HEALTH OF PANČEVO TOWN IHABITANTS FROM THE INDUSTRIAL ZONE Milica Pavlović. Nakon brojnih naučnih istraživanja i skupova na temu životne sredine.’’pancevačkom raku’’ koji 344 . the Nitrogen Fertiliser Company and the Petrochemical Plant. Dažđa Danijel Geografski fakultet u Beogradu IZVOD: Industrijsku zonu u Pančevu obuhvataju Rafinerija nafte. sistem za praćenje. 2006. Radnici su bili redovno podvrgavani lekarskim kontrolama i nikakvi zdravstveni problemi nusi bili pominjani. 04. /5/ Kroz 3 vremenske faze pokušaćemo da vam prikažemo stanje u našem gradu. 06. stručni timovi označili su Pančevo kao crnu ekološku tačku. Tokom 24časovnog procesa proizvodnje emituju se zagađujuće materije koje imaju velike posledice po zdravlje ljudi. iako je ona to postala mnogo ranije. emissions of specific pollutants have big influence and consequence to health of population. Ekološka Istina / Ecological Truth. During the 24 hours work of these industrial plants. jasno je da je Južna industrijska zona postavljena mimo svih pravila prostornog planiranja.U to vreme nikakve zvanične informacije o zagađenju industrijskog zemljišta ili okoline nije bilo dostupno javnosti. industrijska zona.EkoIst' 06. – 07. Key words: pollutants. industrial zone. koje su izgradjene na povšini od 8km² i na svega 150m udaljenosti od stambenih objekata. Međutim pocelo se pricati o tkz. Emisija zagađujućih materija iz Južne industrijske zone postaje izuzetno velika a uz emisiju iz ostalih industrijskih objekata postaje značajno opterećenje za gradsko a i šire područje. which are built on surface of 8km² and they are less that 150m awaz from the nearest residental buildings.

glavobolju. blagog sladunjavog mirisa. Simptomi kod radnika izloženih koncentracijama u opsegu od 0. Krajnje visoke koncentracije obično prouzrokuju trenutnu bespomoćnost i nesvest. 30t goriva za avione i 200t kerozina /3/ Kroz nekoliko narednih pasusa objasnićemo štetnost neke od najstetnijih materija po zdravlje koje su tom prilikom dospele u vazduh (VCM. Iz Rafinerije nafte 2900t gasa. HLOR (Cl) Nadražuje sluzokožu i respiratorni sistem.mart/7. eventualno./4/ STANJE ŽIVOTNE SREDINE ZA VREME NATO BOMBARDOVANJA 23. 04. nespokojstvo i osećaj davljenja. zemlju i vodu. neraspoloženje.Koristi se uglavnom pri proizvodnji plastičnih masa.HCL 1000t etilen dihlorida. Iz petrohemijog kompleksa: 3000t sodijum-hidroksida. 06. VINIL-HLORID (C2H3Cl) Vinil-hlorid (hlor-etilen) monomer (VCM) jeste bezbojan gas. 345 . U većim koncentracijama je smrtonosan. Iako ovaj gas ne poseduje „upozoravajuća” svojstva. Tokom ovih dana 50 000 Pančevaca je napustilo grad.EkoIst' 06. Akutno izlaganje izaziva refleksni kašalj praćen povraćanjem..04 do 1. – 07. laka anemija i. Otrovni oblak iznad Pančeva 800t 33% hlorovodonicne kiseline. vrtoglavicu i gubljenje orijentacije treba smatrati kao upozorenja na prekomernu zagađenost atmosfere. koncentracija je bila 10600 puta veca od dozvoljene. u krugu i u neposrednoj okolini industrijske zone 200t vinil hlorid monomera. poremećaji kao što su hiperhidroza. Prisustvo hlora u atmosferi je primetno po karakterističnom mirisu i nadržujućim svojstvima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja nastaje kao posledica izloženosti velikim koncentracijama VCM-a. 200t dizela.CL) i one koje i dalje truju gradjane (C6H6.VCM.1 miligram u litru jesu glavobolja. C6H5CH3). kao što su jak miris ili iritirajuće dejstvo.NaOH Slika 1. Pri hroničnom izlaganju dolazi do oboljenja bronhija i predispozicije za tuberkulozu. Ekološka Istina / Ecological Truth. Nezvanično lekari zaposleni u fabrikama su to zabeležili ali su njihova saznanja bila nedostupna javnosti.EDC 5t zive je otislo u Dunav 100t zive je ostalo u zemljistu. 2006. dermatografija. a cije posledice još uvek se ne mogu sagledati. leukopenija.jun 1999-e godine Za vreme bombardovanja pogođena su postrojenja u industrijskoj zoni Panceva i tom prilikom su izgorele ili oslobodjenje mnoge opasne materije u vazduh. neurotski poremećaji.

sastoji se od tri merne stanice u gradu i jedne u prigradskom naselju Starčevo kao i centralnog računara u zgradi Opštine. postoje i neizlečive manifestacije toksičnog dejstva benzena kao što je početak leukemije. Analizatori zadovoljavaju svetske priznate standarde EPA. Početak trovanja benzenom je veoma podmukao. Akutno je nešto više toksičan od benzena.jula 2004-e godine Sistem opštine Pančevo za kontinualno automatsko praćenje aerozagađenja (imisije) u naseljenom mestu. 2006. nekoordinaciju pokreta i komu. prema zahtevu operatera. pojave anemije. TOLUEN (C6H5CH3) Pri normalnim temperaturama toluen ispušta opasne zapaljive pare.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. što može da se pripiše i mnogim drugim uzrocima. Prenos podataka na centralni računar vrši se na svakih sat vremena. u intervalu od 10 minuta do 24 časa. ugljen monoksida i ozona. praškastih materija i ukupnog redukovanog sumpora. CE i TUV. vrtoglavice. /2/ STANJE ŽIVOTNE SREDINE NAKON NATO BOMBARDOVANJA 1999-godine OSVRT NA DANAŠNJICU Sistem opštine Pančevo za praćenje aerozagadjenja. njegova najizrazitija osobina jeste sposobnost da ošteti tkiva za stvaranje krvi pri hroničnoj izloženosti./1/ Velika mana monitoring sistema je ta što se ne mere iste zagađujuće materije na svim stanicama. U Vojlovici su smešteni uređaji za praćenje koncentracije sumpor dioksida. toluena i ksilena 346 . toluena i metilmerkaptana u vazduhu smeštena na mernom mestu Vatrogasni dom. – 07. glavobolje. dok je oprema za očitavanje prisustva benzena. krvi u stolici. pusteno je u rad 4. Kao i mnogi drugi ugljovodonici. od 22. a delovanje na centralni nervni sistem izaziva glavobolju.merno mesto u Starčevu. vrtoglavicu. Međutim. kao i analizator benzena. Nadražuje kožu i sluznice disajnih organa. Deo sistema je i monitor za javnu vizuelnu prezentaciju podataka koji je smešten u holu Opštine. čak i u prisustvu malih koncentracija. 04. a oštećenja su potencijalno neizlečiva. Obrada podataka se može obavljati. gubitka apetita. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BENZEN (C6H6) Ova materija je otrovna i vrlo zapaljiva.U mernim stanicama nalaze se gasni analizatori koji detektuju kvalitet vazduha. benzen izaziva akutno narkotičko dejstvo i nadražuje kožu i sluzokožu. 06.. Pocetkom 2006. Ulici Cara Dušana postavljeni analizatori sumpor dioksida. Pored zamora.

1996. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 2.000 mališana. a posebno specijalistickih ambulanti. 31189 Primećuje se porast broja novorođenčadi sa razlicitim zdravstvenim problemima. 1996. ale se na porast broja pacijenata . – 133. a u Vojvodini 53 do 51 na 1.000 dece.000 dece. ukazuje na porast svih vrsta tumora. Posebno je zabrinjavajuće oboljevanje dece.298 Broj dece obolele od bolesti disajnih organa takodje brine. kojih u pančevackoj opštini ima oko 35000.-1337 . – 07. a 2001. bolovao je 23408. dok je ta stopa u Srbiji u istom periodu iznosila od 46 do 47 na 1.EkoIst' 06. Najveća stopa registrovana je kod respiratornih 347 . 96. do 2005. godine kreće se od 87 do 99 na 1. 2006.-198. Od kardiovaskularnih bolesti 1996. Podaci dobijeni sistematskim pregledima radnika. a 2001. 24353 stanovnika opstine Pancevo. – 29000. za novembar 2005. godine zapaža se blagi porast svih vrsta tumora : 1996. 2001. . Ekološka Istina / Ecological Truth. Svako predškolsko dete u Pančevu godišnje ima četiri do pet bolesti respiratornog sistema. Prikaz rasprostiranja koncentracije benzena u vazduhu metodom interpolacije. 1477 obolelih od tumora. a 2001. – 189. ako se porede podaci iz 1996 i 2001. 04. Primećuje se i porast stope obolevanja krvi i krvotvornih organa i od 2002.Tri bolesti respiratornog sistema u toku jedne godine je prosek obolevanja na teritoriji Srbije. a 2001. 06.granicna vrednost za benzen iznosi 5µg/m Zdravstveno stanje građana Lekari svih zdravstvenih ustanova.

kod bolesti uha. i veća je nego u drugim sredinama. Samo u prošloj godini. 3. LITERATURA 1.-2006. – 07. godisnji izvestaji za 2002. najučestaliji je karcinom dojke. Sekretarijat za zastitu životne sredine SO Pančevo. i 2005. ovi podaci nisu premašili broj novotkrivenih iz 2004. UNEP. 1999. a zatim sledi karcinom pluća sa 92 nova slučaja. Istina. 4. 2006. Jedino ekološko rešenje je modernizacija proizvodnog procesa i pre svega upotreba alternativnih vidova energije kao osnovnog pokretača svih postrojenja i sve to u cilju obezbeđivanja uslova za viši stepen kvaliteta življenja u gradu. Prema podacima Dispanzera za onkologiju. 2005. u našem okrugu od raka je obolelo 457 osoba. 04. 06. godine. Ekološka Istina / Ecological Truth. Visoka je i stopa obolevanja kod dece školskog uzrasta. gde su deca imala oko dve bolesti godišnje. Izvestaj Asocijacije za zaštitu Save i Dunava . Pančevo site report. 2./2/ ZAKLJUČAK Dugoročni ciljevi svih projekata koji se odnose na zaštitu životne sredine služe utvrđivanju stvarnog stanja kvaliteta vazduha i naravno na preduzimanje odgovarajućih mera za sanaciju postojećeg problema. ukupno ima stotinak bolesnika više. ali u poređenju s 2003. trovanja i posledica delovanja spoljnih faktora. povreda. Zavod za zastinu zdravlja Pančevo. okobar 1999. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bolesti. 5. Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine 348 . sistema za varenje. zatim simptoma i znakova nedovoljno definisanih stanja. koji je otkriven kod 108 pacijentkinja. jer je u proseku svako školsko dete u Pančevu imalo oko tri bolesti tokom jedne godine. izveštaji 2004.EkoIst' 06.

yu UVOD: Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama.EkoIst' 06. definicija. Medicinski otpad je biohazardni otpad u koji spadaju i leševi životinja. bez obzira na njegov sastav. 06. dezinficijenasa. lekova i sl Za pravilno rukovanje i menadžment medicinskim otpadom neophodno je pravilno definisati i klasifilovati medicinski otpad. ABSTRACT: Medical waste represent all what get as waste by work health care institutions. Prihvaćene su sledeće definicije medicinskog otpada: 1. ambalaže. classification. potential infectious. osobine i poreklo.[4]. Medicinski otpad je otpad koji obuhvata krv i telesne tečnosti sa primesama krvi i materijal biološkog porekla sa poznatim ili sumnjivim zaraznim dejsvom [1]. bez obzira na njegov sastav. and represent heterogeneous mixture from infectious. Niš e-mail: drkica@eunet. student Doc. patološkog i laboratorijskog otpada.To je heterogena smeša klasičnog smeća. DEFINICIJE MEDICINSKOG OTPADA Ne postoji saglasnost u vezi definisanja medicinskog otpada kod domaćih i stranih autora. definition . 4. ili pri zdravstvenoj zaštiti. lečenju i imunizaciji ljudi i životinja. 3. This paper gives a gude-lines for definition and classification of medical waste.dr Jasmiina Radosavljević dipl. Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama. 5. ili pri zdravstvenoj zaštiti. i u medicinskom i biološkom istrazivanju vezanom za lečene ljudi i životinja [3]. a koji može izazvati oboljenja kod ljudi [2]. low-actively and chemictry-toxic staff. laboratory and pathology stauff. Ključne reči: medicinski otpad. Ekološka Istina / Ecological Truth. need is properly define and classification of medical waste. 04.To je heterogena smeša klasičnog smeća. infektivnog. 2006. For properli handlihg and management in medical waste. U ovom radu datza su uputstva za definisanje i klasifikaciju medicinskog otpada. patološkog i laboratorijskog otpada.ing. Medicinski otpad uključuje sav otpad koji nije pogodan za dodatnu preradu u druge proizvode ili reciklazu u sirovine za proizvodnju a koji poseduju određene fizičko-hemijske ili biološke karakteristike [5] . in the face of his proporties and the origin of. – 07. klasifikacija. lekova i sl. Key words: medical waste. ambalaže. 349 . medical expensively staff. osobine i poreklo. Fakultet zaštite na radu. Medicinski otpad nastaje u lekarskoj dijagnostici. 2. dezinficijenasa. infektivnog. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA DEFINITIONS AND CLASSIFITIONS MEDICAL WASTE Jelena Gavrilović. drugs desifectant means.

ogrebati ili ubosti onoga ko rukuje sa njim [6]. igle za injekcije sa ubrizgatorima. -ostali otpad čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima radi sprečavanja infekcija (gipsevi. Primeri za ovu vrstu medicinskog otpada su igle za injekcije. . – 07. -hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne materije. žileti.infektivni i potencijalno infektivni otpad. Ekološka Istina / Ecological Truth. oštrice. igle za akupunkturu. Oštri predmeti kao medicinski otpad Medicinski otpad u vidu oštrih predmeta podrazumeva kontrolno-merni pribor (aparati i instrumenti) koji je polomljen i može poseći.lancete.oštri predmeti (skalpeli.farmaceutsi otpad i .makaze i sl. Medicinski otpad u vidu oštrih predmeta podrazumeva bilo koji uređaj ili predmet koji ima oštre uglove. 04. Globalno posmatrano medicinski otpad koji nastaje pri zdravstvenij zaštiti stanovništva može se svrstati u sledeće kategorije: .tretmana ili prevencije bolesti životinja.radioaktivni otpad. Pod oštrim predmetima podrazumeva se i medicinski otpad nastao prilikom sečenja ili šivenja.patoanatomski otpad. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA Postoji više klasifikacija medicinskog otpada u zavisnosti od autora.hemijski otpad. -otpad od istraživanja.oštri predmeti i drugi medicinski instrumenti. epruvete. .delovi tela i organi uključujući i vrećice sa krvlju i produktima krvi. . 06.zavoji. Dijapazon otpada koji nastaje pri pružanju zdravstvenih usluga je veoma širok pa je zbog toga i klasifikacija medicinskog otpada komplikovanija. poseći ili ubosti. . dijagnostike i tretmana ljudi.posteljina. nekorišćene oslabljene vakcine. -citotoksični i citostatični lekovi. skslpeli. turpije za zubne šupljine sa pulpom.opšti otpad.otpad od preventivne zdravstvene zaštite. -odbačene hemikalije i lekovi.pelene i sl. .). igle za 350 . -otpadni amalgam iz stomatologije.igle.dijagnostike. -odbačene hemikalije [4]. .otpad iz ustanova u kojima se pruža zdravstvena zaštita ljudi i životinja . Prema Evropskom katalogu otpada (Direktiva 75/442/EEC) izvršena je klasifikacija medicinskog otpada na sledeći način: . . itd. ivice ili izbočine na kojima se ljudi mogu ogrebati.Tu spadaju: igle za injekcije. . .ostali otpad čije sakupljanje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije.EkoIst' 06. .).sudovi pod pritiskom [4]. 2006.

Mesto nastanka ove vrste medicinskog otpada uglavnom su operacione sale.nepropusne vreće.EkoIst' 06. One se dalje odlažu u čvrste kontejnere sa poklopcem. Ova vrsta medicinskog otpada mora biti odvajana na mestu svog nastanka. Ako se ovi kontejneri ponovo upotrebljavaju za odlaganje otpada. Krv i predmeti zaraženi krvlju Ovaj medicinski otpad mora biti smešten u nepropustan.Pasterove pipete. odlažu se u crvene plastične vreće.[6] Kontejnere sa oštrim predmetima treba ostavjati uspravno i na mestima koje nije u blizini radnih mesta. 04.prazne boce krvi i td. tretirati se u autoklavu ili se hemijski dezinfikovati Predmeti zaraženi krvlju ili telesnim tečnostima koje nemogu da izbuše plastične vreće mogu da se odlože u plastične vreće. moraju se predhodno dezinfikovati.Crvene biohazard vreće dalje se smeštaju u kontejnere.polomljeni delovi aparata i uredjaja i dr. peškiri.oštrice. Otpad sa hemoterapije U ovu grupu medicinskog otpapa uglavnom spadaju rukavice. kao što su ubrizgatori. Kada je kontejner napunjen oštrim predmetima treba ga zatvoriti poklopcem i specijalnim trakama oblepiti. Plastični otpad. 351 . Ove vreće dalje se odlažu u kontejnere. Oštri predmeti. a vreće zatim u kontejner pogodan za dalji transport. spaliti se. Ekološka Istina / Ecological Truth.moraju biti zatvoreni i sklonjeni na unapred određeno mesto. Kontejneri puni ovim ošrim predmetima odlažu se dalje u dopunski kontejner koji je pogodan za dalji transport. U patološki medicinski otpad spadaju i leševi spremljeni za autopsiju kao i delovi tela sa autopsije. prazne kese u kojima je bila krv . slika 1. skalpeli .razbijeno staklo. odlažu se u kontejnere sa otvorom ili u crvene plastične vreće [7] Razbijeno staklo iz laboratorija treba sakupljati pažljivo do poslednjeg komada ali nikako golim rukama.intravenska creva i td.Ove kontejnere ne treba stavljati jedne preko drugih.hermetički zatvoren plastičan kontejner. Ukoliko je ovaj medicinski otpad u tečnom stanju onda se on može deponovati u sanitarni odvodni kanal. Kada su kontejneri sa oštrim predmetima puni. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja akupunkturu. 2006. Otpad sa hemoterapije se smešta u plastične nepropusne vreće. Otpad sa patologije Ovu vrstu medicinskog otpada lako je prepoznati po tome što sadrži tkiva i organe ljudskog tela. 06.žileti moraju da se odlože u crvene biohazard vreće. – 07.Predmeti kao što su gaza. Otpad sa patologije mora biti smešten u plastične.[7] Ova vrsta medicinskog otpada mora biti smeštena u plastične kontejnere koji su otporni na mehaničke udare.zavoji i slično. turpije za zubnu šupljinu sa pulpom.

[2]. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Laboratorijski mantili. 06. U medicinski otpad spadaju: oštri predmeti . igle i ostali otpad [7] ZAKLJUČAK I pored toga što ne postaji saglosnost među autorima oko definicije i klasifikacije mecicinskog otpada.Ivanović. February 2003. 2. Ekološka Istina / Ecological Truth.Međunarodna Konferencija. [5] Medical Wastw generator. otpad sa hemoterapije.EkoIst' 06. WHO. Binghamton University. Department of Enviromental health and safety. S. Long Beach Department of Health and Human Services. može se zaključiti da je sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama. 2006. bez obzira na njegov sastav. krv i predmeti zaraženi krvlju. 3. March 2001. Krv. krvavi tamponi. Otpad sa zubnih klinika Medicinski otpad koji nastaje u zubnim klinikama uglavnom se može svrstati u 4 veće grupe: 1. 04. Regional office for Europ.platnene kecelje i/ili krevetske posteljine koje su uprljane krvlju ili telesnim tečnostima odlažu se u crvene plastične vreće koje su pogodne za dalje pravilno odlaganje ove vrste medicinskog otpada.nepropusne vreće.Mandić. 2. dezinficijenasa.Para sterilizatora koja sadrži formaldehid takođe pripada ovoj vrsti otpada.Filmovi sa većom tamnom površinom sadrže više srebra od filmova sa manjom tamnom površinom.Model za uklanjanje manjih kolicina biomedicinskog otpada baziran na preporukama Bazelske konvencije.peškiri. osobine i poreklo.upotrebljeni rendgenski snimci sadrže srebro koje se tretira kao opasan otpad. – 07. [4] S. Mikrobiološki otpad iz laboratorija Mikrobiološki otpad iz laboratorija mora da se odlaže u plastične. [2] TowsonUniversity.Milosavljević.1998. patološkog i laboratorijskog otpada. P.Nikolć. krvavi zavoji. [3] Guidelines for the Handling and Disposal for Regulated Medical Waste. 1.Rendgenski snimci.To je heterogena smeša klasičnog smeća.spaljuje. on može da se odvodi u sanitarni kanal. 3.Ova sredstva uglavnom sadrže hrom u vidu jedinjenja kao što je natrijumdihromat. Vreće se otpadom dalje odlažu u čvrst kontejner. ili pri zdravstvenoj zaštiti. 4. ambalaže.Sredstva za čišćenje uređaja i aparata. skalpeli. mikrobiološki otpad iz laboratorija i otpad sa zubnih klinika LITERATURA [1] Starting Healt Care Wasre management iteratura in medical institutions. infektivnog. Copenhagen.Rendgenski filmovi koji takođe sadrže srebro. otpad sa patologije.WHO i Evropske Unije. Herceg Novi.hemijski dezinfikuje.debljine najmanje 3mm.tertira u autoklavu ili tretira kao čvrst otpad [2].. M.March 2001. lekova i sl. 352 .medicinski otpad. Ako je ovaj medicinski otpad u vidu fekalija.2004.

2001. 04. 06. 353 .EkoIst' 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja [6] Guidelines for disposal of sharps. Ekološka Istina / Ecological Truth.1998. – 07.biological and medical waste. [7] Departtment of transportation regulations for Medical Waste.California Medical Waste Menagement act.UC Davis environmental Health and Safety.

ali i nedostatke. koji može biti i veoma toksičan. imaju prilazne puteve i puteve unutar njih po kojima se kreću vozila. Fakultet zaštite na radu. U ovom radu obrađene su dve osnovne grupe uništavanja otpada: : uništavanje otpada bez iskorišćenjai uništavanje otpada sa iskorišćenjem.10 km). Key words: comunal waste.ing. Potapanje otpada u more vrši se u priobalnim naseljima.Ovaj metod odlaganja smeća podrazumeva njegovo odlaganje na sanitarne deponije. 354 .50 cm koja u potpunosti prekriva smeće. Best aftermath herself dobijaju When herself apply more method for removal gibberish. Kominucija . restorana. Preko sloja nasutog smeća u toku dana zasipa se zemlja u debljini od 30 . Nijedna from these method for not perfect. reciklaža. Sa ovih površina su česti požari kao i širenje neprijatnih mirisa i prašine pri duvanju vetrova. Kanalizacione otpadne vode se po pravilu ulivaju u površinske vode. Sanitarne deponije su ograđene. a zatim odvozi na otvoreno more.Kao metoda za tretman otpada se najčešće primenjuje u kuhinjama hotela. Niš e-mail: drkica@eunet. tretment. Ključne reči: komunalni čvrsti otpad. Sanitarne deponije se mogu locirati bliže naselju (5 . svaka ima svoje prednosti. 06. 2006. recycling. menzi. Nijedna od ovih metoda za nije savršena. all there are own amenity.EkoIst' 06. Herein road-stead obradene are two fundamental particles bit zone wreckage gibberish: wreckage gibberish without iskorišcenjai wreckage gibberish with iskorišcenjem. pored reka. UNIŠTAVANJE OTPADA BEZ ISKORIŠĆENJA OBUHVATA Nekontrolisano odlaganje otpada podrazumeva njegovo odlaganje na površine van naselja koje su obično u uvalama. Ovakvim odlaganjem smeća remeti se funkcionisanje morskih ekosistema. Ovaj sistem se sastoji od posebnih uređaja – mlinova. Najbolji rezultati se dobijaju kada se primeni više metoda za uklanjanje otpada. – 07. močvarama. Smeće se tovari u posebne brodove.dr Jasmiina Radosavljević dipl. a daljim kruženjem zagađujuće materije dospevaju i do drugih medijuma životne sredine. bolnica i stambenih zgrada. tretman. kojima se smeće usitnjava i sa vodom ispušta u kanalizacioni sistem. student Doc. gde se istovaruje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ANALIZA TRETMANA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA SYSTEM ANALYSIS TRETMAN COMUNAL WASTE Jelena Gavrilović. ABSTRACT: Today herself at taboo primenjuje more method for removal gibberish. Prostor na koji se smeće odlaže nekontrolisano je neograđen pa se po njemu slobodno kreću životinje koje dalje šire zarazu. na udaljenost od oko 34 km od obale. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Smeće se na ovim deponijama nasipa kontrolisano u slojevima određene debljine. Kontrolisano ili sanitarno odlaganje otpada . a sa njima i samleveni otpad. Na ovaj način dolazi do štetnog dejstva na biocenozu površinskih voda.yu UVOD: Danas se u svetu primenjuje više metoda za uklanjanje otpada. but and nedostatke.

stakla. gume. a zatim se ostavlja na gomili da odstoji nekoliko meseci (2 . materijal koji se kompostira se usitnjava i kvasi.obuhvata izdvajanje materija iz otpada koji se mogu ponovo upotrebiti. Zavisno od temperature na kojoj se vrši kompostiranje može da bude toplo i hladno. 06. Pri prolasku kroz postrojenje materijal koji se kompostira zagreva se na temperaturi od 50 . Toplo kompostiranje je veštačko kompostiranje.razgradivog otpada.razgradivog otpada /1/ Reciklaža (novna upotreba otpada) . Potpuno sagorevanje smeća obavlja se u specijalnim pećima ili centralnim postrojenjima za celo naselje. Reciklažom se može dobiti znatna količina sekundarnih sirovina: plastike.Kompostiranje: a.je specijalan postupak obrade organskog otpada.1. Podrazumeva biohemijski proces razgradnje organskih materija koje se nalaze u smeću zbog dobijanja đubriva za poljoprivredu. 355 . hartije. . sl. Delimično ili nepotpuno spaljivanje smeća vrši se na otvorenom prostoru. – 07. ostaci voća i povrća.70°C. prirodno kompostiranje bio . Materijal se zatim postepeno suši. 2006. itd. b. Hladno kompostiranje je ono koje se obavlja prirodnim putem. Dobijeni kompost može da se pakuje u papirnate vreće i koristi se kao đubrivo u poljoprivredi /1/. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Spaljivanje otpada (smeća) . metala. UNIŠTAVANJE OTPADA SA ISKORIŠĆENJEM Kompostiranje i fermentacija . Veštačko kompostiranje se obavlja u specijalno napravljenim basenima kroz koje se materijal za kompostiranje neprekidno kreće.b. papir i karton (celuloza). Slika 1. Ponovna upotreba otpadnog materijala obuhvata postupke koji se danas sve više u metodološkom i tehnološkom pogledu razvijaju. Proces veštačkog kompostiranja traje nekoliko dana. 04. veštačko komostiranje bio . tekstila. Da bi se proces odvijao brže obezbeđuje se prisustvo vazduha provetravanjem materijala preko kanala za ventilaciju. Deponovanje ostataka smeća vrši se zatim na znatno manjem prostoru. sl. On iz dimnjaka direktno dospeva u vazduh i indirektno u zemljište gde zagađuje biljke koje se koriste u ljudskoj ishrani /1/.EkoIst' 06. Nedostatak ove metode evakuacije smeća je pojava velike količine dima pri sagorevanju i pojava dioksina. Najpogodniji materijal za kompostiranje je: ostaci hrane.3 meseca).1. Ekološka Istina / Ecological Truth.Ovom metodom vrši se delimično ili potpuno spaljivanje smeća u cilju smanjivanja njegove zapremine.a. Kod prirodnog postupka kompostiranja otpada.

Na bavljenje reciklažom podstiče pravna regulativa i propisi subvencijama ili obavezujućim merama. plasman sekundarnih sirovina. Ovakav vid recikliranja zahteva dodatna ulaganja u separacionu opremu a odvojeni otpadni materijal je slabijeg kvaliteta nego kada se radi njegovo primarno razdvajanje /1/. štedi energija . prikazano je automatsko sortiranje otpada u postrojenju za reciklažu. prerada sakupljenih materijala. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA Primena reciklaže materijala ima višestruku opravdanost. One su međusobno povezane. Slika 3. Na slici 3. On se odlaže u različite prijemnike (kontejneri. U zavisnosti od načina sakupljanja materijala razlikuje se reciklaža sa primarnim razdvajanjem materijala i reciklaža sa sekundarnim razdvajanjem materijala. U slučaju reciklaže sa primarnim razdvajanjem materijala. Slika 2. otpadni materijal se klasifikuje i odvaja na mestu nastanka. Ekološka Istina / Ecological Truth. Na slici 2.). Po odlaganju on se odvozi transportnim sredstvima do postrojenja za reciklažu.EkoIst' 06. može ponovo iskoristiti i do 80% materijala iz otpada. Ove tri faze čine osnov reciklaže materijala. Recikliraža materijala se sastoji iz sledećih faza: sakupljanje materijala. kante. Ovakvim načinom razdvajanja otpadnog materijala ne dolazi do međusobnog mešanja otpadnog materijala. 2006. Postrojenje za automatsko sortiranje otpada za reciklažu /4/ 356 . prikazani su kontejneri za prikupljanje sekundarnih sirovina /1/. ostvaruje ekonomska dobit. itd.Kontejneri za prikupljanje sekundarnih sirovina /2/ Kod reciklaže sa sekundarnim radvajanjem sav otpadni materijal se odlaže u iste prijemnike. smanjuje količina otpada koji se nepovratno deponuje. – 07. Reciklaža sa primarnim razdvajanjem zahteva određenu opremu. može ponovo iskoristiti i do 80% materijala iz otpada. Reciklažom se smanjuje pritisak na prirodne resurse. U ovom postrojenju se vrši separacija otpadnih materijala koje će se kasnije iskoristiti. 06.

5 5. u štampi /2/ www.7 8. Ekološka Istina / Ecological Truth.4 12 18. Recikliranje komunalnog otpada u nekim evropskim zemljama u 2000.9 8. godini /3/ Aluminijum % Zemlja Austrija Belgija Danska Finska Francuska Nemačka Grčka Irska Italija Luksemburg Holandija Portugalija Španija Švedska Velika Britanija 97 18 34 60 43 58 26 13 42 43 52 37 56 82 37 88 75 70 62 52 79 26 38 34 52 82 44 37 76 26 60 56 60 12.org /4/ www.6 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja U tabeli 1. najbolje. 04.1 2.3 0.5 ZAKLJUČAK Zbog sve većeg broja stanovnika na planeti Zemlji. životna sredina biće u znatnoj meri ugrožena. 2006.epa. kombinaciju nekih od pomentih metoda.rec.2 3.8 38 64 8 55 62.EkoIst' 06. neophodno je primeniti neku od pomenutih metoda tretmana čvrstog komunalnog otpada ili. – 07. LITERATURA /1/ Radosavljević. Urbana ekologija.6 24 19 33 - 8.org /3/ www.8 4. Fakultet zaštite na radu.J. Niš.gov 357 Plastika % Gvožđe % Staklo % Papir % .4 1.56 49. a samom tim i sve veće količine otpada.5 0.fao. dat je procenat recikliranja pojedinih materijala u nekim evropskim zemljama u 2000.5 0 1.. 06. Tabela 1.6 3 0. godini. U suprotnom.

E6 VODOSNABDEVANJE I ZAŠTITA VODA WATER SUPLY AND PROTECTION .

godine. kao i dva potencijalno značajna izvorišna lokaliteta koji su u početnom ravzoju (izvori Viča-''Milan Toplica'' i Suva Česma). obuhvata sliv reke Toplice sa pritokama. Ukazano je i na mere koje treba preduzeti na valorizaciji lokaliteta i potreba ka ekonomičnoj i ekološki održivoj eksploataciji izvorišta. Ovo su bili prvi primitivni banjski kompleksi. This area ha significant values and thermomineral and mineral waters. razmeštaja. Prostor Toplice raspolaže znatnim bogatstvom i raznovrsnošću termomineralnih voda. a u neposrednoj blizini i naseobine što danas zaključujemo iz arheoloških ostataka pri istraživanjima. Etruraca i Rimljana.oec. Toplica. and consists of Toplica river with its armrivers. U ovom radu razmatrana su pitanja opisa. osobina i kapaciteta. 361 . This work concidered the questions of descriptions. u to vreme kod Grka. capacities and reserves. ABRSTRACT: The area of Toplica is situated on the sotheast Serbia. god.2). da bi u srednjem veku bila zabranjena što je dovelo do mnogih zaraznih bolesti. Javna i grupna kupatila postala su kultna kupanja. ni za profitniti pak za turizam. 1975. potreba za eksploatacijom i ekološki značaj. need for exploatation and ecological value. 04. It has been emphasized that some measures should bee taken as to valorize the location and needs for economic and ecological sustainble exploatation of springs. – 07. 06. postojanje kaptaže mineralne vode (1. Key words: thermomineral waters.EkoIst' 06. a istraživano 1928. Ekološka Istina / Ecological Truth. UVOD Još u praistoriji ljudi nisu znali za lekove. Ključne reči: termomineralne vode. Miodrag Damnjanović Ekološko društvo ''Toplica'' IZVOD: Područje Toplice se nalazi na jugoistoku Srbije. 2006. godine. evidentirano 1909. Toplica. Ovakav način naseljavanja iz perioda neolitskog bronzanog doba na prostoru današnje Toplice je arheološko nalazište sela Viča. from which only three are spring locations which have been activated into spa-reactive and turistic settelments and two potential spring lokalites in the development (springs of Vica-Milan Toplica and Suve Cesma). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MINERALNI I TERMOMINERALNI IZVORI TOPLIČKOG PODRUČJA MINERAL AND THERMOMINERAL SPRING ON THE AREA OF TOPLICA DISTRICT Dipl. aipak su se okupljali oko izvora termomineralnih izvora vode. godine otkrivena dva rimska kupatila. 1967. Postepeno su upoznavali dobre osobine mineralnih voda i oko takvih izvora počeli da grade kupališta. od kojih su samo tri izvorska lokaliteta aktivirana i banjsko-rekreativna lečilišta i turistika naselja. ali ta tehnologija korišćenja termomineralnih voda po mnogo čemu još ni do danas nije prevazidjena.

sportske i zdravstvene svrhe u već afirmisanim banjama Kuršumlijskoj. ne sadrže rastvorene gasove. 2006. KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA U pogledu temperature termomineralnih voda su vrlo različite.hladne – temperatura vode ispod . jer ne možemo da iskoristimo kreativnu energiju svog naroda. već neregulisan odnos vlasništva i nemogućnost eksploatacije resursa od strane privatnih preduzeća zbog neregulisanja pitanja koncesija za domaće investitore.tople – temperatura vode iznad . neminovna tranzicija na tržišnu ekonomiju su sve više opredeljujući faktori za inenzivnom raspoloživom getermalnom energijom i resursima.homotermne – temperatura vode . 06. ali uveliko koriste svoju pamet i poslovnost da dobro organizuju efektivan rad i to nadoknadjuju. Kaže se nedostatak novca što nije samo taj faktor. 3. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ugljeno-kisele i radioaktivne vode. Sa prostora Toplice je mineralna voda ''Milan Toplica'' i Prolom voda. regionalnih i lokalnih uticaha kao i porast troškova za zaštitu životne sredine. Mineralne vode koriste se i za flaširanje. Naša zemlja kao i područje toplice ima velike potencijale prirodnih resursa ali ostajemo skromni. Prolomskoj i Lukovskoj banji. porast transportnih troškova pogoršane ekonomske situacije zbog globalnih. Područje Toplice po geotermalnom potencijalu spada u bogatija područja naše zemlje. Neke najbogatije zemlje imaju vrlo malo prirodnih bogatstava. gvozdevite i arsenove vode. Sumporovite. Danas najznačajnije korišćenje je u balneološke. – 07. koje sadrže 1 gram rastvorenih supstanci na 1 litar vode. Njihova održiva eksploatacija i korišćenje moraju postati intenzivni jer na to utiču sledeći faktori: situacija sa naftno-energetske neravnoteže. Ekonomski značaj i privlačnost geotermalnog resursa može da prestavlja značajnu osnovu za privredni rast u Toplici. jodne.EkoIst' 06.hipotermne – temperatura vode .hipertermne – temperatura vode preko 200C 200C 20 – 30 0C 30 – 400C 400C Postoje različite klasifikacije mineralnih voda a jedna od tih je (3): 1. stalni porast i deficit fosilnih i organskih goriva. u ovu grupu svrstane su vode koje sadrže elemente biološki aktivne u manjim količinama. Hidrokarbonatne. I prema toj karakteristici one su svrstane u sledeće grupe: . Korišćenjem geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe je u početnoj i još nedovoljno razvijenoj fazi. mineralnih i termomineralnih voda i resursa je veoma skromno čak simbolično u odnosu na potencijalnost i raspoloživost resursa. Korišćenje geotermalne energije. sulfatne i hloridne vode. 362 . 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MOGUĆNOST KORIŠĆENJA MINERALNIH VODA U TOPLICI Korišćenje termalnih i termomineralnih voda na prostoru Toplice dobija sve više na značaju i počinje da se koristi u više oblasti života i rada. 04.

izdana. ZAŠTITA IZVORIŠTA MINERALNIH VODA Zaštitne sredine postaje značajan problem sa kojim se sučeljavaju banjska mesta i punionice mineralne vode. Neki naši proizvodjači punioci mineralne vode veoma uspešno posluju i sa izdašnošću od 0. Najvažnije je zato čovekova briga za vodu. 06.u sekundi i ova količina obezbedjuje dnevnu proizvodnju od preko 150. god.2). Zbog toga je neophodno urbanističkim planovima planirati zone zaštite izvorišta od zagadjenja (4). Ukoliko ona zataji. 04. pošto je u pogledu sastava svaka mineralna voda pojedinačno svojstvena i karakteristična. koja ima najmanje 1. Radi rekonstrukcije i izrade nove fabrike koja se do sada zvala ''Milan Toplica''. 2006. koja je bakteriološki ispravna a ima povoljno dejstvo na zdravlje čoveka. I druga punionica koja je prestala da radi 2003. po temperaturi vode možemo ih podeliti u dve grupe: akratopege – hladne (veliki izvor i 363 . Nemogućnost pravne države da blagovremeno reaguje. Porast nekontrolisane divlje gradnje na značajnim lokacijama eksploatacije i transportnih cevovoda. Voda ima nakiseo ukus a izbija pod pritiskom gasova. Kao najstarija flaširana mineralna voda iz Srbije dobija medalju na sajmu u Parizu i Londonu (1. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prirodna mineralna voda koja se flašira zahvata se uglavnom iz bušenih bunara da bi se dobile optimalne količine vode kao i bakteriološki ispravne vode. dovodi do ugrožavanja kvaliteta u slučaju incidentnih situacija u eksploatacionim područjima. Zaštita životne sredine nije pratila ove trendove pa su neophodne akcije zaštitne koje se sprovode uglavnom kroz aktivnosti tehnološkim merama.EkoIst' 06. Medjutim. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ova kvalifikacija mineralnih voda izvedena je samo po osnovnim svojstvima. odnosno izvorišta. zatajiće i briga o sopstvenom zdravlju kao i životnoj sredini. prirodnih ili bušenih. Vička voda dobija reafirmaciju početkom 20 veka kada je započeta eksploatacija flaširanjem i distrubucijom a 1933 god. vodoprivrednim merama. u originalnom pakovanju ako potiče iz podzemnog sloja ili nalazišta koja izbija na površinu iz jednog ili više izvora.3 l/s. organizacionim donošenjem mera i propisa. – 07. a koja je koristila izvorišta poznata još u praistorijsko doba.000 mgr na litar čvrstih rastvorljivih sastojaka i čiji sadržaj ugljendioksida nesme da bude veći od 4 gr/litru (4). MINERALNE VODE ZA FLAŠIRANJE Mineralna voda za flaširanje mora zadovoljiti osnovne norme predvidjene Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda. Da bi se dobio rentabilan kapacitet. Mineralni izvori u Topličkoj kotlini (5) po ukusu vode i načinu isticanja medju sobom su jako slična. koji se odlikuje karakterističnim organoleptičkim osobinama i fizičko-hemijskim sastavom. Mineralne vode Toplice za sada se koriste samo sa dva izvorišta i to: Prolom voda sa izvorišta Prolom Banje – odnosno Pupovca gde je sagradjena nova fabrika punioci velikog kapaciteta. izdašnost treba da zadovolji od 2 lit. Prema ovom Pravilniku prirodna mineralna voda je ona voda koja se stavi u promet.000 litara vode.

zajedno sa zubom vremena uklonili sa lica zemlje. baca se novac u vodu i obavljaju druge radnje. onovljivom i ekološkom resursu. zvali su ih ''vodice'' a samo mesto ''Pod vodicom''. koji je u vezi sa izvorima i vodom. jer su ih nbriga i bezbožnost. pa su ljudi prolazeći zastajali da se osveže pri letnjim žegama kad Sunce pripeče. Božić. kako bi joj upućenoj molitvama isceliteljstvo trajalo i prenosilo se za buduće generacije. Ekološka Istina / Ecological Truth. 364 . 2006. Tamo gde su takvi dogadjaji imali uporišta posle svedočenja izlečenih. dovoljni su razlozi za njenu sve veću primenu na lokalnom prostoru. Poznati su običaji poseta izvorima uoči verskih praznika na Badnji dan. Mnoga posvećena mesta i objekti su nestali. Izrada je složen postupak osnovnog planskog dokumenta kome moraju biti podredjeni svi konkretni planovi i programi razvoja. vodopadi i drugo su neobične prirodne pojave koje naš narod poštuje kao mesta gde se dobija moć za održavanje životne energije. Đurđevdan kada se izvori i voda krste i kite cvećem i venčićima. Kraj puteva često su kaptirani izvori i gradjene česme ili gradjeni bunari i podizani đeram. Ova pažnja se ogleda kroz verske običaje i obrede koji su vezani sa izvorima. Izvorska ''živa voda'' smatra se da ima isceliteljsku moć. Raznim običajima i obredima uoči ili na dan velikih verskih praznika iskazivalo se poštovanje prema vodi i mestu za svo dobro koje pruža u životu. Iz navedenih se razloga prema izvorima postupalo sa posebnom pažnjom. podizane su kapele posvećene svetoj Bogorodici ili svetoj Paraskevi. arterski bunari. Činjenica da se radi o domaćem. Žuborenje izvora. čime će se obezbediti stabilnost ukupne razvijene strukture. MINERALNA VODA U TRADICIJI I OBIČAJIMA U tradiciji Srpskog naroda voda se poštuje kao svetinja.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Barutana) i akratotermne – tople vode (Umac – Suva Česma). toplota i mineralna dejstva. zatim potajnice. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Geotermalne resurse i izvore termomineralnih voda treba koristiti u što većem obimu a ne odlagati njenu eksploataciju kao što je to do sada radjeno. za venčanje mladenaca. Bogojavljenje. Naročito isvorska voda koja se naziva živom vodom. 06. za razliku od druge koja ne teče. – 07. 04. Obredi su vezivani za rodjenje detea. za smrt ili pogreb pokojnika. studen. Rentabilnost. Poznat je hrišćanski običaj Dodole. Voda izvire Umac – Suva Česma koja leži u aluvijalnom delu Toplice prolazi kraći put i ima manju mogućnost za hladjenje pa i višu temperaturu. Takve vode su uglavnom bile proglašavane isceliteljskim za mnoge bolesti. a vremenom je ustanovljeno da neki izvori zaista imaju lekovito svojstvo zbog prisustva mineralnih soli. sigurnost snabdevanja i gotovo nikakvo zagadjenje glavne su prednosti sve šire upotrebe geotermalnih resursa. lakoša eksploatacije. Takve pojave obožavane su kao statišta vanprirodnih bića ili iz straha pred čovekovim mineralnim i fizičko hemijskim dejstvima za telesno i duhovno čišćenje. U bazaltnim konglameratima i peščarima iz kojih izbija Vički izvor i Brutana veće je mešanje obične podzemne vode sa mineralnim pa je zbog toga i temperatura vode ovih izvora niža.

Vlahovo Beli kamen Beli kamen Vodice Prokuplje Prokuplje S. Kisela čutura 18. 1954. Primena termomineralnih voda u balneologiji. god. Beograd. Opština Žitoradja 1. 365 . Klokot izvor 24. za toplifikaciju naselja i niz drugih privrednih aktivnosti kje bi bile podsticaj za brži razvoj i napredak Topličkog kraja. Ekologika posebno izdanje. pa i termomineralnih voda na prostoru Toplice treba intenzivno nastaviti kao osnov buduće eksploatacije. Žuta Bora 19. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prokuplje praistoriji. termomineralni potencijali Topličkog kraja. Barutana 13.EkoIst' 06. Uticaj vode na zdravlje. Arheološka nalazišta opštine Prokuplje. Žuta voda 7. Krčmar voda 28. 1996. Viča 11. Devojačka voda 23. Narodni muzej Toplice. Smrdan S. Beograd. Ekologika posebnoi izdanje. Mrljak 2. Korišćenje elemenata iz termomineralnih voda prestavlja novi zahtev sa novom tehnologijom ali vrlo unosan i koristan posao što omogućuje vrlo veliku profitabilnost. Sudimlje Crvena voda Brus 27.Žuti kladenac Blace 12. Đavolja voda 20. Narodni muzej Toplice. god. Žuti kladenac Prokuplje 4. Osim razvoja turističke privrede. Viča Džigolj Bace – Pločnik Bacež D. god. Prokuplje 1999 god. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Istraživanja izvorišta i ispitivanja voda uopšte. Bokorna voda 6. Crveni Potok 21. Bace 14. Drešnica Kuršumlija 15. 06. 4. antici i srednjem veku. Prolom Banja 17. 1999. Banja K. Smrdić S. Sudimlje S. Budim Banja Dobrički Drenovac S. Beograd. 3. Tomislav L. Julka Kuzmanović. god. 2. Suva česma 9. Mogućnost istraživanja paleolita na teritoriji Toplice. Kvalitet flaširanih mineralnih voda u Jugoslaviji. Pupavac Prolom Banja Prolom Banja Prolom Banja Đavolja Varoš Majdan planina K. Kuršumlijska Banja 22. Prokuplje 1988. Smrdićki kladenac 3. Zbornik radova Geografskog zavoda Prirodnomatematičkog fakulteta sveska I. 04. Rakićević. Beli kamen 5. Smrdan 10. Trebinje Kopaonik Kopaonik Kopaonik LITERATURA 1. Lukovska banja 25. Živka Bašanović. Zvonimir Kaludjerović. Banja S.Sudimlje 29. – 07. Žuti potok 16. 2006. Slana česma 8. mogu postati podsticaj razvoju specijalizovane poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane (zagrevanje staklenika i plastenika) i proizvodnja cveća. 5. u rekreativne potrebe savremenog čoveka. Žeglova S. Nada Dolinić.

geol.EKO BOMBS Dušan Vučetić. NIS a. protection. Iz iskustva znamo da je samo mali broj bunara čija je eksploatacija završena na adekvatan način sanirano „likvidirano“. REZIME: Bušeni bunari za zahvatanje podzemnih voda predstavljaju značajne objekte za vodosnabdevanje.inž. nepravilno likvidirani bunari. U pomenutom periodu od sto godina a posebno u periodu od šezdesetih godina prošlog veka do danas urađeno je na prostoru sadašnje SCG preko 7.d.500 objekata sa kompletnom sačuvanom dokumentacijom. Nelikvidirani i nepravilno likvidirani bunari predstavljaju opasna mesta za zagađenje (ranjivost) podzemnih voda. proper engineering. Pogon “Hidrosonda” E-mail: vuceticdusan@yahoo. eksploatacija i stručna likvidacija bunara prestavljaju osnov za zaštitu životne sredine i resursa bez koga nema života.EKO BOMBE UNSHUTDOWN AND UNPROPERLY SHUTDOWN WELLS . U tom poduhvatu „Hidrosonda“ kao jedna od firmi koja se bavi vodosnabdevanjem stanovništva i industrije izradom bušenih bunara uradila je preko 5. Zato pravilno projektovanje. tehničkom i tehnološkom vodom. Novi Sad. – 07.EkoIst' 06. likvidacija ABSTRACT: Wells represent important objects for supplying population and industry with drinking. For that reason. 2006. improperly shutdown wells. 04. likvidation UVOD Bušeni bunari za zahvatanje podzemnih voda u poslednjih sto godina postali su jedan od značajnih objekata za vodosnabdevanje stanovništva i industrije kvalitetnim pijaćim. unshutdown wells.dipl. njihovoj dugogodišnjoj eksploataciji i završnom činu. Ostali bunari su bez adekvatne zaštite i predstavljaju pravu ekološku bombu za zagađivanje podzemnih voda. tehničkim i tehnološkim vodama. sanitarnom.geol.000 raznih bušotina u cilju istraživanja i zahvatanja podzemnih voda.. stanovništva i industrije vodom za piće. NIS-NAFTAGAS. 366 . Key words: Groundwaters. Jovan Brzak. Ekološka Istina / Ecological Truth. Unshutdown and improperly shutdown wells are hot spots for pollution (vulnerability) of groundwater.dipl. OD Rudarski servisi.inž. Danas se postavlja jedno veoma važno pitanje. zaštita. exploitation and professional wells shutdown are basic for environment protection. Ključne reči: Podzemne vode. technical and technological water.com. i Milenko Brzak.dipl.geol. whom without we have no life. njihovoj likvidaciji. sanitary. šta je sa svim tim objektima? Znamo da sve ima svoj vek trajanja pa i bušeni bunari. nelikvidirani bunari. 06.inž. Zato i ovaj rad predstavlja dugogodišnje iskustvo u problematici izrade ove vrste objekata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NELIKVIDIRANI I NEPRAVILNO LIKVIDIRANI BUNARI . Razvojem urbanih sredina i industrije rasla je i sve veća potreba za korišćenjem podzemnih voda.

Postavljanje ove zaštite treba da obuhvati sve vodonosne horizonte u profilu bez obzira da li se oni trenutno žele kaptirati. zemljom i ko zna kakvim materijalom. da se čuje „bućkanje“ vode i sve tako dok se bunar ne napuni ciglama. Stavljanjem pod kontrolu izvorišta podzemnih voda i adekvatnoj ceni njenog korišćenja znatno će se uticati i na režim podzemnih voda što se na primeru susedne Mađarske već pokazalo u praksi. Ima dosta onih koji bunar ostave bez ikave zaštite i oni postaju predmet raznih „eksperimentisanja“ u njih se ubacuju različiti predmeti. Režim eksploatacije pored već pomenute zaštite ima velikog uticaja na promene kvaliteta vode menjanjem slojnih pritisaka i omogućavanjem infiltracije površinskih voda koje su često zagađene. 367 . i svi ostali vodonosni horizonti povežu bez obzira na kvalitet vode u njima. Šta se dešava kada bunar zbog „starosti“ (drastičnog smanjenja kapaciteta. U praksi smo u napuštenim bunarima nalazili delove radioaparata. 06. Zaštitu vodonosnih horizonata u zoni između eksploatacione kolone i zida bušotine treba postaviti na pravi način uz upotrebu izolacionih sredstava. u početku. alat i razne predmete do oružja. Država pokušava da reši taj problem stavljanjem pod nadzor svih izvorišta i pojedinačnih vodozahvatnih objekata ali još uvek sporo. Ekološka Istina / Ecological Truth. nažalost danas. 04. Nažalost danas još uvek u projektovanju i izradi bunara učestvuju nestručni ljudi i preduzeća čiji je osnovni motiv zarada bez obzira na dalekosežne posledice koje mogu nastati nestručnom izradom bunara a posebno njegovom nestručnom likvidacijom. – 07.EkoIst' 06. pre svega bentonitske gline. U praksi smo imali niz slučajeva da se adekvatna zaštita postavi na sloj koji se kaptira a da se iznad zaštite izvrši zapuna građevinskim šljunkom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IZRADA BUŠENIH BUNARA Bušenje bunara je složen i odgovoran posao koji zahteva visoku stručnost u zahvatanju podzemnih voda a u cilju neremećenja njihovog prirodnog režima s jedne strane i primene adekvatne zaštite vodonosne sredine sa druge strane. ZAGAĐENJE PODZEMNIH VODA PREKO NELIKVIDIRANIH ILI NEPRAVILNO LIKVIDIRANIH BUNARA U predhodna dva odeljka smo već napomenuli faktore koji mogu dovesti do zagađenja podzemnih voda nestručnom izolacijom u toku izrade bunara i neadekvatnom eksploataciom bunara. što je najednostavnije. verovatno su služili za skrivanje ukradene robe. najčešće je vezan za potrebe korisnika i u velikoj meri utiče na režim podzemnih voda. peskarenja i sl.) prestane da se eksploatiše? Najčešće korisnici te bunare zatvore nekom pločom i šaht u kome se nalazi bunar zatrpaju. EKSPLOATACIJA BUŠENIH BUNARA Proces eksploatacije bunara. Kod izrade bunara pored osnovnog motiva dobijanja vode i uspostavljanja prirodnog režima veliku pažnju treba posvetiti izolaciji bunara odnosno zaštiti vodonosnih horizonata. 2006.

I tu je posle intezivnog kompresiranja bunara izvršena njegova likvidacija a korisniku je rečeno da novi bunar eksploatiše maksimalno dozvoljenim kapacitetom ne koristeći vodu iz njega sve dok se njen kvalitet ne vrati na početno stanje. Razbili smo beton u kompresorskoj stanici i našli bunar zatvoren čeličnom pločom zavarenom na četiri kraja. Posle procedure kao i u prethodna dva primera.EkoIst' 06. 06. prvu odmah posle pola sata a drugu nakon rada od 4 dana. izašli smo na teren. u bunar pod pritiskom ubrizgali cementno mleko i zapunili ga do površine terena.1) kod njegove izrade. Bio je to stari napušteni bunar u čiji se šaht slobodno slivala voda ispirajući mazut sa puta. Na poziv da novoizgrađeni bunar nema adekvatnu izolaciju i da dolazi do mešanja podzemne vode iz prvog vodonosnog sloja (slobodna izdan) čija se ukupna tvrdoća kreće oko 27 0dH sa vodom dubljeg vodonosnog sloja. da voda iz novog bunara posle 10 dana od obilnih padavina ima miris na naftu izašli smo na teren. Rezultate ovog rada nemamo ali znamo da nas korisnik nije više pozivao i reklamirao kvalitet novog bunara. odgovara početnom uzorku vode (sl. Sve nam je bilo jasno. Iz poslovnih razloga nećemo navoditi naziv korisnika iako ti ekscesi nisu imali veće posledice zahvaljujući brzom reagovanju samih korisnika. Ostalo je bilo rutina. Obilaskom terena i na pitanje da li postoji neki napušteni bunar u krugu preduzeća dobili smo potvrdan odgovor a posebno objašnjenje da nisu nikad vršili likvidaciju starih napuštenih bunara. Iznad samog bunara izgrađen je aneks prostorije i u njemu smeštena kompresorska stanica. posebno okolinu novog bunara. Izašli smo da obiđemo krug. 04. čija ukupna tvrdoća iznosi 5 d0. 2006. Izradom skraćenih analiza vode konstatovali smo da prvi uzorak vode. – 07. Dogovorili smo se sa korisnikom da uzmemo hemiske analize vode iz bunara. novi bunar je crpljen sedam dana sve dok se ukupna tvrdoća nije smanjila na 50dH. zbog nedovoljne prohodnosti bunara. na hemizam zahvaćene vode koji je bio izmenjen posle određene eksploatacije bunara u odnosu na početni. Na našu veliku sreću primetili smo da pored mazutane gde ima dosta rasutog mazuta po betonu postoji šaht u nivou puta potpuno otvoren. Namerno smo uzeli parametar ukupne tvrdoće jer je korisnik direktno koristio vodu iz podzemlja u tehnološkom procesu gde se zahtevala mala ukupna tvrdoća. U dogovoru sa ljudima iz preduzeća izvršili smo likvidaciju bunara na taj način što smo. Drugi primer zagađenja podzemnih voda preko napuštenih bunara znatno je drastičniji. I tu su bila uobičajena pitanja posle „mirisanja“ vode u laboratoriji preduzeća da li u krugu postoje napušteni bunari? Odgovor je bio nedefinisan. Naravno napušteni bunar je lociran od strane rukovodioca preduzeća. Nismo pitali za način na koji je izvršena likvidacija bunara već smo posumnjali da postoji procurivanje vode kroz eksploatacionu kolonu koja je bila urađena od PVC-a i postojala je mogućnost njenog razdvajanja usled sleganja tampona oko nje. Kada smo se približili imali smo šta da vidimo. kaptiranog bunarom. što smo dobili odgovor da je stari bunar likvidiran obišli smo teren. posle izrade novih bunara. nakon pola sata. s tom razlikom. Na poziv korisnika. 368 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Daćemo nekoliko primera iz prakse kada smo imali intervencije. Ekološka Istina / Ecological Truth. Udaljenost napuštenog bunara od novog bila je oko 16 m. Treći primer zagađenja podzemne vode karakterističan je po tome što na bunaru nije urađena adekvatna likvidacija.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ca 50 40 Ca 50 40 Fe 30 20 10 0 Mg Fe 30 20 10 0 Mg K Cl K Cl SO4 SO4 Slika 1. Usledila je analiza problema. Ekološka Istina / Ecological Truth. 369 . Ovakvih primera ima dosta. Odmah smo ukazali korisniku da je likvidacija bunara urađena pogrešno i da je to posledica promene kvaliteta vode u novoizgrađenom bunaru. 06. njihove prohodnosti ili zapunjenosti raznim materijalom.2) pokazaoSlika 1. LIKVIDACIJA NAPUŠTENIH BUNARA Da bunar ne bi postao ekološka bomba njegovu likvidaciju treba uraditi stručno i uz potpuno poznavanje geologije terena. Napušteni bunar u tom trenutku bio je star preko 25 godina. Zato je poznavanje geološke i hidrogeološke sredine i posedovanje dokumentacije o izradi bunara od velike koristi pri pravljenju programa likvidacije. Hemizam vode posle pola sata (mg/l) Slika 2. Sama likvidacija napuštenih bunara ne može biti univerzalna i u mnogome zavisi od stepena oštećenja bunarske i filterske konstrukcije. Hemizam vode posle pola sata (mg/l) je promenu kvaliteta vode. – 07. hidrogeoloških uslova sredine i same tehnike izvođenja tog čina. odnosno do dubine od 4 m od kote terena. Hemizam vode posle 4 dana (mg/l) Drugi uzorak vode (sl. 04.U bunar je spuštena čelična ploča na zavarenoj armaturi do dubine od dva metra ispod šahta. Zatim je izvršena cementacija tog dela dužine 2 m i time je završena likvidacija. posebno su nas iznenadile firme koje se bave projektovanjem bušenih bunara i projektovanjem likvidacije bunara. Zamolili smo korisnika da nam da podatke o likvidaciji napuštenog bunara. Preduzeće gde je bunar lociran koristi u toku proizvodnje dosta agresivne materije koje su zajedno sa starošću bunara uticale na propadanje eksploatacione kolone u zoni prvog vodonosnog horizonta koji se kreće do dubine od 60 m. Nalazili smo primere da se predlaže likvidacija bunara potpunim zapunjavanjem bunara građevinskim šljunkom koji omogućava slobodnu komunikaciju zagađene vode sa vodama dubljih vodonosnih horizonata i tome slično.EkoIst' 06. 2006. Nije ih imao ali je detaljno opisao kako je to učinjeno.

ZAKLJUČAK Da bi zaštitili podzemne vode od zagađenja preko napuštenih bušenih bunara potreban je pre svega stručan i odgovoran pristup projektovanju. Pre njihove likvidacije vršeno je kompresiranje. da je u poslednjih 100 godina urađeno preko 7. eksploataciji i likvidaciji bunara. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Osnove likvidacije su da se preko napuštene bunarske konstrukcije. gde su postojali uslovi. 2006. mogao je biti zapunjen građevinskim šljunkom ili običnom glinom do površine terena.000 bušenih bunara. U praksi smo izvršili likvidaciju preko 400 napuštenih bunara.EkoIst' 06. Većina bunara likvidirana je na taj način što je u zoni filtra ugrađen granulat ili građevinski šljunak a iznad toga postavljen tampon od sušene bentonitske gline i cementni čep različite dužine u zavisnosti od geoloških uslova. Pri svakoj likvidaciji dobro je poznavati i mesto tampona urađenog u toku izrade bunara. Mnogi primeri u praksi pokazuju da se ovom problemu malo posvećuje pažnje. 1. 06. dezinfekcija bunara a onda likvidacija. LITERATURA 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. onemogući najbrža veza zagađenja dubljih vodonosnih horizonata već zagađenim vodama prve izdani. Poruka autora je da se što pre nametne zakonska obaveza o likvidaciji napuštenih bunara sa pratećom stručnom dokumentacijom kako se ne bi suočili sa ekološkom bombom čije posledice je kasnije teško otkloniti. veoma mali broj bunara posle njihovog prestanka rada likvidiran na pravi način a da o tome postoje pisani tragovi.Fondovska dokumentacija NIS-Naftagasa 370 . Ostatak bunarske konstrukcije. izradi. pod uslovom da nema drugih vodonosnih horizonata. 04. i da je na činjenicu. uzimanje uzoraka vode za skraćene analize. – 07. posle njenog propadanja.

– 2005. i utvrdio da postrojenja za tretman otpadnih voda permanentno imaju problem povećanja zapremine mulja. Branislav Jerinkić2. Kikinda bfgbjerinkic@sezampro. Bakterije su direktno odgovorne za uklanjanje organskih supstanci. 1 EUROVIX Srl Italija 2 RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju. relativno visok nivo proteina u otpadnoj vodi utiče na povećanje Alcalingenesa. nadalje visok nivo rastvorenog kiseonika i niska koncentracija organskih supstanci ubrzavaju rast Nitrosomonasa i Nitrobactera. Na primer. koji uzrokuju veliku količinu zagađujućih materija teško razgradljivih biološkim putem. Sc. zagađivači. već predstavljaju heterogenu masu koja nastanjuje i stvara flokule aktivnog mulja. B. which supplying a high amount of polluting substances difficult to degrade biologically. Key words : enzymes.yu IZVOD: Ovaj rad prikazuje ostvarene rezultate EUROVIX Srl i RADANOV Zavoda za biotehnologiju i ekologiju na optimizaciji tretmana otpadnih voda industrije piva visoko opterećenih alkoholom i kvascima. – 07. OPTIMIZACIJA PROCESA PREČIŠĆAVANJA Mikroorganizmi odgovorni za prečišćavanje otpadne vode ne potiču od jednog soja. 2006. dok visoke koncentracije ugljenih hidrata ubrzavaju rast Pseudomonasa. protozoe i ponekad nematode i rotifere. razgradnja ABSTRACT: This paper showing the results reached by EUROVIX Srl and RADANOV Institute for biotechnology and ecology in optimization of the treatment of a wastewater coming from beer industry highly polluted by alcohol and yeast. formiranje flokula i njhovu stabilizaciju. degradation UVOD Tim stručnjaka EUROVIX Srl i RADANOV Zavoda za biotehnologiju i ekologiju je izučavao problematiku otpadnih voda industrije piva tokom perioda 2003. 04. tretman.EkoIst' 06.bakterije. Među njima su saprofitne bakterije. Ključne reči : enzimi. Sprovedena su istraživanja na postrojenjima sa aktivnim muljem. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja OPTIMIZACIJA TRETMANA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE PIVA PRIMENOM ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA OPTIMIZATION OF THE TREATMENT OF A WASTEWATER COMING FROM BEER INDUSTRY BY ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION Dr Paolo Maggioni1. gljivice. čak i ako nisu direktno uključene u uklanjanje i stabilizaciju zagađujućih supstanci. Hemijske osobine otpadnih voda industrije piva uzrokuju predominaciju nekih bakterijskih vrsta u odnosu na druge. bacteria’s. Ekološka Istina / Ecological Truth. koji je zasićen kiseonikom putem uduvavanja vazduha uz primenu Enzimsko bakterijskog aktivatora. pollutents. Protozoe. ponekad imaju veoma važnu ulogu tokom finalnog bistrenja vode. Flavobacterima i Bacillusa. 06. zahvaljujući predatorskoj aktivnosti prema bakterijama 371 . u manjem obimu alge. treatment.

zahvaljujući kontaktu aktivnog mulja i supstrata dolazi do fenomena adsorpcije i flokulacije. specifične koncentracije soli. mikro nutrijenti. 06. životna sredina bira najbolje sojeve i favorizuje predominaciju neke od njih. Zahvaljujući navedenom. 4. fizičkih i bioloških aspekata i prisustva organskih i neorganskih koloida. 2006. Faza aerobne oksidacije se odvija kroz disanje rastvornih organskih materija i biodegradibilnih uz nastanak ugljendioksida i vode. to nije samo biološki fenomen. zbog toga u konvencionalnim fabrikama piva moramo odustati od dobre flokulacije radi ubrzavanja uklanjanja supstrata ili obrnuto. protozoe kao konzumenti se smatraju superiornijim u evolutivnom smislu : one se ne mogu hraniti rastvorenim organskim materijama. 3. toksične supstance mogu uticati obostrano i na brzinu reprodukcije i na aktivnost. Struktura bioloških populacija varira u zavisnosti od starosti aktivnog mulja. One doprinose eliminisanju mikrobnih kolonija i dispergovanih i suspendovanih čestica. Opercularia i Epistilys. biološko-fizičke karakteristike spojeva bakterija. 5. koji se javlja kada je dostupan supstrat.EkoIst' 06. Rotifere se obično lako uočavaju. 372 . Temperatura. odgovarajuće pH. koji se može primetiti u fazi oksigenacije za koju je prisno vezan iz energentskih razloga. već je rezultat hemijskih. kako bi bili lakše usvojeni i metabolizirani unutar bakterijske ćelije. koje proizvode okolne bakterije u svojoj životnoj sredini sa ciljem da se prekinu lanci polimernih supstanci i veliki molekuli uz nastanak manjih delova tj. sadržaja energije sistema i masa aktivnih i inaktivnih mikroorganizama. jer bi time dobile malu količinu energije. Očigledno je da bilo koji faktor može uticati na rast mikroorganizama i odraziti se na proces prečišćavanja efluenta. koji se u stvari samooksiduje. osim ukoliko su sistemi dobro aerisani i stabilni gde se one mogu hraniti velikim flokulama organskih supstanci i aktivnog mulja. organsko opterećenje. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. pH. Katalitička ekstracelularna razgradnja nastaje pod uticajem hidrolitičkih enzima. molekula. Formiranje aktivnog mulja. ali najviše dobra sedimentacija i kapacitet flokulacije i kvalitet kompozicije bakterijske populacije. 04. Faza oksigenacije inertnog i celularnog organskog materijala. mešanja. Faza sinteze novih bakterijskih ćelija i uvećan rast protoplazme. koji je rastvoran u vodi i snabdevanje energijom sa oksigenacijom rezervnog materijala u ćeliji. ili biološke flokulacije predstavlja fenomen koji se prirodno javlja posle nekoliko dana u aerisanom tanku koji sadrži bakterije. rastvoreni kiseonik. Sa praktičnog stanovišta uklanjanje supstrata se može javiti usled dejstva dva parametra : jednog koji zahteva nizak nivo organskog mulja i drugog koji traži visok nivo. Najčešći rodovi su : Vorticella. kao otpadnih supstanci. 2. a proučavanje dinamike populacije nam može dati informacije o tome da li je mulj u dobrom stanju. Hemijsko-fiizičko-biološka tokom koje. zahvaljujući delovanju aktivnog mulja može se sumirati u sledećih pet faza : 1. Sekvence fenomena koji dovodi do redukcije organskih supstanci. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja kojima se hrane.

3. Gluco Amylase. Ekološka Istina / Ecological Truth. koja ulazi u postrojenje za tretman. Viši kapacitet sedimentacije mulja čime se poboljšava kvalitet prečišćenog mulja. – 07.EkoIst' 06. Razviti kapacitet prečišćavanja u prisustvu fenomena povećavanja zapremine. mikroorganizmi i sastojci : Alpha Amylase. Cellulase. Utvrditi dozu Enzimsko bakterijskog aktivatora u cilju smanjenja uticaja končastih bakterija na protozoe. PODACI O POSTROJENJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Količina otpadne vode : 2. Enzimi i bakterije deluju kao antagonisti u odnosu na patogene poboljšavajući formiranje korisnih bakterijskih kolonija čime se značajno smanjuju koncentracije komponenata uzročnika neprijatnih mirisa poput indola. 3. Preparat je namenjen aktivaciji pomenutog postrojenja. CILJEVI ISTRAŽIVANJA U OKVIRU OVOG RADA 1. Beta Glucanase. Preparat poboljšava metaboliziranje organskih komponenti uz olakšano dostizanje zahteva niskih vrednosti parametara efluenta. Beta Amylase. PREDNOSTI KORIŠĆENJA ENZIMSKO BAKTERIJSKOG AKTIVATORA 1. Agar. U preparatu su kombinovani sledeći enzimi. Amino kiseline i peptidi. Hemicellulase. kao i za čišćenje mreže slivnika i cevovoda u proizvodnim pogonima. Lipase. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja OPIS ENZIMSKO BAKTERIJSKOG AKTIVATORA Prirodni biološki promoter koji optimizuje procese biološke degradacije organskog supstrata prisutnog u otpadnoj vodi industrije piva. Pentosanase. Pancrease. ekstrakti biljaka. Indentifikovati mikroorganizme koji uzrokuju ovaj problem. 2. 04. 2006. Vreme zadržavanja otpadne vode u postrojenju : 4 – 5 dana. selektirane bakterije ( Micrococcus i Bacillus ). Pectynase. sa bazenom za oksigenaciju ( 9. Lactase.) Vrsta postrojenja : aerobno. 2.300m3 / dan ( za 20 sati radnog vremena. Veliko smanjenje formiranja končastih bakterija. skatola ili merkaptana. PROTOKOL TRETMANA Oksidacioni bazen Uvodna faza : primenjena je doza od 2g Enzimskog bakterijskog aktivatora po m3 otpadne vode na ulazu u oksidacioni bazen tokom 60 dana. 06. Phosphorilase Pullulanase. Faza održavanja :primenjena je doza od 1g Enzimsko bakterijskog aktivatora po m3 otpadne vode na ulazu u oksidacioni bazen u trajanju od 30 dana 373 . Protease. prirodni nutrienti.000m3) i uz aeraciju od 2mg O2/lit). mineralne soli i mineralni biokatalizatori bogati oligo elementima. Optimizacija procesa prečišćavanja otpadnih voda s obzirom na niska ograničenja.

zbog toga tokom početnih uzorkovanja mulj je imao kontinualno povećanje zapremine usled prisustva bakterije 021N i bio je stalno nabubreo i težak za sabijanje.550 mg / l 810 mg / l BPK5 7.1 mg / l Srednja vrednost IZM je bila 100 – 120 ml / g.2 mg / l NO3 1. REZULTATI U laboratoriji su svakodnevno tokom 90 dana tretmana proveravani sledeći parametri otpadne vode : rastvoreni kiseonik u aktivnom mulju analiza mikroflore indeks zapremine mulja ( IZM ) indentifikacija končastih bakterija i definicija njihove vrste prema JENKINS testu sa kineskim mastilom analize : HPK. P Prosečne vrednosti parametara otpadne vode na ulazu u postrojenje : HPK 5.5 g Enzimsko bakterijskog preparata po m3 otpadne vode na ulazu u blok tokom 90 dana. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth.0 mg / l NO2 Ukupni fosfor 0.8 mg / l Srednja vrednost indeksa zapremine mulja ( IZM ) je bila 150 – 190 ml / g.1 mg / l Vrednosti parametara otpadne vode na izlazu iz postrojenja nakon tretmana Enzimsko bakterijskim aktivatorom u trajanju od 90 dana : HPK 59 mg / l 22 mg / l HPK5 2.100 mg / l BPK5 25 mg / l NH3 0.5 mg / l NO2 Ukupni fosfor 4.8 mg / l NO2 Ukupni fosfor 0. BPK5. NO3. Prosečne vrednosti parametara otpadne vode na izlazu iz postrojenja pre tretmana Enzimsko bakterijskim aktivatorom : HPK 1. 04. 374 . NH3.6 mg / l NH3 0. Kada je IZM viši od 150 ml / g može se govoriti o povećanju zapremine. NO2. Prisustvo ovih bakterija je uzrokovano prisustvom lake degradacije alkohola i kvasaca što za rezultat ima i poremećen odnos HPK / BPK5.000 mg / l 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Bioblok : Primenjena je doza od 0.9 mg / l NH3 0.1 mg / l NO3 2.EkoIst' 06. 2006.6 mg / l NO3 5. – 07.

rast končastih bakterija genus 021N se povećava. Enzimsko bakterijski preparati u stvari potpomažu specifične procese ostvarujući : ubrzavanje biodegradacionih procesa zahvaljujući delovanju aktivnog mulja. 04. – 07. Enzimsko bakterijski preparati nastali iz saradnje EUROVIX – RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju u potpunosti su u skladu sa standardima i Direktivama EZ o zaštiti životne sredine. smanjenje ili uklanjanje neprijatnih mirisa. smanjenje potrošnje kiseonika.EkoIst' 06. 375 . 06. a smanjuje hrana za končaste bakterije što smanjuje njihov rast i na ovaj način se rešava problem povećanja zapremine. Primenom Enzimsko bakterijskog aktivatora uvećava se reakcija degradacije ugljeničnih supstanci. 2006. ne sadrže štetne sastojke po čoveka i životnu sredinu niti GMO. a lake za biorazgradnju. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Industrijske otpadne vode koje nastaju u proizvodnji piva imaju izuzetno visok sadržaj alkohola i kvasaca. sprečavanje razvoja patogenih mikroorganizama obezbeđujući viši kapacitet sedimentacije mulja čime se poboljšava kvalitet prečišćenog mulja. koji su visoko zagađujuće supstance. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pod ovim uslovima. smanjenje bakterijskog opterećenja. a to donosi fenomen povećavanja zapremine i oticanja mulja iz drugog taložnika.

By utilization of enzimatic-bacterial preparation. Korišćenjem enzimsko-bakterijskih preparata italijanskog proizvođača EUROVIX S.yu IZVOD: Regionalna komunalna deponija „Lovanja”.. induced management to solve the problem.. dipl. is the only sanitary landfill in Montenegro. suspended matter and electrical conductivity were halved. 06. RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju. predstavlja jedinu deponiju na teritoriji Grne Gore urađenu po tipu sanitarne deponije. god. a pogotovo u toku leta i turističke sezone. posle samo 4 dana konstatovano je osetno smanjenje neprijatnih mirisa. of the Italian producer EUROVIX S. The analyzes of the drainage water (prior to. deponija. enzimsko-bakterijski preparati ABSTRACT: The Regional Municipal Landfill ¨Lovanja¨. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRIMENA ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA PRI TRETMANU OCEDNIH VODA SANITARNIH DEPONIJA APPLICATION OF ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION IN THE TREATMENT OF THE DRAINAGE WATER AT THE SANITARY LANDFILL Branislav Jerinkic. Obloženu je geotekstilom.r. is concluded significantly reduction of malodors only after 4 days.l. Izuzetno neprijatan miris ocednih voda. a ocedne vode sa deponije se slivaju u bazene u podnožju deponije. bio.l. Analize ocednih voda (nultog stanja i sedam dana nakon početka tretmana) pokazuju da su koncentracije BPK5. located near Tivat. Prateći navedeni trend na polju rešavanja pitanja organskog otpada kao jedno od najprihvatljivijih rešenja nametnula se primena biotehnoloških postupaka i preparata. COD. U sferi komunalnih delatnosti poslednjih nekoliko decenija značajno mesto u svetu pri rešavanju organske frakcije komunalnog otpada biotehnološkim postupcima ima italijanski proizvođač EUROVIX S. enzymatic-bacterial preparations UVOD Sveopšte zagađenje životne sredine nametnulo je potrebu nalaženja novih tehnologija usklađenih sa trendom održivog razvoja.r. so that drainage water has been accumulated in pools into the foot of the landfill. Ključne reči: ocedne vode. Kikinda e-mail: bfgbjerinkic@sezampro. – 07. HPK. Tematika primene enzimsko-bakterijskih 376 . locirana u blizini Tivta.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. An extraordinary unpleasant smell. and 7 days from the beginning of the treatment) showed that the extremely high concentrations of BOD5. especially during summer and touristic season. mr Jasna Piperski. Key words: drainage waters. Continual application of enzymatic-bacterial preparations successfully solved problem of drainage water from the landfill. podstakao je rukovodstvo deponije da pristupi rešavanju ovog problema.l. suspendovanih materija i elektroprovodljivosti prepolovljene. dipl. 2006. The landfill has been coated by geotextile. landfill.r. hem. Kontinuiranom upotrebom enzimsko-bakterijkih proizvoda uspešno je rešen problem ocednih voda sa deponije. koji je bio definisan kroz AGENDU 21 na II Samitu o zaštiti životne sredine UN u Rio de Ženeiru 1992.

– 07. Praškasti preparati namenjeni tretmanu zagađene vode dodavani su u bazene uz prethodno rastvaranje u mlakoj vodi. Time se postiže brže i efikasnije sabijanje novoprispelih slojeva otpada. Kotora i Tivta. a urađena je po svim propisima koje nalaže Evropska Unija za postavljanje sanitarne deponije.3. U cilju rešavanja navedenih problema uprava deponije odlučila se za primenu enzimsko-bakterijskih preparata pomenutog italijanskog proizvođača. 2006./min ). koji se koristi kao 10% rastvor. ali i od potreba za vlaženjem deponije. koje su takođe bile prekrivene geofolijom. Usled variranja nivoa vode u bazenu ivice. preko koga je postavljena geofolija.2. 06. Ona predstavlja jedinu deponiju u Crnoj Gori kod koje su ispoštovani svi zahtevi sanitarne deponije. koje se ulivaju u lokalni kanal. te je na ovaj način sprečena kontaminacija podzemnih voda. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja preparata na našem području nije nova o čemu svedoče i radovi objavljeni na necionalnim naučnim skupovima [1.2005. Aeracija se izvodi putem recirkulacije vode u oba bazena kao i uvođenjem vazduha kroz perforirane cevi postavljene u većem bazenu ( 200lit. MATERIJAL I METODE Deponija ¨Lovanja¨ prima komunalni otpad iz Budve.4]. Primenjena su tri preparata: MICROPAN Normal i MICROPAN Complex – oba praškaste konzistencije i MICROPAN Soluzione – tečni koncentrat prijatnog mirisa. 04. Regionalna sanitarna deponija komunalnog čvrstog otpada ¨Lovanja¨ locirana je u blizini Tivta. 377 . što je predstavljalo uvodnu fazu. Rastvor M. zbog čega se one peroidično koriste za vlaženje deponije. Značajan deo slobodne površine vode u bazenima (1/3 do 1/2 površine u oba bazena) pokrivale su beličasto-žućkaste penaste skrame. kako bi se zabeležilo ”nulto stanje “. S obzirom da je područje na kome je izgrađena kraškog tipa. dodavanjem povećanih količina preparata. Ovo podrazumeva da je dno deponije obloženo geotekstilom. postavljanjem folije sprečeno je poniranje procednih voda deponije u podzemlje. Količina vode varira u zavisnosti od atmosferskih uslova (padavina i temperature-intenziteta isparavanja). Tretman enzimsko-bakterijskim preparatima otpočeo je 07. što je nepovoljno uticalo na aeraciju vode. Umesto toga vode koje se sakupljaju na geofoliji usmeravaju se u dva bazena u podnožju deponije.EkoIst' 06. Soluzione-a raspršivan dva puta dnevno po obodima bazena radi razgradnje masnih naslaga. U momentu početka tretmana u bazenu je bilo oko 40m3 ocedne vode. Pre početka primene enzimsko-bakterijskih preparata JU Centar za ekotoksikološka ispitivanja Crne Gore iz Podgorice izvršio je uzorkovanje. bile su prevučene žućkastim naslagama. ali i pored svih preduzetih mera ostalo je nerešno pitanje neprijatnih mirisa koji su širili iz bazena izuzetno zagađenih ocednih voda.07. Ekološka Istina / Ecological Truth.07. Puštena je u rad 12. sastoji se od jednog većeg bazena i manjeg trokomornog. Budući da su vode izuzetno zagađene njihovo ispuštanje u lokalni kanal recipijent nije moguće.. Voda je bila crne boje izuzetno ostrog neprijatnog mirisa što je bio osnovni pokazatelj prisustva anaerobnih procesa.2004 god. Sistem bazena u koji se ulivaju procedene vode. Nakon uvodne faze koja je trajala 4 dana prešlo se na fazu održavanja koja još uvek traje.

Prema svedočenjima zaposlenih na deponiji njihov intenzitet značajno je bio smanjen već posle 4 dana. 06. 378 . ali je zapaženo smanjenje plivajućih skrama.6 mg/l svedena na 12293.4 mg/l smanjena na 519. 2006. Koncentracija amonijum jona je sa 1129. kao i otapanje žućkastih naslaga sa ivica bazena.5 ml MICROPAN Soluzione/m2 2x nedeljno Na početku tretmana dogovoreno je da aeracija bude konstantno prisutna i da se u bazene ne upuštaju nove količine vode. Zapaženo je smanjenje sadržaja nitrita. U tom slučaju jedini uticaj na količinu vode imali su atmosferski uslovi. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Doziranje je bilo sledeće: 1. što sumarno nije uticalo na količinu vode u bazenima. Ukratko.07 mg/l. Nakon sedam dana 15. Vrednost za BPK5 je sa 16000 mg/l smanjena na 8000 mg/l. dok je vrednost HPK sa 25738. što je uslovilo podizanje čestica sa dna. gotovo svi relevantni indikatori zagađenja vode su prepolovljeni. Na ovo je najverovatnije uticalo povećanje broja bakterija u bazenima i intenzitet procesa razgradnje organskih materija.EkoIst' 06. JU Centar za ekotoksikološka ispitaivanja Crne Gore iz Podgorice ponovio je uzorkovanje za fizičko-hemijske analize vode. Jedino je intenzite mutnoće nešto porastao sa 750 NTU na 999 NTU. REZULTATI I DIKUSIJA Rezultati fizičko-hemijske analize vode pre početka tretmana u poređenju sa onim rađenim sedam dana nakon početka ukazuju na značajno poboljšanje kvaliteta voda (Tabela 1.5 ml MICROPAN Soluzione/m2 dnevno Faza održavanja: 50 g MICROPAN Complex/m3 ocedne vode 2x nedeljno 2.7 mg/l. Ekološka Istina / Ecological Truth. Tokom prvih sedam dana temperature vezduha su bile visoke (dnevne su dostizale i do 30oC) i sporadično je padala slaba kiša.07. 04. niti da se iz njih izvlači voda radi vlaženja deponije.). što je predstavljalo indikator smanjenja intenziteta neprijatnih mirisa. dok se nasuprot tome blago povećao sadržaj nitrata. Uvodna faza: 50 g MICROPAN Normal/m3 ocedne vode dnevno 2. Sedam dana od početka tretmana boja vode je i dalje ostala crna. – 07.2005. 1.

62 536.4 519.) svedeni na polovinu početne vrednosti. Na ovaj način kontinuiranom primenom benzimsko-bakterijskih preparata uspešno je rešeno pitanje neprijatnih mirisa ocednih voda u bazenima.001 < 0.000 0.3 18000 11400 0. The results of physical and chemical analysis of the drainage water from the landfill “Lovanja” Rezultati analize Parametri Jedinica mere o o Datum uzorkovanja 07. fosfati Amonijum jon (kao N) Nitrati (kao N) Nitriti (kao N) Utrošak KMnO4 Hloridi Ukupan azot (kao N) Žareni ostatak rastvorene materije Gubitak žarenjem Mineralna ulja C C NTU S/cm % mg/l O2 mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 26. Temperatura vode Temperatura vazduha Vidljive otpadne materije Miris Mutnoća pH vode Elektroprovodljivost Rastvoreni kiseonik Zasićenje vode kiseonikom BPK5 HPK Suspendovane materije Sedimentne materije Suvi ostatak rastvorene meterije Ukupni fosfor.87 0.3 30 30 Vidljive čestice crne boje Ostar miris na trulež 750 999 7. Rezultati fizičko-hemijske analize ocednih voda sa deponije ¨Lovanja¨ Table 1.298 3.33 1081. HPK.07 2395 1544 2 1 17910 10603 5. 379 . a značajno je poboljšan i njen hemijski sastav.2005 15.001 ZAKLJUČAK Posle sedmodnevnog tretmana enzimsko-bakterijskim preparatima ocednih voda deponije ¨Lovanja¨ značajno je smanjen intenzitet neprijatnih mirisa.3 7.2005.2 1471.4 31. 06.889 1129. 04.000 16000 8000 25738.62 7840 4900 11122 6411.95 1166.07. elektroprovodljivost i dr.078 0.6 12293.000 0.7 2.8 < 0.5 2008.07. sadržaj amonijum jona. suspendovane materije. Fizičkohemijske analize vode pre početka tretmana i 7 dana po njegovoj primeni pokazale su da su svi relevantni pokazatelji zagađenja (BPK5.EkoIst' 06.0215 2812. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1.000 0.55 2.

Maggioni. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. – 07. Bonassi. komunalni cvrsti otpad i opasan otpad. 435-440 (2004) 380 . komunalni cvrsti otpad i opasan otpad. Sukilović. 49-54 (2004) P. 288-291(2004) L. EKOIST' 04. C. Borsko jezero. Zlatibor. 2006. B. VODA 2004. C. L. Otpadne vode. 234-237 (2004) P. Sukilović. 4.EkoIst' 06. Jerinkić. Borsko jezero. Jerinkić. 3. 2. Bonassi. Zlatibor. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA 1. B. 06. Otpadne vode. Maggioni.

Zemljišta obrazovana na aluvijalnoj ravni Velike Morave zauzimaju značajne površine i odlikuju se visokim proizvodnim vrednostima pa se zbog toga intenzivno koriste u poljoprivrednoj proizvodnji (Tanasijević et al.). godine iz pedološkog profila i sloja zemljišta dubine 0-30 cm 381 . 1991. pollution. pri đubrenju treba voditi računa o osobinama zemljišta i potrebama biljaka (Kastori et al. Teodora Drajzera 7. Key words: Water source. zemljište. Ključne reči: Izvorište. fertilization UVOD Za vodosnabdevanje Velike Plane i Smederevske Palanke koriste se izvorišta podzemnih voda u aluvijalnoj ravni reke Velike Morave – “Livade” i “Trnovče”. Ekološka Istina / Ecological Truth. Beograd e-mail: soilscis@eunet. Uzorci zemljišta uzeti su iz pedoloških bušotina 0-90cm i 0-300cm dubine u toku 2004. prikazana u ovom radu.).EkoIst' 06. Stoga. 2005. In this article the results of investigation physical and chemical characteristic of arable soil are presented. Radmila Pivić.yu IZVOD: U okviru projekta “Snabdevanje naselja vodom i zaštita kvaliteta podzemnih voda u dolini Velike Morave” proučen je uticaj osobina i načina korišćenja zemljišta na kvalitet podzemnih voda izvorišta Velike Plane “Livade” i Smederevske Palanke “Trnovče”. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ ĐUBRENJA NA KVALITET PODZEMNIH VODA IZVORIŠTA “LIVADE” I “TRNOVČE” INFLUENCE OF FERTILIYATION ON QUALITY OF GROUND WATER SOURCE “LIVADE” AND “TRNOVCE" Biljana Sikirić. Na osnovu dobijenih rezultata smatra se da poljoprivredna proizvodnja ne utiče na kvalitet podzemnih voda. i 2005. it was concluded that fertilization does not have negative influence on quality of the ground water. According the results of study. 2006.). obavljena su u širem okruženju izvorišta koja su izložena uticaju različitih ljudskih aktivnosti koja mogu da izazovu zagađenje podzemnih voda (Radenković. a ukoliko se nestručno izvodi može da ugrozi životnu sredinu. METOD RADA Terenska istraživanja obavljena su 2004. godine (sonde 1-6) i 2005. godine pri čemu je utvrđeno da su najviše zastupljeni tipovi aluvijalnih (fluvisol) i livadskih (humofluvisol) zemljišta. 1965. soil. – 07. Istraživanja zemljišta. zagađivanje. Primena mineralnih đubriva omogućava postizanje visokih prinosa gajenih biljaka. Dragan Čakmak Institut za zemljište. Boreli-Zdravković. Branka Brebanović. đubrenje ABSTRACT: In the frame of the project “Water supplying of the cities and protection of ground water quality in the Velika Morava valley” was obtained the influence characteristics and way of the use of the soil on quality of the ground water source. U radu su predstavljeni rezultati fizičkih i hemijskih osobina poljoprivrednih zemljišta. 04. 06.

Ovi rezultati ukazuju da eventualna kontaminacija podzemnih voda nitratima 382 . Koeficijent filtracije je 1. smatramo da eventualna kontaminacija podzemnih voda nitratima na lokalitetu izvorišta “Livade” nije poreklom iz poljoprivredne proizvodnje.67 – 61. 04. uzorci 1-4).16 vol% (Livade).12 vol% (Trnovče). Nešto veći sadržaj nitratnog azota uočen je samo u prvoj dubini sonde 2 (Livade). Ova zemljišta već duže vreme se koriste u intenzivnoj poljoprivradenoj proizvodnji.7x10-3 cm/s u površinskom sloju profila a u dubljem 6.32 vol% (Trnovče). Sadržaj humusa je na nivou srednje i visoke obezbeđenosti. naročito mineralnih formi azota (amonijačni i nitratni) pokazuju da su zastupljena u količinama karakterističnim za poljoprivredna zenljišta i u dozvoljenim granicama. Smatramo da đubrenje na zemljištima lokaliteta “Trnovče” ne utiče na kontaminaciju podzemnih voda nitratima iako se radi o zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. dok na dubinama većim od 90cm nije konstatovan. Vrednosti vodnih konstanti su visoke i odgovaraju teksturnom sastavu zemljišta koji se odlikuje visokim udelom frakcije gline. Poljski vodni kapacitet je u intervalu 53. peskovito glinovite ilovače (u prvim dubinama).84 vol%(Livade). odnosno srednje teška i teška zemljišta. a 1. Hemijske osobine zemljišta prikazane su u tabeli 1.9 x 10-4cm/s (Trnovče) što ukazuje da se ova zemljišta odlikuju slabom vodopropustljivošću. Na lokalitetu “Trnovče” uočava se veća heterogenost zemljišta – gline.45 – 59. Laboratorijske analize vodno-fizičkih i hemijskih osobina zemljišta urađene su standardnim metodama JDPZ.7-3. Maksimalni vodni kapacitet kreće se u granicama 68. ZAKLJUČAK U cilju zaštite izvorišta “Livade” – Velika Plana i “Trnovče” – Smederevska Palanka proučena su zemljišta u okolini izvorišta. sadržaj lakoprisupačnog kalijuma je visok. Kako zemljišta pripadaju klasi teže propusnih zemljišta. – 07. Na lokalitetu izvorište “Trnovče” sadržaj mineralnih formi azota je u 2004. Ekološka Istina / Ecological Truth.7x10-4 cm/s (Livade).32 – 66. Reakcija zemljišta kreće se od kiselih preko slabokiselih do neutralnih (Livade) I slabokisele do neutralne (Trnovče). godini na oba izvorišta bio u dozvoljenim granicama. dok je u 2005. 2006. a na dubinama većim od 90cm lakša zemljišta tipa peskovitih ilovača do peskova. Sadržaj mineralnih oblika azota (NH4+ i NO3-) je u prve 3 dubine na nivou uobičajenom za poljoprivredna zemljišta. REZULTATI RADA Zemljišta izvorišta “Livade” su prema granulometrijskom sastavu gline i glinovite ilovače. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja (profil1. godini vrlo nizak. iako je podložan ispiranju.EkoIst' 06. 56. Vodno-fizičke osobine određene su na uzorcima livadskog zemljišta uzetih iz pedološkog profila. dok sadržaj fosfora varira u širim granicama na oba lokaliteta. Rezultati dvogodišnjih istraživanja sadržaja biljnih hraniva u zemljištima.50 – 73. 63. 06. koja predviđa primenu različitih količina i vrsta đubriva.

85 5.60 2.70 19. 3.. Đulija Boreli.23 51.0 5.45 5.30 0.90 6.70 6.3 Uz.00 3.00 0.90 6.03 3.1 Uz.1 Son. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja na oba izvorišta ne može biti iz poljoprivredne delatnosti.60 4.50 22.20 6.50 8.60 6. Tanasijević Đ.51 25.30 2.70 5.1 5.9 2.69 26.50 0.50 0.20 5.63 4. et al (1991.3 Son.00 15.20 5.90 6.00 0.75 19.00 1.35 2.75 0.05 38.90 2.1 5.50 19.62 32.58 >40.00 0.2 Uz. Zoran Radenković.60 7.75 6.91 >40.95 2. Topčider.00 0.46 16.4 Son. 04.70 6.90 6.85 2.75 6.20 4.1 Son.6 2.70 5.62 24.91 5.4 2.00 3.00 2.15 5.00 5.): Đubrenje ratarskih i povrtarskih biljaka.50 1.85 25.64 22.60 0.50 0.13 11.56 7.50 0.44 4.00 0.05 15.50 0.45 22.2 Uz.55 3.39 29.90 30. Tabela 1 – Hemijske osobine zemljišta Table 1 – Chemical analyses of the soil R.20 6.1 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 40-80 80-120 0-30 0-30 0-30 0-30 5.75 1.00 2.00 1.55 25.40 20.75 18.4 3.00 0.00 0.00 55.75 6.59 27.55 0.05 2.00 40.00 30.00 0.70 19.86 26.70 3.6 Son.50 1.44 27.09 6.86 31.65 4.6 5.25 8.): Zemljišta basena Velike Morave i Mlave.40 10. studija Instituta za proučavanje zemljišta.40 6.00 14. posebno na izvorištu “Livade” čija su zemljišta težeg mehaničkog sastava i slabo propusna.10 6.00 10. Voda 2005.50 5.95 5.00 11.0 6.35 2.88 6.2 Son.70 6.1 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-70 70-115 0-30 0-30 0-30 0-30 6.00 0. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda.89 2.3 Son. 2006.00 1.62 25.45 4.50 6.10 6.55 13.32 3.89 3.62 2.97 2. br Oznaka Dubina cm pHu nKCL Humus % P2O5 mg/100gr K2O mg/100gr NH4+ mg/kg NO3mg/kg LIVADE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Uz.05 3. 34.09 36.4 Prof.00 0.75 3.85 6.56 4.50 3.3 Uz.25 2.50 6.50 6.67 8.00 0..75 3.51 4. pp 449-456. Poljoprivredni fakultet N.25 0.95 22.00 0.) : Sistem zaštite izvorišta “Ključ” grada Požarevca – Faza realizacije objekta.5 Son.00 1.79 3.45 4.0 5..75 8.32 18.86 33.20 4.6 0.00 0.15 5.75 0.00 3.15 6.25 TRNOVCE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Uz. et al (1965.6 6.00 0.0 6. Kastori R.2 Son.69 21. Ekološka Istina / Ecological Truth.10 6.1 4.00 0.56 23.80 6.92 3.94 5.30 23.25 7.05 15. PHI “Zorka” Subotica.80 26.51 2.6 Son.50 1.00 32.81 23.40 24.90 0. br Oznaka Dubina cm pHu nKCL Humus % P2O5 mg/100g r K2O mg/100gr NH4+ mg/kg NO3mg/kg R.00 0.80 43.30 8.50 LITERATURA 1.80 6.26 25.75 3.70 0.39 3.90 23.6 14.4 Son.78 26.84 30.45 24.91 12.EkoIst' 06.75 3.27 4.62 23.00 0.73 14. 7-10 jun 2005.75 0.4 6.05 25. 2.35 6.75 24.60 2.4 Prof.68 20.04 31.75 33.00 30.00 0.50 0.75 3.00 3. 06.00 0.70 7.5 Son.75 0.25 27.75 7.00 0.30 5.95 4.60 6.40 6. Preporuka je da se na zemljištima oba lokaliteta izvodi adekvatno đubrenje azotnim đubrivima uz redovnu kontrolu plodnosti u cilju preventivne zaštite podzemnih voda.75 5. Kopaonik.S.19 8.90 6. – 07.45 9.00 0. 383 .00 1.75 5.1 Uz.95 1.24 4.75 22.15 6.00 5.Zdravković (2005.

uključujući znanja.. as well as in the development of new programs which can produce the product interesting and competitive on the market..dipl. provide the environmental protection.građ. Ekološka Istina / Ecological Truth. water supply.sr. renewal and natiral sources. easily sellable on the domestic as well as on the outside market? Which are those products? How to use still unused. And what is that programme in which we already have the resources. 2006. uz novi impuls za pokretanje niza programa u oblasti poljoprivrede. mini reservoirs. saobraćaja.EkoIst' 06. prirodni resursi ABSTRACT: The key role of quick development is not only the investing in new tehnologies. industrial capatities and the market. Razvoju mini hidroelektrana u svetu se daje izuzetan značaj. and still with this usage. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MINI HIDROELEKTRANE -’’ZELENA’’ STRUJA ZA KORISNIKE – MINI HYDRO POWER PLANTS -’’GREEN’’ POWER FOR USERS – Merita Borota. a pri tom obezbediti zaštitu okoline. a koji obezbeđuje proizvode koji se mogu odmah prodavati na tržištu. merita.? The answer to all these questions is comprehended in the title: MINI Hydro Power Plants Key words: mini hydro power plants.Beograd e-mail. male akumulacije.borota@minpolj. 04. sasvim je svejedno? Koji su to proizvodi? Kako iskoristiti neiskorišćene obnovljive prirodne resurse. and which can provides products at the same time. natural resources. Koji je to program za koji posedujemo resurse. instalisane snage oko 384 . 06.godine stoji da Švajcrska ima preko 2300 mini hidrelektrana. prema podacima od 2000. transportation.. Ministarstvo poljoprivrede.yu vladabor@eunet. u razvoju novih programa i konkurentnih proizvoda. Naprimer. with new impuls for the establishing new programmes in agriculture. već u korišćenju postojećih ljudskih i tehnoloških kapaciteta. Mnoge zemlje Evrope već imaju više od 1000 mini hidroelektrana. including knowladge.. ribarstva. – 07. industrijske kapacitete i tržište..? Odgovor na ova pitanja sadržan je u naslovu: MINI Hidroelektrane Ključne reči: male hidroelektrane.yu REZIME: Ključ ubrzanog razvoja nije samo investiranje u nove tehnologije. but also the proper use of the existing human and technological resources.ing. snabdevanja vodom. domaćem ili stranom. šumarstva i vodoprivrede -Republička direkcija za vode.gov. fishing.

Na sl. ako se izgrade na pravi način. ukupne instalisane snage oko 8300 MW. mini elektrane donose povećanju sigurnosti snabdevanja električnom energijom. poštujući principe održivog razvoja. u gradu Hančžonu. nakon detaljnijih provera. Međutim. Slika 1. Podsticaj za razvoj ovakvih projekata trebalo bi da bude i to što imamao industriju koja može da proizvede sve osnovne i potrebne delove za mini hidroelektrane. i verovatno će u narednih godinu ili dve dana. a samim tim i potencijal bi bio veći. Izgradnja mini elektrana se realizuje na osnovu rezličitih projektnih rešenja. jer se radi o veoma isplativom poslu. nedostataka novca i relevantnih informacija i koordinacije među nosiocima odgovornosti. i na proceduru izdavanja akata se poziva čak 14 Zakona. podiže se svest ekološke i tehničke kulture. Međutim. Činjenica je da treba ići ‚‚korak po korak‚‚ u pripremi ovakvog značajnog posla. procenjuje se da je interesovanje veće. Austrija preko 1300 mini hidroelektrana. 2006. osnovan je međunarodni naučno-istraživački centar za korišćenje energije malih reka. u zavisnosti od hidroloških i geoloških karakteristika svake lokacije. ponekad. U Kini. Osim toga. objekti takve vrste predstavljaju razvojnu šansu lokalnog karaktera. Neobičan je primer recimo da u ravničarskoj Vojvodini postoji 13 pogodnih lokacija za gradnju mini elektrana. 04.EkoIst' 06. Procenjeno je da u ovom trenutku u Srbiji postoji potencijal za izgradnju mini elektrana na više od 850 lokacija.1. istraživački centri i društva za podršku i razvoj mini elektrana. 06. Španija sa 735 mini hidroelektrana ostvaruje instalisanu snagu 735 MW. poteškoća u realizaciji projekata malih elektrana proizilazi i zbog nedorečenosti zakona i propisa. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 8300 MW. Uz to stoji i podatak da u Kini ima oko 89000 mini elektrana. i da bi predviđena snaga mini elektrana mogla biti 25 MW. Odličan primer dobre saradnje je 385 .. Samim tim što se pomninje osvrt na ekološko očuvanje životne sredine. U mnogim zemljama postoje posebne agencije. Osim otvaranja novih radnih mesta o ogromnom doprinosu smanjenja emisije ugljen dioksida. početi izrada dopune katastra. Koristi od projekata izgradnje mini hidroelektrana su višestruke. instalisane snage 370 MW. jer će male hidroelektrane rešiti energetski problem. Izgradnja ovakvih hidroelektrana na povoljnim lokacijama ujedno predstavlja dobru priliku za investitore i iz inostranstva. – 07. Procenjeno je da je potrebno pribaviti više od 20 saglasnosti i dozvola. je dat najčešći izgled mini elektrane. Pre par godina je urađen katastar malih hidroelektrana kojim je registrovan potencijal od 450 MW.

Slika 2: Tipičan izgled jedne mini hidroelektrane. pa je oticanje vode sa krovnih i ostalih površina prilično. ne samo kontrola nivoa vode u akumulaciji. . Mini hidroelektrane se mogu graditi na svim mestima gde postoji vodotok koji može pokrenuti turbinu. a neprekidno je u pogonu već 90 i više godina. Ekološka Istina / Ecological Truth.itd. 386 . uskih. drveće i druge predmete. Slivne površine rečnih dolina su u principu gusto naseljene. u iskorišćavanju obnovljivih resursa i smanjivanju potrebe za uvozom struje. gde već postoji desetak mini hidroelektrana privatnih investitora. može se reći da se u priličnoj meri kontoliše režim voda i nanosa. Mali vodotoci imaju imaju velike padove. Izgradnjom malih elektrana na pogodnom mestu vodotoka.godine. 2. ali i za rešavanje problema zaštite od štetnog dejstva velikih voda – poplava. pregrade.januara 1909. Primer 2: Hidrocentrala ‚‚Sokolovica‚‚ radi preko 50 godina. prvenstveno. a mali slivovi se često 100% zahvataju provalom oblaka i za kratko vreme donesu velike količine vode. Primer 1: Hidrocentrala ‚‚Gamzigrad‚‚ koja još radi. Veliku ulogu igraju i postojeći jazovi. čijim se adaptacijama otvaraju mogućnosti smanjenja investicionih ulaganja. Vreme koncentacije vode je kratko. Ovde se stavlja akcenat na male akumulacije koje imaju višestruku namenu i grade se za rešavanje problema električne energije. Korita vodotokova se ne održavaju. Prednost izgradne ovakvih izvora energije je. 3. 18 godina posle Njujorka.. koje se na krivinama prepreče i u koritu smanjuje propusnu moć vodotoka. naseljenih dolina. 06. formiraju se bočni nasipi kojima se postiže. 6. 04. vodenice. tačnije od 01. 4. Velike vode malih slivova po pravilu imaju bujični karakter koji nosi granje. kao na mestima gde već postoje brane koje treba rekonstruisati (brana na Užičkoj Đetinji. ili brane Bojnik i Ćelije). a u izgradnji ih ima još. pa se samim tim omogućava i brže doticanje vode sa sliva u rečno korito. 5.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Knjaževačka opština. te je proticaj usporavan. 2006. čija je ukupna snaga 150 KW. gde je prostor najčešće ograničen i gusto naseljen. Mostovi i drugi objekti imaju često nedovoljnu propusnu moć. i godišnje proizvodi oko 12 miliona kilovatčasova električne energije. ima status minielektranemuzeja. već se ostvaruje izuzetno efikasna zaštita od poplava. čime su Zaječarci u vek elektrike zakoračili 16 godina posle Beograđana. – 07. a takvih lokacija ima mnogo. U takvom okruženju se najčešće susrećemo sa sledećim poteškoćama a koje idu u prilog projektovanju i gradni mini elektrana: 1. tj. Dalje.

Ukoliko u skopu mini elektrane postoji i mala akumulacija. čime se poboljšava standard stanovnika. Ali. i postiže se značajna uloga u sprečavanju zasipanja postojećih. Ekološka Istina / Ecological Truth. • Veliki broj mini elektrana koriste postojeću snagu vode . pored toga što akumulišu vodu neophodnu za rad elektrane. 3-Male akumulacije. 5-Važna stvar.. – 07.. 2006.hidropotencijal. u kojoj mini elektrane i male akumulacije imaju veoma važnu ulogu jeste da obezbeđuju vodu za obogaćivanje malih proticaja u sušnim periodima. kulturu. 2-Voda iz malih akumulacija se može koristiti za snabdevanje vodom. životne sredine. U startu se pokazalo da su negativni uticaji na životnu sredinu izgradnjom malih hidroelektrana naspram velikih hidroelektrana i visokih brana. 06. čime se štite materijalna dobra. rešavaju se opet sledeći problemi: 1-Male akumulacije. daje se veliki doprinos i učešće u borbi protiv erozije. a da ne govorimo o ljudskim životima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 2. nizvodnih.. Primer 1: hidrocentrala ‚‚Gamzigrad‚‚ Hidroenergetsko korišćenje vodotokova donosi društvu značajne koristi. mogu se koristiti za potrebe navodnjavanja. • Energetska nezavisnost izolovanih i udaljenih potrošača. kao što je već naglašeno. umetnost. životna sredina nije samo okolina u kojoj živimo. Promene koje pozitivno utiču na postojeći način života stanovništva u zoni akumulacije se ogleda u tome da se kvantitativno poboljšaju uslovi rada i života – dolazi do izgradnje i rekonstrukcije postojećih i novih saobraćajnica. • Relativo jeftino snabdevanje energijom izolovanih i udaljenih potrošača. čak dobija sve značajnije mesto u svetskoj politici. minimalni. obezbeđuju zadržavanje poplavnog talasa.EkoIst' 06. 04. Izgradnjom mini elektrana se rešava sledeće: • Povećanje pouzdanosti snabdevanja elektroenergijom. 4-Izgradnjom ovakvih objekata. naravno izaziva i promenu stanja okoline. koji često nije prisutan čak ni na na skupovima ekologa. većih akumulacija. sport. Jer. poboljšava se rad komunalnih službi. Ovim tekstom se želi aktuelizovati ekološki aspekt mini hidroelektrana. ona se provlači i kroz ekonomiju. 387 . tj.

EkoIst' 06. u okviru sagledavanja u dugoročnoj perspektivi. može se skladno utopiti u integralno vodoprivredno rešenje odgovarajućeg posmatranog sliva vodotoka. 3. – 07. Katastar malih MHE na teritoriji Srbije van SAP.. godina 2005. vodoprivreda. Dams and development The report of the world commission on dams. 2. 06. Beograd. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Ovakav koncept. LITERATURA 1. Zato projektovanje i izgradnja mikro i malih elektrana i po potrebi malih akumulacija predstavlja značajnu komponentu integralnog vodoprivrednog uređenja sliva vodotoka.Energoprojekt i Institut za vodoprivredu J. Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje. bez obzira ko ga je inicirao.god.. elektoprivreda.. Vodoprivreda. 2000 388 . Ekološka Istina / Ecological Truth.Černi. 04.

b) pasivnom zaštitoma. tj.inž. changing from better regulation to the worse regulation.građ. usled čega su maksimalni protoci sve veći. 1 Ministarstvo poljoprivrede. foresty are attacked. poplave ABSTRACT: Water currents are part of integral and physical system which has one of basic pecularity rasing of ENTROPHY (Entrophy-maesuremant of quantitation uncertained and anregulated systems). 2Doc. Razlozi za to su : urbanizacija slivova. voda. razvoj erozivnih procesa. dok su nasuprot tome. Key words:embarkment. 06.EkoIst' 06. Zbog toga je čovek primoran da radi na uređenju vodotoka. Ekološka Istina / Ecological Truth. 389 . male vode sve manje ali dugotrajnije. dipl. All of these things result changrs water flow. It happens becouse: the river basins becomes urbanistic areas.. Taj proces se još više pogoršava zbog brojnih antropogenih aktivnosti na slivovima. vreme koncentracije velikih voda je sve kraće. erosion procceses raised. slivova i na zaštiti od štetnog delovanja voda. šumarstva i vodoprivrede -Rapublička direkcija za vode-Beograd 2 Univerzitet u Beogradu Šumarski fakultet Beograd REZIME: Vode i vodotoci su fizički sistem. Sve to ima za posledicu pogoršanje režima protoka. – 07.. Kibernetski gledano. čija je jedna od osnovnih osobenosti porast ENTROPIJE (Entropija-mera za kvantificiranje neodređenosti i nesređenosti sistema). i prelazak iz stanja veće uređenosti u stanje niže uređenosti. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NASIPI I ODBRANA OD VISOKIH VODA EMBRKMENTS AND DEFENSE OF HIGH LEVEL OF WATER SURFACE 1 Merita Borota. 04. uništenje šuma. Ključne reči: nasip. dipl. da bi se održavala entropija rečnih sistema na nivou i da bi imao bezbedan život čovek je obavezan da neprekidno ulaže u uređenje vodnih režima i slivova..dr Nenad Stavretović.. Efikasna zaštita od poplava može se ostvariti kombinovanom primenom grupa mera: a) aktivnom zaštitom..inž. The procces is changing for the worse by many anhtropogen actions on river basins. and human being has to work on regulation river basins as well as on protection from damage influence of water. flow Uopšteno gledano.

. grmljem i drvećem. Pod aktivnom zaštitom se podrazumevaju mere kojima se aktivno utiče na smanjenje. laguna. u koje ubrajamo nasipe. Nadvišenju postojećih odbranbenih nasipa kod nailaska poplavnog talasa. mogućnost korišćenja lokalnog materijala.. pregrada ili manjih kanala.. 06. Prednosti ovakvog izbora zaštite od visokih voda i poplava su uglavnom u jednostavnosti i brzini postavljanja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja merama prostornog planiranja i namenskog uređenja prostora za zaštitu od voda. U daljem tekstu će se okvirno razmatrati način na koji bi mogao da se poboljša zaštita samih nasipa od dugotrajnih visokih voda.. Ekološka Istina / Ecological Truth. ublažavanje poplavnog talasa. retenzija. višestruka upotreba. tj. brane sa akumulacijama za zadržavanje poplavnog talasa. Zaštiti pojedinih objekata u slučaju poplave. uređenjem slivova. a merom planiranja se vrlo selektivno odlučuje gde se može graditi i kako se sme graditi u potencijalno plavnim zonama. minimalno korišćenje ljudstva i radne snage. Vodena barijera 390 .Vodena barijera 2. Međutim u svetu se primenjuju i vrlo efikasna rešenja koja su vrlo jednostavna i brza. zeljastim biljkama.EkoIst' 06. Odbrana od poplava je često pitanje vremena U širokoj su upotrebi tradicionalna rešenja zaštite od poplava..-Geomreža za ugroženom području pristup c) • • • • • Vid ovakve zaštite se koristi pri: Formiranju odbranbenih linija.Box barijera 3. Pod pasivnom odbranom smatramo linijsku odbranu nasipima i drugim zaštitnim objektima duž ugroženih područja.. – 07. Biotehničke mere zaštite podrazumevaju sprovođenje procesa vezivanja zemljišta biološkim materijalom... Osiguranju izvođenja hidrotehničkih radova na suvom. obaloutvrde. Koja su to rešenja? 1. 2006.. izgradnjom akumulacija. d) biotehničke mere zaštite. regulacije vodotoka.-Geomembrana za zaštitu nasipa od proceđivanja 4. 04. Izradi privremenih bazena. VODENA BARIJERA Slika 1.

Membrana se po vešanju spušta duž kosinu i utegama se osigurava prijanjanje na površinu. Raymak iymeđu nosača yavisi od visine zaštite koju želimo postići. zemlja. 06. je primer postavljene box barijere. BOX BARIJERA Ova vrsta prepreke od nadiranja visokih voda u zaleđe..) Svi ovi elementi su izgrađeni od kvalitetnog materijala. kuka. Koristi se za zaštitu od poplave.). – 07..5 do 1m Na slici 2.. Na gornji deo ove vodonepropusne ploče koja je višeslojna. 2006. dna ni ¸poklopca¸ koji se puni raspoloživim materijalom (pesak. za zaštitu od proboja vode kroz nasip. Ova vrsta barjera je obično širine 1m. Ekološka Istina / Ecological Truth. laguna ili kanala. Koristi se za brzi izgranju ili nadvišenje odbranbenih nasipa. To je jednostavan sklop metalnih nosača i vodotporne višeslojne ploče. šljunak. Postavljanjem metalnih nosača formira se odbranbena linija. 04.. što omogućava duži vek trajanja. -višeslojna ploča koja je višeslojna. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Na slici 1. za zaštitu proceživanja voda kroz nasip. Osnovni elementi vodene barijere: -metalni nosač sa mogućnošću sklapanja od pocinkovanog čeličnog lima. -pribor za pričvršivanje (utega. -membrana sa PVC prevlakom. prekrivene geomembranom.. što ugrožava stabilnost same konstrukcije nasipa jer dolazi do ispiranja materijala. postavljaju se kuke koje služe za vešanje membrane.EkoIst' 06. koji čini neppropusnu i sigurnu konstrukciju. zatim za pregrađivanje manjih vodotokova kod izgradnje potrebnih hidrotehničkih objekata. Box barijera se sastoji od skupa više ćelija obloženih geotekstilom. dužine 5 ili 10m a visine od 0. je na bazi gabionskih konstrukcija izrađenih od visokokvalitetne pocinkovane mreže. a ima primenu i vojne svrhe. a pogodan je i za izradu privremenih bazena. otpaornost na habanje i korišćenje u više navrata. Dimenzija vodonepropusne ploče je 610 x 2000mm. tako da nema ni donjeg sloja tj. GEOMEMBRANE ZA ZAŠTITU NASIPA OD PROCEĐIVANJA Svako proceđivanje kroz telo nasipa dovodi do zasićenja nasipnog materijala. Box barijera je našla svoju izvrsnu primenu i za izgradnju čvrstog jezgra nasipa i služi kao drenaža u telu nasipa. 391 . Montaža je vrlo jednostavna. je data skica izgleda vodene barijere. Slika 2.

GEOMREŽE ZA PRISTUP UGROŽENOM PODRUČJU Reševajući različite geomehaničke probleme pri izgradnji hidrozehničkih objekata. 04. Kao brzo i jednostavno rešenje pokazali su se geomreže. ZAKLJUČAK Stepen zaštite od poplave zavisi najpre od prirodnog uticaja. hidrosetvom.postavljanje geomreže Kao što je na slikama prikazano. Geomreže svojom krutošću omogućuju prenos opterećenja na veću površinu. Trake se ugrađuju na preklop od 0. Nakon učvrščivanja i vezivanja tla od strane zeljastih biljaka na zemljištu se lakše sade visoke biljke. tako da je spuštanje jednostavno. Formiranje biljnog pokrivača postiže se sadnjom biljaka. Ekološka Istina / Ecological Truth.. i više puta se koriste. Slika 4. pogotovu čvrstinu površinskog sloja zemljišta. nasipima. Na plavnim podruljima veliki deo odbranbenih linija nije lako dostupan jer je podloga sa visokim stepanom vlage i vrlo male nosivosti. postavljanjem travnog tepiha. Na kraju membrane se nalazi uteg koji osigurava pravilno postavljanje. Širina traki je 4m dužine 5-10m. 2006.EkoIst' 06. Biljni pokrivač se formira na bedemima. sadnjom rizoma (Stavretović &All 2005. Po pravilu bi trebalo da su nasipi održavani i zatravljeni. što praktičnijih i rentabilnijih sredstava. 2005a). svaka vrsta obaloutvrde zahteva određenu čvrstinu. i u tim prilikama treba u kratkom vtremenskom intervalu organizovati promet saobraćaja. puteva ili železnica. spremnosti i organizovanosti službe za odbranu od velikih voda. upija vodu. čepiranjem. veže je po dubini zemljišta svojim korenovim sistemom.5m što daje sigurnost i nepropusnost pod pritiskom sile vode. Dimenzije su 50m x 4m. 06. setvom omaškom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Za sprečavanje proceđivanja i osiguranja stabilnosti nasipa može se primeniti vrlo jednostavan način koji ima za osnovu armiranu geomembranu. kao i od mogućnosti društva da pospeši odbranu od poplava pronalaženjem i uvođenjem novih. Trake geomembrane se čeličnim klinovima pričvršćuju na kruni nasipa i spuštaju niz pokos. osiguranje pristupa gradilištu i izgradnja privremenih saobraćajnica je veliki problem jer treba obezbediti stabilizaciju slabo nosivog tla. – 07. 392 . koristi je za svoje potrebe. drveće i grmlje. jednostavno se postavljaju i uklanjaju.

Šević. LITERATURA 1. – 07... "Ekološka istina 2005". Zarić.. N. Cokić. 393 . Čeran. Obrenovac Stavretović. Bor 3.. Cokić. J. (2005a): “Hidrosetva i njena upotreba u rekultivaciji degradiranih površina“. Tehničar br. Z. T. Stavretović. M. Kisić. Zbornik radova Prvog savetovanja o deponijama pepela i šljake termoelektrana. Beograd.. V.6 Građevinska knjiga. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ne treba zaboraviti činjenicu da je nivo podzemnih voda uvek niži na mestima gde postoji vegetacija u odnosu na mesta gde je nema. 386-390. 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04.EkoIst' 06. ISBN 86-80987-31-X. Termoelektrane «Nikola Tesla» Obrenovac. Z. Zbornik radova naučno stručnog skupa o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. Šević.. 2006. 06. N. (2005): “Metode biotehničke sanacije deponija pepela i šljake”. S. Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije.. Društvo građevinskih inženjera i tehničara.. Beograd. D. Manjasek.

2000). što potencijalno dovodi do poremećaja u procesu prečišćavanja (Mešter Trungel. 2000). Otpadna voda većeg dela subotičke industrije se. Opštinskom Odlukom o javnoj kanalizaciji (Službeni list Opštine Subotica 39/2001) propisani su normativi za ispuštanje otpadnih voda. without affecting floc morphology and normal development of Protozoa.yu IZVOD: Industrijske vode zbog svog sastava i dinamike ispuštanja dovode do poremećaja u radu uređaja za biološko prečišćavanje aktivnim muljem. Problem pojave vlaknastih bakterija. često se dovodi u vezu sa prisustvom nutrijenata poreklom iz industrijkih voda (Eikelboom. takođe ispušta u javnu kanalizaciju. smatra se da predtretman industrijskih voda nije neophodan ukoliko one od komunalnih odstupaju samo u povećanim koncentracijama organskih materija (Dalmacija. otežavaju taloženje mulja i njegovo odvajanje od vodene faze. experiment.EkoIst' 06. Abundance of filamentous bacteria often causes settling problems in Wastewater Treatment Plant (WWTP) of the town Subotica. 2006. 06. Pri tome treba imati u vidu složene ekološke odnose koji su prisutni u zajednici aktivnog mulja i činjenicu da su variranja u kvalitativnom i kvantitativnom sastavu industrijskih otpadnih voda znatno veća nego kod otpanih voda iz domaćinstava (Dalmacija. 2000). godine u Laboratoriji za kontrolu kvaliteta otpadnih voda JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica urađeno je više eksperimenata sa aktivnim 394 . Preliminarni rezultati pokazuju da skrob favorizuje razvoj vlaknastih formi. 2006). Međutim. 2000. eksperiment. kada se jave u velikom broju. Nikolavcic et Svardal. Tokom 2005. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ SKROBA NA KVALITET AKTIVNOG MULJA U UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI Žika Reh JKP„Vodovod i kanalizacija“ Subotica reh@eunet. ne narušavajući morfologiju flokula i ne ometajući razvoj Protozoa. skrob ABSTRACT: Composition and emission dynamics of industrial wastewaters cause disorders in activated sludge wastewater treatment processes in plants designed for treatment of domestic wastewaters. i 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. biological analysis. koje. Ključne reči: aktivni mulj. Preliminary results showed that starch causes filamentous grow. U Uređaju za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV) u Subotici često dolazi do prekomernog razvoja vlaknastih bakterija što ometa procese prečišćavanja. bez prethodnog tretmana. The aim of the study was to test how starch affects biological parameters of activated sludge in experimental conditions. pa je ispuštanje skroba zakonski ograničeno samo ukoliko količina taloživih materija pređe dozvoljene vrednosti. Cilj rada je bio da se ispita uticaj skroba na biološke parametre aktivnog mulja UPOV Subotica u laboratorijskim uslovima. biološka analiza. 2006). – 07. 04. pri čemu nije dozvoljeno ispuštanje štetnih i toksičnih materija (Mešter Trungel. starch UVOD Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici je predviđen za tretiranje komunalnih otpadnih voda i obuhvata mehaničko i biološko prečišćavanje. Kewords: activated sludge.

uz dezintegraciju flokula.EkoIst' 06. stepen vlaknastog rasta.2 g/dm3. Uzorci aktivnog mulja prikupljeni su standardnim tehnikama koje se koriste u biološkoj analizi aktivnog mulja (Eikelboom. 1-B). 2000). što omogućava raznovrsnost mikroorganizama. procenu broja slobodnih ćelija. Biološki parametri su praćeni narednih 30 dana Analiza je obuhvatala ocenu morfologije flokula. Cilj rada je bio da se ispita uticaj skroba na kvalitet aktivnog mulja UPOV Subotica u eksperimentalnim uslovima. na temperaturi od 22 do 25 ºC. REZULTATI I DISKUSIJA Ispitivanje bioloških parametara aktivnog mulja gajenog u prisustvu različitih supstrata u laboratorijskim uslovima. kvalitativni i kvantitativni sastav bioindikatorskih organizama (Protozoa. pokazalo je da skrob u laboratorijskim uslovima favorizuje vlaknati rast (Sl. 395 . Razlog tome je verovatno činjenica da su hranljivi bujon i surutka medijumi bogati raznovrsnim nutrijentima. – 07. Pri tome je u svakom sudu bilo 10% recirkularnog mulja i 90% supstrata. zbog čega su pojedini sojevi vlaknastih bakterija u kompetitivnoj prednosti. Nematoda i Rotifera). uz aeraciju pomoću akvarijumske pumpe u staklenim sudovima od 1 dm3. Ekološka Istina / Ecological Truth. uz stalno praćenje bioloških parametara. dok je kod ostalih medijuma konstatovano smanjenje brojnosti vlaknastih bakterija. MATERIJAL I METODE Eksperimenti sa aktivnim muljem su obavljeni u biološkoj laboratoriji UPOV Subotica. 1-C) iako na osnovu bioindikatorskih organizama dovodi do preopterećenosti sistema. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja muljem (Reh. snižavanjem pH vrednosti favorizuje razvoj gljiva i slobodnih ćelija. ne dovodi do povećanog razvoja filamentoznih formi. Isto tako. kao i identifikaciju vlaknastih bakterija (na diferencijalno obojenim preparatima po Gramu i Neisseru). 2006. dok je skrob medijum koga mnoge bakterije teško metabolišu. Materijal je fotografisan uz pomoć digitalne kamere. konzumna surutka u prahu “Mlekara Subotica”.2 g/dm3 i pitka voda kao kontrola) i gajen više dana. 1-D). 04. ali ne dovodi do bujanja vlaknastih bakterija (Sl. hranljivi bujon “Torlak” 2g/dm3. Merenja mikroorganizama su urađena uz pomoć softvera za obradu fotografija. Mulj je zatim izlagan različitim supstratima (rastvorljivi skrob “Merck-Alkaloid”. Indeks filamentacije u medijumu sa skrobom se tokom prvih 10 dana povećavao. 06. 2006) u kojima je aktivni mulj iz UPOV Subotica tretiran različitim nutrijentima i uzorcima industrijskih otpadnih voda i gajen u laboratorisjkim uslovima. Poređenje sa drugim supstratima pokazuje da hranljivi bujon (Sl. iz kanala kroz koji protiče recirkulacioni mulj neposredno pre ulivanja u aeracione bazene. surutka u prahu.

06. obojeno po Gramu 396 . 04. 2006. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. B-skrob. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 1 – Mikroskopske fotogafije akivnog mulja gajenog 7 dana u različitim supstratima (A-pitka voda. C-hranljivi bujon. D-surutka) Slika 2 – Sphaerotilus natans – vlaknasta bakterija u preparatu aktivnog mulja gajenog 7 dana u rastvoru skroba (2g/dm3).EkoIst' 06.

Subotica). 2006. Subotica). Subotica). komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. 107112 Reh. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. 99-102 397 . – 07. B. 95-98 Dalmacija. str. D. To podrazumeva i neophodne promenu tehnoloških procesa u prehrambenoj industiji i uvođenje obaveznog predtretmana otpadnih voda. (2000): Biological treatment of potato-starch wastewater – design and application of an aerobic selector. 2) je pokazala da među filamentima dominira Sphaerotilus natans. str. Petković. kako bi se ispuštanje skroba u javnu kanalizaciju svelo na minimum i na taj način smanjile smetnje koje vlaknaste bakterije izazivaju u Uređaju za prečišćavanje otpadnih voda. Međunarodna konferencija Otpadne vode. 191-328 Eikelboom. 71-74 Nikolavcic. 2006. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36.. (2006): Iskustva u primeni opštinske Odluke o javnoj kanlizciji u Subotici. iako ne spada u toksične supstance. bakterija koja uzrokuje nabujavanje mulja i predstavlja veliki problem u mnogim prečistačima u svetu. in: Kontrola kvaliteta voda u okviru upravljanja kvalitetom.EkoIst' 06. K. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. (2006): Iskustva. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Identifikacija vlaknastih bakterija (Sl.. Međunarodna konferencija Otpadne vode. (2000): Kvalitet prečišćenih otpadnih voda. što bi trebalo uzeti u obzir prilikom donošenja zakonske regulative. činjenica da je skrob uzrokovao povećanje stepena filamentacije je indikativna. Međunarodna konferencija Otpadne vode. Međunarodna konferencija Otpadne vode. 2006). Petrović. Ekološka Istina / Ecological Truth. Novi Sad. 04. 2006. 2006.. 06. V. ne može smatrati biološki bezazlenim jer značajno utiče na procese prečišćavanja. (2006): Interaktivni pristup biološkoj kontroli aktivnog mulja u Uređaju za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. Bez obrira na to što se ova bakterija u UPOV Subotica javlja samo povremeno i nije dominantna (Burger. Burger. IWA Publishing. A. uz napomenu da je u laboratoriji nemoguće u potpunosti simulirati uslove koji vladaju u kompleksnom sistemu kao što je uređaj za prečišćavanje otpadnih voda.. str. Subotica). B. LITERATURA Burger. str. B. Zato se. London Mešter Trungel. potrebe i značaj bioloških analiza u kontroli rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. str. ur. Ž. ZAKLJUČAK Eksperimentalni podaci pokazuju da skrob favorizuje vlaknasti rast u aktivnom mulju. Water Science and Technology Vol 41 No 9 pp 251– 258 Obradović. B. Svardal. (2006): Mikrobiološka karakterizacija aktivnog mulja Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. O. Dalmacija. 2006. (2000): Process Controll of Activated Sludge Plants by Microscopic investigation. E. pri čemu značajnije ne narušava zajednicu Protozoa i ne utiče znatno na morfologiju flokula. B.

the type of equipment and the technology of managing the process of wastewater treatment. procesu samoprečišćavanja. ekosistem aktivnog mulja čine Protozoe i neke Metazoe. godine. Mehaničko prečišćavanje podrazumeva prolazak otpadne vode kroz sistem 398 . 2006. koje svojim ekstracelularnim enzimima razgrađuju organsku materiju iz vode vršeći ujedno i njeno prečišćavanje.yu IZVOD: Prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda na gradskom uređaju za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici se obavlja mehaničkim i biološkim putem. which depends of the method of aeration and the concentration of dissolved oxygen in the aeration tank. physical characteristics and biodiversity of flocs of sludge. The aim of this study was to introduce the quality of activated sludge. Proces prečišćavanja otpadne vode aktivnim muljem je najčešći način prečišćavanja otpadne vode zagađene organskom materijom. which with their ecstracellular enzims unbuild organic materias from the water. self-cleaning. the ecosystem of activated sludge consist Protozoas and some Metazoas. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROBLEMI OBEZBEĐIVANJA OPTIMALNE KONCENTRACIJE KISEONIKA I POSLEDIČNA SLIKA AKTIVNOG MULJA NA UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI PROBLEMS OF PROVIDING THE OPTIMAL OXYGEN CONCENTRATION AND THE STATUS OF ACTIVATED SLUDGE IN THE WASTEWATER TREATMENT PLANT OF TOWN SUBOTICA Bojana Burger. aerobnom metodom aktivnog mulja. Naime. The treatment of wastewater with activated sludge is the oftenest way to treat the wastewater which contents organic materias. Except bacteria`s. a zasniva se na fundamentalnom svojstvu vode. uglavnom aerobnih.EkoIst' 06. tipa uređaja i od tehnologije upravljanja procesom prečišćavanja pri čemu je obezbeđivanje dovoljne koncentracije kiseonika za razvoj i diferencijaciju mikrofaune aktivnog mulja od presudnog značaja. Ključne reči: koncentracija kiseonika. biolog JKP “ Vodovod I kanalizacija “ Subotica e-mail:berke@tippnet. Biološko prečišćavanje se odvija u aeracionim bazenima. aktivni mulj je tvorevina izgrađena od velikog broja bakterija. Growth of the sludge ecosystem depends on the quality of the influent. biodiversity UVOD Gradski uređaj za prečišćavanje otpadanih voda u Subotici kontinualno radi od 1975. and it`s based on the fundamental characteristics of the water. The biologic method takes place in aeration tanks by aerob method of the activated sludge. biodiverzitet ABSTRACT: The wastewater in the wastewater treatment plant of town Subotica has treated with mechanical and biological methods. that`s how they treated the wastewater. – 07. Keywords: oxygen concentration.co. activated sludge. 06. Razvoj ekosistema mulja zavisi od kvaliteta ifluenta. Cilj rada je da prikaže da je kvalitet aktivnog mulja. Ekološka Istina / Ecological Truth. providing enough oxygen concentration for the growth and the differentiation of the microfauna of activated sludge is the mostly important. The activated sludge consists a big number bacterias. aktivni mulj. Osim bakterija. 04. dipl. mostly aerob bacterias. odnosno fizičke karakteristike i biodiverzitet flokula mulja zavistan od načina aeracije i koncentracije rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu.

U upotrebi su dva ovakva bazena. kao i kvalitativan i kvantitativan mikrobni sastav. Aktivni mulj je flokulantna tvorevina izgrađena iz aerobnih mikroorganizama.0 i 2. odnosno dubinski. 399 . dok se deo izbacuje na deponiju mulja. dolazi do velikih odstupanja. do izliva smeše otpadne. postojanost. uključujući i mesta uliva recirkularnog mulja. odnosno od mesta uliva otpadne vode. bakterija. a takođe se u bazene uliva i recirkularni mulj na tri izvoda. delimično prečišćene vode i mulja. 2005 ).0 mg/l u uslovima velikih atmosferskih padavina. hidrolize. Metazoa i filamentoznih bakterija. ( Burger. dok se povremeno vrši kontrola koncentracije kiseonika u bazenima po dužini.5 mg/l O2. Sekundarno prečišćavanje se pretežno odvija pod aerobnim uslovima i zato je optimalna aeracija jedan od značajnih faktora za efikasnost ovog postupka. REZULTATI RADA Kontinualno praćenje koncentracije rastvorenog kiseonika na fiksiranom WTW oksimetru pokazuje velika variranja. Od posebne važnosti predstavlja razvoj populacije končastih bakterija u aktivnom mulju obzirom da prevelik rast ove posebne grupe mikroorganizama često uzrokuje penušanje. verovatno usled priliva vode i mulja različite organske opterećenosti. veličinu. Aeracija u bazenima se sprovodi uvođenjem komprimovanog kiseonika na dno bazena. ali i za što potpuniju separaciju vode od mulja u naknadnim taložnicima. što podrazumeva određena fizička svojstva flokula. čvrstinu. sekundarno prečišćavanje se obavlja u aeracionim bazenima i podrazumeva mešanje otpadne vode. 2006 ). pri čemu biološki metodi podrazumevaju mikroskopski pregled flokula mulja i determinaciju prisutnih Protozoa. kao višak mulja. Protozoa i Metazoa. Odvajanje vode od mulja se obavlja u naknadnim taložnicima odakle se deo mulja vraća u aeracione bazene kao recirkularni mulj. Otpadna voda se uliva u aeracione bazene iz predhodnog taložnika. oksidacije i redukcije na kojima se zasniva otklanjanje organskih otpadaka iz vode. Na osnovu literaturnih podataka je prihvaćeno da optimalna koncentracija rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu iznosi između 2.2 m.EkoIst' 06. oblik. ukupne zapremine 2560 m3. Naime. 04. supstrata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja rešetki ( grube i fine ). Aeracioni bazen je dvokomorni objekat širine 20 m. sa enzimima mikroorganizama i kiseonikom. Od izvanrednog značaja za proces prečišćavanja je da flokule mulja budu dobrih osobina. i pored automatskog upravljnja koncentracijom kiseonika. 2006. Kvalitet bioaktivnog mulja se na uređaju svakodnevno prati i procenjuje fizičko hemijskim i biološkim metodama kontrole. Dakle mehurići kiseonika sa dna bazena isplivavaju na površinu i tako dovode i do potpunog mešanja otpadne vode sa muljem. Koncentracije kiseonika se kreću od 0 do preko 8. naduvavanje i otežano taloženje mulja u naknadnim taložnicima kvareći i umanjujući efekat prečišćavanja ( Petrović. – 07. Obradović. Biološko. mastolova i predhodnog taložnika. peskolova. Koncentracija kiseonika u bazenima se kontinualno prati fiksiranom sondom WTW oksimetra na izlivu vode iz aeracionih bazena. dužine 40 m i dubine vode 3. Ekološka Istina / Ecological Truth. Dobro razvijena i zdrava mikrofauna aktivnog mulja je osnovni preduslov za uspešno izvođenje procesa degradacije. 06.

Ekološka Istina / Ecological Truth. Veličina končastog rasta je najčešće okarakterisana maksimalnom vrednošću po Jenkinsovoj skali subjektivne procene filamentoznog rasta. microstoma. – 07. Slika 1.). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Merenjem koncentracije kisonika prenosnim oksimetrom po dužini bazena su pokazala da je u bazenima koncentracija kiseonika ispod 0. 1972 ). ) Živi pričvršćeno za flokulu mulja. Flokula mulja obrasla V. Razvija se pri velikom rasponu u koncentraciji kiseonika od 0 do 12.( Slika 1. Takođe se često sreću jedinke bez stalka. zatvorenih peristoma i nepokretnih treplji. Biodiverzitet aktivnog mulja nije velik i predstavljen je malim brojem vrsta u velikom broju jedinki. Pričvršćene cilijate u opsegu od 80% ukupne brojnosti u populaciji mikrofaune karakteristično je i za neravnomerno opterećenje u sistemu ( Obradović.microstoma Slika 2. ( Burger. 1972 ). 2006. dok se nedostatak kisonika na fiksiranom oksimetru očituje tek povremeno. međutim je jedina Protozoa koja je povremeno prisutna u jednakom broju kao sesilna V. Burger.5 mg/l u oko ¾ zapremine bazena. Dakle. Vorticella microstoma je polisaprobna Peritricha. Ona je subdominantan oblik. U bioaktivnom mulju su ove jedinke najdominantnije prisutne cilijatne Protozoe. Takođe je prilagođena širokom rasponu koncentracije kisonika od 0.0 mg/l.EkoIst' 06. Među velikim brojem prisutnih jedinki Vorticella microstoma. slobodnoplivajuće “telotrihe” karakteristične za uslove nedostatka kisonika i visoke koncentracije ugljen dioksida ( Bick. uključujući i varirianja u koncentraciji kiseonika. uglavnom se javlja u manjem broju.0 mg/l ( Bick. neaktivne. 2006 ). 04. TIP 021 N Aspidisca costata je cilijatna protozoa životom vezana za površinu flokule gde “brsti” prisutne bakterije. Petrović.1 – 12. najvećom zapreminom bazena vladaju gotovo potpuno anaerobni uslovi. Mikroskopska analiza aktivnog mulja se na uređaju obavlja svakodnevno pregledom svežeg mulja sa mesta suprotnom od uliva ifluenta odmah nakon uzorkovanja iz bazena.U ishrani koristi bakterije i male alge. Petković. 06. odnosno koja se javlja u vrednostima izraženim u 103 jedinki u ml uzorka. ali sa razvijenim posteriornim cilijama. često se nalaze jedinke loše kondicije. Najdominantnije prisutna 400 . 2006. U mulju su najčešće i najdominantnije prisutne polisaprobne vrste koje se lako adaptiraju različitim uslovima sredine.

). potrebe i značaj bioloških analiza u kontroli rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. ) Indikacije razvoja ove bakterije su: prisutne lako biorazgradive komponente u ifluentu. 2000. Usled nemogućnosti obezbeđivanja idealne sredine u pogledu sastava otpadne vode. u bazenima vladaju uslovi nedovoljne aerisanosti što pogoduje razvoju samo nekih mikroorganizama. ZAKLJUČAK Uprkos stalnom dovodu kiseonika. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad ( ISBN 86-82931-17-6 ). ( 2006 ): Iskustva. London 401 .. 95-98 Bick. Kvalitet voda III – 3 ( ISSN 1451-5571 ). V. A.. Otpadne vode.. Petrović. D. ( Slika 2. 06. Petrović. V. Na postrojenju se ova bakterija razvija u veoma velikom broju uzrokujući sluzavost mulja. 24-26 Burger. ( 1972 ): Ciliated Protozoa. u rukovođenju procesom prečišćavanja se pažnja treba posvetiti obezbeđivanju ujednačene koncentracije rastvorenog kiseonika po celoj zapremini bazena. Ovakav prevelik rast ove bakterije umnogome otežava separaciju vode od mulja u naknadnim taložnicima izazivajući nabujavanje i isplivavanje mulja ( Eikelboom.): Filamentozne bakterije aktivnog mulja – problem biološkog prečišćavanja otpadnih voda. Bioaktivni mulj je sredina velikih amortizacionih mogućnosti i veoma dugo odoleva različitim negativnim uticajima. posebno končastim bakterijama koje svojim velikim površinama mogu da obezbede dovoljno kiseonika za svoj razvoj. Kvalitet ifluenta koji se uliva na gradskom uređaju je veoma promenljiv i određen kvalitetom otpadnih voda industrije. ( 2000. Otpadne vode. pravac razvoja mulja. često sadržeći krajnje nepovoljne i toksične materije za razvoj mikrosveta. pp. pp. H. Obradović. B. O.. IWA Publishing. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bakterija je Eikelboom – ov TIP 021 N. 2. Burger. Petković.): Mikrobiološka karakterizacija aktivnog mulja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. 107-112 Eikelboom. LITERATURA 1. 04. nedostatak nutritijenata uključujući i kiseonika i kompletno mešanje vode u aeracionim bazenima. 4. Ekološka Istina / Ecological Truth. 5. 3. Geneva Obradović. komunalni čvrsti otpad I opasan otpad ( ISBN 86-82931-17-6 ).): Process Controll of Activated Sludge Plants by Microscopic investigation. ( 2005. Mikroskopski pregled mulja pored slike trenutnih uslova nam pokazuje i tendenciju. B. 2006.EkoIst' 06. World Health Organization. Sprečavanjem nastanka anaerobnih uslova bi se verovatno u mnogome promenila slika bioaktivnog mulja i omogućio bi se razvoj osetljivijim vrstama koje bi imale i svoj doprinos u procesu prečišćavanja. – 07. pp. ( 2006. O.

EKONOMIJA I STANDARDIZACIJA) ECOLOGICAL MANAGEMENT .E7 EKOLOŠKI MANADŽMENT (PRAVO.

pokazuje da privrede tih zemalja. Key words: management. 04.razvija marketing u funkciji obrazovanja potrošača. ecology. technology. Iz tih razloga. effects in low consumption of energy. Vranje e-mail: gogan1@ptt. Menadžment u našim preduzećima mora shvatiti da u savremenoj tržišnoj privredi. utiče na malu potrošnju energije. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ekološki faktor u savremenoj civilizaciji sve više postaje odlučujući faktor u pslovanju preduzeća i opstanku prirode i društva. privreda mora promeniti svest o neograničenosti prirodnih resursa.yu IZVOD: Razvoj ekomenadžment sistema trebalo bi shvatiti kao društveni proces koji svojom realizacijom dovodi i transformiše tradicionalni menadžment u preduzeću na način koji: . Ključne reči: menadžment.aktivno se odnosi prema ljudskim resursima. tehnologija. Srpska tranzicija pokazuje da se strategija održivog razvoja i koncept ekološkog menadžmenta sprovode parcijalno. development UVOD Tranzicija postsocijalističkih zemalja. 405 . pored uobičajenih problema koje nosi svaka privreda zbog svojih specifičnosti. naročito onih koji su taj proces završili. . pored ekonomske odgovornosti i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta života. i to uglavnom u ekonomski uspešnijim preduzećima. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKOLOŠKI MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA PREDUZEĆA ECOLOGICAL MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF ENTERPRISE Mr Gordana Mrdak Viša Tehnička Tehnološka Škola. koji se mogu neiscrpno i besplatno koristiti prilikom obavljanja ekonomskih aktivnosti. razvoj ABSTRACT: The development of ecomanagement system should be understood as a social process which by its realisation leads to and transforms the traditional management in an enterprise in the way which: raises the level of sustainability of economical development of the enterprise and the society as a whole.povećava kvalitet života. it has an active approach to human resources.EkoIst' 06. . ekologija. Ciljevi uspešnog razvoja preduzeća moraju se povezivati sa uspehom ekološkog menadžmenta i ukupnog održivog ekonomskog razvoja. leads to rational use of resources. . povezivanje ekologije i ekonomije sadrži. 2006.podiže stepen održivosti ekonomskog razvoja preduzeća i društva u celini. nosi i dodatan teret odgovornosti sadašnjih generacija prema zaštiti životne sredine. develops marketing with the function of consumer education. . raises the quality of life.vodi racionalnijoj upotrebi resursa. 06.

Aktivnosti ekomenadžmenta se kreću u pravcu: . prihvatajući stare tehnologije. . tj. Tehnološka rešenja nalaze se u uvođenju takvih tehnologija koje ne zagađuju životnu sredinu. 406 . hemijskih i bioloških uslova života i opstanka. koje su prve počele donositi najstrožije zahteve za čistu životnu sredinu. Da bi se ovo izbeglo. zagađivanja vodnih tokova. 2006.korišćenju svih otpadnih materijala kao sekundarnih sirovina.razvoju tehnoloških postupaka pročišćavanja otpadnih voda i gasova. čime se remeti ekosistem i nestaju ili se smanjuju pojedine biljne i životinjske vrste. Zbog zagađivanja sredine počeli su se pojavljivati i sve značajniji ekonomski gubici uzrokovani sve većim problemima otpadnih materijala. Ekološko inženjerstvo pokušava da naučnim metodama i novim tehnološkim procesima zaštite životnu sredinu i racionalnije koriste prirodne izvore. gubitaka velikih površina. vodi istovremenoj eksploataciji i ljudi i prirode. 06. Indirektnim putem.uanpređenju i razvoju novih tehnoloških procesa gde se smanjuju ispuštanja u biosferu. Tehnologija koja ima za cilj razvoj proizvodnih procesa isključivo radi stvaranja profita. Zemlje u razvoju. Nivo tehnologije korišćenjem prirodnih dobara u prirodi izaziva menjanje fizičkih. vodu i vazduh. Ekološka Istina / Ecological Truth. Time su najviše pogođene najrazvijenije zemlje. Narušavanje prirodnih vrednosti na ovaj način ukazuje da proizvodnotehnološki procesi nisu zaokruženi. zagađuje se prirodna sredina.praktičnog korišćenja savremenih metoda eksploatacije sirovina. i da se javljaju sve veći otpaci koji narušavaju procese u ekosistemu. ne vodeći pri tome računa o narušavanju ekosistema. a zagađujuće tehnologije putem transfera prenosili u zemlje u razvoju. zadatak ekomenadžera je da pronađu mogućnost da jednom dobijene otpatke povratno usmere u ponovni proces upotrebe u obliku sekundarnih sirovina. – 07. Zato se smatra da je područje ekomenadžmenta kompleksno sagledavanje pojava na tehnološkoj. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja a manje ukupnom privrednom sistemu preko sprovođenja zakonskih odredbi u ekološkoj oblasti. Razvijene zemlje više ne uvoze i prerađuju sirovine na sopstvenom tlu. osiromašivanju sirovinskih izvora koji su osnovni uslovi daljeg razvoja. 04. U odnosu čoveka sa prirodom narušavaju se njene vrednosti iscrpljivanjem prirodnih dobara. naučnoj. već uvoze čistije materijale. EKOLOŠKO INŽENJERSTVO Prilikom korišćenja prirodnih dobara čovek sve više menja prirodu i utiče na prirodnu razmenu materije. Postalo je moguće da preduzeće ostvaruje visoki profit a da istovremeno smanjuje kvalitet životne sredine zagađujući zemlju. omogućavaju još brži razvoj razvijenih zemalja i transferom tehnologije prenose probleme zaštite sredine na svoje teritorije. . . ekonomskoj i društvenoj osnovi. odnosno u uvođenju čistih tehnologija. Preduzeće u svom razvoju nastoji da uz što manja ulaganja sredstava postigne što veće ekonomske efekte. metoda i sredstava koja osiguravaju najracionalnije korišćenje svih prirodnih izvora u cilju opšteg napretka društva i zaštiti životne sredine. na osnovu prerade sirovina. Čiste tehnologije podrazumevaju praktičnu primenu naučnih otkrića.EkoIst' 06. čime izbegavaju zagađujuće tehnološke procese.

06. zagađivanje vazduha putem kiselih kiša. koji bi prethodno nalazili tehnološka rešenja koja eliminišu dalje pogoršanje stanja životne sredine. potrebno je prikupiti podatke o nastajanju otpadaka i mogućnostima njihove ponovne primene. Veliki broj fabrika puštan je u rad bez prethodnih rešenja za prečišćavanje otpadnih materijala. Problem privrednog razvoja i kvaliteta životne sredine mora da se zasniva na optimalnom korišćenju prirodnih resursa i uvođenju tehnologija sa što manjim otpacima. U dosadašnjem razvoju nije bilo pomaka u delu primene nauke i tehnologije koja bi smanjila zagađenje životne sredine. Razvojni projekti moraju biti konstruisani od strane stručnjaka. 2006. problemi životne sredine utiču na promenu klime. Ciljevi razvoja nauke i tehnologije moraju biti u korelaciji sa dugoročnim ciljevima društveno-ekonomskog razvoja. prenos istih preko nacionalnih granica i kontinenata. vraćanje otpadaka u proizvodnih proces reciklažm kao i upotrebom otpadaka u drugim proizvodnim procesima revalorizacijom. kao i upotrebu otpadnih materija u druge korisne svrhe. kontrolu otpadnih materijala i primenu zakonskih propisa ih ove oblasti. Na globalnom planu pojavila se opasnost narušavanja ravnoteže u biosferi. postji rizik da se problemi životne sredine prenesu na ekonomski razvoj i stabilnost i iskoriste za mnogobrojne manipulacije. Ukoliko se ta međuzavisnost ne uredi optimalno. Ti podsticaji odnosili su se isključivo na unapređenje korišćenja sirovina i energije i na poboljšanja uslova rada. Na globalnom planu. boljeg korišćenja sirovina i energije. 407 . Ona podrazumeva i recikliranje otpadnih tokova i njihovo ponovno vraćanje u proizvodni proces. – 07. Naučno-tehnički progres mora voditi računa o usklađivanju potrebnog proizvodnog razvoja i stanja životne sredine. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Menadžment preduzeća mora strogo poštovati propisane norme dozvoljenog zagađenja. smanjenja stvaranja zagađenja i poboljšanja uslova rada. na način koji bi za dato preduzeće bio najekonomičniiji. transformacijom otpadaka u neškodljive materije. gde moraju biti uključene i posledice koje takav razvoj može da izazove u odnosu na kvalitet životne sredine. U izboru između ove dve mogućnosti treba izmeriti ukupne troškove ulaganja i efekte dobijanja.EkoIst' 06. Sam postupak uvođenja novih tehnologija podrazumeva mogućnost ugrađivanja delova tehnološkog procesa kojim se uklanjaju otpadne materije štetne po životnu sredinu. To je dovelo do narušavanja prirodne sredine i preraslo lokalni karakter. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pre uvođenja nezagađujućih tehnologija. OPTIMALIZACIJA NAUČNO-TEHNIČKOG PROGRESA I ŽIVOTNE SREDINE Porast fizičkog obima proizvodnje uslovio je povećano zagađenje životne sredine. Naučnotehnološki progres je bio usmeren na rešavanje otpadnih materija koje izlaze iz osnovnog tehnološkog procesa. Budući razvoj ne sme ugrožavati kvalitet životne sredine. Ekološka optimizacija proizvodnje mora biti bazirana na naučno-istraživačkom radu u cilju poboljšanja njene efikasnosti. ili uvode kompletno nove nezagađujuće tehnologije čiji je uticaj na životnu sredinu minimalan. uvesti sistem kontrole istih i primenjivati sankcije prema zagađivačima.

EkoIst' 06.. 04. Eko-menadžment: između privrede i prirode. 4. ZAKLJUČAK U minulom periodu došlo je do višestrukog povećanja obima proizvodnje. Niš. Blace 2001 dr Petar Hafner. 3. Privreda i životna sredina – ekonomska i ekološka međuzavisnost. 5. br. 1996. teorija održivog razvoja mora biti zastupljena u smislu dugoročnog korišćenja i reprodukcije resursa. Naučno-istraživački rad se mora nadalje razvijati i to naročito hemijsko-inženjerske nauke. 1996. pa je u tom smislu potrebno definisati društveni interes za kvalitetom životne sredine kroz norme i propise i obezbediti efikasan mehanizam za kontrolu njihovog poštovanja i rigorozne sankcije. Nije potrebno isticati neophodnost rešavanja konfliktnih situacija nastalih povećanom proizvodnjom u odnosu na kvalitet životne sredine. Ekonomske teme.. ciljevi koje društvo ostvaruje. Sociološki pregled. dr Vidoje Stefanović. Nikšić. 2003. konsultantske i projektne organizacije koje bi radile na optimizaciji svih proizvodnih procesa. maksimalnog uključivanja svih u odlučivanju o razvoju i podeli odgovornosti. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Eko-menadžment preduzeća mora razvijati metode i opremu za efikasnu kontrolu stanja životne sredine i potencijalnih izvora zagađivanja. 3. dr Slobodan Pokrajac. Milošević B. Đorđević B. Nauka tehnologija razvoj. U prevazilaženju konflikata naučno-tehničkog razvoja i očuvanja životne sredine. – 07. Ekološki menadžment i marketing. Beograd. usklađivanju društvenih ciljeva i kapaciteta životne sredine. Strategija održivog razvoja i ekomenadžment u preduzeću. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. 408 . Ideal i stvarnost ekomenadžmenta. 1999. opšti interes treba da dominira nad pojedinačnim. 2006. stepen razvijenosti proizvodnih snaga. radi rešavanja problema zaštite životne sredine. 2. mora se insistirati na tome da kroz izbor tehnologije bude obezbeđena zaštita kvaliteta životne sredine. Niš. LITERATURA 1. Što se daljeg proizvodnog razvoja tiče. Kvalitet životne sredine opredeljuju društveni odnosi. Takođe se mora obezbediti stručna kontrola razvojnih projekata sa aspekta rešavanja problema zaštite sredine u konkretnim projektima. Fakultet zaštite na radu. Vukičević S.. mora razvijati proizvodnju adekvatno opremljenu za prečišćavanje tokova otpadnih materija i razvijati istraživačke. što je moralo da bude praćeno povećanjem količina otpadnih materija koje su ušle u životnu sredinu. kao i smanjivanju razlika u razvoju.

i koji ima dalekosežne posledice na opstanak čovečanstva. Vranje 3 Prirodno-matematički fakultet. e-mail: gogan1@ptt. 06. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth.Mitrovica IZVOD: Zaštita i unapređenje životne sredine je jedan od najvažnijih procesa koji zahteva različite aspekte upravljanja i znanja. 17500 Vranje. tako i životne sredine. Održivost poljoprivrede U organizaciji Ujedinjenih nacija 1992. Današnji savremeni trendovi kao i način poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadžera. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKO-MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE ECO-MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE Gordana Bogdanović-Dušanović1 Gordana Mrdak2 Radmila Trajković3 1 Viša tehnička-tehnološka škola. UVOD Zaštita i unapređenje životne sredine je danas jedan od najvažnijih procesa koji zahteva različite apsekte upravljanja i znanja. K. a koji je takođe veoma važan za opstanak čovčanstva. K. Vranje 2 Viša tehnička-tehnološka kola. agriculture. koji će pored rešavanja ekonomskih problema morati da bude upoznat i sa problemima životne sredine. kao i način poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadzera koji će pored ekonomskih problema biti upoznat i sa problemima životne sredine.yu Lole Ribara bb. ecological management.Ovakav pristup životnoj sredini je danas preko potreban.Mitrovica Filipa Filipovića 20. ekološki menadžment ABSTRACT: The protection and improvement of environment is one of the most important processes which requires different aspects of management and knowledge. and which has extensive consequences on survival of mankind.EkoIst' 06. 2006. Na njoj je zaključeno da se čovečanstvo nalazi pred rastućim problemima povećanja broja stanovnika na planeti. healthy food. zagađenja životne sredine i iscrpljivanja resursa koji se koriste u proizvodnji hrane 409 . zdrava hrana. kako na mikro tako i na globalnom nivou. Ključne reči: održivost. Današnji savremeni trendovi. poljoprivreda. god. Today's contemporary trends as well as the way of operating and of communicating require a modern manager who will in addition to solving economical problems have to be familiar with the problems of environment as well. Key words: sustainability. u Rio de Žaneiru je održana Konferencija o stabilnom ili održivom razvoju i životnoj sredini. – 07. kao i sa osnovnim instrumentima i pravilima upravljanja u oblasti kako ekonomije.

Čovečanstvo je suočeno sa velikim brojem stanovnika koji se nesrazmerno uvećava i problemom nedovoljne količine hrane za njih. Danas je ipak u program stabilnog razvoja i održivosti uvrštena i poljoprivreda. te da će ih ubuduće generacije naslediti potpuno degradirane i iscrpljene ( Bishop. regionalnom i globalnom nivou. Sauer (1956) tvrdio da se poljoprivreda razvija brzo.FAO (Food and Agricultural Organization). tako. dok na drugoj strani razvijene zemlje imaju višak proizvedene hrane. voda. ali ne i prilagodljivi svim novonastalim sintetskim jedinjenjima.i mikroelementima. Zato je 1996. bez negativnog uticaja na mogućnost zadovoljavanja potreba budućih generacija. Ekološka Istina / Ecological Truth. koji zadovoljava današnje potrebe čovečanstva. U prilog tome Heitschmidt et al. Poljoprivreda je kao ljudska delatnost u nadležnosti FAO i to specijalnim programom pod nazivom .EkoIst' 06. etike i ekonomije. neplanskim iskorišćavanjem neobnovljivih i obnovljivih resursa (Dovers and Handmer. Znamo da je poljoprivredna proizvodnja zasnovana na korišćenju bioloških resursa kao što su: zemljište.zdrava životna sredina i stabilan (održiv) razvoj" koja je usvojena na lokalnom. UNICEF(United Nations Children `s Fund). tako da mu s e obezbedi zdrav i produktivan način života. 410 . socijalno i životno pravo na balansiranu ishranu. čiji su između ostalog zaključci sledeći: . osnovnu zdravstvenu negu i obrazovanje. sanitaciju. Održiv razvoj podrazumeva svaki razvoj u očuvanoj životnoj sredini. UNDP (United Nations Development Program). Scientific ana Cultural). Danas se čovečanstvo suočilo sa ubrzanim privrednim razvojem i primenom savremenih tehnologija zasnovanim na potrebama stanovništva i raspoloživih resursa koji ugrožavaju celokupnu biosferu. Najveće iskorišćavanje prirodnih bogatstava po glavi stanovnika je mnogo veće u razvijenim zemljama nego u nerazvijenim. život u nenarušenoj životnoj sredini. vodu za piće. jer postoje reakcije prirode u vidu prirodnih katastrofa. koji su obnovljivi. Stabilno ili održivo iskorišćavanje živih resursa". koju moraju da magaciniraju. 1993. (1996) tvrde da je poljoprivredna proizvodnja održiva samo ukoliko istovremeno obezbeđuje i održivost biosfere u uslovima premanentnog rasta broja stanovnika.). na koje čovek ne može uticati.. životinje i čovek. Kulturnom razvoju čoveka prethodio je proces prilagođavanja prirode tj. – 07. održivosti i posledicama za budućnost. sutra ne mora biti. Ima i suprotnih tvrdnji. Održiva poljoprivreda predstavlja ekološku proizvodnju hrane za čoveka s aspekta zaštite životne sredine. vazduh. UNESCO ( United Nations Education. 04. Holling (1993).. 06. biljke. tvrdi da ono što čini stabilnim održivi razvoj danas. Opšti zaključak eksperata iz oblasti ekonomije i ekologije je da se prirodni izvori nekontrolisano iskorišćavaju. vodotokova i zemljišta između ostalog i radi proizvodnje hrane. ekonomsko. 1993). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tada je usvojena Agenda 12 pod nazivom . Tako je. i dr.Svaki pojedinac ima fizičko. godine usvojena Madraska deklaracija o obezbeđenju hrane za svakog stanovnika na Zemlji. koja zadovoljava potrebe u makro. bez ikakvog plana o stabilnom razvoju. što podržavaju sledeće organizacije: UNEP (United Nations Environment Program). poput pesticida. 2006. Ovaj problem je naročito izražen u nerazvijenim zemljama. npr..

naročito u domenima izbora energije. 411 .EkoIst' 06. s toga je i Evropska unija 1992. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja - Hrana mora da bude proizvedena korišćenjem efikasnih i ekološki ispravnih tehnologija. regulatora rasta i dodataka stočnoj hrani. štetočina i bolesti. klimatskim prilikama. uticaji na biosferu. Naša zemlja pruža realne mogućnosti za razvoj organske poljoprivrede obzirom na uslove koje pruža a koji se ogledaju u njenom pedološkom sastavu. raspoloživim prirodnim resursima. imao je pored negativnih konsekvenci na sveukupni tehnološki razvoj i nedovoljno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. korišćenja prirodnih đubriva. a koji se koriste u gajenju biljnih i životinjskih vrsta. ZAKLJUČAK Problem očuvanja životne sredine dugo je bio zanemarivan. klimatski faktori. Poljoprivredna proizvodnja je moderna privredna delatnost zasnovana na principima efikasnosti. kojima se čuvaju i uvećavaju prirodni resusri. smanjenja troškova proizvodnje ljudske i stočne hrane . očuvanja zdravlja i uvođenja novih industrijskih procesa. – 07. primena veštačkih đubriva. koji danas sve više postaje bitan deo upravljanja privredom u ekološkoj ekonomiji. degradacija litosfere. Drugim rečima održiva poljoprivreda zadovoljava kriterijume ekologije. koji danas sve više postaje bitan deo upravljanja privredom u ekološkoj ekonomiji. đubriva. god. tržišnosti i dr. Evropskom regulativom podržala razvoj organske poljoprivrede. 2006. gajenje životinja i biljaka. Danas rešenje ovog problema se vidi u organskoj poljoprivredi koja predstavlja poljoprivrednu proizvodnju bez ili sa vrlo malo pesticida. Primena organske poljoprivrede predstavlja postovanje principa plodoreda. Indikatori održivosti poljoprivredne proizvodnje su: čovek svojim aktivnostima. 04. Posebna vrednost održivog razvoja poljoprivredne proizvodnje je u širokoj primeni njenih dostignuća na svim poljima ljudske aktivnosti. Obzirom na postojanje različitih mišljenja da održiva poljoprivredna proizvodnja je ona koja opstaje u nenarušenim uslovima životne sredine i koja može da zadovolji potrebe čovačanstva za hranom. Problem očuvanja životne sredine dugo je bio zanemarivan. Ekološka Istina / Ecological Truth. o eko-menadžmentu. a da ne govorimo o upravljanju njome tj. đubriva. upotrebu prirodnih azotofiksatora (legumonosa) i biološku kontrolu korova. atmosfere i hisdrosfere. konkurentnosti. Sve pomenuto treba da obezbedi minimalno zagađivanje zemljišta. Aktivnosti eko-menadžmenta u upravljanju poljoprivrednom proizvodnjom svode se na pravilan izbor mera koje akteri preuzimaju u delu procene realnih mogućnosti. etike i ekonomije. vazduha i voda. stepenu relativne nezagađenjenosti ruralnih područja. Dosadašnji nedostatak planskog usmeravanja tehnološkog razvoja u našoj zemlji. socijalni aspekti i dr. S druge strane nestabilnom razvoju poljoprivredne proizvodnje doprinose nepolodnost zemljišta. ekonomski uticaji. i dr. kao i neodgovarajuće korišćenje bioloških resursa koji izazivaju degradaciju ekosistema i ugrožavaju opstanak vrsta. karakteristike zemljišta. a da ne govorimo o upravljanju njome tj. o eko-menadžmentu.

74.E. 2-3. Sauer. LITERATURA 1. poslovna strategija ekomenadžmenta mora imati i elemente etičnosti i zakonitosti.L.S. 3. (1993): Investing in research for sustainability.C. već i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta života. Conserv. 1395.O. University of Chicago Press. 69. Mumford (Editors).Jr. Appl. sustainability and animal agriculture.. (1993): Economic efficiency. Man's Role in Changing the Face of the Earth. IL 49. (1993): Contradiction in sustainbility. M. Heitschmidt R.E (1996): Ecosustems. C. 5. 217.. 20. tj. B.EkoIst' 06.S. 2006. 4. – 07. L.K. sustainability and biodiversity. In: W. 4. 412 . 552. Sauer C. očuvanja životne sredine i smanjenje troškova uz ostvarivanje što većeg profita. Holling C. 04. 2. Bishop R. Environ. mogu biti moćni instrumenti eko-menadžmenta. (1956): The agency of man on the earth.O. Ambio.Short R. Savremena tržišna privreda uslovljava povezivanje ekologijei poljoprivrede kao dela ekonomije i nosi ne samo ekonomsku. Ecol. Dovers R. 22. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Primena ekoloških standarda kao i stimulisanje i destimulisanje proizvodnje i potrošnje. Journal of animal Science. Thomas. Ekološka Istina / Ecological Truth. Chicago. 3. 06. 3. Pored ostvarivanja ekonomskih ciljeva.. Grings E..W. Handmer J.

Naročito u aktivnostima u oblasti kompjuterskog kriminala. i „jakima" i „slabima" i „velikim" i .. a najveći broj devijacija nastaje upravo onda kad pravla ne postoje ili kad ljudi shvate da su pravila i regulative nešto nepravedno. internet.malim"da se bave ilegalnim aktivnostima. Keywords: Ecological information. poslovna etika. Hackers UVOD