Tehnički fakultet Bor - Univerziteta u Beogradu Zavod za zaštitu zdravlja ''TIMOK'' Zaječar Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja-Zaječar

Društvo mladih istraživača Bor

ZBORNIK RADOVA PROCEEDINGS

EkoIst '06
EKOLOŠKA ISTINA ECOLOGICAL TRUTH
Urednik / Editor Milan Trumić
Hotel ZDRAVLJAK - Sokobanja 04 – 07. 06. 2006. Srbija i Crna Gora

IZDAVAČ/PUBLISHER TEHNIČKI FAKULTET U BORU-UNIVERZITETA U BEOGRADU TECHNICAL FACULTY BOR- UNIVERSITY OF BELGRADE ZA IZDAVAČA / FOR THE PUBLISHER DEKAN / DEAN : Prof. Dr ZVONIMIR D. STANKOVIĆ GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK / EDITOR-IN-CHIEF Prof. Dr MILAN TRUMIĆ CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије

НАУЧНО-стручни скуп о природним вредностима и заштити животне средине (13 ; 2005 ; Бор) Ekološka istina, Eco Ist' 06 : zbornik Radova / [XIV naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine] [i] [XIX dani preventivne medicine Timočke krajine], 04-07. 06. 2006, Sokobanja = Ecological Truth : proceedings / [14th Scientific and professional Conference on Natural Resources and Environmental Protection] [and] [19th Days of Preventive Medicine of the Timok region] ; urednik, editor Milan Trumić. - Bor : Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006 (Bor : Grafomed). - 640 str. : ilustr. ; 25 cm Na vrhu nasl. Str. : Zavod za zaštitu zdravlja ''TIMOK'', Zaječar [i] Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar [i] Društvo mladih istraživača, Bor. - Radovi na srp. i engl. jeziku. -Tiraž 350. - Napomene uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. - Registar. ISBN 86-80987-37-9 1. Дани превентивне медицине Тимочке крајине (19 ; 2006 ; Бор) а) Животна средина - Заштита - Зборници b) Здравље - Заштита - Зборници COBISS. SR-ID 122339596

Bor, maja 2006.

Sponzor/ Sponsor: Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije The Minisrty for Science and Environmental Protection of the Republic of Serbia

EkoIst ' 06 XIV NAUČNO-STRUČNI SKUP O PRIRODNIM VREDNOSTIMA I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE 14th SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL CONFERENCE ON NATURAL RESOURCES AND ENVIRONMENTAL PROTECTION 1. Zaštita i očuvanje prirodnih vrednosti / Protection and preservation of natural resources 2. Tehnologije, reciklaža otpada i stanje životne sredine / Technologies, wastes recycling and the environment 3. Ishrana i zdravlje / Nutrition and health 4. Poljoprivreda / Agriculture 5. Urbana ekologija / Urban ecology 6. Vodosnabdevanje i zaštita voda / Water supply and protection 7. Ekološki menadžment (pravo, ekonomija i standardizacija) / Ecological management (Law, economy, standardization) 8. Ekološka etika, ekološko vaspitanje, NVO i životna sredina / Ecological ethics, ecological education, NGO and the environment 9. Održivi turizam / Sustainable tourism XIX DANI PREVENTIVNE MEDICINE TIMOČKE KRAJINE 19th DAYS OF PREVENTIVE MEDICINE OF THE TIMOK REGION 1. Socio-ekonomski model zdravlja u teoriji i praksi / Socio-ecological health model in theory and practice 2. Sprečavanje i suzbijanje masovnih poremećaja zdravlja–savremeni dometi / Prevention and eradication of massive health disorders- The latest developments 3. Mikrobi i ljudi (preplitanje makro i mikro sredine u svim oblastima života) / Microbes and people (interweaving of macro and micro environment in all spheres of life 4. Demografski procesi / Demographic processes POSEBNE SESIJE /SPECIAL SESSIONS 1. Naučno–istraživački projekti / Scientific and research projects 2. Nacionalni i lokalni ekološki planovi / National and local ecological action plans 3. Naučni podmladak / Scientific youth

OKRUGLI STO / ROUND TABLE NAUČNI ODBOR / SCIENTIFIC COMMITTEE Predsednik/President Prof. Dr Stevan Stanković — Geografski fakultet, Beograd — S&M Zamenik Predsednika/Vice President Prof. Dr Dragana Nikić— Medicinski fakultet, Niš — S&M Članovi/Members Prof. Dr Zvonimir D. Stanković — Tehnički fakultet, Bor — S&M Dr. Predrag Jakšić — Prirodno matemat. fakultet, Kos. Mitrovica — S&M Prof. Dr Hans Rudolf Pfajfer — Univerzitet u Lozani, Šwiss Prof. Dr Jacques Yvon — ENSG INPL Nancy, FrancE Prof. Dr Peter Fečko — VŠB–TU Ostrava, Czech Republik Prof. Dr Edita Virčikova — TU Košice, Slovak Republik Prof. Dr Ivica Radović — Biološki fakultet, Beograd — S&M Prof. Dr Miodrag Miljković — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Milan Antonijević — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Zoran S. Marković — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Milan Trumić — Tehnički fakultet, Bor — S&M Prof. Dr Dragana Vujanović — Farmaceutski fakultet, Beograd — S&M Dr sci. Petar Paunović — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar — S&M Dr sci. Miodrag Todorović — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar — S&M Dr sci. Siniša Milutinović — CZPITI., Zaječar — S&M Prof. Dr Miloje Čobeljić — Vojno–medicinska akademija, Beograd — S&M Prof. Dr Slobodanka Stanković — INEP, Zemun — S&M Prof. Dr Tibor Halaši — Prirodno matemat. fakultet, Novi Sad — S&M Doc. Dr Nenad Stavretović — Šumarski fakultet, Beograd — S&M ORGANIZACIONI ODBOR / ORGANIZING COMMITTEE Predsednik/President Prof. Dr Milan Trumić — Tehnički fakultet, Bor Zamenik Predsednika/Vice President Doc. Dr Grozdanka Bogdanović — Tehnički fakultet, Bor Članovi/Members Dragan Ranđelović, spec — DMI Bor Ivona Pacić — DMI Bor Mr Miroslava Marić — Centar za poljop. i tehnol. istraž., Zaječar Valentina Aleksić, dipl.ing — Centar za poljop. i tehnol. istraž., Zaječar Mr sc med Predrag Marušić — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar Dr med. Dijana Miljković — Zavod za zaštitu zdravlja, Zaječar

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

SADRŽAJ / CONTENTS
PLENARNO PREDAVANJE PLENARY LECTURE Dr Ljubinka Rajaković ARSEN I ARSENOVA JEDINJENJA -UKLANJANJE ARSENA IZ VODE11 E1 Zaštita i očuvanje prirodnih vrednosti PROTECTION AND PRESERVATION OF NATURAL RESOURCES Predrag Jakšić RASPROSTRANJENJE KARBONATNIH STENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU DISTRIBUTION OF CARBONATE ROCKS ON BALKAN PENINSULA 13 Mihajlo Stanković NOVI TAKSONI U SPECIJSKOM DIVERZITETU REZERVATA ZASAVICA NEW TAXONS IN THE SPECIES DIVERSITY OF THE WILDLIFE NATURE RESERVE OF ZASAVICA 18 Dejan Stojanović, Srećko Ćurčić& Zoran Nikolić, Momić Branko& Pašić Olgica DIVERZITET ENTOMOFAUNE NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA ZAŠTITA I OČUVANJE PRIRODE DIVERSITY OF ENTOMOFAUNA IN NATIONAL PARK FRUŠKA GORA CONSERVATION AND PROTECTION OF THE NATURE 24 dr Mihailo Ratknić, mr Svetlana Bilibajkić, Dragana Ranđelović, dipl. ing. ODRŽIVO KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH BILJNIH RESURSA SUSTAINABLE USE OF RENEWABLE VEGETATION RESOURCES Vera Đorđević, Novica Ranđelović, Danijela Avramović, Ana Lilić PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK Zorica Stojanović, Dragan Veličković, Danijela Avramović, Violeta Milosavljević, Bojka Blagojević, Novica Ranđelović ISTRAŽIVANJE SELENA U BILJNIM VRSTAMA JUGOISTOČNE SRBIJE THE RESEARCH OF SELENIUM IN HERB SPECIES OF SOUTHEAST SERBIA Slobodanka Stanković, Dragan Marković, Ana Čučulović, Snežana Dragović1 137 Cs – RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE 137 Cs – RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA Žika Reh, Sandra Čokić PROMENE U SASTAVU FAUNE ROTIFERA BORSKOG JEZERA OD 1994. DO 2005. GODINE CHANGES IN ROTIFER FAUNA OF BOR LAKE BETWEEN 1994. AND 2005. 39 29 1 3

34

44

48

I

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Aleksandra Grozdanović PREGLED EVROPSKIH PROGRAMA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REVIEW OF EUROPEAN ENVIRONMENTAL POLICY PROGRAMS 53 Aleksandra Grozdanović TRANSEKT METODA ( POLLARD, 1977) U LEPIDOPTEROLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA THE TRANSECT METHOD IN LEPIDOPTEROLOGICAL RESEARCH Slobodan Gligorijević, Dejan Živković ODREĐIVANJE SADRŽAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L.U TOPLIČKOM KRAJU 62 Milorad Kličković Dragan Pavićević Dragan Nešić UGROŽENOST I ZAŠTITA HADŽI PRODANOVE PEĆINE Dragan Nešić, Dragan Pavićević, Boško Milovanović ZAŠTITA SPELEOLOŠKIH I BIOSPELEOLOŠKIH VREDNOSTI DUBOČKE PEĆINE-GAURA MARE PROTECTION OF SPELEOLOGICAL AND BIOSPELEOLOGICAL VALUES OF THE DUBOČKA CAVE – GAURA MARE Dragan Nešić, Dragan Pavićević, Milica Mijatović PEĆINSKI SISTEM JEZAVA NOVI ZAŠTIĆENI OBJEKAT U GEONASLEĐU SRBIJE THE CAVE SYSTEM JEZAVA – NEW PROTECTED OBJECT IN GEOLOGICAL HERITAGE OF SERBIA E2. Tehnologije i stanje životne sredine TECHNOLOGIES AND STATE OF THE ENVIRONMENT Petar Rakin, Dmitrij Strebkov, Dejan Rakin, Goran Vulićević BIOGORIVA KAO IZUZETNI DOPRINOS ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE BIOFUELS AS EXCEPTIONAL CONTRIBUTION TO THE ENVIROMENT Saša Stojadinović, Radoje Pantović, Miodrag Žikić KONTROLA INTENZITETA SEIZMIČKIH TALASA UZROKOVANIH MINIRANJEM IZRADOM ZAŠTITNIH EKRANA CONTROL OF THE BLASTING INDUCED SEISMIC WAVES INTENSITY BY THE CONSTRUCTION OF REFLECTIVE SCREENS Vesna Radojičić, Miroslava Nikolić EFIKASNOST MERA U SMANJENJU ZAGAĐENJA OKOLINE DUVANSKIM DIMOM EFFICIENCY OF MEASURES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION OF TOBACCO SMOKE 68

58

74

79 85

87

94

100

II

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Viša Tasić, Dragan R. Milivojević, Novica Milošević, RAZMEŠTANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA THE ALLOCATION OF MONITORING STATIONS FOR AIR QUALITY CONTROL 105 Miodrag Žikić, Radoje Pantović, Saša Stojadinović i Zoran Aleksov ZAŠTITA OKOLINE OD HAVARIJSKOG IZLIVANJA U FABRICI SUMPORNE KISELINE U BORU ENVIRONMENTAL PROTECTION FROM HAZARDOUS SPILLAGE IN SULPHURIC ACID FACTORY IN BOR Milan I. Čekerevac, Miloš Simičić, Petar Rakin, Ljiljana Nikolić – Bujanović, Dejan Rakin NOVO EKOLOŠKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT Daniela Urošević, Ljubiša Obradović, Dejan Ilić RECIKLAŽA AMBALAŽNOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET Ljubiša Andrić, Milan Petrov, Vladan Milošević, Dejan Todorović PRIMENA MIKRONIZIRANIH NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE APPLICATION OF MICRONIZED NON METALIC MINERAL RAW MATERIALS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION Maja Đorđević, Milan Trumić RECIKLAŽA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM Milan Trumić, Snežana Bajić RECIKLAŽA PAPIRA PRIMENOM FLOTACIJSKIH KONCENTRACIJE RECYCLING PAPER USING DEINKING FLOTATION PROCESS METODA 135

110

115

120

124

130

Sanja Bugarinović, Milan Trumić, Goran Trumić FLOTACIJSKA SEPARACIJA PVC IZ PVC/PET PLASTIČNE MEŠAVINE FLOTATION SEPARATION OF PVC FROM PVC/PET PLASTICS MIXTURE Nenad Vušović, Igor Svrkota UTICAJ PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POVRŠINU TERENA INFLUENCE OF UNDERGROUND COAL MINING TO GROUND SURFACE Nenad Vušović, Igor Svrkota OŠTEĆENJE OBJEKATA NA PODRUČJU SELA SLADAJA OD UTICAJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA DAMAGES ON STRUCTURAL OBJECTS IN SLADAJA VILLAGE DUE TO UNDERGROUND COAL MINING

141

146

151

III

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ružica Lekovski, Saša Stepanović, Radmilo Rajković ODREĐIVANJE ZONE SANITARNE ZAŠTITE OKO POVRŠINSKOG KOPA “GRAČANICA” – GACKO B&H DETERMINATION OF SANITARY PROTECTION ZONE ARAUND THE “GRAČANICA” – GACKO OPEN PIT B&H 156 G. D. Bogdanović, M. M. Antonijević, S. M. Šerbula i S. M. Milić MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA PEPELA NASTALOG SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA I ČVRSTOG OTPADA USING ASH FROM COMBUSTION OF FUEL AND SOLID WASTE Draško Stanković, Biserka Trumić PROMENA TEHNOLOGIJE IZRADE KATALIZATORA U CILJU SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUHU CHANGE OF TECHNOLOGY FOR CATALYSTS DESIGN FOR THE PURPOSE OF LOWER NITROGEN OXIDES EMISSIONS Biserka Trumić, Draško Stanković RECIKLAŽA ISTROŠENIH KATALIZATORSKIH MREŽA RECYCLING OF SPENT CATALYST NETS Dr Milanče Mitovski, dipl. inž. maš., Aleksandra Mitovski, dipl. inž. met UTICAJ ENERGETIKE NA ŽIVOTNU SREDINU BORSKE OPŠTINE ENERGETICS IMPACT ON ENVIRONMENT IN BOR MUNICIPALITY Petar Rakin, Dejan Čikara, Marko Rakin REFORMISANA FOSILNA GORIVA − JEDINI OPRAVDANI PRAVAC U NJIHOVOM DALJEM KORIŠĆENJU REFORMED FOSSIL FUELS − ONLY SUSTAINABLE DIRECTION IN THEIRS FURTHER CONSUMPTION Milan I. Čekerevac, Miloš Simičić, Ljiljana N. Nikolić – Bujanović, Negica Popović, Petar M. Rakin RAZVOJ PRIMENE ELEKTROHEMIJSKI AKTIVIRANE VODE DEVELOPMENT OF ELECTROCHEMICALY ACTIVATED WATER APPLICATION Dejan Rakin, Blagoje Petrovski, Marko Rakin, Goran Vulićević PEPEO TERMOELEKTRANA KAO KORISNA SIROVINA ASH FROM THERMO POWER PLANT AS USEFUL RAW MATERIAL Dejan Čikara, Nikola Bajić, Marko Rakin BAZALTNA VLAKNA – EKOLOŠKA ALTERNATIVA STAKLENIM VLAKNIMA BASALT FIBERS – THE ECOLOGICAL ALTERNATIVE TO GLASS FIBERS Goran Đorđević, Borivoje Pantović GORIVI MATERJAL KAO UTICAJNI ELEMENTI ZA NASTANAK I RAZVOJ ŠUMSKIH POŽARA

161

166

170

174

179

184

189

194

199

IV

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Radoje Pantović, Miodrag Žikić, Dejan Tanikić, Igor Svrkota KORIŠĆENJE VEŠTAČKIH NEURONSKIH MREŽA ZA PROGNOZIRANJE SLEGANJA POTKOPANOG TERENA USING OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS IN PREDICTION OF UNDERMINED AREA SUBSIDENCE 205 Dr Marina Ilić UTICAJ UPRAVLJANJA OTPADOM NA EMISIJU GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE WASTE MANAGEMENT IMPACT ON GREENHOUSE GASES EMISSIONS Jovica Sokolović, Rodoljub Stanojlović, Zoran S. Marković, Zoran Štirbanović EKOLOŠKI I EKONOMSKI ASPEKTI TRETIRANJA FINIH KLASA UGLJA THE ECOLOGY AND ECONOMY ASPECTS OF FINE CLASS OF COAL TREATMENTS Prof. dr Zvonimir D. Stanković NEKA ISKUSTVA U PRIMENI SOLARNE TEHNOLOGIJE PRI GRADNJI PRIVATNIH KUĆA E3 Ishrana i zdravlje NUTRITION AND HEALTH Profesor dr Nedeljko Jokić, Docent dr Branko Tešanović, mr Sreten Mitrović ISHRANA, ZDRAVLJE I PROFIT FOOD, HEALTH AND PROFIT Veroslava Stanković,Nađa Vasiljević , Andrijana Ćulafić, Jelena Gligorijević 4 DEPRESIJA I ISHRANA Bogdanović Jelena, Milosavljević Ivan, Miletić Milan,Blagojević Bojka, Marina Miladinović, Ljiljana Stoičić2 ISHRANA I ZDRAVLJE E4. Poljoprivreda AGRICULTURE Miodrag Jelić, Jelena Milivojević, Olivera Nikolić, Nadica Savić STUDIJA O KVALITETU ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU KRAGUJEVCA I OKOLINE STUDY ABOUT SOIL QUALITY IN KRAGUJEVAC AND SURROUNDING Slavko Mijović, Ljubomir Pejović, Tatjana Popović UTICAJ NAVODNJAVANJA OROŠAVANJEM I PRIMJENA NPK DJUBRIVA NA PRINOS, KVALITET I VEGETATIVNI POTENCIJAL VRANCA INFLUENCE OF FERTILIZING, BY NPK FERTILIZERS, AND IRRIGATION TO THE YIELD AND QUALITY OF GRAPE VRANAC

210

215

221 222

225

229

234

239

241

246

V

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Milena Cvetkovska (student), Milovan Vuković, Vladimir Cvetkovski NITRIFIKACIONE BAKTERIJE I KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI THE NITRIFICATION BACTERIA AND NITROGEN CYCLE 251 Biljana Ristić, Dragan Marković, Valentina Živanović KOLIČINE ADSORBOVANOG OLOVA U ZEMLJIŠTU IZ INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA A QUANTITIES OF INDUSTRIAL WASTE WATER LEAD ADSORBATED IN SOIL Živka Đukić, Siniša Milutinović,Slavica Kodžopeljić,Slavica Dželatović NOVE LINIJE U SELEKCIJI LJUTIH PAPRIKA NEW LINES IN HOT PEPPER BREEDING Miroslava Marić, Siniša Milutinović, Valentina Aleksić SISTEMATSKA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU ZAJEČARSKOG OKRUGA SYSTEM OF SOIL FERTILITY CONTROL IN TIMOK REGION Slavica Kodžopeljić,Živka Đukić, Siniša Milutinović,Slavica Dželatović UTICAJ NASTIRANJA MALČ FOLIJOM NA GAJENJE RAZLIČITIH GENOTIPOVA PARADAJZA MULCHING INFUENCE ON GROVING OF DIFERENT TOMATO HIBRIDS Slobodan Milenković i Snežana Tanasković BILJNI EKSTRAKTI I HEMIJSKI NEAKTIVNA JEDINJENJA U ZAŠTITI BILJA Miroslava Marić, Milan Antonijević, Siniša Milutinović FITOREMEDIJACIJA ZEMLJIŠTA OŠTEĆENOG NANOSIMA PIRITNE JALOVINE PHYTOREMEDIATION OF SOILS DAMEGED BY PYRITE BARREN SOIL Nada Milošević, Branislava Tintor, Jordana Ralev, Gorica Cvijanović MIKROBIOLOŠKA SVOJSTVA RITSKE CRNICE I DEPOSOLA NA LOKALITETU MOKRIN MICROBIOLOGICAL PROPERTIES OF HUMOGLEY AND DIPOSOLE SOIL AT LOCALITY MOKRIN Radmila Trajković, Miroslava Krsmanović, Ljubomir Šunić, KLIJANJE SEMENA I RASTENJE BILJAKA PAPRIKE U PRISUSTVU OTPADNIH VODA REKE TOPLICE SEED GERMINATION AND GROWT OF PEPPER IN THE PRESENCE OF LIQUID WASTE FROM TOPLICA RIVER Aleksandra Stanojković, Radmila Pivić, Dušica Delić, Ljiljana Kostić-Kravljanac MOGUĆNOSTI ALTERNATIVNE ZAŠTITE BILJA PRIMENOM BILJNIH EKSTRAKATA U ZAŠTIĆENIM PROSTORIMA THE POSSIBILITIES OF PLANT PROTECTION USING PLANT EXTRACTS IN PROTECTED SPACES

256

260

263

269 272

280

285

290

294

VI

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04 – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Mr Olivera Nikolić, dr Snežana Živanović – Katić, dr Jelena Milivojević, dr Miodrag Jelić AKUMULACIJA AZOTA U BILJKAMA PŠENICE U USLOVIMA NEUTRALNE I KISELE REAKCIJE ZEMLJIŠTA NITROGEN ACCUMULATION IN PLANTS OF WHEAT IN CONDITIONS OF NEUTRAL AND ACID SOIL REACTION 299 E5 Urbana ekologija URBAN ECOLOGY Goran Stojanović IZVORI BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENTAL NOISE SOURCES Goran Stojanović KONTROLA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENT NOISE CONTROL Nenad Stavretović ZUBACA (Cynodon dactylon (L.) Pers.) I MOGUCNOSTI NJENE PRIMENE Suzana Manjasek, Nenad Stavretović FORMIRANJE ALPINUMA U ZELENIM POVRŠINAMA Nenad Stavretović, Vaskrsija Janjić Elizabet Paunović PRISUTNOST BILJNE VRSTE AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. U ZELENIM POVRSINAMABEOGRADA PRESENCE OF PLANT SPECIES AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. IN THE GREEN SPACES OF BELGRADE Dragana Ranđelović, dipl.ing. pejz.arh. POTREBA SPECIFIČNIH MERA ODRŽAVANJA ZELENIH POVRŠINA U BORU NEED OF SPECIFIC MANTAINANCE MEASURES FOR GREEN AREAS IN BOR Ninoslav Pavlović, Milan Trumić ISPITIVANJE SASTAVA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA U RURALNOJ SREDINI RESEARCHING COMPOSITION OF MUNICIPAL SOLID WASTE IN RURAL ENVIRONMENT Mr Stanimir Živanović, dipl.inž.1, Mr Milan Stepanović, dipl.inž.2 PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA NASTALIH U POŽARIMA ZAPALJIVIH TEČNIH MATERIJA AN ESTIMATE OF THE DIFFUSION OF POLLUTANTS PRODUCED IN FIRES CAUSED BY INFLAMMABLE LIQUID SUBSTANCES 305

307

312 317 321

325

330

335

340

VII

dr Jasmiina Radosavljević dipl. Branislav Jerinkić. dipl. OPTIMIZACIJA TRETMANA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE PIVA PRIMENOM ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA OPTIMIZATION OF THE TREATMENT OF A WASTEWATER COMING FROM BEER INDUSTRY BY ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION Branislav Jerinkic. Branka Brebanović.građ.dr Jasmiina Radosavljević dipl. dipl. student. MINI HIDROELEKTRANE -’’ZELENA’’ STRUJA ZA KORISNIKE – MINI HYDRO POWER PLANTS -’’GREEN’’ POWER FOR USERS – 344 349 354 359 361 366 371 376 381 384 VIII . student. Miodrag Damnjanović MINERALNI I TERMOMINERALNI IZVORI TOPLIČKOG PODRUČJA MINERAL AND THERMOMINERAL SPRING ON THE AREA OF TOPLICA DISTRICT Dušan Vučetić. Doc.EKO BOMBS Dr Paolo Maggioni. Radmila Pivić.EKO BOMBE UNSHUTDOWN AND UNPROPERLY SHUTDOWN WELLS .inž. PRIMENA ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA PRI TRETMANU OCEDNIH VODA SANITARNIH DEPONIJA APPLICATION OF ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION IN THE TREATMENT OF THE DRAINAGE WATER AT THE SANITARY LANDFILL Biljana Sikirić.EkoIst' 06.dipl.ing.inž. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Milica Pavlović.oec.geol.dipl. ANALIZA TRETMANA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA SYSTEM ANALYSIS TRETMAN COMUNAL WASTE E6 Vodosnabdevanje i zaštita voda WATER SUPLY AND PROTECTION Dipl.inž.dipl. DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA DEFINITIONS AND CLASSIFITIONS MEDICAL WASTE Jelena Gavrilović. B.. Dragan Čakmak UTICAJ ĐUBRENJA NA KVALITET PODZEMNIH VODA IZVORIŠTA “LIVADE” I “TRNOVČE” INFLUENCE OF FERTILIYATION ON QUALITY OF GROUND WATER SOURCE “LIVADE” AND “TRNOVCE" Merita Borota. i Milenko Brzak. Jovan Brzak. mr Jasna Piperski. Dažđa Danijel UTICAJ INDUSTRIJSKE ZONE NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE STANOVNIKA PANČEVA THE INFLUENCE ON ECOLOGY AND HEALTH OF PANČEVO TOWN IHABITANTS FROM THE INDUSTRIAL ZONE Jelena Gavrilović. bio. 2006.geol.ing.ing. Doc.. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth.dipl. NELIKVIDIRANI I NEPRAVILNO LIKVIDIRANI BUNARI . 04 – 07.geol. Sc. hem.

ekonomija i standardizacija) ECOLOGICAL MANAGEMENT Mr Gordana Mrdak EKOLOŠKI MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA PREDUZEĆA ECOLOGICAL MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF ENTERPRISE Gordana Bogdanović-Dušanović.MANAGEMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT CONCEPT Mihailo Đokić. dipl. STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU NA PRIMERU POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE KREČNJAKA STRATEGIC ENVIRONMENT ASSESMENT ON THE BASIS OPEN PIT MANING OF LIMESTONE 398 403 405 409 413 419 424 429 IX . Ekološka Istina / Ecological Truth. Titomir Obradović.. 06. Danijela Avramović NAMETI NA EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA THE IMPOST IN POLLUTED MATERIALS Radmilo Nikolić Bistrica Nikodijević EKOMENADŽMENT I KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA ECO . NASIPI I ODBRANA OD VISOKIH VODA EMBRKMENTS AND DEFENSE OF HIGH LEVEL OF WATER SURFACE 389 Žika Reh UTICAJ SKROBA NA KVALITET AKTIVNOG MULJA U UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI 394 Bojana Burger.dr Nenad Stavretović.inž. Radmila Trajković EKO-MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE ECO-MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE Mišel Atanasov. dipl.EkoIst' 06.građ. 2006.inž. Doc. 04 – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Merita Borota. Dragoslav Gusković INFORMATIČKA ETIKA I PROFIL EKOLOŠKOG KOMPJUTERSKOG KRIMINALA INFORMATIC ETHICS AND PROFILE OF ECOLOGICAL COMPUTER CRIMINALITY Dragan Spasić. biolog PROBLEMI OBEZBEĐIVANJA OPTIMALNE KONCENTRACIJE KISEONIKA I POSLEDIČNA SLIKA AKTIVNOG MULJA NA UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI PROBLEMS OF PROVIDING THE OPTIMAL OXYGEN CONCENTRATION AND THE STATUS OF ACTIVATED SLUDGE IN THE WASTEWATER TREATMENT PLANT OF TOWN SUBOTICA E7 Ekološki manadžment (pravo. Gordana Mrdak. dipl.

Biljana Malović . ENVIRONMENT Violeta Cvetković EKO – PATROLE U PARAĆINU Dr Nebojša Dimitrijević -Zavod za zaštitu zdravlja Kraljevo PROCENA POTREBA RAZVOJA EKOLOŠKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U SRBIJI NEEDS ASSESSMENT ENVIRONMENTAL NGO IN SERBIA Petar Rakin. Ekološka Istina / Ecological Truth. ECOLOGICAL EDUCATION. Dipl Ing Toplica Marjanović. Toplica Marjanović OD ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE KA ODRŽIVOM RAZVOJU FROM ENVIRONMENTAL PROTECTION TO SUSTAINABLE DEVELOPMENT Dragan Ranđelović. Milutun Crevar EKOLOŠKO EDUKOVANJE ZAPOSLENIH U GRADSKOJ TRŽNICI ECOLOGICAL EDUCATION OF EMPLYED IN CYTI MARKET Dragan Ranđelović. Društvo mladih istraživača Bor ULOGA EKOLOŠKIH NVO U IMPLEMENTACIJI ARHUSKE KONVENCIJE U SRBIJI ROLE OF ENVIRONMENTAL NGO`S ON AARHUS CONVENTION IMPLEMENTATION IN SERBIA NGO AND THE 457 459 452 463 466 471 476 481 X . Ruža Halaši.EkoIst' 06. Teodora Sandić. 06. 04 – 07. BAZA PODATAKA O STANJU VODNIH RESURSA U FUNKCIJI POVEĆANJA INFORMISANJA I VEĆEG UČEŠĆA JAVNOSTI U UPRAVLJANJU VODAMA DATABASE ABOUT WATER IN TERMS OF ENHANCING ACCESS TO INFORMATION AND PUBLIC PARTICIPATION IN ENVIRONMENTAL DECISION MAKING E8 Ekološka etika. nvo i životna sredina ECOLOGICAL ETHICS. Radojica Mojsijev ŽIVOTNA SREDINA I RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA THE ENVIRONMENT AND THE DEVELOPMENT OF A CIVIL SOCIETY Tibor Halaši. Snežana Kalamković. spec MBA. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Miodarag Miljković ISTRAŽIVANJE ELEMENATA VAŽNIH ZA ŽIVOTNA OSIGURANJA RESEARCH OF THE LIFE INSURANCE ELEMENTS 437 Miodrag Miljković SOCIJALNO EKONOMSKI I EKOLOŠKI PROBLEMI NA PODRUČJIMA RUDNIKA U ZATVARANJU SOCIAL. 2006. ekološko vaspitanje. ECONOMICAL AND ENVIRONMENTAL PROBLEMS ON THE AREA OF MINE IN CLOSING 445 Ing Mladen Dumitrašković.

Sandra Martinović GVOŽDJE U VODI ZA PIĆE I ANEMIJA IRON IN DRINKING WATER & ANEMIA Goran Čukić DVOVALENTNA I VIŠEVALENTNA LOGIKA U EPIDEMIOLOGIJI BIVALENT AND MULTIVALENT LOGIC IN EPIDEMIOLOGY B. 2006. Danijela Nastić ALKOHOL KAO FAKTOR RIZIKA SUICIDALNOG PONAŠANJA ADOLESCENATA I MERE PREVENCIJE ALCOHOL AS A RISK FACTOR IN ADOLESCENT SUICIDAL BEHAVIOR AND PREVENTION 489 496 501 507 512 517 519 524 531 537 542 XI . Novica Ranđelović. 06. N. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja E9 Održivi turizam SUSTAINABLE TOURSM 487 Stevan M. Vesna Andrejević. 04 – 07. Goran Čukić. Sanja Mihajlović EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA NA TERITORIJI POMORAVSKOG OKRUGA EPIDEMIOLOGICAL SITUATION ON CARDIOVASCULAR DISEASE IN THE REGION OF POMORAVLJE DISTRICT Sanja Kocić. Ranđelović TRADICIONALNA NARODNA MEDICINA U FITOTERAPIJI STRESA TRADITIONAL FOLK MEDICINE IN STRESS PHYTOTHERAPY Radmila Jovanović. Radoje Pantović. Nataša Stamenković TURISTIČKI POTENCIJALI OPŠTINE SOKOBANJA TOURISM POTENTIALS OF COMMUNITY SOKOBANJA Marija Ignjatović PRAVNI OKVIRI ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA LEGAL FRAMES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF TURISM P1234 Demografski procesi u srbiji DEMOGRAPHIC PROCESSES IN SERBIA Liljana Sokolova Djokić. Salija Adrović LAĐEVAC LADEVAC Danijela Avramović. Jeremić. Stanković TURISTIČKA KLASIFIKACIJA PLANINA SRBIJE TOURIST CLASSIFICATION OF SERBIAN M0UNTAINS Mr Gordana Mrdak ODRŽIVI TURIZAM KAO FAKTOR RAZVOJA SUSTAINABLE TOURISM AS A FACTOR OF DEVELOPMENT Ličina Reka. Dejan Jeremić.EkoIst' 06. Bogdanović. Ž. Ekološka Istina / Ecological Truth. Dragana Radovanović. Živorad Jeremić. Dragan Spasić. Ruža Halasi.

dr Dragana Nikić. Svetlana Stević. GODINE THE EFFECT OF BLACK SMOKE AIR POLLUTION ON TOTAL MORTALITY IN NIS DURING THE PERIOD 2001 . OS Okrugli sto ROUND TABLE (Radovi po pozivu) Marina Ilić. idealni postupak ustanovljavanja “nužne istinitosti” ) EPIDEMIOLOGY AND MULTIVALENT LOGICS («Utopia». Mariola Stojanović. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Goran Čukić EPIDEMIOLOGIJA I VIŠEVALENTNA LOGIKA (“Utopijski”. Svetlana Stević.2003 Žan Disterlo STEPEN OTVARANJA MAGNETNOG POLJA ZEMLJE UTICAJEM NA ELEKROMAGNETNI IMUNITET U PERIODU JUN-AVGUST 2005. GODINE THE PROJECT OF HYDROECOLOGICAL RESEARCHES OF THE RIVER CRNI TIMOK AND HIS TRIBUTARIES IN 2005. Aleksandra Stanković UTICAJ ČAĐI U SPOLJAŠNJEM VAZDUHU NA UKUPNI MORTALITET U NIŠU U PERIODU OD 2001. Milan Trumić UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U SRBIJI – STANJE I PERSPEKTIVE MUNICIPAL WASTE MANAGEMENT IN SERBIA – STATE AND PERSPECTIVE 556 562 566 571 575 577 582 583 585 XII . DO 2003. Dragan Ranđelović PRISTUP INFORMACIJAMA I UČEŠĆE JAVNOSTI U ODLUČIVANJU O ŽIVOTNOJ SREDINI Iva Stanković. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prof. dr Dragana Nikić. DEGREE OPENING MAGNETIC FIELD EARTH INFLUENCE HERE ELECTROMAGNETIC IMMUNITY IN PERIOD JUN-AUGUST 2005. Aleksandra Stanković PROCENA UTICAJA SPOLJAŠNJEG AEROZAGAĐENJA NA ZDRAVLJE ESTIMATING THE HEALTH IMPACTS OF AMBIENT AIR POLLUTION Dragan Bogdanović. Mariola Stojanović.EkoIst' 06. Nemanja Čičkovasti PROJEKAT HIDROEKOLOŠKIH ISPITIVANJA CRNOG TIMOKA I NJEGOVIH PRITOKA 2005. ideal seeing of coming to: «necessary truth») 548 Dragan Bogdanović. 2006.100 GODINA KASNIJE GETTING MARRIED IN TIMOČKA KRAJINA – 100 YEARS LETER PS123 Naučni podmladak SCIENTIFIC YOUTH Toplica Marjanović. Miodrag Todorović SKLAPANJE BRAKA U TIMOČKOJ KRAJINI . 06. Prof. 04 – 07.

Grozdanka Bogdanović. Zoran Štirbanović MOGUĆNOST PRERADE TEHNOGENE OTPADNE SIROVINETOPIONIČKE ŠLJAKE RB-BOR BEZ OSTATKA POSSIBILITY FOR TREATING WASTE MATERIAL-SMELTING SLAG FROM BOR COPPER MINE WITHOUT RESIDUE INDEX AUTORA AUTHORS’ INDEX 607 617 XIII .EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Dr Dragoljub Todić. Daniela Dodić IZRADA LOKALNOG PLANA UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADOM UZ PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE ELABORATION OF THE LOCAL COMMUNAL WASTE MANAGEMENT PLAN THROUGH IMPLEMENTATION OF THE AARHUS CONVENTION 597 Rodoljub Stanojlović. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zorica Isoski. 04 – 07. Jovica Sokolović. 2006. 06.

Ekološka Istina / Ecological Truth. ugrožava zdravlje ljudi i životinja. Zastupljen je u neorganskim i organskim jedinjenjima u valentnim stanjima –3. U radu je dat konkretan predlog rešavanja obrade vode u Obrovcu i na Paliću koja sadrži visoke (oko 100 μg/L) koncentracije arsena. Organski oblici arsena se pretežno nalaze u hrani (na primer u školjkama i ljuskarima) i to kao monometil arsenove kiseline (MMAA). arsen-pentoksid As2O5 (+5). Arsen je metaloid sa izrazitim svojstvima nemetala. otpadni materijali. sa kojima se razmatra i obrađena. Prisustvo arsena u životnoj sredini. predviđeno je pored uklanjanja amonijaka i uklanjanje amonijaka. odnosno integrisani sistemi koji obuhvataju efikasne i ekološki prihvatljive tehnologije.352.ac. zemljištu. nalazi se u atmosferi. U organizam arsen dospeva vodom ili preko lanca ishrane. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ARSEN I ARSENOVA JEDINJENJA -UKLANJANJE ARSENA IZ VODEDr Ljubinka Rajaković Tehnološko-metalurški fakultet. arsen-trihlorid AsCl3 (+3). Relativno je mobilan i ima ga u tragovima u svim materijalima. voda za piće. gde su izmerene koncentracije iznad MDV (1. U organizam arsen dospeva vodom ili preko lanca ishrane. u stenama od 500 do 2500 µg/kg) [1. stabilni su petovalentni oblici arsena. Opseg koncentracija u kojima se može naći u prirodi je širok (u prirodnim vodama od 0. gde su oksidacioni uslovi usled prisustva vazdušnog kiseonika. otpadna voda. dok je na Paliću pored arsena predviđeno i uklanjanje gvožđa čije koncentracije su takođe iznad MDV (0. Ovim sistemima. Beograd e-mail: ljubinka@grf. 2006. – 07. Ispitivanje sadržaja i ponašanja arsena u raznim vrstama voda i uopšte u životnoj sredini od velikog je značaja za hemiju i zaštitu životne sredine. prečišćavanje.3 mg/L).bg. 0. jezerima. jak) zbog njegove reaktivnosti sa metalima. +3 i +5. čime je predviđeno sveobuhvatno rešavanje prečišćavanje vode u cilju dobijanja vode za piće. dimetil arsenove kiseline (DMAA) i arsenošećera. 06. otpadne vode. arsen-trioksid As2O3 (+3). stenama.2]. prirodnim vodama i organizmima. Arsen je stabilan u različitim oblicima pojedinih valentnih stanja. u Obrovcu. Hemija arsena je izuzetno složena. Ključne reči: arsen.5 do 5000 µg/L. dok u umereno redukcionim uslovima dominira trovalentni arsen [1-3].yu IZVOD: Ispitivanje sadržaja i ponašanja arsena u raznim vrstama voda i uopšte u životnoj sredini od velikog je značaja za hemiju i zaštitu životne sredine. U površinskim vodama (rekama.8-1. obrada. arsen-trisulfid As2S3 (+3) i kiseline: arsenasta kiselina H3AsO3 (+3) i arsenova kiselina H3AsO4 (+5). već se moraju primeniti kombinacije metoda i postupaka. Najvažnija neorganska arsenova jedinjenja su: arsin H3As (-3).EkoIst' 06. U radu su razmatrane i predložene dve tehnološke linije postrojenja za uklanjanje arsena iz vode: linije u kojoj se ostvaruje uklanjanje arsena iz vode za piće i linije u kojoj se uklanja arsen iz otpada koji nastaje u toku prečišćavanja vode. postrojenje Arsen i arsenova jedinjenja i uklanjanje arsena iz vode Arsen je rasprostranjen u prirodi. morima). 04. čak i u niskim koncentracijama. Naziv arsen potiče od grčke reči arsen (muški.5 mg/L). 3 . Voda koja sadrži arsen u različitim oblicima ne može se prečistiti samo konvencionalnim postupcima za prečišćavanje vode.

direktnu filtraciju. filtraciju i sorpciju. Uklanjanje arsena na ovaj način obuhvata oksidaciju. Uklanjanje arsena i njegovih jedinjenja postupkom koagulacije/filtracije sa klasičnim koagulanima: aluminijum-sulfatom. omekšavanje krečom ili poboljšano omekšavanje krečom). Kroz pesak se propušta kalijum-permanganat sve dok se zrna peska ne prekriju slojem manganovih oksida. 04. gvožđe(III)-sulfatom ili gvožđe(III)-hloridom pokazalo se efikasnim za jedinjenja As(V). koji obuhvataju kombinaciju postupaka (koagulaciju i filtraciju. Za vode kod kojih je prisutan samo trovalentni arsen. odnosno aglomerizuju rastvorene koloidne ili suspendovane materije i talože usled gravitacije ili se uklanjaju filtracijom. kao što je prikazano na slici 1. 06. Predlog postupka za uklanjanje As iz sirove vode iz podzemnih izvorišta u okolini Obrovca Za vodu koja se koristi kao izvor vode za piće u Obrovcu predložena je tehnologija koja predstavlja kombinaciju postupaka koagulacije i filtracije. Glaukonit ima zrnast oblik.EkoIst' 06. Koagulanti menjaju površinsko naelektrisanje čestica. a manje efikasnim za jedinjenja As(III). postupci i tehnologije. Kombinacija postupaka oksidacije gvožđa i filtracije daje dobre rezultate u uklanjanju arsena iz vode. Uklanjanje arsena pri oksidaciji i precipitaciji gvožđa je efikasnije od uklanjanja arsena uz oksidaciju i precipitaciju mangana. Osnovna je podela na: procese taloženja. potrebno je prethodno oksidovati As(III) u As(V) [3. koagulaciju i mikrofiltraciju. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Za uklanjanje arsena iz vode u cilju dobijanja vode za piće primenjuju se različiti procesi. – 07. jonsku izmenu i adsorpciju. As(III). Kombinacija koagulacija/filtracija predstavlja obradu vode tokom koje se ukrupnjavaju. Aktivna komponenta zelenog peska je glaukonit. poboljšanu koagulaciju. a njega može da zameni i takozvani zeleni pesak. Oksidacioni procesi koji se koriste u tehnologiji uklanjaju gvožđa i mangana dovode do nastanka taloga hidroksida koji istovremeno precipitacijom i adsorpcijom smanjuju koncentraciju arsena u vodi.4]. koje imaju male dimenzije nazivaju se direktnim filtracionim postrojenjima. kao što je prikazano na slici 2. 2006. Postrojenja za obradu voda kod kojih nije potrebno taloženje čestica. usled čega dolazi do ukrupnjavanja i mešanja čestica i izdvajanja u obliku taloga. procese adsorpcije (posebno na aktivnom aluminijum-oksidu i gvožđe(III)hidroksidu. membransku filtraciju i alternativne procese (posebno filtracija na manganiziranom pesku). Za filtarsku ispunu se najčešće koristi manganizirani pesak. posebno mangan-dioksidom. Oksidacija gvožđa (i mangana) se veoma često koristi u obradi podzemnih voda. Predlog postupka za uklanjanje As iz sirove vode iz podzemnih izvorišta u okolini Palića Za vodu koja se koristi kao izvor vode za piće u okolini Palića predložena je tehnologija koja obuhava postupke i procese: oksidacije gvožđa. jonsku izmenu (najčešće anjonska izmena). pomešan je sa peskom i ima karakterističnu zelenu boju. prirodni zeleni mineral koji je bogat gvožđem i ima jonoizmenjivačka svojstva. Jedinjenja arsena u jonskom 4 .

5]. nekim od postupaka dehidratacije. Količine otpadnih voda od pranja filtra su oko 1-2 % od instaliranog proticaja. – 07. kao i drugi materijali koji se koriste u obradi vode. mora regenerisati zbog ograničenog oksidacionog i adsorpcionog kapaciteta.54 delova taloga. sa sadržajem suspendovanih materija ispod 1 %.54. 2006. 1: 0. Istovremeno se redukovani Mn(II) oslobađa sa površine. Učestalost regeneracije zavisi od kvaliteta influenta. Karakteristike tečnog i/ili čvrstog otpada koji nastaju uklanjanjem as iz podzemne vode Količina otpada koji nastaje tokom procesa koagulacije/filtracije zavisi od koncentracije suspendovanih materija i od izbora koagulanta. 04. Na manganiziranim površinama dolazi do oksidacije As(III) u As(V) pri čemu se As(V) adsorbuje na površinu zrna. U predloženim postupcima za uklanjanje arsena iz sirove podzemne vode u Obrovcu i na Paliću osnovni otpad od prečišćavanja je otpadna voda koja nastaje pranjem filtra. Takav mulj se može ispustiti u kanalizaciju. vezujući se za površinu zelenog peska. u procesu koagulacije. odnosno onih parametara koji smanjuju kapacitet filtera. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja obliku (što zavisi od pH sredine) jonskom izmenom se izmenjuju sa OH--jonima. U studiji koja se bavi analizom najefikasnijeg postupka za obradu voda i uklanjanje arsena [4] utvrđeno je da je optimalan odnos količine dodatog gvožđe(III)-hlorida i taloga. Nadmuljna voda vraća se na početak procesa prečišćavanja. ali i čvrsti i/ili tečni otpad koji sadrži povećan sadržaj arsena. Voda od pranja filtra predstavlja tečni otpad velike zapremine. a izdvojeni mulj dalje obraditi. Zeleni pesak se. Nakon primene bilo kog od navedenih postupaka za uklanjanje As iz vode dobija se voda koja zadovoljava zahteve kvaliteta vode za piće. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Kod oba predložena postupka koncentracija suspendovanih materija u sirovoj vodi je ispod maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) za vodu za piće. Analize kvaliteta vode u konkretnim slučajevima pokazale bi i potvrdile da li kvalitet vode zadovoljava propise lokalnog komunalnog preduzeća o kvalitetu otpadnih voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju.EkoIst' 06. odnosno da je sadržaj suve materije manji od 1 %. Postupci obrade otpadne vode i mulja iz procesa prečišćavanja Na predloženim pilot modelima voda od pranja filtara se obrađuje dodatnim taloženjem. ili se iz mulja voda prethodno uklanja nekim od poznatih postupaka dehidratacije. Nadmuljna voda se može vratiti na početak procesa. Znači na jedan deo dodatog gvožđe(III)-hlorida nastaje 0. U istoj studiji utvrđeno je da mulj iz taložnika nakon koagulacije sa gvožđe(III)-hloridom ima visok sadržaj vode. Regeneracija se izvodi ratvorom KMnO4. Voda od pranja filtra se najčešće ispušta u kanalizaciju ili se obrađuje nekim od klasičnih mehaničkih postupaka za odvajanje mulja od nadmuljne vode. Ispuštanje u kanalizaciju se preporučuje za postrojenja manja od 500 L/s [4. 5 .

a posebna prednost je što nema potrebe za visokokvalifikovanom radnom snagom. Primena ovih postupaka zahteva velike investicione i operativne troškove. Lagune predstavljaju bazene projektovane za skupljanje.L. N. Najčešće korišćena polja za sušenje mulja su peščana polja. Obezvodnjavanje mulja se postiže prirodnim isparavanjem vode. Chemical Industry and Chemical Engineering Quaterly. 06. kao i polja za sušenje. Količina mulja koja nastaje obradom vode je jedan od najznačajnijih faktora pri izboru procesa za obradu mulja. Otpad predstavlja otpadnu vodu od pranja filtra i otpadni mulj. polja za sušenje mulja i lagune. a nadmuljna voda se izdvaja na prelivu. Đikanović. Prednosti polja za sušenje mulja su: niska cena. V. Sprega konvencionalnih i savremenih metoda za obradu vode od ultra čistih do otpadnih. 04.EkoIst' 06. Lagune su. Negativni aspekti polja su: neprijatni miris (moraju biti udaljena od naselja) i zauzimajnje velikih površina.V. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prateći. Navedeni postupci spadaju u dehidratacione postupke obrade mulja.Rajaković. – 07. Source. U ovom radu predložen je postupak za obradu vode i uklanjanje arsena u Obrovcu i na Paliću.Vukašinović-Pešić.Z. visok procenat suvih materija u oceđenom mulju. (2003) 307-317 6 . koji su pogodni za male sisteme. LITERATURA 1. M. Hem. mehaničko izdajanje vode. 2006. Preko sloja peska nanosi se sloj mulja i pušta se da se suši. Ispod peska su drenažne cevi. Lj. neminovni zadatak u projektovanju postrojenja za prečišćavanje vode za piće je obrada obogaćenog otpada.. 7-8. 11 (1) (2005) 44-48 V. ZAKLJUČAK Svaki tehnološki proces primenjen u postupku prečišćavanja vode za piće. Lj. Blagojević. što nije ekonomski opravdano u malim postrojenjima. Gravitacioni zgušnjivač je objekat sličan taložniku u kome se sirovi mulj dovodi u centar tanka gde se mulj gravitaciono kreće prema dnu tanka.V. Mnogi procesi. Razmotrena je i efikasnost postupaka obrade otpadne vode i postupka obrade i odlaganja mulja. jednostavan i jeftin metod za dehidrataciju mulja. zadržavanje i obezvodnjavanje mulja u određenom vremenskom periodu. praćen je izdvajanjem otpada u kojima je povećan sadržaj zagađivača.Rajaković. Predloženo je rešenje otpada koji sadrži povećane koncentracije arsena. 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Postupci obrade mulja U postrojenjima za prečišćavanje vode primenjuju se sledeći postupci za obradu mulja: gravitaciono zgušnjavanje. characteristics and distribution of arsenic in the environment.Rajaković. ovim postupcima se smanjenje zapremnina vode u mulju i povećava sadržaj suve materije.Ind.N. ne odgovaraju velikim sistemima zbog zauzimanja velikih površina slobodnog zemljišta [6]. Mehaničko izdvajanje vode izvodi se u centrifugama i na filter presama.

Beograd. Control Fed. 4.K. J. EPA 600/R-5/001. Đukić A. EkoIst' 06. US EPA. EPA 815. Ljubisavljević D. 2000.. 2006. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. (1978) 493-506 US EPA.Chen. 5. R-00-028. 04. Water Pollut.Gupta. 50. Babić B. 06. Prečišćavanje otpadnih voda. K. 2005.Y..3. December.. 2004. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja S. – 07. 6.. Ekološka Istina / Ecological Truth. 7 . February.

– 07. pH. KMnO4. pH Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem.NO3 postojeci potisni cevovod ka naselju za k l ca de lju o ik m pr ilot p elektromagnetni merac protoka EkoIst' 06. KMnO4.LEGENDA: TEHNOLOSKA SHEMA OT MODELA POSTROJENJA ZA PRERADU VODE ZA PICE U OBROVCU (VOJVODINA) 1 As. boja. pH. rastvoreni kiseonik. Faza2: uklanjanje arsena hemijskom precipitacijom 3. Faza3: tretman otpadnih voda iz tehnoloskog procesa preciscavanja 4. analizu pranje filtra NEdezinfikovanom preciscenom vodom (backwash) na full-scale postrojenju pranje filtra vodom (backwash) rezervoar ciste vode Faza 1 Oksidacija (hlor ili ozon) Dodavanje flokulanta FeCl3 boja. 04. pH Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem. Faza 4: laboratorijska analiza kvaliteta nadmuljne vode i mulja 7 As. mutnoca. 06. amonijak. Ekološka Istina / Ecological Truth. pH 5 Talozenje Mulj na dalji tretman pH. Faza1: bioloska nitrifikacija amonijaka 2. amonijak.. Tehnološka shema pilot modela postrojenja za preradu vode za piće u Obrovcu Figure 1. Fe. alkalnost. analizu 1. alkalnost. As. Process scheme for pilot scale tretment plant for As removal for Obrovac . As. NO2. Temp. As 6 voda Filter presa (laboratorija) muljna pogaca Faza 3 U laboratoriji 7 As. pH Slika 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 8 1 BRZO MESANJE KONTAKT TANK FILTRACIJA elektromagnetni merac protoka 3 Faza 2 nadmuljna voda na tretman 4 As. 2006.rastvoreni kiseonik.

pH. Temp. KMnO4. Faza: deferizacija 2. analizu Slika 2 Tehnološka shema pilot modela postrojenja za preradu vode za piće na Paliću Figure 2. Faza: sorpcija As na sorbentskoj smesi 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9 pranje kontakt bazena As. As. pH Talozenje pH. pH Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem.TEHNOLOSKA SHEMA PILOT MODELA POSTROJENJA ZA PRERADU VODE ZA PICE NA PALICU (VOJVODINA) 1. amonijak.rastvoreni kiseonik. As. rastvoreni kiseonik. pH.. amonijak. KMnO4. boja. analizu 7 7 As. Ekološka Istina / Ecological Truth. Process scheme for pilot scale tretment plant for As removal for Palić . alkalnost. rastvoreni kiseonik. 06. pH As. NO2. – 07. Faza: Laboratorijski rad: obezvodnjavanje mulja u presi i analiza kvaliteta izdvojene vode i muljne pogace Faza 1 boja. Faza: tretman otpadnih voda iz procesa preciscavanja 4.NO3 Faza 2 boja. KMnO4. pH. alkalnost.NO2. pH Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. 04. Fe. alkalnost. amonijak. As. 2006. mutnoca.NO3 postojeci potisni cevovod ka naselju k ca ju o t ikl il l pr za p de o m elektromagnetni merac protoka 1 OZONIRANJE U KONTAKT TANKU 2 regeneracija adsorbensa pranje filtra (backwash) sirovom vodom samo na pilot modelu FILTRACIJA (ispuna od manganiziranog peska) SORPCIJA (na sorbentskoj smesi) elektromagnetni merac protoka 3 Faza 3 4 5 Mulj na dalji tretman nadmuljna voda nazad na tretman voda od pranja filtra EkoIst' 06. As 6 voda Filter presa (laboratorija) muljna pogaca Faza 4 U laboratoriji 1 As.

E1 ZAŠTITA I OČUVANJE PRIRODNIH VREDNOSTI PROTECTION AND PRESERVATION OF NATURAL RESOURCES .

Regularity has been noticed in the directions of karst series extension coinciding with the direction of geotectonic units extension. Vrlo rano su vršena kartiranja područja u kojima su karbonatne stene osnovna geološka podloga. glina. we can develop biogeographical concept of anchored terranes. Karbonatne sedimentne stene su izgrađene od karbonatnih minerala. Karbonatne platforme su dobrim delom pozicionirane na dijabaz-rožnačkoj formaciji (ofiolitskoj zoni). Najvažniji predstavnici sedimentnih karbonatnih stena su krečnjaci i dolomiti. Najvažniji gradivni konstituent karbonatnih sedimentnih stena je kalcijum-karbonat (CaCO3).yu IZVOD: Sakupljeni su podaci o rasprostranjenju karbonatnih stena u pojedinim državama Balkanskog poluostrva. Kosovska Mitrovica e-mail: pjaksic@Eunet. Integral cartographic account has been given for carbonate rocks in the Balkan peninsula. Uočena je pravilnost u pravcu pružanja krečnjačkih serija koja se podudara sa pravcem pružanja geotektonskih jedinica. Najvažniji predstavnici karbonatnih stena magmatskog porekla su kalciti. Balkan peninsula. pored njega javljaju se i magnezijum-karbonat. Using that theory we can explain origin and genesis of wildlife on the Balkan peninsula. dolomiti. Balkansko poluostrvo. Ovom teorijom možemo objasniti poreklo i genezu živog sveta Balkanskog poluostrva. možemo razviti biogeografski koncept usidrenih terana. Više od jednog veka traju intenzivna naučna istraživanja sedimentnih karbonatnih stena na prostoru Balkanskog poluostrva. Istaknuta je razlika u rasprostranjenju holokarsta i merokarsta. 2006. Karbonatne sedimentne stene su u narodnom govoru označene kao krečnjak a oblici reljefa formiranog od njih označeni su kao kras ili karst. Ekološka Istina / Ecological Truth. It has been noticed that certain geotectonic units and certain terranes are characterized by almost complete lack of carbonate rocks. UVOD Karbonatne stene mogu biti sedimentne i magmatske. Based on relict wildlife positioned in the carbonate rock regions. gvož|e i drugi elementi. U ovom radu razmatrano je geografsko rasprostranjenje sedimentnih karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu i njegove biogeografske implikacije. naročito u speleološkim objektima. 06. Na osnovu reliktnog živog sveta pozicioniranim na prostoru karbonatnih stena.EkoIst' 06. Key words: Carbonate rocks. U okviru pojedinih 13 . especially in speleological objects. ABSTRACT: Data has been collected on carbonate rocks distribution in Balkan peninsula countries. Carbonate platforms are in a better part positioned on the diabase formation (ophiolite belts). Dat je integralni kartografski prikaz rasprostranjenja karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu. Ključne reči: Karbonatne stene. ankeritski i sideritski karbonati. 04. – 07. Difference has been emphasized between holokarst and merokarst distribution. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RASPROSTRANJENJE KARBONATNIH STENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU DISTRIBUTION OF CARBONATE ROCKS ON BALKAN PENINSULA Predrag Jakšić Prirodno-matematički fakultet. Uočeno je i da se pojedine geotektonske jedinice i pojedini terani odlikuju skoro potpunim odsustvom karbonatnih stena.

METOD Sakupljeni kartografski podaci (literaturni izvori su navedeni u popisu literature) su preneti na kartu-matricu razmere 1: 2 750 000 (Europa. Albanije i Grčke su taloženi od mezozoika pa sve do kenozoika. i druge. U rasprostranjenju karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu uočavamo pravilnost uzrokovanu geološko-tektonskom istorijom poluostrva. kako su to istakli Mladenović i Stefanović (1991). 2. Pravac pružanja krečnjačkih serija na celom poluostrvu se u potpunosti podudara sa pravcem pružanja geološko-tektonskih jedinica. politische Blatt Süd. što se konstatuje pore|enjem sa kartom Zagorcheva (1998). I u Srbiji postoji više radova a najpotpuniju kartu je izradio Gavrilović (1976). stromatolitski. Krečnjaci Dinarida. – 07. Šta možemo saznati analizom ove karte? 1. Bern. peletski i mikritski krečnjaci. Jadarska karbonatna platforma. karbonatne stene uglavnom odsustvuju i na prostoru pojedinih krustalnih megablokova (terana). Kűmmerly + Frey. debljina serije ide i preko 4 km i ove su površine označene kao holokarst. krečnjaci istočnih delova Balkanskog poluostrva su najvećim delom tokom miocena još uvek bili pod vodom Vlaškog mora. 3. Slično tome i u drugim zemljama su ranije ili kasnije ura|ene ovakve karte. Kučajsko-tupižnička karbonatna platforma. Karbonatne stene na Balkanskom poluostrvu uglavnom odsustvuju u geotektonskim jedinicama Mezijske platforme i Srpsko-Makedonske mase. tj. Ovi krečnjaci pripadaju uglavnom baremskom katu sprudnih krečnjaka i zbog mladosti na njima nema elemenata paleokarsta. Međutim. u skladu sa modelom basena karbonatne platforme. koji su kao takvi samostalno egzistirali tokom paleozoika i mezozoika 14 . Zato smo učinili napor da parcijalne rezultate na nacionalnim nivoima sakupimo i objedinimo. Miročka karbonatna platforma. Prema navodima Vasića i saradnika (1998) karbonatna platforma predstavlja dugačak. do danas ne postoji integralni prikaz rasprostranjenja karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu. 5. a u ovom radu je prikazana u umanjenoj srazmeri. 4. 04. primera radi. Karbonatne stene na Balkanskom poluostrvu leže na karbonatnim platformama. REZULTATI I DISKUSIJA Originalna karta je dimenzija 48 x 58 cm. oolitski. Cvijić (1921) je istakao da ovi krečjaci imaju osobine mladog karsta. Karbonatne platforme u zapadnom delu Srbije prostiru se u ofiolitskom pojasu. širok i plitak basen u kome se talože biolititni. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja država Balkanskog poluostrva dati su kartografski prikazi rasprostranjenja ovih stena. Switzerland). Pokazalo se da to nije bilo ni malo lako i traganje se odužilo čak na tri godine. na dijabaz-rožnačkoj formaciji i Drina – Ivanjica teran ih deli na severoistočni deo sa Jadarskom karbonatnom platformm i jugozapadni deo sa Karbonatnom platformom jugozapadne Srbije i Sandžačkom karbonatnom platformom. Suprotno tome. Takve karbonatne platforme su.EkoIst' 06. ISBN 3-259-01156-0. Sandžačka karbonatna platforma. 06. Karbonatna platforma jugozapadne Srbije. Pored toga. Severoistočni deo ofiolitskog pojasa pripada šavnoj zoni (suture zone) a jugozapadni deo pripada navlaci ili šarijažu (nappes zone). 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth.

06. Gavrilović. Anonymous. LITERATURA 1. 1976. 3. 1994). 1999. (éditeurs) Encyclopedia biospeleologica.. V. Na takvoj karti bile bi razdvojene najstarije karbonatne stene proterozojske starosti kod Prokuplja i u osnovi Karpato-balkanida. i dr. 6. Institut za geografiju. – Juberthie. Imajući u vidu činjenicu jasne razgraničenosti rasprostranjenja karbonatnih stena na karbonatne platforme. 1985. Karst types in Bulgaria. of Szeged. Ovakvim pristupom mogao bi biti objašnjen heterogeni sastav živoga sveta Balkanskog poluostrva.. 04. M.EkoIst' 06. D. itd. 38-39: 17-23. Ekmekçi. Sofia. Geography of Bulgaria. D. Karamata i Vujanović (2000) su istakli da su terani imali različiti razvoj i poreklo sa različitih delova oboda Tetisa. Međutim. C.. ordovicijuma i sulura iz Karpato-balknanida i Dinarida. 1994. Far Com Publ. 1994. paleozojske mase Jakupice u Makedoniji. 14: 73-90. 13: 1-28. Angelova. Gavrilović. U Crnoj Gori je karst podeljen prema pripadnosti sinklinorijumu ili antiklinorijumu. Acta carsologica. karbonatne stene kambrijuma. Bárány-Kevei. 15 . čija je osnova tako|e bazirana na starosti. et Decu. Moulis – Bucarest. Takvo odsustvo uočavamo na prostoru terana Drina-Ivanjica blok.. itd.. 2. 28(1): 27-37. kao manjih delova pojedinih geotektonskih jedinica. Ljubljana. et Decu. 2002. Acta carsologica. In.. Memoires of the Serbian Geographical Society. Homolje teran. II: 5-22. Georeferenciranje i publikovanje ove karte u razmeri 1: 2 700 000. terane i tektonske jedinice sa jedne strane i činjenicu da te jedinice poseduju originalnu reliktnu floru i faunu možemo na osnovu ova dva polazna elementa razviti teoriju kojom bi smo objasnili poreklo i genezu živog sveta Balkanskog poluostrva. Physical geography. (Gavrilović. Beograd. XXXII: 33-47. Ranovac – Vlasina – Osogovo teran. C. V. Juberthie. Osnov te rejonaizacije mogla bi biti starost karbonatnih stena. Elementi paleokrasa na teritoriji Jugoslavije. 2005. 2. particularites des habitats et adaptations des especes. Ljubljana. Socio-economic geography. Time će biti omogućeno pore|enje ove karte sa drugim kartama i izrada lejera u GIS tehnologiji. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja (Karamata et al. 1985).. Univerzitet u Beogradu. nije nam poznato da je ovakva podela ura|ena i u ostalim zemljama Balkanskog poluostrva. Karst in Turkish Thrace: Compatibility between Geological History and Karst Type.. Turkish Journal of Earth Sciences. na zasebnom listu dimenzija 48 x 58 cm je prioritetni zadatak. human impact and protection of Hungarian Karst. Acta climatologica et chorologica. 2006. Jedan od narednih zadataka mogla bi biti i rejonizacija karbonatnih stena Balkanskog poluostrva. The Karst of Serbia. 8. Belgrade. PMF. 7. 2003. Structure et diversite du domaine souterrain. 5. 32(1): 9-18. Šta su naredni zadaci u kompletiranju ove karte? 1. Zbornik radova. 4. I. Bolner-Takacs. Ekološka Istina / Ecological Truth. 3. Genetic Types. Ovu biogeografsku teoriju bi najprikladnije bilo nazvati Konceptom usidrenih terana.. 2005. Société de Biospéologie. – 07.. krečnjaci devonske starosti Savinjskih Alpa i kod Valjeva. Angelova (2003) je dala podelu karsta u Bugarskoj. K.. Paleokarst features and other climatic relicts in Hungarian caves. D. Dinarski karst je Ri|anović (1971) podelio na osnovu litoloških i hidrogeoloških osobina stena. Univ.

Orghidan.bgr. Krstić. LXII(4): 41-50.. URL: http://www. 2006. Chemical Weathering of Limestones and Dolomites in A Cave Environment. Ekološka Istina / Ecological Truth. Racovita.: 71-78.info. 1984. 33(1): 219235. 19. Rasprostranjenost i geografske značajke vode na Dinarskom kršu. Filipović. Knežević. 15. T.. 243-270. 1988. I. M. Albanian Geological Survey. Ri|anović. Simpozij o zaštiti prirode u našem kršu. S. V. URL: http://www. 35: 47-68. Herceg-Novi. Ophiolites as indicators of the geodynamic evolution of the Pannonian basin..-14. and Metall.. Beograd. Symp.. 2004. B. 1980. Zupan Hajna. 10. Bucuresti..pdf 14. Rhodope contraversies. 9. Negrea.. M. 2000. Značaj karstnih terena za vodosnabdevanje u SR Makedoniji. In: Geodynamic evolution of the Pannonian basin.EkoIst' 06... L. Ljubljana. of the Dinarides and the Vardar zone. Konomi.. Prir. Correlation of Paleozoic units of the Dinarides and the northern part of the Vardar zone. Bulletin T. 16. Belgrade. Glas CCCLIII SANU. Sedmi Jugoslovenski speleološki kongres. Beograd. Geo-and mining hazards workshop. pp.. Karamata.. Sedmi Jugoslovenski speleološki kongres. N. 06. CVIII de l Academie Serbe des Sciences et des Arts. 1998. Titograd. Titograd.: 35-43. Speleogenesis and Evolution of Karst Aquifer 1(3). 2002. Hanover. 1991. pp.-matemat. Int. Grubin.. i Stefanović. Geohazards in Albania. Istraživanje speleoloških objekata Crne Gore. 1998.. Zagreb. Str. 221-231. 13. 1971. 12. Kašanin-Grubin. S. Herceg-Novi. Editura Sport – Turism.. Beograd. 20.. Odelj. pp. 21. Karamata. Proc.de/b114/geo_mining_hazards/albanien. M. 18. C. X 1976. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9. N. Gh. Karamata. 9. pp.. Papadopolou-Vrynioti.. The role of epikarst in the morphogenesis of the carstic forms in Greece and specially of the carstic hollow forms. J. Speleološki atlas Srbije. knj.. D. Banja Luka. Terranes between the Adriatic and the Carpatho-Balkan arc. Zagorchev. 17. Sedimentološke odlike krečnjaka. Nauka. Serbian academz of sciences and arts.speleogenesis. and Vujanović. S. 11. Germany. & Hoxha. Acta carsologica. 1994. X 1976.-14. Ofiolitske zone Jugoslavije: postanak i značaj za objašnjenje geološkog razvoja našeg područja. 1980. Lascu. Pesteri din Romania. 2003.. M. Dimitrijević. Lješević. – 07. Kekić.. N. M.. L.6pages 16 . 04.. 21(3): 159-166. Vasić... I. Episodes. N. A. Geol. Mladenović. 52: 95-110. Dimitrijević. K.

Craspedacusta sowerbyi. Coluber caspius and Vipera berus ssp. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NOVI TAKSONI U SPECIJSKOM DIVERZITETU REZERVATA ZASAVICA NEW TAXONS IN THE SPECIES DIVERSITY OF THE WILDLIFE NATURE RESERVE OF ZASAVICA Mihajlo Stanković Specijalni rezervat prirode Zasavica e-mail: zasavica@zasavica org. pronađeni su sledeći novi taksoni: Thelypteris palu-stris.od čega 670 ha je u II režimu zaštite.Tokom dosadašnjih istraživanja ispostavilo se da je Zasavica za poje-dine taksone danas jedino stanište u Srbiji i jedno od nekoliko preostalih staništa u Evropi.Orobanche luteum.godine kada joj je određen status Specijalnog rezervata prirode I kategorije. Ovaj rad ima za cilj da prikaže nove taksone koji su pronađeni u rezervatu tokom istraživanja u 2005-oj godini. Zeuneriana amplipennis.Zasavica.. Key words: new taxons. Craspedacusta sowerbyi. (Branković..EkoIst' 06.za koju se do sad verovalo da je iščezla. – 07.1996) Prostor Zasavice zaštićen je zbog velikog broja retkih biljnih i životinjskih taksona koji nisu samo od nacionalnog već i od međunarodnog značaja.e.et. 2006. Orobanche luteum. Rana temporaria. Uzorkovanje botaničkog materijala podrazumevalo je pre-gled staništa.glasnik RS 19/97) Zaštićen je prostor od 1875 ha. The discovery of the endemic taxon Zeuneriana amplipennis (Br. diverzitet ABSTRACT: Zasavica is the only habitat of the Aldrovanda vesiculosa plant in Serbia. Cephalanthera alba. Coluber caspius i Vipera berus ssp.) at the Wldlife Reserve is proof that this species is still present in Posavina. their overall diversity amounts to 27 taxons with an overall count of 3 present endemic taxons. The taxons that had been newly discovered do not only represent new taxons at the Wildlife Reserve but also ones for the entire region of northern Macva. In 2005 the following taxons had been found: Thelypteris palustris. 04. MATERIJAL I METODE RADA Prikupljanje uzoraka obavljeno je standardnim metodama koje se primenjuju tokom botaničkih i zooloških istraživanja. i. Pronađeni novi taksoni predstavljaju ne samo nove taksone za rezervat nego i za ceo region severne Mačve. Rana temporaria.) u rezervatu je dokaz da je ova vrsta još prisutna u posavini tj u Peripanonskoj Srbiji.W. diversity UVOD Zasavica kao močvarno područje zaštićeno je 1997. Viola elatior. Viola elatior.sakupljanje biljaka iz vode grabuljama ili 17 . Ekološka Istina / Ecological Truth.Zasavica. bosniensis. Zeune-riana amplipennis. Nalaz endemičnog taksona Zeuneriana amplipennis (Br.yu REZIME: Zasavica je jedino stanište biljke Aldrovanda vesiculosa u Srbiji. 06. Cephalanthera alba. Ključne reči: novi taksoni. bosniensis. Sa ova 3 nova taksona kod vodozemaca i gmi-zavaca. njihov ukupan diverzitet iznosi 27 taksona sa ukupno 3 prisutna endemska taksona.W. (Sl.al. U toku 2005 god. a plant that was held to be extinct. in Peri-Panonian Serbia. With these three new taxons among the amphibia and reptiles.

(Breckpor. 06. (Slika br. zoološki materijal: Adamović. U mnogim zemljama Evrope je nestala.Krunić.2005) Disjunktnog je areala i veoma retka. REZULTATI SA DISKUSIJOM Zasavica iz godine u godinu iznenađuje istraživače svojom tajnovitošću i otkrivajući deo po deo svog skrivenog prirodnog blaga. (1991). a potom Crnogorac 1890 god za Blatsko jezero.(1981). iz Fam. Prve podatke o prisustvu aldrovande navodi Josif Pančić 1884 i Jurišić 1889 god. (1999). (1967) Harri & Born.1) Rod Aldrovanda zajedno sa rodom Utricularia pripada karnivo-rnim hidrofitnim vrstama Evrope.(1950). u stajaćim i spo-rotekućim plitkim vodama bogate vegetaciom i koje naginju distrofiji. – 07. Aldrovanda je reliktna vrsta pore-klom iz tercijara (eocena) našta ukazuju nalazi semenki i polena u mno-gim tresetištima širom Evrope i koja naseljava pretežno tople stajaće vode tropskog pojasa. a kod Vertebrata-Amphibia i Reptilia.EkoIst' 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja iskopavanjem na kopnu i potom je deo materijala herbarizovan i deponovan u rezervatski herbar a deo materijala se u vidu mokrog preparata čuva u rezervatskoj zbirci.(1989). Gajić& Karadžić. Radovanović &Martino. Prikupljeni materijal se čuva u 70% etanolu i u rezervatskoj zbirci.al. Invertebrata sakupljane su standardnom opremom za sakupljanje akvati-čnih i terestričnih vrsta.(1998). Ekološka Istina / Ecological Truth.(1987). Silvio. I 18 . Tokom zooloških istraživanja novi taksoni su pronađeni kod sledećih grupa organizama:kod Invertebrata-Cnidaria i Hexapoda.al.(1990).Krunić et. 04. Determinacija je obavljena prema sledećoj literaturi: biljni materijal: Javorka. god.et. Đurović. posle-dnji put zabeležena je na Obedskoj bari Đurašin 1913 god. (1975). U toku poslednjeg interglacijala sa promenom kli-me koja postaje znatno toplija. kada je u plavnoj zoni Zasa-vice kod Vizitorskog centra pronađena Aldrovanda vesiculosa L. Robert. Droseraceae.Janković&Stevanović.dok je kod vodozemaca i gmizavaca korišćena standardna herpetološka oprema. tako da se nalazi na Svetskoj i Evropskoj crvenoj listi flore. Pravo otkriće dogodilo se u septembru mesecu 2005. za okolinu Beograda-Makiš. Slika 1 Pictures 1 Ovo je submerzno-flota-antna karnivorna biljka koja pliva ispod površine vode.(1979). aldrovanda se ponovo vraća u Južnu Evropu iz ekvatorijalnog pojasa gde se sklonila pred nadolazećom glacijacijom.

Ekološka Istina / Ecological Truth. iz Fam. Na Bataru je pronađena orhideja Cephalanthera alba (Cr. godine na osnovu pronađenih primeraka na močvarnim mestima duž Save kod Zemuna i Beograda. Slika 2 Pictures 2 U aluvijumu Save. pojedinačno ili u manjim grupama. Razlog njenog iščezavanja je isušivanje bara i močvara. 06. (Slika br. Grabo-vačke šume.(1991). 1987) U staroj hrastovoj šumi kakav je očuvani fragment na potesu Staniševac. Subborealna-cirkumpo-larna vrsta (Gajić & Karadžić. Areal ove vrste je Evroazija sa istočnim granicama na Uralu. Raste u šumi ili na mestima gde je nekad bila šuma tzv.)Simk. – 07. iskrčevinama. Thelypteridaceae. smanjenje vodenog ogledala (kao kod Obedske bare). Kavkazu i u Sibiru. 2006. u Fruškoj gori je re-tka biljka. Tise i njihovih pritoka u južnom delu Panonske nizije. (1999) Zasavica kao novo i jedino stanište ove vrste u našoj flori obogaćuje diverzitet u globalnim Svetskim okvirima. aktivnim i intenzivnim čovekovim delovanjem. Obilazeći poplavne šume uz Zasavicu pronađena je vrsta Thelypteris palustris Schott.-1951. Naredne godine 1883 Josif Pančić ga nalazi kod Makiša. Dunava. Makiš i dr. Ova subsrednje-evro-pska vrsta prema Flori Srbije (1986) je nalažena na Fruškoj gori a prema Flori Srema (1991) naseljava šume hrasta lužnjaka. zatim masovno zara-stanje i širenje trstika tj. lipe sa kostrikom.Na istom lokalitetu (Bataru) gde je pronađena orhideja. Koja se nalazi na listi prirodnih retko-sti u Srbiji a prema IUCN kategorizavciji ima status ranjiva vrsta. U flori Sre-ma prvi put je zabeležena 80-ih godina XX veka na Fruškoj gori (između Karlovčića i Aša-nje). Isušivanjem močvara i prevođenjem mezofilnih livada u kulture (obradive 19 . Ova orhideja ima iskidan areal. godine razni domaći i strani istraživači nalaze ga pored Save i Dunava ali i u Banatu.Violaceae ) inače vrlo retka u našoj flori i uvršćena je na spisak vrsta za Crvenu knjigu flore Srbije II. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja za njom su tragali mnogi bota-ničari tako da je u Crvenoj knjizi flore Srbije I određena kao vrsta za koju se pretpostavljalo da je iščezla. Od 1960-te godine endemični zrikavac se nalazi na skoro svim močvarnim terenima donjeg toka Save (Obedska bara. Rod Orobanche obuhvata veći broj bezhlo-rofilnih parazitskih vrsta koje se razvijaju na korenu raznih biljaka. pronađena je Orabanche luteum L.2) Ova vrsta je opisana 1882. Orobanchaceae. pronađena je ljubičica Viola persicifolia (=syn Viola elatior Fr. Zabreške livade.). 04. a prema Međunarodnoj IUCN kategorizaciji ima status ranjive vrste u opasnosti od iščezavanja (EN/VU). (Janković & Stevanović. iz Fam. Kako u Sremu tako i ovde u Mačvi stanište ljubičice Viola elatior je u rano proleće pod vodom i da se u njhovoj neposrednoj blizini uvek nalaze šibljaci. Pre-dstavlja indikatorsku vrstu za livadske zajednice nastale antropogenim putem tj. ima diferenciralni karakter za floru njenog zapadnog regiona gde se nalazi u fazi spontanog izumiranja.W.EkoIst' 06. Entomološka istraživanja su pokazala prisustvo endemične vrste zrikavca Zeuneriana amplipennis (Br. Ovaj endemični zrikavac očigledno je karakterstičan samo za močvarna staništa u najjužnijem delu Panonske nizije i predstavlja endemičnu vrstu u Srbiji. (Butorac. Pripada subpontsko-submediteranskom flornom elementu i naseljava obodni deo ravnog Srema. iz Fam.) zatim u Pančevačkom ritu na aluvijalnoj ravni Dunava. Kasnije u periodu 1900.

Na prostoru rezervata Vipera berus ssp. Većina poznatih knidarija su morski orga-nizmi a samo mali broj su slatkovodne. Naseljava vlažne livade.bosniensis (Boettger. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja površine) nestala su mnoga staništa ove vrste. zatim prostor Dinarida i nekih planina Srbije.3 Pictures 3 vrsta slatkovodne knidarije sa meduzoidnim oblikom. Od vodozemaca pronađena je deseta vrsta žabe Rana temporaria L. prezimljava ukopana u mulju.Lokaliteti na Zasavici su ujedno i najzapadniji nalazi ove vrste u Srbiji (Adamović. Klasa Hydrozoa ima predstavnike i u kopnenim vodama a samo podred Limnomeduse ima slatkovodne predsta-vnike.4) koja na području Srbije i Crne gore ima endemski karakter (YUSEND). Ekološka Istina / Ecological Truth. U fauni kičmenjaka novi taksoni su pronađeni među vodozemcima i gmizavcima. Pronađeni preostali novi biljni taksoni predstavljaju ne samo nove taksone za rezervat nego i za ceo region severne Mačve. Ovo je jedni na otrovna vrsta zmije u Vojvodini i Mačvi. ZAKLJUČAK Nalazom vrste Aldrovanda vesiculosa Zasavica je postala značajno stanište ne samo od nacionalnog već i od Međunarodnog značaja. Tako da je do sada ukupno zabeleženo oko 650 taksona vaskularne flore za područje rezervata Zasavica. – 07. iz Fam.(Slika br. Aktivna je uglavnom noću.Tako da je ovim nalazom Zasavica uvršćena u uži izbor za nominaciju novog IPA područja (International Plant Association).al. u delu stoletne hrastove šume. 06. status ugrožene vrste (EN) i naseljava panonski (Vojvodinu) i peripanonski pojas Srbije i severne Bosne.4 Pictures 4 bioma. 2006. Oliudiidae gde pripada i vrsta poznatija kao slatkovodna meduza . Na svim ispitivanim staništima endemski zrikavac je imao malu brojnost. Tipična staništa su mu šikare i travnate livade mezofilnog karaktera što znači da imaju hidrološku sezonsku dinamiku a površinske vode efemerni (periodični) karakter. Uhvaćeni primerak pripada crnoj formi karakterističnom za melanizam a koju beležimo i na području Specijalnog rezervata prirode Obedska bara.1889) utvrđena je na jednom lokalitetuBataru. 1967). mo-čvarna područja. Ispitivanja kvaliteta vode Zasavice pokazuju da se i dalje kreće u granicama I na II i II klase odnosno oligo-β mezosaprobnog karaktera. Nalaz ove meduze u Zasavici je ujedno i prvi podatak za region Mačve.3). Da se radi o čistoj vodi po-tvrđuje i novootkrivena knidarija. 04. 1889) (Slika br. bosniensis (Boettger. U Srbiji živi jedna Slika . Druga novootkrivena zmija Coluber caspius nađena je na kontaktu ruba šume sa njivom na delu Batara koji je obrastao stoletnom hrastovom šumom. Ovde pripada Craspedacusta sowerbyi Lan. kao stanovnik silvea Slika . Poplavne šume uz 20 . Prva novootkrivena zmija pripada podvrsti Vipera berus ssp. 1990). koja predstavlja ostatak nekadašnjeg hrastovog kompleksa u ovom delu Mačve.(Krunić et.EkoIst' 06.

Pavkov. 305-307) 10.što nesumljivo dokazuje da je ova vrsta još prisutna u posavini tj na prostoru Peripanonske Srbije.(1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međnarodnog značaja Diverzitet vodozemaca (Amphibia) i gmizavaca (Reptilia) Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja.Novi Sad 3.Karadžić. – 07. Đurović.G..Kovačev. Biološki fakultet.jer mnogi podaci koji su vezani za rezervat su ujedno i prvi zvanični podaci za Severnu Mačvu. Zemaljski muzej BiH..T.V.1995).C.D.priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta.Lj.Habjan-Mikeš. Akadémiai kiadó.distribution. koja je još za mnoge vrste „bela“ mrlja na karti distribucije vrsta..308. 2005) Pojedini taksoni vodozemaca i gmizavaca se nalaze na preliminarnom spisku vrsta za "Crvenu listu kičmenjaka Srbije" (Džukić. (Stanković. Mladinska knjiga. Beograd (str.(2005): Aldrovanda vesiculosa: description.Novi Sad.Pocrnjić.53-54) 5. 2006. (str.S. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Budapest 21 .M.Borm.139-147) 2.(1981):Fauna Evrope...V (1999): Aldrovanda vesiculosa L. Zbornik radova PMF. Naravno istraživanju nikad kraja. Iste te poplavne šume stanište su retke ljubičice Viola elation čiji je ovo prvi nalaz za područje Mačve. ukupan diverzitet vodozemaca i gmizavaca rezervata Zasavica sada iznosi 27 taksona. Lacerta agilis ssp.Stojšić. Biološki fakultet i Ekolibri Beograd 7. što je 38% od ukupnog diverziteta herpetofaune Srbije i Crne gore.(1991):Flora ravnog Srema sa posebnim osvrtom na Obedsku baru. Saltaloria). Harry.(str... Csapody.D.W. Gajić. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zasavicu predstavljaju značajno stanište za vrstu Thelypteris palustris Schott čija su staništa sve više ugrožena i nestaju na teritoriji Vojvodine usled isušivanja poplavnih autohtonih šuma ili zamenom prirodnih šuma kulturama vrbe i euroameričke topole.Mijović. Adamović. Stevanović.Garovnikov. Janković..V.Stanković...Belgium 4.. Otkrivanjem novih taksona vodozemaca i gmizavaca. Zavod za zaštitu prirode Srbije Beograd.V.433) 9.Budakov. Branković... Buturac. N. Ekološka Istina / Ecological Truth..(1999): Crvena knjiga flore Srbije-I ščezli i krajnje ugroženi taksoni.(1987): Ređe biljke u flori Srema. bosnica i Vipera berus bosniensis)..serija biologija 17.V.B.34. Sekulć. Javorka. i ko zna šta će se u narednom periodu još otkriti u i oko Zasavice ali i šire.Beograd.(1979): Vodozemci Bosne i Hercegovine (ključ za određivanje).(1967):Zeuneriana amphipennis (Br.B.M. Carnivorous Plant Newsletter 26. 06. Tako sada na Zasavici imamo ukupno tri endemska taksona (Trirurus dobrogicus.N.73.Puzović.320) 8.. Zaštita prirode br.268.) u zoni rezervata predstavlja značajan nalaz posle duge pauze od preko 30 god.Ž.D. Novi Sad (str. Nalaz endemične vrste Zeuneriana amplipennis (Br.(1972): Közép-Európa délkeleti részének flórája képekben.B. Sr. Breckpot.Mitrovica (str..Z.L.Vuković.ecology and cultivation.W) endemični zrikavac u Srbiji (Tettigonidae.E.M. 04.. Džukić.EkoIst' 06.(1996): Predlog za zaštitu dobra "Zasavica" kao Specijalni rezervat prirode.Mikeš. Sarajevo 6. Svi ovi podatci ukazuju da Specijalni reze-rvat prirode Zasavica po broju registrovanih taksona vodozemaca i gmizavaca nadma-šuje neke slične zaštićene objekte u okolini.S.Ljubljana.G. LITERATURA 1..-iščezli takson u Srbiji u Stevanović.G.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 11.J.M.Banja Luka 22 .Horvatović. 04.(1950):Zmije Balkanskog poluostrva.Martino. M.Italia 16.Vidović.V... knjiga 1..(1998):Serpenti. Beograd 12.M. – 07. SANU. Berlin 15.Firenze.Stevanović. Krunić.(2005):Vodozemci i gmizavci Specijalnog rezervata prirode Zasavica. 2006.Giunti Gruppo Editoiale.V.Petrović. Ekološka Istina / Ecological Truth. Naučno – popularni spisi. Robert. Institut za ekologiju i biogeografiju. Službeni glasnik RS 19/97-Životinjske vrste zaštićene kao prirodna retkost Srbije 17. Brajković.M.M. Academie Verlag. I Simpozijum biologa Republike Srpske.Pujin. 06.(1989):Zoologija invertebrata..Z.(1990):Sistematika invertebrata sa praktikumom I deo.. Radovanović. Naučna knjiga.K.M.. (1987): Gewoll-und Rupfungskunde.A.Šapkarev. Krunić.Naučna knjiga Beograd 13...EkoIst' 06.B. Stanković. Silvio. Beograd 14.D.

06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 23 . 04. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07.EkoIst' 06.

uk.ZAŠTITA I OČUVANJE PRIRODE DIVERSITY OF ENTOMOFAUNA IN NATIONAL PARK FRUŠKA GORA CONSERVATION AND PROTECTION OF THE NATURE Dejan Stojanović1. as well as to other circumstances. Srećko Ćurčić2& Zoran Nikolić2. 04. the exploring of fauna of insects is absolutely unsufficient for actual purposes of scientifically based valorisation of characteristics and conditions. a u sadejstvu sa uzimanjem aktivnog učešća u programima vezanim za ekoturističku ponudu. istraženost faune insekata je sasvim nedovoljna za aktuelne potrebe naučno zasnovane valorizacije karakteristika i stanja pri koncipiranju mera zaštite. 2006. Beograd Srbija i Crna Gora IZVOD: Istraživanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruška gora. based on research of entomofauna in forest and meadow ekosystems. Introdukcija korisnih insekata može se obezbediti iz sopstvenih potencijala. Due to group volume. evolutivnih zakonitosti. ABSTRACT: The biocenotic research in National Park Fruška Gora.EkoIst' 06. are crutial for better knowledge of faunistic structure and taxonomic pozition for many species. Entomofauna. 2 Institut za zoologiju. dejanstojanovic021@yahoo. and in combination with taking an active part in programs related with an ecotouristic offer. Zbog obimnosti grupe. Fruška gora. ali i drugih okolnosti. The introduction of autochthonous useful insects may recover the biocenosis balance. Inventarisanje diverziteta entomofaune je prva faza u konzistentnom pristupu njegovog očuvanja. bazirana na istraživanju entomofaune šumskih i livadskih ekosistema su esencijalno značajna za bliže upoznavanje i rasvetljavanje faunističkog sastava i taksonomskog položaja mnogih vrsta. Ekološka Istina / Ecological Truth. monitoringu i međusobnoj interakciji obavljenih istraživanja. koje koriste dobijene podatke i obrađuju njihove vrednosti. The introduction may be provided from own resources. Sremska Kamenica Srbija i Crna Gora. Recording the diversity of entomofauna is the first phasis in a consistent approach to its preservation. 06. Značajan deo istraživanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruška gora baziran je na istraživanju entomofaune šumskih i livadskih ekosistema. biogeografskih. Ključne reči: Diverzitet. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja DIVERZITET ENTOMOFAUNE NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA .co. 24 . Sveukupni rezultat je razvoj kompleksnih. Fruška gora UVOD Faunistička istraživanja su osnova mnoštva naučnih disciplina. Key words: Diversity. necessary for making a protection measures concept. – 07. Entomofauna. Momić Branko1& Pašić Olgica1 1 Nacionalni park Fruška Gora. Introdukcija autohtonih korisnih insekata može povratiti ravnotežu biocenoze. ukupnih saznanja o proučavanim grupama i spoznaja osnovnih ekoloških. Biološki fakultet.

Nacionalni park sa zaštitnom zonom nalazi se između 19°12' i 20°16' istočne dužine i između 45°04' i 45°16' severne širine. 2005). 2002. kako bi se blagovremeno zapazilo povećanje brojnosti i na vreme počelo sa obavljanjem preventivnih mera u cilju sprečavanja prenamnoženja. Podaci o entomološkim istraživanjima na ovim prostorima su brojni (Vasić. obrazovni i rekreacioni značaj (Beer. Izolovanost. 2006. uslovno svrstati u floristički. 2006) po prvi put su zabeležene za faunu Srbije u Nacionalnom parku Fruška gora. Šid. 2002). 2000) i šumarstvu (Stojanović. Zečević. br.520ha. 04. Pojedine vrste sovica. Izveštajno-prognozna služba zaštite bilja prati dinamiku populacije onih vrsta sovica koje su u prošlosti pravile štetu i daje prognozu pojave tih vrsta. Bačka Palanka. Oni sadrže jedan ili više celovitih ekosistema koji nisu materijalno izmenjeni ljudskom eksplotacijom i prisutnošću. 1988. 2004 i 2005). daju ovom području izuzetan značaj. A. Sremska Mitrovica.EkoIst' 06. Nalaz Carposinide. 2006). REZULTATI RADA Nacionalni park Fruška Gora prema dominirajućem i osnovnom fenomenu možemo. 06.-Sch.). glasnik RS«. ako se prenamnože u stadijumu gusenice.) (Stojanović. Prema klasifikaciji Međunarodne organizacije za zaštitu prirode (IUCN) određeno je kao druga kategorija – nacionalni park po kojoj su nacionalni parkovi relativno veliki prostori. Tomić i dr. na Fruškoj gori prvi je nalaz ove vrste na prostoru bivše Jugoslavije (Stojanović. 1994) i fauna Culicidae Fruške gore (Božičić. 1992). Jakšić. Jedan od prvih istraživača Fruške gore bio je lepidopterolog Miloš Rogulja (Jakšić. 2005) i Schrankia taenialis (Hbn. Sremski Karlovci. okruženo agrobiocenozama. (Stojanović. Područje Nacionalnog parka Fruška gora nalazi se na teritorijama opština: Petrovaradin. mogu biti štetne u poljoprivredi (Vajgand. Irig i Inđija. 25 . imaju posebni naučni. Detaljno je istražena fauna Syrphidae Fruške gore (Vujić&Glumac. pojava i krajolika. jer u njemu dominiraju šumski i travnati prostori. gde biljne i životinjske vrste. i dr. koji sadrže reprezentativne primerke glavnih prirodnih regiona. stvaranjem povoljnih ekoloških uslova može doći do prenamnoženja i štetnosti određenih vrsta. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Fruška gora je «panonsko ostrvo» uzdignuto usred ravnice. S obzirom da su ekološki uslovi promenljivi. bogatstvo životinjskog i biljnog sveta. 1993). specifičnosti istorijskog razvoja.) Slika 2. 2002. Površina nacionalnog parka iznosi 25. U Nacionalnom parku Fruška gora zabeleženo je oko 200 sovica. a bez zaštitne zone između 19°12' i 20°03' istočne dužine i između 45°06' i 45°15' severne širine. geomorfološke znamenitosti i staništa. – 07. Postojeća granica Nacionalnog parka Fruška gora utvrđena je Zakonom o nacionalnim parkovima (»Sl. Stojanović D. Nacionalni park Fruška gora je prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (Zakon o zaštiti životne sredine »Službeni glasnik RS«. br. 66/91). 39/93. što je veoma značajno za utvrđivanje politike zaštite i definisanje kriterijuma za procenu «ekoloških kapaciteta» (Minjević. Beočin.) Slika 1.. Vrste Cryphia amasina (Drau. 1985). Carposina scirrhosella (Her.

Takođe vršena su i opsežna istraživanja faune Carabidae. postala je veoma atraktivna u svim svojim primenljivim oblicima koji se mogu dragoceno upotrebiti. 2003. ali i zbog favorizovanja nekih neselektivnih i manje selektivnih metoda zaštite.)(Orig. kao nauka koja se bavi proučavanjem insekata. Takodje. Elateridae ali i drugih grupa. 2002). jedna je od sigurnih metoda zaštite kojoj je poklonjeno nedovoljno pažnje iz razloga nepoznavanja ravnotežnih stanja u biocenozama i njihovih činilaca. Stepen promena biljnih zajednica je u direktnoj korelaciji sa stepenom promena u populacijama vrsta dnevnih leptira (Jakšić. naslovnih stranica svetskih magazina. Prelepe insekatske forme posmatraju nas sa panoa bilbordova. od ovog broja 9 vrsta je novozabeleženo za faunu Srbije (Pil&Stojanović. Potrebno je iskoristiti postojeća iskustva iz šumarske entomologije i najnovija dostignuća primenjene entomologije. 2003). Ekološka Istina / Ecological Truth. Schrankia taenialis (Hbn. – 07. Entomologija. 2006).EkoIst' 06. bojom i životnim formama kreiraju modne 26 . Istraživanja faune Cerambycidae (Coleoptera) u Nacionalnom parku Fruška gora zabeležila su oko 125 vrsta.Carposina (Her.) scirrhosella Slika 2. a u sadejstvu sa uzimanjem aktivnog učešća u programima vezanim za ekoturističku ponudu (Stojanović. Bogatstvo i diverzitet faune dnevnih leptira treba posmatrati i kao svojevrstan indikator stanja životne sredine (Jakšić. 2003). Scarabaeidae. Cleridae. 04. 06. 2005). Introdukcija korisnih insekata može se obezbediti iz sopstvenih potencijala. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 1. 2006. treba iskoristiti poznavanje raspoloživih mogućnosti bioloških resursa i njihovog potencijalnog iskorišćavanja (Glavendekić.) (Orig.-Sch.fotografija) Introdukcija autohtonih korisnih insekata koji mogu povratiti ravnotežu biocenoze iz potencijalne neravnoteže. ZAKLJUČAK Savremeni čovek crpi nepresušnu stvaralačku energiju iz autentičnih resursa majke prirode. Šumski ekosistemi su stabilniji ukoliko su odnosi između pripadnika živog sveta kompleksniji i komplikovaniji posebno u mešovitim šumama koje su sastavljene od većeg broja vrsta drveća. zaokupljuju maštu umetnika i svojim nesvakidašnjim oblicima. Curculionidae. Rezultati ovih istraživanja su u pripremi ili štampi. izučavaju se u prestižnim dizajn centrima. U Nacionalnom parku Fruška gora zabeleženo je 100 vrsta dnevnih leptira (Jakšić. 1988). Jakšić. izazvane prenamnoženjem insekata štetnih po šumarstvo ili poljoprivredu.

57. Zakonska regulativa u oblasti zaštite ovog segmenta biodiverziteta nije primerena sadašnjim potrebama i mogućnostima (Radović&Ćetković. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije. 4. 85-99. 2. 1-215str. Istraživanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruška gora. Biblioteka Dissertatio. Đ. (2002): Mrazovci (Lepidoptera: Geometridae) u hrastovim šumama Srbije. Zagreb. Archives of Biological Sciences. 7. A. Fruške gore. 06. usled obilja nesvakidašnjih kompleksnih informacija ali i vizuelnog impresarija. 1-136 Glavendekić. 04. 4. Culicidae). Rhopalocera). – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbog obimnosti grupe. pp. O posebnom značaju govori i činjenica da celokupna teritorija Srbije predstavlja jedan od najznačajnijih refugijuma i centara diverziteta retkih i endemičnih vrsta na teritoriji Evrope (Radović i dr. 23-25. 6. (1993): The M. ali i drugih okolnosti. s posebnim osvrtom na kategoriju nacionalnih parkova. Stojanović D. Beer. Zadužbina Andrejević. Beograd. Entomologist's Gazette. Beograd..04. S obzirom da je u Srbiji deta1jno proučeno samo oko 10% grupa invertebrate. Entomofaunistička istraživanja motivišu i razvoj ekoturizma. 2006. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Kolašin. Inventarisanje diverziteta entomofaune je prva faza u konzistentnom pristupu njegovog očuvanja. Božičić. Neophodnost ovakvih istraživanja proizilazi iz činjenice da je Republika Srbija potpisnica mnogih konvencija kojima su preuzete obaveze zaštite očuvanja retkih i endemičnih vrsta i njihovih staništa. (1988): Privremene karte rasprostranjenosti dnevnih leptira Jugoslavije (Lepidoptera. (Stojanović. pp. Belgrade. i dr. Konferencija sa međunarodnim učešćem. Novi Sad. No. 1995).2006. Jakšić. Matica srpska. 44. Ekoturizam daje značajan doprinos očuvanju biodiverziteta. što je veoma značajno za zaštićena prirodna dobra u našoj zemlji. 32-42 Pil. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja trendove. a samo 2% od preostalih šuma je zaštićeno. B. 3. Jugoslavensko entomološko društvo. P. Stojanović. Beograd. 1-130 Jakšić. (2006): Prezentacija prirodnih i kulturnih vrednosti Nacionalnog parka Fruška gora. 2006). septembra 1992. P. LITERATURA 1.. 17-19. 1-198str Minjević. 27 . Prirodni resursi – osnova turizma. (2005): New longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) from Serbia. (1994): Problemi i iskustva u procjenjivanju ekoloških kapaciteta nacionalnih parkova u funkciji razvoja i prostorne organizacije. N. 133str. Vol. Posebna izdanja 1. Jakšić. str. 2001). M. stvara se u čoveku obilje kreativne snage neophodne intelektu.EkoIst' 06. 27-28 8. Rogulja collection of Rhopalocera (Lepidoptera) from the former state of Yugoslavia. U susretu čoveka i prelepih dragulja iz sveta insekata. stanje istraženosti faune insekata je sasvim nedovoljno za aktuelne potrebe naučno zasnovane valorizacije karakteristika i stanja pri koncipiranju mera zaštite. Monografije Fruške gore. (1985): Komarci Fruške gore (Diptera. Vol. D. P. 5. Budući da je sa teritorije Evrope nestalo 56% šumskog pokrivača. predeo Fruške gore je bitan jer predstavlja teritoriju sa očuvanim diverzitetom faune i značajan refugijum za mnoge životinjske vrste.. Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa «Zaštita prirode i turizam u nacionalnim parkovima SR Jugoslavije. bazirana na istraživanju entomofaune šumskih i livadskih ekosistema imaju esencijalni značaj za bliže upoznavanje i rasvetljavanje faunističkog sastava i taksonomskog položaja mnogih vrsta. Beograd.

a species new for the fauna of Serbia. pp. pp. Beograd. D. – 07. Vol. 06. A. Radović.. knj. No. (2002): Fauna zemljomerki (Lepidoptera. 13. Lepidoptera) u Somboru. (2005): Some rare longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) without protection on the national level found on mt. Stojanović. Belgrade. D.. 17. S. 137str. 16. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pil. 1-81 23. 18. Srpska akademija nauka i umetnosti. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Zbornik plenarnih referata i rezimea. HerrichSchäffer. Beograd. sa posebnim osvrtom na dinamiku populacije pojedinih vrsta. Vol. 165-293 str. (2002): Fauna leptira Timočke krajine (Istočna Srbija). Vujić. Acta entomologica Serbica. 143-146 10. Tomić. D. Stojanović. 137-142 11. (2005): New longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) from Serbia and Montenegro. Beograd. Soko Banja. Društvo ekologa Srbije i Zavod za zaštitu prirode Srbije. u: Stevanović. 4. (2006): Entomofauna kao prirodni resurs i značajna osnova razvoja turizma u okviru zaštićenih prirodnih dobara I. eds. Konferencija sa međunarodnim učešćem. Zaječar. Copromorphoidea). (1995): Diverzitet entomofaune (Insecta) Jugoslavije. knj. Prirodni resursi – osnova turizma. str. M. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9. Archives of Biological Sciences.04. (2002): Fauna sovica (Lepidoptera: Noctuidae) Srbije.1). D. Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. D. D. I.2006. 29-30 14. D. Beograd 12. 28 . (2005): The first finding of the species Carposina Scirrhosella. Stojanović. 17-19. 57.. 1854 (Lepidoptera. 17-19. D. No. VI. Otisak iz zbornika radova o fauni Srbije. 22. K. Ćetković. (2006): Entomofauna kao prirodni resurs i značajna osnova razvoja turizma u okviru zaštićenih prirodnih dobara II. Belgrade. Serbia. VI. 1-307str. Glumac. «Biodiverzitet i novi milenijum. 57. Fruška Gora. Belgrade. pp. Acta Entomologica Serbica. Stojanović. 2006. Beograd str. No. 1931) (Lepidoptera. (2006): An overview of species of genus Schrankia (Lepidoptera: Noctuidae) with a new species for the fauna of Serbia recorded in National Park Fruška Gora. V. Vol. Stojanović. Bryophilinae). N. Radović. 73-164 20. Vajgand. D... D. 2006. Vasić.. i dr. 111-122 19. Stojanović. Archives of Biological Sciences. (2000): Fauna sovica (Noctuidae. Vasić V. Noctuidae. 59-78 str. 57.04. (2005): Prilog poznavanju štetnih sovica Nacionalnog parka Fruška gora. in press. Vol. (2001): Diverzitet faune insekata Jugoslavije. N. Prirodni resursi – osnova turizma.EkoIst' 06.. 2. i dr. sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. Odeljenje hemijskih i bioloških nauka. Biološki fakultet i Ekolibri. Pil. i dr. Zečević. i dr. 9/10 (1/2). Srpska akademija nauka i umetnosti. Magistarska teza. 21. 11 (No. (2005): Finding in the Fruška Gora National Park of Cryphia Amasina (Draudt. Stojanović. Monografije Fruške gore. Matica srpska. 2004/2005. 04. 140 15. 1-125str. (1994): Fauna osolikih muva (Diptera: Syrphidae) Fruške gore. Beograd. Narodni muzej Zaječar. D. 15-18 novembar 2005. str. pp. «Entomohouse» kao potencijal turističke ponude u okviru NP «Fruška gora». Vol. Zbornik radova o fauni Srbije. Archives of Biological Sciences. Geometridae) Srbije. Beograd. A. VII Savetovanje o zaštiti bilja. 2. Odeljenje hemijskih i bioloških nauka. I. Stojanović. ed. Konferencija sa međunarodnim učešćem. Predlog turističke maršrute kroz Nacionalni park Fruška gora sa entomološki značajnim lokalitetima. Novi Sad. 139str. DŠIP «Bakar» Bor. u: Lakušić.2006.

forest ecosystems. Zaštita životne sredine aktuelna je samo ako je nametnuta od strane društva. 06. 2006. Dragana Ranđelović. 04. ing. Beograd IZVOD: Savremeno kretanje u korišćenju obnovljivih prirodnih resursa izaziva strah da se mogu očuvati sadašnji prirodni ekosistemi u pogledu biodiverziteta i sposobnosti da se prilagode predstojećim klimatskim i drugim promenama. dipl. pri čemu se favoriziju vrste koje daju veće prinose i u potpunosti podmiruju potrebe drvne industrije. Istraživanje održivog razvoja značajno je u kontekstu utvrđivanja Strategije održivog razvoja Republike Srbije.EkoIst' 06. – 07. Ključne reči:održivi razvoj. Rapid wanishing of forests calls for urgent attempts to stop degradation and devastation of present forest ecosystems. mr Svetlana Bilibajkić. Cilj istraživanja održivog razvoja je da se definiše stanje prirodnih resursa. šumski ekosistemi. vegetation resources UVOD Savremeno korišćenje ekosistema počiva na principima korišćenja prirodnih resursa i razvijeno je iz antropocentrične filozofije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ODRŽIVO KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH BILJNIH RESURSA SUSTAINABLE USE OF RENEWABLE VEGETATION RESOURCES dr Mihailo Ratknić. Exploring of sustainable development is important in context of defining a Strategy of sustainable development of Serbia. Key words: sustainable development. Realizacijom ciljeva istraživanja održivog korišćenja biljnih resursa postavljaju se osnove za implemetacije evropskih standarda i modela i stvaranje strateškog okvira za upravljanje obnovljivim resursima na načelima održivog razvoja. This paper defines basic criterias for making metodology for sustainable use of natural resources. U ovom radu definisani su osnovni kriterijumi za izradu metodologije održivog korišćenja prirodnih resursa.Alternativa ovakvom pristupu je ekocentično (ili biocentrično) korišćenje resursa postavljeno na principima prirodi bliskog gazdovanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. odrede prioriteti aktivnosti za zaustavljanje nepovoljnih uticaja i zatim odrede mere za unapređenje stanja. Realisation of objectives for researches on sustainable development of vegetation resources makes basics for implementation of European standards and models and strategic frame for menagement of renewable natural resources on sustainable development principles. Površine se očiste čistim sečama i izvrši se pošumljavanje sečina. Brzina nestajanja šuma zahteva hitno preduzimanje mera na zaustavljanju degradacije i devastacije postojećih šumskih ekosistema. 29 . biljni resursi ABSTRACT: Actual tendency in using of renewable natural resources causes the fear that biodiversity and adaptation to following climate and other changes of present ecosystems can't be preserved. što bi doprinelo daljem radu na definisanju Nacionalne strategije održivog korićenja resursa. Ekosistem predstavlja kompleksnost živih organizama i ima svoju VREDNOST SAM PO SEBI. Ove ekološke paradigme razmatraju na drugi način potrebe ljudi i njihov odnos prema prirodi. Dugoročni cilj industrijskog šumarstva je pretvaranje prirodnih šuma u plantaže drveća. Uvažava se način na koji priroda stvara i održava ekosisteme. Institut za šumarstvo.

2006.Procena upotrebne vrednosti zemljišta zahteva multidisciplinaran tim straživača. poboljšanje stanja degradiranih i devastiranih šuma i šikara. Ovi principi se mogu definisati na sledeći način: . kada raste svest o posledicama ugrožavanja životne sredine i potrebi njenog očuvanja i zaštite. Ekosistem pripada svim vrstama koje tamo žive. i . 06. kao i zaštitu preostalih prirodnih šuma od degradacije i devastacije. Ekološka Istina / Ecological Truth.Neslaganja sa iznetim zaključcima mogu se uvek očekivati. ali ne na način industrijskog korišćenja. a ne ljudi na osnovu svojih predstava o tome. Prema ovom konceptu.Izveštaj mora biti saopšten terminologijom koja će biti svima u potpunosti razumljiva. Priroda sama nastavlja dalji razvoj i postojanost ekosistema. Politika u korišćenju ekosistema treba da obezbedi proširenje šumskog areala na površine koje se ne koriste u druge svrhe (razgraničenje poljoprivrednog i šumskog zemljišta). . Ekocentrični koncept štiti.socio-demografska struktura.kvalitetnim podacima i njihovim međusobnim odnosima.fizičko-geografske karakteristike prostora.u prirodnim ekosistemima nema nepoželjnih vrsta. svako stablo ili produkt procenjuju se sa stanovišta funkcionisanja ekosistema. Čovek odatle nema pravo da ga uništava samo zbog svojih interesa. definisali smo osnovne kriterijume za izradu metodologije održivog korišćenja prirodnih resursa. . Prednost se daje ekološkim procesima u ekosistemima.Analiza i rezultati moraju se bazirati na: .EkoIst' 06. razvijen je tzv. . Johanesburgu i Beču. tako da obezbeđuju ekonomske potrebe društva. Integralni deo je briga o zemljištu. uključujući i ljude. na primer.Mora postojati razlog za procenu upotrebne vrednosti zemljišta. 30 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKOCENTRIČNI PRISTUP KORIŠĆENJU PRIRODNIH RESURSA U novije vreme. kao i drugih vrsta organizama. i da su u skladu sa rezolucijama donetim u Riju. U šumarstvu.trenutna upotrebna vrednost zemljišta. i . ekocentrični (ili biocentrični) pristup korišćenju resursa postavljen na principima prirodi bliskog gazdovanja. biodiverzitetu i biomasi. vodi.Bitni podaci kojima se mora raspolagati su: . . 04. Ovaj koncept insistira na zaštiti preostalih starih prirodnih šuma kao poslednjeg utočišta biljnih vrsta.Ostvarenje ovih ciljeva zasnovano je na ekološkim. . . sem vrsta unetih od strane čoveka. održava i obnavlja funkcionisanje prirodnih ekosistema uz istovremeno korišćenje svih dobara i usluga za obezbeđenje potreba ljudi na postojanim i trajnim osnovama. socio-demografskim i ekonomskim kriterijumima. – 07. OSNOVNI KRITERIJUMI ZA IZRADU METODOLOGIJE ODRŽIVOG KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA Smatrajući da u celini (objedinjeno) definišu održivo korišćenje prirodnih resursa.istraživanjima toka razvoja. povećanje i poboljšanje produkcije drvne mase i drugih produkata i usluga. prilikom uklanjanja.

definisati zone u kojima deluju zagađenja i tip zagađenja. modela i kartografskog prikaza. 2006. 06. pregled institucionalne osnove života (tradicionalni oblici. radi lokalno” i usredsređena je na manje teritorijalne celine (područja). Treba izvršiti digitalizaciju prostornih podataka. npr. uticaj urbane sredine). (primenom principa održivog razvoja) stavljanje svih ovih programskih zadataka u međusobnu vezu.socio-demografske karakteristike područja . predlog mera za ublažavanje postojećeg zagađenja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja METODOLOGIJA ODRŽIVOG KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA Metodologija razvijena u ovom radu bazira na poznatoj ekološkoj maksimi “Razmišljaj globalno.utvrđivanje biodiverziteta područja i izdvajanje prioritetnih staništa i vrsta i njihova zaštita . pedološke i fitocenološke karakteristike područja. aktivnosti i sinhronizacija primene. Težište u metodologiji je dato na korišćenju prirodnih resursa brdsko planinskih područja. markentiške analize i analize komercijalizacije ponuda prostora ali strogo u funkciji očuvanja prirodnih resursa i zaštite sredine. Analizom se omogućava otkrivanje osetljivosti (ranjivosti) prostora.Identifikaciju prioritetnih staništa po stepenu zaštite vršiti na osnovu elemenata Projekta EMERALD/Natura 2000. planiranje. komunalna infrastruktura i opšti uslovi za život. izradu grafičkih računskih analiza.EkoIst' 06. 04. domaća radinost.ekološke karakteristike područja . U istraživanjima se primenjuje višeslojna uporedna analiza prostora primenom tehnologije geografskog informacionog sistema (GIS-a).Detaljno se analiziraju sociodemografske karakteristike područja. jačanje sekundarnih delatnosti. identifikovati prioritetna staništa za zaštitu na nacionalnom i evropskom nivou. sa konkretnom analizom postojećih resursa i optimizacijom svih procesa. 31 . Na ovaj način vršiće se multidisciplinarna interpretacija koja treba da pruži odgovore na najkompleksnija pitanja iz oblasti korišćenja resursa. modernizacija i revitalizacija agro-kompleksa. korišćenja biljaka na zaštićenim područjima (mere. – 07. naučne i edukativne delatnosti i sl.privreda. Aktivnosti istraživanja se realizuju kroz: . a na osnovu analize satelitskih snimaka visoke rezolucije. bazirane na Projektu Natura 2000). Istraživanja se sastoje iz niza podprogramskih aktivnosti koji su u interaktivnom odnosu. Formirati katastar zagađivača. bazirano na Rezoluciji br. 4 (1996). beskičmenjaka i kičmenjaka. optimalno korišćenje prirodnih resursa (voda.Potrebno je obraditi orografske. turizma (lovni. . formirati spisak staništa u području istraživanja na osnovu Paleoarktik klasifikacije staništa (1996). seoski. socijalna struktura i broj domaćinstava. pašnjaka i livada). što omogućava inkorporiranje u jedinstven Geografski Informacioni Sistem (GIS). Izraditi mape flore. veličina naselja. geološke.saobraćaj. šuma. Svi podaci će biti obrađeni u digitalnom obliku.). Ekološka Istina / Ecological Truth. klimatske. . Potrebno je izgraditi model ugroženosti prirodnih sistema i modela pogodnosti prostora za određene delatnosti. a koji se mogu formulisati u nekoliko opštih programskih zadataka: zaštita sredine. Prostorni modeli će se koristiti za predviđanje direktnih i indirektnih posledica pre donošenja konačne odluke o korišćenju prostora što treba da spreči promašaje u korišćenju većeg nivoa. sportski.

Implemetacije evropskih standarda i modela i izradu metodologije registrovanja obnovljivih biljnih resursa. socijalno-kulturnih i ekonomskih doprinosa korišćenja biljnih resursa. pre svega za očuvanje kvaliteta vode.poljopivredne proizvodnje . . 2. Neophodna je i zaštita izvorišta vode. primena mera nege. 04. sociodemografskih i ekonomskih parametara optimalnog korišćenja zemljišnog prostora. zdravstveno stanje.Valorizacija prirodnih vrednosti treba da omogući zapošljavanje.Voda sve više postaje deficitarna i time postaje ograničavajući faktor za razvoj. Locirati sve izvore i vrela koja se mogu koristiti kao voda za piće i formirati zone zaštite po stepenu prioriteta.valorizacije prirodnih resursa . Primenu optimalnih uzgojnih mera predvideti u svakom izdvojenom tipu šume. – 07.resursa šuma i šumskih područja . 4. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja . 2006. podelu područja po tipovima sastojina. Osnovna delatnost je razgraničenje poljoprivrednog i šumskog zemljišta treba da počiva na sintezi ekoloških. Da bi se donela odluka o optimalnoj nameni površina neophodno je izvršiti detaljnu eklošku. socio-demografsku. ZAKLJUČAK Prikazana metodologija omogućava utvrđivanje stanje prirodnih resursa. . revitalizaciju sela. Zaštite životne sredine. . određivanje prioritetnih aktivnosti za zaustavljanje nepovoljnih uticaja kao i dalje mere za unapređenje stanja. Sprovesti identifikaciju površina za pošumljavanje. Održavanja i povećanja ekoloških.vodnih resursa . što predpostavlja i lokalne autonomije nad prirodnim resursima. socijalne i duhovne funkcije i vrednosti prirodnih ekosistema koje se postižu: uspostavljanjem. kakvo je njihovo stanje. bioloških. Ekološka Istina / Ecological Truth.Shvaćena je kao multifunkcionalna delatnost.Analizirati područje pod šumama i šumskim sastojinama. Zbog toga je neophodno proučavanje postojećih vodnih resursa (koji su uglavnom u brdsko-planinskom području). drvnoj zapremini i zapreminskom prirastu i dr.Koje su šume najzastupljenije. 06. klimatskih. širenjem i odgovarajućim 32 . realizacijom ciljeva istraživanja održivog korišćenja biljnih resursa postavljaju se osnove za: 1. starosna struktura. 3. ekonomsku i finansijsku analizu zemljišnog prostora. Stvaranja strateškog okvira za održivo upravljanje obnovljivim resursima na načelima održivog razvoja i dosadašnjem stepenu istraženosti postojećih prirodnih resursa. stvaranje novog tipa domaćinstava u ruralnim područjima. i primena odgovarajućih mera i radova za njihovu zaštitu. Pored toga. To se između ostalog može postići razvojem organske poljoprivredne proizvodnje.EkoIst' 06. Svetska asocijacija za planinska područja ukazuje da revitalizaciju brdskoplaninskih područja najuspešnije mogu izvesti zemljoradničke zadruge. njihova mala preduzeća i individualni seoski proizvođači. koja treba da stvori uslove da poljoprivredna domaćinstva na bolji način valorizuju svoju proizvodnju.

očuvanjem genofonda. KOPRIVICA M.. Transcarpathia. očuvanjem šuma u reprezentativnim ekološkim sistemima i predelima. očuvanjem i gazdovanjem divljači. 6. International Conference in Muncachevo. (2006): Održivo korišenje obnivljivih biljnih resursa Pešterske visoravni. Prvi jugoslovenski skup o GIS tehnologijama. I. (2002): Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine. M. 04.. (1996): Optimalno korišćenje prostora na primeru razgraničenja poljoprivrednog i šumskog zemljišta i korišćenje površina u šumarstvu. 2006. Da koncept planiranja trajnog gazdovanja obnovljivim biljnim resursima bude zasnovan na kriterijumu – očuvanju kvaliteta životne sredine. Ekološka Istina / Ecological Truth. Poljoprivredni fakultet. M. upravljanjem zaštićenim područjima i zajednicama. VUČKOVIĆ.. 3.. – 07. kako bi se smanjio pritisak na postojeće šumske ekosisteme. Beograd RATKNIĆ.. RATKNIĆ. merama podrške i obezbeđenja održivog korišćenja bioloških resursa i očuvanjem biodiverziteta. MIHOV. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 5.EkoIst' 06. (2003): Sustainable utilisation of forest resources in the Balcan: Problems and possibilities. 7. uz održavanje i obogaćivanje biodiverziteta staništa. LITERATURA 1. J. Beograd RATKNIĆ M. 4. PEŠIĆ. Da se očuva i unapredi biodiverzitet. PMF. što znači da ekonomsko korišćenje obnovljivih biljnih resursa ne sme da umanji brojne ekološke funkcije. 2. Kragujevac 33 . Natural Forests in the Temperate Zones of Europe. 06. SANU. R. M. Ukraine. osnivanja novih i unapređenje postojećih šuma različitih namena. ACEVSKI. Da se stvore uslovi za uspostavljanje elemenata organske poljoprivredne proizvodnje. Podrške i unapređenja nacionalnih programa pošumljavanja i rekultivacije degradiranih staništa. 8.

Aceri monspessulani. Niš IZVOD: U radu su prikazane biljne zajednice šuma i pašnjaka Leskovika kraj Aleksinca. bliže na terenima Karpatsko-balkanskog planinskog sistema ili na područje Karpatske i Balkanske Srbije. Ozren i Leskovik. dok na istoku i jugu njegovi visovi se nastavljaju na Ozren i Svrljiške planine. od žbunastih asocijacija Artemisio-Amygdaletum nanae. among bush associations ArtemisioAmygdaletum nanae. Osanička reka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK Vera Đorđević1. 34 . Leskovik. na severu u Sokobanjsku kotlinu. Nastavljajući taj posao obreli smo se na Leskovik koji se nalazi u rubnom delu ovog krečnjačkog područja. Zamna. and many of them are relic and endemic.Coryletum colurnae. 4 modern type forest associations. Resava.EkoIst' 06. There are 17 associations which are processed. Niš 2 Prirodno-matematički fakultet. a od pašnjačkih asocijacija Seslerietum nitido-rigidae. U radu je prikazano 5 reliktnih šumskih asocijacija. Leskovik (1174 m) se strmo spušta na zapadu u aleksinačko polje ka Južnoj Moravi. vegetacija ABSTRACT: In the paper. po mišljenju mnogih istraživača najinteresantnijem i najrazuđenijem području bavili smo se istraživanjem zaštićenih prirodnih dobara kao i flore i vegetacije pojedinih prirodnih objekata (Vratna. Leskovik. Od reliktnih zajednica najveće površine zauzima asocijacija Carpinio orientalis. a prema rodopskoj masi Centralne Srbije. the bigest area is occupied by association Carpinio orientalis. ipak on u odnosu na Ozren i Devicu predstavlja posebnu celinu u geomorfološkom smislu i izdiže se u obliku gromade na zapadu ovog planinskog lanca koji čine Devica. ispod koje se nalaze dolomiti i crveni peščari. Ključne reči: asocijacije. 1 association of bush vegetation and 4 meadowpastures associations. In the paper. 1924). Novica Ranđelović2. – 07. and among pasture associations Seslerietum nitido-rigidae. Danijela Avramović1. 3 osiromašene reliktne zajednice. Na ovoj geološkoj podlozi razvili su se sledeći tipovi zemljišta: planinska rendzina.Coryletum colurne. Na tom. 2006. Tupižnica). it is represented 5 relic forest associations. 04. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Key words: associacion. 1 asocijacija žbunaste vegetacije i četiri livadsko pašnjačke asocijacije. the herb associations of forests and pastures of Leskovik near Aleksinac are represented. smeđe šumska zemljišta i crvenkasto ruda zemljišta. vegetation UVOD Zadnjih godina naša istraživanja usmerena su ka proučavanju prirode Istočne Srbije. Iako mnogi naučnici Leskovik smatraju „jugu pomereno produženje Ozrena“ (Cvijić. 3 impoverished relic associations. Ana Lilić2 1 Fakultet zaštite na radu. Geološku podlogu čine krečnjaci donje krede.Aceri monspesullani. Ukupno je obrađeno 17 asocijacija od kojih su mnoge reliktne i endemične. Among relic associations. 4 šumske asocijacije savremenog tipa.

U klisurama i kanjonima lipovačkog amfiteatra često se sreće i reliktna zajednica Syringo-Prunetum machalebi. 2006. Ova serija se završava zajednicom Carpinio orientalisAceri monspe-ssulaniCoryletum colurnae koja se dodiruje sa osiromašenim i zajednicama savremenog tipa. Ekološka Istina / Ecological Truth. nalazi se serija reliktnih biljnih zajednica koje odozdo naviše čine jedan prirodni niz. Na 35 . Od prvobitne potencijalne šumske vegetacije malo šta je ostalo neizmenjeno. petreae i brojna stara stabla mečje leske (Corylus colurna). zajendica u kojoj dominira crni jasen (Fraxinus ornus) i mečja leska (Corylus colurna). frainetto i Q. 04. Tako je nastala raznorodna vegetacija koju možemo podeliti u pet grupa zajednica: • reliktne šumske zajednice • osiromašene relikte šumske zajednice • šumske zajedice savremenog tipa • žbunaste zajednice i • livadsko-pašnjačke zajendice. Reliktne šumske zajednice. 06. Q. u okolini sela Lipovca u čijem se okrilju nalazi i manastir Sveti Stevan. Ova zajednica se razvija na strmim krečnjačkim Detalj iz reliktnih šumskih zajednica Leskovika stenama. Ranđelović et al. U klisurama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Klima ovo područja je umerenokontinentalna sa jakim uticajima stepske i nešto manjim uticajima mediteranske klime. Osiromašene reliktne zajednice. Čovek je nastojao da što više uzme.Colurnetum mixtum) sa brojnim vrstama roda Quercus: Q. Resnik. maklen (Acer monspessulanum) i mečja leska (Corylus colurna). Odmah iznad nje nastavlja se niz zajednicom FraxinoColurnetum mixtum. a što manje pruži Leskoviku.EkoIst' 06. belograbić (Carpinus orientalis) i mečja leska (Corylus colurna). 2006). Razbacane su po Leskoviku na raznim nadmorskim visinama i ekspozicijama često između reliktnih biljnih zajednica i zajednica savremenog tipa. – 07. Crna bara) vegetacija je jako antropogeno izmenjena. zajednica u kojoj dominira jorgovan (Syringa vulgaris) i rašeljka (Prunus machaleb). S obzirom da je okružen naseljenim mestima (Lipovac. Najniže delove obrasta zajdnica hrastova i mečje leske (Querco. cerris. a zatim i vegetacijski. Na nadmorskim visinama od 400 do 700 m. kanjonima i uvalama Leskovika. BILJNE ZAJEDNICE LESKOVIKA Leskovik je vrlo bogat floristički što su pokazala naša prethodna istraživanja (N. na strmim ekspozicijama razvija se zajendica Crpinetum orientalis moesiacum colurnetosum u kojoj dominira. Treći član ove serije je zajendica Syringo-MonspessuloColurnetum u kojom dominiraju jorgovan (Syringa vulgaris).

Hepatica triloba. koja raste na nadmorskim visinama od 400 do 700 m. divlji bademić smo i ranije konstantovali u Istočnoj Srbiji samo na Rtnju i Šljivovičkom visu. Šumska vegetacija savremenog tipa. Inače. Jovanović (1954) je na Rtnju opisao asocijaciju Artemisio-Amygdaletum nanae koja je i na Leskoviku razvijena na nadmorskoj visini od 900 do 1100 m. odmah iznad reliktnih zajendica obrasta šuma bužura i hrasta (Paeonio-Quercetum). a šikare će se vremenom pretvoriti u šume. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja nadmorskim visinama od 800 do 950 m. na strmim terenima sreće se osiromašena reliktna zajendica Fagetum montanum moesiacum colurnetosum. Ovu vegetaciju je proučavao Diklić (1962) Detalj iz zajednice Artemisiogde je opisao četiri biljne zajendicine: GalioAmygdaletum nanae 36 . na manjim nagibima sa veoma lepim cvetovima božura (Paeonia decora). Na nadmorskim visinama od 600 do 900 m na zapadnim ekspozicijama sreću se sastojine hrasta kitnjaka (Qercetum montanum moesiacum). Najniže terene. 06. Galanthus nivalis i dr. od kojih izdvajamo: trnjinu (Prunus spinposa). Na severnim ekspozicijama. a u njima dominira planinska vlasulja (Festuca montana). među kojim su najznačajnije: Erythronium dens-canis. Središnji deo planine na južnim. krčio šume. sa skeletoidnom podlogom raste zajednica belograbića (Carpinetum orientalis moesiacum calcicolum). Na nadmorskim visinama od 900 do 1100 m raste zajednica jorgovana (Syringetum vulgaris) na južnim ekspozicijama i degradiranom zemljišu iz koga vire komadi krečnjačkih stena. rasprostranjenja je osiromašena biljna zajendica Orno-Quercetum bupescentis syringetosum u kojoj dominiraju crni jasen (Fraxinus ornus). Žbunasta vegetacija. Na Leskoviku na različitim nadmorskim visinama sreću se livade i pašnjaci u zonama različitih šumskih zajendica. U ovoj zajednici dominira bukva (Fagus moesiaca) sa brojnim vrstama zeljaste flore. u kojoj dominira bukva (Fagus moesiaca) i mečja leska (Corylus colurna). Posebno mesto u ovom nizu zauzima žbunasta vegetacija koju gradi bademić (Amygdalus nana). U ovoj zajendici smo sreli i planinski likovac Daphne mezereum. ekspozicijom i degradiranom podlogom. 04. a danas na površinama koje su bez šume usled neaktivnosti čoveka obradive površine obrastaju u šikare. zapadnim i severnim ekspozicijama obrastao je šumskom vegetacijom monodominantnog ili dvodominantnog tipa. Livadsko-pašnjačka vegetacija. na južnim ekspozicijama. uslovljena nagibom. 2006. Vekovima je čovek na ovim prostorima stvarao pašnjake radi napasanja svojih stada. S obzirom da je vegetacija jako antopogeno uticana to se na Leskoviku sreće veliki broj sastojina žbunastih vrsta. Na nadmorskim visinama od 400 do 600 m. Waldsteinia geoides. Na severnim ekspozicijama od 500 do 1100 m nadmorske visine razvija se šumska zajednica mezijske bukve (Fagetum montanum moesiacum). na veoma strmim južnim ekspozicijama. Ova zajendica je u dodiru sa planinskom bukvom. Ova zajednica je trajni stadijum. medunac (Quercus pubescens) i jorgovan (Syringa vulgaris). – 07.EkoIst' 06. glog (Crataegus monogyna) i dren (Cornus mas). Ekološka Istina / Ecological Truth.

Trifolium montanum. Filipendula vulgaris. – 07. najznačajnije vrste ove zajendice su: Danthonia alpina. Na nadmorskim visinama od 1000 do 1150 m na degradiranim površinama razvija se pašnjačka zajednica Potentillo-Caricetum humilis sa sledećim biljnim vrstama: Artemisia camphorata. Veratrum nigrum i Detalj iz zajednice Rhinantho-Danthonietum dr. Beograd. 37 . Hypochaeris maculata. pa taj deo planine zajedno sa manastirom Sveti Stevan i okruženjem. Ekološka Istina / Ecological Truth. Najznačajnije vrste na ovim prostorima su: Crocus adami. Poa badensis. četiri savremenog tipa. alpinae Na nadmorskim visinama od 1050 do 1174 m. Orchis ustulata. Polygala comosa. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Festucetum vallesiacae (livada crvenog broća i vlasulje). Na nadmorskim visinama od 700 do 800 m u pojasu hrastovih šuma raste zajednica RhinanthoDanthoniatum alpinae. Brachypodium pinnatum. na plitkom zemljištu sa matičnim supstratom. ZAKLJUČAK Leskovik je zapadni deo Balkanskog planinskog sistema koji pripada grupi sokobanjskih planina: Rtnju. jedne žbunaste i četiri pašnjačko-livadskih zajendica. 06. na vrshu Leskovika ispred bukove šume raste zajedinica češljica (Seslerietum nitido-rigidae). 2006. ali se osnovni tipovi prepoznaju. Acinos hungaricus. (1924): Geomorfologija. LITERATURA 1. 04. Devici i Ozrenu. Polygala major i dr. Briza media. Sideritis montana. Tu su pogodne uslove za život našle vrste krečnjačkih kamenjara Galium purpureum. Artemisia camphorata. Najznačajnije su reliktne biljne zajednice u okolini Lipovca. Pulsatilla vulgaris ssp. Thymus pannonicus. treba zaštititi kao prirodno dobro. Vegetacija je jako antropogeno izmenjena i u velikoj meri degradirana. Tragopogon balcanicus. Thymus marschalianus. Centaurea triumfetii. Festuca panciciana. grandis. a sastoji se od sedamnaest asocijacija i to pet reliktnih. Knjiga I. Hypericum rumelicum i dr. Satureja kitaibelii. Cerastium banaticum. Vegetacija Leskovika u Istočnoj Srbiji je vrlo razuđena. Cytisus leucanthus. Trifolium dalmaticum. tri osiromašeno-reliktne. J. Cvijić. Sedum acre. Cirsium afrum i dr. koja se razvija na nadmorskim visinama od 500 do 700 m. Minuartia verna.EkoIst' 06. Sedum ochroleucum. Carex humilis. Pedicularis comosa. Rhinanthus rumelicus. Lunum catharticum.

SANU. Ranđelović. Đorđević. 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. Jovanović. Lilić. 6. Knjiga 1. V.. Zbornik radova Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU. A. B. (1956): Tipovi pašnjaka i livada na Rtnju. Glasnik prirodnjačkog muzeja. N. 06.. Beograd. Device i Lesko-vika kod Sokobanje. (1935): Geologija Istočne Srbije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. Posebna izdanja. Niš. N. – 07.asocijacija Artemisio-Amygdaletum nanae na Rtnju. 6. Jovanović. Šumarstvo br. Diklić. 2006. 04. Beograd. (2006): Prilog flori Leskovika. 4. 3. 5. Petković. br. Knjiga 18. Zbornig radova. Avramović D. Knjiga 6. V. Beograd. (1954): Šibljak. 8 Simpozijum o flori jugoditočne Srbije i susednih područja.EkoIst' 06. (in press) 38 . R.. Beograd. Serija B. (1962): Prilog poznavanju šumskih i livadskih fitocenoza Ozrena.

a dnevna minimalna količina za normalno funkcionisanje ćelija sisara je 10-8 M. genus Astragalus and Silene. Prihvaćeno je da je optimalna dnevna doza selena količine 1 μg/kg telesne težine. Bojka Blagojević1. Cinopsis. Xylorhiza. onobrychis. a u sekundarne indikatore neke vrste rodova: Aster. angustifolius. 06. Novica Ranđelović3 1 Fakultet zaštite na radu. parent supstrata UVOD Selen je važan element za živa bića: ljude. it is analyzed the quantity of selen in herb species of genus Astragalus (A. Xylorhiza i dr. A. Niš IZVOD: U radu je analizirana količina selena u biljnim vrstama roda Astragalus (A. Niš 2 Zdravlje-Actavis company 3 Prirodno-matematički fakultet. ali pre nekoliko dekada uključen u grupu osnovnih oligoelemenata. U primarne indikatore spadaju rodovi: Astragalus. Utvrđeno je da su sve biljne vrste fitoakumulatori selena s tim što vrsta Silene supina. Silene. životinje i biljke. A. angustifolius. supina). Aster. 04. Stoneya. A. Količine koje prevazilaze 500 μg po danu izazivaju toksične efekte. Biljke koje su gajene na zemljištu bogatom selenom mogu se podeliti u 3 grupe (Jović V. Istraživanja su pokazala da je selen prisutan samo kod nekih biljaka i da neke biljne vrste mogu biti akumulatori selena tzv. and also from base where this herb species grow. Key words: Selenium. Selen je najpre proučavan samo zbog njegovih toksičnih efekata. U literaturi se kao fitoakumulatori od biljaka pominju vrste sledećih rodova: Astragalus. vesicarius) i roda Silene (S. Ključne reči: selen. A. onobrychis. Atriplex i dr.19 ppm). a mnogi. 1975): • primarni indikatori. Violeta Milosavljević1. Atriplex. fitoakumulatori. – 07. O njegovom prisustvu kod ljudi i životinja ima mnogo radova. Dragan Veličković2. Astragalus. Cinopsis. najviše akumulira (5. kao i iz podloge na kojoj rastu ove biljne vrste. matični supstrat ABSTRACT: In the paper. supina). Po mnogima on je esencijalni element i ima veliki značaj za metabolizam biljaka.obligatni akumulatori (od 1000-20000 mg/kg). vesicarius) and genus Silene (S. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISTRAŽIVANJE SELENA U BILJNIM VRSTAMA JUGOISTOČNE SRBIJE THE RESEARCH OF SELENIUM IN HERB SPECIES OF SOUTHEAST SERBIA Zorica Stojanović1. Ekološka Istina / Ecological Truth. U današnje vreme poznato je da je selen neophodan za život. Nedostatak 39 . It is established that all herb species are phytocumulative and the species Silene supina accumulates the most (5. • sekundarni indikatori fakultativni akumulatori (50-100 mg/kg) i • biljke koje ne akumulirauju selen (žitarice i trave). suprotno tome. rodovi Astragalus i Silene. et al.EkoIst' 06. misle da nije bitan za biljne vrste. 2006.19 ppm). Danijela Avramović1. ali je malo radova o njegovom prisustvu u biljkama.

Materijal je sušen u hladu. debelog creva. ubrzo je primećen napredak u zdravlju domaćih životinja pa sve do kasnijeg nestanka simptoma pomenutih bolesti (Thompsin 1977. Rezultati ispitivanja u veterini. 1985). Astragalus vesicarius. Danas je dobro poznato da nedostatak selena doprinosi razvoju nekoliko ozbiljnih bolesti kao što su: Keshanska bolest. Kashin-Beckova bolest. – 07. Visoki nivo selena u ishrani (normalna ishrana sa primenom selenovih jedinjenja) izaziva značajno umanjenje bolova kod pacijenata sa leukemijom i malignošću creva. Ovim radom je analizirana količina selena u biljnom materijalu vrsta rodova Astragalus i Silene. Materijal je samleven i pomoću vodenice za kafu. polineuritis i td. Astragalus onobrychis sa Ploče u podnožju Suve planine u blizini Kunovice i Silene supina sa Rudina planine iz zajednice Astragalo-Silenetum supinae sa trijaskih mermera na vrhu planine. samim tim i hrana je sa nedostatkom selena. (Salonen. kao i zapažanja kod domaćih životinja ukazuju na činjenice da ukoliko je selen deficitaran u zemljištu. MATERIJAL I METODE RADA Materijal za ova istraživanja sakupljen je: Astragalus angustifolius sa Rudina planine u okolini Bosilegrada iz zajednice Astragalo-Silenetum supinae na vrhu planine kod osmatračnice iznad mahale Sušica uz samu granicu. vertikularna dilatacija. pluća. S druge strane nivo selena u hrani. Dubois i Belleville 1988). 1987. Čovekova opredeljenost za lokalne pašnjake domaćih biljojedih životinja je razlog za pojavu nekih bolesti životinja i ljudske populacije u nekim oblastima (Koivistoinen i Huttunen. samim tim i u hrani dovodi do nedovoljne sinteze glutation peroksidaze. kardiomiopatija. 1986). što je primećeno u nekim regionima. Dugo se verovalo da nedostatak nekih osnovnih oligoelemenata dovodi do mišićne distrofije kod ovaca. Uloženo je dosta truda da se ovaj problem i istraživanja vezana za ovu temu progresivno unapređuju. izuzev optimalnog može da izazove teška oštećenja u zdravlju kod čoveka i životinja. svinja i goveda ili dijareje kod živine.EkoIst' 06. u kabinetu HMD i čuvan u kesama od hartije. Novi Zeland je prva zemlja u kojoj je selen korišćen kao dodatak stočnoj hrani. eksudativna artropatija. Treba napomenuti da tretman selenom značajno umanjuje bol kod mnogih ozbiljnih bolesti modernog doba kao što su maligna i kardiovaskularna oboljenja. kao i u podlozi (zemljištu i mineralnom suprstratu). Na osnovu prethodnog istraživanja može se zaključiti da selen treba da ima esencijalnu ulogu u zdravlju čoveka. 40 . nernva moždana lipofunkcionoza. 2006.sa Rudina planine iz zajednice Edriantho-Anthylletum aureae na samom vrhu planine uz samu granicu. Sistematske studije u vezi odluke o upotrebi selena pokazuju razlike između različitih regiona. a sve to je glavni uzrok gore pomenutih poremećaja. 06. 04. srčana aritmija. Ovu količinu selena čovek i životinje mogu dobiti koristeći hranu koja je bogata selenom a to su razne žitarice i lukovi. 1986. Ekološka Istina / Ecological Truth. jajnika i prostate (Shrauzer 1992). degenerativno skupljanje pigmenata u neuronima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja selena u zemlji. grudi.

zagrevana je stehiometrijskim plamenom vazduh/acetilen.5 % hlorovodoničnom kiselinom (HCl). A. Analizom selena u ukupnom materijalu istraživanih vrsta biljaka koje rastu na krečnjačkoj geološkoj podlozi na Rudina planini (dolomitisani mermeri). Sutradan se kuva na tihoj vatri 30 min (max.zemlja Podloga.64 5.294 Sadržaj Se [ppm] 0. dodaje mu se 1 ml sirćetne kiseline (C2H5COOH) i vodonik peroksid (H2O2) i kuva sve dotle dok se zapremina ne smanji na 2 ml (do pojave belih para). Pripremanje zemljišta i stena za određivanje selena vrši se: usitnjavanjem zemlje 1-2 g.19 2. Podloga.). REZULTATI RADA I DISKUSIJA Ovim radom je analizirana količina selena u biljnom materijalu vrsta Astragalus angustifolius. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Priprema biljnog materijala za određivanje selena vršena je na sledeći način: 5 g suvog materijala ubaci se u balon po Kjeldalu. 06. kao i u podlozi (zemljištu i matičnom suprstratu).EkoIst' 06.099 0. vesicarius i roda vrste Silene supina. Inače sve vrste rastu na planinskoj crnici čija je reakcija bazna (od 7.000021 0. na zemljištu sa baznom reakcijom dobijeni rezultati su prikazani u narednoj tabeli (Tabela 1. što znači da je matična podloga siromašna 41 .000283 0. Ekološka Istina / Ecological Truth. koga ohladimo i prenesemo u normalan sud sa 10 ml i dopunimo sa 1.21 2. dužine 120 mm.stena Odvaga [mg] 5080 5090 5060 5010 2100 2120 Razblaženje 1 4 1 10 1 1 Apsorbanca 0.00).281 0.07 1. 04. a zatim dolazi Astragalus angustifolius (2.88 ppm. Sadržaj selena u podlozi koju čine dolomitisani mermeri iznosi: za zemljište 2.83 0. a zatim se sipa 10 ml koncentrovane azotne kiseline HNO3. Ovako pripremljen rastvor analizira se metodom atomske spektrofotometrije (AAS) na atomskom apsorberu Pye Unicom SP 9 uz upotrebu hidridne jedinice PU 9060.000188 Ukupna količina selena u istraživanim biljnim vrstama najveća je kod vrste Silene supina (5.000064 0.17 do 8. Sutradan se zagreva u peščanom kupatilu. Sadržaj selena u biljnom materijalu Rudina planine (original) Naziv uzorka Astragalus onobrichys L. pa Astragalus vesicarius sa (0.308 0. Astragalus vesicarius L.64 ppm).21 ppm). Kvarcne ćelije T-obika. Silene supina M. Astragalus angustifolius L. a najmanje je kod vrste Astragalus onobrichys (0.88 Sadržaj Se [%] 0.257 0. i ostavi da stoji preko noći da na običnoj temperaturi reaguje.19 ppm). 190oC). Kad se ohladi prenese se u normalan sud od 50 ml i dopuni sa 10 % hlorovodoničnom kiselinom.000519 0.219 0. – 07. Kao gas nosioc korišćen je argon sa protokom od 400 ml/min. onobrychis i A. Tabela 1. Ovaj postupak urađen je na Anatomskom spektrofotometru Zdravlje-Actavis company.07 ppm a za matičnu podlogu 1. Dobije se bistri rastvor. 2006. koja se stavi u erlenmajer i dodaje 20 ml rastvora hlorovodonične (HCl) i azotne (HNO3) kiseline (2:1) i ostavi 24 h u digestor poklopljeno sahatnim staklom.B.000207 0.83 ppm).

Prisutan je u lancima ishrane: zemljište-biljke-biljojedi-svaštojedi-čovek.83 ppm.. onobrichys. Belgrade. Biljne vrste nemaju potrebe za selenom (ili to do sada nije otkriveno).19 ppm. Aster. one iz podloge korenovim sistemom putem metabolitičkih procesa uzimaju selen preko različitih jedinjenja i deponuju ga u svom telu. Radulović M. a od životinjske hrane selen se najviše nalazi u mesu. LITERATURA 1. Jakovljević M. (1972. Najpoznatiji rodovi koji imaju sposobnost akumulacije su: Astragalus. 06. utvrđeno je da količina selena u biljnim vrstama mala i da se kreće u granicama od 0. Ove biljke su poznate u narodi pod imenom kozinac.19 ppm i Astragalus angustifolius sa 2. poznato je da mleko i mlečni proizvodi od koza imaju visoku hranljivu vrednost kao zdrava hrana. može biti toksičan. (A.21 do 5.): The content of Selenium in the of Zeta Valley (Montenegro). A. (1975. Book 6. Najbolji akumulatori su Silene supina 5. Josifović). onobrychis.07 ppm. Može se predpostaviti da ova hranljiva vrednost potiče u mleku i mlečnim proizvodima između ostalog od selena koji mu daje zdravstvenu vrednost i poseban kvalitet. Department of natural and mathematics sciences. i Perović N.. angustifolius).EkoIst' 06. Poznato je da dozvoljena doza za čoveka iznosi 500 ppm. Scientific meeting. vesicarius i A. vesicarius) i jedna vrsta iz roda Silene (Silene supina). Beograd. Poznato je da vrste roda Astragalus L. 42 . 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. U prirodi se selen nalazi u svim biotopima: vodi. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja selenom a zemljište je bogatije jer se u njemu selen deponuje iz podloge i humusnog materijala. Razloge za ovako slabu akumulativnost možemo tražiti na više strana: pre svega u geološkoj podlozi koja je veoma siromašna selenom. ZAKLJUČAK Slen je neophodan oligoelemenat za životinje i čoveka. 04. Ispitivane biljne vrste na količine selena u našem eksperimentu bile su tri iz roda Astragalus (A. tj. Volume LXXVIII. Atriplex. Iz ovoga se može zaključiti da pomenute biljne vrste pripadaju zelenim fitoakumulatorima. stenama i zemljištu. Dobijeni rezultati ukazuju na vrlo nizak sadržaj selena u zemljištu i ispitivanim biljnim vrstama od kojih se kao najbolji hiperakumulator pokazala vrsta Silene supina sa 5. zatim kontinentalna klima u kojoj se vrši slabija akumulacija selena i dr. Eksperimentalnim istraživanjem sadržaja selna.): Rod Astragalus L. A. odakle selen prilikom raspadanjem biljaka dospeva u zemljište. 2. angustifolius i A. jer ih rado konzumiraju koze. Flora SR Srbije IV tom (urednik M. pripadaju leptirnjačama koje osim sposobnosti akumuliranja azota imaju i sposobnost akumuliranja selena. Silene i dr. Glavni izvori selena su: biljne vrste iz familija Poaceae (cerealije). Blagojević S. SANU. Diklić N. Alliaceae (crni i beli luk). – 07. kao i stimulativan zavisno od doze koja se unosi.. ali su mnoge od njih dobri akumulatori selena.19 ppm i Astragalus angustifolius 2.

Volume LXXVIII.) Stoj.EkoIst' 06. (Leguminosae). (Silene supina M. Ranđelović N. SANU. 4. – 07. Book 6. 2006. 43 . 04. chlorocarpus (Gris. Miladinović D. Ekološka Istina / Ecological Truth. (1966.. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. БАН София.): The selenium content in Astragalus onobrychis L. Scientific meeting. et Stef.. var. Department of natural and mathematics sciences. 06. Belgrade. и Панов П.). Йорданов Д. i Đermatović V. Флора НР Бьлгария том III. (1975.B.): Род Silene L. Jović V.

EkoIst' 06.co. 04. Analizirajući uzorke bioindikatora na prisustvo 137Cs devetnaest godina posle akcidenta u Černobilju (uzorci su sakupljeni i mereni 2005. kontroliše ovaj deo radiološke zaštite stanovništva. Ekološka Istina / Ecological Truth. posebno hrane.yu 2 Fakultet za fizičku hemiju. Sadržaj teških metala određen je samo u jednom uzorku mahovina da bi se dobio uvid u nivo zagađenja lokaliteta iz kojeg uzorak potiče. bioindicators. uzimajući u obzir da su u zemljama Evropske zajednice norme za dozvoljene nivoe prirodnih i veštačkih radionuklida liberalnije nego u našoj zemlji. heavy metals UVOD Pri stalnoj kontroli uzoraka biosfere. Beograd – Zemun e-mail: anas@inep. Ana Čučulović1. Pravilnikom o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu sprovođenja dekontaminacije (1) regulisani su dozvoljeni nivoi radionuklida i u međuvremenu donete i preporuke za pojedine vrste hrane. teški metali ABSTRACT: Some results for the radioactive contamination by 137Cs of the bioindicators species (mosses and edible mushrooms) nineteen years after the accident at the nuclear power plant in Chernobyl are presented in this paper. uz saradnju svih institucija koje rade na kontroli radioaktivnosti. Na osnovu modifikovane jednačine za radioaktivni raspad: (2) At = Ao exp (-t/t1/2) 44 . Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije. Beograd IZVOD: U radu su prikazani rezultati kontaminacije bioindikatora (mahovina i jestivih gljiva) radiocezijumom-137. because of the possible radiation body burden for the inhabitants. to get some insight about the contamination level of the environment where sample was growing. što je posebno nepovoljno zbog mogućeg radijacionog rizika stanovništva. bioindikatori. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 137 Cs – RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE 137 Cs – RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA Slobodanka Stanković1. Key words: 137Cs. 2006. Svi ispitivani uzorci bioindikatora još uvek sadrže 137Cs. Ovo pitanje je posebno značajno kada se radi o uvoznim namirnicama. Snežana Dragović1 1 Institut za primenu nuklearne energije – INEP. – 07. All the bioindicators samples are still contaminated by 137 Cs which is very adversely especially for the woodland fruits – edible mushrooms. Ključne reči: 137Cs. It was noticed that 137Cs activity levels decreased with time much faster than it should be refered to the physical half life of this radionuclide in the all samples analysed. Kod svih analiziranih uzoraka uočeno je znatno brže opadanje nivoa aktivnosti 137Cs nego što iznosi fizičko vreme poluraspada ovog radionuklida. The heavy metal contents were determined in only one sample of mosses. devetnaest godina posle akcidenta nuklearne elektrane u Černobilju. nameće se problem radijacionog opterećenja stanovništva. 06. Dragan Marković2. godine) interesovalo nas je da li su nivoi aktivnosti mahovina izrazito visoki i da li poslednje izmerene aktivnosti odgovaraju onima koje bi trebalo da imaju na osnovu fizičkog vremena poluraspada 137 Cs.

45 Cink 57. REZULTATI I DISKUSIJA U tabeli 1 prikazani su rezultati kontaminacije radiocezijumom . korišćenjem HPGe-gamaspektrometra sa 8192 kanala.75 Kadmijum 1. MATERIJAL I METODE Uzorci mahovina i jestivih gljiva sakupljeni su metodom slučajnog uzorka na teritoriji naše republike. Sadašnje izmerene vrednosti su znatno niže zahvaljujući biološkom vremenu poluraspada. korišćenjem standardizovanog EPA postupka.40 Gvožđe 8703 Hrom < 5. Nivoi aktivnosti 137Cs svih uzoraka mereni su u Marinelli posudama od 1L.137 u ispitivanim uzorcima mahovine opada u funkciji vremena. 04.0 Arsen 5. trebalo bi da se današnje vrednosti nalaze u opsegu od 650 do 6500 Bq/kg.EkoIst' 06. Prema monitoringu svih naših izmerenih uzoraka mahovina i lišaja poslednjih godina nivoi aktivnosti 137Cs iznose samo nekoliko stotina bekerela po kilogramu. Sadržaj teških metala i arsena u uzorku mahovine sa lokacije Đavolja varoš Teški metali mg/kg Olovo 100. tokom 2005.33 MeV-a za 60Co. što nije slučaj. Nivo aktivnosti 137Cs u mahovinama 137 Cs (Bq/kg) Lokacija Lepenski vir 377 Đavolja varoš 331 Niška Banja 68 Prateći nivoe aktivnosti 137Cs sa lokaliteta arheološkog nalazišta Lepenski vir i poredeći rezultate sa prethodnim (4) jasno je da nivo aktivnosti radiocezijuma .26 Bakar 79.65 KeV-a i relativne efikasnosti 34% na 1.137 mahovina sakupljenih sa različitih lokaliteta. što je potvrđeno i u ovom radu. što navodi na zaključak da novih radiokontaminacija posle akcidenta nuklearne elektrane u Černobilju u ispitivanom regionu nije bilo. Tabela 2. t1/2 vreme poluraspada radionuklida i ako se uzme u razmatranje da su se prvobitne radioaktivnosti mahovina (neposredno posle akcidenta u Černobilju) nalazile u intervalu od 1000 do 10000 Bq/kg 137Cs (3). Tabela 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja gde je: At aktivnost radionuklida posle vremena t. rezolucije 1. 2006. 06. Ao početna aktivnost. godine.47 Nikal 30. – 07.20 45 . Ekološka Istina / Ecological Truth. Teški metali određeni su metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. mnogim biološkim i fizičkohemijskim faktorima koji regulišu usvajanje radionuklida u biljkama.

1 Tuber aestivum-tartuf 2 Cratarellus cornicopioides – crna truba Crna truba suva 97 ± 13 Lactarius deliciosus. gde ga usvajaju biljke. Tabela 3. Ova peporuka je posebno značajna u visokoplaninskim ekosistemima. a u napuštenom rudniku 1 – 12 x 103. sasvim je razumljiva kontaminacija bioindikatora.703 g/kg). U tabeli 3 prikazani su rezultati kontaminacije radiocezijumom -137 jestivih gljiva. crna truba). 2006. D. sa saradnicima je odredio sadržaj olova u uzorcima vazduha na Kopaoniku. 04.rujnica Rujnica u salamuri 2±1 Broj ispitivanih uzoraka 25 5 19 11 67 5 3 1 1 1 1 14 4 46 . Podaci iz tabele ukazuju na izrazito visok sadržaj gvožđa (8. posebno kada se radi o sušenim uzorcima (vrganj.47 mg/kg) i cinka (57. Podaci iz tabele 3 ukazuju na kontaminaciju jestivih gljiva cezijumom-137. Ekološka Istina / Ecological Truth. M. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uzorak mahovine sa lokaliteta Đavolja varoš poslužio je i kao bioindikator zagađenosti vazduha i zemljišta teškim metalima (tabela 2). za Cu na šumskom zemljištu 6 – 8 x 104. Ovako visoke vrednosti gvožđa. gde su šumski plodovi više zastupljeni u ishrani stanovništva nego u urbanim sredinama. olova..45 mg/kg). pri čemu se ne mogu zanemariti ni podaci za sadržaj olova (100. Marković. Tasić.2 x 10-3mg/m3 (6)..EkoIst' 06. a u napuštenom rudniku 1 – 4 x 102 mg/kg.26 mg/kg). Kako deo ponetog materijala padavinama dospeva na površinu zemlje.5 x 104. gde postoje aktivna i napuštena rudarska okna za rude pomenutih metala i blizinom Rafinerije – Trepča u Kosovskoj Mitrovici odakle se olovo do Kopaonika prenosi vetrovima. a u napuštenom rudniku 1 – 3 x 102 i za Pb na šumskom zemljištu 1 – 2 x 102.vrganj Vrganj svež 12 ± 1 Vrganj u salamuri 4 ±2 Suvi vrganj 105 ± 5 Smrznuti vrganj 15 ± 3 Cantharellus cibarius – lisičarka Lisičarka sveža 116 ± 3 Lisičarka u salamuri 4±2 Suva lisičarka 245 ± 52 Morchella conica – smrčak Smrčak svež 35 Smrčak zamrznut 71 Calocybe s gambosa-đurđ. koji se nalazi u intervalu od 1 x 10-4 do 5. Nivo aktivnosti 137Cs u uzorcima jestivih gljiva 137 Cs (Bq/kg) Uzorak Boletus edulis . za Zn na šumskom zemljištu 1 – 2 x 102. sa saradnicima je određujući koncentracije teških metala u šumskom zemljištu i napuštenim rudnicima na Kopaoniku dobila sledeće rezultate (5) : za Fe na šumskom zemljištu : 4 . A. 06. kao što su mahovine.. a u napuštenom rudniku: 1 . – 07. lisičarka. cinka i bakra mogle bi se objasniti blizinom Kopaonika. bakra (79.4 x 105. Pri konzumiranju ovih šumskih plodova mora se voditi računa koliko su oni zastupljeni u ishrani i ne bi ih trebalo koristiti bez prethodne provere nivoa aktivnosti 137Cs u njima.

Komparativno ispitivanje radioaktivnosti bioindikatora Srbije i Crne Gore. 1905. von Schweidler..Priroda Kopaonika – zaštita i korišćenje. S.. u svim uzorcima bioindikatora.. konstatovano je prisustvo 137Cs kao rezidue najviše zastupljene u ispitivanim uzorcima mahovina i gljiva u odnosu na druge radionuklide. Z. 5. 47 . Bioindikatori radiozadađenja istočne Srbije. Tripković. 06... Stanković.... 6. S. Zbornik radova ... 109-112. D. Zbornik radova – Priroda Kopaonika – zaštita i korišćenje. Radioaktivnost 137Cs u bioindikatorskim vrstama opada znatno brže nego što iznosi fizičko vreme poluraspada ovog radionuklida. Čučulović. Ekološka istina 2004. Veselinović. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Iako je od akcidenta u Černobilju prošlo dvadeset godina. Marković. Pantelić. Z. S. G. 1990. A. N. 04. Vukelić. 2-5. S. Sadržaj teških metala u uzorcima lebdećih čestica na Kopaoniku. sakupljenih i merenih devetnaest godina kasnije.. I. M. M. 101-108. 4. Meyer. 3... Beograd. LITERATURA 1. Stanković. Miočinović. D. Novović..D. 1990. E. 87-90.. Vukmirović..EkoIst' 06. – 07.. 2. Službeni list SRJ.9. Vukmirović. D. Sadržaj teških metala u mahovinama sa lokaliteta Đavolja varoš je povećan zbog uticaja Kopaonika (sa aktivnim i napuštenim rudarskim oknima) i rudarsko topioničarskog kompleksa – Trepča. Dragović. Tasić. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu sprovođenja dekontaminacije. 32-37. Stanković. A.. A. Marković. Ekološka istina 1998. 2006. br. M. Fizičke i hemijske metode karakterizacije aerosola u atmosferi Kopaonika. Sitzungberichte der Akademie der Wissenschaften zu Wien. 1999.. Beograd..

Altogether 42 taxa from 21 genera were noted.yu 2 JP „Palić-Ludaš“ Subotica sandraco@eunet. Ovaj projekat je završen 1995. fauna Rotifera. In a period between 1994 and 2005 research of rotifer fauna of Bor Lake was done. Ekološka Istina / Ecological Truth. godine. godine došlo je do ekspanzije vrste Myriophyllum spicatum L. GODINE CHANGES IN ROTIFER FAUNA OF BOR LAKE BETWEEN 1994. ne postoji nijedna monografija posvećena biologiji Borskog jezera koja bi sistematizovala podatke i predstavljala osnov za dalja istraživanja i zaštitu.. Ukupno je konstatovano 42 taksona iz 21 roda. It caused an increase in number of rotifer species in summer 2005. koji je obuhvatao kompleksna hidroekološka ispitivanja.). The dominant zooplankton species was also changed. Nešto detaljnija ispitivanja započeta su 1993. 1979). 06. 1995). Istraživanja faune Rotifera Borskog jezera sprovedena su od 1994. Ključne reči: zooplankton. što se na faunu Rotifera odrazilo povećanjem broja taksona u letnjoj sezoni i promenom dominantne vrste u zooplanktonu. It is necessary to establish a regular biomonitoring and prohibit all unskilled activities in order to protect this reservoir. tokom 2005. Bor Lake UVOD Literaturni podaci o biologiji Borskog jezera su malobrojni. Sandra Čokić2 JKP„Vodovod i kanalizacija“ Subotica reh@eunet. pri čemu joj razmnožavanje iz fragmenata omogućava laku distribuciju (Aiken.EkoIst' 06. Ova biljka je normalan stanovnik voda Evrope i ekološki je vrlo tolerantna. godine u okviru projekta "Ekološka istraživanja borskog područja" (potprojekat "Biomonitoring Borskog jezera"). Tokom 2005. Borsko jezero ABSTRACT: Lack of information about Bor Lake water biology is a main factor which detains serious research and protection programs. Da bi se sprovodila zaštita Borskog jezera. uglavnom u okviru rutinskih analiza kvaliteta vode. godine evidentirana je pojava makrovegetacije (vrste Myriophyllum spicatum L. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROMENE U SASTAVU FAUNE ROTIFERA BORSKOG JEZERA OD 1994. Reh et Bobić. Makrovegetacija Borskog jezera je od formiranja akumulacije krajem pedesetih godina dvatesetog veka bila vrlo siromašna. Pored činjenice da je biomonitoring ove akumulacije sprovođen sporadično. 48 . 1 Žika Reh1. do 2005. submerzne ukorenjene biljke koja se invazivno širi. AND 2005. Newroth et Wile.) koja je najverovatnije antropogenim dejstvom dospela u akumulaciju. Keywords: zooplankton. – 07. which was probably introduced by human activity. DO 2005. 2006. pri čemu je publikovan samo deo rezultata (Reh et Čokić. During 2005 presence of macrovegetation was noted (the species Myriophyllum spicatum L. Međutim. 04.yu IZVOD: Oskudnost informacija o biologiji Borskog jezera predstavlja glavni ograničavajući faktor za ozbiljnija istraživanja i zaštitu. neophodno je uspostaviti redovan biomonitoring i sprečiti sve neplanske i nestručne intervencije. godine. fauna Rotifera. 1995.

Kellicottia. Rotaria. Živković. godine (po 5). godine (26). a kalibracija dimenzija urađena mikrometarskim predmetnim staklom. Lepadella. Monommata. Brachionus. plaža kod Auto-kampa i plaža kod hotela „Jezero“. Ova grupu čini oko 2000 vrsta mikroskopskih pseudocelomata koji naseljavaju različite tipove voda i vlažnih staništa (Nogrady. 1995. Poređenjem broja taksona u letnjem aspektu može se videti da se broj taksona postepeno povećavao i maksimalan broj je konstatovan u leto 2005 godine (14 taksona) što je više nego dvostruko od onog u leto 1994. Reh et al. godine na 3 lokaliteta na Borskom jezeru i to: Crnovrški zaliv. broj taksona bio najmanji . Uzorci su pregledani binokularnim svetlosnom mikroskopom i fotografisani digitalnom kamerom. Identifikacija taksona je urađena standardnim ključevima (Koste. Reh. Iz rodova Filinia. 04.12. Hexarthra. Testudinella i Trichotria bili zastupljeni sa po jednim identifikovanim taksonom. 2000). godine . u 2003/2004. Najveći broj taksona konstatovan je tokom 1999/2000. 1978. (Reh et Bobić. 1993) i često su dominantna grupa u zooplanktonu i mikrozooperifitonu. 1987). Ekološka Istina / Ecological Truth. Bobić.EkoIst' 06. – 07. Kutikova 1971. Analiziran je kvalitativni i relativni kvantitativni sastav i izračunat indeks sličnosti po Sørensen-u. Čokić et Bobić. Najveći broj taksona pripadao je rodovima Notholca. 2006. REZULTATI I DISKUSIJA Ispitivanjem faune Rotifera Borskog jezera od 1994. 1997. godini zabeležno je 24 taksona dok je u 1994/1995. i zimu 2000. 1995). MATERIJAL I METODE Materijal je prikupljan u sezonskim intervalima tokom 1994/95. 06. Cephalodella. Epiphanes. Polyarthra i Trichocerca (po 3 taksona). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Fauna Rotifera okoline Bora je do sada slabo proučena (Reh et Bobić. i 2003/2004. godine (19). Uzorci planktona su prikupljeni sa površine (do 3 m dubine) planktonskom mrežicom od mlinske svile promera 50 μm i konzervirani 4% formalinom. a zatim rodovima Colurella. dok su rodovi Asplanchna. kao i u leto 2005. Keratella i Lecane (po 4). Euchlanis i Synchaeta konstatovano je po 2 taksona. a najmanji u proleće 1995. godine. do 2005. Gledano po sezonama najveći broj taksona je zabeležen u proleće 1999. godine na sastav faune Rotifera. 49 . 1996. Merenja su rađena uz pomoć standardnog softvera. konstatovano je ukupno 42 taksona iz 21 roda. 1998. kao i da se utvrdi eventualni uticaj intenzivnog rasta makrovegetacije u Borskom jezeru tokom 2005. Scaridium. Cilj istraživanja bio je da se ispita sastav faune Rotifera i utvrde potencijalne promene u kvalitativnom i relativnom kvantitativnom sastavu u proteklih 11 godina. (6 taksona). 1999/2000. 1997.

– 07. godine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 16 14 12 10 8 6 4 2 0 14 10 6 11 Leto '94 Leto '99 Leto '03 Leto '05 Grafik 1 – Broj konstatovanih taksona Rotifera u Borskom jezeru u ispitivanom periodu Istraživanja faune Rotifera Borskog jezera su pokazala da su od 1994. vrsta koja se tokom 1994. nije konstatovana. a tokom 1999/00 i 2003/04. U leto 2005. Ekološka Istina / Ecological Truth. i 2003. godine. godine. 2006. 06. javljala pojedinačno. do 2005.EkoIst' 06. dominantna je bila Filinia longiseta Ehrenberg. 04. C-Kellicottia longispina) i u leto 2005 (D-Filinia longiseta) Indeks sličnosti (Grafik 2) pokazuje da se fauna Rotifera Borskog jezera najviše promenila u periodu od 1994. do 2004. godine (A-Keratella cochlearis i B-Polyarthra vulgaris. pri čemu su najveće razlike u kvalitativnom sastavu kada se porede leto 1994. Slika 1 – Dominantne vrste u borskom jezeru od 1994. do 1999. Fauna Rotifera se više 50 . i 1995. godine u zooplanktonu dominirale vrste Keratella cochlearis Gosse i Polyarthra vulgaris Carlin.

M. 0. 51 . Wile I. godine nego od 1999 do 2003. Neophodno je sprečiti sve neplanske i nestručne intervencije i prekomeran dotok organske materije u jezero (hranjenje ribe. do 2005. 06. Canadian J. Newroth PR. bili zastupljeni u većem broju u istoj sezoni. LITERATURA 1. uspostavljanje redovnog biomonitoringa. Time se objašnjava i povećanje broja konstatovanih taksona u leto 2005. pa su u Borskom jezeru ranije sporadično konstatovani. 2. godine. Međutim ako se sastav u 2005. – 07. VIII Naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. godine. Razlog tome je činjenica da se mnogi fitofilni taksoni u planktonu javljaju pojedinačno i ređe. 432-8. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. tj. (2000): Prilog poznavanju zooplanktona i mikrozooperifitona srednjeg i donjeg dela sliva Crnog Timoka (Istočna Srbija. 59:201-215 Bobić. 04. Za utvrđivanje uzroka promena u ovoj veštačkoj akumulaciji neophodna su kompleksna i sistematka hidroekološka istraživanja. uključujući čišćenje taložnika i redovno mehaničko uklanjanje makrovegetacije. s obzirom na prisustvo makrovegetacije. 34. bacanje organskog otpada).2-0. dok su u leto 2005.1 2005 2003 1999 2003 1994 1999 0 Grafik 2 – Indeks sličnosti po Sørensen-u kvalitativnog sastava faune Rotifera Borskog jezera u ispitivanom periodu ZAKLJUČAK Oskudnost informacija o biologiji Borskog jezera predstavlja glavni ograničavajući faktor za ozbiljnija istraživanja i zaštitu. Zbornik radova "Naša ekološka istina". Aiken SG. budući da se u svetu primena herbicida za suzbijanje vrste Myriophyllum spicatum nije pokazala posebno efikasnom.2 0. Plant Sci. Za sprečavanje dalje degradacije i eutrofizacije Borskog jezera neophodano je preduzeti niz mera. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja promenila od 2003. (1979): The biology of Canadian weeds.3 0. YU). godini uporedi sa prethodnim godinama vidi se da je većina vrsta konstatovana i ranije i indeks sličnosti je relativno ujednačen (0. Myriophyllum spicatum L.25).EkoIst' 06.

L. Nogrady. M. Lenjingrad 6..P. SPB Academic Publishing. (1997): Preliminarna hidrobiološka istraživanja Brestovačke reke. Berlin-Stuttgart 5. 4.P. Romine. str. (1995): Zooplankton kao indikator stepena saprobnosti vode Borskog jezera . Fauna R. 04. Ecology and Systematics. M. IV naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. Ž. Reh.” broj 1. 304-7. B. Reh Ž. Borntreager. 104: 3742. 9. Ž. Zbornik radova "Naša ekološka istina". SANU Odeljenje prirodno-matematičkih nauka. Reh. Akad. III naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. 7-115. Beograd 52 . 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. Guides to the Identification of the Microinvertebrates of the Continental Waters of the World. Knjiga IV. Reh Ž. – 07. Vol. Zbornik radova "Naša ekološka istina". A. (1960): Rotatoria. Bucuresti. (1978): Rotatoria . Ž. Reh. Koste. (1995): Zooplankton kao indikator stepena eutrofizacije vode Borskog jezera (1993).EkoIst' 06. Bobić. 06.. Zbornik radova o fauni SR Srbije. M.. 8. The Hague 7. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. Bobić. Zbornik radova "Naša ekološka istina". nauka SSSR. VI naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. M.die Rädertiere Mitteleuropas. Romine II. Zbornik radova Ekološke škole “Borsko jezero 1993/94. (1993): Rotifera. Ekološki klub DMI Bor 10. Gebr. Fauna SSSR. 1: Biology. W. Zbornik radova "Naša ekološka istina". L.225-59 12. 1-1192 13. (1998): Fauna Rotatoria u obraštaju termomineralnih izvorišta Brestvačke Banje. (1971): Kolovratki (Rotatoria). Jovanović. Rudescu. str. Čokić S. Živković.. Th. 183-7 11. II. (1996): Preliminarna istraživanja zooplanktona akumulacije "Stol". 126-31. V naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. I-II Band. Bobić. Kutikova. Čokić. V naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. 549-54. Zbornik radova "Naša ekološka istina". Academiei R. (1997): Letnji aspekt faune Rotatoria u obraštaju termomineralnih izvora Brestovačke Banje i Banjskog potoka. Bobić. S. (1987): Fauna Rotatoria jugoslovenskog dela Dunava i voda njegovog plavnog područja kod Apatina.

2006. kada je formiran Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu. active conservation of species. Bon. Konvencija o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PREGLED EVROPSKIH PROGRAMA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REVIEW OF EUROPEAN ENVIRONMENTAL POLICY PROGRAMS Aleksandra Grozdanović e-mail: aleksandra. Takođe su usvojene i Konvencija o biodiverzitetu i Okvirna konvencija UN o klimatskom promenama. environment. Time je uspostavljena pravna osnova aktivne zaštite životne 53 . Na taj način. deklaracije.com IZVOD: Pored donošenja i sprovođenja akcionih planova i programa zaštite pojedinih organskih vrsta. monitoring ABSTRACT: Basic trends of environment policy in Europe are developing biodiversity strategy and action plans. Od tada. Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača. nacionalnom. 04. 1985 sa Montrealskim protokolom iz 1987 itd.EkoIst' 06. biodiverzitet. establishing national and international legal layouts of nature conservation and also a networks of protected sites with databases of species and habitats in aim to provide more effective management and conservation of nature. 1979. Sledeći značajan korak u oblasti zakonodavstva koje se tiče zaštite životne sredine je Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju (Rio de Ženeriro. ugovori na međunarodnom. godine. započinje svesniji i aktivniji pristup problematici zaštite životne sredine donošenjem raznih pravnih dokumenata kao što su konvencije. Na taj način se stvara multidimenzionalna mreža različitog nivoa i stepena zaštite što vodi svrsishodnijem i efikasnijem očuvanju biodiverziteta. regionalnom i lokalnom nivou kao i formiranjem različitih međunarodnih i nacionalnih struktura koje se bave ovom problematikom.grozdanovic@gmail. UNEP je aktivno učestvovao u razvoju više značajnih međunarodnih ugovora. ecological network. uredbe. Bern. tipova staništa i ekosistema i zaštite sa zakonodavno-pravnog aspekta. UNEP (United Nations Environmental Program). ekološka mreža. natural habitats and ecosystems. 06. 1979. 1992) na kojoj je zaključena Deklaracija o životnoj sredini i razvoju u kojoj su dati osnovni principi za upravljanje aktivnostima koje mogu da omoguće održivi razvoj i Agenda 21 u kojoj je data globalna strategija održivog razvoja. životna sredina. Ključne reči: zaštita. biodiversity. kao što su: Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja. 1972. – 07. Beč. Key words: coneservation. osnovni trend u politici zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta u Evropi je stvaranje mreže zaštićenih područja u kojima se sprovodi monitoring kvaliteta životne sredine kao i aktivna zaštita ugroženih organskih vrsta. Ekološka Istina / Ecological Truth. krajem 80-ih godina XX veka. monitoring UVOD Koncept zaštite životne sredine se u Evropi eksplicitno prvi put pominje na Konferenciji Ujedinjenih Nacija (UN) o životnoj stredini u Štokhlomu.

zakonodavno-pravni okvir mreže NATURA 2000 čine tri međunarodna dokumenta: Ramsarska konvencija o močvarnim područjima od međunarodnog značaja naročito kao staništa ptica močvarica (Ramsar. staništa i ekosistema kao i biodiverziteta u celini.tj. koja se do današnjih dana razvija i usavršava u cilju očuvanja biodiverziteta. 06. po različitim kriterijumima. SACs).EkoIst' 06. Birds Directive) i Direktivi o staništima iz 1992. Emerald ili Smaragdna mreža i Sveevropska mreža (PEEN). – 07. tzv. Na taj način je omogućena dostupnost. Posebno zaštićena područja (Special Protection Areas. Na evropskom nivou postoji nekoliko osnovnih programa politike zaštite životne sredine. Bonska konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja (Bon. Upravo Posebno zaštićena područja i Posebna područja zaštite čine mrežu zaštićenih područja NATURA 2000. 1979) i Bernska konvencija o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa (Bern. Iran. U tu svrhu se na evropskom nivou donose i sprovode različiti strateški i akcioni planovi zašite raznih tipova staništa i/ili pojedinih grupa organizama. Uspostavljanjem sistema monitoringa moguće je utvrditi kakvo je stanje i osnovni trendovi biodiverziteta određenih ciljnih organizama ili biodiverziteta u celini. Kriterijumi koji se koriste za 54 . Svaka država članica Evropske Unije u obavezi je da na svojoj teritoriji oformi NATURA 2000 mrežu što predstavlja značajan i dugotrajan postupak. iz 1979. efikasnost i univerzalnost informacija o biodiverzitetu na čitavoj teritoriji Evrope. uspostavlja mreža područja od značaja za zaštitu po različitim kriterijumima i vrši standardizacija i usaglašavanje različitih sistema klasifikacija i baza podataka pre svega ugroženih vrsta. OSNOVNI PROGRAMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NATURA 2000 NATURA 2000 predstavlja mrežu zaštićenih područja zemalja članica Evropske Unije zasnovanu na Direktivi o pticama. navedenih u dodacima pomenutih Direktiva na osnovu čega se identifikuju potencijalna NATURA 2000 područja.Priprema nacionalnih lista potencijalnih NATURA 2000 područja Ova faza obuhvata naučnu procenu ugroženosti vrsta i tipova staništa na nacionalnom nivou. Pojam očuvanja biodiverziteta sa pravnog aspekta neraskidivo je povezan sa pojmom monitoringa koji omogućava dobijanje relevantnih informacija o kvalitetu životne sredine a time i primenu metoda zaštite na različitom nivou. ekoloških mreža. Posebna područja zaštite (Special Areas of Conservation. 1979). 1971). pa Evropska Komisija predlaže da se postupak sprovede u tri osnovne faze: 1. Pored pomenutih Direktiva. Direktiva o pticama proglašava.godine (EEC/92/43 directive. promene statusa ugroženih vrsta. Habitats Directive). SPAs) dok Direktiva o staništima proglašava tzv. To su NATURA 2000. 2006.godine (EEC/79/409 directive. 04. Navedena područja su značajna u cilju zaštite ugroženih tipova staništa i vrsta od značaja za očuvanje biodiverziteta na teritoriji Evropske Unije. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sredine na evropskom i globalnom nivou. od lokalnog do globalnog. mere koje je neophodno preduzeti u cilju zaštite kao i identifikaciju osnovnih antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet.

EkoIst' 06.000 taksona. – 07. Ovaj pan-evropski sistem klasifikacije staništa. 64. 04. Izbor Područja od evropskog značaja (Sites of Community Interest. razvoju indikatora i kreiranju izveštaja o stanju životne sredine. Postupak proglašavanja Posebno zaštićenih područja (SPA) Direktive o pticama je nešto drugačiji od proglašenja SAC područja. SAC) Svako SCI područje identifikovano u prethodnoj fazi se mora proglasiti Posebnim područjem zaštite u roku od šest godina od strane zemlje članice. U neposrednoj vezi sa NATURA 2000 mrežom zaštićenih područja je i Evropski Informacioni Sistem o Prirodi (European Nature Information System. Smaragdna mreža (EMERALD network) EMERALD mreža obuhvata Područja od posebne važnosti za zaštitu (Areas of Special Conservation Interest. Proglašavanje Posebnog područja zaštite (Special Areas of Conservation. Kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena su takođe brojni i obuhvataju veličinu područja. 2. Ovaj sistem sadrži podatke o oko 60. postoji deset osnovnih tipova staništa.200 vrsta staništa. Svaka antropogena aktivnost koja direktno ili indirektno ugrožava vrste ili staništa obuhvaćena Direktivama se mora zabraniti ili prilagoditi datom NATURA 2000 području kao i području koje se nalazi u neposrednoj blizini. 3. jedinstvenost područja u datom biogeografskom regionu. važnost područja kao dela migracionog puta itd. Nakon završene procene se vrši identifikacija SCI područja. 55 . veličinu i gustinu populacija ugrožene vrste itd. sa tendencijom postojanja jedinstvenog sistema na evropskoj teritoriji u budućnosti. 06. staništima i područjima i na taj način čini osnovu Direktive o pticama i Direktive o staništima NATURA 2000 mreže. U propisanom roku se uspostavljaju i prilagođavaju mere zaštite i/ili administrativne procedure neophodne za zaštitu. Pri tome se prvo zaštićuju najugroženija područja. Posebno zaštićena područja (SPA) se proglašavaju u cilju zaštite retkih i ugroženih vrsta ptica. 2006. Cilj formiranja ovog sistema je upravo u stvaranju referentne baze podataka za NATURA 2000 mrežu i njoj slične Smaragdne mreže Bernske konvencije (Emerald network). monitoring i upravljanje NATURA 2000 područja. NATURA 2000 mreža zaštićenih područja obavezuje svaku državu članicu Evropske Unije da na datom području na svojoj teritoriji obezbedi adekvatan status zaštite ugroženih vrsta i tipova staništa koji se nalaze u dodacima Direktive o pticama i Direktive o staništima što uključuje adekvatno upravljanje ovim područjima. svaki sa posebnim kodom. koji je u korelaciji sa Palearktičkim sistemom klasifikacije staništa zamenjuje nekadašnji CORINE sistem klasifikacije. SCI) U drugoj fazi se vrši procena predloženih NATURA 2000 područja od strane Evropske Komisije i zemlje članice. ASCI) čije uspostavljanje opisuje Bernska konvencija i koja je obavezna za sve drzave potpisnice ove konvencije. Na nivou Evropske Unije. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja proglašenje potencijalnih područja su brojni i uključuju postojeći status zaštite područja. Svaki tip staništa se dalje deli na više podtipova. Po EUNIS sistemu klasifikacije staništa.000 područja na teritoriji Evrope i više od 5. EUNIS) koji sadrži podatke o vrstama. uključujući i migratorne vrste i direktno se ugrađuju u NATURA 2000 mrežu zaštićenih područja.

tako i na globalnom nivou. ZAKLJUČAK Zakonodavno-pravna regulativa u oblasti zaštite životne sredine u Evropi počela je da se uspostavlja početkom 70-ih godina XX veka. EMERALD mreža. koje bi činila NATURA 2000 i EMERALD područja. tako i sa aktivnostima u sektorima privrede kao što su poljoprivreda. kako na evropskom. Ove ekološke mreže se uslovljavaju. 56 . kao i prelazne zone i područja obnove. Predviđeno je da PEEN mreža bude formirana do 2008. 2006. staništa i vrsta od značaja za zaštitu na evropskom nivou.500. prepoznat je značaj očuvanja i zaštite biodiverziteta. Cilj postojanja ove mreže je dugoročno očuvanje ekosistema. čime se postavlja osnova za uspostavljanje ove mreže. godine. Na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore je sproveden pilot projekat Uspostavljanje EMERALD mreže u Srbiji i Crnoj Gori. 04. dok je karta Sveevropske mreže za Jugoistočnu Evropu u izradi. staništa i ekosistema i podataka o zaštićenim područjima. Na evropskom nivou postoji tendencija formiranja jedinstvene baze podataka ugroženih vrsta. Karta Sveevropske ekološke mreže za srednju i istočnu Evropu urađena je u razmeri 1:2. Sveevropska ekološka mreža (PEEN) Sveevropska ekološka mreža (Pan European Ecological Network) obuhvata područja određenog stepena zaštite i dodaje dimenziju funkcionalnosti i rasporeda zaštićenih područja u prostoru.U okviru projekata se određuju biogeografski regioni. kako međusobno. 20 vrsta biljaka i 146 tipova staništa uključenih u Bernsku konvenciju. Podaci o ASCI područjima se unose u posebnu bazu podataka koja je kompatibilna sa bazom podataka NATURA 2000 mreže. sa manjim stepenom zaštite od središnjeg jezgra. predložena je lista sa 61 EMERALD područjem u Srbiji. u početku sporo i manjeviše efikasno. potom koridora koji povezuju jezgra i omogućavaju migraciju i disperziju vrsta. čime bi se značajno povećao procenat površine zaštićenih područja u Evropi. Razvijanje EMERALD mreže na nivou Jugoistočne Evrope se vrši nizom pilot projekata čiji je cilj razvijanje baze podataka koja sadrži informacije o najmanje 10% područja buduće ekološke mreže. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EMERALD mreža je veoma slična NATURA 2000 mreži i u korelaciji je sa njom a takođe je povezana sa EUNIS bazom podataka.EkoIst' 06. formiraju nacionalne Crvene liste i Crvene knjige ugroženih vrsta flore i faune. staništa i ekosistema. da bi danas postala moćan instrument politike očuvanja biodiverziteta. Osnovni programi politike zaštite životne sredine su NATURA 2000 mreža. vrste i tipovi staništa u okviru svakog regiona i priprema se proširenje liste vrsta i staništa kojima Bernska konvencija daje prioritet u zaštiti na evropskom nivou. – 07. U korelaciji sa pojačanom ekološkom svešću i brzim razvojem informacionih tehnologija. PEEN mreža predviđa postojanje središnjeg jezgra. PEEN mreža i EUNIS baza podataka. pri čemu je utvrđeno da je na teritoriji Srbije prisutno 156 vrsta životinja. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06.000 . Prema ovom projektu. uspostavlja monitoring sistem i formira mreža zaštićenih područja. pa se kao neke od mera donose različiti akcioni programi zaštite ugroženih vrsta.

. eds (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja.eu. 2003.int/introduction. 04. 2006. 2003. LITERATURA Todić. eds. The “Environment for Europe“ Process. Uprava za zaštitu životne okoline. Internet izvori 1.eionet. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja energetika.. Ministarstvo zdravlja i zaštite životne okoline Republike Srbije. (2001): Zaštita životne sredine u međunarodnom i unutrašnjem pravu: izbor najznačajnijih međunarodnih i unutrašnjih izvora prava. Stevanović V. www. www. 2005. Introduction to the EUNIS Database. 2006. www. 06.eunis.Requirements and Outlook“. European Centre on Biological Diversity. Beograd.org/env/procedings/welcome. Beograd.unece.html Romao C.org/application/resources. D. Anonymous.jsp Anonymous. Biološki fakultet i Ecolibri. saobraćaj i turizam čime se ispunjavaju osnovni principi Agende 21 o održivom razvoju. 57 .html 5. One se takođe dopunjuju i prožimaju čime se stvara osnova za formiranje jedinstvene pan-evropske mreže u budućnosti. Workshop “National Monitoring of Nature and biological Diversity in Lithuania..teaminitiative.ees. 2.biodiversity. Ekološka Istina / Ecological Truth. 3. From national biodiversity monitoring to EU reporting.eu.European Environment Agency. Vukasović V. Vasić V.int/activities/Natura_2000/index_html Anonymous.EkoIst' 06. www. – 07. Supporting the European Union NATURA 2000 network. 4.

2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja TRANSEKT METODA ( POLLARD. sastavu i gustini populacija leptira. 06. “Društvo za zaštitu leptira“ (Butterfly Conservation.1977) are a way of monitoring qualitative and quantitative composition of communities different tipes of animals. Transekt se deli na nekoliko 58 . fiksirana je. Key words: transect method. This work describes method developed by British Conservation. BC) iz Dorseta. – 07. monitoring UVOD Metod transekta (Pollard. Velike Britanije je razvila metodu transekta u cilju monitoringa strukture zajednica leptira.com IZVOD: Metod transekta (Pollard. Leptiri predstavljaju grupu insekata koja je pogodna za indikaciju ekoloških uslova staništa jer zahtevaju prisustvo hranidbene biljke/biljaka gusenica i adulta pa su stoga veoma osetljivi na promene mikroklimatskih uslova. kao i posredni zaključak o diverzitetu biljnog pokrivača i mikroklimatskim promenama određenog područja. leptiri. Najcešće se bira deonica (transekt šetnja) koja odslikava različita staništa nekog područja i koja predstavlja reprezentativni uzorak i način upravljanja antropogeno izmenjenih staništa.EkoIst' 06. 1977) U LEPIDOPTEROLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA THE TRANSECT METHOD IN LEPIDOPTEROLOGICAL RESEARCH Aleksandra Grozdanović e-mail: aleksandra. U radu je opisana tehnika monitoringa leptira razvijena od strane British Conservation-a Ključne reči: metod transekta. sakupljaju i obrađuju u cilju dobijanja relevantnih podataka o strukturi zajednica leptira na nivou veće geografske teritorije. METOD TRANSEKTA Transekt se uspostavlja tako što se na području na kome se vrši monitoring odabere deonica 1-2 km dužine koja se može preći za 45-60 min hoda. a kao vrste sa kratkim životnim ciklusom predstavljaju osetljive indikatore kvaliteta životne sredine. monitoring ABSTRACT: Transect method (Pollard. Ova metoda predstavlja modifikovanu verziju Pollardove metode transekta (1977) i sastoji se od nekoliko standardnih obrazaca pomoću kojih se podaci dobijeni na terenu standardizuju. butterflies. Jednom uspostavljena deonica se ne menja tj. 1977) predstavlja metodu dugoročnog monitoringa populacija leptira određenog područja koji se bazira na kontinuiranom praćenju i registrovanju diverziteta i gustine populacija leptira nekog područja tokom vegetacijske sezone (od aprila do septembra) iz godine u godinu na tačno određen način. čime se omogućava dobijanje relevantnih podataka o promenama strukture zajednica leptira.grozdanovic@gmail. Ekološka Istina / Ecological Truth. 1977) predstavlja široko rasprostranjen metod monitoringa kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednica različitih grupa životinja. Na taj način se monitoringom strukture populacija leptira određenog područja može izvesti neposredni zaključak o diverzitetu. 04.

2 itd. geografske koordinate. Tabela 1. Ukoliko se monitoring vrši duž ivice šume ili litice. Part of TR4a data form with habitat type and habitat managment Za svaki obrazac se upisuje ime lokacije. antropogene aktivnosti na području. tzv. najcešće u razmeri 1:10000–1:25000 na kojoj se obeležavaju sekcije transekta. TR4b) Tabela 2. Svaki tip staništa prema ovom sistemu klasifikacije poseduje svoj kod izražen u vidu latiničnog slova i broja npr. a potom. pri 59 . broj sekcija. Zaglavlje TR4a i TR4b obrasca sa osnovnim podacima o transektu Table 2. priblizno iste dužine pri čemu svaka sekcija reprezentuje određeni tip staništa ili način upravljanja. tj. sekundarna staništa i vegetacija U okviru svake sekcije se detaljno opisuje tip staništa prema EUNIS sistemu klasifikacije staništa (European Nature Information System) modifikovanom za potrebe monitoringa leptira. primarno stanište i vegetacija. Za transekt se opisuje dominantni tip staništa i vegetacije koji su prisutni na istraživanom području. kodovi staništa. od aprila do septembra. 04. 06. i tzv.1 . 2006. Deo TR4a obrasca sa tipom staništa i načina korišćenja zemljišta Table 1. B3 oznacava stanište obalskih litica i podlitica. registruje se kvalitativni i kvantitativni sastav zajednica leptira na rastojanju od 5m samo sa jedne strane transekt linije.EkoIst' 06. tipovi staništa. Takođe se koristi i mapa područja. širina transekta. tokom 26 sedmica. Svaki tip staništa se dalje može deliti na podtipove npr. TR6). B3. B3. geografske koordinate područja. podaci o vlasniku zemljišta i podaci o licu koje je vršilo monitoring. Header of TR4a and TR4b data form with basic details of transect Monitoring se vrši u toku vegetacijske sezone.5m sa svake strane transekt linije i 5m napred. U okviru svake sekcije se registruju vrste leptira na rastojanju od 2. status područja u sistemu zaštite. godina uspostavljanja transekta. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sekcija (5-15). razmera kao i jasno obeležena okolna staništa i obližnji topografski orijentiri (TR4a. područja istraživanja. Svake sedmice se upisuju podaci u odgovarajući obrazac (TR5. dužina. – 07.

Naravno. sumarne godišnje obrasce (TR8. u drugoj polovini marta i završiti se u prvoj polovini oktobra. donositi odgovarajuće zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine i biodiverziteta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja čemu prva sedmica počinje 1-og aprila. monitoring moze početi i ranije. TR5 data form with weekly records of butterfly species Po završetku monitoringa. u zavisnosti od vegetacijske sezone. od 23-eg do 29-og septembra. Ekološka Istina / Ecological Truth. TR5 obrazac sa sedmičnim podacima o registrovanim vrstama leptira Table 3. prikupljeni podaci se upisuju u tzv. kao i promene načina korišćenja zemljišta i modifikacija ili 60 . 04. standardizaciji podataka kao i kontinuiranom praćenju kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednica leptira i biljnih zajednica mogu sprovesti programi zaštite ugroženih vrsta i staništa.EkoIst' 06. 2006. zahvaljujući postojanju jedinstvenog metoda rada. Tabela 4. TR9) koji pokazuju kvalitativni i kvantitativni sastav zajednica leptira ispitivanog područja. do poslednje sedmice. 06. druga 8-og itd. – 07. TR8 data form with annual summary records of butterfly species Na taj način se. Tabela 3. Tada se prva sedmica monitoringa obeležava -1 a prva sedmica oktobra 27-a itd. TR8 obrazac sa godišnjim podacima o registrovanim vrstama leptira Table 4.

org/conbio/mfb/recording_forms. u periodu 10-17h. Pored osnovnih podataka o staništu. Internet izvori 1. kao i uspostavljanje adekvatnih programa zaštite. 04. ZAKLJUČAK Metod transekta omogućava kontinuirano praćenje strukture populacija leptira određenog područja iz godine u godinu kao i fluktuacije u brojnosti i sastavu vrsta što ima za cilj održavanje diverziteta i stabilnosti ove grupe insekata. a i šire. pri čemu postoji i sistem za klasifikaciju koji svakoj antropogenoj aktivnosti daje odgovarajući kod (M1-M12). Ekološka Istina / Ecological Truth. British Coservation (BC) predlaže da se monitoring obavlja u toku dana. đubrenje (M6). Takodje treba voditi računa i o klimatskim uslovima. Anonymous.butterfly-conservation. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja obustavljanje određenih antropogenih aktivnosti koje negativno utiču na biodiverzitet u celini. Beograd. sto je uslovljeno stručnošću i iskustvom lica koja vrše monitoring. pa se monitoring ne obavlja ukoliko je temperatura niza od 13°C. seča (M3). LITERATURA Jakšić. P. isušivanje (M12) itd. ekonomskim i socijalnim statusom kao i naučno-tehnološkim mogućnostima svake države ponaosob. Dati metod se može primeniti na proučavanje i zaštitu biodiverziteta ne samo leptira. Takođe.html 61 . tako da za svaku sekciju postoji dominantna aktivnost npr. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). zahvaljujuci primeni jedinstvenih obrazaca. moguće je porediti dobijene rezultate na nivou čitave teritorije Evrope. potrebno je samo da u odgovarajućim rubrikama unese latinske (i eventualno srpske) nazive vrsta koje su predmet monitoringa. standardizaciji . Zavod za zaštitu prirode Srbije. 2006. što bi uz odgovarajuću saradnju sa zakonodavnim strukturama dovelo do očuvanja biodiverziteta ove grupe insekata i poboljšanje kvaliteta životne sredine u celini. Research into Farmland Butterflies. obrasci budu pravilno popunjeni i da rezultati monitoringa budu relevantni. 2006.EkoIst' 06. što je direktno uslovljeno stanjem istraženosti faune date grupe životinja. tj. što ovoj metodi daje univerzalnost i mogućnost zaštite biodiverziteta na globalnom nivou. opisuje se i način korišćenja zemljišta svake sekcije duž transekt linije (antropogene aktivnosti 10m sa svake strane transekt linije). ovaj metod treba prilagoditi geografskom području koje se istražuje. Monitoring leptira pomoću transekt metode mogu vrsiti osobe razlicitih profila. 06. – 07. Prezentirani obrasci su dostupni na sajtu (web-adresa je navedena u literaturi) tako da ih svako može koristiti. Na teritoriji Srbije bi trebalo uspostaviti adekvatan sistem monitoringa faune leptira. Neophodno je da bez obzira na status lica koje vrsi monitoring. gaženje (M1). Naravno. www. od strucnih lica do volontera. paljenje vegetacije (M2). osunčanost manja od 40% i vetar jači od 5 stepeni po Boforovoj skali. vec i drugih grupa životinja određenog geografskog područja.

Chemical structure. Key words: Lead. physiologically active compounds and entre quality do not depend only upon species-genotips forms. – 07. Since the urban industrial environment in touw of Prokuplje and surrroundings has been exposed to different contaminants for many decades. 04. Pošto je urbano-industrijska sredina grada Prokuplja i okoline već više decenija izložena dejstvu raznovrsnih zagađivača postaje potrebno da se izvrši analiza pojedinih teških metala u biljkama roda Achillea L. 06. Climatic and land conditions and particulary conveient for different kinds of medicinal plants and. 2Dipl.Usled znatnih visinskih razlika (200 do 2017 m. u zagađenoj i nezagađenoj (kontrolnoj) sredini. there are many micro-climates. A.EkoIst' 06. već i od ekoloških faktora kao i prisustva zagađujućih materija u njima. n.. clypeolata. 2006. UVOD Toplički kraj se prostire od istočnih oboda visokog i srednjeg Kopaonika na zapadu do ušća reke Toplice u Južnu Moravu na istoku. in polluted and non-polluted (control) area. Klimatski i pedološki uslovi naročito pogoduju raznovrsnosti lekovitih biljaka. beside of others. fiziološki aktivna jedinjenja i ukupan kvalitet ne zavise samo od specijsko-genotipskih odlika. it is necessary to do the analyses of some heavy metals in plants. A. Hemijski sastav. Na ovom prostoru je registrovano 12 vrsta iz roda Achillea L. od čega je 6 najzastupljenijih bilo predmet našeg istraživanja: A. nobilis. između ostalog veđeg broja roda Achillea L. Toplički kraj. Sokolovice i Radana. but olso upon ecological factors as well upon presence of poluted substance in them. Zbog specifičnih ekoloških uslova floristički sastav ovog područja je od izuzetnog značaja. Achillea L. A. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ODREĐIVANJE SADRŽAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L. Dr Slobodan Gligorijević. Due to the remarkable altitude differences. (1) Ukupni ekološki uslovi pogoduju raznovrsnosti lekovitih biljaka između ostalog i većeg broja vrsta iz roda Achillea L. A. genus Achillea L. Ekološka Istina / Ecological Truth.setacea. ukupan sliv reke Toplice sa svim pritokama predstavljaju njen realan geografski prostor površine blizu 3000 km2. for big number of species. Toplica region. millefolium. ) javlja se bezbroj mikroklima. A. Achillea L.. Vidojevice. (2) Hemijski sastav i fiziološki aktivna jedinjenja kao i kvalitet zdrastvene ispravnosti u biljkama zavise od sledećih činilaca: • • • specijsko . genus Achillea L. Naime.U TOPLIČKOM KRAJU 1 Prof.v. ABSTRACT: Toplica region represents a special relief scatter geomorphological environment. od oboda Velikog i Malog Jastrepca na severu do južnih planinaskih masiva Pasjače. biolog Dejan Živković 1 Prirodno-matematički fakultet Kosovska Mitrovica 2 Osnovna škola Prokuplje IZVOD: Toplička oblast predstavlja posebnu reljefno razuđenu i geomorfološki heterogenu sredinu . Ključne reči: Olovo.genotipskih oblika ekoloških faktora ekotoksikološke ispravnosti 62 .colina. crithmifolia.

Biljni materijal je sakupljan tokom vegetacione sezone 2004 godine. 4.millefolium A. Materijal je herbarizovan i determinisan (4) .U proseku nadzemni deo prelazi MDK za lekovite biljne sirovine u urbanoindustrijskoj sredini . Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) za olovo u lekovitim biljnim sirovinama (čaj) prema pravilniku iznosi 5µg odnosno u preparatima 2 µg po gramu uzorka. u zagađenoj i nezagađenoj (kontrolnoj) sredini R. 2.crithmifolia A.clypeolata A. 04. 1. – 07. vode. VRSTE A. dok je za određivanje sadržaja teških metala sakupljan koren i list + cvast u odnosu : 5 g. 2006. sintetičkih toksikanata i gasnih polutanata. 63 .colina LOKALITETI Zagađena(urbano. korena i 100 g. Na osnovu toga prišli smo posmatranju dva problema zagađene i kontrolne (čiste ) sredine u cilju određivanja sadržaja olova ( Pb) u različitim vrstama iz roda Achillea L. nadzemnog dela po uzorku. Iz tih razloga potrebno je da se izvrše ekotoksiloške analize koje bi ukazale na stepen zagađenosti zemljišta.EkoIst' 06.sa različitih lokaliteta. (3) REZULTATI RADA Istraživanja su obuhvatila ukupno 6 vrsta iz roda Achillea L.uliv u rekuToplicu(gradsko jezgro) Fabrika “FIAZ” Železnička stanica Obala Stražavačke reke (Prokuplje) Kontrolna sredina Selište Brdo Umac (Trnava) Oštra čuka Beli Kamen Dobrotić Rastovnica Tabelarni pregled sadržaja u vrstama iz roda Achillea ukazuje na sledeće parametre: 1. 3. 06.setacea A. (5) Tabela 1: Uzimani uzorci vrsta roda Achillea L.Postoji upadljiva razlika u sadržaju olova u zagađenoj i kontrolnoj (čistoj) sredini. pesticida. 2. koja su sakupljana na području urbano-industrijske sredine grada Prokuplja i kontrolne sredine brdskoplaninskog južnog masiva. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Poznato je da je urbano industrijska sredina grada Prokuplja i okoline više decenija izložena dejstvu raznovrsnih zagađivača: teških metala.B. dok je u brdsko-planinskom području (kontrolna sredina) znatno niža i ukazuje na čistu sredinu. hrane i lekovitih biljnih sirovina u Topličkom kraju.U većini vrsta sadržaj olova je znatno veći u korenu nego u listovima i cvastima.industrijska) sredina Fabrika Obojenih Metala Feldspat(brdo Sokolica) Kanaliz.nobilis A. 5. Ekološka Istina / Ecological Truth. 6. 3. Metoda određivanja olova ( Pb) vršena je Atomsko-apsorpcionom spektrofotometrijom pomoću atomsko-apsorpcionog spektrofotometra (AAS).

millefolium 2.98 µg/gr kod A. 78. bi lis cr th m if A.02µg/gr. Ove razlike govore u prilog tome da je na teritoriji grada Prokuplja zemljište kontaminirano različitom koncentracijom teških metala ali isto tako i njegovim prisustvom u vazduhu.br.97 2. Najveća količina zabeležena je u korenu vrste A. kod A.setacea 6.millefolium i 1.05 4. dok je najmanja količina zabeležena kod vrste A.66µg/gr. pri čemu je neretko prisutna hibridizacija.EkoIst' 06.nobilis 4. o lia se ta ce A. To znači da njihova otpornost i usvajanje olova zavise pre svega od sledećih faktora: vrste i genotipa. A. A. A. – 07.colina UKUPNO (srednja vrednost) Zagađena sredina koren list+cvast 78. liu cl yp m eo la ta A. A. A.89 1.47 Grafikon 1: Grafički prikaz sadržaja olova (Pb) u vrstama roda Achillea L. uzorka) uzorak r.clypeolata 3.24 5.89µg/gr. Vrste iz roda Achillea koje rastu na proučavanom području su genetički jako srodne.79 2.26 1.26 4. m 64 .25 2.06 4.01 3. a co lin a koren list+cvast Na osnovu tabelarnog i grafičkog prikaza može se videti da postoji značajna razlika u sadržaju olova u različitim vrstama sa različitih lokacija u Prokuplju i okolini. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2: Sadržaj olova (Pb) u biljnim vrstama roda Achllea L. 06.89 6.66 4. u zagađenoj (urbano-industrijskoj) sredini.96 22. vrsta 1.24 21.17 0. Kod istih vrsta je zabeležena i najveća razlika u sadžaju olova u listovima i cvastima 22.colina 5.19 29. 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 ille fo A. (6) Ako se tome dodaju i vrlo specifični mikroklimatski faktori onda se može govoriti o čitavom spektru ekobioformi.21 9. Ekološka Istina / Ecological Truth. poliploidija i polimorfizam. (izraženo u µg/gr.25 1. A.02 24.crthmifolia 5. 2006. fizičkog i hemijskog sastava A.98 7.25 0.55 3.colina. Takođe postoji razlika u sadržaju olova u korenu i nadzemnom delu kod istih vrsta.millefolium sa lokacije fabrike obojenih metala . no A.63 Kontrolna (čista) sredina koren list+cvast 3.01 8.71 1. na lokaciji Stražavačke reke u Prokuplju.84 1.85 1.

Činjenica je da je područje grada Prokuplja i dalje izloženo emisijama zagađujućih materija. koncentracije olova u jonskom obliku. A. To ukazuje da su višegodišnje biljke sa pdručija grada Prokuplja kontaminirane povišenom količinom olova. izlučivanje helata preko korena. 2006. razlike u sadržaju olova ne zavise samo od njegovog prisustva u zemljištu ili vazduhu. 06. o lia se ta ce A. sve vrste u kontrolnoj sredini odgovaraju standardima njihove upotrebne vrednosti.5 0 ille A. kontinuiteta zagađivanja vazduha i zemljišta. naročito u nadzemnom delu.To upravo ukazuje da kada se te iste vrste nađu u zagađenom području. m 65 . sposobnosti uspostavljanja pH redoks-potencijala u rizosferi od strane boljaka. Ovde treba uzeti i folijarno usvajanje iz vazduha koje je takođe manje izraženo. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja zemljišta. mikroklimatskih uslova. no A.5 4 3. ili stoji u korelaciji. To ukazuje da su mehanizmi detoksikacije na nivou korena izraženi i da se samo manja količina olova distribuira u listovima i cvastima. 04. Postojeće srednje vrednosti za koren i nadzemni deo prelaze MDK za lekovite biljne sirovine.5 1 0.5 2 1. a co lin a koren list+cvast Odnos između sadržaja u vrstama roda Achillea u brdsko-planinskom području u odnosu na koren i nadzemni deo manje je izražen. Dakle.5 3 2. foliu cl yp m eo la ta A. – 07. što isključuje njihovu eventualnu eksploataciju i plantažiranje. već i od mehanizama detoksikacije date vrste. bez obzira na drastično smanjenje industrijskih aktivnosti. mehanizma detoksikacije. u kontrolnoj sredini (brdsko-planinsko područje) 4. na ovim lokalitetima. U odnosu na MDK za lekovite biljne sirovine. Razlike sadržaja olova u korenu i nadzemnom delu jasno ukazuju na tu zavisnost. cr bilis th m if A.EkoIst' 06. Zapravo. bez obzira na vrstu zabeležene su niske koncentracije olova. kompleksovanja i rastvorljivosti u zemljištu. Grafikon 2: Grafički prikaz sadržaja olova (Pb) u vrstama roda Achillea L. da se tada pojavljuju upadljive razlike u mehanizmima detoksikacije što je povezano sa njihovim genetičko-specijskom odlikama.

Isto tako. istraživanja sadržaja olova i drugih teških metala u njima upotpunjuje ukupne statističke analize zagađenosti Topličkog kraja. da je stepen zagađenja na urbanom području i dalje prisutan sa povećanom tendencijom i drugog. da brdsko-planinska područja Toplice predstavljaju značajan ekološki resurs Srbije. 04. 66 . 06. ali i ukazuje na njihovu ukupnu ekonomsku vrednost. Lekovite biljke ovog područja. To se može sagledati na dva aspekta: prvi. u zavisnosti od MDK za lekovite biljne sirovine (list+cvast) 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 5 6 zagadjena sredina kontrolna sredina ZAKLJUČAK Istraživanja prisutnosti teških metala (olova) u biljnom materijalu na području Toplice počela su da se sprovode tek poslednjih godina. – 07. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Grafikon 3: Odnos sadržaja olova u zagađenoj i nezagađenoj sredini (srednja vrednost) 30 25 20 15 10 5 0 koren list+cvast koren list+cvast Zagađena sredina Kontrolna (čista) sredina Grafikon 4: Odnos sadržaja olova u vrstama roda Achillea L. između ostalih rod Achillea predstavljaju veliki ekološki i ekonomski potencijal.EkoIst' 06. Već prvi rezultati ukazuju na činjenicu da postoji velika razlika u stepenu zagađenosri urbano-idustrijske sredine grada Prokuplja i brdsko-planinskog područja.

Dudka (1991):Trace metal contents of Taraxacum officinale as convenient evironmental indicator. K. 8995. N. 15-19. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA [1] [2] [3] [4] [5] [6] M.Naukova Dumka. 131. 3 rd ed. 90-110. Holodnogo (1984): Kariologičeskoe i citogenetičeskoe issledovanie roda Tisjačelistnikov. 06. W. Ekonomika.Hiesey. M.Nobs (1970): Bot.A. Flora Srbije VII TOM (1975): M.245-259. – 07.. USA. The Chemical Rubber Co.Gajić. Florida. rod Achillea L. Institut botaniki im.Kabata-Pendias.EkoIst' 06. Analitical Methods for Atomic Spectroscopy (1990): Furr. Akademia nauk ukrainskoi SSR. Crc. Press. ed. Kiev. 2006.Stanojević (1996): Toplička kotlina i njen južni obod. Handbook of Laboratori Safeti.M. Niš. SANU.G. A.Gar. 04. 67 . Environmental Geochemistry and Healt 13 (2) 108-13. Beograd. S.

The revision of its protection status was realised in 2005. ukupne dužine 345 m. Ćurčić & Ćurčić. troglobiontska trehina. str. 2000 (Carabidae. godine.. stenoendemit pećine. Previously demolished memorial church. This cave is the most threatened speleological object in Serbia. 2006. 04. revision OSNOVNE FIZIČKE KARAKTERISTIKE HadžiProdanova pećina nalazi se u selu Raščići 7 km severno od Ivanjice pored magistralnog puta Ivanjica-Guča. Key words: HadžiProdanova cave. 2002). cavernicolous fauna. HadžiProdanova pećina je složene morfologije sa više bočnih kanala u različitim nivoima po čemu odgovara tipu složene razgranate pećine.EkoIst' 06. protection. Radna jedinica Niš2 IZVOD: HadžiProdanova pećina u selu Raščići kod Ivanjice zaštićena je 1974. U pećini postoji velika kolonija u kojoj su registrovane četiri vrste slepih miševa. Following the revision. The cave is a composite branched object with several side channels. diskordantno preko paleozojskih škriljaca i filitomikašista zone Drinsko-Ivanjički paleozoik. godine. Razvijena je u senonskim krečnjacima koji leže preko paleozojskih metamorfita. Revizijom pećina je vrednovana kao prorodno dobro od velikog značaja – II kategorija. Pećina je najugroženiji speleološki objekat u Srbiji. It is developed in senon limestone that lay over the Palaeozoic metamorphites. Duvalius (s. Trechinae). Pećina je stanište različitih predstavnika artropodske faune od kojih je najznačajniji. and with a total length of 345 m. Ćurčić & Ćurčić. Pećina je kompozitan razgranat objekat sa više bočnih kanala. Pećina je formirana u masivnim i bankovitim krečnjacima senonske starosti (gornja kreda) koji su taloženi zajedno sa konglomeratima. pećinska fauna. Reljef neposredne okoline pećine odgovara erozivno-strukturnom odseku Vratnjanskog krša od koga se prema severu prostire prostrana skrašćena površ. the cave is valued as a natural asset of prime significance – Category II. Revizija zaštite obavljena je 2005. 06.) starovlahi Gueorguiev. a troglobiont trechine and a stenoendemic species of the cave. was rebuilt in front of the cave. kao i znatne naslage pećinske sige. Pripada geotektonskoj jedinici Unutrašnjih Dinarida. of which the most important species is Duvalius (s. zaštita. Posebna vrednost ovog objekta je njena kompozitnost sa više suženja i velikih proširenja odlika pećinskih dvorana. This cave is a habitat of various representatives of the arthropod fauna. built as a tribute to the riot of Hadži Prodan. revizija ABSTRACT: The Hadži Prodanova cave in the village of Raščići near Ivanjica has been protected since 1974. 68 . and the new act on protection will be issued by the municipality of Ivanjica. Ukupna dužina istraženih kanala Hadži Prodanove pećine iznosi 345 m (Љешевић М. Ulaz u HadžiProdanovu pećinu je u okviru odseka Vratnjanskog krša. tako da će novi akt o zaštiti doneti Opština Ivanjica Ključne reči: HadžiProdanova pećina. Ekološka Istina / Ecological Truth.) starovlahi Gueorguiev. Trechinae). str. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UGROŽENOST I ZAŠTITA HADŽI PRODANOVE PEĆINE Milorad Kličković1 Dragan Pavićević1 Dragan Nešić2 Zavod za zaštitu prirode Srbije Beograd1. – 07. There is a large colony of bats in the cave. Ispred pećine je obnovljena ranije porušena spomen crkva u čast HadžiProdanove bune. 2000 (Carabidae. with four recorded species. dok je podno pećinskog ulaza dolina Rašćanske reke.

usled nagiba prema ulazu podložna je uticaju spoljašnje temperature i zbog toga nepovoljna za predstavnike kavernikolne faune. Lepidoptera. 04.EkoIst' 06. Genetski. Iz Hadži Prodanove pećine. Posebno je impresivna Centralna dvorana koja je složena podzemna šupljina dužine 65 m i visine do 20 m. Južni bočni kanal. 2006. Araneida. Dugačkom galerijom i Zadnjom dvoranom. još jedanput smo. ARTROPODSKA FAUNA Speleološki institut iz Kluža (Rumunija). aprila 2005. U okviru revizije zaštićenih objekata. Siniša Stanković. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja U okviru pećine mogu se izdvojiti morfološke celine ulaza sa Ulaznim kanalom. prof. 1859 ( Carabidae. Centralna dvorana. godine i u njoj postavila klopke za sakupljanje kavernikolne artropodske faune. godine biospeleološku eskurziju po pećinama Srbije. Istočni viseći kanal i viši nivo kanala sa Visokim kanalom. Podno platoa ispred pećinskog ulaza na dolinskoj strani Rašćanske reke nalazi se kraški izvor koji je spušteni nivo kraške cirkulacije po vrelskom pravcu sistema Hadži Prodanove pećine. Kao značajna vrednosti pećine ističu se velike naslage podne sige u nižem nivou kanala čija moćnost je 1-2 m. Cela pećina odgovara dobro razvijenom erozionom podzemnom sistemu u masivnim krečnjacima. Ekipa Zavoda posetila je pomenutu pećinu decembra 2002. Klopke smo pokupili aprila meseca 2003. 1924). pećina je suvi vrelski pravac nekadašnjeg podzemnog toka koji je iz zaleđe ili podine Vratnjanskog krša naneo alogeni šljunak koji je istaložen u Ulaznom kanalu. Collembola. dok su u višem nivou kanala očuvane travertinske kade i više grupa stalaktita i stalagmita. Acarina i Oligochaeta (ŽANEL & STANKOVIĆ. organizovao je 1923. Pored Žanela. pod rukovodstvom poznatog francuskog stručnjaka za pećinske tvrdokrilce. Thysanura. citiram. završen citat. Tom prilikom pored devet pećina u istočnoj Srbiji. Trichoptera. godine i u njima smo pronašli interesantan biološki materijal. Diptera. 69 . prof. “gamiže čitav kortež guanobija“. Autori u radu uopšte ne pominju ko je i kada sakupio primerke nove vrste kao ni ostali artropodski materijal. godine posetili Hadži Prodanovu pećinu i tom prilikom sakupili dodatni biološki materijal. Šapui iz Švajcarske (račići) i francuz Magdelein (tvrdokrilci) (Pretner. 2000 godine opisana je nova vrsta troglobiontske trehine iz roda Duvalius Delarouzee. Za pomenutu pećinu navode da je puna slepih miševa te zbog toga puna guana po kome. Rene Žanela. pomenuta ekipa je biospeleološki istražila i jedanaest pećina u zapadnoj Srbiji. Myriapoda. Između ove dvorane i Ulaznog kanala nalazi se delimično prošireno suženje u amorfnoj sigi odlika pećinskog mleka. Po njihovoj proceni. – 07. U Beogradu ekipi se priključio naš istaknuti biolog. Ekološka Istina / Ecological Truth. Trechinae ) (Gueorguiev et al. Coleoptera. zatim suženje na kraju ovog kanala. u ekipi su bili poznati stručnjaci za različite grupe kavernikolnih beskičmenjaka kao A. A.Jedna od njih bila je i Hadži Prodanova pećina kod Ivanjice ( ŽANEL & STANKOVIĆ. Nema podataka u literaturi da je sakupljeni materijal naučno obrađen. Od sakupljene faune navode. Orthoptera. 1924). 1963). 06. Vinkler iz Beča (tvrdokrilci). 2000).

. poznata u Srbiji samo iz ivanjičkog. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ovom prilikom pomenućemo samo one predstavnike artropodske faune koje smo mi sakupili a ne navode se u gore citiranom radu. 1802) Trogloksena vrsta sa holarktičkim arealom (LOEBL & SMETANA.EkoIst' 06. D. istočnoj i jugoistočnoj Evropi (LOEBL & SMETANA. KULTURNO-ISTORIJKE ODLIKE HadžiProdanova pećina je dobila ime po Hadži Prodanu Gligorijeviću. Atheta (Alaobia) spelaea Erichson. OPILIONIDA Mitostoma cancellatum (Roewer. zlatiborskog kraja i sa planine Tare. 2004 ). 2006. do sada je bila poznata samo iz dve pećine u jugozapadnoj Srbiji (Nonveje et al.Koch. bio je i vođa bune koja je ugušena 1815. Pre toga zvala se Šljepaja. U slavu 70 . Vrlo je česta u podzemnim objektima Srbije. ACAROMORPHA Ixodes ( Eschatocephalus) vespertilionis C. pogotovu onim sa kolonijama slepih miševa. Kod nas. Aleochara ( Xenochara ) funebris Wollaston. Iz priloženog spiska može se videti da. 2004). iako dosta devastirana. Hadži Prodanova pećina ima bogatu faunu koja zaslužuje da na adekvatan način bude zaštićena.L. starivlahi kao i naravno velika kolonija slepih miševa. Na Balkanskom poluostrvu isključivo se sreće u pećinama i jamama. Novi Sad) na determinaciji kosaca (Opilionida). centralnoj. COLEOPTERA Familia STAPHYLINIDAE Quedius ( Microsaurus) mesomelinus mesomelinus (Marsham. 2004).. – 07. 06. 1844 Krupna vrsta krpelja koja se hrani krvlju slepih miševa i isključivo se sreće po pećinama gde postoje veće kolonije pomenutih životinjica. Ekološka Istina / Ecological Truth. Želimo da se zahvalimo kolegi. Vrlo česta u pećinama i jamama Srbije. Sigurno da najveću biološku vrednost ove pećine predstavlja njen stenoendemit. pogotovu onim sa većim kolonijama slepih miševa . 04. 1839 Trogloksena i guanobna vrsta rasprostranjena u zapadnoj. vojvoda Prvog srpskog ustanka. Dr. 2000). godine. 1917) Retka troglokseno – troglofilna vrsta. Sedište bune bilo je ispred pećine. HadžiProdan Gligorijević. Ivi Karamanu (PMF. 1864 Ova trogloksena i guanobna vrsta ima palearktičko rasprostranjenje (LOEBL & SMETANA. Departman za Biologiju i Ekologiju. Bosne (okolina Sarajeva) i Crne Gore (planina Durmitor).

a završena je krajem 2005. Godine 2002. Ipak put predstavlja ugrožavajući faktor manjeg stepena. drobilice. Ugrožavajući. 06. u nameri da pećinu urede za turističke posete. koji je proširen. Drvene motke služile su kao baklje. oštećivanje. Većina. štetni uticaji na HadžiProdanovu pećinu se mogu razvrstati na unutrašnje i spoljne. Rezultat tih poseta u pećini su ostaci mnoštva drvenih motki. a time i dalje devastiranje pećine. Izduvni gasovi. 04. Tu su i vibracije proizvedene odvijanjem teretnog saobraćaja. iznošeni i ugrožavani paljenjem guma. što je doprinelo da ova pećina postane veoma ugrožena. Međutim iza kapije ostala je devastirana i oštećena pećina. Glavni ugrožavajući faktor prirodnog dobra HadžiProdanova pećina i šireg područja oko nje je aktivni kamenolom sa donje strane regionalnog puta. pre svega od paljenja guma a dobrom delom i spolja od izduvnih gasova. – 07. na terenu koji pogoduje razvoju raznih vidova ljudske delatnosti.EkoIst' 06. Vršeno je i uklanjanje većih količina guana čime je ugrožena guanofilna fauna. za osvetljavanje. Kamenolom zahvata veliki deo doline Rašćanske reke istočno i jugoistočno od pećine i deo odseka Vratnjanskog krša prema pomenutoj dolini. godine. Vršeno je lomljenje. Slepi miševi su uznemiravani. Osim toga pećina je vrlo pristupačna i najvećim delom lako prohodna. Nakon toga broj posetilaca je značajno smanjen. mlinovi i transportna mehanizacija ispuštaju veliku količini izduvnih gasova. za lomljenje nakita. Postala je pristupačnija za nedobronamerne posetioce. Količina je tim veća što se uglavnom radi o naizgled loše održavanoj mehanizaciji sa pogonskim dizel motorima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bune 1911. ubijani. naročito teretnog saobraćaja koji je ovde relativno gust. 2006. Proširivanjem pećina je postala prohodnija ali su narušene njene prvobitne morfološke odlike i mikroklimatske karakteristike većeg dela pećine iza suženja. Pomenuti put prolazi desetak metara ispred ulaza u pećinu. izgorelih i neizgorelih guma. od prekomerne upotrebe eksploziva u kamenolomu crkvica je srušena. Pre nekoliko godina organi opštine Ivanjica i Turističke organizacije Ivanjica. stakla od razbijenih flaša i drugog otpadnog materijala. samim tim i vrlo posećivana. postavili su na ulaz pećine metalnu kapiju sa mogućnošću zaključavanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. Spoljašnji Spoljni ugrožavajući činioci su regionalni put Ivanjica – Guča i kamenolom. kroz velik ulazni otvor pećine ulaze u njenu unutrašnjost. započeti su radovi na ponovnoj izgradnji crkvice. ubijanje i uznemiravanje slepih miševa. UGROŽENOST HADŽI PRODANOVE PEĆINA HadžiProdanova pećina se nalazi u neposrednoj blizini gradskog naselja Ivanjica i pored samog regionalnog puta Ivanjica – Guča. Godine 1975. Mašine. malobrojnog pećini nakita u je prekrivena skramom čađi koja potiče. Za vreme revizije izgradnja crkvice je bila u toku. Prašina i izduvni gasovi kroz prostrani ulaz HadžiProdanove pećine nesmetano ulaze u 71 . čak i iznošenje nakita iz pećine. Unutrašnji Glavni i veći deo pećine bio je odvojen od Ulaznog kanala uskim prolazom. Proizvodni proces u kamenolomu proizvodi i velike količine prašine i visok nivo buke. godine plato ispred pećine je poravnat i na njemu je sagrađena spomencrkvica.

godine srušila se spomen-crkva ispred pećine. konstatovan je vrlo veliki stepen oštećenja devastacije i ugroženosti. Na mestu eksploatacije je ostao ''ožiljak'' u masivu i zaravan pored puta. prema Guči. godine Rešenjem Opštine Ivanjica. Boravak ispred pećine i u delu ulaznog kanala je neprijatan zbog buke. br. Baillie. Zaravan se sada koristi za privremeno deponovanje kamena. Drugo mesto se nalazi zapadno od ulaza u pećinu pored bočnog makadamskog puta gde se otkopavaju koluvijalne naslage sipara. U zaključku. Nepovoljano deluju na unutrašnjost pećine. The IUCN Species Survival Commision. prekomernog miniranja 1975. Pećina je vrednovana saglasno Zakonu o zaštiti životne sredine (Sl. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja njenu unutrašnjost gde se talože na vlažnim zidovima. Tu se stalo sa eksploatacijom. Međutim prisustvo opisane artropodske faune i kolonije slepih miševa. and Ed. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. Pećina je vrednovana kao prirodno dobro od velikog značaja tj. Revizijom koju po standardnoj proceduri sprovodi Zavod za zaštitu prirode Srbije pored rezultata istraživanja koji su potvrdili ili podigli vrednost pećine. opredelili su autore da pristupe novom vrednovanju pećine i određivanje kategorije. Radom kamenoloma direktno se fizički ugrožava reljef neposredne okoline pećine. glasnik RS br. ukupne površine 7. Napredovanje kamenoloma na istok prati i temeljno krčenje šumske i žbinaste vegetacije. Staralac. Zaštitom je obuhvaćen prostor neposredno oko ulaza u pećinu i deo prostora u zaleđu pećine. što pretpostavlja "ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava dok se aktivnosti u prostoru mogu vršiti u meri koja omogućava unapređenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti ''. prirodno dobro II kategorije i donošenje novog akta o zaštiti je u nadležnosti opštine Ivanjica. glasnik RS. 72 . Od neprilagođenog. ZAŠTITA HADŽI PRODANOVE PEĆINE Hadži Prodanova pećina zaštićena je 1974. zasad najugroženiji u Srbiji. 66/91 i 135/04) i Pravilniku o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl.47 hektara. zajedno sa opštinskim vlastima planira da uz pomoć privrednih organizacija opštine uredi deo pećine za turističke posete. LITERATURA 1. Za staraoca je predložena Turistička organizacija Ivanjice. 1996 IUCN Red List of Threatened Animals. Eksploatacijom kamena se prešlo i sa gornje strane puta i na dva mesta načet je neposredni stenski masiv Vratnjanskog krša u kome je razvijena HadžiProdanova pećina. J. i pećina kao podzemni erozivni oblik. 2006. – 07.) 1997. I na kraju kamenolom ruži ambijentalni izgled okoline. a nastavkom bi se sigurno vrlo brzo ušlo u pećinu.12.EkoIst' 06. Predloženo je sprovođenje režima II stepna zaštite. & B. kao i kulturno-istorijski momenat vezan za pećinu. može se reći da je Hadži Prodanova pećina veoma ugrožen speleološki objekat. Intezivno se razmišljalo o skidanju zaštite. i uznemiravaju faunu slepih miševa. Groombridge (Comp. 30/92) prema propisanim kriterijumima. Prvo se nalazi pedesetak metara od pećine uz put. Svakodnevna miniranja proizvode seizmičke udare koji zahvataju zonu pećine. 06.

(1960): Reljef sliva Goliske Moravice – geomorfološka studija. Popović.. 52. SSSXXIX. 06. 73 . (91-107). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. S. CXIII. R. Posebna izdanja SAN. SANU. P. 7.137. Duvalius (Neoduvalius) starivlahi (Coleoptera: Carabidae: Trechini). Ekološka Istina / Ecological Truth. Glasnik Srpskog geografskog društva. 29-46. Biol. (2000) : A new troglobiotic groundbeetle. (1924): Prilog poznavanju pećinske faune i pećina u Srbiji. Đurović P. i dr. Krefeld. Ćurčić. A. Staphylinidae. (1914): HadžiProdanova pećina u selu Raščići kod Ivanjice. G. Harde. knj. Lobel. Beograd. 1-128. HydrophiloideaHisteroidea-Staphylinoidea. Lješević M.-Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie. B. Sofia. Savezvi geološki zavod. (1994) : Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares. Savezvi geološki zavod. (1974) : Die Käfer Mitteleuropas. Beograd. i dr. Ršumović R.. (1998): SPELEOLOŠKI ATLAS SRBIJE. & Pavićević.3-4. S. H. Stenstrup: Apollo Books. 8. M. Odeljenje za matematiku. Freude. L 34-17. & Lohse.A. 71-92. & Smetana. Beograd. Beograd. (2004): Catalogue of Palearctic Coleoptera. Cvijić J. 52/1. 3. i dr. L 34-17.. 13. Zavod za zaštitu prirode Srbije. 942 11. Beron. Glas srpske kraljevske akademije. DCL.. B. 2. I. Vol. str. Zaštita prirode. 2006. 12. Quedini). K. Zbornik radova odbora za kras i speleologiju VII. G. Belgrade. M. Goecke & Evers. 16. 1976: OGK 1:100 000 list Ivanjica. pp. 5. Beograd 4. (2002): Hadži Prodanova pećina. 1977: OGK 1:100 000 Tumač lista Ivanjica. 52. Posebna izdanja Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU. Geografski institut. knj. 227-230. Gueorguiev. 381. pp. 10. Sci. Prvi razred 50. sv.. 6. fiziku i geo nauke. 107-270. Žanel. Nonveje. Arch. 1832 utvrđene na teritoriji Srbije (Coleoptera.. 04. D. B. Beograd. Beograd. 1. Brković T. V. from soutwestern Serbia. Posebna izdanja knj. (2000): Troglofilne i trogloksene vrste roda Quedius Stephens. Band 5. Sérié Tranteeva – pp. knj. knj. Beograd.W. Brković T. – 07.. P. Geografski i Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.EkoIst' 06. & Stanković. 9. & Ćurčić.

cavernicolous fauna. Ovaj prostor se ponekad izdvaja i kao Severni Kučaj ili na zapadu kao Golubačke planine. a na jugu pritoke Peka. Ona su pokazala da se radi o veoma značajnom objektu sa interesantnim hidrografskim karakteristikama i raznovrsnom artropodskom faunom. two rove beetles (Staphylinidae) and one clambid (Clambidae) that represent the first records for the fauna of Serbia. izrađena je studija o Dubočkoj pećiniGaura Mare sa predlogom akta o zaštiti ovog prirodnog dobra (Grupa autora 2005. POLOŽAJ I OPŠTE KARAKTERISTIKE PREDELA Predeo šire okoline Dubočke pećine odgovara niskoj planinskoj celini oivičenoj dolinom Peka na jugu. dolinom Porečke reke na istoku. Three insects were found in the cave. protection. 2003). – 07. we will only refer to our most important findings. Glinoviti i Rusaljkin kanal. Boško Milovanović Zavod za zaštitu prirode Srbije IZVOD: U radu su prikazani osnovni rezultati speleoloških i biospeleoloških istraživanja Dubočke pećine-Gaura Mare. The research revealed that this is a very important object with interesting hydrographic features and diverse arthropod fauna.2001. Zlokolica-Mandić M. vrednosti ABSTRACT: The basic results of speleological and biospeleological research of the cave Dubočka – Gaura Mare are presented in this paper.EkoIst' 06. vijugav i relativno razgranat podzemni oblik karstnog reljefa. odnosno rečnim dolinama koje na severu usecaju direktne pritoke Dunava. odnosno Đerdapskom klisurom na severu i Braničevskim pobrđem na zapadu. dva kratkokrilca (Staphylinidae) i jedna klambida (Clambidae) koji su po prvi put registrovani za faunu Srbije. Dunavom.. horizontalan. godine). Osnovne morfološke celine Dubočke pećine su Glavni kanal. kavernikolna fauna. Jedna je od prvih zaštićenih pećina u Srbiji (1949. Na osnovu najnovijih istraživanja.). 04. Ključne reči: Dubočka pećina-Gaura Mare. Ekološka Istina / Ecological Truth. Dragan Pavićević. Herewith. desnih pritoka Peka. Ova niska planinska celina oivičena dolinama reka disecirana je fluvijalnim procesom. 2006. prema Rakobarskom basenu izdvaja se sistem krečnjačkih uzvišenja koji se izdižu sa prostrane skrašćene površi.b). kao i potonjih novijih istraživanja (Jovanović B. Ova 74 . This cave is among the first protected caves in Serbia (since 1949). Ova pećina pripada grupi relativno dobro istraženih speleoloških objekata. Pripada tipu rečnih tunelskih pećina koja je teško prohodna od ponorskog do vrelskog dela. Lazarević R. assets UVOD Dubočka pećina-Gaura Mare predstavlja periodično hidrološki aktivan. 1895 a. Key words: Dubočka cave – Gaura Mare. i dr. U pećini su pronađena tri insekta. čiji početak istraživanja datira na nastanak naučne speleologije u Srbiji (Cvijić J. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAŠTITA SPELEOLOŠKIH I BIOSPELEOLOŠKIH VREDNOSTI DUBOČKE PEĆINE-GAURA MARE PROTECTION OF SPELEOLOGICAL AND BIOSPELEOLOGICAL VALUES OF THE DUBOČKA CAVE – GAURA MARE Dragan Nešić. Zapadno od dolina Dubočke reke i Ševice. zaštita. 1951. Ovom prilikom pominjemo samo naše najznačajnije nalaze.

MORFOLOŠKE.2001) i više kraćih bočnih kanala. što je posebno naglašeno posle spojeva sa Glinovitim i Rusaljkinim kanalom. Šunderski vrh (691 m).010 m (Lazarević R.2003) i složenim sedimentološkim odnosima u pećini vezanim za klastičnu i hemijsku sedimentaciju.v. Ulmu (565 m) i Dubočka rudina (514 m). 3 m koji je erozijom podsečeni deo stare peskovitoglinovite plavine nataložene iz pravca Glinovitog kanala. GENETSKE I HIDROGRAFSKE ODLIKE DUBOČKE PEĆINE-GAURA MARE Dubočka pećina-Gaura Mare je nastala u zoni osamljenog i fluvio krasa prostora morfološke celine Dubočke rudine (514 m) i sliva Ponorske reke desne pritoke Dubočke reke. Veliki Vrteć (631 m) i Mali Vrteć (584 m). stalaktitima i stalagmitima. Rakobarski vis (691 m). Ekološka Istina / Ecological Truth. Ovaj sistem kanala se nalazi oko 590 m uzvodno od velikog vrelskog ulaza. Istočno od doline Dubočke reke prostire se sistem meridijanski izduženih razvođa između dolina desnih pritoka Peka. Za razliku od jednostavne opšte morfologije.2001). Opšta odlika mu je značajno smanjenje dimenzija u uzvodnom pravcu. 04. Drugu grupu uzvišenja ili prostornih celina čine Brsanj (559 m). dok je visina 2-8 m. Dublje u unutrašnjosti kanala deponovane su značajnije naslage sige pretstavljene zidnim salivima. primarna predisponiranost po rasedu. Glavni kanal se prostire od ponorskog ulaza. – 07. Glinoviti kanal predstavlja sistem bočnih kanala ukupne dužine 590 m (Lazarević R. i dr. odnosno kanalska sistema i više manjih sporednih i manje značajnih kanala. Vojinovo (708 m).5 (L). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja krečnjačka uzvišenja su u vidu morfološki individualisanih celina ili su delovi kraške površi. pećinski sistem se odlikuje vrlo složenom sekundarnom morfologijom vezanom za više proširenja tipa dvorana. što je blisko dužini koju je izneo J. ovaj speleološki objekat se odlikuje relativno jednostavnom opštom morfologijom u kojoj se izdvaja jedan glavni pećinski kanal.. dva duža bočna kanala. odnosno ponora Ponorske reke do velikog i grandioznog ulaza u vrelskom delu na dužini od 1. U odnosu na glavni kanal ovaj sistem započinje visećim ulazom r.. Kapufjeci (621 m). U ulaznom delu širina kanala je 1-5 m. Osnovna morfološka celina Dubočke pećine je glavni kanal... Cvijić (1895a. U blizini ulaza u 75 . Tatarski vis (753 m). Prvoj grupi uzvišenja pripadaju Đula Lokva (546 m). Šomrda (803 m) i drugi.2001). Ukoliko se detaljnije analiziraju.EkoIst' 06. odnosno rasednoj ravni približno meridijanskog pravca. S obzirom na znatnu dužinu pećine. posebno su složeni morfogenetski odnosi u pećini čija tumačenja zadiru u više starijih i novijih speleogenetskih teorija.b) od 960 m. Ovo je složeni sistem kanala koji se sastoji iz više kanala i dvorana u različitim nivoima povezanih odsecima ili jamskim kanalima. Koeficijenat bočnog razvitka ovog kanala iznosi 1. što je i osnovni pravac ovog kanala. upravna usečenost u odnosu na sekundarne pukotine. 2006. Ruđina (545 m). složenom opštom strukturnom osnovom pećine (Zlokolica-Mandić M. Prema istoku ovi sistemi uzvišenja prelaze u jedinstveno ''visoko'' razvođe između sliva Dunava i Peka sa značajnijim vrhovima na ovom razvođu Čoka Poljčin (726 m). Osnovnu morfološku celinu čini Glinoviti kanal od koga se odvaja više bočnih pećinsko-jamskih kanala. 06. Sporednim morfološkim celinama pripadaju dva duža bočna kanalska sistema Glinoviti i Rusaljkin kanal (Lazarević R. kao i viši nivo ovog kanala sa kojim je povezan odsekom visine 7 m. sekundarnih erozivno-strukturnih oblika.

meandarski kanal dužine 50 m.v. Bočni kanal je na spojevima sa Glinovitim kanalom niži za 0. Suva zona obuhvata čitav Glinoviti kanal. Od Glinovitog kanala odvaja se bočni. podzemni tok i sliv. takođe periodski.5 i 2. 2006. u kojima se stvaraju manje lokve. a prosečan pad toka je oko 20 m/km. Od izvorišta. Ovaj viseći saliv je pokazatelj starije faze zasipanja i ekshumacije Glinovitog kanala. u podzemnom slivu Ponorske reke su razvijene sve tri hidrografske zone: suva.EkoIst' 06. od izvora ispred pećine do ušća u Valja Mare. urezanih u stenovito dno pećine. OPILIONIDA Familia NEMASTOMATIDAE Paranemastoma silli (Herman. 1871) 76 . jugozapad. Zbog toga se naši rezultati mogu smatrati preliminarnim.5 m. Ovaj sistem kanala čini složeni Rusaljkin kanal od koga se odvaja više bočnih dotočnih kanala. treću. Sliv i tok Ponorske reke se mogu podeliti na tri celine (Lazarević R 2001). odnosno 155 m nizvodno od ponorskog ulaza u vrhu slepe doline Ponorskog potoka. U savremenim uslovima ovaj kanal je pokriven peskovito-glinovitim rečnim nanosom čija je debljina procenjena na 2-3 m.jug.1km. severoistok . Ukupna dužina sistema sa bočnim kanalima je 472 m (Lazarević R. koje lokalno stanovništvo naziva Bejka. dužina toka je 4. kroz koji periodično (u vlažnom delu godine) protiče Ponorska reka. na delu do glavnog ponora. Rusaljkin kanal je drugi veliki bočni sistem ponorskih kanala ka glavnom pećinskom kanalu Dubočke pećine. površinski sliv Ponorske reke. Prvu celinu čini periodski tok Ponorske reke. Ulaz u ovaj sistem se nalazi u glavnom kanalu oko 855 m uzvodno od velikog vrelskog ulaza. stvoriti bar približnu sliku o diverzitetu artropodske faune u Dubočkoj pećini. sa stalnim vodotokom. u kojem se na svega nekoliko mesta pojavljuju prokapne vode. Ova reka izvire iz periodskog vrela ispod Kornjecela na nadmorskoj visini od oko 500m n. formirajući podzemna jezera koja mogu dostići dubinu od 4 metra i čineći prolaz Glavnim kanalom praktično nemogućim. 04. od ponora do izvora ispred pećine.. ARTROPODSKA FAUNA DUBOČKE PEĆINE U okviru revizije zaštićenih objekata. postoji veći broj utoleglica. Ovaj kanal je deo bočno-vertikalne divergencije Glinovitog kanala. Generalni pravac oticanja je sever. (1895). imajući pri tom u vidu i veličinu objekta. posetili smo pomenutu pećinu avgusta 2005 godine i u nju postavili klopke za sakupljanje kavernikolne artropodske faune. Glavnu hidrografsku osobenost Dubočke pećine i njene neposredne okoline čini Ponorska reka. Prema Cvijić J. 2001). Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbog kratkog roka koji nam je dat za izradu studije. bili smo prinuđeni da postavljene klopke pokupimo već krajem oktobra iste godine što je nedovoljno da bi se sakupio reprezentativan uzorak na osnovu koga bi mogli. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja kanal na visini od 3 m nalazi se i viseći podni saliv. Voda u ovim pećinskim jezercima je bistra. U prelaznoj hidrografskoj zoni se nalazi Glavni kanal Dubočke pećine. – 07. do mesta ponora. Takođe. periodska i stalno vlažna. drugu. 06. U tom periodu se džinovski lonci ispunjavaju vodom.

Ukrajina) dok je u Srbiji pronađena u pećinama severno od Kučajskih planina. DIPLOPODA Familia POLYDESMIDAE Brachydesmus troglobius Daday.dr. str.EkoIst' 06. – 07. U Srbiji smo je nalazili i u pećinama i jamama ali i van njih u detritusu. Familia CLAMBIDAE Clambus nigrellus Reitter. Sasvim je realno očekivati .) badia Erichson. U Srbiji smo je isključivo pronalazili u pećinama i jamama. Želimo da se zahvalimo sledećim kolegama na pomoći oko determinacije dela materijala: Prof. 2004). Ocalea (s. prof. 2004 ). pronašli novi značajni predstavnice artropodske kavernikolne faune. Slobodanu Makarovu sa Biološkog fakulteta u Beogradu (Diplopoda).) monticola Kiesenwetter.F. Rumuniji i istočnoj Srbiji. Nova vrsta za faunu Srbije. Nova vrsta za faunu Srbije. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja - Troglofilna vrsta rasprostranjena u Karpatima ( Rumunija. 1889 Troglobiontska vrsta rasprostranjena u Mađarskoj. 2004). 77 . Sloveniji. Ovo je treća vrsta klambusa koja je pronađena u Srbiji i kao prethodne dve pronađena je u pećini. COLEOPTERA Familia STAPHYLINIDAE Lesteva (s. – a u Novom Sadu ( Opilionida ) kao i Momčilu Popoviću iz Zemuna (Staphylinidae). 04. da bi se daljim istraživanjima Dubočke pećine. dr. Nova vrsta ѕa faunu Srbije. ispod kamenja i slično. 1847 -Trogloksena vrsta koju srećemo u celoj Evropi (LOEBL & SMETANA. 2006. Mađarska. 1837 Rasprostranjena je u celoj Evropi . Ivi Karamanu sa Departmana za Biologiju i Ekologiju P. Ekološka Istina / Ecological Truth. sve do istočnog i zapadnog Sibira (LOEBL & SMETANA.str. Hrvatskoj.M. 1914 Vrsta sa širokim rasprostranjenjem u Evropi (LOEBL & SMETANA.

Simpozijum o zaštiti karsta. u ovom slučaju. & LOHSE. Band 3.. – 07. Stenstrup: Apollo Books. (1951): Velika pećina kod Duboke–prilog morfologiji i hidrologiji krasa istočne Srbije. 3. Ekološka Istina / Ecological Truth.364. (1895): Pećine i podzemna hidrografija u istočnoj Srbiji. 8. (1895): Pećine i podzemna hidrografija u istočnoj Srbiji. 7. 135-163. koji svi. 7-67. Beograd. & SMETANA. i dr. 203-323. Srbije 4. Hydrophiloidea-Histeroidea-Staphylinoidea. 7. HARDE. str. i predložena je za zaštitu kao Spomenik prirode nad kojim će biti uspostavljen režim zaštite drugog stepena. u ovom delu istočne Srbije. Band 7. pp. I. Beograd. 1. CVIJIĆ J. pripadaju insektima. Goecke & Evers. H. prvo ponovljeno izdanje 1989. GRUPA AUTORA (2005): Dubočka pećina-Gaura Mare – studija zaštite. 310. H. tako i predeonog lika okoline u kojoj se posebno izdvajaju grandiozni ulaz u pećinu i atraktivan vodopad u neposrednoj blizini.. W. A. knj. Zbornik radova Geografskog instituta SAN. 135-141. (2001): Dubočka pećina. Despotovac 2000. 8. Vol.734 m. Beograd. 5. JOVANOVIĆ B. 4. 04. 06. Sigurno je da najveću biološku vrednost pećine predstavlja otkriće četiri nova taksona za faunu Srbije. MZ Duboka. FREUDE.. 1-80. estetsko-ambijentalnih vrednosti i morfološkog i faunističkog značaja. Dubočka pećina-Gaura Mare ima svojstvo prirodnog dobra od velikog značaja. knj. SANU i dr. str. Sabrana dela Jovana Cvijića. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja VREDNOSTI I ZAŠTITA Dubočka pećina – Gaura Mare ima izražene estetsko-ambijentalne vrednosti.. LAZAREVIĆ R. FREUDE.W. str. Sabrana dela Jovana Cvijića.. str. K. CVIJIĆ J. 942. Beograd. HARDE. Krefeld. 9. 7. Beograd. Na osnovu konsultacija sa organima Opštine Kučevo i MZ Duboka. 7-67. pp. drugo ponovljeno izdanje 1991.A. Krefeld. Sabrana dela Jovana Cvijića. Zavod za zaštitu prirode. SANU i dr. G. (2004): Catalogue of Palearctic Coleoptera. knj. (1971): Die Kaefer Mitteleuropas. pp. 2. ASAK.EkoIst' 06. (2003): Novija istraživanja Dubočke pećine. 78 . G. knj. SANU i dr. Zbog prisustva i izraženosti pomenutih primarnih prirodnih obeležja. SO Kučevo. prvo ponovljeno izdanje 1989. 6. Zavod za zaštitu prirode Srbije je preporučio da se za staraoca Spomenika prirode "Dubočka pećina" odredi MZ Duboka. 10.A. (1967): Die Kaefer Mitteleuropas. 2006. sa pažnje vrednom dužinom od 2. Ova pećina je jedan od retkih speleoloških objekata. CVIJIĆ J. Beograd. LOEBL. Goecke & Evers. LITERATURA 1. & LOHSE. (1895a): Karst. str. Srpsko geografsko društvo. geografska monografija.. str. ZLOKOLICA-MANDIĆ M. 2. Te se vrednosti zasnivaju na izuzetnoj predeonoj raznolikosti i očuvanosti kako unutrašnjosti pećine.

2001. The results show that this cave system is a significant and valuable subterranean form of a fluvio-karst relief with diverse cavernicolous arthropod fauna and fossil fauna from Pleistocene and Holocene. Ovim predlogom Jezava se prvi put stavlja pod zaštitu. Nešić D. troglobionti. godine.. Ovaj blok je u sklopu razbijenog istočnog krečnjačkog krila Kurilovske antiklinale. With this proposition. zaštita ABSTRACT: The general results of the new speleological. Beograd IZVOD: U radu su najopštije prikazani rezultati novih speleoloških. Pećinski sistem Jezava ranije je uzgredno istraživan (Petrović J. U pomenutoj studiji. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PEĆINSKI SISTEM JEZAVA . – 07. 06. 1998. Ovi rezultati su pokazali da je ovaj pećinski sistem značajan i vredan podzemni oblik fluvio-kraškog reljefa sa raznovrsnom kavernikolnom artropodskom faunom i fosilnom faunom iz pleistocena i holocena. dok je pećinski sistem Samar ranije zaštićen rešenjem iz 1955. 1976). 2006). protection UVOD Pećinski sistem Jezava nalazi se u severoistočnom delu Kalafata (839 m) nedaleko od sela Kopajkošara u istočnoj Srbiji. biospeleoloških i paleontoloških istraživanja pećinskog sistema Jezava. Na osnovu utvrđenih vrednosti pristupilo se izradi studije o zaštiti ovog podzemnog oblika reljefa. the Jezava cave system is put under protection regime for the first time. Ekološka Istina / Ecological Truth. Dragan Pavićević1. A study on protection of this subterranean relief form is being realised according to its determined values. cave system. Rezultati novih istraživanja dali su osnovu za izdvajanje pećinskog sistema kao značajnog i vrednog podzemnog oblika fluvio-kraškog reljefa.NOVI ZAŠTIĆENI OBJEKAT U GEONASLEĐU SRBIJE THE CAVE SYSTEM JEZAVA – NEW PROTECTED OBJECT IN GEOLOGICAL HERITAGE OF SERBIA Dragan Nešić1. biospelological and paleontological research of the cave system Jezava are presented in this paper. Neposredno u blizini ovog sistema je poznati pećinski sistem Samar za koji je vezan eksperiment višemesečnog boravka Milutina Veljkovića 1969/70. Neposredni predeoni okvir sistema 79 . Mijatović M. što je rezultiralo izradom studije sa predlogom akta o zaštiti ovog prirodnog dobra (Група аутора. 04. tafonomija.. troglobionts.. pećinski sistem.EkoIst' 06. 2006.1956. Ključne reči: Jezava. nešto detaljnije u novije vreme (Група аутора. Milica Mijatović2 1 Zavod za zaštitu prirode Srbije. POLOŽAJ I OPŠTE ODLIKE PREDELA Pećinski sistem Jezava je usečen u severni deo osamljenog krečnjačkog bloka na kome se izdiže krečnjačka glavica Ravnište (609 m).2005). implementirani su i rezultati biospeleoloških istraživanja. Key words: Jezava. Ovim predlogom po prvi put se pećinski sistem Jezave stavlja pod zaštitu. representing a newly protected object within the geological heritage of Serbia. Niš 2 Zavod za zaštitu prirode Srbije. taphonomy. godine. po čemu je ovo prirodno dobro novi zaštićeni objekat u okviru geonasleđa Srbije.

. Prema iznetim odlikama Jezava je klasičan fluvio-kraški tunelski sistem nastao skrašćavanjem istoimene ponornice u uslovima osamljenog krasa krečnjačkog bloka Ravništa.EkoIst' 06. Toplik je hipotermalno kraško vrelo. Novija istraživanja su pokazala da je ovaj objekat morfološki deo sistema Jezave (Nežić D. 06. Ovo potonje vrelo je u okviru hidrogenetskog sistema Samara sa ponornicama Sudvek i Žljebura. Ekološka Istina / Ecological Truth.. Kopajska reka je leva pritoka Bele reke. iznosi 504 m.2001).. Iznad ovog vrela nalaze se tri suva pećinska ulaza u okviru Obilaznog kanala.. Po pravcima divergencije Jezava ima čak pet suvih ulaza iznad vrela na padini vrelskog obluka Bigar. Istočno od vrelskog obluka nalazi se normalna dolina ponornice Jasike. – 07. Ovaj podzemni oblik je prohodan svojim najvećim delom.3-0. dok je dužina Zbega 211 m i Obilaznog kanala 120 m. MORFOLOŠKE I GENETSKE ODLIKE PEĆINSKOG SISTEMA JEZAVA Pećinski sistem Jezava je podzemni fluvio-kraški oblik tunelskog tipa. 2006.v. Zbeg je ranije smatran posebnim speleološkim objektom (Petrović J. Do Kopajkošare je najlakše doći iz Svrljiga putem sa odvajanjem za ovo selo kod mesta Vetrilo. Sukcesija ovog skrašćavanja se odvijala od normalne fluvijalne faze kada je 80 . dok je nivo vrela Jezave na 480 m n. Glavni kanal započinje na krečnjačkoj prečazi slepe doline i reversnog raseda severnog dela glavice Ravnište. delimično i u krečnjacima svoje slepe i alogene doline usecaju ponornice Samar. Prema iznetim odlikama ovo je predeo osamljenog fluviokrasa i delimično ekshumiranog paleokrasa. Vrelo Jezave je sifonsko-prelivnog tipa. koje je od vrelskog obluka udaljeno 100-200 m.5 m. Na dolinskim stranama ove reke nalazi se selo Kopajkošara.2001). Zapadno od krečnjačkog pojasa nalaze se crveni permski peščari u okviru jezgra Kurilovske antiklinale. Toplik i Ripalo. Morfološku osnovu sistema čini glavni kanal koji je podzemni nastavak ponornice Jezave i više bočnih kanala posebno izraženi u vrelskom delu sistema gde glavni kanal diverguje po pravcu kanala Zbega i Obilaznog kanala. osim na vrelskom sifonu i srednjem suženju. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja osim krečnjačke prečage Ravništa čini i slepa dolina ponornice Jezave i vrelski obluk Bigar na kome su vrelo Jezava. Predeo dolina Kopajske reke i Jasike odgovara delimično ekshumiranom regionalnom Ozrenskom rovu ili Kopajsko-vlasinskoj udolini. što daje ukupnu dubinu sistema od 50 m. Glavna odlika ovog kanala ali i bočnih kanala su male dimenzije sa prečnikom 2-3 m i više suženja gde je visina 0. Ukupna dužina glavnog kanala. odnosno tranzitnog tipa alogenih voda istoimene ponornice.1976).v. desne direktne pritoke Južne Morave. što sa više kraćih kanala daje ukupnu dužinu sistema od 903 m (Nešić D. Žljebura i Jezava. jedne od sastavnica Toponičke reke. 04. bez neprohodnih delova. za sada bez utvrđenih hidroloških odnosa prema vrelu Jezave i Ripala. Prostrani svodasti ponorski ulaz u sistem je na oko 530 m n. Od spoja otoka vrela i Jasike nastaje Kopajska reka. dok su dva ulaza u Zbeg nešto više na padini ponorskog obluka. Duž glavnog kanala izdvajaju se i dva jamska dela sa odlikama prostranih dvorana. U ovim stenama. Krečnjačke glavice oko Kopajkošare su humovi ekshumiranog kupastog paleokrasa.. Odgovara pećinskom sistemu jer je razvijen u više nivoa i divergentnih pravaca sa pojedinim delovima jamskih kanala. Ova udolina je delimično pokrivena jezerskim sedimentima srednje miocene starosti.

04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja reka Jezava usekla plitku dolinu. Crne Gore i Makedonije navode se samo dve vrste. 1968) i Haasea plasana (Verhoeff. DIPLOPODA Familia HAASIDAE Haasea n. u klopkama za sakupljanje kavernikolne artropodske faune pronašli pet adultnih primeraka (dva mužijaka i tri ženke) kao i tri juvenilne jedinke troglobiontske diplopode. 1899. sp. CEUCA(1992) navodi za Balkansko poluostrvo deset vrsta i dve podvrste. u koji svakako spada pećinski sistem Jezava. Vrace i Loveča) i Srbije (Kalafat i Odorovačko polje kod Dimitrovgrada). I pored te činjenice. Haasea lacusnigri (Gulička. Pri tome treba imati u vidu da je broj predstavnika troglofilne a naročito troglobiontske artropodske faune. Materijal je determinisao stručnjak za diplopode. Naša istraživanja. – 07. istočnoj i jugoistočnoj Evropi. relativno mali. 06. 2006. čiji morfološki tragovi mogu da se uoče na krečnjačkoj prečazi. Makarov. Mi smo u okviru Predloga za zaštitu pećinskog sistema Jezava. rod Haasea predstavljen je sa najmanje petnaest vrsta. 2004). otkrili smo značajan broj predstavnika epigejske i trogloksene artropodske faune. kolega prof. u pećinskom sistemu Jezava. sve do početka naših istraživanja. dok ćemo ovom prilikom pomenuti samo troglobionte koji predstavljaju i naše najznačajnije nalaze. dok je broj predstavnika troglofilne a pogotovu troglobiontske faune bio znatno manji. Troklogsena i troglofilna artropodska fauna pećinskog sistema Jezava biće predmet jednog posebnog rada. nije bio poznat ni jedan predstavnik kavernikolne artropodske faune. i završena oktobra iste godine. Sa pomenuta tri izlaska nismo bili u mogućnosti da pokrijemo ceo objekat tako da se i naši rezultati mogu smatrati preliminarnim. dr. a u pregledu diplopodske faune Srbije. ARTROPODSKA FAUNA Iz pećinskog sistema Jezava. Slobodan Makarov (Biološki 81 .. u pomenutom sistemu. započeta su novembra 2004. Dosadašnjim istraživanjem u sistemu nisu pronađene starije generacije kraških šupljina tako da se ovaj podzemni oblik za sada genetski deklariše kao vadozni tip podzemnog sistema nastao probijanjem. Ovu vrstu smo pored pećinskog sistema Jezava. OPILIONIDA Familia NEMASTOMATIDAE Paranemastoma (Buresiolla) bureschi (Roewer. nastavljena maja 2005. U centralnoj. Najznačajniji morfogenetski nivo sistem je nivo glavnog kanala sa posebno složenim horizontalno-vertikalnom divergencijama u vrelskom delu sistema i vertikalnom sukcesijom u ponorskom delu. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. pronašli i u susednom pećinskom sistemu Samar. do poniranjem Jezave sa uspostavljem morfogenetskog odnosa pećinskog sistema. što je retka pojava u prirodi. godine. u objektima mladje geološke starosti. 1926) Troglobiontska vrsta sa disjunktnim arealom na balkanskom poluostrvu: zapadni delovi Stare planine u Bugarskoj (područje Sofije.

tako da pojava ostataka domaćih vrsta nije neobična. dok je Obilazni kanal viseći dao glavnog kanala. onda sigurno povezani sistemom mikrokaverni jedan sa drugim što je sasvim dovoljno da komunikacija sitnih artropoda bude ostvarena. Najniži genetski nivo je u okviru vertikalne sukcesije i stalne podzemne cirkulacije ponornice i vrela Jezave. Ekološka Istina / Ecological Truth. Vrlo je verovatno da bi dalja istraživanja u pećinskom sistemu Samar 82 . npr. psa i vuka su relativno česti u pećinama Srbije. Ostaci lisice. Tako su u okviru sistema izdvojena čak tri genetska nivoa od kojih je najznačajniji nivo glavnog kanala. 2006. koji su nesumnjivo transportovani iz dubljih slojeva. Vulpes vulpes Linnaeus. što se vidi i na osnovu izgleda površine kostiju. Jezava i Samar. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja fakultet u Beogradu). 04. Najviši genetski nivo odgovara fragmentima bočnih kanala koji su erozijom i salamanjem znatno uništeni. u neposrednoj blizini locirana pećinska sistema.n.e. tunelskog kanala. Vrste koje su određene nisu tipični stanovnici pećina. odnosno pećinskim nakitom ali zato je vredna sa obiljem erozione morfologije. izuzev fosilnih ostataka pećinskog medveda. posebno herbivorne vrste. 06. U okviru sliva Kopajske reke sa tunelskim sistemom Samara. Homo sapiens Linnaeus. i utvrdio da se radi o predstavniku roda Haasea i to o novoj vrsti za nauku. Nalazi ove dve troglobiontske vrste u oba objekta mogu dovesti u sumnju ovo mišljenje. VREDNOSTI I ZAŠTITA Sa 903 metara istraženih podzemnih kanala Jezava je relativno kratak pećinski sistem. Na osnovu geomorfoloških istrazivanja zaključeno je da su dva. Canis cf. Ovakav materijal nije pretrpeo transport. Linnaeus.Novim nalazom kosca. metapodijalne kosti zeca i kosti ekstremiteta lisice. familiaris Linnaeus. Sus sp.(B. oko 1000 godina p.) bureschi. P. Zglobne površine nekih kostiju se potpuno poklapaju. potpuno nezavisni jedan od drugog. Felis cf. FOSILNA FAUNA Materijal prikupljen sa površinskog sloja u pećini Jezava sadrži ostatke 10 različitih vrsta sisara: Erinaceus cocnolor Martin. Jezava se nalazi u blizini sela. Vrlo je verovatno da su oba objekta ako ne na neki drugi način.EkoIst' 06. catus Linnaeus. kao i komad grnčarije koji je daleko stariji. dok je otkrićem nove vrste gujinog češlja iz roda Haasea. Najveću. Kosti su pronađene cele i na gomilama. Jezava čini predeonu celinu jedinstvenu u okviru fluvio-krasa Srbije. Ovu novu vrstu pronašli smo i u susednom pećinskom sistemu Samar. Njihovi ostaci su dospeli u pećinu kao ostaci plena mesoždera ili čoveka. falange srne. Posebno je zanimljiva divergencija na glavnom kanalu gde se u nivou podzemnog pećinskog korita bifurkacijom odvaja sistem kanala Zbega. Interesantan je nalazak ljudske vilice čija starost datira iz srednjeg veka. Ostaci su subfosili holocenske starosti. Pećina je oskudna sa sigom. – 07. proširen je areal ove vrste u istočnoj Srbiji. Posebna vrednost ovog sistema je vertikalna sukcesija i horizontalna divergencija glavnog. ne samo biološku vrednost. Capreolus capreolus (Linnaeus). ima nalaz gore dve pomenute troglobiontske vrste. Ursus spelaeus Rossenmüler & Heinroth. što pokazuje da su poreklom od iste jedinke. fauna Srbije obogaćena sa još jednim troglobiontom koji predstavljaju prave retkosti u podzemnim objektima Srbije. Lepus europaeus Pallas. Ovis/Capra Linnaeus i jedne ptice roda Anas Linnaeus.

-med. str.(1998): Посебни део – пећине и јаме. MAKAROV.137. Ova pećina zajedno sa pećinskim sistemom Samar. ali je dragocen za proučavanje tafonomskih procesa koji pomažu u rekonstrukciji čitavog ekosistema kako pleistocena. l`Ecologie et la Zoogeographie les Diplopodes de la Region Balkanique.. Suppl. II. 1-306.2003). 837-841. Vol.(2005): Speleological discoveries of mammal remains from caves in Eastern Serbia. 8. Belgrade.Књ. Ниш. Ekološka Istina / Ecological Truth.10: 411-429. NEŠIĆ. стр.EkoIst' 06. Ber. odnosno predloga zaštite je u nadležnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Посебно издање Географског института ''Јован Цвијић'' САНУ и др. Belgrade-Kotor. 9. Montenegro. Zaštita prirode. P.. pp. 107-270. 79-83. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja dovela do novih značajnih otkrića. (1994) : Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares. tako i starijih epoha ovog dela istočne Srbije. Materijal holocenske starosti nema veći paleontološki značaj. Magistarski rad u rukopisu. Vojnoizdavački zavod. Izradom studije zaštite i donošenjem rešenja o zaštiti pećinski sistem Jezava se po prvi put štiti kao vredno prirodno dobro u okviru geo nasleđa Srbije. стр. str. – 07. ĆURČIĆ. Na ovim osnovama donošenje akta o zaštiti u nadležnosti je lokalne samouprave.. Beograd. Belgrade. 04.(2001): Kraška morfolgija u slivu Toponičke reke. Vol. u ovom slučaju SO Svrljig. M. Kravljanskom jamom i drugim podzemnim kraškim oblicima reljefa na Kalafatu čini jedinstveni predeoni okvir za formiranje speleološkog parka kao osnove za nastanak i razvoj speleološkog ekoturizma (Nešić D. Monographs. The development and potentials of ecotourism on Balkan Peninsula. 1-440 6. Vidrište. LITERATURA BERON. Завод за заштиту природе Србије. Beograd.) čini prostor Kalafata turistički vrlo interesantnim. 2. Sérié Tranteeva – pp. У Ђуровић П. Pećinski sistem Jezava se štiti u sklopu održivog razvoja i trenutnih mogućnosti lokalne sredine. 06. Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.(2006): Пећински систем Језава – студија заштите. 17-21. 1. P.. J. B.(1976): Jame i pećine SR Srbije. T. Preseedings of the International conference and field seminars ''Water resources and environmental problems in karst''. D. 2006. Innsbruck.(2003): The situation and possibilities of speleotourism in Serbia. ГРУПА АУТОРА. E. CEUCA. MIJATOVIĆ. zatim sa sistemom Cerjanske pećine. V. 52. 83 . Ovo sa drugim vrednostima (Banje Topilo. Geographical Institute “Jovan Cvijić”. 10. IX. sa Popšičkom pećinom. Institute of Zoology. Sofia.Verein. Br.(1992): Quelques Aspects sur la Faunistique. izletište Kamenički vis i dr. NEŠIĆ. a izrada studije zaštite.(1998): Спелеолошки атлас Србије. str. M.(1956): Pećina Samar u selu Kopajkošari (Istočna Srbija) –prethodna istraživanja. 7. 5. Popšička banjica. nat.(2004): The Diplopods ofSerbia. Beograd.-Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie. 3.. 1-511. and the Republic of Macedonia. PETROVIĆ. PETROVIĆ. 6. D. pre svega predstavnika troglobiontske artropodske faune. Za staraoca nad ovim prirodnim dobrom predloženo je JP ''Srbijašume''. T.. Београд 4. TOMIĆ. S. J. ГРУПА АУТОРА. 1-65.

E2 TEHNOLOGIJE I STANJE ŽIVOTNE SREDINE TECHNOLOGIES AND STATE OF THE ENVIRONMENT .

biomass. Za rešavanje nastalih problema nastoje se pronaći novi energetski izvori. Ekološka Istina / Ecological Truth. a takođe i iz brzorastućih biljnih vrsta. Dobijanje kvalitetnog biogoriva omogućeno je postojanjem zaliha otpada i biomase.yu 2 Sveruski institut za elektrifikaciju poljoprivrede VIESH.EkoIst' 06. – 07. Goran Vulićević1 1 IHIS – Holding a. Prema tome prerada biljne biomase iz otpada.5 kW električne snage) i toplote (10 kW toplote) u uređajima za kućnu upotrebu. Ruska Federacija. pre svega obnovljivi i to kao nova goriva na bazi korišćenja sirovina biljnog porekla u vidu tečnih i gasovitih goriva. Beograd e-mail: ihis@eunet.ru IZVOD: Na bazi vrlo dobrih rezultata istraživanja i razvoja na brzoj pirolizi biomase u Sveruskom naučno-istraživačkom institutu za elektrifikaciju poljoprivrede u Moskvi (VIESH) predviđen je i ugovoren zajednički rad na komercijalizaciji postignutih rezultata u razvoju sa IHIS Holdingom u Beogradu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BIOGORIVA KAO IZUZETNI DOPRINOS ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE BIOFUELS AS EXCEPTIONAL CONTRIBUTION TO THE ENVIROMENT Petar Rakin1. SUMMARY: Very good results of R/D work of VIESH on fast pyrolisis of biomass is the base of development of the devices for production of biofuels. mogućnošću njihovog obnavljanja i ekološke benignosti: smanjivanjem izdvajanja štetnih materija pri proizvodnji biogoriva-sumpordioksida.5 kW electric powers and 10 kW heat power for domestic uses. toplotne i električne energije i obezbeđivanje seoskih potrošača. biogorivo. energetske i ekonomske probleme povezane sa postepenim iscrpljivanjem izvora fosilnih goriva i rastom njihove cene. azota i ugljendioksida. Using biomass of different origin it can get biofuel in 50-70% of used weight of biomas. Dejan Rakin1. Moskva. 04. Two directions for the use of devices in development have been foreseen: • production of biofuels with 100 kW device • production of electric energy and heat with small devices of 3. for the commercialization of the invention.The subject development has been taken as main task of contracted cooperation with the IHIS Holding Corp. koji 87 . 06. i specijalno sađenih vrsta drveta u cilju dobijanja tečnog i gasovitog goriva. Ključne reči: brza piroliza. biofuels Tehnički progres je stvorio ekološke. Snabdevanje energijom dela potrošača iz tih regija u svetu se vrši dizel ili benzinskim agregatima.d. e-mail: viesh@dol. Predviđena su dva pravca rada na razvoju primene uređaja za korišćenje energije biomase brzom pirolizom: • proizvodnja biogoriva uređajem snage 100 kW i • proizvodnja električne energije (3. Key words: fast pyrolisis. biomasa.. naročito u teško dostupnim i energetsko deficitnim reonima zemlje postaje aktuelni zahtev. Dmitrij Strebkov2. 2006.

000-1. za deo sopstvenih energetskih izvora: kako tradicionalno biljnih otpada.EkoIst' 06. tako i novih-biomasom specijalnih biljnih vrsta. pri tome dolazi do razlaganja organskih sastojaka uz formiranje lakših jedinjenja. ZAGREVANJE 400…850 °С 900…1500 °С HLAĐENJE 100…25 °С Pirolitički gas Biljna biomasa Gasoviti / parni produkti pirolize Ugljenisani ostatak Biogorivo Slika 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja rade na bazi goriva koje se dovozi iz daleka. među kojima su osnovni-ekologija i nedovoljna efikasnost preobražavanja i korišćenja energije sirovina. 2006. seoska gazdinstva imaju mogućnost pokrivanja značajnog dela troškova. pirolizu. Tečna ili gasovita goriva proizvedena iz biomase su više univerzalna i biološki prihvatljiva sa većim sadržajem energije u odnosu na sirovinu iz koje su proizvedena. Primena biomase u prirodnom čvrstom vidu povezana je sa nizom problema. što ne dozvoljava da se problem razreši elektrifikacijom pravljenjem autonomnih postrojenja tradicionalnih elektrostanica. Na sl. Pri tome utrošci energije za sam termohemijski proces ne prelaze više od 5-10% od dobijenih energetskih proizvoda. tečno i gasovito gorivo iz praktično bilo koje sirovine koje sadrže organske komponente. Troškovi transporta tečnog goriva dostižu i do 80% od cene potrebne energije. Termohemijske tehnologije dobijanja čvrstih. Korišćenjem efikasnih tehnologija prerade proizvedenih energetskih sirovina u goriva više vrednosti. tečnih i gasovitih goriva iz različitih vidova biomase obuhvataju različite procese: direktno sagorevanje.200 ºC da bi se formirala jedinjenja sa manjim 88 . povezanih sa proizvodnjom goriva i elektroenergije. Šema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase Slika 2. 04. Grafički prikaz procesa pirolize Za dobijanje većeg učešća gasnog oblika. ekološki neopasno tvrdo. 06. U prvoj fazi izmlevenja i očišćenja od stranih primesa biljne sirovine se zagrevaju do temperatura u oblasti od 400-850 ºC. U tehnologiji pirolize odnos tečne i gasovite forme se može menjati u širokom opsegu. brzu pirolizu i sintezu. koja u obliku pare i aerosola prelaze u parni oblik. zavisno od temperature i vremena trajanja obrade sirovine. – 07. najuniverzalnija je termohemijska (piroliza) konverzija. Preko nje je moguće dobiti kvalitetno. Ekološka Istina / Ecological Truth. Među savremenim tehnologijama energetskog korišćenja biljnih biomasa.1 prikazana je osnovna šema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase. gasifikaciju. To se najbolje rešava prethodnom preradom biomase u tečni ili gasoviti oblik. prvonastala parna faza se zagreva na višim temperaturama od 1.

Kako se fizičko-hemijska svojstva proizvoda pirolize značajno razlikuju od svojstava derivata nafte.200 ºC može se menjati težinski odnos tečnog i gasovitog goriva za dva reda veličine. ima prednosti u odnosu na derivate nafte: . 04. U tabeli 1 dat je tabelarni prikaz uporednih fizičko-hemijskih svojstava biogoriva i dizelgoriva.tvrdi ostatak (do 8%).2 je dat grafički prikaz gore navedenog procesa na temperaturama od 450-1.nedovoljno visoki toplotni sadržaj zbog visokog sadržaja vode i kiseonika. Na dalje vrela gasnoparna smesa se vodi u kondenzator.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth.tečno gorivo – tamna braon tečnost koja sadrži niz hemijskih jedinjenja različitih molekulskih težina. kojima se pri umerenim temperaturama (450-550 ºC) dobija i 70 do 80% tečnog goriva u odnosu na težinu suve materije koja ulazi u proces. Pri izmeni temperature u reaktoru u oblasti 450-1. Biogorivo iz drvenih opiljaka je slično kotlovskom. . što obezbeđuje maksimalnu fleksibilnost energetskih procesa na bazi korišćenja goriva u raznim agregatskim stanjima.vodenu paru niskog pritiska. zadatak se neočekivano pokazao tehnički komplikovanijim. sa toplotnim sadržajem od 22 M joul/kg. . gde kao posledica hlađenja nastaje podela proizvoda pirolize na tečno gorivo. – 07. nego što se to prvobitno pretpostavljalo. . Gustina je do 1. Sirovina biljnog porekla pri pirolizi se razlaže na sastojke: . Dobrim delom razlog takvim istraživanjima su nastojanja da se dobije ekološka alternativa gorivu motora sa unutrašnjim sagorevanjem. koje dobija naziv „bio nafta“ i gasovito gorivo-pirolizni gas.sadržaj azota po pravilu je manji nego u nafti Čak i mali dodatak biogoriva dizel gorivu (5%) značajno snižava količinu i štetnost izduvnih gasova kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. 06. Najveći nedostatak biogoriva u odnosu na dizel gorivo je: . Po fizičkim osobinama on je sličan drvenom uglju i može se koristiti kao gorivo ili sirovina za proizvodnju različitih materijala. biogorivo u odnosu na bilo koje gorivo sa ugljenikom.200 ºC. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja molekulima:prvenstveno voda. Primena za motorna goriva se ograničava na dodavanje dizelnom gorivu u maksimalnoj količini do 20%.praktično ne sadrži sumpor . 89 . 2006.nekondenzovani gas (metan+etilen+propan+butilen). Ovakvo tečno biogorivo može se koristiti kao kotlovsko gorivo. ugljenmonoksid. vodonik i metan. Poslednjih dvadesetak godina se u razvijenim zemljama dosta intenzivno radi na razvoju pirolitičkih tehnologija. Najpostojaniji produkti termohemijskog tretmana (čija je osnova dugački polimer-lignin) ostaju u čvrstom ostatku. Na sl.2 gr/l. Međutim.visoka gustina .

% Ugljovodonik 55 – 58 86.prijemni uređaj za odstranjivanje čvrstog ostatka.500 k. 06. gasovitog do 700 kg/dan pri srednjem sadržaju toplote od 5. . Ekološka Istina / Ecological Truth. Uređaj je ispitan sa gore navedenim sirovinama i njegova proizvodnost (zavisno od vlažnosti ulaznog materijala. – 07. .5 Vodonik 5. Biogorivo Dizel gorivo Toplotni sadržaj J/kg 15–20 42 Lepljivost 3-9 (80 °С) 2-4 (20 °С) Sadržaj vlage % težinski 15-30 0. mrki ugalj i dr. .kondenzator za razdvajanje gasificiranih produkata na tečnu i gasnu frakciju.reaktor pirolize. . U tabeli 2 je dat tabelarni prikaz količine dobijenih sastojaka procentualno u odnosu na težinu sirovine.uređaj za punjenje.3 Azot 0 – 0. 2006.). Tabela 2 Sirovina Temperatura Biogorivo Gas Ugalj Voda Nepoznati 0 proizvodi zagrevanja С Drvena strugotina 550 Treset 650 Otpad od kafe 600 60 5 18 22 72 60 6 8 8 11 13.deo za čišćenje gasificiranih produkata.3. loma od elektrouređaja. Takve TE mogu biti adaptirane 90 . ulazi: .EkoIst' 06.5 13 1 1.5 – 7.0 12.8 Kiseonik 35 – 40 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1.2 Sumpor – 0. otpadaka prehrambenih proizvoda i niskokaloričnih fosilnih goriva (treset.kal/kg. u sastavu kojih se nalazi modul za preradu otpada biljnog porekla i otpadaka drveta u njegovoj obradi u tečno i gasovito gorivo i dizelgenerator.05 Alkalni metali (ppm) 5-100 <1 Elementarni sastav. stepena usitnjenosti i temperaturnog režima) iznosi 240 kg/dan tečnog goriva. Eksperimenti u svetu u razvoju i proizvodnji mini TE snage do 500 kVA i mikro-TE snage 5-30 kVA su orijentisani na korišćenje dizel i benzinskih motora sa unutrašnjim sagorevanjem. 04.prijemnik tečnog proizvoda Perspektivno se predviđa korišćenje tehnologije „brze pirolize“ za autonomno snabdevanje toplotnom i električnom energijom(mini-i mikro-TE). . drvenih opiljaka.4 U samom VIESH (Sveruski naučnoistraživački institut za elektrifikaciju poljoprivrede) razvijen je eksperimentalni uređaj za pirolizu biljnih otpadaka sa seoskih gazdinstava.5 1 Zagrevanje sirovine u komori za prethodno odstranjivanje vlage i u reaktoru za pirolizu se vrši direktnim kontaktom materijala sa metalnom površinom. U sklop uređaja za pirolizu sl.

Slika 4. Šema mikro –TE koja ima modul pirolize Adaptacija dizelmotora za rad sa gasnim gorivom može se izvesti njegovim prevođenjem na gasno-dizelni proces. Ekološka Istina / Ecological Truth. Sav gas proizveden pirolizom ulazi u motor sa unutrašnjim sagorevanjem (gas-generator) elektro-generatorskog agregata. 04. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja za rad sa gasnim i tečnim biogorivom koje se dobija pri pirolizi otpadaka biljnog porekla. Sklop uređaja za pirolizu Na sl. Takav način ne zahteva suštinske promene u konstrukciji motora. – 07. 06.4 data je šema jedne mikro –TE koja ima modul pirolize i dizelgeneratorni (benzo-generatorni) agregat. u kojem se zapaljivanje gasno-vazdušne smeše vrši „zapaljivom“količinom tečnog dizel goriva.EkoIst' 06. Slika 3. Pored toga očuvana je mogućnost brzog prelaska na 91 .

92 . ZAKLJUČAK Dosadašnjim istraživanjima u svetu i u VIESH-u dokazana je mogućnost korišćenja velike količine otpada biljnog porekla sa poljoprivrednih gazdinstava u energetske svrhe. INOVACIONNЫE I INVESTICIONNЫE PROEKTЫ VIЭSH. Tehnologii. Moskva 2005. P. Moscow. koje u odnosu na fosilno dobija naziv „biogorivo“. Dokazana je mogućnost da se istim postupom koriste i otpadi koji sadrže ugljenik različitog porekla.“Zapaljiva“količina tečnog goriva iznosi 10-20% u zavisnosti od režima rada motora. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja režim napajanja gasnim gorivom u običnom dizel-režimu. Eksperimenti sa korišćenjem gasno-dizel motora u transportne svrhe pokazali su značajno poboljšanje ekoloških i eksploatacionih pokazatelja: dvostruko smanjenje izbacivanja čađi sniženje glasnosti rada povećanje klipnih resursa za 1. 2006.EkoIst' 06. IHIS Holding i VIESH su potpisali ugovor o saradnji na komercijalizaciji postupka brze pirolize otpada biljnog porekla i drugih organskih proizvoda niskog sadržaja toplote u tečna i gasovita biogoriva. 2.5 puta pri očuvanju energetskih parametara. Technology and equipment for renewable energy utilization.34-38. Moskva 2005.S. Metodom brze pirolize moguće je dobijanje čvrstog. preko lomova kutija raznih uređaja do niskokaloričnih ugljeva i treseta. u količini čak do 70 i 80% težinskih u odnosu na ulaznu sirovinu. str.P. Pored električne energije dobija se i kogeneracija toplotne energije za razne potrebe. tečnog i gasovitog goriva. Integracija modula za proizvodnju gasnog goriva i dizel generatora u jedan energetski sistem obezbeđuje povećanje energoefikasnosti ciklusa pretvaranja energije biljne biomase (za 20%) i saobrazno sniženje cene goriva i električne energije za preduzeća. U VIESH počeli su radovi za izradu tipova mini –TE električne snage u oblasti 30-100 kVA sa modulom pirolize proizvodnosti 0. pp.7-2 t biljnih sirovina na dan (sl. Strebkov. 06.7). Biogorivo tečnog i gasovitog sastava može se koristiti i u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ali kao dodatak fosilnim gorivima.34 38. 2005. VIЭSH. Resursы. 04. Najekonomičnija primena je za mini i mikro – TE (termoelektrane)kada se svo gorivo (bez kondenzacije) koristi u gas-dizel elektrogeneratorima. Ekološka Istina / Ecological Truth. počev od drvenih opiljaka. D. LITERATURA 1. 3. U kojoj meri i kojom brzinom će se realizovati izrada prototipa uređaja i kasnije njegova implementacija u serijsku proizvodnju u mnogome će zavisiti od mogućnosti obezbeđenja finansijskih sredstava za realizaciju ovog inovacionog projekta. – 07. stor. VOZOBNOVLЯEMAЯ ЭNERGETIKA: Strategiя. Bezrukih. 47-55.

Savetovanje Alternativni izvori energije i mogućnosti njihove primene u SCG. Zlatibor. S. Oktobra 2005. D. J. 04. Kompleksnoe ispolьzovanie biomassы.april 2006. 2006. Budva 5. – 07. 06. P. CANU.Rakin. Ekološka Istina / Ecological Truth.Strebkov.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. 93 . Regenerativna goriva i vodonik.god. drevesnыh i rastitelьnыh othodov pri ih pererabotke v židkoe toplivo i gaz v эnergobalanse selьhozpredpriяtiй ENERGETIKA 2006.Garche. P.Rakin.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KONTROLA INTENZITETA SEIZMIČKIH TALASA UZROKOVANIH MINIRANJEM IZRADOM ZAŠTITNIH EKRANA CONTROL OF THE BLASTING INDUCED SEISMIC WAVES INTENSITY BY THE CONSTRUCTION OF REFLECTIVE SCREENS Saša Stojadinović. 2006. Radoje Pantović. Ključne reči: Seizmički talas. u cilju provere efikasnosti ekrana izrađen model na kojem je izvršeno eksperimentalno istraživanje i utvrđen koeficijent prigušenja ekrana. Ekološka Istina / Ecological Truth. Miodrag Žikić Univerzitet u Beogradu. Da bi se sprečilo oštećenje objekata primenjuju se različiti načini kontrole potresa počev od smanjenja količine eksploziva koja se detonira u jednom vremenskom intervalu sve do izrade reflektujućih zaštitnih ekrana. A model for the determination of the dumping coefficient was made on the Technical facultz at Bor. Key words: Seismic wave.yu IZVOD: Miniranje na površinskim kopovima uzrokuje pojavu seizmičkih talasa koji mogu ugroziti objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini minskog polja. One of these measures is the reflective screen. Tehnički fakultet u Boru sstojadinovic@tf. Pri nailasku talasa na prepreku u vidu diskontinuiteta u sredini kroz koju se prostire dolazi do delimične refleksije i delimične refrakcije talasa na prepreci. 06. Samim tim što se jedan deo talasa reflektuje sa površine prepreke energija i intenzitet refraktovanog talasa slabe u odnosu na početni pa samim tim opadaju i efekti koje on izaziva u sredini kroz koju se prostire.bor.EkoIst' 06. ekran. Rejli talas je 94 . DIMENZIJE ZAŠTITNOG EKRANA Osnovni problem koji treba rešiti kod primene ekrana za zaštitu objekata su minimalno rastojanje ekrana od minskog polja i potrebna dubina ekrana. Various methods of quake control are applied in order to prevent damage.ac. Ova karakteristika talasa bila je osnov ideje za kontrolu potresa uzrokovanih miniranjem na površinskim kopovima izradom ekrana. Sam ekran može biti pukotinskog tipa ili u obliku pojasa rastresenog materijala. – 07. kontrola ABSTRACT: Blasting on the open pit mines induces seismic wave that can damage the nearbz structures. screen. Nosilac najveće količine energije i uzročnik najkompleksnijih pomeranja tla je Rejli talas. Na Tehničkom fakultetu u Boru je. Ekran u suštini pretstavlja veštački diskontinuitet u strukturi tla između minskog polja i objekta koji treba zaštititi. 04. control UVOD Miniranje na površinskim kopovima uzrokuje pojavu seizmičkih talasa koji mogu ugroziti objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini minskog polja. Da bi se sprečilo oštećenje objekata primenjuju se različiti načini kontrole potresa počev od smanjenja količine eksploziva koja se detonira u jednom vremenskom intervalu sve do izrade reflektujućih zaštitnih ekrana.

Međutim. Sa povećanjem dubine njegova energija i pomeranja koja on uzrokuje opadaju i na dubini od jedne njegove talasne dužine su praktično jednaki nuli. (m). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja površinski talas i najsporiji je od svih tipova seizmičkih talasa. Model je izrađen u dvorišnom prostoru Rudarske zgrade Tehničkog fakulteta u Boru.7) gde su: R – rastojanje tačke pojavljivanja Rejli talasa na površini od tačke iniciranja eksplozivnog punjenja (m) Cp –brzina prostiranja primarnog talasa (m/s) Cs – brzina prostiranja sekundarnog talasa (m/s) hr – dubina tačke iniciranja (m) Budući da se Rejli talas pojavljuje na površini tek na rastojanju R od tačke iniciranja eksplozivnog punjenja ovo rastojanje može predstavljati minimalno rastojanje za izradu ekrana. 2006. određivanje njegove talasne dužine nije moguće. dolazi se do zaključka da dubina ekrana treba da bude najmanje jednaka jednoj talasnoj dužini Rejli talasa. Sa porastom dubine njegova energija opada i na dubini od jedne njegove talasne dužine praktično je jednaka nuli. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je imati seizmički zapis Rejli talasa i na njemu izvršiti Furijeovu (Fourie) analizu (FFT-Fast Fourie Transformation). U prvom bloku je izrađena bušotina prečnika 8 mm i dubine 120 mm (3) 95 . 04. Na površini terena uzrokuje eliptična kretanja čestica i najveći intenzitet ima na samoj površini. pored laboratorije za mehaniku stena i tla.EkoIst' 06. [1] Rastojanje od tačke iniciranja eksplozivnog punjenja do tačke pojavljivanja Rejli talasa na površini dato je izrazom: R= Cp ⋅ h r 2 C 2 − Cs p . S obzirom na to da je Rejli talas kompleksne prirode. Sam model se sastoji od dva betonska bloka dimenzija 1000 X 500 X 300 mm. a na osnovu nje i dominantnu talasnu dužinu Rejli talasa. Za potrebe provere efikasnosti ekrana kao mere za kontrolu potresa i zaštitu objekata na Tehničkom fakultetu u Boru je izrađen model i na njemu je izvršeno eksperimentalno istraživanje. Rejli talas se kreće neposredno uz površinu tla. 06. Rejli talas je moguće predstaviti zbirom harmonijskih talasa Prema tome. (6. ISPITIVANJA NA MODELU Model Zbog visokih troškova izrade ekrana u realnim uslovima za potrebe provere njihove efikasnosti izrađen je model. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. moguće je definisati dominantni harmonik u Rejli talasu i odrediti njegovu frekvenciju. Ukoliko se analizira ova činjenica.

iznad barutnog punjenja. Prva merna tačka ugrađena je na rastojanju od 200 mm od centra bušotine a ostalih četiri na međusobnim rastojanjima od po 100 mm.5 g. na rastojanju od 50 mm su ugrađene merne tačke 250 50 50 R4 500 1 2 1000 Slika 2. K. Valjevo (slika 7). 06.EkoIst' 06. Ekran je izrađen na rastojanju od 250 mm od centra bušotine i sa obe njegove strane. Izrada pukotinskog ekrana celom visinom modela je bila neophodna jer ne postoji mogućnost modeliranja talasne dužine generisanog seizmičkog talasa. „Krušik“. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja R4 500 1 200 100 2 100 3 100 4 100 5 1000 Slika 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prečnik patrone je bio 7 mm a dužina patrone sa zapaljivom glavicom 60 mm. Izgled i dimenzije prvog bloka modela Na pravilnim rastojanjima od bušotine su u model ugrađene merne tačke kako bi se utvrdio zakon kretanja seizmičkog talasa. 96 . Izgled i dimenzije drugog bloka modela Eksplozivno punjenje Eksplozivno punjenje kojim je generisan seizmički talas je bila patrona sa barutnim punjenjem mase 0. ugrađivane zapaljive glavice elektrodetonatora normalne osetljivosti proizvedene u H. Na posebnom bloku je izrađen ekran pukotinskog tipa dubine 300 mm. – 07. 2006. 04. Za iniciranje barutnog punjenja u patronu su.

0279 .Br. (mm/s). Vrednosti dobijene merenjima su statistički obrađene.30 0. (6) 97 . 04.50 0.0005 4 0.0279 R = 0. danske firme Brüel&Kjær. Ekološka Istina / Ecological Truth.1 1 10 Dr 100 Slika 3.EkoIst' 06. – 07.347 0.360 26. opremljen akcelerometrom Type 4332 i integratorom ZR 0020.0005 3 0.944 0.0005 2 0.605 0.0005 5 V (mm/s) 7.833 Na osnovu svih vrednosti brzina oscilovanja dobijenih merenjima na mernim tačkama izvršena je regresiona analiza i konstruisan je grafik zavisnosti brzine oscilovanja od redukovane dužine u logaritamskoj podeli (slika 3).60 0.8x 2 -3.944 13.8(D R )− 3. (m) (kg) 0.416 17. 10 V (mm/s) 1 y = 6691. pomeranje i ubrzanje u posmatranim tačkama i na osnovu tih podataka određen je zakon oscilovanja. Zavisnost brzine oscilovanja od redukovane dužine Na osnovu grafika određeni su koeficijenti karakteristike tla k i koeficijent regresije n na osnovu kojih je definisan zakon oscilovanja u obliku: Vmax = k (D R )− n = 6691.975 1. 06.260 DR 8. 2006.888 22. Rezultati ispitivanja na I bloku modela d Q R.20 0. Primenom konvertora jedinica proračunate su brzina oscilovanja. Tabela 1.40 0.0005 1 0. Opis eksperimenta U prvom delu eksperimenta određivan je zakon oscilovanja talasa. U bušotini su detonirana eksplozivna punjenja i na svakoj mernoj tački je izvršena serija merenja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Instrumentacija Za merenje intenziteta potresa korišćen je Impulse Precision Sound Level Meter Type 2204.710 2.

Međutim.772 Naravno. sa obe strane ekrana. idealnim uslovima.5 g. Na osnovu poznatog zakona oscilovanja prognozirana je maksimalna brzina oscilovanja u mernoj tački 2. 2006.8⎜ ⎜ 0. U realnoj sredini ovakvi uslovi su skoro nemogući. Ekološka Istina / Ecological Truth.45 %.0279 = 2.772 mm/s.5 g a rastojanje tačke od bušotine 300 mm maksimalna brzina oscilovanja je: ⎛ d ⎞ ⎟ Vmax = 6691. koeficijent prigušenja ekrana je 2. eksperiment dokazuje hipotezu da ekran može delovati kao absorber seizmičkog talasa i da može smanjiti njegov intenzitet. to jest brzine oscilovanja. (%) 1. Na prvi pogled je očigledno da je vrednost brzine oscilovanja izmerene na mernoj tački 2 drugog bloka manja od brzine oscilovanja izmerene na istoj mernoj tački prvog bloka.0279 ⎛ 0. – 07.3 ⎞ ⎟ = 6691. Prema tome. Ekran je pukotinskog tipa i u potpunosti razdvaja ogledni blok na dve celine. ovde se treba ograditi i reći da se radi o eksperimentalnom istraživanju u. U ovom slučaju koeficijent prigušenja je 37. Pošto je količina eksplozivnog punjenja 0.0005 ⎟ ⎝ ⎠ −3. V gde su: (7) β – koeficijent prigušenja (%) Vmax – maksimalna brzina oscilovanja u mernoj tački 2 prognozirana na osnovu zakona oscilovanja (mm/s) V – izmerena brzina oscilovanja u mernoj tački 2 (mm/s). Pri iniciranju punjenja mereni su intenziteti potresa.EkoIst' 06.45 . U drugom bloku je celom njegovom visinom i širinom izrađen ekran pukotinskog tipa na rastojanju od 250 mm od centra bušotine i sa obe njegove strane. 98 . 06. bez slojeva i diskontinuiteta u vidu pukotinskog sistema. skoro.577 β = ln ⋅ 100 = 37.8⎜ ⎜ Q⎟ ⎠ ⎝ −3. na rastojanju od 50 mm su ugrađene merne tačke (slika 2).577 (mm/s) Izmerena vrednost brzine oscilovanja (dobijena na osnovu srednje vrednosti podataka očitanih sa instrumenta) je 1. KOEFICIJENT PRIGUŠENJA Nakon obrade i sređivanja rezultata bilo je moguće odrediti koeficijent prigušenja ekrana. 04. Eksplozivno punjenje je takođe bilo barutno punjenje mase 0. Koeficijent prigušenja ekrana računat je kao odnos brzina oscilovanja izmerenih na mernim tačkama 2 prvog i drugog bloka kao: V β = ln max ⋅ 100 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Nakon određivanja zakona oscilovanja i seizmičkih karakteristika betona započelo je ispitivanje na II bloku modela. (%). Sredina kroz koju se seizmički talas prostire je homogena.

CTO-12103.E. Dowding. D. International journal of rock mechanics and mining science & Geomechanics abstract.6. C. L. Vol. 2003. Eksplozivi Bušenje Miniranje 1/87.A. „Comparative study of structure response to coalmine blasting“. Contract No. Rudeks.G.McKenna. Ekološka Istina / Ecological Truth. C. 3. Siskind. 99 . Martell. No. „Modelling of blasting vibrations“. 1987. M. 1988. 25. Office of surface mining reclamation and reinforcement. Aimone-Martin. Hinzen.EkoIst' 06. K. Beograd. Seizmički efekti od miniranja“. 04. 2. – 07. 2006.M. Jurij Ivanetić. 06.T.H. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA 1.

06. više od ¼ svetske populacije konzumira cigarete ( oko 1. CO UVOD Jedan od najvećih problema savremenog sveta je zagađenje životne sredine. Pod pritiskom Svetske Zdravstvene organizacije i antipušačkog lobija. Ključne reči: ETS (ambijentalni dim). This should unable proper approach and connecting of all the measures in environmental protection regarding tobacco smoke in aur country. Zakonom se ograničavaju ne samo količine tar-a i nikotina. Zemun IZVOD: Od septembra 2005. isparenja hemijskih sredstava. primenu ovog zakona ne prati i postojanje odgovarajućih laboratorija. Stoga ovaj rad ima za cilj da objedinjavanjem svih mera i rezultata dobijenim u ispitivanjima koja su vršena na teritoriji SCG. Miroslava Nikolić Poljoprivredni fakultet. Međutim. 2006. Our opinion is that this results from inappropriate interpretation of all necessary measured that have to be carry out. prema najnovijim podacima. kao i rezultata zabeleženih u svetu. CO ABSTRACT: Since September 2005. nicotine. nastala je i potreba ispitivanja doprinosa duvanskog dima zagađenju okoline. Ekološka Istina / Ecological Truth.godine počeo je da važi novi Zakon o duvanu. Kao najveći zagađivači pominju se izduvni gasovi vozila. Ovo je posledica nesagledavanja ukupnih mera koje treba preduzeti u cilju smanjenja zagađenja okoline duvanskim dimom. TAR. kao i mogućnosti njegovog smanjenja sa tehnološkog i zdravstvenog aspekta. For that. ukaže na mogućnost smanjenja učešća duvanskog dima u zagađenju okoline. okolina. protection. niti odgovarajućih institucija koje bi nadgledale poštovanje zakona. procesi sagorevanja prirodnih i sintetičkih materijala i slično (9). the aim of this work is to presented results from domestic and worldwide researches on the issue of possible lower contamination of environmental by tobacco smoke. a dnevna potrošnja cigareta u svetu iznosi oko 16. Ovo iz razloga što. već i količine CO koje cigarete po kategorijama mogu da emituju.7 milijardi). zaštita. nikotin. Key words:ETS(environmental tobacco smoke). 04. – 07.5 milijardi komada. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EFIKASNOST MERA U SMANJENJU ZAGAĐENJA OKOLINE DUVANSKIM DIMOM EFFICIENCY OF MEASURES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION OF TOBACCO SMOKE Vesna Radojičić.EkoIst' 06. The efforts of smokers and environmental protection are already included but there are some doubts about possible application. koje bi mogle da garantuju i tačnost rezultata. ali i okoline. koji jednim delom predviđa zaštitu i aktivnih i pasivnih pušača. environmental. industrijska postrojenja. TAR. koja se koriste za zaštitu poljoprivrednih kultura ili za čišćenje raznih površina i predmeta. Kao rezultat sagorevanja materijala u cigareti javljaju se dve struje duvanskog dima: 100 . the new Tobacco Low is on. Actually there is the luck of propriety labs and government boards and commissions which will enable obtaining and carry out of adequate measures.

koji ima najveći uticaj na zagađenje životne sredine. Glavna struja dima . Zakonodavno-pravnog aspekta 2. environmental tobacco smoke-ETS). u novije vreme sve veća pažnja se poklanja i trećoj vrsti dima. Čak i ako se izdvoje pušači od nepušača ili koristi ventilacioni sistem u cilju smanjenja količine dima. automatski utiču i na smanjenje stepena zagađenosti okoline njime. 1991. Sporedna struja dima . štetne supstance su još uvek prisutne. broj prisutnih osoba). kao što su CO i CO2 smanjuju se eksponencijalno. Važno je napomenuti da ETS nije nikada izolovano prisutan u ambijentu.nastaje u periodu tinjanja. Mere se mogu preduzimati sa: 1. već njegove komponente deluju na čoveka zajedno sa svim ostalim potencijalnim zagađivačima životne sredine. 2. Brzina smanjivanja koncentracije respiratornih čestica i ugljovodonika je između oksida ugljenika i nikotina. garderoba). Na fizička i hemijska svojstva ETS-a utiču različiti faktori u zavisnosti od toga da li se formira u otvorenom ili zatvorenom prostoru (4). a sve u cilju zaštite zdravlja pasivnih pušača.godine je na osnovu prethodnih rezultata doneta odluka o prestanku pušenja na javnom mestu. se formira od sporedne struje dima (sa zapaljenog kraja cigarete) i takozvanog povratnog dima. Pri tome. Medicinskog aspekta 101 . 04. nameštaj. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Pravci kretanja duvanskog dima u okolini (prostoriji) prate cirkulaciju vazduha u toj prostoriji. Mere za smanjenje štetnosti duvanskog dima Sve mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja štetnosti duvanskog dima. Tehnološkog aspekta u proizvodnji 3.nastaje u periodu povlačenja i prolazi ceo konus cigarete prema ustima pušača. što u prvom redu zavisi od toga da li je cirkulacija vazduha u toj prostoriji prirodna (lagana) ili postoji ventilacija. tzv.EkoIst' 06. Koncentracija nikotina u okolini se relativno brzo smanjuje. vlažnost. Koncentracija komponenata ETS-a je veća u zatvorenom prostoru. 2006. Koncentracija gasnih komponentata. 1992.godine Kanadski centar za Zaštitu zdravlja je na osnovu ispitivanja klasifikovao ambijentalni dim u grupu najopasnijih uzročnika kancerogenih oboljenja (2). Sadrži preko 4000 štetnih supstanci. ne postoji siguran nivo izlaganja sastojcima duvanskog dima. izlazi neposredno iz zone žarenja i sa površine cigarete u atmosferu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1. 06. mora se uzeti u obzir da se koncentracije komponenata povećavaju u zavisnosti od broja pušača i od uslova okolnog vazduha (temperatura sobe. ambijentalnom dimu (duvanski dim u okolini. Drugim rečima. Koncentracije različitih komponenata duvanskog dima u okolini se različitom brzinom smanjuju. Ambijentalni dim (ETS). Pored glavne i sporedne struje dima. jer ga površina okoline apsorbuje (zidovi. koji pušač izbaci nakon inhaliranja. od kojih su najmanje 43 poznati kancerogeni za ljude i životinje(2).

smanjenje količione fenola iznosi 17%. odnosno manje čestične faze pri sagorevanju (tabela 1). Brojnim ispitivanjima ustanovljeno je da primena ekspandovanog duvana redukuje TAR od 32-42%. benzopirena 28% a cijanovodonika čak 50% (10). kao i na prikazu sadržaja nikotina i TAR-a izraženim u miligramima. Tržišta duvana se razlikuju po načinu etiketiranja brendova. jer smanjenje količine materijala utrošenog za punjenje cigarete dovodi i do smanjenja količine formiranog dima (3). 04. Informacija mora biti jasno uočljiva na pozadini paklice i trebalo bi da zauzme oko 25% stranice na pakovanju. U tu svrhu. Još 1968. U SCG je etiketiranje zasnovano na štampanju poruke u vidu upozorenja o štetnosti pušenja na paklicama cigareta. a istovremeno da bude manje štetna po zdravlje. te tako sadržaji komponeti navedeni na paklicama cigareta ne moraju predstavljati količine koje pojedini pušač unese iz svake cigarete (8). Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta baziraju se na etiketiranju sadržaja nikotina. 102 .Izbor odgovarajućih sorti duvana Prilikom izrade mešavine za cigarete potrebno je odabrati sorte koje formiraju manje dima. 2.godine dr Ernest Wynder je formirao grupu za izradu manje rizične cigarete (4). U dimu cigarete sa primenom rekonstituisanog duvana. 2. 2006. nikotina i CO određuju standardnim analitičkim tehnikama.Upotreba ekspandovanog duvana . čija su dostignuća dovela do proizvodnje «laganih» cigareta sa smanjenim sadržajem štetnih komponenata u duvanskom dimu (9). TAR-a i CO na paklicama cigareta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1. Mere koje se preduzimaju sa tehnološkog aspekta i aspekta proizvodnje Sa ciljem smanjenja štetnosti duvanskog dima preduzete su i odgovarajuće tehnološke mere.Upotreba rekonstituisanog duvana ili duvanske folije (3). 06. važno je napomenuti da se nivoi sadržaja TAR-a.EkoIst' 06. čiji su parametri podešeni prema prosečnim performansama individualnog pušenja. količine TAR-a i nikotina se smanjuju i do 40%. vršena su brojna ispitivanja i preduzete su pojedine tehnološke mere: 1.pre svega utiče na povećanje moći punjenja cigarete. Ovim se upozorava javnost na opasnost od pušenja i pomaže pušačima da izaberu marku cigareta sa nižim sadržajem štetnih materija (7). koja bi trebala da zadovolji pušača u količini nikotina i osnovnim pušačkim svojstvima. kao i nikotin od 5359% 3. – 07. koje uključuju upotrebu mašina za pušenje. kod nas i u svetu. s tim što ne postoje standardi i propisi o njihovim dozvoljenim količinama po kategorijama cigareta. Ekološka Istina / Ecological Truth. a količine štetnih materija moraju biti određene Standardnim metodama koje objavljuje Međunarodna Organizacija za Standarde – ISO (6). Međutim. Za svakog pušača režimi pušenja su pojedinačni. ali je veoma važno da poruka o štetnosti bude vidljiva na kutiji cigareta.

Svako dalje povećanje efikasnosti filtra može se ostvariti ventilacijom filtera – perforacijom korka i ovoja filtera ili selektivnom filtracijom (5).5 12. 06.33 22. Kao rezultat dejstva antipušačkog lobija navodi se to da je 25% tvrdokornih pušača smanjilo dnevni unos cigareta za više od polovine. može se zaključiti sledeće: 103 . koja podrazumeva dodavanje posebnih materijala filterima (aktivni ugalj. 5.3 8. Prema brojnim istraživanjima mnogih naučnika. u zavisnosti od ustanove ili želje pacijenata.51 26. Primenom navedenih mera dolazi do znatnog smanjenja količine štetnih sastojaka duvanskog dima.6 12. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1.flue cured AC.Filtracija .7 4. sintetičke smole. Konstituenti glavne i sporedne struje dima za osnovne tipove duvana MS Nikotin% TAR(mg) CO(mg) SS Nikotin% TAR(mg) FC. U našoj zemlji mere sa medicinskog aspekta se ne primenjuju organizovano.4 SC 0. pušač koji puši 20 cigareta dnevno.sporedna struja dima FC 3. Prema istraživanjima Medicinskog Instituta (IOM-a).96 27. već sporadično.42 26. Primarni cilj ovih mera je prestanak pušenja i prevencija njegovog započinjanja.Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta Bolesti izazvane pušenjem duvana predstavljaju jedan od vodećih rizika za zdravlje stanovništva. u cilju smanjenja štetnosti duvanskog dima.air cured SC-sun cured MS-glavna struja dima SS. zeoliti). Perforacijom može da se redukuje do 30% produkcije čestične faze. – 07.Modifikacija papirnih elemenanata cigarete. ispod 1mg nikotina i 10mg CO(8).7 2.49 23.EkoIst' 06. Tehnološka dostignuća dovela su do proizvodnje laganih cigareta sa 10mg TAR-a. tako i pasivnih pušača. udahne dim više od 70 hiljada puta godišnje(1).Filtracijom se zadržava još 30% čestične faze.1 AC 3. kao i svetskih zdravstvenih organizacija ustavljeno je da duvanski dim sadrži oko 4800 jedinjenja od kojih su 60 izuzetno kancerogena. Ekološka Istina / Ecological Truth.67 35. ZAKLJUČAK Na osnovu izloženog pregleda rezultata mera. 2006.9 13. 3.6 7. perforacijom ovoja filtera i perforacijom korka. 04. a time i učešća u kontaminaciji životne sredine njime. koja se postiže: perforacijom cigaret papira. Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta zasnovane su na zaštiti zdravlja kako aktivnih. a 17% ove populacije je zauvek ostavilo pušenje.

1982. 22. Wynder. – 07..: Effect of tobacco reconstitution and expansion processes on smoke composition.553-87.Symp. World Health Organization. Tobacco Products Information Regulations. 3. 2004. as amended. 9.G. 337-92.A.L.T.EkoIst' 06.Geneva. 4.: Nature. Moric. LITERATURA American Compagne for Tobacco-Free: Sleeping with a killer.: Fifty years of research on cigarette smoke formation and delivery. a time i njegovog uticaja na zagađenje životne sredine postiže se kombinacijom svih pomenutih mera. Haltev. H. 1977.W. 10. A. Ekološka Istina / Ecological Truth.Adv. 1986. 2000. JAMA 192. T.Sci. nikotina i CO na paklicama cigareta. General Information and Health Effects. Mere koje se preduzimaju sa tehnološkog aspekta i aspekta proizvodnje zasnovane su na smanjenju štetnih sastojaka duvanskog dima. 2006. Roemer R. 1965.Tob. Jenkins. Walgate R.: Legislative Action to Combat the World Smoking Epidemic. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1. D.M. 6.. 1996. 3. D. Suština ovih mera zasnovana je na etiketiranju sadržaja TAR-a. 7. 2. Hoffman. E. one i primenjuju sve pomenute mere za proizvodnju takozvane "sigurne" cigarete.pp. Rec. Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta zasnovane su na zaštiti zdravlja kako aktivnih.Tob. 1999. 1978. Rec. 201. 2. 2003. JUS-60143 (SOR/DORS). 324. Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno pravnog aspekta podrazumevaju upozorenje pušača na štetnost duvanskog dima. and Ho. Najbolji efekat smanjenja štetnosti duvanskog dima za aktivne i pasivne pušače. 06. 113-32.. 1. 4. Personal Communication with Luk Joossens. nicc Consultatnt and Who Expert on European Tobacco Control Activities. A Review Acs. 8.Sci. and Mc Rae. tako i pasivnih pušača. 04.: Reduction of Technorigenicity of Cigarette Smoke. Primarni cilj ovih mera je prestanak pušenja i prevencija njegovog započinjanja. 5. R. D.: Selective filtration of tobacco smoke components. 104 . 88-94. and Newton.D.Adv. Obzirom da domaće fabrike prate savremene trendove proizvodnje. Canadion Centre for Occupational Health and Safetly: Environmental Tobacco Smoke (ETS). October.

This will allow us to detect pollution sources of the biggest ecological. Mreža stanica treba da omogući karakterizaciju opšteg zagađenja vazdušnog basena grada. Appropriate thematic cards should be made to present state of living environment. 06. timely inform citizens. Položaj mernih mesta određuje se na osnovu proučavanja prostornog plana grada (oblasti). microclimatic and architecture features of town area has to be explored to find optimal solution for allocation of monitoring stations. Ključne reči: životna sredina. Prema podacima iz literature [1]. vazduh. proračuna orijentacionih vrednosti polja koncentracija štetnih materija. i odredili bi se izvori najveće opasnosti sa ekološke. Treba formirati tematske karate koje odražavaju stanje životne sredine posmatrane oblsti. Ekološka Istina / Ecological Truth. minimalni broj mernih stanica iznosi od 15 do 20. Institut za bakar Bor. uslovljenu turbulentnom difuzijom primesa. kako bi se građanstvo pravovremeno informisalo i izvršila kontrola zagađivača. Razmeštanje stanica za praćenje zagađenja po neteritorijalnom principu otežava izradu polja koncentracija pomoću 105 . – 07. otkrivanje nepovoljnih dejstava životne sredine na čoveka. medicines and geographic point of view.co. tvrdo zemljište). mikroklimatske i arhitekturne osobine grada da bi se na bazi primene postojećih metoda došlo do optimalnog rešenja za razmeštaj stanica za monitoring aerozagađenja. asfalt. On the bases on data collected during card analyses town area should be separated on appropriate regions. Key words: living environment. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RAZMEŠTANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA THE ALLOCATION OF MONITORING STATIONS FOR AIR QUALITY CONTROL Viša Tasić1.yu IZVOD:Razmeštanje stacionarnih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha treba da omogući dobijanje objektivne slike o zagađenju atmosferskog vazduha. 2006. određivanje obima rada svake stacionarne stanice. Na osnovu analize ovih karata izvršila bi se rejonizacija grada. ko i da odražavaju karakteristično stanje vazdušne sredine oblasti u kojima se nalaze. and control of all air polluters. za grad sa brojem stanovnika preko 2 miliona. air. merna stanica ABSTRACT: The allocation of fixed stations for air quality should provide objective view on air pollution. Merne stanice moraju da se nalaze na otkrivenoj lokaciji koja se provetrava sa svih strana. monitoring. visa@ibb-bor. meteoroloških osobina oblasti. The monitoring network should provide general characterization of air pollution caused by turbulent diffusion of polutants. U tom cilju moraju se proučiti ekološke. kao i podataka o zagađenju u proteklom periodu. određivanje metode praćenja. a koja se na zaprašuje (travnjak. medicinske i geografske tačke gledišta. Milivojević. Novica Milošević. Dragan R. Izdvajanje najzagađenijih i najčistijih rejona jedan je od preduslova potrebnih za preciziranje mernih mesta. With that aim ecological. measuring station UVOD Elementarni principi razmeštanja mernih mesta pri planiranju mreže meteoroloških stanica važeći su i pri planiranju stacionarne monitoring mreže zagađenja atmosferskog vazduha: izbor objekata praćenja.EkoIst' 06. 04. monitoring.

Srednja kvadratna greška interpolacije može se izračunati na osnovu izraza 2. Sistematski pristup izboru mesta za razmeštanje opreme za praćenje kvaliteta vazduha uključuje tri glavna elementa: razmatranje zadataka postavljenih monitoring sistemu. – 07. to jest. geografsko. E = ( x / l)b(l − x ) + (1 − ( x / l))b( x ) − ( x / l)(1 − ( x / l))b(l) (2) gde je b(l) strukturna funkcija parametra koji se razmatra: b(l) = [f (n ) − f (n + l)]2 . Kada se ova vrednost primeni u izrazima 1 i 2 dobija se: f (n + (l / 2)) = 0. f (n + x ) = (1 − ( x / l))f (n ) + ( x / l)f (n + l) (1) pri čemu je f (n ) i f (n + l) odstupanje parametra koji se razmatra u tački n i n+l. Nedostatak ovakvog pristupa ogleda se u mogućem nereprezentativnom razmeštanju stanica u odnosu na izvore zagađenja (emitere). U literaturi [2] predviđa se razmeštaj mernih mesta u naseljima sa složenim reljefom i znatnim brojem izvora izbacivanja zagađujućih materija na površini od 5 do 10 kvadratnih kilometara. Ekološka Istina / Ecological Truth. Za određivanje prosečne koncentracije zagađujućih materija može se primeniti gusta ravnomerno raspoređena mreža mernih stanica. 06. Za gradove sa slabom zagađenošću rastojanje između mernih mesta koje se predlaže može biti od 10 -15 kilometara.25). Sa stanovišta razmeštaja mernih mesta gradovi mogu da se podele na one sa slabom zagađenošću vazduha (kada je odnos prosečne koncentracije zagađivača prema 24-časovnoj vrednosti GVI –granična vrednost imisije.EkoIst' 06. METOD LINEARNE INTERPOLACIJE Određivanje neophodnog broja mernih mesta može se izvršiti polazeći od zadate greške pri određivanju parametara zagađenja metodom linearne interpolacije. 2006.) kao i razmatranje konkretnih rešenja koja su već bila prihvaćena pri rešavanju sličnih problema. dok se merna mesta u ravnicama predviđaju na 10-20 kvadratnih kilometara. Takva mreža podrazumeva razmeštaj stanica u čvorovima mreže na svaka 2 km. Nepoznata vrednost posmatranog parametra u tački koja se nalazi između dve susedne tačke sa poznatim vrednostima na osnovu metode linearne interpolacije nalazi se prema izrazu 1. razmatranje fizičkog okruženja sistema (meteorološko. manji od 0.25) i one sa velikom zagađenošću (pomenuti odnos veći od 0. topografsko i dr. jedna merna stanica na 4 km2. dok kod gradova sa velikom zagađenošću vazduha rastojanja između mernih mesta moraju biti smanjena na 2-3 kilometra. 04. Srednja kvadratna greška interpolacije E ima maksimalnu vrednost za x = l / 2 .5[f (n ) + f (n + l)] (3) 106 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja matematičkih modela. a f (n + x ) odstupanje parametra u tački x kroz koju se vrši interpolacija.

U ovoj etapi vrši se ispitivanje svih karakterističnih situacija. 06. teritorija koja se posmatra deli se na deonice u vidu mreže sa ukupnim brojem ćelija N . čime se pruža mogućnost sprečavanja opasnih situacija i reagovanja na pojavu istih. Pri zadatoj grešci interpolacije u slučaju grada sa velikim koncentracijama zagađujućih supstanci u vazduhu rastojanja između mernih stanica biće znatno manja nego u slučaju grada sa manjim koncentracijama zagađujućih supstanci u vazduhu. 04. m indeks tačke mreže. Cm. Određivanje klastera. Što je ovaj korak kraći. Zatim se prema izrazu 4 određuje greška linearne interpolacije kao funkcija rastojanja između mernih mesta. b) razmeštanje mernih stanica koje omogućuje detekvovanje premašenja graničnih vrednosti. Za svaku posmatranu situaciju određuje se klaster kao skup svih čvorova mreže kod kojih je došlo do premašenja praga koncentracije: Q t = (Μ / C m. t ≥ C 0 ) . Ekološka Istina / Ecological Truth. M skup svih tačaka mreže.EkoIst' 06.25b(l) (4) Na osnovu izraza 3 i 4 može se odrediti maksimalno moguće rastojanje između mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha pri zadatoj tačnosti. Dodela informacionog sadržaja tačkama rešetke. Definisanje ulaza. gde je Q skup svih čvorova mreže koji čine klaster t . C 0 vrednost praga. – 07. t indeks karakteristične situacije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja E = b(l / 2) − 0. Pre svega treba odrediti strukturnu funkciju posmatranog parametra b(l ) . 3. Vremenski korak obnavljanja prostorne raspodele koncentracije zavisi od vremenskog koraka prikupljanja ulaznih podataka. OPTIMIZACIJA BROJA MERNIH MESTA Pri optimizaciji mreže monitoringa mogu se izdvojiti tri osnovna kriterijuma: a) razmeštanje mernih stanica po kriterujumu najtačnije procene koncentracije zagađujućih materija na celom gradskom području. U skladu sa odabranim kriterijumom optimizacije primenjuju se adekvatni algoritmi. Nakon izračunavanja maksimalnog rastojanja između mernih mesta može se odrediti njihov potreban broj. 107 . 2006. Rad modela izrađenog na osnovu ovog algoritma sastoji se iz sledećih etapa: 1. može se razmatrati više karakterističnih situacija pri proračunu. Za razmeštanje stanica po kriterujumu b) primenjuje se Nolov algoritam. Ako se poznaje prostorno-vremenska raspodela koncentracije zagađujuće materije. Čvorovima mreže daje se informacioni sadržaj prema sledećim kriterijumima: 2. c) razmeštanje mernih stanica kojim se ostvaruje poboljšanje reprezentativnosti podataka pri promeni parametara izvora izbacivanja.t koncentracija na m -tom čvoru mreže u vremenskom periodu t . Obično se za grešku interpolacije uzima 20% GVI.

zelena zona. Za postavljanje stanice za merenje bira se čvor mreže sa maksimalnom efektivnošću. t ) . Za normalizaciju različitih doza koje su čvorovi dobili neophodno je odrediti potpunu dozu. uzimajući u obzir meteorološke i klimatske uslove. zona autoputeva. Radi poređenja informacionog sadržaja različitih čvorova. Funkcionalne zone obično nemaju jasne granice i mogu uticati jedna na drugu. potrebno je odrediti veličinu koja predstavlja normalizovanu dozu koju je čvor dobio: E m = S m / A Izbor čvora za postavljanje stanice za merenje. stambena. Ponovo se bira čvor sa najboljom efektivnošću i proces se nastavlja sve dotle dok suma pokazatelja efektivnosti ne postane niža od unapred zadate vrednosti.ti čvor mreže u svim ∑ m∈Q t posmatranim sistuacijama iznosi Sm = • Potpuna doza. primena zonsko-funkcionalnog pristupa za razmeštanje stacionarnih stanica za kontrolu pokazuje se kao svrsishodna. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. kao i preduzeća koja izbacuju zagađujuće materije. S druge strane. Pokušaj da se zadovolje prethodno navedeni zahtevi dovodi do grupisanja mernih mesta na bazi njihove pripadnosti funkcionalnim zonama grada (industrijska. U radu [3] razmatrana su osnovna načela za raspoređivanje mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha u okviru funkcionalnih zona u gradovima. 2006.). ZONSKO-FUNKCIONALNA METODA RAZMEŠTAJA MERNIH MESTA Radi procene stanja zagađenja vazdušnog basena i prognoze njegovih promena. Izbor narednih mernih mesta. m∈Q t ∑ (A t ) ∑ t 4. to jest kompleksnu dozu za sve teritorije koja se određuje kao: A = At t. kako bi se odredili vremenski periodi kada nivo zagađenja prelazi dozvoljene vrednosti. mreža stacionarnih stanica za kontrolu mora da se bude ravnomerno raspoređena po celoj teritoriji posmatrane oblasti. u cilju određivanja skupa tačaka na kojima treba postaviti merna mesta. za preostale čvorove mreže preračunavaju se nove doze i nova efektivnost (puna doza ostaje nepromenjena). a sve to u cilju definisanja preporuka za smanjenje izbacivanja i odgovarajućih mera dejstva (po potrebi). Na taj način svaki klaster određen u konkretnoj situaciji karakteriše se zonom doziranja At = (Cm. Doza dobijena za m . Iz tog razloga merne stanice za kontrolu aerozagađenja moraju se stacionirati u blizini zona sa najvišim nivoom zagađenja. Pa ipak. 04. 5. Takvoj se stanici daje zona uticaja. zona centra grada i dr. • Efektivnost. 108 .EkoIst' 06. sastavljena od skupa svih klastera koji sadrže izabranu tačku. Svi klasteri koji sadrže izabranu tačku uklanjaju se iz memorije. Svakom čvoru mreže koji pripada određenom klasteru dodeljuje se odgovarajući nivo koncentracije. 06. predmet interesovanja su zone sa najvišim nivoom zagađenja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja • Zona doziranja.

EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Broj 13.1989. U radu je prikazano nekoliko najčešće korišćenih pristupa za optimizaciju broja mernih mesta pri formiranju mreže monitoringa vazdušnog basena u gradovima. str. str. Pristup pri oceni zagađenja atmosferskog vazduha u gradovima. Hidrometeoizdat. 06. 3. 33-66. Moskva. uvek se teži postizanju zadovoljavajuće pokrivenosti teritorije sa što manjim brojem mernih mesta. 109 . Uputstvo za kontrolu kvaliteta atmosferskog vazduha u gradovima. 2006. Moskva1980. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Određivanje potrebnog broja mernih mesta u distribuiranoj mreži monitoringa kvaliteta vazduha zavisi prvenstveno od zahteva koje ta mreža treba da zadovolji.M.CVGMO. Kako su ulaganja u formiranje i održavanje monitoring mreže znatna. 2. Medicina. Moskva. 04. 82-86. LITERATURA 1. Tr. 1980. Artemov V. Meteorološki potencijal i klimatske osobenosti zagađenja vazduha u gradovima.

koja neposredno ugrožavaju ljude i okolinu. environmental protection UVOD U procesu pirometalurškog dobijanja bakra. Ključne reči: Fabrika sumporne kiseline. oslobađa se velika količina gasova koji u sebi sadrže znatne količine sumpora. Da bi se smanjilo zagađenje životne sredine i valorizovao sumpor sagrađena je Fabrika sumporne kiseline. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAŠTITA OKOLINE OD HAVARIJSKOG IZLIVANJA U FABRICI SUMPORNE KISELINE U BORU ENVIRONMENTAL PROTECTION FROM HAZARDOUS SPILLAGE IN SULPHURIC ACID FACTORY IN BOR Miodrag Žikić1. Proces neutralizacije predstavlja tretiranje izlivene kiseline jakom bazom (Na2CO3 ili CaCO3) tako da se na kraju reakcije dobije so (koja je u smislu kiselosti 110 . Tako je najpre izgrađena Fabrika K-1 (''kontaktna 1''). 2005.bor. e-mail: mzikic@tf. 2005. Ona preuzima topioničke gasove od kojih izdvaja sumpor i od njega proizvodi sumpornu kiselinu. Sa promenom kapaciteta Topionice menjali su se i kapaciteti postrojenja za preradu topioničkih gasova. Key words: Sulphuric acid factory. pre svega vodotokova. Proizvedena visoko-koncentrovana (96%) kiselina se deponuje u fabričke rezervoare. Da bi se eventualno izlivena kiselina prihvatila i efikasno neutralisala predviđeni su objekti i odgovarajuća procedura. 06. iz postrojenja za proizvodnju i skladištenje u Fabrici sumporne kiseline u Boru. Saša Stojadinović1 i Zoran Aleksov2 1 Tehnički fakultet u Boru. 04. zatim K-2 i na kraju K-3. zaštita okoline APSTRACT: This paper presents the system and the procedure for environmental protection from the hazardous spillage of sulphuric acid from the facilities for the production and storage in the Sulphuric acid factory in Bor. The final product of the Sulphuric acid factory in Bor is highly concentrated sulphuric acid. Radoje Pantović1. u borskoj topionici. što je ilustrovano na primeru incidenta koji se desio 17. hazard.ac. That was the reason why the system and procedure of environmental protection were implemented in the phase of factory design.yu 2 Fabrika sumporne kiseline u Boru IZVOD: U ovom radu je opisan sistem i procedura zaštite okoline od havarijskog izlivanja kiseline. Krajnji proizvod Fabrike je visoko-koncentrovana sumporna kiselina.EkoIst' 06. SISTEM ZAŠTITE I pored sve predostrožnosti u fabričkim postrojenjima i skladištima su moguća havarijska izlivanja sumporne kiseline. Ukupni kapacitet svih rezervoara iznosi 28 300 t. S obzirom da sada Topionica radi sa smanjenim kapacitetom u pogonu je samo Fabrika sumporne kiseline K-2. 2006. odakle se dalje vrši njena distribucija železničkim i kamionskim cisternama. Ekološka Istina / Ecological Truth. 05. – 07. havarija. godine. pa je to uslovilo da se još u fazi projektovanja predvidi sistem i procedura zaštite okoline. The system is primerely designed to protect rivers and it is illustrated on the example of hazardous spillage from the May 17th.

– 07. Sistem kanala je tako povezan da se sva tečnost na kraju dovodi do sabirne šahte. pre svega. borsku reku i nastavljaju da teku prema selu Slatina. Položaj Fabrike u odnosu na prirodne vodotokove je takav da je nemoguće da izlivena sumporna kiselina neposredno dospe u njih. gde se izlivaju niz kosinu pored puta za selo Oštrelj. tu se ''zaviri'' i ponire u teren ako je on porozan (nebetoniran). Na taj način se sprečava nekontrolisano izlivanje kiseline i moguće ugrožavanje okoline. kao posledica havarije. 04. Ako se kao baza upotrebi natrijum-karbonat reakcija se odvija po formuli: H2SO4 + Na2CO3 → Na2SO4 + H2O + CO2. odnosno neutralizacija terena. eventualno izlivena sumporna kiselina. oni su postavljeni od onog dela tehnološke linije gde se prvi put pojavljuje kiselina pa sve do skladišta. Vode iz vodosabirnika se pumpama potiskuju u cevovod i prebacuju na ivicu gradske deponije. odnosno ispod starog Odlagališta za topioničku šljaku. Ukoliko dođe do izlivanja sumporne kiseline na teren oko Fabrike na kome ne postoje odvodni kanali. Nivo i količina vode u vodosabirniku su promenljivi. onda se ona sliva prema najnižoj tački. Zbog velike količine vode u njemu. Sa stanovišta zaštite važnu ulogu ima veliki vodosabirnik. jer se u njemu razblažuje onaj deo izlivene kiseline koji nije neutralisan. Između puta i kosine je depresija (udubljenje). U proseku zalihe baze iznose oko 35t. Trenutno se sabirna šahta adaptira.EkoIst' 06. Smešane vode iz vodosabirnika i iz gradskog kolektora se zajedno izlivaju u tzv. 1 Reakcija je maseno ujednačena što znači da je za potpuno neutralisanje određene količine kiseline potrebna ista količina sode. kroz koje se tečnost gravitacijski kreće. Potisni vod te pumpe je priključen na sistem za punjenje skladišnih rezervoara. 2006. Da bi neutralizacija mogla da se izvrši Fabrika uvek raspolaže određenom količinom baze upakovane u džakove od 50 kilograma. zaštitni-drenažni kanali oko pumpnih postrojenja i skladišnih rezervoara. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja neutralna) voda i ugljen dioksid. Iz šahte se tečnost takođe gravitacijski uliva u veliki vodosabirnik (malo jezero) koji se nalazi pored starog Pogona drobljenja. i dalje. u čijem središtu je šahta (vertikalna betonska cev) u koju se uliva voda. što zavisi od odnosa količine vode koja dolazi i one koja se ispumpava. Što se zaštitnih objekata tiče. 06. se sabirnim kanalima dovodi do zatvorene šahte a iz nje pumpom prebacuje u neki od praznih rezervoara. što podrazumeva mogućnost njenog zatvaranja u odnosu na dalje oticanje i ugradnju odgovarajuće pumpe. U takvim slučajevima se vrši njena neposredna neutralizacija na terenu. razblaženje kiseline se vrši do te mere da ona ne predstavlja nikakvu opasnost za okolinu. To su. Zahvaljujući toj adaptaciji oticanje iz šahte može da se prekine a kiselina koja se skupi u nju može da se prepumpa u skladišni rezervoar koji je prazan. Šahta je na dnu povezana sa kolektorom za gradske otpadne vode. 111 . Ekološka Istina / Ecological Truth. U vodosabirnik se stalno ulivaju vode iz svih okolnih pogona (Topionica. Kada se izvrši sanacija havarije i njenih posledica šahta se ponovno otvara i tok otpadnih voda je ustaljen. Elektoliza i drugi) kao i atmosferske vode koje se sakupljaju po obodu borskog površinskog kopa. Znači. Pojam tečnost podrazumeva eventualno prolivenu sumpornu kiselinu ili uobičajene atmosferske i druge vode.

Ovo poniranje je bilo relativno malo (mala dubina) zbog toga što je koncentrovana kiselina gusta uljasta tečnost. pa može dublje da prodre u teren u odnosu na gušću kiselinu. kiselina je isticala i razlivala se na okolni teren. 2005. dogodila se 17. koga su radnici delimično sakupili u plastičnu burad. Pravac kojim je tekla diktiralo je mesto havarije i konfiguracija terena. što je doprinelo da i neutralizacija bude efikasnija. 05. u Fabrici sumporne kiseline. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Zbog konfiguracije terena kiselina nije mogla nikud da otekne. Procena količine sumporne kiseline koja je nekontrolisano iscurela Tačna količina iscurele kiseline nije mogla precizno da se odredi. 04. Količina prosute sode je određena na bazi iskustva.EkoIst' 06. Deo izlivene kiseline je prodro u teren i tu se zadržao. Na spoju između dve cevi u cevovodu ''probio'' je zaptivač. Zbog toga je ona procenjena na oko 3 m3 ili 5. pa je intenzitet izlivanja u značajnoj meri smanjen. -Zatim je postavljeno crevo za dovod vode i dopremljeni su džakovi sa ''sodom'' (natrijumkarbonatom Na2CO3). radi neutralizacije prosute kiseline. Kako je cevovod podignut na čelične stubove. a u ovom slučaju to je bilo prema topioičkom betonskom dimnjaku. odnosno terena. a onda je prskan teren na koji je kiselina isticala uz dodavanje sode. Da bi se u potpunosti neutralisala eventualna kiselost sakupljenog taloga. Nakon što je kvar primećen preduzete su uobičajene mere. godine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRIMER Havarija-kvar na cevovodu za transport kiseline od postrojenja da skladišta. – 07. zbog toga što je rastvor vode (kojom je vršeno polivanje) i sode ređi. Zahvaljujući tome relativno mala površina terena je bila ugrožena kiselinom. -Nakon izvršene neutralizacije po terenu je ostao talog (mešavina soli. -ispod cevovoda na mestu kvara -oko dimnjaka -u skladišnu šahtu 18 džakova 20 džakova 20 džakova Ukupno 58 džakova 900 kg 1 000 kg 1 000 kg 2 900 kg 112 .5 t kiseline (zapreminska masa kiseline je 1. preneli i prosuli u zbirnu šahtu na skladištu. pri njegovom prosipanju u šahtu dodato je još sode. Količina sode koja je upotrebljena za neutralizaciju: Po podacima iz Fabrike za neutralizaciju je ukupno upotrebljeno 58 džakova. pa je sumporna kiselina počela nekontrolisano da ističe. U kojoj meri je on neutralisan nije moguće pouzdano utvrditi. zbog čega je pritisak u cevovodu pao na nulu. zbog načina na koji se evidentira njena količina u Fabrici i na skladištu. vode i zaostale kiseline i sode). već se ''zavirila'' i delimično ponirala u teren. Procenjuje se da je neutrlizacija ostvarena sa oko 80 %. odnosno 2 900 kg sode. -Mlazom vode je opran deo cevovoda i noseće konstrukcije. po sledećem rasporedu. koje podrazumevaju sledeće: -Najpre je isključena pumpa koja potiskuje kiselinu kroz cevovod.83 t/m3).

4 3 c-U vodosabirnik je direktno dospela sva količina isurele kiseline (hipoteza): Pod uslovom da je sva količina istekle kiseline (bez neutralizacije) direktno dospela u vodosabirnik. po varijantama: a-U vodosabirnik je dospeo deo iscurele kiseline koji proračunski nije neutralisan: -nekontrolisano isteklo 5 000 kg kiseline -za neutralizaciju upotrebljeno 2 900 kg sode -nije neutralisano 2 100 kg kiseline Ako je sva preostala kiselina direktno dospela u vodosabirnik. u vreme kvara.0 m 30. 04. što praktično nije moguće. opredeljena na sledeći načina: -prosečna dužina -prosečna širina -prosečna dubina Količina vode u vodosabirniku: V = 120 m * 30 m * 2. 2006. odnosno na povećanje kiselosti u borskoj reci. Izvršena procena potrebnih veličina i količine vode.EkoIst' 06. – 07.5 m 2 Na bazi podataka koji su prethodno evidentirani i procenjeni može da se odredi u kojoj meri je iscurela kiselina uticala na kiselost vode u vodosabirniku.0 m 2. 9 000 000 kg vode / 210 kg kiseline = 42 857-ti deo. On se procenjuje na 10% od proračunske količine kiseline koja nije neutralisana. njen udeo-deo u ukupnoj količini vode je: 9 000 000 kg vode / 2 100 kg kiseline = 4 286-ti deo. realno je da samo neznatni deo kiseline eventualno nije neutralizovan. nije moguće precizno odrediti njenu količinu. 06.5 m = 9 000 m3 ili 9 000 000 kg. Kiselost vode u vodosabirniku kao posledica kvara 120. b-U vodosabirnik je dospelo 210 kg kiseline: Imajući u vidu opisani postupak neutralizacije. 5 113 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Procena količine vode u vodosabirniku Zbog nepravilnog oblika vodosabirnika i promenljivog nivoa vode. u konkretnom slučaju. Ekološka Istina / Ecological Truth. to bi bio: 9 000 m3 vode / 3 m3 kiseline = 3 000-ti deo.

04. Rad ukazuje da realno ne postoji mogućnost da Fabrika značajno ugrozi okolinu. Na primeru kvara koji se desio 17. odnosno havarija. u njenim postrojenjima se eliminiše sumpor iz topioničkih gasova i tako smanjuje zagađenje okoline. Proračun je opredelio da čak i u slučaju da neutralizacija nije izvršena. odnosno da je sva količina istekle kiseline dospela u vodosabirnik. Naprotiv. kiselost prelivene vode je zanemarljiva i ne ugrožava vodotok u koji se uliva. 2006. koja predstavlja opasnost za ljude i okolinu. Kako su u procesu proizvodnje i skladištenja mogući kvarovi i havarije. godine pokazano je da i u slučaju nekontrolisanog isticanja kiseline. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ova analiza pokazuje da se i u slučaju najnepovoljnije varijante kiselost vode u vodosabirniku neznatno povećava. Fabrika ima i objekte i postupke za njihovu sanaciju. – 07.EkoIst' 06. ona ne može neposredno da ugrozi vodotokove. ZAKLJUČAK Fabrika sumporne kiseline u Boru je specifična po tome što proizvodi visokokoncentrovanu sumpornu kiselinu. 06. 2005. Zahvaljujući postupku neutralizacije i vodosabirniku. čak i u slučaju kvarova. to ne bi značajno povećalo kiselost vode u njemu. 114 . Ekološka Istina / Ecological Truth. 05.

Ipak. Key words: ecologically friendly disinfectant. koje se zasniva na sinergetskom delovanju koloidnog srebra i vodonikperoksida. Takođe. i utvrđena visoka germicidnost i bezbednost upotrebe ovog ekološki prihvatljivog dezinfekcionog sredstva. IZVOD: Prikazan je originalni tehnološki postupak proizvodnje. zasnivaju se na primeni elementarnog hlora ili njegovih jedinjenja i doprinele su dramatičnom poboljšanju ljudskog zdravlja.5·10-4 M). Čekerevac. u skorašnjem vremenu njihova bezbednost i primena dovedeni su u sumnju. Petar Rakin. Batajnički put 23. pre svega zbog sporednih proizvoda dezinfekcije koji štete zdravlju. – 07. mehanizam fizičko-hemijskih reakcija koje se dešavaju u postupku dobijanja i diskutovan mehanizam antiseptičkog delovanja ekološki prihvatljivog univerzalnog dezinfekcionog sredstva.. zračenje. transportu i kontroli doziranja. među kojima su primena jonskog ili elementarnog srebra. Ključne reči: ekološko dezinfekciono sredstvo. germicidnost. obtained in process of electrochemical activation by electrolysis of very diluted solution of KNa-tartarate(5. Proverom bezinfekcionog dejstvai bezbednosti upotrebe u referentnoj ustanovi. tehnologije bazirane na dezinfekciji vode hlorom zahtevaju posebne tehničkotehnološke uslove za primenu u smislu bezbednosti pri upotrebi. postupak dobijanja. MMA. 06. U pokušaju da se obezbede sigurne. a mogu da dovedu i do teških oboljenja. Ekološka Istina / Ecological Truth.yu. Ljiljana Nikolić – Bujanović. Dejan Rakin 1 IHIS – Holding A. is shown. VMA.EkoIst' 06. zamrzavanje. 115 . 04. razmatra se primena novih fizičkih tehnologija – ultrafiltarcija. germicide effect. UVOD Moderne tehnologije za obradu vode za piće. zagrevanje i ultrazvuk– i hemijskih tehnologija. bezbednost upotrebe. Kao polazni rastvor upotrebljen je anolit nastao u procesu elektrohemijske aktivacije elektrolizom veoma razblaženog rastvora kalijumnatrijumtartarata u demineralizovanoj vodi (5.5·10-4 M in demineralized water (5. High germicide effect and safety of the ecologically friendly disinfectant was proved in relevant institution. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NOVO EKOLOŠKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT Milan I.d. koje se danas masovno primenjuju. efikasne i dostupne alternative za obradu – dezinfekciju – vode za piće. Starting solution was anolyte. Miloš Simičić. ozonizacija i primena vodonikperoksida.5·10-4 M). production process. kod udaljenih i individualnih potrošača standardne tehnologije hlorisanja ne mogu da se primene jednostavno i ekonomično. based on the synergism of colloidal silver and hydrogen peroxide. SUMMARY: The original technological process of production. reversna osmoza. mechanism of physical-chemical reactions in that process and mechanism of antiseptic affect of the ecologically friendly disinfectant. odgovarajuće. 11080 Beograd e-mail: ihis@eunet. U seoskim sredinama. tako da se po pravilu primenjuju za velike i srednje potrošače. UV zračenje. safety of application. 2006.

Srebrni joni kontrolišu rast bakterija putem tri glavna mehanizma: 116 . WHO. pokazano je da prisustvo srebra u vodi u veoma malim koncentracijama. [4].[1]. a posedovaće odgovarajuću efikasnost i jednostavnost upotrebe. 1 Dezinfekcione i zdravstvene osobine koloidnog srebra Dezinfekcija je proces kontrole nivoa mikroorganizama i drugih štetnih uključaka koji predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. posebno kao sekundarnog dezinfekcionog sredstva vode za piće i za druge oblasti dezinfekcije. virucidno i fungicidno dejstvo. biljkama i namirnicama za ishranu. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. trahom. 2006. Srebro je u malim količinama prisutno u prirodnom okruženju. Srebro fiziološki nije potrebno ni biljkama ni životinjama za obavljanje životnih funkcija. U tom smislu primena dezinfekcionog sredstva dobijenog elektrohemijskim putem – anodnim rastvaranjem srebra – pokazuje se kao efikasna i održiva u oblastima tehnologije tretmana voda. poljoprivredi. merena u milijarditim delovima (ppb). virusi i crevne gliste. Kao privremenu meru. Srebro nije posebno opasno po ljudsko zdravlje.[2]. koja će biti manje agresivna po okolinu i zdravlje ljudi. Srebro je posebno efektivan bakteriostat [9] (sprečava rast ili razmnožavanje bakterija). [6]. medicini i domaćinstvu uvedu u upotrebu nova sredstva.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pored toga. čak i pri dugotrajnom unošenju. pa i lečenja. shistosomijazu i legionarsku bolest. Francuska i Nemačka su stavile van zakona bilo koju količinu hloramina u dezinfekcionom sredstvu vode za piće. telo apsorbuje samo veoma mali deo [3]. dok se u ljudima nalazi u značajnijoj količini u kostima. nadzorne.1 ppm. Međutim zbog jakog oksidacionog dejstva srebro značajno utiče na metabolizama i reprodukciju mikroorganizama. morskim životinjama. agencije kao što su Američka agencija za zaštitu okoline (USEPA) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) su nametnule kao gornju granicu maksimalnog nivoa zagađivača koji potiču od dezinfekcionih sporednih proizvoda – 100 μg/l. crevne crve. [7]. protozoe. tehnike prečišćavanja vode pomoću srebra nisu šire prihvatane zbog bržih metoda kao što je hlorisanje i shvatanja da je srebro. jer ako se proguta.[5]. postoji potreba da se i u oblasti sterilizacije i dezinfekcije u industriji. kontrolne. otrovno za živa bića. Prema prihvaćenim normativima. Zato Svetska zdravstvena organizacija. zbog reakcije sa jedinjenjima koja obezbeđuju proces disanja i utiču na proces relikacije DNK. prisustvo srebra u vodi ispod 100 ppb nije štetno po ljudsko zdravlje. 04. – 07. odnosno da je relativno bezopasno. Međutim. nije propisala bilo kakva uputstava u pogledu prisustva srebra u vodi. dijareju. Zdravstveni rizici koji potiču od vode (tabela 1) uključuju koleru. Četiri glavne klase mikroorganizama bitne za dezinfekciju vode su: bakterije. tifusnu groznicu. USEPA (Agencija za zaštitu okoline SAD).[8]: u vodi. jer su uzročnici pojave oboljenja. jer nije utvrđeno da je ono štetno kada se unosi u malim količinama. kao primarno ili sekundarno dezinfekciono dejstvo. kao teški metal. može da ima trajno baktericidno. Sve do skoro.

Ag+ +2H2O AgOH + [H+(H2O)n] Ag2+ +3H2O Ag(OH)2 + 2[H+(H2O)n] n – broj molekula vode vezanih za proton (3 – 15). razvijen je specufičan postupak za dobijanje ekološkog dezinfekcionog sredstva ECOCUTE® [11]. Najefikasnije baktericidno dejstvo srebro ispoljava u jonskom obliku. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uklanjaju atome vodonika iz sulfuril grupa (-SH) u bakterijama i virusima. hidroperoksil radikal (•OOH). Menjaju bakterijsku membranu putem enzimskih mehanizama. Elektrohemijskim putem generisano koloidno srebro dobija se anodnim rastvaranjem srebra u vodenim rastvorima soli ili organskih kiselina. Koloidno srebro je suspenzija veoma sitnih čestica srebra u vodi u rastvoru koji sadrži jone srebra. Atomi sumpora se tada spajaju i blokiraju disanje ćelije i prenos elektrona. tako da se uspostavlja dinamička ravnoteža između hidratisanih jona srebra i hidroksida. Ag2+ i Ag3+ (nestabilan) joni. Eksperimentalni deo 1. Elektrohemijski generisano koloidno srebro sadrži 90% srebra u jonskom obliku i 10% srebra u atomskom u obliku grozdova (klastera). 2006. 2. Atomski mikro grozdovi (klasteri) srebra nađeni u koloidnom rastvoru imaju dimenzije između 10-3 i 10-2 μm (10-9 i 10-8 m). hidroksil radikal (•OH). H2O → 1/2O2 + 2H+ + 2e postoji verovatnoća da se odvija niz međuprocesa i paralelnih procesa u kojima nastaje niz kiseoničnih vrsta: slobodni radikali uključujući superoksid anjon radikal (O2 . Obzirom da je rastvorljivost hidroksida srebra mala potrebno je da u rastvoru budu prisutni anjoni kiselina koji mogu da stabilizuju srebro u jonskom obliku. azot monoksid radikali (NO•). 3. Ove reakcije su povratne. 06. pri čemu nastaju Ag+.EkoIst' 06. Pokazalo se da je najpogodniji oblik srebra za primenu „koloidno srebro“. Inhibiraju repliciranje DNK ometanjem odmotavanja DNK. pored osnovne elektrohemijske reakcije anodnog izdvajanja kiseonika iz vode. izraz koji je opšte prihvaćen u oblastima primene srebra za dezinfekciju. jer u kiselim rastvorima imamo vodonične jone koji reaguju sa hidroksidima srebra. Ovi joni u kiselim rastvorima reaguju sa vodom i daju odgovarajuće hidrokside. najčešće organskih: tartarata.•). koji se zasniva na anodnom rastvaranju srebra u kiseloj elektrohemijski aktiviranoj vodi. – 07. Dobijanje ekološkog dezinfekcionog sredstva U IHIS Holdingu A. acetata. 117 . Ekološka Istina / Ecological Truth.[10]. srebrni joni sa njima grade komplekse koji ih stabilizuju u jonskom obliku. 04.D. citrata. Kada su u rastvoru prisutni joni drugih kiselina. Naime.

Merenje koncentracije srebra vršeno je putem kalibrisane jon-selektivne Ag2S elektrode u spregu sa zasićenom kalomelskom elektrodom sa dvostrukom posudom. kao membrana korišćen je separator DARAK za starterske olovne akumulatore. tako da mogu da su veoma aktivni u različitim procesima oksidacije. OH•. Takva voda može da utiče na određene biohemijske procese u mikroorganizmima. – 07. 06. baktericidno i virucidno. 3 – 50 mg/kg srebra u jonskom ili elementarnom obliku – koloidnog srebra. Ekološka Istina / Ecological Truth. a katoda od elektrolitičkog bakra. Beograd) su pokazali da ekološko dezinfekciono sredstvo.5 minuta. 04. u preporučenoj koncentraciji i pri temperaturi okoline od 21°C. sve spore Aspergillus sp. Ovako dobijena elektrohemijski aktivirana kisela voda. H2O2 su jaka oksidaciona sredstva. Završna priprema dezinfekcionog sredstva je dodavanje određene količine 30% H2O2 u rastvor koloidnog srebra.00 Slika 1 Promena napona na elektrolizeru sa vremenom.5·10-4 M).00 6.00 10. odnosno da ispoljava dezinfekciono. ubija sve vegetativne oblike ispitivanih grampozitivnih i gramnegativnih bakterija i sve blastospore Candida albicans posle 2. Elektroliza je izvođena galvanostatskom metodom. prema potrebi.00 Vreme. Rezultati i diskusija Na slici 1 prikazan je tipičan dijagram promene vrednosti napona na ćeliji za elektrolizu sa vremenom. da bi se sprečila difuzija hloridnih jona. 2006. dejstvo [13].00 2.EkoIst' 06. Elektrolizer. min 8. pri I = 32 A. Dobijeni elektrolit sadrži. O2•.[12]. pa se zato koristi termin aktivirana voda. Anoda je bila od titana – kakva se koriste za hlor-alkalnu elektrolizu. a posebno superoksid anjon radikal. i sve bacile Mycobacterium smaegmatisa posle 5 118 . 250 200 150 Napon. O3. u kome je izvođena elektroliza. čistoće 99.99% Ag. Sve ove vrste radikala i molekula. V 100 50 0 0.00 12. pri konstantnoj jačini struje. sa dodatkom kalijumnatrijumtartarata (5. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). je zatvorenog tipa. Provera dezinfekcione efikasnosti Rezultati provere dezinfekcione aktivnosti ekološkog dezinfekcionog sredstva (VMA.00 4. HO2. koristi se kao elektrolit u kome se vrši elektrohemijsko anodno rastvaranje srebra.

Geneva.89. kao što su Sanosil® i Aseptosyl® [14]. potvrđeno je njegovo jako dezinfekciono i sterilizaciono dejstvo na standardne sojeve grampozitivnih i gramnegativnih bakterija. New York: McGrawHill Book Company.. [2] Solsona.C. 6630172 [9] Simičić M.childinfo. Office of Water. Inc. ELECTROCHEMICALLY ACTIVATED WATER: ANOMALOUS PROPERTIES. ZAKLJUČAK Razvojem originalnog tehnološkog postupka dobijanja ekološki prihvatljivog dezinfekcionog sredstva.. B.. P. The electrochemistry of oxygen. FL. Bakhir.EkoIst' 06.. VNIIIMT AO NPO “Ekran”. [10] Hoare. Wat. pp 123-129. 2006. New York: McGraw-Hill. [3] [USEPA] United States Environmental Protection Agency (2001). J. World Health Organization. 31. (1993). H. PAHO/CEPIS/PUB/03.. može efikasno da se koristi kao elektrolit za dobijanje rastvora koloidnog srebra putem anodnog rastvaranja. Inc. a zasnivaju se na dezinfekcionoj aktivnosti koloidnog srebra. K. 5-6. Lima. CRC Press. Wastewater Engineering: Treatment. Shuval. Ekološka Istina / Ecological Truth. and Reuse. 15. Water Quality and Treatment (3rd ed.htm. O. Proverom kvaliteta ekološkog univerzalnog dezinfekcionog sredstva u referentnoj ustanovi.. Sci. I. U. V. Lev. New York. Water Statistics (Online).. pokazano je da se na relativno jednostavan način mogu proizvoditi efikasna i bezbedna dezinfekciona sredstva. US Pat. [12] Prospekti i internet prikazi.J. The Interaction of Silver Ions and Hydrogen Peroxide in the Inactivation of Escherichia-Coli: A Preliminary Evaluation of a New Long Acting Residual Drinking Water Disinfectant.. (1995). J. 119 . REFERENCE [1] Laubusch. Rakin P.). Patentna prijava u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine SCG broj P-309/03. 2nd Edition. Fattal.. subtilisa posle 30 minuta. [8] Batarseh.. Microbiocidal composition containing potassium sodium tartarate. 2004 from: www.I. 1968. Méndez. P. Disposal. 2003..org/eddb/water/current. Prilutsky. 04.Popović N. Guidelines for Drinking-Water Quality. R. (1991). VMA. [5] [UNICEF] United Nations Children’s Fund (2004). (1971)..M. Moscow. The Handbook of Trace Elements. Water Disinfection.1997. Tech.S.. Drinking water standards. [WHO] World Health Organization. [11] V. Retrieved Oct. Third Edition. koje u sebi ne sadrži sastojke štetne po okolinu i živa bića i ispitivanjem njegove germicidnosti. Environmental Protection Agency. [4] Pedahzur. u membranskoj ćeliji za elektrolizu. F. Po efikasnosti i brzini ubijanja patogenih mikroorganizama ovo sredstvo je slično drugim sredstvima za dezinfekciju koja se nalaze na tržištu. – 07. Washington D. blastospore i spore. MECHANISM OF BIOLOGICAL ACTION. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja minuta i sve spore B. E. Interscience Publishers. [7] [CRC] (1997). Pokazano je da anolit dobijen elektrolizom veoma razblaženih rastvora tartarata kalijuma i natrijuma. [6] Metcalf & Eddy. 06. Boca Raton.

establish tehnology of products which could be get. temperatura topljenja je niža nego pri proizvodnji novog stakla. In the text is explanation of priority packaging glass cullet as raw material. raw material. i po tome . package. by recycling of this. due to its physical and chemical characteristics. Prirodni izvori su iscrpivi. Key words: collecting.U svetu se godišnje odloži preko 28 milijardi staklenih boca i posuda. 120 . koristeći reciklirano staklo trošimo 30% manje energije. zahvaljujući svojim fizičko-hemijskim osobinama ima široku primenu u proizvodnji staklene ambalaže za mnoge industrijske grane. način na koji se klasifikuje i prikuplja.(zatvara se kružni tok proizvoda).Glass containers belong to those types of containers that can be completely recycled and after recycling and processing can be used as raw material. Smanjuje se upotreba osnovnih sirovina za proizvodnju stakla (pesak. 04. stakleni lom. KRUŽNI TOK STAKLENE AMBALAŽE Staklo je materijal koji se u potpunosti može reciklirati. uz dodatak energije. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06.što znači da se od 1 tone staklenog loma. kao sirovine.Staklena ambalaža se može u potpunosti reciklirati. dobija 1 tona novog recikliranog stakla istog kvaliteta. way of collecting. soda . a nakon recikliranja i prerade upotrebljava se kao sirovina. Smanjuje se potrošnja energije . Mogućnost recikliranja ambalažnog staklenog loma i njegova ponovna upotreba u proizvodnji staklene ambalaže ima određene prednosti. ABSTRACT: Glas as material. kojih u prirodi ima u ograničenim količinama. Zato se ulažu veliki napori za recikliranjem ambalažnog stakla. glass cullet.EkoIst' 06.2FOD Bor IZVOD: Staklo kao materijal. Dejan Ilić2 1 Institut za bakar Bor. 4. recycling. ambalaža . krečnjak. 1. UVOD Recikliranje i ponovna upotreba sekundarnih sirovina jedan su od imperativa modernog društva. Ljubiša Obradović1. and about that. 2006. jer se time doprinosi ukuonoj borbi za smanjenje otpada i zaštitu životne sredine. – 07. reciklaža. Rasterećuju se komunalne deponije . Smanjuje se emisija štetnih gasova u atmosferu za oko 20%. utvrđuje tehnologija proizvoda koji se mogu dobiti reciklažom ove sirovine. 2. 3. U radu se objašnjavaju prednosti ambalažnog staklenog otpada. dolomit ). prenatrpanost odlagališta na kojima se odlaže otpad predstavlja veliki problem . Ključne reči: prikupljanje .zato je potrebno korišćene materijale ponovo vratiti u proizvodni proces i od njih izraditi nove proizvode. is widely used in production of containers for many industrial branches. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA AMBALAŽNOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET Daniela Urošević1.

06. i zato je neophodno izvršiti sortiranje staklenog loma po boji. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07.). laboratorijsko staklo. 04. minisortirnice . metal.. a zatim ručno sortiranje (odvajanje) po bojama. Poželjno je u svakoj regiji imati jedno ovakvo mesto. 2006.zelenu zeleni).). ne smeju odlagati zajedno sa ambalažnim staklom u iste kontejnere.. odvozi se kamionima do organizovanog sabirnog mesta. 121 .To su tzv. u kojima se vrši odstranjivanje grubih nečistoća iz stakla (kamen.zemlja. Pri tome treba voditi računa da se prozorsko staklo. za smeđu smeđi. Svaki kontejner je predviđen za odlaganje određenog staklenog loma i to: zeleno obojeni kontejneri za odlaganje zeleno obojene staklene ambalaže. Prerada stakla Prikupljeno staklo. zato što ona nemaju odgovarajući hemijski sastav koji zahteva proizvodnja ambalažnog stakla. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 1.EkoIst' 06. Za proizvodnju nove staklene ambalaže može se koristiti samo jednobojni stakleni lom (za belu staklenu ambalažu beli. smeđi kontejneri za odlaganje smeđe obojene staklene ambalaže i neobojeni za odlaganje bele staklene ambalaže. Kružni tok nepovratne staklene ambalaže Odlaganje staklenog loma Za odlaganje staklenog loma koriste se specijalni spremnici (kontejneri.

. nemetali.U smesi osnovnih sirovina može se dodati 70% staklenog loma za obojeno staklo i oko 40% staklenog loma za belo staklo (u najvećoj meri zavisi od kvaliteta recikliranog staklenog loma. -Poboljšati odvajanje po bojama. Homogenizirana smesa staklenih granulata i osnovne sirovine za proizvodnju staklene ambalaže. Sika.2. Da bi se dobili što kvalitetniji proizvodi od recikliranog ambalažnog stakla treba raditi na sledećem: -Popraviti čistoću primljenog nečistog ambalažnog staklenog loma. proizvodnju staklenih vlakana za izolaciju. -Povećati kvalitet očišćenog ambalažnog staklenog loma.) može se upotrebiti za: pripremu asfalta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Dalja prerada stakla podrazumeva drobljenje stakla u drobilicama koje su za to predviđene u cilju smanjenja zapremine staklenog loma.).. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Proizvodi od recikliranog staklenog loma Reciklirano ambalažno staklo se isključivo koristi za proizvodnju novih staklenih boca i tegli. topi se se u pećima za belo staklo i obojeno staklo na temperaturi od 16000C.EkoIst' 06. Istopljena smesa oblikuje se u stakleni proizvod u mašinama za oblikovanje. 04. 2006. 06. Mini sortirnica Usitnjavanjem i prosejavanjem. dobijaju se stakleni granulati. Stakleni lom u kome su prisutne nečistoće (metali. koji su takođe sastavni deo prerade staklenog loma.koji se separiraju po bojama i kao takvi koriste za proizvodnju staklene ambalaže.. 122 .

– 07.org. 2. Vraćanjem ambalažnog stakla koje se ne može više upotrebiti u proces proizvodnje kao stakleni lom.hrpsor. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Za staklo se može reći da je ekološki najpodobniji ambalažni materijal. štede se primarne sirovine.A. Staklena ambalaža i okoliš.hr www. 3.wasteonline.recikliranje-stakla.ambalaza. 04. Hriberski Leskovar www. koji se nakon upotrebe može potpuno reciklirati i to neograničeni broj puta.EkoIst' 06. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. 4.uk 123 . 2006. a da se ne gubi na kvalitetu.unija-nova. LITERATURA 1. 5.hr VETROPACK STRAŽA-Dragutin Špiljak www. Tehnološka primena staklenog loma uslovljena je njegovim određenim kvalitetom. manje je opterećenje deponija te se na taj način štiti okolina.com www.hr www. što zahtijeva unapređenje celog sastava «gospodarenja» otpadom i osavremenjivanju postrojenja za prečišćavanje staklenog loma. smanjena je potrošnja energije.

EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Nemetalične mineralne sirovine u obliku praha. od kojih naročito treba naglasiti privredno nedovoljno razvijena područja. koje su vrlo često osnovni materijal u proizvodnji mnogih proizvoda. ne odražava i u proizvodnji. koja za sobom nosi određenu tradiciju. koja je orjentisana na dostupnija i od ranije poznata ležišta. Među njima veoma su značajne mikronizirane nemetalične mineralne sirovine. ABSTRACT: Today. Key words: environmental protection. ali isto tako i jedan od presudnih faktora u sprečavanju tog istog zagađenja. Danas međutim. nonmetalic mineral raw materials. a naročito poslednjih deset godina. are unreplaceable in production and processing of many final products. magnezita. Dejan Todorović Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina.ac. 2006. Micronized. izgrađeni pogoni prerađivačke industrije nisu uložili dovoljno sredstava za osiguranje dovoljnih rezervi kvalitetne sirovine. micronized nonmetalic mineral raw materials are significant potential in elimination of harmful effects of environmental pollution. known as fillers. Sirovinska baza. 1 UVOD Nemetalične mineralne sirovine su zastupljene u svim područjima Srbije. Mikronizirane nemetalične mineralne sirovine predstavljaju značajan potencijal u saniranju štetnih posledica zagađenja životne sredine. 11000 Beograd. kao i pregled nemetaličnih mineralnih sirovina koje su nedovoljno istražene ili su kod nas nepoznate.yu IZVOD: Današnja visoko razvijena industrija traži ogromne količine kvalitetnih mikroniziranih mineralnih sirovina.andric@itnms. are offten. the basic materials for production of different products. keramičko-vatrostalnih glina. je dala osnov dugogodišnjoj proizvodnji. mikronizacija. Ključne reči: životna sredina. Vladan Milošević. The powder nonmetalic minerals. sirovina za cementnu i građevinsku industriju i dr. a time i nesmetani rad rudarske proizvodnje. which means that these minerals may be the crucial factors in prevention of the same pollution. iako nedovoljno istražena. a koji su nezamenljivi u proizvodnji i obradi mnogih definitivnih proizvoda. high developed industry requires large amounts of quality micronized mineral raw materials. 124 . – 07. 04. nonmetalic mineral raw materials. micronization. 06. Sve se ovo odrazilo na kvalitet i obim proizvodnje. e-mail: lj. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRIMENA MIKRONIZIRANIH NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE APPLICATION OF MICRONIZED NON METALIC MINERAL RAW MATERIALS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION Ljubiša Andrić. nazivaju se puniocima. Milan Petrov. nemetalične mineralne sirovine. U tabeli 1 dat je pregled nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji. međutim. Ta zastupljenost se. Recently. Već dugi niz godina postoji proizvodnja kvarcnog peska.

K-soli. keramičke. poligorskitske i sepiolitske gline. različite vrste glina (kaolinske. cementne sirovine. 04. peskove. laporci Dijatomit Dolomiti Ekspandirajuće gline Feldspati Gips i anhidrit Hrizotil-azbest Kaolini Keramičke i vatrostalne gline Krečnjaci Kreda (jezerska) Kvarcni pesak Liskuni (muskovit) Nedovoljno nemetalične sirovine istražene mineralne Nepoznate nemetal. glina za keramičku industriju) rešava na taj način što se kombinuju sirovine iz više ležišta da bi se dobila optimalna ulazna sirovina. sitnoljuspasti muskovit. ali zahteva dodatne napore u sferi istraživanja i pripreme mineralnih sirovina (mikronizirajuće mlevenje). glaukonit. treset i dr. mineralne sirovine Amfibol-azbesti Beli boksit Brom Dijamant Flogopit Fosforiti Kamena so Kalijumove i mag. što je naročito karakteristično za tehnički i arhitektonski kamen. zeolit. u sirovom ili prerađenom stanju (fosforiti. u okviru kojih su najkarakterističnije: brucit.EkoIst' 06.). što se kod pojedinih nemetala (npr. i u pripremi za eksploataciju Apatit (metafosforit) Barit Bentoniti Cementni. za hranom [1]. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1. – 07. ribarstvo i dr.) i njihova primena će permanentno rasti u skladu sa potrebama čovečanstva. poludrago i ukrasno kamenje Granati Grafit Jod Krovni škriljci Perlit Piezooptički kvarc Prirodni mineralni pigmenti Sileks Stene za petrolurgiju Stene za staklo i keramiku Vermikulit Vulkanska šljaka Za svetsku mineralnu ekonomiju nemetaličnih mineralnih sirovina. montmorionitske. 06. dijatomiti). vatrostalne.soli Korund i šmirgla Optički fluorit Optički kalcit Pirofilit Plovućac Samorodni sumpor Stroncijanit i celestin Vulkanski pepeo Al-silikati-alunit Alunit Borati Drago. stočarstvo. koriste u brojnim oblastima poljoprivrede (ratarstvo. • proizvodnja i potrošnja novih i netradicionalnih nemetaličnih mineralnih sirovina raste. voćarstvo. olivinski livački peskovi. karakteristično je da: • proizvodnja i potrošnja većeg broja nemetaličnih mineralnih sirovina permanentno raste. posebno nerazvijenog dela sveta. apatiti. • se veći broj nemetaličnih mineralnih sirovina. porculanski kamen. bentonitske. bariti i dr. ilitske.) • savremene tehnologije zahtevaju sve kvalitetnije nemetalične mineralne sirovine. 125 . Pregled nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji Nemetalične mineralne sirovine van eksploatacije Nemetalične mineralne sirovine u (stalnoj/povremenoj) eksploat. krečnjaci. a takođe i za jedan broj nemetala kao što su magneziti. 2006. različite vrste glina. kvarcni i glaukonitski peskovi. Ekološka Istina / Ecological Truth. glaukonit. • se brojne nemetalične mineralne sirovine uspešno koriste u zaštiti životne sredine (krečnjaci-kreč. fluoriti. feldspatoidi.

DIREKTNI ZAGAĐIVAČI ŽIVOTNE SREDINE Nemetalične mineralne sirovine ili industrijski minerali kako se nazivaju u industrijskim zemljama. rekultivaciju i revitalizaciju jalovišta. plastičnost. lepljivost i sl. Kompleksan pristup problemu zagađenja izazvanog proizvodnjom električne energije u termoelektranama ne svodi se samo na redovno održavanje i zamenu filtera. rušenjem naselja. Prilikom mikronizirajućeg mlevenja nemetaličnih mineralnih sirovina. već pre svega na racionalno trošenje električne energije. a posebno nemetalične mineralne sirovine imaju tržišnu vrednost. dok se iskorišćenjem bar dela nemetaličnih mineralnih sirovina iz ležišta uglja može ostvariti prihod od nekoliko stotina hiljada evra. prosečni troškovi rekultivacije jednog hektara pepelišta procenjuje se na oko 10. Pored krupnoće.000 evra. itd. Pored ekoloških efekata nisu zanemarljivi ni ekonomski efekti. [2-6]. iskorišćenja bar dela ''jalovine'' (koja najčešće to i nije) iz ležišta uglja. oblik čestica. Odgovarajućom primenom različitih 126 . U modernom svetu u direktne zagađivače životne sredine spadaju: nuklearne i termoelektrane. hemijskih i mineraloških osobina polaznih sirovina. sagorevanje uglja u zimskom periodu. Navedeni parametri kvaliteta proizvoda mikronizirajućeg mlevenja zavise od fizičko-mehaničkih. u poslednje vreme sve mikronizirane mineralne sirovine. emitovanjem štetnih materija u atmosferu. Proces mikronizirajućeg mlevenja se. predstavljaju značajan potencijal u saniranju štetnih posledica zagađenja životne sredine. 06.EkoIst' 06. homogenizaciju sposobnost lebdenja. neophodno je spomenuti i ostale veoma važne parametre: zapreminsku masu. primenjuje za mlevenje mineralnih sirovina koje su prethodno već usitnjavane. obrazovanjem pepelišta. hemijska sredstva u poljoprivredi. pri čemu je najbitnije sledeće: smanjenje specifične potrošnje električne energije u industriji (po jedinici proizvoda). kao i produkata sagorevanja uglja. otpornost. To se lepo može ilustrovati na primeru termoelektrana. kao osnovnog parametra kvaliteta proizvoda mikronizorajućeg mlevenja. tvrdina. srednjem prečniku čestice i hemijskim i mineraloškim karakteristikama. Primera radi. posebna pažnja se poklanja sledećim osnovnim parametrima kvaliteta proizvoda: procentualnom sadržaju pojedinih klasa krupnoće. drobljenjem i standardnim mlevenjem. pogotovu ako je mineralna sirovina male vrednosti. Ekološka Istina / Ecological Truth. smanjenje gubitaka u transportu energije. motori sa unutrašnjim sagorevanjem. formiranjem velikih odlagališta jalovine. ceni koštanja mikroniziranog proizvoda. šupljikavost. vodene tokove i tlo. premeštanjem toka reka. ali isto tako i jedan od presudnih faktora u sprečavanju tog istog zagađenja. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MIKRONIZIRAJUĆE MLEVENJE NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA Proces mikronizirajućeg mlevenja ima namenu da samelje mineralnu sirovinu do čestica krupnoće za prahove i tako je pripremi za direktnu primenu ili za dalju tehnološku preradu. prerađivačka industrija. tj. elestičnost. Međutim. 04. abrazivnost. orošavanje pepelišta. Danas se naročita pažnja poklanja učinku mlinova za mikronizirajuće mlevenje. optička svojstva. površinsku aktivnost. tekstura. uglavnom. trošnost. specifičnoj površini. ratna dejstva. smanjenje potrošnje električne energije za zagrevanje stambenih i radnih prostorija. Proizvodnja električne energije u termoelektranama narušava i zagađuje životnu sredinu na nekoliko načina: degradiranjem obradivog zemljišta. kao što su: struktura. 2006.

). a o ekonomskim efektima i da ne pričamo. 04. ali bez uštede električne energije. siliciti (dijatomit. rekultivaciji). prizvodnji stočne hrane i koncentrata. kako od prirodnih (jalovina iz ležišta ugljeva). paligoritske i sepiolitske gline. kad god je to moguće. Treba naglasiti da naša zemlja raspolaže značajnom sirovinskom bazom za dobar deo navedenih sirovina. opoka i dr. 06. • U poljoprivredi : ratarstvu (za kalcinisanje i popravljanje strukture zemljišta. 2006. 127 . bentoniti. pepeli termoelektrana. treset-vivijaniti. siliciti. • Kao adsorbenti različitih štetnih materija koriste se zeoliti. • Primenom nemetaličnih mineralnih sirovina u građevinskoj industriji postiže se nekoliko ciljeva: proizvodnjom termoizolacionih građevinskih elemenata.). i smanjenje degradacije obradivog zemljišta.EkoIst' 06. manje površine pod jalovištem i pepelištem. postižu se maksimalni efekti-uštede električne energije. mnogo jeftinije nego uklanjanje njihovih posledica. Ekološka Istina / Ecological Truth. stočarstvu (ishrana. visokokalijske magmatske stene. fosfati. Pod kompleksnim pristupom zaštite životne sredine podrazumeva se ne samo saniranje narušene životne sredine. šljaka i dr. Principijelna šema procesa mikronizacije ekoloških mineralnih sirovina prikazana je na slici 1. tako i od tehnogenih mineralnih sirovina (raznih pepela. jer pružaju mogućnost ublažavanja postojećih ekoloških problema. glaukonit.) U poslednjih desetak godina velika pažnja posvećena je upravo mikroniziranim nemetaličnim mineralnim sirovinama. sepiolitske gline. prehrambenoj industriji (prečišćavanje raznih tečnosti. čuvanje i pakovanje namirnica. Korišćenjem jalovinskih materijala i tehnogenih sirovina u cementnoj industriji moguće je postići skoro bezotpadnu tehnologiju. higijenske prostirke za stoku i dr. U poljoprivredi se koriste sledeće nemetalične mineralne sirovine: karbonatne stene. Bolje termoizolacione osobine materijala sa sobom povlače smanjenje potrošnje uglja u termoelektranama. Jasno je da je sprečavanje narušavanja i zagađenja životne sredine. ukoliko se na nivou države usvoji i sprovodi kompleksan pristup zaštiti životne sredine. održavanje vlažnosti zemljišta. adsorpciji pesticida iz zemljišta. vermikulit i zeolit. PRIMENA NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE Najveći značaj za kompleksnu zaštitu životne sredine imaju nemetalične mineralne sirovine i to u: građevinskoj industriji. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja mikroniziranih nemetaličnih mineralnih sirovina može se u velikoj meri uticati na smanjenje štetnog dejstva privrednog razvoja na životnu sredinu. poljoprivredi i kao adsorbent štetnih materija. pljoprivredno-hemijskoj industriji (kao punila pesticida). transport). trepel. Proizvodnja klasičnih građevinskih elemenata je sličnog efekta. – 07. talk-magnezit. prečišćavanje voda. već pre svega preventiva svih vidova zagađenja. koje se koriste pre svega kao adsorbenti štetnih materija.

Proto~ni bunker 10. Istraživanja koja su vršena u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina poslednjih nekoliko godina dala su rezultate koji se mogu primeniti u praksi. Drobilica sa ~eki}ima 7. U svetu se proizvodnji nemetaličnih mineralnih sirovina (industrijskih minerala) poklanja velika pažnja. Transportna traka 9. Elevator 14. Pu`ni transporter 13. kao i primenu svih dostignuća savremenih informacionih tehnologija. Transportna traka 8. Vazdu{ni separator 26. Bunker 16. Ventilator 18 23 Slika 1. Vilju{kar 14 21. Vibracioni dodava~ 11. Mlin sa kuglama 19. Trakasti dodava~ 18. Rotaciona su{ara 12. Elevator 20. Vre}asti filter 30. Nepokretna re{etka 2. zatim razvoju biotehnologija i jednim delom na novim materijalima. U Evropi je najveći deo kapaciteta u ljudstvu i laboratorijama angažovan na valorizaciji tehnogenih mineralnih sirovina. Pu`ni transporter Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3 25 27 31 11 13 15 12 22 26 28 32 17 31. Transpotrna traka 33. 06. Vibraciono sito 17. ^eljusna drobilica 5. Prijemni bunker 3. Ukupna svetska proizvodnja ovih sirovina iznosi oko 25 milijardi tona godišnje. 3 4 14 16 29 30 20 19 21 24 5 6 9 7 10 8 33 LEGENDA 1. U industrijski razvijenim zemljama primenjuju se najsavremenije metode obuke kadrova uz primenu sofisticirane opreme za istraživanja. Nama ostaje da ulažemo napore da se u ovoj oblasti što više približimo industrijski razvijenim zemljama a to možemo ostvariti kroz istraživački rad. Transportna traka 15. Elevator 25. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2 1 [EMA TEHNOLO[KOG PROCESA POSTROJENJA ZA MIKRONIZACIJU EKOLO[KIH MINERALNIH SIROVINA Prilog 1. 2006. Pu`ni transporter 23. Vazdu{ni separator 22. obrazovni rad i zakonsku regularivu koja omogućava investiciona ulaganja u ovu oblast. Transportna traka 6. – 07. Klatni dodava~ 4.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pu`ni transporter 32. eksploataciji. Mlin sa kuglama 24. Rezultati koji se ostvaruju su u skladu sa uloženim sredstvima u ovu oblast. recikliranju otpada. 04. Pu`ni transporter 27. 128 . preradi i izučavanju njihove primene posveti odgovarajuća pažnja. Ma{ina za pakovanje 29. Pu`ni transporter 28. Principijelna šema procesa mikronizacije ekoloških mineralnih sirovina ZAKLJUČAK Nemetalične mineralne sirovine ili industrijski minerali kako se nazivaju u razvijenim industrijskim zemljama (kojima pripadaju i ekološke mineralne sirovine o kojima je ovde bilo reči) predstavljaju značajan ekonomski potencijal ako se njihovom istraživanju. pripremi ekoloških mineralnih sirovina u sprezi sa prečišćavanjem otpadnih voda.

2006. 1999. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA [1] [2] [2] [3] [4] [5] [6] [7] Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. Univerzitet u Beogradu. Projekat: ''Izrada baze podataka o ležištima ekoloških mineralnih sirovina Srbije sa mogućnošću primene''. Milan Petrov: ''''Istraživanje kinetike suve mikronizacije kalcita u ultra centrifugalnim mlinovima sa perifernom putanjom usitnjavanja''.god.EkoIst' 06. 2002.god. Ljubiša Andrić. – 07. Beograd. Ljubiša Andrić i dr. Božidar Branković.5-8. 1993. Velimir Antanacković: ''Pokretna postrojenja za recikliranje građevinskog otpadnog materijala''. Ljubiša Andrić. Nadežda Ćalić: ''Teorijski osnovi pripreme mineralnih sirovina''. Magistarska teza. Beograd. Rudarsko-geološki fakultet. Rudarskogeološki fakultet. 2002.: ''Domaće nemetalične mineralne sirovine za primenu u privredi''. Nedeljko Magdalinović: ''Usitnjavanje i klasiranje''. ITNMS. Beograd. Rudarsko-geološki fakultet.. 2002. Arhiva ITNMS. 04. Beograd. Ekološka Istina / Ecological Truth. 1993. Ljubiša Andrić: ''Istraživanje kinetike suve mikronizacije liskuna u ultra centrifugalnim mlinovima sa perifernom putanjom usitnjavanja''. 1990. s. ITNMS. Univerzitet u Beogradu. Beograd. Magistarska teza. Beograd. Nauka. 06. Siniša Milošević. 129 . Jantar grupa. 1998. †Slobodan Golubović. Beograd.

u opsegu od 10μm do 250μm. Some flotation systems can even remove particles up to 500 μm in diameter. reciklaža. Topljivi sapuni natrijuma prevode se u netopljive sapune kalcijuma u skladu sa uspešnim skupljanjem čestica mastila. koje će se pripojiti za vazdušne mehuriće. Flotacijom se uklanjaju nešto veće čestice nego pranjem papira. Ovaj metod je najefikasniji pri uklanjanju veoma malih čestica (ispod 30μm). Pranje i flotacija se obično koriste u kombinaciji da bi se selektivno otklonile čestice to tipu i veličini.ac. Kao kolektori koriste se sapuni masnih kiselina dugog lanca. Flotation deinking involves removing ink and other contaminants by bubbling air through the pulp in the presence of deinking chemicals. 130 . Key words: Newspaper. Ovaj metod je najboji za uklanjanje hidrofobnih čestica. 04. typically in the size range of 10μm to 250μm. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM Maja Đorđević. which will preferentially attach themselves to the bubbles. recycling.bor. 06. – 07. Neki flotacioni sistemi mogu ukloniti i čestice do 500μm. posebno ako su one hidrofilne. U analizi je korišćeno 11g uzorka-novina. Tehnički fakultet u Boru e-mail: mtrumic@tf. Wash deinking involves rinsing the pulp. često dodatkom deinking hemikalija. Materijal i metod rada U istraživanjima su korišćene dnevne novine iseckane na rezanca radi reprezentativnosti uzorka.EkoIst' 06. This method is most efficient at removing very small (below 30μm) particles. i njihovim odvođenjem iz sistema. Ključne reči: novine. The two are often used in combination. This method is best for removing hydrophobic particles. dodate su hemikalije za deinking (1%NaOH. Milan Trumić Univerzitet u Beogradu.Deinking flotacija obuhvata uklanjanje mastila i drugih nečistoca uvođenjem vazduha u pulpu uz prisustvo deinking hemikalija. often in the presence of deinking chemicals. deinking flotacija ABSTRACT: Wash deinking and flotation deinking are the two most common ways of removing ink from recycled fibers.yu IZVOD: Pranje i flotacija su dva najsličnija načina za uklanjanje mastila sa površine papira. Za reciklažu istih je korišćen hemijski deinking postupak. Pranje podrazumeva ispiranje pulpe. deinking flotation UVOD Proces koji preovladava u reciklaži starog papira je deinking flotacija. Čestice boje se tako skupljaju i flotiraju na površinu gde se izdvajaju u obliku pene2. 2006. da bi nastali mikroprecipitati mastila i sapuna koji će se udružiti s mehurićima vazduha. especially if they are hydrophilic. and subsequently dewatering it. Ekološka Istina / Ecological Truth. Flotation removes somewhat larger particles than washing. in order to remove a broad range of particle types and sizes. Osnovni princip hemijskog deinkinga uključuje aktivnost disperganata koji odvajaju hidrofobne čestice mastila i kolektora koji doprinose pripajanju mehurića vazduha za čestice mastila.

Broj obrtaja rotora je 1250 min-1. ista se filtrira na filter papiru a isfiltrirana masa suši 8h na 50ºC. odnosno.5% Dezintegracija Desitegration vreme-time 15min Temp. Gustina pulpe je 5% čvrstog u pripremi i 0. Nakon tog vremenskog perioda pulpa se razblažuje na 0.18.81%. Ekološka Istina / Ecological Truth.Rezultati istraživanja prikazani su u tabeli 1 voda-water 1%NaOH 1%Na2SiO3 Uzorak-Sample 11g novina 11g newspapers voda-water konc. prema standardu Tappi T 4523.0.-surface active subst.058‰ 131 .4%površ. Tehnološka šema flotiranja data je na slici 1. 0. 20ºC 0. za adsorpciju anjonskih kolektora kao i oleinska kiselina. penušač) i voda.-conc.5% vreme-time 3min vreme-time 17min Temp. Da bi se odredila zaprljanost papira vršena je analiza uzoraka pomoću Image Analyzer-a Version1. Kontrola ph vrednosti vršena je pomoću ph-metra. Svi eksperimenti flotiranja vršeni su u laboratorijskoj flotacijskoj mašini tipa Denver DR-12. 10.5% čvrstog. 04. Temperatura pulpe je 20ºC.EkoIst' 06. vodeno staklo i natrijum hidroksid radi podešavanja ph vrednosti na 8.4%površinsko aktivne supstance.2 l engleskog proizvođača. kojim je određivan broj crnih tačaka mastila po jedinici površine. 20ºC List načinjen od vlakanca nakon reciklaže Sheet made from fibers after the recycling process List načinjen od pene Slika 1 . procenat odbijanja plave svetlosti od uzoraka na talasnoj dužini 452nm. aktivne sups.-conc. kolektor-oleinska kiselina. enhancement and analysis software)4. Joni kalcijuma se koriste kao aktivator.5.1. Belina je merena pomoću svetlomera. tip Sentix 50.3.5% čvrstog u flotaciji. Tako pripremljen uzorak ostavljen je da ostoji 24 časa. Sa tako pripremljenom tečnom fazom prelivena je čvrsta faza nakon čega je usledilo petnaestominutno mešanje u mešalici. kako bi vlakna celuloze nabubrela i time olakšala uklanjanje mastila. – 07. Opiti su rađeni na temperaturi pulpe od 20ºC. 12. Posebno je izvršeno pripremanje tečne faze: voda. kojim je određivano osvetljenje.Šematski prikaz toka reciklaže Sheet made from the foam Rezultati rada Belina belog odnosno neštampanog papira je 45. Flotiranje je 17min. Tada je usledilo dodavanje reagenasa i kondicioniranje 3min. uz dodatak 100ml vode. tipa MA 5705 Iskra Kranj sa kombinovanom elektrodom. Da bi se izmerila belina pulpe. a zaprljanost 0. zapremine ćelije 2. Za baždarenje ph-metra korišćen je puferski rastvor čija ph vrednost na temperaturi 25ºC iznosi 9. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 1%Na2SiO3. 2006. oleinska kiselina-oleic acid penušač-froter Kondicioniranje Flotacija-Flotation Pulping konc.25 2006 MeeSoft (Advanced image editing.

506 2.% 94. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 3.040 Slika 2-uzorak neštampanog papira Opit br.24 90.107 0.5 Slika 5-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=8.00 85.EkoIst' 06.% 44.12 4a ) nakon dezintegracije 5a) nakon dezintegracije 4b) nakon flotacije 5b) nakon flotacije 4c) jalovina Slika 4-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=8.‰ 0.379 Belina nakon flotacije B.86 44. – 07.043 0.uzorak neštampanog papira primenom Image Analyzera Tabela 1 -Rezultati laboratorijskih listova nakon dezintegracije i flotacije Belina nakon dezintegracije B. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth.1 Maseno iskorišćenje Im.98 40.423 2. 2006.5 10.‰ 2.81 Zaprljanje nakon flotacije .44 45.50 Zaprljanje nakon dezintegracije .3 12. 1 2 3 Ph vrednost pulpe 8.% 41.81 41.5 primenom Image Analyzera 6a ) nakon dezintegracije 7a ) nakon dezintegracije 6b) nakon flotacije 7b)nakon flotacije 6c) jalovina 132 .

5 belina neštampanog papira-edge brightness belina nakon dezintegracije-brightness after pulping belina nakon flotacije-brightness after flotation ZAKLJUČAK Iz tabele 1 se može videti da sa porastom ph vrednosti dolazi do smanjivanja masenog iskorišćenja za 5%. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth.1 Slika 9-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=12. Belina uzoraka nakon dezintegracije sa porastom ph vrednosti se neznatno menja.1 primenom Image Analyzera Na grafiku 1 data je promena beline u odnosu na promenu ph vrednosti. 04.belina-brightnes 48 46 44 42 40 38 36 opit br1-ph=8.86 44. a zaprljanje istih je približno isto što ukazuje na reprezentativnost uzoraka.81 45.81 44.EkoIst' 06.81 41. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 6-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=10.44 41.3 opit br3-ph=12. 06.98 40.3 Slika 7-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=10. – 07. Efikasnost deinking flotacije često je asocijacija na 133 .3 primenom Image Analyzera 8a ) nakon dezintegracije 9a ) nakon dezintegracije 8b) nakon flotacije 9b)nakon flotacije 8c) jalovina Slika 8-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=12. Grafik 1-grafički prikaz beline u zavisnosti od ph vrednosti %.50 opit br2-ph=10.1 45.81 45.81 45.

Brightness of pulp. Finalna belina posle flotacije je uzeta kao merilo deinking flotacije.EkoIst' 06.dk/ 134 . U ovom opitu maseno iskorišćenje je najmanje i iznosi 85.08% ali je zaprljanje manje u odnosu na neštampani papir i iznosi 0.Faculty of Graphic Arts. bolja belina uzorka. 04. U prvom opitu se postiglo najveće maseno iskorišćenje.043‰. U opitu br2 pri ph vrednosti 10. Ekološka Istina / Ecological Truth.86% a belina početnog neštampanog papira 45.3 gubitak beline je 3.5 belina nakon flotacije iznosila je 44.T 452 4.logicnet.12%. a zaprnjanje manje u odnosu na neštampani papir i iznosi 0. LITERATURA 1.81%. – 07. University of Zagreb 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja određivanje beline.81%.040‰.1 belina dobijenog i neštampanog papira je ista i iznosi 45. Žutilo papira se može otkloniti beljenjem vlakana dodatkom hemikalija za izbeljivanje što nije bila tema ovog rada. http://meesoft. U opitu br3 pri ph vrednosti 12. međutim dobijena je vrednost tražene beline neštampanog papira. pa je gubitak beline 2. 2006.058‰. The Effect of Electrohydraulic Discharge on Flotation Deinking Efficiency 2. paper and paperboard (directional reflectance at 457 nm) . Uprkos pojavi žutila u ovom opitu je zabeležena i najveća vrednost beline što sugeriše da pojava žućenja. U ovom opitu je primećeno blago žutilo papira koje je rezultat izlaganja vlakana visokoj alkalnoj sredini. odnosno manji je gubitak beline ali je zaprljanje veće što se moglo i vuzuelno uočiti. 06. odnosno veća efikasnost-veća belina. Zaprljanje ovako dobijenog papira je 0.12%. pri ph vrednosti 8. obojenja papira nema negativni efekat na finalnu belinu.107‰. a zaprljanje neštampanog papira je 0. U opitu br1. Chemical deinking of prints obtained by non-impact printing.

. u našoj zemlji nije izučavan. sa štampom urađenom na laserskom štampaču. svi radni uslovi korišćeni u eksperimentima bili su tipični radni uslovi. 2. 19210 Bor IZVOD: Zbog izmenjene tehnologije štampanja i povećanja upotrebe recikliranih proizvoda u industriji papira . Drugi deo eksperimenata sastojao se od četiri serije opita flotiranja. flotacijski proces. 135 . 4). prodati i na kraju iskoristiti materiju. 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. Takozvana "deinking" flotacija je danas . U cilju predstavljanja uspeha uklanjanja mastila sa prerađenog papira . 4). tzv. in the paper industry. Usvojen je sadržaj čvrstog od 1% u prvoj i drugoj seriji eksperimenata i pH 8. The focus of this paper will be the deinking flotation process. deinking UVOD Reciklirati znači nalaziti. 3. all operating conditions used in experiments were to be typical operating conditions. preraditi.5 i od 2% u trećoj i četvrtoj seriji eksperimenata flotiranja i pH 8. In intention to represent the success of removal inks from the recovered paper. zatvara se krug reciklaže.J. particularly in the last few years. 06. Vraćanjem reciklirane materije na ponovno korišćenje.5 i 10. flotation deinking is the dominating process worldwide for the removal of printing inks from recovered paper. Today. usledilo je njihovo mešanje. Sadržaj čvrstog u pulpi u ovoj fazi eksperimenata bio je 9%(1. dominantni proces koji se koristi za uklanjanje tonera sa prerađenog papira. 04. PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA Uzorak koji je upotrebljen za laboratorijske eksperimente flotiranja je list hartije. sakupiti. Prvi deo bio je priprema pulpe za flotiranje koja se odvijala 24 sata pre flotiranja.EkoIst' 06. Key words: Paper recycling. koju bi inače bacili kao nekorisnu. Ključne reči: Reciklaža papira. vodonik peroksida i vodenog stakla(1. 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA PAPIRA PRIMENOM FLOTACIJSKIH METODA KONCENTRACIJE RECYCLING PAPER USING DEINKING FLOTATION PROCESS Milan Trumić. 3. "deinking" flotacija. flotation process. Snežana Bajić Tehnički Fakultet u Boru V. veličine A4. Ovaj rad se usredsređuje na uklanjanje mastila flotacijom. 4). 6). Podešavanje pH pulpe postizano je uz pomoć natrijum hidroksida. 2006. Tečna faza pripremnog eksperimenta sastojala se od vode. Nakon usitnjavanja čvrste faze i zagrevanja tečne (2. 5. u industriji papira. u svetu. 12. Eksperimenti su se sastojali iz dva dela. demands on flotation deinking have increased considerably.5(1. Ovaj rad predstavlja početak izučavanja ove tehnologije prerade otpadnog papira na našim prostorima.5 i 10. značaj flotiranja tonera raste naročito u proteklih nekoliko godina. – 07. odmastiljavanje ABSTRACT: Because of changed printing technologies and increased recycling quotas in the paper industry. Proces koji bez sumnje vlada u reciklaži starog papira .

Analiza uzoraka svih serija vršena je pomoću "image analizer"-a(10). i jalovine odnosno odbačenog tonera. 8.1. Na slikama 2. slikani su i u ovom radu biće prikazani samo tipični uzorci. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 1% čvrstog i pH 8.(7) Svi eksperimenti flotiranja vršeni su u laboratorijskoj flotacijskoj mašini tipa "Denver DR−12". c) Koncentrat Slika 2. b) Jalovina 2. pri temperaturi pulpe od 30 0 C(2.2.2. 9). Ovi eksperimenti dali su najbolje rezultate po pitanju osvetljenja i zaprljanosti i imali su najviše vrednosti efikasnosti uklanjanja. a) Ulaz 2.1. U opitima flotiranja određena je kinetika flotiranja pri promeni pH i sadržaju čvrstog u toku flotiranja. 2.1. 4) i dodavanje kolektora (2.1. kojim je određivan broj crnih tačaka tonera po jedinici površine papira.5 nakon 10 minuta flotiranja 2. a) Ulaz 2.2. c) Koncentrat Slika 2. Vreme kondicioniranja je obično 2 min.1. odnosno. Sa promenom vrednosti pH i sadržaja čvrste faze u pulpi tokom eksperimenata flotiranja. i pomoću svetlomera. 2006. međutim iskorišćenje mase papira u ovim eksperimentima je najniže.a Na narednim slikama prikazani su uzorci eksperimenata flotiranja sa većim sadržajem čvrstog i manjim pH vrednostima.1. 2. nakon čega se dodaje penušač i tada počinje flotiranje. nakon isteka desetog vremena flotiranja. prikazani su uzorci eksperimenta flotiranja sa manjim sadržajem čvrstog i manjim pH vrednostima. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zatim sledi razblaženje pulpe na 1-2 % čvrstog (1. Dati 136 . Uzorci ulaza. Ekološka Istina / Ecological Truth. vizuelnim putem. očišćenog papira. 3) i kalcijum hlorida (2). nakon isteka drugog minuta flotiranja. vrednost odbijene svetlosti.2. – 07. 06. b) Jalovina 2.EkoIst' 06. koncentrata tj. Slike uzoraka eksperimenta 2. da postoje bitne razlike između oporavljenog papira dobijenog u serijama ponaosob. došlo se do zaključka. 04. kojim je određivano osvetljenje. sa primenom "image analyzer". 4.

EkoIst' 06. Vrednosti zaprljanosti i osvetljenja prečišćenog papira su pod datim uslovima flotiranja najniže. Ekološka Istina / Ecological Truth.4. b) Jalovina 2. Slike uzoraka eksperimenta 2.3. Manje su vrednosti osvetljenja. 2.3. 06.a Naredni eksperiment čiji su uzorci prikazani na slici 2. b) Jalovina 2. 2006. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja uslovi doveli su do znatno manjih vrednosti zaprljanosti u odnosu na prethodno navedene eksperimente. dao je daleko lošije rezultate od ostalih. c) Koncentrat Slika 2.5 nakon 10 minuta flotiranja 137 . a) Ulaz 2.4. a) Ulaz 2. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 2% čvrstog i pH 10.5. sa vremenom flotiranja od 2 minuta. sa primenom "image analyzer". a) Ulaz 2.4. c) Koncentrat Slika 2.5.3. 2.4.5.5 nakon 2 minuta flotiranja 2. b) Jalovina 2.3. do većeg iskorišćenja mase papira i do veoma bliskih vrednosti efikasnosti uklanjanja u odnosu na prethodno navedeni eksperiment. c) Koncentrat Slika 2.5.5. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 2% čvrstog i pH 8.3. – 07.

b) Jalovina 2.00 20. a) Ulaz 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. 04. Slike uzoraka eksperimenta 2.8.6. Uticaj promene pH vrednosti i sadržaja na efolastmp uklanjanja tonera 138 . 2006.7.6.00 0.10.00 60.00 40. – 07. Uticaj promene vrednosti pH i sadržaja čvrstog na iskorišćenje mase papira Slika 2.00 2 5 10 VREME FLOTIRANJA (MIN) I II III IV U I II III IV Slika 2.9.EkoIst' 06. Uticaj promene vrednosti pH i sadržaja čvrstog na osvetljenje 7 6 ZAPRLJANOST (‰) 5 4 3 2 1 0 0 2 5 10 VREME FLOTIRANJA (m in) EFIKASNOST UKLANJANJA (%)i 100. c) Koncentrat Slika 2.a 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 5 VREME FLOTIRANJA (min) I SERIJA II SERIJA III SERIJA IV SERIJA 10 100 99 98 97 96 95 94 93 92 91 90 0 5 VREME FLOTIRANJA (MIN) I SERIJA II SERIJA III SERIJA IV SERIJ ISKORIŠĆENJE MASE (%) OSVETLJENJE (%) 10 Slika 2. sa primenom "image analyzer". Ekološka Istina / Ecological Truth.00 80. Uticaj promene vrednosti pH i sadržaja čvrstog na zaprljanost Slika 2. 06.5.6.6.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Laboratorijska istraživanja primene flotacijske koncentracije u uklanjanju tonera sa visoko kvalitetnog papira. Za uspeh odabranog "deinking" procesa izuzetno su važne upotrebljene hemijske supstance.com www. Agić. Recycled Fiber Chemicals Division Marietta. Bolanča.5 i sadržaju čvrstog od 2% u prvih dva minuta flotiranja. Uz nastavak istraživanja proces flotacijske koncentracije može se primeniti na datu sirovinu i u industrijskim uslovima. Najveće iskorišćenje mase postiglo se pri radnim uslovima druge serije. I. GA 30062. njene osobine kao što su veličina. Inc. U flotacijskoj pulpi. 2. uočava se manji gubitak mase papira. Izvorni znanstveni rad. GA 30062 USA R. Daniel Haynes "Evaluation Of Deinking Chemicals Based On Ink Removal And Water Quality Using Lock Cycle Testing" . Eka Chemicals. 4. 5. a znatno uklanjanje tonera."Kemijski deinking otisaka iz non-impact tiska". TAPPSA Journal R. ostaju čestice tonera koje su povezane sa vlaknima celuloze i čine tonervlakno agregate. Ovaj rad je pokazao da se bolji rezultati uklanjanja čestica tonera postižu pri vrednosti pH 8. nakon isteka desetog minuta flotiranja. Z. primećeno je da sa povećanjem koncentracije kalcijumovih jona u pulpi. pH vrednost. dala ja neočekivane rezultate u pogledu iskorišćenja papira i u pogledu kvaliteta istog. dolazi do formiranja agregata tonera i do njihovog efikasnijeg uklanjanja. "The role of sodium silicate in the flotation deinking of newsprint at Mondi Merebank ". Bolanča. ali je niži kvalitet po pitanju osvetljenja i zaprljanosti. Najbolje osvetljenje koncentrata postiglo se pri sadržaju čvrstog u toku flotiranja od 1 % i pH 8. Shodno prethodnim konstatacijama štampani već upotrebljen papir predstavlja jeftinu sirovinu za dobijanje visokokvalitetnog novog papira. broj i količina mehurića vazduha. Postignuti rezultati ne trebaju se posmatrati kao krajnji ali ukazuju na mogućnost reciklaže papira primenom flotacijskih metoda koncentracije.EkoIst' 06.haynes@ekachem. 04.com 139 . Daniel Haynes. Jimmy Pauck i profesor Jeremy Marsh. i iznosi 82. Najlošiji rezultati po pitanju kvaliteta dobijeni su pri višim vrednostima pH i većem sadržaju čvrstog. 06. "Seven Years of Mill Surveys for Newsprint Deinking " Eka Chemicals 1775 West Oak Commons Court Marietta. temperatura ali i tip flotacione ćelije. Između petog i desetog minuta flotiranja može se uočiti zanemarljiv gubitak mase papira. Sa porastom pH vrednosti. U toku izvođenja eksperimenata. LITERATURA 1.5.genchem. – 07. Gubitak čvrste faze mora biti što je moguće niži radi ekonomične prerade flotacijom. veće je iskorišćenje mase. dok su konačni rezultati po isteku desetog minuta flotiranja najbolji u eksperimentima rađenim sa 1% čvrstog u toku flotiranja papira. D. Pri povećanju pH vrednosti već nakon pH 9 uočava se deprimiranje čestica tonera. Email:Danny. 3.82 %. njihova koncentracija. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. ali je i kvalitet koncentrata niži. kako pokazuju rezultati istraživanja. 18-03-2003 . Posmatranjem rezultata laboratorijskih eksperimenata sa većim sadržajem čvrste faze od 2 %.

Ph. USDA Forest Service. 06. "Hydrodynamics of deinking flotation". Michael Vinther.logicnet. Forest Products Laboratory1 . "A better insight could help flotation technology take off". MeeSoft. David Bormett.D. 140 .edu. Fiber Research Consultants. verzija 1. 04. – 07. http://meesoft. Professor Richard Venditti.dk. Email: richard_venditti@ncsu. Odeljenje Za Nauku O Šumama i Papirima. "Flotation Deinking of Copy Paper" .21 2004. Franc¸ois Julien Saint Amand. Madison. Roland McKinney. Said Abubakr. "Pilot testing and recycling evaluation of newly developed environmentally benign pressure sensitive adhesives". Image Analyzer.EkoIst' 06. Wisconsin 7. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2004 9. 2006. 1998 10. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 6. 8. Raleigh NC 27695-8005. International Journal of Mineral Processing .

mogu se razdvojiti flotacijom. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ključne reči: flotacija.ac. Key words: flotation. 06. Milan Trumić. It is demonstrated that using this technology 95-100% recovery of PET and PVC can be achieved in separate products from a variety of PVC/PET mixtures. It was found that strongly alkaline solutions of sodium hydroxide(NaOH) are able to destroy the hydrophobicity of polyethylene terephthalate (PET) whereas the hydrophobicity of polyvinyl chloride (PVC) remains only slightly affected by these solutions. Tehnički fakultet u Boru. koje je nemoguće razdvojiti metodama gravitacijskog razdvajanja (zbog približnih gustina). Plastike. sposoban da razori hidrofobnost polietilen tereftalata (PET) pri čemu na hidrofobnost polivinil hlorida (PVC) neznatno utiče. Plastics. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja FLOTACIJSKA SEPARACIJA PVC IZ PVC/PET PLASTIČNE MEŠAVINE FLOTATION SEPARATION OF PVC FROM PVC/PET PLASTICS MIXTURE Sanja Bugarinović.EkoIst' 06. Proizvodnja plastike 1934-2000 141 . Slika 1.flotation separation UVOD Rastući interes za reciklažu raznih vrsta otpada dovodi do potrebe za njihovom separacijom. can be separation by froth flotation.bor. Utvrđeno je da je jak alkalni rastvor.yu IZVOD: U ovom radu. natrijum hidroksid( NaOH). Pokazano je da koristeći ovu tehnologiju 95-100% iskorišćenja PET i PVC se može dobiti u razdvojenim proizvodima iz raznovrsnih PVC/PET mešavina. which are not possible to be separation by gravitational methods (because they have almost the same density). flotation separation of PVC (polyvinyl chloride) from polyethylene terephthalate(PET) was investigated. 2006. 04. Goran Trumić Univerzitet u Beogradu. Bor e-mail:mtrumic@tf.flotacijska separacija polivinil hlorida (PVC) od polietilen tereftalata (PET) je ispitivana.flotacijska separacija ABSTRACT: In this paper.

njihovim oblikom i gustinom. u poređenju sa flotacijom ruda. 04. ne postoji mogućnost razdvajanja primenom gravitacionih metoda. kod plastike je oblik flotacionih čestica pločast sa odstupanjem do 0. a PVC od folije za oblaganje jogurtskih boca. do kojih dolazi zbog različitih fizičkih osobina plastike i ruda. Najveća razlika između flotacije minerala i plastike je ta.pri čemu su ostale dimenzije do 1 cm i gustina do 1. kao što je:mala zapreminska gustina. koja se razlikuje po gustini. a pri tome imaju gustinu veću od gustine vode. potrebno je selektivno promeniti površinske osobine jedne vrste. površinu plastike čine organske čestice sa malom energijom. tj.2. Na hidrofobnim česticama se adheruju mehurići. Ekološka Istina / Ecological Truth. ima puno razlika.U sledećoj tabeli date su karakteristike navedenih vrsta plastike.3 MATERIJAL I METOD Za eksperiment je korišćen uzorak plastike: PVC(polivinil hlorid) i PET (polietilentereftalat). pa se javlja kao jedna od mogućnosti separacije i flotacija.1 mm. na njihovoj različitoj reakciji na kvašenje. Ako želimo da pomoću flotacije odvojimo pojedine vrste plastike. mala površinska energija itd. Korišćeni PET je bio od pivskih boca(flaša).1 mm. dolazi do snižavanja flotacionog efekta i čak do zaustavljanja flotiranja. tj. Plastika je prirodno hidrofobna. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pri separaciji plastike. Gama flotacija -selektivno kvašenje plastike nekom adsorbcionom hemikalijom -flotacijom posle selektivnog kvašenje dobijenog fizičkom procedurom -selektivna modifikacija površine plastike hemijskom metodom 1 Sledeća značajna razlika između flotacije minerala i plastike je hidrodinamika flotacione sredine sa veličinom čestica plastike. poznate su različite mogućnosti njihove gravitacione separacije. Turbulencija tečnosti u flotacionoj ćeliji prouzrokuje cepanje već adherovanih mehurića sa površine plastike. pri čemu dolazi do nastanka agregatnih čestica –mehurića.EkoIst' 06. zbog čega se povećava primarna gustina agregatnog mehurića. koja je prikazana visokom energijom. da dok minerali imaju površinu sa velikom reaktivnošću. – 07. Flotacija je jedna od separacionih metoda koje se koriste uglavnom kod pripreme ruda. a u zadnje vreme nalazi primenu i kod separacije raznih vrsta otpada. 142 . da jedna od njih postane hidrofilna.4 g/cm3. Dok je flotaciona veličina mineralnih zrna ispod 0.1 Veličina čestica plastike koje mogu biti flotirane je veća od veličine čestica (zrna) kod flotacije minerala i uglja. Flotacija je zasnovana na separaciji materijala sa različitim površinskim osobinama-na njihovoj hidrofilnosti i hidrofobnosti tj. njihova gustina je uglavnom veća od 2 g/cm3 i oblik je izometrijski. Ova selektivna hidrofilizacija (kvašenje vodom) se može postići na različite načine:[2] -flotacija tečnošću sa specifičnom vrednošću površinskog napona. mehurići vazduha imaju afinitet ka površini u flotacionoj sredini. Plastike kod kojih je razlika u gustini minimalna. 2006.2 Kod flotacije plastike. 06.tzv.

sušio i odvajao prema boji nakon čega je i izmeren. Nakon toga se proizvod sa penom ili bez pene uzimao. Uzorci plastike(13 grama od svake vrste) pomešani su sa 173 ml 4% i 8% rastvora NaOH pomoću laboratorijske mešalice i zagrevani 30 min. 04. Slika 2.41 braon Hemikalije upotrebljene za flotacijski test uključuju: -NaOH.3-1.EkoIst' 06. zapremine ćelije 1. Uzorak je pregledan na situ veličine 1 mm i detaljno opran tekućom vodom da se odstrani nečistoća od eventualno zaostalih papirnih etiketa. prao. 2006.41 plavo-bela Za ovaj eksperiment korišćena je plastika ručno iseckana na pločice veličine 5x5 mm.3-1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela broj 1:Karakteristike korišćene plastike Tab.Uzorak PVC 143 . Temperatura rastvora NaOH se menjala u zavisnosti od plastike od 20-60oC. 06. Za flotacijske eksperimente korišćena je flotacijska laboratorijska mašina tipa Denver D12 . Proces flotiranja je trajao 5 min. 1: Properties of used plastics Plastika PET Gustina[g/cm3] Boja 1.Uzorak PET Slika broj 3. Na narednim slikama prikazani su polazni uzorci obe vrste plastike za laboratorijski eksperiment. Ekološka Istina / Ecological Truth.4 % i 8% vodeni rastvor -Penušač Dawfroth 250 PVC 1.3 l sa brojem obrtaja mešalice od 1200 min-1. – 07. Priprema uzoraka je imala za cilj čišćenje plastike od nečistoća (pre svega lepka i etiketa). Flotacija se odvijala na temperaturi od 20oC i flotacioni rastvor je činila voda sa dodatkom penušača Dawfroth (D-250).

Iskorišćenje PVC je visoko (iznad 95% na sve tri temperature) dok za PET opada sa porastom temperature 8% rastvora .70 98. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja REZULTATI RADA I DISKUSIJA Dobijeni su sledeći rezulatati pri postojećim navedenim uslovima rada. dok je za PVC iskorišćenje 98%. što znači da ih je lako flotirati. iskorišćenje PVC je visoko i iznosi 99.00 50 98.46 99.4 93. Na 20 0C iskorišćenje PVC iznosi 97. Uticaj temperature 8% rastvora NaOH na iskorišenje (plivajući proizvod) Korišćeni uzorci su prirodno hidrofobni.Pre selektivne flotacije pojedine vrste plastike. Razlika u koncentraciji rastvora NaOH ima najveći uticaj na flotaciju PET na temperaturi od 600C. Na slici broj 5 prikazani su rezultati uticaja temperature 8% rastvora NaOH na iskorišćenje.31 75.23 6. Na slici broj 4 prikazani su rezultati uticaja temperature 4% rastvora NaOH na iskorišćenje.23%.07 40 60 0 20 40 60 0 20 temperatura 4% rastvora NaOH PVC PET temperatura 8% rastvora NaOH PVC PET Slika 4. Iskorišćenje u plivajućemproizvodu[% ] Iskorišćenje u plivajućemproizvodu[ ] % 100 100 98.70%. 144 0.23%. menja se i oblik pločica PET plastike.Uticaj temperature je značajan jer sa njenim porastom opada i flotabilnost PET plastike.92 . potrebno je obezbediti selektivnu hidrofilizaciju jedne vrste. bez zagrevanja rastvora.EkoIst' 06. dok je značajno snižava kod PET plastike.46 %. Na 400C sadržaj PET iznosi 8. – 07. dok PVC zadržava visoku flotabilnost. 04. Kod više temperature u prisustvu NaOH dolazi do hidrolize površine PET i samim tim do stvaranja karboksilnih vrsta u njegovom sastavu usled čega dolazi do hidrofilizacije površine. Iz ovog proizilazi da priprema ispitivane plastike u rastvorima NaOH ne utiče na flotabilnost PVC. Ova pojava se najbolje može uočiti na uzorcima PET prilikom tretiranja na temperaturi od 600C.00 50 8. a na 600C samo 0. Bitno je napomenuti da sa porastom temperature rastvora NaOH. one se deformišu i zadobijaju sferičan oblik. Ekološka Istina / Ecological Truth.4%. a iskorišćenje PET iznosi 98.99 98. 2006. tj.08 97.31%. Iskorišćenje PET opada sa povećanjem temperature rastvora i do odvajanja PET od PVC plastike dolazi na temperaturi od 600C na kojoj je iskorišćenje za PET 6. 06.23 96. Na temperaturi od 200C . U ovom slučaju modifikacija je izvedena na PET plastici primenom hemijskih sredstava i promenom temperature. Uticaj temperature 4% rastvora NaOH na korišćenje (plivajući proizvod) Slika 5.92%. a za PET 93.

R.Delft University of Tehnology.1999 [2] N. Tomáš Bakalár : Flotačná separácia PET zo zmesi odpadových plastov PET.Pugh.Značajan uticaj će imati ispitivanje ekonomske efektivnosti separacionog procesa.P. Fakulta Baníctva. TU v Košiciach.. pokazao je da efekat depresivnog delovanja na PET plastiku zavisi od temperature i koncentracije rastvora NaOH i da on raste sa porastomi i koncentracije i temperature rastvora NaOH. The Nedherlands 1997.:A review of plastics recycling and the flotation of plastics. 06. Rezultati laboratorijskih testova su podloga za testove industrijskih načina separacije pojedinih vrsta plastike. kao i hidrodinamičke osobine flotacione sredine su od značaja za dalja ispitivanja flotabilnosti plastike. Shen. riadenia a geotechnológií 145 .Fraunholcz:Plastics flotation.D. E.Conversation and Recycling.EkoIst' 06. 04. Forssberg.Ph. Oblik i veličina čestica. Resources. PVC a PS . 2006. Ľubica Kozáková . ekológie. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Eksperiment koji je imao za cilj ispitivanje flotabilnosti dve vrste plastike. [3] Martin Sisol.PVC i PET. LITERATURA [1] H.Thesis. – 07.

Ključne reči: podzemna eksploatacija uglja. a s druge strane. based on available data gained from JP PEU Resavica Coal Company. deformacije površine terena. depending on applied mining method and seam depth and geometry. degradacija stenskog masiva. svaki rezultat ispitivanja koji doprinosi ekonomičnosti rada u procesu eksploatacije tih sirovina osnovni je cilj istraživanja u oblasti rudarske nauke. Influence area at the ground surface is usually significant. 04. 146 . Uprkos tome. UVOD U vreme kada se iz decenije u deceniju. Igor Svrkota Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu IZVOD: Pri podzemnom načinu otkopavanja ugljenih slojeva. and these processes might strongly affect economy of the mines and production safety. U radu se daje kritički osvrt na dosadašnji način prognoze uticaja podzemnog otkopavanja na površinu terena na našim rudnicima uglja. s jedne strane prirodno-geoloških uslova eksploatacije mineralnih sirovina. pogotovo kada nastupe štetne posledice na okolni teren i objekte u zoni uticaja rudarskih radova.EkoIst' 06. na osnovu dostupne dokumentacije iz JP PEU Resavica. ABSTRACT: As a consequence of underground coal mining. u rudarstvu sve naglašenije postavlja pitanje rezervi svih mineralnih sirovina. Key words: underground coal mining. u našim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom su česti baš takvi slučajevi: geološka i geomehanička istraživanja nedostaju ili su neadekvatna i nepotpuna. This paper provides the critical review of former predictions of ground movement process in Serbian underground coal mines. obično se proglašavaju "višom silom". a meračka opažanja su nepravovremena i nesistematska. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POVRŠINU TERENA INFLUENCE OF UNDERGROUND COAL MINING TO GROUND SURFACE Nenad Vušović. Oštećenja zemljine površine mogu bitno uticati na ekonomičnost i sigurnost dalje eksploatacije ležišta. dubine i geometrije ležišta. Posledice koje nastaju. and structural objects inside this area are endangered. Svakodnevna rudarska praksa potvrđuje potrebu i značaj poznavanja. 06. jer domet uticaja otkopanih prostora može biti znatan. 2006. ground degradation. roof strata and ground surface above mining works suffer specific deformations. Nedovoljno poznavanje ovih uslova može znatno otežati eksploataciju. Damages on structural objects and ground surface inside influence area are the responsibility of the mines. uticaja podzemne eksploatacije na površinu terena. Ekološka Istina / Ecological Truth. zavisno od primenjene metode. surface deformations. iz godine u godinu. kao što su degradacije površine terena i oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova. – 07. dolazi do pojave manjih ili većih deformacija krovine i površine terena iznad otkopanih delova. Deformacije zemljine površine mogu degradirati zemljište iznad otkopanih prostora i izazvanih oštećenja na objektima infrastrukture područja.

Ekološka Istina / Ecological Truth. fizičko mehaničke i strukturne karakteristike krovine. Njih je potrebno organizovati pre razvoja rudarskih radova. 06. Sva ova praćenja neophodno je dopuniti kontinuiranim meračkim opažanjima. potrebno je odrediti granice uticaja podzemnih radova na površinu terena još u fazi projektovanja rudnika ili izdavanja koncesije. 04. njihov pozitivan efekat ograničen. Istraživanja su. metodu otkopavanja. kao i raznovrsnim geomehaničkim ispitivanjima "in situ". do konačne rekultivacije zemljišta. na žalost. iskorišćenje i osiromašenje koje će se pri usvojenoj otkopnoj metodi realizovati.EkoIst' 06. koji su rezultat promena u toku eksploatacije ležišta. nastaviti u toku radova na otkopavanju i nakon njihovog završetka. dakle. metodama sa zarušavanjem krovine. Do 147 . usmerena na stalno praćenje rudarskih radova. Primećuju se u većoj meri tek pošto nastupe problemi i kada je. 2006. merenjima i osmatranjima. UTICAJ DOSADAŠNJE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POMERANJE POTKOPANOG TERENA I OŠTEĆENJA OBJEKATA U cilju prognoze uticaja podzemnog otkopavanja ugljenih slojeva. – 07. Kontinuirano praćenje procesa pomeranja potkopanog terena i oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova zahteva i nameće formiranje baze podataka koja bi se stalno dopunjavala novim podacima. Odgovor na pitanje uticaja podzemne eksploatacije uglja na površinu terena pružaju odgovarajuća terenska merenja u dužem vremenskom periodu. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ova istraživanja se najčešće smatraju krajnje sporednom aktivnošću u procesu kako projektovanja tako i eksploatacije. Za određivanje ovih granica potrebno je utvrditi tačnu geometriju ležišta. Slika 1. Izolinije uleganja u zoni uticaja rudarskih radova Teorijska proučavanja ovih pojava najviše se odnose na iznalaženje optimalnih metoda za prognozne proračune geometrijskih karakteristika procesa pomeranja. što se postiže detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem. vrstu i stanje objekata na zemljinoj površi koji će deformacijama biti ugroženi ili će pri ugrožavanju izazvati stvaranje novih problema u rudniku.

privremeno ili trajnije. U projektima i studijama usvojene su pretpostavke o geometrijskim karakteristikama sloja i tehnološkim parametrima otkopne metode i na osnovu njih prognozirane maksimalne vrednosti deformacija koje će se javiti na površini terena. Uvidom u postojeću dokumentaciju i prospekcijom na terenu ustanovili smo da postoji čitav niz pitanja koja su sa teorijskog i praktičnog aspekta izučavanja procesa pomeranja potkopanog terena još uvek zamagljena. plastična ili kao stohastička sredina. korišćeno samo dvadeset. U novije vreme. U cilju definisanja uslova za dalju eksploataciju uglja urađen je niz rudarskih projekata i studija. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. U osnovi ovih metoda postoje različiti pristupi. 04. u smislu da se potkopani masiv posmatra kao elastična. – 07. Slika 2. u kome se pomeranje masiva odvija kao stohastički proces. urađen prognozni proračun uticaja otkopavanja na površinu terena i deformacije objekata u zoni uticaja rudarskih radova. najveću pažnju istraživača i realne rezultate proračuna omogućuje pristup masivu kao radnoj sredini izdeljenoj pukotinama.EkoIst' 06. od kojih je sa manjim ili većim uspehom. Analizu uticaja eksploatacije uglja na objekte na površini terena. u okviru kojih je. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sada je registrovano oko sto takvih metoda. Blok dijagram ulegnuća ANALIZA UTICAJA DOSADAŠNJE EKSPLOATACIJE UGLJA U JP ZA PEU RESAVICA Analiza uticaja dosadašnje eksploatacije uglja u JP za PEU Resavica sprovedena je postupkom sagledavanja celokupnog procesa stvaranja deficita masa rudarskim radovima i odziva okolnog stenskog masiva sa posledicama na objekte na površini terena na području RMU „Soko“ Sokobanja i rudnika uglja Resavskomoravskog ugljenog basena ispod sela Sladaja. kao njegov sastavni deo. 148 . Istraživanja koja su do sada sprovedena imala su sledeće ciljeve: Definisanje uslova za dalju eksploataciju uglja.

Naime. onda je jedino pravilno da se i uzmu za prognozni proračun na tom ležištu. Cilj ovih merenja bio je da se iz merenih podataka sračunaju vrednosti uleganja i deformacija i odredi granica uticaja rudarskih radova na površini terena. Ono ukazuje na degradaciju površine terena koji je zahvaćen uticajem rudarskih radova. a ne uglovi dobijeni na samom rudniku iz rezultata izvršenih merenja. odnosno ako meračka opažanja na rudniku nisu vršena. ili su merenja započeta kada je proces otkopavanja već uveliko bio u toku. da se jasno definiše periodičnost merenja.EkoIst' 06. da se poveća tačnost merenja i postavi standard u smislu obrade rezultata merenja. zahtevana tačnost merenja. ako se granični uglovi mogu dobiti iz podataka izvršenih merenja na samom rudniku. Naime. U tom cilju na površini terena realizovano je. nije dato vreme početka otkopavanja. Samo uleganje nije dovoljno za sagledavanje procesa pomeranja. – 07. što nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da nije bilo pravilnog pristupa pri projektovanju mreže za opažanje (tačno određivanje položaja i rasporeda profilnih linija i repera na njima). To je gruba greška. kao i pojedine zone uticaja. ali se one ne mogu uporediti sa prognoznim. već su ta merenja obavljena najverovatnije na ličnu inicijativu meračke službe rudnika. odnosno uleganja površine terena. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. jer se ne vidi da li je otkopavanje u tom delu sloja završeno ili ne. U delu projekta koji se odnosio na zahtev za meračkim opažanjem procesa pomeranja terena i oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova nisu predviđene metode merenja. 06. periodičnost merenja i način obrade rezultata. Granični uglovi sračunati su pomoću empirijskih formula i oni su uzeti za prognozni proračun uleganja i deformacija na površini terena. Granični uglovi se računaju samo ako je to jedini način da se do njih dođe. Takođe. određene su odgovarajućim uglovnim parametrima. Za potpunije sagledavanje procesa pomeranja bilo je potrebno sračunati parametre deformacija koje će se javiti na površini terena i objektima koji se nalaze u zoni uticaja rudarskih radova. Analizom dostupne dokumentacije utvrđeno je sledeće: U tehničkom delu projekta uticaja eksploatacije na deformaciju površine terena i objekata nije data potpuna prognoza deformacije površine terena i objekata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Granice uticaja podzemnih rudarskih radova na površinu terena. na pomenutim lokalitetima rudnika. Sračunate su vrednosti ostvarenih nagiba i dilatacija. Zato je neophodno da se postavljena mreža za opažanje dopuni novim reperima. proračunom su obuhvaćena samo vertikalna pomeranja. ZAHVALNOST Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja u okviru projekta 6638A koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije. kao ni predračunske vrednosti cene koštanja oštećenih objekata i merama njihove sanacije. pa se ni uglovi ne mogu odrediti iz rezultata merenja. po pružanju i padu sloja. 2006. postavljanje određenog broja profilnih linija sa reperima. 149 . dok deformacije koje se mogu javiti na prirodnim i tehničkim objektima nisu obuhvaćene. Rudarski projekti obuhvatili su i zahtev za meračkim praćenjem razvoja deformacija u zoni uticaja rudarskih radova na površini terena. pa se ne zna da li je nulto merenje izvršeno pre početka otkopavanja.

Beograd. 04.. jer to uslovljavaju pre svega veoma nepogodni terenski uslovi za merenje. a donekle i kapacitet rudničkog mereništva. Stojanović A. Ganić..: Uticaj otkopavanja na površinu terena i zaštita prirodnih i veštačkih objekata.EkoIst' 06.. koja se rešava od slučaja do slučaja i nije postavljena kao redovan zadatak rudničkih mereništva. Zbog toga postojeće mreže za opažanje procesa pomeranja treba dopuniti novim reperima po profilnim linijama a obim merenja postepeno prilagoditi intenzitetu procesa pomeranja. Osnovni cilj je da se po jednom minimalnom programu merenja dobije efekat maksimum. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Da bi se u svakom trenutku poznavalo stanje procesa pomeranja masiva i oštećenja objekata potrebno je sistematski pratiti parametre vezane za uzrok otkopavanje. 2. Patarić M. 2006. A. 1996. 1994. Ekološka Istina / Ecological Truth. 150 . LITERATURA 1. D. Z. Ðordević. Bulatović. Pomeranje potkopanog terena i zaštita objekata od rudarskih radova. Analizirajući stanja na našim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja možemo zaključiti da je to normativno nesređena problematika. – 07.. i pratiti parametre vezane za posledicu merenja na površini. 06. Jugoslovensko savetovanje sa medunarodnim učešćem rudarstvo i zaštita životne sredine. RGF Beograd. odnosno vršiti merenja u jami.

04. koji je najseverniji deo Resavsko . moguće je prognozirati stepen ugroženosti i očekivana oštećenja objekata. Ponašanje objekata u zoni uticaja rudarskih radova i razvoj deformacija na njima neophodno je pratiti meračkim 151 . If the structural objects are situated in such areas. meračka opažanja. a prve promene na objektima primećene su krajem 1979. ABSTRACT: Deformations of ground surface occur as a consequence of underground coal mining. U radu se razmatra dosadašnji tok procesa pomeranja terena i oštećenja objekata na ovom području. traju problemi koje rudnik. Igor Svrkota Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu IZVOD: Kao posledica podzemne eksploatacije uglja. This process is an inevitable escort of underground mining. UVOD Selo Sladaja se nalazi na severozapadnom delu ležišta uglja „Strmosten“. It also provides the methodology of dealing with this process from the aspect of coal mines.godine. 2006. podzemna eksploatacija uglja. POSTUPAK PROGNOZE I PRAĆENJA OŠTEĆENJA OBJEKATA Na osnovu postojećeg razmeštaja površinskih objekata i očekivanih narušavanja potkopanog terena u vidu uleganja i horizontalnih pomeranja. ima sa vlasnicima objekata u zoni uticaja podzemnih radova. sve do današnjih dana. a takva situacija javila se i na području sela Sladaja. a da se istovremeno prate pomeranja potkopanog terena i eventualna oštećenja objekata. – 07. odlučeno je da se ove rezerve otkopaju.moravskog ugljenog basena. Ova pojava je stalni pratilac podzemne eksploatacije. ground movement process affects their stability.1979. javljaju se deformacije na površini terena. iznad rudarskih radova. a zatim se predlaže i način kako da rudnik u najvećoj mogućoj meri umanji štetne posledice podzemne eksploatacije. Ukoliko se na potkopanom terenu nalaze građevinski objekti. Key words: damages on structural objects.03. a zatim i Dopunski rudarski projekat eksploatacije ležišta u zaštitnom stubu sela Sladaja. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06.godine.EkoIst' 06. where the brown coal from Resavsko – moravski coal field was extracted. Otkopavanje ovog dela ležišta «Strmosten» otpočelo je 01. kao posledica otkopavanja dela ležišta „Strmosten“ u severnom delu Resavsko – moravskog ugljenog basena. U tom smislu. odnosno JP PEU Resavica. urađena je najpre studija. Ključne reči: oštećenje objekata. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja OŠTEĆENJE OBJEKATA NA PODRUČJU SELA SLADAJA OD UTICAJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA DAMAGES ON STRUCTURAL OBJECTS IN SLADAJA VILLAGE DUE TO UNDERGROUND COAL MINING Nenad Vušović. mine surveying. U zoni uticaja eksploatacije ovog ležišta nalazilo se oko 200 objekata. Od tada. Obzirom da se znatan deo rezervi uglja ležišta „Strmosten“ nalazio u zaštitnom stubu sela Sladaja. This paper considers the chronology of ground movement process and damaging of structural objects in this area. underground coal mining. deformacije terena utiču na njihovu stabilnost i može doći do njihovog oštećenja ili rušenja. Sladaja village was in the area of influence of „Strmosten“ mine.

Ako je prognoznim proračunom utvrđeno da će usled otkopavanja ležišta doći do opasnog oštećenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova. – 07. Opažanje stabilnosti objekata u zoni uticaja rudarskih radova mora se vršiti u skladu sa određenim programom merenja. Zbog toga se o svakom objektu mora voditi odgovarajuća dokumentacija u vidu elaborata. Kasnije se periodično. u zavisnosti od dinamike rudarskih radova. (a) Uticaj procesa verikalnih uleganja (b) Uticaj procesa horizontalnih pomeranja (c) Uticaj promene nagiba (d) Uticaj zakrivljenosti terena .EkoIst' 06. shodno napredovanju otkopavanja otkup zemljišta zajedno sa objektima ili preseljenje značajnih objekata van zone uticaja rudarskih radova. Moguća stanja objekta od uticaja procesa pomeranja terena 152 . Pravilo je da se svi podaci o objektu registruju pre početka otkopavanja. pored problema geometrijskokonstruktivne stabilnosti objekta. Ekološka Istina / Ecological Truth. prati merenjima približavanje uticaja rudarskih radova na objekte (slika 1). Merenja na objektima sastoje se iz ugradnje repera na objektima i njihovom periodičnom opažanju od trenutka kada je objekat zahvaćen procesom pomeranja. Od trenutka kada se objekat nađe u zoni uticaja rudarskih radova. da se na svakom objektu postave reperi za opažanje i snimi njihovo nulto stanje pre početka otkopavanja.krivine Slika 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja opažanjima na samim objektima. vrši se. merenjima na samim objektima prati se razvoj deformacija i stanje svakog objekta posebno. 04. Kada se ne očekuju oštećenja koja će ugroziti funkcionalnost objekta. nastaju i problemi imovinsko-pravnih odnosa i obeštećenja vlasnika. onda se pristupa praćenju pomeranja i deformacije objekata u okviru zone uticaja rudarskih radova u cilju pravičnog i blagovremenog obeštećenja vlasnika objekata. a kada se oni nađu u zoni uticaja rudarskih radova. 2006. koji mora biti sadržan u projektu opažanja ili posebnom programu merenja. 06.

do nekog momenta u kome se razmatra stanje objekta. – 07. Vrši se ocena stanja objekta iz upoređenja konačnih opažanja geometrijskih konstruktivnih parametara sa nultim stanjem. treba da posluži za dobijanje jasne slike o objektu. malterisanje i slični radovi. Sve se 153 . međuspratnih konstrukcija. podu. što daje negativan smisao pri rešavanju ove problematike. sprata. Ekološka Istina / Ecological Truth. pregradama. sa fotografijama saniranog objekta. Ovo stanje mora biti dokumentovano i obrađeno kao nulto merenje. pruži materijalnu podlogu za blagovremenu intervenciju ili pravično obeštećenje vlasnika. vratima i prozorima. zidova. Tekuće sanacije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Elaborat treba da sadrži sve podatke o objektu i intervencijama na njemu. kao i vizuelnih zapažanja o stanju pojedinih detalja na zgradi. koji se vrše u cilju održavanja. za svaki objekat posebno. opis temelja. Posebno treba ukazati na pojavu pukotina sa njihovom klasifikacijom po širini. Potrebno je i detaljno opisivati pojave na zidovima. do završne sanacije na kraju: Stanje objekta pre početka procesa oštećenja na njemu: plan. pre nego što je proces zahvatio objekat. nagib (N). Poželjno je da se pojave većih oštećenja na objektima registruju i fotografisanjem. koji će poslužiti za obeštećenje vlasnika objekata u slučaju da te opravke vlasnik vrši u sopstvenoj režiji. pri čemu objekat ne gubi funkcionalnost: saniranje pukotina. Ukoliko to radi rudnik. vertikalnih preseka. U posebnim tabelama prate se parametri: uleganje (U). 2006. dok ne prođe faza intenzivnih oštećenja. 04. Pod tekućim sanacijama podrazumevamo preventivne zahvate na pojedinim objektima. manje reparature vrata i prozora. 06. koji pri tome može da nastane između vlasnika objekta i rudnika. koji postupno izlaze iz okvira tehničkog problema i dobijaju smisao običnih građanskih parnica. počev od nultog stanja pre početka otkopavanja. odnosi se na popravke po završetku otkopavanja i smirivanja procesa. nastaje sudski spor u kome učestvuju kao veštaci lica koja po matičnosti svoje struke ne poznaju ovu problematiku. Neophodni su predmer i predračun. dilatacije (D) i poluprečnik krivine (R). Promene na objektu u toku procesa. Ovako izrađen elaborat. vezani za složene i dugotrajne sudske procese. kao i da u sporu. tavanicama. što bi bio sastavni deo zapisnika periodičnog merenja. u svakom momentu. Konačne promene na objektu po završetku procesa pomeranja. fotografije fasada (slika 2). pomeranje (P). sa kojima se rudnik sve češće sreće pri obeštećenju građana. počev od nultog. zahvaćenim procesom pomeranja i eventualnim oštećenjima. preko periodičnih merenja u toku procesa. tavanice i krova.EkoIst' 06. završni dokument je zapisnik o izvedenim radovima. Građani podnose tužbu. Vrše se i redovne opravke. Otkopavanje ležišta ispod objekata i naseljenih mesta podrazumeva otkup degradiranog zemljišta i pravično obeštećenje vlasnika oštećenih objekata od strane rudnika. To je delimično posledica i toga što se rudarskim merenjima ne posvećuje potrebna pažnja i što se povremeno ne vrši zvanično razmatranje situacije i komuniciranje sa građanima. Umesto da se ceo problem rešava u okviru samog rudnika kako je predviđeno. Iskustva iz prakse pokazuju da su slučajevi. skica osnove. rudnik se postupno tretira kao “štetnik”. Ove promene odnose se na uleganje repera i promene dužina između njih. Završna sanacija. Ne poštuje se redosled predviđen elaboratom od podnošenja zahteva do konačnog obeštećenja.

Pravna služba zahteva stručno mišljenje Službe rudarskih merenja. a kada se oni nađu u zoni uticaja rudarskih radova prati se ponašanje objekata i oštećenja koja pri tome nastaju na njemu. 04. u zoni uticaja rudarskih radova. Cilj ovih merenja je da se na osnovu njih u svakom momentu pruži materijalna podloga za blagovremenu intervenciju na objektima ili pravično obeštećenje vlasnika. Njima se prostorno i vremenski prati proces pomeranja i približavanje pojedinim objektima. a kada se oni nađu u zoni uticaja rudarskih radova prati se ponašanje objekata i oštećenja koja nastaju na njima. ili odlukom suda. u vidu pravične nadoknade. Problem bi se rešavao sporazumno. Sanacija objekta oštećenog pomeranjem potkopanog terena Obeštećenje vlasnika oštećenih objekata od strane rudnika. od početka otkopavanja. vršilo bi se sporazumno na osnovu podnetih zahteva pravnoj službi rudnika. Na kraju. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ovo može izbeći ako se pre otkopavanja utvrdi postupak obeštećenja i ako se rudnik pridržava svih pravila iz tog postupka. preko pravne službe. u zoni uticaja rudarskih radova od početka otkopavanja. Ako su konstatovane štetne deformacije. kontinuirano vrše sistematska merenja. priznaje vlasniku. Slika 2. Oštećeni građanin bi podnosio zahtev za obeštećenje pravnoj službi rudnika. Pojave oštećenja na objektima Slika 3. S druge strane. a šteta se sporazumno. 06. građevinska služba rudnika konstatuje stepen oštećenja. kontinuirano vrši sistematska merenja kojima se prostorno i vremenski prati proces pomeranja i približavanje pojedinim objektima.EkoIst' 06. treba istaći činjenicu da ne raspolažemo sopstvenim opažanjima o ponašanju i oštećenjima građevinskih objekata na našim terenima. U tom smislu obaveza rudnika je da se na površini terena. ako su zahtevi podneti u vidu sudskih tužbi. još uvek nisu doneseni propisi kojima se kod nas regulišu veličine dozvoljenih specifičnih 154 . 2006. Cilj ovih merenja je da se na osnovu njih u svakom momentu pruži materijalna podloga za blagovremenu intervenciju na objektima ili pravično obeštećenje vlasnika objekta. u smislu da li je objekat u zoni uticaja rudarskih radova i kakve su deformacije konstatovane merenjem na objektu. ZAKLJUČAK Obaveza rudnika je da se na površini terena. – 07.

– 07. Sve ovo ukazuje na činjenicu da se obaveza rudnika mora iskazati kroz odgovarajuću zakonsku regulativu.god. LITERATURA 1. Resavica. 1978. 1984. Stojanović A. 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. Beograd.: Pomeranje potkopanog terena i zaštita objekata od rudarskih radova. god. 06.EkoIst' 06. 2006. Dopunski rudarski projekat eksploatacije ležišta u zaštitnom stubu sela Sladaja. 04. RGF. Patarić M. 155 . ZAHVALNOST Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja u okviru projekta 6638A koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja deformacija izazvanih podzemnom eksploatacijom ležišta uglja. RGF Beograd.

naročito na to su uticala pepelišta. Sa početkom površinske eksploatacije uglja došlo je do narušavanja kvaliteta životne sredine. 04. odnosno sprečavanje daljih rudarskih aktivnosti u formiranoj zoni.e. IZVOD: U cilju procene štetnih uticaja eksploatacije uglja površinskim kopom “Gračanica” – Gacko na okolinu. Ključne reči: Zona sanitarne zaštite. količini. na jugu rekom Mušnicom i na severu zaštitnim obodnim kanalima. Centar za površinsku eksploataciju D.5 km od Gacka. 156 .EkoIst' 06. Uticaj eksploatacije uglja u Gatačkom polju na životnu sredinu u sušnom periodu manifestuje se emisijom prašine i gasova. – 07.5 km2 Zapadnog eksploatacionog polja u neposrednoj blizini Termoelektrane Gacko i udaljen je oko 2. životna srenina ABSTRACT: Ecological zoning around open pit is carried out for an estimation of the influence of the coal mining at the “Gracanica” – Gacko based on the following parametar’s: type and size of environment pollution source. 2 JK za PE. vrsti i prostornom rasporedu zagađujućih materija. wind velocity and frequency as well as the estimation of health harmfulness to the population of Gacko area. Jugozapadno od kopa formirano je odlagalište jalovine. UVOD Rudnik uglja“ Gacko ” nalazi se u Gatačkom polju u B&H u međuplaninskoj depresiji na nadmorskoj visini 940 m i predstavlja površ blagog pada od ulaska reke Mušnice u polje na istoku do ušća Gojkovića potoka u reku Mušnicu na zapadu. Sa istoka kop je ograničen rekom Gračanicom. Kop je podeljen na dva eksploataciona polja: Polje“A ” i Polje “B”. 2006. vrši se ekološko zoniranje oko površinskog kopa na osnovu sledećih parametara: vrsti i veličini izvora zagađivanja životne okoline. Saša Stepanović2. zagađenje.O. quantity. Determination of sanitary protection around the “Gracanica” – Gacko open pit has got an aim protection of further surroundings pollution zone and health protection of the population. prevention of further mining activities in the formed zone. Određivanje zone sanitarne zaštite oko površinskog kopa “Gračanica” – Gacko ima za cilj zaštitu od daljeg zagađivanja okoline i zaštitu zdravlja stanovništva. koncentracije štetnosti u vazduhu. Izgradnjom termoelektrane kvalitet životne sredine se još više narušavao. Radmilo Rajković1 1 Institut za bakar Bor. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ODREĐIVANJE ZONE SANITARNE ZAŠTITE OKO POVRŠINSKOG KOPA “GRAČANICA” – GACKO B&H DETERMINATION OF SANITARY PROTECTION ZONE ARAUND THE “GRAČANICA” – GACKO OPEN PIT B&H Ružica Lekovski1. concentration of heavy and other metals in the air. brzini i čestini vetra iz određenog pravca kao i proceni štetnosti na zdravlje stanovništva područja Gacka. a zatim poremećen je režim površinskih i podzemnih voda.O Beograd. na zapadu Gojkovića potokom. Površinski kop “Gračanica” smešten je na ravnom prostoru od 3. . 06. Prvo su degradirane površine. Korita ovih vodotokova su regulisana. Key words: Sanitary protection araund. contamination. type and area layout of polluting substances. i. Ekološka Istina / Ecological Truth. environmental protection.

bof 6 4 4 4 4 4 4 5 5 4 3 2 3 3 4 3 Sr. 2006.4 3.4 . Zagađenju zemljišta oko kopa doprinose i aerozagađenja sa spoljašnjih odlagališta.4 5. Povremeno u jesenjem i zimskom periodu ima pojava snažnih udara olujnih vetrova.10.4 1.80C).4 5.4 . ne mogu zadržati unutar atmosfere kopa.5. Tabela 1.50C).5 .13. Sr.4 .4 5.10.7.3.4 . od čega su 2 klimatološke i 5 kišomerne stanice. Na osnovu podataka merenja temperature vazduha dobijeni su sledeći karakteristični podaci: srednja godišnja temperatura vazduha (+8.10. U tabeli 1 date su čestine.90C).5 .10.0 . apsolutna maksimalna temperatura (+35.7 5. Pravci jačine vetra na području Gacka Ppravac C N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Čestina pravca 335 10 64 93 158 74 21 31 25 5 5 72 51 69 5 60 14 Jačina bof 57 239 404 596 258 85 115 118 23 20 247 131 204 15 234 48 vetra.10.30C). Meteorološki podaci se registruju na 7 stanica. 157 .5 .5 .10. maksimalna srednja mesečna temperatura (+18.4 8.7. apsolutna minimalna temperatura (-29.5.8 .7.5.4 5. Ekološka Istina / Ecological Truth.7. koja se i pored primene mera za njihovo suzbijanje.5.10.6 .4 5.10.00C).7. Na području Gacka dolazi i do pojave obilnih kiša u kratkom vremenskom periodu i ugrožavanja površinskog kopa.5 .4 3. koja su locirana pored kopa.8 5. već se šire izvan kopa i imisijom iz vazduha dovode do ugrožavanja ekosistema na užem ili širem prostoru oko kopa. čija brzina dostiže i do 150 km/h. 04.3 3.7.vetra.vetra. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Klimatski parametri potrebni za određivanje zone sanitarne zaštite Klima šireg područja Gacka je kontinentalno planinska sa dugim hladnim i snežnim zimama u periodu od novembra do aprila sa temperaturama do -300 i kratkim letima sa temperaturom do +300.4 5.90C).7.10.7 8. m/s 10. jačine i pravci vetrova na području Gacka.0 .10.4 3. jač. jač.5 .5 .4 Određivanje zone sanitarne zaštite oko površinskog kopa i spoljašnjeg odlagališta jalovine Radom unutar površinskog kopa na otkrivanju otkrivke (jalovine) i dobijanju uglja kao i odlaganju jalovine i pepela nastaju aerozagađenja. minimalna srednja mesečna temperatura (-1. – 07.5 .7.EkoIst' 06. maksimalna srednja godišnja temperatura vazduha (+9.

štetnosti na osi smera duvanja vetra (širina sanitarne zone oko kopa sa odlagalištima). L . ψ . Ekološka Istina / Ecological Truth. CMDK . – 07. koji će absorbovati negativne zdravstvene faktore životne sredine.EkoIst' 06. Emisija prašine pri kretanju nestacionarne opreme u površinskom kopu može biti određena neposredno merenjem emisije prašine ili neposrednim merenjem koncentracije prašine na radnim mestima u kabinama opreme i na osnovu korelacionih formula prognozirati moguću emisiju prašine od koje deo dospeva i do kabina mašina. K eksperimentalni koeficijent koji zavisi od šeme provetravanja kopa i položaja izvora (za linijski izvor ). Σq .dužina linijskog izvora. m ψ ⋅ L p (C MDK − C o ) ⋅ Ws gde su: X – domet (rastojanje) od linijskog izvora (ivice kopa).( m). prikazana je zona oko povr. 06. Na slici 1. dužine linijskog izvora i drugih faktora primenom formule : X= K ⋅ Σ ⋅ q1 .kopa. Co . koordinate poligona zone sanitarne zaštite. Dobijene emisije prašine služe za određivanje ukupnog bilansa stvaranja prašine u kopu.bezdimenzioni koeficijent koji karakteriše turbulentnost toka vazdušne struje u površinskom kopu zavisno od položaja puta i brzine vetra (ψ=0. 2006.045 Ws+0. (m/s). 158 . Merenje koncentracije prašine na radnim mestima za ocenu radnih uslova vrši se u letnjem i zimskom periodu. Širina zone sanitarne zaštite na pojedinim pravcima prikazana je u tabeli 2. (m). 04. Ws .emisija linijskih izvora (zbir svih emitera).( mg/m3). a u tabeli 3.(mg/m3). Određivanje zone sanitarne zaštite oko kopa je izvršeno za projektovanu konačnu konturu kopa prema Dopunskom rudarskom projektu površinskog kopa Gračanica – Gacko do kraja eksploatacije – Projekat zatvaranja kopa. (mg/s). zatim srednje brzine vetra.prirodni fon koncentracije prašine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Određivanje zone sanitarne zaštite oko površinskog kopa i spoljašnjeg odlagališta jalovine predstavlja meru zaštite i ima za cilj određivanje pojasa zemljišta u okolini kopa i odlagališta.22). Ekološko zoniranje oko površinskog kopa i spoljašnjeg odlagališta jalovine može da se izvrši na osnovu odnosa ukupne emisije štetnosti pri radu stacionarne i mobilne opreme i podizanjem već nataložene prašine putem vetra u atmosferu kopa i na odlagalištu u sušnom periodu čije delovanje je neprekidno. Za proračun je uzeta prognozirana vrednost emisije prašine od 3000 mg/s posle primene mera za suzbijanje stvaranja prašine (polivanje puteva) u površinskom kopu.maksimalna dozvoljena koncentracija prašine.srednja brzina vetra.

2006.519 0.15 0.7 6.15 0. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2.225 0. Koordinate poligona zone sanitarne zaštite R.9 8.519 0.7 8.7 4.519 0.358 L (m) 1700 2400 3250 2100 1000 1150 1300 1500 1700 2400 3250 2100 1000 1150 1300 1500 CMDK Co 0.5 4.4 K 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 Σq 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 ψ 0.15 0.358 0.358 0.911 0. Širina zone sanitarne zaštite na pravcima vetrova Pravac vetra N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Brzina vetra Ws (m/s) 12.7 6. 06.7 6.7 4.7 6. – 07. b.7 6.4 4.EkoIst' 06. J A S I K E Z.15 0.15 0.9 6.4 2.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 X (m) 39 48 36 55 116 101 89 59 52 48 52 127 168 146 89 112 U pravcu S SSW SW WSW WSW WNW NW NNW N NNE NE ENE E ESE SE SSE Tabela 3.15 0.15 0.3 6. Ekološka Istina / Ecological Truth.673 0. S. O D L A G A L I Š T E GR AN ICA ZO NE SANI TARN E ZA ŠT ITE I.15 0. S. Zona sanitarne zaštite oko PK Gračanica” 159 . tačke 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Y 6539578 6539194 6539347 6539496 6539859 6540149 6540079 6539979 6539990 6540750 6541201 6541839 6542181 6542381 6541831 6541725 6542068 6541255 6540404 6540123 6539826 6539578 X 4782247 4781896 4781386 4780881 4780663 4780479 4780300 4779403 4778724 4778415 4777960 4777762 4777922 4778377 4778732 4779125 4779900 4781311 4781798 4782183 4782334 4782247 SEVERNO SPOLJAŠNJE MALO ODLAGALIŠTE U N U T R A Š NJ E O D L A G A L I Š T E SEVERNO SPOLJAŠNJE ODLAGALIŠTE KLZ 1000 KLZ 900 U N U T R A Š NJ E O D L A G A L I Š T E P O D K A S E T A U N U T R G A A Š L E E NJ T Š I A L O D S.519 0.519 0.519 0.358 0.15 0.15 0.519 0.4 6.519 0. O. O D L A G A L I Š T E Slika 1.673 0.

2006. Centar za površinsku eksploataciju D. Po završenoj eksploataciji i zapunjavanju otkopanog prostora površinskog kopa treba preduzeti meliorativne i biološke mere u zoni zaštite. odnosno zemljište oko kopa i odlagališta koje se smatra ugroženim aerozagađenjem. Primenom mera omogućava se ponovna poljoprivredna proizvodnja i nesmetani život ljudi. KNJIGA VI–TEHNIČKI PROJEKAT REKULTIVACIJE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE u okviru Dopunskog rudarskog projekta površinskog kopa “Gračanica” – Gacko do kraja eksploatacije – Projekat zatvaranja kopa. 06.O.EkoIst' 06. rudnik od vlasnika može otkupiti ili samo blokirati zbog čega vlasnici imaju pravo na nadoknadu štete zbog izgubljene dobiti. – 07. 2005. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Sanitarna zaštitna zona se ne može smatrati kao rezervna teritorija rudnika za proširenje rudarske aktivnosti.O. LITERATURA 1. već predstavlja zonu ugrožavanja životne okoline usled rada na dobijanju uglja. Beograd. ZAKLJUČAK Pomoću date formule u ovom radu može se još u toku projektovanja konačne granice površinskog kopa i prognozirane vrednosti emisije prašine (mg/s) odrediti širina zone sanitarne zaštite oko budućeg kopa. Zemljište u zoni sanitarne zaštite. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju. U ovoj zoni nije dozvoljeno stanovanje ljudi i poljoprivredna proizvodnja sve dok traje proizvodnja uglja. 160 .

sumpor koji se u gorivima javlja u obliku sulfida. Takođe. Šerbula i S. self-hardening in the presence of water. Ekološka Istina / Ecological Truth. and ect. regulacija pH. poljoprivrednih ostataka i treseta. goriva. Zbog štetnog uticaja na čovekovu okolinu postoji težnja da se što veća količina pepela upotrebi. Key words: ash. Procenjena produkcija pepela u svetu iz uglja prelazi 550 Mt/god3. D. i dr.). dobijanje građevinskih materijala. Pri sagorevanju ili gasifikaciji goriva nastaju značajne količine industrijskog otpada – pepela. kao što su teški metali. drva. Mineralni deo goriva čine uglavnom: silikati. 06. disposal and uses of ashes. M. prikazane su i mogućnosti korišćenja pepela u cilju dobijanja korisnih komponenti. 04. Milić Tehnički fakultet Bor. fuel. čvrst otpad ABSTRACT: Ashes resulting from the combustion of fuels and solid waste can contain mobile compounds that may give rise to significant pollution on disposal or during use. Bogdanović. sagorevanje. Pošto u pepelu se nalaze razni polutanti. Also.. solid waste UVOD Uzroci degradacije životne sirovine su mnogobrojni i raznovrsni. kalcijuma.2. ponašanje tih polutanata prilikom korišćenja pepela je jako značajno. Ukupna količina nastalog pepela je velika. fosfati i sulfidi gvožđa. karbonati. S.). Univerzitet u Beogradu IZVOD: U radu su prikazane karakteristike pepela nastalog sagorevanjem goriva i čvrstog otpada. Ključne reči: pepeo. Pri sagorevanju ili gasifikaciji. this work presents some of the immobilization processes (clinker production. This paper will consider amounts. magnezijuma. Takođe. U Evropskoj uniji količina pepela stvorena spaljivanjem otpada je približno 2Mt/god5. kalijuma. sulfata ili organskih jedinjenja. Antonijević. U 2000 godini procenjena količina letećeg pepela stvorena spaljivanjem gradskog čvrstog otpada u USA. Velike količine pepela se mogu dobiti sagorevanjem uglja. kao i spaljivanjem čvrstog komunalnog otpada1. – 07. aluminijuma. nepovoljno utiče na kvalitet goriva i produkata koji se dobijaju njegovom preradom. Japanu i Evropskoj uniji je bila približno 25 Mt/god4. M. Pored toga. combustion. focussing on associated pollution. incluison within clay-based bricks or asphalt. 161 . U Srbiji nastaje više od 6 miliona tona godišnje elektrofilterskog pepela6. DISKUSIJA Pepeo nastao sagorevanjem goriva može sadržavati različite komponente koje mogu zagađivati okolinu pri odlaganju ili za vreme korišćenja pepela. 2006. vitrifikacija. organske toksične supstance i dr. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA PEPELA NASTALOG SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA I ČVRSTOG OTPADA USING ASH FROM COMBUSTION OF FUEL AND SOLID WASTE G. natrijuma i drugih elemenata. vitrification. Prilikom sagorevanja ili gasifikacije goriva mineralni deo prelazi u pepeo.EkoIst' 06. date su metode imobilizacije pepela (korišćenje u proizvodnji cementa. M. M.

Ge. Li. 0C F Cl Se SeO2 Hg As2O3 As MoO3 Zn Sb2O3 B2O3 CoO Mn Cu Ni Co Cr2O3 Mo -188. Cr. Lako isparljive frakcije se i najčešće nalaze u letećem pepelu. Sm.Th i Ra. Sb. Tačka isparavanja. Mg. Ni. Ti.13. isti je slučaj i sa sagorevanjem čvrstog otpada.Cl. Ni. K. Prirodu ovih jedinjenja je ponekad teško saznati. Bi. La. Sc i Sm prisutni u nekim pepelima mogu biti podložni luženju11. Hf. Mo.1 . Pb. U zavisnosti od nastanka (porekla) goriva i čvrstog otpada. Te. Ca. Ga. Na. Sn. Co. Fe.EkoIst' 06. Retki elementi kao Eu. Ovo može biti jako nepovoljno kada se takvi pepeli koriste kao materijali u građevinarstvu jer može dolaziti do veće izloženosti radioaktivnom zračenju1. hlorovani dioksini. Pepeo uglja može sadržavati povećane količine radioaktivnih elemenata kao U. Th. Zr Slika 1. Br.1 217 317 357 465 613 795 907 1555 1800 1800 1960 2570 2730 2870 3000-4000 4660 Hg Br. Ali. Cd. F. benozofurani12. P i S7-9. Ga. 2006. Co. V.I As. W i Zn) mogu u značajnoj količini biti prisutni u lužnim rastvorima10. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sulfidni i organski sumpor se oksidišu dajući sumpor dioksid. Cd. u pepelu se mogu naći relativno velike količine mobilnih neorganskih komponenati. 06. Cr Cs. polihlorovani bifenili. Zn Ba. kao što su policiklični aromatični ugljovodonici. Mo.Se. – 07. Cl. kao što su: Ba.Cu. Pepeli često sadrže znatne količine organskih jedinjenja.34. Na slici 1 je prikazana raspodela elemenata u funkciji isparljivosti. Se.F Klasa I Teško isparljiva B. 04. Rb Sc. Cu. Bi. dok sulfatni sumpor zaostaje u pepelu. Elementi u letećem pepelu u funkciji isparljivosti14 162 . Sagorevanjem čvrstih goriva nastaje pepeo vrlo različitog sastava. B. Pepeo nastao spaljivanjem gradskog komunalnog otpada može sadržati slične komponetne12. Sr Klasa III Jako isparljiva Klasa II Srednje isparljiva Eu. Pb Sb. takođe elementi koji su prisutni u pepelu u relativno niskoj koncentraciji (As. Be. One se mogu sa vodom izlužiti i u vodenim rastvorima se mogu naći komponente koje su u pepelu prisutne. Be. Mn. ali je poznato da pepeli najčešće sadrže perzistentna opasna organska jedinjenja nazvana kao perzistentni organske polutanti (POP). Mn. metilsulfati. Ekološka Istina / Ecological Truth.

06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Veliki broj elemenata koji se može naći u pepelima mogu biti zastupljeni u značajnim količinama. Rudarska proizvodnja metala i njihova količina u pepelu dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva1 Prisustvo u pepelu. što je izazvalo veliko interesovanje i podstaklo rad na daljem istraživanju mogućnosti šire primene6. Tabela 1. izvršena ispitivanja osobina elektrofilterskog pepela su pokazala da se pepeo može upotrebiti i za sledeće namene: kao mineralni dodatak betonu i cementu.EkoIst' 06. elektrodijalizom. vazduh. 2006. dobijenog sagorevanjem fosilnih goriva. Takođe. 163 . u SAD. biljni i životinjski svet. Težnja je da se sve veća količina pepela upotrebi za korisne svrhe. kao punilac za asfaltne i bitumenske mase. itd. Početak upotrebe pepela. za proizvodnju blokova na bazi pepela i kreča. Ekološka Istina / Ecological Truth. za proizvodnju đubriva za cveće. benzofurani i hlorovani dioksini15. – 07. 04. kao i na zemljište. U tabeli 2 su prikazane neke najčešće primenjivane metode imobilizacije pepela. može se vršiti primenom magnetnih i elektromagnetnih metoda. Element Rudarska proizvodnja. Ekstrakciju prisutnih metala u pepelu. kao što su poliaromatični ugljovodonici. hidrometalurškim i biohidrometalurškim postupcima. Krajnji proizvod tretmana je čvrst monolitni material koji u zavisnosti od karakteristika izluživanja može biti korisno upotrebljen ili odložen na siguran način. U tabeli 1 su prikazane količine nekih elemenata koje se dobijaju preradom ruda. i to kao građevinskog materijala. kao i pirometalurškim. 103 t/god 103 t/god (2002) As 36 18 Cd 16 3. i predstavlja mešanje materijala sa vezivima i reagensima radi smanjenja izluživanja. za proizvodnju keramičkih elemenata. Solidifikacija/stabilizacija je još jedan u svetu prihvaćen i aktuelan način za imobilizaciju otpada koji sadrži teške metale. može se obezbediti dobar deo tih elemenata. kao i drugih elemenata. datira iz pedesetih godina prošlog veka. Upoređujući to sa sadržajem tih elemenata u primarnim rudama i količinama koje se dobijaju preradom ruda.4 Co 48 70 Cr 3920 34 Cu 13600 55 Mo 123 17 Ni 1340 570 Pb 2910 85 V 60 350 Zn 8360 260 Deponovanje pepela (stvaranje deponija) može imati negativan uticaj na podzemne vode usled rastvaranja prisutnih mineralnih komponenata u pepelu. može se videti da potencijalnim korišćenjem pepela. Ekstrakcija sa CO2 i organskim jedinjenjima može se koristiti za izdvajanje organskih zagađujućih jedinjenja prisutnih u pepelu. i njihove količine koje su zastupljenje u pepelu dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva.

. dobijenog spaljivanjem komunalnog čvrstog otpada. L. Beograd (1998) 164 . prvenstveno metala. U Japanu je razvijeno postrojenje za luženje pepela iz komunalnog otpada. Resour. F. Abelha. By-products and recycled materials in earth construction in Finland – an assessment of applicability... Lopes. A. a u Holandiji je upotreba grubog pepela.M.. Lapa... A. 35(2002)117–128. Fuel 80 (2001) 801–813. Mater. Oliveira. Waste Management 23 (2003) 859–870. Mroueh. Cabrita. Sano. Querol. Metode imobilizacije pepela1 METODE IMOBILIZACIJE Korišćenje pepela u proizvodnji cementa Regulacija pH vodenih rastvora sistema i zemljišta Prirodno izluživanje Imobilizacija koriščenjem pepela za dobijanje betona Koriščenje pepela za dobijanje asfalta i građevinskog materijala (opeke) Vitrifikacija Dobijanje veštačkog kamena Sinterovanje Dobijanje stakla Reakcije sa fosfatima U svetu se razvijaju mnogobrojni procesi za korišćenje pepela u korisne svrhe1. Y. The behaviour of ashes and heavy metals during the co-combustion of sewage sludges in a fluidised bed.god. Plana. – 07.. MSW fly ash stabilized with coal ash for geotechnical application. I. S. uses and treatments of combustion ashes: a review. REFERENCE 1. pa na dalje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2. X. P. 2. Reijnders. Katsumi.Conserv. 2006. ZAKLJUČAK Iz izloženog materijala se vidi značaj korišćenja pepela nastalog sagorevanjem fosilnih goriva i čvrstog otpada.. Alastuey... 04. Lopez-Soler. Standard 2. Recycl. Umana. Conservation and Recycling 43 (2005) 313–336.. kao i za dobijanje korisnih komponenti koje se nalaze u pepelu.. U Belgiji postoji slična tehnologija koja koristi rastvore nakon luženja pepela. Resources.. I. T. Dobijanje vanadijuma iz pepela nastalih sagorevanjem teških ulja je komercijalizovano u Egiptu.U. P.. Ilić. Razvijene su metode za imobilizaciju pepela. H. P. Gulyurtlu. J.. Extraction of soluble major and trace elements from fly ash in open and closed leaching systems. 06. bila veoma uspešna u poslednjih nekoliko godina. M. Disposal. 78 (2000) 265–283. 4. Hazard. 6. 3. 5.. Walstrom. Beli Potok.. Kamon. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. Deponovanje netretiranog letećeg pepela dobijenog sagorevanjem je zabranjeno od 1998. M. M. Osnovi upravljanja čvrstim otpadom. J. J. Ekstrakcija germanijuma iz pepela uglja je rađena u Rusiji i Kini..

C.. G. W. Lin. McEntee.. Yamasaki. Sun. 11. F. 165 .extraction process on heavy metal behaviour in municipal solid waste incinerator fly ash.. Conserv. Resour. P. Chuguang. 40 (2003) 13–25. Kimura. Changdong. Scarlett. C. S. 04.. 13.. S. H. A. H. 15. Recycl.. H. H. Environ. Release of salt from municipal solid waste combustion residues. Nugteren. – 07.. Steenari. Sollars. H. Chemosphere 55 (2004) 743-749. Waste Management 33 (2003) 291–305.. W. Hills... Effects of a water . Rare earth element content in various waste ashes and the potential risk to Japanese soils. Springer Verlag (2003) 14. K. microstructure and leaching of sintered sewage sludge ash. Berlin... Persistent organic pollutants. 8. Germany. 679 (1994) 319–328. Polycyclic aromatic hydrocarbons in solid residues from waste incineration. Z. Hansen. Wang. Carbon dioxide supercritical fluid extraction of incinerator fly ash with a reactive solvent modifier. Abbas. 10. M.. D.. Status of trace element emission in a coal combustion process: a review. Hill. Chiang... Zhang. Minghou. Hydrometallurgy 62 (2001)73–81.. S. 9. Yu. C..EkoIst' 06.. 06. R. Ekološka Istina / Ecological Truth. Z. Improvement of environmental quality of coal fly ash by applying forced leaching. Moghaddan. Fuel Processing Technology 85 (2003) 215– 237. Int. J. Sadhra. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. J. M. B. B.. J.. Y. R. Metcalf. Cheeseman.. Properties.. J. D. 12.. 27 (2001) 393–398. Rong.. K.. X. Fiedler. S. S. 12. K.Wheatley. S. Janssen-Jurkovicova. Chromatogr. Fuel 80 (2001) 873–877. 2006. Z.. K.

Danas. sa oksidacijom amonijaka na srednjem pritisku i apsorcijom gasa u vodi na visokom pritisku. pletene mrežepletene katalizatorske mreže. moraju se zameniti pletenim mrežama. Changing the technology for catalysts manufacture will result in higher amonium oxidation and lower emissions of nitrogen oxides into the atmosphere. Patentom Karla Kaisera. unazad sto godina. jednostadijumski koji se izvodi pod srednjim ( 4-6 atm ) ili visokim ( 7-14 atm) pritiskom dvostadijumski. najveći broj industrijskih postrojenja za proizvodnju azotne kiseline koristi platinske katalizatore sa 1024 otvora na cm2 i žicom debljine 0. 2. Ključne reči: platina. 06. – 07. absorbovanjem dobijenog gasa u vodi. Key words: platinum. plastike i drugih hemikalija. godine započeta je proizvodnja katalizatora na bazi platine sa debljinom žice od 0. na temperaturi između 800 i 900°C i pritiscima između 1-14 atmosfera i dalje. U svetu. azotna kiselina nalazi primenu u proizvodnji veštaških đubriva. Ekološka Istina / Ecological Truth.yu IZVOD: Tkane mreže. davne 1909. catalyst. eksploziva. Biserka Trumić Institut za bakar.06 ili 0. u svetu. Promena tehnologije izrade katalizatorskih mreža dovodi do povećanja efikasnosti oksidacije amonijaka uz istovremeno smanjenje emisije azotnih oksida u vazduhu. ABSTRACT: Spun nets which have been used as catalysts for the last one hundred years in the production of nitrogen acid. do sada primenjivane kao katalizatori u procesu proizvodnje azotne kiseline. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROMENA TEHNOLOGIJE IZRADE KATALIZATORA U CILJU SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUHU CHANGE OF TECHNOLOGY FOR CATALYSTS DESIGN FOR THE PURPOSE OF LOWER NITROGEN OXIDES EMISSIONS Draško Stanković.076 mm. Ukupna hemijska reakcija procesa proizvodnje azotne kiseline može se opisati sledećim hemijskim jednačinama: 166 . katalizator. UVOD Danas. 2006. Proizvodnja azotne kiseline se odvija prevođenjem gasne smeše amonijakvazduh. industrijska postrojenja za proizvodnju azotne kiseline u zavisnosti od primenjenog pritiska mogu se podeliti u dva tipa : 1. 04.EkoIst' 06. Od početka prošlog veka pa do današnjih dana proizvodnja azotne kiseline se stalno tehnički razvijala i usavršavala tako da su prvobitna postrojenja zamenjena savremenijim. Bor e-mail: trumic@sezampro.06 mm i brojem otvora 1054 na cm2. now have to be replaced by woven nets. modernijim. woven nets. preko katalizatora.

Razvoj i usavršavanje tkanih mreža obeležio je ceo prošli vek. Njegova potrošnja u industrijskom postrojenju u jednoj kampanji iznosi oko 25 kg finih mreža sastava PtRh10 ili Rh5Pd5 legure. ZAŠTO RAZVIJATI NOVE MREŽE? Od samog početka proizvodnje azotne kiseline pa do današnjih dana. Naime. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4 NH3 + 5 O2 = 4 NO + 6 H2O 2 NO + O2 = 2 NO2 3 NO2 + H2O = 2 HNO3 + NO (1) (2) (3) Oksidacija amonijaka odvija se na površini katalizatora i veoma je brz proces. – 07. Ovako visoke cene platinskih metala opominju proizvođače azotne kiseline na što racionalnije korišćenje katalizatorskih mreža. a vek trajanja je 50-300 dana. 06. 167 . ali znatno bi se izgubilo na mehaničkim osobinama. dizajn katalizatora skoro da se nije menjao. Ekološka Istina / Ecological Truth. s jedne strane. Smanjenje sadržaja Rh u katalizatorima. tkački razboji zahtevali su legure odgovarajućih mehaničkih karakteristika i potrebu za velikim rezervama žice za svoj start kao i opsluživanje u toku rada. u samom procesu tkanja mreža vrlo malo šta može da se menja. Međutim. Međutim. Jedan od glavnih troškova proizvodnje azotne kiseline predstavljaju katalizatori. s obzirom da tkanje zahteva veliku količinu metala i duge vremenske periode izrade. mnogi smatraju da njegova promena predstavlja oblast potencijalnog poboljšanja efikasnosti procesa katalitičke oksidacije i smanjenja emisije azotnih oksida u vazduhu. Katalizatori u obliku finih tkanih mreža. znatno bi smanjilo cenu koštanja. S tim u vezi. uviđalo se da tkane mreže imaju nedostatake. U cilju postizanja što veće efikasnosti hemijskog procesa vreme kontakta između gasa i katalizatora je veoma kratko i reda veličine je 10-4 sec. što je veoma nepovoljno kako za proizvođače tako i za potrošače katalizatorskih mreža.EkoIst' 06. Katalizatori. u promeni tehnologije izrade katalizatorskih mreža. U današnjim uslovima brojni su pritisci na industriju veštačkih đubriva po pitanju očuvanja životne sredine u smislu smanjenja unošenja đubriva u zemlju kao i smanjenja emisije azotnih oksida u vazduhu. 2006. za povećanje efikasnosti oksidacije amonijaka i smanjenja emisije azotnih gasova u vazduhu. A neispunjeni zahtevi doveli bi do pada industrijske proizvodnje đubriva. sasvim su ispunjavali stroge zahteve industrijskih postrojenja za proizvodnju azotne kiseline. Pri sadašnjim cenama za Pt. kako je ranije napomenuto. Na samom početku ideje o razvoju i proizvodnji pletenih katalizatorskih mreža bilo je govora samo u okviru laboratorijskih uslova. Verovalo se da je jedina alternativa. s druge strane. 04. Broj mreža u reaktoru uslovljen je pritiskom u postrojenju i maksimalan broj istih iznosi 36. moraju da zadovolje stroge zahteve u pogledu mehaničkih karakteristika mreža. Rh i Pd moramo priznati predstavlja veliko finansijsko ulaganje i investiciju.

Načinjeni su dodatni napori u proizvodnji pletenih katalizatorskih mreža. Testovi su bili ograničeni. koji je predstavljen na slici 1. Bila je to je kružna mašina prečnika šest inča. verovalo se da tekstilna mašina za pletenje sasvim odgovara zahtevima izrade takve tkaknine. Slika 1. koristeći različite kombinacije pletenuh i tkanih katalizatorskih mreža. međutim pletena mreža koja bi imala 1:1 maseni odnos sa tkanom mrežom nije se mogla proizvesti. zbog ograničene količine pletenih mreža kojim se raspolagalo. Rezultati su bili ohrabrujući. 06. koriišćeno je 16 pletenih i 4 tkane mreže. – 07. Rezultati skening elektronske mikroskopije su pokazali veoma dobro razvijenu trodimenzionalnu strukturu pletenih mreža u poređenju sa dotad korišćenim tkanim mrežama. Mesta zatamnjenja na novim mrežama bila su znatno manja u odnosu na već korišćene mreže. Ohrabreni prethodnim uspehom izvedeni su dodatni testovi sa katalizatorskim mrežama na pilot postrojenju kako na srednjim tako i pri visokim pritiscima.EkoIst' 06. Pleteni katalizator u obliku fine mreže. Svaka permutacija dala je poboljšane performanse postrojenja Korišćenjem stečenih iskustava. 168 . Pletena katalizatorska mreža Primenom pletenih katalizatorskih mreža povećana je efikasnost oksidacije amonijka za 3% kao i smanjenje emisije azotnih oksida u odnosu na tkane. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. održavajući na taj način masu šarže konstantnom. Prva iskustva u proizvodnji pletenih katalizatora ukazivala su na to da isti bili manje mase u poređenju sa tkanim. 04. tako da su četiri pletene mreže služile za zamenu jedne tkane mreže. Za probu. Uprkos naporima proizvedena je dovoljna količina pletenih katalizatorskih mreža za probne testove. pokušaji proizvodnje pletenih katalizatorskih mreža. bio je 75% manje mase u odnosu na komercijalnu tkanu mrežu. pokazali su se vrlo teškim zbog čestog kidanja žice. Prvi probni testovi izvedeni su u razvojnom reaktoru za oksidaciju amonijaka pri visokom pritisku. sa jednostrukim ulazom. na prvoj mašini za pletenje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRVE PLETENE KATALIZATORSKE MREŽE Na samom početku.

kao i velikog površinskog trenja u samom procesu pletenja. U cilju smanjenja sila trenja ispitivano je nekoliko vrsta maziva i upotrebljeno je najbolje među njima. 04. ispletena je mreža težine 590 g/m2. U cilju prevazilaženja problema koji su bili prisutni u procesu pletenja. S toga je ovo istraživanje ispunilo očekivanja u : • povećanju oksidacije amonijaka • smanjenju emisije azotnih oksida u vazduhu • smanjenju stvaranja Rh-oksida • postizanju veće dodirne površine za katalizu • jačini tkanine. Po završetku pletenja. kružna mašina sa jednostrukim ulazom morala je da pretrpi izmene u dizajnu u cilju poboljšanja pletenja mreža. odnosno bilo kakave promene standardnog sastava katalizatora mogu biti razmatrane 169 . 06. Išlo se dalje u razvoju i usavršavanju mašine za pletenje. žica nije odolevala velikim deformacijama kojima je bila izlagana. To je znatno smanjilo uvijanje žice. Ekološka Istina / Ecological Truth. usled jakih izduženja metalnoj žici dodata je polietilenska osnova (pređa). dajući joj potporu i smanjujući trenje na iglama. Koristeći glavu mašine sa 370 igala. – 07. pa je dolazilo do kidanja iste. odnosno većoj otpornosti na kidanje u odnosu na tkane mreže • velikom izboru legura. 2006. upleteni poliestar bi se uklanjao. Uprkos dobrim osobinama. Usled male zatezne čvrstoće žice. odmah nakon što bi i vrlo mala količina žice odgovarajućeg prečnika i mehaničkih karakteristika bila na raspolaganju. Ispitivanja korišćenih pletenih katalizatorskih mreža skening elektronskom mikroskopijom pokazala su odličan razvoj površine čak i na mestima potencijalnog maskiranja ZAKLJUČAK Razvoj tehnologije za pletenje katalizatorskih mreža ima dosta prednosti kako za proizvođače pletenih katalizatora tako i za proizvođače azotne kiseline. i moguće je bilo započeti pletenje mreže.EkoIst' 06. Cilj je bio postignut. Ispletena je mreža ekvivalentne težine sa tkanom mrežom korišćenjem žice različitog prečnika od legura na bazi platine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ovaj sistem sa jednostrukim ulazom smanjio je potrebu za velikim zalihama žice tokom izrade tkanine.

ABSTRACT: This work presents a possibility of introduction the method of pyrometallurgical treatment of spent catalyst nets. Draško Stanković Institut za bakar. sa osnovnim ciljem uklanjanja neplemenitih primesa i mehaničkih nečistoća i priprema materijala za dalji postupak rafinacije u cilju dobijanja plemenitih metala visoke čistoće. povećanom pritisku. i to prvenstveno u površinskim slojevima. Bor e-mail: trumic@sezampro. u višku vazduha. Ekološka Istina / Ecological Truth. Osim poremećaja u odnosu Pt-Rh katalizatorske mrežice su kontaminirane neplemenitim metalima. 2006. U početku je ovaj katalizator bio od čiste platine.45 g/t proizvedene azotne kiseline. 06. prisustvu kiseonika.8.EkoIst' 06. na temperaturi 1073-1173 K i pritisku jedne od deset atmosfera.6 Pri proizvodnji azotne kiseline katalizatori su izloženi rigoroznim uslovima: visokoj temperaturi. – 07. with the basic aim of removal a part of non-precious blenders and mechanical impurities and preparation of materials for chemical refinery for recovery the high purity platinum metals. Prečnik mreža je 1270-3960 mm. Iz datih razloga. 04.9% 170 .9 Ustvari.3-5 Katalizator od legure platine sa 10% Rh koristi se u obliku fine mreže. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA ISTROŠENIH KATALIZATORSKIH MREŽA RECYCLING OF SPENT CATALYST NETS Biserka Trumić. Zamenom čiste platine sa legurom PtRh10 postiže se bolje iskorišćenje katalizatora i njegovo manje odnošenje gasnom strujom. u prisustvu katalizatora. Ovi gubici u proseku iznose 0. UVOD Proces dobijanja azotne kiseline sastoji se u oksidaciji amonijaka.06-0.2 Danas se kao katalizator za oksidaciju amonijaka koristi legura platine sa 10% Rh. Tehnološka šema regeneracije i rafinacije katalizatorskih mrežica sadrži:10-14 • prevođenje platinskih metala u rastvorni oblik • odvajanje platinskih metala od neplemenitih metala • odvajanje platinskih metala jedne od drugih • prečišćavanje tehnički dobijenih metala do čistoće 99. katalizator se jednom do dva puta godišnje izuzima iz procesa i šalje na regeneraciju i rafinaciju.08 mm. u toku procesa dolazi do promene kristalne strukture legure.yu IZVOD: Ovaj rad pokazuje mogućnost uvođenja pirometalurškog tretmana kao postupka reciklaže istrošenih katalizatorskih mreža.2 do 0.7 Nakon određenog vremena upotrebe katalizatorskih mrežica dolazi do gubitaka platinskih metala. Debljina žica je 0.1. sa 1024 (32x32) otvora na 1 cm2. strujanju gasova.

uvećanje x28 x28 Slika 1. 06. što govori o rigoroznim uslovima pri katalitičkoj oksidaciji amonijaka. trošne su. Nakon određenog vremena korišćenja u procesu oksidacije amonijaka ove katalizatorske mrežice bivaju istrošene. Deo mrezica koji se nalazio ispod čeličnih obruča za zatezanje. U radu se ispituje mogućnost uvođenja postupka pirometalurškog pretapanja istrošenih katalizatorskih mrežica. 171 . U tom slučaju postupak bi bio primenljiv i ekonomski opravdan. bez ikakve čvrstoće i plastičnosti. uvećanje b) PtRh mrežica posle upotrebe. čiji je osnovni zadatak otklanjanje neplemenitih metala i mehaničkih nečistoća i dobijanje platinskih metala visoke čistoće. 2006. a) PtRh mrežica pre upotrebe. – 07. Mikrofotografije dveju mrežica snimljenih pomoću elektronskog mikroskopa pre i posle upotrebe Ove stare katalizatorske mrežice se veoma lako kidaju.EkoIst' 06. Pored istrošenih mrežica ima i dosta finog praha koji je nastao oksidacijom metala. Pri tome ne bi smelo doći do porasta ukupnih gubitaka platinskih metala. znači koji nije izložen dejstvu visoke temperature i visokog pritiska vrlo je malo promenjen u pogledu jačine i kristalne strukture. CILJ ISPITIVANJA U cilju ispitivanja mogućnosti uvođenja postupka pirometalurškog pretapanja korišćenih katalizatora kao polazna sirovina korišćene su istrošene katalizatorske mrežice PtRh iz Lukavca. odnosno do gubitka platinskih metala. Naime. Goražda i Kutine.99%. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Razrađeni hemijski postupak daje visoku čistoću platine i rodijuma: > 99. pri katalitičkom dejstvu dolazi do promena u kristalnoj strukturi legure. dobro iskorišćenje metala (98%). ali je relativno dug i ima dosta povratnih rastvora koji se moraju ponovo prerađivati. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. U toj destrukciji kristalne strukture i to prvenstveno u površinskim slojevima najbolje svedoče fotografije na slici 1.

Ca. Navedene primese koje se javljaju u obliku oksida. Osim nečistoća u reaktantima. pokazali su približno iste rezultate kao i u slučaju kad su se prerađivale šarže od rafinisanih metala. Al. Najznačajnije među njima su: Fe. u odnosu na platinu. što je logično. kao što je napred navedeno u katalizatorskim mrežicama prisutne su i nemetalne primese i mehaničke nečistoće. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Osim poremećenog odnosa Pt-Rh u korist rodijuma. 06.7-2%. Ba. s obzirom da se platina više troši u procesu katalize. Ustaljena tehnološka kontrola procesa prerade i merenja zatezne čvrstoće i izduženja žice. izvršena je korekcija sadržaja Rh u leguri i smanjena na 10%Rh i tako stvorena početna šarža za topljenje. Proces topljenja i livenja odvijao se po ustaljenom. u procesu ostaju neistopljeni. 2006. Cr. Kontaminacija mreže nastaje usled upotrebe nečistih reaktanta. a drugi deo oksida. Osim poremećenog odnosa Pt i Rh. Pri plastičnoj preradi nije bilo kidanja. Sadržaj primesa nakon pretapanja iznosi do 2. Mg. Dodavanjem čiste platine. odnosno usled taloženja raznih nečistoća. oko 14% Rh. Ni. cilj pirometalurškog pretapanja je uklanjanje ovih neplemenitih primesa i dobijanje metala pogodnog za dalju proizvodnju. Dobijeni metal je korišćen u redovnoj proizvodnji katalizatora u Institutu za bakar Bor uz praćenje celog toka procesa do finalnog proizvoda. – 07. Po osnovi gubitka nemetalnih uključaka i isparljivih metala. Po jednoj šarži topljeno je 0. prisutni oksidi Pt i Rh. Izliveni komadi legure PtRh10 su valjani i izvlačeni do završne dimenzije žice ∅0.5% što je u dozvoljenim granicama. koja približno za leguru Pt sa 10% rodijuma iznosi oko 2073 K. čija je temperatura topljenja znatno viša od navedene temperature. za vreme procesa dolazi do zaprljanja katalizatorskih mreža neplemenitim metalima i raznim mehaničkim nečistoćama.7-1 kg. U izlivenom metalu (leguri) utvrđen je povišen sadržaj rodijuma. Na temperaturi topljenja. uključujući u sve to i kiseonik koji je mogao biti vezan za rodijum i platinu. Stare mrežice su pre topljenja ispresovane (briketirane) u komade fi30x10 do 35 m. Mn. zaprljanje mogu izazvati i reakcioni proizvodi. Pirometalurška prerada starih katalizatorskih mreža ima za cilj uklanjanje neplemenitih metala i drugih mehaničkih primesa uz veoma mali gubitak plemenitih metala (dobro iskorišćenje metala) i dobijanje legure visoke čistoće koja će da posluži kao polazna sirovina za rafinaciju ili proizvodnju novih mrežica. 172 . EKSPERIMENTALNI DEO Pretapanje starih mrežica vršeno je u srednje frekventnoj indukcionoj peći uz dodatak boraksa kao topitelja. ljuspanja. disociraju (raspadaju se). Pirometalurškim tretmanom istrošenih katalizatora PtRh10 dobijen je materijal zadovoljavajućeg kvaliteta kao sirovina za proizvodnju katalizatorskih mrežica. jednim delom isparavaju. perutanja niti pak drugih grešaka koje karakterišu preradu nekvalitetnih sirovina. Si. 04. Međutim. propisanom režimu bez pojave bilo kakvih anomalija.06 mm. kako su zahtevi za čistoćom dobijenog metala strogi. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. pri topljenju je ostvaren gubitak u masi mrežica u iznosu od 0. i prelaze u metalno stanje.

u kojoj se meri odlivci od pretopljenih starih mrežica mogu koristiti u šaržama za proizvodnju novih katalizatora.(3). U sklopu toga. Platinum Metals Review. Z. Platinum Metals Review. No 1(1988)11. vol. Pratt.(formerlu Roczniki Chemii). Za ispitivanje su korišćene stare mrežice (skrap) iz fabrika azotne kiseline u Lukavcu.W. 1983. Kozlowski. M. 9.. J. No 39. Ciura. L. A. Seria Konferencje No 21(1994)19. posebno su ispitivani efekti uvođenja procesa pretapanja starih katalizatorskih mrežica. Pszonicka. D. Smith. Wiadomosci Shemiczne. 173 . L. McCabe. Journal of Catalust. 2. 8. J. – 07. Journal of Materials Processing Technolo. 3. A. 04. 1984. Prace Naukowe ITNiNM Politechniki Wroclawskiej. Pielaszek. Busbu. Polish Journal of Chemistru. Smith. Ciura. Z. Platinum Metals Rev. R. R. potrebno je sprovesti dopunska istraživanja.EkoIst' 06. Pielaszek. Nikiel. Rezultati pispitivanja ukazuju na jedan od puteva moguće reciklaže i racionalizacije postojećeg procesa prerade starih katalizatora. 53 (1995) 319-329. G. D. Szustakovwski. Journal of Catalust. Nikiel. Przemusl Chemicznu. 11. koja će. No 29 (1975) 637. koji se koriste pri proizvodnji azotne kiseline. Ekološka Istina / Ecological Truth. No 10 (1988) 466. predstavljala je osnovnu tematiku rada. Nikel. Rdzawki. Goraždu i Kutini. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Problematika regeneracije i ponovnog korišćenja metala iz istrošenih platinskih katalizatora. LITERATURA 1. Journal of Materials Processing Technologu 53 (1995) 319-329. između ostalog. B. K. 27. Z. 06. McCable and G. kod kojih se u upotrebi katalizatori sa 90% Pt i 10% Rh. A. B. J.Smith. Trimm. L. No 60(1979)430. J. (1) 19. J. R. J. McCabe. Rdzawski. 28.D. Zabreski. A. 2006. G. koja proizilaze iz činjenice da se pri topljenju odstranjuje dobar deo nečistoća i time olakšava proces klasične rafinacije. W. 10. Realno je oćekivati da se i po toj osnovi postignu odgovarajuća poboljšanja. L. kao pripremne faze u ukupnom ciklusu njihove prerade. obuhvatiti i rezultate višestrukog korišćenja ovako proizvedenih katalizatora u industriji. Kozlowski. W. J. No 54(1980)2283. B.67. 4. 6. Skowronski. D. B. No 56(1979)472. S. No 1(1980)14. Pszonicka. 13. Acres. K. A.. Isto tako biće neophodno da se sagledaju i efekti uključivanja procesa pretapanja mrežica u već ustaljeni ciklus hidrometalurške rafinacije katalizatora (izrada tankih limova od pretopljene predlegure i njihovo rastvaranje i dalja rafinacija do čistih metala Pt i Rh). No 2(1986)54. K. Rdzawski. Platinum Metals Rev. 5. 7. Ciura. Jarwakowicz. Schroder. kao i preradu starih katalizatora iz drugih fabrika azotne kiseline. 12. G. M. Da bi se bliže utvrdilo. 109. Platinum Metals Review. Platinum Metals Review. 14. No 3(1984)104. M.

2 174 . ne koristeći baš električnu energiju za zagrevanje prostora. met 1 RTB-Bor 1 Tehnički fakultet Bor u Boru IZVOD: Energija je pokretač svih funkcija i aktivnosti živih bića i kretanja materija na Zemlji. Ekološka Istina / Ecological Truth. winde energy. a proces sagorevanja goriva je najveći zagađivač životne i radne sredine. Ključne reči: energija. fuel. The possibilitys are existing in use of the geothermal. a u Srbiji 4000 kWh po stanovniku. With using these energoresources. ABSTRACT: The bigest part of pollutions Environment stokes from differently production processes and energy consumption in the economy all fields.EkoIst' 06. 2006. monografija str. što svakako ne umanjuje i efekte zaštite okoline i to mora biti strateški program na svim nivoima. 9-18. hydroeneretic source biomass. dipl. sekundarna energija. 06. waste energy and energy of the waste materials. Ipak razvijene zemlje Evrope troše mnogo više energije od nas (gotovo tri puta više po stanovniku). osim Norveške i Švedske koje imaju dosta električne energije. ali to troše racionalno. Koliko smo do sada brinuli o potrošnji energije. – 07.. Kod nas se gotovo 60% električne energije troši u domaćinstvima i to veliki deo za zagrevanje prostora. maš. i dr. tako i u ostalim delatnostima. a takvoj porodici u Srbiji treba 6000 kWh električne energije. 2Aleksandra Mitovski. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ ENERGETIKE NA ŽIVOTNU SREDINU BORSKE OPŠTINE ENERGETICS IMPACT ON ENVIRONMENT IN BOR MUNICIPALITY 1 Dr Milanče Mitovski. inž. JINA. U odnosu na svetski prosek (0. inž. efficiency. Beograd. 2006. UVOD U Evropskoj uniji sada se proizvodi 6000 kWh električne energije godišnje po stanovniku. potrošnja energije. Key words: Energy. na pitanje. to set a economic efficiency. dipl. ilustruje i podatak da je kod nas specifična potrošnja goriva 20 kilograma po kvadratnom metru godišnje. efikasnost. expenses.19 tekvivalent nafte/USD). u Norveškoj ispod 10 kilograma. With reduce consumption of the fuel it reduces pollutions of the Environment. Kuća površine u osnovi od 60 m2 u Švedskoj troši za zagrevanje zimi dve tone uglja dok je našoj kući iste veličine potrebno zimi bar osam tona Mitovski.54 tekvivalent 2 nafte/USD) . solar. wast energy. Racionalno gazdovanje energenata i njihova supstitucija sa obnovljivim izvorima energije ima ekonomsko opravdanje. može se odgovoriti: “energija je sposobnost vršenja rada”. 04. M.. prosečna evropska porodica potroši 4000 kWh godišnje. exept reduce pollution Environment. energy consumption. S druge strane. Prema tome. dok je. na primer. mainly from the combstion fuels. troškovi. srpska industrija ima tri puta veći energetski intenzitet (0. Optimalno upravljanje energetskim sistemima u metalurgiji. Energenti čine i do 50% troškova kako u domaćinstvima. šta je energija. gorivo.

u količini od oko 112 hiljade tona ili 38 miliona m n SO2 u gasovitom agregatnom stanju 175 .12% Die sel i lož ulje 6. iznosi 13.141 kWth/t).87% Benzin 2. godini svedeno na ekvivalentni ugalj po modelu dr M. 06. mazut u Topionici. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04.123 W. bar što se tiče Bora sa aspekta njene proizvodnje). uključujući i električnu energiju.EkoIst' 06. godišnje troši gorivo.09% Ele ktrična energija 52. svedeno na ekvivalentni ugalj (koji ima donju toplotnu moć od 8. uređajima i nameštajem.299. na teriotoriji opštine Bor.07% Ugalj 16. Drveni ugalj 0. 1.54% TNG 0. koje živi u dvosobnom stanu korisne površine 55m2. u količini od 154 hiljade tona. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Potrošnja energije u Borskoj opštini U Boru i njegovoj okolini za potrebe industrije i stanovništva troše se sve vrste energenata: električna energija (ona ne zagađuje okolinu. 3. Termoelektrani i pojedinim domaćinstvima za potrebe toplifikacije. Učešće energenata u njihovoj ukupnoj potrošnji u opštini Bor u 2000. 3 U istoj godini samo iz topionice bakra u atmosferu je ispušten SO2.65% Ugalj u Topionici 15. dizel i ostala tečna goriva u industriji. 2006. – 07.97% 66. Procena je da se.710 teu. Instalisana snaga svih uređaja. Domaćinstvo je snabdeveno sa svim uobičajenim aparatima.48%. priključen na sisteme daljinskog grejanja.65% Mazut 0. Potrošnja energije u domaćinstvima ovde je predstavljena tročlanim domaćinstvom.19% Slika 1. za pogon motornih vozila i ogrevno drvo za tehnološke potrebe Topionice i pojedina domaćinstva za potrebe toplifikacije. od toga privreda troši 83. Mitovskog Potrošnja energije u stambenim jedinicama u Boru Van privreda i domaćinstva u Boru godišnje troše oko 41. sl. Stan je dobro termički izolovan i samo je istočna strana slobodna i nalazi se na drugom spratu stambene višespratnice. Pri njegovom sagorevanju se oslobađa oko 400 hiljade tona ugljendioksida. Termoelektrani i Krečani u Zagrađu.16% Drvo 4.200 tona sumpordioksida 3 i oko 300 tona ugljenmonoksida. kao komponenta gasovitih produkata 3 metalurgije bakra. ugalj se troši u Topionici. Krečani Zagrađe. vodovoda i kanalizacije Bora.81% Koks 0.688. drveni i retortni ugalj. svedenih na ekvivalentni ugalj. kao i TNG u TIR-u. koja troše električnu energiju. iznosi 252. Potrošnja svih energenata.41 teu.

Potrošnja “zimi” (X-III) -1. hlađenje 8%.821 teu). u posmatranom periodu. Topla voda košta 2. električne i toplotne energije u stanu od 55 m2 u Boru 4 Raspodela potrošnje energije u domaćinstvima razvijenih zemalja je: grejanje 40%.60 €. električnu energiju i TV taksu iznose 47.07%.13 €/MWh (ili 161.od toga: viša tarifa (VT) 60. statserb. 06. yu) 176 . m3 Viša tarifa el. godini Toplota za grejanje TG. m3 Topla potrošna voda TPV.0591 din/kWh (0.91%. 2006. gov.54%. frižideri i zamrzivači 7% i rasveta 6% (izvor: http://www.) 5 Prosečno domaćinstvo u Srbiji za stanovanje. energija El=VTA+NTA. topla voda 21. Srednja angažovana snaga.316 kWh ili 9.170. godini.sr.kWh/10 Niža tarifa el.108 kWh ukupno 3. ostvarena je u iznosu od 420 W.67 €/(m2×mesec) i električna energija sa TV taksom 0. niža tarifa (NT) 7. angažovana snaga/taksa 16.47 din/(m2×mesec) ili 0. PDV (18%)=15. NTA[kWh/10]. ♠ Ukupni godišnji troškovi za komunalije.499 kWh.EkoIst' 06. 40 El.14% i ostale komunalije i PDV 17.07 €/m3 ili ukupno električna i toplotna energija 4 (za toplifikaciju i pripremu tople potrošne vode) 19.23 din/dan =1.208 kWh i NT 1.049 i NT 3. 04.25 din/kWth. – 07. što košta 455. 2006.763 kWh i “leti” (IV-IX) 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ♠ Ostvarena cena električne energije u 2005. ♠ Dnevni troškovi za komunalije i električnu energiju su 129.19 €/(m2×mesec). (www. energije VTA.33%.055 3 m /(člana·dan).86 €/(m2×mesec). je 3. Ekološka Istina / Ecological Truth.036 kWh/dan). od toga: komunalije 0. aparati za domaćinstvo 24%. PV.792 kWth i toplote za grejanje stana 13. godini.085 kWh/dan (VT 6.endom.695 MWh (ili ekvivalentni ugalj 2.14%.56 €/dan. ♠ Mesečni troškovi za komunalije i električnu energiju 5 sa TV taksom sa PDV iznose 71. vodu. topla voda 15%.12%. po svim osnovama.51 €/teu).74 din=568. kWh/10 Slika 2.34% i bonus –4. zajednčko svetlo 1. ♠ Godišnja potrošnja tople potrošne vode je 20 m3/članu domaćinstva ili 0.0368 €/kWh). Potrošnja tople potrošne i pijaće vode.15 € (od toga: pijaća voda 2. a ostvareni su troškovi toplote 1. MWh Pijaća voda PV.76%. 04. gas i druga goriva plaća 17% svih troškova domaćinstva u 2004.587 MWth/a. energije NTA. a za njenu pripremu utrošena je toplota 2. Potrošnja električne energije iznosi VT 2. električnu energiju.14%). grejanje 36. kWh/10 El.org/ ulaz 12. TPV[m3] i TG[MWh] 35 30 25 20 15 10 5 0 JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC Mesec u 2005. to jest 23. VTA.05% i troškovi električne energije sa TV taksom i PDV 22.

Realizacijom ove ideje uticaće na smanjenje potrošnje primarne energije a time i treba očekivati manji stepen zagađivanja životne sredine i troškova za obezbeđenje energenata. Smanjenje korišćenja fosilnih goriva može da se obezbedi korišćenjem raspoloživih izvora energije: geotermalni izvori. iz oblasti korišćenja energije. • 5. kao što je urađeno u Skandinavskim zemljama. sniženja poreza i slično. distribucije i obaveze distributera i korisnika toplote i njegovo strogo primenjivanje. poveriti isključivo kvalifikovanim licima. mogu biti: •• poboljšanje stepena efikasnosti SDG sa sadašnjih 50 na oko 75% i više.EkoIst' 06. Maksimalno korišćenje sekundarne (otpadne) toplote tehnoloških procesa za proizvodnju energije koja bi mogla da se koristi za opštu potrošnju (niskotemperaturske otpadne toplote u proizvodnji sumporne kiseline. visokotemperaturske toplote procesa topljenja i konvertovanja u topionici i peći u delovima prerade RTB-Bor). a kod kotlovskih postrojenja sa sadašnjih oko 60% na više od 80%. •4. od strane države. Tamo gde je moguće uvek električnu energiju zameniti drugom vrstom goriva. •3. U školama edukovati đake iz oblasti racionalnog gazdovanja energijom. a ako se proizvodi električna energija 1. U dosadašnjem radu SDG u Boru. osim smanjenja gubitaka toplote. •2. novembra 2001. •7. koja su izvan svakodnevne politike. Donošenje odluka. – 07. nepovoljan prenos toplote. među ostalim merama. Ova oblast detaljnije je prezentirana u Termoenergetsko-ekonomskom akcionom programu (TEAP). veća potrošnja goriva za iste efekte grejanja. pored drugih perfonmansi. Ovo treba da bude strateški cilj države. ugradnja 177 . Sa agregatima da rukuju kvalifikovani i edukovani operatori. sa svim osobenostima. održane 13. •8. Poboljšanje energetske korisnosti procesa i mašina. koji je usvojen kao skupštinski materijal na sednici Skupštine opštine Bor. pokazao je i izvesne tehničkotehnološke nedostatke. Stimulisanje racionalnije gazdovanje energijom. Mere za poboljšanje rada sistema daljinskog grejanja (SDG). Racionalno gazdovanje energijom je stalan zadatak. energija vetra. •10. neracionalno trošenje energije. •6. Ova mera. Ovi nedostaci utiču na nepovoljan rad SDG. •• stimulisanje vlasnika stanova i individualnih zgrada. •12.11 kWth. produžiće vek eksploataciije SDG i smanjiće ulaganja sredstava za održavanje. čime bi se smanjila potrošnja toplotne energije i više od 30%. 2006. 04. •11. •• kvalitetnije izvođenje termo i hidro izolacije razvodne mreže. Zamena klasične sijalice sa fluoroscentnim.17kWeh). a s druge strane. Ekološka Istina / Ecological Truth. •• Usvajanje novi pravilnik o uslovima proizvodnje. 06. veće zagađenje okoline itd. jer je ekvivalent energije električne energije dosta niži u odnosu na ostale energente (primer: od 1 kg uglja donje toplotne moći 14 MJ/kg dobija se toplotna energija 3. Za poboljšanje i ekonomičniji rad SDG. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Mere za poboljšanje (ne)efikasnosti energetskog sistema •1. da poboljšaju stanje termoizolacije. Kod kupovine novih agregata voditi računa o njegovoj instalisanoj snazi i energetske efikasnosti. putem kredita. •9. godine. kao i privrednog prostora.

a kamo li pratiti svetski trend razvoja kućnih aparata. • uključivanje Agencije za energetsku efikasnost Srbije u problematici korišćenja energoresursa u cilju smanjenja zagađivanja životne sredine. ona će morati da preduzme niz institucionalnih.5÷3. zakonskih. gradnje i edukaciju kadrova za rad energetskih postrojenja. ekološku prihvatljivost. razne olakšice. 2006. ekonomskih. Za realizaciju ove aktivnosti potrebno je da se: • uključi svetska i domaća nauka i praksa iz navedenih oblast. takođe. na primer. sekundarna (otpadna) energija u metalurškim pogonima RTB-Bor i šire. a sumpordioksid negativno deluje na ljude. Zbog toga u tekstu su navedene posledice korišćenja energije na narušavanje željenog kvaliteta životne sredine i mogućnosti i aktivnosti za smanjenje potrošnje fosilnih energoresursa sa alternativnim izvorima energije. – 07. izrada elaborata. Bez toga. za potrebe toplifikacije i pripreme tople potrošne vode oslobađa se oko 2.5 puta više energije nego evropska “bela tehnika” koju njihovi vlasnici menjaju na 5 do 8 godina. Ekološka Istina / Ecological Truth. koji pre svega uzima u obzir što manju potrošnju energije. • informisanje i przentiranje programa racionalnijeg gazdovanja energijom i time problematiku približiti širem krugu zainteresovanih. projektovanje. zatim realizacija može biti sa manjim i velikim investicionim ulaganjima. Realizacija navedenih aktivnosti mogu biti kratkoročne i dugoročne. Poletina sa gasovitim produktima sadrži veliki broj elemenata koji. • obezbeđenje sredstava za snimanje. energija biomase. 178 . ispitivanje. odnosno da bi država sprovela svoju politiku racionalnog korišćenja energije.EkoIst' 06. nizak nivo buke i razvoja integrisanog komunikacionog modula za povezivanje aparata u kućni sistem. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja minihidroelektrana na hidroakumulacijama. negativno utiče na životnu sredinu. u Boru i zemlji. Dobro je poznato da je CO2 jedan od glavnih uzročnika globalnog otopljavanja atmosfere Zemlje kroz efekat “staklene bašte”. energetska valorizacija komunalnog i drugog otpada. Prilokom sagorevanja 1t uglja. Umesto zaključka Energetika u Boru. na primer. 04. sumpordioksid i poletina. poboljšalo. predstavlja glavni faktor koji narušava željeni i potrebni kvalitet životne sredine Bora i okoline. ugljenmonoksid. teško da ćemo moći zameniti makar naše kućne aparate koji troše 2. ekosisteme i materijalna dobra. ali i neke finansijske inicijative. solarna energija. porezi i slično.3 t CO2 i ostalih zagađivača vazduha kao što su oksidi azota (NOx). kao što su krediti. Da bi se postojeće stanje u energetici. skupa sa tehnološkim procesima. Pored finansijskih efekata. • prikupljanje informacija o mogućnostima korišćenju obnovljivih izvora energije u Boru. 06. tehničko-tehnoloških mera. a uglavnom manje ili više sve aktivnosti utiču na poboljšanje kvaliteta životne sredine. veoma je interesantan i ekološki efekat koji se može ostvariti smanjenjem potrošnje goriva.

vodonik. Every 11. only direction in their further use is reforming of this fuel. globalne energetske probleme. All over the world there are more than 600 million vehicles driven by crude oil motors.ac. 06. Due to that. Dejan Čikara. preparation of ground. Ključne reči: regenerativno gorivo. Kada su u pitanju fosilna goriva. U svetu radi oko 600 miliona vozila sa motorima koji troše naftu. but their number permanently increases. žetva i transport se vrše mašinama koje se pogone nafta. – 07. marko@elab. Sva komercijalna đubriva se prave od prirodnog gasa.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja REFORMISANA FOSILNA GORIVA − JEDINI OPRAVDANI PRAVAC U NJIHOVOM DALJEM KORIŠĆENJU REFORMED FOSSIL FUELS − ONLY SUSTAINABLE DIRECTION IN THEIRS FURTHER CONSUMPTION Petar Rakin1. Vlade razvijenih zemalja sveta ulažu značajna sredstva sa ciljem da se dođe do novih izvora energije koji bi ublažili danas akutne. termohemijska konverzija SUMMARY: World consumption of energy for production of one joule of food is ten joules. navedeni problem ovim nije i konačno opisan. Stoga. 2006.tmf. sa globalno – energetskog stanovišta. but one third of oil are coming from resources which are diminishing yearly by rate of 4%. from the ecological point of view. Beograd.yu. much more suitable for use. natural or liquid gases. Hydrogen. All commercial fertilizers are produced from the nature gas. Ekološka Istina / Ecological Truth. a oko trećine svetske nafte dolazi sa izvorišta koja slabe stopom od oko 4% godišnje. e-mail: ihis@eunet. a njihov broj stalno raste.d.yu 1 IZVOD: Svet troši 10 džula energije ugljovodonika da bi proizveo jedan džul energije hrane. 04.bg. imaju izražen problem sa povećanom emisijom čestica čađi. Naime dizel motori. gde proces njihove razgradnje traje od šest meseci do godinu dana. 2 Tehnološko metalurški fakultet. The pesticides are produced from crude oil derivates. izuzetno pogubno je delovanje izduvnih gasova motora SUS na okolinu. Marko Rakin2 IHIS – Holding a. Thermochemical conversion UVOD Situacija u svetu. Key words: Regenerative fossil fuel. Combustion of fossil fuels produces huge problems with unrecognizable consequences. and production of energy carriers which are. watering. koji se odlikuju ekonomičnošću i velikim obrtnim momentom. Pri njihovom radu produkti sagorevanja bivaju izbačeni u okolni vazduh i sa njim dospevaju u respiratorne organe ljudi koji se kreću ulicama ili čak obitavaju u svojim domovima.. Beograd. Iako već prilično ozbiljan. Pesticidi se prave od derivata nafte. jedini opravdani pravac u njihovom daljem korišćenju je reformisanje ovih goriva. Najveće zlo leži u činjenici da 179 . priprema zemljišta. Na zemlji se svakih 11. Sagorevanje fosilnih goriva stvara ogromne ekološke probleme sa nesagledivim posledicama. prirodni ili tečni gas. odnosno proizvodnja energetskih prenosilaca koji su u ekološkom smislu mnogo pogodniji za korišćenje.5 days the world consume one billion of crude oil. a navodnjavanje.5 dana utroši milijarda barela nafte. već dugo kod niza energetičara izaziva zabrinutost za sudbinu naše planete i stimuliše nastojanja da se istraživanjima pronađu odgovarajuća rešenja. Ove sitne čestice sa lakoćom ulaze u naše disajne organe i završavaju u plućima. harvesting and transportation are done by machines driven by crude oil.

koriste derivate nafte kao gorivo. Dugoročni cilj u energetskoj ekonomiji budućnosti je korišćenje energije na mnogo efikasniji način nego do sada. posebno u razvijenim zemljama. REFORMISANA GORIVA Zagovornici primene obnovivih izvora energije. Uvođenjem etilestara kao aditiva za povećanje oktanskog broja benzina ovo zagađenje je drastično smanjeno. ni obimom sredstava koja se ulažu u dalji razvoj. Skretanje pažnje sa ovog problema vrhunski je nemar koji se plaća ljudskim patnjama i životima. – 07. Još uvek se obnovivim izvorima energije ne posvećuje dužna pažnja. čini ga idealnim gorivom. ali i permanentno usavršavanje konvencionalnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem i stalno povećanje korišćenja reformisanih goriva u srednjoročnom periodu. Ekološka Istina / Ecological Truth. zatim smanjenje emisije štetnih gasova. Pored povećanja efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova kod konvencionalnih vozila.. jedinjenja koje se koristi kao antidetonator motornih benzina. Koliko brzo nam takva rešenja trebaju pokazuje pregled činjenica datih u apstraktu ovog rada. sumpor dioksida i oksida azota i obezbeđenje značajnog procenta obnovljivih izvora u snabdevanju energijom. Stoga. međutim nisu zadovoljni ni postignutim rezultatima. Ekološki problemi u eksploataciji tečnih fosilnih goriva postaju sve ozbiljniji jer je dokazano da je povećanje kancera u gradskim sredinama u korelativnoj vezi sa emisijom čađi. Ali činjenica da njegovo korišćenje. odnosno oksida azota i sumpora. ili nuklearne energije uopšte. vodonik je samo prenosnik. na globalnom planu. fundamentalni ekološki pomak će predstavljati i izbegavanje klimatskih konsekvenci koje su. U energetskim scenarijima on je samo sredstvo za postizanje cilja. ove supstance predstavljaju ekstremnu opasnost po zdravlje. 04. Naravno. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sitne čestice čađi za sebe vezuju otrove koji su formirani u cilindrima pod izuzetno visokim pritiscima i temperaturama. izazvane emisijom dimnih gasova. 6 Na duge staze. Razlog za primenu vodonika u budućnosti je njegova velika efikasnost u procesima gde je on prenosnik energije kao što je to slučaj u primeni gorivih spregova za proizvodnju struje. Rešenje ovog pitanja podrazumeva uvođenje novih tehnologija za pogon vozila. kao krajnjeg prenosnika energije. posebno biljni svet ima olovo do čije emisije dolazi razgradnjom tetraetilolova. Sredstva za istraživanja u oblasti fuzije. a to je jedino realno i blisko rešenje. npr. njih odlikuju kancerogena i mutagena dejstva i kao takve. a ne i izvor energije jer je za njegovu proizvodnju potrebno utrošiti energiju. sam po sebi. gorivih spregova. 2006.EkoIst' 06. u 99 % slučajeva. Pored čađi veoma opasno dejstvo po okolinu. samoodrživa mobilnost je moguća samo korišćenjem goriva dobijenih iz obnovljivih izvora energije. su i na dalje veća nego ona koja se izdvajaju za istraživanje obnovivih izvora energije. Reformisano ili regenerativno gorivo je naziv za fosilno gorivo koje je posebno tretirano radi smanjenja štetnih sastojaka i povećanja korisnih ili fosilno gorivo kojem je dodata izvesna količina 6 Putnički automobili. ne proizvodi nikakvu štetnu emisiju ili zagađenje. 180 . Pored toksičnih. 06. posebno ugljen monoksida. a rešavanje pogona putničkog saobraćaja u Evropskoj zajednici leži skoro isključivo na nafti. ne može biti rešenje za samoodrživo snabdevanje. Danas se za proizvodnju električne energije i toplote koristi široka paleta primarnih čvrstih fosilnih goriva.

Kao posledica. Jedno od značajnih dostignuća je uvođenje AER procesa 7 kao postupka za dobijanje gasa sa izuzetno malom količinom tera. Isprobavani su razni prirodni materijali (minerali) pogodni za proces absorpcije. Poseban doprinos razvoju regenerativnih goriva dale nemačke istraživačke organizacije. Oni moraju da raspolažu sa dovoljnim kapacitetom absorpcije i brzinom reakcije. Biomase podmiruju danas različite energetske potrebe uključujući proizvodnju toplote i električne energije. Biomasa danas učestvuje sa oko 11% (45 EJ/a) u svetskoj potrošnji primarne energije (420 EJ/a). odnosno njegovo Odelenje za transformaciju i akumulaciju energije. gde i mali dodatak biogoriva (5-20%) značajno doprinosi smanjenju štetnog sastava u izduvnim gasovima motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim. Osnovna premisa ovih procesa je prisustvo absorbenta za CO2 koji ga odstranjuje iz proizvedenog gasa.) zajedno doprinose oko 3%. geotermalna energija. što u mnogome olakšava primenu regenerisanih goriva. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Ovaj postupak je razvijen za proizvodnju gasa u reaktoru pomoću termohemijske konverzije ugljeničnih goriva. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja biogoriva. Iste godine Nemačka je smanjila takse za mineralna goriva proporcionalno sadržaju biogoriva u korišćenim fosilnim gorivima. Ova poslednja su posebno pogodna za primenu u transportnim sredstvima. sunce i dr. fermentacione i termohemijske kao i elektrolitičku proizvodnju vodonika. zatim proizvodnju čistog. vetar. odnosno toplotna moć goriva ostaje nepromenjena. 2006. tečnog i gasovitog goriva za korišćenje u kogeneracionim pogonima i za proizvodnju goriva za transportne potrebe. hemijske i toplotne stabilnosti. – 07. Oni su patentno zaštitili svoj AER proces. godine doneli Direktivu o Promovisanju biogoriva ili drugih obnovivih goriva za potrebe transporta. Iz ovoga je jasno da proizvodnja regenerativnih goriva još uvek nije uzela maha. a da pri tome zadovoljavaju zahteve u pogledu mehaničke . Svi ostali obnovivi energetski izvori (hidroenergija. Egzotermna reakcija absorpcije CO2 obezbeđuje dovoljnu toplotu za odvijanje procesa gasifikacije. bez obzira na nisku temperaturu gasifikacije. Već danas se može konstatovati značajni pomak u povećanju korišćenja obnovivih izvora za proizvodnju industrijske toplote i električne energije. 2004. Zbog toga su Evropski parlament 2003. 7 AER − Absorption-Enhanced Reforming (absorpcijom potpomognut reforming) 181 . Institut za istraživanje solarne energije i vodonika (ZSW) iz Štutgarta. Hemizam redukcije tera nije u potpunosti objašnjen.EkoIst' 06. nego eksperimenti pokazuju da se tada povećava i sadržaj CO2 u dobijenom gasu. a zatim i Evropski Savet. godine. Naučne organizacije su široko uključene u istraživanja postupaka za proizvodnju regenerativnih goriva koja se lako transportuju i stokiraju. Pronađen niz tehnoloških procesa konverzije biomase u energente i proizvodnje električne energije iz obnovivih izvora. ravnoteža hemijske reakcije je pomerena u pravcu veće koncentracije vodonika u dobijenom gasu. 04. odnosno proces absorpcijom forsirane rekombinacije. u grubom. Absorbent se u posebnom stupnju procesa regeneriše i vraća u procesni reaktor. Proizvodne tehnologije se. i u ovom sektoru potrošnje potrebna su samoodrživa rešenja za srednjoročni i dugoročni period. mogu podeliti na ekstrativne. Kod konvencionalnih postupaka gasifikacije niska temperatura ne samo da doprinosi formiranju tera. koje je locirano u Ulmu. Pri tome redukcija sadržaja tera ne izaziva snižavanje energije hemijske veze. Sa obzirom na malu količinu dodatka u fosilnom gorivu klasični motori ne moraju da trpe naknadne prepravke. ali je verovatno povezan sa procesom izdvajanja CO2 za vreme gasifikacije.

bogat na vodoniku. vodonika. i sl. u prisustvu CO2 absorbenta. Pri reformingu ugljovodonika i alkohola u reaktorima sa čvrstim ležištem. u reaktoru sa fluidizacionim slojem snage 100KW. gasifikacijom lignita po AER postupku može se dobiti vodonik. Težište je na ostvarenju potpuno automatskog upravljanja radom sistema. 182 . kao što su Severne teritorije i Jukon u Kanadi. 2. Zatim. a potom električna energija. 3. Proces je kontinualan i ostvaruje se pomoću dva gasna fluidizaciona reaktora. ZWS je konstruisao „kućnu elektranu“ na bazi modula gorivog sprega. 2006. Ovaj proces nudi pogodnost da se dobija čist CO2 koji može biti korišćen ili lagerovan. skoro bez emisije štetnih gasova. Alternativno. termohemijska konverzija biomase i metode CO2 odvajanja. NOVI TEHNOLOŠKI PRISTUPI Sadašnji istraživačko-razvojni procesi u ovoj oblasti se usmeravaju na sledeće teme: 1. snage 4 KW. 4.EkoIst' 06. – 07. snabdevanje gasom za gorive ćelije. Proizvedeni gas. Institut ZWS ima veliko iskustvo u reformaciji prirodnog gasa i viših ugljovodonika (metanol. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Dalja prednost AER procesa je da se finalni proizvod – vodonikom bogat sintetski gas sa smanjenim sadržajem CO i CO2 i otpadni gas bogat sa CO2 proizvode u zasebnim reaktorima. Zatim. Reformisanju se mogu podvrći i gasovita fosilna goriva. su takvi da će se uskoro probe vršiti na MW-tnom obimu. CO i CO2 za dalju proizvodnju goriva. Zatim. 06. a eksperimenti se vrše i u velikim obimima. Iz ugljeničnih fosilnih goriva uspešno se proizvodi gas za gorive spregove. 04. Podešavanjem reakcionih parametara i sadržaja absorbenta. pogotovo za nedostupna područja do kojih je teško ili nemoguće distribuirati električnu energiju. Proces AER je inovativni pristup termohemijskoj konverziji. jedan za termo hemijsku konverziju. Rezultati projekta AER-GAS−EZ. gde je energent prirodni gas i koji sadrži sistem za proizvodnju gasa bogatog na vodoniku na licu mesta. prema naučno-tehničkim izveštajima uključenih organizacija. obnoviva goriva i reforming goriva. U oba slučaja CO2 se može izdvojiti i lagerovati u geološkim formacijama nastalim posle eksploatacije fosilnih depoa ili vode. U procesu gasifikacije drveta. dobijena gasna smeša može biti podešena na optimalni sadržaj H2. ugalj se može gasifikovati konvencionalnim načinom koji se nastavlja konverzijom CO. dobija se čak do 75% zapremine vodonika. mora biti očišćen od CO i CO2 jer oni predstavljaju otrov za katalizatore u gorivim spregovima. gorivi spregovi danas imaju veliki značaj. odnosno pojedini delovi Sibira u Rusiji. Pri tome može biti proizveden čak i čist CO2 gas. Ekološka Istina / Ecological Truth. etanol propan. Vodonik koji se ne iskoristi u gorivom spregu može biti upotrebljen kao energent za proces reformacije. Reforming prirodnog gasa parom može biti put za decentrolizovanu proizvodnju toplote i električne energije po kućama. a drugi za regeneraciju absorbenta. Ugljenični ostaci iz gasifikacije sagorevaju proizvodeći toplotu potrebnu za regeneraciju absorbenta. više nije problem. Konverzija biomase sa koncentracijom H2 više od 70%vol. što je komplementarno sa razvojem i usavršavanjem samih spregova.) kao i u tretmanu i finom čišćenju CO iz reformisanog gasa. AER procesom se kao proizvod dobija suvi gas sa preko 95%vol.

fromthewilderness. Nove tehnologije treba da omoguće da se po povoljnim cenama. Garche J. Zlatibor. Sledeći cilj koji treba da se ostvari u ovoj godini je izrada kompaktnog sistema sa usavršenom proizvodnjom gasa i stepenom iskorišćenja od 35%. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ova neminovnost nije uslovljena samo problemom „staklene bašte“ i zagađenjem vazduha i vode. M. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Već sada se može postići ukupna efikasnost. – 07. obračunato na električnu energiju.EkoIst' 06. 2006. REGENERATIVNA GORIVA I VODONIK ENERGIJA 2006. Germany 183 . već i brzim iscrpljivanjem postojećih izvora nafte. regeneracijom fosilnih goriva. od 30%. Ruppert C. 3. ZAKLJUČAK Sa gledišta ekologije očigledna je neophodnost reformisanja fosilnih goriva.. Čikara D. Stutgart. Rakin P.. 04. dobiju energenti koji bi bili baza za postepenu zamenu motornih benzina i dizel goriva. koje pogađa ekonomije svih zemalja sveta. REFERENCE 1. Ovi energenti će se najverovatnije bazirati na vodoniku kao ekološki prijateljskom gorivu. 2. www. 06. odnosno njihovo korišćenje za proizvodnju energetskih prenosioca koji su u eksploataciji mnogo manje opasni po čovekovu okolinu. mart 2006. FROM THE WILDERNESS.com ERGEBNISSE 2004 Zentrum fuer Sonnenenergie und Wasserstoff Farschung (ZSW) Februar 2005.

primena. fizičko-hemijske aktivacije. Miloš Simičić. degreasing device – PROMAX®. properties.d. razvijeni su ili su u razvoju niz postupaka za proizvodnju preparata na bazi aktivirane vode. U procesu elektrolize dobijaju se dva tipa aktivirane vode: alkalna i kisela. Negica Popović. veoma razblaženih vodenih rastvora u membranskim ćelijama dobijaju se dva tipa aktivirane vode. e-mail: ihis@eunet. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RAZVOJ PRIMENE ELEKTROHEMIJSKI AKTIVIRANE VODE DEVELOPMENT OF ELECTROCHEMICALY ACTIVATED WATER APPLICATION Milan I. The electrochemically activated water is obtained in process of electrolysis of much diluted solutions of KNa-tartarate (5. CORONA BOREALIS®. pored osnovne elektrohemijske reakcije anodnog izdvajanja kiseonika iz vode.ECOCUTE®. – 07. osobine. As the consequence of its unique properties. fizičko-hemijski pristup. Petar M.d. Čekerevac1. application. the both types of activated water may find application in various fields by the development of preparations where it is used as basic row material. kojoj je zbog povećanja električne provodljivosti dodata mala količina KNa-tartarata (5. production process.d. sredstvo za odmašćivanje PROMAX®. alkalna ili redukciona i kisela ili oksidaciona. a number of production processes are developed. CORONA BOREALIS®. Zbog svojih specifičnih osobina obe ove vode mogu naći primenu u različitim oblastima razvojem niza proizvoda u kojima se ona koristi kao polazna sirovina. 04. U IHIS Holdingu odabran je drugi. In IHIS Holding A.5·10-4 M). SUMMARY: The basic properties of electrochemically activated water and its applications in different fields are presented. nutritivni napici ECA VODA (CORONA PLUS®). 2006. such as: ecologically friendly disinfectant – ECOCUTE®. Pri dobijanju kisele aktivirane vode. postoji verovatnoća da se odvija niz međuprocesa 184 . Jedan postupak je izmena fizičkih osobina vode putem primene jakih magnetnih ili elektromagnetnih polja.. a dok se neke osobine vode pojačavaju. nutritive drinks ECA WATER (CORONA PLUS®). on the basis of application of activated water. Ključne reči: elektrohemijski aktivirana voda. Nikolić – Bujanović. Elektrohemijski aktivirana voda dobija se elektrolizom veoma razblaženih rastvora demineralizovane vode u membranskim ćelijama. or in the phase of development. UVOD U stručnoj literaturi [1] mogu se naći dva osnovna tretmana vode pomoću kojih se menjaju njena osnovna svojstva i pomoću kojih ona dobija neke nove osobine.5·10-4 M). ECOLIFE® and ALKALINE DRINKING WATER. 06. koja voda u osnovnom stanju nema. IZVOD: Prikazane su osobine elektrohemijski aktivirane vode i mogućnosti njene primene u različitim oblastima ljudske delatnosti. (PROXIMA®) Key words: electrochemically activated water. In the process of electrolysis the two types of activated water is obtained: the alkaline one and the acid one. U IHIS Holdingu a. Rakin IHIS – Holding A. Batajnički put 23. Ekološka Istina / Ecological Truth. ECOLIFE® i ALKALNA VODA ZA PIĆE (PROXIMA®). 11080 Beograd. postupak dobijanja.EkoIst' 06.yu. U procesu elektrolize. Ljiljana N. kao što su:ekološki prihvatljiva dezinfekcija i sterilizacija . a drugi je fizičko-hemijsko „aktiviranje“ vode putem elektrolize.

organizam je prinuđen da se stalno bori da održi alkalnost krvi putem „ubacivanja“ katjona alkalnih i zemnoalkalnih metala (K. pa se zato koristi termin aktivirana voda. Mg) u krv. Na. H. životinje i ljude. tako da mogu da su veoma aktivni u različitim procesima oksidacije.I. 15.EkoIst' 06. hidroperoksil radikal (•OOH). B. inače nastupa smrt ćelija. HO2. Obzirom da osnovna hrana koju unosimo u organizam u najvećoj meri pri razlaganju proizvodi kiselu sredinu i da proizvodi metabolizma isto tako imaju kiselu reakciju. hidroksil radikal (•OH). N. poboljšan razvoj korena. preradi hrane i domaćinstvu. 04. Oksidaciona (kisela) aktivirana voda ima povećani sadržaj kiseonika i kiseoničnih radikala tako da može da se primeni za ubijanje bakterija. hidroperoksil radikal (•OOH). Katzenelson.htm. tada ih organizam povlači iz kostiju. The efficacy of long-lasting residual drinking water disinfectants based on hydrogen peroxide and silver. i njihovo lako uklanjanje. Lev. Zato je uzimanje alkalne vode blagotvorno. azot monoksid radikali (NO•). Shuval. Istraživanja su pokazala da alkalna voda za piće ima blagotvorno dejstvo na životinjski i ljudski organizam.8). Slično se može reći i za alkalnu vodu koja nastaje pri elektrohemijskom izdvajanju vodonika na katodi. jer pomaže organizmima u stalnoj „borbi“ za održavanje alkalnosti krvi. O2•. U oblasti hortikulture (staklene bašte) primena elektrohemijski aktivirane vode obezbeđuje niz povoljnosti: ubrzan rast biljaka. 185 . Retrieved Oct. Redukciona (alkalna) aktivirana voda ima povećani sadržaj vodonika u različitoj formi. Elektrolizirana voda može da se smatra i „strukturno uređenom vodom“ čija je sposobnost da prenosi hranljivu materiju i prodire u ćelijske strukture značajno poboljšana.[1] Elektrohemijski aktivirana voda poseduje neke nove osobine koje je razlikuju od obične. a posebno superoksid anjon radikal. S. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja i paralelnih procesa u kojima nastaje niz kiseoničnih vrsta: slobodni radikali uključujući superoksid anjon radikal (O2-•). R.childinfo. O3. Water Statistics (Online). prisustvo vodoničnih ili hidroksilnih jona u znatno većim koncentracijama.[2]8 Sve ove vrste radikala i molekula. ukoliko u ishrani nema dovoljno navedenih metala. Pedahzur. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. dok je u ćelijama sredina blago kisela (pH≈6. Barnea. Water Science & Technology 42 No 1-2(2000)293–298. Ulitzur. Fattal. kao i za ostale oblasti dezinfekcije u poljoprivredi. O.4). i može uspešno da se koristi kao dezinfekciono sredstvo. H2O2 su jaka oksidaciona sredstva. i razlaže opasne toksične supstance na bezopasne komponente. atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). 06. D. – 07. prisustvo povećane količine vodonika ili kiseonika. Da bi ćelije mogle normalno da razmenjuju materiju sa okolnom (krv) potrebno je da se ta razlika pH vrednosti stalno održava. Takva voda ima značajne i visoko blagotvorne uticaje na biljke. Ca. a to su: smanjenje broja molekula vode u klasteru. hidroksil radikal (•OH). tako da predstavlja blagotvorni napitak za organizam. prisustvo slobodnih radikala uključujući superoksid anjon radikal (O2-•). Alkalna voda ima veliku koncentraciju vodonika u različitim oblicima i hidroksilne jone pa tako predstavlja jako redukcionu sredinu. azot monoksid radikali (NO•). virusa i drugih bioloških zagađivača u različitim medicinskim i zubarskim primenama. Ljudska krv ima blago alkalnu sredinu (pH≈7.org/eddb/water/current. jer izaziva koagulaciju i taloženje organskih i neorganskih zagađivača u vodi. OH•. atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). zbog posledica metabolizma u njima. 2004 from: www. [UNICEF] United Nations Children’s Fund (2004). Tako. povećan prinos.

Anodno rastvaranje srebra u kiseloj aktiviranoj vodi. Tehnološki postupak proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode i proizvoda izvedenih od nje sastoji se iz četiri faze. 06.Tako pripremljen elektrolit uliva se u elektrohemijski reaktor (membranska ćelija) za dobijanje elektrohemijski aktivirane kisele i alkalne vode. prehrambena industrija.[3] koji se zasniva na elektrolizi demineralizovane vode u koju je dodata mala količina KNa-tartarata (5. Elektroliza se vrši stalnom strujom od I=32 A do vrednosti pH≈3 u anodnom delu reaktora i pH≈10. čija je ona osnovna sirovina. slika 1: • • • • Demineralizacija pijaće vode i dodavanje soli za provodljivost. koji se koristi kao ekološki odmašćivač u raznim oblastima kao što su mašinska industrija. domaćinstvo i druge.EkoIst' 06. PROMAX je sam katolit. anodna (kisela voda) i katodna (alakalna voda). Po završenoj elektrolizi katolit i anolit se prema potrebi dorađuju do konačnog željenog proizvoda po odgovarajućoj recepturi i tehnološkom postupku. Elektrohemijska aktivacija demineralizovane vode. pH=10.5 u katodnom. Katolit se u daljoj proizvodnji koristi kao osnova za dva preparata. zbog povećanja električne provodljivosti.5·10-4 M).5. Posle propuštanja vode koz aparat za demineralizaciju vrsi se kontrola provodljivosti vode i umešavanje soli u rezervoaru za umešavanje elektrolita. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. – 07. PROMAX i ALKALNA VODA ZA PIĆE. Rezultati i diskusija Osvajanjem proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode u IHIS Holdingu otvorile su se mogućnosti razvoja i proizvodnje niza proizvoda. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja smanjenu potrebu za pesticidima i đubrivima. Eksperimentalni deo Dobijanje elektrohemijski aktivirane vode U IHIS Holdingu A. što je posebno značajno za proizvodnju zdrave hrane. So vinske kiseline odabrana je zato da bi se izbeglo nastajanje hlora i njegovih kiseoničnih jedinjenja pri elektrolizi na anodi i to je glavna prednost ovog postupka u odnosu na široko rasprostranjenu upotrebu natrijumhlorida za poboljšanje provodljivosti.D. Na kraju se vrši provera kvaliteta. očuvanje vode kroz ponovnu upotrebu i smanjeno ispuštanje pesticida u otpadnoj vodi. 186 . razvijen je originalan postupak ekološkog dobijanja elektrohemijski aktivirane vode. priprema za isporuku i pakovanje proizvoda. Umešavanje odgovarajućih komponenti (zavisno od proizvoda) i skladištenje.

dezinfekcija jaja u ljusci). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ALKALNA VODA ZA PIĆE (PROXIMA®) pH=8. u anolitu se vrši elektrohemijsko rastvaranje srebra (99. restoranima (dezinfekcija posuđa. CORONA BOREALIS je mešavina anolita (pH 4. pranje salate i drugog svežeg povrća koje se ne može izlagati visokoj temperaturi). 2006. dezinfekcija staklene i plastične ambalaže. Slika 1 Blok šema proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode i Tako je dobijen proizvod ECOLIFE koji se skladišti i čuva zaštićeno od svetlo. poljoprivredi (zaštita bilja. jer je dezinfekciono i antiseptičko dejstvo srebra odavno poznato. produžavanje veka trajanja mesnih i mlečnih proizvoda).0) i niskomineralne izvorske vode u koji su dodati oligoelementi i vitamini. 187 . posteljine. (dezinfekcija hirurških instrumenata. dezinfekcija mesa u klanicama. koristi se kao nitritivno sredstvo jer balgotvorno deluje na okrepljenje organizma.EkoIst' 06.i takođe može služiti kao dezinfekciono sredstvo. koristi katolit kao osnovu u koji se dodaju odgovarajuće soli da bi se postigao kvalitet vode za piće. – 07. dezinfekcija zemljišta. U reaktoru za anodno rastvaranje srebra. 06.99%) do željene koncentracije. Ekološka Istina / Ecological Truth. plesni.5 – 5. ECA VODA je kisela voda pH=3 koja se koriosti kao sredstvo za dezinfekciju jer ubija viruse. u malim količinama (permanentno 520 ml/dan) kao sredstvo za usporeno starenje. Ovako dobijen preparat se može koristiti u medicini za spoljnu upotrebu. posuđa i inventara. produžavanje veka trajanja voća i povrća od berbe do potrošača. 04. bacile i bakterije i može se koristiti: u medicini. industriji (dezinfekcija postrojenja za obradu mesnih i mlečnih prerađevina.5. za osobe sa niskim krvnim pritiskom. pranje ruku. Anolit bez dodataka. lečenje različitih bolesti).

P.I. Ovo sredstvo ima izuzetna dezinfekciona svojstva. Environmental Protection Agency. Popović. Russel. 2003. Office of Water. O. 2006. J.org/eddb/water/current. 188 . Bakhir.S. [UNICEF] United Nations Children’s Fund (2004). Drinking water standards. S tim u vezi IHIS očekuje uključenje i drugih kompetentnih institucija da bi se omogućila što bolja verifikacija kvaliteta navedenih proizvoda. Zbog jakog dezinfekcionog dejstva i ekološke bezbednosti ECOCUTE se može koristiti u oblastima medicine. Clin Microbiol Rey. R. 06. MECHANISM OF BIOLOGICAL ACTION. Water Disinfection. Guidelines for Drinking-Water Quality. proizvoda. action and resistance. VNIIIMT AO NPO “Ekran”. preparata u svetu su odavno poznata. koje se dobija dodavanjem određene količine vodonik peroksida u anolitni rastvor koloidnog srebra. Rusija i druge zemlje bivšeg SSSR-a) i postoji dosta potvrda o njihovom povoljnom dejstvu na ljudski organizam. u svetu već uveliko primenjenih. – 07. javnim ustanovama i za dezinfekciju postrojenja za preradu vode. F. Washington D. sve spore Aspergillus sp. [5-8] ZAKLJUČAK U IHIS Holding–u osvojena je lepeza proizvoda na bazi elektrohemijski aktivirane vode. i sve bacile Mycobacterium smegmatisa posle 5 minuta i sve spore B. Subtilisa posle 30 minuta. McDonnell.. Water Science & Technology 42 No 1-2(2000)293–298. REFERENCE V. Hoare. usamljenim domaćinstvima. [WHO] World Health Organization. Lima. Geneva. Solsona. jer su potvrđena dezinfekciona svojstva u ispitivanjima u SAD i Izraelu. Primena preparata na bazi aktivirane vode i koloidnog srebra ima perspektivu u svakodnevnoj primeni za dezinfekciju vode u manjim naseljima. Koreja. 12(1)(1999)147-179. Ekološka Istina / Ecological Truth.childinfo. Fattal. U. Shuval. a time šira primena i komercijalizacija takvih. albicans posle 2. Prilutsky.. World Health Organization. kao i same vode za piće. N. Antiseptics and disinfectants: activity.[USEPA] United States Environmental Protection Agency (2001). M. S. Barnea. Takođe ubija i sve blastospore C. Primena dijetetskih i nutritivnih proizvoda na bazi elektrohemijski aktivirane vode u svetu je dosta odomaćena (Japan. Retrieved Oct. PAHO/CEPIS/PUB/03.89. V. P. 2004 from: www. A. H. Moscow.M. Detaljniji postupak dobijanja ECOCUTE prikazan je u radu „Novo ekološko dezinfekciono sredstvo“. 04. Lev. 1968.1997. N. Rakin. domaćinstvu. jer ubija vegetativne oblike mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Katzenelson. New York. The electrochemistry of oxygen. 15. Ulitzur.I. Dezinfekciona i nutritivna svojstva ovakvih. Water Statistics (Online).htm. SAD.5 minuta. ELECTROCHEMICALLY ACTIVATED WATER: ANOMALOUS PROPERTIES. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ECOCUTE je univerzalno ekološko dezinfekciono sredstvo. Patentna prijava u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine SCG broj P-309/03.. B. G. J. The efficacy of long-lasting residual drinking water disinfectants based on hydrogen peroxide and silver.C. Pedahzur. ekološki prihvatljivih. Treba naglasi da primena ovih preparata u oblasti dezinfekcije ima velikog značaja u smanjivanju potrošnje ekološki neprihvatljivih sredstava na bazi hlora ili drugih po pravilu agresivnih jedinjenja. Interscience Publishers. D. 1993. D. Simičić.EkoIst' 06. 2nd Edition. poljoprivrede. P. J. Méndez.

Voda koja se sliva nalazi put ili do izvorišta ili do vodotokova. Key words: ash treatment by wet method. so that those fractions find their further use. Ključne reči: tretman pepela mokrim postupkom. prljajući vodu u koju se sliva sa određenom količinom mikročestica pepela i drugih kontaminata. Na samim deponijama.. e-mail: ihis@eunet. Blagoje Petrovski1. koja se lako prenosi i slabijim vetrovima. a jači vetrovi formiraju prave prašnjave zavese koje padaju na okolno zemljište i naselja. Na samim deponijama ogromna količina vode se sliva u okolno zemljište. Batajnički put 23.d. Da bi se ovakvo stanje saniralo EPS predviđa značajne promene u procesu odpepeljavanja i načinu transporta pepela na deponije. At the end such ashes can be transported to the depoes by belt conveyers. 189 . 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PEPEO TERMOELEKTRANA KAO KORISNA SIROVINA ASH FROM THERMO POWER PLANT AS USEFUL RAW MATERIAL Dejan Rakin1. 06. This paper describes functioning of the equipment for the treatment of the fossil fuel power plant ashes with 30% of moisture. a jedan deo se drenažnim pumpama vraća u proces. Jedan od razloga je način kako se vrši odpepeljavanje kotlovskih postrojenja i elektrofiltera na TE.bg. pepeo se pri sušenju formira u rastresite slojeve sprašene materije. tako da te frakcije nalaze svoje dalje primene.yu 2 Tehnološko metalurški fakultet. vibrating separators UVOD Pepeo termoelektrana danas se kod nas tretira kao „opasni otpad“. Ovde je opisano funkcionisanje postrojenja za tretman pepela kojim se isti dobija sa 30% vlage tako da se lako može transportovati na deponije trakastim transporterima. The procedure allows separation of unburned coal. pepeo se vodenim mlazom sakuplja iz gorionika i iz prostora ispod elektrofiltera.. Naime. oscilirajući separatori SUMMARY: The main disadvantage in ash treatment by wet method in thermo power plants using fossil fuel is the huge ammount of water in the ash transported which is a large ecological problem. Ovako postrojenje omogućuje separciju pepela i zgure po granulometrijskom sastavu. Ekološka Istina / Ecological Truth. Isto tako velika sredstva su predviđena za sanaciju samih deponija da one ne bi bile izvor kontaminacije životne sredine u okruženju. fosilna goriva. Marko Rakin2. marko@elab. 2006.EkoIst' 06. 11080 Beograd. this way the efficiency of use of fuel is increased in the thermo power plants.tmf. što je pogodno i ekonomski isplatljivo rešenje. 11120 Beograd. – 07. Takva vodena mešavina sa 10-20 puta većom količinom vode u odnosu na težinu pepela se specijalnim pumpama transportuje kroz cevovode do deponija.yu IZVOD: Osnovni nedostatak kod tretmana pepela mokrim postupkom kod termoelektrana koje koriste fosilna goriva je ogromna količina vode koja za transport na deponije znači veliki ekološki problem.ac. Karnegijeva 4. Goran Vulićević1 1 IHIS – Holding a. tako da se povećava efikasnost korišćenja goriva za termoelektrane. This type of plant allows separation of ash and slag by granulometric composition. fosil fuel. Postupak omogućuje odvajanje nesagorelog uglja. Ogromna finansijska sredstva su predviđena za transformaciju sistema odpepeljavanja i transporta pepela.

Slika 1. 1 prikazano je postrojenje sa MAB-uređajima za odstranjivanje vode iz pepela. koji ne dozvoljavaju stvaranje deponija pepela. Naime. ODVODNJAVANJE VLAŽNOG PEPELA Na sl. da bi se on mogao transportovati trakastim transporterima. razvijen od firme Schanenberg. sa kojima bi se animirali potencijalni privatni investitori u pogone za tretman pepela. Naravno sve ovo zahteva još dodatne analize i proračune. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IHIS Holding u saradnji sa firmom Schanenberg iz SR Nemačke predlaže potpuno drugačiji sistem odpepeljavanja i transporta pepela. ona ne sme sadržati nesagorelo gorivo više od 5%. podloge za puteve. 04. da postrojenje Schanenberg-a može vršiti i separaciju nesagorelih ostataka uglja iz pepela. Na taj način pomenuta firma je razradila postupak. nego bi se isplatila i eksploatacija već postojećih starih deponija pepela. kojim se pepeo koji se kod nas deklariše kao „opasan otpad“. Kada smo sa nemačkim stručnjacima obišli neke deponije pepela na području Kolubarskih ugljenokopa. umesto da predstavlja izdatak za termoelektrane.EkoIst' 06. sirovine za cementare i drugo. To je uslovilo. 2006. Odvodnjavanje kotlovskog pepela iz vlažnog odpepeljivača sa MAB-uređaja za odvodnjavanje vlažnog pepela Mnogo puta je preostala vlažnost grubog pepela odbačenog iz vlažnog odpepeljivača tako visok da je transport pomoću trakastog ili sličnog transportera nemoguć. ispostavilo se ne samo da se isplati montaža nove opreme na termoelektranama za odpepeljavanje. 190 . Ovakav tretman pepela. Predviđa se da se do jeseni EPS-u predoče materijali koji će pokazati opravdanost rada po novom sistemu tretmana pepela. predstavlja u stvari izvor dodatnih prihoda. vlasnike termoelektrana primoravaju da pepeo prihvataju i sortiraju u frakcije koje mogu naći odgovarajuće primene. Da bi se frakcija namenjena za ubacivanje u podloge za puteve smela koristiti. Ekološka Istina / Ecological Truth. transformiše u frakcije za razne primene kao na primer. 06. Verovatno će i sam EPS razmatrati novi način tretmana pepela u odnosu na već projektovani sistem za termoelektrane u Obrenovcu. zakonski propisi u SR Nemačkoj.

To je posebno problematično kod sagorevanja siromašnog na azotne okside . Ovo omogućava bez problema dalji transport trakastim transporterom pod nagibom većim od 20 stepeni uz minimalno korisćenje ekonomične transportne tehnike da se na primer napuni silos. Mogućnost primene Postrojenja ove vrste se primenjuju kada se traži odvodnjavanje. klasiranje i sortiranje materijala tj. 2006. Slika 2. To je posebno važno kod daljeg korišćenja pepela pošto se u mnogim slučajevima dalja mogućnost primene mora sertificirati. često dolazi do povratnog kretanja pepela (vraćanje pepela nazad) (sl. gasi se u vlažnom odpepeljivaču. Primenom MAB odvodnjavanja vlažnog (kvašenog) pepela može se postići bitno poboljšanje. U cilju postizanja visoke pogonske sigurnosti ovde je nastala potreba za inovacionim rešenjima. Vruć pepeo koji ispada iz ložišta gde se sagoreva kameni ili mrki ugalj. transport vlažnog pepela iz postrojenja za kvašenje (vlaženje) pepela. 2). Taj pepeo nosi ogromnu količinu površinski vezane vode što doprinosi problemima u daljem transportu ili u skladištenju. Vraćanje nazad sloja pepela na trakastom transporteru Slika 3. 3).EkoIst' 06. 04. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. gde nastaje izuzetno fini pepeo. Izlivanje vode iz pepela pod dejstvom pritiska u kontejneru 191 . Odvodnjavanje. klasiranje i sortiranje pepela iz komora za sagorevanje konvencionalnih elektrana na ugalj Već mnogo godina kod mokrog odpepeljavanja kotlovskih postrojenja postoji problem povezan sa daljim transportom ili skladištenjem u bunkere. Kod transporta vlažnog pepela iz mokrog odpepeljivača pomoću trakastih transportera pod nagibom bez primene MAB tehnike. Sa ovakvom instalacijom smanjiće se preostali sadržaj vlage pepela iz komore za sagorevanje sa 50 % na manje od 30%. Povratni tok pepela izaziva skupe radove čišćenja duž čitavog transportnog puta (sl. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MAB-odvodnjavanje vlažnog pepela pomaže smnanjivanje preostale vlažnosti tako da je dalji transport bez problema.

3. 12. 192 .oscilirajući odvajač vode (sl. 13. 5. Prednosti Transport trakastim transporterima do utovarnog silosa bez prljanja. Shema postrojenja za redukovanje preostale vlage u grubom pepelu REFERENCE I LITERATURA Schauenburg MAB GmbH je u poslednjih 30 godina projektovao.EkoIst' 06. 2. izradio i montirao oko 1500 oscilirajućih odvajača vode (SEW). 06.odvodnjavača vlažnog pepela. Otklonjeno je prljanje u ovom području kao i obrazovanje zamrznutih površina tokom zimskog perioda. kontejnerima nastaje često problem njihovog pražnjenja nakon dužeg zadržavanja pepela u kontejneru. 10. U zimskim mesecima se stvaraju opasna zaleđena klizišta. Često se mora odstraniti prolazni silos jer nije moguće skladištenje. Iz pretovarnog silosa se bez problema mogu puniti kamioni. 11.deo Vodeni ciklon (hidrociklon) Klizač otpada (odvod) Konstrukcija skladišta Kompletni cevni sistem (cevovod) Upravljački orman Plovak Vod za obilazni transport Slika 4. Iz iskustva trajnost postrojenja je preko 20 godina. 6. 1.Oscilirajuci (odvajac vode) Predajna spuštaljka (klizač) Pumpna kada MAB. 8. Za ovu tehniku biće upotrebljen MAB.Potisna pumpa Motor pumpe PA. Ekološka Istina / Ecological Truth. naravno uz zamenu habajućih delova. Iz elektrane se odvodi značajno manje vode. – 07. 7. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Utovar U tovarnim silosima tj. Kod pražnjenja u turnusima dolazi do značajnog zagađenja okoline punjačke stanice i transportnih puteva zbog izlivanja zaprljane vode. 2006. 4). 04. 9. Ovde navedeni problemi izazivaju troškove koji se mogu izbeći uvođenjem MAB . MOGUĆNOSTI SEPARACIJE PEPELA Preostala vlažnost grubog pepela može se smanjiti u zavisnosti od gustine pepela na 25 do 30 %. MAB. 4.

Sa tehničkim mogućnostima koje pružaju ova postrojenja nudi se sve veća mogućnost korišćenja grubog pepela.god. Neckarwerke AG 6. Ekološka Istina / Ecological Truth. Obrenovac. Preussen-Elektra 4. 2. 04. BKB 2. Petershagen KW-Altbach. 06. 2005. GKM 3. Block I i II KW-Lippendorf-probno postrojenje (10 meseci) KW-Lippendorf (Block R i S) KW-Boxberg-probno postrojenje (od jula 2000) LITERATURA 1. Preussen-Elektra 5. VEAG 7. Beograd. Deizisau bei Stuttgart. 2006. Tretman pepela u termoelektranama na fosilna goriva uz maksimalno smanjenje vlažnosti zbog transporta na deponije Energetika 2006.EkoIst' 06. april 2006. VEAG 8. Zlatibor. Komitenti: 1. Energoprojekat. Projekat tretmana pepela TE Nikola Tesla.god. VEAG Mesto ugradnje: Braunschweig Manheim KW-Standinger Grosskrotzenburg KW-Heyden. Ovde se može reći da je veća potražnja za odvodnjavanjem vlažnog pepela. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Na problematici odvajanja vode iz pepela uspešno funkcioniše preko 10 postrojenja a u fazi projektovanja oko 15. – 07. 193 .

treba naglasiti da proizvodi od bazalta nisu ni toksični ni kancerogeni i da su tehnologije za njegovu preradu ekološki čiste. 04.tmf. they replace glass fibers their toxicity has affect both. marko@elab. basalt and kaolin base fibers is intensively developed in the world. Beograd e-mail: ihis@eunet.yu IZVOD: Proizvodnja vlakana na bazi kamena. vlaknima dobijenim od bazaltnih stena.yu. Thermal conductivity of fibers. Marko Rakin2 1 IHIS – Holding a. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. nekancerogeni i kao takvi ekološki prijateljski. Key words: Basalt fibers. These materials are nontoxic. Beograd.. Ideja da se u Srbiji uspostavi industrijska proizvodnja ovog novog i atraktivnog proizvoda zasnovana je na sledećim parametrima: Srbija poseduje značajne istražene rezerve kvalitetnog bazalta (cca.bg. koja postoji u preduzeću ISV Etex u Baljevcu na Ibru.EkoIst' 06. In this papir the presentation of the possibilities of replacement of the different types of nonalcaline glass fibers with the basalt fibers is given.U tom smislu oni potiskuju iz upotrebe staklena vlakna čija se toksičnost odražava kako na zaposlene u pogonima tako i prirodno okruženje. 194 .ac. 2 Tehnološko metalurški fakultet. Pored svojstava samog materijala koja definišu njegovu primenu. on employees and the environment. miliona tona) Moguće je uspostaviti proizvodnju bazaltnih vlakana na tehnološkoj opremi za bezalkalna staklena vlakna. and frendly from the ecological point of view. noncarcinogenic. Ona mogu u potpunosti da eliminišu neke do sada primenjivane materijale kao što su bezalkalna staklena vlakna ili azbestna vlakna. Mechanical properties of fibers UVOD Bazaltna vlakna dobijeni tehnološkom preradom bazaltnih stena mogu se svrstati u grupu potpuno novih proizvoda na našem tržištu. ali se ne koristi više godina. Ova vlakna takođe imaju nekristalnu – staklastu strukturu ali i značajno bolja mehanička svojstva od staklenih vlakana. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BAZALTNA VLAKNA – EKOLOŠKA ALTERNATIVA STAKLENIM VLAKNIMA BASALT FIBERS – THE ECOLOGICAL ALTERNATIVE TO GLASS FIBERS Dejan Čikara1. mehanička svojstva vlakana SUMMARY: Production of stone. Ovi materijali su netoksični. As the base raw materials. Ključne reči: bazaltna vlakna toplotna provodljivost vlakana. Due to that. Kao sirovina za izradu bazaltnih vlakana koriste se olivinski ili andezitni bazalti kojih u Srbiji ima u značajnim količinama. 2006. Serbija has large quantity of these rocks. – 07. Nikola Bajić1.d. bazalta i kaolina se intenzivno razvija u svetu. These fibers also have noncristalineglass structure and much better mechanical properties then glass fibers. for production of basalt fibers. U radu je dat prikaz mogućnosti zamene različitih tipova bezalkalnih staklenih vlakana. olivin or andesit basalts are used. 2.

. nekancerogeni i ekološki prijateljski materijal. 2006. koja se nalaze na padinama Kopaonika.. grade B) % upijanje vode % prionljivost agregata % Proces izrade vlakana sadrži sledeće operacije: • priprema šarže za topljenje • topljenje bazalta • izvlačenje vlakana • završna obrada vlakana Procesi topljenja. čije istražene rezerve iznose 700.000 odnosno 1..030. Kao polazna sirovina za proizvodnju vlakana koristiće se bazalt sa lokaliteta Donje Jarinje (Raška) i Vrelo (Brus – Kuršumlija). Kanada.EkoIst' 06.19% koristiti za proizvodnju bazaltnih Tabela 1.. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Istraživanja svojstava bazalta i mogućnosti njegove prerade obavljena su najvećim delom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Bazaltno vlakno je netoksičan. Poseban interes su pokazalo preduzeće FIAZ iz Prokuplja koje bi trošilo oko 1000 tona vlakana godišnje. u Centru za savremenu keramiku i nanomaterijale univerziteta Queens u Kingstonu.55% Al2O3………………………. 04. Bazaltni agregat(-5.. odnosno kroz proizvodnju bazaltnih vlakana. VRELO SiO2………………………46% Al2O3……………………. valorizuje kroz više oblike prerade. kao osnovni repromaterijal za svoju proizvodnju..+2) korišćen za topljenje i izvlačenje vlakana imao je sledeći sastav: DONJE JARINJE SiO2………………………….10 11. Ukrajina.08 0. 06. Pri zagrevanju izmerena vrednost 2600-2630 1150-1170 230-250 205-220 200 4. MgO.… 5% Ostalo(CaO. TiO2 i dr.22% Fizičko-mehanička svojstva bazalta koji će se vlakana data su u tabeli 1. homogenizacije rastopa i izvlačenja vlakana su vrlo složeni.000 tona. iz ležišta Donje Jarinje i Vrelo. izuzetno dobrih mehaničkih i tehnoloških svojstava.). a u radu su korišćeni i rezultati dobijeni od Zavoda za izolacione materijale iz Irpina. – 07.18% FeO+Fe2O3……………….26% FeO+Fe2O3……………….. kako u termodinamičkom tako i u hemijskom i strukturnom smislu. Ekološka Istina / Ecological Truth. 9% Ostalo……………………. sa širokim domenom primene.31 100/90 195 . Pregled fizičko–mehaničkih svojstava bazalta svojstvo jedinica mere gustina kg/m3 o temperatura topljenja C čvrstoća na pritisak u suvom stanju MPa čvrstoća na pritisk u vodozasićenom stanju MPa čvrstoća na pritisak posle smrzavanja MPa otpornost na habanje struganjem (Böhme) cm3/50cm2 otpornost na habanje (Los Angeles. Postoji veliki interes da se bazalt.

EkoIst' 06. potrebno držati rastop na temperaturi izvlačenja oko 20 minuta. U protivnom gasni mehurići bi zaostali u masi i onemogućili kontinualni tok procesa proizvodnje vlakana. smanjenje temperture vodi povećanju oksidacionog broja i stvaranju viših oksida. Ovo se postiže odvajanjem zone homogenizacije od zone izvlačenja u samoj peći. Naime. je relativno spor. na navedenim temperaturama. Obzirom da je rastop bazalta veoma viskozna tečnost. proces izdvajanja gasova. raste stabilnost jedinjenja sa prostijom strukturom. Daljim zagrevanjem. Ekološka Istina / Ecological Truth. a rastop homogenizuje može se pristupiti procesu izvlačenja. Ovo bubrenje je posledica pritiska izdvojenog kiseonika koji teži da se difuzijom izdvoji iz bazaltnog agregata. a već na 10700C na površini uzorka se pojavljivala staklasta faza. Ovo je u saglasnosti sa opštom zakonitošću po kojoj. – 07. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bazalta mogu se zapaziti interesantni fenomeni koji mogu imati uticaja. iznad 10700 C. Zbog toga se u polaznu šaržu dodaju aditivi koji olakšavaju rad i podižu kvalitet dobojenih vlakana. Stoga je. već i na sam izbor moguće tehnologije prerade bazalta. ne samo na parametre tehnološkog postupka. produžava vreme potrebno za njegovu homogenizaciju i podiže temperaturu očvršćavanja. Osim toga vlakna se podvrgavaju različitim vidovima završne obrade. Ovo otstupanje verovatno je vezano za druge fenomene koji utiču na ravnotežu sistema. Daljim zagrevanjem. Obrnuto. reakcija termičke disocijacije odvija se u čvrstom stanju i kiseonik koji se pritom izdvaja teži da procesom difuzije ode u pećnu atmosferu. Sa aspekta tehnološke prerade bazalta od izuzetne važnosti je fenomen izdvajanja kiseonika koji prati termičko razlaganje gvožđe (III) oksida. Tek kada se razvijeni gasovi u potpunosti izdvoje. bazalt menja agregatno stanje i prelazi u rastop. Primećeno je da iznad 9000 C bazalt počinje da menja boju. na 11000C. Visok sadržaj oksida gvožđa u polaznoj sirovini veoma je nepoželjan jer rastopu daje tamnu boju. Može se ubrzati dodatkom aditiva koji smanjuj viskozitet i povećanjem temperature. Ova promena boje izazvana je izmenama u hemijskom sastavu. radi potpune degazacije rastopa. koji se odvija difuzijom. odnosno viskozitet rastopa. Temperatura na kojoj se odvija hemijska reakcija bliska je temperaturi početka topljenja. sa porastom temperature. dolazilo je do pojava veće količine tečne faze sa jakim bubrenjem komada. 06. u skladu sa potrebama njihove dalje primene. odnosno prelaskom nižih oksida gvožđa u Fe2O3 po reakcijama: 6FeO + O2 = 2Fe3O4 4Fe3O4 + O2 = 6Fe2O3 Hemijski sastav bazalta pokazuje da ova stena sadrži gvožđe u obliku Fe(II) i Fe(III) oksida pa se u temperaturnom intervalu 900 – 10000 C odigrava proces oksidacije nižih oksida pri čemu se kiseonik uzima iz pećne atmosfere. a koji su u vezi sa složenim hemijskim i minerološkim sastavom bazalta. Početna siva ili tamno siva boja postaje smeđe crvena. prema kojoj bi oksidacija FeO trebalo da se odigrava samo do Fe3O4. Zagrevanjem iznad 11500 C. Bazaltna vlakna odlikuju se sledećim svojstvima: • visoka zatezna čvrstoća • visoka vrednost modula elastičnosti i posledično visoka žilavost 196 . na temperaturama. 04. Proces izvlačenja vlakana je najvažnija faza proizvodnje i mnogi parametri utiču na njegovu stabilnost i kvalitet dobijenog proizvoda. dolazi do disocijacije oksida Fe2O3 izdvajanjem kiseonika koje je praćeno smanjenjem oksidacionog broja železa. Ovaj fenomen nije potpuno u skladu sa hemijskom ravnotežom u sistemu Fe–O.

pa čak i čelik bili apsolutno dominantni.4 -60 +500 600 0. termičkog širenja ppm/oC 8. a kvarcni pesak.EkoIst' 06. koji je osnovna sirovina za proizvodnju staklenih vlakana. već se njihova upotreba širi i na oblasti u kojima su dosad azbestna ili mineralna vlakna. bazaltna vlakna ne samo da mogu da zamene staklena u mnogim domenima primene.5–1. dat je uporedni pregled svojstava bazaltnih i staklenih vlakana. bazaltno vlakno b.031-0. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja • • • • • dobra otpornost na zamor otpornost na dejstvo alkalija i kiselina mala hidroskopnost netoksičnost i nekancerogenost bez rizika po okolinu Odlična mehanička i druga svojstva i činjenica da su bazaltna vlakna prijateljski materijal u ekološkom smislu doprinosi tome da bazalt istiskuje alternativne materijale kao što su staklena ili azbestna vlakna.0–20. U tabeli 2. visokotemperaturni izolacioni materijali.0 Stakleno vlakno 2540 3450-3800 4.034-0. frikcioni materijali za spojnice i kočnice. bazaltno platno 197 . Tabela 2. c.038 hidroskopnost % 0. 04. Azbest je veoma kancerogen material.15 % modul elastičnosti GPa 84-90 koef. Neki proizvodi od bazaltnih vlakana dati su na slikama 1a.70 72-75 5. Tipične oblasti primene ovih vlakana su: proizvodnja bazaltnog rovinga i mata. armiranje betona itd. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Zbog svojih svojstava. 1b i 1c. kompoziti sa poliestarskim i epoksidnim smolama.Uporedni pregled svojstava bazaltnih i staklenih vlakana Osobina vlakna Jedinica mere Bazaltno vlakno gustina kg/m3 2600-2650 zatezna čvrstoća MPa 4000-4300 izduženje 3. sečeno bazaltno vlakno Slika 1.0 a. izaziva zagađenje okoline istvara rizik da zaposleni zbog prisustva kvarcne prašine u pogonu obole od silikoze.04 5.0 o radna temperatura C -200 +900 o temperatura sinterovanja C 1050 toplotna provodljivost W/m°C 0.

Res. nekancerogeni i ekološki prijateljski materijal. ULTIMATE MECHANICAL PROPERTIES OF BASALT FILAMENTS. 2004. U tu svrhu mogle bi da se iskoriste postojeće tehnološke linije koje su locirane u nekoliko fabrika vlakan u Srbiji. Projekat IR 2056. tubes. 2006. Studja izvodljivosti. 04.laseroptronix. Čikara Dejan. Vladimir Kovačić. REFERENCE 1. J. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK 1. koristi za više stepene prerade kojima bi se proizvodili: bazaltna vlakna. 2. Čikara D. 66(4). kao netoksični. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. 3. i dr. Beograd 205.com 198 . 2. a u velikoj meri su istisnila iz upotrebe azbestna vlakna. 4. Potražnja za bazaltnim vlaknima opravdava ideju da se bazaltna ruda sa lokaliteta Vrelo i Donje Jarinje. Bazaltna vlakna. MOGUĆNOSTI IZRADE KONSTRUKIVNIH ELEMENATA OTPORNIH NA HABANJE PRERADOM DOMAĆIH BAZALTA. Hercegnovi. 1996 AKETOMA – Basalt fabrics.. Čikara Deana. Text. Jiri Militky. http://www.EkoIst' 06. se danas u svetu široko primenjuju kao zamena za bezalkalna staklena vlakna. mat i tkani materijali. 225-229. roving. prepregs. YUCOMAT. rods etc. ISTRAŽIVANJE PARAMETARA TEHNOLOŠKOG PROCESA PROIZVODNJE BAZALTNOG STAKLA.

2Borivoje Pantović 1 SUP Požarevac. Novica Stepanović 2 DP "Litas" Požarevac IZVOD: Gorivi materjal u šumi kao i njegove karakteristike utiču na pojavu i razvoj šumskih požara a samim tim i na ekološko ugrožavanje šuma od požara. 2006. Javljaju se u raznim oblicima i vrstama i imaju različite karakteristike. Razni faktori i elementi utiču na razvoj šumskih požara na njegove vrste i oblike . šumski požar UVOD Šumski požari nanose velike štete kako ekonomske tako i ekološke. Visoki požari ili požari krošnji drveća. žbunje i suvo drveće. Ekološka Istina / Ecological Truth. Napredovanje podzemnih šumskih požara je sporo i teško se otkrivaju. 199 . Vrste i oblici šumskih požara Požari koji nastaju u šumskim područjima mogu biti: • • • podzemni prizemni visoki Kod podzemnih požara najčešće gori treset i humus ispod šumske organske prostirke. 04. 06. Visoki požari su najčešće praćeni jakim vetrom.EkoIst' 06. – 07. Poznavanje njegovih karakteristika utiče i na efikasnu zaštitu šuma od požara . Ključne reči: Gorivi materjal. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja GORIVI MATERJAL KAO UTICAJNI ELEMENTI ZA NASTANAK I RAZVOJ ŠUMSKIH POŽARA 1 Mr Goran Đorđević. a jedan od najznačajnijih uticajnih faktora je i gorivi materjal u šumi. srednje i jake. najčešće nastaju iz prizemnih požara naročito u četinarskim šumama. brzo se šire i teško se gase.Poznavanje ovih karakteristika utiče na efikasnu zaštitu šuma od požara a samim tim i smanjenju ekoloških i ekonomskih šteta koje prouzrokuju šumski požari. Kod prizemnih požara vatra zahvata najčešće suvu travu. To su najčešće "tinjajući" požari koji šumskoj vegetaciji mogu naneti velike štete. Ovi požari se brzo šire i često prelaze u visoke požare zahvatajući krošnje drveća. Prizemni požari su vrsta najčešćih šumskih požara naročito u listopadnim šumama. Prema vrsti i intenzitetu šumski požari se dele na: slabe. što je prikazano na slici 1.

strm. U zavisnosti od delovanja navedenih faktora karakterišu se tri oblika šumskih požara. smera vetra i sl. 04. 2006. eliptični.prikazano na slici 2. homogeni gorivi materjal. bez vetra. 3.EkoIst' 06. Oblici šumskih požara mogu biti različiti a najčešće zavisi od: Oblika terena ( ravan.izlomljen ). 06. nepravilni Slika 2. – 07. Vrsti gorivog materjala (lišćari. Klasifikacija požara prema vrsti i intenzitetu 1. Oblici šumskih požara: 1) Kružni 2) Eliptični 3) Nepravilni 200 .). 2. četinari. Karakteristika vetra ( jak. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slab Srednji Jak Prizemni Visoki Podzemni Slika 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. heterogeni gorivi materjal). slab. kružni.

U odnosu na druge delove požara. Na slici 4. alkaloidi. koje istovremeno utiču i na razlike u njihovom sagorevanju. voskovi. terpeni. Glavni organski sastojci su: celuloza. Sagorevanje drveta na vazduhu sprovodi se predhodnim sušenjem. Gorivi materijal u šumi sastoji se od neorganskih i organskih elemenata. lišajevi i trava. što je vrlo značajno prilikom izbora opreme i taktike gašenja. masti. šumska prostirka. Ekološka Istina / Ecological Truth. Suzbijanje i gašenje čela požara je najteže i ključ je uspeha svake akcije gašenja. raslojavanjem i sublimacijom isparavajućih materijala. Razlike kod ovih zapaljivih materijala svode se u osnovi na razlike u strukturi. proteini. mlada šuma. oboreno drveće. prikazani su sastavni delovi šumskog požara. glukoza. Elementi koji utiču na nastanak i razvoj šumskih požara su:gorivi materjal. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Kružni požari se najčešće javljaju kada je teren ravan. Svaka od navedenih gorivih materija odlikuju se posebnim specifičnostima u pogledu ponašanja prema paljenju i gorenju. bočne strane 3. 06. požar na repu se najlakše gasi. rep 2. sadržaju smole. boje. šikara. Na slici 3. data je šema sagorevanja drveta. kiseonik i azot. Slika 3. Prilikom izbora opreme i sredstava za gašenje šumskih požara i odrerivanja plana gašenja važnu ulogu ima i poznavanje delova šumskih požara. podmladak. Požar čela se širi veoma brzo. tanini. Delovi šumskog požara: 1. Eliptični oblik šumskih požara se javlja kada je teren strm. 2006. čelo 5. gustini. ugljeni hidrati a sporedni smole. kada nema vetra i kada je gorivi materjal homogen. Gorivi materijal Gorivi materijal u šumi sačinjava sav biljni pokrivač i to: zrelo drveće. mahovina. vodonik. šiblje. prsti 4. grmlje. U neorganske materije spadaju: ugljenik. – 07. ulja.konfiguracija i sastav terena i klimatski uslovi. panjevi. pektini. koja zajedno sa vazduhom stvaraju zapaljivu smešu. vetar slabe jačine a gorivi materjal heterogen. 201 . granje.EkoIst' 06. stepenu raspadanja vlažnosti. gorenje je intenzivno i nanosi najveće štete. mineralne materije i voda. užareni komadi drveta Požar se najbrže širi u čelu pod uticajem vetra ili uz pomoć strujanja toplog vazduha uz padinu. 04. skrob.

Gorivi materjal u šumi razvrstava se u tri grupe: -sitni gorivi materjal -krupni gorivi materjal -zeleni gorivi materjal. 04. 202 . kao i isparavanjem produkata raspadanja. osušene trave. jer odreruju intezitet i ponašanje požara. Ovaj materijal se brzo suši. dok se drvo jele pali na 2900 C. Na temperaturi od 1100-1150 C. U daljem toku toplota sagorevanja uglja može dostići i 10000 C. a požar se obično razvija kao površinski. koji predstavlja drugi stadijum. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 4. drvo se ugljeniše i na 5000 C sagorevanje uglja na površini već protiče znatnom brzinom.zona razlaganja 4.zona sušenja i zagrevanja 2. Šema sagorevanja suve grančice 1. Taj proces dostiže svoj maksimum na temperaturi od 2750-3000 C. Brzina izdvajanja gasnih produkta na ovoj temperaturi postaje jednaka brzini njihovog mogućeg difuznog sagorevanja i oni se pale. U šumi se nalazi razni tipovi gorivog materijala koji se veoma značajni. dolazi do intezivnog isparavanja kapilarne i apsorbovane vode i do izvesnog razlaganja drveta i promene njegove boje. Na početku prvog stadijuma drvo se zagreva do temperature 1100 C. grančica i td. – 07. praćeno je ubrzanim procesom razlaganja sa izdvajanjem toplote. Na temperaturi 1500-2000 C kao produkti razlaganja pojavljuju se nezapaljivi elementi: voda i ugljen-dioksid. 06.zona pretežnog gorenja plamenom. Na temperaturi koja je viša od 2000 C počinju da se razlažu celuloza. bukve.zona isparavanja 3. Temperatura paljenja od 2700-2750 C. 2006. Daljim povećanjem temperature.zona gorenja uglja 5. Sitni gorivi materijal obično se nalazi na zemlji i sastoji se od uginulih biljaka. što je praćeno postepenim isparavanjem vlage i smole.EkoIst' 06. lako pali i brzo gori. lišća. svojstvena je za drvo hrasta. lignit i druge materije. Na temperaturi od 4000-4500 C proces razlaganja drveta i izdvajanje zapaljivih gasova se završava. jove i bora. Ekološka Istina / Ecological Truth.

Praćenjem šumskih požara. 04. grančice. 2006. BROJ POŽARA LISTOPADNA ŠUMA IETINARSKA ŠUMA TRAVA NISKO RASTINJE 545 64. Masa suvih organskih odpadaka četinarske šume u kg/ha. trupaca i debala raznih veličina. 203 . manje biljke kao i stabla. Iz tabele 3 se jasno vidi da je pored niskog rastinja najčešći požari bili listopadnih šuma 24. koji su se dogodili na području Zaječarskog okruga.(starost) 3560 4100 6220 Tabela 2. date su količine sitnogorivog materijala u kg/ha u četinarskoj i listopadnoj šumi a u zavisnosti od starosti šume. Tabela 1.1% i ostali požari drugih gorivih materjala 5. i 2.5%. zelena trava.3%.Masa suvih organskih odpadaka listopadne šume u kg/ha . Zeleni gorivi materijal sačinjava vegetacija koja raste: lišće. Ovaj gorivi materijal je zapaljiv kada se osuši.5 51 6.(starost) 85-113 g. Tabela 3. Borova šuma Borova šuma Smrekova šuma 40-60 g.1 I OSTALO 850 % 100 209 24. 06. panjeva. žbunje. Ovaj materijal je karakterističan po tome što zadržava veliku vlažnost i retko se pali bez prisustva sitno gorećeg materijala.1 45 5.u periodu(1992-1999) uočeno je da su najčešći požari bili sitno gorivog materjala(trava i sitnog rastinja). Vrsta Starost šume u godinama šume manje od 30 30-60 60-90 4104 4106 Bukva Smreka 5258 3946 3376 Bor 3397 3491 90-130 3988 3276 4229 Krupni gorivi materijal ili sporogoreći materijal. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja U tabeli 1. Ukupan broj požara u zavisnosti od vrste vegetacije za period (1992-1999) u Zaječarskom okrugu. Kada se upali ovaj materijal ima tendenciju da dugo gori i tinja. sastoji se iz više slojeva izmešane leževine od krupnih grana. i po pravilu teško se gasi.(starost) 45-68 g.3 Napomena: Podaci korišćeni u tabeli uzeti su iz knjige evidencija teritorijalnih vatrogasnih jedinica za period (1992-1999 g. – 07.tabela 3.) za Zaječarski okrug. zatim četinarskih šuma 6.EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth.

Vrsta i oblizi požara u najvećoj meri zavise od ovog elementa i samo dobro poznavanje karakteristika gorivog materjala u šumi može da utiče na pravovremenu i efikasnu zaštitu šuma od požara. a kasnije zahvataju i ostali gorivi materijal u šumi. a to je posebno značajno prilikom odrerivanja mera za zaštitu šuma.EkoIst' 06. Ovo iz razloga što požari najčešće nastaju kod sitnogorećeg materijala. Ekološka Istina / Ecological Truth. ZAKLJUČAK Da bi borba sa šumskim požarima bila uspešna potrebno je poznavati sve elemente koji utiču na pojavu i razvoj šumskih požara. 204 . određivanje opreme i sredstava za gašenje. – 07. 04. izrade planova sprečavanja i gašenja šumskih požara i slično. Jedan od najvažnijih faktora je gorivi materjal u šumi koji utiče na nastanak i razvoj šumskih požara. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Može se zaključiti da je sitnogoreći materijal pod odrerenim uslovima daleko podložniji paljenju od bilo kog drugog gorivog materijala u šumi.

bor. Igor Svrkota Tehnički fakultet u Boru. u drugoj istraživačkoj godini. formiranje raseda i pukotina iz otkopnog prostora vertikalno ili koso nagore do površine terena. kao što su: raspucavanje ugljenog sloja ispred otkopa i slabljenje njegovih fizičko-mehaničkih karakteristika. podzemni rudnici uglja ABSTRACT: Year two of Research project No 6638A. Land subsidence in undermined areas is a complex geomechanical process. usled podzemnog otkopavanja uglja i zarušavanja krovinskih stena. iznad otkopnih polja podzemnih rudnika uglja Soko i Rembas. 6638A. što se ogleda kroz promene. pojava vertikalnih i znatno manjih. 06. pan@tf. između ostalog. due to numerous influence factors and unknown relations between them. propadanje i sleganje na površini terena. kojeg finansiraju Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. Key words: subsidence. Dejan Tanikić. raslojavanje i manje-više intenzivno zarušavanja krovine. This paper provides the analysis of possibility for application of artificial neural networks (ANN) in subsidence prediction.ac yu IZVOD: U okviru istraživačkog projekta br. U ovom radu analizirana je mogućnost primene veštačkih neuronskih mreže za izradu pouzdanog modela prognoze parametara procesa sleganja potkopanog terena Ključne reči: sleganje terena. Ekološka Istina / Ecological Truth. difficult for mathematic determination and modeling. 205 . Sve ove promene praćene su oštećenjima i promenama u osnovnim strukturama konstrukcije objekata na površini. supported by Serbian Ministry of Science and Environment Protection and JP PEU Resavica Coal Company. UVOD Pod uticajem podzemnog otkopavanja uglja dolazi do pojave odgovarajućih geomehaničkih procesa u krovinskim stenama. kako zbog velikog broja uticajnih faktora. predviđeno je da se. kojeg je veoma teško matematički opisati i modelirati. horizontalnih pokreta i deformacija na površini terena (slika 1).EkoIst' 06. Sleganje terena usled uticaja podzemne eksploatacije uglja predstavlja složen geomehanički proces. Za otkopavanje moćnog ugljenog sloja u jami rudnika Soko primenjena je stubna metoda otkopavanja sa prečnim otkopima i zarušavanjem krovnog uglja a u jamama rudnika Rembas primenjuje se stubna «G» metoda sa dobijanjem krovnog uglja i zarušavanjem krovine. posebno je izražen kod rudnika „Soko“ i „Rembas“. Miodrag Žikić. povećanje vodopropusnosti višeležećih stena uz pojavu lokalnih i opšteg levka depresije. neural networks. – 07. underground coal mines. izvrše istraživanja sleganja potkopanog terena. Problem sleganja površine terena i oštećenja objekata. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KORIŠĆENJE VEŠTAČKIH NEURONSKIH MREŽA ZA PROGNOZIRANJE SLEGANJA POTKOPANOG TERENA USING OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS IN PREDICTION OF UNDERMINED AREA SUBSIDENCE Radoje Pantović. 04. includes analyses of land subsidence processes at Soko and Rembas coal mines. neuronske mreže. tako i zbog nepoznatih težina relacija izmedju parametara i faktora sleganja.

prognoza posledica otkopavanja je težak zadatak. Princip primene ovih metoda je da se izabere funkcija uticaja za svaki rudnik. Ekološka Istina / Ecological Truth. Prve. Ove metode su jednostavne i efikasne. one su u direktnoj zavisnosti i rezultati su validni samo za prostor na kome su vršena merenja. empirijske metode bazirane su na vezi između podataka merenja tačaka na površini i odgovarajućih geometrijskih parametara otkopavanja. preko koga se spajaju sa dendritima ostalih neurona. Svaki signal koji preko dendrita udje u neuron prenosi se preko sinapsi ili sinaptičkih čvorova. Treću grupu čine matematičko . 04. a još teže utvrditi «specifičnu težinu» uticaja svakog od tih parametara na proces. 2006. Potrebno je imati podatke o dinamici otkopavanja i pomeranju tačaka na površini terena. pamćenja i rešavanja problema. U svakom slučaju mnogo je lakše doći do tih podataka nego odrediti sve uticajne faktore potrebne za ranije pomenute metode proračuna uleganja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Poznavanje procesa pomeranja površine terena i prognoza uleganja omogućava efikasno saniranje šteta nastalih kao posledica otkopavanja i ima pozitivan ekonomski efekat. – 07. koji je znatno veći u poređenju sa njegovim inhibitornim ulazom. Kako su sve ove metode bazirane na podacima merenja iz određenih rudarskih basena. 206 . Razvijeno je tri grupe metode za prognozni proračun uleganja površine terena. Zbog velikog broja faktora koji utiču na ponašanje masiva iznad otkopanog prostora. ali je teško izračunati koeficijente u jednačinama funkcija uticaja. koja prima i spaja signale različitih neurona preko ulaznih veza – dendrita. BIOLOŠKA OSNOVA NEURONSKIH MREŽA Ljudski mozak je vrlo kompleksan sistem koji se odlikuje sposobnošću razmišljanja. Na slici 2 prikazana je šema funkcionisanja biološkog neurona. a zatim se odrede koeficijenti kako bi se omogućilo da oblik krive uleganja bude približan stvarnom. Neuron je jednostavna procesna jedinica. metod konačne razlike ili metod graničnog elementa. Teško je utvrditi sve uticajne parametre. 06.EkoIst' 06. produkujući izlazni signal duž aksona. Alternativa gore pomenutim metodama je prognoza uleganja primenom veštačkih neuronskih mreža.fizički modeli prognoznog proračuna. Kada neuron primi pobuđujući ulaz. kao što su metoda konačnih elemenata. Kada je spojni ulazni signal dovoljno jak. Sinapse konvertuju aktivaciju iz aksona u električni puls koji pobuđuje ili inhibira aktivaciju povezanog neurona. Pri korišćenju ovih metoda. neuron se „pali“. odnosno podatke o uzroku uleganja i podatke o posledicama otkopavanja. Metode prognoznog proračuna bazirane na funkcijama uticaja i sedam pretpostavki koje pojednostavljuju proračun i čine metode generalno primenljivim. on šalje električni impuls duž svog aksona. problem se obično rešava numeričkim metodama.

koji. Pri rodjenju čovek ima oko 100 biliona neurona u mozgu. Ukoliko vrednost aktivacije premaši određeni prag. Da bi se razlikovale veličine koje se odnose na različite nivoe.EkoIst' 06. 207 . Šematski prikaz biološkog neurona [3] VEŠTAČKE NEURONSKE MREŽE Veštačke neuronske mreže se sastoje od određenog broja veoma jednostavnih elemenata – neurona. povezani su međusobno vezama. Medjutim na ponašanje mozga utiče oko 100 triliona sinaptičkih čvorova. Svaki neuron poseduje sopstveni potencijal. što uslovljava neurohemijske procese. Svaka od 1000 veza sadrži sinaptičke čvorove preko kojih se menja tok elektriciteta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sinapsa jezgro akson teloćelije dendriti Slika 1. 04. 06. koji su u mreži predstavljeni kao promenljive sa vrednostima trenutnih signala. – 07. Efekat svakog signala može se aproksimirati množenjem signala nekim brojem (tzv. uslovljava aktiviranje neurona pomoću akcionog potencijala – neuronskog impulsa. Do sada razvijene neuronske mreže daleko manje su razvijene od mozga. Na slici 3 data je neuronska mreža sa dva nivoa neurona. Neuronska mreža može biti sastavljena od više nivoa neurona. težinom) i na ovaj način predstavlja se jačina sinapse. Ekološka Istina / Ecological Truth. kada pređe odgovarajući prag. “Otežani” signali se sumiraju i formiraju ukupnu aktivaciju. Kroz veze. Neuroni primaju ulazne signale od okruženja ili drugih neurona preko sinapsi ili veza koje mogu biti eksitacione ili inhibitorne. uz svaku veličinu stavlja se oznaka u eksponentu koja govori o kom nivou neurona je reč. bias vektor b i vektor izlaznih veličina y. neuron prima signal od drugih neurona. Svaki od ovih nivoa ima svoju matricu težina W. 2006. Veze su definisane svojim težinama. Sleganje izlomljene krovine iznad otkopanog sloja uglja [2] Slika 2. a preko međusobnih veza i ostalih neurona. procesna jedinica proizvodi odgovarajući odziv. Svaki od neurona povezan je sa odgovarajućim aksonima (izlaznim vezama) sa oko 1000 drugih neurona.

dalje.1 Nivo neurona 2 a21 y21 x1 Σ b11 1 f1 Σ b21 1 f2 x2 x3 . Ekološka Istina / Ecological Truth. Na slici 4 prikazani su rezultati prognoze uleganja nastalog kao posledica otkopa koji je širok 350 m. dug 400 m. y2S2 Σ b1S1 1 a1S1 f1 y1S1 lw2.1S1. Testiranje obučene neuronske mreže izvršeno je na različitim primerima otkopa. . – 07.1y1+b2) y2 = f2(LW2. 04. y22 . Neuronska mreža sa dva nivoa [1] UPOREĐENJE SA KLASIČNIM METODAMA PROGNOZE Praktična primenljivost neuronskih mreža pokazana je u realnim uslovima otkopanih delova ležišta i uleganja površine terena u Rudniku Velenje [4].R Σ b12 1 a 1 2 f1 . . . Kao optimalna. visok 4 m i prosečne dubine 325 m.1s2. Preliminarna istraživanja omogućila su sledeće zaključke: prvo. Konačno. . efikasnost prognoze je proverena i na osnovu stvarnih rezultata merenja uleganja na prostoru rudnika. Prikazani su uporedni rezultati prognoze uleganja primenom veštačkih neuronskih mreža sa rezultatima prognoznog proračuna primenom stohastičke metode i primenom prognoznog modela rudnika uglja Velenje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ulaz iw1.s1 Σ b2S2 1 a2S2 f2 y1 = f1(IW1. pogodnije je koristiti jednostavniju mrežu ulazno – izlaznih parova. dok su izlazne veličine uleganja tačaka na površini.11. Ulazne veličine čine parametri otkopavanja i koordinate tačaka.EkoIst' 06. xR iw1.11.1x+b1)+b2) Slika 3.1x+b1) y2 = f2(LW2. jer se mreža može obučavati i smo sa jednim skrivenim nivoom.1 Nivo neurona 1 a11 y11 lw2. primena neuronskih mreža je pogodna za različite dužine i dubine otkopa. 208 . 06. koji sadrže po 40 neurona. . . . 2006.1f1(IW1. a rezultati su lošiji sa tri ili više skrivena nivoa. . Za istraživanje je korišćena neuronska mreža sa više nivoa bez povratne sprege. izabrana je mreža sa dva skrivena nivoa. y 1 2 Σ b22 1 a22 f2 . Obučavanje i testiranje neuronske mreže bazirano je na raspoloživim podacima.

Niš. LITERATURA 1. Dejan Tanikić. jer je najčešće veoma teško odrediti koji parametri utiču na uleganje. Na primeru rudnika Velenje [4] pokazano je korišćenje neuronskih mreža sa više nivoa bez povratne sprege.S. 2004. Prediction of subsidence due to underground mining by artificial neural networks. A thesis submitted to the Graduate school of applied and natural sciences of Middle East Technical University. a još je teže utvrditi veličinu njihovog uticaja. prednost. Bétournay. Magistarski rad. Report MMSL 02-021(TR). Tomaž Ambrožič. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uleganja terena Razlika uleganja Prognoza na bazi neuronske mreže Stohastička metoda Slika 4: Uleganje dobijeno primenom veštačke neuronske mreže i stohastičke metode ZAKLJUČAK Za prognozu uleganja površine terena doskora su se koristile samo empirijske metode. Interstate Technical Group on Abandoned Underground Mines. 04. Kao alternativa postojećim metodama za prognozni proračun uleganja površine terena mogu se koristiti i veštačke neuronske mreže. 2006. 209 . Marc C. Technology Transfer to the U. naravno. Goran Turk. Underground Mining and Its Surface Effects.EkoIst' 06. To je. nakon što je uspešno obučena. 2004. 06. Primenljivost veštačke neuronske mreža. 4. – 07. Primena veštačkih neuronskih mreža za određivanje tehnoloških parametara procesa obrade rezanjem. Salah Akeil. 3. za prognozni proračun uleganja verifikovana je na različitim modelima uleganja i dokazana upoređenjem sa stvarnim otkopima i podacima merenja na profilnim linijama. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2. Comparative study on ground vibrations prediction by statistical and neural networks approaches at Tunçbilek. Computers & Geosciences 29 (2003) 627–637. metode zasnovane na funkciji uticaja i modelske metode prognoznog proračuna uleganja. Mašinski fakultet. Rezultat dobijen primenom veštačke neuronske mreže ne zavisi od geoloških ili geomehaničkih uslova u krovini.

In contrast. Svi ovi gasovi nastaju u toku upravljanja i odlaganja otpada.EkoIst' 06. koji se oslobadja truljenjem biodegradabilnog otpada. Gasovi sa efektm staklene bašte koji najviše doprinose globalnom zagrevanju su ugljendioksid (CO2). About a third of anthropogenic emissions of CH4 in the EU can be attributed to this source. 2006. Razvijene zemlje su se saglasile u Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (Kjoto protokol) da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Greenhouse gas emissions from the waste management sector present about 4 % of total greenhouse gas emissions. which can be recovered to energy.5% of CO2 emissions are associated with solid waste disposal. electronic and electric waste treatment – cooling fluids (CFC gases). this amounts to a reduction on 1990 emissions of 8% in the period 2008-2012. tretman otpada od električnih i elektronskih uredjaja . These gases are coming from the following activities: landfilling of waste (decay of biodegradable waste release CO2 and CH4. Waste management policy will play a part in achieving this objective. Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz sektora otpada predstavlja 4% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. samo 1 % NO2 emeisije i manje od 0. Za EU to znači da emisije iz 1990. Our country ratified the UN Framework Convention on Climate Change. ABSTRACT: The impact of solid waste management on the global warming equivalence of European greenhouse gas emissions comes mostly from CH4 released as biodegradable wastes decay under the airless (anaerobic) conditions in landfills. Studentski trg 12/V. Naša zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. metan (CH4) i azotsuboksid (N2O). Ovi gasovi nastaju pri sledećim aktivnostima: odlaganje otpada na deponije (razlaganjem organskog otpada nastaje CO2 i CH4. može se pripisati ovom izvoru. UVOD Ljudske aktivnosti povećavaju koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. insineracija (CO2 i N2O se oslobadjaju u atmosferu). 11000 Beograd. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ UPRAVLJANJA OTPADOM NA EMISIJU GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE WASTE MANAGEMENT IMPACT ON GREENHOUSE GASES EMISSIONS 1 Dr Marina Ilić Institut za opštu i fizičku hemiju. U Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom utvrdjene su mere i aktivnosti upravljanja otpaodm koje utiču na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. – 07.otpadni fluidi za hladjenje (CFC gasovi). Oko jedne trećine emisije CH4 stvorene ljudskim aktivnostima u EU. incineration (CO2 and N2O are released to atmosphere). 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. To će dovesti do značajnog zagrevanja Zemljine površine i promenama klime sa tim u vezi u nekoliko sledećih decenija. pod anaerobnim uslovima u deponiji. 06. koji se može pretvoriti u energiju. In the National Waste Management Strategy the activities and measures for reduction of greenhouse gas emissions were established. Politika upravljanja otpadom doprineti dostizanju ovog cilja. godine treba smanjiti za 8% u periodu od 2008-2012. Suprotno. a očekuje se da uskoro potpiše i Kjoto protokol. For the EU. The developed countries have agreed under the UN Framework Convention on Climate Change (the Kyoto protocol) to reduce emissions of greenhouse gases. and it is expected that Serbia will sign the Kyoto protocol soon. 210 . only 1% of N2O emissions and less than 0. Srbija i Crna Gora IZVOD: Uticaj upravljanja otpadom na globalno zagrevanje najviše potiče od CH4.5% CO2 emisije vezuje se za odlaganje čvrstog otpada.

Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz sektora otpada predstavlja 4% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. pod anaerobnim uslovima u deponiji. godine. odnosno na 25% do 2010. Oko je procentualno mnogo manje smanjenje nego ono koje je potrebno da se stabilizuje koncentracija ostala dva gasa sa efektom staklene bašte: CO2 i N2O. 06. procenjeno je da ukupne emisije treba da budu smanjene za oko 8% od sadašnjeg nivoa. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Uticaj upravljanja otpadom na globalno zagrevanje najviše potiče od CH4. – 07. godine treba smanjiti za 8% u periodu od 2008-2012. Za EU to znači da emisije iz 1990. Zakonodavstvo EU vezano za emisiju gasova sa efektom staklene bašte iz otpada: Direktiva 99/31/EC o deponijama Zabrana odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije (smanjenje količine biorazgradljivog otpada koji će se deponovati u 2002. PROBLEMI UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI Osnovni problemi upravljanja otpadom u Srbiji odnose se na: Nedostatak sortiranja otpada i reciklaže 211 . Razvijene zemlje su se saglasile u Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (Kjoto protokol) da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. koji se oslobadja truljenjem biodegradabilnog otpada. Oko jedne trećine emisije CH4 stvorene ljudskim aktivnostima u EU. Direktiva 2002/96 o otpadu od električne i elektronske opreme Uklanjanje i tretman CFC gasova (proizvođači električne opreme moraju uspostaviti sistem za iskorišćenje i tretman otpada) itd. Politika upravljanja otpadom doprineti dostizanju ovog cilja.EkoIst' 06. i dalje smanjenje na 50% do 2005. godini. samo 1 %NO2 emisije i manje od 0. a očekuje se da uskoro potpiše i Kjoto protokol. Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada Ograničenje emisije gasova prilikom sagorevanja otpada (granične vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V).5% CO2 emisije vezuje se za odlaganje čvrstog otpada. Suprotno.otpadni fluidi za hladjenje (CFC gasovi). Iz tih razloga se često smatra da će smanjenje količine CH4 emitovane iz deponija imati najveći potencijal za smanjenje ukupnog uticaja upravljanja otpadom na klimatske promene. godini na 75% od ukupne količine biorazgradljivog otpada nastalog u 1993. Atmosferska postojanost CH4 je relativno kratka (12 godina). granične vrednosti za koinsineraciju (Aneks II). Naša zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. da bi se koncentracija CH4 stabilizovala na današnjem nivou. koji se može pretvoriti u energiju Insineracija (CO2 i N2O se oslobadjaju u atmosferu) Tretman otpada od električnih i elektronskih uredjaja . godine). uslovi za odlaganje otpada od prečišćavanja gasova). Ovi gasovi nastaju pri sledećim aktivnostima: Odlaganje otpada na deponije (razlaganjem organskog otpada nastaje CO2 i CH4. može se pripisati ovom izvoru.

biogasa). klime. Nedostaje monitoring i kontrola (procednih voda. Najčešći problemi na postojećim deponijama/smetlištima odnose se na nedostatak ograde oko deponije za sprečavanje pristupa ljudima i životinjama. Specifični problemi: Nedostatak monitoringa emisije CH4 iz deponija i smetlišta Nedostatak pouzdanih procena količina biogasa nastalih u deponijama i smetlištima Nedostatak razvijanja sistema mera za sakupljanje i iskorišćenje biogasa nastalog u deponijama i smetlištima Nedostatak studija o isplativosti iskorišćenja metana iz deponija. 2006. Ne postoji sistem za sakupljanje gasova iz deponije. 06.Jedina metoda tretmana otpada je odlaganje otpada na deponije ili neuredjena odlagališta – smetlišta. Ne postoji organizovan sistem reciklaže. Procenjena količina otpada po stanovniku je u proseku 0. Odnos komponenti je različit i zavisi od: kvaliteta usluga. Oko 60 % populacije je pokriveno organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada. – 07.8 kg/dnevno. što obezbedjuje anaerobno razlaganje. Postoji 170 organizovanih odlagališta i veliki broj divljih odlagališta. Komunalni i industrijski otpad se odlažu zajedno.EkoIst' 06. se vrlo retko primenjuje. MERE ZA SMANJENJE EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE Mere za ograničavanje uticaja emisije CH4 koji nastaje razlaganjem otpada uključuju: Smanjenje nastajanja otpada Izbor metoda za tretman otpada – Reciklaža – Kompostiranje – Insineracija 212 . načina života. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Nepravilno odlaganje otpada Veliki broj divljih smetlišta Nedostatak sanitarnih deponija Nedovoljno znanje i motivacija stanovništva i učešća javnosti Nedovoljna kvalifikovanost zaposlenih koji rukuju otpadom u oblasti zaštite životne sredine Nedostatak zakonodavstva u skladu sa EU standardima Nedostatak ekonomskih instrumenata – taksi i podsticajnih mera. Ne postoji drenažni sistem za sakupljanje procednih voda na deponijama/smetlištima što vodi do kontaminacije površinskih i podzemnih voda. osim pojedinačnih slučajeva. 04. Merenje otpada se obavlja jedino na beogradskoj deponiji u Vinči. demografskih uslova itd. Sastav otpada je jedan od glavnih indikatora za izbor načina tretmana. Dnevno pokrivanje odloženog otpada. Ekološka Istina / Ecological Truth.

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja regionalnih centara za tretman biodegradabilnog otpada (kompostiranje ili anaerobna digestija). Insineracija Insineracijom se oslobadja i CO2 i N2O (gas staklene bašte koji je 310 puta jači od CO2). Odlaganje na deponije Najčešća praksa upravljanja otpadom i ima za rezultat oslobadjanje metana iz anaerobnog razlaganja organskih materijala. Deo ugljenika koji je sadržan u organskim materijalima se vraća u zemljište i stoga se ne ispušta u atmosferu. Deo energije koja se oslobodi za vreme insineracije može biti iskorišćen za druge procese što ima za rezultat kompenzaciju emisije gasova staklene bašte kroz smanjenje korišćenja fosilnog goriva. Kompostiranje Opcija za organske materijale kao što su ostaci od hrane i baštenski otpad – oslobadja nešto CO2 prilikom transporta i pretvaranja u kompost. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja: sakupljačkih stanica za kabasti/opasan otpad iz domaćinstava sabirnih centara za reciklabilne materijale i reciklažne stanice postrojenja za prijem i preradu iskorišćenih ulja. već i na društvo u celini.EkoIst' 06. To je ekološki i ekonomski efikasna mera koja ima pozitivan efekat ne samo na životnu sredinu i klimu. Metan je 21 put jači gas staklene bašte nego 213 . Reciklaža Reciklaža i iskorišćenje korisnih komponenata iz otpada predstavlja korist za životnu sredinu jer se ne koriste prirodne resursi i smanjuje se otpad. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja postrojenja za insineraciju komunalnog otpada u skladu sa EU standardima. baterija i akumulatora i električnih i elektronskih dobara postrojenja za tretman ambalažnog otpada postrojenja za tretman kanalizacionog mulja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja – Odlaganje na deponije Sakupljanje i iskorišćenje biogasa iz deponija/smetlišta Iskorišćenje metana iz deponija za – Proizvodnju električne energije – Direktno snabdevanje gasom. 06. Reciklaža je prioritet u hijerarhiji upravljanja otpadom. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. auto-guma.a to vodi smanjenju emisije CH4. 04.

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja regionalnih sanitarnih deponija u skladu sa EU standardima i sanacija i rekultivacija postojećih smetlišta. AEA Trechnology.EkoIst' 06. Implementacija Nacionalne strategije upravljanja otpadom će doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte poreklom od upravljanja otpadom u Srbiji. 2006. 2001 214 . 06. ZAKLJUČAK Upravljanje otpadom U Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou i neophodne su velike investicije za implementaciju Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Metan iz deponija je takodje izvor energije i na nekim deponijama se sakuplja i koristi. LITERATURA 1. Razvoj okvirne nacionalne strategije i nacionalnog akcionog plana reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji i Crnoj Gori. 2005 Waste Management Options and Climate Change. 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja CO2. 04. Regionalni Centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Mnogi materijali na deponiji se ne razlažu u potpunosti i ugljenik koji zaostaje je zarobljen u deponiji i ne ispušta se u atmosferu.

kao i savremenom tehnologijom za separaciju uglja. a za tretiranje klase krupnoće (-0. flotation concentration cann`t be used. Zoran Štirbanović Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu. rezultati kinetike flotiranja potvrđuju negativan uticaj oksidacije na iskorišćenje uglja.5 mm are treated by gravity concentration process with magnetic suspensions. consequently abouth 40 % of this highly valuable raw material is not utilised. korišćene su metode elektrokinetičkih merenja. Marković. Zoran S. ostvaren u XX veku. Ni danas potreba za sirovinama nije smanjena. Imajući u vidu da tehnološki proces flotacijske koncentracije nije u funkciji. naprotiv. microflotation and standard flotation studies. The pretretment with attrition. S obzirom na prirodnu flotabilnost antracitskog uglja. The classes over 0. ABSTRACT: The Anthracite mine "Vrška Čuka" Avramica. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKOLOŠKI I EKONOMSKI ASPEKTI TRETIRANJA FINIH KLASA UGLJA THE ECOLOGY AND ECONOMY ASPECTS OF FINE CLASS OF COAL TREATMENTS Jovica Sokolović. whereas the fine classes below 0. Za proučavanje kinetike oksidacije i uticaja oksidacije na hidrofobnost. stepena oksidacije ispitivanih minerala. kao pripremna faza pre procesa flotiranja. The results of coal flotation are lower than the results who's expected in the coal flotation in consideration on the natural flotability of coal. as an integrated mining company is disposing with a high-guality raw material and a modern technology of raw coal separation. 04. baziran je na korišćenju ogromnih količina prirodnih resursa. Rodoljub Stanojlović. nameće se potreba valorizacije fine klase uglja. Velikom broju materijala dobijenih iz prirode nije pronađena odgovarajuća zamena. Rovni ugalj klase krupnoće +0. uslovila je značajno povećanje efikasnosti flotiranja uglja.5+0) mm predviđen je tehnološki proces flotacijske koncentracije. kao korisne komponente u procesu flotiranja. Rezultati ovih merenja pružaju mogućnost određivanja zavisnosti između zeta potencijala.5 mm tretira se u uređaju za gravitacijsku separaciju u suspenziji. flotabilnosti. as a preparation phase before flotation. The slight decreased in the coal flotation recovery may be explained by surface coal oxidation. IZVOD: Rudnik antracita "Vrška Čuka" Avramica raspolaže visokovrednom sirovinom. 2006. coal-pyrite and alumo-silicate minerals has been investigated through electrokinetic. 06. Atricija. enabled flotation process and gave possitive technological results. nakon dužeg odstojavanja uzoraka. Prisutan efekat sekundarne oksidacije uglja inicirao je istraživanja primene atricije pre procesa flotacije.5 mm has been proposed process of flotation concentration.EkoIst' 06. Oxidation kinetics and effect of oxidation on hydrophobicity of fresh surfaces of coal.Veliki tehnološki napredak. UVOD Rudarstvo je jedna od najstarijih veština kojima je čovek ovladao. Results from all electrochemical tests confirme negatively effect of oxidation on the coal recovery and also the final effect of coal flotation process. Therefore. neočekivano loši rezultati su dobijeni u opitima flotiranja uglja. – 07. Takođe. a da samim tim i preko 40 % rovne sirovine ima ograničenu primenu. Sličan slučaj 215 . Ekološka Istina / Ecological Truth. Ova pojava navodi na razmišljanje o mogućoj površinskoj oksidaciji uglja.

veštačkih masa i dr. jer još uvek nisu pronađeni izvori energije koji bi mogli da supstituišu njihovo korišćenje. zbog nedomaćinskog odnosa prema ovim resursima. Prerada uglja u funkciji zaštite životne sredine: Naš odnos prema zaštiti životne sredine i prirodi koja nas okružuje je neprihvatljiv.EkoIst' 06. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. pa i kod nas. da se rezerve uglja aktiviraju. Ugalj – prirodna nužnost ili izgubljena perspektiva: Setimo se situacije sa ugljem – do pronalaska nafte. kada englezi pronalaze postupak za proizvodnju koksa iz uglja nastaje prekretnica u korišćenju ove sirovine. Kao značajno prirodno blago. Međutim. čovek ga poznaje i koristi još od vremena pre nove ere. Zato je i razumljivo što se čovek ubrzo suočio sa problemima koje je 216 . Možda im treba dati i prioritet u istraživanjima radi njihove prerade i šire primene. 06. poveća proizvodnja uglja i u svim situacijama gde je to moguće. Milijarde tona uglja pod zemljom najverovatnije nikada neće doživeti da ugledaju svetlost dana zbog jednostavne činjenice da je ugalj kao izvor energije tehnološki i ekonomski prevazidjen. nafta zameni ugljem. usled čega će biti prekinut i civilizacijski progres na kome počiva savremeno drustvo. boja eksploziva. zbog mogućih ekoloških šteta.Zato se danas čine ubrzani napori za iznalaženje novih energetskih izvora. menjaju odnos i prema otpadnim sirovinama. Od trenutka kada je nafta počela da igra ključnu. sada ozbiljniji pokušaji. učine ponovni. Zato se ponovno vraćanje na ugalj kao sigurniji izvor energije nameće kao prirodna nužnost. smatran je osnovom ekonomskog blagostanja. uživati blagodeti njihove eksploatacije. Danas se ugalj u energetici razvijenih evropskih zemalja smatra marginalnim izvorom – „prljavim“ i ekonomski nerenatbilnim. a u nekim elementima i nezamenljivu ulogu u životu savremenog čoveka. Ovakav scenario moguć je i sa naftom. Bez obzira na to što je za njihovo nastajanje utrošen rad i energija. U nameri da se ukupna nastojanja u istraživanjima ugljeva (od iznalaženja novih ležišta i rezervi. suočene sa problemom sve većeg iscrpljivanja pojedinih prirodnih sirovina. Otpadne sirovine treba smatrati sirovinama koje su ravnopravne prirodnim. ali i snositi posledice. nastoji da po svaku cenu eksploatiše radioaktivne materije. početkom XVIII veka Evropa je bila više nego zabrinuta zbog raznih prognoza o skorom nestanku uglja kao resursa. one za njihovog proizvođača imaju negativnu vrednost. onda iz ekoloških razloga. Čovek se ponovo vraća uglju. Početkom 18-og veka. domaćinstvu i proizvodnji elektro energije. neohodno je. do pitanja prerade i šire upotrebe ugljeva) još više pospeše. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja je i sa fosilnim gorivima. nastao je i civilizacijski strah da će izvor crnog zlata jednog dana presušiti. samim tim i naša zamlja. pokušava da od sunca otrgne deo energije. da se u svetu. 04. – 07. On ne samo da je izvor toplote u industriji. kao efikasnijeg izvora energije. Ne treba zaobići ni činjenicu da najrazvijenije industrijske zemlje. preko utvrđivanja kvalitetnih svojstava. ako ni zbog čega drugog. Pretpostavlja se da će svet. hidroenergiju i druge izvore. on postaje preko tečnih derivata i glavna sirovina u hemijskoj industriji. u proizvodnji lekova. Sve ovo navodi na činjenicu da bi trebalo da se u uglju potraži izgubljena perspektiva. još dugo oslanjati na korišćenje prirodnih resursa.

6499 6. 06.3985 Pod akt. Shodno predhodnim konstatacijama i kod mlađih i kod starijih ugljeva postoji opravdanost separacije. manastir Manasija.0158 32.8853 35.7430 158. ha 0.9423 12.0608 1. nastalim sagorevanjem neseparisanih ugljeva. 2006.7097 Pod ind.7000 1. Nesporno je da velike količine deponija jalovine narušavaju ekološku ravnotežu sredine.3928 12.0 mm.2830 8.2500 1. pored ekonomskog značaja. ha 2.obj. Ne manje značajan je i ekonomski efekat separacije ugljeva pre korišćenja. – 07.7743 2.7603 Danas se pod starim jalovištem nalazi 19.3392 22. Ibarskih rudnika i Rembasa). a veći deo kod većine rudnika uglja predstavljaju aktivna odlagališta jalovine (30. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja sam izazvao. kod prvih.4908 108. Pored problema jalovine. Ekološka i ekonomska opravdanost prerade finih klasa uglja: Pod finim klasama rovnog uglja podrazumevaju se klase krupnoće ispod l.7657 57. Aktivna jalovišta u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji Rudnici 1 2 3 4 5 6 7 8 Vrška Čuka Ibarski rudnici Rembas Bogovina Soko Jasenovac Lubnica Štavalj Ukupno Ukupno ha 41.5917 2.3742 4. Zaštita životne sredine je usko povezana sa nastankom rudarenja i razvojem rudnika uglja u Srbiji.7815 Pod inf. zagađenosti zemljišta i vode pepelom.6400 3.2300 2.5600 6.8991 9.0000 19.EkoIst' 06. Danas ona postaje veoma složena obaveza.8065 6. Ekološka Istina / Ecological Truth.0000 3.2931 92.5000 53. a kod drugih radi poboljšanja kvaliteta i proširenja mogućnosti primene u različite svrhe. ha 10.0000 29.8000 30.6500 6. načina eksploatacije kao i daljeg tretmana uglja.7556 79.40 ha obradivog zemljišta.7100 3.5700 99. koji se ogleda u prevođenju vanbilansnih sirovina upotrebnoj vrednosti ili proširenju mogućnosti njihove primene. do smanjenja aerozagađenosti. ima i ekološki značaj širih razmera: od sprečavanja degradacije zemljišta različitim deponijama. Kvantitativni i kvalitativni bilansi finih klasa prvenstveno zavise od starosti ugljeva.4700 0.0000 8.1746 1. a samim tim iziskuju i znatna finansijska sredstva za održavanje takvih deponija. Ravanica. a najmanje učešće fine klase se zapaža kod najmlađih ugljeva lignita (kod nas kod rudnika Štavalj).05 ha). Mnogi rudnici su iz tih razloga izvršili rekultivaciju degradiranog zemljišta-starih jalovišta pošumljavanjem.8845 8. jal.2315 23.2130 18.9893 273. Svet se sve više suočava sa problemom energenata i zaštitom životne sredine.7000 3. Resavska pećina. Posebno je izražena velika zastupljenost finih klasa kod kvalitetnijih starijih ugljeva (u našoj zemlji kod rudnika Vrške Čuke. objekata i spomenika kulture (Soko banja. U tabeli 1 dat je prikaz rasploživog zemljišta pod jalovištem u aktivnim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Studenica i dr. radi njihovog prevođenja u proizvod sa upotrebnom vrednošću.6110 13. Tabela 1. Važno je 217 .8000 31. Dosadašnja iskustva u rudnicima uglja pokazala su da je prisutan problem deponija jalovine.8093 Pod starim jal.obj ha 7.4893 486. jer svi rudnici uglja nalaze se u živopisnim predelima i najčešće u blizini značajnijih turističkih prostora.2400 0.0501 Ostalo ha 20. Valorizacija uglja iz finih klasa rovne sirovine. velike količine otpadnih voda i mulja javljaju se kao nezaobilazni elementi u tehnološkom lancu eksploatacije i prerade uglja.9431 67.).

poseduje rezerve sekundarnih sirovina na koje se ozbiljno računa u budućnosti ovog rudnika. Ekološka Istina / Ecological Truth. Kako tehnoška linija za flotacijsku koncentraciju nije u funkciji. zato što uslovi pod kojima se ovi procesi odvijaju i primenjene analitičke metode su vrlo različiti.5+0) mm rovnog uglja tretira flotacijskom koncentracijom. Mogućnost prerade finih klasa uglja u rudniku uglja Vrška Čuka: Poslednjih godina sa promenom vlasništva nad svojinom i razvojem ekološke svesti. kako bi se flotiranjem povećalo iskorišćenje uglja. nastaju značajne količine fine klase uglja krupnoće (-0. U tabeli 2 prikazani su rezultati uporedne analize cene koštanja mikrobiloških procesa desulfurizacije uglja sa drugim metodama koje egzistiraju u ovoj oblasti. cenu i efikasnost. teško se mogu porediti. 218 . Projektom je predviđeno da se fina klasa (-0. Od samog početka eksploatacije i prerade uglja. pa su u tom pravcu vršena mnoga istraživanja. 2006. rudnici uglja sve više obraćaju pažnju na ekonomiju poslovanja. 06. Različitim tehnikama. Cena koštanja procesa desulfurizacije uglja Proces desulfurazacije uglja Mikrobiološki procesi Meyer-ov proces Batelle-ov proces MCL proces TRW .Grawimelt proces Kennecott oxygen proces luženja Kolonska flotacija Cena (US$/t) 10-14 20 20 54 45-60 22 27 Dosadašnja saznanja pokazuju da bi industrija uglja mogla da ispuni zahteve za zaštitom životne sredine. Izgleda da su u malo razvijenim i nerazvijenim zemljama. 04. ekološka nebriga i ograničena mogućnost ulaganja u nove tehnologije. navedeni proizvod se danas deponuje u novoizgrađene bazane za taloženje. čije količine i kvalitet nisu ekonomski zanemarljive. da u ovim zemljama egzistiraju stare tehnologije koje su u razvijenom svetu davno usavršene ili zamenjene novim. Rudnik antracita “Vrška Čuka”. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja napomenuti da danas. ova relativno visokovredna nusproduktna sekundarna sirovina. blaga zakonska regulativa. Tokom sedamdesetih godina zahtevi za zaštitom životne sredine u razvijenim zemljama nametnuli su potrebu za desulfurizacijom uglja. – 07. a u isto vreme obezbedi prihvatljivu cenu energija na svetskom tržištu. Tabela 2. odnosno reciklaži i na taj način menjaju odnos prema otpadnim sirovinama. tehnologijama i kontrolisanim procesima mogu se manje ili više uspešno odstraniti svi nosioci sumpora iz uglja. samostalna primena mikrobioloških procesa luženja ili pak integrisanje istih sa konvencionalnim procesima koncentrisanja uglja. predstavlja pravi izazov za istraživače. učinili. pored postojećih rezervi uglja u prirodnim ležištima. da je najekonomičnija opcija u procesima desulfurizacije uglja.5+0) mm otsejane kao nus proizvod pre procesa separacije. pre svega flotacijom.EkoIst' 06. Podaci iz literature za procese desulfurizacije uglja. okreću se zaštiti životne sredine.

a posebno sa aspekta praktične primene i unapređenja procesa flotiranja uglja. Proučavanje elektrokinetskog potencijala predstavlja plodno polje za razumevanje i objašnjavanje pojava na površinama minerala u procesu flotiranja uglja. a posebno trend opadanja istih u funkciji vremena oksidacije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zbog lošeg kvaliteta rovnih ugljeva. 219 . odavno je prisutno u naučnoj i stručnoj literaturi.Dobijena zavisnost između potencijala. 04. svakodnevno nastaje do 15 tona nusproduktne fine klase uglja. neočekivano su pokazali lošu flotabilnost uglja. potvrđuje negativan efekat površinske oksidacije u procesu flotiranja uglja. može uspostaviti korelacija između zeta potencijala. nemogućnosti ili ograničene mogućnosti njihove primene. tako i sa ekološkog aspekta prerade i valorizacije uglja. – 07. Dosadašnja saznanja o flotaciji oksidisanih ugljeva pokazuju da se eksperimentalnim ispitivanjima fizičko-hemijskih parametara i pojava na granicama faza koje su od bitnog značaja za procese flotiranja uglja. a s obzirom na kapacitet eksploatacije od 10000 tona/godišnje. Rezultati laboratorijskih eksperimenata flotiranja. koje ekonomski i ekološki opterećuju proizvođača. flotabilnosti i vremena oksidacije potvrđena je rezultatima kinetike flotiranja uglja u periodu od 60 dana odstojavanja. Izučavanje problema uticaja oksidacije uglja u procesima flotiranja. dobijenih u eksperimentima nakon dužeg odstojavanja uzoraka. pokazuju da kinetika flotiranja uglja ima skoro identičan trend. prema savremenim istraživanjima ima fundamentalan značaj u nauci o flotaciji.Dokazano je da je ponašanje oksidisanog uglja za vreme flotacije različito od neoksidisanog i da efikasnost flotacije zavisi od stepena oksidacije površine minerala. Krajnji cilj je bio aktiviranje procesne linije za valorizaciju finih klasa uglja. Ovakva veza. kako u iskorišćenju tako i kvalitetu koncentrata uglja. koje predstavljaju posledice procesa oksidacije na površinama minerala. prirodne flotabilnosti i brzine oksidacije samih minerala. Iz tih razloga opravdano se nameće potreba valorizacije uglja iz ovih klasa krupnoće. Ova pojava navodi na razmišljanje o mogućoj površinskoj oksidaciji čestica uglja u vlažnoj sredini u prisustvu vazduha. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ostvareni rezultati istraživanja. ali da promene iskorišćenja i kvaliteta koncentrata korisne komponente. 06. . na deponijama rudnika stvorene su zalihe ugljeva. 2006. s obzirom na prirodnu flotabilnost antracitskog uglja. izvršena su istraživanja pojava na graničnim površinama u procesu flotiranja uglja. Polazeći od činjenice da se objasne sve uočene pojave.EkoIst' 06. kao i da se svi pokazatelji hidrofobnosti minerala kvalitativno i kvantitativno menjaju sa stepenom oksidisanosti površine. . Prikazani rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na sledeće: . sa značajnim sadržajem korisne komponente.5+0) mm sa prosečnim sadržajem pepela od 32. Pored raspoloživih zaliha istaložene fine klase uglja. Navedene činjenice opravdavaju da se ova problematika razmatra kako sa aspekta ekonomije.40%. Za rovni ugalj rudnika “Vrška Čuka” karakteristično je to da je u rovnoj sirovini sadržano preko 40 % ove klase krupnoće.Merenje zeta potencijala i flotabilnosti svežih i čistih površina uglja i minerala piritne i alumo-silikatne jalovine smatra se efikasnom metodom za utvrđivanje površinskih karakteristika neoksidisanih i oksidisanih minerala. Prema najnovijim podacima rudnik uglja ”Vrška Čuka” raspolaže i sa oko 500 tona istaložene fine klase rovnog uglja (-0. Ova merenja su pokazala da je pH rastvora značajan parametar u određivanju površinskih osobina čvrste faze u procesu flotiranja uglja.

R. Bor. D. Ekološka Istina / Ecological Truth. Milanović. Jasno se zapaža slabija efikasnost flotiranja na uzorcima koji su stajali 20 i više dana.5+0) mm of raw coal in anthracite mine "Vrška Čuka". Prisutan efekat sekundarne oksidacije uglja inicirao je istraživanja primene atricije pulpe pre procesa flotacije. Sokolović. R. kao i kvalitet koncentrata uz potrošnju kolektora ekonomski neopravdavaju valorizaciju iz ovog materijala. primena tehnološkog procesa flotiranja iz tehnoekonomskih razloga dovodi se u pitanje. Na kraju izvršenih ispitivanja. D. registrovan kroz povećanje sadržaja pepela za oko 8 %. – 07. kao nezaobilazna pojava u procesima tretiranja uglja. Stanojlović. Perić. Sadržaj pepela u dobijenom koncentratu iznosi 8. Proceedings of 37th IOC.EkoIst' 06. Perić. Sokolović. 2000. Oktobarsko savetovanje. 2. 3. koja u velikoj meri smanjuje efikasnost procesa flotiranja i dovodi u pitanje tehno-ekonomsku opravdanost samog tehnološkog procesa. 607-612. Z. svi rezultati upućuju na jedan osnovni zaključak: Oksidacija. J. Bez primene procesa atricije u gustim sredinama na finoj klasi rovnog uglja (0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja - Najbolji rezultati su dobijeni pri nultom vremenu oksidacije. pp. R. R. Oktobarsko savetovanje rudara i metalurga. Ostvareni tehnološki rezultati u potpunosti opravdavaju primenu atricije pre procesa flotiranja. Postignute rezultate ne trebamo smatrati kao krajnje mogućnosti ovog tehnološkog procesa. Mala masena i organska iskorišćenja uglja (oko 50 %). Atricija u trajanju od 0.15 % i kao takav apsolutno odgovara zahtevima tržišta. Donji Milanovac. Marković. 392-397. Pad iskorišćenja za oko 20 %. Stanojlović. J. Czech Republic. uslovila je neophodnu potrebu rešavanja tog problema.5 do 1 minute povećava iskorišćenje uglja za oko 40 % i omogućava višestruko smanjenje potrošnje kolektora od 5 kg/t na 1 kg/t. Possibility for coal valorization from fine class (-0. Stanojlović. Influence of oxidation on the efficience flotation of the fine class from coal waste. J. str. Mogućnost valorizacije fine klase rovnog uglja (-0. Antić. dobija se koncentrat uglja u masi od oko 67 %.S.5+0) mm deponovanoj u taložniku. Sokolović. pa se rešavanju ove problematike mora posvetiti posebna pažnja kako u laboratorijskim tako i u industrijskim uslovima flotiranja uglja. ukazuje na slabiju efikasnost i kinetiku flotiranja Moguća pojava površinske oksidacije fine klase uglja. ali u svakom slučaju ukazuju na postojanje ekonomske opravdanosti valorizacije uglja iz ispitivane sirovine. Serbia and Montenegro.. 06. D. D. Borsko jezero. 33. 2006. 220 . ima negativan uticaj ne efikasnost flotiranja. Sokolović. kao i pad kvaliteta koncentrata uglja. 32. Flotiranjem u trajanju od 210 sekundi. 6th Conference on Environment and Mineral Processing. LITERATURA 1. J. 4. Poboljšanje tehnologije separacije fine klase rovnog uglja za prečišćavanje pijaće vode.5+0) mm Rudnika "Vrška Čuka" Avramica". 2005. Stanojlović. 2002. 2001. 04.

04. sticajem okolnosti. Stanković Univerzitet u Beogradu. trombovanog zida i solarnih kolektora. 2006. Tehnički fakultet u Boru SUMARY: Pri gradnji privatne kuće tipa ’’Odisej’’. u pogledu izdataka za grejanje na godišnjem nivou. po projektu firme ’’Naš stan’’ Beograd. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NEKA ISKUSTVA U PRIMENI SOLARNE TEHNOLOGIJE PRI GRADNJI PRIVATNIH KUĆA Prof. 06. On podrazumeva bogatu pojačanu ugradnju izolacionih materijala i zahvatanje toplote preko staklenika.EkoIst' 06. korišćen je sistem pasivne solarne tehnologije. – 07. dr Zvonimir D. sagledani efekti ugradnje. 221 . Ekološka Istina / Ecological Truth. izolacije staklenika i solarnog kolektora. Nedostatak sredstava uslovio je faznu gradnju pa su mogli da budu.

E3 ISHRANA I ZDRAVLJE NUTRITION AND HEALTH .

GDE SMO DANAS Danas smo stigli do apsurda. a naročito pred kraj prošlog veka. koja je gora od svakog ludila. Beograd. 06. živine i riba u ribnjacima. health. možda.stomak: hoće li.profitu. e – mail: brate@verat. Već je stvoren užasan svet u kojem se sve potčinjava novcu . Naučna istraživanja i laboratorijski nalazi. profit. zagađenja vode i prirode u celini. zdravlje. do kraja ovog veka smrtonosna hrana zameniti oružanu silu i međusobne sukobe ljudskog roda uopšte? Hoće li funkcionisati "humanitarna pomoć"? Ali ko kome i kako pomaže? Možda smo nekad odbacivali tezu iz jednog apokrifnog pisma: "Bedan je čovečiji život kada ga kao lagani povetarac prožima nezajažljiva požuda za novcem.svjetska prehrambena i jugoslovenska kriza i jugoslovenska agrarna politika" uzburkao javnost. ZDRAVLJE I PROFIT FOOD. profit.. moramo postaviti pitanje: Preti li smrt od hrane koju jedemo? Može li se zaustaviti trend proizvodnje smrtonosne hrane koja je uzrok mnogih teških bolesti. 2006. Dolazi vreme da se ne plašimo gladi koliko se plašimo od pogubnih bolesti koje može da prouzrokuje nefunkcionalna hrana. Svojevremeno je hrvatski akademik Vladimir Stipetić knjigom "Prijeti li glad . kao da bi ona bila neka usrećiteljica. to samo možemo da naslutimo. Treba uvažiti činjenicu da je i kod nas masovno korišćenje bioloških defektnih prehrambenih proizvoda.net IZVOD: Ako se budućnost hrane i ishrane ne unapređuje. nažalost. mr Sreten Mitrović Vojna akademija. In our counrty mass use of biological defective food has influence on health and working capacity of people. koji ispoljava negativne uticaje na zdravlje i radnu sposobnost čoveka Ključne reči: ishrana. programira i razvija na dugoročnim osnovama. decenijama ukazuju. 04. Key words: food. koji imaju morbogeni karakter.EkoIst' 06. Da li se već današnja ishrana može nazvati "Rat čoveka (zbog profita) protiv sebe"? Ako se nastavi i intezivira nerazuman trend ugrožavanja faune i flore. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. HEALTH AND PROFIT Profesor dr Nedeljko Jokić.. bolest ABSTRACT: We must think about our future when we talk about food and we need to consider its quality and development. Docent dr Branko Tešanović. Neka da Bog da se svi lekari bez izuzetka slože da leče ovu bolest. nego je još ljudi slave. posledice mogu da budu nesagledive. što sve prolazi kroz čudesnu ljudsku "Fabriku" .". sickness UVOD Кomercijalizacija života ne poznaje humanost. Do toga 225 . Only in that way we can avoid bad consequences. Danas. usled stvaranja profita po svaku cenu. Nije dosta što je ova bolest već nanela toliko zla. na opasnosti od ishrane i tova stoke. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISHRANA. a šta nas još čeka.

Njima je Darije ponudio zlato. To je bilo vreme običaja. 06. Telad. a da i ne obliže.ne unosimo u organizam potrebne punovredne belančevine. Ko 226 . Opet nažalost! To postaje vapaj za prolšosti. kupovati vazduh? POSLEDICE NEHUMANOG HRANJENJENJA KRAVA Nehumanim hranjenjem krava muzara bolest se širi i usložnjava. mi pijemo nezdravo mleko. to mleko je bilo ukusnije i zdravo mleko.izvoru života. koje muzara daje oko 40 litara dnevno. religije. stručnjaka i naučnih institucija . genetska manipulacija donosi nove bolesti i prouzrokuje degeneraciju. živinu. nego kod starijih od tri godine. jaja i proizvode njihove prerade. Kupujemo vodu za piće (pa pijemo mrtvu vodu). Istina to se radi: stoci koju ljudi neguju . koja je dobila taj naziv.crveno meso izaziva rak. Da li ćemo. itd. i posle telenja odmah se njeno mladunče odvaja. kulture. žlezdani organi životinja ne preporučuju se za ishranu. hemija ugrožava sve poljoprivredne kulture. supstanca lektin iz žita ugrožava zdravlje. jer se nehumano hrani. njihova tela pojedu. biljnim kulturama. odbačenih loših običaja i sl.profit po svaku cenu. pod atestom je zdravo mleko. nevolja je u tome što se ova teška bolest (BSE) ne može testom otkriti kod mladih muzara. Ne treba mnogo pameti ali kad čovek uporedi kravu muzaru. Usled toga. sida neizlečiva. soja buša. mleko. jaganjce. Haliti su se na to zgrozili i pobegli. koje posle prerade ili u presnom stanju čovek jede i pije. U vezi s tim da li tehničko-tehnološki razvoj i nauka uopšte.EkoIst' 06. U današnje vreme savremene civilizacije. jer je bolest zahvatila mozak. koji su imali običaj da kada njihovi roditelji umru.tove. vodi . novi lek protiv raka. vraćamo se u Darijevo vreme. koja je davala 3-5 litara mleka dnevno. zatim piju mleko. radi samo za juče i danas. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja dovodi novac i samo novac . jer se danas testovima ne može dokazati prisustvo priona. koje čovek stvara za svoje dobro. bakterije neotporne na antibiotike. junad. hranila se prirodno i gajila svoje mladunce majčinski. gde nastaju rupe i mozak izgleda kao sunđer. ljudi hrane prerađenim leševima njihovih roditelja. zabluda tog drevnog vremena. Ekološka Istina / Ecological Truth. neznanja. samo da dozvole da se njihovi roditelji. Današnje mleko. jedu i njihovo meso. a ako ih ne jedemo . neslućenih tehničko-tehnoloških dostignuća. Istorija konstatuje: persijski car Darije pozvao je Grke u posetu i pitao ih da li bi pojeli svoje roditelje kad umru. Ali. ovce. 04. koliko sutra. jer su površinske i podzemne žive vode skoro u celosti zagađene na celoj planeti. Bolest bovine spongiform encephalophatie (BSE). ribu. nema povoljan biohemijski sastav. Potom je pozvao Indijce iz plemena Halitija. meso. jaja i proizvodi njihove prerade ugrožavaju zdravlje. u kome se nalaze krvne pločice sa puno zloćudnog priona. niti je zdravo.sahrane. kada umru. potencijalnog uzročnika prionskih bolesti. da bi sutra doveli u pitanje opstanak života na našoj planeti? Da li su postavljena pitanja umesna? Mogu li se postaviti pitanja o ugrožavanju kvaliteta življenja i opstanku života na ovoj uplašenoj planeti koju jedino čovek kao svesno biće ugrožava? Putem medija svakodnevno možemo zapaziti: upozorenje naučnika. Grci su se zgrozili i nije postojala cena za koju bi uradili tako nešto gnusno. – 07. 2006. spale ili zakopaju .

na nesagledivu nesreću ljudskog roda kao svesnog bića. Sada je poznato da se prioni ne mogu uništiti ni na 1000 ºC. preko stočnog brašna. Ishrana stoke prerađenim leševima funkcioniše u neprekidnom kružnom lancu: krava se hrani prerađenim leševima.EkoIst' 06.000 goveda. ali istinita konstatacija: životinje koje nikad u životu nisu jele meso. u prometu su prerađani prehrambeni proizvodi lepo dizajnirani. 227 . niti se proveravalo. Alchajmerovu ili KrojcfeldJakovljevu bolest ili je već ima. Tragična. U Nemačkoj se 2003. Pored priona. Pre nego što takvo meso stigne na porodičnu – ugostiteljsku trpezu. Eksperti procenjuju da će do 2010. Potom se dodaje natrijum hidroksid.4. stokiraju se na određeni prostor. Tako se zlo "može" unositi u ljudski organizam. Svakodnevni je BSE udarna informacija u Nemačkoj.000 mrtvih u Evropi.20. dok se ne razloži. flašira. nego naprotiv visoka temperatura ove degenerisane prione čini još opasnijim. da PH (kiselost) ne bude iznad 7. godine biti strašna epidemija BSE. dizajnerski usavrši. Medicinari kažu da se prioni mogu preneti transfuzijom krvi ili transplatacijom organa. sredstva za umirenje i drugo. da se poveća randmam i ostvari visok profit. 04. može svaka ćelija da prođe 20 puta svoju smrt. pitanje je koliko je stvarno stoke zahvaćeno ovom infekcijom (neki podaci ukazuju da se radi o ogromnom broju stoke u Nemačkoj i preko 500. godine trošilo više od 1. Bilo bi nade. – 07. 2006. hormone (rasta. bez rashladnog sistema. dinstanje u bilo kojem termičkom uređaju. a i u drugim zemljama sveta. gde zaudara neizdrživ smrad i caruju glodari. To ljudsko zlo preuzima se velikim dizalicama. Ekološka Istina / Ecological Truth. bez obzira na bolest. da ovaj proces proizvodnje stočnog brašna nije dovoljan za uništavanje svih uzročnika bolesti iz leševa. Sve uginule životinje. čovek prisiljava da postanu kanibali. Nije se znalo. stavlja u ogromne kazane sa sonom kiselinom i ključa ta smrdljiva zagađena masa puna bolesti. a u Engleskoj 200.500 tona hormona. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja će možda već za 10 godina dobiti prionsku bolest. štitne žlezde). ne može se pouzdano znati.To znači kuvanje. pečenje. Dok se ulažu ogromni napori i brige timova za naučna istraživanja. pa se nesmetano pri jedenju mesa unose u organizam. Međutim. ne može da uništi. te bilo koji izvor energije. a isti su toliko prerađeni da se ne mogu prepoznati.000 do 500. Oko 98 odsto životinja hranjeno životinjskim leševima i potencijalni su prenosnici uzročnika teških bolesti. prerađjuju je u "stočnu hranu" i hrani druga i tako se tragedija širi u neprekidnom lancu. kad ona ugine. To se "oplemenjuje" vestačkim aromama. to meso sadrži antibiotike. sve u cilju da životinja u što kraćem roku naraste. i ide u kuhinju na termičku obradu.000 u Engleskoj). 06. sa naznačenim sirovinskim i biohemijskim sadržajem. s druge strane. ako bi bila istina da je trenutno u Nemačkoj zaraženo 15 . zalepi se etiketa sa atestom. U većini zemalja koje su zahvaćene BSE-om inficiranih ljudi u svetu je jako mnogo jer inkubacija je до 40 godina. koji se u najvećim mukama razara i nestaje. Samlevene životinje se u ogromnim autoklavima kuvaju na temperaturi od 121 stepen C pod pritiskom od tri atmosfere i potom nastavlja i završava prerada do dobijanja "stočnog brašna" (brašna od uginule bolesne stoke). hladi se. Možemo samo da zamislimo šta čovek jede. sa oko 300.

Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UMESTO ZAKLJUČKA Ova tragična istina ide nepoznatim putevima života bogatih i siromašnih. – 07. humanitarne organizacije? LITERATURA: 1. 2005. naučnici su upozoravali i upozoravaju. političke. Branko Tešanović. A šta rade vlasti razvijenih i nerazvijenih zemalja. državne. 228 . 04. humanih i nehumanih ljudi. Za sve naučna istraživanja znaju. Sreten Mitrović: Ishrana u vanrednim okolnostima. 2006.EkoIst' 06. Beograd. Krug.

Tačna etiologija depresije nije poznata. razvoda ili gubitka posla. medikamentoznom i psihoterapijom se uspešno leči. however. 2006. Ključne reči:depresija. mineral UVOD Depresija je najčešći psihijatrijski poremećaj. Ekološka Istina / Ecological Truth. Key words: depression. and supplementation with specific amino acids.ranog gubitka roditelja. Stresne situacije mogu da doprinesu pojavi depresije. Medicinski fakultet u Beogradu 3 Institut za higijenu. Mortalitet je 4 puta veći kod osoba sa depresijom nego u opštoj populaciji. ali se smatra da na pojavu utiču nekoliko faktora: genetika. and duration of depression. – 07. može da ima ključnu ulogu i u pojavi. 04. Mnoge studije su pokazale da se epizode depresije 5-6 puta češće javljaju 6 meseci posle nekog događaja. which are precursors to neurotransmitters. Andrijana Ćulafić 3. međutim.) Studije koje su sprovođene u porodicama. ipak se samo nad trećinom pacijenata sprovede adekvatni tretman(2) Tačna etiologija depresija nije poznata. socijalni status.Nađa Vasiljević 2. While the exact etiology of depression is unknown.net IZVOD: Depresija je najčešća psihijatrijska bolest koja se sreće u medicini. amino acid. These include genetics. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja DEPRESIJA I ISHRANA Veroslava Stanković 1.EkoIst' 06. vitamini.. mnogi faktori mogu da doprinesu pojavi ove bolesti. uključujući i dnevne varijacije raspoloženja. vitamin. including daily mood swings The nutritional treatment of depression includes dietary modifications. (3) 229 . Faktori koji mogu dovesti do depresije su: genetika. nutrition. supportive treatment with vitamins and minerals. aminokiseline. Petnaest procenata ukupne svetske populacije je u jednom periodu života patilo od ovog problema i bilo prinuđeno da se obrati za lekarsku pomoć(1). među blizancima i usvojenicima pokazale su da depresija može biti nasledna. kao i suplementacija specifičnim aminokiselinama koje su prekusori neurotransmitera. both in the onset. VMA Beograd 4 Klinički centar Srbije Beograd e-mail: dr_vera@verat. Dietary modification and vitamin and mineral supplementation in some cases reduce the symptoms of depression or result in an improvement in general well-being.. life/event sensitization and biochemical changes. Ishrana. a 60% ukupnih samoubistava izvrše osobe obolele od depresije(2) Iako su simptomi depresija prepoznatlji. suplementacija vitaminima i mineralima u mnogim slučajevima dovode do ublaženja simptoma depresije ili do poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. preosetljivost na životne situacije i biohemijske promene. ishrana. 06. Jelena Gligorijević 4 1 Viša medicinska škola u Beogradu 2 Institut za higijenu. biohemijske promene i spoljašnji uticaji(stres. npr. can play a key role. dodatak vitamina i minerala. Nutritivna terapija depresije obuhvata promenu režima ishrane. severity. numerous factors appear to contribute. Nutrition. težini i trajanju depresije. minerali ABSTRACT:Depression is one of the most frequent psychological problems encountered in medical practice. Promena načina ishrane .

Piridoksin (B6) je kofaktor za enzim koji konvertuje L-triptofan u serotonin i L-tirozin u norepinefrin. Ekološka Istina / Ecological Truth. SUPLEMENTI I DIJETOTERAPIJA U TRETMANU DEPRESIJE Aminokiseline Nutritivni tretman depresije podrazumeva promenu režima ishrane. Čak i kada deficit nije dijagnostikovan. insomnija. suplementaciju specifičnim aminokiselinama koji su prekusori neurotransmitera. Vitamini i minerali Deficit vitamina i minerala može dovesti do pojave depresije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Sve biohemijske teorije su zasnovane na biogenim aminima. apatija i ankcioznost javljaju se u nedostatku ovog vitamina(13). prirodna forma fenilalanina. acetil-holin i epinefrin(4). što je potvrđeno u brojnim studijama(5. L-fenilalanin. Smanjenje PEA javlja se kod pacijenata sa depresijom(7). D-fenilalanin je oblik koji se normalno ne nalazi u organizmu i hrani. Kod velikog broja pacijenata sa depresijom javlja se nizak nivo serumskog folata. Povoljna terapija je i suplementacija Ltriptofanom. a simptomi se gube pri suplementaciji ovog vitamina(8. Kod pacijenata intravensko davanje B12 dovodi do drastičnog poboljšanja simptoma(16). koja se nalazi u mozgu i utiče na poboljšanje raspoloženja.6). u velikom broju slučajeva dovodi do remisije bolesti. alkoholizma. Psihijatrijski simptomi kao što su depresija. grupi hemijskih jedinjenja koje su neophodne u neurotransmisiji: norepinefrin. Studije su pokazale da deficit piridoksina može dovesti do pojave depresije. suplementacija L-tirozinom i D. kao i suplementaciju vitaminima i mineralima. kao suplement se koristi D. pojedinih minerala i vitamina. poslednjih godina kao uzrok depresije se navodi nepravilna ishrana i sledstveno tome deficit aminokiselina.L-fenilalanin. – 07. serotonin. Studije su pokazale da ovaj suplement ima antidepresivni efekat. Dnevna doza folne kiseline kod ovih pacijenata je 0. I 230 . supstancu sličnu amfetaminu. 04. 2006. Promene u načinu ishrane i suplementacija u nekim slučajevima dovela je do ublažavanja simptoma depresija. anoreksija. Pošto se najveća količina unetog L-fenilalanin konvertuje u L-tirozin. malapsorpcije i hroničnoe dijareje. se u organizmu konvertuje u Ltirozin.L-fenilalaninom može da se koristi kao alternativa antidepresivima. i oni imaju ozbiljnije simptome u odnosu na pacijente sa normalnom vrednošću folata u serumu(14). 06. Dijetoterapija se koristi zajedno sa medikamentoznom i psihoterapijom. Preporučeni dnevni unos piridoksina je 50mg/dan Deficit folne kiseline se javlja kod porermećene ishrane. zaboravnost. a u drugim do opšteg poboljšanja zdravstvenog stanja.EkoIst' 06. hiperiritabilnost.11). Međutim. suplementacija vitaminima će kod određenog broja pacijenataa dovesti do poboljšanja. metaboliše se u feniletilamin (PEA).10. kada je prisutna. a u manjoj količini u PEA.4-1mg/dan. Međutim.9. dopamin. L-tirozin je prekusor norepinefrinu i zato može da ima značajnu ulogu kod pacijenata koji ne reaguju na medikamente osim amfetamina. Korekcijom deficita. Deficit vitamina B12 takođe može da se manifestuje depresijom(15). fizičkog i fiziološkog stresa.

a izvor proteina su tofu. bezrazložan strah. Fitoterapija Kantarion(Hypericum perforatum) se primenjuje u Nemačkoj. Mnoge studije su pokazale da deficit ω-3 masnih kiselina povećava mogućnost pojave depresije. Osnovni izvor masti bi trebalo da budu masne ribe. maničnih i paranoidnih simptoma(19). Može da se javi smanjenu koncetraciju. uključujući i depresiju. supstance koje imaju antidepresivnu i antivirusnu funkciju(24). Ako je osoba hiperaktivna.EkoIst' 06. DIJETOTERAPIJA Mnogi dijetoterapeuti kao jedan od lekova predlažu promenu režima ishrane. U dijeti bi trebalo izbegavati kafu.27). Skrob podiže nivo serotonina u mozgu i na taj način utiče na poboljšanje raspoloženja. Zbog ove njegove uloge vitamin C može biti korisan za pacijente koji boluju od depresije a imaju nizak nivo seratonina. prodovi mora. šećer.5mg/kg telesne mase(tm). anksioznosti i poremećaja sna. svežim semenkama. ali povećava sinaptički nivo biogenih amina. 06. tj.3% hipericina u 300mg rastvora. Simptomi nedostatka magnezija su nespecifični.primenu određene dijete. insomnija(20). Na početku terapije trebalo bi izbegavati i živinsko meso. Ishrana bi trebalo da bude bogata zelenim povrćem. pasulj. – 07. i proteinima poreklom iz soje. Deficit magnezijuma može da dovede do velikog broja fizioloških poremećaja. nerafinisana ulja bogata ω-3 masnim kiselinama. Mnoge studije su pokazale da ekstrakt kantariona ima iste ili čak i bolje efekte od klasične antidepresivne terapije(26. mlečnu proizvode.0gr/kg tm. Značajna uticaj magnezijuma na raspoloženje ogleda se u njegovoj primeni u sprečavanju psihičkih tegoba u PMS-u(23). Kantarion inhibira MAO-A i MAO-B. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja oralnom primenom 1mg/dan u toku 2 dana ovog vitamina dovodi do ublažavanja simptoma(17) Vitamin C katališe hidroksilaciju triptofana u serotonin(18). naročito norepinefrina(25). masnom morskom ribom. Dnevni unos proteina se prilagođava aktivnosti pacijenata. gubitak pamćenja. žitaricama i pasuljem koji su dobro skuvani. meso. smanuje raspoloživost serotoninskih receptora. Kliničke studije su pokazale da je najefikasniji ekstrakt koji sadrži 0. Rađena je studija u kojoj su pacijenti dnevo dobijali 1 gr askorbinske kiseline. Ekološka Istina / Ecological Truth. cigare. 04. Dnevna potreba ugljenih hidrata trebalo bi u potpunosti da bude zadovoljen složenim ugljenim hidratima. veštačke boje. u periodu od tri nedelje došlo je do smanjenja depresivnih. alkohol. Ishrana bi trebalo da bude siromašna rafinisanim ugljenim 231 . 2006. Dnevni unos masti je 30% od ukupnog dnevnog energetskog unosa. kao i u zemljama EU u tretmanu depresije. Kod pacijenata sa depresijom je značajno niži nivo serumskog magnezijuma u odnosu na opštu populaciju(21). Kantarion sadrži hipericin i pseudohipericin. svežim voćem. agresivna i nasilna količinu proteina trebalo bi smanjiti na 0. Posle oporavka nivo magnezijuma se značajno povišava(22). a holesterol mora da bude zastupljen u količini manjoj od 300mg. konzervisanu hranu. Ako je hipoaktivna količina se povećava na 1. jaja i posnu ribe.

et al. In: Sierles FS. An experiment on human vitamin B6 deprivation. 232 . et al. et al.100:85. Stewart JW. et al. et al. Cyanocobalamin in postpartum psychosis. 3-4 za decu. Behavioral science for medical students. Effect of pyridoxine hydrochloride (vitamin B6) upon depression associated with oral contraceptives. 6. Clues to depression in primary practice. 13. Ann NY Acad Sci 1961.19:6136. 16. Neurobiological basis for psychiatric disorders. Response of a psychiatric patient to vitamin B12 therapy.1:897-904. 2. p 198. Azuma J. El-Mallakh RS. 11/4 šolje leguminoze) LITERATURA 1. Lancet 1973. et al. 2 jaja. Gelenberg AJ. et al. žitarice 6-11(porcija=1 parče hleba ili ¾ šolje ceralija) Mleko i mlečni proizvodi: 2-3. Daynes G. Geagea K. 11. In: Stoudemire A. 17. trudnice i dojilje(porcija= šolja mleka 250ml. editor. 1994. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja hidratima. et al. et al.EkoIst' 06. et al. Hector M. editor. 5. Adams PW. Psychosomatics 1980. Freeman PS. 8. In: Rosenberg RN. Cooper JR. S Afr Med J 1975. Risby ED. p 563. sa čestim manjim obrocima može da kod nekih pacijenata dovede do ublažavanja simptoma bolesti. Psychosomatics 1975. Ekološka Istina / Ecological Truth.16:112-5. Postgrad Med 1996. Vitamin B6 status of depressed and obsessive-compulsive patients. riba. Res Commun Chem Pathol Pharmacol 1976.92:208-11. 3. 1 parče sira) Meso.14:343-8. 2nd ed. Clinical psychiatry for medical students.B. Folic acid deficiency and depression. New York: J.leguminoze: 2-3porcije(porcija=85gr bezmasnog mesa. Tyrosine treatment of depression.47:66-70. Biol Psychiatry 1984. – 07. 7. ceralije. Am J Psychiatry 1980. 04. Burton JR.35:343-4. Clinical studies on the phenylethylamine hypothesis of affective disorder: urine and blood phenylacetic acid and phenylalanine dietary supplements. Dis Nerv Syst 1975.jaja. Rush AJ. 18. 14. živina. New York: Raven Press. Apparent deficiency of vitamin B6 in typical individuals who commonly serve as normal controls.27:867-73. Mood disorders. 1991. p 253.137:622-3. editor. The role of ascorbic acid in the oxidation of tryptophan to 5hydroxytryptophan.36:1105-12. 10. L-tyrosine in depression. et al. Ananth J. Howard JS III. 06. Folate deficiency in psychiatric practice.49:1373. Science 1948. What are the psychiatric manifestations of vitamin B12 deficiency? J Am Geriatr Soc 1988. Nutr Rep Int 1983.21:9269. Comprehensive neurology. Lancet 1980. Goldberg IK. Hawkins WW. Sabelli HC. 12. Lippincott Co. Low B6 levels in depressed outpatients. Barsky J. 4. Psychopathology. 9.108:284-6. 1993.2:364. Na osnovu piramide ishrane dnevni obrok pacijenta obolelog od depresije bi trebalo da sadrži namirnice u sledećoj količini: Povrće: 3-5 porcije Voće: 2-4 porcije(porcija=1/2 šolje ili 1 voćka) Hleb. 2006. 15. Baltimore: Williams and Wilkins. J Clin Psychiatry 1986. Ghadirian AM. Russ CS..

John's wort. 25.EkoIst' 06. Magnesium deficiency in depression and chronic pain.55:643.115:1375-7. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 19. – 07. Br J Psychiatry 1963. Spasmophilia caused by magnesium deficit. Holzl J. 2006. 233 . Frizel D. Magnesium Trace Elem 1990. Oral magnesium successfully relieves premenstrual mood changes. Ekološka Istina / Ecological Truth. 26. et al. Milner G. an antidepressant? A systemic. Holzl J. criteria-based review.78:177-81. et al. 27. Br J Psychiatry 1969. 24. Psychosomatics 1970. et al.7(Suppl 1):S63-4. Ascorbic acid in chronic psychiatric patients: a controlled trial. Planta Med 1989. Rossol R. Obstet Gynecol 1991. John's wort. Freyre AV. Shealy CN. 22. Investigations about antidepressive and mood changing effects of Hypericum perforatum. Ernst E. Phytomedicine 1995. 06. Plasma magnesium and calcium in depression. Constituents and mechanism of action of St. et al. St. 23.11:500-2.109:294-9. Effects of Hypericum extract on the expression of serotonin receptors. Muller WE. 21. J Geriatr Psychiatry Neurol 1994.9:333.14:255-64.2:67-71. Facchinetti F. Zeitschrift Phytother 1993. 20. 04. Flichman JC.

pupils. as with progress science. 234 . until hugienic (sanitary. From diet in the first place dedend health. razvijala su se i obogaćivala znanja iz veoma različitih oblasti ishrane. mikrobiologija. radna i reproduktivna sposobnost. čoveku je osnovna briga bila da pronađe dovoljno hrane za sebe i svoj podmladak. technique and technology. tehnike i tehnologije. kao i u toku rasta i razvoja dece počevši od detinjstva. veterina.yu REZIME: Ishrana predstavlja osnovnu odliku života. agronomija.[2] Hranom organizam se snabdeva potrebnim gradivnim materijalom za izgradnju novih tkiva u toku rasta i razvoja ploda. epidemiology and other. science. biochemistry. anketa. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISHRANA I ZDRAVLJE Bogdanović Jelena. Big gratitude we indebted to pupils and teachers primary school “ Teacher Tassa “ from Nis. dok zdravstveni aspekt ishrane pripada medicinskoj nauci. nastavnici. osnovna škola. witch search trough milleniums for knowledges about his self and about his encirclement and about his encirclement and he conclude that diet has a big significanse (importance). Čovek je jedino svesno biće u biosferi. Men is only consciously creature in biosphere. chemistry. phusiology. agronomy. epidemiologija i dr. toxicology.ni. worked and reproduction ability.ac. 2006. mikrobiology. biologija. hemija. Miletić Milan. Sa razvojem ljudskog društva. cirkulaciju i rad srca i ostalih organa u telu. Ekološka Istina / Ecological Truth. annex. ima višestruku i značajnu ulugu. fiziologija. dužina i kvalitet ljudskog života. 06. Key words: man. teachers. koje traga kroz milenijume za saznanjima o sebi i svom okruženju i zaključuje da ishrana ima veliki značaj. biohemija. 04. Diet and health ABSTRACT: Diet means elementary distinction (characteristic) of life. to man is elementary care (concern) was to found inafe food for his self and for his young generation. kao i sa napredkom nauke. Energija je potrebna za kretanje tela i mehanički rad koji obavlja čovek. length and quality of human life. Milosavljević Ivan. health) asdect of diet belong to medical science. Ključne reči: čovek. toksikologija. Ove funkcije se obavljaju uz stalno prisustvo tzv. UVOD Ishrana je osnovna odlika života. Gradivni materijal se koristi i za stalnu obnovu tkiva u organizmu. Od ishrane prvenstveno zavisi zdravlje. Marina Miladinović. puberteta do odraslog doba. genetics. are unfurl and enrich knowledges from very diferent district (field) like: biology. Veliku zahvalnost dugujemo učenicima i nastavnicima Osnovne škole Učitelj Tasa iz Niša. učenici. Ljiljana Stoičić2 1 Fakultet Zaštite na radu u Nišu 2 Osnovna škola Učitelj Tasa u Nišu e-mail: bb@znrfak. primary school.Blagojević Bojka1. zaštitnih materija. With evolution human comdoration. Istorijski posmatrano. veterinary. odnosno omogućuje disanje.EkoIst' 06.znrfak. Ima zadatak da obezbedi energiju koja služi za održavanje života. who are participate in annex which carry out in his scool. Savremena nauka o ishrani predstavlja sintezu znanja iz veoma različitih oblasti kao npr. genetika. History observer (watch). – 07. koji su učestvovali u anketi sprovedenoj u njihovoj školi. Hrana je neophodna svim živim bićima.

ZNAČAJ ZDRAVE ISHRANE Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas.godine zivota. Saveti zdrave ishrane: jutarnji napitak za pročišćavanje organizma . kao posledica nehigijenskog rukovanja životnim namirnicama. Prava rešenje su čajevi i pravilna ishrana. pa utiču na opštu vitalnu sposobnost i radni potencijal čitavih naroda. hemijski (solima teških metala. konzervansima i dr. pa i naglih promena energije.ostavite cigarete i alkohol. Male promene mogu dovesti do znacajnih rezutata. virusima. Kod mnogih devojaka period adolescencije počinje već od 10. – 07. Oštećenje zdravlja nastaje i kada je ishrana preobilna. već često imaju i masovni karakter. puni ste energije i izgledate bolje. maksimum dostiže oko 12. U određenim periodima zivota potrebna je posebna pažnja vezana za ishranu. raspo reda masnog tkiva. pesticidima.godine. Hraniti se zdravo znači jesti širok dijapazon vrsta hrane. Oštećenja organizma kao posledica nepravilne ishrane ne javljaju se samo kod pojedinca. Ovaj veoma važan period rasta i razvoja karakteriše se sa naglim i čestim promenama težine. a to znači . već samo malo savesnosti i poštovanja pravila prirode. Preventiva ima veliki značaj i ne zahteva nikakvo žrtvovanje. kaoi i trovanje otrovnim biljkama i otrovnim životinjama). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zaštitne materije se obezbeđuju iz hrane i imaju ulogu da regenerišu i omogućavaju mnoge vitalne procese u organizmu čoveka. Gojaznost je praćena mnogim štetnim posledicama. Zbog smanjene radne sposobnosti. parazitima. Ukoliko želite da promenite način ishrane. 2006. manje se radi i javljaju se ekonomski gubici. ali jesti u adekvatnim kolicinama. gljivicama. Ekološka Istina / Ecological Truth. Trovanja hranom Bolesti i poremećaji mogu nastati i zbog upotrebe hrane koja je kontaminirana. 06. 04. kao u periodu koji nazivamo adoilescencija ili odrastanje. Hrana može biti kontaminirana: biološki (bakterijama. pročistite organizam od već unetih štetnih materija. POSLEDICE NEPOTPUNE I NEPRAVILNE ISHRANE Nepotpuna i nepravilna ishrana u pogledu energetskih.čaj od koprive.godine i obično se završava oko 15. nisu potrebne dramatične promene. već je potrebno da prestanete jesti omiljenu hranu. aditivima.[2]. odnosno na opštu otpornost organizma prema bolestima. harmoničan razvoj i dobru fizičku i psihičku funkciju organizma. Gotovo sve ove promene mogu biti prouzrokovane vrstom i načinom ishrane.EkoIst' 06. To sve dovodi do opadanja radne i vitalne sposobnosti.). Pri zdravoj ishrani težite da se osećate bolje. 235 . Posledice nepovoljno utiču na zdravstveno stanje. gradivnih i zaštitnih materija za posledicu ima nemogućnost da obezbedi pravilan rast. fizički (radioaktivna kontaminacija). U tom slučaju kao posledica javlja se prekomerno nagomilavanje energetskih rezervi i gojaznosti. visine. koje smanjuju radnu sposobnos i skraćuju životni vek ljudi.

Kada najčešće piješ čaj? Kada si prehlađen 12 ispitanika ili 41.6% ili Tabela 2. izbegavajte so i slanu hranu.5% 6 ispitanika ili 27.8% 236 . jedite hranu koja sadrzi gvožđe. Da li tvoji ukućani piju čaj? Tabela 3. 06. pijte 1.5% 16 ispitanika 40% Kao napitak u konzumiranju zdrave hrane ili 10 ispitanika 52. matičnjak): jesti što više voća. pijte umerene količine alkoholnih pića. jake začine zameniti lekovitim i začinskim biljem. jedite dosta žitarica.7% 2 ispitanika ili 2. jedite manje masnoća.7% 12 ispitanika ili 85. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bokvice ili nane.3 Odgovor Ne 2 ispitanika ili 8. Broj ispitanika je 75. izbegavajte slatkiše i slatka pića.3% 17 ispitanika ili 22. neposredno pre spavanja popiti čaj od matičnjaka.3% 1 ispitanik ili 2.5% 1 ispitanik ili 5.4% 7 ispitanika ili 24. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. kantarion. Da li često piješ čaj? Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Ukupno Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Ukupno Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Odgovor Da 21 ispitanik ili 91.3% 2 ispitanika ili 14. vodu sa česme zameniti biljnim čajevima (žalfija. – 07.5% 9 ispitanika ili 31% U zimskom periodu 9 ispitanika ili 45% 6 ispitanika ili 30% 1 ispitanik ili 5% 4 ispitanika ili 20% ili 5 ispitanika ili 26.1% 1 ispitanik ili 3. Naša ciljna grupa bili su osnovci od V-og do VIII-og razreda navedene škole.5% 16 ispitanika ili 72. 2006.7% U letnjem periodu 19 ispitanika 47. Tabela 1. Uživajte u širokom izboru zdrave hrane.EkoIst' 06. sveže vode tokom dana.5 do 2l hladne.3% Odgovor Da 20 ispitanika ili 87% 10 ispitanika ili 62.7% Odgovor Ne 3 ispitanika ili 13% 6 ispitanika ili 37..7% 58 ispitanika ili 77. čaj od lavande ili korena valerijane.3% 16 ispitanika ili 100% 22 ispitanika ili 100% 14 ispitanika ili 100% 73 ispitanika ili 97.3% 4 ispitanika 10% ili 3 ispitanika ili 15. jedite hranu bogatu kalcijumom. povrća i žitarica. DA LI SE KOD NAS PIJU ČAJEVI I KOLIKO ČESTO? Izvršili smo anketu u osnovnoj školi “Učitelj Tasa” u Nišu u cilju saznanja koliko učenici ove škole znaju o značaju primene čajeva. budite fizički aktivni.

3% ili 8.3% Razred i odeljenje Lečenje bolesti Preventiva Napitak V3 Tabela 5. Koja materija je neophodna za proizvodnju čaja? Tačan odgovor na ovo pitanje dali su: učenici V3.9% 18 ispitanika 50% ili 4 ispitanika 23. 2006.4% ili 4 ispitanika 8.4% Za očiju ispiranje 3 ispitanika ili 18.7% VI5 ili 11 ispitanika 22.3% Za čišćenje kože 1 ispitanik lica 4.5% 10 ispitanika 15.1% VIII3 ili 7 ispitanika 50% ili 7 ispitanika 50% 7.2% ili 4 ispitanika ili 10. VI5 I VIII3 (100%).4% dalo je netačan odgovor.5% 17.3% 3 ispitanika 13.EkoIst' 06.3% ili 4 ispitanika 10.6% 1 ispitanik ili 7.6% ili 1 ispitanik ili 5. U koje svrhe još primenjuješ čaj? Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Za ispiranje grla 4 ispitanika ili 6 ispitanika ili 37. Koji čaj najradije piješ? Po analizi ankete.3% ili 2 ispitanika 3.4% ili 6 ispitanika 26. Tačan odgovor dalo je 14 učenika ili 63. čajevi koji se najviše piju su: Razred i odeljenje V3 Nana Kamilica Majčina dušica Voćni čaj 21 ispitanik 32. dok učenici VII2 nisu 100% dali tačan odgovor.6% 70. 237 .5% VI5 ili 8 ispitanika 50% ili 9 ispitanika 25% VII2 ili 5 ispitanika 22. Ekološka Istina / Ecological Truth.25% 3 ispitanika ili 3 ispitanika ili 21.7% Tabela 6.9% ili ili ili 13 ispitanika ili 13 ispitanika 27.4% ili 6 ispitanika 10. 04.5% ili 7 ispitanika 30. Koja je svrha primene čajeva? VI5 VII2 ili 9 ispitanika 25% VIII3 ili 10 ispitanika 43.4% 16 ispitanika 69.6% 1 ispitanik 4. a 8 učenika ili 36.3% 14 ispitanika 21.9% VIII3 ili 13 ispitanika 33.75% ili 5 ispitanika ili 31.1% 22% ili 5 ispitanika 10. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 4.4% 13. ili ili ili ili ili 19 ispitanika ili 12 ispitanika 82.1% V3 7 ispitanika 30.3% Tabela 7.1% 2 ispitanika ili 14.9% VII2 ili 20 ispitanika 33. Da li si učestvovao-la u sakupljanju lekovitog bilja? Razred i odeljenje Odgovor Da Odgovor Ne ili 8 ispitanika ili 17 ispitanika 50% 77. – 07.3% ili 7 ispitanika 17.4% 5 ispitanika 7.6%. 06.

06. – 07.EkoIst' 06..Pravilna ishrana. Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem. Zagađena životna sredina i lekovite biljke. žitarice u svim oblicima.htm 238 .. Pod pravilnom ishranom podrazumeva se sveža hrana . Poželjno je povremeno piti čaj od zdravca. i saradnici. Postujte pravila prirode! Odreknite se svojih loših navika! LITERATURA [1] Blagojević B. Beograd. 04. 1995. 2003. Kao animaciju osnovaca da razmišljaju na pravilnu ishranu i konzumiranje čajeva umesto gaziranih napitaka načinili smo na taj način što smo ih uključili u ovaj rad učešćem u anketi. voće i povrće bogato vitaminima C i E. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Čovek je vekovima koristio lekovite biljke kao hranu i kao lek. Ekološka Istina / Ecological Truth.ZDRAVA ISHRANA.htm [4] www. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Niš. Ishrana predstavlja osnovnu odliku čoveka.Ulažite ishranom u svoje zdravlje. [2] Nikolić M. žalfije. [3] www. zeleni čaj. Ima veliki značaj i neophodna je svim živim bićima. 2006. Fakultet Zaštite na radu.

E4 POLJOPRIVREDA AGRICULTURE .

Oni se dešavaju putem primene različitih agrotehničkih mera (kontaminacija teškim metalima. Geološki sastav podloge je veoma raznovrstan. soil. heavy metals. Otuda su. Centar za strna žita Kragujevac IZVOD: U radu je dat prikaz kvaliteta zemljišta.. Nadica Savić1 1 Poljoprivredni fakultet. Olivera Nikolić2. as well as degree and ceases of its pollution in Kragujevac and surrounding. pollution. pseudoglej (epiglejno zemljište) i aluvijalni nanosi u dolinama reka i rečica (Jelić et al. It was founded increasing of content of some heavy metals and radioactive nucleotide 137 Cs. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja STUDIJA O KVALITETU ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU KRAGUJEVCA I OKOLINE STUDY ABOUT SOIL QUALITY IN KRAGUJEVAC AND SURROUNDING Miodrag Jelić1. ANALIZA SADAŠNJEG STANJA PLODNOSTI I ZAGAĐENOSTI ZEMLJIŠTA Načini i vrste zagađenja zemljišta na području Kragujevca i okoline su brojni. Univerzitet u Prištini sa sedištem u Lešku 2 IZIUP "Srbija" Beograd. pojedinim opasnim materijama iz različitih 241 . 2003. kao i stepen i uzroci njegovog zagađenja na području grada Kragujevca i okoline. Analyzes of fertility and soil pollution showed out presence of dedegradation processes binded to increasing of soil acidity. sadržaja nitrata i mobilnog aluminijuma. ABSTRACT: This paper deals with soil quality. – 07. Najzastupljeniji tipovi zemljišta su: gajnjača (eutrični kambisol). Analizom stanja plodnosti i zagađenosti zemljišta na području Kragujevca i okoline utvrđeni su pojedini ekološki problemi vezani za povećanje kiselosti zemljišta. što je bitno uticalo na formiranje raznih tipova zemljišta i njihovu strukturu. fertility. zemljište. sadržaja mobilnog aluminijuma. pobrđima i samo delom aluvijalnim ravnima. content of nitrate and mobile aluminium. UVOD Područje Kragujevca i okoline predstavljeno je zatalasanim zemljištima. pesticidima i radionukleidima). plodnost. prisutne posledice koje proističu iz veoma izražene degradacije zemljišta i odsustva njegove zaštite od ovih negativnih procesa (Jelić et al. Krstić et al. 04. Zadaci zaštite zemljišta od prisustva različitih degradacionih procesa i zagađenja su veoma složeni i u većini slučajeva zahtevaju multidisciplinarni pristup.EkoIst' 06.c). 2003). smanica (vertisol). Key words: Al mobile.. Ekološka Istina / Ecological Truth. teški metali. Analizom stanja plodnosti i zagađenosti zemljišta na ovom području ustanovljeno je prisustvo degradacionih procesa vezanih za povećanje zemljišne kiseloosti. zagađenost. Jelić et al. 2003.c. pojedinih teških metala i radionukleida 137Cs. Jelena Milivojević2... kao i povećanje sadržaja pojedinih teških metala i radionukleida 137Cs. Ključne reči: Mobilni aluminijum. 06. 2002. 2006.

2003.58 .16 13.N (ppm) Ukup.00 1.7 2. Jelić et al. 06.48 4.90 .09 – 0.6 – 119.52 – 13. 242 ..b).6..97 – 6.13 – 23.) Pristupačni P2O5 (mg/100 g zem. Jelić et al.33 1330 . Smanjenju plodnosti ovih zemljišta doprinelo je i smanjenje sadržaja pojedinih biogenih elemenata. aerozagađenja.c).EkoIst' 06. Plodnost zemljišta tipa Vertisol Table 1. Živanović et al. 1990) Ispitivani parametar pH u H2O pH u KCl Sadržaj humusa (%) Ukupan N (%) NH4.33 – 4.6 – 330. 1996.42 4.84 5.37 4.2 76.. 2003. čije posledice su znatno smanjenje njegove plodnosti (Jelić. Nekontrolisanom obradom.76 – 2. 2003. neadekvatno korišćenje zemljišta izgradnjom naselja i industrijskih postrojenja na najplodnijim zemljištima (Bojić et al.38 203.6 103. 2002. 2004). Azotna mineralna đubriva su najviše korišćena hemijska sredstva na zemljištima Kragujevca i okoline. Jelić. – 07..83 1440 . Višegodišnja i nekontrolisana primena naročito azotnih đubriva u velikim količinama dovela je do povećanja kiselosti zemljišta.25 – 9. P2O5 (mg/100 g zem. uništavanja i seče šuma.40 – 24.) Dubina uzimanja uzoraka zemljišta (cm) 0 .05 5.37 – 2.77 159.97 – 4. acidifikacije i drugi oblici kontaminacije zemljišta.62 – 17.50 0. kao i akumulacija štetnih i opasnih materija.39 0. Veinović et al.1 0. 2003.8 – 152. đubrenjem i zaštitom uzgajanih poljoprivrednih biljaka u cilju postizanja maksimalno mogućih prinosa proizvođači su podsticali degradacione procese svojih zemljišta i doveli do smanjenja njegove efektivne plodnosti i produktivne sposobnosti. akumulacije nitrata u zemljištu i biljkama. što doprinosi većoj ili manjoj degradaciji zemljišta ovoga područja (Jelić. 1990.20 – 9.7 – 285..20 20 – 40 40 – 60 5.07 1. Tako je. 2002).a..3 – 103.47 – 4.15 – 4.1570 20. čemu doprinosi i sve prisutniji deficit vlage u zemljištu (Jelić et al. 2003.02 0.b. Ekološka Istina / Ecological Truth. Jelić et al.21 – 1.4 88. Soil fertility of Vertisol type (Jelić. registrovana godišnja potrošnja azotnih đubriva na ovim zemljištima preko 3000 tona. kontinuirano su prisutni razni oblici erozionih pojava.13 Na zemljištima ovoga područja godišnje se upotrebe velike količine đubriva (preko 5. Jelić et al.) Ukupni K2O (mg/100 g zem.22 189.11 – 0. Jelić et al.1570 17. Osim toga.0000 tona). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bioindustrijskih izvora.10 – 2. Tabela 1. 1990.5.11 5. 2006.) Pristupačni K2O (mg/100 g zem.8 0.33 1390 – 1700 23.33 – 26..14 8.N (ppm) NH4 + NO3.12 – 0. zatim je povećana i mobilnost Al u zemljištima.. 2003..0 – 249.63 2. 04.

4+1.6 192.1 3.04+0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2.9 0. Sadržaj mobilnog Al u zemljištu tipa Vertisol pod usevom pšenice u zavisnosti od primene različitih doza N.4 0.6+1.0-18.06 0.1+77.0 62. april 11.1 0.2+0. 2004).2+77.1-7.3 Prosek 7.EkoIst' 06.0 17.2 4.6 225.5 260.9-7.3 9.5 17.5 55.5+2.7-16.8 127.2 12.3+24. Content of hevy metals in the studied soil in Kragujevac's region – mg/kg (Jelić et al. Ekološka Istina / Ecological Truth.5+1.2 0.7+3.5 9.0-286. prirodnih i veštačkih radionukleida pokazuju tendenciju povećanja.9 2.9-11.7-99.0+54.2 0.21 Uzgajana biljna vrsta.3 0. april 4. Content of mobile Al in the vertisol soil type crop wheat in dependence on application of different N.5 15.04 0.1+81.2+41.3-6.8 0.1 21.6 14.0 2. 2006.12+0.02-0.7+2.4-5.0+68.đubriva i vremena uzimanja uzoraka zemljišta.4-3.1+4..4-174.0 154.8 2.5 9.0-7.5 2.7 11.0 317.1-218.3 3. standardna devijacija i rang) Table 3.19 5. – 07.1-11.8 210.07+0.4+104.005-0.6 3.2 0. 04.8 13.0-0.8 1.3-12.doses and the time of taking samples – mg/100 g of soil (Jelić.9 66.. 2004) Element Livada Fe Mn Zn Cu Pb Cd 133.3 0.5+1.0 0.22 Opasnost od zagađenja zemljišta Kragujevca i okoline radioaktivnim elementima je realna od prisustva značajnije količine veštačkog radionukleida cezijuma (137Cs). 243 . N = 14 Pšenično Kukuruzište Zasad šljive polje 75+47.2 3.4 0.1 1.8 2.8 4.7-32. Tabela 3.7-350.02+0.6+9.6+3.0 4.08 0.8-10.1 3.05 0. Sadržaj teških metala u zemljištima Kragujevca i okoline (srednja vrednost.2 Zasad jabuke 44..1 0.7 5.1 140. 06.5 3.08+0.4 187.9-3.4-110.9 59.5 0.1 10.0-0.0 14. naročito na zemljištima pod prirodnim lavadama (Jelić et al. 2004). U ispitivanim zemljištima na ovom području zabeležen je visok sadržaj aktivnog Mn i Fe.9 8.0-310. sa sadržajem od 50 do 350 Bq/kg (Krstić et al. april 6.6 0.9-135.5+1.0-6.0 5.3+2.8 1.8 0. april 5.3+3.5+25.7 22.4 Opasne materije u zemljištima Kragujevca i okoline u obliku teških metala. Table 2. 1996) Vreme uzimanja Doze azota (kg/ha) Prosek uzoraka 60 250 2.0510.1 15.1 8.3+1.0-0.8 2.9-496.

M. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 4. 1-121. Magistarski rad. 04. M. Veinović.. M. Ekološka Istina / Ecological Truth. Jelić. U cilju sprečavanja i zaustavljanja zagađenja iz vazduha (aerozagađenja) i primenjenih hemijih preparata (pesticida. (1996): Proučavanje mineralne ishrane pšenice gajene na zemljištu lesivirane smonice. koja je uslovljena povećanjem kiselosti. 2006. Zbornik radova "Zimska škola za agronome".15 0. Doktorska disertacija.. Vertikalna raspodela 137Cs u zemljištu (fitovane vrednosti konstanti) Table 4.. Vertical profile of 137Cs in soil (fitting of values constants) Lokacija 1. M. fosfatizacija i humifikacija. preći na upotrebu ekoloških energenata i kontrolu primene hemijskih zaštitnih sredstava i njihovu zamenu sa efikasnim biološkim preparatima. Jelić. (1990): Uticaj višegodišnjeg đubrenja na promene nekih osobina zemljišta tipa smonica u lesiviranju. Pešić.83 0. – 07. 2. vol. 3. kao i povećanjem sadržaja pojedinih teških metala i radionukleida 137Cs. U cilju sprečavanja daljih degradacionih procesa i zagađenja zemljišta potrbno je primeniti određene meliorativne mere. Coch (Bq/m2) G G korektna homogen a 9300 11000 10400 11100 CoNp (Bq/m2) G G korektna homogen a 16700 14200 9500 8600 D (cm2year-1) G G korektna homogen a 0. sadržaja nitrata i mobilnog Al. Poljoprivredni fakultet.00 0.56 0. 45-54. R. Jelić. U: Studija o pročlim. S.59 0. kao i zaustaviti dalji proces degradacije zasnivanjem poljoprivredne proizvodnje na ekološkim principima i uvođenju sistematske kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva. Kisela i zemljišta zagađena teškim metalima neophodno je kalcifikovati krečnim materijalima a na zemljištima sa niskim sadržajem pristupačnog fosfora primeniti meliorativno fosforna đubriva (fosfatizacija). M. đubriva). 06. 2. (2002): Nove tehnologije u proizvodnji strnih žita. (2003): Energetska efikasnost u Kragujevcu i okolini.15 0. ZAKLJUČAK Zemljišta Kragujevca i okoline nalaze se u manjem ili većem stepenu u procesu degradacije. LITERATURA 1. kao što su kalcifikacija. 4. 244 . 6. Milovanović. N.31 V (cm year-1) G G korektn homogena a 0.26 MERE I MOGUĆNOSTI SANACIJE DEGRADIRANIH ZEMLJIŠTA Obradiva zemljišta Kragujevca i okoline mogu se očuvati.EkoIst' 06.. sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline. Bojić. Zemun. EKO CENTAR Kragujevac. Lukić. Stojanović. 1-61. Zemun. 9-21. S. kao i obavezno uvođenje sistematske kontrole plodnosti zemljišta i kontrole celokupne poljoprivredne proizvodnje. Obzirom na prisutne izvore zagađenja neophodno je uraditi analize zemljišta na sadržaj neorganskih i organskih zagađivača i utvrđene vrednosti uporediti sa MDK (maksimalno dozvoljene količine). Poljoprivredni fakultet..

G. vol. 53. (2004): Mobile aluminium in some serbian acid soils and its toxic effect on wheat and maize plants. 13-20. Krstić. Stojanović. Živanović.. S. sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline. J. S... Ekološka Istina / Ecological Truth. M. Pešić. Bojić. 21-28. 11. G. S. 8. (2002): Uticaj mineralnog. Nikolić. (2003): Vertikalna raspodela 137Cs u tlu. Jelić. S. O. Dugalić. G. (2003. N. 207-213. N.c): Zagađenje zemljišta u Kragujevcu i okolini.. Jelić. No 7. 7. Jelić. 23-38. M.. 245 . Živanović. S. Lukić.EkoIst' 06... Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 5. Zbornik radova "Zimska škola za agronome". Veinović.. M.. 06. (2003. Jelić.. 10. 83-91. R. Dugalić. Internacionalna konferencija TEMPO. Jelić.... Stojanović. 04. J. Živanović.b): Uticaj višegodišnjeg đubrenja na promene najvažnijih hemijskih osobina kiselog vertisola i prinose ozime pšenice. Čačak. (2003. M. Milivojević.HP 2002. Stevanović. S.. Stojanović. M. sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline. S. M. Dugalić. Nikolić... Zbornik radova: XXII Simpozijum JDZZ. U: Studija o pročlim. Lomović. O. S. organskog i krečnog đubriva na produktivne i morfološke osobine zrna jarih strnih žita gajenih na kiselom zemljištu. U: Studija o pročlim..Katić. Nikezić. 6. J.. Petrovac. 9. No 1. 2006. G. M. Milivojević. Simpozijum "Ekologija i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u braničevskom okrugu". Trifunović... 7. vol. (2003): Zagađenje vazduha u Kragujevcu i okolini... Jelić. J. Dugalić. Živanović. 53-66. Zemljište i biljka. D.. EKO CENTAR Kragujevac.a): Tehnologija proizvodnje strnih žita za uslove kiselih zemljišta. 181-184. – 07. EKO CENTAR Kragujevac. D.

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

UTICAJ NAVODNJAVANJA OROŠAVANJEM I PRIMJENA NPK DJUBRIVA NA PRINOS, KVALITET I VEGETATIVNI POTENCIJAL VRANCA INFLUENCE OF FERTILIZING, BY NPK FERTILIZERS, AND IRRIGATION TO THE YIELD AND QUALITY OF GRAPE VRANAC
Slavko Mijović, Ljubomir Pejović, Tatjana Popović Biotehnical Institute, Podgorica, Serbia and Montenegro
IZVOD: U periodu 1999-2002. godine ispitivan je prinos, kvalitet groždja i vegetativni potencijal vranca u uslovima navodnjavanja na plitko obradjenom zemljištu i na zemljištu pod travom, sa i bez djubrenja NPK djubrivima. Na osnovu dobijenih rezultata može se reći da su prinosi groždja i vegetativni potencijal bili veći kada je primijenjeno NPK djubrenje, bez obzira na način iskorišćavanja zemljišta. Medjutim, svi parametri imaju veće vrijednosti na parcelama koje su bile plitko i često obradjivane. Sadržaj šećera i kiselina u širi bio je isti bez obzira na način korišćenja i primjenu NPK djubriva. ABASTRACT: In the period 1999-2002. the yield, quality of grapes and vegetative potential of Vranac variety were studied in the conditions of irrigation by flooding with application of two manners of soil maintenance, shallow cultivation and overgrowing with grass, with and without applying NPK fertilisers. On the bases of the results obtained, we can state that the yield of grapes and vegetative potential (rankenss of vine) were higher in the conditions of applying NPK fertilisers not with standing the manner of soil maintenance. Otherwise these parameters had higher values on the plots maintained by shallow more frequent cultivation. Content of sugar and acids in the must was almost the same regardless the way of soil maintenance and application of NPK fertilisers. Key words: irrigation, manner of soil maintenance, fertilisation, yield, sugar, acids, vegetative potential.

INTRODUCTION Using the shallow soils for intensive agricultural production is related to a number of problems, especially in the conditions of Mediterranean climatewhich prevails in agroecological conditons Podgorica. Considering unfavourable distribution of rainfall in our environment, it is impossible to imagine successful vineyard growing without irrigation, while classical cultivation of land in vineyard has been substituted more and more with maintenance of very surface of the soil by applying herbicides or overgrowing with grass. The aim of this paper was to state yield, qualty of grapes and vegetative potential of autochthonous wine grape variety Vranac in the conditions of irrigation by flooding, and soil maintenance in two ways (shallow more frequent cultivation and overgrowing with grass) with and without applying NPK fertilisers.

246

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

MATERIAL AND METHOD OF WORK The researches were conducted on the experimental plantation owned by Agricultural Institute in Podgorica-Montenegro. Experimental vineyard was establish with variety Vranac on therootstock Kobber 5 BB. The spacing between vines is 2,5x 1 m. The stem is shaped with two sprouts spreading horizontally on the spalire, 60 cm high. Mixed pruning was applied. The trail including different manners of soil maintenance, irrigation and fertilisation of vineyards is put under split-split-plot system. The basic plot covered 100 m2. It includes: three ways of soil maintenance, two ways of irrigation and five combinations of fertilisation (total of 300 trail plots). The experimental vineyard was established on cement-brown Mediterranean soil which was created on quarternalny fluvial-glacial stony pebbly sediments of various composition and great mightiness. An average depth of the profile is about 60 cm. The soil contains 35-60% of skeleton and there is up to 50% of sand in the fine soil. The soil without carbonate is with acid to low acid reaction. In the surface layer there is enough quantity of humus (3-4%), and average quantity of potassium (15-20 mg K2O) while it is very poor in easy approachable phosphorus (1-2 mg P2O5). The climate is characterised by: relatively high average air temperatures (15,5 C), hot summers and mild winters, a great amount of rainfall (1650 mm) with very unfavourable distribution over the year. In the period June-August 10% of annual quantity of rain falls, so that there is always lack of water for the vines at that time. This paper shows the results of studying yields, qualty of grapes and vegetative potential of Vranac variety in the conditions of irrigation by flooding with or without applying NPK fertilisers. Irrigation by flooding was applied 2-3 times depeding on the year, and quantity of irrigation water was determined depending on retention capacity of soil. The irrigation was applied when the moinsture in the soil would drop to 18% (point of fading is about 12,5%). Shallow cultivation was carried out by milling machine and cultivator, 3-4 times a year depending on weed growth and with manual supplementary cutlivation of the surface below the vines which cannot be reached by machine. Overgrowing with grass was carried out by sawing, grass growing in the parks (Trifolium repens, Lolium perene, Fesenta rubra, Poa pretense), but later on spontaneous vegetaion prevailed, so that composition of grass growing was indentical to those growing on natural with grass overgrown surfaces. The grass was cut 2-3 times a year and left in mulch. Fertilisation was applied every year in eraly spring by its distribution and registered by standard methods. The yield of grapes taken from 6 experimental vines of each repetition was determined by wieghing. Sugar content was determined by must meter and total acids were the first factor was manner of soil maintenance and application of fertiliser was the second factor.

247

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

RESULTS AND DISCUSSION Yield of grapes On the bases of 5 year results, presentade in Table 1, an average yield of grape per vine was 3,11 kg on the plots where more grequent shallow cultivation was applited without application of fertilisers i.e. 4,22 on the plots where NPK fertiliser were applied. Table 1. - Average yield of grapes (kg/vine) for the period 1999-2002.
Ord./numb 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 3.11 2.93 2.99 NPK 4.22 3.81 3.71

O* - without NPK fertilizers

On the plots overgrown with grass without applying fertilisers, an average yield of grapes per vine was 2,93 kg, i.e. 3.81 kg with application of NPK fertilisers. On the average, regardless the way of soil maintenance, on the plots were NPK fertilisers were applied, the yields of grapes pere vine were: 2.99 kg without NPK fertilisers and 3.71 with application of NPK fertilisers. In the eralier reseaches conducted by Ulicevic et al (1972, 1987), it was stated that yields of grapes on the plots wich have been under the grass cover permanently throught the years, in the conditions of irrigation and fertilisation with NPK fertilisers, did not importantly vary neither compared to those on the barren uncultivated plots nor the those wich were either shallow or normally cultivated. Content of sugar and acids in the must In the conditions of irrigation by flooding in both variants of soil maintenance in the vineyard (shallow cultivation and overgrowing with grass), on the plots without applying fertilisers, somewhat higher content of sugar in the must was noted down (18.70% and 19.50%), compared to the plots where NPK fertilisers were applied (18.63% and 18.40%). Table 2. - Average content of sugar in the must (%) in the period 1999/2002.
Ord./numb. 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 18.70 19.50 18.90 NPK 18.63 18.40 18.20

O* - without applying NPK fertilizers

248

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

However Scienza et Valenti (1984) stated that in the Italian environment, depressive impact of overgrowing with grass, on the content of sugar in the must of Italian reasling. The content of acids (Table 3.) in the must and surfaces maintained by shallow more frequent cultivation in the conditions without application of fertukusers amounted 6.50 g/l while on the plots where NPK fertilisers were applied it amounted 6.60 g/l. Table 3. - Average content of acids in the must (g/l) for the period 1999/2002
Ord./num b. 1 2. Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 6.50 6.70 6.40 NPK 6.60 6.58 6.51

O* - without application NPK fertilizers

On the plots overgrown with grass, in the conditions without applying fertilisers, the content of acids, amounted 6.70 g/l, and in the conditions of appllyng NPK fertilisers it amounted 6.58 g/l. On the bases of data on conent of sugar and acids in the must on the plots with and without applying NPK, we can state that these parameters varied negligibly regardless the way of soil cultivation. Vegetative potential (average green mass pruned from the vine) From the data shown in the table 4. it comes out that the green mass taken off the vine by pruning was bigger on the plots on which NPK was applied regrdless the way of soil maintenance. Table 4.- An average mass pruned from the vine (g) for the period 1999/2002.
Ord./num b. 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 574 593 580 NPK 724 711 712

O* - without application of NPK fertilizers

Generally speaking, rankeness of vine was bigger on the plots with shallow soil cultivation in the conditions with and without application of NPK fertilisers compared to same conditions on the plots being ovegrown with grass. Nikov (1972), Rangelov (1972), Ulicevic ett al. (1983, 1987) obtained similar results. CONCLUSION On the bases of the tresults obatined the following can be concluded:

249

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Under conditions of irrigation by flooding, somewath higher yield of grapes per vine was achieved on the shallow cultivated plots fertilised by NPK fertilisers compared to the plots overgrown with grass. An average content of sugar and acids in the must on shallow cultivated non fertilised plots, was somewhat lower than on the plots overgrown with grass, while on those fertilised by NPK fertiliser was higher. Vegetative potential i.e. green mass pruned from the vine was bigger on shallow cultivated plots with and without applying NPK fertilisers compared to the plots overgrown with grass. Generally speaking, the yield of grapes as weell as vegetative potential, was higher in the conditions of irrigation and application of NPK fertilisers regardless the wayx of soil maintenance. Otherwise these parameters had higher values on the plots maintained by shallow more frewuent cultivation. The content of sugar and acids in the must was nearly eyual regardless the way of soil mantenance and application of NPK fertilisers. REFERENCES
1. 2. 3. 4. Nikov, M. (1972): A fertilisation de la vigne, soumise a une non culture, continue per deshebage chimique 3. Coll. Eur. Medit. Cong. Alim. Plante Cult, Budapest. Brangelov, B. (1972): Značenie na počvoobrabotkatana lozata, Lozarstvo i vinarstvo. Go. XXI, No 2. Sofija. Scienza, A.; Valenti, L. (1984): Effeti del inerbimento sulla produttivita e qualita del Riesling I e Moscato C. in Valle Versa (Pavia) Vignevini, No 1-2:27-32. Ulićević, M., Marković,M. (1972): Addition to the knowledge on manner of soil maintenance, fertilisation and irrigation of vinezards on annual cucly of vine development. Agriculture and forestry, 18,2. Titograd. Ulićević, M.,Pejović, Lj. (1983): Some results of 12 years trail with fertilisation on the vineyards in the vicinity of Titograd in interaction with manner of soil maintenance and irrigation Agriculture and forestry, XXX, 1. 47-56, Titograd. Ulićević, M., Pejović, Lj., Jerković, D.(1987): Some results of 15 years of trails with manner of soil maintenance. 50 years universary of Agricultural Institute - Titograd, Collection of papers, pgs. 125-144. Titograd. Mijović S., Tatjana Popović (2002): Uticaj mineralnih i organskih djubriva na prinos i kvalitet groždja sorte Vranac. XIV Savjetovanje vinogradara i vinara Srbije, br.390-393. Vršac.

5.

6.

7.

250

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

NITRIFIKACIONE BAKTERIJE I KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI THE NITRIFICATION BACTERIA AND NITROGEN CYCLE
Milena Cvetkovska1 (student), Milovan Vuković2, Vladimir Cvetkovski3 Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet (grupa za biohemiju )1, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru2, Institut za bakar, Bor3
IZVOD: Za celokupni život na planeti zemlji neophodna su jedinjenja azota, t.j. proteini i nukleonske kiseline. Vazduh koji je sastavljen 79 % procenata od azota (N2), osnovni je izvor azota. Ali većina organizama ne može koristiti azot u molekularnom obliku. Sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u “fiksirajućem” obliku t.j. u vidu jedinjenja kao što su nitratni joni (NO3−), amonijak (NH3) i urea (NH2)2CO. Životinje obezbeđuju potrebu za jedinjenjima azota (i sve ostalo) iz biljaka (ili životinje koje se hrane biljem). Četiri su osnovna procesa koja su osnova kruženja azota u biosferi: azotofiksacija, deaminacija, nitrifikacija i denitrifikacija. Mikroorganizmi imaju osnovnu ulogu u svim ovim procesima. Ključne reči: azot, bakterije, azotofiksacija, nitrifikacija, deaminiacija, život ABSTRACT: All life requires nitrogen-compounds, e.g., proteins and nucleic acids. Air, which is 79% nitrogen gas (N2), is the major reservoir of nitrogen. But most organisms cannot use nitrogen in this form. Plants must secure their nitrogen in "fixed" form, i.e., incorporated in compounds such as: nitrate ions (NO3−), ammonia (NH3) and urea (NH2)2CO. Animals secure their nitrogen (and all other) compounds from plants (or animals that have fed on plants). Four processes participate in the cycling of nitrogen through the biosphere: nitrogen fixation, decay, nitrifacition, denitrification. Microorganisms play major roles in all four of these processes. Key words: nitrogen, nitrogen fixation, nitrifacition, decay, life

UVOD Za celokupni život na planeti zemlji neophodna su jedinjenja azota, t.j. proteini i nukleonske kiseline. Vazduh koji sadrži 79 % procenata azota (N2), osnovni je izvor azota. Ali većina organizama ne može koristiti azot u molekularnom obliku. Sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u “fiksirajućoj” formi t.j. u obliku jedinjenja kao što su nitratni joni (NO3−), amonijak (NH3) i urea (NH2)2CO. Životinje obezbeđuju potrebu za jedinjenjima azota (i sve ostalo) iz biljaka (ili životinje koje se hrane biljem). KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI Azot je veoma važan biogen element jer ulazi u sastav mnogih organskih materija kao što su aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline i sl. Kruženje azota u prirodi je veoma složeno, i ono se odvija u koncentričnim krugovima. Kao i kod ugljenika, vreme zadržavanja azota varira od sredine do sredine. U atmosferi i u sedimentima azot se zadržava 107 godina, u zemljištu oko 2.000 godina, a u terestričnoj biomasi najkraće – oko 50 godina1.

251

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Da bi biljke mogle da koriste azot, neophodni su posrednici koji azot iz atmosfere prevode u nitrate ili amonijak. Atmosfera je najveći rezervoar azota, sa ukupnom masom azota od 3,8 x 1021 grama. Od toga se svake godine oko 3 x 1014 grama azota biološki reciklira, što čini manje od milionitog dela od ukupno dostupnog azota! Atmosferski azot, kao što je poznato, biljke ne mogu direktno da usvajaju, već se preko posrednika azot prevodi u odgovarajuće oblike. KRUŽENJE AZOTA U BIOSFERI Četiri su osnovna procesa za kruženja azota u biosferi2: • azotofiksacija • deaminacija • nitrifikacija i • denitrifikacija

Slika 2. Kruženje azota kroz biosferu Na slici 2. prikazana je pojednostavljena šema kruženje azota kroz biosferu, koja prikazuje osnovnu ulogu mikroorganizama u svim ovim procesima. Azotofiksacija Molekuli azota (N2) su veoma stabilni. Za raskidanje veza atoma i sjedinjavanje sa drugim atomima potreban je znatan utrošak energije. Tri procesa su odgovorna za azotofiksaciju u biosferi: • • • atmosferska fiksacija pomoću svetlosti industrijska fiksacija i biološka fiksacija samostalno pomoću izvesnih mikroorganizama ili u simbiozi sa biljkama.

252

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Atmosferska fiksacija Ogromna količina svetlosne energije razgrađuje molekule azota, omogućavajući njihovim atomima sjedinjavanje sa kiseonikom iz vazduha formirajući azotove okside. Ove okside rastvara kiša, formirajući nitrate, koji dospevaju na zemljinu površinu. Industrijska fiksacija Haber je 1908 god. pronašao hemijski proces za dobijanje amonijaka (NH3) iz reakcije gasova azota i vodonika: N2 + 3H2 → 2NH3 koja se odvija pri ekstremnim procesnim uslovima, na temperaturi od 600 C0 i pritisku 200 atm, uz pomoć katalizatora. Kao reagenti za proces se koriste atmosferski azot i vodonik (koji se dobija iz prirodnog gasa ili petrolejuma) Amonijak može direktno da se korsisti kao veštačko đubrivo, ali se veći deo dalje procesira u ureu (NH2)2CO i amonijum nitrat (NH4NO3). Biološka fiksacija Nađeno je da u prirodi izvesne bakterije imaju sposobnost da fiksiraju azot3. • neke vrste žive u simbiozi sa mahunastim biljkama (na primer, u soji, detelini) • neke u simbiozi sa biljkama različitih od mahunastih (na primer, jovovina) • neke azotofiksirajuće bakterije žive slobodno u zemlji • azotofiksirajuće cijano bakterije su bitne za održavanje đubrivosti (plodnosti zemljišta) kao što su vlažna pirinčana polja Biološka azotofiksacija je rezultat kompleksne aktivnosti niza enzima kao i značajne potrošnje ATP. Premda je amonijak prvi stabilan proizvod, on se brzo integriše u proteine i druga organska jedinjenja azota. Biološka fiksacija azota predstavlja redukcioni proces prevođenja gasa azota (N2) iz vazduha u formu amonijaka (NH3). Ovo je vitalan ekološki proces jer sve zelene biljke imaju potrebe za azotom u obliku amonijaka ili nitrata koji im je neophodan za sintezu aminokiselina sopstvenih proteina, a biljni proteini predstavljaju isključivi izvor proteina za životinje. Jedini organizmi koji mogu obaviti ovu redukcionu reakciju na našoj planeti su upravo neke vrste bakterija i Cyanobacteria, tako da je celokupan život na našoj planeti praktično direktno, odnosno indirektno zavistan od ove njihove aktvnosti. Najveći deo neorganskog azota na našoj planeti egzistira u vidu gasa (N2) i kao takav je neupotrebljiv za biljke. Praktišno možemo reći da azotofiksirajući oblici prokariota obezbeđuju kariku između neizmernog bogatstva azota kao gasa u atmosferi i ostalog živog sveta na našoj planeti. Azot koji se fiksira u obliku amonijaka ili amonijuma predstavlja osnovni materijal za hemoautotrofne nitrifikatorske bakterije. Nitrati koji se obrazuju aktivnošću nitrifikatorskih bakterija takođe mogu biti korišćeni od strane biljaka. Baketrije koje mogu vršiti fiksaciju azota su veoma mnogo proučavane, posebno sa aspekta njihovog značaja za poljoprivredu. Već je duži period vremena poznato da mahunarke (pasulj, lucerka, grašak, detelina, grahorica) predstavljaju

253

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

znašajne kulture u ratiranju useva na poljoprivrednim površinama jer poboljšavaju plodnost zemljišta. Razlog za ovo nalazi se u tome što na nodusima korena mahunarki žive bakterije iz roda Rhizobitom Ove bakterije koriste šećere koje produkuju biljke u procesu fotosinteze a za uzvrat ih snabdevaju amonijakom. (-160 Kcal/Mol) N2 → 2N 2N + 3H2 → 2NH3 (13 Kcal/Mol) bakterije Azotobacter, Beijerinckia, Clastridium, Rhizobium, Cyanobacteria Asimilacija azota se odnosi ne deo ciklusa u kojem se amonijak ugrađuje u organske molekule opšte formule R−NH2, kao što su nukleinske kiseline. Deaminacija Deaminizacija se, s druge strane, odnosi na proces u kojem se organski molekuli koji sadrže azot razgrađuju, stvarajući tako amonijak. Proteini sintetizovani od strane biljaka kao i hidrokarbonati, koji se unose sa hranom, u toku metabolizma transformišu se u nus produkte, organska jedinjenja azota koja se najvećim delom vraćaju prirodi kao fertilizeri. Krajnja korist ovih materija su mikroorganizmi deaminacije, koji razlažu molekule sadržani u fertilizerima i izumrle organizme prevodeći ih u amonijak. Nitrifikacija Nitrifikujuće bakterije su hemoautotrofni oblici koji oksiduju amonijak (NH3) ili amonijum (NH4+) u nitrite (NO2−), odnosno nitrite u nitrate (NO3−). Ove bakterije imaju primarnu ulogu u ciklusu kruženja azota na našoj planeti. NH4+ + 3/2O2 → NO2− + H2O + 2H+ amonijum nitrit 65 Kcal/Mol bakterija Nitrosomonas NO2 + 1/2O2 → NO3− nitrit nitrat 17 Kcal/Mol bakterija Nitrobacter Denitrifikacija Tri predhodna procesa, koji se odigravaju u prirodi, zasnivaju se na prenosu azota iz atmosfere u ekosisteme. Denitrifikacionim procesom redukuju se nitrati do elementarnog azota, vraćajući azot na taj način u atmosferu. Ovaj proces je takođe katalizovan od strane mikroorganizama. Oni žive duboko u zemlji i vodenim

254

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

sedimentima u kojima u kojima vladaju anaerobni uslovi. Oni koriste nitrate, kao alternativni agens kiseoniku, u ulozi akceptora kiseonika u njihovoj respiraciji. Denitrifikacija se može smatrati specijalnim slučajem opšteg procesa poznatog kao redukcija nitrata. Naime, reakcije redukcije nitrata do krajnjeg produkta, azota, teku u nizu: NO3− → NO2− → NO → N2O → N2 Konačno, moguć je sled reakcija u smeru ponovnog stvaranja amonijaka, polazeći od nitrata. Taj proces, poznat kao nitratna amonifikacija, NO3− → NO2− → NH3 POREMEĆAJ RAVNOTEŽE KRUŽENJA AZOTA Poremećaj ravnoteže kruženja azota u prirodi dovodi se u vezi sa sve većom azotofiksacijom. Poljoprivreda sada može biti odgovorna za generisanje jedne polovine azotofiksacije na zemlji usled: • velike proizvodnje veštačkih đubriva procesom industrijske fiksacije • porasta poljoprivrednih površina pod sojom, detelinom i drugim kulturama Što predstavlja značajan uticaj na prirodni cikuls azota. Da li denitrofikatori mogu da uravnoteže ciklus azota? Verovatno ne. Prisutni su primeri, povećanja sadržaja azota u ekosistemu. Jedan nepovoljan primer je, zagađenost jezera i reka od rastvaranja azotnih đubriva iz zemlje i susednih farmi. Treba izneti i činjenicu da ova uspešna nastojanja na porastu fiksacije azota mogu da poremete globalni balans azota. Naime, godišnja fiksacija azota je već veća za 50% u odnosu na predindustrijski nivo od 150 miliona tona godišnje (1850 god.). Potencijalna akumulacija viška fiksiranog azota izaziva bojazan zbog zagađenja voda nitratima i mikrobiološke prozvodnje gasa N2O. Ovaj gas, prema atmosferolozima, može uticati na tanjenje zaštitnog ozonskog sloja. LITERATURA
1) 2) 3) M. Vuković, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet uBoru, 2005. http//users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/E/Eubacteria.html#Nitrifying bacteria I. Radović, B. Petrov, Raznovrsnost života, Zavod za udžbemike Beograd, 1998.

255

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

KOLIČINE ADSORBOVANOG OLOVA U ZEMLJIŠTU IZ INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA A QUANTITIES OF INDUSTRIAL WASTE WATER LEAD ADSORBATED IN SOIL
Biljana Ristić1, Dragan Marković1, Valentina Živanović2,
e-mail: zivanovicv@yahoo.com; visapoljskola@beotel.net 2

Fakultet za Fizičku- hemiju, Beograd,Studentski trg. br.2 Viša poljoprivredno prehrambena škola Prokuplje, Ćirila i Metodija 1

1

IZVOD: U našoj zemlji se u poslednjih nekoliko godina vrše analize radi utvrđivanja raspodele teških metala u obradivim zemljištima kao i eksperimenti proučavanja porekla metala u zemljištu i utvrđivanja uslova pristupačnosti teških metala za biljke. Ispitivanjem su pokazani podaci o pristupačnom sadržaju olova u zemljištu (onom koje biljka-paprika adsorbuje) iz otpadnih voda Topličkog kraja .Kontrolno zemljište je ‚‚lesivizirani černozem’’ uzorkovano u Lukovskoj banji. Ključne reči: Voda,zagađenje,olovo,zemljište,merenje. ABSTRACT: During last years we analise distribution of heavy metals in agricultural soils.Reason for this is to find their descent in soil as well as accessibility for plants. In this work we represented a approachable quantities of lead in soil from Toplica region. Key words: Water, pollution,lead,soil, measurements

UVOD Životna sredina je pored neorganskih zagađivača izložena i organskim zagađivačima. Voda i zemljište su u većoj meri izloženi delovanju organskog zagađivača od vazduha ali je izložena i sama atmosfera. Glavna izvorišta organskog zagađenja vode jesu: urbani otpaci, industija pre svega ona prehrambena, zatim poljoprivreda, stočarstvo... Glavna konponenta organskog zagađenja su biljne i životinjske masti, fekalije, ostaci voća i povrća, kao i otpadne vode fabrika celuloze i papira, šećera i piva, mesnatih i mlečnih proizvoda, slatkiša, i dr. Danas proizvodnja hrane dovodi do značajnih izmena u biosferi Zemlje i , uz prateće aktivnosti, značajno utiče na povećanje zagađenja i izmenu fizičkohemijskih karakteristika zemljišta. ZAGAĐENJE ZEMLJIŠTA OLOVOM Hemija zemljišta se bavi proučavanjem međudejstva čvrste, tečne i gasovite faze putem hemijskih reakcija, a s tim i promenama, koje nastaju u rezultatu pedogenetskog procesa u prošlosti i ljudske aktivnosti (poljoprivredne hemizacije) u sadašnjosti. Zemljište se sastoji iz dve osnovne grupe materija: minerala i organske komponente. Iz ovog razloga se savremena hemija zemljišta bavi biohemijskim procesima: sintezom i transformacijom organske supstance, kruženjem ugljenika, azota, fosfora i drugih makro- i mikro- elemenata.

256

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Olovo koje je toksično, kao i njegova jedinjenja, imaju sposobnost akumulacije u biljkama i organizmima. Toksično dejstvo se ispoljava blokiranjem enzimskog sistema i inhibicije biohemijskih reakcija, jer Pb2+ jon gradi sa sulfhidridnim grupama enzima stabilne merkaptide. Na zagađivanje životne sredine najviše utiče olovo primenjeno kroz aditive benzinu. Nije mnogo poznato o hemiji olova u zemljištu. Glavni izvor zagađivanja zemljišta olovom je sagorevanje benzina, a olovo se nalazi u rastvorljivom halogenom obliku (PbClBr). Kasnije nastaju u zemljištu relativno rastvorljiva jedinjenja kao PbCO3, Pb3(PO4)2 i u manjoj meri nerastvoran PbSO4. Zbog formiranja ovakvih jedinjenja i zbog adsorpcije dvovalentnog katjona (Pb2+), kretanje olova u zemljištu je većinom malo. Pri zakiseljavanju alkalnih zemljišta dolazi do oslobađanja prethodno vezanog olova, posebno ako je ono bilo u obliku jedinjenja – PbCO3. Kontrolno zemljište je uzeto iz Lukovske banje i odgovara tipu zemlje lesivizirani černozem na osnovu pedološke karte i agrohemijskih parametara koji su određeni još ranije. Zbog topografskog položaja ovog tipa zemljišta relativno je visok nivo podzemnih voda i veliki je broj oscilovanja nivoa vode u zemljištu. U njemu se najviše primećuje migracija. Uticaj poplava i podzemnih voda je najveći na sadržaj karbonata, tako da mogu, u zavisnosti od njihovog uticaja nastati prostori koji sadrže i koji ne sadrže karbonate. Sadržaj karbonata se kreće od 0-17%, pH od 6,0- 8,5 u zavisnosti od sadržaja karbonata a sadržaj humusa varira od 3-6%. U ovom tipu zemljišta sadržaj lako pristupačnog fosfora veoma varira jer zavisi od prirode nanosa. REZULTATI RADA Cilj ovog rada je da se odrede količine olova koje je adsorbovalo zemljište iz otpadnih voda uzetih sa šest lokacija Topličkog okruga . Zemljište je raspoređeno u šest eksperimentalnih parcela i zalivano otpadnim vodama da bi se pratila akumulacija Pb kako u zemljištu tako i u paprici koja je u periodu od semena do ploda (šest meseci) polivana ovim vodama.Uzorci vode:1 – Lukovska banja, 2 – Šik, Kopaonik(Kuršumlija), 3 – Hissar, Prokuplje, 4 – FOM, Prokuplje,5 – Deponija, Prokuplje, 6 – Berilje, Prokuplje. Polivanje je vršeno svakog dana sa oko 150ml konzervirane otpadne vode a polivanje je završeno kada su se pojavili plodovi veličine oraha. Od 90 zasađenih korena paprike samo je mali broj uspeo da se razvije do ploda ( 2 ) ostali su uzorci propadali još u samom procesu razvoja, na listovima su se javljale crvenkasto-mrke pege,tj. nekroza. Sadržaj pristupačnih teških metala iz uzorka zemljišta se određuje iz rastvora, obično vodenog, a ako ima nerastvornih suspenzija onda se deluje odgovarajućim ekstragensima. Određivanje olova vršeno je AAS-om (atomska apsorpciona spekrometrija) pomoću plamena. Za određivanje ukupnog metala u biljci i zemljištu primenjena je metoda razaranja ’’mokrim putem’’ dok je pristupačan sadržaj metala u zemljištu određivan posle ekstrakcije smešom kompleksona III i kalijumhlorida. U zemljištu su određeni agrohemijski parametri, ukupan i pristupačan sadržaja olova. Voda je ispitivana hemijski i na ukupan sadržaj olova, a delovi biljke su ispitivani na ukupan sadržaj olova.

257

25 7. Tabela 1. Po završetku digestije uzorak se ohladi i profiltrira i uz ispiranje toplom vodom prenese u normalni sud od 25cm.0 7. Pripremljen uzorak ( 20g ) zemlje se odmeri u plastičnoj boci. 04.32 42.87 46.58 45. 2 i 3. a ako je potreban uvid u potencijalnu opasnost od njihovog nepovoljnog dejstva na živi svet. nalije sa 50cm3 rastvora smeše KCl i Na2EDTA (0. Ekološka Istina / Ecological Truth.2.2 ).2 7. Kvantittativa apsorpciona spektrohemijska analiza Pb izvodi se metodom AAS.18 4. CaCO3 pomoću kalcimetra a određivanje Pb (217nm) u vodi .53 Humus (%) 4. nedostatak ili višak. 3.13 4. radi oksidacije organske materije.50 47.70 4. Jedan gram uzorka se prelije sa 20cm3 koncentrovane azotne kiseline i lagano zagreva.63 8. 6. Za određivanje sadržaja metala u zemljištu. Agrohemijski parametri u ispitivanom zemljištu lesivizirani černozem Lokacija 1.32 4.3 CaCO3 (%) 4. Digestija se nastavi sve do pojave gustih belih para od perhlorne kiseline. pH u 1 M KCl 7.76 7.21 3. Prevođenje metala iz zemljišta u ispitivani rastvor može da se izvede postupkom spaljivanja sa smešom perhlorne i azotne kiseline.60 43. Nakon ovog spaljivanja uzorak se ohladi i pažljivo mu se doda 10 cm3 60% perhlorne kiseline. Ako je potrebno dobiti opšti uvid o sadržaju Pb u zemljištu potrebno je odrediti ukupan sadržaj. 06.1 7.1 7. uzorku se doda 10cm3 konc. 2.1 M KCl i 0. Određivanje pristupačnog sadržaja Pb vrši se ekstrakcijom sa smešom KCl i Na2EDTA. 4. koji se nalaze u zemljištu. 5. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Agrohemijske parametri određeni su na sledeći način: fosfor i humus spekrofotometrijski odnosno volumetrijski . vazdušno suv uzorak odmeri i prenese u balon za mokro spaljivanje.83 3. Radi izdvajanja metala koji su vezani za silikate.88 K2O (g/100g) 125 120 135 148 142 125 258 . atomskomapsorpcionom spektrofotometrijom.25 P2O5 (g/100g) 48. – 07. 2006. mnogo je značajnije odrediti za biljke pristupačan sadržaj metala.36 3. Nakon ovog dela pripreme uzorak se profiltrira i u filtratu se odredi sadržaj Pb AAS. postavi na mućkalicu i mućka 2h. potrebno je prvo prevođenje metala u rastvor.EkoIst' 06. Nakon ove digestije uzorak se ohladi i uz što manju količinu perhlorne kiseline isperu se zidovi suda.05 M Na2EDTApH= 6.3 Rezultati ispitivanja dati su u tabelama 1.56 4.sadržaj kalijuma plameno fotometrijski. zemlji i biljci atomskom apsorpcionom spekrometotometrijom. Postupak se sastoji u tome da se predhodno pripremi.hlorovodonične kiseline i ista količina perhlorne kiseline a zatim se nastavi digestija oko 15 minuta do dehidratacije silikata.

006 0.012 0.026 0.21 5. Ekološka Istina / Ecological Truth. 1983. – 07.vr.96 5.25±1.030 0.92 5.029 0.31 1 15.029 0.Savin.026 0.61 5 27.002 5 0. Bioekološki centar. Zrenjanin.Đarmati. 259 . D. Bez obzira na uzroke sadržaj je značajno visok što se manifestuje na biljkama gajenim na datim lokacijama. 04. 3. 1 0.024 0.025 0.30 4 49.025±0.Marković.012 0.006 0.01 5.Marković.002 6 0.002 ZAKLJUČAK Na osnovu podataka u tabelama može se zaključiti da količine olova pronađene u zemljištu ne koreliraju u značajnijoj meri sa sadržajem pronađenim u zemljištu.31 3 11.Veselinocić.008 0.019 0.288 0.002 4 0.024 0. ’’Upoređivanje vrednosti biljci dostupnog Pb i Cd u zemljištu određenih korišćenjem različitih vrsta ekstragenasa’’.Pb (srednja vred. R.56±1.024 0.011±0. Š.007 0.94±1. 2006. S.31±1.012 0. knjiga II. Fizičko-hemijski fakultet.33 2 13.Gržetić.002 3 0.56±2. 06. LITERATURA 1.020 0.030 0.022 0. Beograd.i stand.002 2 0.02 4.Pb i standardna devijacija 0 13.290 0. Univerzitet u Beogradu.43 6 18.96 Tabela 3. 2.) Pristupača n sadr. 1996 A. Veselinović. D. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 2. ’’Uloga elemenata u ishrani biljaka’’.009 0.56 3. ’’Fizičkohemijski osnovi zaštite životne sredine’’.289±0.A.EkoIst' 06.Treba pretpostaviti da zagađenje zemljišta olovom ne potiče od industrijskih otpadnih voda sa datih lokacija već najverovatnije od atmosferskog i olova prirodno sadržanog na datim lokacijama. Sadržaj olova u vodi (mg/kg) Broj uzoraka 1 2 3 4 5 Sr.38±2.290 0. 2004.022±0. I.028 0. Matica Srpska-Odeljenje za prirodne nauke.62±2.Ukupan i pristupačan sadržaj Pb u zemljištu (mg/kg) Lokacija Ukupan sadr. . D.56 5.023 0. ’’Stanja i procesi u životnoj sredini’’. Kastori.A.029±0.A.008 0.289 0.007±0.288 0.010 0. Novi Sad. knjiga I. devij. D.

) kao i mnogi drugi autori ukazuju na značaj proučavanja i uključivanja domaćih populacija u procese selekcije. U Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru posebna pažnja u selekciji povrća posvećena je paprici. koji će odgovarati određenim namenama.Za stvaranje novih sorti (Gvozdenović i saradnici.hladna proleća i suva leta-suša koje možemo ublažiti ali ne i eliminisati.priznata je sorta Mina. In local test new lines hot pepper were better than standards in productive qualities and productive areas with extreme climate (low level of relative air moisture and high temperatures). 04.1994. by National cultivar commission.Prednost ovih linija je u izraženoj adaptiranosti na stresne klimatske uslove tipične za ovaj region. deo ovog procesa je i prikupljanje domaćih populacija ljutih paprika. linije ABSTRACT: Papper is one of the most important vegetable cropss in terms of both acreage and variety of uses. Siniša Milutinović1.Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja.Kao rezultat ovog rada 2003god. U našoj zemlji gaje se raznovrsne sorte i hibridi (domaće i strane) i prinosi su zadovoljavajući. 2006. lines UVOD Paprika je jedna od najzastupljenijih povrtarskih vrsta u našoj zemlji. oblika. Key words: breeding.Raznovrsnost njene upotrebe u svežem stanju i za prerađivanje iziskuje stvaranje novih sorti i hibrida. Iz bogatog asortimana domaćih populacija nakon ispitivanja i upoređivanja sa standardnom sortom Žutom ljutom feferonom i Minom. in Agricultural and technological research Center in Zaječar were created new and promising cultivar and lines hot pepper.Odabrane linije ispitivane su u sortnim ogledima 2004 i 2005 260 .otpornost na patogene i surovije uslove klime.Nove sorte i hibridi treba da budu aklimatizovane određenim agroekološkim uslovima gajenja.a jedan od uzroka ove pojave su ekološki uslovi.Nove linije su u sortnim ogledima pokazivale znatniju ranostasnost.Slavica Dželatović1 1 Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NOVE LINIJE U SELEKCIJI LJUTIH PAPRIKA NEW LINES IN HOT PEPPER BREEDING Živka Đukić1. Ključne reči: Selekcija. U predhodnom periodu metodom pedigrea izdvojene su dve linije L ZA-10 i L ZA-12. izdvojene su dve nove linije ljute paprike. e-mail:czpiti@ptt. ljuta paprika. Cilj ovih istraživanja bio je proučavanje domaćih populacija i izdvajanje novih linija kao i prikaz dosadašnjih rezultata.As a result of perennial plant breeding work with peppers. 06. Slavica Kodžopeljić1. koje su već prilagođene ovim uslovima. odgovarajućeg tipa.Međutim u uslovima Timočke krajine prinosi paprike opadaju . – 07.EkoIst' 06. Zaječar.yu IZVOD: Paprika je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura i to kako po površinama koje zauzima. hot pepper.tako i po mnogostrukim oblicima njenog korišćenja. Ekološka Istina / Ecological Truth. Mina new pepper cultivar was affirmed in 2003.veće prinose. boje i kvaliteta.

Rezultati su upoređivani sa standardnom sortom Žutom ljutom feferonom i Minom. morfološke karakteristike i dužina vegetacionog perioda. 04. Dužina ploda kod Mine iznosi oko 10cm. Ekološka Istina / Ecological Truth.sa dužinom vegetacije do tehnološke zrelosti od 92-100 dana i 120-125 dana do fiziološke zrelosti. razmak u redu 30cm.za L ZA-40.Sva potrebna merenja i analize urađena su u fazi fiziološke zrelosti ploda.U fiziološkoj zrelosti su crvene boje sa izrazitom ljutinom. (Mean value) 126 127 127 139 130 136 142 132 140 141 131 138 Stablo Mine u uslovima otvorenog polja visoko je oko 35cm. Ispitivani su prinos. REZULTATI RADA Ovim istraživanjima izdvajamo rezultate o morfološkim karakteristikama biljaka i plodova.kao i između redova.Boja ploda Mine i L ZA-10 je u tehnološkoj zrelosti ćilibarnožuta.kolika je dužina ploda i kod L ZA-10.Dužina vegetacionog perioda Table 1.prikaz u tabeli 1..dok su linije L ZA-10 i L ZA-12 visočije i njihova visina iznosi oko 50cm. Tabela. dok je boja ploda L ZA-12 svetlo zelena.. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti je 80-82 dana. 2004.Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja.vred. 06. 2006. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti je 75 dana. 2005. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja godine na oglednom polju Centra u Zaječaru. Linija L ZA-12 spada u grupu srednje ranih sorti..EkoIst' 06. – 07. dužini vegetacionog perioda i prinosima kod sorte Mine i linija L ZA10 i L ZA-12 u poređenju sa standardom Žutom ljutom feferonom. u tipu feferone. 261 . Mina je vrlo rana sorta ljute paprike u tipu feferone. dok kod L ZA-12 iznosi oko 14cm. zrеlоsti (to technological maturity) Srednja.. za L ZA-12.do fiziološke zrelosti 100-105 dana.Dužina redova je bila 10 metara. a od nicanja do fiziološke zrelosti oko 100 dana. Linija L ZA-10 je takođe rana sorta u tipu feferone. odnosno oko 60cm. zrеlоsti (to physiologichal maturity) Srednja.1. 2004. Sorta Mina kao i linije L ZA-10 i L ZA-12 odlikuju se visokom rodnošću što može da se vidi iz podataka u tabeli 2. Growing season duration Brој dаnа (Days) Sоrta (Variety) Mina Žuta ljuta feferona L ZA-10 L ZA-12 dо tеhnоlоš.Ekspeimentalni materijal je zasađen na dobro pripremljenom zemljištu u optimalnom roku. 2005. (Mean value) 79 93 86 96 84 90 101 95 98 99 89 94 dо fiziоlоš..vred.

Savremena poljoprivreda. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela.900 13.285 14. D. Ekološka Istina / Ecological Truth.Naročito su pogodne za preradu u domaćinstvima (kišeljenje).840 L ZA-10 14... Prinosi su uvek veći od standarda Žute ljute feferone. Černiševski.100 L ZA-12 14. tako da i u ekstremnim uslovima klime daju stabilne prinose. Pogodne su za gajenje na otvorenom polju. (1994): Oplemenjivanje paprike na prinos i dužinu vegetacije. ZAKLJUČAK Nova sorta Mina kao i nove linije L ZA-10 i L ZA-12 imaju visok genetički potencijal za prinos.820 15.Odlikuju se visokim stepenom tolerantnosti na zeleno uvenuće. Jovićević.480 8. – 07.090 12. 79-84.2.912 13. 2005. Đ..EkoIst' 06. 2.J. Yield of physiologically mature fruit sorta variety godina years 2004. pogodne za preradu u domaćinsvu (kišeljenje).Prinos fiziološki zrelog ploda u kg/ha Table 2.D.A. Gvozdenović. 04. Bugarski. 262 .. 06. Srednja vrednost Mina 16. LITERATURA 1.490 Obe linije kao i sorta Mina pogodne su za sve vidove prerade i potrošnje. 2006. Takač.646 14..kao i na uslove vazdušne suše kada je česta pojava aborativnosti cvetova. spadaju u rane do srdnje rane sorte.200 8.730 Žuta ljuta feferona 9.

06. Valentina Aleksić Institut "Srbija" Beograd. slabo karbonatna i sa srednjim sadržajem ukupnog azota. saobraćaja. jer mineralna đubriva zauzimaju značajno mesto u strukturi cene koštanja ratarskih. 2006. system of soil fertility control. i oni određuju njegove proizvodne osobine i prisustvo materija koje za biljku. Analizom je obuhvaćeno 234 hektara obradivog zemljišta. Osim toga. programiranju i vođenju biljne proizvodnje kao i očuvanju zemljišta kao prirodnog resursa. Uvođenje sistema kontrole plodnosti zemljišta predstavlja savremeni pristup planiranju. njen proizvod i krajnjeg korisnika mogu biti štetni. The obtained results shown that soil in Timok region are acid to weakly acid reaction. chemical analysis UVOD Plodnost zemljišta je rezultat pedogenetskih procesa u zemljištu (Škorić. Ministarstvo poljoprivrede. Drugi veoma bitan faktor stanja plodnosti zemljišta je način njegovog korišćenja. for registered husbandry in Timok region. – 07. jer se u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji koristi veoma veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja koji mogu biti štetni za biljku.EkoIst' 06. Zbog svega napred navedenog. siromašna po sadržaju fosfora i kalijuma. Zbog činjenice da se degradacija zemljišta odvija na globalnom planu pod uticajem industrije. srednje snabdevena humusom. Ekološka Istina / Ecological Truth. 263 . 2001). povrtarskih i voćarskih kultura. ali i samom poljoprivrednom biljnom proizvodnjom. Za područje Zaječarskog regiona kontrolu sprovodi Centar za poljoprivrena i tehnološka istraživanja u Zaječaru. 234 ha of arable and 322 samples in 122 registered husbandries were analyzed. poor in content of phosphor and potassium. Racionalnom primenom mineralnih đubriva mogu se ostvariti povoljni ekonomski efekti. 04. Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar IZVOD: U radu su prikazani rezultati sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta od I do V katastarske klase. and weakly carbonated. a ukupno je analizirano 322 uzorka za 122 registrovana domaćinstva. hemijske analize ABSTRACT: In this paper shown the investigations results of soil fertility control for soil from one to five cadastral class. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja SISTEMATSKA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU ZAJEČARSKOG OKRUGA SYSTEM OF SOIL FERTILITY CONTROL IN TIMOK REGION Miroslava Marić. Rezultati analiza pokazuju da su zemljišta Zaječarskog regiona kisele do slabo kisele reakcije. sistematska kontola plodnosti. Na osnovu rezultata izršene kontrole plodnosti zemljišta daje se preporuka koje biljke gajiti i kako racionalno primeniti đubriva u cilju dobijanja optimanih prinosa (Stevanović i sar. zemljište predstavlja jednu od žrtava tehnološkog razvoja čovečanstva. 1986). with average content of humus and nitrogen. na području Timočkog regiona.. Siniša Milutinović. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je pružilo podršku sprovođenju sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta od I do V katastarske klase. Ključne reči: Zemljište. odnosno čoveka. Key words: soil. za registrovana poljoprivredna gazdinstva. moramo štiti zemljište od svih degradacionih procesa i agenasa. za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Zbog toga je neophodno. REZULTATI Na području Zaječarskog i Borskog okruga. 06.. MATERIJAL I METODE RADA Za potrebe utvrđivanja stanja plodnosti zemljišta uzorci zemljišta su uzeti iz oraničnog sloja na dubini 0 – 30 cm. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pojedini elementi neophodni biljkama se nalaze u zemljištu u nedovoljnoj koncentarciji. tačno određenih oblika..64 234.70. Cilj ovog rada je i da se na osnovu pregleda proučavanja anticipira moguća promena u načinu korišćenja i očuvanja zemljišnog resursa.53.96. a sve u cilju zaštite i očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. 2001). mere nege i čitav niz agrotehničkih mera.58 Broj registrovanih gazdinstava 24 12 55 4 27 122 Broj uzoraka 51 36 164 10 71 332 264 . 1999). Broj donetih uzoraka i analiziranih površina zemljišta Zaječarskog regiona Opština Boljevac Bor Knjaževac Sokobanja Zaječar UKUPNO Površina (ha.a. Bogdanović i sar. Pregled analiziranih površina i donetih uzoraka po opštinama prikazan je u tabeli 1. odnosno uneti adekvatne izmene u plodosmenu.41 55. u pristupu biljnoj proizvodnji zasnovanoj na konceptu održivog razvoja i ukaže na moguće aspekte primene savremenih sistema obrade zemljišta. 1966).. regulisati pH vrednost zemljišta.. u toku 2005. 1991.m2) 46. U uzorcima zemljišta je nakon sušenja i mlevenja izvršeno određivanje osnovnih hemijskih osobina primenom sledećih metoda: pH u 1N HCl – elektrohemijski. – 07. Nakon laboratorijskog rada podaci su unešeni u bazu podataka i obrađeni statistički i grafički (Sekulić i sar.15 5.22. humus (%) – permanganometrijski.67.50 41. CaCO3 (%) – volumetrijski.88 84. sadržaj P2O5 i K2O (mg/100g) – AL-metodom po Egner-Riehm-u (Jakovljević i sar. Savremene (konzervacijske) sisteme obrade zemljišta treba integrisati u adekvatne sisteme biljne proizvodnje. ili u obliku koji nije pristupačan biljkama. đubrenjem uneti nove količine tih elemenata. godine izvršena je kontrola plodnosti zemljišta za 322 uzorka zemljišta kod 122 registrovana poljoprivreda domaćinstva. 04. 2006.EkoIst' 06. čime se ishrana biljaka dovodi na optimalni nivo (Ubavić i sar. đubrenje. po utvrđivanju njihovih vrednosti. Ekološka Istina / Ecological Truth. Tabela 1.34.

40 2. sadržaj lakopristupačnog fosfora i kalijuma.74 2.20 CaCO3 (%) Min-Max 0. denitrifikacijom i ispiranjem.14 Avg 0.41 3.86 0.40-45.16 0.36-13.13 Avg 12.29-4. time i smanjena biološka fiksacija i mineralizacija organskog azota.40-6.51 Avg 12.95-4. posebno mikroelemenata (Žarković i sar. Ona uslovljava tok transformacije unetih đubriva i utiče na dinamiku hranljivih materija u zemljištu. vrlo često dovodi do izmene odnosa pristupačnih oblika elemenata.04 8.10 P2O5 (mg/100g) Min-Max 1.20-89. Rezultati hemijskih analiza zemljišta (po opštinama) Opština Avg Boljevac Bor Knjaževac Sokobanja Zaječar UKUPNO Opština Avg Boljevac Bor Knjaževac Sokobanja Zaječar UKUPNO 2.35 6.59-7.30 0.13-0.20-220.22 0.19-47.45 5.71 18.76 11.95 2. Ekološka Istina / Ecological Truth.55 4.29-8.74 0.92 18.08-2.19 6.21 5.98 4.00 1.02 K2O (mg/100g) Min-Max 1.41 Avg 0.82-1. sadržaj humusa. Kao što se iz tabele 3 može videti.72 1. Tabela 2.60-50.98-125.14 17. slabo karbonatna i sa srednjim sadržajem ukupnog azota.98 N (%) Min-Max 0.16 0.20 0.00-290.69 4. Primena krečnog materijala.60-6.99%) do slabo kisele (29.14 0. U tabeli 2 prikazane su srednje.80-7.78 12.04-5.20-402.22 4.18-6. siromašna po sadržaju fosfora i kalijuma.83 3.61%) reakcije.06-0. Na osnovu dobijenih vrednosti data je preporuka za đubrenje i buduće korišćenje zemljišta. Veliki problem uspešne biljne proizvodnje na kiselim zemljištima predstavlja i uzdržana mikrobiološka aktivnost.94 1.20-7.25-5. 06.92 0.54 0.50-6.19 0.60 0.08-0.92 Reakcija zemljišta (pH) ima značaja za tumačenje rezultata analize zemljišta u kontroli plodnosti i za upotrebu đubriva. kao mere popravke kiselih zemljišta.30-86. maksimalne i minimalne vrednosti pokazatelja plodnosti zemljišta. srednje snabdevena humusom.00 1.65 pH Min-Max 4.00 1.40 2.36-3.00 1. posebno u proizvodnji kvalitetne i biološki visokovredne hrane.31 1. karbonata i ukupnog azota. a gubici mineralnih oblika ovog elementa.98 Humus (%) Min-Max 0.31 0.40 1.16 0.06-1.EkoIst' 06.14 0.00 1.18 12.12-4.70 0. 2006.15 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Agrohemijskim analizama uzoraka zemljišta utvrđena je kiselost. 265 .28-127.86 5.79 3.10 0.52 2.04 5.45 4.83 2.00-70. su izraženiji.76 1. 04. 2001). Rezultati analiza pokazuju da su zemljišta Zaječarskog regiona kisele do slabo kisele reakcije.00 1.12-4.18 1. Kisela zemljišta stvaraju niz poteškoća u poljoprivredi. najveći broj analiziranih uzoraka je kisele (41. Na osnovu pH (nKCl) vrši se utvrđivanje potrebe za kalcifikacijom. Kalcizacijom se popravljaju pomenute nepovoljne osobine.81 7. posebno kiselost i adsorptivni kompleks. – 07.30-6..12 0. za svaku parcelu.94 0.20 1.07-0.80-6.

i data je preporuka za korišćenje mineralnih i organskih đubriva.99 Neutralna (pH 6.18 14. zemljišta Timočkog regiona u najvećem procentu (80. 2006.51-6.50) 0.44 17.61 0.92 5.49% uzoraka). Određivanje sadržaja ovih elemenata i nihovo grupisanje predstavlja osnovu za primenu fosfornih i kalijumovih đubriva.29 5.75 17.02 Kisela (pH 4.EkoIst' 06.63 40.18% zemljišta dobro snabdeveno ovim elementom.51-6.14 13.66 19.91 26.37 3.42 Bašte Oranice Voćnjaci i vinogradi UKUPNO Humus je.79 15. 266 .20 41. u zavisnosti od gajene kulture. Grupisanje zemljišta po sadržaju fosfora i kalijuma Namena Klase snabdevenosti zemljišta fosforom i kalijumom Siromašno Srednje snabdeveno Dobro snabdeveno (0-10 mg/100g (10-20 mg/100g (>20 mg/100g P2O5/K2O) P2O5/K2O) P2O5/K2O) P2O5 K2O P2O5 K2O P2O5 K2O 0. 06. iz zemljišnog rastvora se hranljivi elementi adsorbuju na humusne koloide i tu ostaju u pristupačnom obliku i postepeno se koriste od strane biljaka.74 24.83 18.30 3.30 23. 04. – 07. Po sadržaju karbonata.12%) spadaju u grupu srednjeg sadržaja humusa.42% uzoraka pripada grupi siromašnih zemljišta.07 64. a sadržaj azota u zemljištu je srednji (73.8%) je siromašno u ovom elementu.50) 0.63 8.13 9. Tabela 4.20 3.21 4. izvor hranljivih materija i značajan faktor za očuvanje hranljivih materija u pristupačnom obliku.03 6.91 46.18% ispitivanih uzoraka).26 6.30 0.20) 5. dok je samo 17. čak 64.72 0.89 14. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. a s druge strane.40 29.50) Bašte Oranice Voćnjaci i vinogradi UKUPNO 2.51-5.59 6.17 Alkalna (pH > 7. ispitivana zemljišta su slabo karbonatna (95. Zbog toga je neophopdan unos ovih hranljivih elemenata.61 Slabo kisela (pH 5.42 55.04 29.20) 0.21 Grupisanje zemljišta prema sadržaju fosfora i kalijuma je od neposrednog značaja za praksu đubrenja.91 1. pored drugih funkcija koje vrši u zemljištu. koji su direktno pristupačni za biljke. Po sadržaju fosfora.80 11. Slična je situacija i sa snabdevenošću zemljišta kalijumom – više od polovine ukupno ispitanih uzoraka (55. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 3: Grupisanje zemljišta prema pH vrednosti u n HCl pH vrednosti u n HCl (procentualni udeo) Namena Jako kisela (pH < 4. Po sadržaju humusa (tabela 5). Ekološka Istina / Ecological Truth.

11 Siro mašna (<0.10 95. ZAKLJUČAK Rezultati izvršenih analiza zemljišta pokazuju da su zemljišta Zaječarskog regiona slabo kisele reakcije.92 20. slabo do srednje karbonatna i sa srednjim sadržajem humusa. Kragujevac. mikrobiološke aktivnosti i svega ostalog što zemljište čini plodnim i pogodnim za intenzivnu biljnu proizvodnju uz održivo povećanje plodnosti i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa. Blagojević S..12 Visok (>4. Savremena razmatranja problematike zemljišta.33 64.00 18. a time na stvaranje određenih uslova za mineralizaciju organskih materija stajnjaka. 53-81 Sekulić P.2) 5. (1991): Hemijske metode u kontroli plodnosti zemljišta.0) 3. U tom domenu upotrebe đubriva i traženju odgovora kako đubrenje utiče na prinos gajenih biljaka i koji je njegov uticaj na kvalitet prinosa i produktivna svojstva zemljišta. U primeni mineralnih đubriva prisustvo kalcijum karbonata uslovljava izbor odgovarajućih oblika hranljivih materija. (0. uglavnom. 04. mikroelemenata. (5–10) 1. Određivanje karbonata ima poseban značaj za višegodišnje zasade.52 22. (1966): Hemijske metode ispitivanja zemljišta. 2..90 5. – 07. Gordana Ralev (2001): Informatički koncept kontrole plodnosti zemljišta i upotreba đubriva.11 8. Vrnjačka Banja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 5. rešavaju kroz „Sistem kontrole plodnosti zemljišta“.07 73. S toga je u budućem periodu neophodno nastaviti sa sistematskom kontrolom plodnosti zemljišta svih obradivih površina na području Timočkog regiona. odnosno zaoranih biljnih ostataka. uglavnom.. Racz Z. Gavrić M.2) 0. zbog pojave hloroze i inaktivacije mikroelemenata.02 Kalcijum karbonat ima značaja za primenu organskih i mineralnih đubriva..0) 2.30 16.41 11. Velikonja N.1–0.59 80. siromašna u kalijumu i fosforu.5–4.1) 0. zasnivaju na principima ekološke poljoprivrede.49 Dobro obezb.71 Jako karbon. kiselosti zemljišta.27 3. Priručnik za ispitivanje zemljišta. Zbornik radova X Kongresa JDPZ. Grupisanje zemljišta po sadržaju humusa.42 50.48 Sadržaj azota (%) Srednje obezb.51 2.5) Bašte Oranice Voćnjaci i vinogradi 0..20 1. 267 .02 2. Jakovljević M. Bogdanović M. 83-88.60 1. ishrane biljaka i fertilizacije u ostvarenju visoke produkcije biljne proizvodnje kod nas a i u svetu danas se. 2006. CaCO3 i azota Sadržaj humusa (%) Namena Nizak (<1. 3.71 6. U tom sistemu višegodišnja istraživanja su od nesumljivog značaja za praćenje promena u sadržaju biogenih elemenata. (0 – 5) 6. JDPZ. ovi principi se u praksi. LITERATURA 1.18 Sadržaj CaCO3 (%) Srednje karbon.51 2. (> 0. (> 10) 0. 06.EkoIst' 06. na primer fosfora. Beograd. Ekološka Istina / Ecological Truth.14 Slabo karbon.01 54.73 UKUPNO Srednji (1.02 2. Seminar Sprovođenje kontrole plodnosti zemljišta u Srbiji.76 24. Svojim prisustvom utiče na reakciju zemljišta.60 6.12 6.

. Novi Sad. 2006. 6. Vesna Mrvić (2001): Stanje agrohemijske plodnosti zemljišta u severnom delu teritorije centralne Srbije. Ekološka Istina / Ecological Truth.osnova za izbor asortimana đubriva. 06. Zbornik radova XXXIII Seminara Agronoma.EkoIst' 06. Marinković Lj. Sekulić P. Zbornik radova X. 21-32. 44-47. Vrnjačka Banja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4.. 31. Kongresa JDPZ.. 48-52. 268 . Zagreb. 04. 7. Stevanović S. Darinka Bogdanović. Kongresa JDPZ. Žarković Branka.. str. Ubavić M. Stevanović D. Zbornik radova X. (1986): Postanak.. 5. (2001): Agrohemijska svojstva karbonatnog černozema posle višegodišnje primene mineralnih i organskih đubriva. Škorić A. Vrnjačka Banja. razvoj i sistematika tla. Sveučilišteb u Zagrebu. Protić N. (1999): Sistem kontrole plodnosti zemljišta . sv. Blagojević S. – 07.

Evidentirane su bitne razlike u prinosu između istih hibrida koji su gajeni u dva različita sistema gajenja. e-mail:czpiti@ptt. which will take naturients and water from soil.Analizirane su komponente prinosa paradajza.Vazduh iznad ovakvog zemljišta je suvlji a smanjena relativna vlažnost vazduha sprečava širenje nekih oboljenja (gljivičnih).treset.malčovanje zemljišta nekim materijalom(slama. komponente prinosa.EkoIst' 06.drvena strugotina. Nastiranjem zemljišta.Slavica Dželatović1 1 Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA.debljine i dužine trajanja). 269 .metalne ploče i polietilenska-pe folija različite boje. sprečava razvoj korova što sve utiče na brži rast i razvoj biljke. posebno crnom pe folijom.2004.Damjanović i J. kao i bez nastiranja. Zaječar.Zdravković.fizička i biološka svojstva) zemljišta. Aplication on mulch materials prevent producing of soil sheel. – 07.a krastavaca 20%).sprečava nastanak pokorice. Eleven leader tomato hybrids weere observed in this study. kao i između različitih genotipova u istim sistemima gajenja. Ekološka Istina / Ecological Truth. (Branka Lazić i saradnici. It is observed differents between parametars in yeld cmponents between some hybrids growing in to different systems and between different genotypes with same growing systems. Ključne reči: Nastiranje.yu IZVOD: U radu je ispitivan uticaj nastiranja zemljišta malč folijom na gajenje različitih genotipova paradajza na otvorenom polju.2002.).razvoj patogena i korova koji uzimaju biljkama hranljive elemente i vlagu iz zemljišta.tomato hybrids. In purpose of irrigation was used drop by drop system.). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ NASTIRANJA MALČ FOLIJOM NA GAJENJE RAZLIČITIH GENOTIPOVA PARADAJZA MULCHING INFUENCE ON GROVING OF DIFERENT TOMATO HIBRIDS Slavica Kodžopeljić1. (Lazić B. 2006.isparavanje vode što utiče na povoljan vodno-vazdušni režim zemljišta. Korišćen je sistem kap po kap za navodnjavanje.yield components. koji su gajeni uz upotrebu pe folije kao nastirke. a kod većine kultura povećava se prinos (kod paradajza za oko 70%. Key words: Mulching.).Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja. preclude development of vermin and weeds. Primenom malč folije za nastiranje sprečava se nastanak pokorice.Nastiranje utiče pozitivno na strukturu (hemijska. Hybrids were grown with mulch material (black plastic cover) and without mulching. ABSTRACT: In this study were observed mulching influence on groving on tomato genotypes on the open field.pleva.omogućuje se ranija proizvodnja.Bilke imaju bolju oblistalost i povećanu transpiraciju. UVOD Jedna od specijalnih agrotehničkih mera u proizvodnji povrća je nastiranje. a samim tim i intenzivniji metabolizam. 06.Živka Đukić1.specijalni papir-mulch paper. pored smanjenog broja mera nege. 04. Upotrebom malč materijala značajno se povećava prinos paradajza ističu (Wittwer i Honma.2001. Siniša Milutinović1. Posmatrano je 11 u proizvodnji najzastupljenijih hibrida.).1979.. hibridi paradajza. (M.

bolje fitosanitarne uslove i na usmerenu emisiju ugljendioksida iz zemljišta u zonu fotosintetske površine (efekat dimnjaka).uspešnu kontrolu korova.80 17. 2006.Monro).JUBILEJ FENOMEN LUNA KAZANOVA BIG BEEF AMATI MONRO LIDO FANTOM Na foliji (on plastic) 9.Biljke su zasađene na međusobno rastojanje od 100cm. uz upotrebu pe folije kao nastirke (crna folija debljine 15 mikrona).Atina. kao i bez nastiranja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Na našem regionu u proizvodnji paradajza na otvorenom polju i pored ovih prednosti u nastiranju zemljišta.Glavna prednost crne folije odnosi se na uštedu vode (do 50%). po šest biljaka je zasađeno u dva različita sistema gajenja.Nastiranje je obavljeno odmah nakon rasađivanja.Fenomen.30 18. Nakon svake berbe plodova paradajza izvršena su merenja prinosa u zavisnosti od broja ostvarenih biljaka na oglednoj parceli.Luna.80 17.80 10.Momirović.58 11.tri hibrida su poreklom iz privatne domaće firme (Kazanova. REZULTATI RADA U ogledu svi hibridi paradajza su se međusobno znatno razlikovali. 04. – 07.Pet hibrida je storeno u Centru za povrtarsvo u Smederevskoj Palanci (Lido.U toku vegetacije primenjene su standardne mere nege i zaštite zasada paradajza.Od svakog hibrida.60 10.a rastojanje u redu iznosilo je 60cm.Zlatni Jubilej.20 8. Prosečan prinos hibrida paradajza u t po hektaru Tab.Svaki red zasebno bio je obezbeđen fertigacionom trakom tipa Queen Gil.a konačan prinos po jedinici površine dobijen je preračunavanjem. 06.20 14.80 7.00 18. Tabela 1.1.Odabrano je 11 u proizvodnji najzastupljenijih hibrida paradajza.70 270 .što je prikazano u tabeli 1.Prednosti upotrebe malč folije u proizvodnji paradajza su imale potvrdu i u vrednostima merenih parametra. Ekološka Istina / Ecological Truth.2004.Sve biljke vođene su na jedno stablo u špalirnom sistemu uz kanap.Rezultati ovog ogleda su pokazali da je značajno povećan prinos hibrida paradajza.dok tri hibrida potiču iz inostranstva (Amati. Ogled je postavljen na oglednom polju Centra u Zaječaru.70 Bez zastirke (without mulch) 5.razlike su uočene i na habitusu biljaka i po ostvarenom prinosu plodova.20 5. a samim tim i komercijalni efekat proizvodnje i time potvrdili pozitivan efekat primene pe folije. (N.83 11.).još uvek se slabije u praksi koristi ova mera. Average yield of tomato hybrids in t per hectare HIBRID (hzbrids) ATINA NADA ZL.Big Beef.Nada.76 7.30 17.Fantom).50 8..).Svi hibridi su ostvarili značajno više prinose na crnoj malč foliji u odnosu na drugu varijantu bez nastiranja zemljišta.90 12.66 9.90 23.60 10.47 11.EkoIst' 06.

– 07. ali nije utvrđen uticaj zastirke na pojedine hibride paradajza.Science.225.Rahman. 5.50t/ha). Wittwer S.18. and Honma S.20t/ha). može se potvrditi pozitivan efekat primene plastične folije i ima opravdanja za njenom upotrebom u savremenoj proizvodnji paradajza LITERATURA 1. (2001):Povrtarstvo.30t/ha).Tako (A. i Nada (5.80t/ha). Rahman A. 2.1998. ZAKLJUČAK Problematikom nastiranja zemljišta u proizvodnji bavili su se mnogi zašta postoje brojni literaturni podaci.2002. 06.1993.Beograd.zaključuje da se upotrebom plastične folije dobija najviši prinos. i Zdravković J.EkoIst' 06. Damjanović M.212.Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. (2002): Poljoprivredni kalendar 2002. Momirović N. a bez zastirke Fantom (17.Michigan State University Press.Hort.70t/ha) . Lazić B.Baki J. 6. i sar.2004.Najniži prosečan prinos na pe foliji ostvarila je Atina (9. (1998):AVRDC-ARC RESEARCH REPORT.1998. (1979):Greenhouses Tomatoes. (2004):Škola gajenja povrća. Ekološka Istina / Ecological Truth. (2004):Poljoprivredni kalendar 2004. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Nakon obrade podataka srednje vrednosti prinosa paradajza bile su rangirane i grupisane. 2006. 04.140. 3.i Lido (10.kao i najbolji kvalitet plodova paradajza. Baki A. and Teasdale J. 7.R (1993):A no-tillage tomato production system using hairy vetch andsubterranean clover mulches. Na osnovu iznetih rezultata istraživanja.R.Michigan.).28 (2):106-108.Lettuce and Cucumber. 271 . Prosečne vrednosti prinosa odabranih hibrida paradajza ostvarene upotrebom crne malč folije bile su više od prinosa u drugoj varijanti gajenja. a bez zasirke Atina (5.Novi Sad. i Monro (18.70t/ha).Novi Sad.2001.Bangladesh.H. dok su najviši prinos imali na pe foliji Fantom (23. 2004.Teasdale.koji takođe ističu brojne prednosti crnih malč folija.).253. Lazić B. 4.Do sličnih zaključaka su došli (A. bez nastiranja.83t/ha).

EkoIst' 06. 2001). koji je rezultirao novim pristupom u kontroli većeg broja štetnih agenasa. have diminished pests number to be below the economical level of insect injury. sloboento@yahoo. 04. a prvi preparat Surround Crop Protectant je prepoznatljiv po lakoj pripremi. Za zaprašivanje useva tokom 1928. In other words. Ekološka Istina / Ecological Truth. godine korišćena su prašiva od talka. inertnih materijala (kaolin). ranih 90-ih godina XX veka javila se potreba za razvojem materije manje toksičnosti koja bi mogla biti primenjivana u većem broju useva. 272 . kao korektivnim aplikacijama u slučaju da unapred preduzete mere.com 2 Agronomski fakultet Čačak IZVOD: U poljoprivrednoj proizvodnji upotreba konvencionalnih pesticida je značajno redukovana. sintetisanih preparata na bazi biljnih alkaloida sa poznatim insekticidnim delovanjem. ulje belog luka. capsyacin. kroz negu useva i primenu repelenata i preparata koji smanjuju unočenje hrane kod insekata nisu smanjile brojnost štetočine ispod ekonomskog praga štetnosti. Ubrzo su i istraživanja i zaprašivanja prekinuta zbog sporednih efekata koje su uzrokovali primenjivani materijali. Protection is based on the forecast-infornation service sources along with optimized terms for pesticide application. garlic oil. synthetic chemicals based on plant extracts with well-known insecticide effects. Ključne reči: ekološki-bezbedan. liskuna i kaolina. poljoprivredna ulja i sapuni. capsiacin. Čitava tehnologija je prepoznatljiva po zaštićenom imenu HPF Technology. microbial pesticides and inert material (caolin clay). koriste se od 30-ih godina XX veka (Annonimus. it refers to the application of horticultural oils and soaps. spinosad UVOD Hemijski neaktivna jedinjenja kao insekticidi. 2006. repellents and antifeedants use. To znači upotrebu poljoprivrednih ulja i sapuna. mikrobnih pesticida. Poznavajući ranija iskustva u primeni minerala kao repelentnih prašiva. through care taken of crops. lakoj primeni i lakom uklanjanju sa površine plodova (39). – 07. Zaštita se zasniva na podacima prognozno-izveštajne službe i njenim optimalnim terminima za aplikaciju pesticida. uslovili su iznalaženje novih pristupa u suzbijanju i kontroli brojnosti. Međutim. kaolin. 06. Povećani zahtevi u smanjenju eko-toksičnosti i razvoj rezistentnosti kod ekonomski značajnih štetočina. spinosad ABSTRACT: Today's market production in agriculture tends to virtually minimize the use of conventional pesticides. započeta su istraživanja uz pomoć vodećih kompanija u preradi mineralnih materija za različite privredne potrebe. Saradnja se odvijala kroz istraživačko razvojni program. kaolin clay. Increased requirements as regards eco-toxicity reduction and resistance development in economically important pests have resulted in new solutions to pest number control. as the corrective applications unless the previously taken measures. tačnije repelenti. Key words: ecologically safe. horticultural oils and soaps. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BILJNI EKSTRAKTI I HEMIJSKI NEAKTIVNA JEDINJENJA U ZAŠTITI BILJA 1 Slobodan Milenković1 i Snežana Tanasković2 Centar za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak .

praktično. 06. kvarc) ili mekane porozne čestice (silicijim ili aluminijum oksida) najefikasniji insekticidi među mineralima (1. Te formulacije sadržavale su. Takođe. Kraj XX veka karekteriše iskoristljivost osnovnih. unos inertnih čestica u sistem za varanje i blokada rada prednjeg dela mesenterona je verovatni uzrok smrtnosti kod Diabrotica undecimpunctata howardii Barber (35) i Rhagoletis completa Cresson (6). Početak 60-ih godina XX veka predstavlja period potpune nezainteresovanosti za inertne materijale zbog prizvodnje jeftinih i efikasnih sintetičkih pesticida. Međutim. Nezavisno od toga da li je delovanje ostvareno epikutikularnom abrazijom ili remećenjem kutikularne strukture (1. ″Bela kupanja″ sredstvima na bazi minerala takođe su primenjivana i u prevenciji insekatskog prenosa virusnih oboljenja biljaka. Success. izostanak očekivanih efekata primene inertnih čestica. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Niz istraživanja u biološkim laboratorijama sveta usmerena su ka iznalaženju načina da se primena hemijskih pesticida zameni sredstvima za biološko suzbijanje (40). Pripremljeni su tako da se mogu koristiti u folijarnoj aplikaciji ili tretmanu podloge oko same biljke (23. 04. … DELOVANJE HEMIJSKI NEAKTIVNIH JEDINJENJA I KAOLINA NA INSEKTE I PATOGENE Istraživanja od 1920 . u obliku CuSO4. koja predstavljan mešavinu kreča i bakra. smrtnosti insekata. Efikasnost raste smanjenjem čestica na idealnu veličini od 1-2 μm. godine pokazala su da su krupne čestice (dijamant. Zadovoljavajući rezultati su postignuti samo u repelentnosti vaši i lisnih stenica kao vektora viroza. Relativna vlažnosti od 100 % uzrokuje pojavu neinfektivnosti primenjih čestica. Danas se najčešće u zaštiti bilja i prevenciji biljnih bolesti koristi Bordovska čorba. Novodor.1960. Oprskana biljka hraniteljka maskirana je svojom reflektivnom belom površinom od mineralnog nanosa. 273 . Ranija istraživanja. Folijarna primena kaolina uslovila je fitotoksičnost oštećenjem kutikule lista i povećanjem gubitka vode (10). … ili mikrobnih preparata: Bonide. Međutim. 9). 2006. bentonita i atapulgita uz dodatak okvašivača. 9). Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. Insekti je ne lociraju (19). Evidentna je visoka indirektna zavisnost efikasnosti ovih čestica tj. 17. HPW. 7. Opšte je poznato da biljke ivičnih redova uz puteve budu prekrivene prljavom putnom prašinom i kao takve su osetljivije na napad fitofagnih pauka i vaši. bio je uslovljen neodgovarajućim formulacijama. Naturalis. nativnih sastojaka različitih biljaka iz čovekovog neposrednog okruženja u produkciji biorazgradivih nefitotoksičnih kompatibilnih insekatskih repelenata poput SunSprey. 24). Garlic Barrier Ag. čestice obložene sintetičkom pesticidnom komponentom ili mikrobnim agensom (38. koja obezbeđuje prijemčivost i prolaz kroz insekatsku kutikulu. jer prašina inhibira razviće njihovih bioregulatora (8). ″Bela kupanja″ se najčešće sastoje od kaolinita. dolazi do idukovanog gubitka vode iz insekatskog tela i uginuća usled isušivanja. smatralo se da inertna prašiva redukuju fotosintezu i iniciraju pojavu štetočina. 42). – 07. od relativne vlažnosti. Čestice prašine koje potiču iz otvorenih rudarskih jama ili kamenoloma smanjuju biljnu produkciju i povećavaju stepen infestacije vašima i infekcije patogenim gljivama (11).

dok je infekcija lista bila zanemarljiva. HPW je istovremeno i antitranspirant i vrlo je pogodan za tretitanje rasada po prenosu na 274 .Hot Papper Wax) je insekatski repelent čija je a.21 dan. Cacopsylla pyri L.) ostvaruje redukciju ovipozicije. od 50 . BOTANIČKI INSEKTICIDI Ljuta paprika(HPW . "food-grade" voskom. U suzbijanju Psylla buxi poljoprivredno ulje utiče na smanjenje vitalnosti položenih jaja do 95% pri prolećnoj aplikaciji. uzročnika crne pegavosti lista kruške i dunje.EkoIst' 06.m. Istraživanja u staklari i polju (12. Istraživanja (37) su pokazala da formulacija SunSprey poljoprivrednog ulja na suzbijanju Bemisia argentifolii Bellows&Perring uzrokuje smrtnost različitih razvojnih stadijuma. dok je za suzbijanje štetotočina primenja doza najvažniji faktor efikasnosti (43). Ova hipoteza obezbeđuje opravdanost preporuke češće primene jačih doza radi efikasnije zaštite od Conotrachelus nenuphar Herbst. Na taj način ostvarena je prevencija mikoza (29). 13. 2006. – 07. U istim uslovima potpono je redukovan uzročnik pepelnice (Podosphera leucotricha) i to na plodu. tako da sastav preparata obezbeđuje njegovu perzistentnost 14 . 04. na koje kaolin ne deluje. 14. Ne pokazuju efikasnost na suzbijanju štetočina čvršće kutukule i pokretljivijih insekata. uzročnik čađave krastovosti (Venturia inequalis ) nije gubio vitalnost u tretmanu hidrofilnom frakcijom kaolina. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja koja su imala za cilj kontrolu bakterioza i mikoza kroz folijarnu aplikaciju. Trogodišnja istraživanja (34) ukazuju na značajno smanjenje infektivnog potencijala Diplocarpon maculatum (Atk) Jorstad (sin. Na taj način dobijen je sprej koji pokriva biljnu površinu neškodljivom vrlo tankom protektivnom barijerom . a kod zimske forme Cacopsylla pyricola (L. U drugoj polovini vegetacije mogu se primenjivati fungicidi radi zaštite ploda i lista i smanjenja infektivnog unosa spora Venturia inequalis. Postojani čestični film smanjuje razvoj gljiva.repelentom. Poljoprivredna ulja i sapuni imaju širok spektar insekticidnog i akaricidnog delovanja (44. pri tretiranju jaja. U poljskim uslovima.) i Eulecanium cerasorum (Cocerell). SunSprey 6E Plus i Poly-Sul. 45). ekstrakt ljute paprike formulisan sa tzv.75%. Fabrea maculata Atk). Najzanimljivija su možda istraživanja koji ukazuju na veću značajnost frekventnosti tretmana u odnosu na dozu kod kontrole biljnih bolesti. 06. capsiacin. i drugih ekonomski značajnih POLJOPRIVREDNA ULJA I SAPUNI Komercijalni insekticidni sapuni i ulja koriste se vrlo uspešno na suzbijanju insekata mekog tela. uglavnom su se zasnivala na upotrebi natrijum karbonata. ostvarenu kroz repelentnost delovanja ulja (44). To je mineral koji menja pH biljne površine u uslovima promenljive vlažnosti. SunSprey 6E Plus pokazuje visoku ovicidnu efikasnost na suzbijanju Psylla buxi (L. pri čemu padavine ne uslovljavaju ponovnu aplikaciju pre ovog perioda. Oni oštećuju insekatsku kutikulu i moraju imati direktan kontakt sa insektom da bi ostvarili svoje delovanje. 15) pokazuju da hidrofilne i hidrofobne čestice nanetog kaolina smanjuju pojavu Erwinia amylovora na cvetovima i povređenim granama. dok je repelentnost za štetočinu obezbeđena intenzivnijim nanosom kaolina. Ekološka Istina / Ecological Truth. Na tržištu se mogu naći: SunSprey.

Potpuno je razgradiv. (fam. cvetu. DELOVANJE NIMA NA INSEKTE I PATOGENE Nim (neem) .5. Allium sativum L. Margosan-O. Capsyacin pokazuje izuzetnu efikasnost aplikovan po upotrebi bio-preparata ROOTStm. Prosper TKO je formulacija zasnovana na mešavini capsiacina i "garlic oil". zbog svog specifičnog mirisa. Neemark. "Garlic oil" ima fungicidno delovanje. povećane otpornosti na sres. Na tržištu se nalazi kao: Garlic Barrier Ag. Formulisanjem ekstrakti se prevode u toksikološka i ekotoksikološka bolja rešenja. – 07. su dovoljni sa aplikativnim razmacima 21. Garlic Barrier i Garlic Extract. repelent za insekte. Aza-direct. sprečava neke insekte čak i da stupe u kontakt sa biljkom hraniteljkom. pa se mogu naći formulisani kao granule. Najjednostavniji insekticid je sirovi ekstrakt. akaricid. on blokira produkciju i ekskreciju ekdisona (ecdysona) kod insekata i praktično prekida jedan od osnovnih životnih procesa . "Garlic oil" je sistemik. ekstrahovanog da zadrži sva svoja pesticidna delovanja.EkoIst' 06. a time i u oblike povoljnije za upotrebu i transport. Ekološka Istina / Ecological Truth. Amvac Aza 3%. Neemquard. 2006. zavisno od useva.3 % ekstrakta belog luka. …) koji se hrane na lišću. ptice. Dobru efikasnost HPW pokazuje na suzbijanju fitofaga mekanog tela (vaši. bolje ukorenjenosti i obraslosti korena korenovim dlačicama. Azadirachta indica je po svom habitusu i fiziologiji vrlo slična biljnoj vrsti Melia azedarach.metamorfozu. (beli luk) je godinama unazad bio korišćen kao insekatski repelent. TKO je specijalna mešavina fermentisane sucrose. 04. Ecosidae. Neemix 4. 06. a 2-5 tretmana u sezoni. kvašljivi praškovi ili koncentrati za emulziju. šumske indijske odlasti Dekan. Ecozin 3%. insekticid je. Pripadaju istoj familiji. 275 . Ornazin. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja stalno mesto. a odbija i suzbija parazite minimizirajući štete na gajenoj biljci. "garlic oil".Azadirachta indica A. pauci. azadirahtin je sličan insekatskom hormonu ekdizonu (ecdyson-u). Formulacija sadrži 99. RD-Repelin. NeemAzal. Azatin EC ili Turplex. Strukturno. Biljka sebe štiti od niza insekata zahvaljujući prisustvu velikog broja alkaloida koji ispoljavaju insekticidno dejstvo (2). njene oslobođenosti slobodnoh radikala. ali ova druga je neupotrebljiva za ekstrakciju botaničkih insekticida zbog visokog sadržaja tetranitroterpenoida – meliatoksina (meliatoxin-a) koji je tosičan za sisare (2). Meliaceae) je zimzelena drvenasta biljka. tzv. ali ne utiče na miris i ukus upotrebljivih biljnih delova. severno-istočne Azije i Australije (36). Odbijanje ili redukcija ishrane registrovano je i kod nematoda. Vodeni ekstrakti mogu biti formulisani i u vidu sapuna. Amazin 3%. Nemesis. Juss. Primenjen na biljnoj površini. prašiva. tropskih i suptropskih regija Afrike. a po delovanju označen je kao ekdizon bloker ("ecdyson-blocker").28 dana da se populacija štetočina drže pod kontrolom. Na tržištu se mogu naći preparati (22): Agroneem. biljnih ekstrakta i kompleksa karbohidrata koji jačaju biljni habitus stvarajući zaštitnu film barijeru koja blokira insekte i parazite pri čemu ne utiče na populaciju korisnih insekata. adulticid tj. zečeve i jelene. ali se tek krajem XX veka nalazi na tržištu u primenljivoj formi. Poboljšano delovanje HPW nakon korišćenja ROOTStm (organski biostimulant) posledica je ukupno boljeg kondicionog stanja tretirane biljke. aficid i larvicid (Culicidae). plodu i biljnim izdancima. sličnog belom luku. Wellgro.

komaraca Aedes aegypti (5). što je uslovljeno polivoltnošću štetočine. Nasanovia ribisnigri (Mosley) (Homoptera.EkoIst' 06. Trogodišnja istraživanja u polju (32) ukazuju na nestalni i izostali efekat larvicidnog delovanja i mada je smanjenje štete statistički značajno. u laboratorijskim ogledima (3). poremećajem metamorfoze i remećenjem sinteze hitina. Istraživanja tokom 2001. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Insekticidno delovanje (18) nim limonoida uslovljeno je načinom ekstrakcije (vodeni ili alkoholni ekstrakt) i koncentracijom (2). ono je biološki neprihvatljivo zbog još uvek visokog broja oštećenja. Izuzetak su neke ukrasne biljke i kruška. a kod krušaka (cv.: Conferance. Simptomi fitotoksičnosti su lako prepoznatljivi već 4-5 sati nakon primene. ali se najviša efikasnost (preko 90 %) ostvaruje kada se P. verovatno. ali je efikasnost upravo proporcionalna temperaturnim uslovima (36). Ovo je posledica. Veliki broj biljaka pokazao je tolerantnost pri folijarnoj aplikaciji (16). dakle pokazao kao blag antifidant za larve. 2006. ali ne dovoljno jak da u potpunosti eliminiše ženke i spreči ovipoziciju. Ekološka Istina / Ecological Truth. Lukas. (26). Aleurodidae) je jako teško. godine pokazano je da azadirahtin uzrokuje smrtnost B.60 i 120 ppm (32). godine (31). 06. blokadom presvlačenja kod larvi. Hyphomycetes) ne ostvaruje značano povećanje smrtnosti. Stomoxis calcitrans L. argentifolii od oko 70% (20). – 07. sterilnošću imaga. Suzbijanje Bemisia argentifolii (Homoptera. blokadom mehanizma gutanja. repelentnošću za larve i imaga. ali ni antifidant efekat. je nova ekonomski visoko značajna štetočina u usevu salata (Lactuca sativa) u zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država i Meksika od 1998. jakog negativnog uticaja sunca. Razlog više je i nepostojanje razlika u efikasnosti kod različitih insekatskih redova (27).. U svakom slučaju potrebno je ispitati efekat azadirahtina na gajene biljke. Azadirahtin je pokazao dobru efikasnost u suzbijanju štetnih muva Haematobia irritans L. Kod cveća fitotoksičnost se manifestuje uvenućem lista i cveta. prekidom parenja i seksualne komunikacije. Na osnovu podataka (16) azadirahtin se može u celini definisati kao insektostatik. Aphididae). Hemijsko suzbijanje je značajno otežano i činjenicom da B. godine ukazuju da je efikasnost azadirahtina u suzbijanju ove štetočine visoko zavisna od 276 . Nabrojani efekti registrovani su pri vrlo niskim koncentracijama primene. argentifolii brzo razvija rezistentnost prema korišćenim aficidima (33). larvi ili lutaka. Istraživanja (28) ukazuju na smanjenje napada rilaša Cosmopolites sordidus na osetljivim sortama banana. 04. Comise. Bristol Cross. fumosoroseus i azadirahtin smenjuju u primeni sa svojim najvišim dozama (2x108 konidia/ml i 60 µg/ml). U suzbijanju Franklinella occidentalis (Thysanoptera. Musca domestica L. Lectier) jakom nekrozom lista već i pri slučajnom zanošenju (16). visokim reproduktivnim potencijalom i izraženim migracijama. odlaganjem ishrane. vetra i padavina jer se nije ispoljavala razlika u delovanju dve kocentracije . Guyot. odlaganjem ovipozicije. otrovnošću za larve i imaga. ali i smanjenje fertilnosti ženki i piljenje jaja. Ova poljska istraživanja takođe nisu registrovala stabilni negativni uticaj na razviće i smrtnost larvi. Delovanje se ostvaruje: prekidom ili inhibicijom razvića jaja. Thripidae) nim je visoko efikasan u inhibiranju razvoja i povećanju smrtnosti mlađih razvojnih stadijuma.. Larvicidno delovanje je za sada najizraženije i azadirahtin bi trebalo koristiti kao dobar regulator rasta i razvoja (IGR) u suzbijanju većeg broja ekonomski značajnih štetočina. Azadirahtin se u polju. Tokom 2003. Primenjivan u kombinaciji sa Paecilomyces fumosoroseus (Deuteromycotina. a za imaga kao repelent. od svega nekoliko ppm.

A. Ascher. S. 06.(1932): Mortality of Rhagoletis completa Cress.. 2006. Azadirachta indica. throught the ingestion of certian solid materials. Bedekar. Interesantno je i pitanje osetljivosti insekata prema ovom jedinjenju. 2: 79-80. Daljim istraživanjima potrebno je razjasniti načine delovanja azadirahtina kao i uzajamni odnos (pretpostavlja se sinergistički) sa ostalim limonoidima pronađenim u nimu. – 07. način. Culicidae). J. Briscoe. C. a u dužem deformacije (30). Zapravo. Econ. 04. pri čemu nije uočen negetivni efekat na vitalnost vektora Myzus persice (Sulzer). (1994): ″In vitro″antiviral activity of neem (Azadirachta indica Juss) lef extract against group B coxackie viruses. L.. P.. Biol. U suzbijanju Lymantria dispar (41) pokazuje antifiding efekat.. ali potapanje u kraćem periodu uzrokuje pojavu uvenuća.. Appl. drip tretman) ili sa 5 češćih folijarnih primena (31). J. verovatno zbog delovanja na plodnost ženki. A. ne uzrokuju pojavu vidljive fitotoksičnosti. Ann. 31. 22:443-449. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja formulacije. A. V. (1994): The effekt of Neem Azal on Aedes aegypti (Diptera. 2. 31:143-149. J. J. 251-256. Appl. H. Koncentracije od 500 ppm. M. Phytoparasitica 20:305-306. S. Primenjen kroz sistem za navodnjavanje azadirahtin iz Aza-direct pokazuje sistemično delovanje i uspešno štiti usev od N. Azadirahtin smanjuje mogućnost prenosa PLRV (potato leafroll virus) na indikator biljke Nicotiana clevelandii (Gray) (29). slična efikasnost postiže se sa tri tretmana kroz navodnjavanje (tzv. (1944): Inert dust insecticides.. Kod ovih štetočina izostaje naglo smanjenje brojnosti (″knock-down″ efekat). S. kao i mogućnost korišćenja nim-ulja (″neem-oil″) kao sistemičnog insekticida i njegove stabilnosti u polju. and Meisner. Biochem. učestalost i vreme primene bitno utiču na ispoljenu efikasnost preparata. zatim osetljivost biljaka hraniteljki (fitotoksičnost). (1992): Azatin. koje se preporučuju u tretmanu. 4. U našim uslovima preliminarna istraživanja (25) ukazuju na dobru efikasnost u suzbijanju zelene jabukine lisne vaši Aphis pomi De Geer. J. 6. Isto tako koncentracija. Mechanism of action.EkoIst' 06. acts on nymphs of the Western flower thrips.. Kitchiner. Entomol. Boschitz. i Dysaphis spp. Grunewald. R.. R. P.om rezultati se u svim uzorkovanjima ne razlikuju od kontrole (netretirano). Badam. K. Part I. Joshi. Alexander. (1993): Nonconventional Insekticidal effects of pesticides available from the Neem tree. 25: 1053-1059. Ascher. 35. Commun. Boyce. Kada vektor akvizicioni period provodi na potopljenim ili tretiranim pa ponovo zasađenim sejancima na kompostu. Parasitol. K. a neem formulation. Arch. Primena ovog insekticida poželjna je u integralnoj zaštiti zbog manje toksičnosti za sisare i korisnu entomofaunu. mogućnost njegove inokulacije je značajno smanjena. S. Ekološka Istina / Ecological Truth. 277 .. Insect. S. Physiol. Istraživanja (21) ukazuju na antimutagena dejstva azaditahtina kod Sallmonella typhimurinum pod uticajem direktnih i indirektnih mutagena. Azadirahtin ispoljava i antivirusno delovanje na Coxaci virus B grupe (4). ali se brojnost populacije ne povećava u narednih 7 dana od primene. ribisnigri. 5. 4. M. dok u tretmanu sa Agroneem . Tako Aza-direct ostvaruje zadovoljavajuću efikasnost. 3. Klein. LITERATURA 1.

. 41:1-61.. J. i Glavendekić Milka (2001): Azadirahtin . S. Biol..2001 . (2002): A Reflective. 52: 190-207. James. A. Econom. (1947): Toxicity of insecticide dust diluents and carriers to larvae of Mexican been beatle. 10. W. University of Uberaba. Debach. Kennedy. R. (2003): Combining azadirachtin and Paecelomices fumosoroseus (Deuteromicina. Glenn. 92 (4): 759-771. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. (1993): The effects of dust on vegetation . pp 178. M. Apl. T. Pollut. 23. Marco. Radovi sa XVI jugoslovenskog savetovanja o unapređenju proizvodnje voća i grožđa. J. R. Puterka. Entomol. 82. W. Appl. (1999): Hydrophobic Particle Films: A New Paradigm for Suppression of Arthropod pests and Plant Diseases. R. W. J. B.. (1998): Antimutagenic and anticancerogenic potentials of some Thai vegetables. 04. W. pp. Soc. Tepsuwan. Amer. and A. F... 18. C. Larson.A. Hunt. C. J.. Entomol. Hummel. 19. Insekticide and akaricide tests. Bio. 11. Gardner.. 22. (1979): Biological control on natural enemies. Puterka.D.. Nwe York. Sci. G. Miller. Feldhake. 49:1-21. 2: 87-92.. O. 2001. G. Puterka. 26. T. Unruh. J Amer. (1989): Azadirachtin as a larvicidae againist the horn fly. 79:63-75. Practise Oriented Results on Use Production of Plant Extracts and Pheromone in Integrated and Biological Pest Control. Kupradinum. A. 06. P. Baherle. M. 2006. 8. T. Econ. Glenn.EkoIst' 06. Plant Dis. R. M. G. Boca Raton. Knight L. Vanderzwet. CRC Press.. E.based Particle Films to Control Apple Deseases. Booth. 7. O. Envirom. Ebeling. Ekološka Istina / Ecological Truth. 127 (2):188-193. M. S. (1993): Materials under trail: information on composition. D. R. W. P. 5: 13751378. E. S. 402. (1950)factors influencing the actoin of dust insecticides. J Econ. (1972): Similar efects of suspension of copper oxychlorid and kaolin on sprayed leaves. doi:oi 1094/PHP . 39: 903-924. visual attraction. Kusamran. Econom. J.. C. March 29-30. J.. David. 76:1344-1348. Sci. 15.. 278 . Hypomicetes) to control Bemisia argentifolii (Homoptera. Entomol. Prado E. Cerović.a rewue. Glenn. 9. 77:1119-1122 . J. alone or combined. L..A. Puterka. Erez. Wagner. L. Brazil. Cambrige university press.C. Res. formulation and suppliers.insekticid biljnog porekla. A. Entomol. Edmund and Kleeberg Hubertus (2001): Properties of NeemAzal-T/S expiriences and biological plant protection. and Fruit Qualality. 24.. 27. 12.0823 . Kerchow. D.P. Entomol. Zbornik naučnih radova. Tom van der Zwet. 70:245-249. Phytopatology.RS. Hort.. Byers. and Solar Injury in Apple. G. Mutat. – 07. Radiation Reflection. Fruit Yield.. stable fly and house fly (Diptera... S. 1-2: 247-258. J. FL. M. M. Gundram patrisis (2001): Efficacy of Kaolin ..L. (1989): Fokus of phytochemical pesticides. J. (1959): Rapid dessication of drywood termites with inert sorptive dusts and other supstances. 20. Jacobson. oil and insecticide. 17. Ann.01 . 126 (2): 175-181. Marco. J. A.transmited virus infections reduced by whitewash sprays on plants. J. 25. Bleckwell (1993): Azadirachtin: an update. Baugher A. Volume 1. Bull. Drake. III... Aleurodidae).. Res.. 16. Ann. Processed-Kaolin Particle Film Affects Fruit Temperature. 18. 40: 215-219. S. Econ. The Neem tree. (1961): Host finding by aphids in the filde. Muscidae). Glenn. (1986): Incidence of aphid . Eveling. R. (1993): Incidence of nonpersistently transmited viruse in pepper sprayed with witewash. 4-8. W. J. Hort. Farmer. Chamberlain. 96 (1):25-30. 18: 375-390. R.. S. Milenković. D. 14. Mordue. Entomol.. 21. Plant Helth Progress an on line Journal.. 13. Insect Phys. (2001): Particle Film Application Influences Apple Leaf Physiology. A.

A. J. Schmutterer... R. J. Ekološka Istina / Ecological Truth.). E. T. Z. 61:1786-1790. dis. 2:449-454. and Meyerdick. D. L. (1996): The effects of azadirachtin on the acquisition and inoculation of potato leafroll virus by Myzus persicae. Nedeljković B. and clay-coating on survival of Bauveria bassiana conidia in a loam and peat soil. J. E. duodecimpunctatat (Fab. G. G. Myzus persicae. Saxena. (2000): Use of azadirachtin as a larvicide or feeding deterrent for control of western flower thrips in orchard systems. JR. Crop protection. (1998): Postharvest application of organic and inorganic salts for suppression of silver scurf of poteto tubers. T. R. (2001): Effekts of neem seed derivates on behavioral and physiological responses of the Cosmopolites sordidus (Coleoptera. M. and Strang. J. and M. R. Kairu. Phytoparasitica 28 (3):1-10. 25: 1176-1181. Xie. and Hogue. J.. H. P. 55:417-427. (1997): Reduction on pear psylla (Homoptera: Psyllidae) oviposition and feeding by foliar aplication of various materials. 37. Banja 15-18. Weissling . Aleurodidae).. 82:213-217. and Stotzky. (2001): Control of lettuce aphids with neonicotinoids and azadirachtin in lettuce. K.. and D. E. 33. 36. br. Econ. 165-173. Entomol..edu/crops/counties/yuma/hort/bug/archive/neem. C. D.. 35: 271-297. M. Florida Entomol. J. R. (1995): Toxicity and deterrancy of depitched tall oil to the green pach aphid. Microbiol. H. Rev. T. 15(1):9-14. Crawford. br. C. Appl. Sretenović Dušica (2004): Nova grupa insekticida . R. Palumbo. 30. I. 94. W. 2001 Filde Dey Report. Southwest Center. Entomol. Enviromm.1-7. (2005): Uporedna ispitivanja efikasnosti nekoliko insekticida u suzbijanju Lymantria dispar L. K.7. Kaya."NATURALITY CLASS". VII savetovanje o zaštiti bilja. J.. Čačak. C. vol. vol. (1985): Insect resistance in the sweet potato whiteflay. Tanasković S. Plant. (1990): Effects of water potental. pp.. 40.. 43. Khan. C. Richard... Isman. P. Barrett.. Thomas. J. zbornik radova. Ogol. 38. J. Bemisia tabaci (Homoptera. 42. 129:637-643. novembar 2005. Zbornik rezimea. Tanasković Snežana.html 32.arizona. M. S. (1995): Insecticidal activity of toxins from Bacillus thuringiesis kurstaki and tenebrionis absorbed and boun on pure and soil clays. Crop.Entomol. T. (2000): Progress toward liquid formulations of particle films for insect and disease control in pear. Protection.7. Mizubiti.based Particle Film Coatings on Insect and Disease Suppression in Apples. 35. T. Glenn.EkoIst' 06.. 06. Woodford. Studdert. L. Patol. – 07. Curculionidae). 29. Entomol. A. D. D. Zimska škola za agronome. Jones. Azadirachta indica. Halsheth. Unruh. W. R. Oliver. 81:446-450. Čačak.. N.. (1990): Properties and potential of natural pesticides from the neem tree.. Journal of Economic Entomol. S. 44. Sieburth.8.. 41. J. Ann. E. Richardson. S. Nisbet. E. Tapp. R. S... J. T. E. (2003): Inertne materije u zaštiti bilja.. B.. 34. Bruse (2001): Evalution of Kaolin .. 279 . G. M. Andrew. Lazić T. casls. Musabyama. Sekutowski. H. J. J. Entomol. Y. 31.. 04. 14:51-56. Environ. Horton. Mark. H. Dodson. S.. Duniway. Prabhaker. Pearsall. temperature. P. 139.8. Milenković. D.. 2006. Mayer. J. Coudriet. 165-173. L. A. IX Savetovanje o biotehnologiji. 45. Invertebr. 39. Schroeder and R. H. M. H. (1998): Effekts of oil and oilsurfoctant combinations on silverleaf whitefly nymphs (Homoptera: Aleurodidae) on collards.. S. Lews. Can. L. Brian. Milenković S. Glover. Tanasković S. Loria. (1932): Some effects of increasing foliage "inert" and toxic materials upon 12-sppoted cucumber beetle. Muller. 78: 748-752. Econom.. Milenković. G. Krdžić A. Puterka. 29 (2):329-339. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 28. E. C.

Na površinama gde je kiselost tla izraženija (pH oko 3) pored NPK đubriva unešene su i određene količine krečnjaka kao neutralizatora kiselosti. 06. The experiment have consisted nine species of grass. Stevanović i sar. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja FITOREMEDIJACIJA ZEMLJIŠTA OŠTEĆENOG NANOSIMA PIRITNE JALOVINE PHYTOREMEDIATION OF SOILS DAMEGED BY PYRITE BARREN SOIL 1 Miroslava Marić1. moguće ostvariti uspešnu biljnu proizvodnju. Content of copper above of the maximum of allowed contamination values and much content of iron was established in the soil and plants. (1995). 2006. hiperakumulatori. – 07. pokazala su da je ovakva rekultivacija moguća. Cu. Istraživanja izvršena na delu jalovišta gde je pH 5-6. U ogledima je korišćeno je 9 vrsta trava koje su potencijalni hiperakumulatori teških metala – bakra i gvožđa iz zemljišta. Primenom adekvatne količine NPK đubriva usev uljane repice je relativno dobro uspeo. Analizirano je zemljište i biljni materijal na početku i na kraju eksperimenta na sadržaj teških metala. Fe ABSTRACT: In this paper shown the investigations results of experiment made on soil damaged by pyrite barren soil. Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar 2 Tehnički fakultet u Boru IZVOD: U radu su prikazani rezultati ogleda izvedenog na zemljištu oštećenom nanosima piritne jalovine u blizini Rudnika bakra u Boru. Ovim načinom rekultivacije pokrila bi se površina jalovišta i okolina bi se zaštitila od aerozagađenja. Key words: phytoremediation. Fe.gajenje jednogodišnjih i višegodišnjih zeljastih biljaka. hyperaccumulators. Siniša Milutinović1 Institut SRBIJA Beograd. The two species of investigated grass were dissociate like potential hyperaccumulators of heavy metals . Cu UVOD U cilju rekultivacije oštećenih zemljišta sve veću primenu nalazi biološka rekultivacija. u cilju zaštite flotacijskih. Zagađenje agroekosistema u okolini Borskog rudnika neophodno je zaustaviti i pronaći načine da se ublaže štetne posledice koje su nastajale dugi niz godina.EkoIst' 06.Arrhenatherum elatius L. Ekološka Istina / Ecological Truth. kao i povećani sadržaj Fe u biljkama. piritnih jalovišta “Veliki Krivelj”. predlažu biološku rekultivaciju . (1987) u kontrolisanim uslovima sa zemljištima zagađenim piritom koja su pod livadama i bagremovom šumom. heavy metals. tako i u biljnom materijalu. pokazuju da kalcifikacija i humizacija efikasno deluju 280 . Ključne reči: fitoremedijacija. Istraživanja koja se vrše u tom pravcu pokazuju da je. teški metali. Utvrđeno je prisustvo Cu iznad MDK. Content of heavy metals was determinate in soil and heavy metals on the start and the end of the experiment. Milan Antonijević2. 04. Istraživanja koja su vršili Marković i sar. and Festuca arundinaceae Schreb. odnosno gde procesi oksidacije sulfidnog sumpora nisu odmakli. CaCO3 i drugih neophodnih aditiva. Tim problemom bavi se veliki broj istraživača. kao i prirodni adsorbent. Kao potencijalni hiperaukumulatori teških metala (Cu i Fe) izdvojene su 2 vrste trava Francuski ljulj i Visoki vijuk. which are the potential hyperaccumulators of heavy metals – copper and iron from soil. uz primenu adekvatnih količina organskih i mineralnih đubriva. kako u zemljištu.

Procenat prijema sadnica kretao se od 30 do 70%. R a s k i n et al. Ogledno polje bilo je zemljište oštećeno piritnom jalovinom i nalazilo se u blizini brane 3A Borskog rudnika bakra. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja na povećanje prinosa ogledne kulture. – 07.) 7. S a l t et al. Cr i Pb ili 1% Zn u lišću u odnosu na suvu materiju. U ogledu je korišćeno 9 vrsti trava. topola. REZULTATI RADA U cilju pronalaženja biljaka hiperakumulatora taških metala. 1996.) 2. a sprečeno je i dizanje prašine u površinskom delu. 1994. Ove biljne vrste možemo podeliti u dve grupe: indikatore i hiperakumulatore. neke biljne vrste mogu akumulirati u svom korenu kao i u nadzemnim delovima teške metale i na taj način ukloniti izvesne količine teških metala iz zemljišta. a eksperimenti su izvršeni po blok sistemu u 3 ponavljanja. vrba.Br.) 8. Do sličnog zaključka došao je i Legerwerff (1967). 1995.) 5. R a s k i n et al.) 3. Livadski vijuk (Festuca pratensis Huds. Engleski ljulj (Lolium perenne L. Teški metali iz zemljišta akumulirani u biljkama ulaze u lanac ishrane i njihova prekomerna količina može toksično delovati na ljude i životinje. brest. stalni je predmet interesovanja mnogih istraživača kod nas i u svetu.EkoIst' 06. 2006. 1993.1986. Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius L. Ježevica (Dactylis glomerata L. U radovima B a k e r -a i W a l k e r -a (1990) i B a k e r -a i B r o k s -a (1989) navodi se da biljke hiperakumulatori sadrže više od 0. C u n n i n g h a m et al. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbog toga se u poslednje vreme dosta radi na pronalaženju biljaka koje će skladištiti teške metale samo u korenu ne dozvoljavajući translokaciju teških metala u nadzemne organe. došlo je do boljeg vezivanja zemljišta i vlažnosti usled razvoja sadnica. U radu Milijića (1997) prikazani su rezultati izvršene biološke rekultivacije odlagališta Površinskih kopova i flotacijskih jalovišta u Boru. jasen. Teški metali u biljakama indikatorima su na nivou njihovog sadržaja u zemljištu. Mačji rep (Phleum pratense L. hrast. Co.. 04..) 9. Naime.1% Ni. Korišćene su sledeće vrste trava: 1. klen. Pošumljavanjem je delimično sprečena erozija. breze. 06. kruška. lipa. 1997). trešnja). Osnovni cilj istraživanja je pronaći biljne vrste koje će akumulirati teške metale iz ovako oštećenog zemljišta i na taj način stvoriti povoljne uslove za uspešnu biljnu proizvodnju.) 281 . Ponašanje teških metala. godine korišćen je različiti sadni materijal (bagrem.) 4. Italijanski ljulj (Lolium italicum A. C u n n i n g h a m and O w . postavljen je ogled na polju. godine i 1992 . platani. dok su kod biljaka hiperakumulatora koncentracije metala u tkivima biljaka daleko preko nivoa njihovog sadržaja u zemljištu. crni bor. bez obzira na koncentraciju metala u zemljištu. Cu. Crvena detelina (Trifolium pratense L. 1995. Za biološku rekultivaciju Površinskih kopova u periodu 1979 .1997. Žuti zvezdan (Lotus corniculatus L. Visoki vijuk (Festuca arundinaceae Schreb. kao i smanjenje njihovog sadržaja u zemljištu. Jedan od načina smanjenja sadržaja teških metala u zemljištu je fitoremedijacija – nova tehnologija upotrebe biljaka za čišćenje zemljišta i voda zagađenih teškim metalima (K i n n e r s e l y .) 6...

61 6430.P e n d i a s e t a l . 2006.81 7867.) Livadski vijuk (Festuca pratensis Huds.25 55. 2. 7. intenzitet njegovog usvajanja se naglo povećava. u toku vegetacionog perioda i na kraju ogleda.31 97.55 19. Fe) i fosfata (K a s t o r i . Glasnik RS. br. još jedan od mogućih uzroka veće koncentracije bakra u biljnom materijalu.) Žuti zvezdan (Lotus corniculatus L.35 7585. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ispitivanje zemljišta urađeno je pre postavljanja ogleda.06 2. 1983).) Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius L.) Crvena detelina (Trifolium pratense L.56 8265.07 8365. Ni. Međutim.05 4. P2O5.30 83. te se na taj način može tumačiti prisustvo velikih količina bakra u biljnom materijalu. Zn.42 83.EkoIst' 06. 5.) Visoki vijuk (Festuca arundinaceae Schreb.) Engleski ljulj (Lolium perenne L. a odredjen je i sadržaj teških metala (Cu.92 Co (mg/kg) 13. dakle.96 8961. Prosečan sadržaj bakra u razvijenim listovima biljaka kreće se od 5-30 mg/kg.23 106.35 4510. 23/94).89 1.52 59. humus.78 84.26 45. K2O. Fe.41 5763.63 Fe (mg/kg) na početku 5707. 282 . a toksična koncentracija je 20-100 mg/kg (K a b a t a .11 115. Kiselost zemljišta i sadržaj teških metala u zemljištu Opis uzorka Pre početka eksperimenta Nakon nicanja biljaka Na kraju eksperimenta pH 5. Koncentracija bakra u zemljištu na početku eksperimenta (tabela 1) veća je od dozvoljene.49 Cd (mg/kg) 3.92 na kraju 5548.53 7633. Pb. 06. ali je neophodan i ima stimulativno dejstvo na rastenje i razviće biljaka. Visoka koncentracija ukupnog gvožđa u zemljištu je.55 4482. Uzorci zemljišta uzeti su iz površinskog sloja.25 Bakar je veoma toksičan za biljke. 04. N).65 Pb (mg/kg) 85.42 Fe (%) 1.02 3966. Izvršena je kontrola plodnosti zemljišta (pH.19 11. sušeni su do vazdušno suvog sanja.11 89. Ekološka Istina / Ecological Truth. Biljke usvajaju male količine bakra.88 1.35 93.63 Cu (mg/kg) 184. na dubini do 30 cm. 1984). . 4. Mn.77 70. 3.01 79.54 73.63 5338.62 3. Cd).Br. koja iznosi 100 mg/kg (Sl. s povećanjem njegove koncentracije u spoljnoj sredini. Sadržaj ukupnog Cu i Fe u različitim vrstama trava Varijante 1. Tabela 1.) Italijanski ljulj (Lolium italicum A. 8.76 120.86 4565.) Cu (mg/kg) na početku na kraju 81. – 07. usitnjeni i analizirani. Ježevica (Dactylis glomerate) Mačji rep (Phleum pratense L. posebno teških metala (Zn.Co.50 Tabela 2. Rezultati ogleda prikazani u tabeli 2 pokazuju da je sadržaj bakra u svim varijantama daleko iznad prosečnog.88 100.99 88.54 3935. CaCO3.73 85.57 123.20 81. 9. odnosno da pripada toksičnim koncentracijama. U biljnom materijalu izvršeno je ispitivanje sadržaja teških metala.83 8870. Na povećano usvajanje bakra od strane biljaka može da utiče i prisustvo drugih jona. 6.45 260.79 6411.26 5.

M. Baker A. te je došlo do akumulacije ovih elemenata u biljnom materijalu. Smanjenje pH vrednosti u toku eksperimenta dovelo je do veće rastvorljivosti bakra i gvožđa i do njegovog intenzivnijeg usvajanja od strane gajenih biljaka. New York. 13: 393-397. R.. pp. 1: 81-126.. U kiseloj sredini joni bakra i gvožđa su mobilniji i lakše dospevaju u biljku. 5 i 7 -Ježevica. Brooks (ed. Miladinović (1987): Uticaj aerozagađivanja na kontaminaciju zemljišta u okolini Bora i način njihove rekultivacije. No 3.. Huang J.D. Am... Cunningham S. NY.. Francuski ljulj i Visoki vijuk. V. Donji Milanovac.D. M. Ekološka Istina / Ecological Truth.R. Kao potencijalni hiperaukumulatori teških metala (Cu i Fe) izdvojene su 2 vrste trava . Lagerwerff I. 233-241. i pH vrednost na kraju eksperimenta se smanjila.J.. Ow D.EkoIst' 06. CAB International. 06.R.). Berti W.J. (1993): The Role of Phytochelates in Plant Growth and Productivity.Francuski ljulj i Visoki vijuk. njihov uticaj na životnu sredinu i metode rekultivacije. Ass Advmt. (1998): General introduction. – 07.R.M. str. Baker A. Boca Raton: CRS Press. (1967): Heavy metal contamination of soils.W.R. Agrohemija. odnosno došlo je do zakišeljavanja zemljišta. Walker P. 110: 715-719. (1995): Phytoremedation of contaminated soils. Brooks R.W.Francuski ljulj. Edited by Shaw A. 04. Milijić Z. a na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti sledeće: Zemljište na kome je postavljen ogled je kisele reakcije. Visoki vijuk i Crvena detelina). Trend Biotechnol. 343-346. 155-177. In Heavy metal Tolerance in Plants: Evolutionary Aspects. Sadržaj bakra i gvožđa u svim varijantama ogleda veći je od prosečnog sadržaja ovih elemenata u biljnom materijalu. (1997): Jalovišta rudnika bakra. Cunningham S. Smanjenje pH vrednosti u zemljištu na kraju eksperimenta dovelo je u nekim varijantama do veće rastvorljivosti gvožđa i do njegovog intenzivnijeg usvajanja od strane gajenih biljaka (varijante 5. Publ.L. Biorecovery. 1-14.M. In R. te se ove tri vrste trava mogu izdvojiti kao potencijalni hiperakumulatori bakra iz zagađenih zemljišta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Iz tabele 2 se može videti da je akumulacija bakra najveća u varijantama 2. 58-66. 7 i 9 .J. Plants that Hyperaccumulate Heavy Metals. (1996): Promises and prospects of phytoremedation. Marković N. 283 . Zbornik radova “Naša ekološka istina”. Sadržaj gvožđa u suvoj materiji biljaka kreće se u širokim granicama od 50 do 1000 mg/kg. 12: 207-217. 2006. Kinnersely A. LITERATURA Brooks. (1990): Ecophysiology of Metal Uptake by Tolerant Plants. Stevanović. D.. Plant Growth Regulation. Ecology and Phytochemistry. Sci. No 85. Plant Physiol. (1989): Terrestrial Higher Plants which Hyperaccumulate Metallic Elements – A Review of their Distribution. ZAKLJUČAK Prema postavljenim ciljevima istraživanja.

Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbornik radova “Naša ekološka istina”. Blaylock M. 83-84. str.. M. Milijić. – 07. (1995): Phytoremediation: a novel strategy for the removal of toxic metals from the environment using plants. Chet I.N.. Borsko jezero. Z. Curr.. str. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Raskin I... Vukićević. 04. Ensley B..D..A.EkoIst' 06.... Salt D. 73-74. (1997): Phytoremedation of metals: using plants to remove pollutants from the environment.. Duchenkov V. Stevanović. Salt D.N. K. Boca Raton.. Raskin I. Smith R.E. Boitechnol. 06.. (1984): Trace elements in soil and plants CRC Press.. (1995): Mogućnosti biološke rekultivacije flotacijskog jalovišta (Zn. Pb. Opin. D. (1994): Bioconcentracion of heavy meatls by plants. Biotechnol. Marinko. Raskin I. Curr. Bio-Technology. O.B. Florida 284 . Opin. Duchenkov S. Cu-mulja) u Mojkovcu. 5: 285-290.. Kumar P. Stevanović. Kumar P. D. (1995): Biološka rekultivacija flotacijskog jalovišta “Veliki Krivelj”. Inc.B. Borsko jezero.E.A.. Miranović. Zbornik radova “Naša ekološka istina”.D.. Kabata-Pendias A.. 2006. Salt D. 8: 221-226. 13: 468-474. Pendias H.E.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MIKROBIOLOŠKA SVOJSTVA RITSKE CRNICE I DEPOSOLA NA LOKALITETU MOKRIN MICROBIOLOGICAL PROPERTIES OF HUMOGLEY AND DIPOSOLE SOIL AT LOCALITY MOKRIN Nada Milošević. Na aktivnost mikroorganizama u agroekološkim sistemima utiču svojstva zemljišta. klimatski uslovi. – 07. dok su gljive su zastupljene u većem broju u deposolu u odnosu na autohtono zemljište. 04. dehidrogenaza ABSTRACT: During crude oil production.ac. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. The results show high values of total number of microorganisms and ammonifiers in autochthonous soil in relation to deposole soil. Soil samples were taken from locality Mokrin. while fungi were present in larger number in deposole soil than in autochthonous soil. razgrađuju pesticide i indikatori su nepovoljnog uticaja teških metala i zagađivača. Zastupljenost azotobaktera je visoka u svim ispitivanim zemljištima.ns. Naime. Zastupljenost Actinomycetes je niska. giberelina i auksina). mikroorganizmi su najznačajnija komponenta biološke faze zemljišta jer njihovi enzimatski sistemi utiču na razgradnje i sinteze jedinjenja u zemljištu. zemljište. soil. Key words: microorganisms. Microorganisms are the most important component of biological phase for their enzymatic systems influence compound degradation and synthesis in soil. Mikroorganizmi imaju veliku ulogu u stvaranju i održavanju plodnosti zemljišta. disposing rinse mull from oil-gas wells presents a great problem. dehydrogenase UVOD Prilikom proizvodnje sirove nafte. Ključne reči: mikroorganizmi. Deponovanje isplačnog mulja na zbirne deponije značajno menja fizičko-hemijska i biološka svojstva autohtonog zemljiišta. Distribution of Azotobacter was high in all tested soils. K. Uzorci zemljišta su uzeti sa lokalitetu Mokrin. Distribution of Actinomycetes was low. kao i promena fizičko-hemijskih svojstava zemljišta. P. veliki problem predstavlja deponovanje isplačnog mulja–isplake iz naftno-gasnih bušotina. Rezultati pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljištu u odnosu na zemljište deposola. Novi Sad 2 Institut za kukuruz Zemun polje-Beograd e-mail: nadam@ifvcns.EkoIst' 06. utiču na rast i razviće biljaka (snabdevanje osnovnim biogenim elementima-N.yu IZVOD: Prilikom proizvodnje sirove nafte deponovanje isplačnog mulja iz naftno-gasnih bušotina zanačjno utiče na hemijska i mikrobiološka svojstva zemljišta. deposole. 06. Jordana Ralev1. Gorica Cvijanović2 1 Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. 285 . njenog crpljenja i transporta. deposol.1 Branislava Tintor1. Zemljište je ekološki sistem i ono je stanište za raznovrsne i brojne mikroorganizme koji sa svojim enzimima imaju centralnu ulogu u metaboličkoj aktivnosti zemljišta. i produkcijom bioloških aktivnih materija tipa vitamina. pumping and transportation.

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

agromeliorativne mere, biljna vrsta, sadržaj pesticida, teških metala i akumulacija zagađivača kao i međusobni odnos mikrobne populacije (Milošević et al., 1997; 1999). Cilj istraživnja je da se prati brojnost mikroorganizama i aktivnost enzima dehidrogenaze na autohtonom zemljištu u blizini deponije koja je nastala nakon odlaganjem isplačnog mulja. MATERIJAL I METODE Uzorci za hemijska i mikrobiološka istraživanja uzeta sa autohtonog zemljišta tipa ritske crnice i sa deponije isplačnog mulja (deposola). Uzorci su uzeti po dubini profila na lokalitetu Mokrin. Biološka aktivnost zemljišta praćena je na osnovu zastupljenosti mikroorganizama (ukupan broj mikroorganizama, Azotobacter, oligonitrofili, amonifikatori, aktinomicete i gljive) i aktivnosti oksido-redukcionog enzima dehidrogenaze metodom razređenja na odgovarajućim podlogama. Zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama određena je na agarizovanom zemljištom ekstraktu, i amonifikatotra na MPA (Pochon and Tardieux, 1962). Na bezazotnoj podlozi praćen je brojnost azotofiksatora. Brojnost aktinomicete praćena je na sintetičkoj podlozi, a gljive na Čapex-Dox podlozi. Dehidrogenazna aktivnost (DHA) određena je po modifikovanoj metodi Thalmann (1968), koja se bazira na merenju ekstinkcije trifenil formazana (TPF), koji je nastao redukcijom 2,3,5-trifeniltetrazoliumhlorida (TTC). REZULTATI I DISKUSIJA Odlaganje isplačnog mulja (lignosulfonatski tip, bazni rastvor) na zbirne deponije koji nastaje u toku nafno – istražnih radova nastaju automorfno tehnogeno zemljište tipa deposola, sa građom profila I, II, III. Tab. 1. Hemijska svojstva zemljišta Tab. 1. Chemical properties of soil
Uzorak Sample Profil 1 Ritska crnica (autohtono) Profil 2 Deposol Horizont Aa/1 Aa/2 AGr,so,sa Gr,so,sa I,sa II,sa III,sa I IIsa IIIsa IIIGso,sa Dubina Depth cm 0-50 50-99 99-126 126176 0-18 18-73 73-120 0-41 41-92 92-126 126183 pH u KCl 7,09 7,16 7,58 7,50 7,91 8,77 7,97 7,22 7,82 7,89 8,16 u H2O 8,03 8,24 8,11 8,00 8,43 9,63 8,80 8,19 8,62 8,63 8,79 CaCO3 % 4,59 3,54 14,45 14,87 16,57 14,02 18,41 5,09 17,42 16,57 12,32 N % 0,120 0,087 0,033 0,038 0,100 0,071 0,147 0,183 0,112 0,183 0,091 . C % 1,383 1,484 2,207 1,912 7,103 6,431 5,420 2,988 2,976 3,833 2,791 S % 0,060 0,058 0,052 0,063 2,180 2,671 0,089 0,251 0.292 0,393 0,451 ALP2O5 mg/100g 64,0 28,8 25,3 6,4 5,6 7,4 7,2 8,5 7,6 74,5 52,1 AL-K2O mg/100g 27,3 18,2 10,9 14,5 27,3 33,6 68,0 24,5 30,5 50,0 63,5

Profil 3 Deposol

Gr,so,sa

183200

7,93

9,04

15,72

0,079

2,085

0,507

6,4

68,0

286

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Autohtono zemljište ritska crnica-humoglej, odlikuje se umereno alkalnom reakcijom i karbonatnošću celom dubinom profila (Tab. 1). Sadržaj lakopristupačnog fosfora u površinskom horizontu je ekstremno visok, čak toksičan (64,00 mg/100g), dok je sadržaj lakopristupačnog kalijuma na visokom nivou obezbeđenosti (27,3 mg/100g). Zemljište deponija je alkalo i heterogenog hemijskig svojstava unutar profila, što je svakako posledica porekla i sastava deponovanog materijala. Mikroorganizmi kao najznačajnija komponenta biološke faze zemljišta važan su indikator plodnosti, odnosno kvaliteta/zdravlja zemljišta ali i procesa degradacije (smanjenjenje biodiverziteta, poremećaj hranidbenih ciklusa, akumulacija polutanata, redoks statusa). (Higa and Parr, 1994; Milošević et al., 1997). Fizičko-hemijska karakteristike zemljišta su najvažnije svojstvo koje utiče na aktivnost mikroorganizama (Govedarica et al., 1993; Milošević et al., l997a; 2003). Ugljenik, vodonik i azot su konstitutivni elementi za rast i razviće ove grupe organizama. koji su najznačajnija komponenta biološke faze zemljišta. Pojedine grupe mikroorganizama imaju potrebe za fosforom, kalijumom, sumporom, magnezijumom i gvožđem u većoj koncentraciji (l0-3 do l0-4 M), a zahtevi za mikroelementima (Mn, Cu, Co, Zn, i Mo) se kreću od l0-6 do l0-8 M (Milošević i sar., 2000) Tab. 2. Zastupljenost pojedinih grupa mikroorganizama Tab. 2. The number of microorganisms
Uzorak Sample Profil 1 Ritska crnica Humogley Autohtono Profil 2 Deposol Deposole Profil 3 Deposol Deposole Dubina Depth (cm) 0 - 50 50 - 99 99 - 126 126 - 176 0 - 18 18 – 73 73 - 120 0 – 41 41 – 92 92 – 126 126 - 183 183 - 200 Ukupan broj Total number (x 107g-1 ) 66,54 12,51 8,90 4,91 39,16 1,78 1,37 3,56 3,28 2,11 2,00 0,00 Amonifikatori Ammonifiers (x107g-1) 29,99 2,74 4,75 0,00 26,35 1,84 1,54 2,52 1,80 1,76 0,70 0,00 Actinomycetes (x10 g ) 4,00 0,50 0,00 0,00 1,50 0,50 0,00 8,65 3,09 2,01 0,70 0,00
4 -1

Gljive Fungi (x 104g-1) 4,78 0,00 0,00 0,00 9,00 0,70 0,00 16,56 12,27 14,33 0,90 0,00

Zastupljenost mikroorganizama, njihov medjusobni odnos i dinamika enzima je odraz biološke aktivnosti (biogenosti) odredjenog ekosistema. Rezultati na tab.2 pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljištu (Profil 1) u odnosu na zemljišta deposola. Zzastupljenost Actinomycetes e najniža u profilu 2, što ukazuje na malu razgradnju teško razgradljivih organskih jedinjenja. Zemljiše deposola, profil 3 ima najnižu zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama, amonifikatora, ali visoku dehidrogenaznu aktivnost (tab. 3). Zastupljenost azotofiksatora je veća u zemljištu deponija u odnosu na autohtono zemljižte (Tab. 3). Dehidrogenazna aktivnost (DHA) kao pokazatelj oksidoredukcionih procesa je najmanja u autohtonom zemljištu u odnosu na deposol.

287

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Brojnost ispitivanih grupa mikrooganizama i DHA opada po dubini profila. Prisustvo velike brojnosti, aktivnosti i različitosti mikroogarnizama su pokazatelji dobrih svojstava zemljišta. U suprotnom, ako su ovi pokazatelji malih vrednosti to je indikacija nepovoljnih fizičko-hemijskih-toksikoloških svojstva. Siromašna zemljišta imaju veoma sužen opseg individualnosti mikroorganizama. Tab. 3. Brojnost azotofiksatora i aktivnost dehidrogenaze Tab. 3. Number of N free living and dehidrogenase activity Oligonitrofili Uzorak Dubina N free living Sample Depth Azotobacter 2 -1 (x 106g-1) (cm) (x 10 g ) Profil 1 0 - 50 18,27 5,19 Ritska crnica 50 - 99 3,75 11,23 Humogley 99 - 126 0,00 4,46 Autohtono 126 - 176 0,00 2,15 Profil 2 0 - 18 16,31 6,26 Deposol 18 – 73 7,00 3,22 Deposole 73 - 120 5,96 1,34 Profil 3 Deposol Deposole 0 – 41 41 – 92 92 – 126 126 - 183 183 - 200 13,33 13,89 2,45 0,00 0,00 ZAKLJUČAK Istraživanja pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljištu u odnosu na zemljište deposola. Zastupljenost azotobaktera je visoka u svim ispitivanim zemljištima. Zastupljenost Actinomycetes je niska, dok su gljive zastupljene u većem broju u deposolu u odnosu na autohtono zemljište. Brojnost ispitivanih grupa mikrooganizama i DHA opada po dubini profila LITERATURA
1. 2. 3. Govedarica, M., Milošević, N., Jarak, M., Bogdanović, D., Vojvodić-Vuković, M. Mikrobiološka aktivnost u zemljištima Vojvodine, Zb. radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo., 21,75-84, Novi Sad, 1993. Higa, T., Parr J. F.: Beneficial and effective microorganisms for a sustainable agriculture and environment. International Nature Farming Research Center, 1-20, Atami, Japan, 1994. Milošević, N., Govedarica, M., Jarak, M.: Mikrobi zemljišta: značaj i mogućnosti, Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta, (ur. Dragović S.), JDPZ, 398 -398. 1997.

DHA (ug TPFg-1 zemljišta) 42,0 0,0 0,0 0,0 142 320 0,00 345,0 91,0 45,0 10,0 0,0

8,60 7,06 2,30 1,11 0,00

288

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. Milošević N., Govedarica M., Jarak M.: Soil microorganisms – an important factor of agroecological systems. Zemljište i biljka, 48, (2) 103-110, 1999. 5. Milošević N., Govedarica M., Ubavić M., Hađžić V., Nečić Lj.: Mikrobiološke karakteristike zemljišta: osnova za kontrolu plodnosti. Zb. radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 39, 93-100, N. Sad, 2003. 6. Pochon, J. and Tardieux, P.: Techniques d'analyse en microbiologie du sol, Paris, 1962. 7. Thalmann, A.: Zur Methodik des Bestimmung der Dehydrogenaseaktivitat in Boden mittles Triphenyltetrazolium-chlorid (TTC). Londw.Forsch., 21, 249258, 1968.

289

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

KLIJANJE SEMENA I RASTENJE BILJAKA PAPRIKE U PRISUSTVU OTPADNIH VODA REKE TOPLICE SEED GERMINATION AND GROWT OF PEPPER IN THE PRESENCE OF LIQUID WASTE FROM TOPLICA RIVER
1

Radmila Trajković1, Miroslava Krsmanović2, Ljubomir Šunić3, Prirodno-matematički fakultet Kosovska Mitrovica, 2Srednja-tehnička škola-Prokuplje, 3 Poljoprivredni fakultet –Lešak

IZVOD: Vršeno je ispitivanje klijavosti semena paprike i rast biljnih organa (korena, stabla i listova) pod uticajem otpadnih voda celog vodotoka reke Toplice u kontolisanim uslovima. Nađeno je da otpadne vode reke Toplice sa sa svih uzorkovanih mesta inhibiraju klijanje semena paprike . Sa druge strane neki uzorci otpadnih voda kao što je ,,Hisar,, stimulišu rast biljnih organa i izazivaju povećanje biomase. Na osnovu rezultata smatramo da su vode reke Toplice zagađene i da se ne mogu koristiti za piće i zalivanje povrtarskih kultura. Ključne reči: otpadne vode, povrće, zagađenje, zagađivači. ABSTRACT: Germination of pepper seed and growt of plant organs (root, stem and leaves) under the influence of liquid waste from Toplica research has bin conducted under strictly controled conditions. It was found that all liquid waste samples taken from Toplica inhibit the germination of the seed. On the other hand, some samples of liquid waste such as “Hisar” stimulate the grouth of plant organs and promote augmentation of biomass. Based upon these findings we have concluded that the waters of river Toplica are polluted and they can not be used for drinking or irrigation of the vegetable cultures. Key words: liquid waste, vegetable pollution, pollutin

UVOD Voda je neophodan sastojak svih živih bića. Biološki značaj vode proističe iz činjenice da je život nastao u vodi i da bez vode nema života . Rimski filozof Seneka za vodu je rekao: ,,Da čitav svet izgori, ostala bi voda, a u njoj bi ležala klica novog života,,. U životu biljaka voda ima izuzetnu ulogu, jer se svi životni procesi u biljkama normalno odvijaju u uslovima dovoljnog obezbeđenja vodom. Voda koju biljke koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne fizičke i biološke osobine. Za takvu vodu kažemo da je nezagađena. Međutim, iako je voda osnov života, ipak ona danas postaje međunarodni problem svoga korišćenja. Naime, brzom urbanizacijom, razvojem industrije, moderne poljoprivrede i njene tehnologije kao i demografske eksplozije dolazi do upotrebe raznih sirovina čiji se nus-produkti i razne zagađujuće materije u vidu otpada odstranjuju u reke, jezera ili mora i tako neposredno ili posredno ulaze u lance ishrane. Zagađujuće materije menjaju prirodne osobine voda a kod biljaka narušavaju važne fiziološke procese klijanja semena, rastenje biljaka, procese fotosinteze i disanja. Ove biohemijsko-fiziološke promene određuju životno stanje biljaka ( Verhoturova et al 1990). Toksične materije iz vode biljke apsorbuju korenovim sistemom i transportuju ih do listova. U listovima zagađujuće materije izazivaju strukturne i ultra sutrukturne

290

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

promene hloroplasta, a kao rezultat toga nastaje smanjenje biomase biljke (Barcelo et al 1988). Imajući u vidu da ljudi Topličkog kraja svesno ili nesveesno koriste vode reke Toplice za zalivanje povrtarskih kultura ( pre svega paprike koja u ovom kraju predstavlja glavno povrće za ishranu ), odlučili smo da vršimo ispitivanje uticaja tih voda na klijanje semena paprike i rastenje biljaka u zemljišnoj podlozi u kontrolisanim uslovima. Za postizanje ovog cilja korišćena su semena paprike Capsicum annuum L, kao i uzorci voda reke Toplice uzeti sa šest tačaka i to : Izvor ( Lukovska banja, ,,Šik Kopaonik,, -Kuršumlija, Kompanija ,,Hisar,,Prokuplje, Fabrika obojenih metala ,,FOM,, -Prokuplje, deponija ( naselje Dunek) – Prokuplje i reka Toplica na izlazu iz grada Prokuplja. Kao kontrola korišćena je destilovana voda. Naklijavanje semana vršeno je na filter papiru u petri kutijama, pri čemu je svakoj petri kutiji dodato po 20ml odgovarajućeg uzorka vode na 100 semena. Klijanje semena odvijalo se na temperaturi od 220C u vremenu od 96 sati. Nakon toga izvršeno je brojanje proklijalih semena i izračunat procenat u odnosu na kontrolu. Po 20 proklijalih semena preneto je u zemljišnu podlogu i praćeno nicanje i rastenje biljaka uz povremeno zalivanje sa navedenim uzorcima vode. Ogled je trajao 120 dana nakon čega je izvršeno merenje dužine korena, stabla i listova i izmerena je ukupna biomasa biljaka. Izračunat je procenat rasta i biomase u odnosu na kontrolu. Rezulatati su tabelarno prikazani. REZULTATI RADA Reka Toplica predstavlja najveću reku u Topličkom kraju. Nastaje od dve reke Đerekaruše i Lukovske reke. Razvojem poljoprivrede ovog kraja ova reka postaje direktno mesto zagađenja iako se ni do danas ne može tačno odrediti stepen njenog zagađenja. Ranije pomenute fabrike ispuštaju svoje efluente u reku Toplicu, koje čine : teški metali, H2SO4, NH4, HCl, fenoli, smole i dr. Pored ovih zagađivači zagađenje reke Toplice nastaje i od divljih deponija koje se nalaze na samoj obali reke kao i od izduvnih gasova automobila i saobraćaja. Zbog toga se s pravom može reći da ova reke nije više čista. Uzorci voda koji su korišćeni za naklijavanje semena i rastenje biljaka imali su pH baznog i slabo baznog karaktera (7,31 -8,80). Rezultati dobijeni u toku istraživanja pokazuju razlike u procentu klijavosti semena paprike u zavisnosti od mesta uzorkovanja vode. Procenat proklijalih semena kod svih uzorkovanih voda uglavnom je manji u odnosu na kontrolu. Najveći procenat klijavosti izmeren je kod semena koja su testirana vodom sa lokacije gde se ulivaju ispusne vode fabrike ,,Hisar,, i iznosi 96,77% u odnosu na kontrolu. Mešavina organskog zagađenja ovih voda stimulativno deluje na klijavost semena paprike. Sa druge strane najmanja klijavost zabeležena je kod semena tretiranih vodom sa lokacije na izlazu iz grada i iznosi 56,45% u odnosu na kontrolu. Iako su koncentracije zagađujućih materija manje nego na prethodnim lokacijama onda imamo slučaj sumacije zagađivača. Naime, ovde nastaje sinergistično delovanje zagađivača pri čemu se pojačavaju štetni efekti delovanja. Takođe, zapaža se da je procenat klijavosti semena u prisustvu izvorske vode manji u odnosu na druge tačke uzorkovane vode i iznosi 66,13% u odnosu na kontrolu.

291

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Pretpostavlja se da je došlo do mešanja podzemnih mineralnih voda Lukovske banje ( koje su bogate sumporom) sa izvorskom vodom Lukovske reke, pa je sumpor inhibitorno delovao na klijanje semena. Seme poseduje sposobnost da apsorbuje različite zagađivanje koji inhibitorno deluju na proces klijanja (Kastori 1984). Rezulatati još pokazuju da na klijanje semena paprike utiče i pH vrednost uzorkovanih voda. Naime što je pH vode viša to je procenat klijavosti manji i obrnuto. Pretpostavljamo da više vrednosti pH vode koje nastaju pored prisustva zagađivanja izazivaju inhibiciju enzima odgovornih za proces klijanja semena. Pored klijanja semena vršeno je ispitivanje rastenja biljaka paprika na zemljišnoj podlozi pod uticajem istih uzoraka vode. Dobijeni rezultati pokazuju da postoje razlike u rastu biljnih organa i količini sveže biljne mase u zavisnosti od mesta uzorkovane vode, tj. od vrste i koncentracije zagađivača. Tako najveći porast biljnih organa korena, stabla i listova, kao i najveća sveža biomasa nađena je kod biljaka koje su rasle u zemljištu zalivane vodom sa lokacije ,,Hisar,, . Ove vrednosti za koren iznose 125,61%, za stablo 118,43% i za listove 107,68% u odnosu na kontrolu. Takođe, kod ovih biljaka izmerena je i najveća količina sveže biljne mase i ona iznosi 118,93% u odnosu na kontrolu. Naime, u otpadnim vodama ,,Hisar,,-a nalaze se velike količine organskih materija. Pored toga na mestu ulivanja otpadnih voda ulivaju se i kanalizacione i fekalne vode iz same fabrike i okolnih domaćinstva. Prema tome, ovaj uzorak vode je izvor azota koji ima primarnu ulogu u rastenju i razviću biljaka. Zbog toga ove vode stimulativno deluju na rast biljnih organa i uvećanje biomase biljaka paprike. Sa druge strane, najmanji porast biljnih organa kao i najmanju količinu biomase izmerili smo kod biljaka koje su zalivane vodama sa samog izvora reke. Izmerne vrednosti iznose za koren 42,25%, stablo 51,27% i za listove 60,84% u odnosu na kontrolu. Količina sveže mase kod ovog uzorka iznosila je 18,86% u odnosu na kontrolu. Inhibiciju rastenja biljnih organa verovatno vrši zagađenje prirodnog porekla koje dolazi podzemnim vodama sa izvora mineralnih voda Lukovske banje. Mineralne vode Lukovske banje izuzetno su bogate: SO4, NO3, NO2, K, Mg, Si, Ca, u manjim koncentracijama ima i olova ( Stevanović V. 2005). Sumpor inhibitorno deluje na klijanje semena i rastenje biljaka kukuruza i pšenice ( R. Trajković 1991). Inhibiciju rasta biljnih organa i smanjenje sveže biomase kod biljaka paprike izazivaju i uzorci voda sa lokacije ,,Šik,, Kopaonika koji je ujedno najveći zagađivač reke Toplice i to organskim materijama, pre svega fenolima koji su jako toksični vrše denaturaciju enzima odgovornih za rastenje biljaka. Smanjenje ili povećanje rasta biljnih organa kao i biomase zavisi od vrste i koncentracije zagađujućih materija kao i od pH vrednosti vode. Koktel organskih zagađivača stimuliše enzimski sistem biljaka odgovoran za procese klijanja i rastenja ratarskih i povrtarskih kultura ( Trajković R. Et al 2004; 2005) Na osnovu naših rezultata kao nekih literaturnih podataka pretpostavljamo da vode reke Toplice inhibiraju ili stimulišu enzime i fitohormone koji su odogovorni za procese klijanja semena i rastenje biljaka.

292

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

ZAKLJUČAK Rezultati istraživanja pokazuju da je klijanje semena i rastenje biljaka paprike pod uticajem otpadnih voda reke Toplice neravnomerno i da zavisi od vrste zagađenja, koncentracije zagađenja i pH vrednosti vode. Procenat klijavosti semena kod svih uzorkovanih voda uglavnom je manji u odnosu na kontrolu. Najveći procenat klijavosti semana paprike izmeren je kod semena koja su naklijavanja otpadnim vodama fabrike ,,Hisar,, i iznosi 96,77% u odnosu na kontrolu verovatno zbog koktela organskih zagađivača. Najmanja klijavost zabeležena je kod semena koja su naklijavana vodama reke Toplice iz grada i iznosi 56,45% u odnosu na kontrolu što se objašnjava kumulativnim delovanjem zagađivača na procese klijanja . Otpadne vode reke Toplice izazivaju i neravnomeran rast biljnih organa i formiranje sveže biomase paprike. Najveći porast biljnih organa kao i sveže mase u odnosu na kontrolu izmeren je kod biljaka koje su zalivane vodama kod lokacije ,,Hisar,, što se objašnjava prisustvom organskim materija u ovim vodama koje stimulativno deluju na rastenje biljaka. Najmanji porast biljnih organa i sveže biljne mase u odnosu na kontrolu zabeležen je kod biljaka koje su zalivane izvorskom vodom što se tumači prisustvom termalnih voda Lukovske banje. Na osnovu klijavosti semena paprike biljnih organa smatram da je voda reke Toplice u manjoj meri zagađena i da se ne može koristiti za piće niti pak celim tokom za zalivanje povrća. LITERATURA
1. Barcelo J. Varmer M.D. (1988); Structural and ultra structural disordes in cadmium treated bush bean plants Phaswolus vulgarish. ,,New Phytol,, 108, N0-1, 37-49. 2. Verhoturova G.S. Zajceva. T.A, Postovalova V.M (1990); 3. Ispljovanije fotosintetičkih i metaboličkih pokazateljej dlja ocenki sastojnija pri ustanovljenim vozdejstvija faktorov okružajušćej sredi. Prirodo-kompleks Tom, oblTomsk –S-185-189. 4. Kastori R. (1974), Dinamika klijanja semena nekih hibrida iz rastvora različite osmotske vrednosti. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 46,62-73. Novi Sad. 5. Kastori R. (1984),Fiziologije semena, Matica srpska, Novi Sad. 6. Stevanović V. (2005), Termomineralni izvori Topličkog okruga-Sadašnje stanje i mogućnost korišćenja, magistarski rad. Beograd. 7. Trajković R. ( 1991); Bioindikacije delovanja zagađivača vazduha na biljke. Magistarska teza,Skoplje. 8. Trajković R. (1995); Uticaj zagađivanja vazduha na neke biohemijske i fiziološke parametre kod biljaka u industrijskim zonama Kosovske Mitrovice i Obilića. Doktorska disertacija. Priština. 9. Trajković R. Bogdanović G, Ilić Z (2005); Tomato and paper plants growing in the Water of South Morava River within the Vranje Region; Acta agrimculture Serbia, vol IX, 18, 35-42. 10. Trajković R. Biberčić M. Krsmanović M (2004); 11. Uticaj voda reke Toplice na klijanje semena i ratarskih kultura.

293

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

MOGUĆNOSTI ALTERNATIVNE ZAŠTITE BILJA PRIMENOM BILJNIH EKSTRAKATA U ZAŠTIĆENIM PROSTORIMA THE POSSIBILITIES OF PLANT PROTECTION USING PLANT EXTRACTS IN PROTECTED SPACES
Aleksandra Stanojković, Radmila Pivić, Dušica Delić, Ljiljana Kostić-Kravljanac Institut za zemljište, Beograd, Teodora Drajzera 7, Beograd e-mail: soilscis@eunet.yu
IZVOD: Polazeći od činjenice da biljke, kao jedan vid sopstvene zaštite, mogu da sintetizuju biotički aktivne metabolite, koji sprečavaju razmnožavanje patogena, u radu su razmatrane mogućnosti primene ekstrakata i gotovih preparata na bazi bilja u zaštiti biljaka od bolesti i štetočina u zaštićenim prostorima. Da bi se to postiglo, potrebno je, između ostalog, prilagoditi tehnologiju dobijanja aktivnih biljnih preparata uslovima poljoprivredne proizvodnje i osmisliti i razviti adekvatan marketing kako bi proizvedeni biopesticidi našli svoju primenu kod potrošača. Ključne reči: Biljni ekstrakti, zaštita bilja, zaštićeni prostori ABSTRACT: Knowing the fact that plants, as a way of self-protect, can produce the biologicaly active metabolites, which prevent the multiplying of the pathogens, the possibilities of using plant extracts and preparations in plant protection from diseases and pests in protected spaces are studied in this paper. In order to realize the above mentioned, it is necessary, among all, to adjust the technology of obtaining the active plant preparations with the conditions of agricultural production and to think out and develop the adequate advertising, so the produced biopesticides could find their application with consumers. Key words: Plant extracts, plant protection, protected spaces

UVOD Globalna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda predstavlja najveću svetsku industriju sa prihodom od oko 5 triliona US dolara godišnje. Međutim, prema približnim procenama, gubici u biljnoj industriji, koji nastaju kao posledica napada pruzrokovača bolesti (gljiva, bakterija ili virusa), štetnih insekata, glodara i korova, iznose i do 30%, što predstavlja ogromne štete za privredu. Biljne bolesti i štetočine su, stoga, ekonomski veoma značajne. Budući da se skoro 40% svih biljnih destrukcija može direktno pripisati bolestima i štetočinama, razumljivo je da je zaštita bilja od velikog značaja u poljoprivredi (Misra, 2005.). Značaj biljne zaštite je utoliko veći jer se biljna proizvodnja intenzivira, a biološke nauke usavršavaju. Zato se postupci u zaštiti bilja sprovode uz pomoć mnogih naučnih grana, savremenim tehničkim i hemijskim sredstvima, a takođe i oplemenjivanjem i uzgajanjem vrsta koje su otporne na zaraze. Ipak, iako zaštita bilja podrazumeva složen sistem agrotehničkih, bioloških i hemijskih mera, proizvodnja, potrošnja i upotreba hemijskih sredstava (pesticida) radi zaštite kultura i industrijskog bilja od bolesti i štetočina zauzima prvo mesto u borbi protiv biljnih neprijatelja.

294

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

Kada se posmatraju posledice primene pesticida, onda se, kao neizbežno, postavlja pitanje njihovih ostataka u povrću, voću, ratarskim kulturama, namirnicama životinjskog porekla, ali i zemljištu, vodi, površinskim vodama i vazduhu (Vitorović et al, 1999.). Ove posledice su naročito izražene u zaštićenim prostorima gde efekat ''staklene bašte'', izolovanog prostora i, ponekad, nedovoljne i neadekvatne ventilacije, uslovljava duže zadržavanje pesticida u vazduhu, njegovo zagađenje i visoku toksičnost za ljude. U svrhu iznalaženja načina da se izbegnu toksičnost biljnih i životinjskih namirnica, kao i negativni efekti na životnu sredinu mnogih hemijskih sredstava, u poslednjih nekoliko godina sve se veća pažnja posvećuje primeni (još uvek malobrojnih) biljnih preparata u kontroli biljnih patogena (Tuzun et al, 2002.). BILJNA PROIZVODNJA U ZAŠTIĆENIM PROSTORIMA Primeri gajenja pojedinih vrsta biljaka u zaštićenim prostorima, a posebno smene više vrsta u toku godine, omogućavaju svakom proizvođaču sopstveni izbor proizvodnje, pri čemu se mora voditi računa o mogućnostima objekta i potrebama tržišta. Danas je zaštićeni prostor plodna bašta u kojoj se proizvodi povrće, cveće i aromatične vrste u vreme kada se, zbog klimatskih uslova, ne mogu gajiti na otvorenom polju. Proizvodnja u zaštićenim prostorima pod plastikom (plastenicima) je uvek intenzivnija od drugih oblika proizvodnje, jer se, uz neophodno opšte i specifično znanje, ostvaruju veći prinosi. Ovakav vid zaštićenog prostora treba da obezbedi optimalne uslove za gajenje biljaka u jesenje-zimskom-prolećnom periodu, koji omogućuju planiranu berbu u vreme manje ponude na tržištu, što osigurava veću cenu (Lazić et al, 2001.). U toku vegetacije, biljne vrste, koje se gaje u zaštićenim prostorima, izložene su stalnom napadu štetočina, bolesti i korova. Suočen sa štetama, koje oni nanose biljnoj proizvodnji, čovek je prinuđen da se protiv njih neprekidno bori. U današnje vreme, najefikasniji vid borbe protiv biljnih patogena najčešće se ogleda u primeni hemijskih sredstava – pesticida. Međutim, pri upotrebi pesticida treba voditi računa, jer su mnogi od njih veoma jaki otrovi, kako za ljude, tako i za domaće životinje. Posebna opasnost za masovna trovanja nastaje usled korišćenja biljnih proizvoda odmah nakon primene pesticida (Maksimović, Simović, 1992.). Zbog posledica, koje pesticidi mogu uzrokovati po ljude, domaće životinje i životnu sredinu, potrebno je razviti i pospešiti alternativne i za životnu sredinu prihvatljive tehnologije u zaštiti gajenih biljaka od bolesti i štetočina, kako u zaštićenim prostorima, tako i na otvorenom polju. Polazeći od činjenice da biljke, kao jedan vid sopstvene zaštite, mogu da stvaraju biotički aktivne metabolite, koji sprečavaju razmnožavanje patogena, poslednjih nekoliko godina vlada sve veće interesovanje za primenu preparata na bazi bilja u zaštiti gajenih kultura. Nažalost, ovakvih preparata je malo, pa smo mišljenja da bi trebalo stimulisati intenzivniju proizvodnju i introdukciju biotički aktivnih biljnih preparata (biopesticida) u celokupni sistem zaštite bilja.

295

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

BIOTIČKI AKTIVNI BILJNI METABOLITI Opšte je poznato da je biljni svet obdaren mogućnošću da u tkivima stvara hemijske sastojke koji mogu da spreče razmnožavanje škodljivih i neškodljivih mikroba i insekata. Laboratorijski je ispitano nekoliko hiljada vrsta višeg bilja i dokazano da je broj analiziranih biljaka, koje nisu imale bar izvesne minimalne antibiotičke osobine, veoma mali. Utvrđeno je da ove osobine imaju ne samo isparljive materije (npr. etarska ulja), već i mnoge neisparljive materije, naročito tanini i druga polifenolska jedinjenja, da se ta jedinjenja (fitoncidi) nalaze u raznim delovima biljke i da njihova mikrobicidna i insekticidna svojstva zavise od mnogih internih i eksternih činilaca (Tucakov, 1997.). Proučavanja delovanja biljnih metabolita u humanoj, veterinarskoj i biljnoj medicini dala su pozitivne rezultate i tako inicirala i stimulisala dalja ispitivanja ovog tipa u poljoprivredi i stočarstvu. Tako je, na primer, utvrđeno da fitoncidi belog luka i nane sprečavaju pojavu plamenjače krompira i bakterioze patlidžana. Istovremeno, ovi fitoncidi, kao i fitoncidi kukuruza, krastavca i divlje slačice, mogu uništavati prouzrokovače bolesti kod životinja i čoveka (Đokić et al, 1998.). Etarska ulja, kao isparljivi fitoncidi, poseduju jača ili slabija mikrobicidna i insekticidna svojstva, zavisno od ekoloških uslova i varijeteta biljke. Etarsko ulje helenin, izolovano iz korena omana (Inula helenium), se koristi kao antihelmintik, bakteriostatik i antimikotik (Sarić, 1989.). Mešavina etarskih ulja biljaka iz familija Lamiaceae i Umbelliferae je formulisana u komercijalni preparat BioFume™, koji poseduje vrlo širok spektar dejstva na gljivične, bakterijske i nematodne fitopatogene. Ovaj preparat se koristi kao zemljišni fumigant, čijom je primenom, takođe, utvrđeno da u zemljištu dolazi do povećanja broja korisnih biljnih organizama, uključujući aktinomicete. Komponente, koje čine preparat BioFume™, ne ugrožavaju zdravlje ljudi, životinja i kvalitet životne sredine (Tuzun et al, 2002.). Primenom ovog preparata u zaštićenim prostorima izbegla bi se upotreba zemljišnih pesticida, pa samim tim i zagađenja vazduha i trovanja ljudi. Od neisparljivih fitoncida, u poljoprivrednoj proizvodnji se najčešće koriste alkaloidi. Nikotin i anabazin se koriste za uništavanje raznih parazita na kulturnom bilju, a kolhicin za povećanje žetvenih prinosa stvaranjem poliploida (Tucakov, 1997.). Od ostalih biotički aktivnih biljnih metabolita, čiju aktivnost treba iskoristiti i u poljoprivredi, mogu se pomenuti flavonoidi, glikozidi, saponini i tanini. EKSTRAKCIJA BILJNOG MATERIJALA Pri preradi bilja ekstrakcijom dobijaju se etarska ulja koja sadrže kako lako isparljive i, po pravilu, liposolubilne komponente, tako i hidrofilne komponente. Na taj način se postiže potpuniji učinak aktivnih komponenti određene biljne vrste. Izbor odgovarajućeg rastvarača je izuzetno bitan zbog ostvarenja visokog stepena selektivnosti ekstrakcije i dobijanja preparata sa standardnim i visokim učinkom (Kišgeci, 2002.). Poslednjih godina se postupak ekstrakcije najviše primenjuje za dobijanje palete proizvoda sa širokom primenom u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj proizvodnji. Primeri dobijanja biljnih preparata ekstrakcijom, za potrebe zaštite bilja, su retki. Tako je iz smilja (Helichrysum arenarium) dobijen smolast mirisni ekstrakt

296

EkoIst' 06, Ekološka Istina / Ecological Truth, 04. – 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja

''arenarin'', koji ima osobinu da zustavlja razvoj mnogih mikroorganizama na biljkama, stimulira nicanje paradajza i štiti biljke od napada bakterioza, zbog čega se i koristi u poljoprivredi, naročito u hortikulturi i povrtarstvu (Tucakov, 1997.). Isto tako, ekstrakti biljaka Artemisia absinthium i Tanacetum vulgare se koriste u suzbijanju pauka (Tetranychus urticae) jer poseduju akaricidna svojstva (Chiasson et al, 2001.). Biljni preparati na bazi ovih ekstrakata bi bili veoma podesni za biološku kontrolu biljnih patogena i štetnih insekata u zaštićenim prostorima. ZAKLJUČAK Iako se o fitoncidima još uvek malo zna, a naročito o njihovoj hemijskoj konstituciji, ipak je utvrđeno da između klasičnih antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini i fitoncida nema velike razlike, jer je mehanizam njihove biološke aktivnosti veoma srodan (Tucakov, 1997.). Polazeći od pretpostavke da fitoncidi i pesticidi mogu imati srodan mehanizam biološke aktivnosti, biljni preparati bi se veoma uspešno mogli koristiti u kontroli škodljivih mikroba i insekata, koji napadaju gajene kulture. U poljoprivrednoj proizvodnji se danas proizvode biološki preparati za kontrolu štetnih insekata (bioinsekticidi), čija se aktivnost bazira na korišćenju entomopatogenih sojeva bakterija iz zemljišta (Božić et al, 1999.) i predatora (Vuković, 1999.). Isto tako, uporedo sa proizvodnjom mineralnih, aktivno se proizvode i mikrobiološka đubriva, što se uspešno obavlja na Institutu za zemljište u Beogradu. Ovi primeri biljne biozaštite bi trebali da budu uzor za aktivniju proizvodnju biopesticida i njihovu upotrebu u biljnoj proizvodnji, ne samo u zaštićenim prostorima, već i na otvorenom polju, ukoliko se prirodni resursi, životna sredina i zdravlje ljudi žele zaštititi i sačuvati. Da bi se to postiglo, potrebno je maksimalno iskoristiti postojeće biljne resurse, stvoriti program oplemenjivanja i stvaranja sorti aromatičnog i drugog bilja sa većim sadržajem aktivnih materija, prilagoditi tehnologiju dobijanja aktivnih biljnih preparata uslovima poljoprivredne proizvodnje, i kao, u današnje vreme, najvažnije, osmisliti i razviti adekvatan marketing kako bi proizvedeni biopesticidi našli svoju primenu kod potrošača. LITERATURA
1. 2. 3. Misra S. (2005.): Engineering broad-spectrum disease resistance, http://www.isb.vt.edu/articles/oct0502.htm. Vitorović S. et al (1999.): Stanje kontrole ostataka pesticida u Jugoslaviji, Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 6-10 decembar 1999., pp 49. Tuzun S. et al (2002.): Use of plant extracts-based biopesticides as a safe alternative to MeBr., http://mbao.org/2002proc/057TuzunS%20Summary%20for%20MeBr%20meetings%20 Tuzun%20et%20al%202002.pdf. Lazić B. et al (2001.): Povrće iz plastenika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ed. Tampograf, Novi Sad. Maksimović P., Simović N. (1992.): Praktično povrtarstvo, ed. Litopapir, Čačak. Tucakov J. (1997.): Lečenje biljem, ed. Izdavačka kuća “Rad”, Beograd.

4. 5. 6.

297

– 07. Agronomski fakultet u Čačku. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. 11. 10. Kišgeci J. (Diptera.): Aspekti zaštite životne sredine u proizvodnji i primeni bioinsekticida protiv dudovca (Hyphantria cunea). 9. ed. Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja. Đokić D. (1989... Srpska Akademija nauka. Sarić M. Econ. 2006.): Lekovite biljke Srbije.EkoIst' 06. 8.): Acaricidal properties of Artemisia absinthium and Tanacetum vulgare (Asteraceae) essential oils obtained by three methods of extraction.): Stepen vezanosti i efikasnost Aphidoletes aphidimyza Rond. et al (2001. Ekološka Istina / Ecological Truth. 298 . Četvrto jugoslovensko savetovanje o zaštiti bilja. Zlatibor. 6-10 decembar 1999. Beograd. Partenon. 06. J. Entomol. 94.): Lekovito bilje. 04. 12. pp 102. (2002. Vuković M. Božić J. 6-10 decembar 1999. 1. Cecidomyiidae) u redukciji brojnosti plena. Beograd. (1999. et al (1998. pp 104. Zlatibor.): Fiziologija biljaka. Unuverzitet u Kragujevcu. Chiasson H. (1999. 167-171. ed.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja AKUMULACIJA AZOTA U BILJKAMA PŠENICE U USLOVIMA NEUTRALNE I KISELE REAKCIJE ZEMLJIŠTA NITROGEN ACCUMULATION IN PLANTS OF WHEAT IN CONDITIONS OF NEUTRAL AND ACID SOIL REACTION 1 Mr Olivera Nikolić. ABSTRACT: The values of nitrogen accumulation in flowering plants of ten wheat cultivars. 04. 1989). 1981). gajenih na zemljištu kisele ineutralne pH reakcije Cilj je bio da se utvrde razlike u vrednosti ovog parametra. pH vrednost. 1dr Jelena Milivojević2 dr Miodrag Jelić 1 IIP SRBIJA. međutim u usevu pšenice iskoristi samo 40 – 50% N. Od upotrebljenih đubriva se. pH value. grown up on normal and acid soil. The aim was to determine differences of this parameter caused by increased soil acidity and differences between cultivars. 10 – 25% P I 30 – 40% K. wheat. Neiskorišćeni deo đubriva ostaje u zemljištu kao potencijalni izvor zagađenja životne sredine (Stevanović i Jakovljević. nitriti). Lešak IZVOD: U radu su prikazane vrednosti akumulacije azota u biljkama u cvetanju 10 sorti pšenice. Ključne reči: akumulacija. Efficiency of nitrogen uptaking out from the soil could be measured according to the amounts of the accumulated nitrogen in the plant in the flowering stage. Centar za strna žita. – 07. 1dr Snežana Živanović – Katić. not considering pH value of soil.. što se prema utvrđenim skalama smatra slabim usvajanjem (Jagodin et al. too. ali i sortne razlike. mada je bilo sorti koje su pokazale značajnu tolerantnost na nepovoljne zemljišne uslove. 2002). S obzirom na značajnu ulogu azota u metabolizmu biljaka pšenice (Kostić I Đokić. Key words: accumulation. Usled upotrebe većih količina đubriva može se javiti i povećan sadržaj nekih elemenata i materija u biljci (nitrati. pšenica. nitrogen. Na osnovu vrednosti akumulacije azota u biljkama u fazi cvetanja ocenjivala bi se efikasnost sorti u usvajanju azota iz zemljišta. bez obzira na pH vrednost zemljišta. Zapaženo je da povećanje zemljišne kiselosti uglavnom otežava usvajanje ovog hraniva iz zemljišta. 06. It was observed that soil acidity make uptaking of this nutrient more difficult.EkoIst' 06. nastale usled povišene kiselosti zemljišta. kako sa aspekta visine prinosa tako I kvaliteta zrna (). Kragujevac 2 Poljoprivredni fakultet. nepoželjnih sa stanovišta zdravstveno bezbedne hrane. zemljište. azot. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. soil. are showed out in this paper. UVOD Đubrenje je neophodna agrotehnička mera u sistemu gajenja pšenice. although there were cultivars which expressed significant tolerances to the unsuitable soil conditions. ali i na sve izraženiju potrebu zaštite i očuvanja životne sredine i racionalizacije poljoprivredne proizvodnje javlja se problem kako sa što 299 .

Toplica. 1989. Rana 5. 1985). Prema nekim procenama kisela zamljišta zauzimaju preko 50% od ukupnih obradivih zemljišta u Srbiji. – 07. je teško sprovesti. Ispitivano je 10 sorti pšenice: Studenica. MATERIJAL I METOD Istraživanje je izvedeno u staklari Centra za strna žita u Kragujevcu . 1991). s tim što process zakišeljavanja I dalje teče (Stevanović I sar. Povećana akumulacija azota u biljkama produžava aktivnost vegetativnih organa u stvaranju asimilata za zrno. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja manjim količinama đubriva obezbediti usevu pšenice dovoljno azota za održavanja aktivnosti vegetativnih organa u formiranju prinosa i kvaliteta zrna.74). čime bi se odgovorilo zahtevima kako za racionalizaciju proizvodnje pšenice tako i za očuvanje živptne sredine. 04. sa po 10 zrna po sudu. Uporedo su izvođena dva ogleda. 1977). Setva je obavljena u sudovima .EkoIst' 06. te se zato ono najlakše može obaviti na osnovu određenih posrednih pokazatelja. Stoga se akumulacija azota u biljkama pšenice u cvetanju može koristiti za brzo i pouzdano utvrđivanje razlika u efikasnosti usvajanja azota između različitih sorti pšenice. 1993). 2001) Efikasnost usvajanja N iz zemljišta od strane biljaka pšenice može se ocenjivati neposredno i posredno. predstavljalo bi osnovu za oplemenjivanje još superiornijih genotipova po ovom svojstvu. 2006. Neposredno ocenjivanje. Identifikovanje takvih sorti bi bilo značajno i za oplemenjivanje pšenice na povećan prinos I poboljšan kvalitet zrna (Vose. Dosadašnja istraživanja su pokazala da između visine prinosa zrna i vrednosti akumulacije azota u biljkama pšenice postoji značajna pozitivna korelacija. Van Ginkee et al. Gajenjem takvih sorti postojeći prinosi zrna bi se postizali upotrebom manjih količina đubriva ili bi se pak upotrebom sadašnjih količina đubriva mogli postići viši prinosi. Takođe bi se gajenjem takvih sorti ostvarile značajne uštede u đubrenju. i od osobina zemljišta. Matica. 06. pa tako i azota. KG – 100. Vizija. posebno u uslovima povišene kiselosti. Klimaševski. Takva zemljišta su veoma siromašna u lako pristupašnim biogenim elementima. Azot se u biljci pšenice najvećim delom (skoro 2/3. Evropa i Renesansa.85). dok je sadržaj mobilnog Al i drugih toksičnih elemenata povećan (Kamprath and Foy. 1974. 1963. Selekcioni aspekt u sagledavanju ovog problema podrazumeva odabir sorti pšenice koje se odlikuju sposobnošću povećanog usvajanja N iz zemljišta (zemljišne rezerve + primenjena đubriva)I njegovog efikasnog iskorišćavanja u biljci za stvaranje asimilata za nalivanje zrna (Austin. Problem kiselih zemljišta postaje sve aktuelniji u savremenoj biljnoj proizvodnji. na osnovu aktivnosti korenovog sistema. a na osnovu vrednosti akumulacije ovog elementa u biljkama pšenice u fazi cvetanja. a uzorci biljaka 300 . pa i više od ukupne kopličine) akumulira u periodu do cvetanja (Kostić i Đokić. Takovčanka. a drugi na zemljištu kisele pH reakcije (pH u KCl 4. Jedan od njih jeste akumulacija azota u biljkama pšenice. Pobeda. između ostalog. Ispoljavanje sposobnosti neke sorte pšenice da efikasno usvaja azot iz zemljišnih rezervi i primenjenih đubriva zavisi. Tako je u uslovima povišene kiselosti zemljišta otežano usvajanje svih hraniva. Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrde sortne razlike u usvajanju azota iz zemljišta neutralne i kisele pH vrednosti. Clark. Ekološka Istina / Ecological Truth. Identifikovanje sorti efikasnih u usvajanju azota iz zemljišta. što predstavlja pogodniju osnovu i za povećanje prinosa zrna i za povećanje sadržaja proteina u zrnu odnosno njegovog kvaliteta. u po tri ponavljanja: jedan na zemljištu neutralne (pH u KCl 6.

što sve utiče na rast i razvoj biljaka (Alam and Adams. 1980. Ekološka Istina / Ecological Truth. Glazunova.4 Toplica 54. 06.5 27.95 Takovčanka 62. akumulirale su sorte Matica i Rana 5.8 42.3 34.1972 ).7 40. Prosešna vrednost akumulacije azota u biljkama pšenice u cvetanju iznosila je 46. 2000). za polovinu ili skoro polovinu.29 mgN biljka -1 na zemlčjištu neutralne. Nakon prosušivanja do vazdušno suve mase. 1987. 1994).5 KG – 100 55.65 Vizija 52.0 47.7 44. Mnoga ranija istraživanja su i pokazala da se pšenica kao vrsta može uspešno prilagoditi nepovoljnim zemljišnim uslovima (Foy et al. a potom je određena koncentracija azota u njima po Kjeldahl – u (Krajovan isar.1 47. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja uzeti u fazi cvetanja i to po jedna biljka iz svakog ponavljanja.2 25. 04.7 38.75 prosek 46. Upoređivanjem vrednosti ovog parametra za svaku sortu pojedinačno na zemljištu neutralne i na zemljištu kisele reakcije uočava se da je uglavnom ona manja na kiselom zemljištu.14 mgN biljka -1.7 32. – 07. merena je masa nadzemnog dela svake biljke.2 37. Muha.9 Rana 5 42.EkoIst' 06.5 49. Akumulacija azota u biljkama u fazi cvetanja izračunata je po formuli AN (mgN biljka -1) = %N x SM (g) i predstavlja proizvod koncentracije azota i suve mase nadzemnog dela biljaka pšenice u fazi cvetanja (Đokić et al.7 Evropa 24. Sorte Renesansa i Evropa su čak imale veću količinu akumuliranog azota u biljkama sa kiselog zemljišta.85 Renesansa 31. smanjuje se iskorišćavanje azota.29 34. 1990.21 Režim ishrane biljaka pšenice se pogoršava sa smanjenjem pH vrednosti zemljišta. Tabela 1: Akumulacija azota u biljkama pšenice u fazi cvetanja (mgN biljka -1) akumulacija azota u biljkama na zemljištu sorta prosek neutralne kisele pH reakcije Studenica 55.6 34. 1995.14 40. Izrazito smanjenje akumulacije azota u biljkama uglavnom je nastalo kao posledica smanjene mase suve materije nadzemnog dela biljaka gajenih na kiselom zemljištu.6 27. Izrazito smanjenje akumulacije azota . uočava se kod sorti Takovčanke i Vizije. Dolling et al.2 39.9 40.3 Pobeda 42. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Rezulati istraživanja dati su u Tabeli 1.15 Matica 40. Skoro istu količinu azota u svojim biljkama. Jelić i sar. 2006.1 35.2 34. na oba tipa zemljišta.9 37. 1998). a na zemljištu kisele reakcije 34.4 26. Vrednost akumulacije 301 .

4. posmatrajući samo ogled na zemljištu neutralne reakcije.A. 32 (3 – 4): 234 – 247. Agr. Kostić. značajno manje količine neiskorišćenih hraniva se zadržavaju u zemljištu kao izvori zagađenja zemljišta i voda. 188.. 5. Edrich. u ogledu na kiselom zemljištu. 88: 159 – 167. (1992): Akumulacija I iskorišćavanje azota u biljci pšenice bez đubrenja.M. Najefikasnija u usvajanju azota iz zemljišta. J. najmanja u ogledu na neutralnom.D. 3. međutim. Đokić.B. pokazale su sorte Evropa i Renesansa. Miller Amanda (2000): Soil acidity and barley production. bila je sorta Takovčanka. ali su i tada te vrednosti bile među boljima. 1992). Adams. Sorte KG – 100 i Studenica imale su najveću vrednost ovog parametra u ogledu na kiselom zemljištu. Nebraska. W. 06. Alam. Ford. – 07.EkoIst' 06.B. Sci.. Clark. S druge strane bilo je sorti koje su tek u uslovima loše pristupačnosti ovog biogenog elementa bile podstaknute da aktiviraju svoje mehanizme i povećaju količine usvojenog odnosno akumuliranog azota u svojim biljkama (Đokić i Kostić. ZAKLJUČAK Niska pH vrednost zemljišta uglavnom otežava usvajanje azota iz zemljišta od strane biljaka pšenice i negativno utiče na vrednost akumulacije ovog elementa u biljkama u cvetanju.A.. Stoga one u potpunosti odgovaraju zahtevima za očuvanjem i zaštitom životne sredine. poboljšan kvalitet zrna i tolerantnost na nepovoljne zemljišne uslove. Savremena poljoprivreda. R. (1989): Physiology of cereal for mineral nutrient uptake. efikasnih u usvajanju i iznošenju većih količina hraniva iz zemljišta i primenjenih đubriva. Pakistan J. Hills Andrea. 3: 73 – 79. (1980): Effect of lime on the nutrient composition and yield of barley and oats grown on acid soil. Blackwell. (1977): The nitrogen economy at winter wheat.. 302 . Res.. Veću efikasnost usvajanja azota iz zemljišta kisele u odnosu na zemljište neutralne reakcije. J.A. U istraživanju je bilo sorti koje su na povišenu kiselost zemljišta reagovale izrazitim smanjenjem vrednosti akumulacije azota u biljkama. 2. sa aspekta vrednosti akumulacije azota u biljkama. Toplica i KG – 100) uglavnom su bile najefikasnije i u usvajanju ovog hraniva iz zemljišta kisele reakcije (KG – 100 i Studenica). Sci. Agriculture Western Australia. M. Farmnote 79/2000. M. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja azota u biljkama sorte Evropa bila je. 2006.. Dolling Perry.. energetska kriza i poskupljenje đubriva). R. D. Gajenjem navedenih sorti. Austin. Takođe su interesantni i za dalje oplemenjivanje ove ratarske vrste na povećan potencijal rodnosti. Use and Efficiency. S. a skoro najmanja u poređenju sa ostalim sortama. Toplica i Studenica. 04. Izdvojeni genotipovi su značajni za savremenu proizvodnju pšenice u cilju prevazilaženja problema koji je ograničavaju (nepovoljni zemljišni uslovi. Studenica. Od ostalih sorti izdvajale su se i: KG – 100. Sorte Rana 5 i Matica su ispoljile zadovoljavajuću tolerantnost na povišenu kiselost zemljišta. LITERATURA 1. Sorte efikasne u usvajanju azota iz zemljišta neutralne reakcije (Takovčanka. R. Agricultural Research Division.

P. Kisela zemljišta Srbije i njihova zaštita primenom hemijskih melioracija. III Savetovanje Nauka.V. D. 06. 11. Irkutsk. Smirnova. Stojanović Jovanka.EkoIst' 06. Sort i udobrenije. Herb. Milivojević Jelena (1995): Promene nekih pokazatelja plodnosti zemljišta tipa Vertisol posle višegodišnje primene Njival Ca. M. tehn. 217 – 226. Novi Sad. (1994): Kalciji i vosproizvodstvo počvenogo plodorodija. P. Srpska akademija nauka i umetnosti. R... Savremena poljoprivreda. Sovrš..M. Agropomizdat. Ekološka Istina / Ecological Truth. Jagodin. 103 – 130. 12. – 07. 16. Kamprath. Ognjanović.. M. 30. 11 – 53. 3 – 4. O. (1998): Physiological bases fpr selective improvement of protein content in the grain of the wheat. D. Genetika. Moskva. Smith. kultur. 19. Kluwer Academic Publishers. V. S.. Jelić. Ivkov Grujić..H. Journal of plant nutrition. praksa i promet u agraru. M. Gaćeša.. 9 – 16: 1163 – 1174. Kursk.L. 4: 31 – 38. Soko Banja. 18. (1990): Provedenije fosfatov v drenovo – podolistjah počvah pri izvestkovaniji. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 6.B. 20. D. Trethowan. S. Glazunova. D. R. Univerzitet u Novom Sadu. L. Odeljenje prirodno matematičkih nauka. 15.. Abstrac.. M. Foy. 4: 53 – 57. Zbornik radova Simpozijuma Popravka kiselih zemljišta Srbije primenom krečnog đubriva Njival Ca. A. M. (1991): Ispitivanje mogućnosti povećanja efikasnosti iskorišćavanja azota u ishrani pšenice. Antonović. Đokić. Tehnološki fakultet. (1985): Lime – Fertilizer – Plant interaction in acid soils. G..J. s – h. (1989): Agrohimija. Klimaševski. Muha.. 611 – 620. konf. Stevanović. Ortiz – Monasterio. Stevanović. 639. Beograd. 13.. 7. 303 .N. 04. Soil Sci. Briggle. (1963): Varietal differences in plant nutrition. Brković. V. Netherland. N. Zbornik sa Simpozijuma Korišćenje i održavanje melioracionih sistema. (1981): Značaj makroelemenata za visinu i kvalitet prinosa pšenice. C.. Foy. 9.D. nauč – prakt. D. 126 – 137. M. Krajovan. Agroinovacije... (2002): Uticaj zemljišta i đubriva na kvalitet hrane i zdravlje ljudi i životinja. Kostić. 33: 1 – 13. 10. (1987): Tolerances of oat cultivars to acid soil high in exchangeable aluminium. Agrohimija. Paraćin. Pavlović.. (1993).M. D. 313 – 324. Beograd. 2006. vozdel. 14. Đokić. 17. Fernandez. 677: 91 – 149.D. sredstv. C. (2001): Methodolgy for selecting segregating populations for improved N use efficiency in bread wheat. Lomović. Wheat in a global environment. 2: 99 – 123. R. i tehnol. Fiziologija pšenice. M. Fertilizer Technology and Use.. E. 1 – 43. Kostić. 10... Soc. (1974): Problemi genetičeskoj specifiki mineralnogo pitanija. Van Ginkee. mater. Vose. 8. E. Jakovljević.. E. Đokić. (1972): Priručnik za laboratorijske vežbe iz tehnologije piva (II prerađeno i dopunjeno izdanje). of America.D.

E5 URBANA EKOLOGIJA URBAN ECOLOGY .

represents very significant problem. Also. Avioni i vozovi daju svoj doprinos povećanju ukupne buke. Takođe.73dB(A). zonama. Kada je u pitanju saobraćajna buka. 2006.71dB(A). Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreću se u granicama za: • velike gradove: 65 . Heavy trucks running on diesel fuel and making big noise are cruising on roads throughout country. Ekološka Istina / Ecological Truth. Planes and trains give their own contribution to increase of total noise. UVOD Buka u životnoj sredini ili kako se veoma često naziva . Teški kamioni sa dizel mašinama i velikom bukom krstare drumovima širom zemlje.. jer remete miran san građana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje čoveka. • srednje gradove: 63 . cumulative effect that noise has is often forgotten.. oko 80 miliona ljudi (20%) žive u zonama gde su nivoi buke značajno neprihvatljivi. In comparing to other aspects in environment. • seoska naselja: 45 . today in environment.62dB(A)..skrivenih. Rezultati analize žalbi građana u Francuskoj i Japanu. pre svega zbog nedovoljnog poznavanja . gde nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti. definiše se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u okruženju čoveka. 307 . In industry machines are generating high level noise. Takođe se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži vremenski period. . Ogroman broj vozila se kreće po gradovima i autoputevima. because of not knowing “hidden” effects that noise can irritate on men. when exposure to noise lasts for longer period of time. first of all. isključujući buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima. Procenjuje se da u zemljama Evropske Unije.75dB(A). ABSTRACT: Noise. dodatnih 170 miliona ljudi (40%) žive u tzv. Građani. – 07.komunalna buka. Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma važan problem sa kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše. 04. U industriji mašine generišu visoke nivoe buke. 06. there is no enough understanding for controlling communal noise.. za kontrolu komunalne buke veoma često nema razumevanja. a veoma bučni zabavni centri ne omogućuju opuštanje ni u slobodnom vremenu. • male gradove: 62 . U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IZVORI BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENTAL NOISE SOURCES Goran Stojanović Opštinska uprava Bor IZVOD: Danas buka u životnoj sredini predstavlja veoma izražen problem.EkoIst' 06. procenjuje se da čak 50% ljudi živi u oblastima u kojima nije obezbeđen akustički komfor za građane. efekata koje buka može da izazove na čoveka. pre svega u razvijenim zemljama. jasno ukazuju da je buka aspekt koji znatno više smeta i ugrožava čoveka u odnosu na druge aspekte životne sredine. and very noisy amusement centers want aloud relaxation on free time. Huge numbers of vehicles are moving in cities and on highways. veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju.sivim.

predstavljaju dominantni izvor buke u komunalnoj sredini. autobuse i kamione. železnički i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava (motorcikli.80dB(A). fen za kosu.. • Žurke. koncerti. • Mašine i vozila za komunalno održavanje. • Mašine i uređaji za porodične potrebe (kosačica. • Izvore buke u zatvorenom prostoru.EkoIst' 06. kamioni. železnički. uključujući sve oblike saobraćaja (drumski. avioni i helikopteri). alarmni sistemi i sl. zabavni parkovi. Ekološka Istina / Ecological Truth. vozovi. Buka saobraćaja Iako nije uvek glavni uzrok žalbi građana. kojoj su izloženi vozači i putnici. karakteristična je i buka koja se stvara u unutrašnjosti vozila. automobile. Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe: • Saobraćaj (drumski. IZVORI KOMUNALNE BUKE Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju uključuju: • Izvore buke na otvorenom prostoru. avionski). saobraćaj..). – 07.. 04. U različitim sredinama različito se rangira stepen negativnog dejstva izvora komunalne buke na populaciju stanovništva. • Sportske aktivnosti. pumpne stanice. • Ventilacioni sistemi i klima uređaji. Buka koja nastaje u drumskom saobraćaju pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od: 308 . Dok je prikazano stanje u jednom od većih nemačkih gradova tipično za većinu gradova. prikazano stanje u jednom od većih američkih gradova je atipično za većinu gradova. mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. veš mašina i sl. Drumski saobraćaj uključuje sledeće izvore: motorcikle. Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe: • Kućni aparati i uređaji (usisivač. Neki od predstavljenih izvora buka u zatvorenom prostoru. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pored saobraćajnica sa veoma gustim saobraćajem nivo buke se kreće u opsegu 75 .). tramvaji. 2006. trafostanice i sl. Buka drumskog saobraćaja Buka drumskog saobraćaja je najrasprostranjeniji izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. • Uređaji za muzičku reprodukciju. autobusi. motorna testera i sl. odnosno prevozna sredstva koje ljudi koriste. • Industrija. automobili. 06. Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruženju. • Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova.

npr. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine. Buka železničkog saobraćaja Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u železničkom saobraćaju su: • Interakcija točkova vagona i lokomotive sa šinama. Prirode površine. ali i po spektralnim sadržajima generisane buke. dok sletanje aviona dovodi do generisanja značajnog nivoa buke u širokom okruženju. Buka vazduhoplova Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generišu značajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma.). • Krutosti točkova i šina. Odnosa uzletanja i sletanja. Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od: • • • • Broja vazduhoplova. Atmosferskih uslova. Buka koju generiše železnički saobraćaj zavisi od: • Brzine voza. ali takođe mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale. u zoni semafora. • Dodatna oprema (ventilacija. spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu. Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraćaja uključuje promene brzine i snage. Uzletanje aviona generiše intenzivnu buku uz značajno generisanje vibracija. – 07. na otvorenom prostoru. 04. Topografije terena. Koridora sletanja i uzletanja.EkoIst' 06. Meteoroloških uslova. pri letu na malim nadmorskim visinama. Strukture saobraćajnog toka. vagona. • Pogonski sistem. • Osnove na kojoj su šine postavljene. Ekološka Istina / Ecological Truth. Industrijska buka Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji. 2006. Putnička i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generišu. raskrsnica. 06. uspona ili nizbrdica. • Tipa lokomotive. Mašinsku opremu predstavljaju mašine koje se 309 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja • • • • • • Brzine vozila. dok autobusi i kamioni imaju slične karakteristike buke. • Aerodinamička buka kod vozova koji se kreću velikim brzinama. sirene i sl. šina. Pozadinske buke.

– 07. značajnu buku generišu i ljudi koji prisustvuju određenim događanjima. kompresori. Aerodinamičke: protok fluida . utovarivači i sl. Građevinske mašine kao izvori buke mogu se podeliti na: • • Pokretne izvore: kamioni. 2006. kaišni prenos. lavež pasa) mogu dovesti do značajnog uznemiravanja neposrednog okruženja ali mogu dovesti i do oštećenja sluha samih lovaca zbog veoma visokih nivoa buke koji se generišu pri pucanju. pumpe. kamion za iznošenje smeća ili za pranje ulica). kao što su: motori. moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na životnu sredinu. kotlovi. Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih aktivnosti na otvorenom prostoru. namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora. može izazvati značajnu emisiju buke. pneumatski čekić za razbijanje i sečenje betona i slična električna oprema. vozila za kretanje po snegu) može značajno doprineti povećanju nivoa buke u predhodno mirnim zonama. kompresori. bageri. Rekreativne aktivnosti Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu. motornog čamca. Stacionarne izvore: kranovi. vožnja kartinga. crkveno zvono i druge religiozne aktivnosti mogu remetiti predhodno mirno okruženje. Značajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska i muzička dešavanja. generatori. dečijih motora i automobila. ventilatori i druge rotacione komponente. Ograničeno trajanje buke koji ovi izvori generišu. Ovi izvori buke. takođe. Ekološka Istina / Ecological Truth. Magnetne: magnetostrikcija i periodične sile između statora i rotora. rovokopači. ležajevi. Građevinske mašine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke čije je korišćenje vremenski ograničeno. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanju navedenih aktivnosti. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti na: • • • Mehaničke: zupčasti prenos. Diskoteke ili koncerti u zatvorenom prostorima generišu veoma visoke nivoe buke koji mogu dovesti do uznemiravanja građana ako prostor u kome se odvijaju nije akustički 310 . kule za hlađenje i ventilaciona oprema. spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. Buka građevinskih mašina Korišćenje građevinskih mašina za izgradnju komercijalnih ili stambenih objekata ili za različite vrste iskopavanja u gradskim sredinama. dozeri. kocerti na otvorenom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja koriste u industrijske svrhe. transformatori. malj nabijač. 06. Mašine i vozila za komunalno održavanje Pružanje komunalnih usluga (iznošenje smeća ili pranje ulica) može izazvati značajno ometanje normalnih aktivnosti čoveka. pogotovo u noćnom periodu kada remete odmor i san (npr.EkoIst' 06. vatrometi i različite festivalske aktivnosti. Lovačke aktivnosti (pucnjevi.vazduha ili neke tečnosti. 04..

Fakultet zaštite na radu. vodovodni sistemi.luksuz. Buka u životnoj sredini.EkoIst' 06. ZAKLJUČAK Institucije koje su zadužene da se bave problemima koji nastaju u životnoj sredini. Cvetković D. 2005 Stojanović G. Bruel & Kjaer. usisivači. 04. 2. galama i sl. Niš. B&K Sound & Vibration Measurements. muzike i dugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosačice. veoma često smatraju da je rešavanje problema buke .) kao i glasnog razgovora. Planiranje korišćenja određenog prostora ne vodeći računa o nivoima buke i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izražena. povećava izloženost populacije buci.... i sl. 1996 311 . 2006. Niš. Međutim. izloženost većim nivoima buke karakterističnija je za zemlje u razvoju. Seminarski rad: Buka u životnoj sredini. M Kops Centar. Environmental Noise Booklet. Buka u stambenim objektima U stambenim objektima buka može biti posledica rada različitih sistema namenjenih za zajedničko korišćenje (pumpe za grejanje. upravo zbog njihovog odnosa prema aspektu buke. Ekološka Istina / Ecological Truth. koji sebi mogu da dozvole samo razvijene zemlje.. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja obrađen. ventilacioni sistemi. Prateći problem je ponašanje posetilaca pri dolasku i odlasku (korišćenje automobila. LITERATURA 1. 2001 Praščević M. žurke). 3. liftovi.. aparati za kućnu upotrebu.). 06.

KONTROLA BUKE NA IZVORU Primarna mera je kontrola buke na samom izvoru. rest. Pri samom projektovanju i proizvodnji potencijalnih izvora buke i njihovom održavanju. putanjama koje ne moraju uvek biti iste. Za lociranje izvora buke primenjuju se različite metode od kojih je najefikasnija metoda intenziteta zvuka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KONTROLA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENT NOISE CONTROL Goran Stojanović Opštinska uprava Bor IZVOD: Buka koja se generiše na mestu izvora. odnosno elemente koji emituju najveću zvučnu energiju. UVOD Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od: • Zvučne snage izvora (automobila. Kontrola na mestu prijema. 04.). sleep and so on. ABSTRACT: Noise that generates on source spreads and transmits to receiver by paths that may not be always the same. kamiona. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. On receivers spot noise is experienced as a problem if the levels of noise are high or if it deranges basic human activities: work. U tom cilju je potrebno identifikovati glavne mehanizme generisanja buke. prostire se i prenosi ka prijemniku. vozova i sl. mogu se koristiti metode i tehnologije koje će obezbediti tihi rad izvora buke. odnosno rastojanja između izvora buke i prijemnika. odmor. Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema određuju i osnovne principe kontrole buke: • • • Kontrola na samom izvoru buke. • Dužine putanje kojom se buka prostire. kojom je moguće definisati pored količine izražene zvučne energije i same pravce prostiranja zvučnih talasa. 312 . Međunarodnim standardima.EkoIst' 06. spavanje i sl. • Okruženja u kome se nalazi prijemnik. Kontrola na putevima prenošenja. jer ukoliko se na izvoru buke preduzmu sve mere za smanjenje nivoa buke primena drugih metoda nije neophodna. 06. direktivama i propisima daju se smernice za kontrolu buke na određenim tipovima izvora buke ili se ograničavaju vrednosti emisije buke na definisanim rastojanjima. 2006. koje moraju da zadovolje izvori buke koji se stavljaju u promet. Na mestu prijemnika buka se doživljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti: rad.

2006. Duge i uske ploče generišu manju buku Više dugih i uskih ploča generišu manju buku od jedne šire ploče iste ukupne površine. Ploče sa slobodnim uglovima generišu manju buku Ako ploče vibriraju sa slobodnim krajevima generišu manju buku. Kod kolica za transport materijala. Brzina ponavljanja promene određuje frekvencijski sadržaj buke Interval ponavljanja neke promene (sile ili pritiska) određuje frekvencijski sadržaj buke. naročito na niskim frekvencijama. ne predstavlja značajan problem. Perforirane ploče generišu manju buku Velike ploče pobuđene vibracijama mogu dodatno da emituju značajnu količinu zvučne energije. na metalne ploče može se smanjiti prostiranje vibracija a samim tim i emitovanje buke. odnosno primena barijera na ovim frekvencijama je efikasnija. u slučajevima kada se njena funkcionalnost ne menja. 06. lakše se može intervenisati na putevima prenošenja buke. Dodavanjem slojeva sa većim koeficijentom prigušenja. Tako da. – 07. delimično se smanjujući ali u većini slučajeva ne značajno. Karakter promena određuje frekvencijski sadržaj buke Nagle promene sile. pri njihovom guranju. zvučnik u kutiji generiše basove većeg nivoa nego kada nije u kutiji. ako buka u neposrednoj blizini izvora. Obložene ploče generišu manju buku Vibracije kojima je ploča pobuđena prostiru se po njenoj površini. pa se generiše buka sa nižim frekvencijskim sadržajem. Duži interval ponavljanja generiše niskofrekvencijsku buku čiji nivo zavisi od veličine promene sile ili pritiska. generišu se buka zbog udara koji se javljaju u kontaktima sa 313 . Tako. Karakter promene je određen elastičnošću i oblikom površina koje su u kontaktu . frekvencijski sadržaj buke treba pomeriti ka višim frekvencijama.EkoIst' 06.što se površine više deformišu pri kontaktu to su duže u kontaktu. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Buka visokih frekvencija se znatno smanjuje prolaskom kroz vazduh Visokofrekvencijski sadržaj buke se efikasnije redukuje prolaskom kroz vazduh jer je veća disipacija zvuka u vazduhu na višim frekvencijama. Zatvaranjem uglova ploče povećava se buka. Površina ploče koja vibrira može se smanjiti perforacijom. Takođe. Ekološka Istina / Ecological Truth. pritiska i brzine generišu kratke impulse sa visokim sadržajem nivoa buke na višim frekvencijama.

Kontrola strukturne buke Kada izvor buke vibrira i kada je u kontaktu sa konstrukcijom građevinskog objekta gde je smešten dolazi do generisanja strukturnog zvuka koji se dalje prostire kroz objekat. 2006. Otvorena struktura podloge smanjuje buku Buka koja nastaje pri interakciji pneumatika i podloge. Značajne napore čine i konstruktori pneumatika i konstruktori podloga za presvlačenje puteva da se buka smanji. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. Kontrola vazdušne buke Kontrola vazdušne buke na putevima prenošenja zvučnih talasa podrazumeva potpuno oklapanje izvora buke ili stavljanje prepreka u vidu barijera ili tunela između izvora buke i prijemnika.EkoIst' 06. Strukturni zvuk se može smanjiti pojačanim temeljom ili nosačem na kome je oslonjena mašina ili potpunim odvajanjem oslonca mašine od ostale strukture. Ako se ploče učvrste sa razmakom između ploča i okvira smanjuje se buka na niskim frekvencijama. Najopštiji pristup rešavanju ovog problema je izolacija vibracija. primenom mera kao što su: redovno podmazivanje. tišim i sl. Pri proračunu treba voditi računa da se rezonantna frekvencija opruge ne pogodi sa pobudnom frekvencijom što može pogoršati problem. Kada su diskretne frekvencije problem. Promenom materijala kojim se presvlači površina puta može se dodatno smanjiti nivo buke. – 07.to se 314 . gde se izvor vibracija postavlja na neki tip elastične podloge koja smanjuje ili potpuno eliminiše prenošenje vibracija na konstrukciju. posledica je karakteristika i pneumatika i podloge. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja površinom poda. balansiranje. zamena starijih bučnih delova sa novim.Buka izvora može se smanjiti oklapanjem izvora buke (pri projektovanju oklopa važno je obezbediti što bolju izolaciju od okolnog prostora . 06. Buka se emituje i kada se materijal ubacuje u kolica. primenjuju se mere kontrole na putevima prenošenja zvuka od izvora do prijemnika. Pravilno održavanje i korišćenje izvora smanjuje buku Pravilno održavanje mašina kao izvora buke. Ovakav pristup se najviše primenjuje za kontrolu buke u životnoj sredini i on podrazumeva sprovođenje mera za kontrolu strukturnog i vazdušnog zvuka. projektuju se opruge koje pomeraju pobudnu frekvenciju izvora tako da ona bude barem tri puta veća od rezonantne frekvencije. Većina puteva je prekrivena podlogom sa mikroskopskim šupljinama koje izazivaju rezonansu zvuka i povećanje nivoa buke. KONTROLA BUKE NA PUTEVIMA PRENOŠENJA Kada nije izvodljivo primeniti mere za kontrolu buke na mestu samog izvora. omogućava efikasnu kontrolu buke na samom izvoru. Opruge se mogu koristiti za izolaciju vibracija cevi.

na buku.. Takođe. Pravilno lociranje stanbenih objekata i prostorija Pravilnom orijentacijom stanbenog objekta prema izvoru buke može se smanjiti izloženost buci stanara. pre svega za čoveka. Stanbena zgrada se orijentiše tako da se prostorije koje su manje osetljive na buku (kuhinje. 06..npr. Stanbeni objekti se mogu locirati na 315 . prirodnih prepreka . kao prostorije gde smanjeni akustički komfor značajno utiče na najčešće ljudske aktivnosti. 04.). Tako je npr. a spoljašnji sloj koji je ujedno i strukturno izolovan od okruženja. preduzimanjem odgovarajućih mera za sprečavanje širenja buke na samim putevima prostiranja (primenom: barijera.EkoIst' 06. – 07. odmor i spavanje.. čime je neophodno napraviti otvore na oklopu koji umanjuju njegovu efikasnost. 2006. Promena lokacije prijemnika Na ovaj način se buka može znatno smanjiti. potrebno u fazi izrade planske i urbanističke dokumentacije glavne saobraćajnice. Ekološka Istina / Ecological Truth.) mogu se pozicionirati između izvora buke i stanbenih zgrada. pristupa se odvajanju izvora buke od osetljivih zona na buku. ukoliko uslovi na terenu to dozvoljavaju. Ili primeniti meru koja podrazumeva trasiranje saobraćajnica ispod nivoa osetljivih zona na buku. pored rada. buka se može smanjiti udaljavanjem izvora buke od prijemnika. apsorpcija u vazduhu i sl. Ukoliko se uzme u obzir i refleksija terena i karakteristike uobičajenih izvora buke u životnoj sredini. jer nivo buke opada znatno sa povećanjem rastojanja prijemnika od izvora usled pojava koje prate prostiranje zvučnih talasa (divergencija zvučnih talasa. nivo buke se može znatno smanjiti. Kada nije moguće potpuno oklopiti izvor buke ili oklopnjavanje ne daje očekivane rezultate. zemljanih nasipa ili kombinacijom navedenih načina). dok se sa suprotne strane pozicioniraju dnevne i spavaće sobe. Na sličan način. kao što su stanbeni objekti. gde unutrašnji sloj smanjuje uticaj reflektovanog zvuka.osetljivi. čime se buka u zoni senke objekta tolerantnog na buku smanjuje. zvučno izoluje izvor) ili akustičkom obradom prostorije primenom apsorpcionih komora na mestu gde se izvor nalazi (smanjuje se uticaj reflektovanih talasa na generisanje ukupnog nivoa buke u samoj komori a time i u neposrednom okruženju). tržni centar i sl. kupatila. pa je neophodno koristiti ventilacione kanale koji su sa unutrašnje strane obloženi apsorpcionim materijalima. Problem nastaje kada je potrebno obezbediti ventilaciju izvora buke. apsorpcija terena.. dislocirati van stanbenih naselja ili objekata koji su posebno . hodnici. je da se preduzmu sledeće moguće odgovarajuće mere na samom mestu prijema. naročito tranzitne. objekti na koje buka ima manji uticaj (parkiralište.) lociraju ka strani gde se nalazi izvor buke. KONTROLA BUKE NA MESTU PRIJEMA Ukoliko se metode za kontrolu buke na samom izvoru ili na putevima prenošenja zvučnih talasa iz praktičnih razloga ne mogu sprovesti ili ukoliko daju nezadovoljavajuće rezultate. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja postiže zatvaranjem svih otvora i prekidanjem svih puteva kojima vibracije mogu da se prenose primenom elastičnih materijala sa više slojeva. poslednja prilika da se nivo buke svede u prihvatljive granice. tunela.

. Niš. – 07. ušnog čepa ili kacige sa ušnim štitnicima.odnosno rastojanja između izvora buke i prijemnika. Nivo buke u prostoriji se može dodatno smanjiti njenom akustičkom obradom. poslovna zona. Niš.). tipa ušnog štitnika. 3. LITERATURA 1.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja podijumima koji se mogu koristiti za druge namene. Pravilnim definisanjem namene određenog prostora može se smanjiti uticaj buke. ZAKLJUČAK Elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema (zvučna snaga izvora. Pri tome se vodi računa o kompatibilnosti susednih zona i odvajanju zona u kojima je buka visokog nivoa od zona koje su osetljivije na buku. može se smanjiti uticaj buke na stanbene zgrade. Ekološka Istina / Ecological Truth. Buka u životnoj sredini. na putevima prenošenja i na mestu prijema. poslednje što se može učiniti na smanjenju nivoa buke u životnoj sredini je poboljšanje izolacione moći fasadnih zidova okrenutih ka izvoru buke. efektom zaklanjanja osetljivih zona na buku od izvora buke. Bruel & Kjaer. 06. zona stanovanja. pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na prozore i balkonska vrata kao najkritičnija mesta za prolazak zvučnih talasa. Zvučna izolacija i akustička obrada Ukoliko navedene metode za kontrolu buke ne daju zadovoljavajuće rezultate. Cvetković D. M Kops Centar. 2006. Primena arhitektonskih rešenja Određenim arhitektonskim rešenjima.. Primena ličnih zaštitnih sredstava Mera primena ličnih zaštitnih sredstava. nije pogodna za rešavanje problema buke u životnoj sredini. već se kao mera primenjuje samo na radnom mestu u neposrednoj blizini mašina kao izvora buke.. Environmental Noise Booklet. Postupak se naziva zoniranje prostora pri čemu se za svaku zonu definiše njena namena (zona za odmor. 2001 Praščević M. čime se smanjuje uticaj reflektovanih talasa od pregradnih zidova prostorije na nivo buke u prostoriji. kao što su ispušteni fasadni zidovi i terase. 1996 316 . 04. Seminarski rad: Buka u životnoj sredini. 2. 2005 Stojanović G. B&K Sound & Vibration Measurements. kao i o kruženje u kome se nalazi prijemnik) određuju i osnovne principe kontrole buke: na samom izvoru buke. Fakultet zaštite na radu. dužina putanje kojom se buka prostire . industrijska zona i sl.

Višegodišnja je biljka.) Pers. glatki ili malo dlakavi. 04. ipak u toplijim područjima. Pod određenim uslovima fotofilni stolon urasta u zemljište. širokog areala rasprostranjenja. Kraći listovi su čvršći dok su duži mekši i povijeni nadole. Mediteranu. zubača. 06. Prisutna je na skoro svim površinama. ravne. Rizom prorasta do 35 cm u dubinu zemlje. weed. pejzažna arhitektura. dužine 2 do 15 cm.) I MOGUCNOSTI NJENE PRIMENE Nenad Stavretović Šumarski fakultet.5-5 cm. Ima puzeče.. Ključne reči: Cynodon dactylon. Key words: Cynodon dactylon. Opšte krakteristike zubače (Cynodon dactylon (L. In Medeiteranean area bermuda grass form a nice lawn. na degradiranim površinama ova vrsta dobro veže zemljište. Horticulture. 2006. troskot.) Cynodon dactylon (L) Pers.5 mm ili izostaje kada se na njenom mestu javljaju dlačice. bermuda grass. degradirani tereni ABSTRACT: Bermuda grass (Cynodon dactylon) in continental area are weed. U toplijim krajevima. Fotofilni izdanak koji se razvija iz rizoma je dvojak: vertikalan izrasta iz pupoljka osovine rizoma (njegova visina se kreće od 10 do 50 cm) i horizontalan (stolon) koji se razvija kada cela osovina rizoma u povoljnim uslovima izrasta na površinu (može biti dugačak i do 1 m). spratovno raspoređene u zemljištu. čvrste. Za razliku od ostalih trava iz nodusa stabla zubače mogu da se razviju 2 pa i 3 lista. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZUBACA (Cynodon dactylon (L. 317 . hortikultura. zeleni. na zelenim površinama koje se ne zalivaju ili se slabo zalivaju. Landscape Architecture. dugih 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. Iz nodusa stolona se razvijaju adventivni korenovi kojim se stolon pričvršćuje za podlogu. dok se iz egzogenih pupoljaka najčešće razvijaju fertilni izdanci. Upotreba ove vrste u zelenim površinama kontinentalnog klimata nije opravdana. domači nazivi zubača. ponekad sa dugačkim trepljama.Liske ove vrste su lancetaste. 2-4 mm široke. ova biljna vrsta formira kvalitetan travnjak. pripada familiji Poaceae. Klas sastavljen iz 3 do 7 prstastih razgranatih delova. gubi zelenu boju i ponovo postaje rizom.Rukavac lista sa kratkim čekinjama. sprečava proces erozije. Ligula joj je kratka do 0. Uloga ove vrste je veoma bitna u stabilizaciji kosina i rekultivaciji degradiranih zemljišta.) Pers. degraded area UVOD Poznata korovska vrsta. kasići jajastolacetasti postavljeni u vidu crepa u dva reda na spoljašnjoj strani osovine klasa. Bermuda grass is very useful in stabilisation of land and recultivation of degraded area. Univerzitet u Beogradu IZVOD: Zubača (Cynodon dactylon) je biljna vrsta koja u umereno kontinentalnom području najčešće predstavlja korovsku vrstu. – 07. Javlja se na toplijim lokalitetima. javlja se na onim mestima gde izostaju redovne mere nege. drugim rečima postoje lokacije gde ova korovska vrsta predstavlja korisnu travu. pokriva tlo zaustavlja njegovo isušivanje. dosta tvrde rizome. korov.EkoIst' 06.

000 semenki. okopavinama. ubraja se u grupu inicijalnih biljkaka za vezivanje živog peska. rizom i nadzemni deo zubače Ekološki indeksi: V K N 2 3 3 S 4 T 5 Životna forma: a Mes G rhiz rept-caesp Florni elemenat: kosm (med-or-tur) Rasprostranjenje U Srbiji je rasprostranjena. dok u livadama i šipražjima razvija vertikalne fotofilne izdanke. Veoma dobro veže zemljište. Seme. peskovito. podnosi košenje. Cveta tokom VI i VII meseca. koren. – 07. smeđe boje i nije obrasla dlakama. južnim predelima ide i na vlažna mesta. jedna biljka daje oko 3-4.EkoIst' 06. 318 . da bi se umanjila dormantnost semena treba je mešati je sa pravom livadarkom. sušnim staništima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Na osvetljenim mestima košenih travnjaka razvija se u vidu horizontalnih fotofilnih izdanaka. Seme. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pleve i plevice lancetaste sa izraženim rebrastim izraštajem sa dorzalne strane.000. slabe je klijavosti. 06. Korov je u baštama. gaženje i ispašu. Otporna je na mraz i sušu. krupa eliptičnog oblika. Slika 1. Seme klija u kasno proleče ili leto. Veoma je dobro prilagođena uslovima aridne klime. 04. dok se u Panoniji na primer nalazi na peskovitim. U toplijim. 2006.

Zubača lista kasno u proleće i rano u jesen odbacuje list. u proleče i ranu jesen. tada zahteva dodatno. Primena i kvalitet tih sorti nisu ispitani u našim uslovima. gusti pokrivač. narušava uniformnost željenog kolorita travnjaka. Slika 2. odbacuje list i teren ostaje go. Najbolje raste na temperaturama višim od 25 stepeni. kontrolisano zalivanje. Travnjak formiran od zubače Na travnjacima parkova. 06. tada gradi gust travni pokrivač. ali smatramo da bi bilo potrebno i korisno za našu struku i praksu da pojedine sorte ove vrste pristignu na tražište naše zemlje. podložan zablatljivanju. listovi su fine teksture.EkoIst' 06. U travnjacima oko saobračajnica može se posmatrati kao uslovni korov ili korisna vrsta jer izuzetno podnosi uslove visokog zagađenja. ipak podnositi i duže poplave. vezivanje nagiba i slično. Zubača (Cynodon dactylon) je trava geofitskog karaktera zbog čega i predstavlja korov u visokodekorativnim i dekorativnim travnjacima. – 07. Boja listova je svetlo zelena. koristi se za golf igrališta u aridnijim kilatima. na temperaturi ispod 10 stepeni dobija braon boju. Pored toga plavo-zelena boja lista odudara. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Upotreba Odgovaraju joj ocedita i suva zemljišta. Na Mediteranu predstavlja jednu od veoma retkih vrsta koja formira kvalitetan travnjak za sport i ostale travne površine. u jesenjem periodu je žuta. a prestaje sa rastom na temperaturi ispod 16 stepeni. što je čini nepovoljnom i za manje dekorativne travnjake. Treba je korisititi 319 . Podnosi nisko košenje. Tolerantna je na so. U uslovima kontinentalne klime. Traži tople položaje. loš supstrat i nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi. u sportskim travnjacima Srbije predstavlja korov. brzo se šireći po površini tla. U slučaju da želimo da uništimo rizome. Ako je izložena sunčevim zracima gradi fini. 2006. oni se uništavaju sakupljanjem i paljenjem. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. zadržavaju vitalnost nakon oranja i posle 50 dana izlaganja jakom suncu. Danas postoji veliki broj sorti ove trave koje se koriste za ozelenjavanje naselja. Takođe. stambenih naselja i svuda gde se ne traži visoka dekorativnost travnjaka može se smatrati uslovnim korovom. Razmonožava se rizomima i semenom.

Proc. N. E.Hall Company Reston. Winsconsin. A. Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry"... USA HARKOT. Beograd STAVRETOVIĆ. 2. Beograd KARADŽIĆ. USA FRANKTON. formiraju zbijen travnjak. . and Time of Overseeding White Clover on Bermudrass During the Winter.. Toronto HANSON. . “fairway” i ”rough”. Beograd : Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija" : Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" KOJIĆ. 320 .. B. Debrecen. M. Šumarski fakultet.Proceedings of the 17 th General Meeting of the European Grassland Federation. Madison. V... (1996): Istraživanja funkcionalnosti i kvaliteta biljnih vrsta u parkovskim travnjacima Beograda”... Ovi varijateti su znatno skuplji od redovnih sorti trava. C. nemaju velike potrebe za vodom. W. Method. 04. N. Dok druge sorte ove vrste pored sposobnosti da formiraju stalan i gust travnjak tamno zelene boje ukorenjuju se duboko. M. . A Prentice .A. Ove sorte su tolerantne na niske temperature (niže od 16 stepeni). Od nedavno su na tržištu nekoliko sorti koji imaju poboljšane osobine. (1998): Establishment of Polish cultivars of lawn grasses on soil with a degraded topsoil layer. VAN DAM. 2006. (1971): Turfgrass science. J. N. G. 96. B. srednjue teksturu listova.. C. CZARNECKI. M. na protiverozionim travnjacima. (1994): "Fitoindikatori i njihov značaj u proceni ekoloških uslova staništa". 4. 8.(1997): " Vaskularne biljke Srbije : kao indikatori staništa. Fla. podnose toplotu i vlagu. Preporučuju se za travnjake. B.. H. 13. B. MULLIGAN. Inc. Debrecen Agricultural University (551554). Riverside DUDECK. sportske terene. POPOVIĆ. (1983): Rate. (1985): Korovi. .Reston Publishing Company. U svetu danas postoji više sorti ove vrste koji imaju listove tamno-zelene boje. osunčanim lokalitetima. Beograd STAVRETOVIĆ. golf “tee”. 7. Soc. LITERATURA 1. .. POPOVIĆ. Florida. Doktorska disertacija.American Society of Agronomy. 10. – 07. (2003a): "Lawns along the roadsides". Sofia TURGEON. KOJIĆ.EkoIst' 06. A. J. (1970): Weeds of Canada. 302-307. State Hort. deponija. F.Naučna knjiga. A. Z. 3. California. imaju tanke listove i otporne su na košenje. Beograd STAVRETOVIĆ. A. Inc. . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja za zatravljivanje peskova. oporavljaju se brzo od gaženja i pogodne su za sunčane terene. USA. Šumarski fakultet.Canada Department of Agriculture. 5.Naučna knjiga. 32. S. A. PEACOCK. (1986): Mala korovska flora. – Turfgrass – Agronomu Monograph no.. 9. 06. . ŠINŽAR. B. T. Hungary KARADŽIĆ. M. (1992): Tutfgrass Managment Operations. (2002): "Struktura travnjaka kao determinator kvaliteta u različitim tipovima travnih površina urbanog područja Beograda". magistarski rad. KOJIĆ. COCKERHAM. (1985): Turfgras Managment. Ekološka Istina / Ecological Truth. 11. 12. JUSKA. Virginia 6.Beograd KOJIĆ. Te sorte dobro podnose zimske uslove u umerenim klimatma.

It imitates a natural mountain locality. a kako sam naziv govori. Anton Kerner von Marilaun. biljke za alpinum. lokacije na kojoj se podižu. the users wishes and skillfulness of the designer. Univerzitet u Beogradu IZVOD: Alpinum predstavlja poseban vid pejsažne kompozicije kada se biljne grupacije kombinuju sa lepo oblikovanim stenama izmedu kojih biljke nalaze mesto za rast. plants for rock garden. Jedna od prvih knjiga koja je sugerisla podizanje alpinuma uz poštovanje prirodnih zakonitosti planinskih preda bila je ''Die Cultur der Alpenflanzen'' . a samim tim i floru ovih predela uslovio je u XIX veku objavljivanje mnogih članaka u časopisima i knjiga sa temama kao što su prirodna vegetacija planinskih predela. kamena bašta. but their concept is in accordance with conditions of sourrandings. rock garden. Nenad Stavretović Šumarski fakultet. pejzažna arhitektura. In a wider sense ''alpinum'' do not have to keep up strictly to the flora of Alps. Delo ovog botaničara je zasnovano na dugogodišnjem izučavanju planinskih biljnih vrsta i njihovog staništa. Alpinum može biti idealan način za sprečavanje erozije na površini pod većim nagibom stvarajući ujedno izražajnu tačku u prostoru. U širem smislu. odnosi se prevashodno na predeo najvećeg i najvišeg planinskog sistema u Evropi – Alpa. steep banks or areas of irregular terrain is ideal spot for a rock garden or ''alpinum''. 06. željama korisnika i umešnošću projektanta. An ''alpinum'' is ideal way to stop soil erosion while creating an expressive landscape feature. alpinumi. location on which they are growing. 1864. alpine.EkoIst' 06. već se formiraju u skladu sa uslovima staništa. Osnovano je niz organizacija koje su se bavile alpinumom. 2006. alpinumi ne moraju da se strogo zaustave na flori Alpa. landscape architecture. Rast interesaovanja u čitavom svetu za planinske predele. 321 . hortikultura. ABSTRACT: ''Alpinum'' represents special kind of landscape composition when the plant group are combined with nicely shaped rocks among which the plants find the room for growing. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja FORMIRANJE ALPINUMA U ZELENIM POVRŠINAMA Suzana Manjasek. Ključne reči: alpinum. UVOD Najstarije pejsažne kompozicije u kojima se kamen javlja kao ravnopravan. Ekološka Istina / Ecological Truth. način formiranja alpinuma uz predlog pogodnih biljnih vrsta i sličnog. Reginald Farrer je bio jedan od autora čiji su radovi imali odjek u čitavom svetu početkom XX veka. To su bili vrtovi izrađeni u pejsažnom stilu sa veoma izraženom osnovnom idejom da svaki detalj izgleda što prirodnije. and as the name itself indicates it is predominantly related to the landscape of the largest and the highest mountain system in Europe – Alps. ili čak glavni element kompozicije vode poreklo iz Kine i Japana. – 07. Austrija. Key words: alpine garden. Idealni uslovi za podizanje alpinuma su kamenito. horticulture. Hillside with a rocky outcrop. prirodno nagnuto ili brežuljkasto tle. 04. On podražava prirodni planinski predeo. dajući značajan doprinos ovoj oblasti hortikulture.

Ovo kamenje treba učvrstiti sa posebnom pažnjom pošto će se po njemu gaziti. Zato se veliko. FORMIRANJE ALPINUMA Ako je teren koji se uređuje brežuljkast. sa strmim nagibima. Za alpinume se po pravilu biraju osunčana mesta. nivelacija i nasipanje plodne zemlje često je teško i nekonomično. tehnikom podizanja ili radom na pronalaženju novih vrsta i selekciji sorata koje se uspešno mogu koristiti u formiranju alpinuma. To znači da će se kamenje zakopavati do polovine svoje visine. Pre svega zbog estetskih vrednosti koje poseduje. Kamen Kamen koji se nalazi na terenu uvek treba iskoristiti. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06. Za formiranje alpinuma potrebno je nabaviti veliko kamenje nepravilnog oblika koje izgleda prirodno i veoma interesantno. 2006. Bez ozelenjavanja ovakav teren bi bio podložan odronjavanju a uklanjanje kamenja i stena. 322 . ali i kamenje manjih dimenzija. Tada je potrebno nabaviti odgovarajuću količinu zemlje i kamenja kako bi se veštački formirao alpinum. Svaki kamen je potrebno postaviti u prirodan položaj a zatim ga zatrpati zemljom dovoljno duboko da se obezbedi njegova stabilnost. 04. bezbroj autora se bavilo dizajnom alpinuma. oblo ili pljosnato kamenje raspoređuje tako da omogući prilaz svakoj tački u alpinumu. Upravo njima treba zahvaliti za mnogobrojnu literaturu koja je danas dostupna i još širi spektar biljnog materijala koji se može primeniti. Kamenje treba rasporediti tako da lepo izgleda i da obezbedi lako održavanje alpinuma. Kada se alpinum veštački podiže. Izgradnja alpinuma počinje postavljanjem kamenja od podnožja alpinuma prema vrhu. Krečnjak se izdvaja kao veoma dobar izbor pogotovu ako je izbrazdan. na primer: krečnjak. tuf. Kada se svo kamenje rasporedi. Alpinumi su veoma zastupljeni u privatnim vrtovima. Obično se koristi samo jedna vrsta kamena. na javnim zelenim površinama. granit i dr. preporučuje se da kamen bude iz istog područja. Alpinum ne treba posmatrati kao nužnu meru u pomenutoj situaciji. ili više. izuzev kada su alpinumi naučno–obrazovnog karaktera pa predstavljaju način izlaganja različitih vrsta biljaka i stena. Od momenta postavljanja kamenja do sadnje biljaka treba da prođe nekoliko dana da bi se slegla zemlja. dosta kamenja ili stena logično je razmišljati o formiranju alpinuma. alpinumi botaničkih bašti često sadrže ugrožene vrste pa se njihova funkcija proširuje na obrazovnu i zaštitnu. u botaničkim baštama i arboretumima. – 07. 06. ne samo iz ekonomskih razloga već i zato što će alpinum tako izgledati prirodnije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Do danas. dolomit. potrebno je još jednom iz daleka proveriti kako izgleda stvorena kompozicija u celini. već kao veoma vredan detalj na zelenoj površini. Smatra se da kamen treba da pokriva bar polovinu ukupne površine alpinuma. Ako kamena nema u bliskom okruženju onda se bira ona vrsta kamena od koje su izrađeni obližnji objekti. Najinteresantnije izgledaju oni alpinumi koji se oslanjaju na postojeće stene i kamenje. alpinum se često podiže i na mestima koja ne poseduju idealne prirodne karakteristike za tu svrhu. Dok je njihova funkcija na javnim i privatnim zelenim površinama prevashodno dekorativna.

Najčešće se sade jastučaste i niske perene. visoke biljke nalaze se u sredini kompozicije. klimu i ekspoziciju terena. sve dok je alpinum dovoljno prostran moguće je zasaditi veći broj vrsta. – 07. Za svaku biljku potrebno je odabrati supstrat odgovarajućih fizičko-hemijskih karakteristika i dubine. Način sađenja na ravnom terenu ili blagom nagibu podrazumeva sledeče faze: 1. 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. Većina biljaka koje se koriste za alpinume slabo podnosi teško zemljište. Posebnu pažnju treba obratiti na karakteristike zemljišta. odnosno ako se sagledava sa svih strana. a zatim se grupe kombinuju. i obrnuto. Zatrpavanje plodnom zemljom Postavljanje sloja šljunka ispod sadnice Rasprostiranje šljunka oko sadnice Zalivanje Postavljanje biljke između dve stene na nagibu: 323 . Njihov izbor prevashodno zavisi od konkretnih uslova sredine u kojima se alpinum podiže. Treba težiti formiranju jednostavnih. 6. 2006.EkoIst' 06. travama ili grmljem. cvetanja i plodonošenja su još neke bitne karakteristike o kojima treba voditi računa. Broj vrsta zavisi od veličine alpinuma. dok prednji deo formiraju biljke nižeg rasta. Zemljište treba da bude porozno bar do dubine od 45cm. 4. Ako je alpinum približno kružnog oblika. Formiranje sadne jame 2. i to u grupama 3 do 5 biljaka jedne vrste i sorte. period listanja. Idealna kompozicija je ona koja čitave godine izgleda interesantno. Boja listova i cvetova. Biljke se sade kao što rastu u prirodi. dok se niske raspoređuju ka periferiji. Postavljanje biljke u sadsnu jamu 3. Mešavina kojom se ispunjavaju sadne jame najčešće sadrži ilovastu zemlju. Ako postoje samonikle vrste treba ih iskoristiti. Prednost se daje onim vrstama koje će omogućiti lako održavanje. Na maloj površini ne treba koristiti mnogo vrsta. 04. što prirodnijih formi. Visoke vrste se sade u zadnjem delu alpinuma. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Biljni materijal Kao što je već napomenuto ima bezbroj vrsta i varijeteta biljaka koje se mogu koristiti u alpinumima. 5. Izbegava se primena većih masa biljaka. Posebno su vredne zimzelene i četinarske vrste koje omogućavaju atraktivan izgled alpinuma i tokom zime. kompostnu zemlju i pesak u odgovarajućem odnosu. ali kako one cvetaju relativno kratko mogu se u manjoj meri kombinovati sa jednogodišnjim cvećem koje cveta od proleća do zime.

org 324 . www.nargs. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Neke od perena koje se često koriste za formiranje alpinuma: Armeria maritima Bergenia crassifolia Santolina chamaecyparissus Alyssum saxsatile Cerastium tomentosum Santolina viridis Arabis albida Cineraria maritima Sedum acre Aster alpinus Iberis sempervirens Sedum spurium Aubrietia deltoidea Lavandula officinalis Sedum spectabile ZAKLJUČAK Kao veoma specifičan oblik cvetnog elementa u okviru zelene površine alpinum može da postane njena centralna tačka. U tom slučaju alpinum će biti najlogičnije i najekonomičnije rešenje. 06.co. – 07. Šumarski fakultet.gardenoutletonline. Univerziteta u Beogradu. James Davidson. K. 04. Beograd. a zemljište skeletno sa velikim brojem malih i velikih stena. Anton Kerner von Marilaun. Nećak M. Alpinumi se mogu koristiti u proriverozione svrhe na mestima gde se zahteva visoka dekorativnost. (1864): ''DIE CULTUR DER ALPENFLANZEN'' Austrija.EkoIst' 06. 2006.yu www.poljoprivrednilist.. 4. 5. 6.com www. 2. izbor se vrši prema uslovima sredine predmetne lokacije. pogodni su za uređivanje kaskada i sličnog. Zanimljivim oblikom i mnoštvom skladno primenjenih boja biljnog materijala i kamena on nesumljivo privlači pažnju posetilaca. ’’GARDEN LIGHTING’’. Vujičić D.. Vujković Lj. LITERATURA 1. (2003): TEHNIKA PEJSAŽNOG PROJEKTOVANJA. U. Alpinum treba koristiti kada je teren predmetne lokacije sa osunčanim nagibima. Mnogi atraktivni alpinumi formirani su od samoniklih vrsta i postojećih stena što njihovo održavanje svodi na minimum. (1999). zaštita biljnog fonda. 3. U postupku planiranja alpinuma treba dati prednost jednostavnom održavanju. One vrste kojima dati uslovi najbolje odgovaraju zahtevaće minimalno održavanje uz pružanje maksimalnih rezultata. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ako nema postojeće vegetacije koja se može iskoristiti.

Ambrosia pollen has an allergic impact on humans. Beograd ABSTRACT: Allergenic species Ambrosia artemisiifolia L. unmanaged building sites. ruderalnim staništima. Ključne reči: Ambrosia artemisiifolia L. business buildings. cveta i plodonosi od početka jula do ranih jesenjih mrazeva. pripada familiji Asteraceae. U Evropu je preneta iz Severne Amerike 1863 godine. Polen anbrozije ima alergeno dejstvo na čoveka koje se manifestuje kao alergijska upala očiju. rasprostire se antropohorno i anemohorno. Razmnožava se semenom. predstavlja izuzetno opasnu invazivnu korovsku vrstu sa velikom produkcijom polena koji ima veoma jaka alergena svojstva. smatra se da je u našoj zemlji prvi put primećena u Sremskim Karlovcima 1953 godine. U istraživanjima travnjaka koja obuhvataju travne površine u oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture može se upotrebiti revidirana metoda Šoštarić-Pisačić-a. Metod rada Analiza strukture i florističkog sastava biljaka u zelenim površinama urađena je po uzoru na metodu Braun-Blanquet-a (1964). asthma. oko saobraćajnica urbanog dela Beograda. alergijska kijavica. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. Centar za pesticide i zaštitu životne sredine3. Univerzitet u Beogradu2 . Prisustvo ove biljne vrste u zelenim površinama urbanog prostora je izuzetno opasno po stanovništvo.EkoIst' 06. Vaskrsija Janjić2 Elizabet Paunović 3 Šumarski fakultet. green spaces. 04. neuređenom građevniskom zemljištu. obalama reka. suffocation. It occurs along the canals. it has also been noticed on the green spaces of residential areas. K. ambrosia.. embankments. The presence of this plant species in the urban green spaces is extremely dangerous for the inhabitants. along the roads of the urban part of Belgrade. s tim što zajednice nisu određivane. U ZELENIM POVRSINAMABEOGRADA PRESENCE OF PLANT SPECIES AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. manifested as an allergic eye inflammation. pre svega najmlađu populaciju. Javlja se po kanalima. allergic rhinitis. 06. is increasingly present in our spaces. Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda 1 IZVOD: Alergena vrsta Ambrosia artemisiifolia L. ambrozija. Key words: Ambrosia artemisiifolia. sve je više prisutna na našim prostorima. astma. zapažena je i zelenim površinama stambenih naselja. zelene površine. first of all the youngest population. ruderal sites. Belgrade UVOD Ambrozija je korovska-ruderalna vrsta koja pripada grupi invazivnih korova. river banks. nasipima. IN THE GREEN SPACES OF BELGRADE Nenad Stavretović1. Prisutne biljke u travnjaku su podeljene u grupe po uzoru na metodu Zavoda za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu (Šoštarić-Pisačić. gde kvalitetne trave 325 . 1968). – 07. gušenje. poslovnih objekata. Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRISUTNOST BILJNE VRSTE AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L.

5. Radnička ulica (travnjak oko saobraćajnice). Travna površina u blizini apoteke na nagibu. Površina uz saobraćajnicu Mirijevski bulevar preko puta zgrada broj 44-48 (stambeno naselje). 2.1 2. Zastupljenost biljnih vrsta u zelenim površina u kojima je zapažena vrsta Ambrosia artemisiifolia L (Stavretović. 1996. 4. 1999). 4. Kvalitetne trave. Puzavice. 2003a. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja predstavljaju biljne vrste odgovarajućih vizuelnih i funkcionalnih osobina koje karakterišu travnjak (Turgeon. 2004). naselje Čukarička padina(travnjak oko saobraćajnice). Svaka od biljaka je na osnovu gornjeg izlaganja uvršćena u sledeće grupe biljaka: 1. lozice. Travnjak ispred zgrade upravnog objekta preduzeća "Jugopetrol". 04. Tabela 1. 3.2 + R + R + + R 3. 2006. 2. – 07.2 326 . 06. Ostale zeljaste biljke 5. 2002. ulica Salvadora Aljendea (stambeno naselje). 6. Drveće i grmlje (Stavretović. Rezultati istraživanja i diskusija Floristički sastav i struktura travnjaka ispred poslovnih objekata. Ekološka Istina / Ecological Truth. Loše trave.2 1. 3. 2002). VRSTA U SNIMKU 32 42 24 21 18 BROJ SNIMKA 1 2 3 4 5 I Kvalitetne trave: 1 1 1. 1985.2 R 1.2 Poa trivialis 4 4 Agrostis alba 5 5 R R 2. koja objedinjuje 5 fitocenoloških snimaka sa sledećih lokaliteta: 1. Broj POVRŠINA (m ) 120 70 80 100 20 Broj vrsta PORAST (cm) 40 110 8 17 70 vrsta u POKROVNOST (%) 80 50 90 70 50 grupi NAGIB (n ) 30 / / / / EKSPOZICIJA NE / / / / DATUM 2001 2001 2000 1999 2000 A B Br.2 + Lolium perenne 3 3 1. Travna površina uz saobraćajnicu Lazarevački drum. 2003.EkoIst' 06.2 R + R Poa pratensis 2 2 2. Stavretović. naselje Vidikovac (poslovni objekat). travnjaka stambenih naselja i travnjaka saobraćajnica predstavljeni su u tabeli 1.2 R + 2. Leguminoze.2 Agrostis vulgaris 6 6 R R R Festuca pratensis II Loše trave: 7 8 9 10 11 12 13 1 2 3 4 5 6 7 Dactylis glomerata Poa annua Hordeum murinum Arrhenatherum elatius Bromus sterilis Agropyrum repens Cynodon dactylon + + + + R R 2. Travnjak u blizini restorana "Šećeranac".

1 R 1.1 R R + R R R R + R R 1.1 R R + R 1.1 + + R 2. – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth.1 1. 04.1 R R R R + + R R R R R + + R + R 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 14 15 16 17 18 19 20 21 22 8 9 1 2 3 4 5 6 7 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 Bromus mollis Sclerochloa dura III Leptirnjače: Medicago sativa Trifolium pratense Vicia cracca Trifolium repens Lotus corniculatus Medicago lupulina Vicia sativa IV Ostale zeljaste biljke: Ambrosia artemisifolia Convolvulus arvensis Taraxacum officinale Capsella bursa pastoris Lepidium draba Plantago lanceolata Artemisia vulgaris Daucus carota Achillea millefolium Arcium lappa Malva sylvestris Stellaria media Cirsium arvense Sonchus arvensis Reynoutria japonica Plantago media Mentha longifolia Rorippa sylvestris Polygonum aviculare Cirsium lanceolatum Geum urbanum Polygonum convolvulus Sonchus oleraceus Stenactis annua Centaurea jacea Gallium aparine Calystegia sepium Bidens tripartita Urtica dioica R R 1.2 R R R R + R R R R R R 2.1 1. 06.1 R + + + + 1.EkoIst' 06. 2006.1 R R R + + + R R R R R R R + + + R R R 327 .

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 1 72 73 74 1 2 3 Senecio vernalis Lamium purpureum Bellis perennis Knautia arvensis Matricaria chamomilla Geranium pusillum Chenopodium album Chenopodium murale Papaver rhoeas Torilis arvensis Roripa amphilia Consolida regalis Senecio vulgaris Chelidonium majus Hypocheris radicata Rumex crispus Plantago major Althaea officinalis Lamium amplexicaule V Puzavice/ lozice: Clematis vitalba L. Prisutnost ove vrste na analiziranim površinama nije velika. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. Prisutnost analizirane vrste u zelenim površinama poslovnih objekta govori o slabom intenzitetu nege i održavanja istih. njena prisutnost je daleko veća na neuređenim površinama. kopanje zemljišta za različite instalacije. odlagališta i smetlišta). Kada se posmatraju žarišta rasprostranjenja ambrozije onda se 328 . Ipak. imajući u vidu sposobnost vrste da produkuje i do 62000 semenki. ambrozija je veoma malo prisutna ili je skoro nema. a na kojima se razvila bujna biljna masa. 04. zapaža se najčešće u pojedinačnim primercima. Na neuređenim površinama koje su u takvom stanju još iz ranijeg perioda. prevrtanje zemljišta. Dok pojava ambrozije oko saobraćajnica pre svega ukazuje na jedan od načina njenog rasprostiranja. – 07. Međutim. Na periferiji Beograda ambrozija je utvrđena u svim usevima i zasadima. osnosno širenja. mogućnost njenog širenja je izvesna. 2006. Najviše je ima na neuređenim zemljištima na kojima su obavljani različiti građevinski i hidrotehnički radovi (odlaganje zemljišta. VI Klijanci drvenastih vrsta: Cotoneaster zabelii Budleja davidii Acer negundo R R R R R R R R R R R R R R R R R R R + + + R R Alergena biljna vrsta ambrozija prisutna je u zelenim površinama stambenih naselja gde stanovništvo grada provodi najviše slobodnog vremena.EkoIst' 06.

Sofia 8. N 1. (2003a): "Lawns along the roadsides". – 07. ŠOŠTARIĆ-PISAČIĆ. (1974): Kompleksna metoda za utvrđivanje kvaliteta i sumarne vrednosti travnjaka i detelišta.Naučna knjiga. 2006. K. Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry". J. Tu je najčešće broj biljaka od 100 do 200 po m2 mada ima lokacija u kojima je utvrđeno i do 700 biljaka po m2. alergen uticaj njenog polena na stanovništvo..EkoIst' 06. STAVRETOVIĆ. sakupljanje). J. TURGEON. 04. N. 291-295.Nakladni zavod znanje. KOJIĆ. LITERATURA 1. Novom Beogradu. – Wien – New York KOVAČEVIĆ. Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry". odnosno suzbijanje ambrozije predstavljaju potrebu i zadatak koji Grad i gradske službe trebaju redovno da sprovode. . Poljoprivredni fakultet. M. (2004): “Travne površine poslovnih objekata Beograda”. (2002): "Struktura travnjaka kao determinator kvaliteta u različitim tipovima travnih površina urbanog područja Beograda". N. Doktorska disertacija. 2.. Inc. Zagreb 329 . ŠINŽAR. Šumarski fakultet. (1985): Turfgras Managment. STAVRETOVIĆ. Šumarski fakultet. BRAUN-BLANQUET. Vol. A Prentice . ZAKLJUČAK Praćenje i kontrola širenja. A. magistarski rad. Starom Gradu i Voždovcu. (1964): Pflanzensoziologie. 06. (207-212). 13. Ovo se podudara sa stepenom uređenosti zemljišta i pravcima odakle je ambrozija dospela na teritoriju grada Beograda. Sprovođenje navedenih mera se treba sprovoditi pre cvetanja. Čukarici i Paliluli. N. Broj lokacija u kojima je ambrozija prisutna u velikom stepenu najveći je u Zemunu. Zagreb 3. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja može uočiti da je ova biljka u tim lokacijama prisutna u visokom stepenu. Beograd 6. Beograd 5. (2003): "Analysis of lawn of Karaburma and Mirijevo districts in Belgrade".. N. (1971): Poljoprivredna fitocenologija. KOVAČEVIĆ. STAVRETOVIĆ. J. hemijskim merama (herbicidi) i mehanički (plevljenje.Reston Publishing Company. (1996): Istraživanja funkcionalnosti i kvaliteta biljnih vrsta u parkovskim travnjacima Beograda”. N. J. Kontrola anbrozije u Gradu mora se sprovoditi svim mogućim sredstvima. STAVRETOVIĆ. – "Zadružna štampa" Poljoprivredna znanstvena smotra. a najmanji na Savskom Vencu. (1985): Korovi. Acta herbologica. Virginia 10. Sofia 7. . 302-307.Beograd 4. ANASTASIJEVIĆ. B. Beograd 9. STAVRETOVIĆ. . Ekološka Istina / Ecological Truth. N.Hall Company Reston. kako bi se sprečilo njeno dalje širenje ali i sprečio negativan.

mere održavanja ABSTRACT: Green areas in industrial settlements are growing in hard environmental conditiones. Mn. Key words: green areas. K. Ekološka Istina / Ecological Truth. (2) Zelenilo grada Bora razvija se otuda u izrazito izmenjenim medijumima sredine.bakra i arsena.arh. ali i drugih naselja industrijskog karaktera. As. environmental conditiones.EkoIst' 06. dipl. Permanentno izvođenje mera nege podiže vizuelno-estetski kvalitet zelenila. Šumarski fakultet Beograd. mantainance UVOD Grad Bor nalazi se u neposrednoj blizini rudarsko-topioničarskog kompleksa. Al. Au. kako bi se pronašao put ka formiranju funkcionalnije i estetski prihvatljivije. Postupci izneseni u ovom radu mogu se primeniti na zelenim površinama Bora.U ovakvim sredinama postoji potreba specifičnog. Adsorpcijom na površini i apsorpcijom u unutrasnjost biljnih delova smanjuje se 330 . produžava njegovu funkcionalnost i životni vek biljaka. 06. Čvrste čestice talože se najviše na pravcima dominantnih vazdušnih strujanja. Practice shows that permanent mantainainance of green areas (whose frequency and efficiency depends on specific environmental conditiones in green area location) reduce bad effects of pollution and concequences of plant stress. estethicaly acceptable and more representative green areas. In these places we need a specific and competent tretmant of urban vegetation. a pre svega stručnog pristupa tretmanu zelenila. depending on caracter of pollution and it`s degree. Kneza Višeslava 1 11 000 Beograd IZVOD: Zelenilo u industrijskim naseljima razvija se u otežanim uslovima. Fe i S. Ključne reči: zelene površine. Mb. a sve u zavisnosti od vrste i stepena zagađenja.Prašina koja se emituje u atmosferu sadrži S. Cu. 2006. što utiče na njegov kvalitet i funkciju. Na osnovu rezultata redovnih analiza sastava vazduha i učestalosti prekoračenja maksimalnih dozvoljenih koncentracija pojedinih polutanata u vazduhu i zemljištu. Zagađenje grada i okoline gasovima i prašinom otuda je jako izraženo. Constant mantaining increases visualy-estethic quality. Si. – 07. 04. Cu. poboljšava uslove za rast i razvoj biljaka i ubrzava njihov oporavak. Treatments that are given in this paper can be used on green areas of Bor. improves conditiones for growing and developing of plants and speeds their recovery. Pb. Praksa pokazuje da redovna primena mera negovanja (čija učestalost i efikasnost zavisi od specifičnih uslova sredine u kojima je podignuta zelena površina) ublažava nepovoljne efekte zagađenja i posledice biljnog stresa. uslovi sredine. Ag. Zn.ing. prolongues functionality and vegetation lifetime. a sumpor-dioksid se širi i u periodima tišina. Fe. Se. za najizraženije polutante na području gradskog centra možemo smatrati gasoviti sumpor-dioksid i čvrste čestice čađi. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja POTREBA SPECIFIČNIH MERA ODRŽAVANJA ZELENIH POVRŠINA U BORU NEED OF SPECIFIC MANTAINANCE MEASURES FOR GREEN AREAS IN BOR Dragana Ranđelović. pejz. but also in other industrial settlements. jedinjenja Na. which would leed to more functional. which influence their quality and function. reprezentativnije zelene površine.

mora posvetiti izuzetna pažnja. Pri predlaganju mera nege moraju se uzeti u obzir i ekološke i ekonomske činjenice. U kiselim zemljištima javlja se nedostatak Ca i Mg . U ovako ekstremnim uslovima životne sredine životni vek biljaka višestruko je umanjen. prema istraživanjima sprovedenim u okolini topionice bakra u Sudbury-ju.EkoIst' 06. čime biljka istovremeno biva zatrovana. što se u velikoj meri odražava na kvalitet i funkciju zelenih površina. – 07. Pri tom se mora imati u vidu da pojedini uslovi koji pogoduju rastu biljaka (visoka vlažnost vazduha. 06. poremećaja fizioloških procesa u biljkama . zbog kiselosti supstrata mikrobiološki procesi u njemu su usporeni. Stoga se popravci osobina zemljišta. aktivaciju mikrobioloških procesa i povećanja njegove produktivnosti. najznačajnijim limitirajućim faktorom razvoja vegetacije smatra se zapravo kontaminirana podloga i odsustvo vitalnih biota u njoj (6). optimalna vlažnost zemljišta) često potenciraju i štetne efekte sumpor-dioksida . Čak i kada je zemljište u dovoljnoj meri obezbeđeno humusom.(4) Primenom sledećih navedenih mera uticalo bi se na popravku fizičko-hemijskih osobina zemljišta. POPRAVKE OSOBINA ZEMLJIŠTA Kako uticaj aerozagađenja na biljku (u smislu oštećenja nadzemnih organa) nije moguće sprečiti. Smatra se da povećana kiselost zemljišnog rastvora sprečava rast i grananje korena. Zemljište u Boru pokazuje tendenciju zakišeljavanja pod uticajem sumpornih jedinjenja.oštećenja lisne površine i dr. kao posledica kiselosti podloge. jer iako zelenilo industrijskih sredina zahteva pojačane mere nege. razaranja plodnog površinskog sloja usled dejstva SO2. 2006. Svi navedeni činioci značajno umanjuju prirast biljaka. Kanada. Šta je to što može doprineti poboljšanju uslova i stanja na Borskim zelenim površinama.a time i sama dekompozicija organske materije. dok je fosfor uglavnom u nerastvornom obliku i kao takav biljci nedostupan. 04. Postupak koji se primenjuje za regulisanje snižene pH vrednosti zemljišta naziva se kalcifikacija i podrazumeva inkorporaciju fino usitnjenog krečnog materjala u 331 . kao medijuma u kojem se koren razvija.Umanjeno je i korišćenje hranljivih materija iz zemljišta. Ekološka Istina / Ecological Truth. što dovodi do značajnog disbalansa u mineralnoj ishrani. opterećenosti teškim metalima. sredstva koja se iz gradskog budžeta izdvajaju u ovu svrhu obično su su nedovoljna. No. i u kojoj meri? Odgovore treba tražiti u kombinaciji selekcije vrsta i redovne primene odabranih mera negovanja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja kolicina prašine i koncentracija gasnih polutanata u vazduhu. prilikom mera negovanja posebno se treba usresrediti na stvaranje uslova za održavanje vitalnosti korenovog sistema. visok intenzitet svetlosti.

Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja zemljište.Upotreba kompleksnih neorganskih đubriva takođe bi imala pozitivan uticaj. Posebno je od značaja unos fosfornih đubriva u dovoljnim kolčinama. kompost. Na ovaj način formira se šira kruna i uvećava lisna masa. Perforacije ili sprženost lista. smanjen intenzitet 332 . kao i da optimalna prehrana može ublažiti posledice zagađenja i ubrzati oporavak. Mera zaštite stabala sa tankom korom od mrazopucina u periodu oštrih zima bila bi od velike koristi. koje podnose kiseliju podlogu i povećanu apsorpciju teških metala. 04. 06. gnezdastu sadnju. isušivanju. tj. isušeni delovi potencijalni su izvor infekcije. truleži debla i slično. ukoliko se želi obezbediti bolji razvoj vegetacije.usled prodiranja kroz plitak supstrat u jalovinu koren ne može da podrži razvoj nadzemnog dela pa dolazi do isušivanja pojedinih grana ili do pojave suhovrhosti. Pod stalnim zagađenjem vazduha i zemljišta biljke trpe morfološke i fiziološke promene. Prvenstveno je od značaja unos organskih đubriva. Mera orezivanja je naročito efikasna u slučaju kada. (3) Prilikom sadnje novih drvenastih individua preporučljivo bi bilo primeniti tzv. Ona ne samo da aktivira mikrobiološke procese u zemljištu. Sa gradskih zelenih površina treba ukloniti sve one vrste i individue koje nisu uspele da se prilagode uslovima sredine. Ekološka Istina / Ecological Truth.) treba uvesti kao redovnu meliorativnu i meru nege. Postupak pravovremene zamene jedna je od najznačajnijih mera za održavanje zelenih površina industrijskih naselja uopšte. Orezivanje u svrhu rejuvenilizacije takođe je korisna mera nege žbunastih biljaka. organske materije. koja uvećava njihovu vitalnost i životni vek.Ukoliko uslovi za vršenje redovnih agrohemijskih analiza ne postoje. obzirom na to da je izmrzavanje kore česta pojava na gradskim zelenim površinama. – 07. Osim što kvare estetski izgled .utvrđivanje kiselosti moglo bi se vršiti na osnovu promatranja terena i uočavanja promena u florističkom sastavu travnjaka. lisnik. Poznato je da deficit u mineralnoj ishrani povećava osetljivost biljaka na SO2.. Stoga primenu organskog đubriva (pregoreli stajnjak. već smanjuje ili neutrališe štetno dejstvo toksičnih elemenata vezujući ih za sebe u stabilna nerastvorna jedinjenja. Praksa pokazuje da u većini slučajeva trenutak pojave i razvoja izvesnih korovskih vrsta na travnjaku .. pre nego potpuno odumru i postanu potencijalna žarišta infekcije. Grupisane biljke bolje podnose nepovoljne uslove životne sredine i jednostavnije se održavaju. (6) Đubrenje je jedna od apsolutno neophodnih mera na zelenim površinama Bora. predstavlja i trenutak kad je poželjno pristupiti kalcifikaciji. Dodatni motiv za primenu mere zaštite od izmrzavanja predstavlja i uočena veza između pojačane osetljivosti na niske temperature i uvećane količine SO2 u vazduhu. gde se u jednu sadnu jamu postavlja više sadnica. MERE ODRŽAVANJA BILJNOG MATERIJALA Nakon određenog perioda fiziološkog iscrpljivanja biljke počinju da podležu sekundarnim bolestima ili štetočinama. koji bi smanjio apsorpciju toksičnog arsena u biljkama. trovanje teškim metalima. što je od velike važnosti za zadržavanje čvrstih čestica aeropolutanata.EkoIst' 06. trpe velika oštećenja ili se suše. pogotovu na zemljištu povoljne pH vrednosti.(2) Neka svetska iskustva sa kalcifikacijom u okolini topionica bakra govore o tome kako zadovoljavajuće rezultate daje fina mešavina određenog krečnog materijala sa dolomitnim krečnjakom. 2006. Sve ovo drastično slabi vitalnost biljke i ona počinje ubrzano da odumire.

(2) Po pitanju navodnjavanja zelenila u gradu treba biti oprezan. potisnuvši pritom druge vrste). oguljene kore drveta. a tek onda o eventualnim klimatskim i drugim uslovima koji bi zahtevali dodatno navodnjavanje. – 07. Nakon košenja potrebno je potpuno ukloniti otkos grabuljanjem. zaštita od mrazopucina i eventualno oprezno navodnjavanje usklađeno sa dinamikom industrijskog procesa u topionici bakra. 333 . dominirajućih vrsta za formiranje travne površine. Kada se ima u vidu da u industrijskim sredinama. Aktuelni problem mehaničkog oštećivanja dragocenog biljnog materjala treba rešavati podizanjem ekološke svesti pojedinaca kroz aktivnosti svih sektora. One najčešće spadaju ili u bioakumulatore pojedinih teških metala ili u vrste tolerantne na njihovo prisustvo. zelenilo traži pojačane i stalne mere negovanja. pritom ih održavajući tako da obezbede što veću i pravilniju pokrovnost. naročito kod mladih biljaka. Mlada. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja fotosinteze. Zato je ovde od presudne važnosti najpre strogo voditi računa o dinamici industrijskih procesa i periodu topljenja rude. gnezdaste sadnje drveća radi formiranja veće lisne mase i upotrebu nestandardnih. kakva je borska. Ekološka Istina / Ecological Truth. a takođe i rigoroznom kaznenom politikom.EkoIst' 06.Uvećana vlažnost supstrata i kapi vode na listu mogu izazvati velika oštećenja vegetacije prilikom naleta sumpornog dima. ZAKLJUČAK Pri predlaganju mera nege moraju se uzeti u obzir i ekološke i ekonomske činjenice. Pored postojećih oštećenja biljaka od topioničkih gasova ili mraza postoje i mehanička oštećenja biljaka u vidu izlomljenih grana. obzirom na najčešće nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za održavanje zelenila u gradu. Dalje specifičnosti vezane za podizanje i negovanje ove zelene površine odnose se na primenu tzv. već zbog izvaljivanja ili oštećenja debla nakon presadnje. održavajući ih tako da obezbede što veću i pravilniju pokrovnost. pa se dešava da sadnica ne uspe da se primi ne zbog uticaja sredine. 04. Stoga je neophodno vršiti redovnu entomološku i fitopatološku kontrolu i prevenciju. i đubrenja (prvenstveno organskim đubrivima). izbor najefikasnijih mera nege i njihove dinamike dobijaju na značaju. pa je njihovim košenjem i sakupljanjem obezbeđeno iznošenje određene količine ovih elemenata iz zemljišta. čime se uklanja kontaminirana organska materija. tek posađena stabla često su meta huligana. najefikasniju meru održavanja zelenih površina u Boru. ureza na stablima itd. Na travnoj površini treba forsirati prisustvo dominirajućih vrsta (koje su uspele da opstanu u nepovoljnim uslovima. 06. Popravka osobina supstrata predstavlja obaveznu i zapravo. Predložene mere nege biljnih vrsta ovde bi bile: pravovremena zamena oštećenog biljnog materjala. redovno orezivanje . Neophodna je i redovna entomološka i fitopatološka kontrola i prevencija. ali i onih koje na ovoj lokaciji pređu drugu deceniju života. Ove dve mere doprinose stabilizaciji i očuvanju strukturnih agregata zemljišta. uravnoteženju ishrane biljaka i aktivnosti zemljišne mikrofaune.sve su to faktori koji iscrpljuju biljku i čine je podložnom različitim infekcijama. Kao značajni navode se postupci kalcifikacije u cilju regulisanja pH vrednosti supstrata. 2006.

: ' Rekonstrukcija gornjeg dela Gradskog parka u Boru' . zbornik radova VIII naucno-strucni skup “Naša ekoloska istina” . Ontario mining and smelting region`. Agrohemijske analize zemljišta na zelenim površinama u Boru. 6. – 07. Kosovska Mitrovica. Ranđelović D. 2005.html 334 .Sokobanja. 04. 2.: `The restoration of an industrially disturbed landscape in the Sudbury. Jablanović M. diplomski rad. naučni skup 'Naša ekološka istina'. Borsko jezero. http://www. Prirodno-matematički fakultet.: “Uvod u ekotoksikologiju”. Šumarski fakultet Beograd.1989. 06. zbornik radova. K. 2000 Winterhalder. 3. Zaječar. Anastasijević N. Jakšić P. 2003.: ” Efikasnost ukrasnih biljaka u sanaciji gradskog aerozagađenja”. Kosanović K. Ranđelović D. 2005. Institut za poljoprivredna i tehnološka istraživanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. 4.Univerzitet u Prištini. 5..udd..EkoIst' 06. 1996. :' Produžetak funkcionalnosti zelenih površina u industrijskim naseljima – osvrt na Gradski park u Boru'. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA 1.org/francais/forum1996/TexteWinterhalder.

pa će veliki broj ljudi biti upošljen u rešavanju ovih problema. da je baš ova vrsta otpada najzastupljenija i spada u komunalne otpade. Which of treatments. U sastav črstog komunalnog otpada ulaze i neke materije koje su organskog porekla. which are very important at selection of technological process. UK…). Tehnički fakultet Bor e-mail: mineahellas@ptt. reciklaža komunalnog čvrstoh otpada. u velikoj meri zavisi od sastava istog. for achieving of final product. recycling of municipal solid waste.EkoIst' 06. industrijskom otpadu i td. zbog racionalnog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja životne sredina. Komunalni otpad sadrži od 60% do 80% čvrstog otpada. Koji od tretmana. Takav otpad organskog porekla se sakuplja zajedno sa čvrstim otpadom. U razvijenim zemljama sveta (USA. koje nastaju pretežno u domaćinstvima.com IZVOD: U reciklažnim tehnologijama koriste se različite metode i uređaji u cilju dobijanja gotovih proizvoda. 335 .). proizilazi iz činjenice.yu. dok ostalo učešće pripada. concentration of dangerous substances…). Key words: characterization of samples from municipal solid waste. ABSTRACT: The moust various methods and machines are being used in process of recycling. u pogledu organizacije sakupljanja i određivanja karaktrizacije na tačno uzetim uzorcima. gvožđa i td. way of collecting. a komunalni otpad čini 60% od ukupnog otpada. a retki su slučajevi gde je učešće čvrstog komunalnog otpada veće ili manje od pomenutih granica.) i podvrgava daljem tehnološkom postupku. javile su se kompanije koje su na sebe preuzele odgovornost. načina sakupljanja. – 07. niky_79_161@hotmail. Ekološka Istina / Ecological Truth. medicinskom otpadu. će biti primenjen pri reciklaži komunalnog čvrstog otpada. it depends from composition of its. radioaktivnom otpadu. 06. zastupljenost opasnih materija i td. Milan Trumić Univerzitet u Beogradu. koji su veoma važni pri izboru tehnološkog procesa. gume. UVOD Osnovni motiv za upoznavanje svojstava i sastava komunalnog čvrstog otpada. Na sastav. Ključne reči: karakterizacija komunalnog čvrstog otpada. JAPAN. will be used at recycling process of municipal solid waste. Zadnjih godina. 04. Many factors influence on composition of municipal solid waste (economical development of region. Ova problematika neće zaobići našu zemlju. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ISPITIVANJE SASTAVA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA U RURALNOJ SREDINI RESEARCHING COMPOSITION OF MUNICIPAL SOLID WASTE IN RURAL ENVIRONMENT Ninoslav Pavlović. opasnim otpadima. gde se kasnije separira od korisnih komponenti (od stakla. komunalnog čvrstog otpada utiče mnogo faktora (ekonomska razvijenost regiona. javila se potreba za procesom recikliranja i dobijanja novih materijalnih dobara.

Srednja gustina je jedan od osnovnih parametara koji definiše veličinu prostora za deponovanje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja SASTAV KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA Princip određivanaja morfološkog sastava i gustine Morfološki sastav otpada je maseni udeo pojedinih vrsta otpada u karakteristčnom uzorku otpada. mehanizacije itd. tekstil 0.224 t/m3.574 t/m3. Ovo svojstvo se ispituje prosejavanjem otpada srednjeg uzorka kroz sito otvora 15x15. prodavnice.305 t/m3. Razlike mogu biti veoma značajne. Čvrst otpad može se svrstati u otpad od hrane (iz domaćinstva. 336 . od spaljivanja smeća). opasan otpad može oslobađati gasovite produkte u atmosferu (zbog isparavanja. organske materije 0. Vrednost srednje gustine zavisi od: morfološkog sastava. drvo. plastiku itd.324 t/m3) Na osnovu podataka za srednje gustine pojedinačnih komponenata i na osnovu morfološkog sastava komunalnog otpada koji će se odlagati na deponiji. To može biti posledica većeg standarda u gradskim naseljima. korišćenje kao gorivo za zagrevanje domaćinstva. Srednja gustina se određuje laboratorijskim putem na bazi srednjeg uzorka. utvrđena su četiri kriterijuma za određivanje karakteristika opasnog otpada: zapaljivost. plastika. odnosno paušalno procenjivanje. drvo. Ovi gasovi mogu spiranjem sa kišom zagaditi vode i zemljište na koje padavine dospevaju. sagorevanja. gumu. reaktivnost i toksičnost. staklo i porcelan 0. plastika 0. ostalo 0. metal. 04. otpad od hrane. klima i geografski položaj. vode i putem lanca ishrane ugrožene su sva živa bića. guma 0. za srednje vrednosti karakteristika otpada izračunata je srednja gustina nesabijenog čvrstog komunalnog otpada koji podleže konačnoj dispoziciji i iznosi: ρsr = 0. 06.EkoIst' 06. Kao jedan od bitnih razloga za tako velike varijacije je sigurno i nesistematsko ispitivanje sastava. tekstil. odvijanja određenih reakcija) i tako zagaditi životnu sredinu za duži vremenski period. guma. klimatskim uslovima. Zbog nepravilnog tretmana. pepeo (iz domaćinstva. kao i ostale proračune vezane za određivanje broja i tipova kontejnera i transportnih sredstava.056 t/m3. Morfološki sastav se može proceniti i na osnovu raspoloživih podataka za gradove sa sličnim brojem stanovnika. Ostatak na situ se raspoređuje ručno na pojedine komponente otpada. vrstom privredne delatnosti. tekstil.247 t/m3 Karakteristike čvrstog komunalnog otpada Prema EPA klasifikaciji. Otpad može biti raznešen po okolnom zemljištu. – 07. smeće (hartija. restorana). kuvanje i sl. Površinske i podzemne vode mogu biti zagađene tečnim produktima raspadanja i filtratom koji preko zemljišta dospeva do podzemnih i površinskih voda. ali i način uklanjanja otpada u okviru samih domaćinstava (ishrana stoke. a preko vazduha. metali 0. 2006. eksplozivnost. Maseni sastav se najčešće određuje u odnosu na: hartiju.). Na morfološki sastav utiče: broj stanovnika i ekonomska situacija.224 t/m3. pijace. sličnim stepenom standarda stanovništva i iskustvenih podataka dobijenih od komunalne organizacije koja prikuplja i distribuira otpad. Ekološka Istina / Ecological Truth. srednje gustine pojedinih komponenata i njihove vlažnosti. baštensko smeće.064 t/m3. godišnje doba.321 t/m3. Gustine nesabijenog komunalnog otpada izračunate su na bazi morfološkog sastava istih i procenjenih gustina komponenata smeća (papir 0. pogotovo u udelu organskog otpada.

je masa ukupnog komunalnog čvrstog otpada u jednm domaćinstvu. cigla. najpre po danu. Merenje masa uzoraka je trajalo u periodu od 14 dana. nikal. Po načinu nastanka deponije mogu biti smetlišta (nastale proizvoljnim izboromlokacije i odlaganjem smeća). otpad građevinskog materijala (drvena građa. cevi. a zatim po članu domaćinstava. gde ni jednom nije zabeležena masa gumenih otpadaka. međusobnim sabiranjem ukupnih masa istorodnih komponenti. staklo.. zasnivao se na merenju masa pojedinih komponenti u komunalnom čvrstom otpadu (plastika. guma. kojih je u ovom radu bilo šest. istorodnih komponenti u komunalnom čvrstom otpadu. rešava jedan problem. 337 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja metalne konzerve. Na osnovu njih proračunate su ukupne mase pojedinih. Zagađujuće materije u čvrstom komunalnom otpadu Spaljivanjem otpada dobija se energija i smanjuje potrošnja fosilnih goriva. organski otpad i pepeo kao opasna zagađujuća materija). rudarstva i metalurgije). Energija se najčešće koristi za zagrevanje vode i odvođenja tople vode ili pare do korisnika. hrom. šut). – 07. otpad bio-hemijske industrije. fluor. zagađenje vode od hlađenja pepela i nastanak čvrstog otpada. čime je dobijena ukupna masa istorodnih komponeneti na kraju snimanja procesa uzorkovanja. Ciljne grupe predstavljaju izabrana domaćinstva u kojima su merene mase uzoraka. treće od 2. najpre po danu a zatim po članu domaćinstva. Drugi važan podatak koji je dobijen. keramika). papir. 06. dobijenih po danu. crep. četvrto od 3. olovo. PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA Rezultati merenja masa uzoraka. METODOLOGIJA UZIMANJA UZORAKA Pre početka uzimanja uzoraka. ali stvara druge: zagađenje vazduha. Prilikom spaljivanja otpada u gasovima se javljaju i neke nove materije kao što su halogenoorganska jedinjenja. industrijski otpad (od prerade hrane. Kao zagađujuće materije pri spaljivanju otpada javljaju se: hlor. 04. pepeo kotlovskih ložišta. Broj ciljnih grupa predstavlja 1. peto od 4 i šesto od 5 članova. a vrsta i sastav zagađujućih materija zavise od sastava otpada. Spaljivanje otpada. putnička i teretna vozila). staklo. drugo od 5.1% od ukupne populacije u centralnom delu seoskog regiona. Treći važan podatak je dobijen. najpre su izabrane ciljne grupe. deponije određene od neke institucije (bez analize terena i kontrole deponije) i deponije urađene po ekološkim propisima i standardima.EkoIst' 06. vozila (odbačena vojna. radioaktivan) i otpad od obrade otpadnih voda (čvrsti materijal sa rešetki i mulj). cink. Ekološka Istina / Ecological Truth. su pažljivo beleženi u tabelama svakog dana u trajanju od 14 dana. specijalni otpadni materijal (medicinski. Sam metod uzimanja uzoraka. Smatra se da se može dobiti i do 10% energije od otpadaka od celokupne potrebne energije. 2006. Prvo domaćinstvo sastoji se od 6 članova. Što ukupno predstavlja 2. metal. eksplozivan.2% od ukupnog broja domaćinstava u najužijem – centralnom delu regiona. sulfati i dr.

48% koji predstavlja opasan i zagađujući otpad. letnjem i jesenjem periodu. dok je stanovništvo privrženo dnevnoj migraciji u okolne gradove. što je pokazatelj slabe ekonomske razvijenosti u seoskom regionu. S toga je u regionu proglašen udeo poljoprivrede. Neka industrijska preduzeća ne rade i ako rade onda je to sa smanjenim kapacitetima. Ovde spadaju industrijska razvijenost i aktivnost.30% plastika 4.39% metal 1. Ovo je posledica. Zboge velikih grejnih površina u domaćinstvima. Grafički prikaz sastava komunalnog otpada u seoskim domaćinstvima u zimskom periodu bez prisustva pepela Picture 3. u odnosu na procentne sadržaje ostalih komponenti.44% metal 0. i 2. a udeo industrije nizak. Ovi rezultati pokazuju sastav komunalnog čvrstog otpada. Činjenica je da se u zimskom periodu na seoskom području troši dosta organskih proizvoda. metala i stakla. veliki je utrošak energenata (najviše drvnog ogreva). Ekološka Istina / Ecological Truth. Grah of composition of municipal solid waste on village household in winter period without presence of ash ZAKLJUČAK Sa slike 2. Slika 3.88% papir 13. Na sve ovo najveći uticaj ima ekonomska razvijenost ovog regiona. 2006. najpre u prisustvu pepela i bez prisustva pepela.11% plastika 12. pa je i procenat sadržaja pepela veliki. pokazuje sastav komunalnog čvrstog otpada bez prisustva pepela. 06. a sa time nemamo i pepeo. organski otpad 23. Grafik je dat radi poređenja sastava komunalnog čvrstog otpada u proletnjem.69% papir 5. da je najzastupljenija komponenta u komunalnom čvrstom otpadu pepeo sa svega 63. tj. a pojedina su u stečajnom postupku. Drugi po redu je organski otpad. 04. u čvrstom komunalnom otpadu i izboru tehnološkog postupka.70% staklo 7. Graph of compositin of municipal solid waste on village household in winter period with presence ash Slika 2. 338 . se može videti.49% pepeo 63.EkoIst' 06. za određivanje procentualnog sadržaja sekundarnih sirovina. pa njihovim sagorevanjem nastaje pepeo. koja je na vrlo niskom nivou. – 07.53% staklo 2. jer u preostalim godišnjim dobima nemamo utrošak energenata. velikog utroška energetskih sirovina u zimskom periodu. Grafički prikaz sastava komunalnog čvrstog otpada u seoskim domaćinstvima u zimskom periodu u prisustvu pepela Picture 2. a sve slabiji procenat je plastike. papira.48% Slika 1.99% organski otpad 64. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zbirne mase istorodnih koponenti u komunalnom čvrstom otpadu dobijenih po danu predstavljeni su grafički na slikama 1. Dakle ovo je poredbena metoda. koji je posledica utroška organskih komponenti u prehrambene svrhe.

tj. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2. 2006.recyu. prof. Dr sci med Branka Amidžić – upravljanje čvrstim komunalnim otpadom www. LITERATURA 1. 04.EkoIst' 06. 06.org. 3. – 07.dr Dragan Milovanović.yu/izdanje/knjige/plan upravljanja komunalnim otpadom Dr Marina Ilić. mr Hristina Stevanović-Čarapina – Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom 339 . uzorkovanja u preostalim godišnjim dobima i dati konačan pregled sastava – karakterizacije čvrstog komunalnog otpada i predložiti odgovarajuće tehnološke postupke za svako godišnje doba ponaosob. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Dakle neophodno je izvršiti ista snimanja. Dr Rade Biočanin.

OUP Negotin 2 ''HE Đerdap'' Kladovo IZVOD: Procesi nekontrolisanog sagorevanja su dosta složeni i ne može se tačno definisati sastav nastalih produkata sagorevanja. product of combustion. tako i šireg prostora delovanja. predpostavljeno vreme trajanja požara. različiti su i nastali produkti. Određeni tehnološki sistemi uključuju znatne količine zapaljivih tečnih materija. dipl. UVOD Svojim produktima požari spadaju u grupu površinskih izvora emisije sa često dalekosežnim posledicama kako lokalnog. od kojih su neki toksični i direktno i/ili indirektno ugrožavaju ljude. some of which are highly toxic and directly and/or indirectly harmful to people. produkti sagorevanja.2 1 MUP Srbije. toplotu i brzinu sagorevanja. Ključne reči: zapaljive tečnosti.EkoIst' 06. as well as the degree of combustibility and evaporability. environment.1. životna sredina. 04. Polje koncentracije štetnih materija nastalih u požarima zapaljivih tečnih materija utiče na prostornu raspodelu štetnih materija u određenom trenutku vremena. Certain tecnological systems contain a considerable amount of inflammable liquid substances. settlementes an enviroment in general. masu gasovitih produkata.inž. U zavisnosti od vrste zapaljive tečne materije. dipl. Key words: inflammable liquids.inž. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA NASTALIH U POŽARIMA ZAPALJIVIH TEČNIH MATERIJA AN ESTIMATE OF THE DIFFUSION OF POLLUTANTS PRODUCED IN FIRES CAUSED BY INFLAMMABLE LIQUID SUBSTANCES Mr Stanimir Živanović. Depending on the sort of inflammable liquid substance. U radu je analizirana mogućnost matematičkog praćenja ugroženosti životne sredine produktima procesa nekontrolisanog sagorevanja. koje predstavljaju potencijalnu opasnost nastanka polutanata koji mogu u većoj ili manjoj meri ugroziti životnu sredinu. This study analyzes the a mathematical tracking of the environmental harm caused by the products of uncontrollable combustion.. Postupak potpunog sagorevanja može se predstaviti jednačinom C n H 2n + 2 + 3n + 1 ⋅ O 2 = nCO 2 + (n + 1) ⋅ H 2 O + Q(kJ ) 2 340 (1) . Mr Milan Stepanović. which pose a potential danger for generating pollutants that can harm the environment to a smaller or greater extent. kao i vremenske prilike. 2006. Procena mogućeg zagađenja vazduha u okolini požara uključuje toksikologiju produkata sagorevanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. as a base for process development or storage for futher distribution. kao osnovu odvijanja procesa ili uskladištenja za dalju distribuciju. – 07. karakteristike okolnog prostora. 06. the products of combustion are varied. naselja i ukupnu životnu sredinu. kao i stepena sagorljivosti i isparljivosti. ABSTRACT: The processes of uncontroled combustion are very complex and the content of their products cannot be defined precisely.

.Environmental Protection Agency) Sjedinjenih Američkih Država. ⎡ Q 1⎛ y C (x . promenljivost emisije štetnosti).karakteristika zahvaćene površine požarom. linijskih i površinskih izvora. Dubina zone zagađivanja predstavlja rastojanje od centra izvora emisije do najudaljenije tačke gde koncentracije štetnih materija odgovaraju predviđenom pragu zagađivanja. Ekološka Istina / Ecological Truth. kao i različiti toksični produkti termičke oksidacije.EkoIst' 06. 06. turbulentnost vetra. karakteristika prostora i vremenskih prilika može se proceniti prostor i stepen zagađenja vazduha u okolini mesta požara. Teritorija zahvaćena štetnim materijama u koncentracijama opasnim za ljude čini zonu zagađivanja. Dubina zone zagađivanja zavisi od: . prag iritacije i sl.vrste i količine produkata koji se emituju. toplote i brzine sagorevanja. Sastav produkata sagorevanja zapaljivih tečnih materija čine produkti potpunog i nepotpunog sagorevanja. Osnova modela su jednačine o prostornoj raspodeli štetnih materija na osnovu kojih se procesi difuzije mogu predstaviti kvantitativno. Na osnovu toksikologije produkata sagorevanja.H ) = exp ⎢− ⎜ ⎢ 2⎜α 2πα y α z v ⎝ y ⎢ ⎣ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ⎤⎧ ⎡ ⎥ ⎪exp ⎢− 1 ⎛ z ⎜ ⎨ ⎜ ⎥ ⎪ ⎢ 2 ⎝ αz ⎥⎩ ⎣ ⎦ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2⎤ 2 ⎤⎫ ⎡ ⎥ + exp ⎢− 1 ⎛ z + H ⎞ ⎥ ⎪ (2) ⎜ ⎟ ⎬ ⎥ ⎢ 2 ⎜ α z ⎟ ⎥⎪ ⎝ ⎠ ⎦ ⎦ ⎣ ⎭ 341 . y. brzina vetra. vremena trajanja požara. Na pouzdanost bilo kog modela za određivanje raspodele značajno utiče i promenljivost pojedinih parametara u prostoru i vremenu (brzina vetra. – 07. Skladišta zapaljivih tečnih materija u osnovi mogu se tretirati kao tačkasti izvori velike površine otvora. doze. koja je određena dubinom i širinom. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Proces nepotpunog sagorevanja goriva uključuje čitav niz produkata sagorevanja različitog sastava i sadržaja.visine na kojoj je nastao požar. U praksi se najčešće koristi Klimatološki disperzioni model Agencije za zaštitu sredine (EPA . Matematičkim modelom se dobijaju vrednosti koncentracije u pojedinim tačkama prostora.meteoroloških uslova (temperatura vazduha. PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA Modeli za procenu rasprostiranja polutanata nastalih u požaru. stabilnost atmosfere). 2006. Kao prag zagađivanja mogu se primeniti MDK vrednosti. mase gasovitih produkata. Disperzioni model je primenljiv za urbane sredine jer koristi prosečne emisije za tačkaste i površinske izvore i zajedničku funkciju raspodele brzine i pravca vetra i atmosferske stabilnosti. te se ne mogu prikazati matematičkim jednačinama. . treba da budu u stanju da simuliraju zagađenje iz kombinacije tačkastih (uključujući i izdignute). 04. . Međusobna zavisnost i veliki broj ulaznih parametara usložnjavaju rešenje datog problema. U praksi se najčešće za prag zagađivanja primenjuju vrednosti inhalacione doze prema kojoj se određuju i spoljašnje granice zone zagađivanja.z.

342 . Paskvill je uveo šest a Šepesi sedam kategorija stabilnosti. Postoji više kategorija stabilnosti zavisno od kriterijuma određivanja.z) (g/m3 ) Q . Ekološka Istina / Ecological Truth. . Za određenje matematičkog modela je potrebno ispunjenje sledećih pretpostavki: . Ukoliko se emisija štetnih materija u produktima požara izrazi preko ukupne količine koja nastane u požaru tada će jednačina za izračunavanje polja koncentracije štetnih materija kod prizemnih požara imati oblik: ⎡ M 1⎛ y C (x . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja gde je: C . – 07. t .visina sa koje se emituje dim (m) v .vreme trajanja požara (s). .EkoIst' 06.z ) = exp ⎢− ⎜ ⎢ 2⎜α tπα y α z v ⎝ y ⎢ ⎣ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2⎤ ⎥ ⎥ ⎥ ⎦ (3) gde je: M .količina štetnosti koja nastane u požaru (kg). 06.koncentracija štetnosti u nekoj tački s koordinatama (x. 2006.da je brzina vetra konstantna po jačini i pravcu. unutar koje postoji opasnost trovanja ljudi preko respiratornih organa. . 04. y.inhalaciona doza.da je turbulentnost vetra ista po čitavoj struji.da je emisija štetnosti iz izvora konstantna. Za praktično određivanje dubine zone zahvaćene produktima požara.y. Rešenje jednačine (2) zavisi od vrednosti koeficijenta rasejavanja štetnosti αy i αz koji su funkcija stabilnosti atmosfere. može se umesto koncentracije uvesti prag toksičnosti ⎡ 6 x10 3 M ⎤ ⎥ X=⎢ ⎢ πvFGD ⎥ ⎦ ⎣ 1/ f +g (4) gde je: D = 104Ct (mg/kg) .srednja brzina vetra (m/s) αyαz .standardno odstupanje raspodele koncentracije štetnosti u pravcu osa y i z.da se rasejavanje štetnosti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni opisuje Gausovom raspodelom sa standardnim odstupanjem raspodele koncentracije αyαz po osi z i y.količina emisije štetnosti pri požaru (g/s) H .

Negotin 2005. odnosno polje toksičnih koncentracija. Metode prognoziranja evakuacionih zona pri havariji postrojenja sa veoma opasnim materijama. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađenja životne sredine. Fakultet zaštite na radu. Milošević. IX Naučni skup ''Čovek i radna sredina''. 4. – 07.. pripremu. br. Prilikom planiranja mera zaštite od požara mora se kao kriterijum uzeti i ekološki rizik. 2006. VSO. Glasnik RS''. Đ. Ekološka Istina / Ecological Truth.. S. D. omogućavajući planiranje aktivnosti na evakuaciji i zaštiti ljudstva. Beograd. Zapaljive tečne materije. odgovor na udes i sanaciju udesa.. kao što je temperatura radnog procesa i radni pritisak u procesu skladištenja. merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (''Sl. Veličina zahvaćene zone produktima. 28-29.. vrste i karakteristike procesa i skladištenja. Kosanović. Stojanović. Čovek. Zbornik radova.Verzalpress. je različito. vrstama i stepenima ugrožavanja. 3. Složeniji matematički modeli obezbeđuju dobijanje realne slike o mogućim pravcima. Niš. Određivanje indeksa opasnosti od požara i eksplozija se vrši na osnovu osnovne opasnosti procesa. 06. Glasnik RS''.. IRO «Rad».. saniranje posledica i dr. Štetne i opasne materije.5. načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (''Sl.. N.1992. 5. 30/97) Živanović S. br. Cvetanović. Živković.god 343 . 1984. Matematički modeli obezbeđuju procenu i kontrolu ugroženosti. 2.EkoIst' 06. 60/94). Stojanović. Beograd. Pravilnik o graničnim vrednostima emisije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Upravljanje rizikom je kompleksan proces koji obuhvata prevenciju. 04. za čije određivanje je moguće primeniti neki od matematičkih modela. O. LITERATURA 1. Složenost procesa sagorevanja nameće potrebu da se pri analizi mogućih efekata i posledica koristi matematičko modelovanje. N. kao i materijalnih faktora i posebnih opasnosti koje proističu iz uslova i veličine procesa i skladištenja. nafta i životna sredina. 1999. 6.

Dažđa Danijel Geografski fakultet u Beogradu IZVOD: Industrijsku zonu u Pančevu obuhvataju Rafinerija nafte. which are built on surface of 8km² and they are less that 150m awaz from the nearest residental buildings. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U PANČEVU PRE NATO BOMBARDOVANJA 1999-godine Nakon puštanja u rad industrijskog kompleksa 70-tih godina promena kvaliteta života u Pančevu počinje naglo da se menja.’’pancevačkom raku’’ koji 344 . Južna industrijska zona je na pravcu uticaja dva dominantna vetra: jugoistočnog i severozapadnog. zdravstveno stanje stanovništva ABSTRACT: The industrial complex in Pančevo includes the Rafinery Oil. industrial zone. stručni timovi označili su Pančevo kao crnu ekološku tačku.EkoIst' 06. 2006. – 07. sistem za praćenje. Key words: pollutants. Radnici su bili redovno podvrgavani lekarskim kontrolama i nikakvi zdravstveni problemi nusi bili pominjani. Nakon brojnih naučnih istraživanja i skupova na temu životne sredine. 06. nakon 1999. Ključne reči: zagađujuće matrije. Tokom 24časovnog procesa proizvodnje emituju se zagađujuće materije koje imaju velike posledice po zdravlje ljudi.U to vreme nikakve zvanične informacije o zagađenju industrijskog zemljišta ili okoline nije bilo dostupno javnosti. to jugoistočni vetrovi nose zagađujuće materije na grad Pančevo. Emisija zagađujućih materija iz Južne industrijske zone postaje izuzetno velika a uz emisiju iz ostalih industrijskih objekata postaje značajno opterećenje za gradsko a i šire područje. the Nitrogen Fertiliser Company and the Petrochemical Plant. healt condition of population UVOD Analizirajući položaj Južne industrijske zone u odnosu na grad Pančevo i dominantne pravce vetra. During the 24 hours work of these industrial plants. jasno je da je Južna industrijska zona postavljena mimo svih pravila prostornog planiranja. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ INDUSTRIJSKE ZONE NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE STANOVNIKA PANČEVA THE INFLUENCE ON ECOLOGY AND HEALTH OF PANČEVO TOWN IHABITANTS FROM THE INDUSTRIAL ZONE Milica Pavlović. Azotara i Petrohemija. industrijska zona. Kako je grad Pančevo u odnosu na Južnu industrijsku zonu orijentisan u severozapadnom segmentu. /5/ Kroz 3 vremenske faze pokušaćemo da vam prikažemo stanje u našem gradu. Međutim pocelo se pricati o tkz. iako je ona to postala mnogo ranije. emissions of specific pollutants have big influence and consequence to health of population. Ekološka Istina / Ecological Truth. Zbog toga je neophodno unaprediti tehnološki nivo proizvodnog procesa ali i redovno pratiti emisiju uticaja ove zone. 04. koje su izgradjene na povšini od 8km² i na svega 150m udaljenosti od stambenih objekata. monitoring sistem.

nespokojstvo i osećaj davljenja. Nezvanično lekari zaposleni u fabrikama su to zabeležili ali su njihova saznanja bila nedostupna javnosti.EDC 5t zive je otislo u Dunav 100t zive je ostalo u zemljistu./4/ STANJE ŽIVOTNE SREDINE ZA VREME NATO BOMBARDOVANJA 23. neraspoloženje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja nastaje kao posledica izloženosti velikim koncentracijama VCM-a. HLOR (Cl) Nadražuje sluzokožu i respiratorni sistem. u krugu i u neposrednoj okolini industrijske zone 200t vinil hlorid monomera. Tokom ovih dana 50 000 Pančevaca je napustilo grad. eventualno. poremećaji kao što su hiperhidroza. kao što su jak miris ili iritirajuće dejstvo. Iz petrohemijog kompleksa: 3000t sodijum-hidroksida.VCM. blagog sladunjavog mirisa.. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. zemlju i vodu. Krajnje visoke koncentracije obično prouzrokuju trenutnu bespomoćnost i nesvest. 200t dizela. Prisustvo hlora u atmosferi je primetno po karakterističnom mirisu i nadržujućim svojstvima. vrtoglavicu i gubljenje orijentacije treba smatrati kao upozorenja na prekomernu zagađenost atmosfere. U većim koncentracijama je smrtonosan. neurotski poremećaji.NaOH Slika 1. leukopenija.mart/7.04 do 1.CL) i one koje i dalje truju gradjane (C6H6. C6H5CH3). laka anemija i. Pri hroničnom izlaganju dolazi do oboljenja bronhija i predispozicije za tuberkulozu.Koristi se uglavnom pri proizvodnji plastičnih masa. 30t goriva za avione i 200t kerozina /3/ Kroz nekoliko narednih pasusa objasnićemo štetnost neke od najstetnijih materija po zdravlje koje su tom prilikom dospele u vazduh (VCM. Simptomi kod radnika izloženih koncentracijama u opsegu od 0. Iako ovaj gas ne poseduje „upozoravajuća” svojstva. 2006.jun 1999-e godine Za vreme bombardovanja pogođena su postrojenja u industrijskoj zoni Panceva i tom prilikom su izgorele ili oslobodjenje mnoge opasne materije u vazduh. dermatografija. 345 . koncentracija je bila 10600 puta veca od dozvoljene.EkoIst' 06. glavobolju.1 miligram u litru jesu glavobolja. – 07. Otrovni oblak iznad Pančeva 800t 33% hlorovodonicne kiseline. 06.HCL 1000t etilen dihlorida. Akutno izlaganje izaziva refleksni kašalj praćen povraćanjem. VINIL-HLORID (C2H3Cl) Vinil-hlorid (hlor-etilen) monomer (VCM) jeste bezbojan gas. Iz Rafinerije nafte 2900t gasa. a cije posledice još uvek se ne mogu sagledati.

kao i analizator benzena. Deo sistema je i monitor za javnu vizuelnu prezentaciju podataka koji je smešten u holu Opštine. Međutim. što može da se pripiše i mnogim drugim uzrocima. krvi u stolici. ugljen monoksida i ozona. pojave anemije.U mernim stanicama nalaze se gasni analizatori koji detektuju kvalitet vazduha. dok je oprema za očitavanje prisustva benzena. postoje i neizlečive manifestacije toksičnog dejstva benzena kao što je početak leukemije. TOLUEN (C6H5CH3) Pri normalnim temperaturama toluen ispušta opasne zapaljive pare. 06. prema zahtevu operatera. Kao i mnogi drugi ugljovodonici. pusteno je u rad 4. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. 04. benzen izaziva akutno narkotičko dejstvo i nadražuje kožu i sluzokožu./1/ Velika mana monitoring sistema je ta što se ne mere iste zagađujuće materije na svim stanicama. Nadražuje kožu i sluznice disajnih organa. nekoordinaciju pokreta i komu. u intervalu od 10 minuta do 24 časa. Pocetkom 2006. a delovanje na centralni nervni sistem izaziva glavobolju. a oštećenja su potencijalno neizlečiva. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja BENZEN (C6H6) Ova materija je otrovna i vrlo zapaljiva. od 22. Ulici Cara Dušana postavljeni analizatori sumpor dioksida. vrtoglavicu. čak i u prisustvu malih koncentracija. Početak trovanja benzenom je veoma podmukao.EkoIst' 06. toluena i metilmerkaptana u vazduhu smeštena na mernom mestu Vatrogasni dom. Pored zamora. glavobolje. toluena i ksilena 346 . /2/ STANJE ŽIVOTNE SREDINE NAKON NATO BOMBARDOVANJA 1999-godine OSVRT NA DANAŠNJICU Sistem opštine Pančevo za praćenje aerozagadjenja. 2006. njegova najizrazitija osobina jeste sposobnost da ošteti tkiva za stvaranje krvi pri hroničnoj izloženosti.merno mesto u Starčevu.. Obrada podataka se može obavljati. praškastih materija i ukupnog redukovanog sumpora. Akutno je nešto više toksičan od benzena. Analizatori zadovoljavaju svetske priznate standarde EPA. Prenos podataka na centralni računar vrši se na svakih sat vremena. CE i TUV. sastoji se od tri merne stanice u gradu i jedne u prigradskom naselju Starčevo kao i centralnog računara u zgradi Opštine. gubitka apetita.jula 2004-e godine Sistem opštine Pančevo za kontinualno automatsko praćenje aerozagađenja (imisije) u naseljenom mestu. U Vojlovici su smešteni uređaji za praćenje koncentracije sumpor dioksida. vrtoglavice.

-1337 . 96. bolovao je 23408.000 dece. Najveća stopa registrovana je kod respiratornih 347 . 2001. Od kardiovaskularnih bolesti 1996. . za novembar 2005. a 2001. Prikaz rasprostiranja koncentracije benzena u vazduhu metodom interpolacije. a 2001. – 189. ale se na porast broja pacijenata . – 07. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 29000.000 mališana. do 2005.Tri bolesti respiratornog sistema u toku jedne godine je prosek obolevanja na teritoriji Srbije. 1996. 04. Primećuje se i porast stope obolevanja krvi i krvotvornih organa i od 2002. 31189 Primećuje se porast broja novorođenčadi sa razlicitim zdravstvenim problemima.000 dece.298 Broj dece obolele od bolesti disajnih organa takodje brine. Podaci dobijeni sistematskim pregledima radnika. a 2001. 06. Posebno je zabrinjavajuće oboljevanje dece. ako se porede podaci iz 1996 i 2001. a u Vojvodini 53 do 51 na 1. 1477 obolelih od tumora. – 133.EkoIst' 06. dok je ta stopa u Srbiji u istom periodu iznosila od 46 do 47 na 1.-198. godine kreće se od 87 do 99 na 1. a 2001. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 2. 24353 stanovnika opstine Pancevo. 1996. godine zapaža se blagi porast svih vrsta tumora : 1996. Svako predškolsko dete u Pančevu godišnje ima četiri do pet bolesti respiratornog sistema. a posebno specijalistickih ambulanti. kojih u pančevackoj opštini ima oko 35000.granicna vrednost za benzen iznosi 5µg/m Zdravstveno stanje građana Lekari svih zdravstvenih ustanova. ukazuje na porast svih vrsta tumora. 2006.

Ekološka Istina / Ecological Truth./2/ ZAKLJUČAK Dugoročni ciljevi svih projekata koji se odnose na zaštitu životne sredine služe utvrđivanju stvarnog stanja kvaliteta vazduha i naravno na preduzimanje odgovarajućih mera za sanaciju postojećeg problema. Zavod za zastinu zdravlja Pančevo. 04. 4. Prema podacima Dispanzera za onkologiju. Visoka je i stopa obolevanja kod dece školskog uzrasta. ali u poređenju s 2003. trovanja i posledica delovanja spoljnih faktora. gde su deca imala oko dve bolesti godišnje. Jedino ekološko rešenje je modernizacija proizvodnog procesa i pre svega upotreba alternativnih vidova energije kao osnovnog pokretača svih postrojenja i sve to u cilju obezbeđivanja uslova za viši stepen kvaliteta življenja u gradu. i 2005. 3. najučestaliji je karcinom dojke. LITERATURA 1. 2005. ovi podaci nisu premašili broj novotkrivenih iz 2004. – 07. 5.-2006. koji je otkriven kod 108 pacijentkinja. 06. povreda. okobar 1999. kod bolesti uha. UNEP. a zatim sledi karcinom pluća sa 92 nova slučaja. zatim simptoma i znakova nedovoljno definisanih stanja. sistema za varenje. ukupno ima stotinak bolesnika više. godisnji izvestaji za 2002. Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine 348 . i veća je nego u drugim sredinama. Istina. izveštaji 2004. Pančevo site report. 2. 1999. Izvestaj Asocijacije za zaštitu Save i Dunava . u našem okrugu od raka je obolelo 457 osoba.EkoIst' 06. godine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bolesti. 2006. Samo u prošloj godini. Sekretarijat za zastitu životne sredine SO Pančevo. jer je u proseku svako školsko dete u Pančevu imalo oko tri bolesti tokom jedne godine.

infektivnog. bez obzira na njegov sastav. Ekološka Istina / Ecological Truth. 5. lekova i sl Za pravilno rukovanje i menadžment medicinskim otpadom neophodno je pravilno definisati i klasifilovati medicinski otpad.yu UVOD: Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama. classification. ili pri zdravstvenoj zaštiti. medical expensively staff. bez obzira na njegov sastav. ABSTRACT: Medical waste represent all what get as waste by work health care institutions. 06. DEFINICIJE MEDICINSKOG OTPADA Ne postoji saglasnost u vezi definisanja medicinskog otpada kod domaćih i stranih autora. and represent heterogeneous mixture from infectious. lečenju i imunizaciji ljudi i životinja. U ovom radu datza su uputstva za definisanje i klasifikaciju medicinskog otpada. patološkog i laboratorijskog otpada. drugs desifectant means. in the face of his proporties and the origin of. Key words: medical waste. student Doc. lekova i sl. ambalaže. 3. need is properly define and classification of medical waste. Prihvaćene su sledeće definicije medicinskog otpada: 1.To je heterogena smeša klasičnog smeća. This paper gives a gude-lines for definition and classification of medical waste. Fakultet zaštite na radu. definicija.dr Jasmiina Radosavljević dipl. klasifikacija. infektivnog.[4]. dezinficijenasa. osobine i poreklo. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA DEFINITIONS AND CLASSIFITIONS MEDICAL WASTE Jelena Gavrilović. – 07. 349 .EkoIst' 06. low-actively and chemictry-toxic staff. a koji može izazvati oboljenja kod ljudi [2]. Medicinski otpad je biohazardni otpad u koji spadaju i leševi životinja. Medicinski otpad je otpad koji obuhvata krv i telesne tečnosti sa primesama krvi i materijal biološkog porekla sa poznatim ili sumnjivim zaraznim dejsvom [1]. Medicinski otpad nastaje u lekarskoj dijagnostici. Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama. ili pri zdravstvenoj zaštiti. 04. osobine i poreklo.To je heterogena smeša klasičnog smeća. 2006. ambalaže.ing. laboratory and pathology stauff. Ključne reči: medicinski otpad. i u medicinskom i biološkom istrazivanju vezanom za lečene ljudi i životinja [3]. 4. potential infectious. definition . For properli handlihg and management in medical waste. patološkog i laboratorijskog otpada. 2. Niš e-mail: drkica@eunet. Medicinski otpad uključuje sav otpad koji nije pogodan za dodatnu preradu u druge proizvode ili reciklazu u sirovine za proizvodnju a koji poseduju određene fizičko-hemijske ili biološke karakteristike [5] . dezinficijenasa.

. skslpeli. žileti. poseći ili ubosti.hemijski otpad.EkoIst' 06.ogrebati ili ubosti onoga ko rukuje sa njim [6]. .otpad od preventivne zdravstvene zaštite.posteljina. 06. -hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne materije. -otpad od istraživanja. Prema Evropskom katalogu otpada (Direktiva 75/442/EEC) izvršena je klasifikacija medicinskog otpada na sledeći način: . .). . . Pod oštrim predmetima podrazumeva se i medicinski otpad nastao prilikom sečenja ili šivenja.delovi tela i organi uključujući i vrećice sa krvlju i produktima krvi. -odbačene hemikalije [4]. . .radioaktivni otpad. -ostali otpad čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima radi sprečavanja infekcija (gipsevi.sudovi pod pritiskom [4].otpad iz ustanova u kojima se pruža zdravstvena zaštita ljudi i životinja . epruvete. Medicinski otpad u vidu oštrih predmeta podrazumeva bilo koji uređaj ili predmet koji ima oštre uglove. . -otpadni amalgam iz stomatologije.oštri predmeti i drugi medicinski instrumenti. igle za injekcije sa ubrizgatorima.ostali otpad čije sakupljanje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije. .opšti otpad. 2006.oštri predmeti (skalpeli. igle za akupunkturu. ivice ili izbočine na kojima se ljudi mogu ogrebati. Oštri predmeti kao medicinski otpad Medicinski otpad u vidu oštrih predmeta podrazumeva kontrolno-merni pribor (aparati i instrumenti) koji je polomljen i može poseći. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA Postoji više klasifikacija medicinskog otpada u zavisnosti od autora. turpije za zubne šupljine sa pulpom.dijagnostike. – 07. 04.igle.lancete. Ekološka Istina / Ecological Truth.infektivni i potencijalno infektivni otpad. oštrice. dijagnostike i tretmana ljudi. Primeri za ovu vrstu medicinskog otpada su igle za injekcije. .tretmana ili prevencije bolesti životinja. Dijapazon otpada koji nastaje pri pružanju zdravstvenih usluga je veoma širok pa je zbog toga i klasifikacija medicinskog otpada komplikovanija.patoanatomski otpad.farmaceutsi otpad i .makaze i sl. -citotoksični i citostatični lekovi.zavoji. Globalno posmatrano medicinski otpad koji nastaje pri zdravstvenij zaštiti stanovništva može se svrstati u sledeće kategorije: .Tu spadaju: igle za injekcije. igle za 350 .). -odbačene hemikalije i lekovi. nekorišćene oslabljene vakcine.pelene i sl. itd.

Kada su kontejneri sa oštrim predmetima puni. Kada je kontejner napunjen oštrim predmetima treba ga zatvoriti poklopcem i specijalnim trakama oblepiti.[6] Kontejnere sa oštrim predmetima treba ostavjati uspravno i na mestima koje nije u blizini radnih mesta.EkoIst' 06.intravenska creva i td. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja akupunkturu. Oštri predmeti. kao što su ubrizgatori. prazne kese u kojima je bila krv . Ekološka Istina / Ecological Truth. skalpeli .moraju biti zatvoreni i sklonjeni na unapred određeno mesto. tretirati se u autoklavu ili se hemijski dezinfikovati Predmeti zaraženi krvlju ili telesnim tečnostima koje nemogu da izbuše plastične vreće mogu da se odlože u plastične vreće. peškiri.nepropusne vreće. a vreće zatim u kontejner pogodan za dalji transport. 351 . Ukoliko je ovaj medicinski otpad u tečnom stanju onda se on može deponovati u sanitarni odvodni kanal.razbijeno staklo. 06. Ove vreće dalje se odlažu u kontejnere. odlažu se u kontejnere sa otvorom ili u crvene plastične vreće [7] Razbijeno staklo iz laboratorija treba sakupljati pažljivo do poslednjeg komada ali nikako golim rukama.polomljeni delovi aparata i uredjaja i dr.Crvene biohazard vreće dalje se smeštaju u kontejnere. U patološki medicinski otpad spadaju i leševi spremljeni za autopsiju kao i delovi tela sa autopsije.Predmeti kao što su gaza.žileti moraju da se odlože u crvene biohazard vreće. slika 1. odlažu se u crvene plastične vreće.zavoji i slično. 2006. Otpad sa patologije Ovu vrstu medicinskog otpada lako je prepoznati po tome što sadrži tkiva i organe ljudskog tela.hermetički zatvoren plastičan kontejner. Ova vrsta medicinskog otpada mora biti odvajana na mestu svog nastanka. Mesto nastanka ove vrste medicinskog otpada uglavnom su operacione sale. turpije za zubnu šupljinu sa pulpom. spaliti se. Ako se ovi kontejneri ponovo upotrebljavaju za odlaganje otpada. moraju se predhodno dezinfikovati. Kontejneri puni ovim ošrim predmetima odlažu se dalje u dopunski kontejner koji je pogodan za dalji transport. Plastični otpad. 04.prazne boce krvi i td.Pasterove pipete. Otpad sa hemoterapije U ovu grupu medicinskog otpapa uglavnom spadaju rukavice. Otpad sa hemoterapije se smešta u plastične nepropusne vreće. – 07. Krv i predmeti zaraženi krvlju Ovaj medicinski otpad mora biti smešten u nepropustan. One se dalje odlažu u čvrste kontejnere sa poklopcem.[7] Ova vrsta medicinskog otpada mora biti smeštena u plastične kontejnere koji su otporni na mehaničke udare. Otpad sa patologije mora biti smešten u plastične.oštrice.Ove kontejnere ne treba stavljati jedne preko drugih.

Regional office for Europ. Ako je ovaj medicinski otpad u vidu fekalija. February 2003. Herceg Novi. Long Beach Department of Health and Human Services. bez obzira na njegov sastav. ambalaže.debljine najmanje 3mm. mikrobiološki otpad iz laboratorija i otpad sa zubnih klinika LITERATURA [1] Starting Healt Care Wasre management iteratura in medical institutions. infektivnog. 4.Model za uklanjanje manjih kolicina biomedicinskog otpada baziran na preporukama Bazelske konvencije. M. 352 .Ivanović.WHO i Evropske Unije.Sredstva za čišćenje uređaja i aparata.Para sterilizatora koja sadrži formaldehid takođe pripada ovoj vrsti otpada. Ekološka Istina / Ecological Truth. 06. krvavi tamponi.To je heterogena smeša klasičnog smeća. 2006. 1. Copenhagen.March 2001. krvavi zavoji. Krv.1998.nepropusne vreće.Međunarodna Konferencija.peškiri.Rendgenski snimci.hemijski dezinfikuje. igle i ostali otpad [7] ZAKLJUČAK I pored toga što ne postaji saglosnost među autorima oko definicije i klasifikacije mecicinskog otpada. 2.medicinski otpad.Ova sredstva uglavnom sadrže hrom u vidu jedinjenja kao što je natrijumdihromat. March 2001. otpad sa hemoterapije. 3.Milosavljević. dezinficijenasa.spaljuje. može se zaključiti da je sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama. 3.tertira u autoklavu ili tretira kao čvrst otpad [2]. otpad sa patologije.Filmovi sa većom tamnom površinom sadrže više srebra od filmova sa manjom tamnom površinom. 04. Otpad sa zubnih klinika Medicinski otpad koji nastaje u zubnim klinikama uglavnom se može svrstati u 4 veće grupe: 1. WHO. [5] Medical Wastw generator. Department of Enviromental health and safety. [4] S. – 07. on može da se odvodi u sanitarni kanal. [3] Guidelines for the Handling and Disposal for Regulated Medical Waste.Rendgenski filmovi koji takođe sadrže srebro. 2.EkoIst' 06. ili pri zdravstvenoj zaštiti.Nikolć.platnene kecelje i/ili krevetske posteljine koje su uprljane krvlju ili telesnim tečnostima odlažu se u crvene plastične vreće koje su pogodne za dalje pravilno odlaganje ove vrste medicinskog otpada. Vreće se otpadom dalje odlažu u čvrst kontejner. osobine i poreklo. Binghamton University. S. U medicinski otpad spadaju: oštri predmeti .upotrebljeni rendgenski snimci sadrže srebro koje se tretira kao opasan otpad. P. patološkog i laboratorijskog otpada.Mandić.[2]. Mikrobiološki otpad iz laboratorija Mikrobiološki otpad iz laboratorija mora da se odlaže u plastične.. skalpeli. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Laboratorijski mantili. lekova i sl. [2] TowsonUniversity. krv i predmeti zaraženi krvlju.2004.

Ekološka Istina / Ecological Truth.2001. – 07.1998.biological and medical waste.UC Davis environmental Health and Safety.EkoIst' 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja [6] Guidelines for disposal of sharps. 04. 06. 2006.California Medical Waste Menagement act. [7] Departtment of transportation regulations for Medical Waste. 353 .

Ovakvim odlaganjem smeća remeti se funkcionisanje morskih ekosistema. Sanitarne deponije se mogu locirati bliže naselju (5 . Ekološka Istina / Ecological Truth. Smeće se tovari u posebne brodove. 2006. Smeće se na ovim deponijama nasipa kontrolisano u slojevima određene debljine.50 cm koja u potpunosti prekriva smeće. močvarama.ing. but and nedostatke. a daljim kruženjem zagađujuće materije dospevaju i do drugih medijuma životne sredine. svaka ima svoje prednosti. Nijedna from these method for not perfect. gde se istovaruje. pored reka. U ovom radu obrađene su dve osnovne grupe uništavanja otpada: : uništavanje otpada bez iskorišćenjai uništavanje otpada sa iskorišćenjem. imaju prilazne puteve i puteve unutar njih po kojima se kreću vozila. Sanitarne deponije su ograđene. menzi. ali i nedostatke. Sa ovih površina su česti požari kao i širenje neprijatnih mirisa i prašine pri duvanju vetrova. tretment. Ovaj sistem se sastoji od posebnih uređaja – mlinova. Potapanje otpada u more vrši se u priobalnim naseljima. a sa njima i samleveni otpad.Ovaj metod odlaganja smeća podrazumeva njegovo odlaganje na sanitarne deponije. Ključne reči: komunalni čvrsti otpad. Na ovaj način dolazi do štetnog dejstva na biocenozu površinskih voda. Key words: comunal waste. a zatim odvozi na otvoreno more. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ANALIZA TRETMANA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA SYSTEM ANALYSIS TRETMAN COMUNAL WASTE Jelena Gavrilović. ABSTRACT: Today herself at taboo primenjuje more method for removal gibberish. 354 . recycling. Preko sloja nasutog smeća u toku dana zasipa se zemlja u debljini od 30 .dr Jasmiina Radosavljević dipl. – 07. Kanalizacione otpadne vode se po pravilu ulivaju u površinske vode. Kontrolisano ili sanitarno odlaganje otpada .EkoIst' 06. 06. Best aftermath herself dobijaju When herself apply more method for removal gibberish. Niš e-mail: drkica@eunet. tretman. UNIŠTAVANJE OTPADA BEZ ISKORIŠĆENJA OBUHVATA Nekontrolisano odlaganje otpada podrazumeva njegovo odlaganje na površine van naselja koje su obično u uvalama. Nijedna od ovih metoda za nije savršena. bolnica i stambenih zgrada. Fakultet zaštite na radu.10 km). 04. Najbolji rezultati se dobijaju kada se primeni više metoda za uklanjanje otpada.yu UVOD: Danas se u svetu primenjuje više metoda za uklanjanje otpada. koji može biti i veoma toksičan.Kao metoda za tretman otpada se najčešće primenjuje u kuhinjama hotela. Prostor na koji se smeće odlaže nekontrolisano je neograđen pa se po njemu slobodno kreću životinje koje dalje šire zarazu. all there are own amenity. Herein road-stead obradene are two fundamental particles bit zone wreckage gibberish: wreckage gibberish without iskorišcenjai wreckage gibberish with iskorišcenjem. restorana. na udaljenost od oko 34 km od obale. reciklaža. student Doc. Kominucija . kojima se smeće usitnjava i sa vodom ispušta u kanalizacioni sistem.

razgradivog otpada. Zavisno od temperature na kojoj se vrši kompostiranje može da bude toplo i hladno. Deponovanje ostataka smeća vrši se zatim na znatno manjem prostoru. 04.obuhvata izdvajanje materija iz otpada koji se mogu ponovo upotrebiti.a. Nedostatak ove metode evakuacije smeća je pojava velike količine dima pri sagorevanju i pojava dioksina. 2006. Toplo kompostiranje je veštačko kompostiranje. – 07. UNIŠTAVANJE OTPADA SA ISKORIŠĆENJEM Kompostiranje i fermentacija . Potpuno sagorevanje smeća obavlja se u specijalnim pećima ili centralnim postrojenjima za celo naselje. Dobijeni kompost može da se pakuje u papirnate vreće i koristi se kao đubrivo u poljoprivredi /1/. a zatim se ostavlja na gomili da odstoji nekoliko meseci (2 .1. Kod prirodnog postupka kompostiranja otpada.Kompostiranje: a. ostaci voća i povrća. sl. Da bi se proces odvijao brže obezbeđuje se prisustvo vazduha provetravanjem materijala preko kanala za ventilaciju. Podrazumeva biohemijski proces razgradnje organskih materija koje se nalaze u smeću zbog dobijanja đubriva za poljoprivredu. tekstila. Ekološka Istina / Ecological Truth. papir i karton (celuloza). Pri prolasku kroz postrojenje materijal koji se kompostira zagreva se na temperaturi od 50 .70°C. hartije. 06. itd. Delimično ili nepotpuno spaljivanje smeća vrši se na otvorenom prostoru. b. Proces veštačkog kompostiranja traje nekoliko dana. Hladno kompostiranje je ono koje se obavlja prirodnim putem. Slika 1. prirodno kompostiranje bio .3 meseca). Reciklažom se može dobiti znatna količina sekundarnih sirovina: plastike.je specijalan postupak obrade organskog otpada. .razgradivog otpada /1/ Reciklaža (novna upotreba otpada) .EkoIst' 06.b. metala. stakla. Ponovna upotreba otpadnog materijala obuhvata postupke koji se danas sve više u metodološkom i tehnološkom pogledu razvijaju. 355 .1. Materijal se zatim postepeno suši. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Spaljivanje otpada (smeća) . Veštačko kompostiranje se obavlja u specijalno napravljenim basenima kroz koje se materijal za kompostiranje neprekidno kreće. On iz dimnjaka direktno dospeva u vazduh i indirektno u zemljište gde zagađuje biljke koje se koriste u ljudskoj ishrani /1/. sl. Najpogodniji materijal za kompostiranje je: ostaci hrane. veštačko komostiranje bio . gume.Ovom metodom vrši se delimično ili potpuno spaljivanje smeća u cilju smanjivanja njegove zapremine. materijal koji se kompostira se usitnjava i kvasi.

može ponovo iskoristiti i do 80% materijala iz otpada.Kontejneri za prikupljanje sekundarnih sirovina /2/ Kod reciklaže sa sekundarnim radvajanjem sav otpadni materijal se odlaže u iste prijemnike. može ponovo iskoristiti i do 80% materijala iz otpada. Na slici 2. On se odlaže u različite prijemnike (kontejneri. Slika 3. Ovakvim načinom razdvajanja otpadnog materijala ne dolazi do međusobnog mešanja otpadnog materijala. prikazani su kontejneri za prikupljanje sekundarnih sirovina /1/. itd. štedi energija . U slučaju reciklaže sa primarnim razdvajanjem materijala. 06. Recikliraža materijala se sastoji iz sledećih faza: sakupljanje materijala.EkoIst' 06. Reciklaža sa primarnim razdvajanjem zahteva određenu opremu. Ove tri faze čine osnov reciklaže materijala. Slika 2. Po odlaganju on se odvozi transportnim sredstvima do postrojenja za reciklažu. ostvaruje ekonomska dobit. Postrojenje za automatsko sortiranje otpada za reciklažu /4/ 356 . One su međusobno povezane. Reciklažom se smanjuje pritisak na prirodne resurse. prikazano je automatsko sortiranje otpada u postrojenju za reciklažu. 2006. smanjuje količina otpada koji se nepovratno deponuje. plasman sekundarnih sirovina. kante.). Na bavljenje reciklažom podstiče pravna regulativa i propisi subvencijama ili obavezujućim merama. Ovakav vid recikliranja zahteva dodatna ulaganja u separacionu opremu a odvojeni otpadni materijal je slabijeg kvaliteta nego kada se radi njegovo primarno razdvajanje /1/. U ovom postrojenju se vrši separacija otpadnih materijala koje će se kasnije iskoristiti. U zavisnosti od načina sakupljanja materijala razlikuje se reciklaža sa primarnim razdvajanjem materijala i reciklaža sa sekundarnim razdvajanjem materijala. 04. Ekološka Istina / Ecological Truth. otpadni materijal se klasifikuje i odvaja na mestu nastanka. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja RECIKLAŽA KOMUNALNOG ČVRSTOG OTPADA Primena reciklaže materijala ima višestruku opravdanost. Na slici 3. prerada sakupljenih materijala.

Urbana ekologija. životna sredina biće u znatnoj meri ugrožena.5 0 1. Fakultet zaštite na radu.7 8. najbolje. 06.8 4.1 2.J. 04. LITERATURA /1/ Radosavljević.8 38 64 8 55 62.9 8. neophodno je primeniti neku od pomenutih metoda tretmana čvrstog komunalnog otpada ili. Ekološka Istina / Ecological Truth. Niš.6 24 19 33 - 8.5 ZAKLJUČAK Zbog sve većeg broja stanovnika na planeti Zemlji. godini /3/ Aluminijum % Zemlja Austrija Belgija Danska Finska Francuska Nemačka Grčka Irska Italija Luksemburg Holandija Portugalija Španija Švedska Velika Britanija 97 18 34 60 43 58 26 13 42 43 52 37 56 82 37 88 75 70 62 52 79 26 38 34 52 82 44 37 76 26 60 56 60 12. dat je procenat recikliranja pojedinih materijala u nekim evropskim zemljama u 2000.. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja U tabeli 1. u štampi /2/ www.6 3 0.5 5. – 07.2 3.fao. Tabela 1.6 2.rec.org /3/ www. a samom tim i sve veće količine otpada. Recikliranje komunalnog otpada u nekim evropskim zemljama u 2000.gov 357 Plastika % Gvožđe % Staklo % Papir % .5 0. 2006. godini.56 49.org /4/ www.epa.4 12 18.4 1.3 0. U suprotnom.EkoIst' 06. kombinaciju nekih od pomentih metoda.

E6 VODOSNABDEVANJE I ZAŠTITA VODA WATER SUPLY AND PROTECTION .

Prostor Toplice raspolaže znatnim bogatstvom i raznovrsnošću termomineralnih voda. 06.oec. god. This work concidered the questions of descriptions. – 07. Postepeno su upoznavali dobre osobine mineralnih voda i oko takvih izvora počeli da grade kupališta. Etruraca i Rimljana. 04. kao i dva potencijalno značajna izvorišna lokaliteta koji su u početnom ravzoju (izvori Viča-''Milan Toplica'' i Suva Česma). need for exploatation and ecological value. It has been emphasized that some measures should bee taken as to valorize the location and needs for economic and ecological sustainble exploatation of springs. from which only three are spring locations which have been activated into spa-reactive and turistic settelments and two potential spring lokalites in the development (springs of Vica-Milan Toplica and Suve Cesma). ABRSTRACT: The area of Toplica is situated on the sotheast Serbia. godine.2). postojanje kaptaže mineralne vode (1. Ukazano je i na mere koje treba preduzeti na valorizaciji lokaliteta i potreba ka ekonomičnoj i ekološki održivoj eksploataciji izvorišta. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MINERALNI I TERMOMINERALNI IZVORI TOPLIČKOG PODRUČJA MINERAL AND THERMOMINERAL SPRING ON THE AREA OF TOPLICA DISTRICT Dipl. Miodrag Damnjanović Ekološko društvo ''Toplica'' IZVOD: Područje Toplice se nalazi na jugoistoku Srbije. Ključne reči: termomineralne vode. da bi u srednjem veku bila zabranjena što je dovelo do mnogih zaraznih bolesti. Ovakav način naseljavanja iz perioda neolitskog bronzanog doba na prostoru današnje Toplice je arheološko nalazište sela Viča. Javna i grupna kupatila postala su kultna kupanja. a u neposrednoj blizini i naseobine što danas zaključujemo iz arheoloških ostataka pri istraživanjima. U ovom radu razmatrana su pitanja opisa. Toplica. 1975. aipak su se okupljali oko izvora termomineralnih izvora vode. UVOD Još u praistoriji ljudi nisu znali za lekove. razmeštaja. ni za profitniti pak za turizam. evidentirano 1909. 361 . Toplica. potreba za eksploatacijom i ekološki značaj. od kojih su samo tri izvorska lokaliteta aktivirana i banjsko-rekreativna lečilišta i turistika naselja. ali ta tehnologija korišćenja termomineralnih voda po mnogo čemu još ni do danas nije prevazidjena. godine. 1967. Ekološka Istina / Ecological Truth. Key words: thermomineral waters. and consists of Toplica river with its armrivers. obuhvata sliv reke Toplice sa pritokama. Ovo su bili prvi primitivni banjski kompleksi. osobina i kapaciteta. This area ha significant values and thermomineral and mineral waters.EkoIst' 06. u to vreme kod Grka. 2006. godine otkrivena dva rimska kupatila. a istraživano 1928. capacities and reserves.

Naša zemlja kao i područje toplice ima velike potencijale prirodnih resursa ali ostajemo skromni. sportske i zdravstvene svrhe u već afirmisanim banjama Kuršumlijskoj. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MOGUĆNOST KORIŠĆENJA MINERALNIH VODA U TOPLICI Korišćenje termalnih i termomineralnih voda na prostoru Toplice dobija sve više na značaju i počinje da se koristi u više oblasti života i rada. ali uveliko koriste svoju pamet i poslovnost da dobro organizuju efektivan rad i to nadoknadjuju. Ekološka Istina / Ecological Truth. jodne. porast transportnih troškova pogoršane ekonomske situacije zbog globalnih. regionalnih i lokalnih uticaha kao i porast troškova za zaštitu životne sredine. Korišćenjem geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe je u početnoj i još nedovoljno razvijenoj fazi. mineralnih i termomineralnih voda i resursa je veoma skromno čak simbolično u odnosu na potencijalnost i raspoloživost resursa. I prema toj karakteristici one su svrstane u sledeće grupe: . – 07. u ovu grupu svrstane su vode koje sadrže elemente biološki aktivne u manjim količinama. gvozdevite i arsenove vode. 04. Korišćenje geotermalne energije.EkoIst' 06. 06. Ugljeno-kisele i radioaktivne vode. ne sadrže rastvorene gasove. već neregulisan odnos vlasništva i nemogućnost eksploatacije resursa od strane privatnih preduzeća zbog neregulisanja pitanja koncesija za domaće investitore. sulfatne i hloridne vode. KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA U pogledu temperature termomineralnih voda su vrlo različite. Sumporovite. Ekonomski značaj i privlačnost geotermalnog resursa može da prestavlja značajnu osnovu za privredni rast u Toplici. Kaže se nedostatak novca što nije samo taj faktor. jer ne možemo da iskoristimo kreativnu energiju svog naroda. Hidrokarbonatne.hipotermne – temperatura vode . 2. 3. neminovna tranzicija na tržišnu ekonomiju su sve više opredeljujući faktori za inenzivnom raspoloživom getermalnom energijom i resursima.hladne – temperatura vode ispod .homotermne – temperatura vode . Prolomskoj i Lukovskoj banji. 2006. Danas najznačajnije korišćenje je u balneološke.tople – temperatura vode iznad . koje sadrže 1 gram rastvorenih supstanci na 1 litar vode. Područje Toplice po geotermalnom potencijalu spada u bogatija područja naše zemlje. 362 . Njihova održiva eksploatacija i korišćenje moraju postati intenzivni jer na to utiču sledeći faktori: situacija sa naftno-energetske neravnoteže. stalni porast i deficit fosilnih i organskih goriva. Mineralne vode koriste se i za flaširanje. Sa prostora Toplice je mineralna voda ''Milan Toplica'' i Prolom voda. Neke najbogatije zemlje imaju vrlo malo prirodnih bogatstava.hipertermne – temperatura vode preko 200C 200C 20 – 30 0C 30 – 400C 400C Postoje različite klasifikacije mineralnih voda a jedna od tih je (3): 1.

Ukoliko ona zataji.000 litara vode. Neki naši proizvodjači punioci mineralne vode veoma uspešno posluju i sa izdašnošću od 0. Mineralni izvori u Topličkoj kotlini (5) po ukusu vode i načinu isticanja medju sobom su jako slična. ZAŠTITA IZVORIŠTA MINERALNIH VODA Zaštitne sredine postaje značajan problem sa kojim se sučeljavaju banjska mesta i punionice mineralne vode. Voda ima nakiseo ukus a izbija pod pritiskom gasova. Porast nekontrolisane divlje gradnje na značajnim lokacijama eksploatacije i transportnih cevovoda. Nemogućnost pravne države da blagovremeno reaguje. po temperaturi vode možemo ih podeliti u dve grupe: akratopege – hladne (veliki izvor i 363 . izdašnost treba da zadovolji od 2 lit. 04. koja je bakteriološki ispravna a ima povoljno dejstvo na zdravlje čoveka.000 mgr na litar čvrstih rastvorljivih sastojaka i čiji sadržaj ugljendioksida nesme da bude veći od 4 gr/litru (4). Kao najstarija flaširana mineralna voda iz Srbije dobija medalju na sajmu u Parizu i Londonu (1. Prema ovom Pravilniku prirodna mineralna voda je ona voda koja se stavi u promet. zatajiće i briga o sopstvenom zdravlju kao i životnoj sredini.3 l/s. Medjutim. koji se odlikuje karakterističnim organoleptičkim osobinama i fizičko-hemijskim sastavom. dovodi do ugrožavanja kvaliteta u slučaju incidentnih situacija u eksploatacionim područjima. Radi rekonstrukcije i izrade nove fabrike koja se do sada zvala ''Milan Toplica''. Vička voda dobija reafirmaciju početkom 20 veka kada je započeta eksploatacija flaširanjem i distrubucijom a 1933 god. god.2). I druga punionica koja je prestala da radi 2003. organizacionim donošenjem mera i propisa. prirodnih ili bušenih. Da bi se dobio rentabilan kapacitet. Najvažnije je zato čovekova briga za vodu. vodoprivrednim merama. Prirodna mineralna voda koja se flašira zahvata se uglavnom iz bušenih bunara da bi se dobile optimalne količine vode kao i bakteriološki ispravne vode. Zbog toga je neophodno urbanističkim planovima planirati zone zaštite izvorišta od zagadjenja (4). Zaštita životne sredine nije pratila ove trendove pa su neophodne akcije zaštitne koje se sprovode uglavnom kroz aktivnosti tehnološkim merama. 06.u sekundi i ova količina obezbedjuje dnevnu proizvodnju od preko 150. a koja je koristila izvorišta poznata još u praistorijsko doba. u originalnom pakovanju ako potiče iz podzemnog sloja ili nalazišta koja izbija na površinu iz jednog ili više izvora. odnosno izvorišta. pošto je u pogledu sastava svaka mineralna voda pojedinačno svojstvena i karakteristična. izdana. – 07. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ova kvalifikacija mineralnih voda izvedena je samo po osnovnim svojstvima. 2006. MINERALNE VODE ZA FLAŠIRANJE Mineralna voda za flaširanje mora zadovoljiti osnovne norme predvidjene Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda. Mineralne vode Toplice za sada se koriste samo sa dva izvorišta i to: Prolom voda sa izvorišta Prolom Banje – odnosno Pupovca gde je sagradjena nova fabrika punioci velikog kapaciteta.EkoIst' 06. koja ima najmanje 1. Ekološka Istina / Ecological Truth.

onovljivom i ekološkom resursu. za smrt ili pogreb pokojnika. Ekološka Istina / Ecological Truth. Izvorska ''živa voda'' smatra se da ima isceliteljsku moć. kako bi joj upućenoj molitvama isceliteljstvo trajalo i prenosilo se za buduće generacije. Voda izvire Umac – Suva Česma koja leži u aluvijalnom delu Toplice prolazi kraći put i ima manju mogućnost za hladjenje pa i višu temperaturu. vodopadi i drugo su neobične prirodne pojave koje naš narod poštuje kao mesta gde se dobija moć za održavanje životne energije. Obredi su vezivani za rodjenje detea.EkoIst' 06. Bogojavljenje. studen. pa su ljudi prolazeći zastajali da se osveže pri letnjim žegama kad Sunce pripeče. Ova pažnja se ogleda kroz verske običaje i obrede koji su vezani sa izvorima. zvali su ih ''vodice'' a samo mesto ''Pod vodicom''. – 07. Takve pojave obožavane su kao statišta vanprirodnih bića ili iz straha pred čovekovim mineralnim i fizičko hemijskim dejstvima za telesno i duhovno čišćenje. lakoša eksploatacije. Rentabilnost. sigurnost snabdevanja i gotovo nikakvo zagadjenje glavne su prednosti sve šire upotrebe geotermalnih resursa. podizane su kapele posvećene svetoj Bogorodici ili svetoj Paraskevi. dovoljni su razlozi za njenu sve veću primenu na lokalnom prostoru. arterski bunari. Tamo gde su takvi dogadjaji imali uporišta posle svedočenja izlečenih. zatim potajnice. Izrada je složen postupak osnovnog planskog dokumenta kome moraju biti podredjeni svi konkretni planovi i programi razvoja. toplota i mineralna dejstva. Poznati su običaji poseta izvorima uoči verskih praznika na Badnji dan. Đurđevdan kada se izvori i voda krste i kite cvećem i venčićima. Poznat je hrišćanski običaj Dodole. čime će se obezbediti stabilnost ukupne razvijene strukture. zajedno sa zubom vremena uklonili sa lica zemlje. Činjenica da se radi o domaćem. Naročito isvorska voda koja se naziva živom vodom. 04. 2006. jer su ih nbriga i bezbožnost. Mnoga posvećena mesta i objekti su nestali. za razliku od druge koja ne teče. 06. 364 . Raznim običajima i obredima uoči ili na dan velikih verskih praznika iskazivalo se poštovanje prema vodi i mestu za svo dobro koje pruža u životu. Žuborenje izvora. Božić. Kraj puteva često su kaptirani izvori i gradjene česme ili gradjeni bunari i podizani đeram. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Barutana) i akratotermne – tople vode (Umac – Suva Česma). Iz navedenih se razloga prema izvorima postupalo sa posebnom pažnjom. za venčanje mladenaca. Takve vode su uglavnom bile proglašavane isceliteljskim za mnoge bolesti. koji je u vezi sa izvorima i vodom. a vremenom je ustanovljeno da neki izvori zaista imaju lekovito svojstvo zbog prisustva mineralnih soli. baca se novac u vodu i obavljaju druge radnje. U bazaltnim konglameratima i peščarima iz kojih izbija Vički izvor i Brutana veće je mešanje obične podzemne vode sa mineralnim pa je zbog toga i temperatura vode ovih izvora niža. MINERALNA VODA U TRADICIJI I OBIČAJIMA U tradiciji Srpskog naroda voda se poštuje kao svetinja. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Geotermalne resurse i izvore termomineralnih voda treba koristiti u što većem obimu a ne odlagati njenu eksploataciju kao što je to do sada radjeno.

Beograd.EkoIst' 06. Banja K. Sudimlje Crvena voda Brus 27. Vlahovo Beli kamen Beli kamen Vodice Prokuplje Prokuplje S. god. antici i srednjem veku.Žuti kladenac Blace 12. 06. Kuršumlijska Banja 22. Arheološka nalazišta opštine Prokuplje. Prokuplje praistoriji. 1999. 1954. Žuti potok 16. Žeglova S. Prokuplje 1988. 04. 5. Banja S. Ekologika posebno izdanje. Korišćenje elemenata iz termomineralnih voda prestavlja novi zahtev sa novom tehnologijom ali vrlo unosan i koristan posao što omogućuje vrlo veliku profitabilnost. Rakićević. pa i termomineralnih voda na prostoru Toplice treba intenzivno nastaviti kao osnov buduće eksploatacije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Istraživanja izvorišta i ispitivanja voda uopšte. Viča Džigolj Bace – Pločnik Bacež D. 1996. Slana česma 8. Smrdić S. Narodni muzej Toplice. Krčmar voda 28. Ekologika posebnoi izdanje. Beograd. Julka Kuzmanović. 2. Smrdan S. Uticaj vode na zdravlje. Prolom Banja 17. Pupavac Prolom Banja Prolom Banja Prolom Banja Đavolja Varoš Majdan planina K. – 07. Primena termomineralnih voda u balneologiji. Osim razvoja turističke privrede. Viča 11. Devojačka voda 23. Barutana 13. Narodni muzej Toplice. Crveni Potok 21. Mogućnost istraživanja paleolita na teritoriji Toplice. Bokorna voda 6. 3.Sudimlje 29. Kvalitet flaširanih mineralnih voda u Jugoslaviji. 365 . Prokuplje 1999 god. 2006. Zvonimir Kaludjerović. god. Ekološka Istina / Ecological Truth. Nada Dolinić. Bace 14. u rekreativne potrebe savremenog čoveka. Žuta voda 7. Beli kamen 5. Trebinje Kopaonik Kopaonik Kopaonik LITERATURA 1. Živka Bašanović. Klokot izvor 24. Tomislav L. Mrljak 2. Sudimlje S. Beograd. Opština Žitoradja 1. termomineralni potencijali Topličkog kraja. mogu postati podsticaj razvoju specijalizovane poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane (zagrevanje staklenika i plastenika) i proizvodnja cveća. Žuta Bora 19. Lukovska banja 25. Budim Banja Dobrički Drenovac S. Žuti kladenac Prokuplje 4. Drešnica Kuršumlija 15. god. 4. za toplifikaciju naselja i niz drugih privrednih aktivnosti kje bi bile podsticaj za brži razvoj i napredak Topličkog kraja. Kisela čutura 18. Đavolja voda 20. Smrdićki kladenac 3. Zbornik radova Geografskog zavoda Prirodnomatematičkog fakulteta sveska I. Smrdan 10. god. Suva česma 9.

sanitarnom. nelikvidirani bunari.inž. unshutdown wells.EKO BOMBS Dušan Vučetić.geol. i Milenko Brzak.inž. For that reason. Zato pravilno projektovanje. Razvojem urbanih sredina i industrije rasla je i sve veća potreba za korišćenjem podzemnih voda. tehničkim i tehnološkim vodama. U pomenutom periodu od sto godina a posebno u periodu od šezdesetih godina prošlog veka do danas urađeno je na prostoru sadašnje SCG preko 7. proper engineering.geol.com. NIS a. protection. U tom poduhvatu „Hidrosonda“ kao jedna od firmi koja se bavi vodosnabdevanjem stanovništva i industrije izradom bušenih bunara uradila je preko 5. Novi Sad. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NELIKVIDIRANI I NEPRAVILNO LIKVIDIRANI BUNARI .d. – 07. likvidacija ABSTRACT: Wells represent important objects for supplying population and industry with drinking. Iz iskustva znamo da je samo mali broj bunara čija je eksploatacija završena na adekvatan način sanirano „likvidirano“. Key words: Groundwaters. OD Rudarski servisi. 366 . improperly shutdown wells.EKO BOMBE UNSHUTDOWN AND UNPROPERLY SHUTDOWN WELLS .dipl. NIS-NAFTAGAS. Danas se postavlja jedno veoma važno pitanje.geol. tehničkom i tehnološkom vodom. zaštita. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006.000 raznih bušotina u cilju istraživanja i zahvatanja podzemnih voda. šta je sa svim tim objektima? Znamo da sve ima svoj vek trajanja pa i bušeni bunari. Unshutdown and improperly shutdown wells are hot spots for pollution (vulnerability) of groundwater. njihovoj dugogodišnjoj eksploataciji i završnom činu. njihovoj likvidaciji. Pogon “Hidrosonda” E-mail: vuceticdusan@yahoo.EkoIst' 06.. 04.dipl. Ključne reči: Podzemne vode. exploitation and professional wells shutdown are basic for environment protection. nepravilno likvidirani bunari.500 objekata sa kompletnom sačuvanom dokumentacijom. Jovan Brzak. sanitary. REZIME: Bušeni bunari za zahvatanje podzemnih voda predstavljaju značajne objekte za vodosnabdevanje. whom without we have no life. likvidation UVOD Bušeni bunari za zahvatanje podzemnih voda u poslednjih sto godina postali su jedan od značajnih objekata za vodosnabdevanje stanovništva i industrije kvalitetnim pijaćim. stanovništva i industrije vodom za piće.inž. technical and technological water. eksploatacija i stručna likvidacija bunara prestavljaju osnov za zaštitu životne sredine i resursa bez koga nema života. Ostali bunari su bez adekvatne zaštite i predstavljaju pravu ekološku bombu za zagađivanje podzemnih voda.dipl. Nelikvidirani i nepravilno likvidirani bunari predstavljaju opasna mesta za zagađenje (ranjivost) podzemnih voda. 06. Zato i ovaj rad predstavlja dugogodišnje iskustvo u problematici izrade ove vrste objekata.

peskarenja i sl.EkoIst' 06. Nažalost danas još uvek u projektovanju i izradi bunara učestvuju nestručni ljudi i preduzeća čiji je osnovni motiv zarada bez obzira na dalekosežne posledice koje mogu nastati nestručnom izradom bunara a posebno njegovom nestručnom likvidacijom. Šta se dešava kada bunar zbog „starosti“ (drastičnog smanjenja kapaciteta. – 07. 06. u početku. zemljom i ko zna kakvim materijalom. Režim eksploatacije pored već pomenute zaštite ima velikog uticaja na promene kvaliteta vode menjanjem slojnih pritisaka i omogućavanjem infiltracije površinskih voda koje su često zagađene. Država pokušava da reši taj problem stavljanjem pod nadzor svih izvorišta i pojedinačnih vodozahvatnih objekata ali još uvek sporo. ZAGAĐENJE PODZEMNIH VODA PREKO NELIKVIDIRANIH ILI NEPRAVILNO LIKVIDIRANIH BUNARA U predhodna dva odeljka smo već napomenuli faktore koji mogu dovesti do zagađenja podzemnih voda nestručnom izolacijom u toku izrade bunara i neadekvatnom eksploataciom bunara. U praksi smo u napuštenim bunarima nalazili delove radioaparata. U praksi smo imali niz slučajeva da se adekvatna zaštita postavi na sloj koji se kaptira a da se iznad zaštite izvrši zapuna građevinskim šljunkom. Kod izrade bunara pored osnovnog motiva dobijanja vode i uspostavljanja prirodnog režima veliku pažnju treba posvetiti izolaciji bunara odnosno zaštiti vodonosnih horizonata.) prestane da se eksploatiše? Najčešće korisnici te bunare zatvore nekom pločom i šaht u kome se nalazi bunar zatrpaju. EKSPLOATACIJA BUŠENIH BUNARA Proces eksploatacije bunara. što je najednostavnije. Ima dosta onih koji bunar ostave bez ikave zaštite i oni postaju predmet raznih „eksperimentisanja“ u njih se ubacuju različiti predmeti. Zaštitu vodonosnih horizonata u zoni između eksploatacione kolone i zida bušotine treba postaviti na pravi način uz upotrebu izolacionih sredstava. Ekološka Istina / Ecological Truth. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IZRADA BUŠENIH BUNARA Bušenje bunara je složen i odgovoran posao koji zahteva visoku stručnost u zahvatanju podzemnih voda a u cilju neremećenja njihovog prirodnog režima s jedne strane i primene adekvatne zaštite vodonosne sredine sa druge strane. alat i razne predmete do oružja. da se čuje „bućkanje“ vode i sve tako dok se bunar ne napuni ciglama. 04. Postavljanje ove zaštite treba da obuhvati sve vodonosne horizonte u profilu bez obzira da li se oni trenutno žele kaptirati. pre svega bentonitske gline. nažalost danas. verovatno su služili za skrivanje ukradene robe. i svi ostali vodonosni horizonti povežu bez obzira na kvalitet vode u njima. 367 . 2006. najčešće je vezan za potrebe korisnika i u velikoj meri utiče na režim podzemnih voda. Stavljanjem pod kontrolu izvorišta podzemnih voda i adekvatnoj ceni njenog korišćenja znatno će se uticati i na režim podzemnih voda što se na primeru susedne Mađarske već pokazalo u praksi.

Razbili smo beton u kompresorskoj stanici i našli bunar zatvoren čeličnom pločom zavarenom na četiri kraja. Treći primer zagađenja podzemne vode karakterističan je po tome što na bunaru nije urađena adekvatna likvidacija. Izradom skraćenih analiza vode konstatovali smo da prvi uzorak vode. Kada smo se približili imali smo šta da vidimo. Iznad samog bunara izgrađen je aneks prostorije i u njemu smeštena kompresorska stanica. Udaljenost napuštenog bunara od novog bila je oko 16 m. Izašli smo da obiđemo krug. I tu je posle intezivnog kompresiranja bunara izvršena njegova likvidacija a korisniku je rečeno da novi bunar eksploatiše maksimalno dozvoljenim kapacitetom ne koristeći vodu iz njega sve dok se njen kvalitet ne vrati na početno stanje. Na našu veliku sreću primetili smo da pored mazutane gde ima dosta rasutog mazuta po betonu postoji šaht u nivou puta potpuno otvoren. – 07. 2006. Nismo pitali za način na koji je izvršena likvidacija bunara već smo posumnjali da postoji procurivanje vode kroz eksploatacionu kolonu koja je bila urađena od PVC-a i postojala je mogućnost njenog razdvajanja usled sleganja tampona oko nje. Ekološka Istina / Ecological Truth. Iz poslovnih razloga nećemo navoditi naziv korisnika iako ti ekscesi nisu imali veće posledice zahvaljujući brzom reagovanju samih korisnika.EkoIst' 06. Naravno napušteni bunar je lociran od strane rukovodioca preduzeća. što smo dobili odgovor da je stari bunar likvidiran obišli smo teren. izašli smo na teren. I tu su bila uobičajena pitanja posle „mirisanja“ vode u laboratoriji preduzeća da li u krugu postoje napušteni bunari? Odgovor je bio nedefinisan. U dogovoru sa ljudima iz preduzeća izvršili smo likvidaciju bunara na taj način što smo. 04. Posle procedure kao i u prethodna dva primera. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Daćemo nekoliko primera iz prakse kada smo imali intervencije. Sve nam je bilo jasno. zbog nedovoljne prohodnosti bunara. 06. Dogovorili smo se sa korisnikom da uzmemo hemiske analize vode iz bunara. Ostalo je bilo rutina. odgovara početnom uzorku vode (sl. 368 . Rezultate ovog rada nemamo ali znamo da nas korisnik nije više pozivao i reklamirao kvalitet novog bunara. Bio je to stari napušteni bunar u čiji se šaht slobodno slivala voda ispirajući mazut sa puta. Na poziv da novoizgrađeni bunar nema adekvatnu izolaciju i da dolazi do mešanja podzemne vode iz prvog vodonosnog sloja (slobodna izdan) čija se ukupna tvrdoća kreće oko 27 0dH sa vodom dubljeg vodonosnog sloja. da voda iz novog bunara posle 10 dana od obilnih padavina ima miris na naftu izašli smo na teren. Drugi primer zagađenja podzemnih voda preko napuštenih bunara znatno je drastičniji.1) kod njegove izrade. novi bunar je crpljen sedam dana sve dok se ukupna tvrdoća nije smanjila na 50dH. posle izrade novih bunara. s tom razlikom. Na poziv korisnika. kaptiranog bunarom. Namerno smo uzeli parametar ukupne tvrdoće jer je korisnik direktno koristio vodu iz podzemlja u tehnološkom procesu gde se zahtevala mala ukupna tvrdoća. nakon pola sata. prvu odmah posle pola sata a drugu nakon rada od 4 dana. Obilaskom terena i na pitanje da li postoji neki napušteni bunar u krugu preduzeća dobili smo potvrdan odgovor a posebno objašnjenje da nisu nikad vršili likvidaciju starih napuštenih bunara. na hemizam zahvaćene vode koji je bio izmenjen posle određene eksploatacije bunara u odnosu na početni. posebno okolinu novog bunara. čija ukupna tvrdoća iznosi 5 d0. u bunar pod pritiskom ubrizgali cementno mleko i zapunili ga do površine terena.

Zato je poznavanje geološke i hidrogeološke sredine i posedovanje dokumentacije o izradi bunara od velike koristi pri pravljenju programa likvidacije. Zamolili smo korisnika da nam da podatke o likvidaciji napuštenog bunara. Ovakvih primera ima dosta. Usledila je analiza problema. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ca 50 40 Ca 50 40 Fe 30 20 10 0 Mg Fe 30 20 10 0 Mg K Cl K Cl SO4 SO4 Slika 1. Hemizam vode posle pola sata (mg/l) je promenu kvaliteta vode.U bunar je spuštena čelična ploča na zavarenoj armaturi do dubine od dva metra ispod šahta.2) pokazaoSlika 1. Napušteni bunar u tom trenutku bio je star preko 25 godina. Odmah smo ukazali korisniku da je likvidacija bunara urađena pogrešno i da je to posledica promene kvaliteta vode u novoizgrađenom bunaru. Nalazili smo primere da se predlaže likvidacija bunara potpunim zapunjavanjem bunara građevinskim šljunkom koji omogućava slobodnu komunikaciju zagađene vode sa vodama dubljih vodonosnih horizonata i tome slično.EkoIst' 06. Sama likvidacija napuštenih bunara ne može biti univerzalna i u mnogome zavisi od stepena oštećenja bunarske i filterske konstrukcije. 06. posebno su nas iznenadile firme koje se bave projektovanjem bušenih bunara i projektovanjem likvidacije bunara. hidrogeoloških uslova sredine i same tehnike izvođenja tog čina. odnosno do dubine od 4 m od kote terena. njihove prohodnosti ili zapunjenosti raznim materijalom. Hemizam vode posle 4 dana (mg/l) Drugi uzorak vode (sl. Hemizam vode posle pola sata (mg/l) Slika 2. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07. Zatim je izvršena cementacija tog dela dužine 2 m i time je završena likvidacija. 369 . 2006. 04. Nije ih imao ali je detaljno opisao kako je to učinjeno. LIKVIDACIJA NAPUŠTENIH BUNARA Da bunar ne bi postao ekološka bomba njegovu likvidaciju treba uraditi stručno i uz potpuno poznavanje geologije terena. Preduzeće gde je bunar lociran koristi u toku proizvodnje dosta agresivne materije koje su zajedno sa starošću bunara uticale na propadanje eksploatacione kolone u zoni prvog vodonosnog horizonta koji se kreće do dubine od 60 m.

ZAKLJUČAK Da bi zaštitili podzemne vode od zagađenja preko napuštenih bušenih bunara potreban je pre svega stručan i odgovoran pristup projektovanju. U praksi smo izvršili likvidaciju preko 400 napuštenih bunara. – 07. 2006. da je u poslednjih 100 godina urađeno preko 7. Pri svakoj likvidaciji dobro je poznavati i mesto tampona urađenog u toku izrade bunara. Većina bunara likvidirana je na taj način što je u zoni filtra ugrađen granulat ili građevinski šljunak a iznad toga postavljen tampon od sušene bentonitske gline i cementni čep različite dužine u zavisnosti od geoloških uslova.Fondovska dokumentacija NIS-Naftagasa 370 . Pre njihove likvidacije vršeno je kompresiranje. dezinfekcija bunara a onda likvidacija. Ostatak bunarske konstrukcije. eksploataciji i likvidaciji bunara. onemogući najbrža veza zagađenja dubljih vodonosnih horizonata već zagađenim vodama prve izdani. 1. pod uslovom da nema drugih vodonosnih horizonata. i da je na činjenicu. izradi. gde su postojali uslovi. 06.EkoIst' 06. veoma mali broj bunara posle njihovog prestanka rada likvidiran na pravi način a da o tome postoje pisani tragovi. Mnogi primeri u praksi pokazuju da se ovom problemu malo posvećuje pažnje. LITERATURA 1. mogao je biti zapunjen građevinskim šljunkom ili običnom glinom do površine terena. Ekološka Istina / Ecological Truth. posle njenog propadanja.000 bušenih bunara. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Osnove likvidacije su da se preko napuštene bunarske konstrukcije. Poruka autora je da se što pre nametne zakonska obaveza o likvidaciji napuštenih bunara sa pratećom stručnom dokumentacijom kako se ne bi suočili sa ekološkom bombom čije posledice je kasnije teško otkloniti. 04. uzimanje uzoraka vode za skraćene analize.

ponekad imaju veoma važnu ulogu tokom finalnog bistrenja vode.EkoIst' 06. Bakterije su direktno odgovorne za uklanjanje organskih supstanci. Ključne reči : enzimi. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja OPTIMIZACIJA TRETMANA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE PIVA PRIMENOM ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA OPTIMIZATION OF THE TREATMENT OF A WASTEWATER COMING FROM BEER INDUSTRY BY ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION Dr Paolo Maggioni1. već predstavljaju heterogenu masu koja nastanjuje i stvara flokule aktivnog mulja. dok visoke koncentracije ugljenih hidrata ubrzavaju rast Pseudomonasa. bacteria’s. Protozoe. Sprovedena su istraživanja na postrojenjima sa aktivnim muljem.bakterije. čak i ako nisu direktno uključene u uklanjanje i stabilizaciju zagađujućih supstanci. koji uzrokuju veliku količinu zagađujućih materija teško razgradljivih biološkim putem. Među njima su saprofitne bakterije. 1 EUROVIX Srl Italija 2 RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju. razgradnja ABSTRACT: This paper showing the results reached by EUROVIX Srl and RADANOV Institute for biotechnology and ecology in optimization of the treatment of a wastewater coming from beer industry highly polluted by alcohol and yeast. Sc. OPTIMIZACIJA PROCESA PREČIŠĆAVANJA Mikroorganizmi odgovorni za prečišćavanje otpadne vode ne potiču od jednog soja. zahvaljujući predatorskoj aktivnosti prema bakterijama 371 . Ekološka Istina / Ecological Truth. nadalje visok nivo rastvorenog kiseonika i niska koncentracija organskih supstanci ubrzavaju rast Nitrosomonasa i Nitrobactera. – 2005. gljivice. pollutents. 06. degradation UVOD Tim stručnjaka EUROVIX Srl i RADANOV Zavoda za biotehnologiju i ekologiju je izučavao problematiku otpadnih voda industrije piva tokom perioda 2003. Key words : enzymes. – 07. i utvrdio da postrojenja za tretman otpadnih voda permanentno imaju problem povećanja zapremine mulja. formiranje flokula i njhovu stabilizaciju. Flavobacterima i Bacillusa. 2006. Hemijske osobine otpadnih voda industrije piva uzrokuju predominaciju nekih bakterijskih vrsta u odnosu na druge. which supplying a high amount of polluting substances difficult to degrade biologically. u manjem obimu alge. Na primer. B. Branislav Jerinkić2.yu IZVOD: Ovaj rad prikazuje ostvarene rezultate EUROVIX Srl i RADANOV Zavoda za biotehnologiju i ekologiju na optimizaciji tretmana otpadnih voda industrije piva visoko opterećenih alkoholom i kvascima. tretman. Kikinda bfgbjerinkic@sezampro. koji je zasićen kiseonikom putem uduvavanja vazduha uz primenu Enzimsko bakterijskog aktivatora. relativno visok nivo proteina u otpadnoj vodi utiče na povećanje Alcalingenesa. treatment. 04. protozoe i ponekad nematode i rotifere. zagađivači.

2006. Sa praktičnog stanovišta uklanjanje supstrata se može javiti usled dejstva dva parametra : jednog koji zahteva nizak nivo organskog mulja i drugog koji traži visok nivo. odgovarajuće pH. 2. zahvaljujući delovanju aktivnog mulja može se sumirati u sledećih pet faza : 1. Očigledno je da bilo koji faktor može uticati na rast mikroorganizama i odraziti se na proces prečišćavanja efluenta. kako bi bili lakše usvojeni i metabolizirani unutar bakterijske ćelije. Ekološka Istina / Ecological Truth. toksične supstance mogu uticati obostrano i na brzinu reprodukcije i na aktivnost. 3. ali najviše dobra sedimentacija i kapacitet flokulacije i kvalitet kompozicije bakterijske populacije. koji se javlja kada je dostupan supstrat. 5.EkoIst' 06. Sekvence fenomena koji dovodi do redukcije organskih supstanci. koji se u stvari samooksiduje. zahvaljujući kontaktu aktivnog mulja i supstrata dolazi do fenomena adsorpcije i flokulacije. Faza sinteze novih bakterijskih ćelija i uvećan rast protoplazme. Struktura bioloških populacija varira u zavisnosti od starosti aktivnog mulja. biološko-fizičke karakteristike spojeva bakterija. ili biološke flokulacije predstavlja fenomen koji se prirodno javlja posle nekoliko dana u aerisanom tanku koji sadrži bakterije. Faza oksigenacije inertnog i celularnog organskog materijala. 372 . Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja kojima se hrane. organsko opterećenje. to nije samo biološki fenomen. Rotifere se obično lako uočavaju. 06. mešanja. 4. Opercularia i Epistilys. mikro nutrijenti. 04. jer bi time dobile malu količinu energije. osim ukoliko su sistemi dobro aerisani i stabilni gde se one mogu hraniti velikim flokulama organskih supstanci i aktivnog mulja. fizičkih i bioloških aspekata i prisustva organskih i neorganskih koloida. koji je rastvoran u vodi i snabdevanje energijom sa oksigenacijom rezervnog materijala u ćeliji. Faza aerobne oksidacije se odvija kroz disanje rastvornih organskih materija i biodegradibilnih uz nastanak ugljendioksida i vode. One doprinose eliminisanju mikrobnih kolonija i dispergovanih i suspendovanih čestica. životna sredina bira najbolje sojeve i favorizuje predominaciju neke od njih. rastvoreni kiseonik. specifične koncentracije soli. kao otpadnih supstanci. a proučavanje dinamike populacije nam može dati informacije o tome da li je mulj u dobrom stanju. već je rezultat hemijskih. koje proizvode okolne bakterije u svojoj životnoj sredini sa ciljem da se prekinu lanci polimernih supstanci i veliki molekuli uz nastanak manjih delova tj. protozoe kao konzumenti se smatraju superiornijim u evolutivnom smislu : one se ne mogu hraniti rastvorenim organskim materijama. Katalitička ekstracelularna razgradnja nastaje pod uticajem hidrolitičkih enzima. molekula. sadržaja energije sistema i masa aktivnih i inaktivnih mikroorganizama. koji se može primetiti u fazi oksigenacije za koju je prisno vezan iz energentskih razloga. zbog toga u konvencionalnim fabrikama piva moramo odustati od dobre flokulacije radi ubrzavanja uklanjanja supstrata ili obrnuto. pH. Zahvaljujući navedenom. Najčešći rodovi su : Vorticella. – 07. Hemijsko-fiizičko-biološka tokom koje. Formiranje aktivnog mulja. Temperatura.

Pancrease. Agar.) Vrsta postrojenja : aerobno. Lipase. selektirane bakterije ( Micrococcus i Bacillus ). Enzimi i bakterije deluju kao antagonisti u odnosu na patogene poboljšavajući formiranje korisnih bakterijskih kolonija čime se značajno smanjuju koncentracije komponenata uzročnika neprijatnih mirisa poput indola. skatola ili merkaptana. Viši kapacitet sedimentacije mulja čime se poboljšava kvalitet prečišćenog mulja. 06. kao i za čišćenje mreže slivnika i cevovoda u proizvodnim pogonima. Ekološka Istina / Ecological Truth. Razviti kapacitet prečišćavanja u prisustvu fenomena povećavanja zapremine. Preparat je namenjen aktivaciji pomenutog postrojenja.EkoIst' 06. – 07. prirodni nutrienti. Protease. ekstrakti biljaka. mikroorganizmi i sastojci : Alpha Amylase.000m3) i uz aeraciju od 2mg O2/lit). Lactase. mineralne soli i mineralni biokatalizatori bogati oligo elementima. Pectynase. Indentifikovati mikroorganizme koji uzrokuju ovaj problem. Beta Glucanase. Beta Amylase. Faza održavanja :primenjena je doza od 1g Enzimsko bakterijskog aktivatora po m3 otpadne vode na ulazu u oksidacioni bazen u trajanju od 30 dana 373 . 3. U preparatu su kombinovani sledeći enzimi. Phosphorilase Pullulanase. Utvrditi dozu Enzimsko bakterijskog aktivatora u cilju smanjenja uticaja končastih bakterija na protozoe. PROTOKOL TRETMANA Oksidacioni bazen Uvodna faza : primenjena je doza od 2g Enzimskog bakterijskog aktivatora po m3 otpadne vode na ulazu u oksidacioni bazen tokom 60 dana. Vreme zadržavanja otpadne vode u postrojenju : 4 – 5 dana. 2. koja ulazi u postrojenje za tretman. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja OPIS ENZIMSKO BAKTERIJSKOG AKTIVATORA Prirodni biološki promoter koji optimizuje procese biološke degradacije organskog supstrata prisutnog u otpadnoj vodi industrije piva. Pentosanase. Preparat poboljšava metaboliziranje organskih komponenti uz olakšano dostizanje zahteva niskih vrednosti parametara efluenta. sa bazenom za oksigenaciju ( 9. 3. 2006. Veliko smanjenje formiranja končastih bakterija. Amino kiseline i peptidi. Optimizacija procesa prečišćavanja otpadnih voda s obzirom na niska ograničenja. 2. PREDNOSTI KORIŠĆENJA ENZIMSKO BAKTERIJSKOG AKTIVATORA 1. Cellulase.300m3 / dan ( za 20 sati radnog vremena. PODACI O POSTROJENJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Količina otpadne vode : 2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA U OKVIRU OVOG RADA 1. 04. Gluco Amylase. Hemicellulase.

9 mg / l NH3 0.1 mg / l Srednja vrednost IZM je bila 100 – 120 ml / g.100 mg / l BPK5 25 mg / l NH3 0. BPK5. NH3. REZULTATI U laboratoriji su svakodnevno tokom 90 dana tretmana proveravani sledeći parametri otpadne vode : rastvoreni kiseonik u aktivnom mulju analiza mikroflore indeks zapremine mulja ( IZM ) indentifikacija končastih bakterija i definicija njihove vrste prema JENKINS testu sa kineskim mastilom analize : HPK. 06. Prosečne vrednosti parametara otpadne vode na izlazu iz postrojenja pre tretmana Enzimsko bakterijskim aktivatorom : HPK 1.5 g Enzimsko bakterijskog preparata po m3 otpadne vode na ulazu u blok tokom 90 dana. – 07.6 mg / l NO3 5.EkoIst' 06. Kada je IZM viši od 150 ml / g može se govoriti o povećanju zapremine. 04. NO2.8 mg / l NO2 Ukupni fosfor 0.8 mg / l Srednja vrednost indeksa zapremine mulja ( IZM ) je bila 150 – 190 ml / g.0 mg / l NO2 Ukupni fosfor 0. 2006.1 mg / l Vrednosti parametara otpadne vode na izlazu iz postrojenja nakon tretmana Enzimsko bakterijskim aktivatorom u trajanju od 90 dana : HPK 59 mg / l 22 mg / l HPK5 2. P Prosečne vrednosti parametara otpadne vode na ulazu u postrojenje : HPK 5. 374 . Ekološka Istina / Ecological Truth.550 mg / l 810 mg / l BPK5 7.1 mg / l NO3 2. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Bioblok : Primenjena je doza od 0.5 mg / l NO2 Ukupni fosfor 4.6 mg / l NH3 0. NO3. Prisustvo ovih bakterija je uzrokovano prisustvom lake degradacije alkohola i kvasaca što za rezultat ima i poremećen odnos HPK / BPK5.000 mg / l 3.2 mg / l NO3 1. zbog toga tokom početnih uzorkovanja mulj je imao kontinualno povećanje zapremine usled prisustva bakterije 021N i bio je stalno nabubreo i težak za sabijanje.

koji su visoko zagađujuće supstance. smanjenje potrošnje kiseonika. – 07. a to donosi fenomen povećavanja zapremine i oticanja mulja iz drugog taložnika. 06. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Industrijske otpadne vode koje nastaju u proizvodnji piva imaju izuzetno visok sadržaj alkohola i kvasaca. 2006. Enzimsko bakterijski preparati u stvari potpomažu specifične procese ostvarujući : ubrzavanje biodegradacionih procesa zahvaljujući delovanju aktivnog mulja. 04. smanjenje bakterijskog opterećenja. a smanjuje hrana za končaste bakterije što smanjuje njihov rast i na ovaj način se rešava problem povećanja zapremine. sprečavanje razvoja patogenih mikroorganizama obezbeđujući viši kapacitet sedimentacije mulja čime se poboljšava kvalitet prečišćenog mulja. Primenom Enzimsko bakterijskog aktivatora uvećava se reakcija degradacije ugljeničnih supstanci.EkoIst' 06. ne sadrže štetne sastojke po čoveka i životnu sredinu niti GMO. 375 . a lake za biorazgradnju. Enzimsko bakterijski preparati nastali iz saradnje EUROVIX – RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju u potpunosti su u skladu sa standardima i Direktivama EZ o zaštiti životne sredine. smanjenje ili uklanjanje neprijatnih mirisa. rast končastih bakterija genus 021N se povećava. Ekološka Istina / Ecological Truth. Pod ovim uslovima.

r. Korišćenjem enzimsko-bakterijskih preparata italijanskog proizvođača EUROVIX S. 2006. 04. Continual application of enzymatic-bacterial preparations successfully solved problem of drainage water from the landfill. suspendovanih materija i elektroprovodljivosti prepolovljene. – 07. Kikinda e-mail: bfgbjerinkic@sezampro.r. By utilization of enzimatic-bacterial preparation. is the only sanitary landfill in Montenegro.. Tematika primene enzimsko-bakterijskih 376 . locirana u blizini Tivta. Analize ocednih voda (nultog stanja i sedam dana nakon početka tretmana) pokazuju da su koncentracije BPK5. podstakao je rukovodstvo deponije da pristupi rešavanju ovog problema. located near Tivat. Kontinuiranom upotrebom enzimsko-bakterijkih proizvoda uspešno je rešen problem ocednih voda sa deponije.l. COD. Ekološka Istina / Ecological Truth. bio. predstavlja jedinu deponiju na teritoriji Grne Gore urađenu po tipu sanitarne deponije. deponija. suspended matter and electrical conductivity were halved. so that drainage water has been accumulated in pools into the foot of the landfill. Izuzetno neprijatan miris ocednih voda. posle samo 4 dana konstatovano je osetno smanjenje neprijatnih mirisa. An extraordinary unpleasant smell. Ključne reči: ocedne vode. Prateći navedeni trend na polju rešavanja pitanja organskog otpada kao jedno od najprihvatljivijih rešenja nametnula se primena biotehnoloških postupaka i preparata. 06. RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju. koji je bio definisan kroz AGENDU 21 na II Samitu o zaštiti životne sredine UN u Rio de Ženeiru 1992. HPK.EkoIst' 06. god. enzimsko-bakterijski preparati ABSTRACT: The Regional Municipal Landfill ¨Lovanja¨. a pogotovo u toku leta i turističke sezone. a ocedne vode sa deponije se slivaju u bazene u podnožju deponije. U sferi komunalnih delatnosti poslednjih nekoliko decenija značajno mesto u svetu pri rešavanju organske frakcije komunalnog otpada biotehnološkim postupcima ima italijanski proizvođač EUROVIX S. landfill. mr Jasna Piperski. hem. and 7 days from the beginning of the treatment) showed that the extremely high concentrations of BOD5. Obloženu je geotekstilom.l. induced management to solve the problem. The analyzes of the drainage water (prior to. of the Italian producer EUROVIX S. dipl. The landfill has been coated by geotextile.r. especially during summer and touristic season.yu IZVOD: Regionalna komunalna deponija „Lovanja”. is concluded significantly reduction of malodors only after 4 days. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PRIMENA ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA PRI TRETMANU OCEDNIH VODA SANITARNIH DEPONIJA APPLICATION OF ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION IN THE TREATMENT OF THE DRAINAGE WATER AT THE SANITARY LANDFILL Branislav Jerinkic..l. enzymatic-bacterial preparations UVOD Sveopšte zagađenje životne sredine nametnulo je potrebu nalaženja novih tehnologija usklađenih sa trendom održivog razvoja. dipl. Key words: drainage waters.

Rastvor M. Usled variranja nivoa vode u bazenu ivice.. koje su takođe bile prekrivene geofolijom. MATERIJAL I METODE Deponija ¨Lovanja¨ prima komunalni otpad iz Budve. Puštena je u rad 12. Praškasti preparati namenjeni tretmanu zagađene vode dodavani su u bazene uz prethodno rastvaranje u mlakoj vodi. Kotora i Tivta. Ovo podrazumeva da je dno deponije obloženo geotekstilom. Pre početka primene enzimsko-bakterijskih preparata JU Centar za ekotoksikološka ispitivanja Crne Gore iz Podgorice izvršio je uzorkovanje. Aeracija se izvodi putem recirkulacije vode u oba bazena kao i uvođenjem vazduha kroz perforirane cevi postavljene u većem bazenu ( 200lit. 377 . koji se koristi kao 10% rastvor.07. koje se ulivaju u lokalni kanal. U cilju rešavanja navedenih problema uprava deponije odlučila se za primenu enzimsko-bakterijskih preparata pomenutog italijanskog proizvođača.2. – 07. preko koga je postavljena geofolija. Time se postiže brže i efikasnije sabijanje novoprispelih slojeva otpada. 04. te je na ovaj način sprečena kontaminacija podzemnih voda. postavljanjem folije sprečeno je poniranje procednih voda deponije u podzemlje. Voda je bila crne boje izuzetno ostrog neprijatnog mirisa što je bio osnovni pokazatelj prisustva anaerobnih procesa. Sistem bazena u koji se ulivaju procedene vode. što je predstavljalo uvodnu fazu. Tretman enzimsko-bakterijskim preparatima otpočeo je 07. sastoji se od jednog većeg bazena i manjeg trokomornog.EkoIst' 06. Regionalna sanitarna deponija komunalnog čvrstog otpada ¨Lovanja¨ locirana je u blizini Tivta. Ekološka Istina / Ecological Truth. zbog čega se one peroidično koriste za vlaženje deponije. Budući da su vode izuzetno zagađene njihovo ispuštanje u lokalni kanal recipijent nije moguće.2004 god. Količina vode varira u zavisnosti od atmosferskih uslova (padavina i temperature-intenziteta isparavanja). Primenjena su tri preparata: MICROPAN Normal i MICROPAN Complex – oba praškaste konzistencije i MICROPAN Soluzione – tečni koncentrat prijatnog mirisa. ali i pored svih preduzetih mera ostalo je nerešno pitanje neprijatnih mirisa koji su širili iz bazena izuzetno zagađenih ocednih voda. a urađena je po svim propisima koje nalaže Evropska Unija za postavljanje sanitarne deponije. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja preparata na našem području nije nova o čemu svedoče i radovi objavljeni na necionalnim naučnim skupovima [1. Umesto toga vode koje se sakupljaju na geofoliji usmeravaju se u dva bazena u podnožju deponije. S obzirom da je područje na kome je izgrađena kraškog tipa. bile su prevučene žućkastim naslagama. dodavanjem povećanih količina preparata. Značajan deo slobodne površine vode u bazenima (1/3 do 1/2 površine u oba bazena) pokrivale su beličasto-žućkaste penaste skrame. U momentu početka tretmana u bazenu je bilo oko 40m3 ocedne vode. 2006. Soluzione-a raspršivan dva puta dnevno po obodima bazena radi razgradnje masnih naslaga.07. ali i od potreba za vlaženjem deponije.2005. kako bi se zabeležilo ”nulto stanje “./min ). što je nepovoljno uticalo na aeraciju vode.4].3. 06. Ona predstavlja jedinu deponiju u Crnoj Gori kod koje su ispoštovani svi zahtevi sanitarne deponije. Nakon uvodne faze koja je trajala 4 dana prešlo se na fazu održavanja koja još uvek traje.

što je predstavljalo indikator smanjenja intenziteta neprijatnih mirisa. što sumarno nije uticalo na količinu vode u bazenima. Ukratko. Na ovo je najverovatnije uticalo povećanje broja bakterija u bazenima i intenzitet procesa razgradnje organskih materija. Ekološka Istina / Ecological Truth. kao i otapanje žućkastih naslaga sa ivica bazena. Sedam dana od početka tretmana boja vode je i dalje ostala crna. U tom slučaju jedini uticaj na količinu vode imali su atmosferski uslovi. 2006.2005.EkoIst' 06.5 ml MICROPAN Soluzione/m2 dnevno Faza održavanja: 50 g MICROPAN Complex/m3 ocedne vode 2x nedeljno 2. Nakon sedam dana 15. Vrednost za BPK5 je sa 16000 mg/l smanjena na 8000 mg/l. Jedino je intenzite mutnoće nešto porastao sa 750 NTU na 999 NTU. Prema svedočenjima zaposlenih na deponiji njihov intenzitet značajno je bio smanjen već posle 4 dana.). Tokom prvih sedam dana temperature vezduha su bile visoke (dnevne su dostizale i do 30oC) i sporadično je padala slaba kiša. dok je vrednost HPK sa 25738.5 ml MICROPAN Soluzione/m2 2x nedeljno Na početku tretmana dogovoreno je da aeracija bude konstantno prisutna i da se u bazene ne upuštaju nove količine vode. 04.07 mg/l. 06. Koncentracija amonijum jona je sa 1129. što je uslovilo podizanje čestica sa dna.7 mg/l.4 mg/l smanjena na 519. Zapaženo je smanjenje sadržaja nitrita. JU Centar za ekotoksikološka ispitaivanja Crne Gore iz Podgorice ponovio je uzorkovanje za fizičko-hemijske analize vode. ali je zapaženo smanjenje plivajućih skrama. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Doziranje je bilo sledeće: 1.07. – 07.6 mg/l svedena na 12293. Uvodna faza: 50 g MICROPAN Normal/m3 ocedne vode dnevno 2. gotovo svi relevantni indikatori zagađenja vode su prepolovljeni. 378 . niti da se iz njih izvlači voda radi vlaženja deponije. REZULTATI I DIKUSIJA Rezultati fizičko-hemijske analize vode pre početka tretmana u poređenju sa onim rađenim sedam dana nakon početka ukazuju na značajno poboljšanje kvaliteta voda (Tabela 1. dok se nasuprot tome blago povećao sadržaj nitrata. 1.

a značajno je poboljšan i njen hemijski sastav.6 12293. 2006.62 536.2005 15. Ekološka Istina / Ecological Truth.2 1471.07.4 519.07.62 7840 4900 11122 6411. Fizičkohemijske analize vode pre početka tretmana i 7 dana po njegovoj primeni pokazale su da su svi relevantni pokazatelji zagađenja (BPK5.87 0.5 2008.001 ZAKLJUČAK Posle sedmodnevnog tretmana enzimsko-bakterijskim preparatima ocednih voda deponije ¨Lovanja¨ značajno je smanjen intenzitet neprijatnih mirisa.078 0. sadržaj amonijum jona.001 < 0. suspendovane materije.0215 2812.95 1166.4 31. 04.000 0.8 < 0.EkoIst' 06. Rezultati fizičko-hemijske analize ocednih voda sa deponije ¨Lovanja¨ Table 1.55 2. Na ovaj način kontinuiranom primenom benzimsko-bakterijskih preparata uspešno je rešeno pitanje neprijatnih mirisa ocednih voda u bazenima.07 2395 1544 2 1 17910 10603 5.3 7.298 3. – 07.000 16000 8000 25738.889 1129.3 18000 11400 0. The results of physical and chemical analysis of the drainage water from the landfill “Lovanja” Rezultati analize Parametri Jedinica mere o o Datum uzorkovanja 07.7 2.000 0.) svedeni na polovinu početne vrednosti. HPK. 06. elektroprovodljivost i dr. fosfati Amonijum jon (kao N) Nitrati (kao N) Nitriti (kao N) Utrošak KMnO4 Hloridi Ukupan azot (kao N) Žareni ostatak rastvorene materije Gubitak žarenjem Mineralna ulja C C NTU S/cm % mg/l O2 mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 26.3 30 30 Vidljive čestice crne boje Ostar miris na trulež 750 999 7.33 1081. 379 .000 0. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tabela 1.2005. Temperatura vode Temperatura vazduha Vidljive otpadne materije Miris Mutnoća pH vode Elektroprovodljivost Rastvoreni kiseonik Zasićenje vode kiseonikom BPK5 HPK Suspendovane materije Sedimentne materije Suvi ostatak rastvorene meterije Ukupni fosfor.

2. Ekološka Istina / Ecological Truth. EKOIST' 04. Borsko jezero. C. 4. Otpadne vode. Borsko jezero. Zlatibor. B. C. Otpadne vode. Zlatibor. Bonassi. 49-54 (2004) P. Sukilović. – 07. komunalni cvrsti otpad i opasan otpad. Jerinkić. Bonassi. 435-440 (2004) 380 . 2006. Jerinkić. L. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja LITERATURA 1. VODA 2004.EkoIst' 06. B. 288-291(2004) L. komunalni cvrsti otpad i opasan otpad. Sukilović. 3. 234-237 (2004) P. 04. Maggioni. Maggioni. 06.

04. 2005. Uzorci zemljišta uzeti su iz pedoloških bušotina 0-90cm i 0-300cm dubine u toku 2004. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ ĐUBRENJA NA KVALITET PODZEMNIH VODA IZVORIŠTA “LIVADE” I “TRNOVČE” INFLUENCE OF FERTILIYATION ON QUALITY OF GROUND WATER SOURCE “LIVADE” AND “TRNOVCE" Biljana Sikirić. prikazana u ovom radu. Stoga.EkoIst' 06. Beograd e-mail: soilscis@eunet. godine pri čemu je utvrđeno da su najviše zastupljeni tipovi aluvijalnih (fluvisol) i livadskih (humofluvisol) zemljišta. Teodora Drajzera 7. soil. pri đubrenju treba voditi računa o osobinama zemljišta i potrebama biljaka (Kastori et al. Zemljišta obrazovana na aluvijalnoj ravni Velike Morave zauzimaju značajne površine i odlikuju se visokim proizvodnim vrednostima pa se zbog toga intenzivno koriste u poljoprivrednoj proizvodnji (Tanasijević et al. Na osnovu dobijenih rezultata smatra se da poljoprivredna proizvodnja ne utiče na kvalitet podzemnih voda. pollution. fertilization UVOD Za vodosnabdevanje Velike Plane i Smederevske Palanke koriste se izvorišta podzemnih voda u aluvijalnoj ravni reke Velike Morave – “Livade” i “Trnovče”. 2006.). godine (sonde 1-6) i 2005. zemljište. 06. According the results of study. In this article the results of investigation physical and chemical characteristic of arable soil are presented. Key words: Water source. Ključne reči: Izvorište. obavljena su u širem okruženju izvorišta koja su izložena uticaju različitih ljudskih aktivnosti koja mogu da izazovu zagađenje podzemnih voda (Radenković.). 1991. godine iz pedološkog profila i sloja zemljišta dubine 0-30 cm 381 . 1965. i 2005. a ukoliko se nestručno izvodi može da ugrozi životnu sredinu. đubrenje ABSTRACT: In the frame of the project “Water supplying of the cities and protection of ground water quality in the Velika Morava valley” was obtained the influence characteristics and way of the use of the soil on quality of the ground water source. Branka Brebanović. zagađivanje. METOD RADA Terenska istraživanja obavljena su 2004. Boreli-Zdravković. Istraživanja zemljišta. Radmila Pivić. it was concluded that fertilization does not have negative influence on quality of the ground water. Dragan Čakmak Institut za zemljište.yu IZVOD: U okviru projekta “Snabdevanje naselja vodom i zaštita kvaliteta podzemnih voda u dolini Velike Morave” proučen je uticaj osobina i načina korišćenja zemljišta na kvalitet podzemnih voda izvorišta Velike Plane “Livade” i Smederevske Palanke “Trnovče”. U radu su predstavljeni rezultati fizičkih i hemijskih osobina poljoprivrednih zemljišta. Primena mineralnih đubriva omogućava postizanje visokih prinosa gajenih biljaka. Ekološka Istina / Ecological Truth. – 07.).

– 07. Maksimalni vodni kapacitet kreće se u granicama 68. ZAKLJUČAK U cilju zaštite izvorišta “Livade” – Velika Plana i “Trnovče” – Smederevska Palanka proučena su zemljišta u okolini izvorišta. 56. Laboratorijske analize vodno-fizičkih i hemijskih osobina zemljišta urađene su standardnim metodama JDPZ.7x10-4 cm/s (Livade). 06. Sadržaj humusa je na nivou srednje i visoke obezbeđenosti. godini na oba izvorišta bio u dozvoljenim granicama. Ova zemljišta već duže vreme se koriste u intenzivnoj poljoprivradenoj proizvodnji. Hemijske osobine zemljišta prikazane su u tabeli 1. dok sadržaj fosfora varira u širim granicama na oba lokaliteta. Rezultati dvogodišnjih istraživanja sadržaja biljnih hraniva u zemljištima. Koeficijent filtracije je 1. Na lokalitetu “Trnovče” uočava se veća heterogenost zemljišta – gline. 2006. REZULTATI RADA Zemljišta izvorišta “Livade” su prema granulometrijskom sastavu gline i glinovite ilovače. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja (profil1. koja predviđa primenu različitih količina i vrsta đubriva. a na dubinama većim od 90cm lakša zemljišta tipa peskovitih ilovača do peskova.32 – 66. naročito mineralnih formi azota (amonijačni i nitratni) pokazuju da su zastupljena u količinama karakterističnim za poljoprivredna zenljišta i u dozvoljenim granicama. Kako zemljišta pripadaju klasi teže propusnih zemljišta. Poljski vodni kapacitet je u intervalu 53. uzorci 1-4). Smatramo da đubrenje na zemljištima lokaliteta “Trnovče” ne utiče na kontaminaciju podzemnih voda nitratima iako se radi o zemljištima lakšeg mehaničkog sastava.84 vol%(Livade). dok je u 2005.12 vol% (Trnovče).EkoIst' 06. Na lokalitetu izvorište “Trnovče” sadržaj mineralnih formi azota je u 2004. peskovito glinovite ilovače (u prvim dubinama). Ovi rezultati ukazuju da eventualna kontaminacija podzemnih voda nitratima 382 . godini vrlo nizak. 04.67 – 61. Vrednosti vodnih konstanti su visoke i odgovaraju teksturnom sastavu zemljišta koji se odlikuje visokim udelom frakcije gline. odnosno srednje teška i teška zemljišta. smatramo da eventualna kontaminacija podzemnih voda nitratima na lokalitetu izvorišta “Livade” nije poreklom iz poljoprivredne proizvodnje.50 – 73. Reakcija zemljišta kreće se od kiselih preko slabokiselih do neutralnih (Livade) I slabokisele do neutralne (Trnovče).7-3. Vodno-fizičke osobine određene su na uzorcima livadskog zemljišta uzetih iz pedološkog profila. Sadržaj mineralnih oblika azota (NH4+ i NO3-) je u prve 3 dubine na nivou uobičajenom za poljoprivredna zemljišta. a 1. Nešto veći sadržaj nitratnog azota uočen je samo u prvoj dubini sonde 2 (Livade). sadržaj lakoprisupačnog kalijuma je visok.32 vol% (Trnovče). dok na dubinama većim od 90cm nije konstatovan.45 – 59.7x10-3 cm/s u površinskom sloju profila a u dubljem 6. 63. Ekološka Istina / Ecological Truth. iako je podložan ispiranju.16 vol% (Livade).9 x 10-4cm/s (Trnovče) što ukazuje da se ova zemljišta odlikuju slabom vodopropustljivošću.

10 6. br Oznaka Dubina cm pHu nKCL Humus % P2O5 mg/100g r K2O mg/100gr NH4+ mg/kg NO3mg/kg R.75 7.3 Son.): Zemljišta basena Velike Morave i Mlave.00 0. Voda 2005.50 6.00 0.70 6.70 5.75 6.00 1.75 0.13 11.23 51.6 6.): Đubrenje ratarskih i povrtarskih biljaka.50 1.6 Son.00 15. – 07.Zdravković (2005. 06.70 6.75 6.63 4. Kastori R.05 38.10 6.05 15.75 3.90 6.32 18.45 24.56 23.40 24.04 31.75 0. Preporuka je da se na zemljištima oba lokaliteta izvodi adekvatno đubrenje azotnim đubrivima uz redovnu kontrolu plodnosti u cilju preventivne zaštite podzemnih voda.20 6.1 Uz.25 TRNOVCE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Uz.00 1.50 0.00 5.91 12.25 27.60 7.75 3.70 6.20 5.60 6.50 3..50 0.75 6.4 2.2 Uz.2 Uz.92 3.25 8.10 6.30 2.50 6. Tanasijević Đ.86 31.1 Uz.00 0.90 0.25 2. 04.75 1.1 5.85 6.30 23.46 16.6 2.75 0.60 2.62 23.24 4.73 14.S.4 3. Kopaonik.75 18.00 32.62 25.70 7.51 4.45 5.60 0.91 5.85 25.30 8.00 1.0 6.00 3. PHI “Zorka” Subotica.05 2.90 6. pp 449-456.85 5. br Oznaka Dubina cm pHu nKCL Humus % P2O5 mg/100gr K2O mg/100gr NH4+ mg/kg NO3mg/kg LIVADE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Uz.3 Uz.59 27.44 4.62 32. et al (1965.25 7.56 7. 383 .70 5.55 25.95 22.00 55.35 2.00 0.78 26.1 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 40-80 80-120 0-30 0-30 0-30 0-30 5.97 2.5 Son. posebno na izvorištu “Livade” čija su zemljišta težeg mehaničkog sastava i slabo propusna.95 4.50 0.40 6.90 6.. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja na oba izvorišta ne može biti iz poljoprivredne delatnosti.3 Uz.15 6.50 19.50 5.09 6. 2. Đulija Boreli.80 43.69 26.30 0.27 4.4 Son.00 0.45 4.15 5.00 1.86 33. Zoran Radenković.51 2.90 6.05 3.67 8.3 Son.05 25.5 Son.39 29.39 3.65 4.6 5.6 0.75 5.40 20.50 0.00 10.55 0.00 3.1 Son.86 26.75 33.45 22.00 0.) : Sistem zaštite izvorišta “Ključ” grada Požarevca – Faza realizacije objekta.70 19. 7-10 jun 2005.2 Son.50 8.89 3.6 14.50 0.50 LITERATURA 1.25 0.62 24.32 3.4 6.03 3.00 0.89 2.20 5.79 3.95 2.75 3.45 9.00 5.00 3. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda.45 4.75 0.70 0.94 5.00 0.00 0.58 >40.69 21.85 2.00 14. studija Instituta za proučavanje zemljišta.0 5.68 20.64 22.51 25.00 0.00 0. Tabela 1 – Hemijske osobine zemljišta Table 1 – Chemical analyses of the soil R.90 2.50 0.00 0.40 6.4 Son.35 6.15 5.75 3.00 11.00 0.90 6.75 22.00 3.1 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-70 70-115 0-30 0-30 0-30 0-30 6.90 30.20 6.90 23.80 26.09 36.70 19.40 10.19 8.81 23.95 1.00 2.0 5.75 19.70 3.55 13..EkoIst' 06.56 4.75 24.15 6.00 1.75 8.44 27. Topčider.00 40.00 0.50 22.60 2.50 6. Ekološka Istina / Ecological Truth.00 0.00 0.88 6. Poljoprivredni fakultet N.2 Son.1 Son.95 5. 3.4 Prof.0 6.20 4.00 0.00 30.75 5.35 2.91 >40.60 6.75 3.55 3.00 0.00 0.00 2.00 30.20 4.50 1.80 6.30 5.00 0. 2006.00 0.1 5.6 Son.1 4. 34.26 25.9 2.4 Prof.80 6. et al (1991.50 1.60 4.62 2.84 30.05 15.

Mnoge zemlje Evrope već imaju više od 1000 mini hidroelektrana. a koji obezbeđuje proizvode koji se mogu odmah prodavati na tržištu.? The answer to all these questions is comprehended in the title: MINI Hydro Power Plants Key words: mini hydro power plants. 06.. 04. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja MINI HIDROELEKTRANE -’’ZELENA’’ STRUJA ZA KORISNIKE – MINI HYDRO POWER PLANTS -’’GREEN’’ POWER FOR USERS – Merita Borota. u razvoju novih programa i konkurentnih proizvoda.. with new impuls for the establishing new programmes in agriculture. – 07..ing.gov. but also the proper use of the existing human and technological resources. 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. male akumulacije. and still with this usage. sasvim je svejedno? Koji su to proizvodi? Kako iskoristiti neiskorišćene obnovljive prirodne resurse. prema podacima od 2000. mini reservoirs. renewal and natiral sources.. Naprimer. saobraćaja. merita. domaćem ili stranom.godine stoji da Švajcrska ima preko 2300 mini hidrelektrana. instalisane snage oko 384 . šumarstva i vodoprivrede -Republička direkcija za vode.yu REZIME: Ključ ubrzanog razvoja nije samo investiranje u nove tehnologije. natural resources.građ.dipl. prirodni resursi ABSTRACT: The key role of quick development is not only the investing in new tehnologies. provide the environmental protection.sr.borota@minpolj. including knowladge. And what is that programme in which we already have the resources. water supply. Koji je to program za koji posedujemo resurse. as well as in the development of new programs which can produce the product interesting and competitive on the market.yu vladabor@eunet. ribarstva. Ministarstvo poljoprivrede. fishing. industrijske kapacitete i tržište. and which can provides products at the same time. snabdevanja vodom. Razvoju mini hidroelektrana u svetu se daje izuzetan značaj.Beograd e-mail. transportation. uključujući znanja. a pri tom obezbediti zaštitu okoline.EkoIst' 06. već u korišćenju postojećih ljudskih i tehnoloških kapaciteta.? Odgovor na ova pitanja sadržan je u naslovu: MINI Hidroelektrane Ključne reči: male hidroelektrane. easily sellable on the domestic as well as on the outside market? Which are those products? How to use still unused. industrial capatities and the market.. uz novi impuls za pokretanje niza programa u oblasti poljoprivrede.

u gradu Hančžonu.. Neobičan je primer recimo da u ravničarskoj Vojvodini postoji 13 pogodnih lokacija za gradnju mini elektrana. nakon detaljnijih provera. podiže se svest ekološke i tehničke kulture. 2006. Na sl. je dat najčešći izgled mini elektrane. U mnogim zemljama postoje posebne agencije. Međutim. osnovan je međunarodni naučno-istraživački centar za korišćenje energije malih reka. – 07. ponekad. jer će male hidroelektrane rešiti energetski problem. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 8300 MW. procenjuje se da je interesovanje veće. Procenjeno je da je potrebno pribaviti više od 20 saglasnosti i dozvola. Slika 1. Ekološka Istina / Ecological Truth. Austrija preko 1300 mini hidroelektrana. objekti takve vrste predstavljaju razvojnu šansu lokalnog karaktera. Španija sa 735 mini hidroelektrana ostvaruje instalisanu snagu 735 MW. i verovatno će u narednih godinu ili dve dana. ako se izgrade na pravi način. U Kini. i na proceduru izdavanja akata se poziva čak 14 Zakona. Pre par godina je urađen katastar malih hidroelektrana kojim je registrovan potencijal od 450 MW. Izgradnja ovakvih hidroelektrana na povoljnim lokacijama ujedno predstavlja dobru priliku za investitore i iz inostranstva. Uz to stoji i podatak da u Kini ima oko 89000 mini elektrana. Samim tim što se pomninje osvrt na ekološko očuvanje životne sredine. ukupne instalisane snage oko 8300 MW. instalisane snage 370 MW. jer se radi o veoma isplativom poslu.EkoIst' 06. početi izrada dopune katastra. 04. Koristi od projekata izgradnje mini hidroelektrana su višestruke. Izgradnja mini elektrana se realizuje na osnovu rezličitih projektnih rešenja. poštujući principe održivog razvoja. a samim tim i potencijal bi bio veći. Podsticaj za razvoj ovakvih projekata trebalo bi da bude i to što imamao industriju koja može da proizvede sve osnovne i potrebne delove za mini hidroelektrane. Međutim. istraživački centri i društva za podršku i razvoj mini elektrana.1. Osim otvaranja novih radnih mesta o ogromnom doprinosu smanjenja emisije ugljen dioksida. nedostataka novca i relevantnih informacija i koordinacije među nosiocima odgovornosti. u zavisnosti od hidroloških i geoloških karakteristika svake lokacije. i da bi predviđena snaga mini elektrana mogla biti 25 MW. Procenjeno je da u ovom trenutku u Srbiji postoji potencijal za izgradnju mini elektrana na više od 850 lokacija. Odličan primer dobre saradnje je 385 . poteškoća u realizaciji projekata malih elektrana proizilazi i zbog nedorečenosti zakona i propisa. 06. mini elektrane donose povećanju sigurnosti snabdevanja električnom energijom. Osim toga. Činjenica je da treba ići ‚‚korak po korak‚‚ u pripremi ovakvog značajnog posla.

2006. ili brane Bojnik i Ćelije). čime su Zaječarci u vek elektrike zakoračili 16 godina posle Beograđana. Mali vodotoci imaju imaju velike padove. gde već postoji desetak mini hidroelektrana privatnih investitora. a mali slivovi se često 100% zahvataju provalom oblaka i za kratko vreme donesu velike količine vode. . Slika 2: Tipičan izgled jedne mini hidroelektrane. Slivne površine rečnih dolina su u principu gusto naseljene.godine.januara 1909. pregrade. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Knjaževačka opština. gde je prostor najčešće ograničen i gusto naseljen. Korita vodotokova se ne održavaju. 18 godina posle Njujorka. pa je oticanje vode sa krovnih i ostalih površina prilično. naseljenih dolina. čija je ukupna snaga 150 KW. Vreme koncentacije vode je kratko. Dalje. a takvih lokacija ima mnogo. Mostovi i drugi objekti imaju često nedovoljnu propusnu moć. formiraju se bočni nasipi kojima se postiže. te je proticaj usporavan. 06. Mini hidroelektrane se mogu graditi na svim mestima gde postoji vodotok koji može pokrenuti turbinu. tačnije od 01. već se ostvaruje izuzetno efikasna zaštita od poplava.. 4. ali i za rešavanje problema zaštite od štetnog dejstva velikih voda – poplava.EkoIst' 06. čijim se adaptacijama otvaraju mogućnosti smanjenja investicionih ulaganja. Primer 1: Hidrocentrala ‚‚Gamzigrad‚‚ koja još radi. vodenice. u iskorišćavanju obnovljivih resursa i smanjivanju potrebe za uvozom struje. a neprekidno je u pogonu već 90 i više godina. Ovde se stavlja akcenat na male akumulacije koje imaju višestruku namenu i grade se za rešavanje problema električne energije. Veliku ulogu igraju i postojeći jazovi. Izgradnjom malih elektrana na pogodnom mestu vodotoka. pa se samim tim omogućava i brže doticanje vode sa sliva u rečno korito. prvenstveno. Ekološka Istina / Ecological Truth. Primer 2: Hidrocentrala ‚‚Sokolovica‚‚ radi preko 50 godina. 2. 3. a u izgradnji ih ima još.itd. Prednost izgradne ovakvih izvora energije je. ne samo kontrola nivoa vode u akumulaciji. uskih. kao na mestima gde već postoje brane koje treba rekonstruisati (brana na Užičkoj Đetinji. 04. – 07. U takvom okruženju se najčešće susrećemo sa sledećim poteškoćama a koje idu u prilog projektovanju i gradni mini elektrana: 1. 6. i godišnje proizvodi oko 12 miliona kilovatčasova električne energije. ima status minielektranemuzeja. koje se na krivinama prepreče i u koritu smanjuje propusnu moć vodotoka. tj. drveće i druge predmete. 386 . Velike vode malih slivova po pravilu imaju bujični karakter koji nosi granje. može se reći da se u priličnoj meri kontoliše režim voda i nanosa. 5.

Ali. – 07. Promene koje pozitivno utiču na postojeći način života stanovništva u zoni akumulacije se ogleda u tome da se kvantitativno poboljšaju uslovi rada i života – dolazi do izgradnje i rekonstrukcije postojećih i novih saobraćajnica. ona se provlači i kroz ekonomiju. tj. 4-Izgradnjom ovakvih objekata. obezbeđuju zadržavanje poplavnog talasa. daje se veliki doprinos i učešće u borbi protiv erozije. mogu se koristiti za potrebe navodnjavanja. poboljšava se rad komunalnih službi. životne sredine. naravno izaziva i promenu stanja okoline. U startu se pokazalo da su negativni uticaji na životnu sredinu izgradnjom malih hidroelektrana naspram velikih hidroelektrana i visokih brana. 04. Jer. 387 . životna sredina nije samo okolina u kojoj živimo. umetnost. Izgradnjom mini elektrana se rešava sledeće: • Povećanje pouzdanosti snabdevanja elektroenergijom. većih akumulacija. Ekološka Istina / Ecological Truth. čime se poboljšava standard stanovnika. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 2. Primer 1: hidrocentrala ‚‚Gamzigrad‚‚ Hidroenergetsko korišćenje vodotokova donosi društvu značajne koristi. • Veliki broj mini elektrana koriste postojeću snagu vode . čime se štite materijalna dobra. nizvodnih.EkoIst' 06.. koji često nije prisutan čak ni na na skupovima ekologa. 5-Važna stvar. 3-Male akumulacije. 06. rešavaju se opet sledeći problemi: 1-Male akumulacije. sport.hidropotencijal. • Energetska nezavisnost izolovanih i udaljenih potrošača. čak dobija sve značajnije mesto u svetskoj politici. i postiže se značajna uloga u sprečavanju zasipanja postojećih.. kulturu. kao što je već naglašeno. • Relativo jeftino snabdevanje energijom izolovanih i udaljenih potrošača. u kojoj mini elektrane i male akumulacije imaju veoma važnu ulogu jeste da obezbeđuju vodu za obogaćivanje malih proticaja u sušnim periodima. Ovim tekstom se želi aktuelizovati ekološki aspekt mini hidroelektrana.. pored toga što akumulišu vodu neophodnu za rad elektrane. Ukoliko u skopu mini elektrane postoji i mala akumulacija. 2-Voda iz malih akumulacija se može koristiti za snabdevanje vodom. a da ne govorimo o ljudskim životima. minimalni. 2006.

2000 388 . vodoprivreda.. može se skladno utopiti u integralno vodoprivredno rešenje odgovarajućeg posmatranog sliva vodotoka. Vodoprivreda.. 3. Zato projektovanje i izgradnja mikro i malih elektrana i po potrebi malih akumulacija predstavlja značajnu komponentu integralnog vodoprivrednog uređenja sliva vodotoka. 2.. godina 2005.EkoIst' 06. Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje. LITERATURA 1. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja ZAKLJUČAK Ovakav koncept. bez obzira ko ga je inicirao. Dams and development The report of the world commission on dams. elektoprivreda. – 07. 04. Katastar malih MHE na teritoriji Srbije van SAP. u okviru sagledavanja u dugoročnoj perspektivi.Černi.god. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006.Energoprojekt i Institut za vodoprivredu J. Beograd. 06.

šumarstva i vodoprivrede -Rapublička direkcija za vode-Beograd 2 Univerzitet u Beogradu Šumarski fakultet Beograd REZIME: Vode i vodotoci su fizički sistem. b) pasivnom zaštitoma.građ.dr Nenad Stavretović. 2Doc.. erosion procceses raised. da bi se održavala entropija rečnih sistema na nivou i da bi imao bezbedan život čovek je obavezan da neprekidno ulaže u uređenje vodnih režima i slivova. 04. Taj proces se još više pogoršava zbog brojnih antropogenih aktivnosti na slivovima.. poplave ABSTRACT: Water currents are part of integral and physical system which has one of basic pecularity rasing of ENTROPHY (Entrophy-maesuremant of quantitation uncertained and anregulated systems). 06. 389 . The procces is changing for the worse by many anhtropogen actions on river basins. voda. Key words:embarkment. uništenje šuma. It happens becouse: the river basins becomes urbanistic areas.. flow Uopšteno gledano. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja NASIPI I ODBRANA OD VISOKIH VODA EMBRKMENTS AND DEFENSE OF HIGH LEVEL OF WATER SURFACE 1 Merita Borota. dok su nasuprot tome. Ekološka Istina / Ecological Truth. vreme koncentracije velikih voda je sve kraće.inž. Razlozi za to su : urbanizacija slivova. dipl. male vode sve manje ali dugotrajnije. Zbog toga je čovek primoran da radi na uređenju vodotoka. tj. Ključne reči: nasip.. usled čega su maksimalni protoci sve veći. 2006. changing from better regulation to the worse regulation. Sve to ima za posledicu pogoršanje režima protoka. dipl. čija je jedna od osnovnih osobenosti porast ENTROPIJE (Entropija-mera za kvantificiranje neodređenosti i nesređenosti sistema).EkoIst' 06. – 07. All of these things result changrs water flow. and human being has to work on regulation river basins as well as on protection from damage influence of water. razvoj erozivnih procesa.inž. foresty are attacked.. slivova i na zaštiti od štetnog delovanja voda. Kibernetski gledano. Efikasna zaštita od poplava može se ostvariti kombinovanom primenom grupa mera: a) aktivnom zaštitom. 1 Ministarstvo poljoprivrede. i prelazak iz stanja veće uređenosti u stanje niže uređenosti.

retenzija. Međutim u svetu se primenjuju i vrlo efikasna rešenja koja su vrlo jednostavna i brza.. regulacije vodotoka. uređenjem slivova. pregrada ili manjih kanala. Vodena barijera 390 .. tj. Biotehničke mere zaštite podrazumevaju sprovođenje procesa vezivanja zemljišta biološkim materijalom.-Geomreža za ugroženom području pristup c) • • • • • Vid ovakve zaštite se koristi pri: Formiranju odbranbenih linija... 2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. obaloutvrde. grmljem i drvećem. Izradi privremenih bazena. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja merama prostornog planiranja i namenskog uređenja prostora za zaštitu od voda. Osiguranju izvođenja hidrotehničkih radova na suvom. U daljem tekstu će se okvirno razmatrati način na koji bi mogao da se poboljša zaštita samih nasipa od dugotrajnih visokih voda. Zaštiti pojedinih objekata u slučaju poplave. brane sa akumulacijama za zadržavanje poplavnog talasa.. d) biotehničke mere zaštite.. Prednosti ovakvog izbora zaštite od visokih voda i poplava su uglavnom u jednostavnosti i brzini postavljanja. a merom planiranja se vrlo selektivno odlučuje gde se može graditi i kako se sme graditi u potencijalno plavnim zonama.. ublažavanje poplavnog talasa. Koja su to rešenja? 1. VODENA BARIJERA Slika 1. 06.. – 07. Pod aktivnom zaštitom se podrazumevaju mere kojima se aktivno utiče na smanjenje. mogućnost korišćenja lokalnog materijala.Box barijera 3. zeljastim biljkama.EkoIst' 06. višestruka upotreba. 04. Nadvišenju postojećih odbranbenih nasipa kod nailaska poplavnog talasa. minimalno korišćenje ljudstva i radne snage. Odbrana od poplava je često pitanje vremena U širokoj su upotrebi tradicionalna rešenja zaštite od poplava. u koje ubrajamo nasipe. laguna. izgradnjom akumulacija.-Geomembrana za zaštitu nasipa od proceđivanja 4.. Pod pasivnom odbranom smatramo linijsku odbranu nasipima i drugim zaštitnim objektima duž ugroženih područja.Vodena barijera 2.

2006. koji čini neppropusnu i sigurnu konstrukciju. To je jednostavan sklop metalnih nosača i vodotporne višeslojne ploče. Slika 2. za zaštitu od proboja vode kroz nasip. postavljaju se kuke koje služe za vešanje membrane.. GEOMEMBRANE ZA ZAŠTITU NASIPA OD PROCEĐIVANJA Svako proceđivanje kroz telo nasipa dovodi do zasićenja nasipnog materijala. Membrana se po vešanju spušta duž kosinu i utegama se osigurava prijanjanje na površinu. što omogućava duži vek trajanja. Postavljanjem metalnih nosača formira se odbranbena linija.5 do 1m Na slici 2. Ova vrsta barjera je obično širine 1m. Ekološka Istina / Ecological Truth. Box barijera je našla svoju izvrsnu primenu i za izgradnju čvrstog jezgra nasipa i služi kao drenaža u telu nasipa.). šljunak... zemlja. kuka. Osnovni elementi vodene barijere: -metalni nosač sa mogućnošću sklapanja od pocinkovanog čeličnog lima. Dimenzija vodonepropusne ploče je 610 x 2000mm. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Na slici 1. zatim za pregrađivanje manjih vodotokova kod izgradnje potrebnih hidrotehničkih objekata. 391 . Koristi se za zaštitu od poplave. za zaštitu proceživanja voda kroz nasip. je na bazi gabionskih konstrukcija izrađenih od visokokvalitetne pocinkovane mreže. tako da nema ni donjeg sloja tj.EkoIst' 06. -membrana sa PVC prevlakom. a ima primenu i vojne svrhe. je primer postavljene box barijere.) Svi ovi elementi su izgrađeni od kvalitetnog materijala. 06. dna ni ¸poklopca¸ koji se puni raspoloživim materijalom (pesak. je data skica izgleda vodene barijere. što ugrožava stabilnost same konstrukcije nasipa jer dolazi do ispiranja materijala.. – 07. Montaža je vrlo jednostavna. laguna ili kanala. -višeslojna ploča koja je višeslojna.. 04. Raymak iymeđu nosača yavisi od visine zaštite koju želimo postići. a pogodan je i za izradu privremenih bazena. otpaornost na habanje i korišćenje u više navrata. Box barijera se sastoji od skupa više ćelija obloženih geotekstilom. dužine 5 ili 10m a visine od 0. Koristi se za brzi izgranju ili nadvišenje odbranbenih nasipa. BOX BARIJERA Ova vrsta prepreke od nadiranja visokih voda u zaleđe. prekrivene geomembranom. Na gornji deo ove vodonepropusne ploče koja je višeslojna. -pribor za pričvršivanje (utega.

kao i od mogućnosti društva da pospeši odbranu od poplava pronalaženjem i uvođenjem novih. svaka vrsta obaloutvrde zahteva određenu čvrstinu. Ekološka Istina / Ecological Truth. 2006. Nakon učvrščivanja i vezivanja tla od strane zeljastih biljaka na zemljištu se lakše sade visoke biljke. upija vodu. setvom omaškom.EkoIst' 06. čepiranjem. i više puta se koriste. Slika 4. puteva ili železnica. osiguranje pristupa gradilištu i izgradnja privremenih saobraćajnica je veliki problem jer treba obezbediti stabilizaciju slabo nosivog tla. hidrosetvom. i u tim prilikama treba u kratkom vtremenskom intervalu organizovati promet saobraćaja. Trake se ugrađuju na preklop od 0. pogotovu čvrstinu površinskog sloja zemljišta.postavljanje geomreže Kao što je na slikama prikazano. Na plavnim podruljima veliki deo odbranbenih linija nije lako dostupan jer je podloga sa visokim stepanom vlage i vrlo male nosivosti. 2005a). što praktičnijih i rentabilnijih sredstava. spremnosti i organizovanosti službe za odbranu od velikih voda. Dimenzije su 50m x 4m. 392 . Trake geomembrane se čeličnim klinovima pričvršćuju na kruni nasipa i spuštaju niz pokos. tako da je spuštanje jednostavno. 06. Geomreže svojom krutošću omogućuju prenos opterećenja na veću površinu. – 07. ZAKLJUČAK Stepen zaštite od poplave zavisi najpre od prirodnog uticaja. drveće i grmlje.5m što daje sigurnost i nepropusnost pod pritiskom sile vode. nasipima. Biljni pokrivač se formira na bedemima. jednostavno se postavljaju i uklanjaju. Širina traki je 4m dužine 5-10m.. Formiranje biljnog pokrivača postiže se sadnjom biljaka. GEOMREŽE ZA PRISTUP UGROŽENOM PODRUČJU Reševajući različite geomehaničke probleme pri izgradnji hidrozehničkih objekata. Na kraju membrane se nalazi uteg koji osigurava pravilno postavljanje. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Za sprečavanje proceđivanja i osiguranja stabilnosti nasipa može se primeniti vrlo jednostavan način koji ima za osnovu armiranu geomembranu. koristi je za svoje potrebe. postavljanjem travnog tepiha. veže je po dubini zemljišta svojim korenovim sistemom. 04. sadnjom rizoma (Stavretović &All 2005. Po pravilu bi trebalo da su nasipi održavani i zatravljeni. Kao brzo i jednostavno rešenje pokazali su se geomreže.

S. (2005): “Metode biotehničke sanacije deponija pepela i šljake”.. Zbornik radova naučno stručnog skupa o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine..EkoIst' 06. Cokić. ISBN 86-80987-31-X. Čeran. 04. N. Manjasek. V. Obrenovac Stavretović.6 Građevinska knjiga.. Tehničar br. "Ekološka istina 2005"... Cokić. Beograd. Bor 3. Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije. Beograd. Z. 393 .. 2.. Kisić. Stavretović.. D. J. Šević. Ekološka Istina / Ecological Truth. Z. Termoelektrane «Nikola Tesla» Obrenovac. – 07. T. Zarić. Šević. 06. M. LITERATURA 1. Zbornik radova Prvog savetovanja o deponijama pepela i šljake termoelektrana. 2006. Društvo građevinskih inženjera i tehničara. (2005a): “Hidrosetva i njena upotreba u rekultivaciji degradiranih površina“. N. 386-390. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ne treba zaboraviti činjenicu da je nivo podzemnih voda uvek niži na mestima gde postoji vegetacija u odnosu na mesta gde je nema.

U Uređaju za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV) u Subotici često dolazi do prekomernog razvoja vlaknastih bakterija što ometa procese prečišćavanja. Ključne reči: aktivni mulj. The aim of the study was to test how starch affects biological parameters of activated sludge in experimental conditions. Preliminary results showed that starch causes filamentous grow. i 2006. godine u Laboratoriji za kontrolu kvaliteta otpadnih voda JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica urađeno je više eksperimenata sa aktivnim 394 . kada se jave u velikom broju. biološka analiza. 2006). – 07. 2006). 2006. 04. pa je ispuštanje skroba zakonski ograničeno samo ukoliko količina taloživih materija pređe dozvoljene vrednosti. Cilj rada je bio da se ispita uticaj skroba na biološke parametre aktivnog mulja UPOV Subotica u laboratorijskim uslovima. smatra se da predtretman industrijskih voda nije neophodan ukoliko one od komunalnih odstupaju samo u povećanim koncentracijama organskih materija (Dalmacija. without affecting floc morphology and normal development of Protozoa. Ekološka Istina / Ecological Truth. ne narušavajući morfologiju flokula i ne ometajući razvoj Protozoa. otežavaju taloženje mulja i njegovo odvajanje od vodene faze. bez prethodnog tretmana. Nikolavcic et Svardal. što potencijalno dovodi do poremećaja u procesu prečišćavanja (Mešter Trungel. takođe ispušta u javnu kanalizaciju.yu IZVOD: Industrijske vode zbog svog sastava i dinamike ispuštanja dovode do poremećaja u radu uređaja za biološko prečišćavanje aktivnim muljem. Abundance of filamentous bacteria often causes settling problems in Wastewater Treatment Plant (WWTP) of the town Subotica. 2000).EkoIst' 06. često se dovodi u vezu sa prisustvom nutrijenata poreklom iz industrijkih voda (Eikelboom. experiment. skrob ABSTRACT: Composition and emission dynamics of industrial wastewaters cause disorders in activated sludge wastewater treatment processes in plants designed for treatment of domestic wastewaters. Preliminarni rezultati pokazuju da skrob favorizuje razvoj vlaknastih formi. Pri tome treba imati u vidu složene ekološke odnose koji su prisutni u zajednici aktivnog mulja i činjenicu da su variranja u kvalitativnom i kvantitativnom sastavu industrijskih otpadnih voda znatno veća nego kod otpanih voda iz domaćinstava (Dalmacija. koje. Problem pojave vlaknastih bakterija. Međutim. 2000). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja UTICAJ SKROBA NA KVALITET AKTIVNOG MULJA U UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI Žika Reh JKP„Vodovod i kanalizacija“ Subotica reh@eunet. Otpadna voda većeg dela subotičke industrije se. Opštinskom Odlukom o javnoj kanalizaciji (Službeni list Opštine Subotica 39/2001) propisani su normativi za ispuštanje otpadnih voda. eksperiment. 06. Kewords: activated sludge. starch UVOD Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici je predviđen za tretiranje komunalnih otpadnih voda i obuhvata mehaničko i biološko prečišćavanje. Tokom 2005. biological analysis. 2000). 2000. pri čemu nije dozvoljeno ispuštanje štetnih i toksičnih materija (Mešter Trungel.

2 g/dm3 i pitka voda kao kontrola) i gajen više dana. Poređenje sa drugim supstratima pokazuje da hranljivi bujon (Sl. REZULTATI I DISKUSIJA Ispitivanje bioloških parametara aktivnog mulja gajenog u prisustvu različitih supstrata u laboratorijskim uslovima. Pri tome je u svakom sudu bilo 10% recirkularnog mulja i 90% supstrata. Ekološka Istina / Ecological Truth. 04. Merenja mikroorganizama su urađena uz pomoć softvera za obradu fotografija. na temperaturi od 22 do 25 ºC. Indeks filamentacije u medijumu sa skrobom se tokom prvih 10 dana povećavao. Nematoda i Rotifera). 06. 1-C) iako na osnovu bioindikatorskih organizama dovodi do preopterećenosti sistema. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja muljem (Reh.EkoIst' 06.2 g/dm3. iz kanala kroz koji protiče recirkulacioni mulj neposredno pre ulivanja u aeracione bazene. procenu broja slobodnih ćelija. konzumna surutka u prahu “Mlekara Subotica”. Isto tako. dok je kod ostalih medijuma konstatovano smanjenje brojnosti vlaknastih bakterija. Uzorci aktivnog mulja prikupljeni su standardnim tehnikama koje se koriste u biološkoj analizi aktivnog mulja (Eikelboom. uz dezintegraciju flokula. 2006. hranljivi bujon “Torlak” 2g/dm3. Razlog tome je verovatno činjenica da su hranljivi bujon i surutka medijumi bogati raznovrsnim nutrijentima. 2000). što omogućava raznovrsnost mikroorganizama. uz stalno praćenje bioloških parametara. Materijal je fotografisan uz pomoć digitalne kamere. kvalitativni i kvantitativni sastav bioindikatorskih organizama (Protozoa. Mulj je zatim izlagan različitim supstratima (rastvorljivi skrob “Merck-Alkaloid”. ali ne dovodi do bujanja vlaknastih bakterija (Sl. 1-D). 395 . – 07. 2006) u kojima je aktivni mulj iz UPOV Subotica tretiran različitim nutrijentima i uzorcima industrijskih otpadnih voda i gajen u laboratorisjkim uslovima. Cilj rada je bio da se ispita uticaj skroba na kvalitet aktivnog mulja UPOV Subotica u eksperimentalnim uslovima. pokazalo je da skrob u laboratorijskim uslovima favorizuje vlaknati rast (Sl. kao i identifikaciju vlaknastih bakterija (na diferencijalno obojenim preparatima po Gramu i Neisseru). zbog čega su pojedini sojevi vlaknastih bakterija u kompetitivnoj prednosti. dok je skrob medijum koga mnoge bakterije teško metabolišu. MATERIJAL I METODE Eksperimenti sa aktivnim muljem su obavljeni u biološkoj laboratoriji UPOV Subotica. ne dovodi do povećanog razvoja filamentoznih formi. 1-B). uz aeraciju pomoću akvarijumske pumpe u staklenim sudovima od 1 dm3. Biološki parametri su praćeni narednih 30 dana Analiza je obuhvatala ocenu morfologije flokula. surutka u prahu. stepen vlaknastog rasta. snižavanjem pH vrednosti favorizuje razvoj gljiva i slobodnih ćelija.

2006. Ekološka Istina / Ecological Truth. obojeno po Gramu 396 . C-hranljivi bujon. – 07.EkoIst' 06. 04. 06. D-surutka) Slika 2 – Sphaerotilus natans – vlaknasta bakterija u preparatu aktivnog mulja gajenog 7 dana u rastvoru skroba (2g/dm3). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Slika 1 – Mikroskopske fotogafije akivnog mulja gajenog 7 dana u različitim supstratima (A-pitka voda. B-skrob.

Burger. iako ne spada u toksične supstance. Dalmacija. 2006. činjenica da je skrob uzrokovao povećanje stepena filamentacije je indikativna. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. Međunarodna konferencija Otpadne vode. kako bi se ispuštanje skroba u javnu kanalizaciju svelo na minimum i na taj način smanjile smetnje koje vlaknaste bakterije izazivaju u Uređaju za prečišćavanje otpadnih voda. Bez obrira na to što se ova bakterija u UPOV Subotica javlja samo povremeno i nije dominantna (Burger.EkoIst' 06. Subotica). 2006. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. B. 107112 Reh. str. Subotica). B. 191-328 Eikelboom. potrebe i značaj bioloških analiza u kontroli rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. ur. 2006. Water Science and Technology Vol 41 No 9 pp 251– 258 Obradović. (2006): Iskustva u primeni opštinske Odluke o javnoj kanlizciji u Subotici. O. (2000): Process Controll of Activated Sludge Plants by Microscopic investigation. 2006. E.. Subotica). (2006): Mikrobiološka karakterizacija aktivnog mulja Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici.. IWA Publishing. što bi trebalo uzeti u obzir prilikom donošenja zakonske regulative. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. (2006): Interaktivni pristup biološkoj kontroli aktivnog mulja u Uređaju za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. Petrović. LITERATURA Burger. pri čemu značajnije ne narušava zajednicu Protozoa i ne utiče znatno na morfologiju flokula. V. (2000): Kvalitet prečišćenih otpadnih voda. B. 2) je pokazala da među filamentima dominira Sphaerotilus natans. Novi Sad. 99-102 397 . str. Svardal. ZAKLJUČAK Eksperimentalni podaci pokazuju da skrob favorizuje vlaknasti rast u aktivnom mulju. komunali čvrsti otpad i opasan otpad (36. bakterija koja uzrokuje nabujavanje mulja i predstavlja veliki problem u mnogim prečistačima u svetu. ne može smatrati biološki bezazlenim jer značajno utiče na procese prečišćavanja. Ž.. K. Međunarodna konferencija Otpadne vode. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Identifikacija vlaknastih bakterija (Sl. 2006. London Mešter Trungel. 04. str. Ekološka Istina / Ecological Truth. (2000): Biological treatment of potato-starch wastewater – design and application of an aerobic selector. str. A. B. in: Kontrola kvaliteta voda u okviru upravljanja kvalitetom. 71-74 Nikolavcic. str. uz napomenu da je u laboratoriji nemoguće u potpunosti simulirati uslove koji vladaju u kompleksnom sistemu kao što je uređaj za prečišćavanje otpadnih voda. D. Zato se. 2006).. 95-98 Dalmacija. Međunarodna konferencija Otpadne vode. To podrazumeva i neophodne promenu tehnoloških procesa u prehrambenoj industiji i uvođenje obaveznog predtretmana otpadnih voda. Međunarodna konferencija Otpadne vode. Petković. – 07. (2006): Iskustva. Subotica). B. 06.

odnosno fizičke karakteristike i biodiverzitet flokula mulja zavistan od načina aeracije i koncentracije rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu. biodiverzitet ABSTRACT: The wastewater in the wastewater treatment plant of town Subotica has treated with mechanical and biological methods. that`s how they treated the wastewater. Proces prečišćavanja otpadne vode aktivnim muljem je najčešći način prečišćavanja otpadne vode zagađene organskom materijom. dipl. the type of equipment and the technology of managing the process of wastewater treatment. koje svojim ekstracelularnim enzimima razgrađuju organsku materiju iz vode vršeći ujedno i njeno prečišćavanje. self-cleaning. tipa uređaja i od tehnologije upravljanja procesom prečišćavanja pri čemu je obezbeđivanje dovoljne koncentracije kiseonika za razvoj i diferencijaciju mikrofaune aktivnog mulja od presudnog značaja. The activated sludge consists a big number bacterias. The biologic method takes place in aeration tanks by aerob method of the activated sludge. and it`s based on the fundamental characteristics of the water. physical characteristics and biodiversity of flocs of sludge. 2006. ekosistem aktivnog mulja čine Protozoe i neke Metazoe. a zasniva se na fundamentalnom svojstvu vode. activated sludge. providing enough oxygen concentration for the growth and the differentiation of the microfauna of activated sludge is the mostly important. 06. which with their ecstracellular enzims unbuild organic materias from the water. Osim bakterija. Cilj rada je da prikaže da je kvalitet aktivnog mulja. Growth of the sludge ecosystem depends on the quality of the influent.co. procesu samoprečišćavanja. the ecosystem of activated sludge consist Protozoas and some Metazoas. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja PROBLEMI OBEZBEĐIVANJA OPTIMALNE KONCENTRACIJE KISEONIKA I POSLEDIČNA SLIKA AKTIVNOG MULJA NA UREĐAJU ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI PROBLEMS OF PROVIDING THE OPTIMAL OXYGEN CONCENTRATION AND THE STATUS OF ACTIVATED SLUDGE IN THE WASTEWATER TREATMENT PLANT OF TOWN SUBOTICA Bojana Burger. Keywords: oxygen concentration. Razvoj ekosistema mulja zavisi od kvaliteta ifluenta. biodiversity UVOD Gradski uređaj za prečišćavanje otpadanih voda u Subotici kontinualno radi od 1975. The treatment of wastewater with activated sludge is the oftenest way to treat the wastewater which contents organic materias. Ključne reči: koncentracija kiseonika. 04. godine. mostly aerob bacterias. Mehaničko prečišćavanje podrazumeva prolazak otpadne vode kroz sistem 398 . The aim of this study was to introduce the quality of activated sludge. aktivni mulj.EkoIst' 06. aerobnom metodom aktivnog mulja. Naime. Ekološka Istina / Ecological Truth. Except bacteria`s. uglavnom aerobnih. – 07. biolog JKP “ Vodovod I kanalizacija “ Subotica e-mail:berke@tippnet. Biološko prečišćavanje se odvija u aeracionim bazenima. aktivni mulj je tvorevina izgrađena od velikog broja bakterija.yu IZVOD: Prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda na gradskom uređaju za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici se obavlja mehaničkim i biološkim putem. which depends of the method of aeration and the concentration of dissolved oxygen in the aeration tank.

( Burger. bakterija. – 07. 04. Koncentracije kiseonika se kreću od 0 do preko 8. Na osnovu literaturnih podataka je prihvaćeno da optimalna koncentracija rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu iznosi između 2. Od izvanrednog značaja za proces prečišćavanja je da flokule mulja budu dobrih osobina. sekundarno prečišćavanje se obavlja u aeracionim bazenima i podrazumeva mešanje otpadne vode. peskolova. što podrazumeva određena fizička svojstva flokula.0 mg/l u uslovima velikih atmosferskih padavina. i pored automatskog upravljnja koncentracijom kiseonika. Obradović. ukupne zapremine 2560 m3. ali i za što potpuniju separaciju vode od mulja u naknadnim taložnicima. Biološko. dolazi do velikih odstupanja. dok se deo izbacuje na deponiju mulja. Aeracioni bazen je dvokomorni objekat širine 20 m. postojanost. Naime. Aktivni mulj je flokulantna tvorevina izgrađena iz aerobnih mikroorganizama. Protozoa i Metazoa. 2005 ).0 i 2. REZULTATI RADA Kontinualno praćenje koncentracije rastvorenog kiseonika na fiksiranom WTW oksimetru pokazuje velika variranja. odnosno od mesta uliva otpadne vode. Ekološka Istina / Ecological Truth. Sekundarno prečišćavanje se pretežno odvija pod aerobnim uslovima i zato je optimalna aeracija jedan od značajnih faktora za efikasnost ovog postupka. kao višak mulja. Aeracija u bazenima se sprovodi uvođenjem komprimovanog kiseonika na dno bazena. uključujući i mesta uliva recirkularnog mulja. Dakle mehurići kiseonika sa dna bazena isplivavaju na površinu i tako dovode i do potpunog mešanja otpadne vode sa muljem. odnosno dubinski. 399 . dužine 40 m i dubine vode 3. Metazoa i filamentoznih bakterija. delimično prečišćene vode i mulja. 2006 ).EkoIst' 06. Odvajanje vode od mulja se obavlja u naknadnim taložnicima odakle se deo mulja vraća u aeracione bazene kao recirkularni mulj. Od posebne važnosti predstavlja razvoj populacije končastih bakterija u aktivnom mulju obzirom da prevelik rast ove posebne grupe mikroorganizama često uzrokuje penušanje. Kvalitet bioaktivnog mulja se na uređaju svakodnevno prati i procenjuje fizičko hemijskim i biološkim metodama kontrole. verovatno usled priliva vode i mulja različite organske opterećenosti. mastolova i predhodnog taložnika. sa enzimima mikroorganizama i kiseonikom. oblik. čvrstinu. veličinu. oksidacije i redukcije na kojima se zasniva otklanjanje organskih otpadaka iz vode. Otpadna voda se uliva u aeracione bazene iz predhodnog taložnika. Dobro razvijena i zdrava mikrofauna aktivnog mulja je osnovni preduslov za uspešno izvođenje procesa degradacije. 06. do izliva smeše otpadne. Koncentracija kiseonika u bazenima se kontinualno prati fiksiranom sondom WTW oksimetra na izlivu vode iz aeracionih bazena. 2006.5 mg/l O2. dok se povremeno vrši kontrola koncentracije kiseonika u bazenima po dužini. kao i kvalitativan i kvantitativan mikrobni sastav. a takođe se u bazene uliva i recirkularni mulj na tri izvoda. U upotrebi su dva ovakva bazena. pri čemu biološki metodi podrazumevaju mikroskopski pregled flokula mulja i determinaciju prisutnih Protozoa. supstrata. hidrolize.2 m. naduvavanje i otežano taloženje mulja u naknadnim taložnicima kvareći i umanjujući efekat prečišćavanja ( Petrović. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja rešetki ( grube i fine ).

( Slika 1.microstoma Slika 2.0 mg/l. Ona je subdominantan oblik. Veličina končastog rasta je najčešće okarakterisana maksimalnom vrednošću po Jenkinsovoj skali subjektivne procene filamentoznog rasta. uglavnom se javlja u manjem broju. 2006 ). 1972 ).0 mg/l ( Bick. Vorticella microstoma je polisaprobna Peritricha. Slika 1. Takođe se često sreću jedinke bez stalka. Takođe je prilagođena širokom rasponu koncentracije kisonika od 0. često se nalaze jedinke loše kondicije. Burger.). Mikroskopska analiza aktivnog mulja se na uređaju obavlja svakodnevno pregledom svežeg mulja sa mesta suprotnom od uliva ifluenta odmah nakon uzorkovanja iz bazena. ali sa razvijenim posteriornim cilijama. Među velikim brojem prisutnih jedinki Vorticella microstoma. 04. neaktivne. 1972 ). ) Živi pričvršćeno za flokulu mulja.EkoIst' 06. ( Burger. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Merenjem koncentracije kisonika prenosnim oksimetrom po dužini bazena su pokazala da je u bazenima koncentracija kiseonika ispod 0.5 mg/l u oko ¾ zapremine bazena. – 07. Petrović. međutim je jedina Protozoa koja je povremeno prisutna u jednakom broju kao sesilna V. dok se nedostatak kisonika na fiksiranom oksimetru očituje tek povremeno. U mulju su najčešće i najdominantnije prisutne polisaprobne vrste koje se lako adaptiraju različitim uslovima sredine. Flokula mulja obrasla V. Najdominantnije prisutna 400 . Petković. Biodiverzitet aktivnog mulja nije velik i predstavljen je malim brojem vrsta u velikom broju jedinki. zatvorenih peristoma i nepokretnih treplji. Ekološka Istina / Ecological Truth. odnosno koja se javlja u vrednostima izraženim u 103 jedinki u ml uzorka. U bioaktivnom mulju su ove jedinke najdominantnije prisutne cilijatne Protozoe. TIP 021 N Aspidisca costata je cilijatna protozoa životom vezana za površinu flokule gde “brsti” prisutne bakterije.U ishrani koristi bakterije i male alge. Dakle. 2006. slobodnoplivajuće “telotrihe” karakteristične za uslove nedostatka kisonika i visoke koncentracije ugljen dioksida ( Bick.1 – 12. 2006. 06. Razvija se pri velikom rasponu u koncentraciji kiseonika od 0 do 12. Pričvršćene cilijate u opsegu od 80% ukupne brojnosti u populaciji mikrofaune karakteristično je i za neravnomerno opterećenje u sistemu ( Obradović. microstoma. uključujući i varirianja u koncentraciji kiseonika. najvećom zapreminom bazena vladaju gotovo potpuno anaerobni uslovi.

( 2006. ) Indikacije razvoja ove bakterije su: prisutne lako biorazgradive komponente u ifluentu. Mikroskopski pregled mulja pored slike trenutnih uslova nam pokazuje i tendenciju. Petrović. LITERATURA 1. Usled nemogućnosti obezbeđivanja idealne sredine u pogledu sastava otpadne vode. Obradović. 2006. 107-112 Eikelboom. B. Kvalitet ifluenta koji se uliva na gradskom uređaju je veoma promenljiv i određen kvalitetom otpadnih voda industrije. 3. ( 2000. 95-98 Bick. Kvalitet voda III – 3 ( ISSN 1451-5571 ). Burger. pp.): Filamentozne bakterije aktivnog mulja – problem biološkog prečišćavanja otpadnih voda. Otpadne vode. O. Bioaktivni mulj je sredina velikih amortizacionih mogućnosti i veoma dugo odoleva različitim negativnim uticajima. World Health Organization. 24-26 Burger. pp. pp. 04. često sadržeći krajnje nepovoljne i toksične materije za razvoj mikrosveta. V. – 07. D.EkoIst' 06. posebno končastim bakterijama koje svojim velikim površinama mogu da obezbede dovoljno kiseonika za svoj razvoj. ( 2005. ( 2006 ): Iskustva. H. Petković. Sprečavanjem nastanka anaerobnih uslova bi se verovatno u mnogome promenila slika bioaktivnog mulja i omogućio bi se razvoj osetljivijim vrstama koje bi imale i svoj doprinos u procesu prečišćavanja. 06.. Petrović. 2.. Geneva Obradović. Na postrojenju se ova bakterija razvija u veoma velikom broju uzrokujući sluzavost mulja... O.). London 401 .): Mikrobiološka karakterizacija aktivnog mulja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. komunalni čvrsti otpad I opasan otpad ( ISBN 86-82931-17-6 ). Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja bakterija je Eikelboom – ov TIP 021 N. potrebe i značaj bioloških analiza u kontroli rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. ( Slika 2. 5. Ekološka Istina / Ecological Truth. nedostatak nutritijenata uključujući i kiseonika i kompletno mešanje vode u aeracionim bazenima. V. B. u bazenima vladaju uslovi nedovoljne aerisanosti što pogoduje razvoju samo nekih mikroorganizama. ( 1972 ): Ciliated Protozoa. u rukovođenju procesom prečišćavanja se pažnja treba posvetiti obezbeđivanju ujednačene koncentracije rastvorenog kiseonika po celoj zapremini bazena. ZAKLJUČAK Uprkos stalnom dovodu kiseonika. 2000. pravac razvoja mulja. IWA Publishing. A. Otpadne vode. 4.): Process Controll of Activated Sludge Plants by Microscopic investigation. Ovakav prevelik rast ove bakterije umnogome otežava separaciju vode od mulja u naknadnim taložnicima izazivajući nabujavanje i isplivavanje mulja ( Eikelboom. komunalni čvrsti otpad i opasan otpad ( ISBN 86-82931-17-6 ).

EKONOMIJA I STANDARDIZACIJA) ECOLOGICAL MANAGEMENT .E7 EKOLOŠKI MANADŽMENT (PRAVO.

koji se mogu neiscrpno i besplatno koristiti prilikom obavljanja ekonomskih aktivnosti. privreda mora promeniti svest o neograničenosti prirodnih resursa. . develops marketing with the function of consumer education. technology. Ekološki faktor u savremenoj civilizaciji sve više postaje odlučujući faktor u pslovanju preduzeća i opstanku prirode i društva. Ključne reči: menadžment. .aktivno se odnosi prema ljudskim resursima. 2006. Ciljevi uspešnog razvoja preduzeća moraju se povezivati sa uspehom ekološkog menadžmenta i ukupnog održivog ekonomskog razvoja.podiže stepen održivosti ekonomskog razvoja preduzeća i društva u celini. . utiče na malu potrošnju energije. – 07. pored uobičajenih problema koje nosi svaka privreda zbog svojih specifičnosti.vodi racionalnijoj upotrebi resursa. povezivanje ekologije i ekonomije sadrži. pored ekonomske odgovornosti i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta života. development UVOD Tranzicija postsocijalističkih zemalja. razvoj ABSTRACT: The development of ecomanagement system should be understood as a social process which by its realisation leads to and transforms the traditional management in an enterprise in the way which: raises the level of sustainability of economical development of the enterprise and the society as a whole. nosi i dodatan teret odgovornosti sadašnjih generacija prema zaštiti životne sredine. Vranje e-mail: gogan1@ptt.povećava kvalitet života. naročito onih koji su taj proces završili.razvija marketing u funkciji obrazovanja potrošača. 06. 405 . ekologija. raises the quality of life. pokazuje da privrede tih zemalja. Iz tih razloga.EkoIst' 06. . Srpska tranzicija pokazuje da se strategija održivog razvoja i koncept ekološkog menadžmenta sprovode parcijalno.yu IZVOD: Razvoj ekomenadžment sistema trebalo bi shvatiti kao društveni proces koji svojom realizacijom dovodi i transformiše tradicionalni menadžment u preduzeću na način koji: . ecology. it has an active approach to human resources. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKOLOŠKI MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA PREDUZEĆA ECOLOGICAL MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF ENTERPRISE Mr Gordana Mrdak Viša Tehnička Tehnološka Škola. Menadžment u našim preduzećima mora shvatiti da u savremenoj tržišnoj privredi. Key words: management. effects in low consumption of energy. 04. leads to rational use of resources. tehnologija. i to uglavnom u ekonomski uspešnijim preduzećima. Ekološka Istina / Ecological Truth.

2006. tj. zagađuje se prirodna sredina. koje su prve počele donositi najstrožije zahteve za čistu životnu sredinu. Narušavanje prirodnih vrednosti na ovaj način ukazuje da proizvodnotehnološki procesi nisu zaokruženi. . zagađivanja vodnih tokova. . odnosno u uvođenju čistih tehnologija. a zagađujuće tehnologije putem transfera prenosili u zemlje u razvoju. Time su najviše pogođene najrazvijenije zemlje. – 07. zadatak ekomenadžera je da pronađu mogućnost da jednom dobijene otpatke povratno usmere u ponovni proces upotrebe u obliku sekundarnih sirovina. 04.korišćenju svih otpadnih materijala kao sekundarnih sirovina.razvoju tehnoloških postupaka pročišćavanja otpadnih voda i gasova. čime izbegavaju zagađujuće tehnološke procese. 406 . Zemlje u razvoju. vodu i vazduh. vodi istovremenoj eksploataciji i ljudi i prirode. na osnovu prerade sirovina. osiromašivanju sirovinskih izvora koji su osnovni uslovi daljeg razvoja. Čiste tehnologije podrazumevaju praktičnu primenu naučnih otkrića. Da bi se ovo izbeglo. naučnoj. i da se javljaju sve veći otpaci koji narušavaju procese u ekosistemu. Preduzeće u svom razvoju nastoji da uz što manja ulaganja sredstava postigne što veće ekonomske efekte. Tehnologija koja ima za cilj razvoj proizvodnih procesa isključivo radi stvaranja profita. već uvoze čistije materijale. Zato se smatra da je područje ekomenadžmenta kompleksno sagledavanje pojava na tehnološkoj. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja a manje ukupnom privrednom sistemu preko sprovođenja zakonskih odredbi u ekološkoj oblasti. . Nivo tehnologije korišćenjem prirodnih dobara u prirodi izaziva menjanje fizičkih. gubitaka velikih površina. Ekološka Istina / Ecological Truth. Ekološko inženjerstvo pokušava da naučnim metodama i novim tehnološkim procesima zaštite životnu sredinu i racionalnije koriste prirodne izvore. Postalo je moguće da preduzeće ostvaruje visoki profit a da istovremeno smanjuje kvalitet životne sredine zagađujući zemlju. Indirektnim putem. Aktivnosti ekomenadžmenta se kreću u pravcu: . Zbog zagađivanja sredine počeli su se pojavljivati i sve značajniji ekonomski gubici uzrokovani sve većim problemima otpadnih materijala. ekonomskoj i društvenoj osnovi.EkoIst' 06. 06.praktičnog korišćenja savremenih metoda eksploatacije sirovina. metoda i sredstava koja osiguravaju najracionalnije korišćenje svih prirodnih izvora u cilju opšteg napretka društva i zaštiti životne sredine. Tehnološka rešenja nalaze se u uvođenju takvih tehnologija koje ne zagađuju životnu sredinu. čime se remeti ekosistem i nestaju ili se smanjuju pojedine biljne i životinjske vrste. prihvatajući stare tehnologije. U odnosu čoveka sa prirodom narušavaju se njene vrednosti iscrpljivanjem prirodnih dobara.uanpređenju i razvoju novih tehnoloških procesa gde se smanjuju ispuštanja u biosferu. Razvijene zemlje više ne uvoze i prerađuju sirovine na sopstvenom tlu. omogućavaju još brži razvoj razvijenih zemalja i transferom tehnologije prenose probleme zaštite sredine na svoje teritorije. EKOLOŠKO INŽENJERSTVO Prilikom korišćenja prirodnih dobara čovek sve više menja prirodu i utiče na prirodnu razmenu materije. ne vodeći pri tome računa o narušavanju ekosistema. hemijskih i bioloških uslova života i opstanka.

transformacijom otpadaka u neškodljive materije. zagađivanje vazduha putem kiselih kiša. Naučnotehnološki progres je bio usmeren na rešavanje otpadnih materija koje izlaze iz osnovnog tehnološkog procesa. prenos istih preko nacionalnih granica i kontinenata. 06. uvesti sistem kontrole istih i primenjivati sankcije prema zagađivačima. Razvojni projekti moraju biti konstruisani od strane stručnjaka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Pre uvođenja nezagađujućih tehnologija. U dosadašnjem razvoju nije bilo pomaka u delu primene nauke i tehnologije koja bi smanjila zagađenje životne sredine. Problem privrednog razvoja i kvaliteta životne sredine mora da se zasniva na optimalnom korišćenju prirodnih resursa i uvođenju tehnologija sa što manjim otpacima. ili uvode kompletno nove nezagađujuće tehnologije čiji je uticaj na životnu sredinu minimalan. Veliki broj fabrika puštan je u rad bez prethodnih rešenja za prečišćavanje otpadnih materijala. koji bi prethodno nalazili tehnološka rešenja koja eliminišu dalje pogoršanje stanja životne sredine. boljeg korišćenja sirovina i energije. 407 . To je dovelo do narušavanja prirodne sredine i preraslo lokalni karakter. Naučno-tehnički progres mora voditi računa o usklađivanju potrebnog proizvodnog razvoja i stanja životne sredine.EkoIst' 06. Menadžment preduzeća mora strogo poštovati propisane norme dozvoljenog zagađenja. 04. 2006. Ciljevi razvoja nauke i tehnologije moraju biti u korelaciji sa dugoročnim ciljevima društveno-ekonomskog razvoja. OPTIMALIZACIJA NAUČNO-TEHNIČKOG PROGRESA I ŽIVOTNE SREDINE Porast fizičkog obima proizvodnje uslovio je povećano zagađenje životne sredine. U izboru između ove dve mogućnosti treba izmeriti ukupne troškove ulaganja i efekte dobijanja. Ti podsticaji odnosili su se isključivo na unapređenje korišćenja sirovina i energije i na poboljšanja uslova rada. Na globalnom planu. Ona podrazumeva i recikliranje otpadnih tokova i njihovo ponovno vraćanje u proizvodni proces. kontrolu otpadnih materijala i primenu zakonskih propisa ih ove oblasti. na način koji bi za dato preduzeće bio najekonomičniiji. smanjenja stvaranja zagađenja i poboljšanja uslova rada. gde moraju biti uključene i posledice koje takav razvoj može da izazove u odnosu na kvalitet životne sredine. postji rizik da se problemi životne sredine prenesu na ekonomski razvoj i stabilnost i iskoriste za mnogobrojne manipulacije. Budući razvoj ne sme ugrožavati kvalitet životne sredine. Sam postupak uvođenja novih tehnologija podrazumeva mogućnost ugrađivanja delova tehnološkog procesa kojim se uklanjaju otpadne materije štetne po životnu sredinu. problemi životne sredine utiču na promenu klime. – 07. Ukoliko se ta međuzavisnost ne uredi optimalno. Ekološka optimizacija proizvodnje mora biti bazirana na naučno-istraživačkom radu u cilju poboljšanja njene efikasnosti. vraćanje otpadaka u proizvodnih proces reciklažm kao i upotrebom otpadaka u drugim proizvodnim procesima revalorizacijom. kao i upotrebu otpadnih materija u druge korisne svrhe. Na globalnom planu pojavila se opasnost narušavanja ravnoteže u biosferi. Ekološka Istina / Ecological Truth. potrebno je prikupiti podatke o nastajanju otpadaka i mogućnostima njihove ponovne primene.

pa je u tom smislu potrebno definisati društveni interes za kvalitetom životne sredine kroz norme i propise i obezbediti efikasan mehanizam za kontrolu njihovog poštovanja i rigorozne sankcije. 4. radi rešavanja problema zaštite životne sredine. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Eko-menadžment preduzeća mora razvijati metode i opremu za efikasnu kontrolu stanja životne sredine i potencijalnih izvora zagađivanja.. 2006. Blace 2001 dr Petar Hafner. Ekološka Istina / Ecological Truth. Nije potrebno isticati neophodnost rešavanja konfliktnih situacija nastalih povećanom proizvodnjom u odnosu na kvalitet životne sredine. 2003. ZAKLJUČAK U minulom periodu došlo je do višestrukog povećanja obima proizvodnje. Ekološki menadžment i marketing. opšti interes treba da dominira nad pojedinačnim. što je moralo da bude praćeno povećanjem količina otpadnih materija koje su ušle u životnu sredinu. 2. Takođe se mora obezbediti stručna kontrola razvojnih projekata sa aspekta rešavanja problema zaštite sredine u konkretnim projektima.. 3. dr Vidoje Stefanović. – 07. 1996. Ekonomske teme. 5. mora se insistirati na tome da kroz izbor tehnologije bude obezbeđena zaštita kvaliteta životne sredine. Naučno-istraživački rad se mora nadalje razvijati i to naročito hemijsko-inženjerske nauke. maksimalnog uključivanja svih u odlučivanju o razvoju i podeli odgovornosti. 04. dr Slobodan Pokrajac. 06. 1996. Kvalitet životne sredine opredeljuju društveni odnosi. teorija održivog razvoja mora biti zastupljena u smislu dugoročnog korišćenja i reprodukcije resursa.. usklađivanju društvenih ciljeva i kapaciteta životne sredine. 408 . 1999. Đorđević B. stepen razvijenosti proizvodnih snaga. Ideal i stvarnost ekomenadžmenta. Fakultet zaštite na radu. Eko-menadžment: između privrede i prirode. Niš. Privreda i životna sredina – ekonomska i ekološka međuzavisnost. Strategija održivog razvoja i ekomenadžment u preduzeću. kao i smanjivanju razlika u razvoju. Nikšić. Vukičević S. Niš. Što se daljeg proizvodnog razvoja tiče.EkoIst' 06. Sociološki pregled. mora razvijati proizvodnju adekvatno opremljenu za prečišćavanje tokova otpadnih materija i razvijati istraživačke. U prevazilaženju konflikata naučno-tehničkog razvoja i očuvanja životne sredine. ciljevi koje društvo ostvaruje. Beograd. Nauka tehnologija razvoj. Milošević B. konsultantske i projektne organizacije koje bi radile na optimizaciji svih proizvodnih procesa. 3. LITERATURA 1. br.

Današnji savremeni trendovi. 17500 Vranje. Today's contemporary trends as well as the way of operating and of communicating require a modern manager who will in addition to solving economical problems have to be familiar with the problems of environment as well. agriculture. u Rio de Žaneiru je održana Konferencija o stabilnom ili održivom razvoju i životnoj sredini. Vranje 3 Prirodno-matematički fakultet. zdrava hrana. UVOD Zaštita i unapređenje životne sredine je danas jedan od najvažnijih procesa koji zahteva različite apsekte upravljanja i znanja. kao i način poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadzera koji će pored ekonomskih problema biti upoznat i sa problemima životne sredine. Ekološka Istina / Ecological Truth. ekološki menadžment ABSTRACT: The protection and improvement of environment is one of the most important processes which requires different aspects of management and knowledge. healthy food. i koji ima dalekosežne posledice na opstanak čovečanstva. 06. K. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja EKO-MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE ECO-MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE Gordana Bogdanović-Dušanović1 Gordana Mrdak2 Radmila Trajković3 1 Viša tehnička-tehnološka škola. Vranje 2 Viša tehnička-tehnološka kola. and which has extensive consequences on survival of mankind. koji će pored rešavanja ekonomskih problema morati da bude upoznat i sa problemima životne sredine. – 07. 04. e-mail: gogan1@ptt. K. kao i sa osnovnim instrumentima i pravilima upravljanja u oblasti kako ekonomije. Ključne reči: održivost.Ovakav pristup životnoj sredini je danas preko potreban. a koji je takođe veoma važan za opstanak čovčanstva.Mitrovica Filipa Filipovića 20.EkoIst' 06. god. Održivost poljoprivrede U organizaciji Ujedinjenih nacija 1992. zagađenja životne sredine i iscrpljivanja resursa koji se koriste u proizvodnji hrane 409 . poljoprivreda. kako na mikro tako i na globalnom nivou. 2006.yu Lole Ribara bb. ecological management. tako i životne sredine. Na njoj je zaključeno da se čovečanstvo nalazi pred rastućim problemima povećanja broja stanovnika na planeti. Današnji savremeni trendovi kao i način poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadžera.Mitrovica IZVOD: Zaštita i unapređenje životne sredine je jedan od najvažnijih procesa koji zahteva različite aspekte upravljanja i znanja. Key words: sustainability.

U prilog tome Heitschmidt et al. Sauer (1956) tvrdio da se poljoprivreda razvija brzo. – 07. na koje čovek ne može uticati. UNICEF(United Nations Children `s Fund). koji su obnovljivi. regionalnom i globalnom nivou. održivosti i posledicama za budućnost. 410 . i dr. koja zadovoljava potrebe u makro. Danas je ipak u program stabilnog razvoja i održivosti uvrštena i poljoprivreda. jer postoje reakcije prirode u vidu prirodnih katastrofa.. Znamo da je poljoprivredna proizvodnja zasnovana na korišćenju bioloških resursa kao što su: zemljište. 2006. Opšti zaključak eksperata iz oblasti ekonomije i ekologije je da se prirodni izvori nekontrolisano iskorišćavaju. tvrdi da ono što čini stabilnim održivi razvoj danas. (1996) tvrde da je poljoprivredna proizvodnja održiva samo ukoliko istovremeno obezbeđuje i održivost biosfere u uslovima premanentnog rasta broja stanovnika. vodotokova i zemljišta između ostalog i radi proizvodnje hrane. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Tada je usvojena Agenda 12 pod nazivom . socijalno i životno pravo na balansiranu ishranu.. te da će ih ubuduće generacije naslediti potpuno degradirane i iscrpljene ( Bishop. sutra ne mora biti. sanitaciju. život u nenarušenoj životnoj sredini. čiji su između ostalog zaključci sledeći: . 1993). Ekološka Istina / Ecological Truth.i mikroelementima. 06. osnovnu zdravstvenu negu i obrazovanje. Holling (1993). vazduh. 04. 1993. bez negativnog uticaja na mogućnost zadovoljavanja potreba budućih generacija. Kulturnom razvoju čoveka prethodio je proces prilagođavanja prirode tj. Danas se čovečanstvo suočilo sa ubrzanim privrednim razvojem i primenom savremenih tehnologija zasnovanim na potrebama stanovništva i raspoloživih resursa koji ugrožavaju celokupnu biosferu. Ima i suprotnih tvrdnji. tako.zdrava životna sredina i stabilan (održiv) razvoj" koja je usvojena na lokalnom. ali ne i prilagodljivi svim novonastalim sintetskim jedinjenjima. koju moraju da magaciniraju. Scientific ana Cultural). Ovaj problem je naročito izražen u nerazvijenim zemljama. npr. što podržavaju sledeće organizacije: UNEP (United Nations Environment Program). neplanskim iskorišćavanjem neobnovljivih i obnovljivih resursa (Dovers and Handmer. Poljoprivreda je kao ljudska delatnost u nadležnosti FAO i to specijalnim programom pod nazivom .). Čovečanstvo je suočeno sa velikim brojem stanovnika koji se nesrazmerno uvećava i problemom nedovoljne količine hrane za njih. tako da mu s e obezbedi zdrav i produktivan način života.Svaki pojedinac ima fizičko. godine usvojena Madraska deklaracija o obezbeđenju hrane za svakog stanovnika na Zemlji. dok na drugoj strani razvijene zemlje imaju višak proizvedene hrane. vodu za piće. koji zadovoljava današnje potrebe čovečanstva. UNDP (United Nations Development Program). poput pesticida. voda. etike i ekonomije. Stabilno ili održivo iskorišćavanje živih resursa".. ekonomsko. Najveće iskorišćavanje prirodnih bogatstava po glavi stanovnika je mnogo veće u razvijenim zemljama nego u nerazvijenim. biljke. Održiva poljoprivreda predstavlja ekološku proizvodnju hrane za čoveka s aspekta zaštite životne sredine.FAO (Food and Agricultural Organization). Održiv razvoj podrazumeva svaki razvoj u očuvanoj životnoj sredini. bez ikakvog plana o stabilnom razvoju.EkoIst' 06. životinje i čovek. UNESCO ( United Nations Education. Zato je 1996. Tako je.

stepenu relativne nezagađenjenosti ruralnih područja. klimatski faktori. a da ne govorimo o upravljanju njome tj. karakteristike zemljišta. o eko-menadžmentu. štetočina i bolesti. očuvanja zdravlja i uvođenja novih industrijskih procesa. atmosfere i hisdrosfere. S druge strane nestabilnom razvoju poljoprivredne proizvodnje doprinose nepolodnost zemljišta. imao je pored negativnih konsekvenci na sveukupni tehnološki razvoj i nedovoljno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. etike i ekonomije. 411 . Obzirom na postojanje različitih mišljenja da održiva poljoprivredna proizvodnja je ona koja opstaje u nenarušenim uslovima životne sredine i koja može da zadovolji potrebe čovačanstva za hranom. a da ne govorimo o upravljanju njome tj. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja - Hrana mora da bude proizvedena korišćenjem efikasnih i ekološki ispravnih tehnologija. Evropskom regulativom podržala razvoj organske poljoprivrede. gajenje životinja i biljaka. Posebna vrednost održivog razvoja poljoprivredne proizvodnje je u širokoj primeni njenih dostignuća na svim poljima ljudske aktivnosti. đubriva. Primena organske poljoprivrede predstavlja postovanje principa plodoreda. s toga je i Evropska unija 1992. vazduha i voda. Problem očuvanja životne sredine dugo je bio zanemarivan. socijalni aspekti i dr. ZAKLJUČAK Problem očuvanja životne sredine dugo je bio zanemarivan. Naša zemlja pruža realne mogućnosti za razvoj organske poljoprivrede obzirom na uslove koje pruža a koji se ogledaju u njenom pedološkom sastavu. kao i neodgovarajuće korišćenje bioloških resursa koji izazivaju degradaciju ekosistema i ugrožavaju opstanak vrsta. 04. kojima se čuvaju i uvećavaju prirodni resusri. uticaji na biosferu. – 07. korišćenja prirodnih đubriva.EkoIst' 06. Poljoprivredna proizvodnja je moderna privredna delatnost zasnovana na principima efikasnosti. degradacija litosfere. Dosadašnji nedostatak planskog usmeravanja tehnološkog razvoja u našoj zemlji. o eko-menadžmentu. koji danas sve više postaje bitan deo upravljanja privredom u ekološkoj ekonomiji. a koji se koriste u gajenju biljnih i životinjskih vrsta. Sve pomenuto treba da obezbedi minimalno zagađivanje zemljišta. i dr. naročito u domenima izbora energije. 06. konkurentnosti. Danas rešenje ovog problema se vidi u organskoj poljoprivredi koja predstavlja poljoprivrednu proizvodnju bez ili sa vrlo malo pesticida. tržišnosti i dr. regulatora rasta i dodataka stočnoj hrani. Indikatori održivosti poljoprivredne proizvodnje su: čovek svojim aktivnostima. Ekološka Istina / Ecological Truth. koji danas sve više postaje bitan deo upravljanja privredom u ekološkoj ekonomiji. smanjenja troškova proizvodnje ljudske i stočne hrane . ekonomski uticaji. upotrebu prirodnih azotofiksatora (legumonosa) i biološku kontrolu korova. đubriva. god. raspoloživim prirodnim resursima. Drugim rečima održiva poljoprivreda zadovoljava kriterijume ekologije. primena veštačkih đubriva. 2006. Aktivnosti eko-menadžmenta u upravljanju poljoprivrednom proizvodnjom svode se na pravilan izbor mera koje akteri preuzimaju u delu procene realnih mogućnosti. klimatskim prilikama.

Appl. (1993): Contradiction in sustainbility. 217. C.. Ekološka Istina / Ecological Truth.EkoIst' 06.W. tj.. već i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta života. (1993): Investing in research for sustainability. 1395.O. Heitschmidt R. IL 49.O. In: W. 552. 04. LITERATURA 1. Mumford (Editors). 4. sustainability and biodiversity.Short R. poslovna strategija ekomenadžmenta mora imati i elemente etičnosti i zakonitosti. 22. Grings E. 2.L.E (1996): Ecosustems. Ambio. Chicago. Bishop R. 5. Ecol. Dovers R. 412 . 2006. Environ. 74. Handmer J.K. Thomas. M. Sauer. L. B. 2-3.S. 06. Sauer C. University of Chicago Press. Pored ostvarivanja ekonomskih ciljeva. 4. Man's Role in Changing the Face of the Earth.E. Journal of animal Science. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Primena ekoloških standarda kao i stimulisanje i destimulisanje proizvodnje i potrošnje.. sustainability and animal agriculture.S. 20.. 69. 3. Savremena tržišna privreda uslovljava povezivanje ekologijei poljoprivrede kao dela ekonomije i nosi ne samo ekonomsku. očuvanja životne sredine i smanjenje troškova uz ostvarivanje što većeg profita. (1993): Economic efficiency. mogu biti moćni instrumenti eko-menadžmenta.C. Holling C.Jr. 3. Conserv. (1956): The agency of man on the earth. 3. – 07.

a društvo koje u stvari poklanja samo deklarativnu pažnju etici nebi trebalo biti iznenađeno ukoliko njegove institucije budu napadnute od strane tih istih. a rasprostranjeno korišćenje informacione tehnologije stvaraju situacije u kojima je stadardna etika. jer najbolje znaju kako njihovi sistemi funkcionišu i kako su zaštićeni. samo je odraz ukupnog stanja u društvu. kriminal. a najveći broj devijacija nastaje upravo onda kad pravla ne postoje ili kad ljudi shvate da su pravila i regulative nešto nepravedno. especially ecological data from computers. internet. sa jakom memorijskom karticom i brzom razmenom podataka). Bussines Etic. Većina Ijudim u suštini želi da „Igra igru po pravilima". – 07. Specifičan etički kodeks u oblasti informatike koji bi otklonio ključne etičke dileme prisutne u ovoj oblasti ne predstavljaju luksuz. koji se ustvari štite istim onim 413 . hakeri. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja INFORMATIČKA ETIKA I PROFIL EKOLOŠKOG KOMPJUTERSKOG KRIMINALA INFORMATIC ETHICS AND PROFILE OF ECOLOGICAL COMPUTER CRIMINALITY Mišel Atanasov. Criminal Activities. U radu je konstatovano da glavna pretnja informacionim sistemima dolazi uglavnom od zaposlenih lica u raznim firmama. Ključne reči: ekološke informacije. Naročito u aktivnostima u oblasti kompjuterskog kriminala. Keywords: Ecological information. Specific etical codec`s in the area of informatics technologies is need. Oni na višim pozicijama „ne drže više monopol". 06. Internet. Dragoslav Gusković Tehnički fakultet Bor IZVOD: Kompjuteri i kompjuterske mreže kreiraju ogromne sive zone u kojima su linije između ilegalnog i ilegalnog (kriminalnog) ponašanja krajnje nejasne i neprepoznatljive. Codec`s should create procedures for protection against computer criminals and stilling data. a naročito ekoloških podataka iz računara. a rukdvodstva nisu u mogćnosti da spreče kriminal čak i od strane zaposlenih na najnižim nivoima. u čiji dijapazon spadaju i ekološki kriminal. a ujedno i od ovih vrsta krađa podataka. što je i razumljivo. Hackers UVOD Čovek je kroz istoriju demonstrirao svoju sklonost povinovanju dobrim pravilima i moralnim vodjama. poslovna etika... 2006.malim"da se bave ilegalnim aktivnostima. 04. ABSTRACT: Computers and computer networks create a huge grey zones in which lines between legal and illegal behavior are not clear and use of information technologies create situations in which ethics is crucial. Korumpirano rukovodstvo „proizvodi nepoštene zaposlene". Kodeks treba da posluži uspostavljanju smernica i procedura koje mogu odigrati značajnu ulogu u zaštiti od komjuterskog kriminala. pristrasno ili van običaja. i „jakima" i „slabima" i „velikim" i .EkoIst' 06. Ekološka Istina / Ecological Truth. not a luxury. a ujedno i ekološkog kompjuterskog kriminala koji je ustvari i pokrenut iz velikih računarskih centara i korporacija. već preku potrebu. It was observed and presented in this paper that threat to the information systems comes from employers in various companies. podjednako se otvara mogućnost u svim društvenim slojevima. because they know how the system works and how they are protected. krađa i friziranje ekoloških podataka. Sve masovnijim pojavljivanjem kompjutera u društvu (što rezultira sve većim padom njihove vrednosti na tržištu i pojavom sve savremenijih tipova. Talas komjuterskog kriminala.

a ona je najčešće nastala iz slike tipa gangstera iz doba prohibicije u SAD dvadesetih godina ovog veka. Međutim. Amateri Ovu grup čine lica uglavnom sa legalnim zanimanjem. Profesionalni kirminalci 1. koju su formirali filmovi i televizija. Ekološka Istina / Ecological Truth. pronevere.1. prevare. izdvojen je uži skup njegovh najpoznatijih i najrasprostranjenijih oblika. Međutim. on je ipak mnogo kompleksniji. narušavanje privatnosti. ali koja se povremeno upuštaju u kriminalnu delatnost.1. kao što su: kompjuterske krađe ekoloških podataka. Neki ga portretišu kao dva metra visokog džina. propaganda itd. po većini svojih kartakteristika pripada i ekološko-kompjuterski kriminal i krađa ekoloških podataka iz računarskih sistema od strane raznih grupacija iz kriminogene zone. suštinska razlika. učene. narušavanje privatnosti (institucija). falsifikovanje ekoloških podataka. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja vrednostima koje društvo podržava. Danas mnogi pišu ko je i kakav kompjuterski kriminalac. iz bogatog repertoara kriminala bele kragne. izuzev naziva nije postojala. pa i u našoj. i pored niza sopstvenih specifičnosti. Iz veoma širokog spektra izvršilaca krivičnih dela iz domena kompjuterskog kriminala moguće je grubo izvršiti podelu ovih lica u tri grupe: 1. ova kategorija smatrala karakteristikom kapitalističkog sveta. ja samo igram 'sistem9". a naročito velikih korporacija koji konstanto svojom tehnologijom prete da ugroze životnu okolinu i koji često zarad svojih interesa koriste usluge ovih grupacija. Profil kompjuterskog kriminala Većina ljudi ima stereotipnu sliku kriminalca.EkoIst' 06. 04. sabotaže. kao posebna grupa lica koja dobija na sve većoj brojnosti. Srbije. odavanje tajni.1.2. Iz tog razloga. 2006. Uglavnom su oni propisani Krivičnim Zakonom R. pa svako uprošćeno profilisanje može da bude varljivo i da odvede na sranputicu. međutim. Njihova struktura može imati sledeće karakteristike: a) Slabi i podložni pojedinci koji se uglavnom pruža mogućnost da nešto ukradu ili pronevere iz razloga što su elementi kontrole neefikasni.3 KRIMINAL BELE KRAGNE Naziv „kriminal bele kragne" je nastao u SAD gde je stekao široku upotrebu. jer mnogi delikti iz ove kategorije su postojali i postoje i kod nas. dok se u bivšim socijalističkim zemljama. iznude. – 07. ali su drigačije grupisani i nazivani.3. špijunaže. Ovakav vid kriminala je proizvod slabe ličnosti i slbih instrumenata kontrole. U sagledavanju problema kompjuterskog kriminala polazi se od pretpostavke da kategoriji kriminala bele kragne. 06. Hakeri. drugi kao elektronskog genija. već je to po njima sve deo igre pod izgovorom „Ja sebe ne vidim kao lopova. često se dešava da takvim licima (zbog 414 . Upravo zbog nedostataka informatičke etike kompjuterski kriminalci ne vide svoje aktivnosti kao kriminal.1. Amateri 1.

Kriminalne organizacije predstavljaju najviši organizovani oblik kriminalaca karakterističan po svojoj organizacionoj čvrstini. Organizovane grupe čine skupovi pojedinaca koji imaju zajedničke kriminalne interese. U ovim organizacijama tajnost predstavlja najznačajniji faktor opstanka. 2006. je uorganizacionom smislu ilustrativno prikazan piramidalan rast profesionalnog. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja njihovog slabog karaktera) manipulišu druge odobe uglavnom nekim obečanjima ili kakvim pretnjama. Slika 1.EkoIst' 06. Ovakav tip ljiudi se lako i redovno otkriva od strane nadležnih organa gonjenja. Te organizacije imaju lokalni karakter. c) Frustirani pojedinci predstavljaju lica koja u sebi uglavnom nose osećaj da su prevareni ili nepravedno zapostavljeni od strane firme ili pretpostavljenih u firmi. Ova lica uglavnom imaju bogato iskustvo i veliko znanje zbog čega predstavljaju izrazitu društvenu opasnost. Profesionalni kriminalci Profesionalni kriminalci. u grupama ili organizacijama čije ćemo opšte karakteristike ovde navesti. – 07. kako sama reč navodi. U većini slučajeva se tajnost svodi na tzv. Na slici 1. Individualni kriminalci. što se u javnosti često naziva i „Omerta“. 06. kocka. Ekološka Istina / Ecological Truth. Nastupaju samostalno i nezavisno u realizaciji svojih ciljeva. U organizacionim strukturama profesionalni kriminalci nastupaju pojedinačno (individualno). 415 . strogoj disciplini. hijerarhiji. 04.) ne ostaju neprimećeni i bitno utiču na ponašanje takvih lica. jer njihovi privatni problemi kao eventualni poroci (alkohol. Slika 2. su osobe kojima je jedno od glavnih ili često i jedino zanimanje bavljenje kriminalom. droga. „Zakon ćutanja“. počev od labavih udruženja pa do usklađenih organizacija sa određenim stepenom izgrađenosti strategije i taktike. b) Ljudi sa porokom. Mogu biti organizovane. život izvan sopstvenih finansijskih mogućnosti itd. poslušnosti i ličnoj lojalnosti koji