Ekoloska Istina 06 - Zbornik Radova

Tehniki fakultet Bor - Univerziteta u Beogradu Zavod za zatitu zdravlja ''TIMOK'' Zajear Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja-Zajear Drutvo
mladih istraivaa Bor
ZBORNIK RADOVA PROCEEDINGS
EkoIst '06
EKOLOKA ISTINA ECOLOGICAL TRUTH
Urednik / Editor Milan Trumi
Hotel ZDRAVLJAK - Sokobanja 04 07. 06. 2006. Srbija i Crna Gora
IZDAVA/PUBLISHER TEHNIKI FAKULTET U BORU-UNIVERZITETA U BEOGRADU TECHNICAL FACULTY BOR- UNIVERSITY OF BELGRADE ZA IZDAVAA / FOR THE PUBLISHER DEKAN / DEAN : Prof. Dr ZVONIMIR D. STANKOVI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK / EDITOR-IN-CHIEF Prof. Dr MILAN TRUMI CIP
- (13 ; 2005 ; ) Ekoloka istina, Eco Ist' 06 : zbornik Radova / [XIV nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine] [i] [XIX dani preventivne medicine Timoke krajine], 04-07. 06. 2006, Sokobanja = Ecological Truth : proceedings / [14th Scientific and professional Conference on Natural Resources and Environmental Protection] [and] [19th Days of Preventive Medicine of the Timok region] ; urednik, editor Milan Trumi. - Bor : Tehniki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006 (Bor : Grafomed). - 640 str. : ilustr. ; 25 cm Na vrhu nasl. Str. : Zavod za zatitu zdravlja ''TIMOK'', Zajear [i] Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja, Zajear [i] Drutvo mladih istraivaa, Bor. - Radovi na srp. i engl. jeziku. -Tira 350. - Napomene uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. - Registar. ISBN 86-80987-37-9 1. (19 ; 2006 ; ) ) - - b) - - COBISS. SR-ID 122339596
Bor, maja 2006.
Sponzor/ Sponsor: Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije The Minisrty for Science and Environmental Protection of the Republic of Serbia
EkoIst ' 06 XIV NAUNO-STRUNI SKUP O PRIRODNIM VREDNOSTIMA I ZATITI IVOTNE SREDINE 14th SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL CONFERENCE ON NATURAL RESOURCES AND ENVIRONMENTAL PROTECTION 1. Zatita i ouvanje prirodnih vrednosti / Protection and preservation of natural resources 2. Tehnologije, reciklaa otpada i stanje ivotne sredine / Technologies, wastes recycling and the environment 3. Ishrana i zdravlje / Nutrition and health 4. Poljoprivreda / Agriculture 5. Urbana ekologija / Urban ecology 6. Vodosnabdevanje i zatita voda / Water supply and protection 7. Ekoloki menadment (pravo, ekonomija i standardizacija) / Ecological management (Law, economy, standardization) 8. Ekoloka etika, ekoloko vaspitanje, NVO i ivotna sredina / Ecological ethics, ecological education, NGO and the environment 9. Odrivi turizam / Sustainable tourism XIX DANI PREVENTIVNE MEDICINE TIMOKE KRAJINE 19th DAYS OF PREVENTIVE MEDICINE OF THE TIMOK REGION 1. Socio-ekonomski model zdravlja u teoriji i praksi / Socio-ecological health model in theory and practice 2. Spreavanje i suzbijanje masovnih poremeaja zdravljasavremeni dometi / Prevention and eradication of massive health disorders- The latest developments 3. Mikrobi i ljudi (preplitanje makro i mikro sredine u svim oblastima ivota) / Microbes and people (interweaving of macro and micro environment in all spheres of life 4. Demografski procesi / Demographic processes POSEBNE SESIJE /SPECIAL SESSIONS 1. Naunoistraivaki projekti / Scientific and research projects 2. Nacionalni i lokalni ekoloki planovi / National and local ecological action plans 3. Nauni podmladak / Scientific youth
OKRUGLI STO / ROUND TABLE NAUNI ODBOR / SCIENTIFIC COMMITTEE Predsednik/President Prof. Dr Stevan Stankovi Geografski fakultet, Beograd S&M Zamenik Predsednika/Vice President Prof. Dr Dragana Niki Medicinski fakultet, Ni S&M lanovi/Members Prof. Dr Zvonimir D. Stankovi Tehniki fakultet, Bor S&M Dr. Predrag Jaki Prirodno matemat. fakultet, Kos. Mitrovica S&M Prof. Dr Hans Rudolf Pfajfer Univerzitet u Lozani, wiss Prof. Dr Jacques Yvon ENSG INPL Nancy, FrancE Prof. Dr Peter Feko VBTU Ostrava, Czech Republik Prof. Dr Edita Virikova TU Koice, Slovak Republik Prof. Dr Ivica Radovi Bioloki fakultet, Beograd S&M Prof. Dr Miodrag Miljkovi Tehniki fakultet, Bor S&M Prof. Dr Milan Antonijevi Tehniki fakultet, Bor S&M Prof. Dr Zoran S. Markovi Tehniki fakultet, Bor S&M Prof. Dr Milan Trumi Tehniki fakultet, Bor S&M Prof. Dr Dragana Vujanovi Farmaceutski fakultet, Beograd S&M Dr sci. Petar Paunovi Zavod za zatitu zdravlja, Zajear S&M Dr sci. Miodrag Todorovi Zavod za zatitu zdravlja, Zajear S&M Dr sci. Sinia Milutinovi CZPITI., Zajear S&M Prof. Dr Miloje obelji Vojnomedicinska akademija, Beograd S&M Prof. Dr Slobodanka Stankovi INEP, Zemun S&M Prof. Dr Tibor Halai Prirodno matemat. fakultet, Novi Sad S&M Doc. Dr Nenad Stavretovi umarski fakultet, Beograd S&M ORGANIZACIONI ODBOR / ORGANIZING COMMITTEE Predsednik/President Prof. Dr Milan Trumi Tehniki fakultet, Bor Zamenik Predsednika/Vice President Doc. Dr Grozdanka Bogdanovi Tehniki fakultet, Bor lanovi/Members Dragan Ranelovi, spec DMI Bor Ivona Paci DMI Bor Mr Miroslava Mari Centar za poljop. i tehnol. istra., Zajear Valentina Aleksi, dipl.ing Centar za poljop. i tehnol. istra., Zajear Mr sc med Predrag Marui Zavod za zatitu zdravlja, Zajear Dr med. Dijana Miljkovi Zavod za zatitu zdravlja, Zajear
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja
SADRAJ / CONTENTS
PLENARNO PREDAVANJE PLENARY LECTURE Dr Ljubinka Rajakovi ARSEN I ARSENOVA JEDINJENJA -UKLANJANJE ARSENA IZ VODE11 E1 Zatita i ouvanje prirodnih vrednosti PROTECTION AND PRESERVATION OF NATURAL RESOURCES Predrag Jaki RASPROSTRANJENJE KARBONATNIH STENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU DISTRIBUTION OF CARBONATE ROCKS ON BALKAN PENINSULA 13 Mihajlo Stankovi NOVI TAKSONI U SPECIJSKOM DIVERZITETU REZERVATA ZASAVICA NEW TAXONS IN THE SPECIES DIVERSITY OF THE WILDLIFE NATURE RESERVE OF ZASAVICA 18 Dejan Stojanovi, Sreko uri& Zoran Nikoli, Momi Branko& Pai Olgica DIVERZITET ENTOMOFAUNE NACIONALNOG PARKA FRUKA GORA ZATITA I OUVANJE PRIRODE DIVERSITY OF ENTOMOFAUNA IN NATIONAL PARK FRUKA GORA CONSERVATION AND PROTECTION OF THE NATURE 24 dr Mihailo Ratkni, mr Svetlana Bilibajki, Dragana Ranelovi, dipl. ing. ODRIVO KORIENJE OBNOVLJIVIH BILJNIH RESURSA SUSTAINABLE USE OF RENEWABLE VEGETATION RESOURCES Vera orevi, Novica Ranelovi, Danijela Avramovi, Ana Lili PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK Zorica Stojanovi, Dragan Velikovi, Danijela Avramovi, Violeta Milosavljevi, Bojka Blagojevi, Novica Ranelovi ISTRAIVANJE SELENA U BILJNIM VRSTAMA JUGOISTONE SRBIJE THE RESEARCH OF SELENIUM IN HERB SPECIES OF SOUTHEAST SERBIA Slobodanka Stankovi, Dragan Markovi, Ana uulovi, Sneana Dragovi1 137 Cs RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE 137 Cs RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA ika Reh, Sandra oki PROMENE U SASTAVU FAUNE ROTIFERA BORSKOG JEZERA OD 1994. DO 2005. GODINE CHANGES IN ROTIFER FAUNA OF BOR LAKE BETWEEN 1994. AND 2005. 39 29 1 3
34
44
48
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Aleksandra Grozdanovi PREGLED EVROPSKIH PROGRAMA U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE REVIEW OF EUROPEAN ENVIRONMENTAL POLICY PROGRAMS 53 Aleksandra Grozdanovi TRANSEKT METODA ( POLLARD, 1977) U LEPIDOPTEROLOKIM ISTRAIVANJIMA THE TRANSECT METHOD IN LEPIDOPTEROLOGICAL RESEARCH Slobodan Gligorijevi, Dejan ivkovi ODREIVANJE SADRAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L.U TOPLIKOM KRAJU 62 Milorad Klikovi Dragan Pavievi Dragan Nei UGROENOST I ZATITA HADI PRODANOVE PEINE Dragan Nei, Dragan Pavievi, Boko Milovanovi ZATITA SPELEOLOKIH I BIOSPELEOLOKIH VREDNOSTI DUBOKE PEINE-GAURA MARE PROTECTION OF SPELEOLOGICAL AND BIOSPELEOLOGICAL VALUES OF THE DUBOKA CAVE GAURA MARE Dragan Nei, Dragan Pavievi, Milica Mijatovi PEINSKI SISTEM JEZAVA NOVI ZATIENI OBJEKAT U GEONASLEU SRBIJE THE CAVE SYSTEM JEZAVA NEW PROTECTED OBJECT IN GEOLOGICAL HERITAGE OF SERBIA E2. Tehnologije i stanje ivotne sredine TECHNOLOGIES AND STATE OF THE ENVIRONMENT Petar Rakin, Dmitrij Strebkov, Dejan Rakin, Goran Vulievi BIOGORIVA KAO IZUZETNI DOPRINOS ZATITI IVOTNE SREDINE BIOFUELS AS EXCEPTIONAL CONTRIBUTION TO THE ENVIROMENT Saa Stojadinovi, Radoje Pantovi, Miodrag iki KONTROLA INTENZITETA SEIZMIKIH TALASA UZROKOVANIH MINIRANJEM IZRADOM ZATITNIH EKRANA CONTROL OF THE BLASTING INDUCED SEISMIC WAVES INTENSITY BY THE CONSTRUCTION OF REFLECTIVE SCREENS Vesna Radojii, Miroslava Nikoli EFIKASNOST MERA U SMANJENJU ZAGAENJA OKOLINE DUVANSKIM DIMOM EFFICIENCY OF MEASURES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION OF TOBACCO SMOKE 68
58
74
79 85
87
94
100
II
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Via Tasi, Dragan R. Milivojevi, Novica Miloevi, RAZMETANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA THE ALLOCATION OF MONITORING STATIONS FOR AIR QUALITY CONTROL 105 Miodrag iki, Radoje Pantovi, Saa Stojadinovi i Zoran Aleksov ZATITA OKOLINE OD HAVARIJSKOG IZLIVANJA U FABRICI SUMPORNE KISELINE U BORU ENVIRONMENTAL PROTECTION FROM HAZARDOUS SPILLAGE IN SULPHURIC ACID FACTORY IN BOR Milan I. ekerevac, Milo Simii, Petar Rakin, Ljiljana Nikoli Bujanovi, Dejan Rakin NOVO EKOLOKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT Daniela Uroevi, Ljubia Obradovi, Dejan Ili RECIKLAA AMBALANOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET Ljubia Andri, Milan Petrov, Vladan Miloevi, Dejan Todorovi PRIMENA MIKRONIZIRANIH NEMETALINIH MINERALNIH SIROVINA U ZATITI IVOTNE SREDINE APPLICATION OF MICRONIZED NON METALIC MINERAL RAW MATERIALS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION Maja orevi, Milan Trumi RECIKLAA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM Milan Trumi, Sneana Baji RECIKLAA PAPIRA PRIMENOM FLOTACIJSKIH KONCENTRACIJE RECYCLING PAPER USING DEINKING FLOTATION PROCESS METODA 135
110
115
120
124
130
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Goran Trumi FLOTACIJSKA SEPARACIJA PVC IZ PVC/PET PLASTINE MEAVINE FLOTATION SEPARATION OF PVC FROM PVC/PET PLASTICS MIXTURE Nenad Vuovi, Igor Svrkota UTICAJ PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POVRINU TERENA INFLUENCE OF UNDERGROUND COAL MINING TO GROUND SURFACE Nenad Vuovi, Igor Svrkota OTEENJE OBJEKATA NA PODRUJU SELA SLADAJA OD UTICAJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA DAMAGES ON STRUCTURAL OBJECTS IN SLADAJA VILLAGE DUE TO UNDERGROUND COAL MINING
141
146
151
III
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Ruica Lekovski, Saa Stepanovi, Radmilo Rajkovi ODREIVANJE ZONE SANITARNE ZATITE OKO POVRINSKOG KOPA GRAANICA GACKO B&H DETERMINATION OF SANITARY PROTECTION ZONE ARAUND THE GRAANICA GACKO OPEN PIT B&H 156 G. D. Bogdanovi, M. M. Antonijevi, S. M. erbula i S. M. Mili MOGUNOSTI KORIENJA PEPELA NASTALOG SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA I VRSTOG OTPADA USING ASH FROM COMBUSTION OF FUEL AND SOLID WASTE Drako Stankovi, Biserka Trumi PROMENA TEHNOLOGIJE IZRADE KATALIZATORA U CILJU SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUHU CHANGE OF TECHNOLOGY FOR CATALYSTS DESIGN FOR THE PURPOSE OF LOWER NITROGEN OXIDES EMISSIONS Biserka Trumi, Drako Stankovi RECIKLAA ISTROENIH KATALIZATORSKIH MREA RECYCLING OF SPENT CATALYST NETS Dr Milane Mitovski, dipl. in. ma., Aleksandra Mitovski, dipl. in. met UTICAJ ENERGETIKE NA IVOTNU SREDINU BORSKE OPTINE ENERGETICS IMPACT ON ENVIRONMENT IN BOR MUNICIPALITY Petar Rakin, Dejan ikara, Marko Rakin REFORMISANA FOSILNA GORIVA JEDINI OPRAVDANI PRAVAC U NJIHOVOM DALJEM KORIENJU REFORMED FOSSIL FUELS ONLY SUSTAINABLE DIRECTION IN THEIRS FURTHER CONSUMPTION Milan I. ekerevac, Milo Simii, Ljiljana N. Nikoli Bujanovi, Negica Popovi, Petar M. Rakin RAZVOJ PRIMENE ELEKTROHEMIJSKI AKTIVIRANE VODE DEVELOPMENT OF ELECTROCHEMICALY ACTIVATED WATER APPLICATION Dejan Rakin, Blagoje Petrovski, Marko Rakin, Goran Vulievi PEPEO TERMOELEKTRANA KAO KORISNA SIROVINA ASH FROM THERMO POWER PLANT AS USEFUL RAW MATERIAL Dejan ikara, Nikola Baji, Marko Rakin BAZALTNA VLAKNA EKOLOKA ALTERNATIVA STAKLENIM VLAKNIMA BASALT FIBERS THE ECOLOGICAL ALTERNATIVE TO GLASS FIBERS Goran orevi, Borivoje Pantovi GORIVI MATERJAL KAO UTICAJNI ELEMENTI ZA NASTANAK I RAZVOJ UMSKIH POARA
161
166
170
174
179
184
189
194
199
IV
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Radoje Pantovi, Miodrag iki, Dejan Taniki, Igor Svrkota KORIENJE VETAKIH NEURONSKIH MREA ZA PROGNOZIRANJE SLEGANJA POTKOPANOG TERENA USING OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS IN PREDICTION OF UNDERMINED AREA SUBSIDENCE 205 Dr Marina Ili UTICAJ UPRAVLJANJA OTPADOM NA EMISIJU GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BATE WASTE MANAGEMENT IMPACT ON GREENHOUSE GASES EMISSIONS Jovica Sokolovi, Rodoljub Stanojlovi, Zoran S. Markovi, Zoran tirbanovi EKOLOKI I EKONOMSKI ASPEKTI TRETIRANJA FINIH KLASA UGLJA THE ECOLOGY AND ECONOMY ASPECTS OF FINE CLASS OF COAL TREATMENTS Prof. dr Zvonimir D. Stankovi NEKA ISKUSTVA U PRIMENI SOLARNE TEHNOLOGIJE PRI GRADNJI PRIVATNIH KUA E3 Ishrana i zdravlje NUTRITION AND HEALTH Profesor dr Nedeljko Joki, Docent dr Branko Teanovi, mr Sreten Mitrovi ISHRANA, ZDRAVLJE I PROFIT FOOD, HEALTH AND PROFIT Veroslava Stankovi,Naa Vasiljevi , Andrijana ulafi, Jelena Gligorijevi 4 DEPRESIJA I ISHRANA Bogdanovi Jelena, Milosavljevi Ivan, Mileti Milan,Blagojevi Bojka, Marina Miladinovi, Ljiljana Stoii2 ISHRANA I ZDRAVLJE E4. Poljoprivreda AGRICULTURE Miodrag Jeli, Jelena Milivojevi, Olivera Nikoli, Nadica Savi STUDIJA O KVALITETU ZEMLJITA NA PODRUJU KRAGUJEVCA I OKOLINE STUDY ABOUT SOIL QUALITY IN KRAGUJEVAC AND SURROUNDING Slavko Mijovi, Ljubomir Pejovi, Tatjana Popovi UTICAJ NAVODNJAVANJA OROAVANJEM I PRIMJENA NPK DJUBRIVA NA PRINOS, KVALITET I VEGETATIVNI POTENCIJAL VRANCA INFLUENCE OF FERTILIZING, BY NPK FERTILIZERS, AND IRRIGATION TO THE YIELD AND QUALITY OF GRAPE VRANAC
210
215
221 222
225
229
234
239
241
246
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Milena Cvetkovska (student), Milovan Vukovi, Vladimir Cvetkovski NITRIFIKACIONE BAKTERIJE I KRUENJE AZOTA U PRIRODI THE NITRIFICATION BACTERIA AND NITROGEN CYCLE 251 Biljana Risti, Dragan Markovi, Valentina ivanovi KOLIINE ADSORBOVANOG OLOVA U ZEMLJITU IZ INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA A QUANTITIES OF INDUSTRIAL WASTE WATER LEAD ADSORBATED IN SOIL ivka uki, Sinia Milutinovi,Slavica Kodopelji,Slavica Delatovi NOVE LINIJE U SELEKCIJI LJUTIH PAPRIKA NEW LINES IN HOT PEPPER BREEDING Miroslava Mari, Sinia Milutinovi, Valentina Aleksi SISTEMATSKA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJITA NA PODRUJU ZAJEARSKOG OKRUGA SYSTEM OF SOIL FERTILITY CONTROL IN TIMOK REGION Slavica Kodopelji,ivka uki, Sinia Milutinovi,Slavica Delatovi UTICAJ NASTIRANJA MAL FOLIJOM NA GAJENJE RAZLIITIH GENOTIPOVA PARADAJZA MULCHING INFUENCE ON GROVING OF DIFERENT TOMATO HIBRIDS Slobodan Milenkovi i Sneana Tanaskovi BILJNI EKSTRAKTI I HEMIJSKI NEAKTIVNA JEDINJENJA U ZATITI BILJA Miroslava Mari, Milan Antonijevi, Sinia Milutinovi FITOREMEDIJACIJA ZEMLJITA OTEENOG NANOSIMA PIRITNE JALOVINE PHYTOREMEDIATION OF SOILS DAMEGED BY PYRITE BARREN SOIL Nada Miloevi, Branislava Tintor, Jordana Ralev, Gorica Cvijanovi MIKROBIOLOKA SVOJSTVA RITSKE CRNICE I DEPOSOLA NA LOKALITETU MOKRIN MICROBIOLOGICAL PROPERTIES OF HUMOGLEY AND DIPOSOLE SOIL AT LOCALITY MOKRIN Radmila Trajkovi, Miroslava Krsmanovi, Ljubomir uni, KLIJANJE SEMENA I RASTENJE BILJAKA PAPRIKE U PRISUSTVU OTPADNIH VODA REKE TOPLICE SEED GERMINATION AND GROWT OF PEPPER IN THE PRESENCE OF LIQUID WASTE FROM TOPLICA RIVER Aleksandra Stanojkovi, Radmila Pivi, Duica Deli, Ljiljana Kosti-Kravljanac MOGUNOSTI ALTERNATIVNE ZATITE BILJA PRIMENOM BILJNIH EKSTRAKATA U ZATIENIM PROSTORIMA THE POSSIBILITIES OF PLANT PROTECTION USING PLANT EXTRACTS IN PROTECTED SPACES
256
260
263
269 272
280
285
290
294
VI
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Mr Olivera Nikoli, dr Sneana ivanovi Kati, dr Jelena Milivojevi, dr Miodrag Jeli AKUMULACIJA AZOTA U BILJKAMA PENICE U USLOVIMA NEUTRALNE I KISELE REAKCIJE ZEMLJITA NITROGEN ACCUMULATION IN PLANTS OF WHEAT IN CONDITIONS OF NEUTRAL AND ACID SOIL REACTION 299 E5 Urbana ekologija URBAN ECOLOGY Goran Stojanovi IZVORI BUKE U IVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENTAL NOISE SOURCES Goran Stojanovi KONTROLA BUKE U IVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENT NOISE CONTROL Nenad Stavretovi ZUBACA (Cynodon dactylon (L.) Pers.) I MOGUCNOSTI NJENE PRIMENE Suzana Manjasek, Nenad Stavretovi FORMIRANJE ALPINUMA U ZELENIM POVRINAMA Nenad Stavretovi, Vaskrsija Janji Elizabet Paunovi PRISUTNOST BILJNE VRSTE AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. U ZELENIM POVRSINAMABEOGRADA PRESENCE OF PLANT SPECIES AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. IN THE GREEN SPACES OF BELGRADE Dragana Ranelovi, dipl.ing. pejz.arh. POTREBA SPECIFINIH MERA ODRAVANJA ZELENIH POVRINA U BORU NEED OF SPECIFIC MANTAINANCE MEASURES FOR GREEN AREAS IN BOR Ninoslav Pavlovi, Milan Trumi ISPITIVANJE SASTAVA KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA U RURALNOJ SREDINI RESEARCHING COMPOSITION OF MUNICIPAL SOLID WASTE IN RURAL ENVIRONMENT Mr Stanimir ivanovi, dipl.in.1, Mr Milan Stepanovi, dipl.in.2 PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA NASTALIH U POARIMA ZAPALJIVIH TENIH MATERIJA AN ESTIMATE OF THE DIFFUSION OF POLLUTANTS PRODUCED IN FIRES CAUSED BY INFLAMMABLE LIQUID SUBSTANCES 305
307
312 317 321
325
330
335
340
VII
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Milica Pavlovi, Daa Danijel UTICAJ INDUSTRIJSKE ZONE NA IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE STANOVNIKA PANEVA THE INFLUENCE ON ECOLOGY AND HEALTH OF PANEVO TOWN IHABITANTS FROM THE INDUSTRIAL ZONE Jelena Gavrilovi, student, Doc.dr Jasmiina Radosavljevi dipl.ing. DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA DEFINITIONS AND CLASSIFITIONS MEDICAL WASTE Jelena Gavrilovi, student, Doc.dr Jasmiina Radosavljevi dipl.ing. ANALIZA TRETMANA KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA SYSTEM ANALYSIS TRETMAN COMUNAL WASTE E6 Vodosnabdevanje i zatita voda WATER SUPLY AND PROTECTION Dipl.oec. Miodrag Damnjanovi MINERALNI I TERMOMINERALNI IZVORI TOPLIKOG PODRUJA MINERAL AND THERMOMINERAL SPRING ON THE AREA OF TOPLICA DISTRICT Duan Vueti,dipl.in.geol., Jovan Brzak,dipl.in.geol. i Milenko Brzak,dipl.in.geol. NELIKVIDIRANI I NEPRAVILNO LIKVIDIRANI BUNARI - EKO BOMBE UNSHUTDOWN AND UNPROPERLY SHUTDOWN WELLS - EKO BOMBS Dr Paolo Maggioni, B. Sc. Branislav Jerinki, OPTIMIZACIJA TRETMANA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE PIVA PRIMENOM ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA OPTIMIZATION OF THE TREATMENT OF A WASTEWATER COMING FROM BEER INDUSTRY BY ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION Branislav Jerinkic, dipl. hem., mr Jasna Piperski, dipl. bio. PRIMENA ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA PRI TRETMANU OCEDNIH VODA SANITARNIH DEPONIJA APPLICATION OF ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION IN THE TREATMENT OF THE DRAINAGE WATER AT THE SANITARY LANDFILL Biljana Sikiri, Branka Brebanovi, Radmila Pivi, Dragan akmak UTICAJ UBRENJA NA KVALITET PODZEMNIH VODA IZVORITA LIVADE I TRNOVE INFLUENCE OF FERTILIYATION ON QUALITY OF GROUND WATER SOURCE LIVADE AND TRNOVCE" Merita Borota,dipl.ing.gra. MINI HIDROELEKTRANE -ZELENA STRUJA ZA KORISNIKE MINI HYDRO POWER PLANTS -GREEN POWER FOR USERS
344
349
354 359
361
366
371
376
381
384
VIII
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Merita Borota, dipl.in.gra., Doc.dr Nenad Stavretovi, dipl.in. NASIPI I ODBRANA OD VISOKIH VODA EMBRKMENTS AND DEFENSE OF HIGH LEVEL OF WATER SURFACE 389 ika Reh UTICAJ SKROBA NA KVALITET AKTIVNOG MULJA U UREAJU ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI 394 Bojana Burger, dipl. biolog PROBLEMI OBEZBEIVANJA OPTIMALNE KONCENTRACIJE KISEONIKA I POSLEDINA SLIKA AKTIVNOG MULJA NA UREAJU ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI PROBLEMS OF PROVIDING THE OPTIMAL OXYGEN CONCENTRATION AND THE STATUS OF ACTIVATED SLUDGE IN THE WASTEWATER TREATMENT PLANT OF TOWN SUBOTICA E7 Ekoloki manadment (pravo, ekonomija i standardizacija) ECOLOGICAL MANAGEMENT Mr Gordana Mrdak EKOLOKI MENADMENT U FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA PREDUZEA ECOLOGICAL MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF ENTERPRISE Gordana Bogdanovi-Duanovi, Gordana Mrdak, Radmila Trajkovi EKO-MENADMENT U FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE ECO-MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE Miel Atanasov, Dragoslav Guskovi INFORMATIKA ETIKA I PROFIL EKOLOKOG KOMPJUTERSKOG KRIMINALA INFORMATIC ETHICS AND PROFILE OF ECOLOGICAL COMPUTER CRIMINALITY Dragan Spasi, Danijela Avramovi NAMETI NA EMISIJE ZAGAUJUIH MATERIJA THE IMPOST IN POLLUTED MATERIALS Radmilo Nikoli Bistrica Nikodijevi EKOMENADMENT I KONCEPT ODRIVOG RAZVOJA ECO - MANAGEMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT CONCEPT Mihailo oki, Titomir Obradovi, STRATEKA PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU NA PRIMERU POVRINSKE EKSPLOATACIJE KRENJAKA STRATEGIC ENVIRONMENT ASSESMENT ON THE BASIS OPEN PIT MANING OF LIMESTONE
398 403
405
409
413
419
424
429
IX
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Miodarag Miljkovi ISTRAIVANJE ELEMENATA VANIH ZA IVOTNA OSIGURANJA RESEARCH OF THE LIFE INSURANCE ELEMENTS 437 Miodrag Miljkovi SOCIJALNO EKONOMSKI I EKOLOKI PROBLEMI NA PODRUJIMA RUDNIKA U ZATVARANJU SOCIAL, ECONOMICAL AND ENVIRONMENTAL PROBLEMS ON THE AREA OF MINE IN CLOSING 445 Ing Mladen Dumitrakovi, Dipl Ing Toplica Marjanovi, BAZA PODATAKA O STANJU VODNIH RESURSA U FUNKCIJI POVEANJA INFORMISANJA I VEEG UEA JAVNOSTI U UPRAVLJANJU VODAMA DATABASE ABOUT WATER IN TERMS OF ENHANCING ACCESS TO INFORMATION AND PUBLIC PARTICIPATION IN ENVIRONMENTAL DECISION MAKING E8 Ekoloka etika, ekoloko vaspitanje, nvo i ivotna sredina ECOLOGICAL ETHICS, ECOLOGICAL EDUCATION, ENVIRONMENT Violeta Cvetkovi EKO PATROLE U PARAINU Dr Neboja Dimitrijevi -Zavod za zatitu zdravlja Kraljevo PROCENA POTREBA RAZVOJA EKOLOKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U SRBIJI NEEDS ASSESSMENT ENVIRONMENTAL NGO IN SERBIA Petar Rakin, Teodora Sandi, Radojica Mojsijev IVOTNA SREDINA I RAZVOJ CIVILNOG DRUTVA THE ENVIRONMENT AND THE DEVELOPMENT OF A CIVIL SOCIETY Tibor Halai, Rua Halai, Sneana Kalamkovi, Biljana Malovi , Milutun Crevar EKOLOKO EDUKOVANJE ZAPOSLENIH U GRADSKOJ TRNICI ECOLOGICAL EDUCATION OF EMPLYED IN CYTI MARKET Dragan Ranelovi, Toplica Marjanovi OD ZATITE IVOTNE SREDINE KA ODRIVOM RAZVOJU FROM ENVIRONMENTAL PROTECTION TO SUSTAINABLE DEVELOPMENT Dragan Ranelovi, spec MBA, Drutvo mladih istraivaa Bor ULOGA EKOLOKIH NVO U IMPLEMENTACIJI ARHUSKE KONVENCIJE U SRBIJI ROLE OF ENVIRONMENTAL NGO`S ON AARHUS CONVENTION IMPLEMENTATION IN SERBIA NGO AND THE 457 459
452
463
466
471
476
481
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja E9 Odrivi turizam SUSTAINABLE TOURSM 487 Stevan M. Stankovi TURISTIKA KLASIFIKACIJA PLANINA SRBIJE TOURIST CLASSIFICATION OF SERBIAN M0UNTAINS Mr Gordana Mrdak ODRIVI TURIZAM KAO FAKTOR RAZVOJA SUSTAINABLE TOURISM AS A FACTOR OF DEVELOPMENT Liina Reka, Goran uki, Salija Adrovi LAEVAC LADEVAC Danijela Avramovi, Dragan Spasi, Novica Ranelovi, ivorad Jeremi, Nataa Stamenkovi TURISTIKI POTENCIJALI OPTINE SOKOBANJA TOURISM POTENTIALS OF COMMUNITY SOKOBANJA Marija Ignjatovi PRAVNI OKVIRI ODRIVOG RAZVOJA TURIZMA LEGAL FRAMES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF TURISM P1234 Demografski procesi u srbiji DEMOGRAPHIC PROCESSES IN SERBIA Liljana Sokolova Djoki, Radoje Pantovi, Rua Halasi, Sandra Martinovi GVODJE U VODI ZA PIE I ANEMIJA IRON IN DRINKING WATER & ANEMIA Goran uki DVOVALENTNA I VIEVALENTNA LOGIKA U EPIDEMIOLOGIJI BIVALENT AND MULTIVALENT LOGIC IN EPIDEMIOLOGY B. Bogdanovi, . Jeremi, N. Ranelovi TRADICIONALNA NARODNA MEDICINA U FITOTERAPIJI STRESA TRADITIONAL FOLK MEDICINE IN STRESS PHYTOTHERAPY Radmila Jovanovi, Dragana Radovanovi, Sanja Mihajlovi EPIDEMIOLOKA SITUACIJA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA NA TERITORIJI POMORAVSKOG OKRUGA EPIDEMIOLOGICAL SITUATION ON CARDIOVASCULAR DISEASE IN THE REGION OF POMORAVLJE DISTRICT Sanja Koci, Dejan Jeremi, Vesna Andrejevi, Danijela Nasti ALKOHOL KAO FAKTOR RIZIKA SUICIDALNOG PONAANJA ADOLESCENATA I MERE PREVENCIJE ALCOHOL AS A RISK FACTOR IN ADOLESCENT SUICIDAL BEHAVIOR AND PREVENTION 489
496
501
507
512 517
519
524
531
537
542
XI
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Goran uki EPIDEMIOLOGIJA I VIEVALENTNA LOGIKA (Utopijski, idealni postupak ustanovljavanja nune istinitosti ) EPIDEMIOLOGY AND MULTIVALENT LOGICS (Utopia, ideal seeing of coming to: necessary truth) 548 Dragan Bogdanovi, Prof. dr Dragana Niki, Mariola Stojanovi, Svetlana Stevi, Aleksandra Stankovi PROCENA UTICAJA SPOLJANJEG AEROZAGAENJA NA ZDRAVLJE ESTIMATING THE HEALTH IMPACTS OF AMBIENT AIR POLLUTION Dragan Bogdanovi, Prof. dr Dragana Niki, Mariola Stojanovi, Svetlana Stevi, Aleksandra Stankovi UTICAJ AI U SPOLJANJEM VAZDUHU NA UKUPNI MORTALITET U NIU U PERIODU OD 2001. DO 2003. GODINE THE EFFECT OF BLACK SMOKE AIR POLLUTION ON TOTAL MORTALITY IN NIS DURING THE PERIOD 2001 - 2003 an Disterlo STEPEN OTVARANJA MAGNETNOG POLJA ZEMLJE UTICAJEM NA ELEKROMAGNETNI IMUNITET U PERIODU JUN-AVGUST 2005. DEGREE OPENING MAGNETIC FIELD EARTH INFLUENCE HERE ELECTROMAGNETIC IMMUNITY IN PERIOD JUN-AUGUST 2005. Miodrag Todorovi SKLAPANJE BRAKA U TIMOKOJ KRAJINI - 100 GODINA KASNIJE GETTING MARRIED IN TIMOKA KRAJINA 100 YEARS LETER PS123 Nauni podmladak SCIENTIFIC YOUTH Toplica Marjanovi, Dragan Ranelovi PRISTUP INFORMACIJAMA I UEE JAVNOSTI U ODLUIVANJU O IVOTNOJ SREDINI Iva Stankovi, Nemanja ikovasti PROJEKAT HIDROEKOLOKIH ISPITIVANJA CRNOG TIMOKA I NJEGOVIH PRITOKA 2005. GODINE THE PROJECT OF HYDROECOLOGICAL RESEARCHES OF THE RIVER CRNI TIMOK AND HIS TRIBUTARIES IN 2005. OS Okrugli sto ROUND TABLE (Radovi po pozivu) Marina Ili, Milan Trumi UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U SRBIJI STANJE I PERSPEKTIVE MUNICIPAL WASTE MANAGEMENT IN SERBIA STATE AND PERSPECTIVE
556
562
566
571 575
577
582
583
585
XII
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Zorica Isoski, Dr Dragoljub Todi, Daniela Dodi IZRADA LOKALNOG PLANA UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADOM UZ PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE ELABORATION OF THE LOCAL COMMUNAL WASTE MANAGEMENT PLAN THROUGH IMPLEMENTATION OF THE AARHUS CONVENTION 597 Rodoljub Stanojlovi, Grozdanka Bogdanovi, Jovica Sokolovi, Zoran tirbanovi MOGUNOST PRERADE TEHNOGENE OTPADNE SIROVINETOPIONIKE LJAKE RB-BOR BEZ OSTATKA POSSIBILITY FOR TREATING WASTE MATERIAL-SMELTING SLAG FROM BOR COPPER MINE WITHOUT RESIDUE INDEX AUTORA AUTHORS INDEX
607 617
XIII
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja
ARSEN I ARSENOVA JEDINJENJA -UKLANJANJE ARSENA IZ VODEDr Ljubinka Rajakovi Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd e-mail: ljubinka@grf.bg.ac.yu
IZVOD: Ispitivanje sadraja i ponaanja arsena u raznim vrstama voda i uopte u ivotnoj sredini od velikog je znaaja za hemiju i zatitu ivotne sredine. U organizam arsen dospeva vodom ili preko lanca ishrane. Voda koja sadri arsen u razliitim oblicima ne moe se preistiti samo konvencionalnim postupcima za preiavanje vode, ve se moraju primeniti kombinacije metoda i postupaka, odnosno integrisani sistemi koji obuhvataju efikasne i ekoloki prihvatljive tehnologije, sa kojima se razmatra i obraena, otpadna voda. U radu su razmatrane i predloene dve tehnoloke linije postrojenja za uklanjanje arsena iz vode: linije u kojoj se ostvaruje uklanjanje arsena iz vode za pie i linije u kojoj se uklanja arsen iz otpada koji nastaje u toku preiavanja vode. U radu je dat konkretan predlog reavanja obrade vode u Obrovcu i na Paliu koja sadri visoke (oko 100 g/L) koncentracije arsena. Ovim sistemima, predvieno je pored uklanjanja amonijaka i uklanjanje amonijaka, u Obrovcu, gde su izmerene koncentracije iznad MDV (1,352,5 mg/L), dok je na Paliu pored arsena predvieno i uklanjanje gvoa ije koncentracije su takoe iznad MDV (0,8-1,3 mg/L), ime je predvieno sveobuhvatno reavanje preiavanje vode u cilju dobijanja vode za pie. Kljune rei: arsen, preiavanje, voda za pie, obrada, otpadne vode, otpadni materijali, postrojenje
Arsen i arsenova jedinjenja i uklanjanje arsena iz vode Arsen je rasprostranjen u prirodi, nalazi se u atmosferi, zemljitu, stenama, prirodnim vodama i organizmima. Opseg koncentracija u kojima se moe nai u prirodi je irok (u prirodnim vodama od 0,5 do 5000 g/L, u stenama od 500 do 2500 g/kg) [1,2]. Relativno je mobilan i ima ga u tragovima u svim materijalima. Prisustvo arsena u ivotnoj sredini, ak i u niskim koncentracijama, ugroava zdravlje ljudi i ivotinja. U organizam arsen dospeva vodom ili preko lanca ishrane. Ispitivanje sadraja i ponaanja arsena u raznim vrstama voda i uopte u ivotnoj sredini od velikog je znaaja za hemiju i zatitu ivotne sredine. Naziv arsen potie od grke rei arsen (muki, jak) zbog njegove reaktivnosti sa metalima. Arsen je metaloid sa izrazitim svojstvima nemetala. Hemija arsena je izuzetno sloena. Arsen je stabilan u razliitim oblicima pojedinih valentnih stanja. Zastupljen je u neorganskim i organskim jedinjenjima u valentnim stanjima 3, 0, +3 i +5. Organski oblici arsena se preteno nalaze u hrani (na primer u koljkama i ljuskarima) i to kao monometil arsenove kiseline (MMAA), dimetil arsenove kiseline (DMAA) i arsenoeera. Najvanija neorganska arsenova jedinjenja su: arsin H3As (-3), arsen-trihlorid AsCl3 (+3), arsen-trioksid As2O3 (+3), arsen-pentoksid As2O5 (+5), arsen-trisulfid As2S3 (+3) i kiseline: arsenasta kiselina H3AsO3 (+3) i arsenova kiselina H3AsO4 (+5). U povrinskim vodama (rekama, jezerima, morima), gde su oksidacioni uslovi usled prisustva vazdunog kiseonika, stabilni su petovalentni oblici arsena, dok u umereno redukcionim uslovima dominira trovalentni arsen [1-3].
Za uklanjanje arsena iz vode u cilju dobijanja vode za pie primenjuju se razliiti procesi, postupci i tehnologije. Osnovna je podela na: procese taloenja, koji obuhvataju kombinaciju postupaka (koagulaciju i filtraciju, direktnu filtraciju, koagulaciju i mikrofiltraciju, poboljanu koagulaciju, omekavanje kreom ili poboljano omekavanje kreom), procese adsorpcije (posebno na aktivnom aluminijum-oksidu i gvoe(III)hidroksidu, jonsku izmenu (najee anjonska izmena), membransku filtraciju i alternativne procese (posebno filtracija na manganiziranom pesku). Predlog postupka za uklanjanje As iz sirove vode iz podzemnih izvorita u okolini Obrovca Za vodu koja se koristi kao izvor vode za pie u Obrovcu predloena je tehnologija koja predstavlja kombinaciju postupaka koagulacije i filtracije, kao to je prikazano na slici 1. Kombinacija koagulacija/filtracija predstavlja obradu vode tokom koje se ukrupnjavaju, odnosno aglomerizuju rastvorene koloidne ili suspendovane materije i taloe usled gravitacije ili se uklanjaju filtracijom. Koagulanti menjaju povrinsko naelektrisanje estica, usled ega dolazi do ukrupnjavanja i meanja estica i izdvajanja u obliku taloga. Postrojenja za obradu voda kod kojih nije potrebno taloenje estica, koje imaju male dimenzije nazivaju se direktnim filtracionim postrojenjima. Uklanjanje arsena i njegovih jedinjenja postupkom koagulacije/filtracije sa klasinim koagulanima: aluminijum-sulfatom, gvoe(III)-sulfatom ili gvoe(III)-hloridom pokazalo se efikasnim za jedinjenja As(V), a manje efikasnim za jedinjenja As(III). Za vode kod kojih je prisutan samo trovalentni arsen, As(III), potrebno je prethodno oksidovati As(III) u As(V) [3,4]. Predlog postupka za uklanjanje As iz sirove vode iz podzemnih izvorita u okolini Palia Za vodu koja se koristi kao izvor vode za pie u okolini Palia predloena je tehnologija koja obuhava postupke i procese: oksidacije gvoa, filtraciju i sorpciju, kao to je prikazano na slici 2. Oksidacija gvoa (i mangana) se veoma esto koristi u obradi podzemnih voda. Oksidacioni procesi koji se koriste u tehnologiji uklanjaju gvoa i mangana dovode do nastanka taloga hidroksida koji istovremeno precipitacijom i adsorpcijom smanjuju koncentraciju arsena u vodi. Uklanjanje arsena pri oksidaciji i precipitaciji gvoa je efikasnije od uklanjanja arsena uz oksidaciju i precipitaciju mangana. Kombinacija postupaka oksidacije gvoa i filtracije daje dobre rezultate u uklanjanju arsena iz vode. Za filtarsku ispunu se najee koristi manganizirani pesak, a njega moe da zameni i takozvani zeleni pesak. Aktivna komponenta zelenog peska je glaukonit, prirodni zeleni mineral koji je bogat gvoem i ima jonoizmenjivaka svojstva. Glaukonit ima zrnast oblik, pomean je sa peskom i ima karakteristinu zelenu boju. Kroz pesak se proputa kalijum-permanganat sve dok se zrna peska ne prekriju slojem manganovih oksida, posebno mangan-dioksidom. Uklanjanje arsena na ovaj nain obuhvata oksidaciju, jonsku izmenu i adsorpciju. Jedinjenja arsena u jonskom
obliku (to zavisi od pH sredine) jonskom izmenom se izmenjuju sa OH--jonima, vezujui se za povrinu zelenog peska. Na manganiziranim povrinama dolazi do oksidacije As(III) u As(V) pri emu se As(V) adsorbuje na povrinu zrna. Istovremeno se redukovani Mn(II) oslobaa sa povrine. Zeleni pesak se, kao i drugi materijali koji se koriste u obradi vode, mora regenerisati zbog ogranienog oksidacionog i adsorpcionog kapaciteta. Regeneracija se izvodi ratvorom KMnO4. Uestalost regeneracije zavisi od kvaliteta influenta, odnosno onih parametara koji smanjuju kapacitet filtera. Nakon primene bilo kog od navedenih postupaka za uklanjanje As iz vode dobija se voda koja zadovoljava zahteve kvaliteta vode za pie, ali i vrsti i/ili teni otpad koji sadri povean sadraj arsena. Karakteristike tenog i/ili vrstog otpada koji nastaju uklanjanjem as iz podzemne vode Koliina otpada koji nastaje tokom procesa koagulacije/filtracije zavisi od koncentracije suspendovanih materija i od izbora koagulanta. Kod oba predloena postupka koncentracija suspendovanih materija u sirovoj vodi je ispod maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) za vodu za pie. U studiji koja se bavi analizom najefikasnijeg postupka za obradu voda i uklanjanje arsena [4] utvreno je da je optimalan odnos koliine dodatog gvoe(III)-hlorida i taloga, u procesu koagulacije, 1: 0,54. Znai na jedan deo dodatog gvoe(III)-hlorida nastaje 0,54 delova taloga. U predloenim postupcima za uklanjanje arsena iz sirove podzemne vode u Obrovcu i na Paliu osnovni otpad od preiavanja je otpadna voda koja nastaje pranjem filtra. U istoj studiji utvreno je da mulj iz talonika nakon koagulacije sa gvoe(III)-hloridom ima visok sadraj vode, odnosno da je sadraj suve materije manji od 1 %. Takav mulj se moe ispustiti u kanalizaciju, ili se iz mulja voda prethodno uklanja nekim od poznatih postupaka dehidratacije. Isputanje u kanalizaciju se preporuuje za postrojenja manja od 500 L/s [4,5]. Voda od pranja filtra predstavlja teni otpad velike zapremine, sa sadrajem suspendovanih materija ispod 1 %. Koliine otpadnih voda od pranja filtra su oko 1-2 % od instaliranog proticaja. Voda od pranja filtra se najee isputa u kanalizaciju ili se obrauje nekim od klasinih mehanikih postupaka za odvajanje mulja od nadmuljne vode. Nadmuljna voda se moe vratiti na poetak procesa, a izdvojeni mulj dalje obraditi, nekim od postupaka dehidratacije. Postupci obrade otpadne vode i mulja iz procesa preiavanja Na predloenim pilot modelima voda od pranja filtara se obrauje dodatnim taloenjem. Nadmuljna voda vraa se na poetak procesa preiavanja. Analize kvaliteta vode u konkretnim sluajevima pokazale bi i potvrdile da li kvalitet vode zadovoljava propise lokalnog komunalnog preduzea o kvalitetu otpadnih voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju.
Postupci obrade mulja U postrojenjima za preiavanje vode primenjuju se sledei postupci za obradu mulja: gravitaciono zgunjavanje, mehaniko izdajanje vode, polja za suenje mulja i lagune. Navedeni postupci spadaju u dehidratacione postupke obrade mulja, ovim postupcima se smanjenje zapremnina vode u mulju i poveava sadraj suve materije. Gravitacioni zgunjiva je objekat slian taloniku u kome se sirovi mulj dovodi u centar tanka gde se mulj gravitaciono kree prema dnu tanka, a nadmuljna voda se izdvaja na prelivu. Mehaniko izdvajanje vode izvodi se u centrifugama i na filter presama. Primena ovih postupaka zahteva velike investicione i operativne trokove, to nije ekonomski opravdano u malim postrojenjima. Najee koriena polja za suenje mulja su peana polja. Preko sloja peska nanosi se sloj mulja i puta se da se sui. Ispod peska su drenane cevi. Prednosti polja za suenje mulja su: niska cena, visok procenat suvih materija u oceenom mulju, a posebna prednost je to nema potrebe za visokokvalifikovanom radnom snagom. Negativni aspekti polja su: neprijatni miris (moraju biti udaljena od naselja) i zauzimajnje velikih povrina. Lagune su, kao i polja za suenje, jednostavan i jeftin metod za dehidrataciju mulja. Lagune predstavljaju bazene projektovane za skupljanje, zadravanje i obezvodnjavanje mulja u odreenom vremenskom periodu. Obezvodnjavanje mulja se postie prirodnim isparavanjem vode. Koliina mulja koja nastaje obradom vode je jedan od najznaajnijih faktora pri izboru procesa za obradu mulja. Mnogi procesi, koji su pogodni za male sisteme, ne odgovaraju velikim sistemima zbog zauzimanja velikih povrina slobodnog zemljita [6]. ZAKLJUAK Svaki tehnoloki proces primenjen u postupku preiavanja vode za pie, praen je izdvajanjem otpada u kojima je povean sadraj zagaivaa. Pratei, neminovni zadatak u projektovanju postrojenja za preiavanje vode za pie je obrada obogaenog otpada. U ovom radu predloen je postupak za obradu vode i uklanjanje arsena u Obrovcu i na Paliu. Predloeno je reenje otpada koji sadri poveane koncentracije arsena. Otpad predstavlja otpadnu vodu od pranja filtra i otpadni mulj. Razmotrena je i efikasnost postupaka obrade otpadne vode i postupka obrade i odlaganja mulja. LITERATURA
1. 2. V.L.Vukainovi-Pei, M. ikanovi, N.Z. Blagojevi, Lj.V.Rajakovi, Source, characteristics and distribution of arsenic in the environment, Chemical Industry and Chemical Engineering Quaterly, 11 (1) (2005) 44-48 V.N.Rajakovi, Lj.V.Rajakovi, Sprega konvencionalnih i savremenih metoda za obradu vode od ultra istih do otpadnih, Hem.Ind., 7-8, (2003) 307-317
3. 4. 5. 6.
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja S.K.Gupta, K.Y.Chen, J. Water Pollut. Control Fed., 50, (1978) 493-506 US EPA, EPA 815, R-00-028, December, 2000. US EPA, EPA 600/R-5/001, February, 2005. Ljubisavljevi D., uki A., Babi B., Preiavanje otpadnih voda, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2004.
LEGENDA: TEHNOLOSKA SHEMA OT MODELA POSTROJENJA ZA PRERADU VODE ZA PICE U OBROVCU (VOJVODINA) 1
As, pH
Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem. analizu
1. Faza1: bioloska nitrifikacija amonijaka 2. Faza2: uklanjanje arsena hemijskom precipitacijom 3. Faza3: tretman otpadnih voda iz tehnoloskog procesa preciscavanja 4. Faza 4: laboratorijska analiza kvaliteta nadmuljne vode i mulja 7
As, pH
Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. analizu
pranje filtra NEdezinfikovanom preciscenom vodom (backwash) na full-scale postrojenju

pranje filtra vodom (backwash)
rezervoar ciste vode
Faza 1
Oksidacija (hlor ili ozon) Dodavanje flokulanta FeCl3
boja, pH, Temp.,rastvoreni kiseonik, alkalnost, As, Fe, amonijak, KMnO4, boja, pH, rastvoreni kiseonik, alkalnost, As, amonijak, KMnO4, NO2,NO3
postojeci potisni cevovod ka naselju

za k l ca de lju o ik m pr ilot p
elektromagnetni merac protoka
8
1
BRZO MESANJE
KONTAKT TANK
FILTRACIJA
Faza 2
nadmuljna voda na tretman
As, pH
Talozenje
Mulj na dalji tretman
pH, mutnoca, As
6
voda
Filter presa (laboratorija)

muljna pogaca
Faza 3 U laboratoriji
As, pH
Slika 1. Tehnoloka shema pilot modela postrojenja za preradu vode za pie u Obrovcu Figure 1. Process scheme for pilot scale tretment plant for As removal for Obrovac
TEHNOLOSKA SHEMA PILOT MODELA POSTROJENJA ZA PRERADU VODE ZA PICE NA PALICU (VOJVODINA) 1. Faza: deferizacija 2. Faza: sorpcija As na sorbentskoj smesi 3. Faza: tretman otpadnih voda iz procesa preciscavanja 4. Faza: Laboratorijski rad: obezvodnjavanje mulja u presi i analiza kvaliteta izdvojene vode i muljne pogace Faza 1
boja, pH, Temp.,rastvoreni kiseonik, alkalnost, As, Fe, amonijak, KMnO4, boja, pH, rastvoreni kiseonik, alkalnost, As, amonijak, KMnO4,NO2,NO3
Faza 2
boja, pH, rastvoreni kiseonik, alkalnost, As, amonijak, KMnO4, NO2,NO3
postojeci potisni cevovod ka naselju
k ca ju o t ikl il l pr za p de o m
OZONIRANJE U KONTAKT TANKU 2
regeneracija adsorbensa
pranje filtra (backwash) sirovom vodom samo na pilot modelu
FILTRACIJA (ispuna od manganiziranog peska)
SORPCIJA (na sorbentskoj smesi)
Faza 3 4 5
Mulj na dalji tretman nadmuljna voda nazad na tretman
voda od pranja filtra
9
pranje kontakt bazena
As, pH
Talozenje
pH, mutnoca, As
6
voda
Filter presa (laboratorija)

muljna pogaca
Faza 4 U laboratoriji
As, pH
Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem. analizu
7 7
As, pH
As, pH
Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. analizu
Slika 2 Tehnoloka shema pilot modela postrojenja za preradu vode za pie na Paliu
Figure 2. Process scheme for pilot scale tretment plant for As removal for Pali
E1 ZATITA I OUVANJE PRIRODNIH VREDNOSTI

PROTECTION AND PRESERVATION OF NATURAL RESOURCES
RASPROSTRANJENJE KARBONATNIH STENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU DISTRIBUTION OF CARBONATE ROCKS ON BALKAN PENINSULA
Predrag Jaki Prirodno-matematiki fakultet, Kosovska Mitrovica e-mail: pjaksic@Eunet.yu
IZVOD: Sakupljeni su podaci o rasprostranjenju karbonatnih stena u pojedinim dravama Balkanskog poluostrva. Dat je integralni kartografski prikaz rasprostranjenja karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu. Istaknuta je razlika u rasprostranjenju holokarsta i merokarsta. Uoena je pravilnost u pravcu pruanja krenjakih serija koja se podudara sa pravcem pruanja geotektonskih jedinica. Karbonatne platforme su dobrim delom pozicionirane na dijabaz-ronakoj formaciji (ofiolitskoj zoni). Uoeno je i da se pojedine geotektonske jedinice i pojedini terani odlikuju skoro potpunim odsustvom karbonatnih stena. Na osnovu reliktnog ivog sveta pozicioniranim na prostoru karbonatnih stena, naroito u speleolokim objektima, moemo razviti biogeografski koncept usidrenih terana. Ovom teorijom moemo objasniti poreklo i genezu ivog sveta Balkanskog poluostrva.
Kljune rei: Karbonatne stene, Balkansko poluostrvo.

ABSTRACT: Data has been collected on carbonate rocks distribution in Balkan peninsula countries. Integral cartographic account has been given for carbonate rocks in the Balkan peninsula. Difference has been emphasized between holokarst and merokarst distribution. Regularity has been noticed in the directions of karst series extension coinciding with the direction of geotectonic units extension. Carbonate platforms are in a better part positioned on the diabase formation (ophiolite belts). It has been noticed that certain geotectonic units and certain terranes are characterized by almost complete lack of carbonate rocks. Based on relict wildlife positioned in the carbonate rock regions, especially in speleological objects, we can develop biogeographical concept of anchored terranes. Using that theory we can explain origin and genesis of wildlife on the Balkan peninsula. Key words: Carbonate rocks, Balkan peninsula.
UVOD Karbonatne stene mogu biti sedimentne i magmatske. Karbonatne sedimentne stene su izgraene od karbonatnih minerala. Najvaniji predstavnici sedimentnih karbonatnih stena su krenjaci i dolomiti. Najvaniji predstavnici karbonatnih stena magmatskog porekla su kalciti, dolomiti, ankeritski i sideritski karbonati. Najvaniji gradivni konstituent karbonatnih sedimentnih stena je kalcijum-karbonat (CaCO3), pored njega javljaju se i magnezijum-karbonat, glina, gvo|e i drugi elementi. Karbonatne sedimentne stene su u narodnom govoru oznaene kao krenjak a oblici reljefa formiranog od njih oznaeni su kao kras ili karst. U ovom radu razmatrano je geografsko rasprostranjenje sedimentnih karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu i njegove biogeografske implikacije. Vie od jednog veka traju intenzivna nauna istraivanja sedimentnih karbonatnih stena na prostoru Balkanskog poluostrva. Vrlo rano su vrena kartiranja podruja u kojima su karbonatne stene osnovna geoloka podloga. U okviru pojedinih
13
drava Balkanskog poluostrva dati su kartografski prikazi rasprostranjenja ovih stena. I u Srbiji postoji vie radova a najpotpuniju kartu je izradio Gavrilovi (1976). Slino tome i u drugim zemljama su ranije ili kasnije ura|ene ovakve karte. Meutim, do danas ne postoji integralni prikaz rasprostranjenja karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu. Zato smo uinili napor da parcijalne rezultate na nacionalnim nivoima sakupimo i objedinimo. Pokazalo se da to nije bilo ni malo lako i traganje se oduilo ak na tri godine. METOD Sakupljeni kartografski podaci (literaturni izvori su navedeni u popisu literature) su preneti na kartu-matricu razmere 1: 2 750 000 (Europa, politische Blatt Sd, ISBN 3-259-01156-0, Kmmerly + Frey, Bern, Switzerland). REZULTATI I DISKUSIJA Originalna karta je dimenzija 48 x 58 cm, a u ovom radu je prikazana u umanjenoj srazmeri. ta moemo saznati analizom ove karte? 1. U rasprostranjenju karbonatnih stena na Balkanskom poluostrvu uoavamo pravilnost uzrokovanu geoloko-tektonskom istorijom poluostrva. Krenjaci Dinarida, Albanije i Grke su taloeni od mezozoika pa sve do kenozoika, debljina serije ide i preko 4 km i ove su povrine oznaene kao holokarst. Suprotno tome, krenjaci istonih delova Balkanskog poluostrva su najveim delom tokom miocena jo uvek bili pod vodom Vlakog mora. Ovi krenjaci pripadaju uglavnom baremskom katu sprudnih krenjaka i zbog mladosti na njima nema elemenata paleokarsta. Cviji (1921) je istakao da ovi krejaci imaju osobine mladog karsta. 2. Pravac pruanja krenjakih serija na celom poluostrvu se u potpunosti podudara sa pravcem pruanja geoloko-tektonskih jedinica, to se konstatuje pore|enjem sa kartom Zagorcheva (1998). 3. Karbonatne stene na Balkanskom poluostrvu lee na karbonatnim platformama, u skladu sa modelom basena karbonatne platforme. Prema navodima Vasia i saradnika (1998) karbonatna platforma predstavlja dugaak, irok i plitak basen u kome se taloe biolititni, oolitski, stromatolitski, peletski i mikritski krenjaci. Takve karbonatne platforme su, primera radi, Kuajsko-tupinika karbonatna platforma, Miroka karbonatna platforma, Jadarska karbonatna platforma, Karbonatna platforma jugozapadne Srbije, Sandaka karbonatna platforma, i druge. 4. Karbonatne platforme u zapadnom delu Srbije prostiru se u ofiolitskom pojasu, tj. na dijabaz-ronakoj formaciji i Drina Ivanjica teran ih deli na severoistoni deo sa Jadarskom karbonatnom platformm i jugozapadni deo sa Karbonatnom platformom jugozapadne Srbije i Sandakom karbonatnom platformom. Severoistoni deo ofiolitskog pojasa pripada avnoj zoni (suture zone) a jugozapadni deo pripada navlaci ili arijau (nappes zone), kako su to istakli Mladenovi i Stefanovi (1991). 5. Karbonatne stene na Balkanskom poluostrvu uglavnom odsustvuju u geotektonskim jedinicama Mezijske platforme i Srpsko-Makedonske mase. Pored toga, karbonatne stene uglavnom odsustvuju i na prostoru pojedinih krustalnih megablokova (terana), koji su kao takvi samostalno egzistirali tokom paleozoika i mezozoika
14
(Karamata et al., 1994), kao manjih delova pojedinih geotektonskih jedinica. Takvo odsustvo uoavamo na prostoru terana Drina-Ivanjica blok, Ranovac Vlasina Osogovo teran, Homolje teran, i dr. ta su naredni zadaci u kompletiranju ove karte? 1. Georeferenciranje i publikovanje ove karte u razmeri 1: 2 700 000, na zasebnom listu dimenzija 48 x 58 cm je prioritetni zadatak. Time e biti omogueno pore|enje ove karte sa drugim kartama i izrada lejera u GIS tehnologiji. 2. Jedan od narednih zadataka mogla bi biti i rejonizacija karbonatnih stena Balkanskog poluostrva. Osnov te rejonaizacije mogla bi biti starost karbonatnih stena. Na takvoj karti bile bi razdvojene najstarije karbonatne stene proterozojske starosti kod Prokuplja i u osnovi Karpato-balkanida; karbonatne stene kambrijuma, ordovicijuma i sulura iz Karpato-balknanida i Dinarida; paleozojske mase Jakupice u Makedoniji; krenjaci devonske starosti Savinjskih Alpa i kod Valjeva, itd. (Gavrilovi, 1985). Angelova (2003) je dala podelu karsta u Bugarskoj, ija je osnova tako|e bazirana na starosti. Meutim, nije nam poznato da je ovakva podela ura|ena i u ostalim zemljama Balkanskog poluostrva. U Crnoj Gori je karst podeljen prema pripadnosti sinklinorijumu ili antiklinorijumu. Dinarski karst je Ri|anovi (1971) podelio na osnovu litolokih i hidrogeolokih osobina stena, itd. 3. Karamata i Vujanovi (2000) su istakli da su terani imali razliiti razvoj i poreklo sa razliitih delova oboda Tetisa. Imajui u vidu injenicu jasne razgranienosti rasprostranjenja karbonatnih stena na karbonatne platforme, terane i tektonske jedinice sa jedne strane i injenicu da te jedinice poseduju originalnu reliktnu floru i faunu moemo na osnovu ova dva polazna elementa razviti teoriju kojom bi smo objasnili poreklo i genezu ivog sveta Balkanskog poluostrva. Ovu biogeografsku teoriju bi najprikladnije bilo nazvati Konceptom usidrenih terana. Ovakvim pristupom mogao bi biti objanjen heterogeni sastav ivoga sveta Balkanskog poluostrva. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Angelova, D., 2003. Karst types in Bulgaria. Acta carsologica, 32(1): 9-18, Ljubljana. Anonymous, 2002. Geography of Bulgaria. Physical geography. Socio-economic geography. Far Com Publ., Sofia. Brny-Kevei, I., 2005. Genetic Types, human impact and protection of Hungarian Karst. Acta climatologica et chorologica. Univ. of Szeged., 38-39: 17-23. Bolner-Takacs, K., 1999. Paleokarst features and other climatic relicts in Hungarian caves. Acta carsologica, 28(1): 27-37, Ljubljana. Ekmeki, M., 2005. Karst in Turkish Thrace: Compatibility between Geological History and Karst Type. Turkish Journal of Earth Sciences, 14: 73-90. Gavrilovi, D., 1976. The Karst of Serbia. Memoires of the Serbian Geographical Society, 13: 1-28, Belgrade. Gavrilovi, D., 1985. Elementi paleokrasa na teritoriji Jugoslavije. Zbornik radova, XXXII: 33-47, Institut za geografiju, PMF, Univerzitet u Beogradu. Beograd. Juberthie, C. et Decu, V., 1994. Structure et diversite du domaine souterrain; particularites des habitats et adaptations des especes. In. Juberthie, C. et Decu, V., 1994. (diteurs) Encyclopedia biospeleologica, II: 5-22. Socit de Biospologie. Moulis Bucarest.
15
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9. Karamata, S., Krsti, B., Dimitrijevi, M., Kneevi, V., Dimitrijevi, M., Filipovi, I., 1994. Terranes between the Adriatic and the Carpatho-Balkan arc. Bulletin T. CVIII de l Academie Serbe des Sciences et des Arts, 35: 47-68, Belgrade. 10. Karamata, S., 1988. Ofiolitske zone Jugoslavije: postanak i znaaj za objanjenje geolokog razvoja naeg podruja. Glas CCCLIII SANU, Odelj. Prir.-matemat. Nauka, knj. 52: 95-110, Beograd. 11. Keki, A., 1980. Znaaj karstnih terena za vodosnabdevanje u SR Makedoniji. Sedmi Jugoslovenski speleoloki kongres, Herceg-Novi, 9.-14. X 1976., pp. 221-231. Titograd. 12. Karamata, S. and Vujanovi, L., 2000. Correlation of Paleozoic units of the Dinarides and the northern part of the Vardar zone. Proc. Int. Symp. Geol. and Metall. of the Dinarides and the Vardar zone, pp.: 71-78, Banja Luka. 13. Konomi, N. & Hoxha, L., 2002. Albanian Geological Survey. Geohazards in Albania. Geo-and mining hazards workshop. Hanover, Germany. URL: http://www.bgr.de/b114/geo_mining_hazards/albanien.pdf 14. Ljeevi, M., 1980. Istraivanje speleolokih objekata Crne Gore. Sedmi Jugoslovenski speleoloki kongres, Herceg-Novi, 9.-14. X 1976., pp. 243-270. Titograd. 15. Mladenovi, M. i Stefanovi, D., 1991. Ophiolites as indicators of the geodynamic evolution of the Pannonian basin. In: Geodynamic evolution of the Pannonian basin, Serbian academz of sciences and arts, LXII(4): 41-50, Beograd. 16. Orghidan, T., Negrea, Str., Racovita, Gh., Lascu, C., 1984. Pesteri din Romania. Editura Sport Turism. Bucuresti. 17. Papadopolou-Vrynioti, K., 2004. The role of epikarst in the morphogenesis of the carstic forms in Greece and specially of the carstic hollow forms. Acta carsologica, 33(1): 219235, Ljubljana. 18. Ri|anovi, J., 1971. Rasprostranjenost i geografske znaajke vode na Dinarskom kru. Simpozij o zatiti prirode u naem kru, pp.: 35-43, Zagreb. 19. Vasi, N., Kaanin-Grubin, M., Grubin, N., 1998. Sedimentoloke odlike krenjaka. Speleoloki atlas Srbije. Beograd. 20. Zagorchev, I., 1998. Rhodope contraversies. Episodes, 21(3): 159-166. 21. Zupan Hajna, N., 2003. Chemical Weathering of Limestones and Dolomites in A Cave Environment. Speleogenesis and Evolution of Karst Aquifer 1(3). URL: http://www.speleogenesis.info,6pages
16
NOVI TAKSONI U SPECIJSKOM DIVERZITETU REZERVATA ZASAVICA NEW TAXONS IN THE SPECIES DIVERSITY OF THE WILDLIFE NATURE RESERVE OF ZASAVICA
Mihajlo Stankovi Specijalni rezervat prirode Zasavica e-mail: zasavica@zasavica org.yu
REZIME: Zasavica je jedino stanite biljke Aldrovanda vesiculosa u Srbiji,za koju se do sad verovalo da je iezla. U toku 2005 god. pronaeni su sledei novi taksoni: Thelypteris palu-stris, Viola elatior, Cephalanthera alba,Orobanche luteum, Craspedacusta sowerbyi, Zeune-riana amplipennis, Rana temporaria, Coluber caspius i Vipera berus ssp. bosniensis. Nalaz endeminog taksona Zeuneriana amplipennis (Br.W.) u rezervatu je dokaz da je ova vrsta jo prisutna u posavini tj u Peripanonskoj Srbiji. Sa ova 3 nova taksona kod vodozemaca i gmi-zavaca, njihov ukupan diverzitet iznosi 27 taksona sa ukupno 3 prisutna endemska taksona. Pronaeni novi taksoni predstavljaju ne samo nove taksone za rezervat nego i za ceo region severne Mave. Kljune rei: novi taksoni,Zasavica, diverzitet ABSTRACT: Zasavica is the only habitat of the Aldrovanda vesiculosa plant in Serbia, a plant that was held to be extinct. In 2005 the following taxons had been found: Thelypteris palustris, Viola elatior, Cephalanthera alba, Orobanche luteum, Craspedacusta sowerbyi, Zeuneriana amplipennis, Rana temporaria, Coluber caspius and Vipera berus ssp. bosniensis. The discovery of the endemic taxon Zeuneriana amplipennis (Br.W.) at the Wldlife Reserve is proof that this species is still present in Posavina, i.e., in Peri-Panonian Serbia. With these three new taxons among the amphibia and reptiles, their overall diversity amounts to 27 taxons with an overall count of 3 present endemic taxons. The taxons that had been newly discovered do not only represent new taxons at the Wildlife Reserve but also ones for the entire region of northern Macva. Key words: new taxons,Zasavica, diversity
UVOD Zasavica kao movarno podruje zatieno je 1997.godine kada joj je odreen status Specijalnog rezervata prirode I kategorije. (Sl.glasnik RS 19/97) Zatien je prostor od 1875 ha,od ega 670 ha je u II reimu zatite. (Brankovi,et.al.,1996) Prostor Zasavice zatien je zbog velikog broja retkih biljnih i ivotinjskih taksona koji nisu samo od nacionalnog ve i od meunarodnog znaaja.Tokom dosadanjih istraivanja ispostavilo se da je Zasavica za poje-dine taksone danas jedino stanite u Srbiji i jedno od nekoliko preostalih stanita u Evropi. Ovaj rad ima za cilj da prikae nove taksone koji su pronaeni u rezervatu tokom istraivanja u 2005-oj godini. MATERIJAL I METODE RADA Prikupljanje uzoraka obavljeno je standardnim metodama koje se primenjuju tokom botanikih i zoolokih istraivanja. Uzorkovanje botanikog materijala podrazumevalo je pre-gled stanita,sakupljanje biljaka iz vode grabuljama ili
17
iskopavanjem na kopnu i potom je deo materijala herbarizovan i deponovan u rezervatski herbar a deo materijala se u vidu mokrog preparata uva u rezervatskoj zbirci. Tokom zoolokih istraivanja novi taksoni su pronaeni kod sledeih grupa organizama:kod Invertebrata-Cnidaria i Hexapoda, a kod Vertebrata-Amphibia i Reptilia. Invertebrata sakupljane su standardnom opremom za sakupljanje akvati-nih i terestrinih vrsta,dok je kod vodozemaca i gmizavaca koriena standardna herpetoloka oprema. Prikupljeni materijal se uva u 70% etanolu i u rezervatskoj zbirci. Determinacija je obavljena prema sledeoj literaturi: biljni materijal: Javorka, (1975); Gaji& Karadi, (1991);Jankovi&Stevanovi, (1999), zooloki materijal: Adamovi, (1967) Harri & Born,(1981);Kruni et.al.(1990);Kruni,(1989); urovi,et.al.(1979); Robert,(1987); Radovanovi &Martino,(1950), Silvio,(1998). REZULTATI SA DISKUSIJOM Zasavica iz godine u godinu iznenauje istraivae svojom tajnovitou i otkrivajui deo po deo svog skrivenog prirodnog blaga. Pravo otkrie dogodilo se u septembru mesecu 2005. god, kada je u plavnoj zoni Zasa-vice kod Vizitorskog centra pronaena Aldrovanda vesiculosa L. iz Fam. Droseraceae. (Slika br.1) Rod Aldrovanda zajedno sa rodom Utricularia pripada karnivo-rnim hidrofitnim vrstama Evrope. Aldrovanda je reliktna vrsta pore-klom iz tercijara (eocena) nata ukazuju nalazi semenki i polena u mno-gim tresetitima irom Evrope i koja naseljava preteno tople stajae vode tropskog pojasa. U toku poslednjeg interglacijala sa promenom kli-me koja postaje znatno toplija, aldrovanda se ponovo vraa u Junu Evropu iz ekvatorijalnog pojasa gde se sklonila pred nadolazeom glacijacijom. (Breckpor,2005) Disjunktnog je areala i veoma retka, tako da se nalazi na Svetskoj i Evropskoj crvenoj listi flore.
Slika 1 Pictures 1 Ovo je submerzno-flota-antna karnivorna biljka koja pliva ispod povrine vode, u stajaim i spo-rotekuim plitkim vodama bogate vegetaciom i koje naginju distrofiji. U mnogim zemljama Evrope je nestala. Prve podatke o prisustvu aldrovande navodi Josif Pani 1884 i Jurii 1889 god. za okolinu Beograda-Maki, a potom Crnogorac 1890 god za Blatsko jezero, posle-dnji put zabeleena je na Obedskoj bari urain 1913 god. I
18
za njom su tragali mnogi bota-niari tako da je u Crvenoj knjizi flore Srbije I odreena kao vrsta za koju se pretpostavljalo da je iezla. Razlog njenog iezavanja je isuivanje bara i movara, zatim masovno zara-stanje i irenje trstika tj. smanjenje vodenog ogledala (kao kod Obedske bare). (Jankovi & Stevanovi, (1999) Zasavica kao novo i jedino stanite ove vrste u naoj flori obogauje diverzitet u globalnim Svetskim okvirima. Na Bataru je pronaena orhideja Cephalanthera alba (Cr.)Simk. Ova subsrednje-evro-pska vrsta prema Flori Srbije (1986) je nalaena na Frukoj gori a prema Flori Srema (1991) naseljava ume hrasta lunjaka, lipe sa kostrikom. Areal ove vrste je Evroazija sa istonim granicama na Uralu, Kavkazu i u Sibiru. Ova orhideja ima iskidan areal, u Frukoj gori je re-tka biljka, ima diferenciralni karakter za floru njenog zapadnog regiona gde se nalazi u fazi spontanog izumiranja.Na istom lokalitetu (Bataru) gde je pronaena orhideja, pronaena je ljubiica Viola persicifolia (=syn Viola elatior Fr. iz Fam.Violaceae ) inae vrlo retka u naoj flori i uvrena je na spisak vrsta za Crvenu knjigu flore Srbije II, a prema Meunarodnoj IUCN kategorizaciji ima status ranjive vrste u opasnosti od iezavanja (EN/VU). U flori Sre-ma prvi put je zabeleena 80-ih godina XX veka na Frukoj gori (izmeu Karlovia i Aa-nje). Kako u Sremu tako i ovde u Mavi stanite ljubiice Viola elatior je u rano prolee pod vodom i da se u njhovoj neposrednoj blizini uvek nalaze ibljaci. (Butorac, 1987) U staroj hrastovoj umi kakav je ouvani fragment na potesu Stanievac, pronaena je Orabanche luteum L. iz Fam. Orobanchaceae. Rod Orobanche obuhvata vei broj bezhlo-rofilnih parazitskih vrsta koje se razvijaju na korenu raznih biljaka. Pripada subpontsko-submediteranskom flornom elementu i naseljava obodni deo ravnog Srema. Raste u umi ili na mestima gde je nekad bila uma tzv. iskrevinama, pojedinano ili u manjim grupama. Pre-dstavlja indikatorsku vrstu za livadske zajednice nastale antropogenim putem tj. aktivnim i intenzivnim ovekovim delovanjem. Obilazei poplavne ume uz Zasavicu pronaena je vrsta Thelypteris palustris Schott. iz Fam. Thelypteridaceae. Koja se nalazi na listi prirodnih retko-sti u Srbiji a prema IUCN kategorizavciji ima status ranjiva vrsta. Subborealna-cirkumpo-larna vrsta (Gaji & Karadi,(1991). Entomoloka istraivanja su pokazala prisustvo endemine vrste zrikavca Zeuneriana amplipennis (Br.W.). (Slika br.2) Ova vrsta je opisana 1882. godine na osnovu pronaenih primeraka na movarnim mestima du Save kod Zemuna i Beograda. Naredne godine 1883 Josif Pani ga nalazi kod Makia. Kasnije u periodu 1900.-1951. godine razni domai i strani istraivai nalaze ga pored Save i Dunava ali i u Banatu. Od 1960-te godine endemini zrikavac se nalazi na skoro svim movarnim terenima donjeg toka Save (Obedska bara, Grabo-vake ume, Zabreke livade, Maki i dr.) zatim u Panevakom ritu na aluvijalnoj ravni Dunava. Ovaj endemini zrikavac oigledno je karakterstian samo za movarna stanita u najjunijem delu Panonske nizije i predstavlja endeminu vrstu u Srbiji. Slika 2 Pictures 2 U aluvijumu Save, Dunava, Tise i njihovih pritoka u junom delu Panonske nizije. Isuivanjem movara i prevoenjem mezofilnih livada u kulture (obradive
19
povrine) nestala su mnoga stanita ove vrste. Tipina stanita su mu ikare i travnate livade mezofilnog karaktera to znai da imaju hidroloku sezonsku dinamiku a povrinske vode efemerni (periodini) karakter. Na svim ispitivanim stanitima endemski zrikavac je imao malu brojnost.Lokaliteti na Zasavici su ujedno i najzapadniji nalazi ove vrste u Srbiji (Adamovi, 1967). Ispitivanja kvaliteta vode Zasavice pokazuju da se i dalje kree u granicama I na II i II klase odnosno oligo- mezosaprobnog karaktera. Da se radi o istoj vodi po-tvruje i novootkrivena knidarija. Veina poznatih knidarija su morski orga-nizmi a samo mali broj su slatkovodne. Klasa Hydrozoa ima predstavnike i u kopnenim vodama a samo podred Limnomeduse ima slatkovodne predsta-vnike. Ovde pripada Craspedacusta sowerbyi Lan. iz Fam. Oliudiidae gde pripada i vrsta poznatija kao slatkovodna meduza .(Slika br.3). U Srbiji ivi jedna Slika .3 Pictures 3 vrsta slatkovodne knidarije sa meduzoidnim oblikom.(Kruni et.al, 1990). Nalaz ove meduze u Zasavici je ujedno i prvi podatak za region Mave. U fauni kimenjaka novi taksoni su pronaeni meu vodozemcima i gmizavcima. Od vodozemaca pronaena je deseta vrsta abe Rana temporaria L. Naseljava vlane livade, mo-varna podruja. Aktivna je uglavnom nou, prezimljava ukopana u mulju. Prva novootkrivena zmija pripada podvrsti Vipera berus ssp.bosniensis (Boettger, 1889) (Slika br.4) koja na podruju Srbije i Crne gore ima endemski karakter (YUSEND), status ugroene vrste (EN) i naseljava panonski (Vojvodinu) i peripanonski pojas Srbije i severne Bosne, zatim prostor Dinarida i nekih planina Srbije. Na prostoru rezervata Vipera berus ssp. bosniensis (Boettger,1889) utvrena je na jednom lokalitetuBataru, u delu stoletne hrastove ume, kao stanovnik silvea Slika .4 Pictures 4 bioma. Ovo je jedni na otrovna vrsta zmije u Vojvodini i Mavi. Uhvaeni primerak pripada crnoj formi karakteristinom za melanizam a koju beleimo i na podruju Specijalnog rezervata prirode Obedska bara. Druga novootkrivena zmija Coluber caspius naena je na kontaktu ruba ume sa njivom na delu Batara koji je obrastao stoletnom hrastovom umom, koja predstavlja ostatak nekadanjeg hrastovog kompleksa u ovom delu Mave. ZAKLJUAK Nalazom vrste Aldrovanda vesiculosa Zasavica je postala znaajno stanite ne samo od nacionalnog ve i od Meunarodnog znaaja.Tako da je ovim nalazom Zasavica uvrena u ui izbor za nominaciju novog IPA podruja (International Plant Association). Pronaeni preostali novi biljni taksoni predstavljaju ne samo nove taksone za rezervat nego i za ceo region severne Mave. Tako da je do sada ukupno zabeleeno oko 650 taksona vaskularne flore za podruje rezervata Zasavica. Poplavne ume uz
20
Zasavicu predstavljaju znaajno stanite za vrstu Thelypteris palustris Schott ija su stanita sve vie ugroena i nestaju na teritoriji Vojvodine usled isuivanja poplavnih autohtonih uma ili zamenom prirodnih uma kulturama vrbe i euroamerike topole. Iste te poplavne ume stanite su retke ljubiice Viola elation iji je ovo prvi nalaz za podruje Mave. Nalaz endemine vrste Zeuneriana amplipennis (Br.W.) u zoni rezervata predstavlja znaajan nalaz posle duge pauze od preko 30 god.,to nesumljivo dokazuje da je ova vrsta jo prisutna u posavini tj na prostoru Peripanonske Srbije. Otkrivanjem novih taksona vodozemaca i gmizavaca, ukupan diverzitet vodozemaca i gmizavaca rezervata Zasavica sada iznosi 27 taksona, to je 38% od ukupnog diverziteta herpetofaune Srbije i Crne gore. Tako sada na Zasavici imamo ukupno tri endemska taksona (Trirurus dobrogicus, Lacerta agilis ssp. bosnica i Vipera berus bosniensis). (Stankovi, 2005) Pojedini taksoni vodozemaca i gmizavaca se nalaze na preliminarnom spisku vrsta za "Crvenu listu kimenjaka Srbije" (Duki,1995). Svi ovi podatci ukazuju da Specijalni reze-rvat prirode Zasavica po broju registrovanih taksona vodozemaca i gmizavaca nadma-uje neke sline zatiene objekte u okolini. Naravno istraivanju nikad kraja, i ko zna ta e se u narednom periodu jo otkriti u i oko Zasavice ali i ire,jer mnogi podaci koji su vezani za rezervat su ujedno i prvi zvanini podaci za Severnu Mavu, koja je jo za mnoge vrste bela mrlja na karti distribucije vrsta. LITERATURA
1. Adamovi,.(1967):Zeuneriana amphipennis (Br.W) endemini zrikavac u Srbiji (Tettigonidae, Saltaloria), Zatita prirode br.34,Beograd, (str.139-147) 2. Brankovi,D.,Budakov,Lj.,Kovaev,N.,Mijovi,D.,Mike,B.,Pavkov,G.,Puzovi,S., Sekul, N.,Stoji,V.,Habjan-Mike,V.,Garovnikov,B.,Stankovi,M.(1996): Predlog za zatitu dobra "Zasavica" kao Specijalni rezervat prirode, Zavod za zatitu prirode Srbije Beograd- Novi Sad 3. Breckpot,C.(2005): Aldrovanda vesiculosa: description,distribution,ecology and cultivation, Carnivorous Plant Newsletter 26,Belgium 4. Buturac,B.(1987): Ree biljke u flori Srema, Zbornik radova PMF,Novi Sad,serija biologija 17, Novi Sad (str.53-54) 5. urovi,E.,Vukovi,T.,Pocrnji,Z.(1979): Vodozemci Bosne i Hercegovine (klju za odreivanje), Zemaljski muzej BiH, Sarajevo 6. Duki,G.(1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od menarodnog znaaja Diverzitet vodozemaca (Amphibia) i gmizavaca (Reptilia) Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, Bioloki fakultet i Ekolibri Beograd 7. Gaji,M.,Karadi,D.,(1991):Flora ravnog Srema sa posebnim osvrtom na Obedsku baru, Sr.Mitrovica (str.73,308,320) 8. Harry,G.,Borm,L.(1981):Fauna Evrope,prirunik za raspoznavanje ivotinjskih vrsta, Mladinska knjiga,Ljubljana,(str.268,433) 9. Jankovi,M., Stevanovi,V (1999): Aldrovanda vesiculosa L.-iezli takson u Srbiji u Stevanovi,V.(1999): Crvena knjiga flore Srbije-I ezli i krajnje ugroeni taksoni, Zavod za zatitu prirode Srbije, Bioloki fakultet, Beograd (str. 305-307) 10. Javorka,S, Csapody,V.,(1972): Kzp-Eurpa dlkeleti rsznek flrja kpekben, Akadmiai kiad, Budapest
21
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 11. Kruni,M.,Vidovi,V.,Pujin,V.,Petrovi,Z.,apkarev,J.,Stevanovi,D.,Horvatovi,A., Brajkovi,M.(1990):Sistematika invertebrata sa praktikumom I deo, Nauna knjiga, Beograd 12. Kruni,M.(1989):Zoologija invertebrata,Nauna knjiga Beograd 13. Radovanovi,M.,Martino,K.(1950):Zmije Balkanskog poluostrva, SANU, Nauno popularni spisi, knjiga 1, Institut za ekologiju i biogeografiju, Beograd 14. Robert, M. (1987): Gewoll-und Rupfungskunde, Academie Verlag, Berlin 15. Silvio,B.(1998):Serpenti,Giunti Gruppo Editoiale,Firenze,Italia 16. Slubeni glasnik RS 19/97-ivotinjske vrste zatiene kao prirodna retkost Srbije 17. Stankovi,M.(2005):Vodozemci i gmizavci Specijalnog rezervata prirode Zasavica, I Simpozijum biologa Republike Srpske,Banja Luka
22
23
DIVERZITET ENTOMOFAUNE NACIONALNOG PARKA FRUKA GORA - ZATITA I OUVANJE PRIRODE DIVERSITY OF ENTOMOFAUNA IN NATIONAL PARK FRUKA GORA CONSERVATION AND PROTECTION OF THE NATURE
Dejan Stojanovi1, Sreko uri2& Zoran Nikoli2, Momi Branko1& Pai Olgica1 1 Nacionalni park Fruka Gora, Sremska Kamenica Srbija i Crna Gora; dejanstojanovic021@yahoo.co.uk, 2 Institut za zoologiju, Bioloki fakultet, Beograd Srbija i Crna Gora
IZVOD: Istraivanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruka gora, bazirana na istraivanju entomofaune umskih i livadskih ekosistema su esencijalno znaajna za blie upoznavanje i rasvetljavanje faunistikog sastava i taksonomskog poloaja mnogih vrsta. Introdukcija autohtonih korisnih insekata moe povratiti ravnoteu biocenoze. Introdukcija korisnih insekata moe se obezbediti iz sopstvenih potencijala, a u sadejstvu sa uzimanjem aktivnog uea u programima vezanim za ekoturistiku ponudu. Inventarisanje diverziteta entomofaune je prva faza u konzistentnom pristupu njegovog ouvanja. Zbog obimnosti grupe, ali i drugih okolnosti, istraenost faune insekata je sasvim nedovoljna za aktuelne potrebe nauno zasnovane valorizacije karakteristika i stanja pri koncipiranju mera zatite. Kljune rei: Diverzitet, Entomofauna, Fruka gora. ABSTRACT: The biocenotic research in National Park Fruka Gora, based on research of entomofauna in forest and meadow ekosystems, are crutial for better knowledge of faunistic structure and taxonomic pozition for many species. The introduction of autochthonous useful insects may recover the biocenosis balance. The introduction may be provided from own resources, and in combination with taking an active part in programs related with an ecotouristic offer. Recording the diversity of entomofauna is the first phasis in a consistent approach to its preservation. Due to group volume, as well as to other circumstances, the exploring of fauna of insects is absolutely unsufficient for actual purposes of scientifically based valorisation of characteristics and conditions, necessary for making a protection measures concept. Key words: Diversity, Entomofauna, Fruka gora
UVOD Faunistika istraivanja su osnova mnotva naunih disciplina, koje koriste dobijene podatke i obrauju njihove vrednosti. Sveukupni rezultat je razvoj kompleksnih, ukupnih saznanja o prouavanim grupama i spoznaja osnovnih ekolokih, biogeografskih, evolutivnih zakonitosti. Znaajan deo istraivanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruka gora baziran je na istraivanju entomofaune umskih i livadskih ekosistema, monitoringu i meusobnoj interakciji obavljenih istraivanja.
24
Fruka gora je panonsko ostrvo uzdignuto usred ravnice, okrueno agrobiocenozama. Izolovanost, specifinosti istorijskog razvoja, bogatstvo ivotinjskog i biljnog sveta, daju ovom podruju izuzetan znaaj. Nacionalni park sa zatitnom zonom nalazi se izmeu 1912' i 2016' istone duine i izmeu 4504' i 4516' severne irine, a bez zatitne zone izmeu 1912' i 2003' istone duine i izmeu 4506' i 4515' severne irine. Podruje Nacionalnog parka Fruka gora nalazi se na teritorijama optina: Petrovaradin, Sremski Karlovci, Beoin, Baka Palanka, id, Sremska Mitrovica, Irig i Inija. Povrina nacionalnog parka iznosi 25.520ha. Postojea granica Nacionalnog parka Fruka gora utvrena je Zakonom o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS, br. 39/93.). Nacionalni park Fruka gora je prirodno dobro od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju (Zakon o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik RS, br. 66/91). Prema klasifikaciji Meunarodne organizacije za zatitu prirode (IUCN) odreeno je kao druga kategorija nacionalni park po kojoj su nacionalni parkovi relativno veliki prostori, koji sadre reprezentativne primerke glavnih prirodnih regiona, pojava i krajolika, gde biljne i ivotinjske vrste, geomorfoloke znamenitosti i stanita, imaju posebni nauni, obrazovni i rekreacioni znaaj (Beer, A., Stojanovi D. i dr. 2006). Oni sadre jedan ili vie celovitih ekosistema koji nisu materijalno izmenjeni ljudskom eksplotacijom i prisutnou. REZULTATI RADA Nacionalni park Fruka Gora prema dominirajuem i osnovnom fenomenu moemo, uslovno svrstati u floristiki, jer u njemu dominiraju umski i travnati prostori, to je veoma znaajno za utvrivanje politike zatite i definisanje kriterijuma za procenu ekolokih kapaciteta (Minjevi, 1992). Jedan od prvih istraivaa Fruke gore bio je lepidopterolog Milo Rogulja (Jaki, 1993). Podaci o entomolokim istraivanjima na ovim prostorima su brojni (Vasi, 2002, Jaki, 1988, Tomi i dr. 2002, Zeevi, 2002). Detaljno je istraena fauna Syrphidae Fruke gore (Vuji&Glumac, 1994) i fauna Culicidae Fruke gore (Boii, 1985). U Nacionalnom parku Fruka gora zabeleeno je oko 200 sovica. Pojedine vrste sovica, ako se prenamnoe u stadijumu gusenice, mogu biti tetne u poljoprivredi (Vajgand, 2000) i umarstvu (Stojanovi, 2005). S obzirom da su ekoloki uslovi promenljivi, stvaranjem povoljnih ekolokih uslova moe doi do prenamnoenja i tetnosti odreenih vrsta. Izvetajno-prognozna sluba zatite bilja prati dinamiku populacije onih vrsta sovica koje su u prolosti pravile tetu i daje prognozu pojave tih vrsta, kako bi se blagovremeno zapazilo poveanje brojnosti i na vreme poelo sa obavljanjem preventivnih mera u cilju spreavanja prenamnoenja. Vrste Cryphia amasina (Drau.) (Stojanovi, 2005) i Schrankia taenialis (Hbn.) Slika 2, (Stojanovi, 2006) po prvi put su zabeleene za faunu Srbije u Nacionalnom parku Fruka gora. Nalaz Carposinide, Carposina scirrhosella (Her.-Sch.) Slika 1. na Frukoj gori prvi je nalaz ove vrste na prostoru bive Jugoslavije (Stojanovi, 2004 i 2005).
25
Slika 1.Carposina (Her.-Sch.)(Orig.)
scirrhosella
Slika 2. Schrankia taenialis (Hbn.) (Orig.fotografija)
Introdukcija autohtonih korisnih insekata koji mogu povratiti ravnoteu biocenoze iz potencijalne neravnotee, izazvane prenamnoenjem insekata tetnih po umarstvo ili poljoprivredu, jedna je od sigurnih metoda zatite kojoj je poklonjeno nedovoljno panje iz razloga nepoznavanja ravnotenih stanja u biocenozama i njihovih inilaca, ali i zbog favorizovanja nekih neselektivnih i manje selektivnih metoda zatite. Introdukcija korisnih insekata moe se obezbediti iz sopstvenih potencijala, a u sadejstvu sa uzimanjem aktivnog uea u programima vezanim za ekoturistiku ponudu (Stojanovi, 2006). Potrebno je iskoristiti postojea iskustva iz umarske entomologije i najnovija dostignua primenjene entomologije. Takodje, treba iskoristiti poznavanje raspoloivih mogunosti biolokih resursa i njihovog potencijalnog iskoriavanja (Glavendeki, 2002). Istraivanja faune Cerambycidae (Coleoptera) u Nacionalnom parku Fruka gora zabeleila su oko 125 vrsta, od ovog broja 9 vrsta je novozabeleeno za faunu Srbije (Pil&Stojanovi, 2005). Takoe vrena su i opsena istraivanja faune Carabidae, Curculionidae, Scarabaeidae, Cleridae, Elateridae ali i drugih grupa. Rezultati ovih istraivanja su u pripremi ili tampi. umski ekosistemi su stabilniji ukoliko su odnosi izmeu pripadnika ivog sveta kompleksniji i komplikovaniji posebno u meovitim umama koje su sastavljene od veeg broja vrsta drvea. Stepen promena biljnih zajednica je u direktnoj korelaciji sa stepenom promena u populacijama vrsta dnevnih leptira (Jaki, 2003). U Nacionalnom parku Fruka gora zabeleeno je 100 vrsta dnevnih leptira (Jaki, 2003, Jaki, 1988). Bogatstvo i diverzitet faune dnevnih leptira treba posmatrati i kao svojevrstan indikator stanja ivotne sredine (Jaki, 2003). ZAKLJUAK Savremeni ovek crpi nepresunu stvaralaku energiju iz autentinih resursa majke prirode. Entomologija, kao nauka koja se bavi prouavanjem insekata, postala je veoma atraktivna u svim svojim primenljivim oblicima koji se mogu dragoceno upotrebiti. Prelepe insekatske forme posmatraju nas sa panoa bilbordova, naslovnih stranica svetskih magazina, izuavaju se u prestinim dizajn centrima, zaokupljuju matu umetnika i svojim nesvakidanjim oblicima, bojom i ivotnim formama kreiraju modne
26
trendove. U susretu oveka i prelepih dragulja iz sveta insekata, usled obilja nesvakidanjih kompleksnih informacija ali i vizuelnog impresarija, stvara se u oveku obilje kreativne snage neophodne intelektu. Entomofaunistika istraivanja motiviu i razvoj ekoturizma. Ekoturizam daje znaajan doprinos ouvanju biodiverziteta, to je veoma znaajno za zatiena prirodna dobra u naoj zemlji, s posebnim osvrtom na kategoriju nacionalnih parkova. (Stojanovi, 2006). Budui da je sa teritorije Evrope nestalo 56% umskog pokrivaa, a samo 2% od preostalih uma je zatieno, predeo Fruke gore je bitan jer predstavlja teritoriju sa ouvanim diverzitetom faune i znaajan refugijum za mnoge ivotinjske vrste. S obzirom da je u Srbiji deta1jno proueno samo oko 10% grupa invertebrate. Istraivanja u biocenozama Nacionalnog Parka Fruka gora, bazirana na istraivanju entomofaune umskih i livadskih ekosistema imaju esencijalni znaaj za blie upoznavanje i rasvetljavanje faunistikog sastava i taksonomskog poloaja mnogih vrsta. O posebnom znaaju govori i injenica da celokupna teritorija Srbije predstavlja jedan od najznaajnijih refugijuma i centara diverziteta retkih i endeminih vrsta na teritoriji Evrope (Radovi i dr, 1995). Neophodnost ovakvih istraivanja proizilazi iz injenice da je Republika Srbija potpisnica mnogih konvencija kojima su preuzete obaveze zatite ouvanja retkih i endeminih vrsta i njihovih stanita. Inventarisanje diverziteta entomofaune je prva faza u konzistentnom pristupu njegovog ouvanja. Zbog obimnosti grupe, ali i drugih okolnosti, stanje istraenosti faune insekata je sasvim nedovoljno za aktuelne potrebe nauno zasnovane valorizacije karakteristika i stanja pri koncipiranju mera zatite. Zakonska regulativa u oblasti zatite ovog segmenta biodiverziteta nije primerena sadanjim potrebama i mogunostima (Radovi&etkovi, 2001). LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Beer, A., Stojanovi D. i dr. (2006): Prezentacija prirodnih i kulturnih vrednosti Nacionalnog parka Fruka gora, Prirodni resursi osnova turizma, Konferencija sa meunarodnim ueem, Beograd, 17-19,04.2006, 133str. Boii, B. (1985): Komarci Fruke gore (Diptera, Culicidae), Fruke gore, Monografije Fruke gore, Matica srpska, Novi Sad, str. 1-136 Glavendeki, M. (2002): Mrazovci (Lepidoptera: Geometridae) u hrastovim umama Srbije, Zadubina Andrejevi, Biblioteka Dissertatio, Beograd, 1-130 Jaki, P. (1988): Privremene karte rasprostranjenosti dnevnih leptira Jugoslavije (Lepidoptera, Rhopalocera), Jugoslavensko entomoloko drutvo, Posebna izdanja 1, Zagreb, 1-215str. Jaki, P. (1993): The M. Rogulja collection of Rhopalocera (Lepidoptera) from the former state of Yugoslavia, Entomologist's Gazette, Vol. 44, pp. 85-99. Jaki, P. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije, Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd, 1-198str Minjevi, . (1994): Problemi i iskustva u procjenjivanju ekolokih kapaciteta nacionalnih parkova u funkciji razvoja i prostorne organizacije, Zbornik radova sa nauno-strunog skupa Zatita prirode i turizam u nacionalnim parkovima SR Jugoslavije, Kolain, 23-25. septembra 1992., Beograd, 32-42 Pil, N., Stojanovi, D. (2005): New longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) from Serbia, Archives of Biological Sciences, Vol. 57. No. 4, Belgrade, pp. 27-28
8.
27
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 9. Pil, N., Stojanovi, D. (2005): New longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) from Serbia and Montenegro, Archives of Biological Sciences, Vol. 57. No. 2, Belgrade, pp. 143-146 10. Pil, N., Stojanovi, D. (2005): Some rare longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) without protection on the national level found on mt. Fruka Gora, Serbia, Archives of Biological Sciences, Vol. 57. No. 2, Belgrade, pp. 137-142 11. Radovi, I. i dr. (1995): Diverzitet entomofaune (Insecta) Jugoslavije, sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, u: Stevanovi, V., Vasi V. eds., Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, Bioloki fakultet i Ekolibri, Beograd 12. Radovi, I., etkovi, A. (2001): Diverzitet faune insekata Jugoslavije, u: Lakui, D. ed. Biodiverzitet i novi milenijum, Drutvo ekologa Srbije i Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd, 59-78 str. 13. Stojanovi, D. (2005): Finding in the Fruka Gora National Park of Cryphia Amasina (Draudt, 1931) (Lepidoptera, Noctuidae, Bryophilinae), a species new for the fauna of Serbia, Archives of Biological Sciences, Vol. 57. No. 4, Belgrade, pp. 29-30 14. Stojanovi, D. (2005): Prilog poznavanju tetnih sovica Nacionalnog parka Fruka gora, VII Savetovanje o zatiti bilja, Soko Banja, 15-18 novembar 2005, Zbornik plenarnih referata i rezimea, Beograd str. 140 15. Stojanovi, D. (2006): An overview of species of genus Schrankia (Lepidoptera: Noctuidae) with a new species for the fauna of Serbia recorded in National Park Fruka Gora, Acta Entomologica Serbica, 2006, Vol. 11 (No.1), in press. 16. Stojanovi, D. i dr. (2006): Entomofauna kao prirodni resurs i znaajna osnova razvoja turizma u okviru zatienih prirodnih dobara I, Predlog turistike marrute kroz Nacionalni park Fruka gora sa entomoloki znaajnim lokalitetima, Prirodni resursi osnova turizma, Konferencija sa meunarodnim ueem, Beograd, 17-19,04.2006, 137str. 17. Stojanovi, D. i dr. (2006): Entomofauna kao prirodni resurs i znaajna osnova razvoja turizma u okviru zatienih prirodnih dobara II, Entomohouse kao potencijal turistike ponude u okviru NP Fruka gora, Prirodni resursi osnova turizma, Konferencija sa meunarodnim ueem, Beograd, 17-19,04.2006, 139str. 18. Stojanovi, D., (2005): The first finding of the species Carposina Scirrhosella, HerrichSchffer, 1854 (Lepidoptera, Copromorphoidea), Acta entomologica Serbica, 2004/2005, Vol. 9/10 (1/2), pp. 111-122 19. Tomi, D. i dr. (2002): Fauna zemljomerki (Lepidoptera, Geometridae) Srbije, Otisak iz zbornika radova o fauni Srbije, knj. VI, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje hemijskih i biolokih nauka, Beograd, str. 73-164 20. Vajgand, D. (2000): Fauna sovica (Noctuidae, Lepidoptera) u Somboru, sa posebnim osvrtom na dinamiku populacije pojedinih vrsta, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 1-125str. 21. Vasi, K. (2002): Fauna sovica (Lepidoptera: Noctuidae) Srbije, Zbornik radova o fauni Srbije, knj. VI, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje hemijskih i biolokih nauka, Beograd, 165-293 str. 22. Vuji, A., Glumac, S. (1994): Fauna osolikih muva (Diptera: Syrphidae) Fruke gore, Monografije Fruke gore, Matica srpska, Novi Sad, str. 1-81 23. Zeevi, M. (2002): Fauna leptira Timoke krajine (Istona Srbija), DIP Bakar Bor, Narodni muzej Zajear, Zajear, 1-307str.
28
ODRIVO KORIENJE OBNOVLJIVIH BILJNIH RESURSA SUSTAINABLE USE OF RENEWABLE VEGETATION RESOURCES
dr Mihailo Ratkni, mr Svetlana Bilibajki, Dragana Ranelovi, dipl. ing. Institut za umarstvo, Beograd
IZVOD: Savremeno kretanje u korienju obnovljivih prirodnih resursa izaziva strah da se mogu ouvati sadanji prirodni ekosistemi u pogledu biodiverziteta i sposobnosti da se prilagode predstojeim klimatskim i drugim promenama. Brzina nestajanja uma zahteva hitno preduzimanje mera na zaustavljanju degradacije i devastacije postojeih umskih ekosistema. U ovom radu definisani su osnovni kriterijumi za izradu metodologije odrivog korienja prirodnih resursa. Istraivanje odrivog razvoja znaajno je u kontekstu utvrivanja Strategije odrivog razvoja Republike Srbije. Realizacijom ciljeva istraivanja odrivog korienja biljnih resursa postavljaju se osnove za implemetacije evropskih standarda i modela i stvaranje stratekog okvira za upravljanje obnovljivim resursima na naelima odrivog razvoja. Kljune rei:odrivi razvoj, umski ekosistemi, biljni resursi ABSTRACT: Actual tendency in using of renewable natural resources causes the fear that biodiversity and adaptation to following climate and other changes of present ecosystems can't be preserved. Rapid wanishing of forests calls for urgent attempts to stop degradation and devastation of present forest ecosystems. This paper defines basic criterias for making metodology for sustainable use of natural resources. Exploring of sustainable development is important in context of defining a Strategy of sustainable development of Serbia. Realisation of objectives for researches on sustainable development of vegetation resources makes basics for implementation of European standards and models and strategic frame for menagement of renewable natural resources on sustainable development principles. Key words: sustainable development, forest ecosystems, vegetation resources
UVOD Savremeno korienje ekosistema poiva na principima korienja prirodnih resursa i razvijeno je iz antropocentrine filozofije. Zatita ivotne sredine aktuelna je samo ako je nametnuta od strane drutva. Dugoroni cilj industrijskog umarstva je pretvaranje prirodnih uma u plantae drvea. Povrine se oiste istim seama i izvri se poumljavanje seina, pri emu se favoriziju vrste koje daju vee prinose i u potpunosti podmiruju potrebe drvne industrije.Alternativa ovakvom pristupu je ekocentino (ili biocentrino) korienje resursa postavljeno na principima prirodi bliskog gazdovanja. Ekosistem predstavlja kompleksnost ivih organizama i ima svoju VREDNOST SAM PO SEBI. Ove ekoloke paradigme razmatraju na drugi nain potrebe ljudi i njihov odnos prema prirodi. Uvaava se nain na koji priroda stvara i odrava ekosisteme. Cilj istraivanja odrivog razvoja je da se definie stanje prirodnih resursa, odrede prioriteti aktivnosti za zaustavljanje nepovoljnih uticaja i zatim odrede mere za unapreenje stanja, to bi doprinelo daljem radu na definisanju Nacionalne strategije odrivog korienja resursa.
29
EKOCENTRINI PRISTUP KORIENJU PRIRODNIH RESURSA U novije vreme, kada raste svest o posledicama ugroavanja ivotne sredine i potrebi njenog ouvanja i zatite, razvijen je tzv. ekocentrini (ili biocentrini) pristup korienju resursa postavljen na principima prirodi bliskog gazdovanja. Prema ovom konceptu,u prirodnim ekosistemima nema nepoeljnih vrsta, sem vrsta unetih od strane oveka. U umarstvu, na primer, prilikom uklanjanja, svako stablo ili produkt procenjuju se sa stanovita funkcionisanja ekosistema. Priroda sama nastavlja dalji razvoj i postojanost ekosistema, a ne ljudi na osnovu svojih predstava o tome. Ekosistem pripada svim vrstama koje tamo ive, ukljuujui i ljude. ovek odatle nema pravo da ga unitava samo zbog svojih interesa. Ekocentrini koncept titi, odrava i obnavlja funkcionisanje prirodnih ekosistema uz istovremeno korienje svih dobara i usluga za obezbeenje potreba ljudi na postojanim i trajnim osnovama. Prednost se daje ekolokim procesima u ekosistemima, tako da obezbeuju ekonomske potrebe drutva, ali ne na nain industrijskog korienja. Ovaj koncept insistira na zatiti preostalih starih prirodnih uma kao poslednjeg utoita biljnih vrsta, kao i drugih vrsta organizama. Integralni deo je briga o zemljitu, vodi, biodiverzitetu i biomasi. Politika u korienju ekosistema treba da obezbedi proirenje umskog areala na povrine koje se ne koriste u druge svrhe (razgranienje poljoprivrednog i umskog zemljita), poboljanje stanja degradiranih i devastiranih uma i ikara, poveanje i poboljanje produkcije drvne mase i drugih produkata i usluga, kao i zatitu preostalih prirodnih uma od degradacije i devastacije.Ostvarenje ovih ciljeva zasnovano je na ekolokim, socio-demografskim i ekonomskim kriterijumima. OSNOVNI KRITERIJUMI ZA IZRADU METODOLOGIJE ODRIVOG KORIENJA PRIRODNIH RESURSA Smatrajui da u celini (objedinjeno) definiu odrivo korienje prirodnih resursa, i da su u skladu sa rezolucijama donetim u Riju, Johanesburgu i Beu, definisali smo osnovne kriterijume za izradu metodologije odrivog korienja prirodnih resursa. Ovi principi se mogu definisati na sledei nain: - Mora postojati razlog za procenu upotrebne vrednosti zemljita; - Procena upotrebne vrednosti zemljita zahteva multidisciplinaran tim straivaa; - Bitni podaci kojima se mora raspolagati su: - fiziko-geografske karakteristike prostora, - trenutna upotrebna vrednost zemljita, i - socio-demografska struktura; - Analiza i rezultati moraju se bazirati na: - kvalitetnim podacima i njihovim meusobnim odnosima, i - istraivanjima toka razvoja; - Izvetaj mora biti saopten terminologijom koja e biti svima u potpunosti razumljiva; - Neslaganja sa iznetim zakljucima mogu se uvek oekivati.
30
METODOLOGIJA ODRIVOG KORIENJA PRIRODNIH RESURSA Metodologija razvijena u ovom radu bazira na poznatoj ekolokoj maksimi Razmiljaj globalno, radi lokalno i usredsreena je na manje teritorijalne celine (podruja). Teite u metodologiji je dato na korienju prirodnih resursa brdsko planinskih podruja. U istraivanjima se primenjuje vieslojna uporedna analiza prostora primenom tehnologije geografskog informacionog sistema (GIS-a). Potrebno je izgraditi model ugroenosti prirodnih sistema i modela pogodnosti prostora za odreene delatnosti. Prostorni modeli e se koristiti za predvianje direktnih i indirektnih posledica pre donoenja konane odluke o korienju prostora to treba da sprei promaaje u korienju veeg nivoa. Treba izvriti digitalizaciju prostornih podataka, izradu grafikih raunskih analiza, modela i kartografskog prikaza. Analizom se omoguava otkrivanje osetljivosti (ranjivosti) prostora. Istraivanja se sastoje iz niza podprogramskih aktivnosti koji su u interaktivnom odnosu, a koji se mogu formulisati u nekoliko optih programskih zadataka: zatita sredine, optimalno korienje prirodnih resursa (voda, uma, panjaka i livada), modernizacija i revitalizacija agro-kompleksa, jaanje sekundarnih delatnosti, npr. turizma (lovni, sportski, seoski, planiranje, domaa radinost, naune i edukativne delatnosti i sl.), markentike analize i analize komercijalizacije ponuda prostora ali strogo u funkciji ouvanja prirodnih resursa i zatite sredine, (primenom principa odrivog razvoja) stavljanje svih ovih programskih zadataka u meusobnu vezu, sa konkretnom analizom postojeih resursa i optimizacijom svih procesa. Na ovaj nain vrie se multidisciplinarna interpretacija koja treba da prui odgovore na najkompleksnija pitanja iz oblasti korienja resursa. Aktivnosti istraivanja se realizuju kroz: - ekoloke karakteristike podruja - Potrebno je obraditi orografske, klimatske, geoloke, pedoloke i fitocenoloke karakteristike podruja. Formirati katastar zagaivaa, definisati zone u kojima deluju zagaenja i tip zagaenja, predlog mera za ublaavanje postojeeg zagaenja. Svi podaci e biti obraeni u digitalnom obliku, a na osnovu analize satelitskih snimaka visoke rezolucije, to omoguava inkorporiranje u jedinstven Geografski Informacioni Sistem (GIS). - socio-demografske karakteristike podruja - Detaljno se analiziraju sociodemografske karakteristike podruja, socijalna struktura i broj domainstava, pregled institucionalne osnove ivota (tradicionalni oblici, uticaj urbane sredine), veliina naselja,privreda,saobraaj, komunalna infrastruktura i opti uslovi za ivot. - utvrivanje biodiverziteta podruja i izdvajanje prioritetnih stanita i vrsta i njihova zatita - Identifikaciju prioritetnih stanita po stepenu zatite vriti na osnovu elemenata Projekta EMERALD/Natura 2000, formirati spisak stanita u podruju istraivanja na osnovu Paleoarktik klasifikacije stanita (1996), identifikovati prioritetna stanita za zatitu na nacionalnom i evropskom nivou, bazirano na Rezoluciji br. 4 (1996), Izraditi mape flore, beskimenjaka i kimenjaka, korienja biljaka na zatienim podrujima (mere, aktivnosti i sinhronizacija primene, bazirane na Projektu Natura 2000).
31
- resursa uma i umskih podruja - Analizirati podruje pod umama i umskim sastojinama, podelu podruja po tipovima sastojina, drvnoj zapremini i zapreminskom prirastu i dr.Koje su ume najzastupljenije, kakvo je njihovo stanje, starosna struktura, primena mera nege, zdravstveno stanje. Sprovesti identifikaciju povrina za poumljavanje. Primenu optimalnih uzgojnih mera predvideti u svakom izdvojenom tipu ume. - vodnih resursa - Voda sve vie postaje deficitarna i time postaje ograniavajui faktor za razvoj. Zbog toga je neophodno prouavanje postojeih vodnih resursa (koji su uglavnom u brdsko-planinskom podruju), i primena odgovarajuih mera i radova za njihovu zatitu, pre svega za ouvanje kvaliteta vode. Neophodna je i zatita izvorita vode. Locirati sve izvore i vrela koja se mogu koristiti kao voda za pie i formirati zone zatite po stepenu prioriteta. - poljopivredne proizvodnje - Shvaena je kao multifunkcionalna delatnost, koja treba da stvori uslove da poljoprivredna domainstva na bolji nain valorizuju svoju proizvodnju. To se izmeu ostalog moe postii razvojem organske poljoprivredne proizvodnje. Osnovna delatnost je razgranienje poljoprivrednog i umskog zemljita treba da poiva na sintezi ekolokih, sociodemografskih i ekonomskih parametara optimalnog korienja zemljinog prostora. - valorizacije prirodnih resursa - Valorizacija prirodnih vrednosti treba da omogui zapoljavanje, revitalizaciju sela, stvaranje novog tipa domainstava u ruralnim podrujima. Svetska asocijacija za planinska podruja ukazuje da revitalizaciju brdskoplaninskih podruja najuspenije mogu izvesti zemljoradnike zadruge, njihova mala preduzea i individualni seoski proizvoai, to predpostavlja i lokalne autonomije nad prirodnim resursima. Da bi se donela odluka o optimalnoj nameni povrina neophodno je izvriti detaljnu ekloku, socio-demografsku, ekonomsku i finansijsku analizu zemljinog prostora. ZAKLJUAK Prikazana metodologija omoguava utvrivanje stanje prirodnih resursa, odreivanje prioritetnih aktivnosti za zaustavljanje nepovoljnih uticaja kao i dalje mere za unapreenje stanja. Pored toga, realizacijom ciljeva istraivanja odrivog korienja biljnih resursa postavljaju se osnove za: 1. 2. 3. 4. Implemetacije evropskih standarda i modela i izradu metodologije registrovanja obnovljivih biljnih resursa; Stvaranja stratekog okvira za odrivo upravljanje obnovljivim resursima na naelima odrivog razvoja i dosadanjem stepenu istraenosti postojeih prirodnih resursa; Odravanja i poveanja ekolokih, biolokih, klimatskih, socijalno-kulturnih i ekonomskih doprinosa korienja biljnih resursa; Zatite ivotne sredine, socijalne i duhovne funkcije i vrednosti prirodnih ekosistema koje se postiu: uspostavljanjem, irenjem i odgovarajuim
32
5. 6.
7. 8.
upravljanjem zatienim podrujima i zajednicama, ouvanjem uma u reprezentativnim ekolokim sistemima i predelima, ouvanjem i gazdovanjem divljai, ouvanjem genofonda, merama podrke i obezbeenja odrivog korienja biolokih resursa i ouvanjem biodiverziteta; Podrke i unapreenja nacionalnih programa poumljavanja i rekultivacije degradiranih stanita, osnivanja novih i unapreenje postojeih uma razliitih namena, kako bi se smanjio pritisak na postojee umske ekosisteme; Da koncept planiranja trajnog gazdovanja obnovljivim biljnim resursima bude zasnovan na kriterijumu ouvanju kvaliteta ivotne sredine, to znai da ekonomsko korienje obnovljivih biljnih resursa ne sme da umanji brojne ekoloke funkcije, uz odravanje i obogaivanje biodiverziteta stanita; Da se stvore uslovi za uspostavljanje elemenata organske poljoprivredne proizvodnje; Da se ouva i unapredi biodiverzitet. LITERATURA
1. 2. 3.
4.
PEI, R. (2002): Ekonomija prirodnih resursa i ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet, Beograd RATKNI M., KOPRIVICA M. (1996): Optimalno korienje prostora na primeru razgranienja poljoprivrednog i umskog zemljita i korienje povrina u umarstvu, Prvi jugoslovenski skup o GIS tehnologijama, SANU, Beograd RATKNI, M., MIHOV, I., ACEVSKI, J., VUKOVI, M., (2003): Sustainable utilisation of forest resources in the Balcan: Problems and possibilities, Natural Forests in the Temperate Zones of Europe, International Conference in Muncachevo, Transcarpathia, Ukraine, RATKNI, M. (2006): Odrivo korienje obnivljivih biljnih resursa Peterske visoravni, PMF, Kragujevac
33
PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK

Vera orevi1, Novica Ranelovi2, Danijela Avramovi1, Ana Lili2 1 Fakultet zatite na radu, Ni 2 Prirodno-matematiki fakultet, Ni
IZVOD: U radu su prikazane biljne zajednice uma i panjaka Leskovika kraj Aleksinca. Ukupno je obraeno 17 asocijacija od kojih su mnoge reliktne i endemine. U radu je prikazano 5 reliktnih umskih asocijacija, 3 osiromaene reliktne zajednice, 4 umske asocijacije savremenog tipa, 1 asocijacija bunaste vegetacije i etiri livadsko panjake asocijacije. Od reliktnih zajednica najvee povrine zauzima asocijacija Carpinio orientalis- Aceri monspessulani- Coryletum colurnae, od bunastih asocijacija Artemisio-Amygdaletum nanae, a od panjakih asocijacija Seslerietum nitido-rigidae. Kljune rei: asocijacije, Leskovik, vegetacija ABSTRACT: In the paper, the herb associations of forests and pastures of Leskovik near Aleksinac are represented. There are 17 associations which are processed, and many of them are relic and endemic. In the paper, it is represented 5 relic forest associations, 3 impoverished relic associations, 4 modern type forest associations, 1 association of bush vegetation and 4 meadowpastures associations. Among relic associations, the bigest area is occupied by association Carpinio orientalis- Aceri monspesullani- Coryletum colurne, among bush associations ArtemisioAmygdaletum nanae, and among pasture associations Seslerietum nitido-rigidae. Key words: associacion, Leskovik, vegetation
UVOD Zadnjih godina naa istraivanja usmerena su ka prouavanju prirode Istone Srbije, blie na terenima Karpatsko-balkanskog planinskog sistema ili na podruje Karpatske i Balkanske Srbije. Na tom, po miljenju mnogih istraivaa najinteresantnijem i najrazuenijem podruju bavili smo se istraivanjem zatienih prirodnih dobara kao i flore i vegetacije pojedinih prirodnih objekata (Vratna, Zamna, Osanika reka, Resava, Tupinica). Nastavljajui taj posao obreli smo se na Leskovik koji se nalazi u rubnom delu ovog krenjakog podruja, a prema rodopskoj masi Centralne Srbije. Iako mnogi naunici Leskovik smatraju jugu pomereno produenje Ozrena (Cviji, 1924), ipak on u odnosu na Ozren i Devicu predstavlja posebnu celinu u geomorfolokom smislu i izdie se u obliku gromade na zapadu ovog planinskog lanca koji ine Devica, Ozren i Leskovik. Leskovik (1174 m) se strmo sputa na zapadu u aleksinako polje ka Junoj Moravi, na severu u Sokobanjsku kotlinu, dok na istoku i jugu njegovi visovi se nastavljaju na Ozren i Svrljike planine. Geoloku podlogu ine krenjaci donje krede, ispod koje se nalaze dolomiti i crveni peari. Na ovoj geolokoj podlozi razvili su se sledei tipovi zemljita: planinska rendzina, smee umska zemljita i crvenkasto ruda zemljita.
34
Klima ovo podruja je umerenokontinentalna sa jakim uticajima stepske i neto manjim uticajima mediteranske klime. BILJNE ZAJEDNICE LESKOVIKA Leskovik je vrlo bogat floristiki to su pokazala naa prethodna istraivanja (N. Ranelovi et al. 2006), a zatim i vegetacijski. S obzirom da je okruen naseljenim mestima (Lipovac, Resnik, Crna bara) vegetacija je jako antropogeno izmenjena. Od prvobitne potencijalne umske vegetacije malo ta je ostalo neizmenjeno. ovek je nastojao da to vie uzme, a to manje prui Leskoviku. Tako je nastala raznorodna vegetacija koju moemo podeliti u pet grupa zajednica: reliktne umske zajednice osiromaene relikte umske zajednice umske zajedice savremenog tipa bunaste zajednice i livadsko-panjake zajendice. Reliktne umske zajednice. U klisurama, kanjonima i uvalama Leskovika, u okolini sela Lipovca u ijem se okrilju nalazi i manastir Sveti Stevan, nalazi se serija reliktnih biljnih zajednica koje odozdo navie ine jedan prirodni niz. Najnie delove obrasta zajdnica hrastova i meje leske (Querco- Colurnetum mixtum) sa brojnim vrstama roda Quercus: Q. cerris, Q. frainetto i Q. petreae i brojna stara stabla meje leske (Corylus colurna). Odmah iznad nje nastavlja se niz zajednicom FraxinoColurnetum mixtum, zajendica u kojoj dominira crni jasen (Fraxinus ornus) i meja leska (Corylus colurna). Trei lan ove serije je zajendica Syringo-MonspessuloColurnetum u kojom dominiraju jorgovan (Syringa vulgaris), maklen (Acer monspessulanum) i meja leska (Corylus colurna). Ova serija se zavrava zajednicom Carpinio orientalisAceri monspe-ssulaniCoryletum colurnae koja se dodiruje sa osiromaenim i zajednicama savremenog tipa. U klisurama i kanjonima lipovakog amfiteatra esto se sree i reliktna zajednica Syringo-Prunetum machalebi, zajednica u kojoj dominira jorgovan (Syringa vulgaris) i raeljka (Prunus machaleb). Ova zajednica se razvija na strmim krenjakim Detalj iz reliktnih umskih zajednica Leskovika stenama. Osiromaene reliktne zajednice. Razbacane su po Leskoviku na raznim nadmorskim visinama i ekspozicijama esto izmeu reliktnih biljnih zajednica i zajednica savremenog tipa. Na nadmorskim visinama od 400 do 700 m, na strmim ekspozicijama razvija se zajendica Crpinetum orientalis moesiacum colurnetosum u kojoj dominira, belograbi (Carpinus orientalis) i meja leska (Corylus colurna). Na
35
nadmorskim visinama od 800 do 950 m, na junim ekspozicijama, rasprostranjenja je osiromaena biljna zajendica Orno-Quercetum bupescentis syringetosum u kojoj dominiraju crni jasen (Fraxinus ornus), medunac (Quercus pubescens) i jorgovan (Syringa vulgaris). Na nadmorskim visinama od 900 do 1100 m raste zajednica jorgovana (Syringetum vulgaris) na junim ekspozicijama i degradiranom zemljiu iz koga vire komadi krenjakih stena. Na severnim ekspozicijama, na strmim terenima sree se osiromaena reliktna zajendica Fagetum montanum moesiacum colurnetosum, u kojoj dominira bukva (Fagus moesiaca) i meja leska (Corylus colurna). umska vegetacija savremenog tipa. Sredinji deo planine na junim, zapadnim i severnim ekspozicijama obrastao je umskom vegetacijom monodominantnog ili dvodominantnog tipa. Najnie terene, odmah iznad reliktnih zajendica obrasta uma buura i hrasta (Paeonio-Quercetum), koja raste na nadmorskim visinama od 400 do 700 m, na manjim nagibima sa veoma lepim cvetovima boura (Paeonia decora). Na nadmorskim visinama od 400 do 600 m, na veoma strmim junim ekspozicijama, sa skeletoidnom podlogom raste zajednica belograbia (Carpinetum orientalis moesiacum calcicolum). Ova zajednica je trajni stadijum, uslovljena nagibom, ekspozicijom i degradiranom podlogom. Na nadmorskim visinama od 600 do 900 m na zapadnim ekspozicijama sreu se sastojine hrasta kitnjaka (Qercetum montanum moesiacum), a u njima dominira planinska vlasulja (Festuca montana). Ova zajendica je u dodiru sa planinskom bukvom. Na severnim ekspozicijama od 500 do 1100 m nadmorske visine razvija se umska zajednica mezijske bukve (Fagetum montanum moesiacum). U ovoj zajednici dominira bukva (Fagus moesiaca) sa brojnim vrstama zeljaste flore, meu kojim su najznaajnije: Erythronium dens-canis, Hepatica triloba, Waldsteinia geoides, Galanthus nivalis i dr. U ovoj zajendici smo sreli i planinski likovac Daphne mezereum. bunasta vegetacija. S obzirom da je vegetacija jako antopogeno uticana to se na Leskoviku sree veliki broj sastojina bunastih vrsta, od kojih izdvajamo: trnjinu (Prunus spinposa), glog (Crataegus monogyna) i dren (Cornus mas). Posebno mesto u ovom nizu zauzima bunasta vegetacija koju gradi bademi (Amygdalus nana). Jovanovi (1954) je na Rtnju opisao asocijaciju Artemisio-Amygdaletum nanae koja je i na Leskoviku razvijena na nadmorskoj visini od 900 do 1100 m. Inae, divlji bademi smo i ranije konstantovali u Istonoj Srbiji samo na Rtnju i ljivovikom visu. Livadsko-panjaka vegetacija. Vekovima je ovek na ovim prostorima stvarao panjake radi napasanja svojih stada, krio ume, a danas na povrinama koje su bez ume usled neaktivnosti oveka obradive povrine obrastaju u ikare, a ikare e se vremenom pretvoriti u ume. Na Leskoviku na razliitim nadmorskim visinama sreu se livade i panjaci u zonama razliitih umskih zajendica. Ovu vegetaciju je prouavao Dikli (1962) Detalj iz zajednice Artemisiogde je opisao etiri biljne zajendicine: GalioAmygdaletum nanae
36
Festucetum vallesiacae (livada crvenog broa i vlasulje), koja se razvija na nadmorskim visinama od 500 do 700 m, na plitkom zemljitu sa matinim supstratom. Tu su pogodne uslove za ivot nale vrste krenjakih kamenjara Galium purpureum, Satureja kitaibelii, Sideritis montana, Sedum ochroleucum, Acinos hungaricus, Trifolium dalmaticum, Tragopogon balcanicus, Cirsium afrum i dr. Na nadmorskim visinama od 1000 do 1150 m na degradiranim povrinama razvija se panjaka zajednica Potentillo-Caricetum humilis sa sledeim biljnim vrstama: Artemisia camphorata, Carex humilis, Festuca panciciana, Minuartia verna, Sedum acre, Thymus pannonicus, Hypericum rumelicum i dr. Na nadmorskim visinama od 700 do 800 m u pojasu hrastovih uma raste zajednica RhinanthoDanthoniatum alpinae, najznaajnije vrste ove zajendice su: Danthonia alpina, Rhinanthus rumelicus, Thymus marschalianus, Brachypodium pinnatum, Polygala comosa, Briza media, Filipendula vulgaris, Trifolium montanum, Hypochaeris maculata, Lunum catharticum, Veratrum nigrum i Detalj iz zajednice Rhinantho-Danthonietum dr. alpinae Na nadmorskim visinama od 1050 do 1174 m, na vrshu Leskovika ispred bukove ume raste zajedinica eljica (Seslerietum nitido-rigidae). Najznaajnije vrste na ovim prostorima su: Crocus adami, Pulsatilla vulgaris ssp. grandis, Pedicularis comosa, Cytisus leucanthus, Artemisia camphorata, Poa badensis, Cerastium banaticum, Orchis ustulata, Centaurea triumfetii, Polygala major i dr. ZAKLJUAK Leskovik je zapadni deo Balkanskog planinskog sistema koji pripada grupi sokobanjskih planina: Rtnju, Devici i Ozrenu. Vegetacija Leskovika u Istonoj Srbiji je vrlo razuena, a sastoji se od sedamnaest asocijacija i to pet reliktnih, tri osiromaeno-reliktne, etiri savremenog tipa, jedne bunaste i etiri panjako-livadskih zajendica. Vegetacija je jako antropogeno izmenjena i u velikoj meri degradirana, ali se osnovni tipovi prepoznaju. Najznaajnije su reliktne biljne zajednice u okolini Lipovca, pa taj deo planine zajedno sa manastirom Sveti Stevan i okruenjem, treba zatititi kao prirodno dobro. LITERATURA
1. Cviji, J. (1924): Geomorfologija, Knjiga I, Beograd.
37
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. Dikli, N. (1962): Prilog poznavanju umskih i livadskih fitocenoza Ozrena, Device i Lesko-vika kod Sokobanje, Glasnik prirodnjakog muzeja, Knjiga 18, Serija B, Beograd. 3. Jovanovi, B. (1954): ibljak- asocijacija Artemisio-Amygdaletum nanae na Rtnju, umarstvo br. 6, Beograd. 4. Jovanovi, R. (1956): Tipovi panjaka i livada na Rtnju, Zbornik radova Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, Knjiga 6, br. 2, Beograd. 5. Petkovi, V. (1935): Geologija Istone Srbije, Posebna izdanja, SANU, Knjiga 1, Beograd. 6. Ranelovi, N., Avramovi D., orevi, V., Lili, A. (2006): Prilog flori Leskovika, 8 Simpozijum o flori jugoditone Srbije i susednih podruja, Zbornig radova, Ni, (in press)
38
ISTRAIVANJE SELENA U BILJNIM VRSTAMA JUGOISTONE SRBIJE THE RESEARCH OF SELENIUM IN HERB SPECIES OF SOUTHEAST SERBIA
Zorica Stojanovi1, Dragan Velikovi2, Danijela Avramovi1, Violeta Milosavljevi1, Bojka Blagojevi1, Novica Ranelovi3 1 Fakultet zatite na radu, Ni 2 Zdravlje-Actavis company 3 Prirodno-matematiki fakultet, Ni
IZVOD: U radu je analizirana koliina selena u biljnim vrstama roda Astragalus (A. angustifolius, A. onobrychis, A. vesicarius) i roda Silene (S. supina), kao i iz podloge na kojoj rastu ove biljne vrste. Utvreno je da su sve biljne vrste fitoakumulatori selena s tim to vrsta Silene supina, najvie akumulira (5,19 ppm). Kljune rei: selen, rodovi Astragalus i Silene, matini supstrat ABSTRACT: In the paper, it is analyzed the quantity of selen in herb species of genus Astragalus (A. angustifolius, A. onobrychis, A. vesicarius) and genus Silene (S. supina), and also from base where this herb species grow. It is established that all herb species are phytocumulative and the species Silene supina accumulates the most (5,19 ppm). Key words: Selenium, genus Astragalus and Silene, parent supstrata
UVOD Selen je vaan element za iva bia: ljude, ivotinje i biljke. O njegovom prisustvu kod ljudi i ivotinja ima mnogo radova, ali je malo radova o njegovom prisustvu u biljkama. Po mnogima on je esencijalni element i ima veliki znaaj za metabolizam biljaka, a mnogi, suprotno tome, misle da nije bitan za biljne vrste. Istraivanja su pokazala da je selen prisutan samo kod nekih biljaka i da neke biljne vrste mogu biti akumulatori selena tzv. fitoakumulatori. U literaturi se kao fitoakumulatori od biljaka pominju vrste sledeih rodova: Astragalus, Aster, Atriplex, Silene, Cinopsis, Xylorhiza i dr. Biljke koje su gajene na zemljitu bogatom selenom mogu se podeliti u 3 grupe (Jovi V. et al. 1975): primarni indikatori- obligatni akumulatori (od 1000-20000 mg/kg), sekundarni indikatori fakultativni akumulatori (50-100 mg/kg) i biljke koje ne akumulirauju selen (itarice i trave). U primarne indikatore spadaju rodovi: Astragalus, Cinopsis, Stoneya, Xylorhiza, a u sekundarne indikatore neke vrste rodova: Aster, Astragalus, Atriplex i dr. Selen je najpre prouavan samo zbog njegovih toksinih efekata; ali pre nekoliko dekada ukljuen u grupu osnovnih oligoelemenata. U dananje vreme poznato je da je selen neophodan za ivot, a dnevna minimalna koliina za normalno funkcionisanje elija sisara je 10-8 M. Prihvaeno je da je optimalna dnevna doza selena koliine 1 g/kg telesne teine. Koliine koje prevazilaze 500 g po danu izazivaju toksine efekte. Nedostatak
39
selena u zemlji, samim tim i u hrani dovodi do nedovoljne sinteze glutation peroksidaze. Ovu koliinu selena ovek i ivotinje mogu dobiti koristei hranu koja je bogata selenom a to su razne itarice i lukovi. Dugo se verovalo da nedostatak nekih osnovnih oligoelemenata dovodi do miine distrofije kod ovaca, svinja i goveda ili dijareje kod ivine, to je primeeno u nekim regionima. Rezultati ispitivanja u veterini, kao i zapaanja kod domaih ivotinja ukazuju na injenice da ukoliko je selen deficitaran u zemljitu, samim tim i hrana je sa nedostatkom selena, a sve to je glavni uzrok gore pomenutih poremeaja. Novi Zeland je prva zemlja u kojoj je selen korien kao dodatak stonoj hrani; ubrzo je primeen napredak u zdravlju domaih ivotinja pa sve do kasnijeg nestanka simptoma pomenutih bolesti (Thompsin 1977, 1985). Sistematske studije u vezi odluke o upotrebi selena pokazuju razlike izmeu razliitih regiona. ovekova opredeljenost za lokalne panjake domaih biljojedih ivotinja je razlog za pojavu nekih bolesti ivotinja i ljudske populacije u nekim oblastima (Koivistoinen i Huttunen, 1986). Danas je dobro poznato da nedostatak selena doprinosi razvoju nekoliko ozbiljnih bolesti kao to su: Keshanska bolest, Kashin-Beckova bolest, nernva modana lipofunkcionoza, eksudativna artropatija, kardiomiopatija, srana aritmija, vertikularna dilatacija, degenerativno skupljanje pigmenata u neuronima, polineuritis i td. (Salonen, 1986, 1987; Dubois i Belleville 1988). Na osnovu prethodnog istraivanja moe se zakljuiti da selen treba da ima esencijalnu ulogu u zdravlju oveka. Treba napomenuti da tretman selenom znaajno umanjuje bol kod mnogih ozbiljnih bolesti modernog doba kao to su maligna i kardiovaskularna oboljenja. Visoki nivo selena u ishrani (normalna ishrana sa primenom selenovih jedinjenja) izaziva znaajno umanjenje bolova kod pacijenata sa leukemijom i malignou creva, debelog creva, plua, grudi, jajnika i prostate (Shrauzer 1992). Uloeno je dosta truda da se ovaj problem i istraivanja vezana za ovu temu progresivno unapreuju. S druge strane nivo selena u hrani, izuzev optimalnog moe da izazove teka oteenja u zdravlju kod oveka i ivotinja. Ovim radom je analizirana koliina selena u biljnom materijalu vrsta rodova Astragalus i Silene, kao i u podlozi (zemljitu i mineralnom suprstratu). MATERIJAL I METODE RADA Materijal za ova istraivanja sakupljen je: Astragalus angustifolius sa Rudina planine u okolini Bosilegrada iz zajednice Astragalo-Silenetum supinae na vrhu planine kod osmatranice iznad mahale Suica uz samu granicu, Astragalus vesicarius- sa Rudina planine iz zajednice Edriantho-Anthylletum aureae na samom vrhu planine uz samu granicu, Astragalus onobrychis sa Ploe u podnoju Suve planine u blizini Kunovice i Silene supina sa Rudina planine iz zajednice Astragalo-Silenetum supinae sa trijaskih mermera na vrhu planine. Materijal je suen u hladu, u kabinetu HMD i uvan u kesama od hartije. Materijal je samleven i pomou vodenice za kafu.
40
Priprema biljnog materijala za odreivanje selena vrena je na sledei nain: 5 g suvog materijala ubaci se u balon po Kjeldalu, a zatim se sipa 10 ml koncentrovane azotne kiseline HNO3, i ostavi da stoji preko noi da na obinoj temperaturi reaguje. Sutradan se zagreva u peanom kupatilu, dodaje mu se 1 ml siretne kiseline (C2H5COOH) i vodonik peroksid (H2O2) i kuva sve dotle dok se zapremina ne smanji na 2 ml (do pojave belih para). Dobije se bistri rastvor, koga ohladimo i prenesemo u normalan sud sa 10 ml i dopunimo sa 1,5 % hlorovodoninom kiselinom (HCl). Pripremanje zemljita i stena za odreivanje selena vri se: usitnjavanjem zemlje 1-2 g, koja se stavi u erlenmajer i dodaje 20 ml rastvora hlorovodonine (HCl) i azotne (HNO3) kiseline (2:1) i ostavi 24 h u digestor poklopljeno sahatnim staklom. Sutradan se kuva na tihoj vatri 30 min (max. 190oC). Kad se ohladi prenese se u normalan sud od 50 ml i dopuni sa 10 % hlorovodoninom kiselinom. Ovako pripremljen rastvor analizira se metodom atomske spektrofotometrije (AAS) na atomskom apsorberu Pye Unicom SP 9 uz upotrebu hidridne jedinice PU 9060. Kvarcne elije T-obika, duine 120 mm, zagrevana je stehiometrijskim plamenom vazduh/acetilen. Kao gas nosioc korien je argon sa protokom od 400 ml/min. Ovaj postupak uraen je na Anatomskom spektrofotometru Zdravlje-Actavis company. REZULTATI RADA I DISKUSIJA Ovim radom je analizirana koliina selena u biljnom materijalu vrsta Astragalus angustifolius, A. onobrychis i A. vesicarius i roda vrste Silene supina, kao i u podlozi (zemljitu i matinom suprstratu). Analizom selena u ukupnom materijalu istraivanih vrsta biljaka koje rastu na krenjakoj geolokoj podlozi na Rudina planini (dolomitisani mermeri), na zemljitu sa baznom reakcijom dobijeni rezultati su prikazani u narednoj tabeli (Tabela 1.). Tabela 1. Sadraj selena u biljnom materijalu Rudina planine (original)
Naziv uzorka Astragalus onobrichys L. Astragalus angustifolius L. Astragalus vesicarius L. Silene supina M.B. Podloga- zemlja Podloga- stena Odvaga [mg] 5080 5090 5060 5010 2100 2120 Razblaenje 1 4 1 10 1 1 Apsorbanca 0,099 0,281 0,257 0,219 0,308 0,294 Sadraj Se [ppm] 0,21 2,83 0,64 5,19 2,07 1,88 Sadraj Se [%] 0,000021 0,000283 0,000064 0,000519 0,000207 0,000188
Ukupna koliina selena u istraivanim biljnim vrstama najvea je kod vrste Silene supina (5,19 ppm), a zatim dolazi Astragalus angustifolius (2,83 ppm), pa Astragalus vesicarius sa (0,64 ppm), a najmanje je kod vrste Astragalus onobrichys (0,21 ppm). Inae sve vrste rastu na planinskoj crnici ija je reakcija bazna (od 7,17 do 8,00). Sadraj selena u podlozi koju ine dolomitisani mermeri iznosi: za zemljite 2,07 ppm a za matinu podlogu 1,88 ppm, to znai da je matina podloga siromana
41
selenom a zemljite je bogatije jer se u njemu selen deponuje iz podloge i humusnog materijala. Iz ovoga se moe zakljuiti da pomenute biljne vrste pripadaju zelenim fitoakumulatorima, tj., one iz podloge korenovim sistemom putem metabolitikih procesa uzimaju selen preko razliitih jedinjenja i deponuju ga u svom telu, odakle selen prilikom raspadanjem biljaka dospeva u zemljite. Dobijeni rezultati ukazuju na vrlo nizak sadraj selena u zemljitu i ispitivanim biljnim vrstama od kojih se kao najbolji hiperakumulator pokazala vrsta Silene supina sa 5,19 ppm i Astragalus angustifolius sa 2,83 ppm. Razloge za ovako slabu akumulativnost moemo traiti na vie strana: pre svega u geolokoj podlozi koja je veoma siromana selenom, zatim kontinentalna klima u kojoj se vri slabija akumulacija selena i dr. Poznato je da vrste roda Astragalus L. pripadaju leptirnjaama koje osim sposobnosti akumuliranja azota imaju i sposobnost akumuliranja selena. Ove biljke su poznate u narodi pod imenom kozinac, jer ih rado konzumiraju koze, poznato je da mleko i mleni proizvodi od koza imaju visoku hranljivu vrednost kao zdrava hrana. Moe se predpostaviti da ova hranljiva vrednost potie u mleku i mlenim proizvodima izmeu ostalog od selena koji mu daje zdravstvenu vrednost i poseban kvalitet. ZAKLJUAK Slen je neophodan oligoelemenat za ivotinje i oveka, moe biti toksian, kao i stimulativan zavisno od doze koja se unosi. Poznato je da dozvoljena doza za oveka iznosi 500 ppm. Biljne vrste nemaju potrebe za selenom (ili to do sada nije otkriveno), ali su mnoge od njih dobri akumulatori selena. Najpoznatiji rodovi koji imaju sposobnost akumulacije su: Astragalus, Aster, Atriplex, Silene i dr. U prirodi se selen nalazi u svim biotopima: vodi, stenama i zemljitu. Prisutan je u lancima ishrane: zemljite-biljke-biljojedi-svatojedi-ovek. Glavni izvori selena su: biljne vrste iz familija Poaceae (cerealije), Alliaceae (crni i beli luk), a od ivotinjske hrane selen se najvie nalazi u mesu. Ispitivane biljne vrste na koliine selena u naem eksperimentu bile su tri iz roda Astragalus (A. onobrichys, A. angustifolius i A. vesicarius) i jedna vrsta iz roda Silene (Silene supina). Najbolji akumulatori su Silene supina 5,19 ppm i Astragalus angustifolius 2,07 ppm. Eksperimentalnim istraivanjem sadraja selna, utvreno je da koliina selena u biljnim vrstama mala i da se kree u granicama od 0,21 do 5,19 ppm. LITERATURA
1. 2. Dikli N. (1972.): Rod Astragalus L. (A. onobrychis, A. vesicarius i A. angustifolius). Flora SR Srbije IV tom (urednik M. Josifovi). Beograd. Jakovljevi M., Blagojevi S., Radulovi M. i Perovi N. (1975.): The content of Selenium in the of Zeta Valley (Montenegro). Scientific meeting, Volume LXXVIII. Department of natural and mathematics sciences. SANU. Book 6. Belgrade.
42
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. Jovi V., Miladinovi D., Ranelovi N. i ermatovi V. (1975.): The selenium content in Astragalus onobrychis L. var. chlorocarpus (Gris.) Stoj. et Stef. (Leguminosae). Scientific meeting, Volume LXXVIII. Department of natural and mathematics sciences. SANU. Book 6. Belgrade. 4. . . (1966.): Silene L. (Silene supina M.B.), III. .
43
137
Cs RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE

137
Cs RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA

Slobodanka Stankovi1, Dragan Markovi2, Ana uulovi1, Sneana Dragovi1 1 Institut za primenu nuklearne energije INEP, Beograd Zemun e-mail: anas@inep.co.yu 2 Fakultet za fiziku hemiju, Beograd
IZVOD: U radu su prikazani rezultati kontaminacije bioindikatora (mahovina i jestivih gljiva) radiocezijumom-137, devetnaest godina posle akcidenta nuklearne elektrane u ernobilju. Svi ispitivani uzorci bioindikatora jo uvek sadre 137Cs, to je posebno nepovoljno zbog mogueg radijacionog rizika stanovnitva. Kod svih analiziranih uzoraka uoeno je znatno bre opadanje nivoa aktivnosti 137Cs nego to iznosi fiziko vreme poluraspada ovog radionuklida. Sadraj tekih metala odreen je samo u jednom uzorku mahovina da bi se dobio uvid u nivo zagaenja lokaliteta iz kojeg uzorak potie. Kljune rei: 137Cs, bioindikatori, teki metali ABSTRACT: Some results for the radioactive contamination by 137Cs of the bioindicators species (mosses and edible mushrooms) nineteen years after the accident at the nuclear power plant in Chernobyl are presented in this paper. All the bioindicators samples are still contaminated by 137 Cs which is very adversely especially for the woodland fruits edible mushrooms, because of the possible radiation body burden for the inhabitants. It was noticed that 137Cs activity levels decreased with time much faster than it should be refered to the physical half life of this radionuclide in the all samples analysed. The heavy metal contents were determined in only one sample of mosses, to get some insight about the contamination level of the environment where sample was growing. Key words: 137Cs, bioindicators, heavy metals
UVOD Pri stalnoj kontroli uzoraka biosfere, posebno hrane, namee se problem radijacionog optereenja stanovnitva. Ovo pitanje je posebno znaajno kada se radi o uvoznim namirnicama, uzimajui u obzir da su u zemljama Evropske zajednice norme za dozvoljene nivoe prirodnih i vetakih radionuklida liberalnije nego u naoj zemlji. Pravilnikom o granicama radioaktivne kontaminacije ivotne sredine i o nainu sprovoenja dekontaminacije (1) regulisani su dozvoljeni nivoi radionuklida i u meuvremenu donete i preporuke za pojedine vrste hrane. Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije, uz saradnju svih institucija koje rade na kontroli radioaktivnosti, kontrolie ovaj deo radioloke zatite stanovnitva. Analizirajui uzorke bioindikatora na prisustvo 137Cs devetnaest godina posle akcidenta u ernobilju (uzorci su sakupljeni i mereni 2005. godine) interesovalo nas je da li su nivoi aktivnosti mahovina izrazito visoki i da li poslednje izmerene aktivnosti odgovaraju onima koje bi trebalo da imaju na osnovu fizikog vremena poluraspada 137 Cs. Na osnovu modifikovane jednaine za radioaktivni raspad: (2) At = Ao exp (-t/t1/2)
44
gde je: At aktivnost radionuklida posle vremena t, Ao poetna aktivnost, t1/2 vreme poluraspada radionuklida i ako se uzme u razmatranje da su se prvobitne radioaktivnosti mahovina (neposredno posle akcidenta u ernobilju) nalazile u intervalu od 1000 do 10000 Bq/kg 137Cs (3), trebalo bi da se dananje vrednosti nalaze u opsegu od 650 do 6500 Bq/kg, to nije sluaj. Sadanje izmerene vrednosti su znatno nie zahvaljujui biolokom vremenu poluraspada, mnogim biolokim i fizikohemijskim faktorima koji reguliu usvajanje radionuklida u biljkama. Prema monitoringu svih naih izmerenih uzoraka mahovina i liaja poslednjih godina nivoi aktivnosti 137Cs iznose samo nekoliko stotina bekerela po kilogramu, to je potvreno i u ovom radu. MATERIJAL I METODE Uzorci mahovina i jestivih gljiva sakupljeni su metodom sluajnog uzorka na teritoriji nae republike, tokom 2005. godine. Nivoi aktivnosti 137Cs svih uzoraka mereni su u Marinelli posudama od 1L, korienjem HPGe-gamaspektrometra sa 8192 kanala, rezolucije 1,65 KeV-a i relativne efikasnosti 34% na 1,33 MeV-a za 60Co. Teki metali odreeni su metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije, korienjem standardizovanog EPA postupka. REZULTATI I DISKUSIJA U tabeli 1 prikazani su rezultati kontaminacije radiocezijumom - 137 mahovina sakupljenih sa razliitih lokaliteta. Tabela 1. Nivo aktivnosti 137Cs u mahovinama 137 Cs (Bq/kg) Lokacija Lepenski vir 377 avolja varo 331 Nika Banja 68 Pratei nivoe aktivnosti 137Cs sa lokaliteta arheolokog nalazita Lepenski vir i poredei rezultate sa prethodnim (4) jasno je da nivo aktivnosti radiocezijuma - 137 u ispitivanim uzorcima mahovine opada u funkciji vremena, to navodi na zakljuak da novih radiokontaminacija posle akcidenta nuklearne elektrane u ernobilju u ispitivanom regionu nije bilo. Tabela 2. Sadraj tekih metala i arsena u uzorku mahovine sa lokacije avolja varo Teki metali mg/kg Olovo 100,45 Cink 57,26 Bakar 79,47 Nikal 30,40 Gvoe 8703 Hrom < 5,0 Arsen 5.75 Kadmijum 1,20
45
Uzorak mahovine sa lokaliteta avolja varo posluio je i kao bioindikator zagaenosti vazduha i zemljita tekim metalima (tabela 2). Podaci iz tabele ukazuju na izrazito visok sadraj gvoa (8,703 g/kg), pri emu se ne mogu zanemariti ni podaci za sadraj olova (100,45 mg/kg), bakra (79,47 mg/kg) i cinka (57,26 mg/kg). Ovako visoke vrednosti gvoa, olova, cinka i bakra mogle bi se objasniti blizinom Kopaonika, gde postoje aktivna i naputena rudarska okna za rude pomenutih metala i blizinom Rafinerije Trepa u Kosovskoj Mitrovici odakle se olovo do Kopaonika prenosi vetrovima. Tasi, M., sa saradnicima je odreujui koncentracije tekih metala u umskom zemljitu i naputenim rudnicima na Kopaoniku dobila sledee rezultate (5) : za Fe na umskom zemljitu : 4 - 5 x 104, a u naputenom rudniku: 1 - 4 x 105, za Cu na umskom zemljitu 6 8 x 104, a u naputenom rudniku 1 12 x 103, za Zn na umskom zemljitu 1 2 x 102, a u naputenom rudniku 1 3 x 102 i za Pb na umskom zemljitu 1 2 x 102, a u naputenom rudniku 1 4 x 102 mg/kg. Markovi, A., D., sa saradnicima je odredio sadraj olova u uzorcima vazduha na Kopaoniku, koji se nalazi u intervalu od 1 x 10-4 do 5,2 x 10-3mg/m3 (6). Kako deo ponetog materijala padavinama dospeva na povrinu zemlje, gde ga usvajaju biljke, sasvim je razumljiva kontaminacija bioindikatora, kao to su mahovine. U tabeli 3 prikazani su rezultati kontaminacije radiocezijumom -137 jestivih gljiva. Podaci iz tabele 3 ukazuju na kontaminaciju jestivih gljiva cezijumom-137, posebno kada se radi o suenim uzorcima (vrganj, lisiarka, crna truba). Pri konzumiranju ovih umskih plodova mora se voditi rauna koliko su oni zastupljeni u ishrani i ne bi ih trebalo koristiti bez prethodne provere nivoa aktivnosti 137Cs u njima. Ova peporuka je posebno znaajna u visokoplaninskim ekosistemima, gde su umski plodovi vie zastupljeni u ishrani stanovnitva nego u urbanim sredinama. Tabela 3. Nivo aktivnosti 137Cs u uzorcima jestivih gljiva 137 Cs (Bq/kg) Uzorak Boletus edulis - vrganj Vrganj sve 12 1 Vrganj u salamuri 4 2 Suvi vrganj 105 5 Smrznuti vrganj 15 3 Cantharellus cibarius lisiarka Lisiarka svea 116 3 Lisiarka u salamuri 42 Suva lisiarka 245 52 Morchella conica smrak Smrak sve 35 Smrak zamrznut 71 Calocybe s gambosa-ur. 1 Tuber aestivum-tartuf 2 Cratarellus cornicopioides crna truba Crna truba suva 97 13 Lactarius deliciosus- rujnica Rujnica u salamuri 21 Broj ispitivanih uzoraka 25 5 19 11 67 5 3 1 1 1 1 14 4
46
ZAKLJUAK Iako je od akcidenta u ernobilju prolo dvadeset godina, u svim uzorcima bioindikatora, sakupljenih i merenih devetnaest godina kasnije, konstatovano je prisustvo 137Cs kao rezidue najvie zastupljene u ispitivanim uzorcima mahovina i gljiva u odnosu na druge radionuklide. Radioaktivnost 137Cs u bioindikatorskim vrstama opada znatno bre nego to iznosi fiziko vreme poluraspada ovog radionuklida. Sadraj tekih metala u mahovinama sa lokaliteta avolja varo je povean zbog uticaja Kopaonika (sa aktivnim i naputenim rudarskim oknima) i rudarsko topioniarskog kompleksa Trepa. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije ivotne sredine i o nainu sprovoenja dekontaminacije, 1999, Slubeni list SRJ, br.9, 2-5. Meyer, S., von Schweidler, E., Sitzungberichte der Akademie der Wissenschaften zu Wien, 1905. Stankovi, S., Stankovi, A., Panteli, G., Bioindikatori radiozadaenja istone Srbije, Ekoloka istina 1998, 87-90. Stankovi, S., uulovi, A., Dragovi, S., Novovi, I., Komparativno ispitivanje radioaktivnosti bioindikatora Srbije i Crne Gore, Ekoloka istina 2004, 32-37. Tasi, M., Mioinovi, D., Tripkovi, M., Vukmirovi, Z., Fizike i hemijske metode karakterizacije aerosola u atmosferi Kopaonika, Zbornik radova - Priroda Kopaonika zatita i korienje, Beograd, 1990, 101-108. Markovi, A., D., Vukeli, N., Veselinovi, D., Markovi, M.,D., Vukmirovi, Z., Sadraj tekih metala u uzorcima lebdeih estica na Kopaoniku, Zbornik radova Priroda Kopaonika zatita i korienje, Beograd, 1990, 109-112.
47
PROMENE U SASTAVU FAUNE ROTIFERA BORSKOG JEZERA OD 1994. DO 2005. GODINE CHANGES IN ROTIFER FAUNA OF BOR LAKE BETWEEN 1994. AND 2005.
1
ika Reh1, Sandra oki2 JKPVodovod i kanalizacija Subotica reh@eunet.yu 2 JP Pali-Luda Subotica sandraco@eunet.yu
IZVOD: Oskudnost informacija o biologiji Borskog jezera predstavlja glavni ograniavajui faktor za ozbiljnija istraivanja i zatitu. Istraivanja faune Rotifera Borskog jezera sprovedena su od 1994. do 2005. godine. Ukupno je konstatovano 42 taksona iz 21 roda. Tokom 2005. godine evidentirana je pojava makrovegetacije (vrste Myriophyllum spicatum L.) koja je najverovatnije antropogenim dejstvom dospela u akumulaciju, to se na faunu Rotifera odrazilo poveanjem broja taksona u letnjoj sezoni i promenom dominantne vrste u zooplanktonu. Da bi se sprovodila zatita Borskog jezera, neophodno je uspostaviti redovan biomonitoring i spreiti sve neplanske i nestrune intervencije. Kljune rei: zooplankton, fauna Rotifera, Borsko jezero ABSTRACT: Lack of information about Bor Lake water biology is a main factor which detains serious research and protection programs. In a period between 1994 and 2005 research of rotifer fauna of Bor Lake was done. Altogether 42 taxa from 21 genera were noted. During 2005 presence of macrovegetation was noted (the species Myriophyllum spicatum L.), which was probably introduced by human activity. It caused an increase in number of rotifer species in summer 2005. The dominant zooplankton species was also changed. It is necessary to establish a regular biomonitoring and prohibit all unskilled activities in order to protect this reservoir. Keywords: zooplankton, fauna Rotifera, Bor Lake
UVOD Literaturni podaci o biologiji Borskog jezera su malobrojni. Pored injenice da je biomonitoring ove akumulacije sprovoen sporadino, uglavnom u okviru rutinskih analiza kvaliteta vode, ne postoji nijedna monografija posveena biologiji Borskog jezera koja bi sistematizovala podatke i predstavljala osnov za dalja istraivanja i zatitu. Neto detaljnija ispitivanja zapoeta su 1993. godine u okviru projekta "Ekoloka istraivanja borskog podruja" (potprojekat "Biomonitoring Borskog jezera"), koji je obuhvatao kompleksna hidroekoloka ispitivanja. Ovaj projekat je zavren 1995. godine, pri emu je publikovan samo deo rezultata (Reh et oki, 1995, Reh et Bobi, 1995). Makrovegetacija Borskog jezera je od formiranja akumulacije krajem pedesetih godina dvatesetog veka bila vrlo siromana. Meutim, tokom 2005. godine dolo je do ekspanzije vrste Myriophyllum spicatum L., submerzne ukorenjene biljke koja se invazivno iri. Ova biljka je normalan stanovnik voda Evrope i ekoloki je vrlo tolerantna, pri emu joj razmnoavanje iz fragmenata omoguava laku distribuciju (Aiken, Newroth et Wile, 1979).
48
Fauna Rotifera okoline Bora je do sada slabo prouena (Reh et Bobi, 1995, 1996, oki et Bobi, 1997, Reh et al. 1997, Reh, 1998, Bobi, 2000). Ova grupu ini oko 2000 vrsta mikroskopskih pseudocelomata koji naseljavaju razliite tipove voda i vlanih stanita (Nogrady, 1993) i esto su dominantna grupa u zooplanktonu i mikrozooperifitonu. Cilj istraivanja bio je da se ispita sastav faune Rotifera i utvrde potencijalne promene u kvalitativnom i relativnom kvantitativnom sastavu u proteklih 11 godina, kao i da se utvrdi eventualni uticaj intenzivnog rasta makrovegetacije u Borskom jezeru tokom 2005. godine na sastav faune Rotifera. MATERIJAL I METODE Materijal je prikupljan u sezonskim intervalima tokom 1994/95. (Reh et Bobi, 1995), 1999/2000. i 2003/2004. godine , kao i u leto 2005. godine na 3 lokaliteta na Borskom jezeru i to: Crnovrki zaliv, plaa kod Auto-kampa i plaa kod hotela Jezero. Uzorci planktona su prikupljeni sa povrine (do 3 m dubine) planktonskom mreicom od mlinske svile promera 50 m i konzervirani 4% formalinom. Uzorci su pregledani binokularnim svetlosnom mikroskopom i fotografisani digitalnom kamerom. Merenja su raena uz pomo standardnog softvera, a kalibracija dimenzija uraena mikrometarskim predmetnim staklom. Identifikacija taksona je uraena standardnim kljuevima (Koste, 1978, Kutikova 1971, ivkovi, 1987). Analiziran je kvalitativni i relativni kvantitativni sastav i izraunat indeks slinosti po Srensen-u. REZULTATI I DISKUSIJA Ispitivanjem faune Rotifera Borskog jezera od 1994. do 2005. godine, konstatovano je ukupno 42 taksona iz 21 roda. Najvei broj taksona pripadao je rodovima Notholca, Keratella i Lecane (po 4), a zatim rodovima Colurella, Cephalodella, Polyarthra i Trichocerca (po 3 taksona). Iz rodova Filinia, Lepadella, Euchlanis i Synchaeta konstatovano je po 2 taksona, dok su rodovi Asplanchna, Brachionus, Epiphanes, Hexarthra, Kellicottia, Monommata, Rotaria, Scaridium, Testudinella i Trichotria bili zastupljeni sa po jednim identifikovanim taksonom. Najvei broj taksona konstatovan je tokom 1999/2000. godine (26), u 2003/2004. godini zabeleno je 24 taksona dok je u 1994/1995. broj taksona bio najmanji - 12. Gledano po sezonama najvei broj taksona je zabeleen u prolee 1999. godine (19), a najmanji u prolee 1995. i zimu 2000. godine (po 5). Poreenjem broja taksona u letnjem aspektu moe se videti da se broj taksona postepeno poveavao i maksimalan broj je konstatovan u leto 2005 godine (14 taksona) to je vie nego dvostruko od onog u leto 1994. (6 taksona).
49
16 14 12 10 8 6 4 2 0
14 10 6 11
Leto '94
Leto '99
Leto '03
Leto '05
Grafik 1 Broj konstatovanih taksona Rotifera u Borskom jezeru u ispitivanom periodu Istraivanja faune Rotifera Borskog jezera su pokazala da su od 1994. do 2005. godine u zooplanktonu dominirale vrste Keratella cochlearis Gosse i Polyarthra vulgaris Carlin. U leto 2005. godine, dominantna je bila Filinia longiseta Ehrenberg, vrsta koja se tokom 1994. i 1995. javljala pojedinano, a tokom 1999/00 i 2003/04. nije konstatovana.
Slika 1 Dominantne vrste u borskom jezeru od 1994. do 2004. godine (A-Keratella cochlearis i B-Polyarthra vulgaris, C-Kellicottia longispina) i u leto 2005 (D-Filinia longiseta) Indeks slinosti (Grafik 2) pokazuje da se fauna Rotifera Borskog jezera najvie promenila u periodu od 1994. do 1999. godine, pri emu su najvee razlike u kvalitativnom sastavu kada se porede leto 1994. i 2003. godine. Fauna Rotifera se vie
50
promenila od 2003. do 2005. godine nego od 1999 do 2003. Meutim ako se sastav u 2005. godini uporedi sa prethodnim godinama vidi se da je veina vrsta konstatovana i ranije i indeks slinosti je relativno ujednaen (0.2-0.25). Razlog tome je injenica da se mnogi fitofilni taksoni u planktonu javljaju pojedinano i ree, pa su u Borskom jezeru ranije sporadino konstatovani, dok su u leto 2005. godine, s obzirom na prisustvo makrovegetacije, bili zastupljeni u veem broju u istoj sezoni. Time se objanjava i poveanje broja konstatovanih taksona u leto 2005. godine.
0.3 0.2 0.1 2005 2003 1999 2003 1994 1999 0
Grafik 2 Indeks slinosti po Srensen-u kvalitativnog sastava faune Rotifera Borskog jezera u ispitivanom periodu ZAKLJUAK Oskudnost informacija o biologiji Borskog jezera predstavlja glavni ograniavajui faktor za ozbiljnija istraivanja i zatitu. Za utvrivanje uzroka promena u ovoj vetakoj akumulaciji neophodna su kompleksna i sistematka hidroekoloka istraivanja, tj. uspostavljanje redovnog biomonitoringa. Neophodno je spreiti sve neplanske i nestrune intervencije i prekomeran dotok organske materije u jezero (hranjenje ribe, bacanje organskog otpada). Za spreavanje dalje degradacije i eutrofizacije Borskog jezera neophodano je preduzeti niz mera, ukljuujui ienje talonika i redovno mehaniko uklanjanje makrovegetacije, budui da se u svetu primena herbicida za suzbijanje vrste Myriophyllum spicatum nije pokazala posebno efikasnom. LITERATURA
1. 2. Aiken SG, Newroth PR, Wile I. (1979): The biology of Canadian weeds. 34. Myriophyllum spicatum L. Canadian J. Plant Sci. 59:201-215 Bobi, M. (2000): Prilog poznavanju zooplanktona i mikrozooperifitona srednjeg i donjeg dela sliva Crnog Timoka (Istona Srbija, YU). VIII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Zbornik radova "Naa ekoloka istina", 432-8.
51
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. oki, S., Bobi, M. (1997): Letnji aspekt faune Rotatoria u obrataju termomineralnih izvora Brestovake Banje i Banjskog potoka. V nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Zbornik radova "Naa ekoloka istina", 304-7. 4. Koste, W. (1978): Rotatoria - die Rdertiere Mitteleuropas. I-II Band, Gebr. Borntreager, Berlin-Stuttgart 5. Kutikova, L. (1971): Kolovratki (Rotatoria), Fauna SSSR, Akad. nauka SSSR. 104: 3742, Lenjingrad 6. Nogrady, Th. (1993): Rotifera. Vol. 1: Biology, Ecology and Systematics, Guides to the Identification of the Microinvertebrates of the Continental Waters of the World, SPB Academic Publishing, The Hague 7. Reh , Jovanovi, B., Bobi, M. (1997): Preliminarna hidrobioloka istraivanja Brestovake reke. V nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Zbornik radova "Naa ekoloka istina", 126-31. 8. Reh ., Bobi, M. (1995): Zooplankton kao indikator stepena saprobnosti vode Borskog jezera . III nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Zbornik radova "Naa ekoloka istina", 549-54. 9. Reh, , oki S. (1995): Zooplankton kao indikator stepena eutrofizacije vode Borskog jezera (1993). Zbornik radova Ekoloke kole Borsko jezero 1993/94. broj 1, Ekoloki klub DMI Bor 10. Reh, . (1998): Fauna Rotatoria u obrataju termomineralnih izvorita Brestvake Banje. VI nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Zbornik radova "Naa ekoloka istina", str. 183-7 11. Reh, ., Bobi, M. (1996): Preliminarna istraivanja zooplanktona akumulacije "Stol", IV nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Zbornik radova "Naa ekoloka istina", str.225-59 12. Rudescu, L. (1960): Rotatoria. Fauna R.P. Romine II, II, Academiei R.P. Romine, Bucuresti, 1-1192 13. ivkovi, A. (1987): Fauna Rotatoria jugoslovenskog dela Dunava i voda njegovog plavnog podruja kod Apatina. Zbornik radova o fauni SR Srbije, Knjiga IV, SANU Odeljenje prirodno-matematikih nauka, 7-115, Beograd
52
PREGLED EVROPSKIH PROGRAMA U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE REVIEW OF EUROPEAN ENVIRONMENTAL POLICY PROGRAMS
Aleksandra Grozdanovi e-mail: aleksandra.grozdanovic@gmail.com
IZVOD: Pored donoenja i sprovoenja akcionih planova i programa zatite pojedinih organskih vrsta, tipova stanita i ekosistema i zatite sa zakonodavno-pravnog aspekta, osnovni trend u politici zatite ivotne sredine i ouvanja biodiverziteta u Evropi je stvaranje mree zatienih podruja u kojima se sprovodi monitoring kvaliteta ivotne sredine kao i aktivna zatita ugroenih organskih vrsta. Na taj nain se stvara multidimenzionalna mrea razliitog nivoa i stepena zatite to vodi svrsishodnijem i efikasnijem ouvanju biodiverziteta. Kljune rei: zatita, ivotna sredina, biodiverzitet, ekoloka mrea, monitoring ABSTRACT: Basic trends of environment policy in Europe are developing biodiversity strategy and action plans; active conservation of species, natural habitats and ecosystems; establishing national and international legal layouts of nature conservation and also a networks of protected sites with databases of species and habitats in aim to provide more effective management and conservation of nature. Key words: coneservation, environment, biodiversity, ecological network, monitoring
UVOD Koncept zatite ivotne sredine se u Evropi eksplicitno prvi put pominje na Konferenciji Ujedinjenih Nacija (UN) o ivotnoj stredini u tokhlomu, 1972. godine, kada je formiran Program Ujedinjenih Nacija za ivotnu sredinu, UNEP (United Nations Environmental Program). Od tada, UNEP je aktivno uestvovao u razvoju vie znaajnih meunarodnih ugovora, kao to su: Konvencija o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja, Bon, 1979, Konvencija o zatiti evropske divljai i prirodnih stanita, Bern, 1979, Beka konvencija o zatiti ozonskog omotaa, Be, 1985 sa Montrealskim protokolom iz 1987 itd. Na taj nain, krajem 80-ih godina XX veka, zapoinje svesniji i aktivniji pristup problematici zatite ivotne sredine donoenjem raznih pravnih dokumenata kao to su konvencije, deklaracije, uredbe, ugovori na meunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kao i formiranjem razliitih meunarodnih i nacionalnih struktura koje se bave ovom problematikom. Sledei znaajan korak u oblasti zakonodavstva koje se tie zatite ivotne sredine je Konferencija UN o ivotnoj sredini i razvoju (Rio de eneriro, 1992) na kojoj je zakljuena Deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju u kojoj su dati osnovni principi za upravljanje aktivnostima koje mogu da omogue odrivi razvoj i Agenda 21 u kojoj je data globalna strategija odrivog razvoja. Takoe su usvojene i Konvencija o biodiverzitetu i Okvirna konvencija UN o klimatskom promenama. Time je uspostavljena pravna osnova aktivne zatite ivotne
53
sredine na evropskom i globalnom nivou, koja se do dananjih dana razvija i usavrava u cilju ouvanja biodiverziteta. Pojam ouvanja biodiverziteta sa pravnog aspekta neraskidivo je povezan sa pojmom monitoringa koji omoguava dobijanje relevantnih informacija o kvalitetu ivotne sredine a time i primenu metoda zatite na razliitom nivou, od lokalnog do globalnog. Uspostavljanjem sistema monitoringa mogue je utvrditi kakvo je stanje i osnovni trendovi biodiverziteta odreenih ciljnih organizama ili biodiverziteta u celini, promene statusa ugroenih vrsta, mere koje je neophodno preduzeti u cilju zatite kao i identifikaciju osnovnih antropogenih faktora koji ugroavaju biodiverzitet. U tu svrhu se na evropskom nivou donose i sprovode razliiti strateki i akcioni planovi zaite raznih tipova stanita i/ili pojedinih grupa organizama, uspostavlja mrea podruja od znaaja za zatitu po razliitim kriterijumima i vri standardizacija i usaglaavanje razliitih sistema klasifikacija i baza podataka pre svega ugroenih vrsta, stanita i ekosistema kao i biodiverziteta u celini. Na taj nain je omoguena dostupnost, efikasnost i univerzalnost informacija o biodiverzitetu na itavoj teritoriji Evrope. Na evropskom nivou postoji nekoliko osnovnih programa politike zatite ivotne sredine,tj. ekolokih mrea. To su NATURA 2000, Emerald ili Smaragdna mrea i Sveevropska mrea (PEEN). OSNOVNI PROGRAMI ZATITE IVOTNE SREDINE NATURA 2000 NATURA 2000 predstavlja mreu zatienih podruja zemalja lanica Evropske Unije zasnovanu na Direktivi o pticama, iz 1979.godine (EEC/79/409 directive, Birds Directive) i Direktivi o stanitima iz 1992.godine (EEC/92/43 directive, Habitats Directive). Direktiva o pticama proglaava, po razliitim kriterijumima, tzv. Posebno zatiena podruja (Special Protection Areas, SPAs) dok Direktiva o stanitima proglaava tzv. Posebna podruja zatite (Special Areas of Conservation, SACs). Upravo Posebno zatiena podruja i Posebna podruja zatite ine mreu zatienih podruja NATURA 2000. Navedena podruja su znaajna u cilju zatite ugroenih tipova stanita i vrsta od znaaja za ouvanje biodiverziteta na teritoriji Evropske Unije. Pored pomenutih Direktiva, zakonodavno-pravni okvir mree NATURA 2000 ine tri meunarodna dokumenta: Ramsarska konvencija o movarnim podrujima od meunarodnog znaaja naroito kao stanita ptica movarica (Ramsar, Iran, 1971), Bonska konvencija o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja (Bon, 1979) i Bernska konvencija o zatiti evropske divljai i prirodnih stanita (Bern, 1979). Svaka drava lanica Evropske Unije u obavezi je da na svojoj teritoriji oformi NATURA 2000 mreu to predstavlja znaajan i dugotrajan postupak, pa Evropska Komisija predlae da se postupak sprovede u tri osnovne faze: 1.Priprema nacionalnih lista potencijalnih NATURA 2000 podruja Ova faza obuhvata naunu procenu ugroenosti vrsta i tipova stanita na nacionalnom nivou, navedenih u dodacima pomenutih Direktiva na osnovu ega se identifikuju potencijalna NATURA 2000 podruja. Kriterijumi koji se koriste za
54
proglaenje potencijalnih podruja su brojni i ukljuuju postojei status zatite podruja, veliinu i gustinu populacija ugroene vrste itd. 2. Izbor Podruja od evropskog znaaja (Sites of Community Interest, SCI) U drugoj fazi se vri procena predloenih NATURA 2000 podruja od strane Evropske Komisije i zemlje lanice. Kriterijumi na osnovu kojih se vri procena su takoe brojni i obuhvataju veliinu podruja, jedinstvenost podruja u datom biogeografskom regionu, vanost podruja kao dela migracionog puta itd. Nakon zavrene procene se vri identifikacija SCI podruja. 3. Proglaavanje Posebnog podruja zatite (Special Areas of Conservation, SAC) Svako SCI podruje identifikovano u prethodnoj fazi se mora proglasiti Posebnim podrujem zatite u roku od est godina od strane zemlje lanice. Pri tome se prvo zatiuju najugroenija podruja. U propisanom roku se uspostavljaju i prilagoavaju mere zatite i/ili administrativne procedure neophodne za zatitu, monitoring i upravljanje NATURA 2000 podruja. Postupak proglaavanja Posebno zatienih podruja (SPA) Direktive o pticama je neto drugaiji od proglaenja SAC podruja. Posebno zatiena podruja (SPA) se proglaavaju u cilju zatite retkih i ugroenih vrsta ptica, ukljuujui i migratorne vrste i direktno se ugrauju u NATURA 2000 mreu zatienih podruja. NATURA 2000 mrea zatienih podruja obavezuje svaku dravu lanicu Evropske Unije da na datom podruju na svojoj teritoriji obezbedi adekvatan status zatite ugroenih vrsta i tipova stanita koji se nalaze u dodacima Direktive o pticama i Direktive o stanitima to ukljuuje adekvatno upravljanje ovim podrujima. Svaka antropogena aktivnost koja direktno ili indirektno ugroava vrste ili stanita obuhvaena Direktivama se mora zabraniti ili prilagoditi datom NATURA 2000 podruju kao i podruju koje se nalazi u neposrednoj blizini. U neposrednoj vezi sa NATURA 2000 mreom zatienih podruja je i Evropski Informacioni Sistem o Prirodi (European Nature Information System, EUNIS) koji sadri podatke o vrstama, stanitima i podrujima i na taj nain ini osnovu Direktive o pticama i Direktive o stanitima NATURA 2000 mree. Cilj formiranja ovog sistema je upravo u stvaranju referentne baze podataka za NATURA 2000 mreu i njoj sline Smaragdne mree Bernske konvencije (Emerald network), razvoju indikatora i kreiranju izvetaja o stanju ivotne sredine. Ovaj sistem sadri podatke o oko 60.000 taksona, 64.000 podruja na teritoriji Evrope i vie od 5.200 vrsta stanita. Po EUNIS sistemu klasifikacije stanita, postoji deset osnovnih tipova stanita, svaki sa posebnim kodom. Svaki tip stanita se dalje deli na vie podtipova. Ovaj pan-evropski sistem klasifikacije stanita, koji je u korelaciji sa Palearktikim sistemom klasifikacije stanita zamenjuje nekadanji CORINE sistem klasifikacije, sa tendencijom postojanja jedinstvenog sistema na evropskoj teritoriji u budunosti. Smaragdna mrea (EMERALD network) EMERALD mrea obuhvata Podruja od posebne vanosti za zatitu (Areas of Special Conservation Interest, ASCI) ije uspostavljanje opisuje Bernska konvencija i koja je obavezna za sve drzave potpisnice ove konvencije. Na nivou Evropske Unije,
55
EMERALD mrea je veoma slina NATURA 2000 mrei i u korelaciji je sa njom a takoe je povezana sa EUNIS bazom podataka. Razvijanje EMERALD mree na nivou Jugoistone Evrope se vri nizom pilot projekata iji je cilj razvijanje baze podataka koja sadri informacije o najmanje 10% podruja budue ekoloke mree.U okviru projekata se odreuju biogeografski regioni, vrste i tipovi stanita u okviru svakog regiona i priprema se proirenje liste vrsta i stanita kojima Bernska konvencija daje prioritet u zatiti na evropskom nivou. Podaci o ASCI podrujima se unose u posebnu bazu podataka koja je kompatibilna sa bazom podataka NATURA 2000 mree. Na teritoriji Dravne zajednice Srbije i Crne Gore je sproveden pilot projekat Uspostavljanje EMERALD mree u Srbiji i Crnoj Gori, pri emu je utvreno da je na teritoriji Srbije prisutno 156 vrsta ivotinja, 20 vrsta biljaka i 146 tipova stanita ukljuenih u Bernsku konvenciju. Prema ovom projektu, predloena je lista sa 61 EMERALD podrujem u Srbiji. Sveevropska ekoloka mrea (PEEN) Sveevropska ekoloka mrea (Pan European Ecological Network) obuhvata podruja odreenog stepena zatite i dodaje dimenziju funkcionalnosti i rasporeda zatienih podruja u prostoru. Cilj postojanja ove mree je dugorono ouvanje ekosistema, stanita i vrsta od znaaja za zatitu na evropskom nivou. Predvieno je da PEEN mrea bude formirana do 2008. godine, ime bi se znaajno poveao procenat povrine zatienih podruja u Evropi. PEEN mrea predvia postojanje sredinjeg jezgra, koje bi inila NATURA 2000 i EMERALD podruja, potom koridora koji povezuju jezgra i omoguavaju migraciju i disperziju vrsta, kao i prelazne zone i podruja obnove, sa manjim stepenom zatite od sredinjeg jezgra. Karta Sveevropske ekoloke mree za srednju i istonu Evropu uraena je u razmeri 1:2.500.000 , dok je karta Sveevropske mree za Jugoistonu Evropu u izradi, ime se postavlja osnova za uspostavljanje ove mree. ZAKLJUAK Zakonodavno-pravna regulativa u oblasti zatite ivotne sredine u Evropi poela je da se uspostavlja poetkom 70-ih godina XX veka, u poetku sporo i manjevie efikasno, da bi danas postala moan instrument politike ouvanja biodiverziteta, kako na evropskom, tako i na globalnom nivou. U korelaciji sa pojaanom ekolokom sveu i brzim razvojem informacionih tehnologija, prepoznat je znaaj ouvanja i zatite biodiverziteta, pa se kao neke od mera donose razliiti akcioni programi zatite ugroenih vrsta, stanita i ekosistema, formiraju nacionalne Crvene liste i Crvene knjige ugroenih vrsta flore i faune, uspostavlja monitoring sistem i formira mrea zatienih podruja. Na evropskom nivou postoji tendencija formiranja jedinstvene baze podataka ugroenih vrsta, stanita i ekosistema i podataka o zatienim podrujima. Osnovni programi politike zatite ivotne sredine su NATURA 2000 mrea, EMERALD mrea, PEEN mrea i EUNIS baza podataka. Ove ekoloke mree se uslovljavaju, kako meusobno, tako i sa aktivnostima u sektorima privrede kao to su poljoprivreda,
56
energetika, saobraaj i turizam ime se ispunjavaju osnovni principi Agende 21 o odrivom razvoju. One se takoe dopunjuju i proimaju ime se stvara osnova za formiranje jedinstvene pan-evropske mree u budunosti. LITERATURA Todi, D., Vukasovi V. eds. (2001): Zatita ivotne sredine u meunarodnom i unutranjem pravu: izbor najznaajnijih meunarodnih i unutranjih izvora prava. Ministarstvo zdravlja i zatite ivotne okoline Republike Srbije, Uprava za zatitu ivotne okoline. Beograd. Stevanovi V., Vasi V. eds (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja. Bioloki fakultet i Ecolibri. Beograd. Internet izvori
1. 2. 3. 4. Anonymous, 2005, Introduction to the EUNIS Database, www.eunis.ees.eu.int/introduction.jsp Anonymous, European Centre on Biological Diversity, 2006, Supporting the European Union NATURA 2000 network, www.biodiversity.eionet.eu.int/activities/Natura_2000/index_html Anonymous, 2003, The Environment for Europe Process, www.unece.org/env/procedings/welcome.html Romao C., 2003, From national biodiversity monitoring to EU reporting. Workshop National Monitoring of Nature and biological Diversity in Lithuania- Requirements and Outlook.European Environment Agency. www.teaminitiative.org/application/resources.html
5.
57
TRANSEKT METODA ( POLLARD, 1977) U LEPIDOPTEROLOKIM ISTRAIVANJIMA THE TRANSECT METHOD IN LEPIDOPTEROLOGICAL RESEARCH
Aleksandra Grozdanovi e-mail: aleksandra.grozdanovic@gmail.com
IZVOD: Metod transekta (Pollard, 1977) predstavlja iroko rasprostranjen metod monitoringa kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednica razliitih grupa ivotinja. U radu je opisana tehnika monitoringa leptira razvijena od strane British Conservation-a Kljune rei: metod transekta, leptiri, monitoring ABSTRACT: Transect method (Pollard,1977) are a way of monitoring qualitative and quantitative composition of communities different tipes of animals. This work describes method developed by British Conservation. Key words: transect method, butterflies, monitoring
UVOD Metod transekta (Pollard, 1977) predstavlja metodu dugoronog monitoringa populacija leptira odreenog podruja koji se bazira na kontinuiranom praenju i registrovanju diverziteta i gustine populacija leptira nekog podruja tokom vegetacijske sezone (od aprila do septembra) iz godine u godinu na tano odreen nain, ime se omoguava dobijanje relevantnih podataka o promenama strukture zajednica leptira. Leptiri predstavljaju grupu insekata koja je pogodna za indikaciju ekolokih uslova stanita jer zahtevaju prisustvo hranidbene biljke/biljaka gusenica i adulta pa su stoga veoma osetljivi na promene mikroklimatskih uslova, a kao vrste sa kratkim ivotnim ciklusom predstavljaju osetljive indikatore kvaliteta ivotne sredine. Na taj nain se monitoringom strukture populacija leptira odreenog podruja moe izvesti neposredni zakljuak o diverzitetu, sastavu i gustini populacija leptira, kao i posredni zakljuak o diverzitetu biljnog pokrivaa i mikroklimatskim promenama odreenog podruja. Drutvo za zatitu leptira (Butterfly Conservation, BC) iz Dorseta, Velike Britanije je razvila metodu transekta u cilju monitoringa strukture zajednica leptira. Ova metoda predstavlja modifikovanu verziju Pollardove metode transekta (1977) i sastoji se od nekoliko standardnih obrazaca pomou kojih se podaci dobijeni na terenu standardizuju, sakupljaju i obrauju u cilju dobijanja relevantnih podataka o strukturi zajednica leptira na nivou vee geografske teritorije. METOD TRANSEKTA Transekt se uspostavlja tako to se na podruju na kome se vri monitoring odabere deonica 1-2 km duine koja se moe prei za 45-60 min hoda. Najcee se bira deonica (transekt etnja) koja odslikava razliita stanita nekog podruja i koja predstavlja reprezentativni uzorak i nain upravljanja antropogeno izmenjenih stanita. Jednom uspostavljena deonica se ne menja tj. fiksirana je. Transekt se deli na nekoliko
58
sekcija (5-15), priblizno iste duine pri emu svaka sekcija reprezentuje odreeni tip stanita ili nain upravljanja. U okviru svake sekcije se registruju vrste leptira na rastojanju od 2.5m sa svake strane transekt linije i 5m napred. Ukoliko se monitoring vri du ivice ume ili litice, registruje se kvalitativni i kvantitativni sastav zajednica leptira na rastojanju od 5m samo sa jedne strane transekt linije. Za transekt se opisuje dominantni tip stanita i vegetacije koji su prisutni na istraivanom podruju, tzv. primarno stanite i vegetacija, a potom, i tzv. sekundarna stanita i vegetacija U okviru svake sekcije se detaljno opisuje tip stanita prema EUNIS sistemu klasifikacije stanita (European Nature Information System) modifikovanom za potrebe monitoringa leptira. Svaki tip stanita prema ovom sistemu klasifikacije poseduje svoj kod izraen u vidu latininog slova i broja npr. B3 oznacava stanite obalskih litica i podlitica. Svaki tip stanita se dalje moe deliti na podtipove npr. B3.1 , B3.2 itd. Tabela 1. Deo TR4a obrasca sa tipom stanita i naina korienja zemljita Table 1. Part of TR4a data form with habitat type and habitat managment
Za svaki obrazac se upisuje ime lokacije, tj. podruja istraivanja, geografske koordinate podruja, godina uspostavljanja transekta, duina, broj sekcija, irina transekta, tipovi stanita, kodovi stanita, antropogene aktivnosti na podruju, status podruja u sistemu zatite, podaci o vlasniku zemljita i podaci o licu koje je vrilo monitoring. Takoe se koristi i mapa podruja, najcee u razmeri 1:100001:25000 na kojoj se obeleavaju sekcije transekta, geografske koordinate, razmera kao i jasno obeleena okolna stanita i oblinji topografski orijentiri (TR4a, TR4b) Tabela 2. Zaglavlje TR4a i TR4b obrasca sa osnovnim podacima o transektu Table 2. Header of TR4a and TR4b data form with basic details of transect
Monitoring se vri u toku vegetacijske sezone, od aprila do septembra, tokom 26 sedmica. Svake sedmice se upisuju podaci u odgovarajui obrazac (TR5, TR6), pri
59
emu prva sedmica poinje 1-og aprila, druga 8-og itd. do poslednje sedmice, od 23-eg do 29-og septembra. Naravno, u zavisnosti od vegetacijske sezone, monitoring moze poeti i ranije, u drugoj polovini marta i zavriti se u prvoj polovini oktobra. Tada se prva sedmica monitoringa obeleava -1 a prva sedmica oktobra 27-a itd. Tabela 3. TR5 obrazac sa sedminim podacima o registrovanim vrstama leptira Table 3. TR5 data form with weekly records of butterfly species
Po zavretku monitoringa, prikupljeni podaci se upisuju u tzv. sumarne godinje obrasce (TR8, TR9) koji pokazuju kvalitativni i kvantitativni sastav zajednica leptira ispitivanog podruja. Tabela 4. TR8 obrazac sa godinjim podacima o registrovanim vrstama leptira Table 4. TR8 data form with annual summary records of butterfly species
Na taj nain se, zahvaljujui postojanju jedinstvenog metoda rada, standardizaciji podataka kao i kontinuiranom praenju kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednica leptira i biljnih zajednica mogu sprovesti programi zatite ugroenih vrsta i stanita, donositi odgovarajue zakonske regulative u oblasti zatite ivotne sredine i biodiverziteta, kao i promene naina korienja zemljita i modifikacija ili
60
obustavljanje odreenih antropogenih aktivnosti koje negativno utiu na biodiverzitet u celini. Monitoring leptira pomou transekt metode mogu vrsiti osobe razlicitih profila, od strucnih lica do volontera. Neophodno je da bez obzira na status lica koje vrsi monitoring, obrasci budu pravilno popunjeni i da rezultati monitoringa budu relevantni, sto je uslovljeno strunou i iskustvom lica koja vre monitoring. Takodje treba voditi rauna i o klimatskim uslovima, pa se monitoring ne obavlja ukoliko je temperatura niza od 13C, osunanost manja od 40% i vetar jai od 5 stepeni po Boforovoj skali. British Coservation (BC) predlae da se monitoring obavlja u toku dana, u periodu 10-17h. Pored osnovnih podataka o stanitu, opisuje se i nain korienja zemljita svake sekcije du transekt linije (antropogene aktivnosti 10m sa svake strane transekt linije), pri emu postoji i sistem za klasifikaciju koji svakoj antropogenoj aktivnosti daje odgovarajui kod (M1-M12), tako da za svaku sekciju postoji dominantna aktivnost npr. ubrenje (M6), gaenje (M1), paljenje vegetacije (M2), sea (M3), isuivanje (M12) itd. Prezentirani obrasci su dostupni na sajtu (web-adresa je navedena u literaturi) tako da ih svako moe koristiti, potrebno je samo da u odgovarajuim rubrikama unese latinske (i eventualno srpske) nazive vrsta koje su predmet monitoringa. ZAKLJUAK Metod transekta omoguava kontinuirano praenje strukture populacija leptira odreenog podruja iz godine u godinu kao i fluktuacije u brojnosti i sastavu vrsta to ima za cilj odravanje diverziteta i stabilnosti ove grupe insekata, kao i uspostavljanje adekvatnih programa zatite. Takoe, zahvaljujuci primeni jedinstvenih obrazaca, tj. standardizaciji , mogue je porediti dobijene rezultate na nivou itave teritorije Evrope, a i ire, to ovoj metodi daje univerzalnost i mogunost zatite biodiverziteta na globalnom nivou. Dati metod se moe primeniti na prouavanje i zatitu biodiverziteta ne samo leptira, vec i drugih grupa ivotinja odreenog geografskog podruja. Naravno, ovaj metod treba prilagoditi geografskom podruju koje se istrauje, to je direktno uslovljeno stanjem istraenosti faune date grupe ivotinja, ekonomskim i socijalnim statusom kao i nauno-tehnolokim mogunostima svake drave ponaosob. Na teritoriji Srbije bi trebalo uspostaviti adekvatan sistem monitoringa faune leptira, to bi uz odgovarajuu saradnju sa zakonodavnim strukturama dovelo do ouvanja biodiverziteta ove grupe insekata i poboljanje kvaliteta ivotne sredine u celini. LITERATURA Jaki, P. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). Zavod za zatitu prirode Srbije. Beograd. Internet izvori
1. Anonymous, 2006, Research into Farmland Butterflies, www.butterfly-conservation.org/conbio/mfb/recording_forms.html
61
ODREIVANJE SADRAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L.U TOPLIKOM KRAJU

1
Prof. Dr Slobodan Gligorijevi, 2Dipl. biolog Dejan ivkovi 1 Prirodno-matematiki fakultet Kosovska Mitrovica 2 Osnovna kola Prokuplje
IZVOD: Toplika oblast predstavlja posebnu reljefno razuenu i geomorfoloki heterogenu sredinu .Usled znatnih visinskih razlika (200 do 2017 m. n.v. ) javlja se bezbroj mikroklima. Zbog specifinih ekolokih uslova floristiki sastav ovog podruja je od izuzetnog znaaja. Klimatski i pedoloki uslovi naroito pogoduju raznovrsnosti lekovitih biljaka, izmeu ostalog veeg broja roda Achillea L. Hemijski sastav, fizioloki aktivna jedinjenja i ukupan kvalitet ne zavise samo od specijsko-genotipskih odlika, ve i od ekolokih faktora kao i prisustva zagaujuih materija u njima. Poto je urbano-industrijska sredina grada Prokuplja i okoline ve vie decenija izloena dejstvu raznovrsnih zagaivaa postaje potrebno da se izvri analiza pojedinih tekih metala u biljkama roda Achillea L. u zagaenoj i nezagaenoj (kontrolnoj) sredini. Kljune rei: Olovo, Achillea L., Topliki kraj. ABSTRACT: Toplica region represents a special relief scatter geomorphological environment. Due to the remarkable altitude differences, there are many micro-climates. Climatic and land conditions and particulary conveient for different kinds of medicinal plants and, beside of others, for big number of species, genus Achillea L. Chemical structure, physiologically active compounds and entre quality do not depend only upon species-genotips forms, but olso upon ecological factors as well upon presence of poluted substance in them. Since the urban industrial environment in touw of Prokuplje and surrroundings has been exposed to different contaminants for many decades, it is necessary to do the analyses of some heavy metals in plants, genus Achillea L. in polluted and non-polluted (control) area. Key words: Lead, Achillea L., Toplica region.
UVOD Topliki kraj se prostire od istonih oboda visokog i srednjeg Kopaonika na zapadu do ua reke Toplice u Junu Moravu na istoku, od oboda Velikog i Malog Jastrepca na severu do junih planinaskih masiva Pasjae, Vidojevice, Sokolovice i Radana. Naime, ukupan sliv reke Toplice sa svim pritokama predstavljaju njen realan geografski prostor povrine blizu 3000 km2. (1) Ukupni ekoloki uslovi pogoduju raznovrsnosti lekovitih biljaka izmeu ostalog i veeg broja vrsta iz roda Achillea L. Na ovom prostoru je registrovano 12 vrsta iz roda Achillea L. od ega je 6 najzastupljenijih bilo predmet naeg istraivanja: A. millefolium, A. clypeolata, A. nobilis, A. crithmifolia, A.setacea, A.colina. (2) Hemijski sastav i fizioloki aktivna jedinjenja kao i kvalitet zdrastvene ispravnosti u biljkama zavise od sledeih inilaca: specijsko - genotipskih oblika ekolokih faktora ekotoksikoloke ispravnosti
62
Poznato je da je urbano industrijska sredina grada Prokuplja i okoline vie decenija izloena dejstvu raznovrsnih zagaivaa: tekih metala, pesticida, sintetikih toksikanata i gasnih polutanata. Iz tih razloga potrebno je da se izvre ekotoksiloke analize koje bi ukazale na stepen zagaenosti zemljita, vode, hrane i lekovitih biljnih sirovina u Toplikom kraju. Na osnovu toga prili smo posmatranju dva problema zagaene i kontrolne (iste ) sredine u cilju odreivanja sadraja olova ( Pb) u razliitim vrstama iz roda Achillea L.sa razliitih lokaliteta. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) za olovo u lekovitim biljnim sirovinama (aj) prema pravilniku iznosi 5g odnosno u preparatima 2 g po gramu uzorka. (3) REZULTATI RADA Istraivanja su obuhvatila ukupno 6 vrsta iz roda Achillea L. koja su sakupljana na podruju urbano-industrijske sredine grada Prokuplja i kontrolne sredine brdskoplaninskog junog masiva. Biljni materijal je sakupljan tokom vegetacione sezone 2004 godine. Materijal je herbarizovan i determinisan (4) , dok je za odreivanje sadraja tekih metala sakupljan koren i list + cvast u odnosu : 5 g. korena i 100 g. nadzemnog dela po uzorku. Metoda odreivanja olova ( Pb) vrena je Atomsko-apsorpcionom spektrofotometrijom pomou atomsko-apsorpcionog spektrofotometra (AAS). (5) Tabela 1: Uzimani uzorci vrsta roda Achillea L. u zagaenoj i nezagaenoj (kontrolnoj) sredini
R.B. 1. 2. 3. 4. 5. 6. VRSTE A.millefolium A.clypeolata A.nobilis A.crithmifolia A.setacea A.colina LOKALITETI Zagaena(urbano- industrijska) sredina Fabrika Obojenih Metala Feldspat(brdo Sokolica) Kanaliz.uliv u rekuToplicu(gradsko jezgro) Fabrika FIAZ eleznika stanica Obala Straavake reke (Prokuplje) Kontrolna sredina Selite Brdo Umac (Trnava) Otra uka Beli Kamen Dobroti Rastovnica
Tabelarni pregled sadraja u vrstama iz roda Achillea ukazuje na sledee parametre: 1.Postoji upadljiva razlika u sadraju olova u zagaenoj i kontrolnoj (istoj) sredini. 2.U veini vrsta sadraj olova je znatno vei u korenu nego u listovima i cvastima. 3.U proseku nadzemni deo prelazi MDK za lekovite biljne sirovine u urbanoindustrijskoj sredini , dok je u brdsko-planinskom podruju (kontrolna sredina) znatno nia i ukazuje na istu sredinu.
63
Tabela 2: Sadraj olova (Pb) u biljnim vrstama roda Achllea L. (izraeno u g/gr. uzorka)
uzorak r.br. vrsta 1. A.millefolium 2. A.clypeolata 3. A.nobilis 4. A.crthmifolia 5. A.setacea 6. A.colina UKUPNO (srednja vrednost) Zagaena sredina koren list+cvast 78.89 6.21 9.24 21.19 29.24 5.02 24.96 22.66 4.05 4.26 4.01 8.84 1.98 7.63 Kontrolna (ista) sredina koren list+cvast 3.06 4.25 2.97 2.01 3.25 1.79 2.89 1.55 3.26 1.25 0.85 1.17 0.71 1.47
Grafikon 1: Grafiki prikaz sadraja olova (Pb) u vrstama roda Achillea L. u zagaenoj (urbano-industrijskoj) sredini.
90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
ille fo A. liu cl yp m eo la ta A. no A. bi lis cr th m if A. o lia se ta ce A. a co lin a
koren list+cvast
Na osnovu tabelarnog i grafikog prikaza moe se videti da postoji znaajna razlika u sadraju olova u razliitim vrstama sa razliitih lokacija u Prokuplju i okolini. Najvea koliina zabeleena je u korenu vrste A.millefolium sa lokacije fabrike obojenih metala , 78,89g/gr, dok je najmanja koliina zabeleena kod vrste A.colina 5,02g/gr, na lokaciji Straavake reke u Prokuplju. Kod istih vrsta je zabeleena i najvea razlika u sadaju olova u listovima i cvastima 22,66g/gr. kod A.millefolium i 1,98 g/gr kod A.colina. Ove razlike govore u prilog tome da je na teritoriji grada Prokuplja zemljite kontaminirano razliitom koncentracijom tekih metala ali isto tako i njegovim prisustvom u vazduhu. Takoe postoji razlika u sadraju olova u korenu i nadzemnom delu kod istih vrsta. Vrste iz roda Achillea koje rastu na prouavanom podruju su genetiki jako srodne, pri emu je neretko prisutna hibridizacija, poliploidija i polimorfizam. (6) Ako se tome dodaju i vrlo specifini mikroklimatski faktori onda se moe govoriti o itavom spektru ekobioformi. To znai da njihova otpornost i usvajanje olova zavise pre svega od sledeih faktora: vrste i genotipa, fizikog i hemijskog sastava
A. m
64
zemljita, mikroklimatskih uslova, mehanizma detoksikacije, koncentracije olova u jonskom obliku, kompleksovanja i rastvorljivosti u zemljitu, izluivanje helata preko korena, sposobnosti uspostavljanja pH redoks-potencijala u rizosferi od strane boljaka, kontinuiteta zagaivanja vazduha i zemljita. Dakle, razlike u sadraju olova ne zavise samo od njegovog prisustva u zemljitu ili vazduhu, ve i od mehanizama detoksikacije date vrste. Razlike sadraja olova u korenu i nadzemnom delu jasno ukazuju na tu zavisnost. To ukazuje da su mehanizmi detoksikacije na nivou korena izraeni i da se samo manja koliina olova distribuira u listovima i cvastima. Ovde treba uzeti i folijarno usvajanje iz vazduha koje je takoe manje izraeno. Postojee srednje vrednosti za koren i nadzemni deo prelaze MDK za lekovite biljne sirovine. To ukazuje da su viegodinje biljke sa pdruija grada Prokuplja kontaminirane povienom koliinom olova, to iskljuuje njihovu eventualnu eksploataciju i plantairanje. injenica je da je podruje grada Prokuplja i dalje izloeno emisijama zagaujuih materija, bez obzira na drastino smanjenje industrijskih aktivnosti. Grafikon 2: Grafiki prikaz sadraja olova (Pb) u vrstama roda Achillea L. u kontrolnoj sredini (brdsko-planinsko podruje)
4.5 4 3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0
ille A. foliu cl yp m eo la ta A. no A. cr bilis th m if A. o lia se ta ce A. a co lin a
koren list+cvast
Odnos izmeu sadraja u vrstama roda Achillea u brdsko-planinskom podruju u odnosu na koren i nadzemni deo manje je izraen, ili stoji u korelaciji. Zapravo, na ovim lokalitetima, bez obzira na vrstu zabeleene su niske koncentracije olova, naroito u nadzemnom delu.To upravo ukazuje da kada se te iste vrste nau u zagaenom podruju, da se tada pojavljuju upadljive razlike u mehanizmima detoksikacije to je povezano sa njihovim genetiko-specijskom odlikama. U odnosu na MDK za lekovite biljne sirovine, sve vrste u kontrolnoj sredini odgovaraju standardima njihove upotrebne vrednosti.
A. m
65
Grafikon 3: Odnos sadraja olova u zagaenoj i nezagaenoj sredini (srednja vrednost)

30 25 20 15 10 5 0 koren list+cvast koren list+cvast
Zagaena sredina
Kontrolna (ista) sredina
Grafikon 4: Odnos sadraja olova u vrstama roda Achillea L. u zavisnosti od MDK za lekovite biljne sirovine (list+cvast)
25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 5 6
zagadjena sredina kontrolna sredina
ZAKLJUAK Istraivanja prisutnosti tekih metala (olova) u biljnom materijalu na podruju Toplice poela su da se sprovode tek poslednjih godina. Ve prvi rezultati ukazuju na injenicu da postoji velika razlika u stepenu zagaenosri urbano-idustrijske sredine grada Prokuplja i brdsko-planinskog podruja. To se moe sagledati na dva aspekta: prvi, da je stepen zagaenja na urbanom podruju i dalje prisutan sa poveanom tendencijom i drugog, da brdsko-planinska podruja Toplice predstavljaju znaajan ekoloki resurs Srbije. Lekovite biljke ovog podruja, izmeu ostalih rod Achillea predstavljaju veliki ekoloki i ekonomski potencijal. Isto tako, istraivanja sadraja olova i drugih tekih metala u njima upotpunjuje ukupne statistike analize zagaenosti Toplikog kraja, ali i ukazuje na njihovu ukupnu ekonomsku vrednost.
66
LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] M.Stanojevi (1996): Toplika kotlina i njen juni obod, 15-19, Ekonomika, Ni. Flora Srbije VII TOM (1975): M.Gaji, rod Achillea L. 90-110, SANU, Beograd. A.Kabata-Pendias, S.Dudka (1991):Trace metal contents of Taraxacum officinale as convenient evironmental indicator, Environmental Geochemistry and Healt 13 (2) 108-13. W.M.Hiesey, M.A.Nobs (1970): Bot.Gar. 131;245-259. Analitical Methods for Atomic Spectroscopy (1990): Furr, K, ed., Crc, Handbook of Laboratori Safeti, 3 rd ed, The Chemical Rubber Co, Press, Florida, USA. Akademia nauk ukrainskoi SSR, Institut botaniki im. N.G. Holodnogo (1984): Kariologieskoe i citogenetieskoe issledovanie roda Tisjaelistnikov, 8995;Naukova Dumka, Kiev.
67
UGROENOST I ZATITA HADI PRODANOVE PEINE

Milorad Klikovi1 Dragan Pavievi1 Dragan Nei2 Zavod za zatitu prirode Srbije Beograd1, Radna jedinica Ni2
IZVOD: HadiProdanova peina u selu Raii kod Ivanjice zatiena je 1974. godine. Revizija zatite obavljena je 2005. godine. Peina je kompozitan razgranat objekat sa vie bonih kanala, ukupne duine 345 m. Razvijena je u senonskim krenjacima koji lee preko paleozojskih metamorfita. Peina je stanite razliitih predstavnika artropodske faune od kojih je najznaajniji, Duvalius (s. str.) starovlahi Gueorguiev, uri & uri, 2000 (Carabidae, Trechinae), troglobiontska trehina, stenoendemit peine. U peini postoji velika kolonija u kojoj su registrovane etiri vrste slepih mieva. Ispred peine je obnovljena ranije poruena spomen crkva u ast HadiProdanove bune. Peina je najugroeniji speleoloki objekat u Srbiji. Revizijom peina je vrednovana kao prorodno dobro od velikog znaaja II kategorija, tako da e novi akt o zatiti doneti Optina Ivanjica Kljune rei: HadiProdanova peina, peinska fauna, zatita, revizija ABSTRACT: The Hadi Prodanova cave in the village of Raii near Ivanjica has been protected since 1974. The revision of its protection status was realised in 2005. The cave is a composite branched object with several side channels, and with a total length of 345 m. It is developed in senon limestone that lay over the Palaeozoic metamorphites. This cave is a habitat of various representatives of the arthropod fauna, of which the most important species is Duvalius (s. str.) starovlahi Gueorguiev, uri & uri, 2000 (Carabidae, Trechinae), a troglobiont trechine and a stenoendemic species of the cave. There is a large colony of bats in the cave, with four recorded species. Previously demolished memorial church, built as a tribute to the riot of Hadi Prodan, was rebuilt in front of the cave. This cave is the most threatened speleological object in Serbia. Following the revision, the cave is valued as a natural asset of prime significance Category II, and the new act on protection will be issued by the municipality of Ivanjica. Key words: HadiProdanova cave, cavernicolous fauna, protection, revision
OSNOVNE FIZIKE KARAKTERISTIKE HadiProdanova peina nalazi se u selu Raii 7 km severno od Ivanjice pored magistralnog puta Ivanjica-Gua. Peina je formirana u masivnim i bankovitim krenjacima senonske starosti (gornja kreda) koji su taloeni zajedno sa konglomeratima, diskordantno preko paleozojskih kriljaca i filitomikaista zone Drinsko-Ivanjiki paleozoik. Pripada geotektonskoj jedinici Unutranjih Dinarida. Reljef neposredne okoline peine odgovara erozivno-strukturnom odseku Vratnjanskog kra od koga se prema severu prostire prostrana skraena povr, dok je podno peinskog ulaza dolina Raanske reke. Ulaz u HadiProdanovu peinu je u okviru odseka Vratnjanskog kra. HadiProdanova peina je sloene morfologije sa vie bonih kanala u razliitim nivoima po emu odgovara tipu sloene razgranate peine. Posebna vrednost ovog objekta je njena kompozitnost sa vie suenja i velikih proirenja odlika peinskih dvorana, kao i znatne naslage peinske sige. Ukupna duina istraenih kanala Hadi Prodanove peine iznosi 345 m ( ., 2002).
68
U okviru peine mogu se izdvojiti morfoloke celine ulaza sa Ulaznim kanalom, zatim suenje na kraju ovog kanala, Centralna dvorana, Juni boni kanal, Istoni visei kanal i vii nivo kanala sa Visokim kanalom, Dugakom galerijom i Zadnjom dvoranom. Posebno je impresivna Centralna dvorana koja je sloena podzemna upljina duine 65 m i visine do 20 m. Izmeu ove dvorane i Ulaznog kanala nalazi se delimino proireno suenje u amorfnoj sigi odlika peinskog mleka. Kao znaajna vrednosti peine istiu se velike naslage podne sige u niem nivou kanala ija monost je 1-2 m, dok su u viem nivou kanala ouvane travertinske kade i vie grupa stalaktita i stalagmita. Cela peina odgovara dobro razvijenom erozionom podzemnom sistemu u masivnim krenjacima. Genetski, peina je suvi vrelski pravac nekadanjeg podzemnog toka koji je iz zalee ili podine Vratnjanskog kra naneo alogeni ljunak koji je istaloen u Ulaznom kanalu. Podno platoa ispred peinskog ulaza na dolinskoj strani Raanske reke nalazi se kraki izvor koji je sputeni nivo krake cirkulacije po vrelskom pravcu sistema Hadi Prodanove peine. ARTROPODSKA FAUNA Speleoloki institut iz Klua (Rumunija), pod rukovodstvom poznatog francuskog strunjaka za peinske tvrdokrilce, prof. Rene anela, organizovao je 1923. godine biospeleoloku eskurziju po peinama Srbije. Pored anela, u ekipi su bili poznati strunjaci za razliite grupe kavernikolnih beskimenjaka kao A. Vinkler iz Bea (tvrdokrilci), A. apui iz vajcarske (raii) i francuz Magdelein (tvrdokrilci) (Pretner, 1963). U Beogradu ekipi se prikljuio na istaknuti biolog, prof. Sinia Stankovi. Tom prilikom pored devet peina u istonoj Srbiji, pomenuta ekipa je biospeleoloki istraila i jedanaest peina u zapadnoj Srbiji.Jedna od njih bila je i Hadi Prodanova peina kod Ivanjice ( ANEL & STANKOVI, 1924). Za pomenutu peinu navode da je puna slepih mieva te zbog toga puna guana po kome, citiram, gamie itav korte guanobija, zavren citat. Po njihovoj proceni,usled nagiba prema ulazu podlona je uticaju spoljanje temperature i zbog toga nepovoljna za predstavnike kavernikolne faune. Od sakupljene faune navode, Orthoptera, Lepidoptera, Coleoptera, Diptera, Trichoptera, Collembola, Thysanura, Myriapoda, Araneida, Acarina i Oligochaeta (ANEL & STANKOVI, 1924). Nema podataka u literaturi da je sakupljeni materijal nauno obraen. Iz Hadi Prodanove peine, 2000 godine opisana je nova vrsta troglobiontske trehine iz roda Duvalius Delarouzee, 1859 ( Carabidae, Trechinae ) (Gueorguiev et al. 2000). Autori u radu uopte ne pominju ko je i kada sakupio primerke nove vrste kao ni ostali artropodski materijal. Ekipa Zavoda posetila je pomenutu peinu decembra 2002. godine i u njoj postavila klopke za sakupljanje kavernikolne artropodske faune. Klopke smo pokupili aprila meseca 2003. godine i u njima smo pronali interesantan bioloki materijal. U okviru revizije zatienih objekata, jo jedanput smo, aprila 2005. godine posetili Hadi Prodanovu peinu i tom prilikom sakupili dodatni bioloki materijal.
69
Ovom prilikom pomenuemo samo one predstavnike artropodske faune koje smo mi sakupili a ne navode se u gore citiranom radu. OPILIONIDA Mitostoma cancellatum (Roewer, 1917) Retka troglokseno troglofilna vrsta, poznata u Srbiji samo iz ivanjikog, zlatiborskog kraja i sa planine Tare, Bosne (okolina Sarajeva) i Crne Gore (planina Durmitor). ACAROMORPHA Ixodes ( Eschatocephalus) vespertilionis C.L.Koch, 1844 Krupna vrsta krpelja koja se hrani krvlju slepih mieva i iskljuivo se sree po peinama gde postoje vee kolonije pomenutih ivotinjica. COLEOPTERA Familia STAPHYLINIDAE Quedius ( Microsaurus) mesomelinus mesomelinus (Marsham, 1802) Trogloksena vrsta sa holarktikim arealom (LOEBL & SMETANA, 2004 ). Kod nas, do sada je bila poznata samo iz dve peine u jugozapadnoj Srbiji (Nonveje et al., 2000). Aleochara ( Xenochara ) funebris Wollaston,. 1864 Ova trogloksena i guanobna vrsta ima palearktiko rasprostranjenje (LOEBL & SMETANA, 2004). Na Balkanskom poluostrvu iskljuivo se sree u peinama i jamama, pogotovu onim sa veim kolonijama slepih mieva . Vrlo je esta u podzemnim objektima Srbije. Atheta (Alaobia) spelaea Erichson, 1839 Trogloksena i guanobna vrsta rasprostranjena u zapadnoj, centralnoj, istonoj i jugoistonoj Evropi (LOEBL & SMETANA, 2004). Vrlo esta u peinama i jamama Srbije, pogotovu onim sa kolonijama slepih mieva. Iz priloenog spiska moe se videti da, iako dosta devastirana, Hadi Prodanova peina ima bogatu faunu koja zasluuje da na adekvatan nain bude zatiena. Sigurno da najveu bioloku vrednost ove peine predstavlja njen stenoendemit, D. starivlahi kao i naravno velika kolonija slepih mieva. elimo da se zahvalimo kolegi, Dr. Ivi Karamanu (PMF, Departman za Biologiju i Ekologiju, Novi Sad) na determinaciji kosaca (Opilionida). KULTURNO-ISTORIJKE ODLIKE HadiProdanova peina je dobila ime po Hadi Prodanu Gligorijeviu. Pre toga zvala se ljepaja. HadiProdan Gligorijevi, vojvoda Prvog srpskog ustanka, bio je i voa bune koja je uguena 1815. godine. Sedite bune bilo je ispred peine. U slavu
70
bune 1911. godine plato ispred peine je poravnat i na njemu je sagraena spomencrkvica. Godine 1975. od prekomerne upotrebe eksploziva u kamenolomu crkvica je sruena. Godine 2002. zapoeti su radovi na ponovnoj izgradnji crkvice. Za vreme revizije izgradnja crkvice je bila u toku, a zavrena je krajem 2005. godine. UGROENOST HADI PRODANOVE PEINA HadiProdanova peina se nalazi u neposrednoj blizini gradskog naselja Ivanjica i pored samog regionalnog puta Ivanjica Gua, na terenu koji pogoduje razvoju raznih vidova ljudske delatnosti. Osim toga peina je vrlo pristupana i najveim delom lako prohodna, samim tim i vrlo poseivana, to je doprinelo da ova peina postane veoma ugroena. Ugroavajui, tetni uticaji na HadiProdanovu peinu se mogu razvrstati na unutranje i spoljne. Unutranji Glavni i vei deo peine bio je odvojen od Ulaznog kanala uskim prolazom, koji je proiren. Proirivanjem peina je postala prohodnija ali su naruene njene prvobitne morfoloke odlike i mikroklimatske karakteristike veeg dela peine iza suenja. Postala je pristupanija za nedobronamerne posetioce. Rezultat tih poseta u peini su ostaci mnotva drvenih motki, izgorelih i neizgorelih guma, stakla od razbijenih flaa i drugog otpadnog materijala. Drvene motke sluile su kao baklje, za osvetljavanje, za lomljenje nakita, ubijanje i uznemiravanje slepih mieva. Vreno je lomljenje, oteivanje, ak i iznoenje nakita iz peine. Slepi mievi su uznemiravani, ubijani, iznoeni i ugroavani paljenjem guma. Veina, malobrojnog peini nakita u je prekrivena skramom ai koja potie, pre svega od paljenja guma a dobrom delom i spolja od izduvnih gasova. Vreno je i uklanjanje veih koliina guana ime je ugroena guanofilna fauna. Pre nekoliko godina organi optine Ivanjica i Turistike organizacije Ivanjica, u nameri da peinu urede za turistike posete, postavili su na ulaz peine metalnu kapiju sa mogunou zakljuavanja. Nakon toga broj posetilaca je znaajno smanjen, a time i dalje devastiranje peine. Meutim iza kapije ostala je devastirana i oteena peina. Spoljanji Spoljni ugroavajui inioci su regionalni put Ivanjica Gua i kamenolom. Pomenuti put prolazi desetak metara ispred ulaza u peinu. Izduvni gasovi, naroito teretnog saobraaja koji je ovde relativno gust, kroz velik ulazni otvor peine ulaze u njenu unutranjost. Tu su i vibracije proizvedene odvijanjem teretnog saobraaja. Ipak put predstavlja ugroavajui faktor manjeg stepena. Glavni ugroavajui faktor prirodnog dobra HadiProdanova peina i ireg podruja oko nje je aktivni kamenolom sa donje strane regionalnog puta. Kamenolom zahvata veliki deo doline Raanske reke istono i jugoistono od peine i deo odseka Vratnjanskog kra prema pomenutoj dolini. Maine, drobilice, mlinovi i transportna mehanizacija isputaju veliku koliini izduvnih gasova. Koliina je tim vea to se uglavnom radi o naizgled loe odravanoj mehanizaciji sa pogonskim dizel motorima. Proizvodni proces u kamenolomu proizvodi i velike koliine praine i visok nivo buke. Praina i izduvni gasovi kroz prostrani ulaz HadiProdanove peine nesmetano ulaze u
71
njenu unutranjost gde se taloe na vlanim zidovima. Boravak ispred peine i u delu ulaznog kanala je neprijatan zbog buke. Svakodnevna miniranja proizvode seizmike udare koji zahvataju zonu peine. Nepovoljano deluju na unutranjost peine, i uznemiravaju faunu slepih mieva. Od neprilagoenog, prekomernog miniranja 1975. godine sruila se spomen-crkva ispred peine. Napredovanje kamenoloma na istok prati i temeljno krenje umske i binaste vegetacije. Radom kamenoloma direktno se fiziki ugroava reljef neposredne okoline peine, i peina kao podzemni erozivni oblik. I na kraju kamenolom rui ambijentalni izgled okoline. Eksploatacijom kamena se prelo i sa gornje strane puta i na dva mesta naet je neposredni stenski masiv Vratnjanskog kra u kome je razvijena HadiProdanova peina. Prvo se nalazi pedesetak metara od peine uz put, prema Gui. Tu se stalo sa eksploatacijom, a nastavkom bi se sigurno vrlo brzo ulo u peinu. Na mestu eksploatacije je ostao ''oiljak'' u masivu i zaravan pored puta. Zaravan se sada koristi za privremeno deponovanje kamena. Drugo mesto se nalazi zapadno od ulaza u peinu pored bonog makadamskog puta gde se otkopavaju koluvijalne naslage sipara. U zakljuku, moe se rei da je Hadi Prodanova peina veoma ugroen speleoloki objekat, zasad najugroeniji u Srbiji. ZATITA HADI PRODANOVE PEINE Hadi Prodanova peina zatiena je 1974. godine Reenjem Optine Ivanjica. Revizijom koju po standardnoj proceduri sprovodi Zavod za zatitu prirode Srbije pored rezultata istraivanja koji su potvrdili ili podigli vrednost peine, konstatovan je vrlo veliki stepen oteenja devastacije i ugroenosti. Intezivno se razmiljalo o skidanju zatite. Meutim prisustvo opisane artropodske faune i kolonije slepih mieva, kao i kulturno-istorijski momenat vezan za peinu, opredelili su autore da pristupe novom vrednovanju peine i odreivanje kategorije. Peina je vrednovana saglasno Zakonu o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 i 135/04) i Pravilniku o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara (Sl. glasnik RS, br. 30/92) prema propisanim kriterijumima. Peina je vrednovana kao prirodno dobro od velikog znaaja tj. prirodno dobro II kategorije i donoenje novog akta o zatiti je u nadlenosti optine Ivanjica. Predloeno je sprovoenje reima II stepna zatite, to pretpostavlja "ogranieno i strogo kontrolisano korienje prirodnih bogatstava dok se aktivnosti u prostoru mogu vriti u meri koja omoguava unapreenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti ''. Zatitom je obuhvaen prostor neposredno oko ulaza u peinu i deo prostora u zaleu peine, ukupne povrine 7.12.47 hektara. Za staraoca je predloena Turistika organizacija Ivanjice. Staralac, zajedno sa optinskim vlastima planira da uz pomo privrednih organizacija optine uredi deo peine za turistike posete. LITERATURA
1. Baillie, J. & B. Groombridge (Comp. and Ed.) 1997. 1996 IUCN Red List of Threatened Animals. The IUCN Species Survival Commision.
72
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. Beron, P. (1994) : Rsultats des recherches biosplologiques en Bulgarie de 1971 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares.-Editions de la Fdration bulgare de Splologie, Sri Tranteeva pp.137, Sofia. 3. Brkovi T. i dr., 1976: OGK 1:100 000 list Ivanjica, L 34-17, Savezvi geoloki zavod, Beograd 4. Brkovi T. i dr., 1977: OGK 1:100 000 Tuma lista Ivanjica, L 34-17, Savezvi geoloki zavod, Beograd. 5. Cviji J. (1914): HadiProdanova peina u selu Raii kod Ivanjice. Glasnik Srpskog geografskog drutva, sv.3-4, Beograd. 6. urovi P. i dr., (1998): SPELEOLOKI ATLAS SRBIJE. Posebna izdanja Geografskog instituta Jovan Cviji SANU, Zavod za zatitu prirode Srbije, Geografski i Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, knj. 52, 107-270, Beograd. 7. Freude, H., Harde, K.W. & Lohse, G.A. (1974) : Die Kfer Mitteleuropas, Band 5, Goecke & Evers, Krefeld, pp. 381. 8. Gueorguiev, B. V., uri, S. B. & uri, B. P. M. (2000) : A new troglobiotic groundbeetle, Duvalius (Neoduvalius) starivlahi (Coleoptera: Carabidae: Trechini), from soutwestern Serbia. Arch. Biol. Sci. 52, 227-230, Belgrade. 9. Ljeevi M. (2002): Hadi Prodanova peina. SANU, Posebna izdanja knj. DCL, Odeljenje za matematiku, fiziku i geo nauke, knj. 1, Zbornik radova odbora za kras i speleologiju VII, 71-92, Beograd. 10. Lobel, I., & Smetana, A. (2004): Catalogue of Palearctic Coleoptera, HydrophiloideaHisteroidea-Staphylinoidea, Vol. 2. Stenstrup: Apollo Books, pp. 942 11. Nonveje, G., Popovi, M. & Pavievi, D. (2000): Troglofilne i trogloksene vrste roda Quedius Stephens, 1832 utvrene na teritoriji Srbije (Coleoptera, Staphylinidae, Quedini). Zatita prirode, Beograd, 52/1, str. 29-46. 12. Rumovi R. (1960): Reljef sliva Goliske Moravice geomorfoloka studija. Posebna izdanja SAN, knj. SSSXXIX, Geografski institut, knj. 16, 1-128, Beograd. 13. anel, R. & Stankovi, S. (1924): Prilog poznavanju peinske faune i peina u Srbiji. Glas srpske kraljevske akademije, Beograd. CXIII. Prvi razred 50, (91-107).
73
ZATITA SPELEOLOKIH I BIOSPELEOLOKIH VREDNOSTI DUBOKE PEINE-GAURA MARE PROTECTION OF SPELEOLOGICAL AND BIOSPELEOLOGICAL VALUES OF THE DUBOKA CAVE GAURA MARE
Dragan Nei, Dragan Pavievi, Boko Milovanovi Zavod za zatitu prirode Srbije
IZVOD: U radu su prikazani osnovni rezultati speleolokih i biospeleolokih istraivanja Duboke peine-Gaura Mare. Ona su pokazala da se radi o veoma znaajnom objektu sa interesantnim hidrografskim karakteristikama i raznovrsnom artropodskom faunom. Ovom prilikom pominjemo samo nae najznaajnije nalaze. U peini su pronaena tri insekta, dva kratkokrilca (Staphylinidae) i jedna klambida (Clambidae) koji su po prvi put registrovani za faunu Srbije. Jedna je od prvih zatienih peina u Srbiji (1949. godine). Kljune rei: Duboka peina-Gaura Mare, kavernikolna fauna, zatita, vrednosti ABSTRACT: The basic results of speleological and biospeleological research of the cave Duboka Gaura Mare are presented in this paper. The research revealed that this is a very important object with interesting hydrographic features and diverse arthropod fauna. Herewith, we will only refer to our most important findings. Three insects were found in the cave, two rove beetles (Staphylinidae) and one clambid (Clambidae) that represent the first records for the fauna of Serbia. This cave is among the first protected caves in Serbia (since 1949). Key words: Duboka cave Gaura Mare; cavernicolous fauna; protection; assets
UVOD Duboka peina-Gaura Mare predstavlja periodino hidroloki aktivan, horizontalan, vijugav i relativno razgranat podzemni oblik karstnog reljefa. Pripada tipu renih tunelskih peina koja je teko prohodna od ponorskog do vrelskog dela. Osnovne morfoloke celine Duboke peine su Glavni kanal, Glinoviti i Rusaljkin kanal. Ova peina pripada grupi relativno dobro istraenih speleolokih objekata, iji poetak istraivanja datira na nastanak naune speleologije u Srbiji (Cviji J. 1895 a,b), kao i potonjih novijih istraivanja (Jovanovi B. 1951; Lazarevi R.,2001; Zlokolica-Mandi M. i dr. 2003). Na osnovu najnovijih istraivanja, izraena je studija o Dubokoj peiniGaura Mare sa predlogom akta o zatiti ovog prirodnog dobra (Grupa autora 2005.). POLOAJ I OPTE KARAKTERISTIKE PREDELA Predeo ire okoline Duboke peine odgovara niskoj planinskoj celini oivienoj dolinom Peka na jugu, dolinom Poreke reke na istoku, Dunavom, odnosno erdapskom klisurom na severu i Branievskim pobrem na zapadu. Ovaj prostor se ponekad izdvaja i kao Severni Kuaj ili na zapadu kao Golubake planine. Ova niska planinska celina oiviena dolinama reka disecirana je fluvijalnim procesom, odnosno renim dolinama koje na severu usecaju direktne pritoke Dunava, a na jugu pritoke Peka. Zapadno od dolina Duboke reke i evice, desnih pritoka Peka, prema Rakobarskom basenu izdvaja se sistem krenjakih uzvienja koji se izdiu sa prostrane skraene povri. Ova
74
krenjaka uzvienja su u vidu morfoloki individualisanih celina ili su delovi krake povri. Prvoj grupi uzvienja pripadaju ula Lokva (546 m), Ruina (545 m), Kapufjeci (621 m), Rakobarski vis (691 m), Ulmu (565 m) i Duboka rudina (514 m). Drugu grupu uzvienja ili prostornih celina ine Brsanj (559 m), Veliki Vrte (631 m) i Mali Vrte (584 m). Prema istoku ovi sistemi uzvienja prelaze u jedinstveno ''visoko'' razvoe izmeu sliva Dunava i Peka sa znaajnijim vrhovima na ovom razvou oka Poljin (726 m), underski vrh (691 m), Vojinovo (708 m), Tatarski vis (753 m), omrda (803 m) i drugi. Istono od doline Duboke reke prostire se sistem meridijanski izduenih razvoa izmeu dolina desnih pritoka Peka. MORFOLOKE, GENETSKE I HIDROGRAFSKE ODLIKE DUBOKE PEINE-GAURA MARE Duboka peina-Gaura Mare je nastala u zoni osamljenog i fluvio krasa prostora morfoloke celine Duboke rudine (514 m) i sliva Ponorske reke desne pritoke Duboke reke. S obzirom na znatnu duinu peine, ovaj speleoloki objekat se odlikuje relativno jednostavnom optom morfologijom u kojoj se izdvaja jedan glavni peinski kanal, dva dua bona kanala, odnosno kanalska sistema i vie manjih sporednih i manje znaajnih kanala. Za razliku od jednostavne opte morfologije, peinski sistem se odlikuje vrlo sloenom sekundarnom morfologijom vezanom za vie proirenja tipa dvorana, sekundarnih erozivno-strukturnih oblika, sloenom optom strukturnom osnovom peine (Zlokolica-Mandi M. i dr.,2003) i sloenim sedimentolokim odnosima u peini vezanim za klastinu i hemijsku sedimentaciju. Ukoliko se detaljnije analiziraju, posebno su sloeni morfogenetski odnosi u peini ija tumaenja zadiru u vie starijih i novijih speleogenetskih teorija. Osnovna morfoloka celina Duboke peine je glavni kanal. Sporednim morfolokim celinama pripadaju dva dua bona kanalska sistema Glinoviti i Rusaljkin kanal (Lazarevi R.,2001) i vie kraih bonih kanala. Glavni kanal se prostire od ponorskog ulaza, odnosno ponora Ponorske reke do velikog i grandioznog ulaza u vrelskom delu na duini od 1.010 m (Lazarevi R.,2001), to je blisko duini koju je izneo J. Cviji (1895a,b) od 960 m. Koeficijenat bonog razvitka ovog kanala iznosi 1,5 (L). Opta odlika mu je znaajno smanjenje dimenzija u uzvodnom pravcu, to je posebno naglaeno posle spojeva sa Glinovitim i Rusaljkinim kanalom, upravna useenost u odnosu na sekundarne pukotine, primarna predisponiranost po rasedu, odnosno rasednoj ravni priblino meridijanskog pravca, to je i osnovni pravac ovog kanala. Glinoviti kanal predstavlja sistem bonih kanala ukupne duine 590 m (Lazarevi R.,2001). Ovo je sloeni sistem kanala koji se sastoji iz vie kanala i dvorana u razliitim nivoima povezanih odsecima ili jamskim kanalima. Osnovnu morfoloku celinu ini Glinoviti kanal od koga se odvaja vie bonih peinsko-jamskih kanala, kao i vii nivo ovog kanala sa kojim je povezan odsekom visine 7 m. Ovaj sistem kanala se nalazi oko 590 m uzvodno od velikog vrelskog ulaza. U odnosu na glavni kanal ovaj sistem zapoinje viseim ulazom r.v. 3 m koji je erozijom podseeni deo stare peskovitoglinovite plavine nataloene iz pravca Glinovitog kanala. U ulaznom delu irina kanala je 1-5 m, dok je visina 2-8 m. Dublje u unutranjosti kanala deponovane su znaajnije naslage sige pretstavljene zidnim salivima, stalaktitima i stalagmitima. U blizini ulaza u
75
kanal na visini od 3 m nalazi se i visei podni saliv. Ovaj visei saliv je pokazatelj starije faze zasipanja i ekshumacije Glinovitog kanala. U savremenim uslovima ovaj kanal je pokriven peskovito-glinovitim renim nanosom ija je debljina procenjena na 2-3 m. Od Glinovitog kanala odvaja se boni, meandarski kanal duine 50 m. Boni kanal je na spojevima sa Glinovitim kanalom nii za 0,5 i 2,5 m. Ovaj kanal je deo bono-vertikalne divergencije Glinovitog kanala. Rusaljkin kanal je drugi veliki boni sistem ponorskih kanala ka glavnom peinskom kanalu Duboke peine. Ulaz u ovaj sistem se nalazi u glavnom kanalu oko 855 m uzvodno od velikog vrelskog ulaza, odnosno 155 m nizvodno od ponorskog ulaza u vrhu slepe doline Ponorskog potoka. Ovaj sistem kanala ini sloeni Rusaljkin kanal od koga se odvaja vie bonih dotonih kanala. Ukupna duina sistema sa bonim kanalima je 472 m (Lazarevi R., 2001). Glavnu hidrografsku osobenost Duboke peine i njene neposredne okoline ini Ponorska reka. Ova reka izvire iz periodskog vrela ispod Kornjecela na nadmorskoj visini od oko 500m n.v. Generalni pravac oticanja je sever, severoistok - jug, jugozapad. Od izvorita, do mesta ponora, koje lokalno stanovnitvo naziva Bejka, duina toka je 4,1km, a prosean pad toka je oko 20 m/km. Sliv i tok Ponorske reke se mogu podeliti na tri celine (Lazarevi R 2001). Prvu celinu ini periodski tok Ponorske reke, na delu do glavnog ponora; drugu, podzemni tok i sliv, takoe periodski, od ponora do izvora ispred peine; treu, povrinski sliv Ponorske reke, sa stalnim vodotokom, od izvora ispred peine do ua u Valja Mare. Prema Cviji J. (1895), u podzemnom slivu Ponorske reke su razvijene sve tri hidrografske zone: suva, periodska i stalno vlana. Suva zona obuhvata itav Glinoviti kanal, u kojem se na svega nekoliko mesta pojavljuju prokapne vode. U prelaznoj hidrografskoj zoni se nalazi Glavni kanal Duboke peine, kroz koji periodino (u vlanom delu godine) protie Ponorska reka. U tom periodu se dinovski lonci ispunjavaju vodom, formirajui podzemna jezera koja mogu dostii dubinu od 4 metra i inei prolaz Glavnim kanalom praktino nemoguim. Takoe, postoji vei broj utoleglica, urezanih u stenovito dno peine, u kojima se stvaraju manje lokve. Voda u ovim peinskim jezercima je bistra. ARTROPODSKA FAUNA DUBOKE PEINE U okviru revizije zatienih objekata, posetili smo pomenutu peinu avgusta 2005 godine i u nju postavili klopke za sakupljanje kavernikolne artropodske faune. Zbog kratkog roka koji nam je dat za izradu studije, bili smo prinueni da postavljene klopke pokupimo ve krajem oktobra iste godine to je nedovoljno da bi se sakupio reprezentativan uzorak na osnovu koga bi mogli, imajui pri tom u vidu i veliinu objekta, stvoriti bar priblinu sliku o diverzitetu artropodske faune u Dubokoj peini. Zbog toga se nai rezultati mogu smatrati preliminarnim. OPILIONIDA Familia NEMASTOMATIDAE Paranemastoma silli (Herman, 1871)
76
Troglofilna vrsta rasprostranjena u Karpatima ( Rumunija, Maarska, Ukrajina) dok je u Srbiji pronaena u peinama severno od Kuajskih planina.
DIPLOPODA Familia POLYDESMIDAE Brachydesmus troglobius Daday, 1889 Troglobiontska vrsta rasprostranjena u Maarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji i istonoj Srbiji.
COLEOPTERA Familia STAPHYLINIDAE Lesteva (s.str.) monticola Kiesenwetter, 1847 -Trogloksena vrsta koju sreemo u celoj Evropi (LOEBL & SMETANA, 2004). U Srbiji smo je iskljuivo pronalazili u peinama i jamama. Nova vrsta a faunu Srbije. Ocalea (s. str.) badia Erichson, 1837 Rasprostranjena je u celoj Evropi , sve do istonog i zapadnog Sibira (LOEBL & SMETANA, 2004). U Srbiji smo je nalazili i u peinama i jamama ali i van njih u detritusu, ispod kamenja i slino. Nova vrsta za faunu Srbije.
Familia CLAMBIDAE Clambus nigrellus Reitter, 1914 Vrsta sa irokim rasprostranjenjem u Evropi (LOEBL & SMETANA, 2004 ). Ovo je trea vrsta klambusa koja je pronaena u Srbiji i kao prethodne dve pronaena je u peini. Nova vrsta za faunu Srbije.
Sasvim je realno oekivati , da bi se daljim istraivanjima Duboke peine, pronali novi znaajni predstavnice artropodske kavernikolne faune. elimo da se zahvalimo sledeim kolegama na pomoi oko determinacije dela materijala: Prof.dr. Slobodanu Makarovu sa Biolokog fakulteta u Beogradu (Diplopoda), prof. dr. Ivi Karamanu sa Departmana za Biologiju i Ekologiju P.M.F. a u Novom Sadu ( Opilionida ) kao i Momilu Popoviu iz Zemuna (Staphylinidae).
77
VREDNOSTI I ZATITA Duboka peina Gaura Mare ima izraene estetsko-ambijentalne vrednosti. Te se vrednosti zasnivaju na izuzetnoj predeonoj raznolikosti i ouvanosti kako unutranjosti peine, tako i predeonog lika okoline u kojoj se posebno izdvajaju grandiozni ulaz u peinu i atraktivan vodopad u neposrednoj blizini. Ova peina je jedan od retkih speleolokih objekata, sa panje vrednom duinom od 2.734 m, u ovom delu istone Srbije. Sigurno je da najveu bioloku vrednost peine predstavlja otkrie etiri nova taksona za faunu Srbije, koji svi, u ovom sluaju, pripadaju insektima. Zbog prisustva i izraenosti pomenutih primarnih prirodnih obeleja, estetsko-ambijentalnih vrednosti i morfolokog i faunistikog znaaja, Duboka peina-Gaura Mare ima svojstvo prirodnog dobra od velikog znaaja, i predloena je za zatitu kao Spomenik prirode nad kojim e biti uspostavljen reim zatite drugog stepena. Na osnovu konsultacija sa organima Optine Kuevo i MZ Duboka, Zavod za zatitu prirode Srbije je preporuio da se za staraoca Spomenika prirode "Duboka peina" odredi MZ Duboka. LITERATURA
1. FREUDE, H., HARDE, K.W. & LOHSE, G.A. (1967): Die Kaefer Mitteleuropas, Band 7, Goecke & Evers, Krefeld, pp. 310. 2. FREUDE, H., HARDE, W. & LOHSE, G.A. (1971): Die Kaefer Mitteleuropas, Band 3, pp.364; Goecke & Evers, Krefeld. 3. GRUPA AUTORA (2005): Duboka peina-Gaura Mare studija zatite, Zavod za zatitu prirode, Srbije 4. ZLOKOLICA-MANDI M. i dr. (2003): Novija istraivanja Duboke peine. 4. Simpozijum o zatiti karsta, Despotovac 2000, ASAK, str. 135-141, Beograd. 5. LAZAREVI R. (2001): Duboka peina. Srpsko geografsko drutvo, SO Kuevo, MZ Duboka, str. 1-80, Beograd. 6. LOEBL, I., & SMETANA, A. (2004): Catalogue of Palearctic Coleoptera, Hydrophiloidea-Histeroidea-Staphylinoidea, Vol. 2. Stenstrup: Apollo Books, pp. 942. 7. JOVANOVI B. (1951): Velika peina kod Dubokeprilog morfologiji i hidrologiji krasa istone Srbije. Zbornik radova Geografskog instituta SAN, knj. 8, str. 135-163, Beograd. 8. CVIJI J. (1895): Peine i podzemna hidrografija u istonoj Srbiji. SANU i dr., Sabrana dela Jovana Cvijia, knj. 7, prvo ponovljeno izdanje 1989, str. 7-67, Beograd. 9. CVIJI J. (1895a): Karst, geografska monografija. SANU i dr., Sabrana dela Jovana Cvijia, knj. 1, drugo ponovljeno izdanje 1991, str. 203-323, Beograd. 10. CVIJI J. (1895): Peine i podzemna hidrografija u istonoj Srbiji. SANU i dr., Sabrana dela Jovana Cvijia, knj. 7, prvo ponovljeno izdanje 1989, str. 7-67, Beograd.
78
PEINSKI SISTEM JEZAVA - NOVI ZATIENI OBJEKAT U GEONASLEU SRBIJE THE CAVE SYSTEM JEZAVA NEW PROTECTED OBJECT IN GEOLOGICAL HERITAGE OF SERBIA
Dragan Nei1, Dragan Pavievi1, Milica Mijatovi2 1 Zavod za zatitu prirode Srbije, Ni 2 Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd
IZVOD: U radu su najoptije prikazani rezultati novih speleolokih, biospeleolokih i paleontolokih istraivanja peinskog sistema Jezava. Ovi rezultati su pokazali da je ovaj peinski sistem znaajan i vredan podzemni oblik fluvio-krakog reljefa sa raznovrsnom kavernikolnom artropodskom faunom i fosilnom faunom iz pleistocena i holocena. Na osnovu utvrenih vrednosti pristupilo se izradi studije o zatiti ovog podzemnog oblika reljefa. Ovim predlogom Jezava se prvi put stavlja pod zatitu, po emu je ovo prirodno dobro novi zatieni objekat u okviru geonaslea Srbije. Kljune rei: Jezava, peinski sistem, troglobionti, tafonomija, zatita ABSTRACT: The general results of the new speleological, biospelological and paleontological research of the cave system Jezava are presented in this paper. The results show that this cave system is a significant and valuable subterranean form of a fluvio-karst relief with diverse cavernicolous arthropod fauna and fossil fauna from Pleistocene and Holocene. A study on protection of this subterranean relief form is being realised according to its determined values. With this proposition, the Jezava cave system is put under protection regime for the first time, representing a newly protected object within the geological heritage of Serbia. Key words: Jezava, cave system, troglobionts, taphonomy, protection
UVOD Peinski sistem Jezava nalazi se u severoistonom delu Kalafata (839 m) nedaleko od sela Kopajkoara u istonoj Srbiji. Neposredno u blizini ovog sistema je poznati peinski sistem Samar za koji je vezan eksperiment viemesenog boravka Milutina Veljkovia 1969/70. godine. Peinski sistem Jezava ranije je uzgredno istraivan (Petrovi J.,1956, 1976), neto detaljnije u novije vreme ( , 1998; Nei D.,2001; Mijatovi M.,2005). Rezultati novih istraivanja dali su osnovu za izdvajanje peinskog sistema kao znaajnog i vrednog podzemnog oblika fluvio-krakog reljefa, to je rezultiralo izradom studije sa predlogom akta o zatiti ovog prirodnog dobra ( , 2006). Ovim predlogom po prvi put se peinski sistem Jezave stavlja pod zatitu, dok je peinski sistem Samar ranije zatien reenjem iz 1955. godine. U pomenutoj studiji, implementirani su i rezultati biospeleolokih istraivanja. POLOAJ I OPTE ODLIKE PREDELA Peinski sistem Jezava je useen u severni deo osamljenog krenjakog bloka na kome se izdie krenjaka glavica Ravnite (609 m). Ovaj blok je u sklopu razbijenog istonog krenjakog krila Kurilovske antiklinale. Neposredni predeoni okvir sistema
79
osim krenjake preage Ravnita ini i slepa dolina ponornice Jezave i vrelski obluk Bigar na kome su vrelo Jezava, Toplik i Ripalo. Ovo potonje vrelo je u okviru hidrogenetskog sistema Samara sa ponornicama Sudvek i ljebura. Toplik je hipotermalno krako vrelo, za sada bez utvrenih hidrolokih odnosa prema vrelu Jezave i Ripala. Istono od vrelskog obluka nalazi se normalna dolina ponornice Jasike. Od spoja otoka vrela i Jasike nastaje Kopajska reka. Na dolinskim stranama ove reke nalazi se selo Kopajkoara, koje je od vrelskog obluka udaljeno 100-200 m. Do Kopajkoare je najlake doi iz Svrljiga putem sa odvajanjem za ovo selo kod mesta Vetrilo. Kopajska reka je leva pritoka Bele reke, jedne od sastavnica Toponike reke, desne direktne pritoke June Morave. Predeo dolina Kopajske reke i Jasike odgovara delimino ekshumiranom regionalnom Ozrenskom rovu ili Kopajsko-vlasinskoj udolini. Ova udolina je delimino pokrivena jezerskim sedimentima srednje miocene starosti. Krenjake glavice oko Kopajkoare su humovi ekshumiranog kupastog paleokrasa. Zapadno od krenjakog pojasa nalaze se crveni permski peari u okviru jezgra Kurilovske antiklinale. U ovim stenama, delimino i u krenjacima svoje slepe i alogene doline usecaju ponornice Samar, ljebura i Jezava. Prema iznetim odlikama ovo je predeo osamljenog fluviokrasa i delimino ekshumiranog paleokrasa. MORFOLOKE I GENETSKE ODLIKE PEINSKOG SISTEMA JEZAVA Peinski sistem Jezava je podzemni fluvio-kraki oblik tunelskog tipa, odnosno tranzitnog tipa alogenih voda istoimene ponornice. Ovaj podzemni oblik je prohodan svojim najveim delom, osim na vrelskom sifonu i srednjem suenju. Odgovara peinskom sistemu jer je razvijen u vie nivoa i divergentnih pravaca sa pojedinim delovima jamskih kanala. Morfoloku osnovu sistema ini glavni kanal koji je podzemni nastavak ponornice Jezave i vie bonih kanala posebno izraeni u vrelskom delu sistema gde glavni kanal diverguje po pravcu kanala Zbega i Obilaznog kanala. Po pravcima divergencije Jezava ima ak pet suvih ulaza iznad vrela na padini vrelskog obluka Bigar. Ukupna duina glavnog kanala, bez neprohodnih delova, iznosi 504 m, dok je duina Zbega 211 m i Obilaznog kanala 120 m, to sa vie kraih kanala daje ukupnu duinu sistema od 903 m (Nei D.,2001). Du glavnog kanala izdvajaju se i dva jamska dela sa odlikama prostranih dvorana. Glavna odlika ovog kanala ali i bonih kanala su male dimenzije sa prenikom 2-3 m i vie suenja gde je visina 0,3-0,5 m. Glavni kanal zapoinje na krenjakoj preazi slepe doline i reversnog raseda severnog dela glavice Ravnite. Prostrani svodasti ponorski ulaz u sistem je na oko 530 m n.v., dok je nivo vrela Jezave na 480 m n.v., to daje ukupnu dubinu sistema od 50 m. Vrelo Jezave je sifonsko-prelivnog tipa. Iznad ovog vrela nalaze se tri suva peinska ulaza u okviru Obilaznog kanala, dok su dva ulaza u Zbeg neto vie na padini ponorskog obluka. Zbeg je ranije smatran posebnim speleolokim objektom (Petrovi J.,1976). Novija istraivanja su pokazala da je ovaj objekat morfoloki deo sistema Jezave (Nei D.,2001). Prema iznetim odlikama Jezava je klasian fluvio-kraki tunelski sistem nastao skraavanjem istoimene ponornice u uslovima osamljenog krasa krenjakog bloka Ravnita. Sukcesija ovog skraavanja se odvijala od normalne fluvijalne faze kada je
80
reka Jezava usekla plitku dolinu, iji morfoloki tragovi mogu da se uoe na krenjakoj preazi, do poniranjem Jezave sa uspostavljem morfogenetskog odnosa peinskog sistema. Najznaajniji morfogenetski nivo sistem je nivo glavnog kanala sa posebno sloenim horizontalno-vertikalnom divergencijama u vrelskom delu sistema i vertikalnom sukcesijom u ponorskom delu. Dosadanjim istraivanjem u sistemu nisu pronaene starije generacije krakih upljina tako da se ovaj podzemni oblik za sada genetski deklarie kao vadozni tip podzemnog sistema nastao probijanjem, to je retka pojava u prirodi. ARTROPODSKA FAUNA Iz peinskog sistema Jezava, sve do poetka naih istraivanja, nije bio poznat ni jedan predstavnik kavernikolne artropodske faune. Naa istraivanja, u pomenutom sistemu, zapoeta su novembra 2004. godine, nastavljena maja 2005. i zavrena oktobra iste godine. Sa pomenuta tri izlaska nismo bili u mogunosti da pokrijemo ceo objekat tako da se i nai rezultati mogu smatrati preliminarnim. I pored te injenice, u peinskom sistemu Jezava, otkrili smo znaajan broj predstavnika epigejske i trogloksene artropodske faune, dok je broj predstavnika troglofilne a pogotovu troglobiontske faune bio znatno manji. Pri tome treba imati u vidu da je broj predstavnika troglofilne a naroito troglobiontske artropodske faune, u objektima mladje geoloke starosti, u koji svakako spada peinski sistem Jezava, relativno mali. Troklogsena i troglofilna artropodska fauna peinskog sistema Jezava bie predmet jednog posebnog rada, dok emo ovom prilikom pomenuti samo troglobionte koji predstavljaju i nae najznaajnije nalaze. OPILIONIDA Familia NEMASTOMATIDAE Paranemastoma (Buresiolla) bureschi (Roewer, 1926) Troglobiontska vrsta sa disjunktnim arealom na balkanskom poluostrvu: zapadni delovi Stare planine u Bugarskoj (podruje Sofije, Vrace i Lovea) i Srbije (Kalafat i Odorovako polje kod Dimitrovgrada). Ovu vrstu smo pored peinskog sistema Jezava, pronali i u susednom peinskom sistemu Samar. DIPLOPODA Familia HAASIDAE Haasea n. sp. U centralnoj, istonoj i jugoistonoj Evropi, rod Haasea predstavljen je sa najmanje petnaest vrsta. CEUCA(1992) navodi za Balkansko poluostrvo deset vrsta i dve podvrste, a u pregledu diplopodske faune Srbije, Crne Gore i Makedonije navode se samo dve vrste, Haasea lacusnigri (Gulika, 1968) i Haasea plasana (Verhoeff, 1899; Makarov., 2004). Mi smo u okviru Predloga za zatitu peinskog sistema Jezava, u klopkama za sakupljanje kavernikolne artropodske faune pronali pet adultnih primeraka (dva muijaka i tri enke) kao i tri juvenilne jedinke troglobiontske diplopode. Materijal je determinisao strunjak za diplopode, kolega prof. dr. Slobodan Makarov (Bioloki
81
fakultet u Beogradu), i utvrdio da se radi o predstavniku roda Haasea i to o novoj vrsti za nauku. Ovu novu vrstu pronali smo i u susednom peinskom sistemu Samar. Na osnovu geomorfolokih istrazivanja zakljueno je da su dva, u neposrednoj blizini locirana peinska sistema, Jezava i Samar, potpuno nezavisni jedan od drugog. Nalazi ove dve troglobiontske vrste u oba objekta mogu dovesti u sumnju ovo miljenje. Vrlo je verovatno da su oba objekta ako ne na neki drugi nain, onda sigurno povezani sistemom mikrokaverni jedan sa drugim to je sasvim dovoljno da komunikacija sitnih artropoda bude ostvarena. FOSILNA FAUNA Materijal prikupljen sa povrinskog sloja u peini Jezava sadri ostatke 10 razliitih vrsta sisara: Erinaceus cocnolor Martin, Homo sapiens Linnaeus, Lepus europaeus Pallas, Canis cf. familiaris Linnaeus, Vulpes vulpes Linnaeus, Ursus spelaeus Rossenmler & Heinroth, Felis cf. catus Linnaeus, Sus sp. Linnaeus, Capreolus capreolus (Linnaeus), Ovis/Capra Linnaeus i jedne ptice roda Anas Linnaeus. Ostaci su subfosili holocenske starosti, izuzev fosilnih ostataka peinskog medveda, koji su nesumnjivo transportovani iz dubljih slojeva. Kosti su pronaene cele i na gomilama. Zglobne povrine nekih kostiju se potpuno poklapaju, npr. falange srne, metapodijalne kosti zeca i kosti ekstremiteta lisice, to pokazuje da su poreklom od iste jedinke. Ovakav materijal nije pretrpeo transport, to se vidi i na osnovu izgleda povrine kostiju. Vrste koje su odreene nisu tipini stanovnici peina, posebno herbivorne vrste. Njihovi ostaci su dospeli u peinu kao ostaci plena mesodera ili oveka. Ostaci lisice, psa i vuka su relativno esti u peinama Srbije. Jezava se nalazi u blizini sela, tako da pojava ostataka domaih vrsta nije neobina. Interesantan je nalazak ljudske vilice ija starost datira iz srednjeg veka, kao i komad grnarije koji je daleko stariji, oko 1000 godina p.n.e. VREDNOSTI I ZATITA Sa 903 metara istraenih podzemnih kanala Jezava je relativno kratak peinski sistem. Posebna vrednost ovog sistema je vertikalna sukcesija i horizontalna divergencija glavnog, tunelskog kanala. Tako su u okviru sistema izdvojena ak tri genetska nivoa od kojih je najznaajniji nivo glavnog kanala. Najvii genetski nivo odgovara fragmentima bonih kanala koji su erozijom i salamanjem znatno uniteni. Najnii genetski nivo je u okviru vertikalne sukcesije i stalne podzemne cirkulacije ponornice i vrela Jezave. Posebno je zanimljiva divergencija na glavnom kanalu gde se u nivou podzemnog peinskog korita bifurkacijom odvaja sistem kanala Zbega, dok je Obilazni kanal visei dao glavnog kanala. Peina je oskudna sa sigom, odnosno peinskim nakitom ali zato je vredna sa obiljem erozione morfologije. U okviru sliva Kopajske reke sa tunelskim sistemom Samara, Jezava ini predeonu celinu jedinstvenu u okviru fluvio-krasa Srbije. Najveu, ne samo bioloku vrednost, ima nalaz gore dve pomenute troglobiontske vrste.Novim nalazom kosca, P.(B.) bureschi, proiren je areal ove vrste u istonoj Srbiji, dok je otkriem nove vrste gujinog elja iz roda Haasea, fauna Srbije obogaena sa jo jednim troglobiontom koji predstavljaju prave retkosti u podzemnim objektima Srbije. Vrlo je verovatno da bi dalja istraivanja u peinskom sistemu Samar
82
dovela do novih znaajnih otkria, pre svega predstavnika troglobiontske artropodske faune. Materijal holocenske starosti nema vei paleontoloki znaaj, ali je dragocen za prouavanje tafonomskih procesa koji pomau u rekonstrukciji itavog ekosistema kako pleistocena, tako i starijih epoha ovog dela istone Srbije. Izradom studije zatite i donoenjem reenja o zatiti peinski sistem Jezava se po prvi put titi kao vredno prirodno dobro u okviru geo naslea Srbije. Na ovim osnovama donoenje akta o zatiti u nadlenosti je lokalne samouprave, u ovom sluaju SO Svrljig, a izrada studije zatite, odnosno predloga zatite je u nadlenosti Zavoda za zatitu prirode Srbije. Za staraoca nad ovim prirodnim dobrom predloeno je JP ''Srbijaume''. Peinski sistem Jezava se titi u sklopu odrivog razvoja i trenutnih mogunosti lokalne sredine. Ova peina zajedno sa peinskim sistemom Samar, zatim sa sistemom Cerjanske peine, sa Popikom peinom, Kravljanskom jamom i drugim podzemnim krakim oblicima reljefa na Kalafatu ini jedinstveni predeoni okvir za formiranje speleolokog parka kao osnove za nastanak i razvoj speleolokog ekoturizma (Nei D.,2003). Ovo sa drugim vrednostima (Banje Topilo, Popika banjica, Vidrite, izletite Kameniki vis i dr.) ini prostor Kalafata turistiki vrlo interesantnim. LITERATURA
BERON, P. (1994) : Rsultats des recherches biosplologiques en Bulgarie de 1971 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares.-Editions de la Fdration bulgare de Splologie, Sri Tranteeva pp.137, Sofia. 2. CEUCA, T.,(1992): Quelques Aspects sur la Faunistique; l`Ecologie et la Zoogeographie les Diplopodes de la Region Balkanique. Ber. nat.-med.Verein, Innsbruck, Suppl.,10: 411-429. 3. ,(1998): . .,(1998): . '' '' .,. 52, . 107-270, 4. ,(2006): . , . 1-65, . 5. MAKAROV, S. E., B. P. M. URI, V. T. TOMI.(2004): The Diplopods ofSerbia, Montenegro, and the Republic of Macedonia. Monographs, Vol. IX, Institute of Zoology, Belgrade, 1-440 6. MIJATOVI, M.(2005): Speleological discoveries of mammal remains from caves in Eastern Serbia. Preseedings of the International conference and field seminars ''Water resources and environmental problems in karst'', 837-841, Belgrade-Kotor. 7. NEI, D.(2001): Kraka morfolgija u slivu Toponike reke. Magistarski rad u rukopisu, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, str, 1-306, Beograd. 8. NEI, D.(2003): The situation and possibilities of speleotourism in Serbia. Geographical Institute Jovan Cviji, The development and potentials of ecotourism on Balkan Peninsula, Vol. II, pp. 79-83, Belgrade. 9. PETROVI, J.(1956): Peina Samar u selu Kopajkoari (Istona Srbija) prethodna istraivanja. Zatita prirode, Br. 6, str. 17-21, Beograd. 10. PETROVI, J.(1976): Jame i peine SR Srbije. Vojnoizdavaki zavod, str. 1-511, Beograd. 1.
83
E2 TEHNOLOGIJE I STANJE IVOTNE SREDINE

TECHNOLOGIES AND STATE OF THE ENVIRONMENT
BIOGORIVA KAO IZUZETNI DOPRINOS ZATITI IVOTNE SREDINE BIOFUELS AS EXCEPTIONAL CONTRIBUTION TO THE ENVIROMENT
Petar Rakin1, Dmitrij Strebkov2, Dejan Rakin1, Goran Vulievi1 1 IHIS Holding a.d., Beograd e-mail: ihis@eunet.yu 2 Sveruski institut za elektrifikaciju poljoprivrede VIESH, Moskva, Ruska Federacija, e-mail: viesh@dol.ru
IZVOD: Na bazi vrlo dobrih rezultata istraivanja i razvoja na brzoj pirolizi biomase u Sveruskom nauno-istraivakom institutu za elektrifikaciju poljoprivrede u Moskvi (VIESH) predvien je i ugovoren zajedniki rad na komercijalizaciji postignutih rezultata u razvoju sa IHIS Holdingom u Beogradu. Predviena su dva pravca rada na razvoju primene ureaja za korienje energije biomase brzom pirolizom: proizvodnja biogoriva ureajem snage 100 kW i proizvodnja elektrine energije (3.5 kW elektrine snage) i toplote (10 kW toplote) u ureajima za kunu upotrebu. Kljune rei: brza piroliza, biomasa, biogorivo, SUMMARY: Very good results of R/D work of VIESH on fast pyrolisis of biomass is the base of development of the devices for production of biofuels. Using biomass of different origin it can get biofuel in 50-70% of used weight of biomas.The subject development has been taken as main task of contracted cooperation with the IHIS Holding Corp. for the commercialization of the invention. Two directions for the use of devices in development have been foreseen: production of biofuels with 100 kW device production of electric energy and heat with small devices of 3.5 kW electric powers and 10 kW heat power for domestic uses. Key words: fast pyrolisis, biomass, biofuels
Tehniki progres je stvorio ekoloke, energetske i ekonomske probleme povezane sa postepenim iscrpljivanjem izvora fosilnih goriva i rastom njihove cene. Za reavanje nastalih problema nastoje se pronai novi energetski izvori, pre svega obnovljivi i to kao nova goriva na bazi korienja sirovina biljnog porekla u vidu tenih i gasovitih goriva. Dobijanje kvalitetnog biogoriva omogueno je postojanjem zaliha otpada i biomase, mogunou njihovog obnavljanja i ekoloke benignosti: smanjivanjem izdvajanja tetnih materija pri proizvodnji biogoriva-sumpordioksida, azota i ugljendioksida. Prema tome prerada biljne biomase iz otpada, a takoe i iz brzorastuih biljnih vrsta, i specijalno saenih vrsta drveta u cilju dobijanja tenog i gasovitog goriva, toplotne i elektrine energije i obezbeivanje seoskih potroaa, naroito u teko dostupnim i energetsko deficitnim reonima zemlje postaje aktuelni zahtev. Snabdevanje energijom dela potroaa iz tih regija u svetu se vri dizel ili benzinskim agregatima, koji
87
rade na bazi goriva koje se dovozi iz daleka. Trokovi transporta tenog goriva dostiu i do 80% od cene potrebne energije, to ne dozvoljava da se problem razrei elektrifikacijom pravljenjem autonomnih postrojenja tradicionalnih elektrostanica. Korienjem efikasnih tehnologija prerade proizvedenih energetskih sirovina u goriva vie vrednosti, seoska gazdinstva imaju mogunost pokrivanja znaajnog dela trokova, povezanih sa proizvodnjom goriva i elektroenergije, za deo sopstvenih energetskih izvora: kako tradicionalno biljnih otpada, tako i novih-biomasom specijalnih biljnih vrsta. Primena biomase u prirodnom vrstom vidu povezana je sa nizom problema, meu kojima su osnovni-ekologija i nedovoljna efikasnost preobraavanja i korienja energije sirovina. To se najbolje reava prethodnom preradom biomase u teni ili gasoviti oblik. Tena ili gasovita goriva proizvedena iz biomase su vie univerzalna i bioloki prihvatljiva sa veim sadrajem energije u odnosu na sirovinu iz koje su proizvedena. Termohemijske tehnologije dobijanja vrstih, tenih i gasovitih goriva iz razliitih vidova biomase obuhvataju razliite procese: direktno sagorevanje, pirolizu, gasifikaciju, brzu pirolizu i sintezu. Meu savremenim tehnologijama energetskog korienja biljnih biomasa, najuniverzalnija je termohemijska (piroliza) konverzija. Preko nje je mogue dobiti kvalitetno, ekoloki neopasno tvrdo, teno i gasovito gorivo iz praktino bilo koje sirovine koje sadre organske komponente. Pri tome utroci energije za sam termohemijski proces ne prelaze vie od 5-10% od dobijenih energetskih proizvoda. U tehnologiji pirolize odnos tene i gasovite forme se moe menjati u irokom opsegu, zavisno od temperature i vremena trajanja obrade sirovine. Na sl.1 prikazana je osnovna ema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase. U prvoj fazi izmlevenja i oienja od stranih primesa biljne sirovine se zagrevaju do temperatura u oblasti od 400-850 C. pri tome dolazi do razlaganja organskih sastojaka uz formiranje lakih jedinjenja, koja u obliku pare i aerosola prelaze u parni oblik.
ZAGREVANJE
400850 9001500
HLAENJE
10025 Pirolitiki gas
Biljna biomasa
Gasoviti / parni produkti pirolize
Ugljenisani ostatak
Biogorivo
Slika 1. ema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase
Slika 2. Grafiki prikaz procesa pirolize
Za dobijanje veeg uea gasnog oblika, prvonastala parna faza se zagreva na viim temperaturama od 1.000-1.200 C da bi se formirala jedinjenja sa manjim
88
molekulima:prvenstveno voda, ugljenmonoksid, vodonik i metan. Na dalje vrela gasnoparna smesa se vodi u kondenzator, gde kao posledica hlaenja nastaje podela proizvoda pirolize na teno gorivo, koje dobija naziv bio nafta i gasovito gorivo-pirolizni gas. Najpostojaniji produkti termohemijskog tretmana (ija je osnova dugaki polimer-lignin) ostaju u vrstom ostatku. Po fizikim osobinama on je slian drvenom uglju i moe se koristiti kao gorivo ili sirovina za proizvodnju razliitih materijala. Pri izmeni temperature u reaktoru u oblasti 450-1.200 C moe se menjati teinski odnos tenog i gasovitog goriva za dva reda veliine, to obezbeuje maksimalnu fleksibilnost energetskih procesa na bazi korienja goriva u raznim agregatskim stanjima. Na sl.2 je dat grafiki prikaz gore navedenog procesa na temperaturama od 450-1.200 C. Poslednjih dvadesetak godina se u razvijenim zemljama dosta intenzivno radi na razvoju pirolitikih tehnologija, kojima se pri umerenim temperaturama (450-550 C) dobija i 70 do 80% tenog goriva u odnosu na teinu suve materije koja ulazi u proces. Dobrim delom razlog takvim istraivanjima su nastojanja da se dobije ekoloka alternativa gorivu motora sa unutranjim sagorevanjem. Kako se fiziko-hemijska svojstva proizvoda pirolize znaajno razlikuju od svojstava derivata nafte, zadatak se neoekivano pokazao tehniki komplikovanijim, nego to se to prvobitno pretpostavljalo. U tabeli 1 dat je tabelarni prikaz uporednih fiziko-hemijskih svojstava biogoriva i dizelgoriva. Najvei nedostatak biogoriva u odnosu na dizel gorivo je: - visoka gustina - nedovoljno visoki toplotni sadraj zbog visokog sadraja vode i kiseonika. Ovakvo teno biogorivo moe se koristiti kao kotlovsko gorivo. Primena za motorna goriva se ograniava na dodavanje dizelnom gorivu u maksimalnoj koliini do 20%. Meutim, biogorivo u odnosu na bilo koje gorivo sa ugljenikom, ima prednosti u odnosu na derivate nafte: - praktino ne sadri sumpor - sadraj azota po pravilu je manji nego u nafti ak i mali dodatak biogoriva dizel gorivu (5%) znaajno sniava koliinu i tetnost izduvnih gasova kod motora sa unutranjim sagorevanjem. Sirovina biljnog porekla pri pirolizi se razlae na sastojke: - vodenu paru niskog pritiska, - teno gorivo tamna braon tenost koja sadri niz hemijskih jedinjenja razliitih molekulskih teina. Gustina je do 1.2 gr/l. Biogorivo iz drvenih opiljaka je slino kotlovskom, sa toplotnim sadrajem od 22 M joul/kg, - nekondenzovani gas (metan+etilen+propan+butilen), - tvrdi ostatak (do 8%).
89
Tabela 1. Biogorivo Dizel gorivo Toplotni sadraj J/kg 1520 42 Lepljivost 3-9 (80 ) 2-4 (20 ) Sadraj vlage % teinski 15-30 0,05 Alkalni metali (ppm) 5-100 <1 Elementarni sastav, % Ugljovodonik 55 58 86,5 Vodonik 5,5 7,0 12,8 Kiseonik 35 40 0,3 Azot 0 0,2 Sumpor 0,4 U samom VIESH (Sveruski naunoistraivaki institut za elektrifikaciju poljoprivrede) razvijen je eksperimentalni ureaj za pirolizu biljnih otpadaka sa seoskih gazdinstava, drvenih opiljaka, loma od elektroureaja, otpadaka prehrambenih proizvoda i niskokalorinih fosilnih goriva (treset, mrki ugalj i dr.). Ureaj je ispitan sa gore navedenim sirovinama i njegova proizvodnost (zavisno od vlanosti ulaznog materijala, stepena usitnjenosti i temperaturnog reima) iznosi 240 kg/dan tenog goriva; gasovitog do 700 kg/dan pri srednjem sadraju toplote od 5.500 k.kal/kg. U tabeli 2 je dat tabelarni prikaz koliine dobijenih sastojaka procentualno u odnosu na teinu sirovine. Tabela 2 Sirovina Temperatura Biogorivo Gas Ugalj Voda Nepoznati 0 proizvodi zagrevanja Drvena strugotina 550 Treset 650 Otpad od kafe 600 60 5 18 22 72 60 6 8 8 11 13,5 13 1 1,5 1
Zagrevanje sirovine u komori za prethodno odstranjivanje vlage i u reaktoru za pirolizu se vri direktnim kontaktom materijala sa metalnom povrinom. U sklop ureaja za pirolizu sl.3, ulazi: - ureaj za punjenje, - reaktor pirolize, - prijemni ureaj za odstranjivanje vrstog ostatka, - deo za ienje gasificiranih produkata, - kondenzator za razdvajanje gasificiranih produkata na tenu i gasnu frakciju, - prijemnik tenog proizvoda Perspektivno se predvia korienje tehnologije brze pirolize za autonomno snabdevanje toplotnom i elektrinom energijom(mini-i mikro-TE), u sastavu kojih se nalazi modul za preradu otpada biljnog porekla i otpadaka drveta u njegovoj obradi u teno i gasovito gorivo i dizelgenerator. Eksperimenti u svetu u razvoju i proizvodnji mini TE snage do 500 kVA i mikro-TE snage 5-30 kVA su orijentisani na korienje dizel i benzinskih motora sa unutranjim sagorevanjem. Takve TE mogu biti adaptirane
90
za rad sa gasnim i tenim biogorivom koje se dobija pri pirolizi otpadaka biljnog porekla.
Slika 3. Sklop ureaja za pirolizu Na sl.4 data je ema jedne mikro TE koja ima modul pirolize i dizelgeneratorni (benzo-generatorni) agregat. Sav gas proizveden pirolizom ulazi u motor sa unutranjim sagorevanjem (gas-generator) elektro-generatorskog agregata.
Slika 4. ema mikro TE koja ima modul pirolize Adaptacija dizelmotora za rad sa gasnim gorivom moe se izvesti njegovim prevoenjem na gasno-dizelni proces, u kojem se zapaljivanje gasno-vazdune smee vri zapaljivomkoliinom tenog dizel goriva. Takav nain ne zahteva sutinske promene u konstrukciji motora. Pored toga ouvana je mogunost brzog prelaska na
91
reim napajanja gasnim gorivom u obinom dizel-reimu.Zapaljivakoliina tenog goriva iznosi 10-20% u zavisnosti od reima rada motora. Eksperimenti sa korienjem gasno-dizel motora u transportne svrhe pokazali su znaajno poboljanje ekolokih i eksploatacionih pokazatelja: dvostruko smanjenje izbacivanja ai snienje glasnosti rada poveanje klipnih resursa za 1,5 puta pri ouvanju energetskih parametara.
Integracija modula za proizvodnju gasnog goriva i dizel generatora u jedan energetski sistem obezbeuje poveanje energoefikasnosti ciklusa pretvaranja energije biljne biomase (za 20%) i saobrazno snienje cene goriva i elektrine energije za preduzea. U VIESH poeli su radovi za izradu tipova mini TE elektrine snage u oblasti 30-100 kVA sa modulom pirolize proizvodnosti 0,7-2 t biljnih sirovina na dan (sl.7). IHIS Holding i VIESH su potpisali ugovor o saradnji na komercijalizaciji postupka brze pirolize otpada biljnog porekla i drugih organskih proizvoda niskog sadraja toplote u tena i gasovita biogoriva. U kojoj meri i kojom brzinom e se realizovati izrada prototipa ureaja i kasnije njegova implementacija u serijsku proizvodnju u mnogome e zavisiti od mogunosti obezbeenja finansijskih sredstava za realizaciju ovog inovacionog projekta. ZAKLJUAK Dosadanjim istraivanjima u svetu i u VIESH-u dokazana je mogunost korienja velike koliine otpada biljnog porekla sa poljoprivrednih gazdinstava u energetske svrhe. Dokazana je mogunost da se istim postupom koriste i otpadi koji sadre ugljenik razliitog porekla, poev od drvenih opiljaka, preko lomova kutija raznih ureaja do niskokalorinih ugljeva i treseta. Metodom brze pirolize mogue je dobijanje vrstog, tenog i gasovitog goriva, koje u odnosu na fosilno dobija naziv biogorivo, u koliini ak do 70 i 80% teinskih u odnosu na ulaznu sirovinu. Biogorivo tenog i gasovitog sastava moe se koristiti i u motorima sa unutranjim sagorevanjem ali kao dodatak fosilnim gorivima. Najekonominija primena je za mini i mikro TE (termoelektrane)kada se svo gorivo (bez kondenzacije) koristi u gas-dizel elektrogeneratorima. Pored elektrine energije dobija se i kogeneracija toplotne energije za razne potrebe. LITERATURA
1. 2. 3. Technology and equipment for renewable energy utilization, Moscow, 2005, pp.34-38. P.P. Bezrukih, D.S. Strebkov, VOZOBNOVLEMA NERGETIKA: Strategi, Resurs, Tehnologii, VISH, Moskva 2005, stor. 47-55. INOVACIONNE I INVESTICIONNE PROEKT VISH, Moskva 2005, str.34 38.
92
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. J.Garche, P.Rakin, Regenerativna goriva i vodonik, CANU, Savetovanje Alternativni izvori energije i mogunosti njihove primene u SCG, Oktobra 2005, Budva 5. D. S.Strebkov, P.Rakin, Kompleksnoe ispolzovanie biomass, drevesnh i rastitelnh othodov pri ih pererabotke v idkoe toplivo i gaz v nergobalanse selhozpredpriti ENERGETIKA 2006, Zlatibor,april 2006.god.
93
KONTROLA INTENZITETA SEIZMIKIH TALASA UZROKOVANIH MINIRANJEM IZRADOM ZATITNIH EKRANA CONTROL OF THE BLASTING INDUCED SEISMIC WAVES INTENSITY BY THE CONSTRUCTION OF REFLECTIVE SCREENS
Saa Stojadinovi, Radoje Pantovi, Miodrag iki Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru sstojadinovic@tf.bor.ac.yu
IZVOD: Miniranje na povrinskim kopovima uzrokuje pojavu seizmikih talasa koji mogu ugroziti objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini minskog polja. Da bi se spreilo oteenje objekata primenjuju se razliiti naini kontrole potresa poev od smanjenja koliine eksploziva koja se detonira u jednom vremenskom intervalu sve do izrade reflektujuih zatitnih ekrana. Na Tehnikom fakultetu u Boru je, u cilju provere efikasnosti ekrana izraen model na kojem je izvreno eksperimentalno istraivanje i utvren koeficijent priguenja ekrana. Kljune rei: Seizmiki talas, ekran, kontrola ABSTRACT: Blasting on the open pit mines induces seismic wave that can damage the nearbz structures. Various methods of quake control are applied in order to prevent damage. One of these measures is the reflective screen. A model for the determination of the dumping coefficient was made on the Technical facultz at Bor. Key words: Seismic wave, screen, control
UVOD Miniranje na povrinskim kopovima uzrokuje pojavu seizmikih talasa koji mogu ugroziti objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini minskog polja. Da bi se spreilo oteenje objekata primenjuju se razliiti naini kontrole potresa poev od smanjenja koliine eksploziva koja se detonira u jednom vremenskom intervalu sve do izrade reflektujuih zatitnih ekrana. Pri nailasku talasa na prepreku u vidu diskontinuiteta u sredini kroz koju se prostire dolazi do delimine refleksije i delimine refrakcije talasa na prepreci. Samim tim to se jedan deo talasa reflektuje sa povrine prepreke energija i intenzitet refraktovanog talasa slabe u odnosu na poetni pa samim tim opadaju i efekti koje on izaziva u sredini kroz koju se prostire. Ova karakteristika talasa bila je osnov ideje za kontrolu potresa uzrokovanih miniranjem na povrinskim kopovima izradom ekrana. Ekran u sutini pretstavlja vetaki diskontinuitet u strukturi tla izmeu minskog polja i objekta koji treba zatititi. Sam ekran moe biti pukotinskog tipa ili u obliku pojasa rastresenog materijala. DIMENZIJE ZATITNOG EKRANA Osnovni problem koji treba reiti kod primene ekrana za zatitu objekata su minimalno rastojanje ekrana od minskog polja i potrebna dubina ekrana. Nosilac najvee koliine energije i uzronik najkompleksnijih pomeranja tla je Rejli talas. Rejli talas je
94
povrinski talas i najsporiji je od svih tipova seizmikih talasa. Na povrini terena uzrokuje eliptina kretanja estica i najvei intenzitet ima na samoj povrini. Sa porastom dubine njegova energija opada i na dubini od jedne njegove talasne duine praktino je jednaka nuli. [1] Rastojanje od take iniciranja eksplozivnog punjenja do take pojavljivanja Rejli talasa na povrini dato je izrazom:
R=
Cp h r
2 C 2 Cs p
, (m),
(6.7)
gde su: R rastojanje take pojavljivanja Rejli talasa na povrini od take iniciranja eksplozivnog punjenja (m) Cp brzina prostiranja primarnog talasa (m/s) Cs brzina prostiranja sekundarnog talasa (m/s) hr dubina take iniciranja (m) Budui da se Rejli talas pojavljuje na povrini tek na rastojanju R od take iniciranja eksplozivnog punjenja ovo rastojanje moe predstavljati minimalno rastojanje za izradu ekrana. Rejli talas se kree neposredno uz povrinu tla. Sa poveanjem dubine njegova energija i pomeranja koja on uzrokuje opadaju i na dubini od jedne njegove talasne duine su praktino jednaki nuli. Ukoliko se analizira ova injenica, dolazi se do zakljuka da dubina ekrana treba da bude najmanje jednaka jednoj talasnoj duini Rejli talasa. S obzirom na to da je Rejli talas kompleksne prirode, odreivanje njegove talasne duine nije mogue. Meutim, Rejli talas je mogue predstaviti zbirom harmonijskih talasa Prema tome, mogue je definisati dominantni harmonik u Rejli talasu i odrediti njegovu frekvenciju, a na osnovu nje i dominantnu talasnu duinu Rejli talasa. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je imati seizmiki zapis Rejli talasa i na njemu izvriti Furijeovu (Fourie) analizu (FFT-Fast Fourie Transformation). Za potrebe provere efikasnosti ekrana kao mere za kontrolu potresa i zatitu objekata na Tehnikom fakultetu u Boru je izraen model i na njemu je izvreno eksperimentalno istraivanje. ISPITIVANJA NA MODELU Model Zbog visokih trokova izrade ekrana u realnim uslovima za potrebe provere njihove efikasnosti izraen je model. Model je izraen u dvorinom prostoru Rudarske zgrade Tehnikog fakulteta u Boru, pored laboratorije za mehaniku stena i tla. Sam model se sastoji od dva betonska bloka dimenzija 1000 X 500 X 300 mm. U prvom bloku je izraena buotina prenika 8 mm i dubine 120 mm (3)
95
R4
500
1 200 100
2 100
3 100
4 100
1000
Slika 1. Izgled i dimenzije prvog bloka modela Na pravilnim rastojanjima od buotine su u model ugraene merne take kako bi se utvrdio zakon kretanja seizmikog talasa. Prva merna taka ugraena je na rastojanju od 200 mm od centra buotine a ostalih etiri na meusobnim rastojanjima od po 100 mm. Na posebnom bloku je izraen ekran pukotinskog tipa dubine 300 mm. Izrada pukotinskog ekrana celom visinom modela je bila neophodna jer ne postoji mogunost modeliranja talasne duine generisanog seizmikog talasa. Ekran je izraen na rastojanju od 250 mm od centra buotine i sa obe njegove strane, na rastojanju od 50 mm su ugraene merne take
250 50 50
R4
500
1000
Slika 2. Izgled i dimenzije drugog bloka modela Eksplozivno punjenje Eksplozivno punjenje kojim je generisan seizmiki talas je bila patrona sa barutnim punjenjem mase 0,5 g. Za iniciranje barutnog punjenja u patronu su, iznad barutnog punjenja, ugraivane zapaljive glavice elektrodetonatora normalne osetljivosti proizvedene u H. K. Kruik, Valjevo (slika 7). Prenik patrone je bio 7 mm a duina patrone sa zapaljivom glavicom 60 mm.
96
Instrumentacija Za merenje intenziteta potresa korien je Impulse Precision Sound Level Meter Type 2204, danske firme Brel&Kjr, opremljen akcelerometrom Type 4332 i integratorom ZR 0020. Opis eksperimenta U prvom delu eksperimenta odreivan je zakon oscilovanja talasa. U buotini su detonirana eksplozivna punjenja i na svakoj mernoj taki je izvrena serija merenja. Vrednosti dobijene merenjima su statistiki obraene. Primenom konvertora jedinica proraunate su brzina oscilovanja, pomeranje i ubrzanje u posmatranim takama i na osnovu tih podataka odreen je zakon oscilovanja. Tabela 1. Rezultati ispitivanja na I bloku modela d Q R.Br. (m) (kg) 0,20 0,0005 1 0,30 0,0005 2 0,40 0,0005 3 0,50 0,0005 4 0,60 0,0005 5 V (mm/s) 7,710 2,975 1,347 0,605 0,260
DR 8,944 13,416 17,888 22,360 26,833
Na osnovu svih vrednosti brzina oscilovanja dobijenih merenjima na mernim takama izvrena je regresiona analiza i konstruisan je grafik zavisnosti brzine oscilovanja od redukovane duine u logaritamskoj podeli (slika 3).
10
V (mm/s)
y = 6691,8x
2
-3,0279
R = 0,944
0,1 1 10 Dr 100
Slika 3. Zavisnost brzine oscilovanja od redukovane duine Na osnovu grafika odreeni su koeficijenti karakteristike tla k i koeficijent regresije n na osnovu kojih je definisan zakon oscilovanja u obliku:
Vmax = k (D R ) n = 6691,8(D R ) 3,0279 , (mm/s),
(6)
97
Nakon odreivanja zakona oscilovanja i seizmikih karakteristika betona zapoelo je ispitivanje na II bloku modela. U drugom bloku je celom njegovom visinom i irinom izraen ekran pukotinskog tipa na rastojanju od 250 mm od centra buotine i sa obe njegove strane, na rastojanju od 50 mm su ugraene merne take (slika 2). Eksplozivno punjenje je takoe bilo barutno punjenje mase 0,5 g. Pri iniciranju punjenja mereni su intenziteti potresa, to jest brzine oscilovanja, sa obe strane ekrana. KOEFICIJENT PRIGUENJA Nakon obrade i sreivanja rezultata bilo je mogue odrediti koeficijent priguenja ekrana. Na prvi pogled je oigledno da je vrednost brzine oscilovanja izmerene na mernoj taki 2 drugog bloka manja od brzine oscilovanja izmerene na istoj mernoj taki prvog bloka. Koeficijent priguenja ekrana raunat je kao odnos brzina oscilovanja izmerenih na mernim takama 2 prvog i drugog bloka kao:
V = ln max 100 , (%), V

gde su:
(7)
koeficijent priguenja (%) Vmax maksimalna brzina oscilovanja u mernoj taki 2 prognozirana na osnovu zakona oscilovanja (mm/s) V izmerena brzina oscilovanja u mernoj taki 2 (mm/s). Na osnovu poznatog zakona oscilovanja prognozirana je maksimalna brzina oscilovanja u mernoj taki 2. Poto je koliina eksplozivnog punjenja 0,5 g a rastojanje take od buotine 300 mm maksimalna brzina oscilovanja je:
d Vmax = 6691,8 Q
3,0279
0,3 = 6691,8 0,0005
3,0279
= 2,577 (mm/s)
Izmerena vrednost brzine oscilovanja (dobijena na osnovu srednje vrednosti podataka oitanih sa instrumenta) je 1,772 mm/s. Prema tome, koeficijent priguenja ekrana je 2,577 = ln 100 = 37,45 , (%) 1,772
Naravno, ovde se treba ograditi i rei da se radi o eksperimentalnom istraivanju u, skoro, idealnim uslovima. Sredina kroz koju se seizmiki talas prostire je homogena, bez slojeva i diskontinuiteta u vidu pukotinskog sistema. Ekran je pukotinskog tipa i u potpunosti razdvaja ogledni blok na dve celine. U realnoj sredini ovakvi uslovi su skoro nemogui. Meutim, eksperiment dokazuje hipotezu da ekran moe delovati kao absorber seizmikog talasa i da moe smanjiti njegov intenzitet. U ovom sluaju koeficijent priguenja je 37,45 %.
98
LITERATURA
1. 2. 3. Jurij Ivaneti, Seizmiki efekti od miniranja, Eksplozivi Buenje Miniranje 1/87, Rudeks, Beograd, 1987. C.T. Aimone-Martin, M.A. Martell, L.M.McKenna, D.E. Siskind, C.H. Dowding, Comparative study of structure response to coalmine blasting, Office of surface mining reclamation and reinforcement, Contract No. CTO-12103, 2003. K.G. Hinzen, Modelling of blasting vibrations, International journal of rock mechanics and mining science & Geomechanics abstract, Vol. 25, No.6, 1988.
99
EFIKASNOST MERA U SMANJENJU ZAGAENJA OKOLINE DUVANSKIM DIMOM EFFICIENCY OF MEASURES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION OF TOBACCO SMOKE
Vesna Radojii, Miroslava Nikoli Poljoprivredni fakultet, Zemun
IZVOD: Od septembra 2005.godine poeo je da vai novi Zakon o duvanu, koji jednim delom predvia zatitu i aktivnih i pasivnih puaa, ali i okoline. Zakonom se ograniavaju ne samo koliine tar-a i nikotina, ve i koliine CO koje cigarete po kategorijama mogu da emituju. Meutim, primenu ovog zakona ne prati i postojanje odgovarajuih laboratorija, koje bi mogle da garantuju i tanost rezultata, niti odgovarajuih institucija koje bi nadgledale potovanje zakona. Ovo je posledica nesagledavanja ukupnih mera koje treba preduzeti u cilju smanjenja zagaenja okoline duvanskim dimom. Stoga ovaj rad ima za cilj da objedinjavanjem svih mera i rezultata dobijenim u ispitivanjima koja su vrena na teritoriji SCG, kao i rezultata zabeleenih u svetu, ukae na mogunost smanjenja uea duvanskog dima u zagaenju okoline. Kljune rei: ETS (ambijentalni dim), okolina, zatita, TAR, nikotin, CO ABSTRACT: Since September 2005. the new Tobacco Low is on. The efforts of smokers and environmental protection are already included but there are some doubts about possible application. Actually there is the luck of propriety labs and government boards and commissions which will enable obtaining and carry out of adequate measures. Our opinion is that this results from inappropriate interpretation of all necessary measured that have to be carry out. For that, the aim of this work is to presented results from domestic and worldwide researches on the issue of possible lower contamination of environmental by tobacco smoke. This should unable proper approach and connecting of all the measures in environmental protection regarding tobacco smoke in aur country. Key words:ETS(environmental tobacco smoke), environmental, protection, TAR, nicotine, CO
UVOD
Jedan od najveih problema savremenog sveta je zagaenje ivotne sredine. Kao najvei zagaivai pominju se izduvni gasovi vozila, industrijska postrojenja, isparenja hemijskih sredstava, koja se koriste za zatitu poljoprivrednih kultura ili za ienje raznih povrina i predmeta, procesi sagorevanja prirodnih i sintetikih materijala i slino (9). Pod pritiskom Svetske Zdravstvene organizacije i antipuakog lobija, nastala je i potreba ispitivanja doprinosa duvanskog dima zagaenju okoline, kao i mogunosti njegovog smanjenja sa tehnolokog i zdravstvenog aspekta. Ovo iz razloga to, prema najnovijim podacima, vie od svetske populacije konzumira cigarete ( oko 1,7 milijardi), a dnevna potronja cigareta u svetu iznosi oko 16,5 milijardi komada. Kao rezultat sagorevanja materijala u cigareti javljaju se dve struje duvanskog dima:
100
1.
Glavna struja dima - nastaje u periodu povlaenja i prolazi ceo konus cigarete prema ustima puaa. 2. Sporedna struja dima - nastaje u periodu tinjanja, izlazi neposredno iz zone arenja i sa povrine cigarete u atmosferu.
Pored glavne i sporedne struje dima, u novije vreme sve vea panja se poklanja i treoj vrsti dima, tzv. ambijentalnom dimu (duvanski dim u okolini, environmental tobacco smoke-ETS), koji ima najvei uticaj na zagaenje ivotne sredine. Ambijentalni dim (ETS), se formira od sporedne struje dima (sa zapaljenog kraja cigarete) i takozvanog povratnog dima, koji pua izbaci nakon inhaliranja. Sadri preko 4000 tetnih supstanci, od kojih su najmanje 43 poznati kancerogeni za ljude i ivotinje(2). Vano je napomenuti da ETS nije nikada izolovano prisutan u ambijentu, ve njegove komponente deluju na oveka zajedno sa svim ostalim potencijalnim zagaivaima ivotne sredine. Na fizika i hemijska svojstva ETS-a utiu razliiti faktori u zavisnosti od toga da li se formira u otvorenom ili zatvorenom prostoru (4). Koncentracija komponenata ETS-a je vea u zatvorenom prostoru. ak i ako se izdvoje puai od nepuaa ili koristi ventilacioni sistem u cilju smanjenja koliine dima, tetne supstance su jo uvek prisutne. Drugim reima, ne postoji siguran nivo izlaganja sastojcima duvanskog dima. Pravci kretanja duvanskog dima u okolini (prostoriji) prate cirkulaciju vazduha u toj prostoriji. Koncentracije razliitih komponenata duvanskog dima u okolini se razliitom brzinom smanjuju. Koncentracija gasnih komponentata, kao to su CO i CO2 smanjuju se eksponencijalno, to u prvom redu zavisi od toga da li je cirkulacija vazduha u toj prostoriji prirodna (lagana) ili postoji ventilacija. Koncentracija nikotina u okolini se relativno brzo smanjuje, jer ga povrina okoline apsorbuje (zidovi, nametaj, garderoba). Brzina smanjivanja koncentracije respiratornih estica i ugljovodonika je izmeu oksida ugljenika i nikotina. Pri tome, mora se uzeti u obzir da se koncentracije komponenata poveavaju u zavisnosti od broja puaa i od uslova okolnog vazduha (temperatura sobe, vlanost, broj prisutnih osoba). 1991.godine Kanadski centar za Zatitu zdravlja je na osnovu ispitivanja klasifikovao ambijentalni dim u grupu najopasnijih uzronika kancerogenih oboljenja (2). 1992.godine je na osnovu prethodnih rezultata doneta odluka o prestanku puenja na javnom mestu, a sve u cilju zatite zdravlja pasivnih puaa.
Mere za smanjenje tetnosti duvanskog dima
Sve mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja tetnosti duvanskog dima, automatski utiu i na smanjenje stepena zagaenosti okoline njime. Mere se mogu preduzimati sa: 1. Zakonodavno-pravnog aspekta 2. Tehnolokog aspekta u proizvodnji 3. Medicinskog aspekta
101
1.
Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta
Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta baziraju se na etiketiranju sadraja nikotina, TAR-a i CO na paklicama cigareta. Informacija mora biti jasno uoljiva na pozadini paklice i trebalo bi da zauzme oko 25% stranice na pakovanju, a koliine tetnih materija moraju biti odreene Standardnim metodama koje objavljuje Meunarodna Organizacija za Standarde ISO (6). Ovim se upozorava javnost na opasnost od puenja i pomae puaima da izaberu marku cigareta sa niim sadrajem tetnih materija (7). Trita duvana se razlikuju po nainu etiketiranja brendova, ali je veoma vano da poruka o tetnosti bude vidljiva na kutiji cigareta. U SCG je etiketiranje zasnovano na tampanju poruke u vidu upozorenja o tetnosti puenja na paklicama cigareta, kao i na prikazu sadraja nikotina i TAR-a izraenim u miligramima, s tim to ne postoje standardi i propisi o njihovim dozvoljenim koliinama po kategorijama cigareta. Meutim, vano je napomenuti da se nivoi sadraja TAR-a, nikotina i CO odreuju standardnim analitikim tehnikama, koje ukljuuju upotrebu maina za puenje, iji su parametri podeeni prema prosenim performansama individualnog puenja. Za svakog puaa reimi puenja su pojedinani, te tako sadraji komponeti navedeni na paklicama cigareta ne moraju predstavljati koliine koje pojedini pua unese iz svake cigarete (8).
2. Mere koje se preduzimaju sa tehnolokog aspekta i aspekta proizvodnje
Sa ciljem smanjenja tetnosti duvanskog dima preduzete su i odgovarajue tehnoloke mere, ija su dostignua dovela do proizvodnje laganih cigareta sa smanjenim sadrajem tetnih komponenata u duvanskom dimu (9). Jo 1968.godine dr Ernest Wynder je formirao grupu za izradu manje rizine cigarete (4), koja bi trebala da zadovolji puaa u koliini nikotina i osnovnim puakim svojstvima, a istovremeno da bude manje tetna po zdravlje. U tu svrhu, kod nas i u svetu, vrena su brojna ispitivanja i preduzete su pojedine tehnoloke mere: 1.Upotreba rekonstituisanog duvana ili duvanske folije (3). U dimu cigarete sa primenom rekonstituisanog duvana, koliine TAR-a i nikotina se smanjuju i do 40%, smanjenje koliione fenola iznosi 17%, benzopirena 28% a cijanovodonika ak 50% (10). 2.Upotreba ekspandovanog duvana - pre svega utie na poveanje moi punjenja cigarete, jer smanjenje koliine materijala utroenog za punjenje cigarete dovodi i do smanjenja koliine formiranog dima (3). Brojnim ispitivanjima ustanovljeno je da primena ekspandovanog duvana redukuje TAR od 32-42%, kao i nikotin od 5359% 3.Izbor odgovarajuih sorti duvana Prilikom izrade meavine za cigarete potrebno je odabrati sorte koje formiraju manje dima, odnosno manje estine faze pri sagorevanju (tabela 1).
102
Tabela 1. Konstituenti glavne i sporedne struje dima za osnovne tipove duvana

MS Nikotin% TAR(mg) CO(mg) SS Nikotin% TAR(mg) FC- flue cured AC- air cured SC-sun cured MS-glavna struja dima SS- sporedna struja dima FC 3,51 26,5 12,3 8,42 26,1 AC 3,49 23,9 13,6 7,33 22,4 SC 0,96 27,6 12,7 2,67 35,7
4.Modifikacija papirnih elemenanata cigarete, koja se postie: perforacijom cigaret papira, perforacijom ovoja filtera i perforacijom korka. Perforacijom moe da se redukuje do 30% produkcije estine faze. 5.Filtracija - Filtracijom se zadrava jo 30% estine faze. Svako dalje poveanje efikasnosti filtra moe se ostvariti ventilacijom filtera perforacijom korka i ovoja filtera ili selektivnom filtracijom (5), koja podrazumeva dodavanje posebnih materijala filterima (aktivni ugalj, sintetike smole, zeoliti). Primenom navedenih mera dolazi do znatnog smanjenja koliine tetnih sastojaka duvanskog dima. Tehnoloka dostignua dovela su do proizvodnje laganih cigareta sa 10mg TAR-a, ispod 1mg nikotina i 10mg CO(8). 3.Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta
Bolesti izazvane puenjem duvana predstavljaju jedan od vodeih rizika za zdravlje stanovnitva. Prema istraivanjima Medicinskog Instituta (IOM-a), pua koji pui 20 cigareta dnevno, udahne dim vie od 70 hiljada puta godinje(1). Prema brojnim istraivanjima mnogih naunika, kao i svetskih zdravstvenih organizacija ustavljeno je da duvanski dim sadri oko 4800 jedinjenja od kojih su 60 izuzetno kancerogena. Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta zasnovane su na zatiti zdravlja kako aktivnih, tako i pasivnih puaa. Primarni cilj ovih mera je prestanak puenja i prevencija njegovog zapoinjanja. Kao rezultat dejstva antipuakog lobija navodi se to da je 25% tvrdokornih puaa smanjilo dnevni unos cigareta za vie od polovine, a 17% ove populacije je zauvek ostavilo puenje. U naoj zemlji mere sa medicinskog aspekta se ne primenjuju organizovano, ve sporadino, u zavisnosti od ustanove ili elje pacijenata.
ZAKLJUAK
Na osnovu izloenog pregleda rezultata mera, u cilju smanjenja tetnosti duvanskog dima, a time i uea u kontaminaciji ivotne sredine njime, moe se zakljuiti sledee:
103
1. Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno pravnog aspekta podrazumevaju upozorenje puaa na tetnost duvanskog dima. Sutina ovih mera zasnovana je na etiketiranju sadraja TAR-a, nikotina i CO na paklicama cigareta. 2. Mere koje se preduzimaju sa tehnolokog aspekta i aspekta proizvodnje zasnovane su na smanjenju tetnih sastojaka duvanskog dima. Obzirom da domae fabrike prate savremene trendove proizvodnje, one i primenjuju sve pomenute mere za proizvodnju takozvane "sigurne" cigarete. 3. Mere koje se preduzimaju sa medicinskog aspekta zasnovane su na zatiti zdravlja kako aktivnih, tako i pasivnih puaa. Primarni cilj ovih mera je prestanak puenja i prevencija njegovog zapoinjanja. Najbolji efekat smanjenja tetnosti duvanskog dima za aktivne i pasivne puae, a time i njegovog uticaja na zagaenje ivotne sredine postie se kombinacijom svih pomenutih mera.
LITERATURA
American Compagne for Tobacco-Free: Sleeping with a killer; 2004. Canadion Centre for Occupational Health and Safetly: Environmental Tobacco Smoke (ETS); General Information and Health Effects, 2000. 3. Haltev, H.M. and Ho, T.T.: Effect of tobacco reconstitution and expansion processes on smoke composition, Rec.Adv.Tob.Sci., 4, 113-32, 1978. 4. Jenkins, R.W. and Mc Rae, D.D.: Fifty years of research on cigarette smoke formation and delivery, Rec.Adv.Tob.Sci., 22, 337-92, 1996. 5. Moric, A.G. and Newton, D.A.: Selective filtration of tobacco smoke components, A Review Acs.Symp.pp.553-87, 1977. 6. Personal Communication with Luk Joossens, nicc Consultatnt and Who Expert on European Tobacco Control Activities; October, 2003. 7. Roemer R.: Legislative Action to Combat the World Smoking Epidemic.Geneva; World Health Organization, 1982. 8. Tobacco Products Information Regulations, JUS-60143 (SOR/DORS), 1999, as amended. 9. Walgate R.: Nature; 324, 201, 1986. 10. Wynder, E.L., Hoffman, D.: Reduction of Technorigenicity of Cigarette Smoke; JAMA 192, 88-94, 1965. 1. 2.
104
RAZMETANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA

THE ALLOCATION OF MONITORING STATIONS FOR AIR QUALITY CONTROL Via Tasi1, Dragan R. Milivojevi, Novica Miloevi, Institut za bakar Bor, visa@ibb-bor.co.yu
IZVOD:Razmetanje stacionarnih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha treba da omogui dobijanje objektivne slike o zagaenju atmosferskog vazduha, kako bi se graanstvo pravovremeno informisalo i izvrila kontrola zagaivaa. Mrea stanica treba da omogui karakterizaciju opteg zagaenja vazdunog basena grada, uslovljenu turbulentnom difuzijom primesa. U tom cilju moraju se prouiti ekoloke, mikroklimatske i arhitekturne osobine grada da bi se na bazi primene postojeih metoda dolo do optimalnog reenja za razmetaj stanica za monitoring aerozagaenja. Treba formirati tematske karate koje odraavaju stanje ivotne sredine posmatrane oblsti. Na osnovu analize ovih karata izvrila bi se rejonizacija grada, otkrivanje nepovoljnih dejstava ivotne sredine na oveka, i odredili bi se izvori najvee opasnosti sa ekoloke, medicinske i geografske take gledita. Izdvajanje najzagaenijih i najistijih rejona jedan je od preduslova potrebnih za preciziranje mernih mesta. Kljune rei: ivotna sredina, vazduh, monitoring, merna stanica ABSTRACT: The allocation of fixed stations for air quality should provide objective view on air pollution, timely inform citizens, and control of all air polluters. The monitoring network should provide general characterization of air pollution caused by turbulent diffusion of polutants. With that aim ecological, microclimatic and architecture features of town area has to be explored to find optimal solution for allocation of monitoring stations. Appropriate thematic cards should be made to present state of living environment. On the bases on data collected during card analyses town area should be separated on appropriate regions. This will allow us to detect pollution sources of the biggest ecological, medicines and geographic point of view. Key words: living environment, air, monitoring, measuring station
UVOD
Elementarni principi razmetanja mernih mesta pri planiranju mree meteorolokih stanica vaei su i pri planiranju stacionarne monitoring mree zagaenja atmosferskog vazduha: izbor objekata praenja, odreivanje metode praenja, odreivanje obima rada svake stacionarne stanice. Poloaj mernih mesta odreuje se na osnovu prouavanja prostornog plana grada (oblasti), prorauna orijentacionih vrednosti polja koncentracija tetnih materija, meteorolokih osobina oblasti, kao i podataka o zagaenju u proteklom periodu. Merne stanice moraju da se nalaze na otkrivenoj lokaciji koja se provetrava sa svih strana, a koja se na zaprauje (travnjak, asfalt, tvrdo zemljite), ko i da odraavaju karakteristino stanje vazdune sredine oblasti u kojima se nalaze. Prema podacima iz literature [1], za grad sa brojem stanovnika preko 2 miliona, minimalni broj mernih stanica iznosi od 15 do 20. Razmetanje stanica za praenje zagaenja po neteritorijalnom principu oteava izradu polja koncentracija pomou
105
matematikih modela. Za odreivanje prosene koncentracije zagaujuih materija moe se primeniti gusta ravnomerno rasporeena mrea mernih stanica. Takva mrea podrazumeva razmetaj stanica u vorovima mree na svaka 2 km, to jest, jedna merna stanica na 4 km2. Nedostatak ovakvog pristupa ogleda se u moguem nereprezentativnom razmetanju stanica u odnosu na izvore zagaenja (emitere). Sistematski pristup izboru mesta za razmetanje opreme za praenje kvaliteta vazduha ukljuuje tri glavna elementa: razmatranje zadataka postavljenih monitoring sistemu, razmatranje fizikog okruenja sistema (meteoroloko, geografsko, topografsko i dr.) kao i razmatranje konkretnih reenja koja su ve bila prihvaena pri reavanju slinih problema. Sa stanovita razmetaja mernih mesta gradovi mogu da se podele na one sa slabom zagaenou vazduha (kada je odnos prosene koncentracije zagaivaa prema 24-asovnoj vrednosti GVI granina vrednost imisije, manji od 0.25) i one sa velikom zagaenou (pomenuti odnos vei od 0.25). Za gradove sa slabom zagaenou rastojanje izmeu mernih mesta koje se predlae moe biti od 10 -15 kilometara, dok kod gradova sa velikom zagaenou vazduha rastojanja izmeu mernih mesta moraju biti smanjena na 2-3 kilometra. U literaturi [2] predvia se razmetaj mernih mesta u naseljima sa sloenim reljefom i znatnim brojem izvora izbacivanja zagaujuih materija na povrini od 5 do 10 kvadratnih kilometara, dok se merna mesta u ravnicama predviaju na 10-20 kvadratnih kilometara.
METOD LINEARNE INTERPOLACIJE
Odreivanje neophodnog broja mernih mesta moe se izvriti polazei od zadate greke pri odreivanju parametara zagaenja metodom linearne interpolacije. Nepoznata vrednost posmatranog parametra u taki koja se nalazi izmeu dve susedne take sa poznatim vrednostima na osnovu metode linearne interpolacije nalazi se prema izrazu 1.
f (n + x ) = (1 ( x / l))f (n ) + ( x / l)f (n + l)
(1)
pri emu je f (n ) i f (n + l) odstupanje parametra koji se razmatra u taki n i n+l, a f (n + x ) odstupanje parametra u taki x kroz koju se vri interpolacija. Srednja kvadratna greka interpolacije moe se izraunati na osnovu izraza 2.
E = ( x / l)b(l x ) + (1 ( x / l))b( x ) ( x / l)(1 ( x / l))b(l)
(2)
gde je b(l) strukturna funkcija parametra koji se razmatra: b(l) = [f (n ) f (n + l)]2 . Srednja kvadratna greka interpolacije E ima maksimalnu vrednost za x = l / 2 . Kada se ova vrednost primeni u izrazima 1 i 2 dobija se:
f (n + (l / 2)) = 0.5[f (n ) + f (n + l)]
(3)
106
E = b(l / 2) 0.25b(l)
(4)
Na osnovu izraza 3 i 4 moe se odrediti maksimalno mogue rastojanje izmeu mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha pri zadatoj tanosti. Pre svega treba odrediti strukturnu funkciju posmatranog parametra b(l ) . Zatim se prema izrazu 4 odreuje greka linearne interpolacije kao funkcija rastojanja izmeu mernih mesta. Nakon izraunavanja maksimalnog rastojanja izmeu mernih mesta moe se odrediti njihov potreban broj. Pri zadatoj greci interpolacije u sluaju grada sa velikim koncentracijama zagaujuih supstanci u vazduhu rastojanja izmeu mernih stanica bie znatno manja nego u sluaju grada sa manjim koncentracijama zagaujuih supstanci u vazduhu. Obino se za greku interpolacije uzima 20% GVI.
OPTIMIZACIJA BROJA MERNIH MESTA
Pri optimizaciji mree monitoringa mogu se izdvojiti tri osnovna kriterijuma: a) razmetanje mernih stanica po kriterujumu najtanije procene koncentracije zagaujuih materija na celom gradskom podruju, b) razmetanje mernih stanica koje omoguuje detekvovanje premaenja graninih vrednosti, ime se prua mogunost spreavanja opasnih situacija i reagovanja na pojavu istih, c) razmetanje mernih stanica kojim se ostvaruje poboljanje reprezentativnosti podataka pri promeni parametara izvora izbacivanja, U skladu sa odabranim kriterijumom optimizacije primenjuju se adekvatni algoritmi. Za razmetanje stanica po kriterujumu b) primenjuje se Nolov algoritam. Rad modela izraenog na osnovu ovog algoritma sastoji se iz sledeih etapa: 1.
Definisanje ulaza. Ako se poznaje prostorno-vremenska raspodela koncentracije zagaujue materije, teritorija koja se posmatra deli se na deonice u vidu mree sa ukupnim brojem elija N . Vremenski korak obnavljanja prostorne raspodele koncentracije zavisi od vremenskog koraka prikupljanja ulaznih podataka. to je ovaj korak krai, moe se razmatrati vie karakteristinih situacija pri proraunu. Odreivanje klastera. U ovoj etapi vri se ispitivanje svih karakteristinih situacija. Za svaku posmatranu situaciju odreuje se klaster kao skup svih vorova mree kod kojih je dolo do premaenja praga koncentracije: Q t = ( / C m, t C 0 ) , gde je Q skup svih vorova mree koji ine klaster
t , M skup svih taaka mree, m indeks take mree, t indeks karakteristine situacije, C 0 vrednost praga, Cm.t koncentracija na m -tom voru mree u vremenskom periodu t . Dodela informacionog sadraja takama reetke. vorovima mree daje se informacioni sadraj prema sledeim kriterijumima:
2.
3.
107
Zona doziranja. Svakom voru mree koji pripada odreenom klasteru dodeljuje se odgovarajui nivo koncentracije. Na taj nain svaki klaster odreen u konkretnoj situaciji karakterie se zonom doziranja At = (Cm, t ) . Doza dobijena za m - ti vor mree u svim
mQ t
posmatranim sistuacijama iznosi Sm =
Potpuna doza. Za normalizaciju razliitih doza koje su vorovi dobili neophodno je odrediti potpunu dozu, to jest kompleksnu dozu za sve teritorije koja se odreuje kao: A = At
t, mQ t
(A t )
4. 5.
Efektivnost. Radi poreenja informacionog sadraja razliitih vorova, u cilju odreivanja skupa taaka na kojima treba postaviti merna mesta, potrebno je odrediti veliinu koja predstavlja normalizovanu dozu koju je vor dobio: E m = S m / A Izbor vora za postavljanje stanice za merenje. Za postavljanje stanice za merenje bira se vor mree sa maksimalnom efektivnou. Takvoj se stanici daje zona uticaja, sastavljena od skupa svih klastera koji sadre izabranu taku. Izbor narednih mernih mesta. Svi klasteri koji sadre izabranu taku uklanjaju se iz memorije, za preostale vorove mree preraunavaju se nove doze i nova efektivnost (puna doza ostaje nepromenjena). Ponovo se bira vor sa najboljom efektivnou i proces se nastavlja sve dotle dok suma pokazatelja efektivnosti ne postane nia od unapred zadate vrednosti.
ZONSKO-FUNKCIONALNA METODA RAZMETAJA MERNIH MESTA
Radi procene stanja zagaenja vazdunog basena i prognoze njegovih promena, uzimajui u obzir meteoroloke i klimatske uslove, mrea stacionarnih stanica za kontrolu mora da se bude ravnomerno rasporeena po celoj teritoriji posmatrane oblasti. S druge strane, predmet interesovanja su zone sa najviim nivoom zagaenja, kako bi se odredili vremenski periodi kada nivo zagaenja prelazi dozvoljene vrednosti, kao i preduzea koja izbacuju zagaujue materije, a sve to u cilju definisanja preporuka za smanjenje izbacivanja i odgovarajuih mera dejstva (po potrebi). Iz tog razloga merne stanice za kontrolu aerozagaenja moraju se stacionirati u blizini zona sa najviim nivoom zagaenja. Pokuaj da se zadovolje prethodno navedeni zahtevi dovodi do grupisanja mernih mesta na bazi njihove pripadnosti funkcionalnim zonama grada (industrijska, stambena, zona autoputeva, zelena zona, zona centra grada i dr.). Funkcionalne zone obino nemaju jasne granice i mogu uticati jedna na drugu. Pa ipak, primena zonsko-funkcionalnog pristupa za razmetanje stacionarnih stanica za kontrolu pokazuje se kao svrsishodna. U radu [3] razmatrana su osnovna naela za rasporeivanje mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha u okviru funkcionalnih zona u gradovima.
108
ZAKLJUAK
Odreivanje potrebnog broja mernih mesta u distribuiranoj mrei monitoringa kvaliteta vazduha zavisi prvenstveno od zahteva koje ta mrea treba da zadovolji. Kako su ulaganja u formiranje i odravanje monitoring mree znatna, uvek se tei postizanju zadovoljavajue pokrivenosti teritorije sa to manjim brojem mernih mesta. U radu je prikazano nekoliko najee korienih pristupa za optimizaciju broja mernih mesta pri formiranju mree monitoringa vazdunog basena u gradovima.
LITERATURA
1. 2. 3. Uputstvo za kontrolu kvaliteta atmosferskog vazduha u gradovima, Medicina, Moskva1980. Meteoroloki potencijal i klimatske osobenosti zagaenja vazduha u gradovima, Hidrometeoizdat, Moskva, 1980, str. 33-66. Artemov V.M. Pristup pri oceni zagaenja atmosferskog vazduha u gradovima, Tr.CVGMO, Broj 13. str. 82-86. Moskva,1989.
109
ZATITA OKOLINE OD HAVARIJSKOG IZLIVANJA U FABRICI SUMPORNE KISELINE U BORU ENVIRONMENTAL PROTECTION FROM HAZARDOUS SPILLAGE IN SULPHURIC ACID FACTORY IN BOR
Miodrag iki1, Radoje Pantovi1, Saa Stojadinovi1 i Zoran Aleksov2 1 Tehniki fakultet u Boru, e-mail: mzikic@tf.bor.ac.yu 2 Fabrika sumporne kiseline u Boru
IZVOD: U ovom radu je opisan sistem i procedura zatite okoline od havarijskog izlivanja kiseline, iz postrojenja za proizvodnju i skladitenje u Fabrici sumporne kiseline u Boru. Krajnji proizvod Fabrike je visoko-koncentrovana sumporna kiselina, pa je to uslovilo da se jo u fazi projektovanja predvidi sistem i procedura zatite okoline, pre svega vodotokova, to je ilustrovano na primeru incidenta koji se desio 17. 05. 2005. godine. Kljune rei: Fabrika sumporne kiseline, havarija, zatita okoline APSTRACT: This paper presents the system and the procedure for environmental protection from the hazardous spillage of sulphuric acid from the facilities for the production and storage in the Sulphuric acid factory in Bor. The final product of the Sulphuric acid factory in Bor is highly concentrated sulphuric acid. That was the reason why the system and procedure of environmental protection were implemented in the phase of factory design. The system is primerely designed to protect rivers and it is illustrated on the example of hazardous spillage from the May 17th, 2005. Key words: Sulphuric acid factory, hazard, environmental protection
UVOD U procesu pirometalurkog dobijanja bakra, u borskoj topionici, oslobaa se velika koliina gasova koji u sebi sadre znatne koliine sumpora. Da bi se smanjilo zagaenje ivotne sredine i valorizovao sumpor sagraena je Fabrika sumporne kiseline. Ona preuzima topionike gasove od kojih izdvaja sumpor i od njega proizvodi sumpornu kiselinu. Proizvedena visoko-koncentrovana (96%) kiselina se deponuje u fabrike rezervoare, odakle se dalje vri njena distribucija eleznikim i kamionskim cisternama. Ukupni kapacitet svih rezervoara iznosi 28 300 t. Sa promenom kapaciteta Topionice menjali su se i kapaciteti postrojenja za preradu topionikih gasova. Tako je najpre izgraena Fabrika K-1 (''kontaktna 1''), zatim K-2 i na kraju K-3. S obzirom da sada Topionica radi sa smanjenim kapacitetom u pogonu je samo Fabrika sumporne kiseline K-2. SISTEM ZATITE I pored sve predostronosti u fabrikim postrojenjima i skladitima su mogua havarijska izlivanja sumporne kiseline, koja neposredno ugroavaju ljude i okolinu. Da bi se eventualno izlivena kiselina prihvatila i efikasno neutralisala predvieni su objekti i odgovarajua procedura. Proces neutralizacije predstavlja tretiranje izlivene kiseline jakom bazom (Na2CO3 ili CaCO3) tako da se na kraju reakcije dobije so (koja je u smislu kiselosti
110
neutralna) voda i ugljen dioksid. Ako se kao baza upotrebi natrijum-karbonat reakcija se odvija po formuli: H2SO4 + Na2CO3 Na2SO4 + H2O + CO2, 1
Reakcija je maseno ujednaena to znai da je za potpuno neutralisanje odreene koliine kiseline potrebna ista koliina sode. Da bi neutralizacija mogla da se izvri Fabrika uvek raspolae odreenom koliinom baze upakovane u dakove od 50 kilograma. U proseku zalihe baze iznose oko 35t. to se zatitnih objekata tie, oni su postavljeni od onog dela tehnoloke linije gde se prvi put pojavljuje kiselina pa sve do skladita. To su, pre svega, zatitni-drenani kanali oko pumpnih postrojenja i skladinih rezervoara, kroz koje se tenost gravitacijski kree. Sistem kanala je tako povezan da se sva tenost na kraju dovodi do sabirne ahte. Pojam tenost podrazumeva eventualno prolivenu sumpornu kiselinu ili uobiajene atmosferske i druge vode. Iz ahte se tenost takoe gravitacijski uliva u veliki vodosabirnik (malo jezero) koji se nalazi pored starog Pogona drobljenja, odnosno ispod starog Odlagalita za topioniku ljaku. U vodosabirnik se stalno ulivaju vode iz svih okolnih pogona (Topionica, Elektoliza i drugi) kao i atmosferske vode koje se sakupljaju po obodu borskog povrinskog kopa. Nivo i koliina vode u vodosabirniku su promenljivi, to zavisi od odnosa koliine vode koja dolazi i one koja se ispumpava. Vode iz vodosabirnika se pumpama potiskuju u cevovod i prebacuju na ivicu gradske deponije, gde se izlivaju niz kosinu pored puta za selo Otrelj. Izmeu puta i kosine je depresija (udubljenje), u ijem sreditu je ahta (vertikalna betonska cev) u koju se uliva voda. ahta je na dnu povezana sa kolektorom za gradske otpadne vode. Smeane vode iz vodosabirnika i iz gradskog kolektora se zajedno izlivaju u tzv. borsku reku i nastavljaju da teku prema selu Slatina, i dalje. Trenutno se sabirna ahta adaptira, to podrazumeva mogunost njenog zatvaranja u odnosu na dalje oticanje i ugradnju odgovarajue pumpe. Potisni vod te pumpe je prikljuen na sistem za punjenje skladinih rezervoara. Zahvaljujui toj adaptaciji oticanje iz ahte moe da se prekine a kiselina koja se skupi u nju moe da se prepumpa u skladini rezervoar koji je prazan. Na taj nain se spreava nekontrolisano izlivanje kiseline i mogue ugroavanje okoline. Znai, eventualno izlivena sumporna kiselina, kao posledica havarije, se sabirnim kanalima dovodi do zatvorene ahte a iz nje pumpom prebacuje u neki od praznih rezervoara. Kada se izvri sanacija havarije i njenih posledica ahta se ponovno otvara i tok otpadnih voda je ustaljen. Poloaj Fabrike u odnosu na prirodne vodotokove je takav da je nemogue da izlivena sumporna kiselina neposredno dospe u njih. Ukoliko doe do izlivanja sumporne kiseline na teren oko Fabrike na kome ne postoje odvodni kanali, onda se ona sliva prema najnioj taki, tu se ''zaviri'' i ponire u teren ako je on porozan (nebetoniran). U takvim sluajevima se vri njena neposredna neutralizacija na terenu, odnosno neutralizacija terena. Sa stanovita zatite vanu ulogu ima veliki vodosabirnik, jer se u njemu razblauje onaj deo izlivene kiseline koji nije neutralisan. Zbog velike koliine vode u njemu, razblaenje kiseline se vri do te mere da ona ne predstavlja nikakvu opasnost za okolinu.
111
PRIMER
Havarija-kvar na cevovodu za transport kiseline od postrojenja da skladita, u Fabrici sumporne kiseline, dogodila se 17. 05. 2005. godine. Na spoju izmeu dve cevi u cevovodu ''probio'' je zaptiva, pa je sumporna kiselina poela nekontrolisano da istie. Kako je cevovod podignut na eline stubove, kiselina je isticala i razlivala se na okolni teren. Pravac kojim je tekla diktiralo je mesto havarije i konfiguracija terena, a u ovom sluaju to je bilo prema topioikom betonskom dimnjaku. Nakon to je kvar primeen preduzete su uobiajene mere, koje podrazumevaju sledee: -Najpre je iskljuena pumpa koja potiskuje kiselinu kroz cevovod, zbog ega je pritisak u cevovodu pao na nulu, pa je intenzitet izlivanja u znaajnoj meri smanjen. -Zatim je postavljeno crevo za dovod vode i dopremljeni su dakovi sa ''sodom'' (natrijumkarbonatom Na2CO3), radi neutralizacije prosute kiseline, odnosno terena. -Mlazom vode je opran deo cevovoda i nosee konstrukcije, a onda je prskan teren na koji je kiselina isticala uz dodavanje sode. Zbog konfiguracije terena kiselina nije mogla nikud da otekne, ve se ''zavirila'' i delimino ponirala u teren. Ovo poniranje je bilo relativno malo (mala dubina) zbog toga to je koncentrovana kiselina gusta uljasta tenost. Zahvaljujui tome relativno mala povrina terena je bila ugroena kiselinom, to je doprinelo da i neutralizacija bude efikasnija. -Nakon izvrene neutralizacije po terenu je ostao talog (meavina soli, vode i zaostale kiseline i sode), koga su radnici delimino sakupili u plastinu burad, preneli i prosuli u zbirnu ahtu na skladitu. Da bi se u potpunosti neutralisala eventualna kiselost sakupljenog taloga, pri njegovom prosipanju u ahtu dodato je jo sode. Koliina prosute sode je odreena na bazi iskustva.
Procena koliine sumporne kiseline koja je nekontrolisano iscurela
Tana koliina iscurele kiseline nije mogla precizno da se odredi, zbog naina na koji se evidentira njena koliina u Fabrici i na skladitu. Zbog toga je ona procenjena na oko 3 m3 ili 5,5 t kiseline (zapreminska masa kiseline je 1,83 t/m3). Deo izlivene kiseline je prodro u teren i tu se zadrao. U kojoj meri je on neutralisan nije mogue pouzdano utvrditi. Procenjuje se da je neutrlizacija ostvarena sa oko 80 %, zbog toga to je rastvor vode (kojom je vreno polivanje) i sode rei, pa moe dublje da prodre u teren u odnosu na guu kiselinu.
Koliina sode koja je upotrebljena za neutralizaciju:
Po podacima iz Fabrike za neutralizaciju je ukupno upotrebljeno 58 dakova, odnosno 2 900 kg sode, po sledeem rasporedu. -ispod cevovoda na mestu kvara -oko dimnjaka -u skladinu ahtu 18 dakova 20 dakova 20 dakova Ukupno 58 dakova 900 kg 1 000 kg 1 000 kg 2 900 kg
112
Procena koliine vode u vodosabirniku
Zbog nepravilnog oblika vodosabirnika i promenljivog nivoa vode, nije mogue precizno odrediti njenu koliinu. Izvrena procena potrebnih veliina i koliine vode, u vreme kvara, opredeljena na sledei naina: -prosena duina -prosena irina -prosena dubina Koliina vode u vodosabirniku: V = 120 m * 30 m * 2,5 m = 9 000 m3 ili 9 000 000 kg,
Kiselost vode u vodosabirniku kao posledica kvara
120,0 m 30,0 m 2,5 m
Na bazi podataka koji su prethodno evidentirani i procenjeni moe da se odredi u kojoj meri je iscurela kiselina uticala na kiselost vode u vodosabirniku, odnosno na poveanje kiselosti u borskoj reci, po varijantama: a-U vodosabirnik je dospeo deo iscurele kiseline koji proraunski nije neutralisan: -nekontrolisano isteklo 5 000 kg kiseline -za neutralizaciju upotrebljeno 2 900 kg sode -nije neutralisano 2 100 kg kiseline Ako je sva preostala kiselina direktno dospela u vodosabirnik, to praktino nije mogue, njen udeo-deo u ukupnoj koliini vode je: 9 000 000 kg vode / 2 100 kg kiseline = 4 286-ti deo, b-U vodosabirnik je dospelo 210 kg kiseline: Imajui u vidu opisani postupak neutralizacije, u konkretnom sluaju, realno je da samo neznatni deo kiseline eventualno nije neutralizovan. On se procenjuje na 10% od proraunske koliine kiseline koja nije neutralisana. 9 000 000 kg vode / 210 kg kiseline = 42 857-ti deo, 4 3
c-U vodosabirnik je direktno dospela sva koliina isurele kiseline (hipoteza): Pod uslovom da je sva koliina istekle kiseline (bez neutralizacije) direktno dospela u vodosabirnik, to bi bio: 9 000 m3 vode / 3 m3 kiseline = 3 000-ti deo, 5
113
Ova analiza pokazuje da se i u sluaju najnepovoljnije varijante kiselost vode u vodosabirniku neznatno poveava.
ZAKLJUAK
Fabrika sumporne kiseline u Boru je specifina po tome to proizvodi visokokoncentrovanu sumpornu kiselinu, koja predstavlja opasnost za ljude i okolinu. Kako su u procesu proizvodnje i skladitenja mogui kvarovi i havarije, Fabrika ima i objekte i postupke za njihovu sanaciju. Na primeru kvara koji se desio 17. 05. 2005. godine pokazano je da i u sluaju nekontrolisanog isticanja kiseline, ona ne moe neposredno da ugrozi vodotokove. Zahvaljujui postupku neutralizacije i vodosabirniku, kiselost prelivene vode je zanemarljiva i ne ugroava vodotok u koji se uliva. Proraun je opredelio da ak i u sluaju da neutralizacija nije izvrena, odnosno da je sva koliina istekle kiseline dospela u vodosabirnik, to ne bi znaajno povealo kiselost vode u njemu. Rad ukazuje da realno ne postoji mogunost da Fabrika znaajno ugrozi okolinu, ak i u sluaju kvarova, odnosno havarija. Naprotiv, u njenim postrojenjima se eliminie sumpor iz topionikih gasova i tako smanjuje zagaenje okoline.
114
NOVO EKOLOKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT

Milan I. ekerevac, Milo Simii, Petar Rakin, Ljiljana Nikoli Bujanovi, Dejan Rakin
1
IHIS Holding A.d., Batajniki put 23, 11080 Beograd e-mail: ihis@eunet.yu.
IZVOD: Prikazan je originalni tehnoloki postupak proizvodnje, mehanizam fiziko-hemijskih reakcija koje se deavaju u postupku dobijanja i diskutovan mehanizam antiseptikog delovanja ekoloki prihvatljivog univerzalnog dezinfekcionog sredstva, koje se zasniva na sinergetskom delovanju koloidnog srebra i vodonikperoksida. Kao polazni rastvor upotrebljen je anolit nastao u procesu elektrohemijske aktivacije elektrolizom veoma razblaenog rastvora kalijumnatrijumtartarata u demineralizovanoj vodi (5,510-4 M). Proverom bezinfekcionog dejstvai bezbednosti upotrebe u referentnoj ustanovi, VMA, i utvrena visoka germicidnost i bezbednost upotrebe ovog ekoloki prihvatljivog dezinfekcionog sredstva. Kljune rei: ekoloko dezinfekciono sredstvo, postupak dobijanja, germicidnost, bezbednost upotrebe. SUMMARY: The original technological process of production, mechanism of physical-chemical reactions in that process and mechanism of antiseptic affect of the ecologically friendly disinfectant, based on the synergism of colloidal silver and hydrogen peroxide, is shown. Starting solution was anolyte, obtained in process of electrochemical activation by electrolysis of very diluted solution of KNa-tartarate(5,510-4 M in demineralized water (5,510-4 M). High germicide effect and safety of the ecologically friendly disinfectant was proved in relevant institution, MMA. Key words: ecologically friendly disinfectant, production process, germicide effect, safety of application.
UVOD
Moderne tehnologije za obradu vode za pie, koje se danas masovno primenjuju, zasnivaju se na primeni elementarnog hlora ili njegovih jedinjenja i doprinele su dramatinom poboljanju ljudskog zdravlja. Ipak, u skoranjem vremenu njihova bezbednost i primena dovedeni su u sumnju, pre svega zbog sporednih proizvoda dezinfekcije koji tete zdravlju, a mogu da dovedu i do tekih oboljenja. Takoe, tehnologije bazirane na dezinfekciji vode hlorom zahtevaju posebne tehnikotehnoloke uslove za primenu u smislu bezbednosti pri upotrebi, transportu i kontroli doziranja, tako da se po pravilu primenjuju za velike i srednje potroae. U seoskim sredinama, kod udaljenih i individualnih potroaa standardne tehnologije hlorisanja ne mogu da se primene jednostavno i ekonomino. U pokuaju da se obezbede sigurne, odgovarajue, efikasne i dostupne alternative za obradu dezinfekciju vode za pie, razmatra se primena novih fizikih tehnologija ultrafiltarcija, reversna osmoza, zraenje, UV zraenje, zamrzavanje, zagrevanje i ultrazvuk i hemijskih tehnologija, meu kojima su primena jonskog ili elementarnog srebra, ozonizacija i primena vodonikperoksida.
115
Pored toga, postoji potreba da se i u oblasti sterilizacije i dezinfekcije u industriji, poljoprivredi, medicini i domainstvu uvedu u upotrebu nova sredstva, koja e biti manje agresivna po okolinu i zdravlje ljudi, a posedovae odgovarajuu efikasnost i jednostavnost upotrebe. U tom smislu primena dezinfekcionog sredstva dobijenog elektrohemijskim putem anodnim rastvaranjem srebra pokazuje se kao efikasna i odriva u oblastima tehnologije tretmana voda, posebno kao sekundarnog dezinfekcionog sredstva vode za pie i za druge oblasti dezinfekcije, pa i leenja.[1].[2]. Sve do skoro, tehnike preiavanja vode pomou srebra nisu ire prihvatane zbog brih metoda kao to je hlorisanje i shvatanja da je srebro, kao teki metal, otrovno za iva bia. Meutim, pokazano je da prisustvo srebra u vodi u veoma malim koncentracijama, merena u milijarditim delovima (ppb), moe da ima trajno baktericidno, virucidno i fungicidno dejstvo, kao primarno ili sekundarno dezinfekciono dejstvo. Prema prihvaenim normativima, USEPA (Agencija za zatitu okoline SAD), prisustvo srebra u vodi ispod 100 ppb nije tetno po ljudsko zdravlje, ak i pri dugotrajnom unoenju. Zato Svetska zdravstvena organizacija, WHO, nije propisala bilo kakva uputstava u pogledu prisustva srebra u vodi, jer nije utvreno da je ono tetno kada se unosi u malim koliinama, odnosno da je relativno bezopasno. Srebro nije posebno opasno po ljudsko zdravlje, jer ako se proguta, telo apsorbuje samo veoma mali deo [3]. Kao privremenu meru, kontrolne, nadzorne, agencije kao to su Amerika agencija za zatitu okoline (USEPA) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) su nametnule kao gornju granicu maksimalnog nivoa zagaivaa koji potiu od dezinfekcionih sporednih proizvoda 100 g/l. [4]. Francuska i Nemaka su stavile van zakona bilo koju koliinu hloramina u dezinfekcionom sredstvu vode za pie.[5]. 1 Dezinfekcione i zdravstvene osobine koloidnog srebra Dezinfekcija je proces kontrole nivoa mikroorganizama i drugih tetnih ukljuaka koji predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, jer su uzronici pojave oboljenja. Zdravstveni rizici koji potiu od vode (tabela 1) ukljuuju koleru, tifusnu groznicu, dijareju, crevne crve, trahom, shistosomijazu i legionarsku bolest. [6]. etiri glavne klase mikroorganizama bitne za dezinfekciju vode su: bakterije, protozoe, virusi i crevne gliste. [7]. Srebro je u malim koliinama prisutno u prirodnom okruenju.[8]: u vodi, morskim ivotinjama, biljkama i namirnicama za ishranu, dok se u ljudima nalazi u znaajnijoj koliini u kostima,1 ppm. Srebro fizioloki nije potrebno ni biljkama ni ivotinjama za obavljanje ivotnih funkcija. Meutim zbog jakog oksidacionog dejstva srebro znaajno utie na metabolizama i reprodukciju mikroorganizama, zbog reakcije sa jedinjenjima koja obezbeuju proces disanja i utiu na proces relikacije DNK. Srebro je posebno efektivan bakteriostat [9] (spreava rast ili razmnoavanje bakterija). Srebrni joni kontroliu rast bakterija putem tri glavna mehanizma:
116
Uklanjaju atome vodonika iz sulfuril grupa (-SH) u bakterijama i virusima. Atomi sumpora se tada spajaju i blokiraju disanje elije i prenos elektrona. 2. Inhibiraju repliciranje DNK ometanjem odmotavanja DNK. 3. Menjaju bakterijsku membranu putem enzimskih mehanizama. Pokazalo se da je najpogodniji oblik srebra za primenu koloidno srebro, izraz koji je opte prihvaen u oblastima primene srebra za dezinfekciju. Koloidno srebro je suspenzija veoma sitnih estica srebra u vodi u rastvoru koji sadri jone srebra. Atomski mikro grozdovi (klasteri) srebra naeni u koloidnom rastvoru imaju dimenzije izmeu 10-3 i 10-2 m (10-9 i 10-8 m).
Eksperimentalni deo
1.
Elektrohemijskim putem generisano koloidno srebro dobija se anodnim rastvaranjem srebra u vodenim rastvorima soli ili organskih kiselina, pri emu nastaju Ag+, Ag2+ i Ag3+ (nestabilan) joni. Ovi joni u kiselim rastvorima reaguju sa vodom i daju odgovarajue hidrokside, Ag+ +2H2O AgOH + [H+(H2O)n] Ag2+ +3H2O Ag(OH)2 + 2[H+(H2O)n] n broj molekula vode vezanih za proton (3 15). Ove reakcije su povratne, jer u kiselim rastvorima imamo vodonine jone koji reaguju sa hidroksidima srebra, tako da se uspostavlja dinamika ravnotea izmeu hidratisanih jona srebra i hidroksida. Obzirom da je rastvorljivost hidroksida srebra mala potrebno je da u rastvoru budu prisutni anjoni kiselina koji mogu da stabilizuju srebro u jonskom obliku. Kada su u rastvoru prisutni joni drugih kiselina, najee organskih: tartarata, citrata, acetata, srebrni joni sa njima grade komplekse koji ih stabilizuju u jonskom obliku.[10]. Elektrohemijski generisano koloidno srebro sadri 90% srebra u jonskom obliku i 10% srebra u atomskom u obliku grozdova (klastera). Najefikasnije baktericidno dejstvo srebro ispoljava u jonskom obliku.
Dobijanje ekolokog dezinfekcionog sredstva
U IHIS Holdingu A.D. razvijen je specufian postupak za dobijanje ekolokog dezinfekcionog sredstva ECOCUTE [11], koji se zasniva na anodnom rastvaranju srebra u kiseloj elektrohemijski aktiviranoj vodi. Naime, pored osnovne elektrohemijske reakcije anodnog izdvajanja kiseonika iz vode, H2O 1/2O2 + 2H+ + 2e postoji verovatnoa da se odvija niz meuprocesa i paralelnih procesa u kojima nastaje niz kiseoninih vrsta: slobodni radikali ukljuujui superoksid anjon radikal (O2 - ), hidroksil radikal (OH), hidroperoksil radikal (OOH), azot monoksid radikali (NO),
117
atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2).[12]. Sve ove vrste radikala i molekula, O2, O3, HO2, OH; H2O2 su jaka oksidaciona sredstva, a posebno superoksid anjon radikal, tako da mogu da su veoma aktivni u razliitim procesima oksidacije, pa se zato koristi termin aktivirana voda. Takva voda moe da utie na odreene biohemijske procese u mikroorganizmima, odnosno da ispoljava dezinfekciono, baktericidno i virucidno, dejstvo [13]. Ovako dobijena elektrohemijski aktivirana kisela voda, sa dodatkom kalijumnatrijumtartarata (5,510-4 M), koristi se kao elektrolit u kome se vri elektrohemijsko anodno rastvaranje srebra, istoe 99,99% Ag. Dobijeni elektrolit sadri, prema potrebi, 3 50 mg/kg srebra u jonskom ili elementarnom obliku koloidnog srebra. Elektroliza je izvoena galvanostatskom metodom, pri konstantnoj jaini struje. Elektrolizer, u kome je izvoena elektroliza, je zatvorenog tipa, kao membrana korien je separator DARAK za starterske olovne akumulatore. Anoda je bila od titana kakva se koriste za hlor-alkalnu elektrolizu, a katoda od elektrolitikog bakra. Merenje koncentracije srebra vreno je putem kalibrisane jon-selektivne Ag2S elektrode u spregu sa zasienom kalomelskom elektrodom sa dvostrukom posudom, da bi se spreila difuzija hloridnih jona.
Rezultati i diskusija
Na slici 1 prikazan je tipian dijagram promene vrednosti napona na eliji za elektrolizu sa vremenom.
250
200
150 Napon, V 100 50 0 0,00
2,00
4,00
6,00 Vreme, min
8,00
10,00
12,00
Slika 1 Promena napona na elektrolizeru sa vremenom, pri I = 32 A. Zavrna priprema dezinfekcionog sredstva je dodavanje odreene koliine 30% H2O2 u rastvor koloidnog srebra.
Provera dezinfekcione efikasnosti
Rezultati provere dezinfekcione aktivnosti ekolokog dezinfekcionog sredstva (VMA, Beograd) su pokazali da ekoloko dezinfekciono sredstvo, u preporuenoj koncentraciji i pri temperaturi okoline od 21C, ubija sve vegetativne oblike ispitivanih grampozitivnih i gramnegativnih bakterija i sve blastospore Candida albicans posle 2,5 minuta, sve spore Aspergillus sp. i sve bacile Mycobacterium smaegmatisa posle 5
118
minuta i sve spore B. subtilisa posle 30 minuta. Po efikasnosti i brzini ubijanja patogenih mikroorganizama ovo sredstvo je slino drugim sredstvima za dezinfekciju koja se nalaze na tritu, a zasnivaju se na dezinfekcionoj aktivnosti koloidnog srebra, kao to su Sanosil i Aseptosyl [14].
ZAKLJUAK
Razvojem originalnog tehnolokog postupka dobijanja ekoloki prihvatljivog dezinfekcionog sredstva, koje u sebi ne sadri sastojke tetne po okolinu i iva bia i ispitivanjem njegove germicidnosti, pokazano je da se na relativno jednostavan nain mogu proizvoditi efikasna i bezbedna dezinfekciona sredstva. Pokazano je da anolit dobijen elektrolizom veoma razblaenih rastvora tartarata kalijuma i natrijuma, u membranskoj eliji za elektrolizu, moe efikasno da se koristi kao elektrolit za dobijanje rastvora koloidnog srebra putem anodnog rastvaranja. Proverom kvaliteta ekolokog univerzalnog dezinfekcionog sredstva u referentnoj ustanovi, VMA, potvreno je njegovo jako dezinfekciono i sterilizaciono dejstvo na standardne sojeve grampozitivnih i gramnegativnih bakterija, blastospore i spore.
REFERENCE
[1] Laubusch, E.J. (1971). Water Quality and Treatment (3rd ed.). New York: McGrawHill Book Company. [2] Solsona, F., Mndez, J. P., Water Disinfection, PAHO/CEPIS/PUB/03.89, Lima, 2003. [3] [USEPA] United States Environmental Protection Agency (2001). Drinking water standards. Office of Water, U.S. Environmental Protection Agency, Washington D.C.; [WHO] World Health Organization, (1993). Guidelines for Drinking-Water Quality, 2nd Edition. World Health Organization, Geneva. [4] Pedahzur, R., Lev, O., Fattal, B., Shuval, H. (1995). The Interaction of Silver Ions and Hydrogen Peroxide in the Inactivation of Escherichia-Coli: A Preliminary Evaluation of a New Long Acting Residual Drinking Water Disinfectant, Wat. Sci. Tech., 31, 5-6, pp 123-129. [5] [UNICEF] United Nations Childrens Fund (2004). Water Statistics (Online). Retrieved Oct. 15, 2004 from: www.childinfo.org/eddb/water/current.htm. [6] Metcalf & Eddy, Inc. (1991). Wastewater Engineering: Treatment, Disposal, and Reuse, Third Edition. New York: McGraw-Hill, Inc. [7] [CRC] (1997). The Handbook of Trace Elements. CRC Press, Boca Raton, FL. [8] Batarseh, K. I., Microbiocidal composition containing potassium sodium tartarate, US Pat. 6630172 [9] Simii M., Rakin P.,.Popovi N., Patentna prijava u Zavodu za zatitu intelektualne svojine SCG broj P-309/03. [10] Hoare, J. P., The electrochemistry of oxygen, Interscience Publishers, New York, 1968. [11] V.I. Prilutsky, V.M. Bakhir, ELECTROCHEMICALLY ACTIVATED WATER: ANOMALOUS PROPERTIES, MECHANISM OF BIOLOGICAL ACTION, VNIIIMT AO NPO Ekran, Moscow,1997. [12] Prospekti i internet prikazi.
119
RECIKLAA AMBALANOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET

Daniela Uroevi1, Ljubia Obradovi1, Dejan Ili2 1 Institut za bakar Bor,2FOD Bor
IZVOD: Staklo kao materijal, zahvaljujui svojim fiziko-hemijskim osobinama ima iroku primenu u proizvodnji staklene ambalae za mnoge industrijske grane.Staklena ambalaa se moe u potpunosti reciklirati, a nakon recikliranja i prerade upotrebljava se kao sirovina. U radu se objanjavaju prednosti ambalanog staklenog otpada, kao sirovine, nain na koji se klasifikuje i prikuplja, i po tome , utvruje tehnologija proizvoda koji se mogu dobiti reciklaom ove sirovine. Kljune rei: prikupljanje , reciklaa, stakleni lom, ambalaa . ABSTRACT: Glas as material, due to its physical and chemical characteristics, is widely used in production of containers for many industrial branches.Glass containers belong to those types of containers that can be completely recycled and after recycling and processing can be used as raw material. In the text is explanation of priority packaging glass cullet as raw material, way of collecting, and about that, establish tehnology of products which could be get, by recycling of this, raw material. Key words: collecting, recycling, glass cullet, package.
UVOD
Recikliranje i ponovna upotreba sekundarnih sirovina jedan su od imperativa modernog drutva. Prirodni izvori su iscrpivi, prenatrpanost odlagalita na kojima se odlae otpad predstavlja veliki problem ,zato je potrebno koriene materijale ponovo vratiti u proizvodni proces i od njih izraditi nove proizvode. Zato se ulau veliki napori za recikliranjem ambalanog stakla, jer se time doprinosi ukuonoj borbi za smanjenje otpada i zatitu ivotne sredine.
KRUNI TOK STAKLENE AMBALAE
Staklo je materijal koji se u potpunosti moe reciklirati,to znai da se od 1 tone staklenog loma, uz dodatak energije, dobija 1 tona novog recikliranog stakla istog kvaliteta.(zatvara se kruni tok proizvoda).U svetu se godinje odloi preko 28 milijardi staklenih boca i posuda. Mogunost recikliranja ambalanog staklenog loma i njegova ponovna upotreba u proizvodnji staklene ambalae ima odreene prednosti. 1. 2. 3. 4. Smanjuje se upotreba osnovnih sirovina za proizvodnju stakla (pesak, soda , krenjak, dolomit ), kojih u prirodi ima u ogranienim koliinama. Smanjuje se potronja energije ; koristei reciklirano staklo troimo 30% manje energije, temperatura topljenja je nia nego pri proizvodnji novog stakla. Smanjuje se emisija tetnih gasova u atmosferu za oko 20%. Rastereuju se komunalne deponije .
120
Slika 1. Kruni tok nepovratne staklene ambalae

Odlaganje staklenog loma
Za odlaganje staklenog loma koriste se specijalni spremnici (kontejneri.). Svaki kontejner je predvien za odlaganje odreenog staklenog loma i to: zeleno obojeni kontejneri za odlaganje zeleno obojene staklene ambalae, smei kontejneri za odlaganje smee obojene staklene ambalae i neobojeni za odlaganje bele staklene ambalae. Pri tome treba voditi rauna da se prozorsko staklo, laboratorijsko staklo.. ne smeju odlagati zajedno sa ambalanim staklom u iste kontejnere, zato to ona nemaju odgovarajui hemijski sastav koji zahteva proizvodnja ambalanog stakla.
Prerada stakla
Prikupljeno staklo, odvozi se kamionima do organizovanog sabirnog mesta. Poeljno je u svakoj regiji imati jedno ovakvo mesto.To su tzv. minisortirnice , u kojima se vri odstranjivanje grubih neistoa iz stakla (kamen, metal,zemlja..), a zatim runo sortiranje (odvajanje) po bojama. Za proizvodnju nove staklene ambalae moe se koristiti samo jednobojni stakleni lom (za belu staklenu ambalau beli, za smeu smei,zelenu zeleni), i zato je neophodno izvriti sortiranje staklenog loma po boji.
121
Dalja prerada stakla podrazumeva drobljenje stakla u drobilicama koje su za to predviene u cilju smanjenja zapremine staklenog loma.
Sika.2. Mini sortirnica Usitnjavanjem i prosejavanjem, koji su takoe sastavni deo prerade staklenog loma, dobijaju se stakleni granulati,koji se separiraju po bojama i kao takvi koriste za proizvodnju staklene ambalae. Homogenizirana smesa staklenih granulata i osnovne sirovine za proizvodnju staklene ambalae, topi se se u peima za belo staklo i obojeno staklo na temperaturi od 16000C.U smesi osnovnih sirovina moe se dodati 70% staklenog loma za obojeno staklo i oko 40% staklenog loma za belo staklo (u najveoj meri zavisi od kvaliteta recikliranog staklenog loma.). Istopljena smesa oblikuje se u stakleni proizvod u mainama za oblikovanje.
Proizvodi od recikliranog staklenog loma
Reciklirano ambalano staklo se iskljuivo koristi za proizvodnju novih staklenih boca i tegli. Stakleni lom u kome su prisutne neistoe (metali, nemetali..) moe se upotrebiti za: pripremu asfalta, proizvodnju staklenih vlakana za izolaciju... Da bi se dobili to kvalitetniji proizvodi od recikliranog ambalanog stakla treba raditi na sledeem: -Popraviti istou primljenog neistog ambalanog staklenog loma, -Poveati kvalitet oienog ambalanog staklenog loma, -Poboljati odvajanje po bojama.
122
ZAKLJUAK
Za staklo se moe rei da je ekoloki najpodobniji ambalani materijal, koji se nakon upotrebe moe potpuno reciklirati i to neogranieni broj puta, a da se ne gubi na kvalitetu. Vraanjem ambalanog stakla koje se ne moe vie upotrebiti u proces proizvodnje kao stakleni lom, tede se primarne sirovine, smanjena je potronja energije, manje je optereenje deponija te se na taj nain titi okolina. Tehnoloka primena staklenog loma uslovljena je njegovim odreenim kvalitetom, to zahtijeva unapreenje celog sastava gospodarenja otpadom i osavremenjivanju postrojenja za preiavanje staklenog loma.
LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Staklena ambalaa i okoli- A. Hriberski Leskovar www.ambalaza.hr www.unija-nova.hr VETROPACK STRAA-Dragutin piljak www.hrpsor.hr www.recikliranje-stakla.com www.wasteonline.org.uk
123
PRIMENA MIKRONIZIRANIH NEMETALINIH MINERALNIH SIROVINA U ZATITI IVOTNE SREDINE APPLICATION OF MICRONIZED NON METALIC MINERAL RAW MATERIALS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION
Ljubia Andri, Milan Petrov, Vladan Miloevi, Dejan Todorovi Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, 11000 Beograd, e-mail: lj.andric@itnms.ac.yu
IZVOD: Dananja visoko razvijena industrija trai ogromne koliine kvalitetnih mikroniziranih mineralnih sirovina. Meu njima veoma su znaajne mikronizirane nemetaline mineralne sirovine, koje su vrlo esto osnovni materijal u proizvodnji mnogih proizvoda. Nemetaline mineralne sirovine u obliku praha, nazivaju se puniocima, a koji su nezamenljivi u proizvodnji i obradi mnogih definitivnih proizvoda. Mikronizirane nemetaline mineralne sirovine predstavljaju znaajan potencijal u saniranju tetnih posledica zagaenja ivotne sredine, ali isto tako i jedan od presudnih faktora u spreavanju tog istog zagaenja. Kljune rei: ivotna sredina, nemetaline mineralne sirovine, mikronizacija. ABSTRACT: Today, high developed industry requires large amounts of quality micronized mineral raw materials. Micronized, nonmetalic mineral raw materials, are offten, the basic materials for production of different products. The powder nonmetalic minerals, known as fillers, are unreplaceable in production and processing of many final products. Recently, micronized nonmetalic mineral raw materials are significant potential in elimination of harmful effects of environmental pollution, which means that these minerals may be the crucial factors in prevention of the same pollution. Key words: environmental protection, nonmetalic mineral raw materials, micronization.
1
UVOD
Nemetaline mineralne sirovine su zastupljene u svim podrujima Srbije, od kojih naroito treba naglasiti privredno nedovoljno razvijena podruja. Ta zastupljenost se, meutim, ne odraava i u proizvodnji, koja je orjentisana na dostupnija i od ranije poznata leita. Sirovinska baza, iako nedovoljno istraena, je dala osnov dugogodinjoj proizvodnji, koja za sobom nosi odreenu tradiciju. Ve dugi niz godina postoji proizvodnja kvarcnog peska, keramiko-vatrostalnih glina, magnezita, sirovina za cementnu i graevinsku industriju i dr. Danas meutim, izgraeni pogoni preraivake industrije nisu uloili dovoljno sredstava za osiguranje dovoljnih rezervi kvalitetne sirovine, a time i nesmetani rad rudarske proizvodnje. Sve se ovo odrazilo na kvalitet i obim proizvodnje, a naroito poslednjih deset godina. U tabeli 1 dat je pregled nemetalinih mineralnih sirovina u Srbiji, kao i pregled nemetalinih mineralnih sirovina koje su nedovoljno istraene ili su kod nas nepoznate.
124
Tabela 1. Pregled nemetalinih mineralnih sirovina u Srbiji

Nemetaline mineralne sirovine van eksploatacije Nemetaline mineralne sirovine u (stalnoj/povremenoj) eksploat. i u pripremi za eksploataciju Apatit (metafosforit) Barit Bentoniti Cementni, laporci Dijatomit Dolomiti Ekspandirajue gline Feldspati Gips i anhidrit Hrizotil-azbest Kaolini Keramike i vatrostalne gline Krenjaci Kreda (jezerska) Kvarcni pesak Liskuni (muskovit) Nedovoljno nemetaline sirovine istraene mineralne Nepoznate nemetal. mineralne sirovine Amfibol-azbesti Beli boksit Brom Dijamant Flogopit Fosforiti Kamena so Kalijumove i mag.soli Korund i mirgla Optiki fluorit Optiki kalcit Pirofilit Plovuac Samorodni sumpor Stroncijanit i celestin Vulkanski pepeo
Al-silikati-alunit Alunit Borati Drago, poludrago i ukrasno kamenje Granati Grafit Jod Krovni kriljci Perlit Piezooptiki kvarc Prirodni mineralni pigmenti Sileks Stene za petrolurgiju Stene za staklo i keramiku Vermikulit Vulkanska ljaka
Za svetsku mineralnu ekonomiju nemetalinih mineralnih sirovina, karakteristino je da: proizvodnja i potronja veeg broja nemetalinih mineralnih sirovina permanentno raste, to je naroito karakteristino za tehniki i arhitektonski kamen, razliite vrste glina (kaolinske, ilitske, montmorionitske, bentonitske, keramike, vatrostalne, peskove, cementne sirovine, a takoe i za jedan broj nemetala kao to su magneziti, fluoriti, bariti i dr.) savremene tehnologije zahtevaju sve kvalitetnije nemetaline mineralne sirovine, to se kod pojedinih nemetala (npr. glina za keramiku industriju) reava na taj nain to se kombinuju sirovine iz vie leita da bi se dobila optimalna ulazna sirovina, ali zahteva dodatne napore u sferi istraivanja i pripreme mineralnih sirovina (mikronizirajue mlevenje); proizvodnja i potronja novih i netradicionalnih nemetalinih mineralnih sirovina raste, u okviru kojih su najkarakteristinije: brucit, feldspatoidi, glaukonit, olivinski livaki peskovi, poligorskitske i sepiolitske gline, porculanski kamen, sitnoljuspasti muskovit, glaukonit; se brojne nemetaline mineralne sirovine uspeno koriste u zatiti ivotne sredine (krenjaci-kre, zeolit, razliite vrste glina, kvarcni i glaukonitski peskovi, dijatomiti); se vei broj nemetalinih mineralnih sirovina, u sirovom ili preraenom stanju (fosforiti, apatiti, krenjaci, K-soli, treset i dr.), koriste u brojnim oblastima poljoprivrede (ratarstvo, voarstvo, stoarstvo, ribarstvo i dr.) i njihova primena e permanentno rasti u skladu sa potrebama oveanstva, posebno nerazvijenog dela sveta, za hranom [1].
125
MIKRONIZIRAJUE MLEVENJE NEMETALINIH MINERALNIH SIROVINA
Proces mikronizirajueg mlevenja ima namenu da samelje mineralnu sirovinu do estica krupnoe za prahove i tako je pripremi za direktnu primenu ili za dalju tehnoloku preradu. Proces mikronizirajueg mlevenja se, uglavnom, primenjuje za mlevenje mineralnih sirovina koje su prethodno ve usitnjavane, drobljenjem i standardnim mlevenjem. Danas se naroita panja poklanja uinku mlinova za mikronizirajue mlevenje, tj. ceni kotanja mikroniziranog proizvoda, pogotovu ako je mineralna sirovina male vrednosti. Meutim, u poslednje vreme sve mikronizirane mineralne sirovine, a posebno nemetaline mineralne sirovine imaju trinu vrednost. Prilikom mikronizirajueg mlevenja nemetalinih mineralnih sirovina, posebna panja se poklanja sledeim osnovnim parametrima kvaliteta proizvoda: procentualnom sadraju pojedinih klasa krupnoe, specifinoj povrini, srednjem preniku estice i hemijskim i mineralokim karakteristikama. Pored krupnoe, kao osnovnog parametra kvaliteta proizvoda mikronizorajueg mlevenja, neophodno je spomenuti i ostale veoma vane parametre: zapreminsku masu, homogenizaciju sposobnost lebdenja, povrinsku aktivnost, oblik estica, optika svojstva, itd. Navedeni parametri kvaliteta proizvoda mikronizirajueg mlevenja zavise od fiziko-mehanikih, hemijskih i mineralokih osobina polaznih sirovina, kao to su: struktura, tekstura, otpornost, plastinost, tronost, tvrdina, abrazivnost, upljikavost, elestinost, lepljivost i sl. [2-6].
DIREKTNI ZAGAIVAI IVOTNE SREDINE
Nemetaline mineralne sirovine ili industrijski minerali kako se nazivaju u industrijskim zemljama, predstavljaju znaajan potencijal u saniranju tetnih posledica zagaenja ivotne sredine, ali isto tako i jedan od presudnih faktora u spreavanju tog istog zagaenja. U modernom svetu u direktne zagaivae ivotne sredine spadaju: nuklearne i termoelektrane, hemijska sredstva u poljoprivredi, preraivaka industrija, sagorevanje uglja u zimskom periodu, motori sa unutranjim sagorevanjem, ratna dejstva. To se lepo moe ilustrovati na primeru termoelektrana. Proizvodnja elektrine energije u termoelektranama naruava i zagauje ivotnu sredinu na nekoliko naina: degradiranjem obradivog zemljita, premetanjem toka reka, ruenjem naselja, formiranjem velikih odlagalita jalovine, obrazovanjem pepelita, emitovanjem tetnih materija u atmosferu, vodene tokove i tlo. Kompleksan pristup problemu zagaenja izazvanog proizvodnjom elektrine energije u termoelektranama ne svodi se samo na redovno odravanje i zamenu filtera, oroavanje pepelita, rekultivaciju i revitalizaciju jalovita, ve pre svega na racionalno troenje elektrine energije, pri emu je najbitnije sledee: smanjenje specifine potronje elektrine energije u industriji (po jedinici proizvoda), smanjenje potronje elektrine energije za zagrevanje stambenih i radnih prostorija, smanjenje gubitaka u transportu energije, iskorienja bar dela ''jalovine'' (koja najee to i nije) iz leita uglja, kao i produkata sagorevanja uglja. Pored ekolokih efekata nisu zanemarljivi ni ekonomski efekti. Primera radi, proseni trokovi rekultivacije jednog hektara pepelita procenjuje se na oko 10.000 evra, dok se iskorienjem bar dela nemetalinih mineralnih sirovina iz leita uglja moe ostvariti prihod od nekoliko stotina hiljada evra. Odgovarajuom primenom razliitih
126
mikroniziranih nemetalinih mineralnih sirovina moe se u velikoj meri uticati na smanjenje tetnog dejstva privrednog razvoja na ivotnu sredinu, ukoliko se na nivou drave usvoji i sprovodi kompleksan pristup zatiti ivotne sredine. Pod kompleksnim pristupom zatite ivotne sredine podrazumeva se ne samo saniranje naruene ivotne sredine, ve pre svega preventiva svih vidova zagaenja. Jasno je da je spreavanje naruavanja i zagaenja ivotne sredine, kad god je to mogue, mnogo jeftinije nego uklanjanje njihovih posledica.
PRIMENA NEMETALINIH MINERALNIH SIROVINA U ZATITI IVOTNE SREDINE
Najvei znaaj za kompleksnu zatitu ivotne sredine imaju nemetaline mineralne sirovine i to u: graevinskoj industriji, poljoprivredi i kao adsorbent tetnih materija. Primenom nemetalinih mineralnih sirovina u graevinskoj industriji postie se nekoliko ciljeva: proizvodnjom termoizolacionih graevinskih elemenata, kako od prirodnih (jalovina iz leita ugljeva), tako i od tehnogenih mineralnih sirovina (raznih pepela, ljaka i dr.), postiu se maksimalni efekti-utede elektrine energije. Bolje termoizolacione osobine materijala sa sobom povlae smanjenje potronje uglja u termoelektranama, i smanjenje degradacije obradivog zemljita, manje povrine pod jalovitem i pepelitem, a o ekonomskim efektima i da ne priamo. Proizvodnja klasinih graevinskih elemenata je slinog efekta, ali bez utede elektrine energije. Korienjem jalovinskih materijala i tehnogenih sirovina u cementnoj industriji mogue je postii skoro bezotpadnu tehnologiju. U poljoprivredi : ratarstvu (za kalcinisanje i popravljanje strukture zemljita, odravanje vlanosti zemljita, adsorpciji pesticida iz zemljita, rekultivaciji), prizvodnji stone hrane i koncentrata, pljoprivredno-hemijskoj industriji (kao punila pesticida), stoarstvu (ishrana, preiavanje voda, higijenske prostirke za stoku i dr.), prehrambenoj industriji (preiavanje raznih tenosti, uvanje i pakovanje namirnica, transport). U poljoprivredi se koriste sledee nemetaline mineralne sirovine: karbonatne stene, fosfati, paligoritske i sepiolitske gline, pepeli termoelektrana, glaukonit, siliciti, talk-magnezit, treset-vivijaniti, visokokalijske magmatske stene, vermikulit i zeolit. Treba naglasiti da naa zemlja raspolae znaajnom sirovinskom bazom za dobar deo navedenih sirovina. Kao adsorbenti razliitih tetnih materija koriste se zeoliti, bentoniti, sepiolitske gline, siliciti (dijatomit, trepel, opoka i dr.) U poslednjih desetak godina velika panja posveena je upravo mikroniziranim nemetalinim mineralnim sirovinama, koje se koriste pre svega kao adsorbenti tetnih materija, jer pruaju mogunost ublaavanja postojeih ekolokih problema. Principijelna ema procesa mikronizacije ekolokih mineralnih sirovina prikazana je na slici 1.
127
2 1
[EMA TEHNOLO[KOG PROCESA POSTROJENJA ZA MIKRONIZACIJU EKOLO[KIH MINERALNIH SIROVINA
Prilog 1.
14 16
29 30
20 19 21
24
5 6 9 7 10 8 33
LEGENDA 1. Nepokretna re{etka 2. Prijemni bunker 3. Klatni dodava~ 4. ^eljusna drobilica 5. Transportna traka 6. Drobilica sa ~eki}ima 7. Transportna traka 8. Transportna traka 9. Proto~ni bunker 10. Vibracioni dodava~ 11. Rotaciona su{ara 12. Pu`ni transporter 13. Elevator 14. Transportna traka 15. Bunker 16. Vibraciono sito 17. Trakasti dodava~ 18. Mlin sa kuglama 19. Elevator 20. Pu`ni transporter
Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3
25 27
31 11
13 15 12 22 26 28 32 17
31. Pu`ni transporter 32. Transpotrna traka 33. Vilju{kar
14
21. Vazdu{ni separator 22. Pu`ni transporter 23. Mlin sa kuglama 24. Elevator 25. Vazdu{ni separator 26. Pu`ni transporter 27. Pu`ni transporter 28. Ma{ina za pakovanje 29. Vre}asti filter 30. Ventilator
18
23
Slika 1. Principijelna ema procesa mikronizacije ekolokih mineralnih sirovina

ZAKLJUAK
Nemetaline mineralne sirovine ili industrijski minerali kako se nazivaju u razvijenim industrijskim zemljama (kojima pripadaju i ekoloke mineralne sirovine o kojima je ovde bilo rei) predstavljaju znaajan ekonomski potencijal ako se njihovom istraivanju, eksploataciji, preradi i izuavanju njihove primene posveti odgovarajua panja. U svetu se proizvodnji nemetalinih mineralnih sirovina (industrijskih minerala) poklanja velika panja. Ukupna svetska proizvodnja ovih sirovina iznosi oko 25 milijardi tona godinje. U industrijski razvijenim zemljama primenjuju se najsavremenije metode obuke kadrova uz primenu sofisticirane opreme za istraivanja, kao i primenu svih dostignua savremenih informacionih tehnologija. U Evropi je najvei deo kapaciteta u ljudstvu i laboratorijama angaovan na valorizaciji tehnogenih mineralnih sirovina, recikliranju otpada, pripremi ekolokih mineralnih sirovina u sprezi sa preiavanjem otpadnih voda, zatim razvoju biotehnologija i jednim delom na novim materijalima. Rezultati koji se ostvaruju su u skladu sa uloenim sredstvima u ovu oblast. Istraivanja koja su vrena u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina poslednjih nekoliko godina dala su rezultate koji se mogu primeniti u praksi. Nama ostaje da ulaemo napore da se u ovoj oblasti to vie pribliimo industrijski razvijenim zemljama a to moemo ostvariti kroz istraivaki rad, obrazovni rad i zakonsku regularivu koja omoguava investiciona ulaganja u ovu oblast.
128
LITERATURA
[1] [2] [2] [3] [4] [5] [6] [7] Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010.god., Arhiva ITNMS, 2002.god. Ljubia Andri: ''Istraivanje kinetike suve mikronizacije liskuna u ultra centrifugalnim mlinovima sa perifernom putanjom usitnjavanja'', Magistarska teza, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd, 1993. Nedeljko Magdalinovi: ''Usitnjavanje i klasiranje'', Nauka, Beograd, 1999. Nadeda ali: ''Teorijski osnovi pripreme mineralnih sirovina'', Rudarskogeoloki fakultet, Beograd, 1990. Milan Petrov: ''''Istraivanje kinetike suve mikronizacije kalcita u ultra centrifugalnim mlinovima sa perifernom putanjom usitnjavanja'', Magistarska teza, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd, 1993. Sinia Miloevi, Ljubia Andri i dr.: ''Domae nemetaline mineralne sirovine za primenu u privredi'', ITNMS, Beograd, 1998. Boidar Brankovi, Ljubia Andri, Slobodan Golubovi, Velimir Antanackovi: ''Pokretna postrojenja za recikliranje graevinskog otpadnog materijala'', ITNMS, Beograd, 2002. Ljubia Andri, Jantar grupa, Projekat: ''Izrada baze podataka o leitima ekolokih mineralnih sirovina Srbije sa mogunou primene'', Beograd, 2002, s.5-8.
129
RECIKLAA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM

Maja orevi, Milan Trumi Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru e-mail: mtrumic@tf.bor.ac.yu
IZVOD: Pranje i flotacija su dva najslinija naina za uklanjanje mastila sa povrine papira. Pranje i flotacija se obino koriste u kombinaciji da bi se selektivno otklonile estice to tipu i veliini. Pranje podrazumeva ispiranje pulpe, esto dodatkom deinking hemikalija, i njihovim odvoenjem iz sistema. Ovaj metod je najefikasniji pri uklanjanju veoma malih estica (ispod 30m), posebno ako su one hidrofilne.Deinking flotacija obuhvata uklanjanje mastila i drugih neistoca uvoenjem vazduha u pulpu uz prisustvo deinking hemikalija. Ovaj metod je najboji za uklanjanje hidrofobnih estica, koje e se pripojiti za vazdune mehurie. Flotacijom se uklanjaju neto vee estice nego pranjem papira, u opsegu od 10m do 250m. Neki flotacioni sistemi mogu ukloniti i estice do 500m. Kljune rei: novine, reciklaa, deinking flotacija ABSTRACT: Wash deinking and flotation deinking are the two most common ways of removing ink from recycled fibers. The two are often used in combination, in order to remove a broad range of particle types and sizes. Wash deinking involves rinsing the pulp, often in the presence of deinking chemicals, and subsequently dewatering it. This method is most efficient at removing very small (below 30m) particles, especially if they are hydrophilic. Flotation deinking involves removing ink and other contaminants by bubbling air through the pulp in the presence of deinking chemicals. This method is best for removing hydrophobic particles, which will preferentially attach themselves to the bubbles. Flotation removes somewhat larger particles than washing, typically in the size range of 10m to 250m. Some flotation systems can even remove particles up to 500 m in diameter. Key words: Newspaper, recycling, deinking flotation
UVOD
Proces koji preovladava u reciklai starog papira je deinking flotacija. Osnovni princip hemijskog deinkinga ukljuuje aktivnost disperganata koji odvajaju hidrofobne estice mastila i kolektora koji doprinose pripajanju mehuria vazduha za estice mastila. Kao kolektori koriste se sapuni masnih kiselina dugog lanca. Topljivi sapuni natrijuma prevode se u netopljive sapune kalcijuma u skladu sa uspenim skupljanjem estica mastila, da bi nastali mikroprecipitati mastila i sapuna koji e se udruiti s mehuriima vazduha. estice boje se tako skupljaju i flotiraju na povrinu gde se izdvajaju u obliku pene2.
Materijal i metod rada
U istraivanjima su koriene dnevne novine iseckane na rezanca radi reprezentativnosti uzorka. Za reciklau istih je korien hemijski deinking postupak. U analizi je korieno 11g uzorka-novina, dodate su hemikalije za deinking (1%NaOH,
130
1%Na2SiO3, 0,4%povrinsko aktivne supstance, kolektor-oleinska kiselina, penua) i voda. Joni kalcijuma se koriste kao aktivator, za adsorpciju anjonskih kolektora kao i oleinska kiselina. Gustina pulpe je 5% vrstog u pripremi i 0,5% vrstog u flotaciji. Posebno je izvreno pripremanje tene faze: voda, vodeno staklo i natrijum hidroksid radi podeavanja ph vrednosti na 8,5; 10,3; 12,1. Kontrola ph vrednosti vrena je pomou ph-metra, tipa MA 5705 Iskra Kranj sa kombinovanom elektrodom, tip Sentix 50. Za badarenje ph-metra korien je puferski rastvor ija ph vrednost na temperaturi 25C iznosi 9,18. Sa tako pripremljenom tenom fazom prelivena je vrsta faza nakon ega je usledilo petnaestominutno meanje u mealici. Tako pripremljen uzorak ostavljen je da ostoji 24 asa, uz dodatak 100ml vode, kako bi vlakna celuloze nabubrela i time olakala uklanjanje mastila. Nakon tog vremenskog perioda pulpa se razblauje na 0,5% vrstog. Temperatura pulpe je 20C. Tada je usledilo dodavanje reagenasa i kondicioniranje 3min. Flotiranje je 17min. Svi eksperimenti flotiranja vreni su u laboratorijskoj flotacijskoj maini tipa Denver DR-12, zapremine elije 2,2 l engleskog proizvoaa. Broj obrtaja rotora je 1250 min-1. Opiti su raeni na temperaturi pulpe od 20C. Da bi se izmerila belina pulpe, ista se filtrira na filter papiru a isfiltrirana masa sui 8h na 50C. Belina je merena pomou svetlomera, kojim je odreivano osvetljenje, odnosno, procenat odbijanja plave svetlosti od uzoraka na talasnoj duini 452nm, prema standardu Tappi T 4523. Da bi se odredila zaprljanost papira vrena je analiza uzoraka pomou Image Analyzer-a Version1.25 2006 MeeSoft (Advanced image editing, enhancement and analysis software)4, kojim je odreivan broj crnih taaka mastila po jedinici povrine. Tehnoloka ema flotiranja data je na slici 1.Rezultati istraivanja prikazani su u tabeli 1
voda-water 1%NaOH 1%Na2SiO3 Uzorak-Sample 11g novina 11g newspapers voda-water konc.-conc.5% Dezintegracija Desitegration vreme-time 15min Temp. 20C 0,4%povr. aktivne sups.-surface active subst. oleinska kiselina-oleic acid penua-froter Kondicioniranje Flotacija-Flotation Pulping konc.-conc.0,5% vreme-time 3min vreme-time 17min Temp. 20C
List nainjen od vlakanca nakon reciklae Sheet made from fibers after the recycling process
List nainjen od pene
Slika 1 - ematski prikaz toka reciklae
Sheet made from the foam
Rezultati rada Belina belog odnosno netampanog papira je 45,81%, a zaprljanost 0,058
131
Slika 3- uzorak netampanog papira primenom Image Analyzera Tabela 1 -Rezultati laboratorijskih listova nakon dezintegracije i flotacije
Belina nakon dezintegracije B,% 41,81 41,98 40,50 Zaprljanje nakon dezintegracije , 2,423 2,506 2,379 Belina nakon flotacije B,% 44,86 44,44 45,81 Zaprljanje nakon flotacije , 0,107 0,043 0,040
Slika 2-uzorak netampanog papira
Opit br. 1 2 3
Ph vrednost pulpe 8,5 10,3 12,1
Maseno iskorienje Im,% 94,24 90,00 85,12
4a ) nakon dezintegracije
5a) nakon dezintegracije
4b) nakon flotacije
5b) nakon flotacije
4c) jalovina
Slika 4-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=8,5 Slika 5-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=8,5 primenom Image Analyzera
6b) nakon flotacije
7b)nakon flotacije
6c) jalovina
132
Slika 6-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=10,3 Slika 7-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=10,3 primenom Image Analyzera
8b) nakon flotacije
9b)nakon flotacije
8c) jalovina
Slika 8-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=12,1 Slika 9-uzorci eksperimenata nakon dezintegracije(a) i flotacije(b) pri ph=12,1 primenom Image Analyzera Na grafiku 1 data je promena beline u odnosu na promenu ph vrednosti.
Grafik 1-grafiki prikaz beline u zavisnosti od ph vrednosti

%,belina-brightnes
48 46 44 42 40 38 36 opit br1-ph=8.50 opit br2-ph=10.3 opit br3-ph=12.1 45.81 45.81 45.81 45.81
44.86
44.44
41.81
41.98 40.5
belina netampanog papira-edge brightness belina nakon dezintegracije-brightness after pulping belina nakon flotacije-brightness after flotation
ZAKLJUAK
Iz tabele 1 se moe videti da sa porastom ph vrednosti dolazi do smanjivanja masenog iskorienja za 5%. Belina uzoraka nakon dezintegracije sa porastom ph vrednosti se neznatno menja, a zaprljanje istih je priblino isto to ukazuje na reprezentativnost uzoraka. Efikasnost deinking flotacije esto je asocijacija na
133
odreivanje beline, odnosno vea efikasnost-vea belina. Finalna belina posle flotacije je uzeta kao merilo deinking flotacije. U opitu br1, pri ph vrednosti 8,5 belina nakon flotacije iznosila je 44,86% a belina poetnog netampanog papira 45,81%, pa je gubitak beline 2,12%. Zaprljanje ovako dobijenog papira je 0,107, a zaprljanje netampanog papira je 0,058. U opitu br2 pri ph vrednosti 10,3 gubitak beline je 3,08% ali je zaprljanje manje u odnosu na netampani papir i iznosi 0,043. U prvom opitu se postiglo najvee maseno iskorienje, bolja belina uzorka, odnosno manji je gubitak beline ali je zaprljanje vee to se moglo i vuzuelno uoiti. U opitu br3 pri ph vrednosti 12,1 belina dobijenog i netampanog papira je ista i iznosi 45,81%, a zaprnjanje manje u odnosu na netampani papir i iznosi 0,040. U ovom opitu maseno iskorienje je najmanje i iznosi 85,12%, meutim dobijena je vrednost traene beline netampanog papira. U ovom opitu je primeeno blago utilo papira koje je rezultat izlaganja vlakana visokoj alkalnoj sredini. Uprkos pojavi utila u ovom opitu je zabeleena i najvea vrednost beline to sugerie da pojava uenja, obojenja papira nema negativni efekat na finalnu belinu. utilo papira se moe otkloniti beljenjem vlakana dodatkom hemikalija za izbeljivanje to nije bila tema ovog rada.
LITERATURA
1. The Effect of Electrohydraulic Discharge on Flotation Deinking Efficiency 2. Chemical deinking of prints obtained by non-impact printing- Faculty of Graphic Arts, University of Zagreb 3. Brightness of pulp, paper and paperboard (directional reflectance at 457 nm) - T 452 4. http://meesoft.logicnet.dk/
134
RECIKLAA PAPIRA PRIMENOM FLOTACIJSKIH METODA KONCENTRACIJE RECYCLING PAPER USING DEINKING FLOTATION PROCESS
Milan Trumi, Sneana Baji Tehniki Fakultet u Boru V.J. 12, 19210 Bor
IZVOD: Zbog izmenjene tehnologije tampanja i poveanja upotrebe recikliranih proizvoda u industriji papira , znaaj flotiranja tonera raste naroito u proteklih nekoliko godina. Takozvana "deinking" flotacija je danas , u svetu, u industriji papira, dominantni proces koji se koristi za uklanjanje tonera sa preraenog papira. Ovaj rad se usredsreuje na uklanjanje mastila flotacijom. U cilju predstavljanja uspeha uklanjanja mastila sa preraenog papira , svi radni uslovi korieni u eksperimentima bili su tipini radni uslovi. Kljune rei: Reciklaa papira, flotacijski proces, odmastiljavanje ABSTRACT: Because of changed printing technologies and increased recycling quotas in the paper industry, demands on flotation deinking have increased considerably, particularly in the last few years. Today, in the paper industry, flotation deinking is the dominating process worldwide for the removal of printing inks from recovered paper. The focus of this paper will be the deinking flotation process. In intention to represent the success of removal inks from the recovered paper, all operating conditions used in experiments were to be typical operating conditions. Key words: Paper recycling, flotation process, deinking
UVOD
Reciklirati znai nalaziti, sakupiti, preraditi, prodati i na kraju iskoristiti materiju, koju bi inae bacili kao nekorisnu. Vraanjem reciklirane materije na ponovno korienje, zatvara se krug reciklae. Proces koji bez sumnje vlada u reciklai starog papira , tzv. "deinking" flotacija, u naoj zemlji nije izuavan. Ovaj rad predstavlja poetak izuavanja ove tehnologije prerade otpadnog papira na naim prostorima.
PRIKAZ REZULTATA ISTRAIVANJA
Uzorak koji je upotrebljen za laboratorijske eksperimente flotiranja je list hartije, veliine A4, sa tampom uraenom na laserskom tampau. Eksperimenti su se sastojali iz dva dela. Prvi deo bio je priprema pulpe za flotiranje koja se odvijala 24 sata pre flotiranja. Sadraj vrstog u pulpi u ovoj fazi eksperimenata bio je 9%(1, 2, 3, 4). Drugi deo eksperimenata sastojao se od etiri serije opita flotiranja. Usvojen je sadraj vrstog od 1% u prvoj i drugoj seriji eksperimenata i pH 8,5 i 10,5 i od 2% u treoj i etvrtoj seriji eksperimenata flotiranja i pH 8,5 i 10,5(1, 2, 4). Tena faza pripremnog eksperimenta sastojala se od vode, vodonik peroksida i vodenog stakla(1, 2, 4). Podeavanje pH pulpe postizano je uz pomo natrijum hidroksida. Nakon usitnjavanja vrste faze i zagrevanja tene (2., 3, 5, 6), usledilo je njihovo meanje.
135
Zatim sledi razblaenje pulpe na 1-2 % vrstog (1, 2, 4) i dodavanje kolektora (2, 3) i kalcijum hlorida (2). Vreme kondicioniranja je obino 2 min, nakon ega se dodaje penua i tada poinje flotiranje.(7) Svi eksperimenti flotiranja vreni su u laboratorijskoj flotacijskoj maini tipa "Denver DR12", pri temperaturi pulpe od 30 0 C(2, 4, 8, 9). U opitima flotiranja odreena je kinetika flotiranja pri promeni pH i sadraju vrstog u toku flotiranja. Sa promenom vrednosti pH i sadraja vrste faze u pulpi tokom eksperimenata flotiranja, dolo se do zakljuka, vizuelnim putem, da postoje bitne razlike izmeu oporavljenog papira dobijenog u serijama ponaosob. Analiza uzoraka svih serija vrena je pomou "image analizer"-a(10), kojim je odreivan broj crnih taaka tonera po jedinici povrine papira, i pomou svetlomera, kojim je odreivano osvetljenje, odnosno, vrednost odbijene svetlosti. Uzorci ulaza, koncentrata tj. oienog papira, i jalovine odnosno odbaenog tonera, slikani su i u ovom radu bie prikazani samo tipini uzorci. Na slikama 2.1. prikazani su uzorci eksperimenta flotiranja sa manjim sadrajem vrstog i manjim pH vrednostima, nakon isteka desetog vremena flotiranja. Ovi eksperimenti dali su najbolje rezultate po pitanju osvetljenja i zaprljanosti i imali su najvie vrednosti efikasnosti uklanjanja, meutim iskorienje mase papira u ovim eksperimentima je najnie.
2.1. a) Ulaz 2.1. b) Jalovina 2.1. c) Koncentrat Slika 2.1. Slike uzoraka eksperimenta flotiranja sa 1% vrstog i pH 8.5 nakon 10 minuta flotiranja
2.2. a) Ulaz 2.2. b) Jalovina 2.2. c) Koncentrat Slika 2.2. Slike uzoraka eksperimenta 2.1. sa primenom "image analyzer"- a
Na narednim slikama prikazani su uzorci eksperimenata flotiranja sa veim sadrajem vrstog i manjim pH vrednostima, nakon isteka drugog minuta flotiranja. Dati
136
uslovi doveli su do znatno manjih vrednosti zaprljanosti u odnosu na prethodno navedene eksperimente, do veeg iskorienja mase papira i do veoma bliskih vrednosti efikasnosti uklanjanja u odnosu na prethodno navedeni eksperiment, sa vremenom flotiranja od 2 minuta. Manje su vrednosti osvetljenja.
Naredni eksperiment iji su uzorci prikazani na slici 2.5. dao je daleko loije rezultate od ostalih. Vrednosti zaprljanosti i osvetljenja preienog papira su pod datim uslovima flotiranja najnie.
137
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 5 VREME FLOTIRANJA (min)
I SERIJA II SERIJA III SERIJA IV SERIJA
10
100 99 98 97 96 95 94 93 92 91 90 0 5 VREME FLOTIRANJA (MIN)

I SERIJA II SERIJA III SERIJA IV SERIJ
ISKORIENJE MASE (%)
OSVETLJENJE (%)
10
Slika 2.7. Uticaj promene vrednosti pH i sadraja vrstog na iskorienje mase papira
Slika 2.8. Uticaj promene vrednosti pH i sadraja vrstog na osvetljenje
7 6 ZAPRLJANOST () 5 4 3 2 1 0 0 2 5 10 VREME FLOTIRANJA (m in)
EFIKASNOST UKLANJANJA (%)i
100,00 80,00 60,00 40,00 20,00 0,00 2 5 10 VREME FLOTIRANJA (MIN)
II
III
IV
II
III
IV
Slika 2.9. Uticaj promene vrednosti pH i sadraja vrstog na zaprljanost
Slika 2.10. Uticaj promene pH vrednosti i sadraja na efolastmp uklanjanja tonera
138
ZAKLJUAK
Laboratorijska istraivanja primene flotacijske koncentracije u uklanjanju tonera sa visoko kvalitetnog papira, dala ja neoekivane rezultate u pogledu iskorienja papira i u pogledu kvaliteta istog. Za uspeh odabranog "deinking" procesa izuzetno su vane upotrebljene hemijske supstance, njihova koncentracija, pH vrednost, temperatura ali i tip flotacione elije, njene osobine kao to su veliina, broj i koliina mehuria vazduha. Najvee iskorienje mase postiglo se pri radnim uslovima druge serije, i iznosi 82,82 %, nakon isteka desetog minuta flotiranja. Sa porastom pH vrednosti, vee je iskorienje mase, ali je nii kvalitet po pitanju osvetljenja i zaprljanosti. Izmeu petog i desetog minuta flotiranja moe se uoiti zanemarljiv gubitak mase papira, a znatno uklanjanje tonera. Gubitak vrste faze mora biti to je mogue nii radi ekonomine prerade flotacijom. Posmatranjem rezultata laboratorijskih eksperimenata sa veim sadrajem vrste faze od 2 %, uoava se manji gubitak mase papira, ali je i kvalitet koncentrata nii. Najloiji rezultati po pitanju kvaliteta dobijeni su pri viim vrednostima pH i veem sadraju vrstog. Ovaj rad je pokazao da se bolji rezultati uklanjanja estica tonera postiu pri vrednosti pH 8.5 i sadraju vrstog od 2% u prvih dva minuta flotiranja, dok su konani rezultati po isteku desetog minuta flotiranja najbolji u eksperimentima raenim sa 1% vrstog u toku flotiranja papira. Najbolje osvetljenje koncentrata postiglo se pri sadraju vrstog u toku flotiranja od 1 % i pH 8.5. U flotacijskoj pulpi, kako pokazuju rezultati istraivanja, ostaju estice tonera koje su povezane sa vlaknima celuloze i ine tonervlakno agregate. U toku izvoenja eksperimenata, primeeno je da sa poveanjem koncentracije kalcijumovih jona u pulpi, dolazi do formiranja agregata tonera i do njihovog efikasnijeg uklanjanja. Pri poveanju pH vrednosti ve nakon pH 9 uoava se deprimiranje estica tonera. Shodno prethodnim konstatacijama tampani ve upotrebljen papir predstavlja jeftinu sirovinu za dobijanje visokokvalitetnog novog papira. Postignuti rezultati ne trebaju se posmatrati kao krajnji ali ukazuju na mogunost reciklae papira primenom flotacijskih metoda koncentracije. Uz nastavak istraivanja proces flotacijske koncentracije moe se primeniti na datu sirovinu i u industrijskim uslovima.
LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Z. Bolana, D. Agi, I. Bolana,"Kemijski deinking otisaka iz non-impact tiska", Izvorni znanstveni rad; 18-03-2003 ; Jimmy Pauck i profesor Jeremy Marsh, "The role of sodium silicate in the flotation deinking of newsprint at Mondi Merebank ", TAPPSA Journal R. Daniel Haynes "Evaluation Of Deinking Chemicals Based On Ink Removal And Water Quality Using Lock Cycle Testing" , Eka Chemicals, Inc. Recycled Fiber Chemicals Division Marietta, GA 30062 USA R. Daniel Haynes, "Seven Years of Mill Surveys for Newsprint Deinking " Eka Chemicals 1775 West Oak Commons Court Marietta, GA 30062, Email:Danny.haynes@ekachem.com www.genchem.com
139
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 6. Said Abubakr, Ph.D; David Bormett, "Pilot testing and recycling evaluation of newly developed environmentally benign pressure sensitive adhesives", USDA Forest Service, Forest Products Laboratory1 ; Madison. Wisconsin 7. Professor Richard Venditti, "Flotation Deinking of Copy Paper" , Odeljenje Za Nauku O umama i Papirima, Raleigh NC 27695-8005, Email: richard_venditti@ncsu.edu. 8. Roland McKinney, "A better insight could help flotation technology take off", Fiber Research Consultants, 2004 9. Francois Julien Saint Amand, "Hydrodynamics of deinking flotation", International Journal of Mineral Processing , 1998 10. MeeSoft, Image Analyzer, verzija 1.21 2004. Michael Vinther, http://meesoft.logicnet.dk.
140
FLOTACIJSKA SEPARACIJA PVC IZ PVC/PET PLASTINE MEAVINE FLOTATION SEPARATION OF PVC FROM PVC/PET PLASTICS MIXTURE
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Goran Trumi Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, Bor e-mail:mtrumic@tf.bor.ac.yu
IZVOD: U ovom radu,flotacijska separacija polivinil hlorida (PVC) od polietilen tereftalata (PET) je ispitivana. Plastike, koje je nemogue razdvojiti metodama gravitacijskog razdvajanja (zbog priblinih gustina), mogu se razdvojiti flotacijom. Utvreno je da je jak alkalni rastvor, natrijum hidroksid( NaOH), sposoban da razori hidrofobnost polietilen tereftalata (PET) pri emu na hidrofobnost polivinil hlorida (PVC) neznatno utie. Pokazano je da koristei ovu tehnologiju 95-100% iskorienja PET i PVC se moe dobiti u razdvojenim proizvodima iz raznovrsnih PVC/PET meavina. Kljune rei: flotacija,flotacijska separacija ABSTRACT: In this paper, flotation separation of PVC (polyvinyl chloride) from polyethylene terephthalate(PET) was investigated. Plastics, which are not possible to be separation by gravitational methods (because they have almost the same density), can be separation by froth flotation. It was found that strongly alkaline solutions of sodium hydroxide(NaOH) are able to destroy the hydrophobicity of polyethylene terephthalate (PET) whereas the hydrophobicity of polyvinyl chloride (PVC) remains only slightly affected by these solutions. It is demonstrated that using this technology 95-100% recovery of PET and PVC can be achieved in separate products from a variety of PVC/PET mixtures. Key words: flotation,flotation separation
UVOD
Rastui interes za reciklau raznih vrsta otpada dovodi do potrebe za njihovom separacijom.
Slika 1. Proizvodnja plastike 1934-2000
141
Pri separaciji plastike, koja se razlikuje po gustini, poznate su razliite mogunosti njihove gravitacione separacije. Plastike kod kojih je razlika u gustini minimalna, a pri tome imaju gustinu veu od gustine vode, ne postoji mogunost razdvajanja primenom gravitacionih metoda, pa se javlja kao jedna od mogunosti separacije i flotacija. Flotacija je zasnovana na separaciji materijala sa razliitim povrinskim osobinama-na njihovoj hidrofilnosti i hidrofobnosti tj. na njihovoj razliitoj reakciji na kvaenje. Na hidrofobnim esticama se adheruju mehurii, pri emu dolazi do nastanka agregatnih estica mehuria. Flotacija je jedna od separacionih metoda koje se koriste uglavnom kod pripreme ruda, a u zadnje vreme nalazi primenu i kod separacije raznih vrsta otpada.2 Kod flotacije plastike, u poreenju sa flotacijom ruda, ima puno razlika, do kojih dolazi zbog razliitih fizikih osobina plastike i ruda, kao to je:mala zapreminska gustina, mala povrinska energija itd. Najvea razlika izmeu flotacije minerala i plastike je ta, da dok minerali imaju povrinu sa velikom reaktivnou, koja je prikazana visokom energijom, povrinu plastike ine organske estice sa malom energijom.1 Veliina estica plastike koje mogu biti flotirane je vea od veliine estica (zrna) kod flotacije minerala i uglja. Turbulencija tenosti u flotacionoj eliji prouzrokuje cepanje ve adherovanih mehuria sa povrine plastike, zbog ega se poveava primarna gustina agregatnog mehuria, dolazi do sniavanja flotacionog efekta i ak do zaustavljanja flotiranja. Plastika je prirodno hidrofobna, tj. mehurii vazduha imaju afinitet ka povrini u flotacionoj sredini. Ako elimo da pomou flotacije odvojimo pojedine vrste plastike, potrebno je selektivno promeniti povrinske osobine jedne vrste, tj. da jedna od njih postane hidrofilna. Ova selektivna hidrofilizacija (kvaenje vodom) se moe postii na razliite naine:[2] -flotacija tenou sa specifinom vrednou povrinskog napona,tzv. Gama flotacija -selektivno kvaenje plastike nekom adsorbcionom hemikalijom -flotacijom posle selektivnog kvaenje dobijenog fizikom procedurom -selektivna modifikacija povrine plastike hemijskom metodom 1 Sledea znaajna razlika izmeu flotacije minerala i plastike je hidrodinamika flotacione sredine sa veliinom estica plastike, njihovim oblikom i gustinom. Dok je flotaciona veliina mineralnih zrna ispod 0,1 mm, njihova gustina je uglavnom vea od 2 g/cm3 i oblik je izometrijski, kod plastike je oblik flotacionih estica ploast sa odstupanjem do 0,1 mm,pri emu su ostale dimenzije do 1 cm i gustina do 1,4 g/cm3.2,3
MATERIJAL I METOD
Za eksperiment je korien uzorak plastike: PVC(polivinil hlorid) i PET (polietilentereftalat). Korieni PET je bio od pivskih boca(flaa), a PVC od folije za oblaganje jogurtskih boca.U sledeoj tabeli date su karakteristike navedenih vrsta plastike.
142
Tabela broj 1:Karakteristike koriene plastike Tab. 1: Properties of used plastics Plastika PET Gustina[g/cm3] Boja 1.3-1.41 braon Hemikalije upotrebljene za flotacijski test ukljuuju: -NaOH- 4 % i 8% vodeni rastvor -Penua Dawfroth 250
PVC 1.3-1.41 plavo-bela
Za ovaj eksperiment koriena je plastika runo iseckana na ploice veliine 5x5 mm. Uzorci plastike(13 grama od svake vrste) pomeani su sa 173 ml 4% i 8% rastvora NaOH pomou laboratorijske mealice i zagrevani 30 min. Temperatura rastvora NaOH se menjala u zavisnosti od plastike od 20-60oC. Priprema uzoraka je imala za cilj ienje plastike od neistoa (pre svega lepka i etiketa). Uzorak je pregledan na situ veliine 1 mm i detaljno opran tekuom vodom da se odstrani neistoa od eventualno zaostalih papirnih etiketa. Za flotacijske eksperimente koriena je flotacijska laboratorijska maina tipa Denver D12 , zapremine elije 1.3 l sa brojem obrtaja mealice od 1200 min-1. Flotacija se odvijala na temperaturi od 20oC i flotacioni rastvor je inila voda sa dodatkom penuaa Dawfroth (D-250). Proces flotiranja je trajao 5 min. Nakon toga se proizvod sa penom ili bez pene uzimao, prao, suio i odvajao prema boji nakon ega je i izmeren. Na narednim slikama prikazani su polazni uzorci obe vrste plastike za laboratorijski eksperiment.
Slika 2.Uzorak PET Slika broj 3.Uzorak PVC
143
REZULTATI RADA I DISKUSIJA
Dobijeni su sledei rezulatati pri postojeim navedenim uslovima rada.
Iskorienje u plivajuemproizvodu[% ]
Iskorienje u plivajuemproizvodu[ ] %
100
100
98.08 97.70
98.46
99.31
75.00
50
98.99
98.00
50
8.23
6.4
93.23
96.07 40 60
0 20 40 60
0
20
temperatura 4% rastvora NaOH PVC PET
temperatura 8% rastvora NaOH PVC PET
Slika 4. Uticaj temperature 4% rastvora NaOH na korienje (plivajui proizvod)
Slika 5. Uticaj temperature 8% rastvora NaOH na iskorienje (plivajui proizvod)
Korieni uzorci su prirodno hidrofobni, to znai da ih je lako flotirati.Pre selektivne flotacije pojedine vrste plastike, potrebno je obezbediti selektivnu hidrofilizaciju jedne vrste. U ovom sluaju modifikacija je izvedena na PET plastici primenom hemijskih sredstava i promenom temperature. Kod vie temperature u prisustvu NaOH dolazi do hidrolize povrine PET i samim tim do stvaranja karboksilnih vrsta u njegovom sastavu usled ega dolazi do hidrofilizacije povrine. Na slici broj 4 prikazani su rezultati uticaja temperature 4% rastvora NaOH na iskorienje. Na temperaturi od 200C , bez zagrevanja rastvora, iskorienje PVC je visoko i iznosi 99.31%, a iskorienje PET iznosi 98.46 %. Iskorienje PET opada sa poveanjem temperature rastvora i do odvajanja PET od PVC plastike dolazi na temperaturi od 600C na kojoj je iskorienje za PET 6,4%, dok je za PVC iskorienje 98%. Na slici broj 5 prikazani su rezultati uticaja temperature 8% rastvora NaOH na iskorienje. Na 20 0C iskorienje PVC iznosi 97,70%, a za PET 93,23%. Iskorienje PVC je visoko (iznad 95% na sve tri temperature) dok za PET opada sa porastom temperature 8% rastvora . Na 400C sadraj PET iznosi 8,23%, a na 600C samo 0,92%. Bitno je napomenuti da sa porastom temperature rastvora NaOH, menja se i oblik ploica PET plastike, tj. one se deformiu i zadobijaju sferian oblik. Ova pojava se najbolje moe uoiti na uzorcima PET prilikom tretiranja na temperaturi od 600C. Iz ovog proizilazi da priprema ispitivane plastike u rastvorima NaOH ne utie na flotabilnost PVC, dok je znaajno sniava kod PET plastike.Uticaj temperature je znaajan jer sa njenim porastom opada i flotabilnost PET plastike, dok PVC zadrava visoku flotabilnost. Razlika u koncentraciji rastvora NaOH ima najvei uticaj na flotaciju PET na temperaturi od 600C.
144
0.92
ZAKLJUAK
Eksperiment koji je imao za cilj ispitivanje flotabilnosti dve vrste plastike- PVC i PET, pokazao je da efekat depresivnog delovanja na PET plastiku zavisi od temperature i koncentracije rastvora NaOH i da on raste sa porastomi i koncentracije i temperature rastvora NaOH. Oblik i veliina estica, kao i hidrodinamike osobine flotacione sredine su od znaaja za dalja ispitivanja flotabilnosti plastike. Rezultati laboratorijskih testova su podloga za testove industrijskih naina separacije pojedinih vrsta plastike.Znaajan uticaj e imati ispitivanje ekonomske efektivnosti separacionog procesa.
LITERATURA
[1] H. Shen, E. Forssberg., R.P.Pugh,:A review of plastics recycling and the flotation of plastics. Resources,Conversation and Recycling,1999 [2] N.Fraunholcz:Plastics flotation,Ph.D.Thesis,Delft University of Tehnology, The Nedherlands 1997. [3] Martin Sisol, ubica Kozkov , Tom Bakalr : Flotan separcia PET zo zmesi odpadovch plastov PET, PVC a PS , TU v Koiciach, Fakulta Banctva, ekolgie, riadenia a geotechnolgi
145
UTICAJ PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POVRINU TERENA INFLUENCE OF UNDERGROUND COAL MINING TO GROUND SURFACE
Nenad Vuovi, Igor Svrkota Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu
IZVOD: Pri podzemnom nainu otkopavanja ugljenih slojeva, zavisno od primenjene metode, dubine i geometrije leita, dolazi do pojave manjih ili veih deformacija krovine i povrine terena iznad otkopanih delova. Deformacije zemljine povrine mogu degradirati zemljite iznad otkopanih prostora i izazvanih oteenja na objektima infrastrukture podruja, jer domet uticaja otkopanih prostora moe biti znatan. Oteenja zemljine povrine mogu bitno uticati na ekonominost i sigurnost dalje eksploatacije leita. U radu se daje kritiki osvrt na dosadanji nain prognoze uticaja podzemnog otkopavanja na povrinu terena na naim rudnicima uglja, na osnovu dostupne dokumentacije iz JP PEU Resavica. Kljune rei: podzemna eksploatacija uglja, degradacija stenskog masiva, deformacije povrine terena. ABSTRACT: As a consequence of underground coal mining, depending on applied mining method and seam depth and geometry, roof strata and ground surface above mining works suffer specific deformations. Influence area at the ground surface is usually significant, and structural objects inside this area are endangered. Damages on structural objects and ground surface inside influence area are the responsibility of the mines, and these processes might strongly affect economy of the mines and production safety. This paper provides the critical review of former predictions of ground movement process in Serbian underground coal mines, based on available data gained from JP PEU Resavica Coal Company. Key words: underground coal mining, ground degradation, surface deformations.
UVOD
U vreme kada se iz decenije u deceniju, iz godine u godinu, u rudarstvu sve naglaenije postavlja pitanje rezervi svih mineralnih sirovina, svaki rezultat ispitivanja koji doprinosi ekonominosti rada u procesu eksploatacije tih sirovina osnovni je cilj istraivanja u oblasti rudarske nauke. Svakodnevna rudarska praksa potvruje potrebu i znaaj poznavanja, s jedne strane prirodno-geolokih uslova eksploatacije mineralnih sirovina, a s druge strane, uticaja podzemne eksploatacije na povrinu terena. Nedovoljno poznavanje ovih uslova moe znatno oteati eksploataciju, pogotovo kada nastupe tetne posledice na okolni teren i objekte u zoni uticaja rudarskih radova. Uprkos tome, u naim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom su esti ba takvi sluajevi: geoloka i geomehanika istraivanja nedostaju ili su neadekvatna i nepotpuna, a meraka opaanja su nepravovremena i nesistematska. Posledice koje nastaju, kao to su degradacije povrine terena i oteenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova, obino se proglaavaju "viom silom".
146
Ova istraivanja se najee smatraju krajnje sporednom aktivnou u procesu kako projektovanja tako i eksploatacije. Primeuju se u veoj meri tek poto nastupe problemi i kada je, na alost, njihov pozitivan efekat ogranien. Odgovor na pitanje uticaja podzemne eksploatacije uglja na povrinu terena pruaju odgovarajua terenska merenja u duem vremenskom periodu. Njih je potrebno organizovati pre razvoja rudarskih radova, nastaviti u toku radova na otkopavanju i nakon njihovog zavretka, do konane rekultivacije zemljita. Istraivanja su, dakle, usmerena na stalno praenje rudarskih radova, to se postie detaljnim inenjerskogeolokim kartiranjem, kao i raznovrsnim geomehanikim ispitivanjima "in situ", merenjima i osmatranjima. Sva ova praenja neophodno je dopuniti kontinuiranim merakim opaanjima. Kontinuirano praenje procesa pomeranja potkopanog terena i oteenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova zahteva i namee formiranje baze podataka koja bi se stalno dopunjavala novim podacima, koji su rezultat promena u toku eksploatacije leita.
UTICAJ DOSADANJE EKSPLOATACIJE UGLJA NA POMERANJE POTKOPANOG TERENA I OTEENJA OBJEKATA
U cilju prognoze uticaja podzemnog otkopavanja ugljenih slojeva, metodama sa zaruavanjem krovine, potrebno je odrediti granice uticaja podzemnih radova na povrinu terena jo u fazi projektovanja rudnika ili izdavanja koncesije. Za odreivanje ovih granica potrebno je utvrditi tanu geometriju leita, metodu otkopavanja, iskorienje i osiromaenje koje e se pri usvojenoj otkopnoj metodi realizovati, fiziko mehanike i strukturne karakteristike krovine, vrstu i stanje objekata na zemljinoj povri koji e deformacijama biti ugroeni ili e pri ugroavanju izazvati stvaranje novih problema u rudniku.
Slika 1. Izolinije uleganja u zoni uticaja rudarskih radova Teorijska prouavanja ovih pojava najvie se odnose na iznalaenje optimalnih metoda za prognozne proraune geometrijskih karakteristika procesa pomeranja. Do
147
sada je registrovano oko sto takvih metoda, od kojih je sa manjim ili veim uspehom, privremeno ili trajnije, korieno samo dvadeset. U osnovi ovih metoda postoje razliiti pristupi, u smislu da se potkopani masiv posmatra kao elastina, plastina ili kao stohastika sredina. U novije vreme, najveu panju istraivaa i realne rezultate prorauna omoguuje pristup masivu kao radnoj sredini izdeljenoj pukotinama, u kome se pomeranje masiva odvija kao stohastiki proces.
Slika 2. Blok dijagram ulegnua

ANALIZA UTICAJA DOSADANJE EKSPLOATACIJE UGLJA U JP ZA PEU RESAVICA
Analiza uticaja dosadanje eksploatacije uglja u JP za PEU Resavica sprovedena je postupkom sagledavanja celokupnog procesa stvaranja deficita masa rudarskim radovima i odziva okolnog stenskog masiva sa posledicama na objekte na povrini terena na podruju RMU Soko Sokobanja i rudnika uglja Resavskomoravskog ugljenog basena ispod sela Sladaja. Istraivanja koja su do sada sprovedena imala su sledee ciljeve: Definisanje uslova za dalju eksploataciju uglja. Analizu uticaja eksploatacije uglja na objekte na povrini terena. Uvidom u postojeu dokumentaciju i prospekcijom na terenu ustanovili smo da postoji itav niz pitanja koja su sa teorijskog i praktinog aspekta izuavanja procesa pomeranja potkopanog terena jo uvek zamagljena. U cilju definisanja uslova za dalju eksploataciju uglja uraen je niz rudarskih projekata i studija, u okviru kojih je, kao njegov sastavni deo, uraen prognozni proraun uticaja otkopavanja na povrinu terena i deformacije objekata u zoni uticaja rudarskih radova. U projektima i studijama usvojene su pretpostavke o geometrijskim karakteristikama sloja i tehnolokim parametrima otkopne metode i na osnovu njih prognozirane maksimalne vrednosti deformacija koje e se javiti na povrini terena.
148
Granice uticaja podzemnih rudarskih radova na povrinu terena, kao i pojedine zone uticaja, odreene su odgovarajuim uglovnim parametrima. Rudarski projekti obuhvatili su i zahtev za merakim praenjem razvoja deformacija u zoni uticaja rudarskih radova na povrini terena. U tom cilju na povrini terena realizovano je, na pomenutim lokalitetima rudnika, postavljanje odreenog broja profilnih linija sa reperima, po pruanju i padu sloja. Cilj ovih merenja bio je da se iz merenih podataka sraunaju vrednosti uleganja i deformacija i odredi granica uticaja rudarskih radova na povrini terena. Analizom dostupne dokumentacije utvreno je sledee: U tehnikom delu projekta uticaja eksploatacije na deformaciju povrine terena i objekata nije data potpuna prognoza deformacije povrine terena i objekata, kao ni predraunske vrednosti cene kotanja oteenih objekata i merama njihove sanacije. Naime, proraunom su obuhvaena samo vertikalna pomeranja, odnosno uleganja povrine terena, dok deformacije koje se mogu javiti na prirodnim i tehnikim objektima nisu obuhvaene. Samo uleganje nije dovoljno za sagledavanje procesa pomeranja. Ono ukazuje na degradaciju povrine terena koji je zahvaen uticajem rudarskih radova. Za potpunije sagledavanje procesa pomeranja bilo je potrebno sraunati parametre deformacija koje e se javiti na povrini terena i objektima koji se nalaze u zoni uticaja rudarskih radova. Granini uglovi sraunati su pomou empirijskih formula i oni su uzeti za prognozni proraun uleganja i deformacija na povrini terena, a ne uglovi dobijeni na samom rudniku iz rezultata izvrenih merenja. To je gruba greka. Naime, ako se granini uglovi mogu dobiti iz podataka izvrenih merenja na samom rudniku, onda je jedino pravilno da se i uzmu za prognozni proraun na tom leitu. Granini uglovi se raunaju samo ako je to jedini nain da se do njih doe, odnosno ako meraka opaanja na rudniku nisu vrena, pa se ni uglovi ne mogu odrediti iz rezultata merenja. U delu projekta koji se odnosio na zahtev za merakim opaanjem procesa pomeranja terena i oteenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova nisu predviene metode merenja, zahtevana tanost merenja, periodinost merenja i nain obrade rezultata, to nedvosmisleno ukazuje na injenicu da nije bilo pravilnog pristupa pri projektovanju mree za opaanje (tano odreivanje poloaja i rasporeda profilnih linija i repera na njima), ve su ta merenja obavljena najverovatnije na linu inicijativu merake slube rudnika. Zato je neophodno da se postavljena mrea za opaanje dopuni novim reperima, da se jasno definie periodinost merenja, da se povea tanost merenja i postavi standard u smislu obrade rezultata merenja. Sraunate su vrednosti ostvarenih nagiba i dilatacija, ali se one ne mogu uporediti sa prognoznim, jer se ne vidi da li je otkopavanje u tom delu sloja zavreno ili ne. Takoe, nije dato vreme poetka otkopavanja, pa se ne zna da li je nulto merenje izvreno pre poetka otkopavanja, ili su merenja zapoeta kada je proces otkopavanja ve uveliko bio u toku.
ZAHVALNOST
Ovaj rad je nastao kao rezultat istraivanja u okviru projekta 6638A koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije.
149
ZAKLJUAK
Da bi se u svakom trenutku poznavalo stanje procesa pomeranja masiva i oteenja objekata potrebno je sistematski pratiti parametre vezane za uzrok otkopavanje, odnosno vriti merenja u jami, i pratiti parametre vezane za posledicu merenja na povrini. Analizirajui stanja na naim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja moemo zakljuiti da je to normativno nesreena problematika, koja se reava od sluaja do sluaja i nije postavljena kao redovan zadatak rudnikih merenitva. Osnovni cilj je da se po jednom minimalnom programu merenja dobije efekat maksimum, jer to uslovljavaju pre svega veoma nepogodni terenski uslovi za merenje, a donekle i kapacitet rudnikog merenitva. Zbog toga postojee mree za opaanje procesa pomeranja treba dopuniti novim reperima po profilnim linijama a obim merenja postepeno prilagoditi intenzitetu procesa pomeranja.
LITERATURA
1. 2. Patari M., Stojanovi A., Pomeranje potkopanog terena i zatita objekata od rudarskih radova, RGF Beograd, 1994. ordevi, D., Bulatovi, Z., Gani, A.: Uticaj otkopavanja na povrinu terena i zatita prirodnih i vetakih objekata. Jugoslovensko savetovanje sa medunarodnim ueem rudarstvo i zatita ivotne sredine, Beograd, 1996.
150
OTEENJE OBJEKATA NA PODRUJU SELA SLADAJA OD UTICAJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE UGLJA DAMAGES ON STRUCTURAL OBJECTS IN SLADAJA VILLAGE DUE TO UNDERGROUND COAL MINING
Nenad Vuovi, Igor Svrkota Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu
IZVOD: Kao posledica podzemne eksploatacije uglja, iznad rudarskih radova, javljaju se deformacije na povrini terena. Ukoliko se na potkopanom terenu nalaze graevinski objekti, deformacije terena utiu na njihovu stabilnost i moe doi do njihovog oteenja ili ruenja. Ova pojava je stalni pratilac podzemne eksploatacije, a takva situacija javila se i na podruju sela Sladaja, kao posledica otkopavanja dela leita Strmosten u severnom delu Resavsko moravskog ugljenog basena. U radu se razmatra dosadanji tok procesa pomeranja terena i oteenja objekata na ovom podruju, a zatim se predlae i nain kako da rudnik u najveoj moguoj meri umanji tetne posledice podzemne eksploatacije. Kljune rei: oteenje objekata, meraka opaanja, podzemna eksploatacija uglja. ABSTRACT: Deformations of ground surface occur as a consequence of underground coal mining. If the structural objects are situated in such areas, ground movement process affects their stability. This process is an inevitable escort of underground mining. Sladaja village was in the area of influence of Strmosten mine, where the brown coal from Resavsko moravski coal field was extracted. This paper considers the chronology of ground movement process and damaging of structural objects in this area. It also provides the methodology of dealing with this process from the aspect of coal mines. Key words: damages on structural objects, mine surveying, underground coal mining.
UVOD
Selo Sladaja se nalazi na severozapadnom delu leita uglja Strmosten, koji je najseverniji deo Resavsko - moravskog ugljenog basena. U zoni uticaja eksploatacije ovog leita nalazilo se oko 200 objekata. Obzirom da se znatan deo rezervi uglja leita Strmosten nalazio u zatitnom stubu sela Sladaja, odlueno je da se ove rezerve otkopaju, a da se istovremeno prate pomeranja potkopanog terena i eventualna oteenja objekata. U tom smislu, uraena je najpre studija, a zatim i Dopunski rudarski projekat eksploatacije leita u zatitnom stubu sela Sladaja. Otkopavanje ovog dela leita Strmosten otpoelo je 01.03.1979.godine, a prve promene na objektima primeene su krajem 1979.godine. Od tada, sve do dananjih dana, traju problemi koje rudnik, odnosno JP PEU Resavica, ima sa vlasnicima objekata u zoni uticaja podzemnih radova.
POSTUPAK PROGNOZE I PRAENJA OTEENJA OBJEKATA
Na osnovu postojeeg razmetaja povrinskih objekata i oekivanih naruavanja potkopanog terena u vidu uleganja i horizontalnih pomeranja, mogue je prognozirati stepen ugroenosti i oekivana oteenja objekata. Ponaanje objekata u zoni uticaja rudarskih radova i razvoj deformacija na njima neophodno je pratiti merakim
151
opaanjima na samim objektima. Opaanje stabilnosti objekata u zoni uticaja rudarskih radova mora se vriti u skladu sa odreenim programom merenja, koji mora biti sadran u projektu opaanja ili posebnom programu merenja. Pravilo je da se svi podaci o objektu registruju pre poetka otkopavanja, da se na svakom objektu postave reperi za opaanje i snimi njihovo nulto stanje pre poetka otkopavanja. Kasnije se periodino, u zavisnosti od dinamike rudarskih radova, prati merenjima pribliavanje uticaja rudarskih radova na objekte (slika 1), a kada se oni nau u zoni uticaja rudarskih radova, merenjima na samim objektima prati se razvoj deformacija i stanje svakog objekta posebno. Ako je prognoznim proraunom utvreno da e usled otkopavanja leita doi do opasnog oteenja objekata u zoni uticaja rudarskih radova, vri se, shodno napredovanju otkopavanja otkup zemljita zajedno sa objektima ili preseljenje znaajnih objekata van zone uticaja rudarskih radova. Kada se ne oekuju oteenja koja e ugroziti funkcionalnost objekta, onda se pristupa praenju pomeranja i deformacije objekata u okviru zone uticaja rudarskih radova u cilju pravinog i blagovremenog obeteenja vlasnika objekata. Merenja na objektima sastoje se iz ugradnje repera na objektima i njihovom periodinom opaanju od trenutka kada je objekat zahvaen procesom pomeranja. Od trenutka kada se objekat nae u zoni uticaja rudarskih radova, pored problema geometrijskokonstruktivne stabilnosti objekta, nastaju i problemi imovinsko-pravnih odnosa i obeteenja vlasnika. Zbog toga se o svakom objektu mora voditi odgovarajua dokumentacija u vidu elaborata.
(a) Uticaj procesa verikalnih uleganja
(b) Uticaj procesa horizontalnih pomeranja
(c) Uticaj promene nagiba
(d) Uticaj zakrivljenosti terena - krivine
Slika 1. Mogua stanja objekta od uticaja procesa pomeranja terena
152
Elaborat treba da sadri sve podatke o objektu i intervencijama na njemu, poev od nultog stanja pre poetka otkopavanja, do zavrne sanacije na kraju: Stanje objekta pre poetka procesa oteenja na njemu: plan, skica osnove, sprata, vertikalnih preseka, fotografije fasada (slika 2), opis temelja, zidova, meuspratnih konstrukcija, tavanice i krova, kao i vizuelnih zapaanja o stanju pojedinih detalja na zgradi. Promene na objektu u toku procesa. Ove promene odnose se na uleganje repera i promene duina izmeu njih, poev od nultog, pre nego to je proces zahvatio objekat, preko periodinih merenja u toku procesa, do nekog momenta u kome se razmatra stanje objekta. U posebnim tabelama prate se parametri: uleganje (U), pomeranje (P), nagib (N), dilatacije (D) i poluprenik krivine (R). Potrebno je i detaljno opisivati pojave na zidovima, pregradama, tavanicama, podu, vratima i prozorima. Posebno treba ukazati na pojavu pukotina sa njihovom klasifikacijom po irini. Poeljno je da se pojave veih oteenja na objektima registruju i fotografisanjem, to bi bio sastavni deo zapisnika periodinog merenja. Tekue sanacije. Pod tekuim sanacijama podrazumevamo preventivne zahvate na pojedinim objektima, koji se vre u cilju odravanja, dok ne proe faza intenzivnih oteenja. Vre se i redovne opravke, pri emu objekat ne gubi funkcionalnost: saniranje pukotina, manje reparature vrata i prozora, malterisanje i slini radovi. Konane promene na objektu po zavretku procesa pomeranja. Vri se ocena stanja objekta iz uporeenja konanih opaanja geometrijskih konstruktivnih parametara sa nultim stanjem. Ovo stanje mora biti dokumentovano i obraeno kao nulto merenje. Zavrna sanacija, odnosi se na popravke po zavretku otkopavanja i smirivanja procesa. Neophodni su predmer i predraun, koji e posluiti za obeteenje vlasnika objekata u sluaju da te opravke vlasnik vri u sopstvenoj reiji. Ukoliko to radi rudnik, zavrni dokument je zapisnik o izvedenim radovima, sa fotografijama saniranog objekta. Ovako izraen elaborat, za svaki objekat posebno, treba da poslui za dobijanje jasne slike o objektu, zahvaenim procesom pomeranja i eventualnim oteenjima, kao i da u sporu, koji pri tome moe da nastane izmeu vlasnika objekta i rudnika, u svakom momentu, prui materijalnu podlogu za blagovremenu intervenciju ili pravino obeteenje vlasnika. Otkopavanje leita ispod objekata i naseljenih mesta podrazumeva otkup degradiranog zemljita i pravino obeteenje vlasnika oteenih objekata od strane rudnika. Iskustva iz prakse pokazuju da su sluajevi, sa kojima se rudnik sve ee sree pri obeteenju graana, vezani za sloene i dugotrajne sudske procese, koji postupno izlaze iz okvira tehnikog problema i dobijaju smisao obinih graanskih parnica. Ne potuje se redosled predvien elaboratom od podnoenja zahteva do konanog obeteenja. Graani podnose tubu, nastaje sudski spor u kome uestvuju kao vetaci lica koja po matinosti svoje struke ne poznaju ovu problematiku. Umesto da se ceo problem reava u okviru samog rudnika kako je predvieno, rudnik se postupno tretira kao tetnik, to daje negativan smisao pri reavanju ove problematike. To je delimino posledica i toga to se rudarskim merenjima ne posveuje potrebna panja i to se povremeno ne vri zvanino razmatranje situacije i komuniciranje sa graanima. Sve se
153
ovo moe izbei ako se pre otkopavanja utvrdi postupak obeteenja i ako se rudnik pridrava svih pravila iz tog postupka. U tom smislu obaveza rudnika je da se na povrini terena, u zoni uticaja rudarskih radova, od poetka otkopavanja, kontinuirano vri sistematska merenja kojima se prostorno i vremenski prati proces pomeranja i pribliavanje pojedinim objektima, a kada se oni nau u zoni uticaja rudarskih radova prati se ponaanje objekata i oteenja koja pri tome nastaju na njemu. Cilj ovih merenja je da se na osnovu njih u svakom momentu prui materijalna podloga za blagovremenu intervenciju na objektima ili pravino obeteenje vlasnika.
Slika 2. Pojave oteenja na objektima
Slika 3. Sanacija objekta oteenog pomeranjem potkopanog terena
Obeteenje vlasnika oteenih objekata od strane rudnika, vrilo bi se sporazumno na osnovu podnetih zahteva pravnoj slubi rudnika, ili odlukom suda, ako su zahtevi podneti u vidu sudskih tubi. Problem bi se reavao sporazumno. Oteeni graanin bi podnosio zahtev za obeteenje pravnoj slubi rudnika. Pravna sluba zahteva struno miljenje Slube rudarskih merenja, u smislu da li je objekat u zoni uticaja rudarskih radova i kakve su deformacije konstatovane merenjem na objektu. Ako su konstatovane tetne deformacije, graevinska sluba rudnika konstatuje stepen oteenja, a teta se sporazumno, preko pravne slube, u vidu pravine nadoknade, priznaje vlasniku.
ZAKLJUAK
Obaveza rudnika je da se na povrini terena, u zoni uticaja rudarskih radova od poetka otkopavanja, kontinuirano vre sistematska merenja. Njima se prostorno i vremenski prati proces pomeranja i pribliavanje pojedinim objektima, a kada se oni nau u zoni uticaja rudarskih radova prati se ponaanje objekata i oteenja koja nastaju na njima. Cilj ovih merenja je da se na osnovu njih u svakom momentu prui materijalna podloga za blagovremenu intervenciju na objektima ili pravino obeteenje vlasnika objekta. Na kraju, treba istai injenicu da ne raspolaemo sopstvenim opaanjima o ponaanju i oteenjima graevinskih objekata na naim terenima. S druge strane, jo uvek nisu doneseni propisi kojima se kod nas reguliu veliine dozvoljenih specifinih
154
deformacija izazvanih podzemnom eksploatacijom leita uglja. Sve ovo ukazuje na injenicu da se obaveza rudnika mora iskazati kroz odgovarajuu zakonsku regulativu.
ZAHVALNOST
Ovaj rad je nastao kao rezultat istraivanja u okviru projekta 6638A koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije.
LITERATURA
1. 2. Patari M, Stojanovi A,: Pomeranje potkopanog terena i zatita objekata od rudarskih radova, RGF, Beograd, 1984. god. Dopunski rudarski projekat eksploatacije leita u zatitnom stubu sela Sladaja, Resavica, RGF Beograd, 1978.god.
155
ODREIVANJE ZONE SANITARNE ZATITE OKO POVRINSKOG KOPA GRAANICA GACKO B&H
DETERMINATION OF SANITARY PROTECTION ZONE ARAUND THE GRAANICA GACKO OPEN PIT B&H Ruica Lekovski1, Saa Stepanovi2, Radmilo Rajkovi1 1 Institut za bakar Bor, 2 JK za PE, Centar za povrinsku eksploataciju D.O.O Beograd, .
IZVOD: U cilju procene tetnih uticaja eksploatacije uglja povrinskim kopom Graanica Gacko na okolinu, vri se ekoloko zoniranje oko povrinskog kopa na osnovu sledeih parametara: vrsti i veliini izvora zagaivanja ivotne okoline, koliini, vrsti i prostornom rasporedu zagaujuih materija, koncentracije tetnosti u vazduhu, brzini i estini vetra iz odreenog pravca kao i proceni tetnosti na zdravlje stanovnitva podruja Gacka. Odreivanje zone sanitarne zatite oko povrinskog kopa Graanica Gacko ima za cilj zatitu od daljeg zagaivanja okoline i zatitu zdravlja stanovnitva, odnosno spreavanje daljih rudarskih aktivnosti u formiranoj zoni. Kljune rei: Zona sanitarne zatite, zagaenje, ivotna srenina ABSTRACT: Ecological zoning around open pit is carried out for an estimation of the influence of the coal mining at the Gracanica Gacko based on the following parametars: type and size of environment pollution source, quantity, type and area layout of polluting substances, concentration of heavy and other metals in the air, wind velocity and frequency as well as the estimation of health harmfulness to the population of Gacko area. Determination of sanitary protection around the Gracanica Gacko open pit has got an aim protection of further surroundings pollution zone and health protection of the population, i.e. prevention of further mining activities in the formed zone. Key words: Sanitary protection araund, contamination, environmental protection,
UVOD
Rudnik uglja Gacko nalazi se u Gatakom polju u B&H u meuplaninskoj depresiji na nadmorskoj visini 940 m i predstavlja povr blagog pada od ulaska reke Munice u polje na istoku do ua Gojkovia potoka u reku Municu na zapadu. Povrinski kop Graanica smeten je na ravnom prostoru od 3,5 km2 Zapadnog eksploatacionog polja u neposrednoj blizini Termoelektrane Gacko i udaljen je oko 2,5 km od Gacka. Kop je podeljen na dva eksploataciona polja: PoljeA i Polje B. Jugozapadno od kopa formirano je odlagalite jalovine. Sa istoka kop je ogranien rekom Graanicom, na zapadu Gojkovia potokom, na jugu rekom Municom i na severu zatitnim obodnim kanalima. Korita ovih vodotokova su regulisana. Sa poetkom povrinske eksploatacije uglja dolo je do naruavanja kvaliteta ivotne sredine. Prvo su degradirane povrine, a zatim poremeen je reim povrinskih i podzemnih voda. Izgradnjom termoelektrane kvalitet ivotne sredine se jo vie naruavao, naroito na to su uticala pepelita. Uticaj eksploatacije uglja u Gatakom polju na ivotnu sredinu u sunom periodu manifestuje se emisijom praine i gasova.
156
Klimatski parametri potrebni za odreivanje zone sanitarne zatite
Klima ireg podruja Gacka je kontinentalno planinska sa dugim hladnim i snenim zimama u periodu od novembra do aprila sa temperaturama do -300 i kratkim letima sa temperaturom do +300. Povremeno u jesenjem i zimskom periodu ima pojava snanih udara olujnih vetrova, ija brzina dostie i do 150 km/h. Na podruju Gacka dolazi i do pojave obilnih kia u kratkom vremenskom periodu i ugroavanja povrinskog kopa. Meteoroloki podaci se registruju na 7 stanica, od ega su 2 klimatoloke i 5 kiomerne stanice. Na osnovu podataka merenja temperature vazduha dobijeni su sledei karakteristini podaci: srednja godinja temperatura vazduha (+8,50C), maksimalna srednja godinja temperatura vazduha (+9,90C), minimalna srednja mesena temperatura (-1,80C), maksimalna srednja mesena temperatura (+18,30C), apsolutna maksimalna temperatura (+35,00C), apsolutna minimalna temperatura (-29,90C). U tabeli 1 date su estine, jaine i pravci vetrova na podruju Gacka. Tabela 1. Pravci jaine vetra na podruju Gacka
Ppravac C N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW estina pravca 335 10 64 93 158 74 21 31 25 5 5 72 51 69 5 60 14 Jaina bof 57 239 404 596 258 85 115 118 23 20 247 131 204 15 234 48 vetra, Sr. ja.vetra, bof 6 4 4 4 4 4 4 5 5 4 3 2 3 3 4 3 Sr. ja.vetra, m/s 10,8 - 13,8 5,5 - 10,7,4 5,5 - 10,7,4 5,5 - 10,7,4 5,5 - 10,7,4 5,5 - 10,7,4 5,5 - 10,7,4 8,0 - 10,7 8,0 - 10,7 5,5 - 10,7,4 3,4 - 5,4 1,6 - 3,3 3,4 - 5,4 3,4 - 5,4 5,5 - 10,7,4 3,4 - 5,4
Odreivanje zone sanitarne zatite oko povrinskog kopa i spoljanjeg odlagalita jalovine
Radom unutar povrinskog kopa na otkrivanju otkrivke (jalovine) i dobijanju uglja kao i odlaganju jalovine i pepela nastaju aerozagaenja, koja se i pored primene mera za njihovo suzbijanje, ne mogu zadrati unutar atmosfere kopa, ve se ire izvan kopa i imisijom iz vazduha dovode do ugroavanja ekosistema na uem ili irem prostoru oko kopa. Zagaenju zemljita oko kopa doprinose i aerozagaenja sa spoljanjih odlagalita, koja su locirana pored kopa.
157
Odreivanje zone sanitarne zatite oko povrinskog kopa i spoljanjeg odlagalita jalovine predstavlja meru zatite i ima za cilj odreivanje pojasa zemljita u okolini kopa i odlagalita, koji e absorbovati negativne zdravstvene faktore ivotne sredine. Ekoloko zoniranje oko povrinskog kopa i spoljanjeg odlagalita jalovine moe da se izvri na osnovu odnosa ukupne emisije tetnosti pri radu stacionarne i mobilne opreme i podizanjem ve nataloene praine putem vetra u atmosferu kopa i na odlagalitu u sunom periodu ije delovanje je neprekidno, zatim srednje brzine vetra, duine linijskog izvora i drugih faktora primenom formule :
X= K q1 , m L p (C MDK C o ) Ws
gde su: X domet (rastojanje) od linijskog izvora (ivice kopa), tetnosti na osi smera duvanja vetra (irina sanitarne zone oko kopa sa odlagalitima),( m), K eksperimentalni koeficijent koji zavisi od eme provetravanja kopa i poloaja izvora (za linijski izvor ), q - emisija linijskih izvora (zbir svih emitera), (mg/s), - bezdimenzioni koeficijent koji karakterie turbulentnost toka vazdune struje u povrinskom kopu zavisno od poloaja puta i brzine vetra (=0,045 Ws+0,22), L - duina linijskog izvora, (m), Ws - srednja brzina vetra, (m/s), Co - prirodni fon koncentracije praine,( mg/m3), CMDK - maksimalna dozvoljena koncentracija praine,(mg/m3). Emisija praine pri kretanju nestacionarne opreme u povrinskom kopu moe biti odreena neposredno merenjem emisije praine ili neposrednim merenjem koncentracije praine na radnim mestima u kabinama opreme i na osnovu korelacionih formula prognozirati moguu emisiju praine od koje deo dospeva i do kabina maina. Dobijene emisije praine slue za odreivanje ukupnog bilansa stvaranja praine u kopu. Merenje koncentracije praine na radnim mestima za ocenu radnih uslova vri se u letnjem i zimskom periodu. Odreivanje zone sanitarne zatite oko kopa je izvreno za projektovanu konanu konturu kopa prema Dopunskom rudarskom projektu povrinskog kopa Graanica Gacko do kraja eksploatacije Projekat zatvaranja kopa. Za proraun je uzeta prognozirana vrednost emisije praine od 3000 mg/s posle primene mera za suzbijanje stvaranja praine (polivanje puteva) u povrinskom kopu. irina zone sanitarne zatite na pojedinim pravcima prikazana je u tabeli 2, a u tabeli 3. koordinate poligona zone sanitarne zatite. Na slici 1. prikazana je zona oko povr.kopa.
158
Tabela 2. irina zone sanitarne zatite na pravcima vetrova

Pravac vetra N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Brzina vetra Ws (m/s) 12.3 6.7 6.7 6.7 6.7 6.7 6.7 8.9 8.9 6.7 4.4 2.5 4.4 4.4 6.7 4.4 K 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 q 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 0.911 0.519 0.519 0.519 0.519 0.519 0.519 0.673 0.673 0.519 0.358 0.225 0.358 0.358 0.519 0.358 L (m) 1700 2400 3250 2100 1000 1150 1300 1500 1700 2400 3250 2100 1000 1150 1300 1500 CMDK Co 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 0.15 X (m) 39 48 36 55 116 101 89 59 52 48 52 127 168 146 89 112 U pravcu S SSW SW WSW WSW WNW NW NNW N NNE NE ENE E ESE SE SSE
Tabela 3. Koordinate poligona zone sanitarne zatite

R. b. take 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Y 6539578 6539194 6539347 6539496 6539859 6540149 6540079 6539979 6539990 6540750 6541201 6541839 6542181 6542381 6541831 6541725 6542068 6541255 6540404 6540123 6539826 6539578 X 4782247 4781896 4781386 4780881 4780663 4780479 4780300 4779403 4778724 4778415 4777960 4777762 4777922 4778377 4778732 4779125 4779900 4781311 4781798 4782183 4782334 4782247
SEVERNO SPOLJANJE MALO ODLAGALITE
U N U T R A
NJ
E O D L
SEVERNO SPOLJANJE ODLAGALITE

KLZ 1000
KLZ
900
U N U T R A NJ E O D L A G A L I T E
P O D K A S E T A
U N U T R G A A L E E NJ T I A L
S.
O.
J A S I K E
Z.
S.
O D L A G A L I T E
GR
AN ICA
ZO NE
SANI
TARN
E ZA T
ITE
I.
S.
O D L A G A L I T E
Slika 1. Zona sanitarne zatite oko PK Graanica
159
Sanitarna zatitna zona se ne moe smatrati kao rezervna teritorija rudnika za proirenje rudarske aktivnosti, ve predstavlja zonu ugroavanja ivotne okoline usled rada na dobijanju uglja, odnosno zemljite oko kopa i odlagalita koje se smatra ugroenim aerozagaenjem.
ZAKLJUAK
Pomou date formule u ovom radu moe se jo u toku projektovanja konane granice povrinskog kopa i prognozirane vrednosti emisije praine (mg/s) odrediti irina zone sanitarne zatite oko budueg kopa. Zemljite u zoni sanitarne zatite, rudnik od vlasnika moe otkupiti ili samo blokirati zbog ega vlasnici imaju pravo na nadoknadu tete zbog izgubljene dobiti. U ovoj zoni nije dozvoljeno stanovanje ljudi i poljoprivredna proizvodnja sve dok traje proizvodnja uglja. Po zavrenoj eksploataciji i zapunjavanju otkopanog prostora povrinskog kopa treba preduzeti meliorativne i bioloke mere u zoni zatite. Primenom mera omoguava se ponovna poljoprivredna proizvodnja i nesmetani ivot ljudi.
LITERATURA
1. KNJIGA VITEHNIKI PROJEKAT REKULTIVACIJE I ZATITE IVOTNE SREDINE u okviru Dopunskog rudarskog projekta povrinskog kopa Graanica Gacko do kraja eksploatacije Projekat zatvaranja kopa, Jugoslovenski komitet za povrinsku eksploataciju, Centar za povrinsku eksploataciju D.O.O. Beograd, 2005.
160
MOGUNOSTI KORIENJA PEPELA NASTALOG SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA I VRSTOG OTPADA USING ASH FROM COMBUSTION OF FUEL AND SOLID WASTE
G. D. Bogdanovi, M. M. Antonijevi, S. M. erbula i S. M. Mili Tehniki fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu
IZVOD: U radu su prikazane karakteristike pepela nastalog sagorevanjem goriva i vrstog otpada. Pored toga, date su metode imobilizacije pepela (korienje u proizvodnji cementa, vitrifikacija, regulacija pH, dobijanje graevinskih materijala, i dr.). Takoe, prikazane su i mogunosti korienja pepela u cilju dobijanja korisnih komponenti. Kljune rei: pepeo, sagorevanje, goriva, vrst otpad ABSTRACT: Ashes resulting from the combustion of fuels and solid waste can contain mobile compounds that may give rise to significant pollution on disposal or during use. This paper will consider amounts, disposal and uses of ashes, focussing on associated pollution. Also, this work presents some of the immobilization processes (clinker production, vitrification, self-hardening in the presence of water, incluison within clay-based bricks or asphalt, and ect.). Key words: ash, combustion, fuel, solid waste
UVOD
Uzroci degradacije ivotne sirovine su mnogobrojni i raznovrsni. Pri sagorevanju ili gasifikaciji goriva nastaju znaajne koliine industrijskog otpada pepela. Velike koliine pepela se mogu dobiti sagorevanjem uglja, drva, poljoprivrednih ostataka i treseta, kao i spaljivanjem vrstog komunalnog otpada1,2. Ukupna koliina nastalog pepela je velika. Procenjena produkcija pepela u svetu iz uglja prelazi 550 Mt/god3. U 2000 godini procenjena koliina leteeg pepela stvorena spaljivanjem gradskog vrstog otpada u USA, Japanu i Evropskoj uniji je bila priblino 25 Mt/god4. U Evropskoj uniji koliina pepela stvorena spaljivanjem otpada je priblino 2Mt/god5. U Srbiji nastaje vie od 6 miliona tona godinje elektrofilterskog pepela6. Zbog tetnog uticaja na ovekovu okolinu postoji tenja da se to vea koliina pepela upotrebi. Poto u pepelu se nalaze razni polutanti, kao to su teki metali, organske toksine supstance i dr., ponaanje tih polutanata prilikom korienja pepela je jako znaajno.
DISKUSIJA
Pepeo nastao sagorevanjem goriva moe sadravati razliite komponente koje mogu zagaivati okolinu pri odlaganju ili za vreme korienja pepela. Prilikom sagorevanja ili gasifikacije goriva mineralni deo prelazi u pepeo. Mineralni deo goriva ine uglavnom: silikati, karbonati, fosfati i sulfidi gvoa, kalcijuma, magnezijuma, aluminijuma, kalijuma, natrijuma i drugih elemenata. Takoe, sumpor koji se u gorivima javlja u obliku sulfida, sulfata ili organskih jedinjenja, nepovoljno utie na kvalitet goriva i produkata koji se dobijaju njegovom preradom. Pri sagorevanju ili gasifikaciji,
161
sulfidni i organski sumpor se oksidiu dajui sumpor dioksid, dok sulfatni sumpor zaostaje u pepelu. Sagorevanjem vrstih goriva nastaje pepeo vrlo razliitog sastava, isti je sluaj i sa sagorevanjem vrstog otpada. U zavisnosti od nastanka (porekla) goriva i vrstog otpada, u pepelu se mogu nai relativno velike koliine mobilnih neorganskih komponenati. One se mogu sa vodom izluiti i u vodenim rastvorima se mogu nai komponente koje su u pepelu prisutne, kao to su: Ba, Br, Ca, Cl, F, Fe, K, Mg, Na, Mn, P i S7-9. Ali, takoe elementi koji su prisutni u pepelu u relativno niskoj koncentraciji (As, B, Be, Bi, Cd, Co, Cr, Cu, Ga, Li, Mo, Ni, Pb, Sb, Se, V, W i Zn) mogu u znaajnoj koliini biti prisutni u lunim rastvorima10. Retki elementi kao Eu, Sc i Sm prisutni u nekim pepelima mogu biti podloni luenju11. Pepeo uglja moe sadravati poveane koliine radioaktivnih elemenata kao U,Th i Ra. Ovo moe biti jako nepovoljno kada se takvi pepeli koriste kao materijali u graevinarstvu jer moe dolaziti do vee izloenosti radioaktivnom zraenju1. Pepeli esto sadre znatne koliine organskih jedinjenja. Prirodu ovih jedinjenja je ponekad teko saznati, ali je poznato da pepeli najee sadre perzistentna opasna organska jedinjenja nazvana kao perzistentni organske polutanti (POP), kao to su policiklini aromatini ugljovodonici, polihlorovani bifenili, metilsulfati, hlorovani dioksini, benozofurani12,13. Pepeo nastao spaljivanjem gradskog komunalnog otpada moe sadrati sline komponetne12. Na slici 1 je prikazana raspodela elemenata u funkciji isparljivosti. Lako isparljive frakcije se i najee nalaze u leteem pepelu. Taka isparavanja, 0C F Cl Se SeO2 Hg As2O3 As MoO3 Zn Sb2O3 B2O3 CoO Mn Cu Ni Co Cr2O3 Mo -188,1 - 34,1 217 317 357 465 613 795 907 1555 1800 1800 1960 2570 2730 2870 3000-4000 4660
Hg Br,Cl,F
Klasa I Teko isparljiva
B,Se,I As, Cd, Ga, Ge, Pb Sb, Sn, Te, Ti, Zn Ba, Be, Bi, Co, Cr Cs,Cu, Mo, Ni, Sr
Klasa III Jako isparljiva Klasa II Srednje isparljiva
Eu, Hf, La, Mn, Rb Sc, Sm, Th, Zr
Slika 1. Elementi u leteem pepelu u funkciji isparljivosti14
162
Veliki broj elemenata koji se moe nai u pepelima mogu biti zastupljeni u znaajnim koliinama. Uporeujui to sa sadrajem tih elemenata u primarnim rudama i koliinama koje se dobijaju preradom ruda, moe se videti da potencijalnim korienjem pepela, dobijenog sagorevanjem fosilnih goriva, moe se obezbediti dobar deo tih elemenata. U tabeli 1 su prikazane koliine nekih elemenata koje se dobijaju preradom ruda, i njihove koliine koje su zastupljenje u pepelu dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva. Tabela 1. Rudarska proizvodnja metala i njihova koliina u pepelu dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva1 Prisustvo u pepelu, Element Rudarska proizvodnja, 103 t/god 103 t/god (2002) As 36 18 Cd 16 3,4 Co 48 70 Cr 3920 34 Cu 13600 55 Mo 123 17 Ni 1340 570 Pb 2910 85 V 60 350 Zn 8360 260 Deponovanje pepela (stvaranje deponija) moe imati negativan uticaj na podzemne vode usled rastvaranja prisutnih mineralnih komponenata u pepelu, kao i na zemljite, vazduh, biljni i ivotinjski svet. Tenja je da se sve vea koliina pepela upotrebi za korisne svrhe. Poetak upotrebe pepela, i to kao graevinskog materijala, datira iz pedesetih godina prolog veka, u SAD, to je izazvalo veliko interesovanje i podstaklo rad na daljem istraivanju mogunosti ire primene6. Takoe, izvrena ispitivanja osobina elektrofilterskog pepela su pokazala da se pepeo moe upotrebiti i za sledee namene: kao mineralni dodatak betonu i cementu, za proizvodnju blokova na bazi pepela i krea, za proizvodnju keramikih elemenata, kao punilac za asfaltne i bitumenske mase, za proizvodnju ubriva za cvee, itd. Ekstrakciju prisutnih metala u pepelu, kao i drugih elemenata, moe se vriti primenom magnetnih i elektromagnetnih metoda, elektrodijalizom, kao i pirometalurkim, hidrometalurkim i biohidrometalurkim postupcima. Ekstrakcija sa CO2 i organskim jedinjenjima moe se koristiti za izdvajanje organskih zagaujuih jedinjenja prisutnih u pepelu, kao to su poliaromatini ugljovodonici, benzofurani i hlorovani dioksini15. Solidifikacija/stabilizacija je jo jedan u svetu prihvaen i aktuelan nain za imobilizaciju otpada koji sadri teke metale, i predstavlja meanje materijala sa vezivima i reagensima radi smanjenja izluivanja. Krajnji proizvod tretmana je vrst monolitni material koji u zavisnosti od karakteristika izluivanja moe biti korisno upotrebljen ili odloen na siguran nain. U tabeli 2 su prikazane neke najee primenjivane metode imobilizacije pepela.
163
Tabela 2. Metode imobilizacije pepela1 METODE IMOBILIZACIJE Korienje pepela u proizvodnji cementa Regulacija pH vodenih rastvora sistema i zemljita Prirodno izluivanje Imobilizacija korienjem pepela za dobijanje betona Korienje pepela za dobijanje asfalta i graevinskog materijala (opeke) Vitrifikacija Dobijanje vetakog kamena Sinterovanje Dobijanje stakla Reakcije sa fosfatima U svetu se razvijaju mnogobrojni procesi za korienje pepela u korisne svrhe1. Ekstrakcija germanijuma iz pepela uglja je raena u Rusiji i Kini. Dobijanje vanadijuma iz pepela nastalih sagorevanjem tekih ulja je komercijalizovano u Egiptu. U Japanu je razvijeno postrojenje za luenje pepela iz komunalnog otpada. U Belgiji postoji slina tehnologija koja koristi rastvore nakon luenja pepela, a u Holandiji je upotreba grubog pepela, dobijenog spaljivanjem komunalnog vrstog otpada, bila veoma uspena u poslednjih nekoliko godina. Deponovanje netretiranog leteeg pepela dobijenog sagorevanjem je zabranjeno od 1998.god. pa na dalje.
ZAKLJUAK
Iz izloenog materijala se vidi znaaj korienja pepela nastalog sagorevanjem fosilnih goriva i vrstog otpada. Razvijene su metode za imobilizaciju pepela, kao i za dobijanje korisnih komponenti koje se nalaze u pepelu, prvenstveno metala.
REFERENCE
1. 2. 3. 4. 5. 6. L, Reijnders., Disposal, uses and treatments of combustion ashes: a review, Resources, Conservation and Recycling 43 (2005) 313336. Mroueh,U., Walstrom,M., By-products and recycled materials in earth construction in Finland an assessment of applicability. Resour.Conserv. Recycl. 35(2002)117128. Querol, X., Umana, J., Alastuey, A., Lopez-Soler, A., Plana, F., Extraction of soluble major and trace elements from fly ash in open and closed leaching systems. Fuel 80 (2001) 801813. Kamon, M., Katsumi, T., Sano, Y., MSW fly ash stabilized with coal ash for geotechnical application. J. Hazard. Mater. 78 (2000) 265283. Lopes, M. H., Abelha, P. P., Lapa, P., Oliveira, J. S., Cabrita, I., Gulyurtlu, I., The behaviour of ashes and heavy metals during the co-combustion of sewage sludges in a fluidised bed. Waste Management 23 (2003) 859870. Ili, M., Osnovi upravljanja vrstim otpadom. Standard 2, Beli Potok, Beograd (1998)
164
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. Abbas, Z., Moghaddan, Z. P., Steenari, B. M., Release of salt from municipal solid waste combustion residues. Waste Management 33 (2003) 291305. 8. Nugteren, H. W., Janssen-Jurkovicova, M., Scarlett, B., Improvement of environmental quality of coal fly ash by applying forced leaching. Fuel 80 (2001) 873877. 9. Wang, K., Chiang, K., Lin, K., Sun, C., Effects of a water - extraction process on heavy metal behaviour in municipal solid waste incinerator fly ash. Hydrometallurgy 62 (2001)7381. 10. Cheeseman, C. R., Sollars, C. J., McEntee, S., Properties, microstructure and leaching of sintered sewage sludge ash. Resour. Conserv. Recycl. 40 (2003) 1325. 11. Zhang, F. S., Yamasaki, S., Kimura, K., Rare earth element content in various waste ashes and the potential risk to Japanese soils. Environ. Int. 27 (2001) 393398. 12. 12.Wheatley, A. D., Sadhra, S. Polycyclic aromatic hydrocarbons in solid residues from waste incineration. Chemosphere 55 (2004) 743-749. 13. Fiedler, H., Persistent organic pollutants. Berlin, Germany, Springer Verlag (2003) 14. Minghou, X., Rong, Y., Chuguang, Z., Yu, J. H., Changdong, S., Status of trace element emission in a coal combustion process: a review, Fuel Processing Technology 85 (2003) 215 237. 15. Hills, J. W., Hill, H. H., Hansen, D. R., Metcalf, S. G., Carbon dioxide supercritical fluid extraction of incinerator fly ash with a reactive solvent modifier. J. Chromatogr. 679 (1994) 319328.
165
PROMENA TEHNOLOGIJE IZRADE KATALIZATORA U CILJU SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUHU CHANGE OF TECHNOLOGY FOR CATALYSTS DESIGN FOR THE PURPOSE OF LOWER NITROGEN OXIDES EMISSIONS
Drako Stankovi, Biserka Trumi Institut za bakar, Bor e-mail: trumic@sezampro.yu
IZVOD: Tkane mree, do sada primenjivane kao katalizatori u procesu proizvodnje azotne kiseline, unazad sto godina, moraju se zameniti pletenim mreama. Promena tehnologije izrade katalizatorskih mrea dovodi do poveanja efikasnosti oksidacije amonijaka uz istovremeno smanjenje emisije azotnih oksida u vazduhu. Kljune rei: platina, katalizator, pletene mreepletene katalizatorske mree, ABSTRACT: Spun nets which have been used as catalysts for the last one hundred years in the production of nitrogen acid, now have to be replaced by woven nets. Changing the technology for catalysts manufacture will result in higher amonium oxidation and lower emissions of nitrogen oxides into the atmosphere. Key words: platinum, catalyst, woven nets.
UVOD
Danas, u svetu, azotna kiselina nalazi primenu u proizvodnji vetakih ubriva, eksploziva, plastike i drugih hemikalija. Proizvodnja azotne kiseline se odvija prevoenjem gasne smee amonijakvazduh, preko katalizatora, na temperaturi izmeu 800 i 900C i pritiscima izmeu 1-14 atmosfera i dalje, absorbovanjem dobijenog gasa u vodi. Od poetka prolog veka pa do dananjih dana proizvodnja azotne kiseline se stalno tehniki razvijala i usavravala tako da su prvobitna postrojenja zamenjena savremenijim, modernijim. Patentom Karla Kaisera, davne 1909. godine zapoeta je proizvodnja katalizatora na bazi platine sa debljinom ice od 0,06 mm i brojem otvora 1054 na cm2. Danas, najvei broj industrijskih postrojenja za proizvodnju azotne kiseline koristi platinske katalizatore sa 1024 otvora na cm2 i icom debljine 0,06 ili 0,076 mm. U svetu, industrijska postrojenja za proizvodnju azotne kiseline u zavisnosti od primenjenog pritiska mogu se podeliti u dva tipa : 1. 2. jednostadijumski koji se izvodi pod srednjim ( 4-6 atm ) ili visokim ( 7-14 atm) pritiskom dvostadijumski, sa oksidacijom amonijaka na srednjem pritisku i apsorcijom gasa u vodi na visokom pritisku.
Ukupna hemijska reakcija procesa proizvodnje azotne kiseline moe se opisati sledeim hemijskim jednainama:
166
4 NH3 + 5 O2 = 4 NO + 6 H2O 2 NO + O2 = 2 NO2 3 NO2 + H2O = 2 HNO3 + NO
(1) (2) (3)
Oksidacija amonijaka odvija se na povrini katalizatora i veoma je brz proces. U cilju postizanja to vee efikasnosti hemijskog procesa vreme kontakta izmeu gasa i katalizatora je veoma kratko i reda veliine je 10-4 sec. Broj mrea u reaktoru uslovljen je pritiskom u postrojenju i maksimalan broj istih iznosi 36, a vek trajanja je 50-300 dana. Katalizatori u obliku finih tkanih mrea, sasvim su ispunjavali stroge zahteve industrijskih postrojenja za proizvodnju azotne kiseline. Razvoj i usavravanje tkanih mrea obeleio je ceo proli vek. Meutim, uvialo se da tkane mree imaju nedostatake. Naime, tkaki razboji zahtevali su legure odgovarajuih mehanikih karakteristika i potrebu za velikim rezervama ice za svoj start kao i opsluivanje u toku rada.
ZATO RAZVIJATI NOVE MREE?
Od samog poetka proizvodnje azotne kiseline pa do dananjih dana, dizajn katalizatora skoro da se nije menjao. S tim u vezi, mnogi smatraju da njegova promena predstavlja oblast potencijalnog poboljanja efikasnosti procesa katalitike oksidacije i smanjenja emisije azotnih oksida u vazduhu. U dananjim uslovima brojni su pritisci na industriju vetakih ubriva po pitanju ouvanja ivotne sredine u smislu smanjenja unoenja ubriva u zemlju kao i smanjenja emisije azotnih oksida u vazduhu. A neispunjeni zahtevi doveli bi do pada industrijske proizvodnje ubriva. Jedan od glavnih trokova proizvodnje azotne kiseline predstavljaju katalizatori. Njegova potronja u industrijskom postrojenju u jednoj kampanji iznosi oko 25 kg finih mrea sastava PtRh10 ili Rh5Pd5 legure. Pri sadanjim cenama za Pt, Rh i Pd moramo priznati predstavlja veliko finansijsko ulaganje i investiciju. Ovako visoke cene platinskih metala opominju proizvoae azotne kiseline na to racionalnije korienje katalizatorskih mrea. Meutim, u samom procesu tkanja mrea vrlo malo ta moe da se menja, s obzirom da tkanje zahteva veliku koliinu metala i duge vremenske periode izrade, to je veoma nepovoljno kako za proizvoae tako i za potroae katalizatorskih mrea. Katalizatori, kako je ranije napomenuto, moraju da zadovolje stroge zahteve u pogledu mehanikih karakteristika mrea. Smanjenje sadraja Rh u katalizatorima, znatno bi smanjilo cenu kotanja, s jedne strane, ali znatno bi se izgubilo na mehanikim osobinama, s druge strane. Verovalo se da je jedina alternativa, za poveanje efikasnosti oksidacije amonijaka i smanjenja emisije azotnih gasova u vazduhu, u promeni tehnologije izrade katalizatorskih mrea. Na samom poetku ideje o razvoju i proizvodnji pletenih katalizatorskih mrea bilo je govora samo u okviru laboratorijskih uslova.
167
PRVE PLETENE KATALIZATORSKE MREE
Na samom poetku, na prvoj maini za pletenje, pokuaji proizvodnje pletenih katalizatorskih mrea, pokazali su se vrlo tekim zbog estog kidanja ice. Uprkos naporima proizvedena je dovoljna koliina pletenih katalizatorskih mrea za probne testove. Prva iskustva u proizvodnji pletenih katalizatora ukazivala su na to da isti bili manje mase u poreenju sa tkanim. Prvi probni testovi izvedeni su u razvojnom reaktoru za oksidaciju amonijaka pri visokom pritisku. Testovi su bili ogranieni, zbog ograniene koliine pletenih mrea kojim se raspolagalo. Za probu, koriieno je 16 pletenih i 4 tkane mree. Rezultati su bili ohrabrujui. Pleteni katalizator u obliku fine mree, koji je predstavljen na slici 1, bio je 75% manje mase u odnosu na komercijalnu tkanu mreu, tako da su etiri pletene mree sluile za zamenu jedne tkane mree, odravajui na taj nain masu are konstantnom.
Slika 1. Pletena katalizatorska mrea Primenom pletenih katalizatorskih mrea poveana je efikasnost oksidacije amonijka za 3% kao i smanjenje emisije azotnih oksida u odnosu na tkane. Mesta zatamnjenja na novim mreama bila su znatno manja u odnosu na ve koriene mree. Rezultati skening elektronske mikroskopije su pokazali veoma dobro razvijenu trodimenzionalnu strukturu pletenih mrea u poreenju sa dotad korienim tkanim mreama. Nainjeni su dodatni napori u proizvodnji pletenih katalizatorskih mrea, meutim pletena mrea koja bi imala 1:1 maseni odnos sa tkanom mreom nije se mogla proizvesti. Ohrabreni prethodnim uspehom izvedeni su dodatni testovi sa katalizatorskim mreama na pilot postrojenju kako na srednjim tako i pri visokim pritiscima, koristei razliite kombinacije pletenuh i tkanih katalizatorskih mrea. Svaka permutacija dala je poboljane performanse postrojenja Korienjem steenih iskustava, verovalo se da tekstilna maina za pletenje sasvim odgovara zahtevima izrade takve tkaknine. Bila je to je kruna maina prenika est ina, sa jednostrukim ulazom.
168
Ovaj sistem sa jednostrukim ulazom smanjio je potrebu za velikim zalihama ice tokom izrade tkanine, i mogue je bilo zapoeti pletenje mree, odmah nakon to bi i vrlo mala koliina ice odgovarajueg prenika i mehanikih karakteristika bila na raspolaganju. Usled male zatezne vrstoe ice, kao i velikog povrinskog trenja u samom procesu pletenja, ica nije odolevala velikim deformacijama kojima je bila izlagana, pa je dolazilo do kidanja iste. Uprkos dobrim osobinama, kruna maina sa jednostrukim ulazom morala je da pretrpi izmene u dizajnu u cilju poboljanja pletenja mrea. U cilju prevazilaenja problema koji su bili prisutni u procesu pletenja, usled jakih izduenja metalnoj ici dodata je polietilenska osnova (prea). To je znatno smanjilo uvijanje ice, dajui joj potporu i smanjujui trenje na iglama. Po zavretku pletenja, upleteni poliestar bi se uklanjao. U cilju smanjenja sila trenja ispitivano je nekoliko vrsta maziva i upotrebljeno je najbolje meu njima. Ilo se dalje u razvoju i usavravanju maine za pletenje. Koristei glavu maine sa 370 igala, ispletena je mrea teine 590 g/m2. Cilj je bio postignut. Ispletena je mrea ekvivalentne teine sa tkanom mreom korienjem ice razliitog prenika od legura na bazi platine. Ispitivanja korienih pletenih katalizatorskih mrea skening elektronskom mikroskopijom pokazala su odlian razvoj povrine ak i na mestima potencijalnog maskiranja
ZAKLJUAK
Razvoj tehnologije za pletenje katalizatorskih mrea ima dosta prednosti kako za proizvoae pletenih katalizatora tako i za proizvoae azotne kiseline. S toga je ovo istraivanje ispunilo oekivanja u : poveanju oksidacije amonijaka smanjenju emisije azotnih oksida u vazduhu smanjenju stvaranja Rh-oksida postizanju vee dodirne povrine za katalizu jaini tkanine, odnosno veoj otpornosti na kidanje u odnosu na tkane mree velikom izboru legura, odnosno bilo kakave promene standardnog sastava katalizatora mogu biti razmatrane
169
RECIKLAA ISTROENIH KATALIZATORSKIH MREA

RECYCLING OF SPENT CATALYST NETS Biserka Trumi, Drako Stankovi Institut za bakar, Bor e-mail: trumic@sezampro.yu
IZVOD: Ovaj rad pokazuje mogunost uvoenja pirometalurkog tretmana kao postupka reciklae istroenih katalizatorskih mrea, sa osnovnim ciljem uklanjanja neplemenitih primesa i mehanikih neistoa i priprema materijala za dalji postupak rafinacije u cilju dobijanja plemenitih metala visoke istoe. ABSTRACT: This work presents a possibility of introduction the method of pyrometallurgical treatment of spent catalyst nets, with the basic aim of removal a part of non-precious blenders and mechanical impurities and preparation of materials for chemical refinery for recovery the high purity platinum metals.
UVOD
Proces dobijanja azotne kiseline sastoji se u oksidaciji amonijaka, u viku vazduha, na temperaturi 1073-1173 K i pritisku jedne od deset atmosfera, u prisustvu katalizatora.1,2 Danas se kao katalizator za oksidaciju amonijaka koristi legura platine sa 10% Rh. U poetku je ovaj katalizator bio od iste platine. Zamenom iste platine sa legurom PtRh10 postie se bolje iskorienje katalizatora i njegovo manje odnoenje gasnom strujom.3-5 Katalizator od legure platine sa 10% Rh koristi se u obliku fine mree. Debljina ica je 0,06-0,08 mm, sa 1024 (32x32) otvora na 1 cm2. Prenik mrea je 1270-3960 mm.6 Pri proizvodnji azotne kiseline katalizatori su izloeni rigoroznim uslovima: visokoj temperaturi, poveanom pritisku, strujanju gasova, prisustvu kiseonika.7 Nakon odreenog vremena upotrebe katalizatorskih mreica dolazi do gubitaka platinskih metala. Ovi gubici u proseku iznose 0,2 do 0,45 g/t proizvedene azotne kiseline.8,9 Ustvari, u toku procesa dolazi do promene kristalne strukture legure, i to prvenstveno u povrinskim slojevima. Osim poremeaja u odnosu Pt-Rh katalizatorske mreice su kontaminirane neplemenitim metalima. Iz datih razloga, katalizator se jednom do dva puta godinje izuzima iz procesa i alje na regeneraciju i rafinaciju. Tehnoloka ema regeneracije i rafinacije katalizatorskih mreica sadri:10-14 prevoenje platinskih metala u rastvorni oblik odvajanje platinskih metala od neplemenitih metala odvajanje platinskih metala jedne od drugih preiavanje tehniki dobijenih metala do istoe 99,9%
170
Razraeni hemijski postupak daje visoku istou platine i rodijuma: > 99,99%, dobro iskorienje metala (98%), ali je relativno dug i ima dosta povratnih rastvora koji se moraju ponovo preraivati. U radu se ispituje mogunost uvoenja postupka pirometalurkog pretapanja istroenih katalizatorskih mreica, iji je osnovni zadatak otklanjanje neplemenitih metala i mehanikih neistoa i dobijanje platinskih metala visoke istoe. Pri tome ne bi smelo doi do porasta ukupnih gubitaka platinskih metala. U tom sluaju postupak bi bio primenljiv i ekonomski opravdan.
CILJ ISPITIVANJA
U cilju ispitivanja mogunosti uvoenja postupka pirometalurkog pretapanja korienih katalizatora kao polazna sirovina koriene su istroene katalizatorske mreice PtRh iz Lukavca, Gorada i Kutine. Nakon odreenog vremena korienja u procesu oksidacije amonijaka ove katalizatorske mreice bivaju istroene. Naime, pri katalitikom dejstvu dolazi do promena u kristalnoj strukturi legure, odnosno do gubitka platinskih metala. U toj destrukciji kristalne strukture i to prvenstveno u povrinskim slojevima najbolje svedoe fotografije na slici 1.
a)
PtRh mreica pre upotrebe, uveanje b) PtRh mreica posle upotrebe, uveanje x28 x28 Slika 1. Mikrofotografije dveju mreica snimljenih pomou elektronskog mikroskopa pre i posle upotrebe
Ove stare katalizatorske mreice se veoma lako kidaju, trone su, bez ikakve vrstoe i plastinosti, to govori o rigoroznim uslovima pri katalitikoj oksidaciji amonijaka. Deo mrezica koji se nalazio ispod elinih obrua za zatezanje, znai koji nije izloen dejstvu visoke temperature i visokog pritiska vrlo je malo promenjen u pogledu jaine i kristalne strukture. Pored istroenih mreica ima i dosta finog praha koji je nastao oksidacijom metala.
171
Osim poremeenog odnosa Pt-Rh u korist rodijuma, za vreme procesa dolazi do zaprljanja katalizatorskih mrea neplemenitim metalima i raznim mehanikim neistoama. Kontaminacija mree nastaje usled upotrebe neistih reaktanta, odnosno usled taloenja raznih neistoa. Osim neistoa u reaktantima, zaprljanje mogu izazvati i reakcioni proizvodi. Pirometalurka prerada starih katalizatorskih mrea ima za cilj uklanjanje neplemenitih metala i drugih mehanikih primesa uz veoma mali gubitak plemenitih metala (dobro iskorienje metala) i dobijanje legure visoke istoe koja e da poslui kao polazna sirovina za rafinaciju ili proizvodnju novih mreica.
EKSPERIMENTALNI DEO
Pretapanje starih mreica vreno je u srednje frekventnoj indukcionoj pei uz dodatak boraksa kao topitelja. Stare mreice su pre topljenja ispresovane (briketirane) u komade fi30x10 do 35 m. Po jednoj ari topljeno je 0,7-1 kg. Po osnovi gubitka nemetalnih ukljuaka i isparljivih metala, ukljuujui u sve to i kiseonik koji je mogao biti vezan za rodijum i platinu, pri topljenju je ostvaren gubitak u masi mreica u iznosu od 0,7-2%. U izlivenom metalu (leguri) utvren je povien sadraj rodijuma, u odnosu na platinu, oko 14% Rh, to je logino, s obzirom da se platina vie troi u procesu katalize. Osim poremeenog odnosa Pt i Rh, kao to je napred navedeno u katalizatorskim mreicama prisutne su i nemetalne primese i mehanike neistoe. Najznaajnije meu njima su: Fe, Ni, Cr, Mn, Ca, Ba, Mg, Si, Al. Meutim, kako su zahtevi za istoom dobijenog metala strogi, cilj pirometalurkog pretapanja je uklanjanje ovih neplemenitih primesa i dobijanje metala pogodnog za dalju proizvodnju. Sadraj primesa nakon pretapanja iznosi do 2,5% to je u dozvoljenim granicama. Na temperaturi topljenja, koja priblino za leguru Pt sa 10% rodijuma iznosi oko 2073 K, prisutni oksidi Pt i Rh, disociraju (raspadaju se), i prelaze u metalno stanje. Navedene primese koje se javljaju u obliku oksida, jednim delom isparavaju, a drugi deo oksida, ija je temperatura topljenja znatno via od navedene temperature, u procesu ostaju neistopljeni. Pirometalurkim tretmanom istroenih katalizatora PtRh10 dobijen je materijal zadovoljavajueg kvaliteta kao sirovina za proizvodnju katalizatorskih mreica. Dobijeni metal je korien u redovnoj proizvodnji katalizatora u Institutu za bakar Bor uz praenje celog toka procesa do finalnog proizvoda. Dodavanjem iste platine, izvrena je korekcija sadraja Rh u leguri i smanjena na 10%Rh i tako stvorena poetna ara za topljenje. Proces topljenja i livenja odvijao se po ustaljenom, propisanom reimu bez pojave bilo kakvih anomalija. Izliveni komadi legure PtRh10 su valjani i izvlaeni do zavrne dimenzije ice 0,06 mm. Pri plastinoj preradi nije bilo kidanja, ljuspanja, perutanja niti pak drugih greaka koje karakteriu preradu nekvalitetnih sirovina. Ustaljena tehnoloka kontrola procesa prerade i merenja zatezne vrstoe i izduenja ice, pokazali su priblino iste rezultate kao i u sluaju kad su se preraivale are od rafinisanih metala.
172
ZAKLJUAK
Problematika regeneracije i ponovnog korienja metala iz istroenih platinskih katalizatora, koji se koriste pri proizvodnji azotne kiseline, predstavljala je osnovnu tematiku rada. U sklopu toga, posebno su ispitivani efekti uvoenja procesa pretapanja starih katalizatorskih mreica, kao pripremne faze u ukupnom ciklusu njihove prerade. Za ispitivanje su koriene stare mreice (skrap) iz fabrika azotne kiseline u Lukavcu, Goradu i Kutini, kod kojih se u upotrebi katalizatori sa 90% Pt i 10% Rh. Rezultati pispitivanja ukazuju na jedan od puteva mogue reciklae i racionalizacije postojeeg procesa prerade starih katalizatora. Da bi se blie utvrdilo, u kojoj se meri odlivci od pretopljenih starih mreica mogu koristiti u arama za proizvodnju novih katalizatora, potrebno je sprovesti dopunska istraivanja, koja e, izmeu ostalog, obuhvatiti i rezultate viestrukog korienja ovako proizvedenih katalizatora u industriji, kao i preradu starih katalizatora iz drugih fabrika azotne kiseline. Isto tako bie neophodno da se sagledaju i efekti ukljuivanja procesa pretapanja mreica u ve ustaljeni ciklus hidrometalurke rafinacije katalizatora (izrada tankih limova od pretopljene predlegure i njihovo rastvaranje i dalja rafinacija do istih metala Pt i Rh). Realno je oekivati da se i po toj osnovi postignu odgovarajua poboljanja, koja proizilaze iz injenice da se pri topljenju odstranjuje dobar deo neistoa i time olakava proces klasine rafinacije.
LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. J. Pielaszek, Platinum Metals Rev., 1984, 28,(3), 109. A. R. McCable and G.D.W.Smith, Platinum Metals Rev., 1983, 27, (1) 19. Z. Rdzawski, L. Ciura, B. Nikiel, Journal of Materials Processing Technolo, 53 (1995) 319-329. K. Kozlowski, B. Skowronski, Przemusl Chemicznu, vol.67. No 10 (1988) 466. J. Schroder, J. Zabreski, J. Jarwakowicz, M. Szustakovwski, Wiadomosci Shemiczne, No 29 (1975) 637. J. A. Busbu, D. L. Trimm, Journal of Catalust, No 60(1979)430. M. Pszonicka, Journal of Catalust, No 56(1979)472. G. J. K. Acres, Platinum Metals Review, No 1(1980)14. M. Pszonicka, Polish Journal of Chemistru,(formerlu Roczniki Chemii), No 54(1980)2283. J. Pielaszek, Platinum Metals Review, No 3(1984)104. A. R. McCabe, G. D. W. Smith, A. S. Pratt, Platinum Metals Review, No 2(1986)54. A. R. McCabe, G. D. W. Smith, Platinum Metals Review, No 1(1988)11. Z. Rdzawski, K. Kozlowski, B. Nikiel, L. Ciura, Prace Naukowe ITNiNM Politechniki Wroclawskiej, No 39, Seria Konferencje No 21(1994)19. Z. Rdzawki, L. Ciura, B. Nikel, Journal of Materials Processing Technologu 53 (1995) 319-329.
173
UTICAJ ENERGETIKE NA IVOTNU SREDINU BORSKE OPTINE ENERGETICS IMPACT ON ENVIRONMENT IN BOR MUNICIPALITY
1
Dr Milane Mitovski, dipl. in. ma., 2Aleksandra Mitovski, dipl. in. met 1 RTB-Bor 1 Tehniki fakultet Bor u Boru
IZVOD: Energija je pokreta svih funkcija i aktivnosti ivih bia i kretanja materija na Zemlji. Prema tome, na pitanje, ta je energija, moe se odgovoriti: energija je sposobnost vrenja rada. Energenti ine i do 50% trokova kako u domainstvima, tako i u ostalim delatnostima, a proces sagorevanja goriva je najvei zagaiva ivotne i radne sredine. Racionalno gazdovanje energenata i njihova supstitucija sa obnovljivim izvorima energije ima ekonomsko opravdanje, to svakako ne umanjuje i efekte zatite okoline i to mora biti strateki program na svim nivoima. Kljune rei: energija, gorivo, sekundarna energija, potronja energije, efikasnost, trokovi. ABSTRACT: The bigest part of pollutions Environment stokes from differently production processes and energy consumption in the economy all fields, mainly from the combstion fuels. With reduce consumption of the fuel it reduces pollutions of the Environment. The possibilitys are existing in use of the geothermal, solar, winde energy, hydroeneretic source biomass, waste energy and energy of the waste materials. With using these energoresources, exept reduce pollution Environment, to set a economic efficiency. Key words: Energy, fuel, wast energy, energy consumption, efficiency, expenses.
UVOD
U Evropskoj uniji sada se proizvodi 6000 kWh elektrine energije godinje po stanovniku, a u Srbiji 4000 kWh po stanovniku. S druge strane, prosena evropska porodica potroi 4000 kWh godinje, a takvoj porodici u Srbiji treba 6000 kWh elektrine energije. Koliko smo do sada brinuli o potronji energije, ilustruje i podatak da je kod nas specifina potronja goriva 20 kilograma po kvadratnom metru godinje, dok je, na primer, u Norvekoj ispod 10 kilograma. U odnosu na svetski prosek (0,19 tekvivalent nafte/USD), srpska industrija ima tri puta vei energetski intenzitet (0,54 tekvivalent 2 nafte/USD) . Ipak razvijene zemlje Evrope troe mnogo vie energije od nas (gotovo tri puta vie po stanovniku), ali to troe racionalno, ne koristei ba elektrinu energiju za zagrevanje prostora, osim Norveke i vedske koje imaju dosta elektrine energije. Kod nas se gotovo 60% elektrine energije troi u domainstvima i to veliki deo za zagrevanje prostora. Kua povrine u osnovi od 60 m2 u vedskoj troi za zagrevanje zimi dve tone uglja dok je naoj kui iste veliine potrebno zimi bar osam tona
Mitovski, M. i dr. Optimalno upravljanje energetskim sistemima u metalurgiji, monografija str. 9-18, JINA, Beograd, 2006.,
2
174
Potronja energije u Borskoj optini
U Boru i njegovoj okolini za potrebe industrije i stanovnitva troe se sve vrste energenata: elektrina energija (ona ne zagauje okolinu, bar to se tie Bora sa aspekta njene proizvodnje), ugalj se troi u Topionici, Termoelektrani i pojedinim domainstvima za potrebe toplifikacije, Kreani Zagrae, drveni i retortni ugalj, kao i TNG u TIR-u, mazut u Topionici, Termoelektrani i Kreani u Zagrau, dizel i ostala tena goriva u industriji, za pogon motornih vozila i ogrevno drvo za tehnoloke potrebe Topionice i pojedina domainstva za potrebe toplifikacije. Procena je da se, na teriotoriji optine Bor, godinje troi gorivo, svedeno na ekvivalentni ugalj (koji ima donju toplotnu mo od 8.141 kWth/t), u koliini od 154 hiljade tona. Pri njegovom sagorevanju se oslobaa oko 400 hiljade tona ugljendioksida, 3.200 tona sumpordioksida 3 i oko 300 tona ugljenmonoksida. Potronja svih energenata, svedenih na ekvivalentni ugalj, ukljuujui i elektrinu energiju, iznosi 252.299,710 teu, od toga privreda troi 83,48%, sl. 1.
Drveni ugalj 0,07% Ugalj 16,65% Mazut 0,81% Koks 0,65% Ugalj u Topionici 15,54%
TNG 0,16%
Drvo 4,97% 66,12% Die sel i lo ulje 6,87% Benzin 2,09%
Ele ktrina energija 52,19%
Slika 1. Uee energenata u njihovoj ukupnoj potronji u optini Bor u 2000. godini svedeno na ekvivalentni ugalj po modelu dr M. Mitovskog
Potronja energije u stambenim jedinicama u Boru
Van privreda i domainstva u Boru godinje troe oko 41.688,41 teu. Potronja energije u domainstvima ovde je predstavljena trolanim domainstvom, koje ivi u dvosobnom stanu korisne povrine 55m2, prikljuen na sisteme daljinskog grejanja, vodovoda i kanalizacije Bora. Stan je dobro termiki izolovan i samo je istona strana slobodna i nalazi se na drugom spratu stambene viespratnice. Domainstvo je snabdeveno sa svim uobiajenim aparatima, ureajima i nametajem. Instalisana snaga svih ureaja, koja troe elektrinu energiju, iznosi 13.123 W.
3
U istoj godini samo iz topionice bakra u atmosferu je isputen SO2, kao komponenta gasovitih produkata
3
metalurgije bakra, u koliini od oko 112 hiljade tona ili 38 miliona m n SO2 u gasovitom agregatnom stanju
175
Ostvarena cena elektrine energije u 2005. godini, po svim osnovama, je 3,0591 din/kWh (0,0368 /kWh),od toga: via tarifa (VT) 60,12%, nia tarifa (NT) 7,54%, angaovana snaga/taksa 16,14%, PDV (18%)=15,33%, zajednko svetlo 1,34% i bonus 4,07%. Potronja elektrine energije iznosi VT 2.208 kWh i NT 1.108 kWh ukupno 3.316 kWh ili 9,085 kWh/dan (VT 6,049 i NT 3,036 kWh/dan). Potronja zimi (X-III) -1.763 kWh i leti (IV-IX) 1.499 kWh. Srednja angaovana snaga, u posmatranom periodu, ostvarena je u iznosu od 420 W. Godinja potronja tople potrone vode je 20 m3/lanu domainstva ili 0,055 3 m /(lanadan), a za njenu pripremu utroena je toplota 2.792 kWth i toplote za grejanje stana 13,587 MWth/a, a ostvareni su trokovi toplote 1,25 din/kWth. Topla voda kota 2,07 /m3 ili ukupno elektrina i toplotna energija 4 (za toplifikaciju i pripremu tople potrone vode) 19,695 MWh (ili ekvivalentni ugalj 2,821 teu), to kota 455,60 , to jest 23,13 /MWh (ili 161,51 /teu). Dnevni trokovi za komunalije i elektrinu energiju su 129,23 din/dan =1,56 /dan. Meseni trokovi za komunalije i elektrinu energiju 5 sa TV taksom sa PDV iznose 71,47 din/(m2mesec) ili 0,86 /(m2mesec), od toga: komunalije 0,67 /(m2mesec) i elektrina energija sa TV taksom 0,19 /(m2mesec). Ukupni godinji trokovi za komunalije, elektrinu energiju i TV taksu iznose 47.170,74 din=568,15 (od toga: pijaa voda 2,76%, topla voda 21,91%, grejanje 36,14% i ostale komunalije i PDV 17,05% i trokovi elektrine energije sa TV taksom i PDV 22,14%).
40 El, VTA, NTA[kWh/10]; PV, TPV[m3] i TG[MWh] 35 30 25 20 15 10 5 0 JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC Mesec u 2005. godini Toplota za grejanje TG, MWh Pijaa voda PV, m3 Topla potrona voda TPV, m3 Via tarifa el. energije VTA,kWh/10 Nia tarifa el. energije NTA, kWh/10 El. energija El=VTA+NTA, kWh/10
Slika 2. Potronja tople potrone i pijae vode, elektrine i toplotne energije u stanu od 55 m2 u Boru
4 Raspodela potronje energije u domainstvima razvijenih zemalja je: grejanje 40%, aparati za domainstvo 24%, topla voda 15%, hlaenje 8%, friideri i zamrzivai 7% i rasveta 6% (izvor: http://www.endom.org/ ulaz 12. 04. 2006.) 5 Proseno domainstvo u Srbiji za stanovanje, vodu, elektrinu energiju, gas i druga goriva plaa 17% svih trokova domainstva u 2004. godini, (www. statserb.sr. gov. yu)
176
Mere za poboljanje (ne)efikasnosti energetskog sistema
1. Mere za poboljanje rada sistema daljinskog grejanja (SDG). U dosadanjem radu SDG u Boru, sa svim osobenostima, pokazao je i izvesne tehnikotehnoloke nedostatke. Ovi nedostaci utiu na nepovoljan rad SDG, neracionalno troenje energije, nepovoljan prenos toplote, vea potronja goriva za iste efekte grejanja, a s druge strane, vee zagaenje okoline itd. Ova oblast detaljnije je prezentirana u Termoenergetsko-ekonomskom akcionom programu (TEAP), koji je usvojen kao skuptinski materijal na sednici Skuptine optine Bor, odrane 13. novembra 2001. godine. Za poboljanje i ekonominiji rad SDG, meu ostalim merama, mogu biti: poboljanje stepena efikasnosti SDG sa sadanjih 50 na oko 75% i vie, a kod kotlovskih postrojenja sa sadanjih oko 60% na vie od 80%; stimulisanje vlasnika stanova i individualnih zgrada, kao i privrednog prostora, da poboljaju stanje termoizolacije, ime bi se smanjila potronja toplotne energije i vie od 30%, kao to je uraeno u Skandinavskim zemljama; kvalitetnije izvoenje termo i hidro izolacije razvodne mree. Ova mera, osim smanjenja gubitaka toplote, produie vek eksploataciije SDG i smanjie ulaganja sredstava za odravanje. Usvajanje novi pravilnik o uslovima proizvodnje, distribucije i obaveze distributera i korisnika toplote i njegovo strogo primenjivanje. 2. Maksimalno korienje sekundarne (otpadne) toplote tehnolokih procesa za proizvodnju energije koja bi mogla da se koristi za optu potronju (niskotemperaturske otpadne toplote u proizvodnji sumporne kiseline, visokotemperaturske toplote procesa topljenja i konvertovanja u topionici i pei u delovima prerade RTB-Bor). Realizacijom ove ideje uticae na smanjenje potronje primarne energije a time i treba oekivati manji stepen zagaivanja ivotne sredine i trokova za obezbeenje energenata. 3. Poboljanje energetske korisnosti procesa i maina, 4. Zamena klasine sijalice sa fluoroscentnim, 5. Tamo gde je mogue uvek elektrinu energiju zameniti drugom vrstom goriva. Ovo treba da bude strateki cilj drave, jer je ekvivalent energije elektrine energije dosta nii u odnosu na ostale energente (primer: od 1 kg uglja donje toplotne moi 14 MJ/kg dobija se toplotna energija 3,11 kWth, a ako se proizvodi elektrina energija 1,17kWeh), 6. Kod kupovine novih agregata voditi rauna o njegovoj instalisanoj snazi i energetske efikasnosti, pored drugih perfonmansi, 7. Sa agregatima da rukuju kvalifikovani i edukovani operatori, 8. Stimulisanje racionalnije gazdovanje energijom, od strane drave, putem kredita, snienja poreza i slino, 9. Donoenje odluka, iz oblasti korienja energije, poveriti iskljuivo kvalifikovanim licima, koja su izvan svakodnevne politike, 10. U kolama edukovati ake iz oblasti racionalnog gazdovanja energijom, 11. Racionalno gazdovanje energijom je stalan zadatak. 12. Smanjenje korienja fosilnih goriva moe da se obezbedi korienjem raspoloivih izvora energije: geotermalni izvori, energija vetra, ugradnja
177
minihidroelektrana na hidroakumulacijama, energija biomase, solarna energija, sekundarna (otpadna) energija u metalurkim pogonima RTB-Bor i ire, energetska valorizacija komunalnog i drugog otpada. Da bi se postojee stanje u energetici, u Boru i zemlji, poboljalo, odnosno da bi drava sprovela svoju politiku racionalnog korienja energije, ona e morati da preduzme niz institucionalnih, zakonskih, ekonomskih, tehniko-tehnolokih mera, ali i neke finansijske inicijative, kao to su krediti, razne olakice, porezi i slino. Bez toga, na primer, teko da emo moi zameniti makar nae kune aparate koji troe 2,5 puta vie energije nego evropska bela tehnika koju njihovi vlasnici menjaju na 5 do 8 godina, a kamo li pratiti svetski trend razvoja kunih aparata, koji pre svega uzima u obzir to manju potronju energije, ekoloku prihvatljivost, nizak nivo buke i razvoja integrisanog komunikacionog modula za povezivanje aparata u kuni sistem.
Umesto zakljuka
Energetika u Boru, skupa sa tehnolokim procesima, predstavlja glavni faktor koji naruava eljeni i potrebni kvalitet ivotne sredine Bora i okoline. Zbog toga u tekstu su navedene posledice korienja energije na naruavanje eljenog kvaliteta ivotne sredine i mogunosti i aktivnosti za smanjenje potronje fosilnih energoresursa sa alternativnim izvorima energije. Realizacija navedenih aktivnosti mogu biti kratkorone i dugorone, zatim realizacija moe biti sa manjim i velikim investicionim ulaganjima, a uglavnom manje ili vie sve aktivnosti utiu na poboljanje kvaliteta ivotne sredine. Za realizaciju ove aktivnosti potrebno je da se: ukljui svetska i domaa nauka i praksa iz navedenih oblast, obezbeenje sredstava za snimanje, ispitivanje, izrada elaborata, projektovanje, gradnje i edukaciju kadrova za rad energetskih postrojenja, informisanje i przentiranje programa racionalnijeg gazdovanja energijom i time problematiku pribliiti irem krugu zainteresovanih, prikupljanje informacija o mogunostima korienju obnovljivih izvora energije u Boru, ukljuivanje Agencije za energetsku efikasnost Srbije u problematici korienja energoresursa u cilju smanjenja zagaivanja ivotne sredine. Pored finansijskih efekata, veoma je interesantan i ekoloki efekat koji se moe ostvariti smanjenjem potronje goriva. Prilokom sagorevanja 1t uglja, na primer, za potrebe toplifikacije i pripreme tople potrone vode oslobaa se oko 2,53,3 t CO2 i ostalih zagaivaa vazduha kao to su oksidi azota (NOx), ugljenmonoksid, sumpordioksid i poletina. Dobro je poznato da je CO2 jedan od glavnih uzronika globalnog otopljavanja atmosfere Zemlje kroz efekat staklene bate, a sumpordioksid negativno deluje na ljude, ekosisteme i materijalna dobra. Poletina sa gasovitim produktima sadri veliki broj elemenata koji, takoe, negativno utie na ivotnu sredinu.
178
REFORMISANA FOSILNA GORIVA JEDINI OPRAVDANI PRAVAC U NJIHOVOM DALJEM KORIENJU REFORMED FOSSIL FUELS ONLY SUSTAINABLE DIRECTION IN THEIRS FURTHER CONSUMPTION
Petar Rakin1, Dejan ikara, Marko Rakin2 IHIS Holding a.d., Beograd, e-mail: ihis@eunet.yu. 2 Tehnoloko metalurki fakultet, Beograd, marko@elab.tmf.bg.ac.yu
1
IZVOD: Svet troi 10 dula energije ugljovodonika da bi proizveo jedan dul energije hrane. Sva komercijalna ubriva se prave od prirodnog gasa. Pesticidi se prave od derivata nafte, a navodnjavanje, priprema zemljita, etva i transport se vre mainama koje se pogone nafta, prirodni ili teni gas. U svetu radi oko 600 miliona vozila sa motorima koji troe naftu, a njihov broj stalno raste. Na zemlji se svakih 11.5 dana utroi milijarda barela nafte, a oko treine svetske nafte dolazi sa izvorita koja slabe stopom od oko 4% godinje. Sagorevanje fosilnih goriva stvara ogromne ekoloke probleme sa nesagledivim posledicama. Stoga, jedini opravdani pravac u njihovom daljem korienju je reformisanje ovih goriva, odnosno proizvodnja energetskih prenosilaca koji su u ekolokom smislu mnogo pogodniji za korienje. Kljune rei: regenerativno gorivo, vodonik, termohemijska konverzija SUMMARY: World consumption of energy for production of one joule of food is ten joules. All commercial fertilizers are produced from the nature gas. The pesticides are produced from crude oil derivates, watering, preparation of ground, harvesting and transportation are done by machines driven by crude oil, natural or liquid gases. All over the world there are more than 600 million vehicles driven by crude oil motors, but their number permanently increases. Every 11,5 days the world consume one billion of crude oil, but one third of oil are coming from resources which are diminishing yearly by rate of 4%. Combustion of fossil fuels produces huge problems with unrecognizable consequences. Due to that, only direction in their further use is reforming of this fuel, and production of energy carriers which are, from the ecological point of view, much more suitable for use. Key words: Regenerative fossil fuel, Hydrogen, Thermochemical conversion
UVOD Situacija u svetu, sa globalno energetskog stanovita, ve dugo kod niza energetiara izaziva zabrinutost za sudbinu nae planete i stimulie nastojanja da se istraivanjima pronau odgovarajua reenja. Vlade razvijenih zemalja sveta ulau znaajna sredstva sa ciljem da se doe do novih izvora energije koji bi ublaili danas akutne, globalne energetske probleme. Kada su u pitanju fosilna goriva, izuzetno pogubno je delovanje izduvnih gasova motora SUS na okolinu. Pri njihovom radu produkti sagorevanja bivaju izbaeni u okolni vazduh i sa njim dospevaju u respiratorne organe ljudi koji se kreu ulicama ili ak obitavaju u svojim domovima. Naime dizel motori, koji se odlikuju ekonominou i velikim obrtnim momentom, imaju izraen problem sa poveanom emisijom estica ai. Ove sitne estice sa lakoom ulaze u nae disajne organe i zavravaju u pluima, gde proces njihove razgradnje traje od est meseci do godinu dana. Iako ve prilino ozbiljan, navedeni problem ovim nije i konano opisan. Najvee zlo lei u injenici da
179
sitne estice ai za sebe vezuju otrove koji su formirani u cilindrima pod izuzetno visokim pritiscima i temperaturama. Pored toksinih, njih odlikuju kancerogena i mutagena dejstva i kao takve, ove supstance predstavljaju ekstremnu opasnost po zdravlje. Pored ai veoma opasno dejstvo po okolinu, posebno biljni svet ima olovo do ije emisije dolazi razgradnjom tetraetilolova, jedinjenja koje se koristi kao antidetonator motornih benzina. Uvoenjem etilestara kao aditiva za poveanje oktanskog broja benzina ovo zagaenje je drastino smanjeno, posebno u razvijenim zemljama. Ekoloki problemi u eksploataciji tenih fosilnih goriva postaju sve ozbiljniji jer je dokazano da je poveanje kancera u gradskim sredinama u korelativnoj vezi sa emisijom ai, odnosno oksida azota i sumpora. Skretanje panje sa ovog problema vrhunski je nemar koji se plaa ljudskim patnjama i ivotima. Dugoroni cilj u energetskoj ekonomiji budunosti je korienje energije na mnogo efikasniji nain nego do sada, zatim smanjenje emisije tetnih gasova, posebno ugljen monoksida, sumpor dioksida i oksida azota i obezbeenje znaajnog procenta obnovljivih izvora u snabdevanju energijom. Razlog za primenu vodonika u budunosti je njegova velika efikasnost u procesima gde je on prenosnik energije kao to je to sluaj u primeni gorivih spregova za proizvodnju struje. Naravno, vodonik je samo prenosnik, a ne i izvor energije jer je za njegovu proizvodnju potrebno utroiti energiju. Stoga, sam po sebi, ne moe biti reenje za samoodrivo snabdevanje. U energetskim scenarijima on je samo sredstvo za postizanje cilja. Ali injenica da njegovo korienje, kao krajnjeg prenosnika energije, ne proizvodi nikakvu tetnu emisiju ili zagaenje, ini ga idealnim gorivom.
REFORMISANA GORIVA
Zagovornici primene obnovivih izvora energije, meutim nisu zadovoljni ni postignutim rezultatima, ni obimom sredstava koja se ulau u dalji razvoj. Sredstva za istraivanja u oblasti fuzije, ili nuklearne energije uopte, su i na dalje vea nego ona koja se izdvajaju za istraivanje obnovivih izvora energije. Jo uvek se obnovivim izvorima energije ne posveuje duna panja, a to je jedino realno i blisko reenje. Koliko brzo nam takva reenja trebaju pokazuje pregled injenica datih u apstraktu ovog rada. Danas se za proizvodnju elektrine energije i toplote koristi iroka paleta primarnih vrstih fosilnih goriva, a reavanje pogona putnikog saobraaja u Evropskoj zajednici lei skoro iskljuivo na nafti. 6 Na duge staze, samoodriva mobilnost je mogua samo korienjem goriva dobijenih iz obnovljivih izvora energije. Pored poveanja efikasnosti i smanjenja emisije tetnih gasova kod konvencionalnih vozila, fundamentalni ekoloki pomak e predstavljati i izbegavanje klimatskih konsekvenci koje su, na globalnom planu, izazvane emisijom dimnih gasova.. Reenje ovog pitanja podrazumeva uvoenje novih tehnologija za pogon vozila, npr. gorivih spregova, ali i permanentno usavravanje konvencionalnih motora sa unutranjim sagorevanjem i stalno poveanje korienja reformisanih goriva u srednjoronom periodu. Reformisano ili regenerativno gorivo je naziv za fosilno gorivo koje je posebno tretirano radi smanjenja tetnih sastojaka i poveanja korisnih ili fosilno gorivo kojem je dodata izvesna koliina
6
Putniki automobili, u 99 % sluajeva, koriste derivate nafte kao gorivo.
180
biogoriva. Ova poslednja su posebno pogodna za primenu u transportnim sredstvima, gde i mali dodatak biogoriva (5-20%) znaajno doprinosi smanjenju tetnog sastava u izduvnim gasovima motora sa unutranjim sagorevanjem. Sa obzirom na malu koliinu dodatka u fosilnom gorivu klasini motori ne moraju da trpe naknadne prepravke, to u mnogome olakava primenu regenerisanih goriva. Ve danas se moe konstatovati znaajni pomak u poveanju korienja obnovivih izvora za proizvodnju industrijske toplote i elektrine energije. Biomase podmiruju danas razliite energetske potrebe ukljuujui proizvodnju toplote i elektrine energije, zatim proizvodnju istog, tenog i gasovitog goriva za korienje u kogeneracionim pogonima i za proizvodnju goriva za transportne potrebe. Biomasa danas uestvuje sa oko 11% (45 EJ/a) u svetskoj potronji primarne energije (420 EJ/a). Svi ostali obnovivi energetski izvori (hidroenergija, vetar, geotermalna energija, sunce i dr.) zajedno doprinose oko 3%. Iz ovoga je jasno da proizvodnja regenerativnih goriva jo uvek nije uzela maha. Meutim, i u ovom sektoru potronje potrebna su samoodriva reenja za srednjoroni i dugoroni period. Zbog toga su Evropski parlament 2003. godine, a zatim i Evropski Savet, 2004. godine doneli Direktivu o Promovisanju biogoriva ili drugih obnovivih goriva za potrebe transporta. Iste godine Nemaka je smanjila takse za mineralna goriva proporcionalno sadraju biogoriva u korienim fosilnim gorivima. Naune organizacije su iroko ukljuene u istraivanja postupaka za proizvodnju regenerativnih goriva koja se lako transportuju i stokiraju. Pronaen niz tehnolokih procesa konverzije biomase u energente i proizvodnje elektrine energije iz obnovivih izvora. Proizvodne tehnologije se, u grubom, mogu podeliti na ekstrativne, fermentacione i termohemijske kao i elektrolitiku proizvodnju vodonika. Jedno od znaajnih dostignua je uvoenje AER procesa 7 kao postupka za dobijanje gasa sa izuzetno malom koliinom tera, bez obzira na nisku temperaturu gasifikacije. Pri tome redukcija sadraja tera ne izaziva sniavanje energije hemijske veze, odnosno toplotna mo goriva ostaje nepromenjena. Hemizam redukcije tera nije u potpunosti objanjen, ali je verovatno povezan sa procesom izdvajanja CO2 za vreme gasifikacije. Kod konvencionalnih postupaka gasifikacije niska temperatura ne samo da doprinosi formiranju tera, nego eksperimenti pokazuju da se tada poveava i sadraj CO2 u dobijenom gasu. Poseban doprinos razvoju regenerativnih goriva dale nemake istraivake organizacije, Institut za istraivanje solarne energije i vodonika (ZSW) iz tutgarta, odnosno njegovo Odelenje za transformaciju i akumulaciju energije, koje je locirano u Ulmu. Oni su patentno zatitili svoj AER proces, odnosno proces absorpcijom forsirane rekombinacije. Ovaj postupak je razvijen za proizvodnju gasa u reaktoru pomou termohemijske konverzije ugljeninih goriva. Osnovna premisa ovih procesa je prisustvo absorbenta za CO2 koji ga odstranjuje iz proizvedenog gasa. Kao posledica, ravnotea hemijske reakcije je pomerena u pravcu vee koncentracije vodonika u dobijenom gasu. Egzotermna reakcija absorpcije CO2 obezbeuje dovoljnu toplotu za odvijanje procesa gasifikacije. Absorbent se u posebnom stupnju procesa regenerie i vraa u procesni reaktor. Isprobavani su razni prirodni materijali (minerali) pogodni za proces absorpcije. Oni moraju da raspolau sa dovoljnim kapacitetom absorpcije i brzinom reakcije, a da pri tome zadovoljavaju zahteve u pogledu mehanike , hemijske i toplotne stabilnosti.
7
AER Absorption-Enhanced Reforming (absorpcijom potpomognut reforming)
181
Dalja prednost AER procesa je da se finalni proizvod vodonikom bogat sintetski gas sa smanjenim sadrajem CO i CO2 i otpadni gas bogat sa CO2 proizvode u zasebnim reaktorima. Pri tome moe biti proizveden ak i ist CO2 gas. Podeavanjem reakcionih parametara i sadraja absorbenta, dobijena gasna smea moe biti podeena na optimalni sadraj H2, CO i CO2 za dalju proizvodnju goriva. Proces je kontinualan i ostvaruje se pomou dva gasna fluidizaciona reaktora, jedan za termo hemijsku konverziju, a drugi za regeneraciju absorbenta. Ugljenini ostaci iz gasifikacije sagorevaju proizvodei toplotu potrebnu za regeneraciju absorbenta. Pri reformingu ugljovodonika i alkohola u reaktorima sa vrstim leitem, AER procesom se kao proizvod dobija suvi gas sa preko 95%vol. vodonika. U procesu gasifikacije drveta, u reaktoru sa fluidizacionim slojem snage 100KW, dobija se ak do 75% zapremine vodonika. Rezultati projekta AER-GASEZ, prema nauno-tehnikim izvetajima ukljuenih organizacija, su takvi da e se uskoro probe vriti na MW-tnom obimu.
NOVI TEHNOLOKI PRISTUPI
Sadanji istraivako-razvojni procesi u ovoj oblasti se usmeravaju na sledee teme: 1. 2. 3. 4. obnoviva goriva i reforming goriva, snabdevanje gasom za gorive elije, termohemijska konverzija biomase i metode CO2 odvajanja.
Proces AER je inovativni pristup termohemijskoj konverziji. Konverzija biomase sa koncentracijom H2 vie od 70%vol. vie nije problem, a eksperimenti se vre i u velikim obimima. Ovaj proces nudi pogodnost da se dobija ist CO2 koji moe biti korien ili lagerovan. Zatim, gorivi spregovi danas imaju veliki znaaj, pogotovo za nedostupna podruja do kojih je teko ili nemogue distribuirati elektrinu energiju, kao to su Severne teritorije i Jukon u Kanadi, odnosno pojedini delovi Sibira u Rusiji. Iz ugljeninih fosilnih goriva uspeno se proizvodi gas za gorive spregove, to je komplementarno sa razvojem i usavravanjem samih spregova. Zatim, gasifikacijom lignita po AER postupku moe se dobiti vodonik, a potom elektrina energija, skoro bez emisije tetnih gasova. Alternativno, ugalj se moe gasifikovati konvencionalnim nainom koji se nastavlja konverzijom CO, u prisustvu CO2 absorbenta. U oba sluaja CO2 se moe izdvojiti i lagerovati u geolokim formacijama nastalim posle eksploatacije fosilnih depoa ili vode. Reformisanju se mogu podvri i gasovita fosilna goriva. Reforming prirodnog gasa parom moe biti put za decentrolizovanu proizvodnju toplote i elektrine energije po kuama. Proizvedeni gas, bogat na vodoniku, mora biti oien od CO i CO2 jer oni predstavljaju otrov za katalizatore u gorivim spregovima. Vodonik koji se ne iskoristi u gorivom spregu moe biti upotrebljen kao energent za proces reformacije. Institut ZWS ima veliko iskustvo u reformaciji prirodnog gasa i viih ugljovodonika (metanol, etanol propan, i sl.) kao i u tretmanu i finom ienju CO iz reformisanog gasa. Zatim, ZWS je konstruisao kunu elektranu na bazi modula gorivog sprega, snage 4 KW, gde je energent prirodni gas i koji sadri sistem za proizvodnju gasa bogatog na vodoniku na licu mesta. Teite je na ostvarenju potpuno automatskog upravljanja radom sistema.
182
Ve sada se moe postii ukupna efikasnost, obraunato na elektrinu energiju, od 30%. Sledei cilj koji treba da se ostvari u ovoj godini je izrada kompaktnog sistema sa usavrenom proizvodnjom gasa i stepenom iskorienja od 35%.
ZAKLJUAK
Sa gledita ekologije oigledna je neophodnost reformisanja fosilnih goriva, odnosno njihovo korienje za proizvodnju energetskih prenosioca koji su u eksploataciji mnogo manje opasni po ovekovu okolinu. Ova neminovnost nije uslovljena samo problemom staklene bate i zagaenjem vazduha i vode, ve i brzim iscrpljivanjem postojeih izvora nafte, koje pogaa ekonomije svih zemalja sveta. Nove tehnologije treba da omogue da se po povoljnim cenama, regeneracijom fosilnih goriva, dobiju energenti koji bi bili baza za postepenu zamenu motornih benzina i dizel goriva. Ovi energenti e se najverovatnije bazirati na vodoniku kao ekoloki prijateljskom gorivu.
REFERENCE
1. 2. 3. Garche J., Rakin P., ikara D. REGENERATIVNA GORIVA I VODONIK ENERGIJA 2006. Zlatibor, mart 2006. Ruppert C. M. FROM THE WILDERNESS, www.fromthewilderness.com ERGEBNISSE 2004 Zentrum fuer Sonnenenergie und Wasserstoff Farschung (ZSW) Februar 2005, Stutgart, Germany
183
RAZVOJ PRIMENE ELEKTROHEMIJSKI AKTIVIRANE VODE DEVELOPMENT OF ELECTROCHEMICALY ACTIVATED WATER APPLICATION
Milan I. ekerevac1, Milo Simii, Ljiljana N. Nikoli Bujanovi, Negica Popovi, Petar M. Rakin IHIS Holding A.d., Batajniki put 23, 11080 Beograd. e-mail: ihis@eunet.yu.
IZVOD: Prikazane su osobine elektrohemijski aktivirane vode i mogunosti njene primene u razliitim oblastima ljudske delatnosti. Elektrohemijski aktivirana voda dobija se elektrolizom veoma razblaenih rastvora demineralizovane vode u membranskim elijama, kojoj je zbog poveanja elektrine provodljivosti dodata mala koliina KNa-tartarata (5,510-4 M). U procesu elektrolize dobijaju se dva tipa aktivirane vode: alkalna i kisela. Zbog svojih specifinih osobina obe ove vode mogu nai primenu u razliitim oblastima razvojem niza proizvoda u kojima se ona koristi kao polazna sirovina. U IHIS Holdingu a.d. razvijeni su ili su u razvoju niz postupaka za proizvodnju preparata na bazi aktivirane vode, kao to su:ekoloki prihvatljiva dezinfekcija i sterilizacija - ECOCUTE, sredstvo za odmaivanje PROMAX, nutritivni napici ECA VODA (CORONA PLUS), CORONA BOREALIS, ECOLIFE i ALKALNA VODA ZA PIE (PROXIMA). Kljune rei: elektrohemijski aktivirana voda, postupak dobijanja, osobine, primena. SUMMARY: The basic properties of electrochemically activated water and its applications in different fields are presented. The electrochemically activated water is obtained in process of electrolysis of much diluted solutions of KNa-tartarate (5.510-4 M). In the process of electrolysis the two types of activated water is obtained: the alkaline one and the acid one. As the consequence of its unique properties, the both types of activated water may find application in various fields by the development of preparations where it is used as basic row material. In IHIS Holding A.d. a number of production processes are developed, or in the phase of development, on the basis of application of activated water, such as: ecologically friendly disinfectant ECOCUTE, degreasing device PROMAX, nutritive drinks ECA WATER (CORONA PLUS), CORONA BOREALIS, ECOLIFE and ALKALINE DRINKING WATER. (PROXIMA) Key words: electrochemically activated water, production process, properties, application.
UVOD
U strunoj literaturi [1] mogu se nai dva osnovna tretmana vode pomou kojih se menjaju njena osnovna svojstva i pomou kojih ona dobija neke nove osobine, koja voda u osnovnom stanju nema, a dok se neke osobine vode pojaavaju. Jedan postupak je izmena fizikih osobina vode putem primene jakih magnetnih ili elektromagnetnih polja, a drugi je fiziko-hemijsko aktiviranje vode putem elektrolize. U IHIS Holdingu odabran je drugi, fiziko-hemijski pristup. U procesu elektrolize, fiziko-hemijske aktivacije, veoma razblaenih vodenih rastvora u membranskim elijama dobijaju se dva tipa aktivirane vode, alkalna ili redukciona i kisela ili oksidaciona. Pri dobijanju kisele aktivirane vode, pored osnovne elektrohemijske reakcije anodnog izdvajanja kiseonika iz vode, postoji verovatnoa da se odvija niz meuprocesa
184
i paralelnih procesa u kojima nastaje niz kiseoninih vrsta: slobodni radikali ukljuujui superoksid anjon radikal (O2-), hidroksil radikal (OH), hidroperoksil radikal (OOH), azot monoksid radikali (NO), atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2).[2]8 Sve ove vrste radikala i molekula, O2, O3, HO2, OH; H2O2 su jaka oksidaciona sredstva, a posebno superoksid anjon radikal, tako da mogu da su veoma aktivni u razliitim procesima oksidacije, pa se zato koristi termin aktivirana voda. Slino se moe rei i za alkalnu vodu koja nastaje pri elektrohemijskom izdvajanju vodonika na katodi. Alkalna voda ima veliku koncentraciju vodonika u razliitim oblicima i hidroksilne jone pa tako predstavlja jako redukcionu sredinu.[1] Elektrohemijski aktivirana voda poseduje neke nove osobine koje je razlikuju od obine, a to su: smanjenje broja molekula vode u klasteru, prisustvo poveane koliine vodonika ili kiseonika, prisustvo vodoninih ili hidroksilnih jona u znatno veim koncentracijama, prisustvo slobodnih radikala ukljuujui superoksid anjon radikal (O2-), hidroksil radikal (OH), hidroperoksil radikal (OOH), azot monoksid radikali (NO), atomski kiseonik (1O ) i vodonik peroksid (H2O2). Oksidaciona (kisela) aktivirana voda ima poveani sadraj kiseonika i kiseoninih radikala tako da moe da se primeni za ubijanje bakterija, virusa i drugih biolokih zagaivaa u razliitim medicinskim i zubarskim primenama, kao i za ostale oblasti dezinfekcije u poljoprivredi, preradi hrane i domainstvu. Takva voda ima znaajne i visoko blagotvorne uticaje na biljke, ivotinje i ljude, jer izaziva koagulaciju i taloenje organskih i neorganskih zagaivaa u vodi, i njihovo lako uklanjanje, i razlae opasne toksine supstance na bezopasne komponente, i moe uspeno da se koristi kao dezinfekciono sredstvo. Redukciona (alkalna) aktivirana voda ima poveani sadraj vodonika u razliitoj formi, tako da predstavlja blagotvorni napitak za organizam. Istraivanja su pokazala da alkalna voda za pie ima blagotvorno dejstvo na ivotinjski i ljudski organizam. Ljudska krv ima blago alkalnu sredinu (pH7,4), dok je u elijama sredina blago kisela (pH6,8), zbog posledica metabolizma u njima. Da bi elije mogle normalno da razmenjuju materiju sa okolnom (krv) potrebno je da se ta razlika pH vrednosti stalno odrava, inae nastupa smrt elija. Obzirom da osnovna hrana koju unosimo u organizam u najveoj meri pri razlaganju proizvodi kiselu sredinu i da proizvodi metabolizma isto tako imaju kiselu reakciju, organizam je prinuen da se stalno bori da odri alkalnost krvi putem ubacivanja katjona alkalnih i zemnoalkalnih metala (K, Na, Ca, Mg) u krv. Tako, ukoliko u ishrani nema dovoljno navedenih metala, tada ih organizam povlai iz kostiju. Zato je uzimanje alkalne vode blagotvorno, jer pomae organizmima u stalnoj borbi za odravanje alkalnosti krvi. Elektrolizirana voda moe da se smatra i strukturno ureenom vodom ija je sposobnost da prenosi hranljivu materiju i prodire u elijske strukture znaajno poboljana. U oblasti hortikulture (staklene bate) primena elektrohemijski aktivirane vode obezbeuje niz povoljnosti: ubrzan rast biljaka, poboljan razvoj korena, povean prinos,
R. Pedahzur, D. Katzenelson, N. Barnea, O. Lev, H.I. Shuval, B. Fattal, S. Ulitzur, The efficacy of long-lasting residual drinking water disinfectants based on hydrogen peroxide and silver, Water Science & Technology 42 No 1-2(2000)293298. [UNICEF] United Nations Childrens Fund (2004). Water Statistics (Online). Retrieved Oct. 15, 2004 from: www.childinfo.org/eddb/water/current.htm.
185
smanjenu potrebu za pesticidima i ubrivima, ouvanje vode kroz ponovnu upotrebu i smanjeno isputanje pesticida u otpadnoj vodi, to je posebno znaajno za proizvodnju zdrave hrane.
Eksperimentalni deo Dobijanje elektrohemijski aktivirane vode
U IHIS Holdingu A.D. razvijen je originalan postupak ekolokog dobijanja elektrohemijski aktivirane vode,[3] koji se zasniva na elektrolizi demineralizovane vode u koju je dodata mala koliina KNa-tartarata (5,510-4 M), zbog poveanja elektrine provodljivosti. So vinske kiseline odabrana je zato da bi se izbeglo nastajanje hlora i njegovih kiseoninih jedinjenja pri elektrolizi na anodi i to je glavna prednost ovog postupka u odnosu na iroko rasprostranjenu upotrebu natrijumhlorida za poboljanje provodljivosti. Tehnoloki postupak proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode i proizvoda izvedenih od nje sastoji se iz etiri faze, slika 1:
Demineralizacija pijae vode i dodavanje soli za provodljivost; Elektrohemijska aktivacija demineralizovane vode, anodna (kisela voda) i katodna (alakalna voda); Anodno rastvaranje srebra u kiseloj aktiviranoj vodi; Umeavanje odgovarajuih komponenti (zavisno od proizvoda) i skladitenje.
Posle proputanja vode koz aparat za demineralizaciju vrsi se kontrola provodljivosti vode i umeavanje soli u rezervoaru za umeavanje elektrolita.Tako pripremljen elektrolit uliva se u elektrohemijski reaktor (membranska elija) za dobijanje elektrohemijski aktivirane kisele i alkalne vode. Elektroliza se vri stalnom strujom od I=32 A do vrednosti pH3 u anodnom delu reaktora i pH10,5 u katodnom. Po zavrenoj elektrolizi katolit i anolit se prema potrebi dorauju do konanog eljenog proizvoda po odgovarajuoj recepturi i tehnolokom postupku. Na kraju se vri provera kvaliteta, priprema za isporuku i pakovanje proizvoda.
Rezultati i diskusija
Osvajanjem proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode u IHIS Holdingu otvorile su se mogunosti razvoja i proizvodnje niza proizvoda, ija je ona osnovna sirovina. Katolit se u daljoj proizvodnji koristi kao osnova za dva preparata, PROMAX i ALKALNA VODA ZA PIE. PROMAX je sam katolit, pH=10,5, koji se koristi kao ekoloki odmaiva u raznim oblastima kao to su mainska industrija, prehrambena industrija, domainstvo i druge.
186
ALKALNA VODA ZA PIE (PROXIMA) pH=8,5, za osobe sa niskim krvnim pritiskom, koristi katolit kao osnovu u koji se dodaju odgovarajue soli da bi se postigao kvalitet vode za pie. Anolit bez dodataka, ECA VODA je kisela voda pH=3 koja se koriosti kao sredstvo za dezinfekciju jer ubija viruse, plesni, bacile i bakterije i moe se koristiti: u medicini, (dezinfekcija hirurkih instrumenata, posua i inventara, pranje ruku, posteljine, leenje razliitih bolesti); poljoprivredi (zatita bilja, dezinfekcija zemljita, produavanje veka trajanja voa i povra od berbe do potroaa, dezinfekcija jaja u ljusci); industriji (dezinfekcija postrojenja za obradu mesnih i mlenih preraevina, dezinfekcija staklene i plastine ambalae, dezinfekcija mesa u klanicama, produavanje veka trajanja mesnih i mlenih proizvoda); restoranima (dezinfekcija posua, pranje salate i drugog sveeg povra koje se ne moe izlagati visokoj temperaturi), u malim koliinama (permanentno 520 ml/dan) kao sredstvo za usporeno starenje. CORONA BOREALIS je meavina anolita (pH 4,5 5,0) i niskomineralne izvorske vode u koji su dodati oligoelementi i vitamini, koristi se kao nitritivno sredstvo jer balgotvorno deluje na okrepljenje organizma. U reaktoru za anodno rastvaranje srebra, u anolitu se vri elektrohemijsko rastvaranje srebra (99,99%) do eljene koncentracije.
Slika 1 Blok ema proizvodnje elektrohemijski aktivirane vode i
Tako je dobijen proizvod ECOLIFE koji se skladiti i uva zatieno od svetlo.i takoe moe sluiti kao dezinfekciono sredstvo, jer je dezinfekciono i antiseptiko dejstvo srebra odavno poznato. Ovako dobijen preparat se moe koristiti u medicini za spoljnu upotrebu.
187
ECOCUTE je univerzalno ekoloko dezinfekciono sredstvo, koje se dobija dodavanjem odreene koliine vodonik peroksida u anolitni rastvor koloidnog srebra. Ovo sredstvo ima izuzetna dezinfekciona svojstva, jer ubija vegetativne oblike mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Takoe ubija i sve blastospore C. albicans posle 2,5 minuta; sve spore Aspergillus sp. i sve bacile Mycobacterium smegmatisa posle 5 minuta i sve spore B. Subtilisa posle 30 minuta. Detaljniji postupak dobijanja ECOCUTE prikazan je u radu Novo ekoloko dezinfekciono sredstvo. Zbog jakog dezinfekcionog dejstva i ekoloke bezbednosti ECOCUTE se moe koristiti u oblastima medicine, poljoprivrede, domainstvu, javnim ustanovama i za dezinfekciju postrojenja za preradu vode, kao i same vode za pie. [5-8]
ZAKLJUAK
U IHIS Holdingu osvojena je lepeza proizvoda na bazi elektrohemijski aktivirane vode. Dezinfekciona i nutritivna svojstva ovakvih, ekoloki prihvatljivih, preparata u svetu su odavno poznata. Treba naglasi da primena ovih preparata u oblasti dezinfekcije ima velikog znaaja u smanjivanju potronje ekoloki neprihvatljivih sredstava na bazi hlora ili drugih po pravilu agresivnih jedinjenja. Primena dijetetskih i nutritivnih proizvoda na bazi elektrohemijski aktivirane vode u svetu je dosta odomaena (Japan, J. Koreja, SAD, Rusija i druge zemlje biveg SSSR-a) i postoji dosta potvrda o njihovom povoljnom dejstvu na ljudski organizam. Primena preparata na bazi aktivirane vode i koloidnog srebra ima perspektivu u svakodnevnoj primeni za dezinfekciju vode u manjim naseljima, usamljenim domainstvima, jer su potvrena dezinfekciona svojstva u ispitivanjima u SAD i Izraelu. S tim u vezi IHIS oekuje ukljuenje i drugih kompetentnih institucija da bi se omoguila to bolja verifikacija kvaliteta navedenih proizvoda, a time ira primena i komercijalizacija takvih, u svetu ve uveliko primenjenih, proizvoda.
REFERENCE
V.I. Prilutsky, V.M. Bakhir, ELECTROCHEMICALLY ACTIVATED WATER: ANOMALOUS PROPERTIES, MECHANISM OF BIOLOGICAL ACTION, VNIIIMT AO NPO Ekran, Moscow,1997. Hoare, J. P., The electrochemistry of oxygen, Interscience Publishers, New York, 1968. M. Simii, P. Rakin, N. Popovi, Patentna prijava u Zavodu za zatitu intelektualne svojine SCG broj P-309/03. G. McDonnell, A. D. Russel, Antiseptics and disinfectants: activity, action and resistance, Clin Microbiol Rey.; 12(1)(1999)147-179. F. Solsona, J. P. Mndez, Water Disinfection, PAHO/CEPIS/PUB/03.89, Lima, 2003.[USEPA] United States Environmental Protection Agency (2001). Drinking water standards, Office of Water, U.S. Environmental Protection Agency, Washington D.C.; [WHO] World Health Organization, Guidelines for Drinking-Water Quality, 2nd Edition. World Health Organization, Geneva, 1993. R. Pedahzur, D. Katzenelson, N. Barnea, O. Lev, H.I. Shuval, B. Fattal, S. Ulitzur, The efficacy of long-lasting residual drinking water disinfectants based on hydrogen peroxide and silver, Water Science & Technology 42 No 1-2(2000)293298. [UNICEF] United Nations Childrens Fund (2004). Water Statistics (Online). Retrieved Oct. 15, 2004 from: www.childinfo.org/eddb/water/current.htm.
188
PEPEO TERMOELEKTRANA KAO KORISNA SIROVINA ASH FROM THERMO POWER PLANT AS USEFUL RAW MATERIAL
Dejan Rakin1, Blagoje Petrovski1, Marko Rakin2, Goran Vulievi1 1 IHIS Holding a.d., Batajniki put 23, 11080 Beograd., e-mail: ihis@eunet.yu 2 Tehnoloko metalurki fakultet, Karnegijeva 4, 11120 Beograd, marko@elab.tmf.bg.ac.yu
IZVOD: Osnovni nedostatak kod tretmana pepela mokrim postupkom kod termoelektrana koje koriste fosilna goriva je ogromna koliina vode koja za transport na deponije znai veliki ekoloki problem. Ovde je opisano funkcionisanje postrojenja za tretman pepela kojim se isti dobija sa 30% vlage tako da se lako moe transportovati na deponije trakastim transporterima, to je pogodno i ekonomski isplatljivo reenje. Ovako postrojenje omoguuje separciju pepela i zgure po granulometrijskom sastavu, tako da te frakcije nalaze svoje dalje primene. Postupak omoguuje odvajanje nesagorelog uglja, tako da se poveava efikasnost korienja goriva za termoelektrane. Kljune rei: tretman pepela mokrim postupkom, fosilna goriva, oscilirajui separatori SUMMARY: The main disadvantage in ash treatment by wet method in thermo power plants using fossil fuel is the huge ammount of water in the ash transported which is a large ecological problem. This paper describes functioning of the equipment for the treatment of the fossil fuel power plant ashes with 30% of moisture. At the end such ashes can be transported to the depoes by belt conveyers. This type of plant allows separation of ash and slag by granulometric composition, so that those fractions find their further use. The procedure allows separation of unburned coal, this way the efficiency of use of fuel is increased in the thermo power plants. Key words: ash treatment by wet method, fosil fuel, vibrating separators
UVOD
Pepeo termoelektrana danas se kod nas tretira kao opasni otpad. Jedan od razloga je nain kako se vri odpepeljavanje kotlovskih postrojenja i elektrofiltera na TE. Naime, pepeo se vodenim mlazom sakuplja iz gorionika i iz prostora ispod elektrofiltera. Takva vodena meavina sa 10-20 puta veom koliinom vode u odnosu na teinu pepela se specijalnim pumpama transportuje kroz cevovode do deponija. Na samim deponijama ogromna koliina vode se sliva u okolno zemljite, a jedan deo se drenanim pumpama vraa u proces. Voda koja se sliva nalazi put ili do izvorita ili do vodotokova, prljajui vodu u koju se sliva sa odreenom koliinom mikroestica pepela i drugih kontaminata. Na samim deponijama, pepeo se pri suenju formira u rastresite slojeve spraene materije, koja se lako prenosi i slabijim vetrovima, a jai vetrovi formiraju prave pranjave zavese koje padaju na okolno zemljite i naselja. Da bi se ovakvo stanje saniralo EPS predvia znaajne promene u procesu odpepeljavanja i nainu transporta pepela na deponije. Ogromna finansijska sredstva su predviena za transformaciju sistema odpepeljavanja i transporta pepela. Isto tako velika sredstva su predviena za sanaciju samih deponija da one ne bi bile izvor kontaminacije ivotne sredine u okruenju.
189
IHIS Holding u saradnji sa firmom Schanenberg iz SR Nemake predlae potpuno drugaiji sistem odpepeljavanja i transporta pepela. Naime, zakonski propisi u SR Nemakoj, koji ne dozvoljavaju stvaranje deponija pepela, vlasnike termoelektrana primoravaju da pepeo prihvataju i sortiraju u frakcije koje mogu nai odgovarajue primene. Na taj nain pomenuta firma je razradila postupak, kojim se pepeo koji se kod nas deklarie kao opasan otpad, transformie u frakcije za razne primene kao na primer, podloge za puteve, sirovine za cementare i drugo. Da bi se frakcija namenjena za ubacivanje u podloge za puteve smela koristiti, ona ne sme sadrati nesagorelo gorivo vie od 5%. To je uslovilo, da postrojenje Schanenberg-a moe vriti i separaciju nesagorelih ostataka uglja iz pepela. Ovakav tretman pepela, umesto da predstavlja izdatak za termoelektrane, predstavlja u stvari izvor dodatnih prihoda. Kada smo sa nemakim strunjacima obili neke deponije pepela na podruju Kolubarskih ugljenokopa, ispostavilo se ne samo da se isplati montaa nove opreme na termoelektranama za odpepeljavanje, nego bi se isplatila i eksploatacija ve postojeih starih deponija pepela. Naravno sve ovo zahteva jo dodatne analize i proraune, sa kojima bi se animirali potencijalni privatni investitori u pogone za tretman pepela. Verovatno e i sam EPS razmatrati novi nain tretmana pepela u odnosu na ve projektovani sistem za termoelektrane u Obrenovcu. Predvia se da se do jeseni EPS-u predoe materijali koji e pokazati opravdanost rada po novom sistemu tretmana pepela, razvijen od firme Schanenberg.
ODVODNJAVANJE VLANOG PEPELA
Na sl. 1 prikazano je postrojenje sa MAB-ureajima za odstranjivanje vode iz pepela, da bi se on mogao transportovati trakastim transporterima.
Slika 1. Odvodnjavanje kotlovskog pepela iz vlanog odpepeljivaa sa MAB-ureaja za odvodnjavanje vlanog pepela Mnogo puta je preostala vlanost grubog pepela odbaenog iz vlanog odpepeljivaa tako visok da je transport pomou trakastog ili slinog transportera nemogu.
190
MAB-odvodnjavanje vlanog pepela pomae smnanjivanje preostale vlanosti tako da je dalji transport bez problema.
Odvodnjavanje, klasiranje i sortiranje pepela iz komora za sagorevanje konvencionalnih elektrana na ugalj
Ve mnogo godina kod mokrog odpepeljavanja kotlovskih postrojenja postoji problem povezan sa daljim transportom ili skladitenjem u bunkere. To je posebno problematino kod sagorevanja siromanog na azotne okside , gde nastaje izuzetno fini pepeo. U cilju postizanja visoke pogonske sigurnosti ovde je nastala potreba za inovacionim reenjima. Vru pepeo koji ispada iz loita gde se sagoreva kameni ili mrki ugalj, gasi se u vlanom odpepeljivau. Taj pepeo nosi ogromnu koliinu povrinski vezane vode to doprinosi problemima u daljem transportu ili u skladitenju. Primenom MAB odvodnjavanja vlanog (kvaenog) pepela moe se postii bitno poboljanje. Sa ovakvom instalacijom smanjie se preostali sadraj vlage pepela iz komore za sagorevanje sa 50 % na manje od 30%. Ovo omoguava bez problema dalji transport trakastim transporterom pod nagibom veim od 20 stepeni uz minimalno korisenje ekonomine transportne tehnike da se na primer napuni silos. To je posebno vano kod daljeg korienja pepela poto se u mnogim sluajevima dalja mogunost primene mora sertificirati.
Mogunost primene
Postrojenja ove vrste se primenjuju kada se trai odvodnjavanje, klasiranje i sortiranje materijala tj. transport vlanog pepela iz postrojenja za kvaenje (vlaenje) pepela. Kod transporta vlanog pepela iz mokrog odpepeljivaa pomou trakastih transportera pod nagibom bez primene MAB tehnike, esto dolazi do povratnog kretanja pepela (vraanje pepela nazad) (sl. 2). Povratni tok pepela izaziva skupe radove ienja du itavog transportnog puta (sl. 3).
Slika 2. Vraanje nazad sloja pepela na trakastom transporteru
Slika 3. Izlivanje vode iz pepela pod dejstvom pritiska u kontejneru
191
Utovar
U tovarnim silosima tj. kontejnerima nastaje esto problem njihovog pranjenja nakon dueg zadravanja pepela u kontejneru. Kod pranjenja u turnusima dolazi do znaajnog zagaenja okoline punjake stanice i transportnih puteva zbog izlivanja zaprljane vode. U zimskim mesecima se stvaraju opasna zaleena klizita. esto se mora odstraniti prolazni silos jer nije mogue skladitenje. Ovde navedeni problemi izazivaju trokove koji se mogu izbei uvoenjem MAB - odvodnjavaa vlanog pepela.
MOGUNOSTI SEPARACIJE PEPELA
Preostala vlanost grubog pepela moe se smanjiti u zavisnosti od gustine pepela na 25 do 30 %.

Prednosti
Transport trakastim transporterima do utovarnog silosa bez prljanja. Iz pretovarnog silosa se bez problema mogu puniti kamioni. Otklonjeno je prljanje u ovom podruju kao i obrazovanje zamrznutih povrina tokom zimskog perioda. Iz elektrane se odvodi znaajno manje vode. Za ovu tehniku bie upotrebljen MAB- oscilirajui odvaja vode (sl. 4).
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. MAB- Oscilirajuci (odvajac vode) Predajna sputaljka (kliza) Pumpna kada MAB- Potisna pumpa Motor pumpe PA- deo Vodeni ciklon (hidrociklon) Kliza otpada (odvod) Konstrukcija skladita Kompletni cevni sistem (cevovod) Upravljaki orman Plovak Vod za obilazni transport
Slika 4. Shema postrojenja za redukovanje preostale vlage u grubom pepelu

REFERENCE I LITERATURA
Schauenburg MAB GmbH je u poslednjih 30 godina projektovao, izradio i montirao oko 1500 oscilirajuih odvajaa vode (SEW). Iz iskustva trajnost postrojenja je preko 20 godina, naravno uz zamenu habajuih delova.
192
Na problematici odvajanja vode iz pepela uspeno funkcionie preko 10 postrojenja a u fazi projektovanja oko 15. Ovde se moe rei da je vea potranja za odvodnjavanjem vlanog pepela. Sa tehnikim mogunostima koje pruaju ova postrojenja nudi se sve vea mogunost korienja grubog pepela.
Komitenti: 1. BKB 2. GKM 3. Preussen-Elektra 4. Preussen-Elektra 5. Neckarwerke AG 6. VEAG 7. VEAG 8. VEAG Mesto ugradnje: Braunschweig Manheim KW-Standinger Grosskrotzenburg KW-Heyden, Petershagen KW-Altbach, Deizisau bei Stuttgart, Block I i II KW-Lippendorf-probno postrojenje (10 meseci) KW-Lippendorf (Block R i S) KW-Boxberg-probno postrojenje (od jula 2000) LITERATURA
1. 2. Projekat tretmana pepela TE Nikola Tesla, Obrenovac, Energoprojekat, Beograd, 2005.god. Tretman pepela u termoelektranama na fosilna goriva uz maksimalno smanjenje vlanosti zbog transporta na deponije Energetika 2006, Zlatibor, april 2006.god.
193
BAZALTNA VLAKNA EKOLOKA ALTERNATIVA STAKLENIM VLAKNIMA BASALT FIBERS THE ECOLOGICAL ALTERNATIVE TO GLASS FIBERS
Dejan ikara1, Nikola Baji1, Marko Rakin2 1 IHIS Holding a.d., Beograd e-mail: ihis@eunet.yu. 2 Tehnoloko metalurki fakultet, Beograd, marko@elab.tmf.bg.ac.yu
IZVOD: Proizvodnja vlakana na bazi kamena, bazalta i kaolina se intenzivno razvija u svetu. Ovi materijali su netoksini, nekancerogeni i kao takvi ekoloki prijateljski.U tom smislu oni potiskuju iz upotrebe staklena vlakna ija se toksinost odraava kako na zaposlene u pogonima tako i prirodno okruenje. U radu je dat prikaz mogunosti zamene razliitih tipova bezalkalnih staklenih vlakana, vlaknima dobijenim od bazaltnih stena. Ova vlakna takoe imaju nekristalnu staklastu strukturu ali i znaajno bolja mehanika svojstva od staklenih vlakana. Kao sirovina za izradu bazaltnih vlakana koriste se olivinski ili andezitni bazalti kojih u Srbiji ima u znaajnim koliinama. Kljune rei: bazaltna vlakna toplotna provodljivost vlakana, mehanika svojstva vlakana SUMMARY: Production of stone, basalt and kaolin base fibers is intensively developed in the world. These materials are nontoxic, noncarcinogenic, and frendly from the ecological point of view. Due to that, they replace glass fibers their toxicity has affect both, on employees and the environment. In this papir the presentation of the possibilities of replacement of the different types of nonalcaline glass fibers with the basalt fibers is given. These fibers also have noncristalineglass structure and much better mechanical properties then glass fibers. As the base raw materials, for production of basalt fibers, olivin or andesit basalts are used. Serbija has large quantity of these rocks. Key words: Basalt fibers, Thermal conductivity of fibers, Mechanical properties of fibers
UVOD
Bazaltna vlakna dobijeni tehnolokom preradom bazaltnih stena mogu se svrstati u grupu potpuno novih proizvoda na naem tritu. Ona mogu u potpunosti da eliminiu neke do sada primenjivane materijale kao to su bezalkalna staklena vlakna ili azbestna vlakna. Pored svojstava samog materijala koja definiu njegovu primenu, treba naglasiti da proizvodi od bazalta nisu ni toksini ni kancerogeni i da su tehnologije za njegovu preradu ekoloki iste. Ideja da se u Srbiji uspostavi industrijska proizvodnja ovog novog i atraktivnog proizvoda zasnovana je na sledeim parametrima: Srbija poseduje znaajne istraene rezerve kvalitetnog bazalta (cca. 2. miliona tona) Mogue je uspostaviti proizvodnju bazaltnih vlakana na tehnolokoj opremi za bezalkalna staklena vlakna, koja postoji u preduzeu ISV Etex u Baljevcu na Ibru, ali se ne koristi vie godina.
194
Bazaltno vlakno je netoksian, nekancerogeni i ekoloki prijateljski materijal, izuzetno dobrih mehanikih i tehnolokih svojstava, sa irokim domenom primene. Postoji veliki interes da se bazalt, iz leita Donje Jarinje i Vrelo, koja se nalaze na padinama Kopaonika, valorizuje kroz vie oblike prerade, odnosno kroz proizvodnju bazaltnih vlakana. Poseban interes su pokazalo preduzee FIAZ iz Prokuplja koje bi troilo oko 1000 tona vlakana godinje, kao osnovni repromaterijal za svoju proizvodnju.
REZULTATI ISTRAIVANJA
Istraivanja svojstava bazalta i mogunosti njegove prerade obavljena su najveim delom, u Centru za savremenu keramiku i nanomaterijale univerziteta Queens u Kingstonu, Kanada, a u radu su korieni i rezultati dobijeni od Zavoda za izolacione materijale iz Irpina, Ukrajina. Kao polazna sirovina za proizvodnju vlakana koristie se bazalt sa lokaliteta Donje Jarinje (Raka) i Vrelo (Brus Kurumlija), ije istraene rezerve iznose 700.000 odnosno 1.030.000 tona. Bazaltni agregat(-5,+2) korien za topljenje i izvlaenje vlakana imao je sledei sastav: DONJE JARINJE SiO2..55% Al2O3....18% FeO+Fe2O3... 5% Ostalo(CaO, MgO, TiO2 i dr.).22% Fiziko-mehanika svojstva bazalta koji e se vlakana data su u tabeli 1. VRELO SiO246% Al2O3..26% FeO+Fe2O3. 9% Ostalo.19% koristiti za proizvodnju bazaltnih
Tabela 1. Pregled fizikomehanikih svojstava bazalta svojstvo jedinica mere
gustina kg/m3 o temperatura topljenja C vrstoa na pritisak u suvom stanju MPa vrstoa na pritisk u vodozasienom stanju MPa vrstoa na pritisak posle smrzavanja MPa otpornost na habanje struganjem (Bhme) cm3/50cm2 otpornost na habanje (Los Angeles, grade B) % upijanje vode % prionljivost agregata % Proces izrade vlakana sadri sledee operacije: priprema are za topljenje topljenje bazalta izvlaenje vlakana zavrna obrada vlakana Procesi topljenja, homogenizacije rastopa i izvlaenja vlakana su vrlo sloeni, kako u termodinamikom tako i u hemijskom i strukturnom smislu. Pri zagrevanju
izmerena vrednost 2600-2630 1150-1170 230-250 205-220 200 4,10 11,08 0,31 100/90
195
bazalta mogu se zapaziti interesantni fenomeni koji mogu imati uticaja, ne samo na parametre tehnolokog postupka, ve i na sam izbor mogue tehnologije prerade bazalta. Primeeno je da iznad 9000 C bazalt poinje da menja boju. Poetna siva ili tamno siva boja postaje smee crvena. Ova promena boje izazvana je izmenama u hemijskom sastavu, odnosno prelaskom niih oksida gvoa u Fe2O3 po reakcijama: 6FeO + O2 = 2Fe3O4 4Fe3O4 + O2 = 6Fe2O3 Hemijski sastav bazalta pokazuje da ova stena sadri gvoe u obliku Fe(II) i Fe(III) oksida pa se u temperaturnom intervalu 900 10000 C odigrava proces oksidacije niih oksida pri emu se kiseonik uzima iz pene atmosfere. Ovaj fenomen nije potpuno u skladu sa hemijskom ravnoteom u sistemu FeO, na navedenim temperaturama, prema kojoj bi oksidacija FeO trebalo da se odigrava samo do Fe3O4. Ovo otstupanje verovatno je vezano za druge fenomene koji utiu na ravnoteu sistema, a koji su u vezi sa sloenim hemijskim i minerolokim sastavom bazalta. Daljim zagrevanjem, na temperaturama, iznad 10700 C, dolazi do disocijacije oksida Fe2O3 izdvajanjem kiseonika koje je praeno smanjenjem oksidacionog broja eleza. Ovo je u saglasnosti sa optom zakonitou po kojoj, sa porastom temperature, raste stabilnost jedinjenja sa prostijom strukturom. Obrnuto, smanjenje temperture vodi poveanju oksidacionog broja i stvaranju viih oksida. Sa aspekta tehnoloke prerade bazalta od izuzetne vanosti je fenomen izdvajanja kiseonika koji prati termiko razlaganje gvoe (III) oksida. Naime, reakcija termike disocijacije odvija se u vrstom stanju i kiseonik koji se pritom izdvaja tei da procesom difuzije ode u penu atmosferu. Temperatura na kojoj se odvija hemijska reakcija bliska je temperaturi poetka topljenja, a ve na 10700C na povrini uzorka se pojavljivala staklasta faza. Daljim zagrevanjem, na 11000C, dolazilo je do pojava vee koliine tene faze sa jakim bubrenjem komada. Ovo bubrenje je posledica pritiska izdvojenog kiseonika koji tei da se difuzijom izdvoji iz bazaltnog agregata. Zagrevanjem iznad 11500 C, bazalt menja agregatno stanje i prelazi u rastop. Obzirom da je rastop bazalta veoma viskozna tenost, proces izdvajanja gasova, koji se odvija difuzijom, je relativno spor. Moe se ubrzati dodatkom aditiva koji smanjuj viskozitet i poveanjem temperature. Tek kada se razvijeni gasovi u potpunosti izdvoje, a rastop homogenizuje moe se pristupiti procesu izvlaenja. U protivnom gasni mehurii bi zaostali u masi i onemoguili kontinualni tok procesa proizvodnje vlakana. Stoga je, radi potpune degazacije rastopa, potrebno drati rastop na temperaturi izvlaenja oko 20 minuta. Ovo se postie odvajanjem zone homogenizacije od zone izvlaenja u samoj pei. Proces izvlaenja vlakana je najvanija faza proizvodnje i mnogi parametri utiu na njegovu stabilnost i kvalitet dobijenog proizvoda. Visok sadraj oksida gvoa u polaznoj sirovini veoma je nepoeljan jer rastopu daje tamnu boju, produava vreme potrebno za njegovu homogenizaciju i podie temperaturu ovravanja, odnosno viskozitet rastopa. Zbog toga se u polaznu aru dodaju aditivi koji olakavaju rad i podiu kvalitet dobojenih vlakana. Osim toga vlakna se podvrgavaju razliitim vidovima zavrne obrade, u skladu sa potrebama njihove dalje primene. Bazaltna vlakna odlikuju se sledeim svojstvima: visoka zatezna vrstoa visoka vrednost modula elastinosti i posledino visoka ilavost
196
dobra otpornost na zamor otpornost na dejstvo alkalija i kiselina mala hidroskopnost netoksinost i nekancerogenost bez rizika po okolinu
Odlina mehanika i druga svojstva i injenica da su bazaltna vlakna prijateljski materijal u ekolokom smislu doprinosi tome da bazalt istiskuje alternativne materijale kao to su staklena ili azbestna vlakna. Azbest je veoma kancerogen material, a kvarcni pesak, koji je osnovna sirovina za proizvodnju staklenih vlakana, izaziva zagaenje okoline istvara rizik da zaposleni zbog prisustva kvarcne praine u pogonu obole od silikoze. U tabeli 2. dat je uporedni pregled svojstava bazaltnih i staklenih vlakana. Zbog svojih svojstava, bazaltna vlakna ne samo da mogu da zamene staklena u mnogim domenima primene, ve se njihova upotreba iri i na oblasti u kojima su dosad azbestna ili mineralna vlakna, pa ak i elik bili apsolutno dominantni. Tipine oblasti primene ovih vlakana su: proizvodnja bazaltnog rovinga i mata, kompoziti sa poliestarskim i epoksidnim smolama, frikcioni materijali za spojnice i konice, visokotemperaturni izolacioni materijali, armiranje betona itd. Neki proizvodi od bazaltnih vlakana dati su na slikama 1a, 1b i 1c. Tabela 2.Uporedni pregled svojstava bazaltnih i staklenih vlakana Osobina vlakna Jedinica mere Bazaltno vlakno gustina kg/m3 2600-2650 zatezna vrstoa MPa 4000-4300 izduenje 3,15 % modul elastinosti GPa 84-90 koef. termikog irenja ppm/oC 8,0 o radna temperatura C -200 +900 o temperatura sinterovanja C 1050 toplotna provodljivost W/mC 0.031-0.038 hidroskopnost % 0,51,0 Stakleno vlakno 2540 3450-3800 4,70 72-75 5,4 -60 +500 600 0.034-0.04 5,020,0
a. bazaltno vlakno
b. seeno bazaltno vlakno Slika 1.
c. bazaltno platno
197
ZAKLJUAK
1. Bazaltna vlakna, kao netoksini, nekancerogeni i ekoloki prijateljski materijal, se danas u svetu iroko primenjuju kao zamena za bezalkalna staklena vlakna, a u velikoj meri su istisnila iz upotrebe azbestna vlakna. 2. Potranja za bazaltnim vlaknima opravdava ideju da se bazaltna ruda sa lokaliteta Vrelo i Donje Jarinje, koristi za vie stepene prerade kojima bi se proizvodili: bazaltna vlakna, roving, mat i tkani materijali. U tu svrhu mogle bi da se iskoriste postojee tehnoloke linije koje su locirane u nekoliko fabrika vlakan u Srbiji.
REFERENCE
1. 2. 3. 4. ikara D. i dr., ISTRAIVANJE PARAMETARA TEHNOLOKOG PROCESA PROIZVODNJE BAZALTNOG STAKLA, Studja izvodljivosti, Projekat IR 2056, Beograd 205. ikara Dejan, ikara Deana, MOGUNOSTI IZRADE KONSTRUKIVNIH ELEMENATA OTPORNIH NA HABANJE PRERADOM DOMAIH BAZALTA, YUCOMAT, Hercegnovi, 2004. Jiri Militky, Vladimir Kovai, ULTIMATE MECHANICAL PROPERTIES OF BASALT FILAMENTS, Text. Res. J. 66(4), 225-229, 1996 AKETOMA Basalt fabrics, tubes, prepregs, rods etc. http://www.laseroptronix.com
198
GORIVI MATERJAL KAO UTICAJNI ELEMENTI ZA NASTANAK I RAZVOJ UMSKIH POARA

1
Mr Goran orevi, 2Borivoje Pantovi 1 SUP Poarevac, Novica Stepanovi 2 DP "Litas" Poarevac
IZVOD: Gorivi materjal u umi kao i njegove karakteristike utiu na pojavu i razvoj umskih poara a samim tim i na ekoloko ugroavanje uma od poara.Poznavanje ovih karakteristika utie na efikasnu zatitu uma od poara a samim tim i smanjenju ekolokih i ekonomskih teta koje prouzrokuju umski poari. Kljune rei: Gorivi materjal, umski poar
UVOD
umski poari nanose velike tete kako ekonomske tako i ekoloke. Javljaju se u raznim oblicima i vrstama i imaju razliite karakteristike. Razni faktori i elementi utiu na razvoj umskih poara na njegove vrste i oblike , a jedan od najznaajnijih uticajnih faktora je i gorivi materjal u umi. Poznavanje njegovih karakteristika utie i na efikasnu zatitu uma od poara .
Vrste i oblici umskih poara
Poari koji nastaju u umskim podrujima mogu biti:
podzemni prizemni visoki
Kod podzemnih poara najee gori treset i humus ispod umske organske prostirke. Napredovanje podzemnih umskih poara je sporo i teko se otkrivaju. To su najee "tinjajui" poari koji umskoj vegetaciji mogu naneti velike tete. Prizemni poari su vrsta najeih umskih poara naroito u listopadnim umama. Kod prizemnih poara vatra zahvata najee suvu travu, bunje i suvo drvee. Ovi poari se brzo ire i esto prelaze u visoke poare zahvatajui kronje drvea. Visoki poari ili poari kronji drvea, najee nastaju iz prizemnih poara naroito u etinarskim umama. Visoki poari su najee praeni jakim vetrom, brzo se ire i teko se gase. Prema vrsti i intenzitetu umski poari se dele na: slabe, srednje i jake, to je prikazano na slici 1.
199
Slab
Srednji
Jak
Prizemni
Visoki
Podzemni
Slika 1. Klasifikacija poara prema vrsti i intenzitetu 1. 2. 3. Oblici umskih poara mogu biti razliiti a najee zavisi od: Oblika terena ( ravan,strm,izlomljen ), Vrsti gorivog materjala (liari, etinari, homogeni gorivi materjal, heterogeni gorivi materjal), Karakteristika vetra ( jak, slab, bez vetra, smera vetra i sl.).
U zavisnosti od delovanja navedenih faktora karakteriu se tri oblika umskih poara,prikazano na slici 2. kruni, eliptini, nepravilni
Slika 2. Oblici umskih poara: 1) Kruni 2) Eliptini 3) Nepravilni
200
Kruni poari se najee javljaju kada je teren ravan, kada nema vetra i kada je gorivi materjal homogen. Eliptini oblik umskih poara se javlja kada je teren strm, vetar slabe jaine a gorivi materjal heterogen. Prilikom izbora opreme i sredstava za gaenje umskih poara i odrerivanja plana gaenja vanu ulogu ima i poznavanje delova umskih poara. Na slici 3. prikazani su sastavni delovi umskog poara.
Slika 3. Delovi umskog poara: 1. rep 2. bone strane 3. prsti 4. elo 5. uareni komadi drveta Poar se najbre iri u elu pod uticajem vetra ili uz pomo strujanja toplog vazduha uz padinu. Poar ela se iri veoma brzo, gorenje je intenzivno i nanosi najvee tete. Suzbijanje i gaenje ela poara je najtee i klju je uspeha svake akcije gaenja.U odnosu na druge delove poara, poar na repu se najlake gasi, to je vrlo znaajno prilikom izbora opreme i taktike gaenja. Elementi koji utiu na nastanak i razvoj umskih poara su:gorivi materjal,konfiguracija i sastav terena i klimatski uslovi.
Gorivi materijal
Gorivi materijal u umi sainjava sav biljni pokriva i to: zrelo drvee, podmladak, mlada uma, ikara, iblje, grmlje, oboreno drvee, umska prostirka, granje, panjevi, mahovina, liajevi i trava. Gorivi materijal u umi sastoji se od neorganskih i organskih elemenata. Glavni organski sastojci su: celuloza, ugljeni hidrati a sporedni smole, voskovi, terpeni, ulja, masti, proteini, tanini, boje, glukoza, alkaloidi, skrob, pektini, mineralne materije i voda. U neorganske materije spadaju: ugljenik, vodonik, kiseonik i azot. Svaka od navedenih gorivih materija odlikuju se posebnim specifinostima u pogledu ponaanja prema paljenju i gorenju. Razlike kod ovih zapaljivih materijala svode se u osnovi na razlike u strukturi, gustini, sadraju smole, stepenu raspadanja vlanosti, koje istovremeno utiu i na razlike u njihovom sagorevanju. Na slici 4. data je ema sagorevanja drveta. Sagorevanje drveta na vazduhu sprovodi se predhodnim suenjem, raslojavanjem i sublimacijom isparavajuih materijala, koja zajedno sa vazduhom stvaraju zapaljivu smeu.
201
Slika 4. ema sagorevanja suve granice 1- zona suenja i zagrevanja 2- zona isparavanja 3- zona razlaganja 4- zona gorenja uglja 5- zona pretenog gorenja plamenom. Na poetku prvog stadijuma drvo se zagreva do temperature 1100 C, to je praeno postepenim isparavanjem vlage i smole. Na temperaturi od 1100-1150 C, dolazi do intezivnog isparavanja kapilarne i apsorbovane vode i do izvesnog razlaganja drveta i promene njegove boje. Daljim poveanjem temperature, koji predstavlja drugi stadijum, praeno je ubrzanim procesom razlaganja sa izdvajanjem toplote, kao i isparavanjem produkata raspadanja. Na temperaturi 1500-2000 C kao produkti razlaganja pojavljuju se nezapaljivi elementi: voda i ugljen-dioksid. Na temperaturi koja je via od 2000 C poinju da se razlau celuloza, lignit i druge materije. Taj proces dostie svoj maksimum na temperaturi od 2750-3000 C. Brzina izdvajanja gasnih produkta na ovoj temperaturi postaje jednaka brzini njihovog mogueg difuznog sagorevanja i oni se pale. Temperatura paljenja od 2700-2750 C, svojstvena je za drvo hrasta, bukve, jove i bora, dok se drvo jele pali na 2900 C. Na temperaturi od 4000-4500 C proces razlaganja drveta i izdvajanje zapaljivih gasova se zavrava, drvo se ugljenie i na 5000 C sagorevanje uglja na povrini ve protie znatnom brzinom. U daljem toku toplota sagorevanja uglja moe dostii i 10000 C. U umi se nalazi razni tipovi gorivog materijala koji se veoma znaajni, jer odreruju intezitet i ponaanje poara.Gorivi materjal u umi razvrstava se u tri grupe: -sitni gorivi materjal -krupni gorivi materjal -zeleni gorivi materjal.
Sitni gorivi materijal obino se nalazi na zemlji i sastoji se od uginulih biljaka, lia, osuene trave, granica i td. Ovaj materijal se brzo sui, lako pali i brzo gori, a poar se obino razvija kao povrinski.
202
U tabeli 1. i 2. date su koliine sitnogorivog materijala u kg/ha u etinarskoj i listopadnoj umi a u zavisnosti od starosti ume. Tabela 1. Masa suvih organskih odpadaka etinarske ume u kg/ha, Borova uma Borova uma Smrekova uma 40-60 g.(starost) 85-113 g.(starost) 45-68 g.(starost) 3560 4100 6220 Tabela 2.Masa suvih organskih odpadaka listopadne ume u kg/ha , Vrsta Starost ume u godinama ume manje od 30 30-60 60-90 4104 4106 Bukva Smreka 5258 3946 3376 Bor 3397 3491
90-130 3988 3276 4229
Krupni gorivi materijal ili sporogorei materijal, sastoji se iz vie slojeva izmeane leevine od krupnih grana, panjeva, trupaca i debala raznih veliina. Ovaj materijal je karakteristian po tome to zadrava veliku vlanost i retko se pali bez prisustva sitno goreeg materijala. Kada se upali ovaj materijal ima tendenciju da dugo gori i tinja, i po pravilu teko se gasi. Zeleni gorivi materijal sainjava vegetacija koja raste: lie, granice, bunje, zelena trava, manje biljke kao i stabla. Ovaj gorivi materijal je zapaljiv kada se osui. Praenjem umskih poara, koji su se dogodili na podruju Zajearskog okruga,u periodu(1992-1999) uoeno je da su najei poari bili sitno gorivog materjala(trava i sitnog rastinja),tabela 3.
Tabela 3. Ukupan broj poara u zavisnosti od vrste vegetacije za period (1992-1999) u Zajearskom okrugu.
BROJ POARA LISTOPADNA UMA IETINARSKA UMA TRAVA NISKO RASTINJE 545 64,1 I OSTALO
850 % 100
209 24,5
51 6,1
45 5,3
Napomena: Podaci korieni u tabeli uzeti su iz knjige evidencija teritorijalnih vatrogasnih jedinica za period (1992-1999 g.) za Zajearski okrug. Iz tabele 3 se jasno vidi da je pored niskog rastinja najei poari bili listopadnih uma 24,5%, zatim etinarskih uma 6,1% i ostali poari drugih gorivih materjala 5,3%.
203
Moe se zakljuiti da je sitnogorei materijal pod odrerenim uslovima daleko podloniji paljenju od bilo kog drugog gorivog materijala u umi, a to je posebno znaajno prilikom odrerivanja mera za zatitu uma, odreivanje opreme i sredstava za gaenje, izrade planova spreavanja i gaenja umskih poara i slino. Ovo iz razloga to poari najee nastaju kod sitnogoreeg materijala, a kasnije zahvataju i ostali gorivi materijal u umi.
ZAKLJUAK
Da bi borba sa umskim poarima bila uspena potrebno je poznavati sve elemente koji utiu na pojavu i razvoj umskih poara. Jedan od najvanijih faktora je gorivi materjal u umi koji utie na nastanak i razvoj umskih poara. Vrsta i oblizi poara u najveoj meri zavise od ovog elementa i samo dobro poznavanje karakteristika gorivog materjala u umi moe da utie na pravovremenu i efikasnu zatitu uma od poara.
204
KORIENJE VETAKIH NEURONSKIH MREA ZA PROGNOZIRANJE SLEGANJA POTKOPANOG TERENA USING OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS IN PREDICTION OF UNDERMINED AREA SUBSIDENCE
Radoje Pantovi, Miodrag iki, Dejan Taniki, Igor Svrkota Tehniki fakultet u Boru, pan@tf.bor.ac yu
IZVOD: U okviru istraivakog projekta br. 6638A, kojeg finansiraju Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije i Javno preduzee za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, predvieno je da se, u drugoj istraivakoj godini, izmeu ostalog, izvre istraivanja sleganja potkopanog terena, iznad otkopnih polja podzemnih rudnika uglja Soko i Rembas. Sleganje terena usled uticaja podzemne eksploatacije uglja predstavlja sloen geomehaniki proces, kojeg je veoma teko matematiki opisati i modelirati, kako zbog velikog broja uticajnih faktora, tako i zbog nepoznatih teina relacija izmedju parametara i faktora sleganja. U ovom radu analizirana je mogunost primene vetakih neuronskih mree za izradu pouzdanog modela prognoze parametara procesa sleganja potkopanog terena Kljune rei: sleganje terena, neuronske mree, podzemni rudnici uglja ABSTRACT: Year two of Research project No 6638A, supported by Serbian Ministry of Science and Environment Protection and JP PEU Resavica Coal Company, includes analyses of land subsidence processes at Soko and Rembas coal mines. Land subsidence in undermined areas is a complex geomechanical process, difficult for mathematic determination and modeling, due to numerous influence factors and unknown relations between them. This paper provides the analysis of possibility for application of artificial neural networks (ANN) in subsidence prediction. Key words: subsidence, neural networks, underground coal mines.
UVOD
Pod uticajem podzemnog otkopavanja uglja dolazi do pojave odgovarajuih geomehanikih procesa u krovinskim stenama, to se ogleda kroz promene, kao to su: raspucavanje ugljenog sloja ispred otkopa i slabljenje njegovih fiziko-mehanikih karakteristika, raslojavanje i manje-vie intenzivno zaruavanja krovine, poveanje vodopropusnosti vieleeih stena uz pojavu lokalnih i opteg levka depresije, formiranje raseda i pukotina iz otkopnog prostora vertikalno ili koso nagore do povrine terena, propadanje i sleganje na povrini terena, pojava vertikalnih i znatno manjih, horizontalnih pokreta i deformacija na povrini terena (slika 1). Sve ove promene praene su oteenjima i promenama u osnovnim strukturama konstrukcije objekata na povrini. Problem sleganja povrine terena i oteenja objekata, usled podzemnog otkopavanja uglja i zaruavanja krovinskih stena, posebno je izraen kod rudnika Soko i Rembas. Za otkopavanje monog ugljenog sloja u jami rudnika Soko primenjena je stubna metoda otkopavanja sa prenim otkopima i zaruavanjem krovnog uglja a u jamama rudnika Rembas primenjuje se stubna G metoda sa dobijanjem krovnog uglja i zaruavanjem krovine.
205
Poznavanje procesa pomeranja povrine terena i prognoza uleganja omoguava efikasno saniranje teta nastalih kao posledica otkopavanja i ima pozitivan ekonomski efekat. Zbog velikog broja faktora koji utiu na ponaanje masiva iznad otkopanog prostora, prognoza posledica otkopavanja je teak zadatak. Teko je utvrditi sve uticajne parametre, a jo tee utvrditi specifinu teinu uticaja svakog od tih parametara na proces. Razvijeno je tri grupe metode za prognozni proraun uleganja povrine terena. Prve, empirijske metode bazirane su na vezi izmeu podataka merenja taaka na povrini i odgovarajuih geometrijskih parametara otkopavanja. Kako su sve ove metode bazirane na podacima merenja iz odreenih rudarskih basena, one su u direktnoj zavisnosti i rezultati su validni samo za prostor na kome su vrena merenja. Metode prognoznog prorauna bazirane na funkcijama uticaja i sedam pretpostavki koje pojednostavljuju proraun i ine metode generalno primenljivim. Princip primene ovih metoda je da se izabere funkcija uticaja za svaki rudnik, a zatim se odrede koeficijenti kako bi se omoguilo da oblik krive uleganja bude priblian stvarnom. Ove metode su jednostavne i efikasne, ali je teko izraunati koeficijente u jednainama funkcija uticaja. Treu grupu ine matematiko - fiziki modeli prognoznog prorauna. Pri korienju ovih metoda, problem se obino reava numerikim metodama, kao to su metoda konanih elemenata, metod konane razlike ili metod graninog elementa. Alternativa gore pomenutim metodama je prognoza uleganja primenom vetakih neuronskih mrea. Potrebno je imati podatke o dinamici otkopavanja i pomeranju taaka na povrini terena, odnosno podatke o uzroku uleganja i podatke o posledicama otkopavanja. U svakom sluaju mnogo je lake doi do tih podataka nego odrediti sve uticajne faktore potrebne za ranije pomenute metode prorauna uleganja.
BIOLOKA OSNOVA NEURONSKIH MREA
Ljudski mozak je vrlo kompleksan sistem koji se odlikuje sposobnou razmiljanja, pamenja i reavanja problema. Neuron je jednostavna procesna jedinica, koja prima i spaja signale razliitih neurona preko ulaznih veza dendrita. Kada je spojni ulazni signal dovoljno jak, neuron se pali, produkujui izlazni signal du aksona, preko koga se spajaju sa dendritima ostalih neurona. Na slici 2 prikazana je ema funkcionisanja biolokog neurona. Svaki signal koji preko dendrita udje u neuron prenosi se preko sinapsi ili sinaptikih vorova. Sinapse konvertuju aktivaciju iz aksona u elektrini puls koji pobuuje ili inhibira aktivaciju povezanog neurona. Kada neuron primi pobuujui ulaz, koji je znatno vei u poreenju sa njegovim inhibitornim ulazom, on alje elektrini impuls du svog aksona.
206
sinapsa jezgro
akson
teloelije dendriti
Slika 1. Sleganje izlomljene krovine iznad otkopanog sloja uglja [2]
Slika 2. ematski prikaz biolokog neurona [3]
VETAKE NEURONSKE MREE
Vetake neuronske mree se sastoje od odreenog broja veoma jednostavnih elemenata neurona, koji su u mrei predstavljeni kao promenljive sa vrednostima trenutnih signala, povezani su meusobno vezama. Veze su definisane svojim teinama. Kroz veze, neuron prima signal od drugih neurona. Neuroni primaju ulazne signale od okruenja ili drugih neurona preko sinapsi ili veza koje mogu biti eksitacione ili inhibitorne. Svaki neuron poseduje sopstveni potencijal, koji, kada pree odgovarajui prag, uslovljava aktiviranje neurona pomou akcionog potencijala neuronskog impulsa, a preko meusobnih veza i ostalih neurona. Efekat svakog signala moe se aproksimirati mnoenjem signala nekim brojem (tzv. teinom) i na ovaj nain predstavlja se jaina sinapse. Oteani signali se sumiraju i formiraju ukupnu aktivaciju. Ukoliko vrednost aktivacije premai odreeni prag, procesna jedinica proizvodi odgovarajui odziv. Neuronska mrea moe biti sastavljena od vie nivoa neurona. Svaki od ovih nivoa ima svoju matricu teina W, bias vektor b i vektor izlaznih veliina y. Da bi se razlikovale veliine koje se odnose na razliite nivoe, uz svaku veliinu stavlja se oznaka u eksponentu koja govori o kom nivou neurona je re. Na slici 3 data je neuronska mrea sa dva nivoa neurona. Do sada razvijene neuronske mree daleko manje su razvijene od mozga. Pri rodjenju ovek ima oko 100 biliona neurona u mozgu. Svaki od neurona povezan je sa odgovarajuim aksonima (izlaznim vezama) sa oko 1000 drugih neurona. Svaka od 1000 veza sadri sinaptike vorove preko kojih se menja tok elektriciteta, to uslovljava neurohemijske procese. Medjutim na ponaanje mozga utie oko 100 triliona sinaptikih vorova.
207
Ulaz iw1,11,1 Nivo neurona 1 a11 y11 lw2,11,1 Nivo neurona 2 a21 y21
x1
b11 1
f1
b21 1
f2
x2
x3 . . . xR iw1,1S1,R
b12 1
f1
. . .
b22 1
a22
f2
. . .
y22 . . . y2S2
b1S1 1
a1S1
f1
y1S1 lw2,1s2,s1
b2S2 1
a2S2
f2
y1 = f1(IW1,1x+b1)
y2 = f2(LW2,1y1+b2)
y2 = f2(LW2,1f1(IW1,1x+b1)+b2)
Slika 3. Neuronska mrea sa dva nivoa [1]

UPOREENJE SA KLASINIM METODAMA PROGNOZE
Praktina primenljivost neuronskih mrea pokazana je u realnim uslovima otkopanih delova leita i uleganja povrine terena u Rudniku Velenje [4]. Prikazani su uporedni rezultati prognoze uleganja primenom vetakih neuronskih mrea sa rezultatima prognoznog prorauna primenom stohastike metode i primenom prognoznog modela rudnika uglja Velenje. Konano, efikasnost prognoze je proverena i na osnovu stvarnih rezultata merenja uleganja na prostoru rudnika. Za istraivanje je koriena neuronska mrea sa vie nivoa bez povratne sprege. Obuavanje i testiranje neuronske mree bazirano je na raspoloivim podacima. Ulazne veliine ine parametri otkopavanja i koordinate taaka, dok su izlazne veliine uleganja taaka na povrini. Preliminarna istraivanja omoguila su sledee zakljuke: prvo, primena neuronskih mrea je pogodna za razliite duine i dubine otkopa; dalje, pogodnije je koristiti jednostavniju mreu ulazno izlaznih parova, jer se mrea moe obuavati i smo sa jednim skrivenim nivoom, a rezultati su loiji sa tri ili vie skrivena nivoa. Kao optimalna, izabrana je mrea sa dva skrivena nivoa, koji sadre po 40 neurona. Testiranje obuene neuronske mree izvreno je na razliitim primerima otkopa. Na slici 4 prikazani su rezultati prognoze uleganja nastalog kao posledica otkopa koji je irok 350 m, dug 400 m, visok 4 m i prosene dubine 325 m.
208
Uleganja terena
Razlika uleganja
Prognoza na bazi neuronske mree
Stohastika metoda
Slika 4: Uleganje dobijeno primenom vetake neuronske mree i stohastike metode

ZAKLJUAK
Za prognozu uleganja povrine terena doskora su se koristile samo empirijske metode, metode zasnovane na funkciji uticaja i modelske metode prognoznog prorauna uleganja. Kao alternativa postojeim metodama za prognozni proraun uleganja povrine terena mogu se koristiti i vetake neuronske mree. Na primeru rudnika Velenje [4] pokazano je korienje neuronskih mrea sa vie nivoa bez povratne sprege. Primenljivost vetake neuronske mrea, nakon to je uspeno obuena, za prognozni proraun uleganja verifikovana je na razliitim modelima uleganja i dokazana uporeenjem sa stvarnim otkopima i podacima merenja na profilnim linijama. Rezultat dobijen primenom vetake neuronske mree ne zavisi od geolokih ili geomehanikih uslova u krovini. To je, naravno, prednost, jer je najee veoma teko odrediti koji parametri utiu na uleganje, a jo je tee utvrditi veliinu njihovog uticaja.
LITERATURA
1. 2. 3. 4. Dejan Taniki, Primena vetakih neuronskih mrea za odreivanje tehnolokih parametara procesa obrade rezanjem, Magistarski rad, Mainski fakultet, Ni, 2004. Marc C. Btournay, Underground Mining and Its Surface Effects, Technology Transfer to the U.S. Interstate Technical Group on Abandoned Underground Mines, Report MMSL 02-021(TR). Salah Akeil, Comparative study on ground vibrations prediction by statistical and neural networks approaches at Tunbilek, A thesis submitted to the Graduate school of applied and natural sciences of Middle East Technical University, 2004. Toma Ambroi, Goran Turk, Prediction of subsidence due to underground mining by artificial neural networks, Computers & Geosciences 29 (2003) 627637.
209
UTICAJ UPRAVLJANJA OTPADOM NA EMISIJU GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BATE WASTE MANAGEMENT IMPACT ON GREENHOUSE GASES EMISSIONS
1
Dr Marina Ili Institut za optu i fiziku hemiju, Studentski trg 12/V, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora
IZVOD: Uticaj upravljanja otpadom na globalno zagrevanje najvie potie od CH4, koji se oslobadja truljenjem biodegradabilnog otpada, pod anaerobnim uslovima u deponiji. Oko jedne treine emisije CH4 stvorene ljudskim aktivnostima u EU, moe se pripisati ovom izvoru. Suprotno, samo 1 % NO2 emeisije i manje od 0,5% CO2 emisije vezuje se za odlaganje vrstog otpada. Emisija gasova sa efektom staklene bate iz sektora otpada predstavlja 4% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bate. Ovi gasovi nastaju pri sledeim aktivnostima: odlaganje otpada na deponije (razlaganjem organskog otpada nastaje CO2 i CH4, koji se moe pretvoriti u energiju; insineracija (CO2 i N2O se oslobadjaju u atmosferu); tretman otpada od elektrinih i elektronskih uredjaja - otpadni fluidi za hladjenje (CFC gasovi). Razvijene zemlje su se saglasile u Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (Kjoto protokol) da smanje emisije gasova sa efektom staklene bate. Za EU to znai da emisije iz 1990. godine treba smanjiti za 8% u periodu od 2008-2012. Politika upravljanja otpadom doprineti dostizanju ovog cilja. Naa zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama, a oekuje se da uskoro potpie i Kjoto protokol. U Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom utvrdjene su mere i aktivnosti upravljanja otpaodm koje utiu na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate. ABSTRACT: The impact of solid waste management on the global warming equivalence of European greenhouse gas emissions comes mostly from CH4 released as biodegradable wastes decay under the airless (anaerobic) conditions in landfills. About a third of anthropogenic emissions of CH4 in the EU can be attributed to this source. In contrast, only 1% of N2O emissions and less than 0.5% of CO2 emissions are associated with solid waste disposal. Greenhouse gas emissions from the waste management sector present about 4 % of total greenhouse gas emissions. These gases are coming from the following activities: landfilling of waste (decay of biodegradable waste release CO2 and CH4, which can be recovered to energy; incineration (CO2 and N2O are released to atmosphere); electronic and electric waste treatment cooling fluids (CFC gases). The developed countries have agreed under the UN Framework Convention on Climate Change (the Kyoto protocol) to reduce emissions of greenhouse gases. For the EU, this amounts to a reduction on 1990 emissions of 8% in the period 2008-2012. Waste management policy will play a part in achieving this objective. Our country ratified the UN Framework Convention on Climate Change, and it is expected that Serbia will sign the Kyoto protocol soon. In the National Waste Management Strategy the activities and measures for reduction of greenhouse gas emissions were established.
UVOD
Ljudske aktivnosti poveavaju koncentraciju gasova sa efektom staklene bate u atmosferi. To e dovesti do znaajnog zagrevanja Zemljine povrine i promenama klime sa tim u vezi u nekoliko sledeih decenija. Gasovi sa efektm staklene bate koji najvie doprinose globalnom zagrevanju su ugljendioksid (CO2), metan (CH4) i azotsuboksid (N2O). Svi ovi gasovi nastaju u toku upravljanja i odlaganja otpada.
210
Uticaj upravljanja otpadom na globalno zagrevanje najvie potie od CH4, koji se oslobadja truljenjem biodegradabilnog otpada, pod anaerobnim uslovima u deponiji. Oko jedne treine emisije CH4 stvorene ljudskim aktivnostima u EU, moe se pripisati ovom izvoru. Suprotno, samo 1 %NO2 emisije i manje od 0,5% CO2 emisije vezuje se za odlaganje vrstog otpada. Iz tih razloga se esto smatra da e smanjenje koliine CH4 emitovane iz deponija imati najvei potencijal za smanjenje ukupnog uticaja upravljanja otpadom na klimatske promene. Atmosferska postojanost CH4 je relativno kratka (12 godina), procenjeno je da ukupne emisije treba da budu smanjene za oko 8% od sadanjeg nivoa, da bi se koncentracija CH4 stabilizovala na dananjem nivou. Oko je procentualno mnogo manje smanjenje nego ono koje je potrebno da se stabilizuje koncentracija ostala dva gasa sa efektom staklene bate: CO2 i N2O. Emisija gasova sa efektom staklene bate iz sektora otpada predstavlja 4% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bate. Ovi gasovi nastaju pri sledeim aktivnostima: Odlaganje otpada na deponije (razlaganjem organskog otpada nastaje CO2 i CH4, koji se moe pretvoriti u energiju Insineracija (CO2 i N2O se oslobadjaju u atmosferu) Tretman otpada od elektrinih i elektronskih uredjaja - otpadni fluidi za hladjenje (CFC gasovi). Razvijene zemlje su se saglasile u Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (Kjoto protokol) da smanje emisije gasova sa efektom staklene bate. Za EU to znai da emisije iz 1990. godine treba smanjiti za 8% u periodu od 2008-2012. Politika upravljanja otpadom doprineti dostizanju ovog cilja. Naa zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama, a oekuje se da uskoro potpie i Kjoto protokol. Zakonodavstvo EU vezano za emisiju gasova sa efektom staklene bate iz otpada: Direktiva 99/31/EC o deponijama Zabrana odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije (smanjenje koliine biorazgradljivog otpada koji e se deponovati u 2002. godini na 75% od ukupne koliine biorazgradljivog otpada nastalog u 1993. godini, i dalje smanjenje na 50% do 2005. godine, odnosno na 25% do 2010. godine). Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada Ogranienje emisije gasova prilikom sagorevanja otpada (granine vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V), granine vrednosti za koinsineraciju (Aneks II), uslovi za odlaganje otpada od preiavanja gasova). Direktiva 2002/96 o otpadu od elektrine i elektronske opreme Uklanjanje i tretman CFC gasova (proizvoai elektrine opreme moraju uspostaviti sistem za iskorienje i tretman otpada) itd.
PROBLEMI UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI
Osnovni problemi upravljanja otpadom u Srbiji odnose se na: Nedostatak sortiranja otpada i reciklae
211
Nepravilno odlaganje otpada Veliki broj divljih smetlita Nedostatak sanitarnih deponija Nedovoljno znanje i motivacija stanovnitva i uea javnosti Nedovoljna kvalifikovanost zaposlenih koji rukuju otpadom u oblasti zatite ivotne sredine Nedostatak zakonodavstva u skladu sa EU standardima Nedostatak ekonomskih instrumenata taksi i podsticajnih mera. Specifini problemi: Nedostatak monitoringa emisije CH4 iz deponija i smetlita Nedostatak pouzdanih procena koliina biogasa nastalih u deponijama i smetlitima Nedostatak razvijanja sistema mera za sakupljanje i iskorienje biogasa nastalog u deponijama i smetlitima Nedostatak studija o isplativosti iskorienja metana iz deponija. Oko 60 % populacije je pokriveno organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada.Jedina metoda tretmana otpada je odlaganje otpada na deponije ili neuredjena odlagalita smetlita. Postoji 170 organizovanih odlagalita i veliki broj divljih odlagalita. Najei problemi na postojeim deponijama/smetlitima odnose se na nedostatak ograde oko deponije za spreavanje pristupa ljudima i ivotinjama. Dnevno pokrivanje odloenog otpada, to obezbedjuje anaerobno razlaganje, se vrlo retko primenjuje. Ne postoji drenani sistem za sakupljanje procednih voda na deponijama/smetlitima to vodi do kontaminacije povrinskih i podzemnih voda. Ne postoji sistem za sakupljanje gasova iz deponije. Nedostaje monitoring i kontrola (procednih voda, biogasa). Komunalni i industrijski otpad se odlau zajedno. Ne postoji organizovan sistem reciklae, osim pojedinanih sluajeva. Procenjena koliina otpada po stanovniku je u proseku 0,8 kg/dnevno. Merenje otpada se obavlja jedino na beogradskoj deponiji u Vini. Sastav otpada je jedan od glavnih indikatora za izbor naina tretmana. Odnos komponenti je razliit i zavisi od: kvaliteta usluga, klime, naina ivota, demografskih uslova itd.
MERE ZA SMANJENJE EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BATE
Mere za ograniavanje uticaja emisije CH4 koji nastaje razlaganjem otpada ukljuuju: Smanjenje nastajanja otpada Izbor metoda za tretman otpada Reciklaa Kompostiranje Insineracija
212
Odlaganje na deponije Sakupljanje i iskorienje biogasa iz deponija/smetlita Iskorienje metana iz deponija za Proizvodnju elektrine energije Direktno snabdevanje gasom. Reciklaa
Reciklaa i iskorienje korisnih komponenata iz otpada predstavlja korist za ivotnu sredinu jer se ne koriste prirodne resursi i smanjuje se otpad,a to vodi smanjenju emisije CH4. Reciklaa je prioritet u hijerarhiji upravljanja otpadom. To je ekoloki i ekonomski efikasna mera koja ima pozitivan efekat ne samo na ivotnu sredinu i klimu, ve i na drutvo u celini. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja: sakupljakih stanica za kabasti/opasan otpad iz domainstava sabirnih centara za reciklabilne materijale i reciklane stanice postrojenja za prijem i preradu iskorienih ulja, auto-guma, baterija i akumulatora i elektrinih i elektronskih dobara postrojenja za tretman ambalanog otpada postrojenja za tretman kanalizacionog mulja.
Kompostiranje
Opcija za organske materijale kao to su ostaci od hrane i batenski otpad oslobadja neto CO2 prilikom transporta i pretvaranja u kompost. Deo ugljenika koji je sadran u organskim materijalima se vraa u zemljite i stoga se ne isputa u atmosferu. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja regionalnih centara za tretman biodegradabilnog otpada (kompostiranje ili anaerobna digestija).
Insineracija
Insineracijom se oslobadja i CO2 i N2O (gas staklene bate koji je 310 puta jai od CO2). Deo energije koja se oslobodi za vreme insineracije moe biti iskorien za druge procese to ima za rezultat kompenzaciju emisije gasova staklene bate kroz smanjenje korienja fosilnog goriva. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja postrojenja za insineraciju komunalnog otpada u skladu sa EU standardima.
Odlaganje na deponije
Najea praksa upravljanja otpadom i ima za rezultat oslobadjanje metana iz anaerobnog razlaganja organskih materijala. Metan je 21 put jai gas staklene bate nego
213
CO2. Metan iz deponija je takodje izvor energije i na nekim deponijama se sakuplja i koristi. Mnogi materijali na deponiji se ne razlau u potpunosti i ugljenik koji zaostaje je zarobljen u deponiji i ne isputa se u atmosferu. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom planirana je izgradnja regionalnih sanitarnih deponija u skladu sa EU standardima i sanacija i rekultivacija postojeih smetlita.
ZAKLJUAK
Upravljanje otpadom U Srbiji nije na zadovoljavajuem nivou i neophodne su velike investicije za implementaciju Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Implementacija Nacionalne strategije upravljanja otpadom e doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bate poreklom od upravljanja otpadom u Srbiji.
LITERATURA
1. 2. Razvoj okvirne nacionalne strategije i nacionalnog akcionog plana reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bate u Srbiji i Crnoj Gori, Regionalni Centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, 2005 Waste Management Options and Climate Change, AEA Trechnology, 2001
214
EKOLOKI I EKONOMSKI ASPEKTI TRETIRANJA FINIH KLASA UGLJA THE ECOLOGY AND ECONOMY ASPECTS OF FINE CLASS OF COAL TREATMENTS
Jovica Sokolovi, Rodoljub Stanojlovi, Zoran S. Markovi, Zoran tirbanovi Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu,
IZVOD: Rudnik antracita "Vrka uka" Avramica raspolae visokovrednom sirovinom, kao i savremenom tehnologijom za separaciju uglja. Rovni ugalj klase krupnoe +0,5 mm tretira se u ureaju za gravitacijsku separaciju u suspenziji, a za tretiranje klase krupnoe (-0,5+0) mm predvien je tehnoloki proces flotacijske koncentracije. Imajui u vidu da tehnoloki proces flotacijske koncentracije nije u funkciji, a da samim tim i preko 40 % rovne sirovine ima ogranienu primenu, namee se potreba valorizacije fine klase uglja. S obzirom na prirodnu flotabilnost antracitskog uglja, neoekivano loi rezultati su dobijeni u opitima flotiranja uglja, nakon dueg odstojavanja uzoraka. Ova pojava navodi na razmiljanje o moguoj povrinskoj oksidaciji uglja. Za prouavanje kinetike oksidacije i uticaja oksidacije na hidrofobnost, koriene su metode elektrokinetikih merenja. Rezultati ovih merenja pruaju mogunost odreivanja zavisnosti izmeu zeta potencijala, flotabilnosti, stepena oksidacije ispitivanih minerala. Takoe, rezultati kinetike flotiranja potvruju negativan uticaj oksidacije na iskorienje uglja, kao korisne komponente u procesu flotiranja. Prisutan efekat sekundarne oksidacije uglja inicirao je istraivanja primene atricije pre procesa flotacije. Atricija, kao pripremna faza pre procesa flotiranja, uslovila je znaajno poveanje efikasnosti flotiranja uglja. ABSTRACT: The Anthracite mine "Vrka uka" Avramica, as an integrated mining company is disposing with a high-guality raw material and a modern technology of raw coal separation. The classes over 0,5 mm are treated by gravity concentration process with magnetic suspensions, whereas the fine classes below 0,5 mm has been proposed process of flotation concentration. Therefore, flotation concentration cann`t be used, consequently abouth 40 % of this highly valuable raw material is not utilised. The results of coal flotation are lower than the results who's expected in the coal flotation in consideration on the natural flotability of coal. The slight decreased in the coal flotation recovery may be explained by surface coal oxidation. Oxidation kinetics and effect of oxidation on hydrophobicity of fresh surfaces of coal, coal-pyrite and alumo-silicate minerals has been investigated through electrokinetic, microflotation and standard flotation studies. Results from all electrochemical tests confirme negatively effect of oxidation on the coal recovery and also the final effect of coal flotation process. The pretretment with attrition, as a preparation phase before flotation, enabled flotation process and gave possitive technological results.
UVOD
Rudarstvo je jedna od najstarijih vetina kojima je ovek ovladao.Veliki tehnoloki napredak, ostvaren u XX veku, baziran je na korienju ogromnih koliina prirodnih resursa. Ni danas potreba za sirovinama nije smanjena, naprotiv. Velikom broju materijala dobijenih iz prirode nije pronaena odgovarajua zamena. Slian sluaj
215
je i sa fosilnim gorivima, jer jo uvek nisu pronaeni izvori energije koji bi mogli da supstituiu njihovo korienje. Pretpostavlja se da e svet, samim tim i naa zamlja, jo dugo oslanjati na korienje prirodnih resursa, uivati blagodeti njihove eksploatacije, ali i snositi posledice, zbog nedomainskog odnosa prema ovim resursima. Ne treba zaobii ni injenicu da najrazvijenije industrijske zemlje, suoene sa problemom sve veeg iscrpljivanja pojedinih prirodnih sirovina, menjaju odnos i prema otpadnim sirovinama. Bez obzira na to to je za njihovo nastajanje utroen rad i energija, one za njihovog proizvoaa imaju negativnu vrednost, zbog moguih ekolokih teta. Otpadne sirovine treba smatrati sirovinama koje su ravnopravne prirodnim. Moda im treba dati i prioritet u istraivanjima radi njihove prerade i ire primene, ako ni zbog ega drugog, onda iz ekolokih razloga.
Ugalj prirodna nunost ili izgubljena perspektiva:
Setimo se situacije sa ugljem do pronalaska nafte, kao efikasnijeg izvora energije, smatran je osnovom ekonomskog blagostanja. Kao znaajno prirodno blago, ovek ga poznaje i koristi jo od vremena pre nove ere. Poetkom 18-og veka, kada englezi pronalaze postupak za proizvodnju koksa iz uglja nastaje prekretnica u korienju ove sirovine. On ne samo da je izvor toplote u industriji, domainstvu i proizvodnji elektro energije, on postaje preko tenih derivata i glavna sirovina u hemijskoj industriji, u proizvodnji lekova, boja eksploziva, vetakih masa i dr. Meutim, poetkom XVIII veka Evropa je bila vie nego zabrinuta zbog raznih prognoza o skorom nestanku uglja kao resursa. Danas se ugalj u energetici razvijenih evropskih zemalja smatra marginalnim izvorom prljavim i ekonomski nerenatbilnim. Milijarde tona uglja pod zemljom najverovatnije nikada nee doiveti da ugledaju svetlost dana zbog jednostavne injenice da je ugalj kao izvor energije tehnoloki i ekonomski prevazidjen. Ovakav scenario mogu je i sa naftom. Od trenutka kada je nafta poela da igra kljunu, a u nekim elementima i nezamenljivu ulogu u ivotu savremenog oveka, nastao je i civilizacijski strah da e izvor crnog zlata jednog dana presuiti, usled ega e biti prekinut i civilizacijski progres na kome poiva savremeno drustvo.Zato se danas ine ubrzani napori za iznalaenje novih energetskih izvora. ovek se ponovo vraa uglju, pokuava da od sunca otrgne deo energije, nastoji da po svaku cenu eksploatie radioaktivne materije, hidroenergiju i druge izvore. Zato se ponovno vraanje na ugalj kao sigurniji izvor energije namee kao prirodna nunost. U nameri da se ukupna nastojanja u istraivanjima ugljeva (od iznalaenja novih leita i rezervi, preko utvrivanja kvalitetnih svojstava, do pitanja prerade i ire upotrebe ugljeva) jo vie pospee, neohodno je, da se u svetu, pa i kod nas, uine ponovni, sada ozbiljniji pokuaji, da se rezerve uglja aktiviraju, povea proizvodnja uglja i u svim situacijama gde je to mogue, nafta zameni ugljem. Sve ovo navodi na injenicu da bi trebalo da se u uglju potrai izgubljena perspektiva.
Prerada uglja u funkciji zatite ivotne sredine:
Na odnos prema zatiti ivotne sredine i prirodi koja nas okruuje je neprihvatljiv. Zato je i razumljivo to se ovek ubrzo suoio sa problemima koje je
216
sam izazvao. Svet se sve vie suoava sa problemom energenata i zatitom ivotne sredine. Zatita ivotne sredine je usko povezana sa nastankom rudarenja i razvojem rudnika uglja u Srbiji. Danas ona postaje veoma sloena obaveza, jer svi rudnici uglja nalaze se u ivopisnim predelima i najee u blizini znaajnijih turistikih prostora, objekata i spomenika kulture (Soko banja, Resavska peina, manastir Manasija, Ravanica, Studenica i dr.). Dosadanja iskustva u rudnicima uglja pokazala su da je prisutan problem deponija jalovine. U tabeli 1 dat je prikaz rasploivog zemljita pod jalovitem u aktivnim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Tabela 1. Aktivna jalovita u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji
Rudnici 1 2 3 4 5 6 7 8 Vrka uka Ibarski rudnici Rembas Bogovina Soko Jasenovac Lubnica tavalj Ukupno Ukupno ha 41.7657 57.7430 158.2931 92.7556 79.6500 6.8000 31.2130 18.4893 486.7097 Pod ind.obj. ha 2.6499 6.9423 12.3928 12.8065 6.2300 2.7000 3.5600 6.5000 53.7815 Pod inf.obj ha 7.2315 23.8853 35.0000 29.5917 2.4700 0.0608 1.5700 99.8093 Pod starim jal. ha 10.3742 4.2500 1.0000 8.7743 2.0000 3.0000 19.3985 Pod akt. jal. ha 0.6110 13.1746 1.8845 8.6400 3.2400 0.7000 1.8000 30.0501 Ostalo ha 20.8991 9.4908 108.0158 32.9431 67.7100 3.3392 22.2830 8.9893 273.7603
Danas se pod starim jalovitem nalazi 19.40 ha obradivog zemljita, a vei deo kod veine rudnika uglja predstavljaju aktivna odlagalita jalovine (30.05 ha). Nesporno je da velike koliine deponija jalovine naruavaju ekoloku ravnoteu sredine, a samim tim iziskuju i znatna finansijska sredstva za odravanje takvih deponija. Mnogi rudnici su iz tih razloga izvrili rekultivaciju degradiranog zemljita-starih jalovita poumljavanjem. Pored problema jalovine, velike koliine otpadnih voda i mulja javljaju se kao nezaobilazni elementi u tehnolokom lancu eksploatacije i prerade uglja. Ne manje znaajan je i ekonomski efekat separacije ugljeva pre korienja.
Ekoloka i ekonomska opravdanost prerade finih klasa uglja:
Pod finim klasama rovnog uglja podrazumevaju se klase krupnoe ispod l,0 mm. Kvantitativni i kvalitativni bilansi finih klasa prvenstveno zavise od starosti ugljeva, naina eksploatacije kao i daljeg tretmana uglja. Posebno je izraena velika zastupljenost finih klasa kod kvalitetnijih starijih ugljeva (u naoj zemlji kod rudnika Vrke uke, Ibarskih rudnika i Rembasa), a najmanje uee fine klase se zapaa kod najmlaih ugljeva lignita (kod nas kod rudnika tavalj). Shodno predhodnim konstatacijama i kod mlaih i kod starijih ugljeva postoji opravdanost separacije; kod prvih, radi njihovog prevoenja u proizvod sa upotrebnom vrednou, a kod drugih radi poboljanja kvaliteta i proirenja mogunosti primene u razliite svrhe. Valorizacija uglja iz finih klasa rovne sirovine, pored ekonomskog znaaja, koji se ogleda u prevoenju vanbilansnih sirovina upotrebnoj vrednosti ili proirenju mogunosti njihove primene, ima i ekoloki znaaj irih razmera: od spreavanja degradacije zemljita razliitim deponijama, do smanjenja aerozagaenosti, zagaenosti zemljita i vode pepelom, nastalim sagorevanjem neseparisanih ugljeva. Vano je
217
napomenuti da danas, ova relativno visokovredna nusproduktna sekundarna sirovina, predstavlja pravi izazov za istraivae. Tokom sedamdesetih godina zahtevi za zatitom ivotne sredine u razvijenim zemljama nametnuli su potrebu za desulfurizacijom uglja, pa su u tom pravcu vrena mnoga istraivanja. Razliitim tehnikama, tehnologijama i kontrolisanim procesima mogu se manje ili vie uspeno odstraniti svi nosioci sumpora iz uglja. Izgleda da su u malo razvijenim i nerazvijenim zemljama, blaga zakonska regulativa, ekoloka nebriga i ograniena mogunost ulaganja u nove tehnologije, uinili, da u ovim zemljama egzistiraju stare tehnologije koje su u razvijenom svetu davno usavrene ili zamenjene novim. Podaci iz literature za procese desulfurizacije uglja, cenu i efikasnost, teko se mogu porediti, zato to uslovi pod kojima se ovi procesi odvijaju i primenjene analitike metode su vrlo razliiti. U tabeli 2 prikazani su rezultati uporedne analize cene kotanja mikrobilokih procesa desulfurizacije uglja sa drugim metodama koje egzistiraju u ovoj oblasti. Tabela 2. Cena kotanja procesa desulfurizacije uglja Proces desulfurazacije uglja Mikrobioloki procesi Meyer-ov proces Batelle-ov proces MCL proces TRW - Grawimelt proces Kennecott oxygen proces luenja Kolonska flotacija Cena (US$/t) 10-14 20 20 54 45-60 22 27
Dosadanja saznanja pokazuju da bi industrija uglja mogla da ispuni zahteve za zatitom ivotne sredine, a u isto vreme obezbedi prihvatljivu cenu energija na svetskom tritu, da je najekonominija opcija u procesima desulfurizacije uglja, samostalna primena mikrobiolokih procesa luenja ili pak integrisanje istih sa konvencionalnim procesima koncentrisanja uglja, pre svega flotacijom.
Mogunost prerade finih klasa uglja u rudniku uglja Vrka uka:
Poslednjih godina sa promenom vlasnitva nad svojinom i razvojem ekoloke svesti, rudnici uglja sve vie obraaju panju na ekonomiju poslovanja, okreu se zatiti ivotne sredine, odnosno reciklai i na taj nain menjaju odnos prema otpadnim sirovinama, ije koliine i kvalitet nisu ekonomski zanemarljive. Rudnik antracita Vrka uka, pored postojeih rezervi uglja u prirodnim leitima, poseduje rezerve sekundarnih sirovina na koje se ozbiljno rauna u budunosti ovog rudnika. Od samog poetka eksploatacije i prerade uglja, nastaju znaajne koliine fine klase uglja krupnoe (-0,5+0) mm otsejane kao nus proizvod pre procesa separacije. Projektom je predvieno da se fina klasa (-0,5+0) mm rovnog uglja tretira flotacijskom koncentracijom, kako bi se flotiranjem povealo iskorienje uglja. Kako tehnoka linija za flotacijsku koncentraciju nije u funkciji, navedeni proizvod se danas deponuje u novoizgraene bazane za taloenje.
218
Zbog loeg kvaliteta rovnih ugljeva, nemogunosti ili ograniene mogunosti njihove primene, na deponijama rudnika stvorene su zalihe ugljeva, koje ekonomski i ekoloki optereuju proizvoaa. Prema najnovijim podacima rudnik uglja Vrka uka raspolae i sa oko 500 tona istaloene fine klase rovnog uglja (-0,5+0) mm sa prosenim sadrajem pepela od 32,40%. Pored raspoloivih zaliha istaloene fine klase uglja, a s obzirom na kapacitet eksploatacije od 10000 tona/godinje, svakodnevno nastaje do 15 tona nusproduktne fine klase uglja. Za rovni ugalj rudnika Vrka uka karakteristino je to da je u rovnoj sirovini sadrano preko 40 % ove klase krupnoe, sa znaajnim sadrajem korisne komponente. Iz tih razloga opravdano se namee potreba valorizacije uglja iz ovih klasa krupnoe. Navedene injenice opravdavaju da se ova problematika razmatra kako sa aspekta ekonomije, tako i sa ekolokog aspekta prerade i valorizacije uglja. Rezultati laboratorijskih eksperimenata flotiranja, s obzirom na prirodnu flotabilnost antracitskog uglja, kako u iskorienju tako i kvalitetu koncentrata uglja, dobijenih u eksperimentima nakon dueg odstojavanja uzoraka, neoekivano su pokazali lou flotabilnost uglja. Ova pojava navodi na razmiljanje o moguoj povrinskoj oksidaciji estica uglja u vlanoj sredini u prisustvu vazduha. Polazei od injenice da se objasne sve uoene pojave, koje predstavljaju posledice procesa oksidacije na povrinama minerala, kao i da se svi pokazatelji hidrofobnosti minerala kvalitativno i kvantitativno menjaju sa stepenom oksidisanosti povrine, izvrena su istraivanja pojava na graninim povrinama u procesu flotiranja uglja. Krajnji cilj je bio aktiviranje procesne linije za valorizaciju finih klasa uglja. Izuavanje problema uticaja oksidacije uglja u procesima flotiranja, odavno je prisutno u naunoj i strunoj literaturi. Prouavanje elektrokinetskog potencijala predstavlja plodno polje za razumevanje i objanjavanje pojava na povrinama minerala u procesu flotiranja uglja. Dosadanja saznanja o flotaciji oksidisanih ugljeva pokazuju da se eksperimentalnim ispitivanjima fiziko-hemijskih parametara i pojava na granicama faza koje su od bitnog znaaja za procese flotiranja uglja, moe uspostaviti korelacija izmeu zeta potencijala, prirodne flotabilnosti i brzine oksidacije samih minerala. Ovakva veza, prema savremenim istraivanjima ima fundamentalan znaaj u nauci o flotaciji, a posebno sa aspekta praktine primene i unapreenja procesa flotiranja uglja. Prikazani rezultati istraivanja nedvosmisleno ukazuju na sledee: - Merenje zeta potencijala i flotabilnosti sveih i istih povrina uglja i minerala piritne i alumo-silikatne jalovine smatra se efikasnom metodom za utvrivanje povrinskih karakteristika neoksidisanih i oksidisanih minerala. - Dokazano je da je ponaanje oksidisanog uglja za vreme flotacije razliito od neoksidisanog i da efikasnost flotacije zavisi od stepena oksidacije povrine minerala. Ova merenja su pokazala da je pH rastvora znaajan parametar u odreivanju povrinskih osobina vrste faze u procesu flotiranja uglja. - Dobijena zavisnost izmeu potencijala, flotabilnosti i vremena oksidacije potvrena je rezultatima kinetike flotiranja uglja u periodu od 60 dana odstojavanja. Ostvareni rezultati istraivanja, pokazuju da kinetika flotiranja uglja ima skoro identian trend, ali da promene iskorienja i kvaliteta koncentrata korisne komponente, a posebno trend opadanja istih u funkciji vremena oksidacije, potvruje negativan efekat povrinske oksidacije u procesu flotiranja uglja.
219
Najbolji rezultati su dobijeni pri nultom vremenu oksidacije. Flotiranjem u trajanju od 210 sekundi, dobija se koncentrat uglja u masi od oko 67 %. Sadraj pepela u dobijenom koncentratu iznosi 8,15 % i kao takav apsolutno odgovara zahtevima trita. Jasno se zapaa slabija efikasnost flotiranja na uzorcima koji su stajali 20 i vie dana. Pad iskorienja za oko 20 %, kao i pad kvaliteta koncentrata uglja, registrovan kroz poveanje sadraja pepela za oko 8 %, ukazuje na slabiju efikasnost i kinetiku flotiranja
Mogua pojava povrinske oksidacije fine klase uglja,, koja u velikoj meri smanjuje efikasnost procesa flotiranja i dovodi u pitanje tehno-ekonomsku opravdanost samog tehnolokog procesa, uslovila je neophodnu potrebu reavanja tog problema. Prisutan efekat sekundarne oksidacije uglja inicirao je istraivanja primene atricije pulpe pre procesa flotacije. Bez primene procesa atricije u gustim sredinama na finoj klasi rovnog uglja (0,5+0) mm deponovanoj u taloniku, primena tehnolokog procesa flotiranja iz tehnoekonomskih razloga dovodi se u pitanje. Mala masena i organska iskorienja uglja (oko 50 %), kao i kvalitet koncentrata uz potronju kolektora ekonomski neopravdavaju valorizaciju iz ovog materijala. Atricija u trajanju od 0,5 do 1 minute poveava iskorienje uglja za oko 40 % i omoguava viestruko smanjenje potronje kolektora od 5 kg/t na 1 kg/t. Ostvareni tehnoloki rezultati u potpunosti opravdavaju primenu atricije pre procesa flotiranja. Postignute rezultate ne trebamo smatrati kao krajnje mogunosti ovog tehnolokog procesa, ali u svakom sluaju ukazuju na postojanje ekonomske opravdanosti valorizacije uglja iz ispitivane sirovine. Na kraju izvrenih ispitivanja, svi rezultati upuuju na jedan osnovni zakljuak: Oksidacija, kao nezaobilazna pojava u procesima tretiranja uglja, ima negativan uticaj ne efikasnost flotiranja, pa se reavanju ove problematike mora posvetiti posebna panja kako u laboratorijskim tako i u industrijskim uslovima flotiranja uglja.
LITERATURA
1. 2. 3. R. Stanojlovi, D. Milanovi, J. Sokolovi, D. Anti, Poboljanje tehnologije separacije fine klase rovnog uglja za preiavanje pijae vode, 32. Oktobarsko savetovanje, Donji Milanovac, 2000, str. 392-397. R. Stanojlovi, J. Sokolovi, D. Peri, Mogunost valorizacije fine klase rovnog uglja (-0,5+0) mm Rudnika "Vrka uka" Avramica", 33. Oktobarsko savetovanje rudara i metalurga, Borsko jezero, 2001. R. Stanojlovi, Z.S. Markovi, J. Sokolovi, D. Peri, Possibility for coal valorization from fine class (-0,5+0) mm of raw coal in anthracite mine "Vrka uka", 6th Conference on Environment and Mineral Processing, pp. 607-612, Czech Republic, 2002. J. Sokolovi, R. Stanojlovi, Influence of oxidation on the efficience flotation of the fine class from coal waste, Proceedings of 37th IOC, Bor, Serbia and Montenegro, 2005.
4.
220
NEKA ISKUSTVA U PRIMENI SOLARNE TEHNOLOGIJE PRI GRADNJI PRIVATNIH KUA

Prof. dr Zvonimir D. Stankovi Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru
SUMARY: Pri gradnji privatne kue tipa Odisej, po projektu firme Na stan Beograd, korien je sistem pasivne solarne tehnologije. On podrazumeva bogatu pojaanu ugradnju izolacionih materijala i zahvatanje toplote preko staklenika, trombovanog zida i solarnih kolektora. Nedostatak sredstava uslovio je faznu gradnju pa su mogli da budu, sticajem okolnosti, sagledani efekti ugradnje, izolacije staklenika i solarnog kolektora, u pogledu izdataka za grejanje na godinjem nivou.
221
E3 ISHRANA I ZDRAVLJE NUTRITION AND HEALTH
ISHRANA, ZDRAVLJE I PROFIT FOOD, HEALTH AND PROFIT

Profesor dr Nedeljko Joki, Docent dr Branko Teanovi, mr Sreten Mitrovi Vojna akademija, Beograd, e mail: brate@verat.net
IZVOD: Ako se budunost hrane i ishrane ne unapreuje, programira i razvija na dugoronim osnovama, posledice mogu da budu nesagledive. Treba uvaiti injenicu da je i kod nas masovno korienje biolokih defektnih prehrambenih proizvoda, koji imaju morbogeni karakter, koji ispoljava negativne uticaje na zdravlje i radnu sposobnost oveka Kljune rei: ishrana, zdravlje, profit, bolest ABSTRACT: We must think about our future when we talk about food and we need to consider its quality and development. Only in that way we can avoid bad consequences. In our counrty mass use of biological defective food has influence on health and working capacity of people. Key words: food, health, profit, sickness
UVOD omercijalizacija ivota ne poznaje humanost. Ve je stvoren uasan svet u kojem se sve potinjava novcu - profitu. Svojevremeno je hrvatski akademik Vladimir Stipeti knjigom "Prijeti li glad - svjetska prehrambena i jugoslovenska kriza i jugoslovenska agrarna politika" uzburkao javnost. Danas, naalost, moramo postaviti pitanje: Preti li smrt od hrane koju jedemo? Moe li se zaustaviti trend proizvodnje smrtonosne hrane koja je uzrok mnogih tekih bolesti, a ta nas jo eka, usled stvaranja profita po svaku cenu, to samo moemo da naslutimo. Nauna istraivanja i laboratorijski nalazi, decenijama ukazuju, a naroito pred kraj prolog veka, na opasnosti od ishrane i tova stoke, ivine i riba u ribnjacima. Da li se ve dananja ishrana moe nazvati "Rat oveka (zbog profita) protiv sebe"? Ako se nastavi i intezivira nerazuman trend ugroavanja faune i flore, zagaenja vode i prirode u celini, to sve prolazi kroz udesnu ljudsku "Fabriku" - stomak: hoe li, moda, do kraja ovog veka smrtonosna hrana zameniti oruanu silu i meusobne sukobe ljudskog roda uopte? Hoe li funkcionisati "humanitarna pomo"? Ali ko kome i kako pomae? Moda smo nekad odbacivali tezu iz jednog apokrifnog pisma: "Bedan je oveiji ivot kada ga kao lagani povetarac proima nezajaljiva pouda za novcem. Neka da Bog da se svi lekari bez izuzetka sloe da lee ovu bolest, koja je gora od svakog ludila. Nije dosta to je ova bolest ve nanela toliko zla, nego je jo ljudi slave, kao da bi ona bila neka usreiteljica...". GDE SMO DANAS Danas smo stigli do apsurda. Dolazi vreme da se ne plaimo gladi koliko se plaimo od pogubnih bolesti koje moe da prouzrokuje nefunkcionalna hrana. Do toga
225
dovodi novac i samo novac - profit po svaku cenu. U vezi s tim da li tehniko-tehnoloki razvoj i nauka uopte, koje ovek stvara za svoje dobro, radi samo za jue i danas, da bi sutra doveli u pitanje opstanak ivota na naoj planeti? Da li su postavljena pitanja umesna? Mogu li se postaviti pitanja o ugroavanju kvaliteta ivljenja i opstanku ivota na ovoj uplaenoj planeti koju jedino ovek kao svesno bie ugroava? Putem medija svakodnevno moemo zapaziti: upozorenje naunika, strunjaka i naunih institucija - crveno meso izaziva rak; novi lek protiv raka; sida neizleiva; bakterije neotporne na antibiotike; lezdani organi ivotinja ne preporuuju se za ishranu; supstanca lektin iz ita ugroava zdravlje; meso, mleko, jaja i proizvodi njihove prerade ugroavaju zdravlje, a ako ih ne jedemo - ne unosimo u organizam potrebne punovredne belanevine, hemija ugroava sve poljoprivredne kulture; genetska manipulacija donosi nove bolesti i prouzrokuje degeneraciju, itd. Istorija konstatuje: persijski car Darije pozvao je Grke u posetu i pitao ih da li bi pojeli svoje roditelje kad umru. Grci su se zgrozili i nije postojala cena za koju bi uradili tako neto gnusno. Potom je pozvao Indijce iz plemena Halitija, koji su imali obiaj da kada njihovi roditelji umru, njihova tela pojedu. Njima je Darije ponudio zlato, samo da dozvole da se njihovi roditelji, kada umru, spale ili zakopaju - sahrane. Haliti su se na to zgrozili i pobegli. To je bilo vreme obiaja, religije, neznanja, zabluda tog drevnog vremena. U dananje vreme savremene civilizacije, nesluenih tehniko-tehnolokih dostignua, kulture, odbaenih loih obiaja i sl. vraamo se u Darijevo vreme. Istina to se radi: stoci koju ljudi neguju - tove; biljnim kulturama, vodi - izvoru ivota; koje posle prerade ili u presnom stanju ovek jede i pije. Telad, junad, jaganjce, ovce, ribu, ivinu, ljudi hrane preraenim leevima njihovih roditelja, zatim piju mleko, jedu i njihovo meso, jaja i proizvode njihove prerade. Kupujemo vodu za pie (pa pijemo mrtvu vodu), jer su povrinske i podzemne ive vode skoro u celosti zagaene na celoj planeti. Da li emo, koliko sutra, kupovati vazduh? POSLEDICE NEHUMANOG HRANJENJENJA KRAVA Nehumanim hranjenjem krava muzara bolest se iri i uslonjava. Bolest bovine spongiform encephalophatie (BSE), koja je dobila taj naziv, jer je bolest zahvatila mozak, gde nastaju rupe i mozak izgleda kao suner. Ali, nevolja je u tome to se ova teka bolest (BSE) ne moe testom otkriti kod mladih muzara, nego kod starijih od tri godine. Ne treba mnogo pameti ali kad ovek uporedi kravu muzaru, soja bua, koja je davala 3-5 litara mleka dnevno, hranila se prirodno i gajila svoje mladunce majinski, to mleko je bilo ukusnije i zdravo mleko. Opet naalost! To postaje vapaj za prolosti. Dananje mleko, koje muzara daje oko 40 litara dnevno, jer se nehumano hrani, i posle telenja odmah se njeno mladune odvaja, a da i ne oblie, nema povoljan biohemijski sastav, niti je zdravo. Usled toga, mi pijemo nezdravo mleko, u kome se nalaze krvne ploice sa puno zloudnog priona, potencijalnog uzronika prionskih bolesti, pod atestom je zdravo mleko, jer se danas testovima ne moe dokazati prisustvo priona. Ko
226
e moda ve za 10 godina dobiti prionsku bolest. Alchajmerovu ili KrojcfeldJakovljevu bolest ili je ve ima, ne moe se pouzdano znati. Bilo bi nade, ako bi bila istina da je trenutno u Nemakoj zaraeno 15 - 20, a u Engleskoj 200.000 goveda. Meutim, pitanje je koliko je stvarno stoke zahvaeno ovom infekcijom (neki podaci ukazuju da se radi o ogromnom broju stoke u Nemakoj i preko 500.000 u Engleskoj). U veini zemalja koje su zahvaene BSE-om inficiranih ljudi u svetu je jako mnogo jer inkubacija je 40 godina. Eksperti procenjuju da e do 2010. godine biti strana epidemija BSE, sa oko 300.000 do 500.000 mrtvih u Evropi. Medicinari kau da se prioni mogu preneti transfuzijom krvi ili transplatacijom organa. Oko 98 odsto ivotinja hranjeno ivotinjskim leevima i potencijalni su prenosnici uzronika tekih bolesti. Svakodnevni je BSE udarna informacija u Nemakoj, a i u drugim zemljama sveta. Dok se ulau ogromni napori i brige timova za nauna istraivanja, s druge strane, u prometu su preraani prehrambeni proizvodi lepo dizajnirani, sa naznaenim sirovinskim i biohemijskim sadrajem, a isti su toliko preraeni da se ne mogu prepoznati. Samlevene ivotinje se u ogromnim autoklavima kuvaju na temperaturi od 121 stepen C pod pritiskom od tri atmosfere i potom nastavlja i zavrava prerada do dobijanja "stonog brana" (brana od uginule bolesne stoke). Nije se znalo, niti se proveravalo, da ovaj proces proizvodnje stonog brana nije dovoljan za unitavanje svih uzronika bolesti iz leeva. Sada je poznato da se prioni ne mogu unititi ni na 1000 C.To znai kuvanje, peenje, dinstanje u bilo kojem termikom ureaju, te bilo koji izvor energije, ne moe da uniti, nego naprotiv visoka temperatura ove degenerisane prione ini jo opasnijim, pa se nesmetano pri jedenju mesa unose u organizam, koji se u najveim mukama razara i nestaje. Tragina, ali istinita konstatacija: ivotinje koje nikad u ivotu nisu jele meso, ovek prisiljava da postanu kanibali, na nesagledivu nesreu ljudskog roda kao svesnog bia. Ishrana stoke preraenim leevima funkcionie u neprekidnom krunom lancu: krava se hrani preraenim leevima, kad ona ugine, prerajuju je u "stonu hranu" i hrani druga i tako se tragedija iri u neprekidnom lancu. Pre nego to takvo meso stigne na porodinu ugostiteljsku trpezu, moe svaka elija da proe 20 puta svoju smrt. Pored priona, to meso sadri antibiotike, hormone (rasta, titne lezde), sredstva za umirenje i drugo, sve u cilju da ivotinja u to kraem roku naraste, da se povea randmam i ostvari visok profit. U Nemakoj se 2003. godine troilo vie od 1.500 tona hormona, preko stonog brana. Moemo samo da zamislimo ta ovek jede. Sve uginule ivotinje, bez obzira na bolest, stokiraju se na odreeni prostor, bez rashladnog sistema, gde zaudara neizdriv smrad i caruju glodari. To ljudsko zlo preuzima se velikim dizalicama, stavlja u ogromne kazane sa sonom kiselinom i kljua ta smrdljiva zagaena masa puna bolesti, dok se ne razloi. Potom se dodaje natrijum hidroksid, da PH (kiselost) ne bude iznad 7,4. Tako se zlo "moe" unositi u ljudski organizam. To se "oplemenjuje" vestakim aromama, hladi se, flaira, dizajnerski usavri, zalepi se etiketa sa atestom, i ide u kuhinju na termiku obradu.
227
UMESTO ZAKLJUKA Ova tragina istina ide nepoznatim putevima ivota bogatih i siromanih, humanih i nehumanih ljudi. Za sve nauna istraivanja znaju, naunici su upozoravali i upozoravaju. A ta rade vlasti razvijenih i nerazvijenih zemalja, dravne, politike, humanitarne organizacije? LITERATURA:
1. Branko Teanovi, Sreten Mitrovi: Ishrana u vanrednim okolnostima, Krug, Beograd, 2005.
228
DEPRESIJA I ISHRANA
Veroslava Stankovi 1,Naa Vasiljevi 2, Andrijana ulafi 3, Jelena Gligorijevi 4 1 Via medicinska kola u Beogradu 2 Institut za higijenu, Medicinski fakultet u Beogradu 3 Institut za higijenu, VMA Beograd 4 Kliniki centar Srbije Beograd e-mail: dr_vera@verat.net
IZVOD: Depresija je najea psihijatrijska bolest koja se sree u medicini. Tana etiologija depresije nije poznata, mnogi faktori mogu da doprinesu pojavi ove bolesti. Faktori koji mogu dovesti do depresije su: genetika, preosetljivost na ivotne situacije i biohemijske promene. Ishrana, meutim, moe da ima kljunu ulogu i u pojavi, teini i trajanju depresije, ukljuujui i dnevne varijacije raspoloenja. Nutritivna terapija depresije obuhvata promenu reima ishrane, dodatak vitamina i minerala, kao i suplementacija specifinim aminokiselinama koje su prekusori neurotransmitera. Promena naina ishrane , suplementacija vitaminima i mineralima u mnogim sluajevima dovode do ublaenja simptoma depresije ili do poboljanja opteg zdravstvenog stanja. Kljune rei:depresija, ishrana, aminokiseline, vitamini, minerali ABSTRACT:Depression is one of the most frequent psychological problems encountered in medical practice. While the exact etiology of depression is unknown, numerous factors appear to contribute. These include genetics, life/event sensitization and biochemical changes. Nutrition, however, can play a key role, both in the onset, severity, and duration of depression, including daily mood swings The nutritional treatment of depression includes dietary modifications, supportive treatment with vitamins and minerals, and supplementation with specific amino acids, which are precursors to neurotransmitters. Dietary modification and vitamin and mineral supplementation in some cases reduce the symptoms of depression or result in an improvement in general well-being. Key words: depression, nutrition, amino acid, vitamin, mineral
UVOD Depresija je najei psihijatrijski poremeaj. Petnaest procenata ukupne svetske populacije je u jednom periodu ivota patilo od ovog problema i bilo prinueno da se obrati za lekarsku pomo(1). Mortalitet je 4 puta vei kod osoba sa depresijom nego u optoj populaciji, a 60% ukupnih samoubistava izvre osobe obolele od depresije(2) Iako su simptomi depresija prepoznatlji, medikamentoznom i psihoterapijom se uspeno lei, ipak se samo nad treinom pacijenata sprovede adekvatni tretman(2) Tana etiologija depresija nije poznata, ali se smatra da na pojavu utiu nekoliko faktora: genetika, biohemijske promene i spoljanji uticaji(stres, socijalni status...) Studije koje su sprovoene u porodicama, meu blizancima i usvojenicima pokazale su da depresija moe biti nasledna. Stresne situacije mogu da doprinesu pojavi depresije. Mnoge studije su pokazale da se epizode depresije 5-6 puta ee javljaju 6 meseci posle nekog dogaaja, npr.ranog gubitka roditelja, razvoda ili gubitka posla. (3)
229
Sve biohemijske teorije su zasnovane na biogenim aminima, grupi hemijskih jedinjenja koje su neophodne u neurotransmisiji: norepinefrin, serotonin, dopamin, acetil-holin i epinefrin(4). Meutim, poslednjih godina kao uzrok depresije se navodi nepravilna ishrana i sledstveno tome deficit aminokiselina, pojedinih minerala i vitamina. SUPLEMENTI I DIJETOTERAPIJA U TRETMANU DEPRESIJE Aminokiseline Nutritivni tretman depresije podrazumeva promenu reima ishrane, suplementaciju specifinim aminokiselinama koji su prekusori neurotransmitera, kao i suplementaciju vitaminima i mineralima. Promene u nainu ishrane i suplementacija u nekim sluajevima dovela je do ublaavanja simptoma depresija, a u drugim do opteg poboljanja zdravstvenog stanja. Dijetoterapija se koristi zajedno sa medikamentoznom i psihoterapijom. Meutim, suplementacija L-tirozinom i D,L-fenilalaninom moe da se koristi kao alternativa antidepresivima. Povoljna terapija je i suplementacija Ltriptofanom. L-tirozin je prekusor norepinefrinu i zato moe da ima znaajnu ulogu kod pacijenata koji ne reaguju na medikamente osim amfetamina, to je potvreno u brojnim studijama(5,6). L-fenilalanin, prirodna forma fenilalanina, se u organizmu konvertuje u Ltirozin. D-fenilalanin je oblik koji se normalno ne nalazi u organizmu i hrani, metabolie se u feniletilamin (PEA), supstancu slinu amfetaminu, koja se nalazi u mozgu i utie na poboljanje raspoloenja. Smanjenje PEA javlja se kod pacijenata sa depresijom(7). Poto se najvea koliina unetog L-fenilalanin konvertuje u L-tirozin, a u manjoj koliini u PEA, kao suplement se koristi D,L-fenilalanin. Studije su pokazale da ovaj suplement ima antidepresivni efekat. Vitamini i minerali Deficit vitamina i minerala moe dovesti do pojave depresije. Korekcijom deficita, kada je prisutna, u velikom broju sluajeva dovodi do remisije bolesti. ak i kada deficit nije dijagnostikovan, suplementacija vitaminima e kod odreenog broja pacijenataa dovesti do poboljanja. Piridoksin (B6) je kofaktor za enzim koji konvertuje L-triptofan u serotonin i L-tirozin u norepinefrin. Studije su pokazale da deficit piridoksina moe dovesti do pojave depresije, a simptomi se gube pri suplementaciji ovog vitamina(8,9,10,11). Preporueni dnevni unos piridoksina je 50mg/dan Deficit folne kiseline se javlja kod porermeene ishrane, fizikog i fiziolokog stresa, alkoholizma, malapsorpcije i hroninoe dijareje. Psihijatrijski simptomi kao to su depresija, insomnija, anoreksija, zaboravnost, hiperiritabilnost, apatija i ankcioznost javljaju se u nedostatku ovog vitamina(13). Kod velikog broja pacijenata sa depresijom javlja se nizak nivo serumskog folata, i oni imaju ozbiljnije simptome u odnosu na pacijente sa normalnom vrednou folata u serumu(14). Dnevna doza folne kiseline kod ovih pacijenata je 0.4-1mg/dan. Deficit vitamina B12 takoe moe da se manifestuje depresijom(15). Kod pacijenata intravensko davanje B12 dovodi do drastinog poboljanja simptoma(16). I
230
oralnom primenom 1mg/dan u toku 2 dana ovog vitamina dovodi do ublaavanja simptoma(17) Vitamin C katalie hidroksilaciju triptofana u serotonin(18). Zbog ove njegove uloge vitamin C moe biti korisan za pacijente koji boluju od depresije a imaju nizak nivo seratonina. Raena je studija u kojoj su pacijenti dnevo dobijali 1 gr askorbinske kiseline, u periodu od tri nedelje dolo je do smanjenja depresivnih, maninih i paranoidnih simptoma(19). Deficit magnezijuma moe da dovede do velikog broja fiziolokih poremeaja, ukljuujui i depresiju. Simptomi nedostatka magnezija su nespecifini. Moe da se javi smanjenu koncetraciju, gubitak pamenja, bezrazloan strah, insomnija(20). Kod pacijenata sa depresijom je znaajno nii nivo serumskog magnezijuma u odnosu na optu populaciju(21). Posle oporavka nivo magnezijuma se znaajno poviava(22). Znaajna uticaj magnezijuma na raspoloenje ogleda se u njegovoj primeni u spreavanju psihikih tegoba u PMS-u(23). Fitoterapija Kantarion(Hypericum perforatum) se primenjuje u Nemakoj, kao i u zemljama EU u tretmanu depresije, anksioznosti i poremeaja sna. Kantarion sadri hipericin i pseudohipericin, supstance koje imaju antidepresivnu i antivirusnu funkciju(24). Kantarion inhibira MAO-A i MAO-B, smanuje raspoloivost serotoninskih receptora, ali poveava sinaptiki nivo biogenih amina, naroito norepinefrina(25). Mnoge studije su pokazale da ekstrakt kantariona ima iste ili ak i bolje efekte od klasine antidepresivne terapije(26,27). Klinike studije su pokazale da je najefikasniji ekstrakt koji sadri 0.3% hipericina u 300mg rastvora. DIJETOTERAPIJA Mnogi dijetoterapeuti kao jedan od lekova predlau promenu reima ishrane, tj.primenu odreene dijete. Ishrana bi trebalo da bude bogata zelenim povrem, sveim voem, itaricama i pasuljem koji su dobro skuvani, sveim semenkama, i proteinima poreklom iz soje, masnom morskom ribom. U dijeti bi trebalo izbegavati kafu, eer, alkohol, mlenu proizvode, vetake boje, konzervisanu hranu, cigare, meso, jaja i posnu ribe. Na poetku terapije trebalo bi izbegavati i ivinsko meso. Dnevni unos proteina se prilagoava aktivnosti pacijenata. Ako je osoba hiperaktivna, agresivna i nasilna koliinu proteina trebalo bi smanjiti na 0.5mg/kg telesne mase(tm). Ako je hipoaktivna koliina se poveava na 1.0gr/kg tm, a izvor proteina su tofu, pasulj, prodovi mora. Dnevni unos masti je 30% od ukupnog dnevnog energetskog unosa, a holesterol mora da bude zastupljen u koliini manjoj od 300mg. Osnovni izvor masti bi trebalo da budu masne ribe, nerafinisana ulja bogata -3 masnim kiselinama. Mnoge studije su pokazale da deficit -3 masnih kiselina poveava mogunost pojave depresije. Dnevna potreba ugljenih hidrata trebalo bi u potpunosti da bude zadovoljen sloenim ugljenim hidratima. Skrob podie nivo serotonina u mozgu i na taj nain utie na poboljanje raspoloenja. Ishrana bi trebalo da bude siromana rafinisanim ugljenim
231
hidratima, sa estim manjim obrocima moe da kod nekih pacijenata dovede do ublaavanja simptoma bolesti. Na osnovu piramide ishrane dnevni obrok pacijenta obolelog od depresije bi trebalo da sadri namirnice u sledeoj koliini: Povre: 3-5 porcije Voe: 2-4 porcije(porcija=1/2 olje ili 1 voka) Hleb, ceralije, itarice 6-11(porcija=1 pare hleba ili olje ceralija) Mleko i mleni proizvodi: 2-3; 3-4 za decu, trudnice i dojilje(porcija= olja mleka 250ml; 1 pare sira) Meso, ivina, riba,jaja,leguminoze: 2-3porcije(porcija=85gr bezmasnog mesa; 2 jaja; 11/4 olje leguminoze) LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Risby ED, et al. Mood disorders. In: Stoudemire A, editor. Clinical psychiatry for medical students. 2nd ed. New York: J.B. Lippincott Co.; 1994. p 198. El-Mallakh RS, et al. Clues to depression in primary practice. Postgrad Med 1996;100:85. Freeman PS, et al. Psychopathology. In: Sierles FS, editor. Behavioral science for medical students. Baltimore: Williams and Wilkins; 1993. p 253. Rush AJ, et al. Neurobiological basis for psychiatric disorders. In: Rosenberg RN, editor. Comprehensive neurology. New York: Raven Press; 1991. p 563. Goldberg IK. L-tyrosine in depression. Lancet 1980;2:364. Gelenberg AJ, et al. Tyrosine treatment of depression. Am J Psychiatry 1980;137:622-3. Sabelli HC, et al. Clinical studies on the phenylethylamine hypothesis of affective disorder: urine and blood phenylacetic acid and phenylalanine dietary supplements. J Clin Psychiatry 1986;47:66-70. Hawkins WW, Barsky J. An experiment on human vitamin B6 deprivation. Science 1948;108:284-6. Azuma J, et al. Apparent deficiency of vitamin B6 in typical individuals who commonly serve as normal controls. Res Commun Chem Pathol Pharmacol 1976;14:343-8. Stewart JW, et al. Low B6 levels in depressed outpatients. Biol Psychiatry 1984;19:6136. Russ CS, et al. Vitamin B6 status of depressed and obsessive-compulsive patients. Nutr Rep Int 1983;27:867-73. Adams PW, et al. Effect of pyridoxine hydrochloride (vitamin B6) upon depression associated with oral contraceptives. Lancet 1973;1:897-904. Howard JS III. Folate deficiency in psychiatric practice. Psychosomatics 1975;16:112-5. Ghadirian AM, et al. Folic acid deficiency and depression. Psychosomatics 1980;21:9269. Hector M, Burton JR. What are the psychiatric manifestations of vitamin B12 deficiency? J Am Geriatr Soc 1988;36:1105-12. Geagea K, Ananth J. Response of a psychiatric patient to vitamin B12 therapy. Dis Nerv Syst 1975;35:343-4. Daynes G. Cyanocobalamin in postpartum psychosis. S Afr Med J 1975;49:1373. Cooper JR. The role of ascorbic acid in the oxidation of tryptophan to 5hydroxytryptophan. Ann NY Acad Sci 1961;92:208-11.
232
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 19. Milner G. Ascorbic acid in chronic psychiatric patients: a controlled trial. Br J Psychiatry 1963;109:294-9. 20. Freyre AV, Flichman JC. Spasmophilia caused by magnesium deficit. Psychosomatics 1970;11:500-2. 21. Frizel D, et al. Plasma magnesium and calcium in depression. Br J Psychiatry 1969;115:1375-7. 22. Shealy CN, et al. Magnesium deficiency in depression and chronic pain. Magnesium Trace Elem 1990;9:333. 23. Facchinetti F, et al. Oral magnesium successfully relieves premenstrual mood changes. Obstet Gynecol 1991;78:177-81. 24. Holzl J, et al. Investigations about antidepressive and mood changing effects of Hypericum perforatum. Planta Med 1989;55:643. 25. Muller WE, Rossol R. Effects of Hypericum extract on the expression of serotonin receptors. J Geriatr Psychiatry Neurol 1994;7(Suppl 1):S63-4. 26. Holzl J. Constituents and mechanism of action of St. John's wort. Zeitschrift Phytother 1993;14:255-64. 27. Ernst E. St. John's wort, an antidepressant? A systemic, criteria-based review. Phytomedicine 1995;2:67-71.
233
ISHRANA I ZDRAVLJE
Bogdanovi Jelena, Milosavljevi Ivan, Mileti Milan,Blagojevi Bojka1, Marina Miladinovi, Ljiljana Stoii2 1 Fakultet Zatite na radu u Niu 2 Osnovna kola Uitelj Tasa u Niu e-mail: bb@znrfak.znrfak.ni.ac.yu
REZIME: Ishrana predstavlja osnovnu odliku ivota. ovek je jedino svesno bie u biosferi, koje traga kroz milenijume za saznanjima o sebi i svom okruenju i zakljuuje da ishrana ima veliki znaaj. Od ishrane prvenstveno zavisi zdravlje, radna i reproduktivna sposobnost, duina i kvalitet ljudskog ivota. Istorijski posmatrano, oveku je osnovna briga bila da pronae dovoljno hrane za sebe i svoj podmladak. Sa razvojem ljudskog drutva, kao i sa napredkom nauke, tehnike i tehnologije, razvijala su se i obogaivala znanja iz veoma razliitih oblasti ishrane. Savremena nauka o ishrani predstavlja sintezu znanja iz veoma razliitih oblasti kao npr. biologija, genetika, agronomija, veterina, hemija, biohemija, fiziologija, toksikologija, mikrobiologija, epidemiologija i dr. dok zdravstveni aspekt ishrane pripada medicinskoj nauci. Veliku zahvalnost dugujemo uenicima i nastavnicima Osnovne kole Uitelj Tasa iz Nia, koji su uestvovali u anketi sprovedenoj u njihovoj koli. Kljune rei: ovek, osnovna kola, uenici, nastavnici, anketa.
Diet and health

ABSTRACT: Diet means elementary distinction (characteristic) of life. Men is only consciously creature in biosphere, witch search trough milleniums for knowledges about his self and about his encirclement and about his encirclement and he conclude that diet has a big significanse (importance). From diet in the first place dedend health, worked and reproduction ability, length and quality of human life. History observer (watch), to man is elementary care (concern) was to found inafe food for his self and for his young generation. With evolution human comdoration, as with progress science, technique and technology, are unfurl and enrich knowledges from very diferent district (field) like: biology, genetics, agronomy, veterinary, science, chemistry, biochemistry, phusiology, toxicology, mikrobiology, epidemiology and other, until hugienic (sanitary, health) asdect of diet belong to medical science. Big gratitude we indebted to pupils and teachers primary school Teacher Tassa from Nis, who are participate in annex which carry out in his scool. Key words: man, primary school, pupils, teachers, annex.
UVOD Ishrana je osnovna odlika ivota. Hrana je neophodna svim ivim biima, ima viestruku i znaajnu ulugu. Ima zadatak da obezbedi energiju koja slui za odravanje ivota, odnosno omoguuje disanje, cirkulaciju i rad srca i ostalih organa u telu. Energija je potrebna za kretanje tela i mehaniki rad koji obavlja ovek.[2] Hranom organizam se snabdeva potrebnim gradivnim materijalom za izgradnju novih tkiva u toku rasta i razvoja ploda, kao i u toku rasta i razvoja dece poevi od detinjstva, puberteta do odraslog doba. Gradivni materijal se koristi i za stalnu obnovu tkiva u organizmu. Ove funkcije se obavljaju uz stalno prisustvo tzv. zatitnih materija.
234
Zatitne materije se obezbeuju iz hrane i imaju ulogu da regeneriu i omoguavaju mnoge vitalne procese u organizmu oveka.[2]. POSLEDICE NEPOTPUNE I NEPRAVILNE ISHRANE Nepotpuna i nepravilna ishrana u pogledu energetskih, gradivnih i zatitnih materija za posledicu ima nemogunost da obezbedi pravilan rast, harmonian razvoj i dobru fiziku i psihiku funkciju organizma. Posledice nepovoljno utiu na zdravstveno stanje, odnosno na optu otpornost organizma prema bolestima. To sve dovodi do opadanja radne i vitalne sposobnosti. Oteenja organizma kao posledica nepravilne ishrane ne javljaju se samo kod pojedinca, ve esto imaju i masovni karakter, pa utiu na optu vitalnu sposobnost i radni potencijal itavih naroda. Zbog smanjene radne sposobnosti, manje se radi i javljaju se ekonomski gubici. Oteenje zdravlja nastaje i kada je ishrana preobilna. U tom sluaju kao posledica javlja se prekomerno nagomilavanje energetskih rezervi i gojaznosti. Gojaznost je praena mnogim tetnim posledicama, koje smanjuju radnu sposobnos i skrauju ivotni vek ljudi. Trovanja hranom Bolesti i poremeaji mogu nastati i zbog upotrebe hrane koja je kontaminirana, kao posledica nehigijenskog rukovanja ivotnim namirnicama. Hrana moe biti kontaminirana: bioloki (bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima, kaoi i trovanje otrovnim biljkama i otrovnim ivotinjama); hemijski (solima tekih metala, pesticidima, aditivima, konzervansima i dr.); fiziki (radioaktivna kontaminacija). ZNAAJ ZDRAVE ISHRANE Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas. Hraniti se zdravo znai jesti irok dijapazon vrsta hrane, ali jesti u adekvatnim kolicinama. Pri zdravoj ishrani teite da se oseate bolje, puni ste energije i izgledate bolje. Ukoliko elite da promenite nain ishrane, nisu potrebne dramatine promene, ve je potrebno da prestanete jesti omiljenu hranu. Male promene mogu dovesti do znacajnih rezutata. U odreenim periodima zivota potrebna je posebna panja vezana za ishranu, kao u periodu koji nazivamo adoilescencija ili odrastanje. Kod mnogih devojaka period adolescencije poinje ve od 10.godine zivota, maksimum dostie oko 12.godine i obino se zavrava oko 15.godine. Ovaj veoma vaan period rasta i razvoja karakterie se sa naglim i estim promenama teine, raspo reda masnog tkiva, visine, pa i naglih promena energije. Gotovo sve ove promene mogu biti prouzrokovane vrstom i nainom ishrane. Preventiva ima veliki znaaj i ne zahteva nikakvo rtvovanje, ve samo malo savesnosti i potovanja pravila prirode, a to znai - ostavite cigarete i alkohol; proistite organizam od ve unetih tetnih materija. Prava reenje su ajevi i pravilna ishrana. Saveti zdrave ishrane: jutarnji napitak za proiavanje organizma - aj od koprive,
235
bokvice ili nane; vodu sa esme zameniti biljnim ajevima (alfija, kantarion, matinjak): jesti to vie voa, povra i itarica; jake zaine zameniti lekovitim i zainskim biljem; neposredno pre spavanja popiti aj od matinjaka, aj od lavande ili korena valerijane. Uivajte u irokom izboru zdrave hrane; jedite dosta itarica; jedite manje masnoa; budite fiziki aktivni; pijte umerene koliine alkoholnih pia; izbegavajte so i slanu hranu; izbegavajte slatkie i slatka pia; jedite hranu bogatu kalcijumom; jedite hranu koja sadrzi gvoe; pijte 1.5 do 2l hladne, svee vode tokom dana. DA LI SE KOD NAS PIJU AJEVI I KOLIKO ESTO? Izvrili smo anketu u osnovnoj koli Uitelj Tasa u Niu u cilju saznanja koliko uenici ove kole znaju o znaaju primene ajeva. Naa ciljna grupa bili su osnovci od V-og do VIII-og razreda navedene kole. Broj ispitanika je 75. Tabela 1. Da li esto pije aj?
Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Ukupno Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3 Ukupno
Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3
Odgovor Da 21 ispitanik ili 91.3% 16 ispitanika ili 100% 22 ispitanika ili 100% 14 ispitanika ili 100% 73 ispitanika ili 97.3% Odgovor Da 20 ispitanika ili 87% 10 ispitanika ili 62.5% 16 ispitanika ili 72.7% 12 ispitanika ili 85.7% 58 ispitanika ili 77.3
Odgovor Ne 2 ispitanika ili 8.7%
2 ispitanika ili 2.7% Odgovor Ne 3 ispitanika ili 13% 6 ispitanika ili 37.5% 6 ispitanika ili 27.3% 2 ispitanika ili 14.3% 17 ispitanika ili 22.7%
U letnjem periodu 19 ispitanika 47.,5% 16 ispitanika 40% Kao napitak u konzumiranju zdrave hrane ili 10 ispitanika 52.6% ili
Tabela 2. Da li tvoji ukuani piju aj?
Tabela 3. Kada najee pije aj?

Kada si prehlaen 12 ispitanika ili 41.4% 7 ispitanika ili 24.1% 1 ispitanik ili 3.5% 9 ispitanika ili 31% U zimskom periodu 9 ispitanika ili 45% 6 ispitanika ili 30% 1 ispitanik ili 5% 4 ispitanika ili 20%
ili 5 ispitanika ili 26.3%
1 ispitanik ili 2.5% 1 ispitanik ili 5.3% 4 ispitanika 10% ili 3 ispitanika ili 15.8%
236
Tabela 4. U koje svrhe jo primenjuje aj?

Razred i odeljenje V3 VI5 VII2 VIII3
Za ispiranje grla 4 ispitanika ili 6 ispitanika ili 37.5% 17.4% Za oiju ispiranje 3 ispitanika ili 18.75% ili 5 ispitanika ili 31.25%
3 ispitanika ili 3 ispitanika ili 21.4% 13.6% 1 ispitanik ili 7.1% 2 ispitanika ili 14.3%
Za ienje koe 1 ispitanik lica 4.3% Razred i odeljenje Leenje bolesti Preventiva Napitak V3
Tabela 5. Koja je svrha primene ajeva?

VI5 VII2 ili 9 ispitanika 25% VIII3 ili 10 ispitanika 43.5% ili 7 ispitanika 30.4% ili 6 ispitanika 26.1% VIII3 ili 7 ispitanika 50% ili 7 ispitanika 50% 7. ili ili ili ili ili 19 ispitanika ili 12 ispitanika 82.6% 70.6% 1 ispitanik 4.3% 3 ispitanika 13.1% V3 7 ispitanika 30.4% 16 ispitanika 69.6%
ili 1 ispitanik ili 5.9% 18 ispitanika 50% ili 4 ispitanika 23.5% VI5 ili 8 ispitanika 50% ili 9 ispitanika 25% VII2 ili 5 ispitanika 22.7%
Tabela 6. Da li si uestvovao-la u sakupljanju lekovitog bilja?

Razred i odeljenje Odgovor Da Odgovor Ne
ili 8 ispitanika ili 17 ispitanika 50% 77.3%
Tabela 7. Koji aj najradije pije? Po analizi ankete, ajevi koji se najvie piju su:
Razred i odeljenje V3 Nana Kamilica Majina duica Voni aj 21 ispitanik 32.3% 14 ispitanika 21.5% 10 ispitanika 15.4% 5 ispitanika 7.7% VI5 ili 11 ispitanika 22.9% VII2 ili 20 ispitanika 33.9% VIII3 ili 13 ispitanika 33.3% ili 7 ispitanika 17.9% ili ili
ili 13 ispitanika ili 13 ispitanika 27.1% 22% ili 5 ispitanika 10.4% ili 4 ispitanika 8.3% ili 2 ispitanika 3.4% ili 6 ispitanika 10.2%
ili 4 ispitanika ili 10.3% ili 4 ispitanika 10.3% ili
8. Koja materija je neophodna za proizvodnju aja? Taan odgovor na ovo pitanje dali su: uenici V3, VI5 I VIII3 (100%), dok uenici VII2 nisu 100% dali taan odgovor. Taan odgovor dalo je 14 uenika ili 63.6%, a 8 uenika ili 36.4% dalo je netaan odgovor.
237
ZAKLJUAK ovek je vekovima koristio lekovite biljke kao hranu i kao lek. Ishrana predstavlja osnovnu odliku oveka. Ima veliki znaaj i neophodna je svim ivim biima. Pod pravilnom ishranom podrazumeva se svea hrana , itarice u svim oblicima, voe i povre bogato vitaminima C i E. Poeljno je povremeno piti aj od zdravca, alfije, zeleni aj. Kao animaciju osnovaca da razmiljaju na pravilnu ishranu i konzumiranje ajeva umesto gaziranih napitaka nainili smo na taj nain to smo ih ukljuili u ovaj rad ueem u anketi.Ulaite ishranom u svoje zdravlje. Postujte pravila prirode! Odreknite se svojih loih navika! LITERATURA
[1] Blagojevi B., Zagaena ivotna sredina i lekovite biljke, Fakultet Zatite na radu, Ni, 2003. [2] Nikoli M., i saradnici, Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995. [3] www.Pravilna ishrana.htm [4] www.ZDRAVA ISHRANA.htm
238
E4 POLJOPRIVREDA AGRICULTURE
STUDIJA O KVALITETU ZEMLJITA NA PODRUJU KRAGUJEVCA I OKOLINE STUDY ABOUT SOIL QUALITY IN KRAGUJEVAC AND SURROUNDING
Miodrag Jeli1, Jelena Milivojevi2, Olivera Nikoli2, Nadica Savi1 1 Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Pritini sa seditem u Leku 2 IZIUP "Srbija" Beograd, Centar za strna ita Kragujevac
IZVOD: U radu je dat prikaz kvaliteta zemljita, kao i stepen i uzroci njegovog zagaenja na podruju grada Kragujevca i okoline. Analizom stanja plodnosti i zagaenosti zemljita na ovom podruju ustanovljeno je prisustvo degradacionih procesa vezanih za poveanje zemljine kiseloosti, sadraja nitrata i mobilnog aluminijuma, kao i poveanje sadraja pojedinih tekih metala i radionukleida 137Cs. Kljune rei: Mobilni aluminijum, plodnost, zagaenost, zemljite, teki metali. ABSTRACT: This paper deals with soil quality, as well as degree and ceases of its pollution in Kragujevac and surrounding. Analyzes of fertility and soil pollution showed out presence of dedegradation processes binded to increasing of soil acidity, content of nitrate and mobile aluminium. It was founded increasing of content of some heavy metals and radioactive nucleotide 137 Cs. Key words: Al mobile, fertility, heavy metals, pollution, soil.
UVOD Podruje Kragujevca i okoline predstavljeno je zatalasanim zemljitima, pobrima i samo delom aluvijalnim ravnima. Geoloki sastav podloge je veoma raznovrstan, to je bitno uticalo na formiranje raznih tipova zemljita i njihovu strukturu. Najzastupljeniji tipovi zemljita su: gajnjaa (eutrini kambisol), smanica (vertisol), pseudoglej (epiglejno zemljite) i aluvijalni nanosi u dolinama reka i reica (Jeli et al., 2003.c). Analizom stanja plodnosti i zagaenosti zemljita na podruju Kragujevca i okoline utvreni su pojedini ekoloki problemi vezani za poveanje kiselosti zemljita, sadraja mobilnog aluminijuma, pojedinih tekih metala i radionukleida 137Cs. Otuda su, prisutne posledice koje proistiu iz veoma izraene degradacije zemljita i odsustva njegove zatite od ovih negativnih procesa (Jeli et al., 2002; Jeli et al., 2003.c; Krsti et al., 2003). Zadaci zatite zemljita od prisustva razliitih degradacionih procesa i zagaenja su veoma sloeni i u veini sluajeva zahtevaju multidisciplinarni pristup. ANALIZA SADANJEG STANJA PLODNOSTI I ZAGAENOSTI ZEMLJITA Naini i vrste zagaenja zemljita na podruju Kragujevca i okoline su brojni. Oni se deavaju putem primene razliitih agrotehnikih mera (kontaminacija tekim metalima, pesticidima i radionukleidima), pojedinim opasnim materijama iz razliitih
241
bioindustrijskih izvora, aerozagaenja, unitavanja i see uma, neadekvatno korienje zemljita izgradnjom naselja i industrijskih postrojenja na najplodnijim zemljitima (Boji et al., 2003; Veinovi et al., 2003; Jeli et al., 2003.c). Osim toga, kontinuirano su prisutni razni oblici erozionih pojava, acidifikacije i drugi oblici kontaminacije zemljita, to doprinosi veoj ili manjoj degradaciji zemljita ovoga podruja (Jeli, 1990; Jeli et al., 2003.a; Jeli et al., 2003.b; Jeli et al., 2004). Nekontrolisanom obradom, ubrenjem i zatitom uzgajanih poljoprivrednih biljaka u cilju postizanja maksimalno moguih prinosa proizvoai su podsticali degradacione procese svojih zemljita i doveli do smanjenja njegove efektivne plodnosti i produktivne sposobnosti. Smanjenju plodnosti ovih zemljita doprinelo je i smanjenje sadraja pojedinih biogenih elemenata, kao i akumulacija tetnih i opasnih materija, emu doprinosi i sve prisutniji deficit vlage u zemljitu (Jeli et al., 2002; ivanovi et al., 2002). Tabela 1. Plodnost zemljita tipa Vertisol Table 1. Soil fertility of Vertisol type (Jeli, 1990)
Ispitivani parametar pH u H2O pH u KCl Sadraj humusa (%) Ukupan N (%) NH4- N (ppm) NH4 + NO3- N (ppm) Ukup. P2O5 (mg/100 g zem.) Pristupani P2O5 (mg/100 g zem.) Ukupni K2O (mg/100 g zem.) Pristupani K2O (mg/100 g zem.) Dubina uzimanja uzoraka zemljita (cm) 0 - 20 20 40 40 60 5,58 - 5,84 5,90 - 6,05 5,97 6,42 4,15 4,37 4,33 4,48 4,47 4,63 2,10 2,39 0,12 0,16 13,62 17,38 203,7 285,6 103,8 152,7 2,20 9,83 1440 - 1570 17,40 24,00 1,76 2,02 0,11 0,14 8,52 13,77 159,6 330,4 88,6 119,1 0,97 4,33 1330 - 1570 20,13 23,07 1,21 1,50 0,09 0,11 5,25 9,22 189,0 249,2 76,3 103,8 0,37 2,33 1390 1700 23,33 26,13
Na zemljitima ovoga podruja godinje se upotrebe velike koliine ubriva (preko 5.0000 tona). Azotna mineralna ubriva su najvie koriena hemijska sredstva na zemljitima Kragujevca i okoline. Tako je, registrovana godinja potronja azotnih ubriva na ovim zemljitima preko 3000 tona. Viegodinja i nekontrolisana primena naroito azotnih ubriva u velikim koliinama dovela je do poveanja kiselosti zemljita, akumulacije nitrata u zemljitu i biljkama, zatim je poveana i mobilnost Al u zemljitima, ije posledice su znatno smanjenje njegove plodnosti (Jeli, 1990, Jeli, 1996, Jeli et al., 2003.b).
242
Tabela 2. Sadraj mobilnog Al u zemljitu tipa Vertisol pod usevom penice u zavisnosti od primene razliitih doza N- ubriva i vremena uzimanja uzoraka zemljita. Table 2. Content of mobile Al in the vertisol soil type crop wheat in dependence on application of different N- doses and the time of taking samples mg/100 g of soil (Jeli, 1996) Vreme uzimanja Doze azota (kg/ha) Prosek uzoraka 60 250 2. april 5,8 13,3 9,5 9. april 4,2 12,9 8,5 15. april 11,7 22,5 17,1 21. april 6,6 14,1 10,3 Prosek 7,1 15,7 11,4 Opasne materije u zemljitima Kragujevca i okoline u obliku tekih metala, prirodnih i vetakih radionukleida pokazuju tendenciju poveanja. U ispitivanim zemljitima na ovom podruju zabeleen je visok sadraj aktivnog Mn i Fe, naroito na zemljitima pod prirodnim lavadama (Jeli et al., 2004). Tabela 3. Sadraj tekih metala u zemljitima Kragujevca i okoline (srednja vrednost, standardna devijacija i rang) Table 3. Content of hevy metals in the studied soil in Kragujevac's region mg/kg (Jeli et al., 2004)
Element Livada Fe Mn Zn Cu Pb Cd 133,1+77,9 59,0-286,0 317,1+81,8 210,0510,0 5,7+2,8 2,9-11,3 3,5+1,0 2,0-6,1 3,5+1,8 1,3-6,8 0,12+0,06 0,005-0,21 Uzgajana biljna vrsta, N = 14 Penino Kukuruzite Zasad ljive polje 75+47,5 55,3+24,9 66,5+25,8 2,4-174,0 17,7-99,5 9,4-110,6 192,0+68,8 127,0+54,5 260,2+77,1 140,0-310,0 62,1-218,4 187,9-496,6 3,3+1,9 0,1-7,8 2,4+1,0 0,4-3,5 2,2+0,8 0,9-3,1 0,08+0,05 0,02-0,19 5,1+4,3 0,7-16,1 3,6+1,4 0,4-5,5 3,3+2,2 0,0-7,5 0,02+0,04 0,0-0,1 8,7+3,2 4,0-18,8 4,5+1,4 0,9-7,2 3,5+2,6 0,1-11,2 0,07+0,1 0,0-0,2 Zasad jabuke 44,2+41,1 1,9-135,6 225,4+104,0 154,7-350,0 14,6+9,9 2,7-32,0 4,3+3,3 0,8-10,7 5,6+3,8 1,3-12,2 0,04+0,08 0,0-0,22
Opasnost od zagaenja zemljita Kragujevca i okoline radioaktivnim elementima je realna od prisustva znaajnije koliine vetakog radionukleida cezijuma (137Cs), sa sadrajem od 50 do 350 Bq/kg (Krsti et al., 2004),
243
Tabela 4. Vertikalna raspodela 137Cs u zemljitu (fitovane vrednosti konstanti) Table 4. Vertical profile of 137Cs in soil (fitting of values constants)
Lokacija 1. 2. Coch (Bq/m2) G G korektna homogen a 9300 11000 10400 11100 CoNp (Bq/m2) G G korektna homogen a 16700 14200 9500 8600 D (cm2year-1) G G korektna homogen a 0,83 0,59 0,56 0,31
V (cm year-1) G G korektn homogena a 0,00 0,15 0,15 0,26
MERE I MOGUNOSTI SANACIJE DEGRADIRANIH ZEMLJITA Obradiva zemljita Kragujevca i okoline mogu se ouvati, kao i zaustaviti dalji proces degradacije zasnivanjem poljoprivredne proizvodnje na ekolokim principima i uvoenju sistematske kontrole plodnosti zemljita i primene ubriva. Obzirom na prisutne izvore zagaenja neophodno je uraditi analize zemljita na sadraj neorganskih i organskih zagaivaa i utvrene vrednosti uporediti sa MDK (maksimalno dozvoljene koliine). Kisela i zemljita zagaena tekim metalima neophodno je kalcifikovati krenim materijalima a na zemljitima sa niskim sadrajem pristupanog fosfora primeniti meliorativno fosforna ubriva (fosfatizacija). U cilju spreavanja i zaustavljanja zagaenja iz vazduha (aerozagaenja) i primenjenih hemijih preparata (pesticida, ubriva), prei na upotrebu ekolokih energenata i kontrolu primene hemijskih zatitnih sredstava i njihovu zamenu sa efikasnim biolokim preparatima. ZAKLJUAK Zemljita Kragujevca i okoline nalaze se u manjem ili veem stepenu u procesu degradacije, koja je uslovljena poveanjem kiselosti, sadraja nitrata i mobilnog Al, kao i poveanjem sadraja pojedinih tekih metala i radionukleida 137Cs. U cilju spreavanja daljih degradacionih procesa i zagaenja zemljita potrbno je primeniti odreene meliorativne mere, kao to su kalcifikacija, fosfatizacija i humifikacija, kao i obavezno uvoenje sistematske kontrole plodnosti zemljita i kontrole celokupne poljoprivredne proizvodnje. LITERATURA
1. 2. 3. 4. Boji, M., Pei, R., Luki, N., Veinovi, S. (2003): Energetska efikasnost u Kragujevcu i okolini. U: Studija o prolim, sadanjim i buduim ekolokim planovima na nivou Kragujevca i okoline, EKO CENTAR Kragujevac, 9-21. Jeli, M. (1990): Uticaj viegodinjeg ubrenja na promene nekih osobina zemljita tipa smonica u lesiviranju. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1-61. Jeli, M. (1996): Prouavanje mineralne ishrane penice gajene na zemljitu lesivirane smonice. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet. Zemun, 1-121. Jeli, M., Milovanovi, M., Stojanovi, S. (2002): Nove tehnologije u proizvodnji strnih ita. Zbornik radova "Zimska kola za agronome", vol. 6, 45-54.
244
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 5. Jeli, M., Stojanovi, S., Stojanovi, J., ivanovi, S., Dugali, G. (2003.a): Tehnologija proizvodnje strnih ita za uslove kiselih zemljita. Zbornik radova "Zimska kola za agronome", vol. 7, No 7, 83-91. 6. Jeli, M., Lomovi, S., Nikoli, O., ivanovi- Kati, S., Dugali, G. (2003.b): Uticaj viegodinjeg ubrenja na promene najvanijih hemijskih osobina kiselog vertisola i prinose ozime penice. Simpozijum "Ekologija i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u branievskom okrugu", 207-213. 7. Jeli, M., Dugali. G., Milivojevi, J., ivanovi, S. (2004): Mobile aluminium in some serbian acid soils and its toxic effect on wheat and maize plants. Zemljite i biljka, vol. 53, No 1, 21-28. 8. Jeli, M., Milivojevi, J., Trifunovi, S., Dugali, G. (2003.c): Zagaenje zemljita u Kragujevcu i okolini. U: Studija o prolim, sadanjim i buduim ekolokim planovima na nivou Kragujevca i okoline, EKO CENTAR Kragujevac, 53-66. 9. Krsti, D., Nikezi, D., Stevanovi, N., Jeli, M. (2003): Vertikalna raspodela 137Cs u tlu. Zbornik radova: XXII Simpozijum JDZZ, Petrovac, 181-184. 10. Veinovi, S., Luki, N., Pei, R., Boji, M. (2003): Zagaenje vazduha u Kragujevcu i okolini. U: Studija o prolim, sadanjim i buduim ekolokim planovima na nivou Kragujevca i okoline, EKO CENTAR Kragujevac, 23-38. 11. ivanovi, S., Jeli, M., Stojanovi, J., Nikoli, O. (2002): Uticaj mineralnog, organskog i krenog ubriva na produktivne i morfoloke osobine zrna jarih strnih ita gajenih na kiselom zemljitu. Internacionalna konferencija TEMPO- HP 2002, aak, 13-20.
245
UTICAJ NAVODNJAVANJA OROAVANJEM I PRIMJENA NPK DJUBRIVA NA PRINOS, KVALITET I VEGETATIVNI POTENCIJAL VRANCA INFLUENCE OF FERTILIZING, BY NPK FERTILIZERS, AND IRRIGATION TO THE YIELD AND QUALITY OF GRAPE VRANAC
Slavko Mijovi, Ljubomir Pejovi, Tatjana Popovi Biotehnical Institute, Podgorica, Serbia and Montenegro
IZVOD: U periodu 1999-2002. godine ispitivan je prinos, kvalitet grodja i vegetativni potencijal vranca u uslovima navodnjavanja na plitko obradjenom zemljitu i na zemljitu pod travom, sa i bez djubrenja NPK djubrivima. Na osnovu dobijenih rezultata moe se rei da su prinosi grodja i vegetativni potencijal bili vei kada je primijenjeno NPK djubrenje, bez obzira na nain iskoriavanja zemljita. Medjutim, svi parametri imaju vee vrijednosti na parcelama koje su bile plitko i esto obradjivane. Sadraj eera i kiselina u iri bio je isti bez obzira na nain korienja i primjenu NPK djubriva. ABASTRACT: In the period 1999-2002. the yield, quality of grapes and vegetative potential of Vranac variety were studied in the conditions of irrigation by flooding with application of two manners of soil maintenance, shallow cultivation and overgrowing with grass, with and without applying NPK fertilisers. On the bases of the results obtained, we can state that the yield of grapes and vegetative potential (rankenss of vine) were higher in the conditions of applying NPK fertilisers not with standing the manner of soil maintenance. Otherwise these parameters had higher values on the plots maintained by shallow more frequent cultivation. Content of sugar and acids in the must was almost the same regardless the way of soil maintenance and application of NPK fertilisers. Key words: irrigation, manner of soil maintenance, fertilisation, yield, sugar, acids, vegetative potential.
INTRODUCTION Using the shallow soils for intensive agricultural production is related to a number of problems, especially in the conditions of Mediterranean climatewhich prevails in agroecological conditons Podgorica. Considering unfavourable distribution of rainfall in our environment, it is impossible to imagine successful vineyard growing without irrigation, while classical cultivation of land in vineyard has been substituted more and more with maintenance of very surface of the soil by applying herbicides or overgrowing with grass. The aim of this paper was to state yield, qualty of grapes and vegetative potential of autochthonous wine grape variety Vranac in the conditions of irrigation by flooding, and soil maintenance in two ways (shallow more frequent cultivation and overgrowing with grass) with and without applying NPK fertilisers.
246
MATERIAL AND METHOD OF WORK The researches were conducted on the experimental plantation owned by Agricultural Institute in Podgorica-Montenegro. Experimental vineyard was establish with variety Vranac on therootstock Kobber 5 BB. The spacing between vines is 2,5x 1 m. The stem is shaped with two sprouts spreading horizontally on the spalire, 60 cm high. Mixed pruning was applied. The trail including different manners of soil maintenance, irrigation and fertilisation of vineyards is put under split-split-plot system. The basic plot covered 100 m2. It includes: three ways of soil maintenance, two ways of irrigation and five combinations of fertilisation (total of 300 trail plots). The experimental vineyard was established on cement-brown Mediterranean soil which was created on quarternalny fluvial-glacial stony pebbly sediments of various composition and great mightiness. An average depth of the profile is about 60 cm. The soil contains 35-60% of skeleton and there is up to 50% of sand in the fine soil. The soil without carbonate is with acid to low acid reaction. In the surface layer there is enough quantity of humus (3-4%), and average quantity of potassium (15-20 mg K2O) while it is very poor in easy approachable phosphorus (1-2 mg P2O5). The climate is characterised by: relatively high average air temperatures (15,5 C), hot summers and mild winters, a great amount of rainfall (1650 mm) with very unfavourable distribution over the year. In the period June-August 10% of annual quantity of rain falls, so that there is always lack of water for the vines at that time. This paper shows the results of studying yields, qualty of grapes and vegetative potential of Vranac variety in the conditions of irrigation by flooding with or without applying NPK fertilisers. Irrigation by flooding was applied 2-3 times depeding on the year, and quantity of irrigation water was determined depending on retention capacity of soil. The irrigation was applied when the moinsture in the soil would drop to 18% (point of fading is about 12,5%). Shallow cultivation was carried out by milling machine and cultivator, 3-4 times a year depending on weed growth and with manual supplementary cutlivation of the surface below the vines which cannot be reached by machine. Overgrowing with grass was carried out by sawing, grass growing in the parks (Trifolium repens, Lolium perene, Fesenta rubra, Poa pretense), but later on spontaneous vegetaion prevailed, so that composition of grass growing was indentical to those growing on natural with grass overgrown surfaces. The grass was cut 2-3 times a year and left in mulch. Fertilisation was applied every year in eraly spring by its distribution and registered by standard methods. The yield of grapes taken from 6 experimental vines of each repetition was determined by wieghing. Sugar content was determined by must meter and total acids were the first factor was manner of soil maintenance and application of fertiliser was the second factor.
247
RESULTS AND DISCUSSION Yield of grapes On the bases of 5 year results, presentade in Table 1, an average yield of grape per vine was 3,11 kg on the plots where more grequent shallow cultivation was applited without application of fertilisers i.e. 4,22 on the plots where NPK fertiliser were applied. Table 1. - Average yield of grapes (kg/vine) for the period 1999-2002.
Ord./numb 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 3.11 2.93 2.99 NPK 4.22 3.81 3.71
O* - without NPK fertilizers
On the plots overgrown with grass without applying fertilisers, an average yield of grapes per vine was 2,93 kg, i.e. 3.81 kg with application of NPK fertilisers. On the average, regardless the way of soil maintenance, on the plots were NPK fertilisers were applied, the yields of grapes pere vine were: 2.99 kg without NPK fertilisers and 3.71 with application of NPK fertilisers. In the eralier reseaches conducted by Ulicevic et al (1972, 1987), it was stated that yields of grapes on the plots wich have been under the grass cover permanently throught the years, in the conditions of irrigation and fertilisation with NPK fertilisers, did not importantly vary neither compared to those on the barren uncultivated plots nor the those wich were either shallow or normally cultivated. Content of sugar and acids in the must In the conditions of irrigation by flooding in both variants of soil maintenance in the vineyard (shallow cultivation and overgrowing with grass), on the plots without applying fertilisers, somewhat higher content of sugar in the must was noted down (18.70% and 19.50%), compared to the plots where NPK fertilisers were applied (18.63% and 18.40%). Table 2. - Average content of sugar in the must (%) in the period 1999/2002.
Ord./numb. 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 18.70 19.50 18.90 NPK 18.63 18.40 18.20
O* - without applying NPK fertilizers
248
However Scienza et Valenti (1984) stated that in the Italian environment, depressive impact of overgrowing with grass, on the content of sugar in the must of Italian reasling. The content of acids (Table 3.) in the must and surfaces maintained by shallow more frequent cultivation in the conditions without application of fertukusers amounted 6.50 g/l while on the plots where NPK fertilisers were applied it amounted 6.60 g/l. Table 3. - Average content of acids in the must (g/l) for the period 1999/2002
Ord./num b. 1 2. Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 6.50 6.70 6.40 NPK 6.60 6.58 6.51
O* - without application NPK fertilizers
On the plots overgrown with grass, in the conditions without applying fertilisers, the content of acids, amounted 6.70 g/l, and in the conditions of appllyng NPK fertilisers it amounted 6.58 g/l. On the bases of data on conent of sugar and acids in the must on the plots with and without applying NPK, we can state that these parameters varied negligibly regardless the way of soil cultivation. Vegetative potential (average green mass pruned from the vine) From the data shown in the table 4. it comes out that the green mass taken off the vine by pruning was bigger on the plots on which NPK was applied regrdless the way of soil maintenance. Table 4.- An average mass pruned from the vine (g) for the period 1999/2002.
Ord./num b. 1 2 Irrigation Flooding g Manner of soil maintenance Shallow cultivation Overgrowing with grass Fertilisation O* 574 593 580 NPK 724 711 712
O* - without application of NPK fertilizers
Generally speaking, rankeness of vine was bigger on the plots with shallow soil cultivation in the conditions with and without application of NPK fertilisers compared to same conditions on the plots being ovegrown with grass. Nikov (1972), Rangelov (1972), Ulicevic ett al. (1983, 1987) obtained similar results. CONCLUSION On the bases of the tresults obatined the following can be concluded:
249
Under conditions of irrigation by flooding, somewath higher yield of grapes per vine was achieved on the shallow cultivated plots fertilised by NPK fertilisers compared to the plots overgrown with grass. An average content of sugar and acids in the must on shallow cultivated non fertilised plots, was somewhat lower than on the plots overgrown with grass, while on those fertilised by NPK fertiliser was higher. Vegetative potential i.e. green mass pruned from the vine was bigger on shallow cultivated plots with and without applying NPK fertilisers compared to the plots overgrown with grass. Generally speaking, the yield of grapes as weell as vegetative potential, was higher in the conditions of irrigation and application of NPK fertilisers regardless the wayx of soil maintenance. Otherwise these parameters had higher values on the plots maintained by shallow more frewuent cultivation. The content of sugar and acids in the must was nearly eyual regardless the way of soil mantenance and application of NPK fertilisers. REFERENCES
1. 2. 3. 4. Nikov, M. (1972): A fertilisation de la vigne, soumise a une non culture, continue per deshebage chimique 3. Coll. Eur. Medit. Cong. Alim. Plante Cult, Budapest. Brangelov, B. (1972): Znaenie na povoobrabotkatana lozata, Lozarstvo i vinarstvo. Go. XXI, No 2. Sofija. Scienza, A.; Valenti, L. (1984): Effeti del inerbimento sulla produttivita e qualita del Riesling I e Moscato C. in Valle Versa (Pavia) Vignevini, No 1-2:27-32. Ulievi, M., Markovi,M. (1972): Addition to the knowledge on manner of soil maintenance, fertilisation and irrigation of vinezards on annual cucly of vine development. Agriculture and forestry, 18,2. Titograd. Ulievi, M.,Pejovi, Lj. (1983): Some results of 12 years trail with fertilisation on the vineyards in the vicinity of Titograd in interaction with manner of soil maintenance and irrigation Agriculture and forestry, XXX, 1. 47-56, Titograd. Ulievi, M., Pejovi, Lj., Jerkovi, D.(1987): Some results of 15 years of trails with manner of soil maintenance. 50 years universary of Agricultural Institute - Titograd, Collection of papers, pgs. 125-144. Titograd. Mijovi S., Tatjana Popovi (2002): Uticaj mineralnih i organskih djubriva na prinos i kvalitet grodja sorte Vranac. XIV Savjetovanje vinogradara i vinara Srbije, br.390-393. Vrac.
5.
6.
7.
250
NITRIFIKACIONE BAKTERIJE I KRUENJE AZOTA U PRIRODI THE NITRIFICATION BACTERIA AND NITROGEN CYCLE
Milena Cvetkovska1 (student), Milovan Vukovi2, Vladimir Cvetkovski3 Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet (grupa za biohemiju )1, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru2, Institut za bakar, Bor3
IZVOD: Za celokupni ivot na planeti zemlji neophodna su jedinjenja azota, t.j. proteini i nukleonske kiseline. Vazduh koji je sastavljen 79 % procenata od azota (N2), osnovni je izvor azota. Ali veina organizama ne moe koristiti azot u molekularnom obliku. Sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u fiksirajuem obliku t.j. u vidu jedinjenja kao to su nitratni joni (NO3), amonijak (NH3) i urea (NH2)2CO. ivotinje obezbeuju potrebu za jedinjenjima azota (i sve ostalo) iz biljaka (ili ivotinje koje se hrane biljem). etiri su osnovna procesa koja su osnova kruenja azota u biosferi: azotofiksacija, deaminacija, nitrifikacija i denitrifikacija. Mikroorganizmi imaju osnovnu ulogu u svim ovim procesima. Kljune rei: azot, bakterije, azotofiksacija, nitrifikacija, deaminiacija, ivot ABSTRACT: All life requires nitrogen-compounds, e.g., proteins and nucleic acids. Air, which is 79% nitrogen gas (N2), is the major reservoir of nitrogen. But most organisms cannot use nitrogen in this form. Plants must secure their nitrogen in "fixed" form, i.e., incorporated in compounds such as: nitrate ions (NO3), ammonia (NH3) and urea (NH2)2CO. Animals secure their nitrogen (and all other) compounds from plants (or animals that have fed on plants). Four processes participate in the cycling of nitrogen through the biosphere: nitrogen fixation, decay, nitrifacition, denitrification. Microorganisms play major roles in all four of these processes. Key words: nitrogen, nitrogen fixation, nitrifacition, decay, life
UVOD Za celokupni ivot na planeti zemlji neophodna su jedinjenja azota, t.j. proteini i nukleonske kiseline. Vazduh koji sadri 79 % procenata azota (N2), osnovni je izvor azota. Ali veina organizama ne moe koristiti azot u molekularnom obliku. Sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u fiksirajuoj formi t.j. u obliku jedinjenja kao to su nitratni joni (NO3), amonijak (NH3) i urea (NH2)2CO. ivotinje obezbeuju potrebu za jedinjenjima azota (i sve ostalo) iz biljaka (ili ivotinje koje se hrane biljem). KRUENJE AZOTA U PRIRODI Azot je veoma vaan biogen element jer ulazi u sastav mnogih organskih materija kao to su aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline i sl. Kruenje azota u prirodi je veoma sloeno, i ono se odvija u koncentrinim krugovima. Kao i kod ugljenika, vreme zadravanja azota varira od sredine do sredine. U atmosferi i u sedimentima azot se zadrava 107 godina, u zemljitu oko 2.000 godina, a u terestrinoj biomasi najkrae oko 50 godina1.
251
Da bi biljke mogle da koriste azot, neophodni su posrednici koji azot iz atmosfere prevode u nitrate ili amonijak. Atmosfera je najvei rezervoar azota, sa ukupnom masom azota od 3,8 x 1021 grama. Od toga se svake godine oko 3 x 1014 grama azota bioloki reciklira, to ini manje od milionitog dela od ukupno dostupnog azota! Atmosferski azot, kao to je poznato, biljke ne mogu direktno da usvajaju, ve se preko posrednika azot prevodi u odgovarajue oblike. KRUENJE AZOTA U BIOSFERI etiri su osnovna procesa za kruenja azota u biosferi2: azotofiksacija deaminacija nitrifikacija i denitrifikacija
Slika 2. Kruenje azota kroz biosferu Na slici 2. prikazana je pojednostavljena ema kruenje azota kroz biosferu, koja prikazuje osnovnu ulogu mikroorganizama u svim ovim procesima. Azotofiksacija Molekuli azota (N2) su veoma stabilni. Za raskidanje veza atoma i sjedinjavanje sa drugim atomima potreban je znatan utroak energije. Tri procesa su odgovorna za azotofiksaciju u biosferi: atmosferska fiksacija pomou svetlosti industrijska fiksacija i bioloka fiksacija samostalno pomou izvesnih mikroorganizama ili u simbiozi sa biljkama.
252
Atmosferska fiksacija Ogromna koliina svetlosne energije razgrauje molekule azota, omoguavajui njihovim atomima sjedinjavanje sa kiseonikom iz vazduha formirajui azotove okside. Ove okside rastvara kia, formirajui nitrate, koji dospevaju na zemljinu povrinu. Industrijska fiksacija Haber je 1908 god. pronaao hemijski proces za dobijanje amonijaka (NH3) iz reakcije gasova azota i vodonika: N2 + 3H2 2NH3 koja se odvija pri ekstremnim procesnim uslovima, na temperaturi od 600 C0 i pritisku 200 atm, uz pomo katalizatora. Kao reagenti za proces se koriste atmosferski azot i vodonik (koji se dobija iz prirodnog gasa ili petrolejuma) Amonijak moe direktno da se korsisti kao vetako ubrivo, ali se vei deo dalje procesira u ureu (NH2)2CO i amonijum nitrat (NH4NO3). Bioloka fiksacija Naeno je da u prirodi izvesne bakterije imaju sposobnost da fiksiraju azot3. neke vrste ive u simbiozi sa mahunastim biljkama (na primer, u soji, detelini) neke u simbiozi sa biljkama razliitih od mahunastih (na primer, jovovina) neke azotofiksirajue bakterije ive slobodno u zemlji azotofiksirajue cijano bakterije su bitne za odravanje ubrivosti (plodnosti zemljita) kao to su vlana pirinana polja Bioloka azotofiksacija je rezultat kompleksne aktivnosti niza enzima kao i znaajne potronje ATP. Premda je amonijak prvi stabilan proizvod, on se brzo integrie u proteine i druga organska jedinjenja azota. Bioloka fiksacija azota predstavlja redukcioni proces prevoenja gasa azota (N2) iz vazduha u formu amonijaka (NH3). Ovo je vitalan ekoloki proces jer sve zelene biljke imaju potrebe za azotom u obliku amonijaka ili nitrata koji im je neophodan za sintezu aminokiselina sopstvenih proteina, a biljni proteini predstavljaju iskljuivi izvor proteina za ivotinje. Jedini organizmi koji mogu obaviti ovu redukcionu reakciju na naoj planeti su upravo neke vrste bakterija i Cyanobacteria, tako da je celokupan ivot na naoj planeti praktino direktno, odnosno indirektno zavistan od ove njihove aktvnosti. Najvei deo neorganskog azota na naoj planeti egzistira u vidu gasa (N2) i kao takav je neupotrebljiv za biljke. Praktino moemo rei da azotofiksirajui oblici prokariota obezbeuju kariku izmeu neizmernog bogatstva azota kao gasa u atmosferi i ostalog ivog sveta na naoj planeti. Azot koji se fiksira u obliku amonijaka ili amonijuma predstavlja osnovni materijal za hemoautotrofne nitrifikatorske bakterije. Nitrati koji se obrazuju aktivnou nitrifikatorskih bakterija takoe mogu biti korieni od strane biljaka. Baketrije koje mogu vriti fiksaciju azota su veoma mnogo prouavane, posebno sa aspekta njihovog znaaja za poljoprivredu. Ve je dui period vremena poznato da mahunarke (pasulj, lucerka, graak, detelina, grahorica) predstavljaju
253
znaajne kulture u ratiranju useva na poljoprivrednim povrinama jer poboljavaju plodnost zemljita. Razlog za ovo nalazi se u tome to na nodusima korena mahunarki ive bakterije iz roda Rhizobitom Ove bakterije koriste eere koje produkuju biljke u procesu fotosinteze a za uzvrat ih snabdevaju amonijakom. (-160 Kcal/Mol) N2 2N 2N + 3H2 2NH3 (13 Kcal/Mol) bakterije Azotobacter, Beijerinckia, Clastridium, Rhizobium, Cyanobacteria Asimilacija azota se odnosi ne deo ciklusa u kojem se amonijak ugrauje u organske molekule opte formule RNH2, kao to su nukleinske kiseline. Deaminacija Deaminizacija se, s druge strane, odnosi na proces u kojem se organski molekuli koji sadre azot razgrauju, stvarajui tako amonijak. Proteini sintetizovani od strane biljaka kao i hidrokarbonati, koji se unose sa hranom, u toku metabolizma transformiu se u nus produkte, organska jedinjenja azota koja se najveim delom vraaju prirodi kao fertilizeri. Krajnja korist ovih materija su mikroorganizmi deaminacije, koji razlau molekule sadrani u fertilizerima i izumrle organizme prevodei ih u amonijak. Nitrifikacija Nitrifikujue bakterije su hemoautotrofni oblici koji oksiduju amonijak (NH3) ili amonijum (NH4+) u nitrite (NO2), odnosno nitrite u nitrate (NO3). Ove bakterije imaju primarnu ulogu u ciklusu kruenja azota na naoj planeti. NH4+ + 3/2O2 NO2 + H2O + 2H+ amonijum nitrit 65 Kcal/Mol bakterija Nitrosomonas NO2 + 1/2O2 NO3 nitrit nitrat 17 Kcal/Mol bakterija Nitrobacter Denitrifikacija Tri predhodna procesa, koji se odigravaju u prirodi, zasnivaju se na prenosu azota iz atmosfere u ekosisteme. Denitrifikacionim procesom redukuju se nitrati do elementarnog azota, vraajui azot na taj nain u atmosferu. Ovaj proces je takoe katalizovan od strane mikroorganizama. Oni ive duboko u zemlji i vodenim
254
sedimentima u kojima u kojima vladaju anaerobni uslovi. Oni koriste nitrate, kao alternativni agens kiseoniku, u ulozi akceptora kiseonika u njihovoj respiraciji. Denitrifikacija se moe smatrati specijalnim sluajem opteg procesa poznatog kao redukcija nitrata. Naime, reakcije redukcije nitrata do krajnjeg produkta, azota, teku u nizu: NO3 NO2 NO N2O N2 Konano, mogu je sled reakcija u smeru ponovnog stvaranja amonijaka, polazei od nitrata. Taj proces, poznat kao nitratna amonifikacija, NO3 NO2 NH3 POREMEAJ RAVNOTEE KRUENJA AZOTA Poremeaj ravnotee kruenja azota u prirodi dovodi se u vezi sa sve veom azotofiksacijom. Poljoprivreda sada moe biti odgovorna za generisanje jedne polovine azotofiksacije na zemlji usled: velike proizvodnje vetakih ubriva procesom industrijske fiksacije porasta poljoprivrednih povrina pod sojom, detelinom i drugim kulturama to predstavlja znaajan uticaj na prirodni cikuls azota. Da li denitrofikatori mogu da uravnotee ciklus azota? Verovatno ne. Prisutni su primeri, poveanja sadraja azota u ekosistemu. Jedan nepovoljan primer je, zagaenost jezera i reka od rastvaranja azotnih ubriva iz zemlje i susednih farmi. Treba izneti i injenicu da ova uspena nastojanja na porastu fiksacije azota mogu da poremete globalni balans azota. Naime, godinja fiksacija azota je ve vea za 50% u odnosu na predindustrijski nivo od 150 miliona tona godinje (1850 god.). Potencijalna akumulacija vika fiksiranog azota izaziva bojazan zbog zagaenja voda nitratima i mikrobioloke prozvodnje gasa N2O. Ovaj gas, prema atmosferolozima, moe uticati na tanjenje zatitnog ozonskog sloja. LITERATURA
1) 2) 3) M. Vukovi, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet uBoru, 2005. http//users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/E/Eubacteria.html#Nitrifying bacteria I. Radovi, B. Petrov, Raznovrsnost ivota, Zavod za udbemike Beograd, 1998.
255
KOLIINE ADSORBOVANOG OLOVA U ZEMLJITU IZ INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA A QUANTITIES OF INDUSTRIAL WASTE WATER LEAD ADSORBATED IN SOIL
Biljana Risti1, Dragan Markovi1, Valentina ivanovi2,
e-mail: zivanovicv@yahoo.com; visapoljskola@beotel.net 2
Fakultet za Fiziku- hemiju, Beograd,Studentski trg. br.2 Via poljoprivredno prehrambena kola Prokuplje, irila i Metodija 1
IZVOD: U naoj zemlji se u poslednjih nekoliko godina vre analize radi utvrivanja raspodele tekih metala u obradivim zemljitima kao i eksperimenti prouavanja porekla metala u zemljitu i utvrivanja uslova pristupanosti tekih metala za biljke. Ispitivanjem su pokazani podaci o pristupanom sadraju olova u zemljitu (onom koje biljka-paprika adsorbuje) iz otpadnih voda Toplikog kraja .Kontrolno zemljite je lesivizirani ernozem uzorkovano u Lukovskoj banji. Kljune rei: Voda,zagaenje,olovo,zemljite,merenje. ABSTRACT: During last years we analise distribution of heavy metals in agricultural soils.Reason for this is to find their descent in soil as well as accessibility for plants. In this work we represented a approachable quantities of lead in soil from Toplica region. Key words: Water, pollution,lead,soil, measurements
UVOD ivotna sredina je pored neorganskih zagaivaa izloena i organskim zagaivaima. Voda i zemljite su u veoj meri izloeni delovanju organskog zagaivaa od vazduha ali je izloena i sama atmosfera. Glavna izvorita organskog zagaenja vode jesu: urbani otpaci, industija pre svega ona prehrambena, zatim poljoprivreda, stoarstvo... Glavna konponenta organskog zagaenja su biljne i ivotinjske masti, fekalije, ostaci voa i povra, kao i otpadne vode fabrika celuloze i papira, eera i piva, mesnatih i mlenih proizvoda, slatkia, i dr. Danas proizvodnja hrane dovodi do znaajnih izmena u biosferi Zemlje i , uz pratee aktivnosti, znaajno utie na poveanje zagaenja i izmenu fizikohemijskih karakteristika zemljita. ZAGAENJE ZEMLJITA OLOVOM Hemija zemljita se bavi prouavanjem meudejstva vrste, tene i gasovite faze putem hemijskih reakcija, a s tim i promenama, koje nastaju u rezultatu pedogenetskog procesa u prolosti i ljudske aktivnosti (poljoprivredne hemizacije) u sadanjosti. Zemljite se sastoji iz dve osnovne grupe materija: minerala i organske komponente. Iz ovog razloga se savremena hemija zemljita bavi biohemijskim procesima: sintezom i transformacijom organske supstance, kruenjem ugljenika, azota, fosfora i drugih makro- i mikroelemenata.
256
Olovo koje je toksino, kao i njegova jedinjenja, imaju sposobnost akumulacije u biljkama i organizmima. Toksino dejstvo se ispoljava blokiranjem enzimskog sistema i inhibicije biohemijskih reakcija, jer Pb2+ jon gradi sa sulfhidridnim grupama enzima stabilne merkaptide. Na zagaivanje ivotne sredine najvie utie olovo primenjeno kroz aditive benzinu. Nije mnogo poznato o hemiji olova u zemljitu. Glavni izvor zagaivanja zemljita olovom je sagorevanje benzina, a olovo se nalazi u rastvorljivom halogenom obliku (PbClBr). Kasnije nastaju u zemljitu relativno rastvorljiva jedinjenja kao PbCO3, Pb3(PO4)2 i u manjoj meri nerastvoran PbSO4. Zbog formiranja ovakvih jedinjenja i zbog adsorpcije dvovalentnog katjona (Pb2+), kretanje olova u zemljitu je veinom malo. Pri zakiseljavanju alkalnih zemljita dolazi do oslobaanja prethodno vezanog olova, posebno ako je ono bilo u obliku jedinjenja PbCO3. Kontrolno zemljite je uzeto iz Lukovske banje i odgovara tipu zemlje lesivizirani ernozem na osnovu pedoloke karte i agrohemijskih parametara koji su odreeni jo ranije. Zbog topografskog poloaja ovog tipa zemljita relativno je visok nivo podzemnih voda i veliki je broj oscilovanja nivoa vode u zemljitu. U njemu se najvie primeuje migracija. Uticaj poplava i podzemnih voda je najvei na sadraj karbonata, tako da mogu, u zavisnosti od njihovog uticaja nastati prostori koji sadre i koji ne sadre karbonate. Sadraj karbonata se kree od 0-17%, pH od 6,0- 8,5 u zavisnosti od sadraja karbonata a sadraj humusa varira od 3-6%. U ovom tipu zemljita sadraj lako pristupanog fosfora veoma varira jer zavisi od prirode nanosa. REZULTATI RADA Cilj ovog rada je da se odrede koliine olova koje je adsorbovalo zemljite iz otpadnih voda uzetih sa est lokacija Toplikog okruga . Zemljite je rasporeeno u est eksperimentalnih parcela i zalivano otpadnim vodama da bi se pratila akumulacija Pb kako u zemljitu tako i u paprici koja je u periodu od semena do ploda (est meseci) polivana ovim vodama.Uzorci vode:1 Lukovska banja, 2 ik, Kopaonik(Kurumlija), 3 Hissar, Prokuplje, 4 FOM, Prokuplje,5 Deponija, Prokuplje, 6 Berilje, Prokuplje. Polivanje je vreno svakog dana sa oko 150ml konzervirane otpadne vode a polivanje je zavreno kada su se pojavili plodovi veliine oraha. Od 90 zasaenih korena paprike samo je mali broj uspeo da se razvije do ploda ( 2 ) ostali su uzorci propadali jo u samom procesu razvoja, na listovima su se javljale crvenkasto-mrke pege,tj. nekroza. Sadraj pristupanih tekih metala iz uzorka zemljita se odreuje iz rastvora, obino vodenog, a ako ima nerastvornih suspenzija onda se deluje odgovarajuim ekstragensima. Odreivanje olova vreno je AAS-om (atomska apsorpciona spekrometrija) pomou plamena. Za odreivanje ukupnog metala u biljci i zemljitu primenjena je metoda razaranja mokrim putem dok je pristupaan sadraj metala u zemljitu odreivan posle ekstrakcije smeom kompleksona III i kalijumhlorida. U zemljitu su odreeni agrohemijski parametri, ukupan i pristupaan sadraja olova. Voda je ispitivana hemijski i na ukupan sadraj olova, a delovi biljke su ispitivani na ukupan sadraj olova.
257
Agrohemijske parametri odreeni su na sledei nain: fosfor i humus spekrofotometrijski odnosno volumetrijski ,sadraj kalijuma plameno fotometrijski, CaCO3 pomou kalcimetra a odreivanje Pb (217nm) u vodi , zemlji i biljci atomskom apsorpcionom spekrometotometrijom. Ako je potrebno dobiti opti uvid o sadraju Pb u zemljitu potrebno je odrediti ukupan sadraj, a ako je potreban uvid u potencijalnu opasnost od njihovog nepovoljnog dejstva na ivi svet, nedostatak ili viak, mnogo je znaajnije odrediti za biljke pristupaan sadraj metala. Za odreivanje sadraja metala u zemljitu, atomskomapsorpcionom spektrofotometrijom, potrebno je prvo prevoenje metala u rastvor, koji se nalaze u zemljitu. Prevoenje metala iz zemljita u ispitivani rastvor moe da se izvede postupkom spaljivanja sa smeom perhlorne i azotne kiseline. Postupak se sastoji u tome da se predhodno pripremi, vazduno suv uzorak odmeri i prenese u balon za mokro spaljivanje. Jedan gram uzorka se prelije sa 20cm3 koncentrovane azotne kiseline i lagano zagreva, radi oksidacije organske materije. Nakon ovog spaljivanja uzorak se ohladi i paljivo mu se doda 10 cm3 60% perhlorne kiseline. Digestija se nastavi sve do pojave gustih belih para od perhlorne kiseline. Nakon ove digestije uzorak se ohladi i uz to manju koliinu perhlorne kiseline isperu se zidovi suda. Radi izdvajanja metala koji su vezani za silikate, uzorku se doda 10cm3 konc.hlorovodonine kiseline i ista koliina perhlorne kiseline a zatim se nastavi digestija oko 15 minuta do dehidratacije silikata. Po zavretku digestije uzorak se ohladi i profiltrira i uz ispiranje toplom vodom prenese u normalni sud od 25cm. Kvantittativa apsorpciona spektrohemijska analiza Pb izvodi se metodom AAS. Odreivanje pristupanog sadraja Pb vri se ekstrakcijom sa smeom KCl i Na2EDTA. Pripremljen uzorak ( 20g ) zemlje se odmeri u plastinoj boci, nalije sa 50cm3 rastvora smee KCl i Na2EDTA (0,1 M KCl i 0,05 M Na2EDTApH= 6,2 ), postavi na mukalicu i muka 2h. Nakon ovog dela pripreme uzorak se profiltrira i u filtratu se odredi sadraj Pb AAS.2,3 Rezultati ispitivanja dati su u tabelama 1, 2 i 3. Tabela 1. Agrohemijski parametri u ispitivanom zemljitu lesivizirani ernozem
Lokacija 1. 2. 3. 4. 5. 6. pH u 1 M KCl 7.0 7.1 7.25 7.2 7.1 7.3 CaCO3 (%) 4.32 4.76 7.18 4.63 8.13 4.53 Humus (%) 4.21 3.56 4.36 3.83 3.70 4.25 P2O5 (g/100g) 48.87 46.50 47.32 42.58 45.60 43.88 K2O (g/100g) 125 120 135 148 142 125
258
Tabela 2.Ukupan i pristupaan sadraj Pb u zemljitu (mg/kg)

Lokacija Ukupan sadr.Pb (srednja vred.) Pristupaa n sadr.Pb i standardna devijacija 0 13,31 1 15,33 2 13,31 3 11,30 4 49,61 5 27,43 6 18,56
3,561,56
5,622,21
5,562,02
4,941,92
5,251,96
5,382,01
5,311,96
Tabela 3. Sadraj olova u vodi (mg/kg)

Broj uzoraka 1 2 3 4 5 Sr.vr.i stand. devij. 1 0,010 0,009 0,012 0,012 0,012 0,0110,002 2 0,024 0,026 0,025 0,024 0,026 0,0250,002 3 0,030 0,029 0,028 0,030 0,029 0,0290,002 4 0,290 0,288 0,289 0,290 0,288 0,2890,002 5 0,008 0,006 0,006 0,008 0,007 0,0070.002 6 0,024 0,023 0,020 0,019 0,022 0,0220,002
ZAKLJUAK Na osnovu podataka u tabelama moe se zakljuiti da koliine olova pronaene u zemljitu ne koreliraju u znaajnijoj meri sa sadrajem pronaenim u zemljitu.Treba pretpostaviti da zagaenje zemljita olovom ne potie od industrijskih otpadnih voda sa datih lokacija ve najverovatnije od atmosferskog i olova prirodno sadranog na datim lokacijama. Bez obzira na uzroke sadraj je znaajno visok to se manifestuje na biljkama gajenim na datim lokacijama. LITERATURA
1. 2. 3. R. Kastori, Uloga elemenata u ishrani biljaka, Matica Srpska-Odeljenje za prirodne nauke, Novi Sad, 1983. D. S. Veselinovi, I.A.Greti, .A.armati, D.A.Markovi, Stanja i procesi u ivotnoj sredini, knjiga I, , Fizikohemijski osnovi zatite ivotne sredine, knjiga II, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1996 A.Savin, D.Veselinoci, D.Markovi, Uporeivanje vrednosti biljci dostupnog Pb i Cd u zemljitu odreenih korienjem razliitih vrsta ekstragenasa, Fiziko-hemijski fakultet, Bioekoloki centar, Zrenjanin, 2004.
259
NOVE LINIJE U SELEKCIJI LJUTIH PAPRIKA NEW LINES IN HOT PEPPER BREEDING
ivka uki1, Sinia Milutinovi1, Slavica Kodopelji1,Slavica Delatovi1 1 Institut za istraivanja u poljoprivredi SRBIJA,Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja, Zajear, e-mail:czpiti@ptt.yu
IZVOD: Paprika je jedna od najvanijih povrtarskih kultura i to kako po povrinama koje zauzima,tako i po mnogostrukim oblicima njenog korienja. U Centru za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja u Zajearu posebna panja u selekciji povra posveena je paprici, deo ovog procesa je i prikupljanje domaih populacija ljutih paprika.Kao rezultat ovog rada 2003god.priznata je sorta Mina. Iz bogatog asortimana domaih populacija nakon ispitivanja i uporeivanja sa standardnom sortom utom ljutom feferonom i Minom, izdvojene su dve nove linije ljute paprike.Nove linije su u sortnim ogledima pokazivale znatniju ranostasnost,vee prinose,otpornost na patogene i surovije uslove klime. Kljune rei: Selekcija, ljuta paprika, linije ABSTRACT: Papper is one of the most important vegetable cropss in terms of both acreage and variety of uses.As a result of perennial plant breeding work with peppers, in Agricultural and technological research Center in Zajear were created new and promising cultivar and lines hot pepper. Mina new pepper cultivar was affirmed in 2003. by National cultivar commission. In local test new lines hot pepper were better than standards in productive qualities and productive areas with extreme climate (low level of relative air moisture and high temperatures). Key words: breeding, hot pepper, lines
UVOD Paprika je jedna od najzastupljenijih povrtarskih vrsta u naoj zemlji.Raznovrsnost njene upotrebe u sveem stanju i za preraivanje iziskuje stvaranje novih sorti i hibrida, odgovarajueg tipa, oblika, boje i kvaliteta, koji e odgovarati odreenim namenama.Nove sorte i hibridi treba da budu aklimatizovane odreenim agroekolokim uslovima gajenja. U naoj zemlji gaje se raznovrsne sorte i hibridi (domae i strane) i prinosi su zadovoljavajui.Meutim u uslovima Timoke krajine prinosi paprike opadaju ,a jedan od uzroka ove pojave su ekoloki uslovi,hladna prolea i suva leta-sua koje moemo ublaiti ali ne i eliminisati.Za stvaranje novih sorti (Gvozdenovi i saradnici,1994.) kao i mnogi drugi autori ukazuju na znaaj prouavanja i ukljuivanja domaih populacija u procese selekcije, koje su ve prilagoene ovim uslovima. Cilj ovih istraivanja bio je prouavanje domaih populacija i izdvajanje novih linija kao i prikaz dosadanjih rezultata. U predhodnom periodu metodom pedigrea izdvojene su dve linije L ZA-10 i L ZA-12.Prednost ovih linija je u izraenoj adaptiranosti na stresne klimatske uslove tipine za ovaj region.Odabrane linije ispitivane su u sortnim ogledima 2004 i 2005
260
godine na oglednom polju Centra u Zajearu.Rezultati su uporeivani sa standardnom sortom utom ljutom feferonom i Minom.Ekspeimentalni materijal je zasaen na dobro pripremljenom zemljitu u optimalnom roku.Duina redova je bila 10 metara, razmak u redu 30cm.,kao i izmeu redova.Ogled je postavljen po sluajnom blok sistemu u tri ponavljanja.Sva potrebna merenja i analize uraena su u fazi fizioloke zrelosti ploda. Ispitivani su prinos, morfoloke karakteristike i duina vegetacionog perioda. REZULTATI RADA Ovim istraivanjima izdvajamo rezultate o morfolokim karakteristikama biljaka i plodova, duini vegetacionog perioda i prinosima kod sorte Mine i linija L ZA10 i L ZA-12 u poreenju sa standardom utom ljutom feferonom.. Mina je vrlo rana sorta ljute paprike u tipu feferone. Duina vegetacije od nicanja do tehnoloke zrelosti je 75 dana, a od nicanja do fizioloke zrelosti oko 100 dana. Linija L ZA-10 je takoe rana sorta u tipu feferone. Duina vegetacije od nicanja do tehnoloke zrelosti je 80-82 dana,do fizioloke zrelosti 100-105 dana. Linija L ZA-12 spada u grupu srednje ranih sorti, u tipu feferone,sa duinom vegetacije do tehnoloke zrelosti od 92-100 dana i 120-125 dana do fizioloke zrelosti,prikaz u tabeli 1. Tabela.1.Duina vegetacionog perioda Table 1. Growing season duration
Br dn (Days) Srta (Variety) Mina uta ljuta feferona L ZA-10 L ZA-12 d thnl. zrlsti (to technological maturity) Srednja.vred. 2004. 2005. (Mean value) 79 93 86 96 84 90 101 95 98 99 89 94 d fizil. zrlsti (to physiologichal maturity) Srednja.vred. 2004. 2005. (Mean value) 126 127 127 139 130 136 142 132 140 141 131 138
Stablo Mine u uslovima otvorenog polja visoko je oko 35cm.,dok su linije L ZA-10 i L ZA-12 visoije i njihova visina iznosi oko 50cm.za L ZA-40, odnosno oko 60cm. za L ZA-12. Duina ploda kod Mine iznosi oko 10cm.,kolika je duina ploda i kod L ZA-10, dok kod L ZA-12 iznosi oko 14cm..Boja ploda Mine i L ZA-10 je u tehnolokoj zrelosti ilibarnouta, dok je boja ploda L ZA-12 svetlo zelena.U fiziolokoj zrelosti su crvene boje sa izrazitom ljutinom. Sorta Mina kao i linije L ZA-10 i L ZA-12 odlikuju se visokom rodnou to moe da se vidi iz podataka u tabeli 2.
261
Tabela.2.Prinos fizioloki zrelog ploda u kg/ha Table 2. Yield of physiologically mature fruit
sorta variety godina years 2004. 2005. Srednja vrednost
Mina 16.646 14.820 15.730
uta ljuta feferona 9.480 8.200 8.840
L ZA-10 14.912 13.285 14.100
L ZA-12 14.090 12.900 13.490
Obe linije kao i sorta Mina pogodne su za sve vidove prerade i potronje.Naroito su pogodne za preradu u domainstvima (kieljenje).Odlikuju se visokim stepenom tolerantnosti na zeleno uvenue,kao i na uslove vazdune sue kada je esta pojava aborativnosti cvetova, tako da i u ekstremnim uslovima klime daju stabilne prinose. Pogodne su za gajenje na otvorenom polju. ZAKLJUAK Nova sorta Mina kao i nove linije L ZA-10 i L ZA-12 imaju visok genetiki potencijal za prinos. Prinosi su uvek vei od standarda ute ljute feferone, spadaju u rane do srdnje rane sorte, pogodne za preradu u domainsvu (kieljenje). LITERATURA 1. 2. Gvozdenovi, ., Taka,A., Jovievi,D., Bugarski, D., ernievski,J., (1994): Oplemenjivanje paprike na prinos i duinu vegetacije. Savremena poljoprivreda, 79-84.
262
SISTEMATSKA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJITA NA PODRUJU ZAJEARSKOG OKRUGA SYSTEM OF SOIL FERTILITY CONTROL IN TIMOK REGION
Miroslava Mari, Sinia Milutinovi, Valentina Aleksi Institut "Srbija" Beograd, Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja Zajear
IZVOD: U radu su prikazani rezultati sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita od I do V katastarske klase, za registrovana poljoprivredna gazdinstva, na podruju Timokog regiona. Analizom je obuhvaeno 234 hektara obradivog zemljita, a ukupno je analizirano 322 uzorka za 122 registrovana domainstva. Rezultati analiza pokazuju da su zemljita Zajearskog regiona kisele do slabo kisele reakcije, siromana po sadraju fosfora i kalijuma, srednje snabdevena humusom, slabo karbonatna i sa srednjim sadrajem ukupnog azota. Kljune rei: Zemljite, sistematska kontola plodnosti, hemijske analize ABSTRACT: In this paper shown the investigations results of soil fertility control for soil from one to five cadastral class, for registered husbandry in Timok region. 234 ha of arable and 322 samples in 122 registered husbandries were analyzed. The obtained results shown that soil in Timok region are acid to weakly acid reaction, poor in content of phosphor and potassium, with average content of humus and nitrogen, and weakly carbonated. Key words: soil, system of soil fertility control, chemical analysis
UVOD Plodnost zemljita je rezultat pedogenetskih procesa u zemljitu (kori, 1986), i oni odreuju njegove proizvodne osobine i prisustvo materija koje za biljku, njen proizvod i krajnjeg korisnika mogu biti tetni. Drugi veoma bitan faktor stanja plodnosti zemljita je nain njegovog korienja, jer se u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji koristi veoma veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja koji mogu biti tetni za biljku, odnosno oveka. Osim toga, zemljite predstavlja jednu od rtava tehnolokog razvoja oveanstva. Zbog injenice da se degradacija zemljita odvija na globalnom planu pod uticajem industrije, saobraaja, ali i samom poljoprivrednom biljnom proizvodnjom, moramo titi zemljite od svih degradacionih procesa i agenasa. Zbog svega napred navedenog, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije je pruilo podrku sprovoenju sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita od I do V katastarske klase, za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Za podruje Zajearskog regiona kontrolu sprovodi Centar za poljoprivrena i tehnoloka istraivanja u Zajearu. Uvoenje sistema kontrole plodnosti zemljita predstavlja savremeni pristup planiranju, programiranju i voenju biljne proizvodnje kao i ouvanju zemljita kao prirodnog resursa. Na osnovu rezultata izrene kontrole plodnosti zemljita daje se preporuka koje biljke gajiti i kako racionalno primeniti ubriva u cilju dobijanja optimanih prinosa (Stevanovi i sar., 2001). Racionalnom primenom mineralnih ubriva mogu se ostvariti povoljni ekonomski efekti, jer mineralna ubriva zauzimaju znaajno mesto u strukturi cene kotanja ratarskih, povrtarskih i voarskih kultura.
263
Pojedini elementi neophodni biljkama se nalaze u zemljitu u nedovoljnoj koncentarciji, ili u obliku koji nije pristupaan biljkama. Zbog toga je neophodno, po utvrivanju njihovih vrednosti, ubrenjem uneti nove koliine tih elemenata, tano odreenih oblika, regulisati pH vrednost zemljita, ime se ishrana biljaka dovodi na optimalni nivo (Ubavi i sar., 1999). Cilj ovog rada je i da se na osnovu pregleda prouavanja anticipira mogua promena u nainu korienja i ouvanja zemljinog resursa, u pristupu biljnoj proizvodnji zasnovanoj na konceptu odrivog razvoja i ukae na mogue aspekte primene savremenih sistema obrade zemljita. Savremene (konzervacijske) sisteme obrade zemljita treba integrisati u adekvatne sisteme biljne proizvodnje, odnosno uneti adekvatne izmene u plodosmenu, ubrenje, mere nege i itav niz agrotehnikih mera, a sve u cilju zatite i ouvanja zemljita kao prirodnog resursa. MATERIJAL I METODE RADA Za potrebe utvrivanja stanja plodnosti zemljita uzorci zemljita su uzeti iz oraninog sloja na dubini 0 30 cm. U uzorcima zemljita je nakon suenja i mlevenja izvreno odreivanje osnovnih hemijskih osobina primenom sledeih metoda: pH u 1N HCl elektrohemijski, CaCO3 (%) volumetrijski, humus (%) permanganometrijski, sadraj P2O5 i K2O (mg/100g) AL-metodom po Egner-Riehm-u (Jakovljevi i sar., 1991, Bogdanovi i sar., 1966). Nakon laboratorijskog rada podaci su uneeni u bazu podataka i obraeni statistiki i grafiki (Sekuli i sar., 2001). REZULTATI Na podruju Zajearskog i Borskog okruga, u toku 2005. godine izvrena je kontrola plodnosti zemljita za 322 uzorka zemljita kod 122 registrovana poljoprivreda domainstva. Pregled analiziranih povrina i donetih uzoraka po optinama prikazan je u tabeli 1. Tabela 1. Broj donetih uzoraka i analiziranih povrina zemljita Zajearskog regiona Optina Boljevac Bor Knjaevac Sokobanja Zajear UKUPNO Povrina (ha.a.m2) 46.53.50 41.70.88 84.34.15 5.96.41 55.67.64 234.22.58 Broj registrovanih gazdinstava 24 12 55 4 27 122 Broj uzoraka 51 36 164 10 71 332
264
Agrohemijskim analizama uzoraka zemljita utvrena je kiselost, sadraj lakopristupanog fosfora i kalijuma, sadraj humusa, karbonata i ukupnog azota. Na osnovu dobijenih vrednosti data je preporuka za ubrenje i budue korienje zemljita, za svaku parcelu. U tabeli 2 prikazane su srednje, maksimalne i minimalne vrednosti pokazatelja plodnosti zemljita. Rezultati analiza pokazuju da su zemljita Zajearskog regiona kisele do slabo kisele reakcije, siromana po sadraju fosfora i kalijuma, srednje snabdevena humusom, slabo karbonatna i sa srednjim sadrajem ukupnog azota. Tabela 2. Rezultati hemijskih analiza zemljita (po optinama)
Optina Avg Boljevac Bor Knjaevac Sokobanja Zajear UKUPNO Optina Avg Boljevac Bor Knjaevac Sokobanja Zajear UKUPNO 2,74 2,40 2,79 3,95 2,40 2,86 5,45 5,35 6,04 5,19 6,21 5,65 pH Min-Max 4,30-6,98 4,18-6,69 4,80-7,45 4,50-6,55 4,20-7,22 4,40-6,98 Humus (%) Min-Max 0,25-5,31 1,12-4,31 0,59-7,83 2,95-4,86 0,29-4,76 1,04-5,41 Avg 0,94 1,52 2,18 1,20 1,72 1,51 Avg 12,81 7,92 18,83 3,14 17,78 12,10 P2O5 (mg/100g) Min-Max 1,00-70,00 1,60-50,00 1,20-220,00 1,60-6,00 1,00-290,00 1,28-127,20 CaCO3 (%) Min-Max 0,12-4,30 0,36-3,19 0,19-47,54 0,82-1,74 0,29-8,92 0,36-13,14 Avg 0,12 0,10 0,15 0,14 0,16 0,13 Avg 12,04 8,71 18,41 3,18 12,76 11,02 K2O (mg/100g) Min-Max 1,30-86,60 0,40-45,70 0,20-402,00 1,80-6,40 1,20-89,20 0,98-125,98 N (%) Min-Max 0,07-0,16 0,06-0,14 0,06-1,22 0,13-0,16 0,08-2,94 0,08-0,92
Reakcija zemljita (pH) ima znaaja za tumaenje rezultata analize zemljita u kontroli plodnosti i za upotrebu ubriva. Ona uslovljava tok transformacije unetih ubriva i utie na dinamiku hranljivih materija u zemljitu. Na osnovu pH (nKCl) vri se utvrivanje potrebe za kalcifikacijom. Kao to se iz tabele 3 moe videti, najvei broj analiziranih uzoraka je kisele (41,99%) do slabo kisele (29,61%) reakcije. Kisela zemljita stvaraju niz potekoa u poljoprivredi, posebno u proizvodnji kvalitetne i bioloki visokovredne hrane. Veliki problem uspene biljne proizvodnje na kiselim zemljitima predstavlja i uzdrana mikrobioloka aktivnost, time i smanjena bioloka fiksacija i mineralizacija organskog azota, a gubici mineralnih oblika ovog elementa, denitrifikacijom i ispiranjem, su izraeniji. Kalcizacijom se popravljaju pomenute nepovoljne osobine, posebno kiselost i adsorptivni kompleks. Primena krenog materijala, kao mere popravke kiselih zemljita, vrlo esto dovodi do izmene odnosa pristupanih oblika elemenata, posebno mikroelemenata (arkovi i sar., 2001).
265
Tabela 3: Grupisanje zemljita prema pH vrednosti u n HCl

pH vrednosti u n HCl (procentualni udeo) Namena Jako kisela (pH < 4,50) Bate Oranice Vonjaci i vinogradi UKUPNO 2,72 0,30 3,02 Kisela (pH 4,51-5,50) 0,30 23,26 6,04 29,61 Slabo kisela (pH 5,51-6,50) 0,91 26,89 14,20 41,99 Neutralna (pH 6,51-6,20) 5,14 13,29 5,74 24,17 Alkalna (pH > 7,20) 0,30 0,91 1,21
Grupisanje zemljita prema sadraju fosfora i kalijuma je od neposrednog znaaja za praksu ubrenja. Odreivanje sadraja ovih elemenata i nihovo grupisanje predstavlja osnovu za primenu fosfornih i kalijumovih ubriva. Po sadraju fosfora, ak 64,42% uzoraka pripada grupi siromanih zemljita, dok je samo 17,18% zemljita dobro snabdeveno ovim elementom. Slina je situacija i sa snabdevenou zemljita kalijumom vie od polovine ukupno ispitanih uzoraka (55,8%) je siromano u ovom elementu. Zbog toga je neophopdan unos ovih hranljivih elemenata, i data je preporuka za korienje mineralnih i organskih ubriva, u zavisnosti od gajene kulture. Tabela 4. Grupisanje zemljita po sadraju fosfora i kalijuma
Namena Klase snabdevenosti zemljita fosforom i kalijumom Siromano Srednje snabdeveno Dobro snabdeveno (0-10 mg/100g (10-20 mg/100g (>20 mg/100g P2O5/K2O) P2O5/K2O) P2O5/K2O) P2O5 K2O P2O5 K2O P2O5 K2O 0,61 0,92 5,21 4,91 46,63 40,80 11,66 19,63 8,59 6,44 17,79 15,03 6,13 9,20 3,37 3,07 64,42 55,83 18,40 29,75 17,18 14,42
Bate Oranice Vonjaci i vinogradi UKUPNO
Humus je, pored drugih funkcija koje vri u zemljitu, izvor hranljivih materija i znaajan faktor za ouvanje hranljivih materija u pristupanom obliku. Njegovom mineralizacijom u zemljini rastvor prelaze hranljivi elementi, koji su direktno pristupani za biljke, a s druge strane, iz zemljinog rastvora se hranljivi elementi adsorbuju na humusne koloide i tu ostaju u pristupanom obliku i postepeno se koriste od strane biljaka. Po sadraju humusa (tabela 5), zemljita Timokog regiona u najveem procentu (80,12%) spadaju u grupu srednjeg sadraja humusa. Po sadraju karbonata, ispitivana zemljita su slabo karbonatna (95,18% ispitivanih uzoraka), a sadraj azota u zemljitu je srednji (73,49% uzoraka).
266
Tabela 5. Grupisanje zemljita po sadraju humusa, CaCO3 i azota

Sadraj humusa (%) Namena Nizak (<1,5) Bate Oranice Vonjaci i vinogradi 0,60 6,02 2,11 8,73 UKUPNO Srednji (1,54,0) 3,01 54,52 22,59 80,12 Visok (>4,0) 2,71 6,02 2,41 11,14 Slabo karbon. (0 5) 6,33 64,76 24,10 95,18 Sadraj CaCO3 (%) Srednje karbon. (510) 1,20 1,51 2,71 Jako karbon. (> 10) 0,60 1,51 2,11 Siro mana (<0,1) 0,30 16,27 3,92 20,48 Sadraj azota (%) Srednje obezb. (0,10,2) 5,42 50,00 18,07 73,49 Dobro obezb. (> 0,2) 0,90 5,12 6,02
Kalcijum karbonat ima znaaja za primenu organskih i mineralnih ubriva. Svojim prisustvom utie na reakciju zemljita, a time na stvaranje odreenih uslova za mineralizaciju organskih materija stajnjaka, odnosno zaoranih biljnih ostataka. U primeni mineralnih ubriva prisustvo kalcijum karbonata uslovljava izbor odgovarajuih oblika hranljivih materija, na primer fosfora. Odreivanje karbonata ima poseban znaaj za viegodinje zasade, zbog pojave hloroze i inaktivacije mikroelemenata. ZAKLJUAK Rezultati izvrenih analiza zemljita pokazuju da su zemljita Zajearskog regiona slabo kisele reakcije, siromana u kalijumu i fosforu, slabo do srednje karbonatna i sa srednjim sadrajem humusa. Savremena razmatranja problematike zemljita, ishrane biljaka i fertilizacije u ostvarenju visoke produkcije biljne proizvodnje kod nas a i u svetu danas se, uglavnom, zasnivaju na principima ekoloke poljoprivrede. U tom domenu upotrebe ubriva i traenju odgovora kako ubrenje utie na prinos gajenih biljaka i koji je njegov uticaj na kvalitet prinosa i produktivna svojstva zemljita, ovi principi se u praksi, uglavnom, reavaju kroz Sistem kontrole plodnosti zemljita. U tom sistemu viegodinja istraivanja su od nesumljivog znaaja za praenje promena u sadraju biogenih elemenata, mikroelemenata, kiselosti zemljita, mikrobioloke aktivnosti i svega ostalog to zemljite ini plodnim i pogodnim za intenzivnu biljnu proizvodnju uz odrivo poveanje plodnosti i zatite zemljita kao prirodnog resursa. S toga je u buduem periodu neophodno nastaviti sa sistematskom kontrolom plodnosti zemljita svih obradivih povrina na podruju Timokog regiona. LITERATURA
1. 2. 3. Bogdanovi M., Velikonja N., Racz Z. (1966): Hemijske metode ispitivanja zemljita. Prirunik za ispitivanje zemljita, JDPZ, Beograd. Jakovljevi M., Blagojevi S. (1991): Hemijske metode u kontroli plodnosti zemljita. Seminar Sprovoenje kontrole plodnosti zemljita u Srbiji, Kragujevac, 53-81 Sekuli P., Gavri M., Gordana Ralev (2001): Informatiki koncept kontrole plodnosti zemljita i upotreba ubriva. Zbornik radova X Kongresa JDPZ, Vrnjaka Banja, 83-88.
267
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. kori A. (1986): Postanak, razvoj i sistematika tla, Sveuiliteb u Zagrebu, Zagreb. 5. Stevanovi D., Proti N., Marinkovi Lj., Vesna Mrvi (2001): Stanje agrohemijske plodnosti zemljita u severnom delu teritorije centralne Srbije. Zbornik radova X. Kongresa JDPZ, Vrnjaka Banja, 44-47. 6. Ubavi M., Darinka Bogdanovi, Sekuli P. (1999): Sistem kontrole plodnosti zemljita - osnova za izbor asortimana ubriva. Zbornik radova XXXIII Seminara Agronoma, Novi Sad, sv. 31, str. 21-32. 7. arkovi Branka, Blagojevi S., Stevanovi S. (2001): Agrohemijska svojstva karbonatnog ernozema posle viegodinje primene mineralnih i organskih ubriva. Zbornik radova X. Kongresa JDPZ, Vrnjaka Banja, 48-52.
268
UTICAJ NASTIRANJA MAL FOLIJOM NA GAJENJE RAZLIITIH GENOTIPOVA PARADAJZA MULCHING INFUENCE ON GROVING OF DIFERENT TOMATO HIBRIDS
Slavica Kodopelji1,ivka uki1, Sinia Milutinovi1,Slavica Delatovi1 1 Institut za istraivanja u poljoprivredi SRBIJA,Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja, Zajear, e-mail:czpiti@ptt.yu
IZVOD: U radu je ispitivan uticaj nastiranja zemljita mal folijom na gajenje razliitih genotipova paradajza na otvorenom polju. Primenom mal folije za nastiranje spreava se nastanak pokorice,razvoj patogena i korova koji uzimaju biljkama hranljive elemente i vlagu iz zemljita. Posmatrano je 11 u proizvodnji najzastupljenijih hibrida, koji su gajeni uz upotrebu pe folije kao nastirke, kao i bez nastiranja. Korien je sistem kap po kap za navodnjavanje.Analizirane su komponente prinosa paradajza.Evidentirane su bitne razlike u prinosu izmeu istih hibrida koji su gajeni u dva razliita sistema gajenja, kao i izmeu razliitih genotipova u istim sistemima gajenja. Kljune rei: Nastiranje, hibridi paradajza, komponente prinosa. ABSTRACT: In this study were observed mulching influence on groving on tomato genotypes on the open field. Aplication on mulch materials prevent producing of soil sheel, preclude development of vermin and weeds, which will take naturients and water from soil. Eleven leader tomato hybrids weere observed in this study. Hybrids were grown with mulch material (black plastic cover) and without mulching. In purpose of irrigation was used drop by drop system. It is observed differents between parametars in yeld cmponents between some hybrids growing in to different systems and between different genotypes with same growing systems. Key words: Mulching,tomato hybrids,yield components.
UVOD Jedna od specijalnih agrotehnikih mera u proizvodnji povra je nastiranje,malovanje zemljita nekim materijalom(slama,pleva,treset,drvena strugotina,specijalni papir-mulch paper,metalne ploe i polietilenska-pe folija razliite boje,debljine i duine trajanja).Nastiranje utie pozitivno na strukturu (hemijska,fizika i bioloka svojstva) zemljita,spreava nastanak pokorice,isparavanje vode to utie na povoljan vodno-vazduni reim zemljita, spreava razvoj korova to sve utie na bri rast i razvoj biljke.Vazduh iznad ovakvog zemljita je suvlji a smanjena relativna vlanost vazduha spreava irenje nekih oboljenja (gljivinih), (Branka Lazi i saradnici,2001.).Bilke imaju bolju oblistalost i poveanu transpiraciju, a samim tim i intenzivniji metabolizam, (M.Damjanovi i J.Zdravkovi,2004.). Upotrebom mal materijala znaajno se poveava prinos paradajza istiu (Wittwer i Honma,1979.). Nastiranjem zemljita, posebno crnom pe folijom, pored smanjenog broja mera nege,omoguuje se ranija proizvodnja, a kod veine kultura poveava se prinos (kod paradajza za oko 70%,a krastavaca 20%), (Lazi B.,2002.).
269
Na naem regionu u proizvodnji paradajza na otvorenom polju i pored ovih prednosti u nastiranju zemljita,jo uvek se slabije u praksi koristi ova mera.Rezultati ovog ogleda su pokazali da je znaajno povean prinos hibrida paradajza, a samim tim i komercijalni efekat proizvodnje i time potvrdili pozitivan efekat primene pe folije. Ogled je postavljen na oglednom polju Centra u Zajearu.Odabrano je 11 u proizvodnji najzastupljenijih hibrida paradajza.Pet hibrida je storeno u Centru za povrtarsvo u Smederevskoj Palanci (Lido,Luna,Atina,Zlatni Jubilej,Nada,),tri hibrida su poreklom iz privatne domae firme (Kazanova,Fenomen,Fantom),dok tri hibrida potiu iz inostranstva (Amati,Big Beef,Monro).Od svakog hibrida, po est biljaka je zasaeno u dva razliita sistema gajenja, uz upotrebu pe folije kao nastirke (crna folija debljine 15 mikrona), kao i bez nastiranja.Glavna prednost crne folije odnosi se na utedu vode (do 50%),uspenu kontrolu korova, bolje fitosanitarne uslove i na usmerenu emisiju ugljendioksida iz zemljita u zonu fotosintetske povrine (efekat dimnjaka), (N.Momirovi,2004.).Biljke su zasaene na meusobno rastojanje od 100cm,a rastojanje u redu iznosilo je 60cm..Svaki red zasebno bio je obezbeen fertigacionom trakom tipa Queen Gil.Nastiranje je obavljeno odmah nakon rasaivanja.Sve biljke voene su na jedno stablo u palirnom sistemu uz kanap.U toku vegetacije primenjene su standardne mere nege i zatite zasada paradajza. Nakon svake berbe plodova paradajza izvrena su merenja prinosa u zavisnosti od broja ostvarenih biljaka na oglednoj parceli,a konaan prinos po jedinici povrine dobijen je preraunavanjem. REZULTATI RADA U ogledu svi hibridi paradajza su se meusobno znatno razlikovali,razlike su uoene i na habitusu biljaka i po ostvarenom prinosu plodova.Svi hibridi su ostvarili znaajno vie prinose na crnoj mal foliji u odnosu na drugu varijantu bez nastiranja zemljita.Prednosti upotrebe mal folije u proizvodnji paradajza su imale potvrdu i u vrednostima merenih parametra,to je prikazano u tabeli 1. Tabela 1. Prosean prinos hibrida paradajza u t po hektaru Tab.1. Average yield of tomato hybrids in t per hectare
HIBRID (hzbrids) ATINA NADA ZL.JUBILEJ FENOMEN LUNA KAZANOVA BIG BEEF AMATI MONRO LIDO FANTOM Na foliji (on plastic) 9.83 11.47 11.58 11.20 14.90 12.80 17.30 18.00 18.30 17.90 23.70 Bez zastirke (without mulch) 5.20 5.50 8.20 8.66 9.60 10.76 7.80 7.80 10.60 10.80 17.70
270
Nakon obrade podataka srednje vrednosti prinosa paradajza bile su rangirane i grupisane.Najnii prosean prinos na pe foliji ostvarila je Atina (9,83t/ha), a bez zasirke Atina (5,20t/ha), i Nada (5,50t/ha), dok su najvii prinos imali na pe foliji Fantom (23,70t/ha), i Monro (18,30t/ha), a bez zastirke Fantom (17,70t/ha) ,i Lido (10,80t/ha). ZAKLJUAK Problematikom nastiranja zemljita u proizvodnji bavili su se mnogi zata postoje brojni literaturni podaci.Tako (A.Rahman,1998.),zakljuuje da se upotrebom plastine folije dobija najvii prinos,kao i najbolji kvalitet plodova paradajza, ali nije utvren uticaj zastirke na pojedine hibride paradajza.Do slinih zakljuaka su doli (A.Baki J.R.Teasdale,1993.),koji takoe istiu brojne prednosti crnih mal folija. Prosene vrednosti prinosa odabranih hibrida paradajza ostvarene upotrebom crne mal folije bile su vie od prinosa u drugoj varijanti gajenja, bez nastiranja. Na osnovu iznetih rezultata istraivanja, moe se potvrditi pozitivan efekat primene plastine folije i ima opravdanja za njenom upotrebom u savremenoj proizvodnji paradajza LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Lazi B. i sar. (2001):Povrtarstvo.Novi Sad: Poljoprivredni fakultet,2001,140. Damjanovi M. i Zdravkovi J. (2004):Poljoprivredni kalendar 2004,Novi Sad,2004,253. Wittwer S.H. and Honma S. (1979):Greenhouses Tomatoes,Lettuce and Cucumber.Michigan State University Press.Michigan,225. Lazi B. (2002): Poljoprivredni kalendar 2002,Novi Sad,2002,212. Momirovi N. (2004):kola gajenja povra,Beograd, 2004,18. Rahman A. (1998):AVRDC-ARC RESEARCH REPORT,Bangladesh.1998. Baki A. and Teasdale J.R (1993):A no-tillage tomato production system using hairy vetch andsubterranean clover mulches.Hort.Science.28 (2):106-108.
271
BILJNI EKSTRAKTI I HEMIJSKI NEAKTIVNA JEDINJENJA U ZATITI BILJA

1
Slobodan Milenkovi1 i Sneana Tanaskovi2 Centar za voarstvo i vinogradarstvo aak , sloboento@yahoo.com 2 Agronomski fakultet aak
IZVOD: U poljoprivrednoj proizvodnji upotreba konvencionalnih pesticida je znaajno redukovana. Poveani zahtevi u smanjenju eko-toksinosti i razvoj rezistentnosti kod ekonomski znaajnih tetoina, uslovili su iznalaenje novih pristupa u suzbijanju i kontroli brojnosti. Zatita se zasniva na podacima prognozno-izvetajne slube i njenim optimalnim terminima za aplikaciju pesticida, kao korektivnim aplikacijama u sluaju da unapred preduzete mere, kroz negu useva i primenu repelenata i preparata koji smanjuju unoenje hrane kod insekata nisu smanjile brojnost tetoine ispod ekonomskog praga tetnosti. To znai upotrebu poljoprivrednih ulja i sapuna, sintetisanih preparata na bazi biljnih alkaloida sa poznatim insekticidnim delovanjem, mikrobnih pesticida, inertnih materijala (kaolin). Kljune rei: ekoloki-bezbedan, kaolin, poljoprivredna ulja i sapuni, capsiacin, ulje belog luka, spinosad ABSTRACT: Today's market production in agriculture tends to virtually minimize the use of conventional pesticides. Increased requirements as regards eco-toxicity reduction and resistance development in economically important pests have resulted in new solutions to pest number control. Protection is based on the forecast-infornation service sources along with optimized terms for pesticide application, as the corrective applications unless the previously taken measures, through care taken of crops, repellents and antifeedants use, have diminished pests number to be below the economical level of insect injury. In other words, it refers to the application of horticultural oils and soaps, synthetic chemicals based on plant extracts with well-known insecticide effects, microbial pesticides and inert material (caolin clay). Key words: ecologically safe, kaolin clay, horticultural oils and soaps, capsyacin, garlic oil, spinosad
UVOD Hemijski neaktivna jedinjenja kao insekticidi, tanije repelenti, koriste se od 30-ih godina XX veka (Annonimus, 2001). Za zapraivanje useva tokom 1928. godine koriena su praiva od talka, liskuna i kaolina. Ubrzo su i istraivanja i zapraivanja prekinuta zbog sporednih efekata koje su uzrokovali primenjivani materijali. Meutim, ranih 90-ih godina XX veka javila se potreba za razvojem materije manje toksinosti koja bi mogla biti primenjivana u veem broju useva. Poznavajui ranija iskustva u primeni minerala kao repelentnih praiva, zapoeta su istraivanja uz pomo vodeih kompanija u preradi mineralnih materija za razliite privredne potrebe. Saradnja se odvijala kroz istraivako razvojni program, koji je rezultirao novim pristupom u kontroli veeg broja tetnih agenasa. itava tehnologija je prepoznatljiva po zatienom imenu HPF Technology, a prvi preparat Surround Crop Protectant je prepoznatljiv po lakoj pripremi, lakoj primeni i lakom uklanjanju sa povrine plodova (39).
272
Niz istraivanja u biolokim laboratorijama sveta usmerena su ka iznalaenju naina da se primena hemijskih pesticida zameni sredstvima za bioloko suzbijanje (40). Kraj XX veka karekterie iskoristljivost osnovnih, nativnih sastojaka razliitih biljaka iz ovekovog neposrednog okruenja u produkciji biorazgradivih nefitotoksinih kompatibilnih insekatskih repelenata poput SunSprey, HPW, Garlic Barrier Ag, ili mikrobnih preparata: Bonide, Naturalis, Novodor, Success, DELOVANJE HEMIJSKI NEAKTIVNIH JEDINJENJA I KAOLINA NA INSEKTE I PATOGENE Istraivanja od 1920 - 1960. godine pokazala su da su krupne estice (dijamant, kvarc) ili mekane porozne estice (silicijim ili aluminijum oksida) najefikasniji insekticidi meu mineralima (1; 7; 9). Efikasnost raste smanjenjem estica na idealnu veliini od 1-2 m, koja obezbeuje prijemivost i prolaz kroz insekatsku kutikulu. Nezavisno od toga da li je delovanje ostvareno epikutikularnom abrazijom ili remeenjem kutikularne strukture (1; 17; 9), dolazi do idukovanog gubitka vode iz insekatskog tela i uginua usled isuivanja. Evidentna je visoka indirektna zavisnost efikasnosti ovih estica tj. smrtnosti insekata, od relativne vlanosti. Relativna vlanosti od 100 % uzrokuje pojavu neinfektivnosti primenjih estica. Meutim, unos inertnih estica u sistem za varanje i blokada rada prednjeg dela mesenterona je verovatni uzrok smrtnosti kod Diabrotica undecimpunctata howardii Barber (35) i Rhagoletis completa Cresson (6). Poetak 60-ih godina XX veka predstavlja period potpune nezainteresovanosti za inertne materijale zbog prizvodnje jeftinih i efikasnih sintetikih pesticida. Takoe, smatralo se da inertna praiva redukuju fotosintezu i iniciraju pojavu tetoina. Opte je poznato da biljke ivinih redova uz puteve budu prekrivene prljavom putnom prainom i kao takve su osetljivije na napad fitofagnih pauka i vai, jer praina inhibira razvie njihovih bioregulatora (8). estice praine koje potiu iz otvorenih rudarskih jama ili kamenoloma smanjuju biljnu produkciju i poveavaju stepen infestacije vaima i infekcije patogenim gljivama (11). Folijarna primena kaolina uslovila je fitotoksinost oteenjem kutikule lista i poveanjem gubitka vode (10). Meutim, izostanak oekivanih efekata primene inertnih estica, bio je uslovljen neodgovarajuim formulacijama. Te formulacije sadravale su, praktino, estice obloene sintetikom pesticidnom komponentom ili mikrobnim agensom (38; 42). Bela kupanja sredstvima na bazi minerala takoe su primenjivana i u prevenciji insekatskog prenosa virusnih oboljenja biljaka. Bela kupanja se najee sastoje od kaolinita, bentonita i atapulgita uz dodatak okvaivaa. Pripremljeni su tako da se mogu koristiti u folijarnoj aplikaciji ili tretmanu podloge oko same biljke (23; 24). Oprskana biljka hraniteljka maskirana je svojom reflektivnom belom povrinom od mineralnog nanosa. Insekti je ne lociraju (19). Zadovoljavajui rezultati su postignuti samo u repelentnosti vai i lisnih stenica kao vektora viroza. Danas se najee u zatiti bilja i prevenciji biljnih bolesti koristi Bordovska orba, koja predstavljan meavinu krea i bakra, u obliku CuSO4. Ranija istraivanja,
273
koja su imala za cilj kontrolu bakterioza i mikoza kroz folijarnu aplikaciju, uglavnom su se zasnivala na upotrebi natrijum karbonata. To je mineral koji menja pH biljne povrine u uslovima promenljive vlanosti. Na taj nain ostvarena je prevencija mikoza (29). Istraivanja u staklari i polju (12; 13; 14; 15) pokazuju da hidrofilne i hidrofobne estice nanetog kaolina smanjuju pojavu Erwinia amylovora na cvetovima i povreenim granama. U poljskim uslovima, uzronik aave krastovosti (Venturia inequalis ) nije gubio vitalnost u tretmanu hidrofilnom frakcijom kaolina. U istim uslovima potpono je redukovan uzronik pepelnice (Podosphera leucotricha) i to na plodu, dok je infekcija lista bila zanemarljiva. Trogodinja istraivanja (34) ukazuju na znaajno smanjenje infektivnog potencijala Diplocarpon maculatum (Atk) Jorstad (sin. Fabrea maculata Atk), uzronika crne pegavosti lista kruke i dunje. U drugoj polovini vegetacije mogu se primenjivati fungicidi radi zatite ploda i lista i smanjenja infektivnog unosa spora Venturia inequalis, na koje kaolin ne deluje. Najzanimljivija su moda istraivanja koji ukazuju na veu znaajnost frekventnosti tretmana u odnosu na dozu kod kontrole biljnih bolesti, dok je za suzbijanje tetotoina primenja doza najvaniji faktor efikasnosti (43). Postojani estini film smanjuje razvoj gljiva, dok je repelentnost za tetoinu obezbeena intenzivnijim nanosom kaolina. Ova hipoteza obezbeuje opravdanost preporuke ee primene jaih doza radi efikasnije zatite od Conotrachelus nenuphar Herbst, Cacopsylla pyri L. i drugih ekonomski znaajnih POLJOPRIVREDNA ULJA I SAPUNI Komercijalni insekticidni sapuni i ulja koriste se vrlo uspeno na suzbijanju insekata mekog tela. Oni oteuju insekatsku kutikulu i moraju imati direktan kontakt sa insektom da bi ostvarili svoje delovanje. Ne pokazuju efikasnost na suzbijanju tetoina vre kutukule i pokretljivijih insekata. Na tritu se mogu nai: SunSprey, SunSprey 6E Plus i Poly-Sul. Poljoprivredna ulja i sapuni imaju irok spektar insekticidnog i akaricidnog delovanja (44; 45). Istraivanja (37) su pokazala da formulacija SunSprey poljoprivrednog ulja na suzbijanju Bemisia argentifolii Bellows&Perring uzrokuje smrtnost razliitih razvojnih stadijuma, pri tretiranju jaja, od 50 - 75%. SunSprey 6E Plus pokazuje visoku ovicidnu efikasnost na suzbijanju Psylla buxi (L.) i Eulecanium cerasorum (Cocerell). U suzbijanju Psylla buxi poljoprivredno ulje utie na smanjenje vitalnosti poloenih jaja do 95% pri prolenoj aplikaciji, a kod zimske forme Cacopsylla pyricola (L.) ostvaruje redukciju ovipozicije, ostvarenu kroz repelentnost delovanja ulja (44). BOTANIKI INSEKTICIDI Ljuta paprika(HPW - Hot Papper Wax) je insekatski repelent ija je a.m. capsiacin, ekstrakt ljute paprike formulisan sa tzv, "food-grade" voskom, tako da sastav preparata obezbeuje njegovu perzistentnost 14 - 21 dan, pri emu padavine ne uslovljavaju ponovnu aplikaciju pre ovog perioda. Na taj nain dobijen je sprej koji pokriva biljnu povrinu nekodljivom vrlo tankom protektivnom barijerom - repelentom. HPW je istovremeno i antitranspirant i vrlo je pogodan za tretitanje rasada po prenosu na
274
stalno mesto. Dobru efikasnost HPW pokazuje na suzbijanju fitofaga mekanog tela (vai, pauci, ) koji se hrane na liu, cvetu, plodu i biljnim izdancima. Capsyacin pokazuje izuzetnu efikasnost aplikovan po upotrebi bio-preparata ROOTStm. Poboljano delovanje HPW nakon korienja ROOTStm (organski biostimulant) posledica je ukupno boljeg kondicionog stanja tretirane biljke, njene osloboenosti slobodnoh radikala, poveane otpornosti na sres, bolje ukorenjenosti i obraslosti korena korenovim dlaicama. Allium sativum L. (beli luk) je godinama unazad bio korien kao insekatski repelent, ali se tek krajem XX veka nalazi na tritu u primenljivoj formi. Formulacija sadri 99.3 % ekstrakta belog luka, tzv. "garlic oil", ekstrahovanog da zadri sva svoja pesticidna delovanja. "Garlic oil" je sistemik, ali ne utie na miris i ukus upotrebljivih biljnih delova. Potpuno je razgradiv, a 2-5 tretmana u sezoni, zavisno od useva, su dovoljni sa aplikativnim razmacima 21- 28 dana da se populacija tetoina dre pod kontrolom. "Garlic oil" ima fungicidno delovanje; insekticid je, adulticid tj. aficid i larvicid (Culicidae), akaricid, repelent za insekte, ptice, zeeve i jelene. Na tritu se nalazi kao: Garlic Barrier Ag, Garlic Barrier i Garlic Extract. Prosper TKO je formulacija zasnovana na meavini capsiacina i "garlic oil", a odbija i suzbija parazite minimizirajui tete na gajenoj biljci. TKO je specijalna meavina fermentisane sucrose, biljnih ekstrakta i kompleksa karbohidrata koji jaaju biljni habitus stvarajui zatitnu film barijeru koja blokira insekte i parazite pri emu ne utie na populaciju korisnih insekata. DELOVANJE NIMA NA INSEKTE I PATOGENE Nim (neem) - Azadirachta indica A. Juss. (fam. Meliaceae) je zimzelena drvenasta biljka, umske indijske odlasti Dekan, tropskih i suptropskih regija Afrike, severno-istone Azije i Australije (36). Biljka sebe titi od niza insekata zahvaljujui prisustvu velikog broja alkaloida koji ispoljavaju insekticidno dejstvo (2). Azadirachta indica je po svom habitusu i fiziologiji vrlo slina biljnoj vrsti Melia azedarach. Pripadaju istoj familiji, ali ova druga je neupotrebljiva za ekstrakciju botanikih insekticida zbog visokog sadraja tetranitroterpenoida meliatoksina (meliatoxin-a) koji je tosian za sisare (2). Strukturno, azadirahtin je slian insekatskom hormonu ekdizonu (ecdyson-u), a po delovanju oznaen je kao ekdizon bloker ("ecdyson-blocker"); on blokira produkciju i ekskreciju ekdisona (ecdysona) kod insekata i praktino prekida jedan od osnovnih ivotnih procesa - metamorfozu. Primenjen na biljnoj povrini, zbog svog specifinog mirisa, slinog belom luku, spreava neke insekte ak i da stupe u kontakt sa biljkom hraniteljkom. Odbijanje ili redukcija ishrane registrovano je i kod nematoda. Najjednostavniji insekticid je sirovi ekstrakt. Formulisanjem ekstrakti se prevode u toksikoloka i ekotoksikoloka bolja reenja, a time i u oblike povoljnije za upotrebu i transport, pa se mogu nai formulisani kao granule, praiva, kvaljivi prakovi ili koncentrati za emulziju. Vodeni ekstrakti mogu biti formulisani i u vidu sapuna. Na tritu se mogu nai preparati (22): Agroneem; Amazin 3%; Amvac Aza 3%; Aza-direct; Azatin EC ili Turplex; Ecosidae; Ecozin 3%; Margosan-O; Neemark; NeemAzal; Neemix 4.5; Neemquard; Nemesis; Ornazin; RD-Repelin; Wellgro.
275
Insekticidno delovanje (18) nim limonoida uslovljeno je nainom ekstrakcije (vodeni ili alkoholni ekstrakt) i koncentracijom (2). Delovanje se ostvaruje: prekidom ili inhibicijom razvia jaja, larvi ili lutaka; blokadom presvlaenja kod larvi; prekidom parenja i seksualne komunikacije; repelentnou za larve i imaga; odlaganjem ovipozicije; sterilnou imaga; otrovnou za larve i imaga; odlaganjem ishrane; blokadom mehanizma gutanja; poremeajem metamorfoze i remeenjem sinteze hitina. Nabrojani efekti registrovani su pri vrlo niskim koncentracijama primene, od svega nekoliko ppm. Larvicidno delovanje je za sada najizraenije i azadirahtin bi trebalo koristiti kao dobar regulator rasta i razvoja (IGR) u suzbijanju veeg broja ekonomski znaajnih tetoina. Razlog vie je i nepostojanje razlika u efikasnosti kod razliitih insekatskih redova (27), ali je efikasnost upravo proporcionalna temperaturnim uslovima (36). Na osnovu podataka (16) azadirahtin se moe u celini definisati kao insektostatik. Veliki broj biljaka pokazao je tolerantnost pri folijarnoj aplikaciji (16). Izuzetak su neke ukrasne biljke i kruka. Kod cvea fitotoksinost se manifestuje uvenuem lista i cveta, a kod kruaka (cv.: Conferance, Lukas, Bristol Cross, Comise, Guyot, Lectier) jakom nekrozom lista ve i pri sluajnom zanoenju (16). U svakom sluaju potrebno je ispitati efekat azadirahtina na gajene biljke. Simptomi fitotoksinosti su lako prepoznatljivi ve 4-5 sati nakon primene. Azadirahtin je pokazao dobru efikasnost u suzbijanju tetnih muva Haematobia irritans L., Stomoxis calcitrans L., Musca domestica L. (26), komaraca Aedes aegypti (5). Istraivanja (28) ukazuju na smanjenje napada rilaa Cosmopolites sordidus na osetljivim sortama banana, ali i smanjenje fertilnosti enki i piljenje jaja. U suzbijanju Franklinella occidentalis (Thysanoptera, Thripidae) nim je visoko efikasan u inhibiranju razvoja i poveanju smrtnosti mlaih razvojnih stadijuma, u laboratorijskim ogledima (3). Trogodinja istraivanja u polju (32) ukazuju na nestalni i izostali efekat larvicidnog delovanja i mada je smanjenje tete statistiki znaajno, ono je bioloki neprihvatljivo zbog jo uvek visokog broja oteenja. Ova poljska istraivanja takoe nisu registrovala stabilni negativni uticaj na razvie i smrtnost larvi, ali ni antifidant efekat. Azadirahtin se u polju, dakle pokazao kao blag antifidant za larve, a za imaga kao repelent, ali ne dovoljno jak da u potpunosti eliminie enke i sprei ovipoziciju. Ovo je posledica, verovatno, jakog negativnog uticaja sunca, vetra i padavina jer se nije ispoljavala razlika u delovanju dve kocentracije - 60 i 120 ppm (32). Suzbijanje Bemisia argentifolii (Homoptera, Aleurodidae) je jako teko, to je uslovljeno polivoltnou tetoine, visokim reproduktivnim potencijalom i izraenim migracijama. Hemijsko suzbijanje je znaajno oteano i injenicom da B. argentifolii brzo razvija rezistentnost prema korienim aficidima (33). Tokom 2003. godine pokazano je da azadirahtin uzrokuje smrtnost B. argentifolii od oko 70% (20). Primenjivan u kombinaciji sa Paecilomyces fumosoroseus (Deuteromycotina, Hyphomycetes) ne ostvaruje znaano poveanje smrtnosti, ali se najvia efikasnost (preko 90 %) ostvaruje kada se P. fumosoroseus i azadirahtin smenjuju u primeni sa svojim najviim dozama (2x108 konidia/ml i 60 g/ml). Nasanovia ribisnigri (Mosley) (Homoptera, Aphididae), je nova ekonomski visoko znaajna tetoina u usevu salata (Lactuca sativa) u zapadnom delu Sjedinjenih Amerikih Drava i Meksika od 1998. godine (31). Istraivanja tokom 2001. godine ukazuju da je efikasnost azadirahtina u suzbijanju ove tetoine visoko zavisna od
276
formulacije. Tako Aza-direct ostvaruje zadovoljavajuu efikasnost, dok u tretmanu sa Agroneem - om rezultati se u svim uzorkovanjima ne razlikuju od kontrole (netretirano). Isto tako koncentracija, nain, uestalost i vreme primene bitno utiu na ispoljenu efikasnost preparata. Primenjen kroz sistem za navodnjavanje azadirahtin iz Aza-direct pokazuje sistemino delovanje i uspeno titi usev od N. ribisnigri. Zapravo, slina efikasnost postie se sa tri tretmana kroz navodnjavanje (tzv. drip tretman) ili sa 5 eih folijarnih primena (31). U naim uslovima preliminarna istraivanja (25) ukazuju na dobru efikasnost u suzbijanju zelene jabukine lisne vai Aphis pomi De Geer. i Dysaphis spp. Kod ovih tetoina izostaje naglo smanjenje brojnosti (knock-down efekat), ali se brojnost populacije ne poveava u narednih 7 dana od primene, verovatno zbog delovanja na plodnost enki. U suzbijanju Lymantria dispar (41) pokazuje antifiding efekat. Azadirahtin smanjuje mogunost prenosa PLRV (potato leafroll virus) na indikator biljke Nicotiana clevelandii (Gray) (29), pri emu nije uoen negetivni efekat na vitalnost vektora Myzus persice (Sulzer). Kada vektor akvizicioni period provodi na potopljenim ili tretiranim pa ponovo zasaenim sejancima na kompostu, mogunost njegove inokulacije je znaajno smanjena. Koncentracije od 500 ppm, koje se preporuuju u tretmanu, ne uzrokuju pojavu vidljive fitotoksinosti, ali potapanje u kraem periodu uzrokuje pojavu uvenua, a u duem deformacije (30). Azadirahtin ispoljava i antivirusno delovanje na Coxaci virus B grupe (4). Istraivanja (21) ukazuju na antimutagena dejstva azaditahtina kod Sallmonella typhimurinum pod uticajem direktnih i indirektnih mutagena. Daljim istraivanjima potrebno je razjasniti naine delovanja azadirahtina kao i uzajamni odnos (pretpostavlja se sinergistiki) sa ostalim limonoidima pronaenim u nimu. Interesantno je i pitanje osetljivosti insekata prema ovom jedinjenju, zatim osetljivost biljaka hraniteljki (fitotoksinost), kao i mogunost korienja nim-ulja (neem-oil) kao sisteminog insekticida i njegove stabilnosti u polju. Primena ovog insekticida poeljna je u integralnoj zatiti zbog manje toksinosti za sisare i korisnu entomofaunu.
LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Alexander, P.; Kitchiner, J. A.; Briscoe, H. V. A. (1944): Inert dust insecticides. Part I. Mechanism of action. Ann. Appl. Biol. 31:143-149; Ascher, K. R. S. (1993): Nonconventional Insekticidal effects of pesticides available from the Neem tree, Azadirachta indica. Arch. Insect. Biochem. Physiol. 22:443-449. Ascher, K. R. S., Klein, M. and Meisner, J. (1992): Azatin, a neem formulation, acts on nymphs of the Western flower thrips. Phytoparasitica 20:305-306. Badam, L., Joshi, S. P., Bedekar. S. S. (1994): In vitroantiviral activity of neem (Azadirachta indica Juss) lef extract against group B coxackie viruses. J. Commun., 31, 2: 79-80. Boschitz., C., Grunewald, J. (1994): The effekt of Neem Azal on Aedes aegypti (Diptera, Culicidae). Appl. Parasitol., 35, 4, 251-256. Boyce, A. M.(1932): Mortality of Rhagoletis completa Cress. throught the ingestion of certian solid materials. J. Econ. Entomol. 25: 1053-1059;
277
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. David, W. A., L.; Gardner, B. O. C. (1950)factors influencing the actoin of dust insecticides. Bull. Entomol. Res. 41:1-61; 8. Debach,P. (1979): Biological control on natural enemies. Cambrige university press. Nwe York; 9. Ebeling, W.; Wagner, R. E. (1959): Rapid dessication of drywood termites with inert sorptive dusts and other supstances. J. Econ. Entomol. 52: 190-207; 10. Eveling,D. W. (1972): Similar efects of suspension of copper oxychlorid and kaolin on sprayed leaves. Ann. Apl. Biol. 70:245-249; 11. Farmer,A. M. (1993): The effects of dust on vegetation - a rewue. Envirom. Pollut. 79:63-75; 12. Glenn, D. M.; Puterka, G.; Drake, R. S.; Unruh, T. R.; Knight L.A.; Baherle, P.; Prado E.; Baugher A. T. (2001): Particle Film Application Influences Apple Leaf Physiology, Fruit Yield, and Fruit Qualality. J Amer. Hort. Sci. 126 (2): 175-181; 13. Glenn, D. M.; Puterka, G.; Vanderzwet, T.; Byers, R. E.; Feldhake, C. (1999): Hydrophobic Particle Films: A New Paradigm for Suppression of Arthropod pests and Plant Diseases. J Econ. Entomol. 92 (4): 759-771; 14. Glenn, D. M.; Tom van der Zwet; Puterka, G.; Gundram patrisis (2001): Efficacy of Kaolin - based Particle Films to Control Apple Deseases. Plant Helth Progress an on line Journal. doi:oi 1094/PHP - 2001 - 0823 - 01 - RS; 15. Glenn, M.; Erez, A.; Puterka, G.; (2002): A Reflective, Processed-Kaolin Particle Film Affects Fruit Temperature, Radiation Reflection, and Solar Injury in Apple. J. Amer. Soc. Hort. Sci. 127 (2):188-193; 16. Hummel, Edmund and Kleeberg Hubertus (2001): Properties of NeemAzal-T/S expiriences and biological plant protection. Practise Oriented Results on Use Production of Plant Extracts and Pheromone in Integrated and Biological Pest Control. University of Uberaba, Brazil, March 29-30. 2001. pp. 4-8. 17. Hunt,C. R. (1947): Toxicity of insecticide dust diluents and carriers to larvae of Mexican been beatle. J. Econ. Entomol. 40: 215-219; 18. Jacobson, M. (1989): Fokus of phytochemical pesticides. Volume 1. The Neem tree. CRC Press, Boca Raton, FL. pp 178. 19. James, J. J. (2003): Combining azadirachtin and Paecelomices fumosoroseus (Deuteromicina, Hypomicetes) to control Bemisia argentifolii (Homoptera, Aleurodidae). J. Econom. Entomol. 96 (1):25-30. 20. Kennedy, J. S.; Booth, C. O.; Kerchow, W. J. S. (1961): Host finding by aphids in the filde. III. visual attraction. Ann. Appl. Bio. 49:1-21; 21. Kusamran, W. R., Tepsuwan, A., Kupradinum, P. (1998): Antimutagenic and anticancerogenic potentials of some Thai vegetables. Mutat. Res. 18, 402, 1-2: 247-258. 22. Larson, L.L. (1993): Materials under trail: information on composition, formulation and suppliers. Insekticide and akaricide tests., 18: 375-390. 23. Marco, S. (1986): Incidence of aphid - transmited virus infections reduced by whitewash sprays on plants. Phytopatology. 76:1344-1348; 24. Marco, S. (1993): Incidence of nonpersistently transmited viruse in pepper sprayed with witewash, oil and insecticide, alone or combined. Plant Dis. 77:1119-1122 ; 25. Milenkovi. S., Cerovi, R. i Glavendeki Milka (2001): Azadirahtin - insekticid biljnog porekla. Radovi sa XVI jugoslovenskog savetovanja o unapreenju proizvodnje voa i groa. Zbornik naunih radova, 7, 2: 87-92. 26. Miller, J. A., Chamberlain, W. F. (1989): Azadirachtin as a larvicidae againist the horn fly, stable fly and house fly (Diptera, Muscidae). J. Econom. Entomol., 82, 5: 13751378. 27. Mordue, A. J. and A. Bleckwell (1993): Azadirachtin: an update. J. Insect Phys., 39: 903-924.
278
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 28. Musabyama, T., Saxena, R. C., Kairu, E. W., Ogol, C. P., Khan, Z. R. (2001): Effekts of neem seed derivates on behavioral and physiological responses of the Cosmopolites sordidus (Coleoptera, Curculionidae). Journal of Economic Entomol., 94, 2:449-454. 29. Nisbet, A. J., Woodford, J. A. T. and Strang, R. H. C. (1996): The effects of azadirachtin on the acquisition and inoculation of potato leafroll virus by Myzus persicae. Crop protection, 15(1):9-14. 30. Oliver, C.; Halsheth, E. E.; Mizubiti, E. S. G.; Loria, R. (1998): Postharvest application of organic and inorganic salts for suppression of silver scurf of poteto tubers. Plant. dis. 82:213-217; 31. Palumbo, J. (2001): Control of lettuce aphids with neonicotinoids and azadirachtin in lettuce. casls.arizona.edu/crops/counties/yuma/hort/bug/archive/neem.html 32. Pearsall, I. A. and Hogue, E. J. (2000): Use of azadirachtin as a larvicide or feeding deterrent for control of western flower thrips in orchard systems. Phytoparasitica 28 (3):1-10. 33. Prabhaker, N., Coudriet, D. L. and Meyerdick, D. E. (1985): Insect resistance in the sweet potato whiteflay, Bemisia tabaci (Homoptera, Aleurodidae). J. Econom. Entomol. 78: 748-752. 34. Puterka, G. J.; Glenn, D. M.; Sekutowski, D. G.; Unruh, T. R.; Jones, S. K.; (2000): Progress toward liquid formulations of particle films for insect and disease control in pear. Environ.Entomol. 29 (2):329-339. 35. Richardson, C. H.; Glover, L. H. (1932): Some effects of increasing foliage "inert" and toxic materials upon 12-sppoted cucumber beetle, D. duodecimpunctatat (Fab.). J. Econ. Entomol. 25: 1176-1181; 36. Schmutterer, H. (1990): Properties and potential of natural pesticides from the neem tree, Azadirachta indica. Ann. Rev. Entomol., 35: 271-297. 37. Sieburth, P. J., W. J. Schroeder and R. T. Mayer. (1998): Effekts of oil and oilsurfoctant combinations on silverleaf whitefly nymphs (Homoptera: Aleurodidae) on collards. Florida Entomol. 81:446-450. 38. Studdert, J. P.; Kaya, H. K.; Duniway, J. M. (1990): Effects of water potental, temperature, and clay-coating on survival of Bauveria bassiana conidia in a loam and peat soil. J. Invertebr. Patol. 55:417-427; 39. Tanaskovi S., Milenkovi, S., Lazi T. (2003): Inertne materije u zatiti bilja. Zimska kola za agronome, zbornik radova; vol.7, br.7, 165-173, aak; 40. Tanaskovi Sneana, Milenkovi, S., Sretenovi Duica (2004): Nova grupa insekticida - "NATURALITY CLASS". IX Savetovanje o biotehnologiji; vol.8, br.8, 165-173, aak; 41. Tanaskovi S., Milenkovi S., Nedeljkovi B., Krdi A. (2005): Uporedna ispitivanja efikasnosti nekoliko insekticida u suzbijanju Lymantria dispar L. VII savetovanje o zatiti bilja. S. Banja 15-18. novembar 2005. Zbornik rezimea, 139; 42. Tapp, H. and Stotzky, G. (1995): Insecticidal activity of toxins from Bacillus thuringiesis kurstaki and tenebrionis absorbed and boun on pure and soil clays. Appl. Enviromm. Microbiol. 61:1786-1790; 43. Thomas, L. Andrew; Dodson, R. Brian; Muller, E. Mark; Crawford, J. Richard, JR.; Barrett, Bruse (2001): Evalution of Kaolin - based Particle Film Coatings on Insect and Disease Suppression in Apples. Southwest Center. 2001 Filde Dey Report. pp.1-7; 44. Weissling , T. J., T. M. Lews, M. L. M. and D. R. Horton. (1997): Reduction on pear psylla (Homoptera: Psyllidae) oviposition and feeding by foliar aplication of various materials. Can. Entomol. 129:637-643. 45. Xie, Y. S. and M. B. Isman. (1995): Toxicity and deterrancy of depitched tall oil to the green pach aphid, Myzus persicae. Crop. Protection. 14:51-56.
279
FITOREMEDIJACIJA ZEMLJITA OTEENOG NANOSIMA PIRITNE JALOVINE PHYTOREMEDIATION OF SOILS DAMEGED BY PYRITE BARREN SOIL
1
Miroslava Mari1, Milan Antonijevi2, Sinia Milutinovi1 Institut SRBIJA Beograd, Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja Zajear 2 Tehniki fakultet u Boru
IZVOD: U radu su prikazani rezultati ogleda izvedenog na zemljitu oteenom nanosima piritne jalovine u blizini Rudnika bakra u Boru. U ogledima je korieno je 9 vrsta trava koje su potencijalni hiperakumulatori tekih metala bakra i gvoa iz zemljita. Analizirano je zemljite i biljni materijal na poetku i na kraju eksperimenta na sadraj tekih metala. Utvreno je prisustvo Cu iznad MDK, kako u zemljitu, tako i u biljnom materijalu, kao i poveani sadraj Fe u biljkama. Kao potencijalni hiperaukumulatori tekih metala (Cu i Fe) izdvojene su 2 vrste trava Francuski ljulj i Visoki vijuk. Kljune rei: fitoremedijacija, teki metali, hiperakumulatori, Cu, Fe ABSTRACT: In this paper shown the investigations results of experiment made on soil damaged by pyrite barren soil. The experiment have consisted nine species of grass, which are the potential hyperaccumulators of heavy metals copper and iron from soil. Content of heavy metals was determinate in soil and heavy metals on the start and the end of the experiment. Content of copper above of the maximum of allowed contamination values and much content of iron was established in the soil and plants. The two species of investigated grass were dissociate like potential hyperaccumulators of heavy metals - Arrhenatherum elatius L. and Festuca arundinaceae Schreb. Key words: phytoremediation, heavy metals, hyperaccumulators, Fe, Cu
UVOD U cilju rekultivacije oteenih zemljita sve veu primenu nalazi bioloka rekultivacija. Istraivanja koja se vre u tom pravcu pokazuju da je, uz primenu adekvatnih koliina organskih i mineralnih ubriva, CaCO3 i drugih neophodnih aditiva, mogue ostvariti uspenu biljnu proizvodnju. Zagaenje agroekosistema u okolini Borskog rudnika neophodno je zaustaviti i pronai naine da se ublae tetne posledice koje su nastajale dugi niz godina. Tim problemom bavi se veliki broj istraivaa. Stevanovi i sar. (1995), u cilju zatite flotacijskih, piritnih jalovita Veliki Krivelj, predlau bioloku rekultivaciju - gajenje jednogodinjih i viegodinjih zeljastih biljaka. Ovim nainom rekultivacije pokrila bi se povrina jalovita i okolina bi se zatitila od aerozagaenja. Istraivanja izvrena na delu jalovita gde je pH 5-6, odnosno gde procesi oksidacije sulfidnog sumpora nisu odmakli, pokazala su da je ovakva rekultivacija mogua. Primenom adekvatne koliine NPK ubriva usev uljane repice je relativno dobro uspeo. Na povrinama gde je kiselost tla izraenija (pH oko 3) pored NPK ubriva uneene su i odreene koliine krenjaka kao neutralizatora kiselosti, kao i prirodni adsorbent. Istraivanja koja su vrili Markovi i sar. (1987) u kontrolisanim uslovima sa zemljitima zagaenim piritom koja su pod livadama i bagremovom umom, pokazuju da kalcifikacija i humizacija efikasno deluju
280
na poveanje prinosa ogledne kulture. Do slinog zakljuka doao je i Legerwerff (1967). U radu Milijia (1997) prikazani su rezultati izvrene bioloke rekultivacije odlagalita Povrinskih kopova i flotacijskih jalovita u Boru. Za bioloku rekultivaciju Povrinskih kopova u periodu 1979 - 1986. godine i 1992 - 1997. godine korien je razliiti sadni materijal (bagrem, platani, breze, lipa, topola, vrba, jasen, brest, hrast, crni bor, klen, kruka, trenja). Procenat prijema sadnica kretao se od 30 do 70%. Poumljavanjem je delimino spreena erozija, dolo je do boljeg vezivanja zemljita i vlanosti usled razvoja sadnica, a spreeno je i dizanje praine u povrinskom delu. Ponaanje tekih metala, kao i smanjenje njihovog sadraja u zemljitu, stalni je predmet interesovanja mnogih istraivaa kod nas i u svetu. Jedan od naina smanjenja sadraja tekih metala u zemljitu je fitoremedijacija nova tehnologija upotrebe biljaka za ienje zemljita i voda zagaenih tekim metalima (K i n n e r s e l y , 1993, R a s k i n et al., 1994, S a l t et al., 1995, C u n n i n g h a m et al., 1995, C u n n i n g h a m and O w , 1996, R a s k i n et al., 1997). Naime, neke biljne vrste mogu akumulirati u svom korenu kao i u nadzemnim delovima teke metale i na taj nain ukloniti izvesne koliine tekih metala iz zemljita. Ove biljne vrste moemo podeliti u dve grupe: indikatore i hiperakumulatore. Teki metali u biljakama indikatorima su na nivou njihovog sadraja u zemljitu, dok su kod biljaka hiperakumulatora koncentracije metala u tkivima biljaka daleko preko nivoa njihovog sadraja u zemljitu. U radovima B a k e r -a i W a l k e r -a (1990) i B a k e r -a i B r o k s -a (1989) navodi se da biljke hiperakumulatori sadre vie od 0,1% Ni, Co, Cu, Cr i Pb ili 1% Zn u liu u odnosu na suvu materiju, bez obzira na koncentraciju metala u zemljitu. Teki metali iz zemljita akumulirani u biljkama ulaze u lanac ishrane i njihova prekomerna koliina moe toksino delovati na ljude i ivotinje. Zbog toga se u poslednje vreme dosta radi na pronalaenju biljaka koje e skladititi teke metale samo u korenu ne dozvoljavajui translokaciju tekih metala u nadzemne organe. Osnovni cilj istraivanja je pronai biljne vrste koje e akumulirati teke metale iz ovako oteenog zemljita i na taj nain stvoriti povoljne uslove za uspenu biljnu proizvodnju. REZULTATI RADA U cilju pronalaenja biljaka hiperakumulatora takih metala, postavljen je ogled na polju. Ogledno polje bilo je zemljite oteeno piritnom jalovinom i nalazilo se u blizini brane 3A Borskog rudnika bakra. U ogledu je korieno 9 vrsti trava, a eksperimenti su izvreni po blok sistemu u 3 ponavljanja. Koriene su sledee vrste trava: 1. Jeevica (Dactylis glomerata L.) 2. Maji rep (Phleum pratense L.) 3. Engleski ljulj (Lolium perenne L.) 4. Italijanski ljulj (Lolium italicum A.Br.) 5. Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius L.) 6. Livadski vijuk (Festuca pratensis Huds.) 7. Visoki vijuk (Festuca arundinaceae Schreb.) 8. uti zvezdan (Lotus corniculatus L.) 9. Crvena detelina (Trifolium pratense L.)
281
Ispitivanje zemljita uraeno je pre postavljanja ogleda, u toku vegetacionog perioda i na kraju ogleda. Izvrena je kontrola plodnosti zemljita (pH, K2O, P2O5, humus, CaCO3, N), a odredjen je i sadraj tekih metala (Cu, Fe, Zn, Pb,Co, Ni, Cd). Uzorci zemljita uzeti su iz povrinskog sloja, na dubini do 30 cm, sueni su do vazduno suvog sanja, usitnjeni i analizirani. U biljnom materijalu izvreno je ispitivanje sadraja tekih metala. Tabela 1. Kiselost zemljita i sadraj tekih metala u zemljitu
Opis uzorka Pre poetka eksperimenta Nakon nicanja biljaka Na kraju eksperimenta pH 5,26 5,05 4,42 Fe (%) 1,88 1,89 1,63 Cu (mg/kg) 184,57 123,23 106,92 Co (mg/kg) 13,55 19,19 11,65 Pb (mg/kg) 85,45 260,26 45,49 Cd (mg/kg) 3,62 3,06 2,50
Tabela 2. Sadraj ukupnog Cu i Fe u razliitim vrstama trava

Varijante 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Jeevica (Dactylis glomerate) Maji rep (Phleum pratense L.) Engleski ljulj (Lolium perenne L.) Italijanski ljulj (Lolium italicum A.Br.) Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius L.) Livadski vijuk (Festuca pratensis Huds.) Visoki vijuk (Festuca arundinaceae Schreb.) uti zvezdan (Lotus corniculatus L.) Crvena detelina (Trifolium pratense L.) Cu (mg/kg) na poetku na kraju 81,52 59,20 81,73 85,77 70,25 55,01 79,54 73,78 84,88 100,42 83,31 97,99 88,76 120,11 89,11 115,30 83,35 93,63 Fe (mg/kg) na poetku 5707,35 4510,02 3966,63 5338,35 7585,61 6430,81 7867,53 7633,83 8870,92 na kraju 5548,55 4482,54 3935,86 4565,56 8265,41 5763,07 8365,79 6411,96 8961,25
Bakar je veoma toksian za biljke, ali je neophodan i ima stimulativno dejstvo na rastenje i razvie biljaka. Prosean sadraj bakra u razvijenim listovima biljaka kree se od 5-30 mg/kg, a toksina koncentracija je 20-100 mg/kg (K a b a t a - P e n d i a s e t a l . , 1984). Rezultati ogleda prikazani u tabeli 2 pokazuju da je sadraj bakra u svim varijantama daleko iznad prosenog, odnosno da pripada toksinim koncentracijama. Biljke usvajaju male koliine bakra. Meutim, s poveanjem njegove koncentracije u spoljnoj sredini, intenzitet njegovog usvajanja se naglo poveava. Koncentracija bakra u zemljitu na poetku eksperimenta (tabela 1) vea je od dozvoljene, koja iznosi 100 mg/kg (Sl. Glasnik RS, br. 23/94), te se na taj nain moe tumaiti prisustvo velikih koliina bakra u biljnom materijalu. Na poveano usvajanje bakra od strane biljaka moe da utie i prisustvo drugih jona, posebno tekih metala (Zn, Mn, Fe) i fosfata (K a s t o r i , 1983). Visoka koncentracija ukupnog gvoa u zemljitu je, dakle, jo jedan od moguih uzroka vee koncentracije bakra u biljnom materijalu.
282
Iz tabele 2 se moe videti da je akumulacija bakra najvea u varijantama 2, 5 i 7 -Jeevica, Francuski ljulj i Visoki vijuk, te se ove tri vrste trava mogu izdvojiti kao potencijalni hiperakumulatori bakra iz zagaenih zemljita. Sadraj gvoa u suvoj materiji biljaka kree se u irokim granicama od 50 do 1000 mg/kg. Smanjenje pH vrednosti u zemljitu na kraju eksperimenta dovelo je u nekim varijantama do vee rastvorljivosti gvoa i do njegovog intenzivnijeg usvajanja od strane gajenih biljaka (varijante 5, 7 i 9 - Francuski ljulj, Visoki vijuk i Crvena detelina). ZAKLJUAK Prema postavljenim ciljevima istraivanja, a na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti sledee: Zemljite na kome je postavljen ogled je kisele reakcije, i pH vrednost na kraju eksperimenta se smanjila, odnosno dolo je do zakieljavanja zemljita. U kiseloj sredini joni bakra i gvoa su mobilniji i lake dospevaju u biljku, te je dolo do akumulacije ovih elemenata u biljnom materijalu. Sadraj bakra i gvoa u svim varijantama ogleda vei je od prosenog sadraja ovih elemenata u biljnom materijalu. Smanjenje pH vrednosti u toku eksperimenta dovelo je do vee rastvorljivosti bakra i gvoa i do njegovog intenzivnijeg usvajanja od strane gajenih biljaka. Kao potencijalni hiperaukumulatori tekih metala (Cu i Fe) izdvojene su 2 vrste trava - Francuski ljulj i Visoki vijuk. LITERATURA
Brooks, R.R. (1998): General introduction. In R.R. Brooks (ed.), Plants that Hyperaccumulate Heavy Metals. CAB International, New York, NY, pp. 1-14. Baker A.J.M., Brooks R.R. (1989): Terrestrial Higher Plants which Hyperaccumulate Metallic Elements A Review of their Distribution, Ecology and Phytochemistry, Biorecovery, 1: 81-126. Baker A.J.M., Walker P.L. (1990): Ecophysiology of Metal Uptake by Tolerant Plants. In Heavy metal Tolerance in Plants: Evolutionary Aspects. Edited by Shaw A.J. Boca Raton: CRS Press, 155-177. Cunningham S.D., Ow D.W. (1996): Promises and prospects of phytoremedation. Plant Physiol., 110: 715-719. Cunningham S.D., Berti W.R., Huang J.W. (1995): Phytoremedation of contaminated soils. Trend Biotechnol., 13: 393-397. Kinnersely A.M. (1993): The Role of Phytochelates in Plant Growth and Productivity. Plant Growth Regulation, 12: 207-217. Lagerwerff I. V. (1967): Heavy metal contamination of soils. Publ. Am. Ass Advmt. Sci, No 85, 343-346. Markovi N., D. Stevanovi, M. Miladinovi (1987): Uticaj aerozagaivanja na kontaminaciju zemljita u okolini Bora i nain njihove rekultivacije. Agrohemija, No 3, 233-241. Miliji Z. (1997): Jalovita rudnika bakra, njihov uticaj na ivotnu sredinu i metode rekultivacije. Zbornik radova Naa ekoloka istina, str. 58-66, Donji Milanovac.
283
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Raskin I., Kumar P.B.A.N., Duchenkov S., Salt D.E. (1994): Bioconcentracion of heavy meatls by plants, Curr. Opin. Boitechnol., 5: 285-290. Raskin I., Smith R.D., Salt D.E. (1997): Phytoremedation of metals: using plants to remove pollutants from the environment. Curr. Opin. Biotechnol., 8: 221-226. Salt D.E., Blaylock M., Kumar P.B.A.N., Duchenkov V., Ensley B.D., Chet I., Raskin I. (1995): Phytoremediation: a novel strategy for the removal of toxic metals from the environment using plants. Bio-Technology, 13: 468-474. Stevanovi, D., Marinko, M., Miliji, Z. (1995): Bioloka rekultivacija flotacijskog jalovita Veliki Krivelj. Zbornik radova Naa ekoloka istina, str, 73-74, Borsko jezero. Stevanovi, D., Vukievi, O., Miranovi, K. (1995): Mogunosti bioloke rekultivacije flotacijskog jalovita (Zn, Pb, Cu-mulja) u Mojkovcu. Zbornik radova Naa ekoloka istina, str, 83-84, Borsko jezero. Kabata-Pendias A., Pendias H. (1984): Trace elements in soil and plants CRC Press. Inc. Boca Raton, Florida
284
MIKROBIOLOKA SVOJSTVA RITSKE CRNICE I DEPOSOLA NA LOKALITETU MOKRIN MICROBIOLOGICAL PROPERTIES OF HUMOGLEY AND DIPOSOLE SOIL AT LOCALITY MOKRIN
Nada Miloevi,1 Branislava Tintor1, Jordana Ralev1, Gorica Cvijanovi2 1 Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2 Institut za kukuruz Zemun polje-Beograd e-mail: nadam@ifvcns.ns.ac.yu
IZVOD: Prilikom proizvodnje sirove nafte deponovanje isplanog mulja iz naftno-gasnih buotina zanajno utie na hemijska i mikrobioloka svojstva zemljita. Naime, mikroorganizmi su najznaajnija komponenta bioloke faze zemljita jer njihovi enzimatski sistemi utiu na razgradnje i sinteze jedinjenja u zemljitu. Uzorci zemljita su uzeti sa lokalitetu Mokrin. Rezultati pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljitu u odnosu na zemljite deposola. Zastupljenost azotobaktera je visoka u svim ispitivanim zemljitima. Zastupljenost Actinomycetes je niska, dok su gljive su zastupljene u veem broju u deposolu u odnosu na autohtono zemljite. Kljune rei: mikroorganizmi, zemljite, deposol, dehidrogenaza ABSTRACT: During crude oil production, pumping and transportation, disposing rinse mull from oil-gas wells presents a great problem. Microorganisms are the most important component of biological phase for their enzymatic systems influence compound degradation and synthesis in soil. Soil samples were taken from locality Mokrin. The results show high values of total number of microorganisms and ammonifiers in autochthonous soil in relation to deposole soil. Distribution of Azotobacter was high in all tested soils. Distribution of Actinomycetes was low, while fungi were present in larger number in deposole soil than in autochthonous soil. Key words: microorganisms, soil, deposole, dehydrogenase
UVOD Prilikom proizvodnje sirove nafte, njenog crpljenja i transporta, veliki problem predstavlja deponovanje isplanog muljaisplake iz naftno-gasnih buotina. Deponovanje isplanog mulja na zbirne deponije znaajno menja fiziko-hemijska i bioloka svojstva autohtonog zemljiita. Zemljite je ekoloki sistem i ono je stanite za raznovrsne i brojne mikroorganizme koji sa svojim enzimima imaju centralnu ulogu u metabolikoj aktivnosti zemljita. Mikroorganizmi imaju veliku ulogu u stvaranju i odravanju plodnosti zemljita, utiu na rast i razvie biljaka (snabdevanje osnovnim biogenim elementima-N, P, K, i produkcijom biolokih aktivnih materija tipa vitamina, giberelina i auksina), razgrauju pesticide i indikatori su nepovoljnog uticaja tekih metala i zagaivaa, kao i promena fiziko-hemijskih svojstava zemljita. Na aktivnost mikroorganizama u agroekolokim sistemima utiu svojstva zemljita, klimatski uslovi,
285
agromeliorativne mere, biljna vrsta, sadraj pesticida, tekih metala i akumulacija zagaivaa kao i meusobni odnos mikrobne populacije (Miloevi et al., 1997; 1999). Cilj istraivnja je da se prati brojnost mikroorganizama i aktivnost enzima dehidrogenaze na autohtonom zemljitu u blizini deponije koja je nastala nakon odlaganjem isplanog mulja. MATERIJAL I METODE Uzorci za hemijska i mikrobioloka istraivanja uzeta sa autohtonog zemljita tipa ritske crnice i sa deponije isplanog mulja (deposola). Uzorci su uzeti po dubini profila na lokalitetu Mokrin. Bioloka aktivnost zemljita praena je na osnovu zastupljenosti mikroorganizama (ukupan broj mikroorganizama, Azotobacter, oligonitrofili, amonifikatori, aktinomicete i gljive) i aktivnosti oksido-redukcionog enzima dehidrogenaze metodom razreenja na odgovarajuim podlogama. Zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama odreena je na agarizovanom zemljitom ekstraktu, i amonifikatotra na MPA (Pochon and Tardieux, 1962). Na bezazotnoj podlozi praen je brojnost azotofiksatora. Brojnost aktinomicete praena je na sintetikoj podlozi, a gljive na apex-Dox podlozi. Dehidrogenazna aktivnost (DHA) odreena je po modifikovanoj metodi Thalmann (1968), koja se bazira na merenju ekstinkcije trifenil formazana (TPF), koji je nastao redukcijom 2,3,5-trifeniltetrazoliumhlorida (TTC). REZULTATI I DISKUSIJA Odlaganje isplanog mulja (lignosulfonatski tip, bazni rastvor) na zbirne deponije koji nastaje u toku nafno istranih radova nastaju automorfno tehnogeno zemljite tipa deposola, sa graom profila I, II, III. Tab. 1. Hemijska svojstva zemljita Tab. 1. Chemical properties of soil
Uzorak Sample Profil 1 Ritska crnica (autohtono) Profil 2 Deposol Horizont Aa/1 Aa/2 AGr,so,sa Gr,so,sa I,sa II,sa III,sa I IIsa IIIsa IIIGso,sa Dubina Depth cm 0-50 50-99 99-126 126176 0-18 18-73 73-120 0-41 41-92 92-126 126183 pH u KCl 7,09 7,16 7,58 7,50 7,91 8,77 7,97 7,22 7,82 7,89 8,16 u H2O 8,03 8,24 8,11 8,00 8,43 9,63 8,80 8,19 8,62 8,63 8,79 CaCO3 % 4,59 3,54 14,45 14,87 16,57 14,02 18,41 5,09 17,42 16,57 12,32 N % 0,120 0,087 0,033 0,038 0,100 0,071 0,147 0,183 0,112 0,183 0,091 . C % 1,383 1,484 2,207 1,912 7,103 6,431 5,420 2,988 2,976 3,833 2,791 S % 0,060 0,058 0,052 0,063 2,180 2,671 0,089 0,251 0.292 0,393 0,451 ALP2O5 mg/100g 64,0 28,8 25,3 6,4 5,6 7,4 7,2 8,5 7,6 74,5 52,1 AL-K2O mg/100g 27,3 18,2 10,9 14,5 27,3 33,6 68,0 24,5 30,5 50,0 63,5
Profil 3 Deposol
Gr,so,sa
183200
7,93
9,04
15,72
0,079
2,085
0,507
6,4
68,0
286
Autohtono zemljite ritska crnica-humoglej, odlikuje se umereno alkalnom reakcijom i karbonatnou celom dubinom profila (Tab. 1). Sadraj lakopristupanog fosfora u povrinskom horizontu je ekstremno visok, ak toksian (64,00 mg/100g), dok je sadraj lakopristupanog kalijuma na visokom nivou obezbeenosti (27,3 mg/100g). Zemljite deponija je alkalo i heterogenog hemijskig svojstava unutar profila, to je svakako posledica porekla i sastava deponovanog materijala. Mikroorganizmi kao najznaajnija komponenta bioloke faze zemljita vaan su indikator plodnosti, odnosno kvaliteta/zdravlja zemljita ali i procesa degradacije (smanjenjenje biodiverziteta, poremeaj hranidbenih ciklusa, akumulacija polutanata, redoks statusa). (Higa and Parr, 1994; Miloevi et al., 1997). Fiziko-hemijska karakteristike zemljita su najvanije svojstvo koje utie na aktivnost mikroorganizama (Govedarica et al., 1993; Miloevi et al., l997a; 2003). Ugljenik, vodonik i azot su konstitutivni elementi za rast i razvie ove grupe organizama. koji su najznaajnija komponenta bioloke faze zemljita. Pojedine grupe mikroorganizama imaju potrebe za fosforom, kalijumom, sumporom, magnezijumom i gvoem u veoj koncentraciji (l0-3 do l0-4 M), a zahtevi za mikroelementima (Mn, Cu, Co, Zn, i Mo) se kreu od l0-6 do l0-8 M (Miloevi i sar., 2000) Tab. 2. Zastupljenost pojedinih grupa mikroorganizama Tab. 2. The number of microorganisms
Uzorak Sample Profil 1 Ritska crnica Humogley Autohtono Profil 2 Deposol Deposole Profil 3 Deposol Deposole Dubina Depth (cm) 0 - 50 50 - 99 99 - 126 126 - 176 0 - 18 18 73 73 - 120 0 41 41 92 92 126 126 - 183 183 - 200 Ukupan broj Total number (x 107g-1 ) 66,54 12,51 8,90 4,91 39,16 1,78 1,37 3,56 3,28 2,11 2,00 0,00 Amonifikatori Ammonifiers (x107g-1) 29,99 2,74 4,75 0,00 26,35 1,84 1,54 2,52 1,80 1,76 0,70 0,00 Actinomycetes (x10 g ) 4,00 0,50 0,00 0,00 1,50 0,50 0,00 8,65 3,09 2,01 0,70 0,00
4 -1
Gljive Fungi (x 104g-1) 4,78 0,00 0,00 0,00 9,00 0,70 0,00 16,56 12,27 14,33 0,90 0,00
Zastupljenost mikroorganizama, njihov medjusobni odnos i dinamika enzima je odraz bioloke aktivnosti (biogenosti) odredjenog ekosistema. Rezultati na tab.2 pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljitu (Profil 1) u odnosu na zemljita deposola. Zzastupljenost Actinomycetes e najnia u profilu 2, to ukazuje na malu razgradnju teko razgradljivih organskih jedinjenja. Zemljie deposola, profil 3 ima najniu zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama, amonifikatora, ali visoku dehidrogenaznu aktivnost (tab. 3). Zastupljenost azotofiksatora je vea u zemljitu deponija u odnosu na autohtono zemljite (Tab. 3). Dehidrogenazna aktivnost (DHA) kao pokazatelj oksidoredukcionih procesa je najmanja u autohtonom zemljitu u odnosu na deposol.
287
Brojnost ispitivanih grupa mikrooganizama i DHA opada po dubini profila. Prisustvo velike brojnosti, aktivnosti i razliitosti mikroogarnizama su pokazatelji dobrih svojstava zemljita. U suprotnom, ako su ovi pokazatelji malih vrednosti to je indikacija nepovoljnih fiziko-hemijskih-toksikolokih svojstva. Siromana zemljita imaju veoma suen opseg individualnosti mikroorganizama. Tab. 3. Brojnost azotofiksatora i aktivnost dehidrogenaze Tab. 3. Number of N free living and dehidrogenase activity Oligonitrofili Uzorak Dubina N free living Sample Depth Azotobacter 2 -1 (x 106g-1) (cm) (x 10 g ) Profil 1 0 - 50 18,27 5,19 Ritska crnica 50 - 99 3,75 11,23 Humogley 99 - 126 0,00 4,46 Autohtono 126 - 176 0,00 2,15 Profil 2 0 - 18 16,31 6,26 Deposol 18 73 7,00 3,22 Deposole 73 - 120 5,96 1,34 Profil 3 Deposol Deposole 0 41 41 92 92 126 126 - 183 183 - 200 13,33 13,89 2,45 0,00 0,00 ZAKLJUAK Istraivanja pokazuju visoke vrednosti ukupnog broja mikroorganizama i amonifikatora u autohtonom zemljitu u odnosu na zemljite deposola. Zastupljenost azotobaktera je visoka u svim ispitivanim zemljitima. Zastupljenost Actinomycetes je niska, dok su gljive zastupljene u veem broju u deposolu u odnosu na autohtono zemljite. Brojnost ispitivanih grupa mikrooganizama i DHA opada po dubini profila LITERATURA
1. 2. 3. Govedarica, M., Miloevi, N., Jarak, M., Bogdanovi, D., Vojvodi-Vukovi, M. Mikrobioloka aktivnost u zemljitima Vojvodine, Zb. radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo., 21,75-84, Novi Sad, 1993. Higa, T., Parr J. F.: Beneficial and effective microorganisms for a sustainable agriculture and environment. International Nature Farming Research Center, 1-20, Atami, Japan, 1994. Miloevi, N., Govedarica, M., Jarak, M.: Mikrobi zemljita: znaaj i mogunosti, Ureenje, korienje i ouvanje zemljita, (ur. Dragovi S.), JDPZ, 398 -398. 1997.
DHA (ug TPFg-1 zemljita) 42,0 0,0 0,0 0,0 142 320 0,00 345,0 91,0 45,0 10,0 0,0
8,60 7,06 2,30 1,11 0,00
288
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. Miloevi N., Govedarica M., Jarak M.: Soil microorganisms an important factor of agroecological systems. Zemljite i biljka, 48, (2) 103-110, 1999. 5. Miloevi N., Govedarica M., Ubavi M., Hai V., Nei Lj.: Mikrobioloke karakteristike zemljita: osnova za kontrolu plodnosti. Zb. radova, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 39, 93-100, N. Sad, 2003. 6. Pochon, J. and Tardieux, P.: Techniques d'analyse en microbiologie du sol, Paris, 1962. 7. Thalmann, A.: Zur Methodik des Bestimmung der Dehydrogenaseaktivitat in Boden mittles Triphenyltetrazolium-chlorid (TTC). Londw.Forsch., 21, 249258, 1968.
289
KLIJANJE SEMENA I RASTENJE BILJAKA PAPRIKE U PRISUSTVU OTPADNIH VODA REKE TOPLICE SEED GERMINATION AND GROWT OF PEPPER IN THE PRESENCE OF LIQUID WASTE FROM TOPLICA RIVER
1
Radmila Trajkovi1, Miroslava Krsmanovi2, Ljubomir uni3, Prirodno-matematiki fakultet Kosovska Mitrovica, 2Srednja-tehnika kola-Prokuplje, 3 Poljoprivredni fakultet Leak
IZVOD: Vreno je ispitivanje klijavosti semena paprike i rast biljnih organa (korena, stabla i listova) pod uticajem otpadnih voda celog vodotoka reke Toplice u kontolisanim uslovima. Naeno je da otpadne vode reke Toplice sa sa svih uzorkovanih mesta inhibiraju klijanje semena paprike . Sa druge strane neki uzorci otpadnih voda kao to je ,,Hisar,, stimuliu rast biljnih organa i izazivaju poveanje biomase. Na osnovu rezultata smatramo da su vode reke Toplice zagaene i da se ne mogu koristiti za pie i zalivanje povrtarskih kultura. Kljune rei: otpadne vode, povre, zagaenje, zagaivai. ABSTRACT: Germination of pepper seed and growt of plant organs (root, stem and leaves) under the influence of liquid waste from Toplica research has bin conducted under strictly controled conditions. It was found that all liquid waste samples taken from Toplica inhibit the germination of the seed. On the other hand, some samples of liquid waste such as Hisar stimulate the grouth of plant organs and promote augmentation of biomass. Based upon these findings we have concluded that the waters of river Toplica are polluted and they can not be used for drinking or irrigation of the vegetable cultures. Key words: liquid waste, vegetable pollution, pollutin
UVOD Voda je neophodan sastojak svih ivih bia. Bioloki znaaj vode proistie iz injenice da je ivot nastao u vodi i da bez vode nema ivota . Rimski filozof Seneka za vodu je rekao: ,,Da itav svet izgori, ostala bi voda, a u njoj bi leala klica novog ivota,,. U ivotu biljaka voda ima izuzetnu ulogu, jer se svi ivotni procesi u biljkama normalno odvijaju u uslovima dovoljnog obezbeenja vodom. Voda koju biljke koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne fizike i bioloke osobine. Za takvu vodu kaemo da je nezagaena. Meutim, iako je voda osnov ivota, ipak ona danas postaje meunarodni problem svoga korienja. Naime, brzom urbanizacijom, razvojem industrije, moderne poljoprivrede i njene tehnologije kao i demografske eksplozije dolazi do upotrebe raznih sirovina iji se nus-produkti i razne zagaujue materije u vidu otpada odstranjuju u reke, jezera ili mora i tako neposredno ili posredno ulaze u lance ishrane. Zagaujue materije menjaju prirodne osobine voda a kod biljaka naruavaju vane fizioloke procese klijanja semena, rastenje biljaka, procese fotosinteze i disanja. Ove biohemijsko-fizioloke promene odreuju ivotno stanje biljaka ( Verhoturova et al 1990). Toksine materije iz vode biljke apsorbuju korenovim sistemom i transportuju ih do listova. U listovima zagaujue materije izazivaju strukturne i ultra sutrukturne
290
promene hloroplasta, a kao rezultat toga nastaje smanjenje biomase biljke (Barcelo et al 1988). Imajui u vidu da ljudi Toplikog kraja svesno ili nesveesno koriste vode reke Toplice za zalivanje povrtarskih kultura ( pre svega paprike koja u ovom kraju predstavlja glavno povre za ishranu ), odluili smo da vrimo ispitivanje uticaja tih voda na klijanje semena paprike i rastenje biljaka u zemljinoj podlozi u kontrolisanim uslovima. Za postizanje ovog cilja koriena su semena paprike Capsicum annuum L, kao i uzorci voda reke Toplice uzeti sa est taaka i to : Izvor ( Lukovska banja, ,,ik Kopaonik,, -Kurumlija, Kompanija ,,Hisar,,Prokuplje, Fabrika obojenih metala ,,FOM,, -Prokuplje, deponija ( naselje Dunek) Prokuplje i reka Toplica na izlazu iz grada Prokuplja. Kao kontrola koriena je destilovana voda. Naklijavanje semana vreno je na filter papiru u petri kutijama, pri emu je svakoj petri kutiji dodato po 20ml odgovarajueg uzorka vode na 100 semena. Klijanje semena odvijalo se na temperaturi od 220C u vremenu od 96 sati. Nakon toga izvreno je brojanje proklijalih semena i izraunat procenat u odnosu na kontrolu. Po 20 proklijalih semena preneto je u zemljinu podlogu i praeno nicanje i rastenje biljaka uz povremeno zalivanje sa navedenim uzorcima vode. Ogled je trajao 120 dana nakon ega je izvreno merenje duine korena, stabla i listova i izmerena je ukupna biomasa biljaka. Izraunat je procenat rasta i biomase u odnosu na kontrolu. Rezulatati su tabelarno prikazani. REZULTATI RADA Reka Toplica predstavlja najveu reku u Toplikom kraju. Nastaje od dve reke erekarue i Lukovske reke. Razvojem poljoprivrede ovog kraja ova reka postaje direktno mesto zagaenja iako se ni do danas ne moe tano odrediti stepen njenog zagaenja. Ranije pomenute fabrike isputaju svoje efluente u reku Toplicu, koje ine : teki metali, H2SO4, NH4, HCl, fenoli, smole i dr. Pored ovih zagaivai zagaenje reke Toplice nastaje i od divljih deponija koje se nalaze na samoj obali reke kao i od izduvnih gasova automobila i saobraaja. Zbog toga se s pravom moe rei da ova reke nije vie ista. Uzorci voda koji su korieni za naklijavanje semena i rastenje biljaka imali su pH baznog i slabo baznog karaktera (7,31 -8,80). Rezultati dobijeni u toku istraivanja pokazuju razlike u procentu klijavosti semena paprike u zavisnosti od mesta uzorkovanja vode. Procenat proklijalih semena kod svih uzorkovanih voda uglavnom je manji u odnosu na kontrolu. Najvei procenat klijavosti izmeren je kod semena koja su testirana vodom sa lokacije gde se ulivaju ispusne vode fabrike ,,Hisar,, i iznosi 96,77% u odnosu na kontrolu. Meavina organskog zagaenja ovih voda stimulativno deluje na klijavost semena paprike. Sa druge strane najmanja klijavost zabeleena je kod semena tretiranih vodom sa lokacije na izlazu iz grada i iznosi 56,45% u odnosu na kontrolu. Iako su koncentracije zagaujuih materija manje nego na prethodnim lokacijama onda imamo sluaj sumacije zagaivaa. Naime, ovde nastaje sinergistino delovanje zagaivaa pri emu se pojaavaju tetni efekti delovanja. Takoe, zapaa se da je procenat klijavosti semena u prisustvu izvorske vode manji u odnosu na druge take uzorkovane vode i iznosi 66,13% u odnosu na kontrolu.
291
Pretpostavlja se da je dolo do meanja podzemnih mineralnih voda Lukovske banje ( koje su bogate sumporom) sa izvorskom vodom Lukovske reke, pa je sumpor inhibitorno delovao na klijanje semena. Seme poseduje sposobnost da apsorbuje razliite zagaivanje koji inhibitorno deluju na proces klijanja (Kastori 1984). Rezulatati jo pokazuju da na klijanje semena paprike utie i pH vrednost uzorkovanih voda. Naime to je pH vode via to je procenat klijavosti manji i obrnuto. Pretpostavljamo da vie vrednosti pH vode koje nastaju pored prisustva zagaivanja izazivaju inhibiciju enzima odgovornih za proces klijanja semena. Pored klijanja semena vreno je ispitivanje rastenja biljaka paprika na zemljinoj podlozi pod uticajem istih uzoraka vode. Dobijeni rezultati pokazuju da postoje razlike u rastu biljnih organa i koliini svee biljne mase u zavisnosti od mesta uzorkovane vode, tj. od vrste i koncentracije zagaivaa. Tako najvei porast biljnih organa korena, stabla i listova, kao i najvea svea biomasa naena je kod biljaka koje su rasle u zemljitu zalivane vodom sa lokacije ,,Hisar,, . Ove vrednosti za koren iznose 125,61%, za stablo 118,43% i za listove 107,68% u odnosu na kontrolu. Takoe, kod ovih biljaka izmerena je i najvea koliina svee biljne mase i ona iznosi 118,93% u odnosu na kontrolu. Naime, u otpadnim vodama ,,Hisar,,-a nalaze se velike koliine organskih materija. Pored toga na mestu ulivanja otpadnih voda ulivaju se i kanalizacione i fekalne vode iz same fabrike i okolnih domainstva. Prema tome, ovaj uzorak vode je izvor azota koji ima primarnu ulogu u rastenju i razviu biljaka. Zbog toga ove vode stimulativno deluju na rast biljnih organa i uveanje biomase biljaka paprike. Sa druge strane, najmanji porast biljnih organa kao i najmanju koliinu biomase izmerili smo kod biljaka koje su zalivane vodama sa samog izvora reke. Izmerne vrednosti iznose za koren 42,25%, stablo 51,27% i za listove 60,84% u odnosu na kontrolu. Koliina svee mase kod ovog uzorka iznosila je 18,86% u odnosu na kontrolu. Inhibiciju rastenja biljnih organa verovatno vri zagaenje prirodnog porekla koje dolazi podzemnim vodama sa izvora mineralnih voda Lukovske banje. Mineralne vode Lukovske banje izuzetno su bogate: SO4, NO3, NO2, K, Mg, Si, Ca, u manjim koncentracijama ima i olova ( Stevanovi V. 2005). Sumpor inhibitorno deluje na klijanje semena i rastenje biljaka kukuruza i penice ( R. Trajkovi 1991). Inhibiciju rasta biljnih organa i smanjenje svee biomase kod biljaka paprike izazivaju i uzorci voda sa lokacije ,,ik,, Kopaonika koji je ujedno najvei zagaiva reke Toplice i to organskim materijama, pre svega fenolima koji su jako toksini vre denaturaciju enzima odgovornih za rastenje biljaka. Smanjenje ili poveanje rasta biljnih organa kao i biomase zavisi od vrste i koncentracije zagaujuih materija kao i od pH vrednosti vode. Koktel organskih zagaivaa stimulie enzimski sistem biljaka odgovoran za procese klijanja i rastenja ratarskih i povrtarskih kultura ( Trajkovi R. Et al 2004; 2005) Na osnovu naih rezultata kao nekih literaturnih podataka pretpostavljamo da vode reke Toplice inhibiraju ili stimuliu enzime i fitohormone koji su odogovorni za procese klijanja semena i rastenje biljaka.
292
ZAKLJUAK Rezultati istraivanja pokazuju da je klijanje semena i rastenje biljaka paprike pod uticajem otpadnih voda reke Toplice neravnomerno i da zavisi od vrste zagaenja, koncentracije zagaenja i pH vrednosti vode. Procenat klijavosti semena kod svih uzorkovanih voda uglavnom je manji u odnosu na kontrolu. Najvei procenat klijavosti semana paprike izmeren je kod semena koja su naklijavanja otpadnim vodama fabrike ,,Hisar,, i iznosi 96,77% u odnosu na kontrolu verovatno zbog koktela organskih zagaivaa. Najmanja klijavost zabeleena je kod semena koja su naklijavana vodama reke Toplice iz grada i iznosi 56,45% u odnosu na kontrolu to se objanjava kumulativnim delovanjem zagaivaa na procese klijanja . Otpadne vode reke Toplice izazivaju i neravnomeran rast biljnih organa i formiranje svee biomase paprike. Najvei porast biljnih organa kao i svee mase u odnosu na kontrolu izmeren je kod biljaka koje su zalivane vodama kod lokacije ,,Hisar,, to se objanjava prisustvom organskim materija u ovim vodama koje stimulativno deluju na rastenje biljaka. Najmanji porast biljnih organa i svee biljne mase u odnosu na kontrolu zabeleen je kod biljaka koje su zalivane izvorskom vodom to se tumai prisustvom termalnih voda Lukovske banje. Na osnovu klijavosti semena paprike biljnih organa smatram da je voda reke Toplice u manjoj meri zagaena i da se ne moe koristiti za pie niti pak celim tokom za zalivanje povra. LITERATURA
1. Barcelo J. Varmer M.D. (1988); Structural and ultra structural disordes in cadmium treated bush bean plants Phaswolus vulgarish. ,,New Phytol,, 108, N0-1, 37-49. 2. Verhoturova G.S. Zajceva. T.A, Postovalova V.M (1990); 3. Ispljovanije fotosintetikih i metabolikih pokazateljej dlja ocenki sastojnija pri ustanovljenim vozdejstvija faktorov okruajuej sredi. Prirodo-kompleks Tom, oblTomsk S-185-189. 4. Kastori R. (1974), Dinamika klijanja semena nekih hibrida iz rastvora razliite osmotske vrednosti. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 46,62-73. Novi Sad. 5. Kastori R. (1984),Fiziologije semena, Matica srpska, Novi Sad. 6. Stevanovi V. (2005), Termomineralni izvori Toplikog okruga-Sadanje stanje i mogunost korienja, magistarski rad. Beograd. 7. Trajkovi R. ( 1991); Bioindikacije delovanja zagaivaa vazduha na biljke. Magistarska teza,Skoplje. 8. Trajkovi R. (1995); Uticaj zagaivanja vazduha na neke biohemijske i fizioloke parametre kod biljaka u industrijskim zonama Kosovske Mitrovice i Obilia. Doktorska disertacija. Pritina. 9. Trajkovi R. Bogdanovi G, Ili Z (2005); Tomato and paper plants growing in the Water of South Morava River within the Vranje Region; Acta agrimculture Serbia, vol IX, 18, 35-42. 10. Trajkovi R. Biberi M. Krsmanovi M (2004); 11. Uticaj voda reke Toplice na klijanje semena i ratarskih kultura.
293
MOGUNOSTI ALTERNATIVNE ZATITE BILJA PRIMENOM BILJNIH EKSTRAKATA U ZATIENIM PROSTORIMA THE POSSIBILITIES OF PLANT PROTECTION USING PLANT EXTRACTS IN PROTECTED SPACES
Aleksandra Stanojkovi, Radmila Pivi, Duica Deli, Ljiljana Kosti-Kravljanac Institut za zemljite, Beograd, Teodora Drajzera 7, Beograd e-mail: soilscis@eunet.yu
IZVOD: Polazei od injenice da biljke, kao jedan vid sopstvene zatite, mogu da sintetizuju biotiki aktivne metabolite, koji spreavaju razmnoavanje patogena, u radu su razmatrane mogunosti primene ekstrakata i gotovih preparata na bazi bilja u zatiti biljaka od bolesti i tetoina u zatienim prostorima. Da bi se to postiglo, potrebno je, izmeu ostalog, prilagoditi tehnologiju dobijanja aktivnih biljnih preparata uslovima poljoprivredne proizvodnje i osmisliti i razviti adekvatan marketing kako bi proizvedeni biopesticidi nali svoju primenu kod potroaa. Kljune rei: Biljni ekstrakti, zatita bilja, zatieni prostori ABSTRACT: Knowing the fact that plants, as a way of self-protect, can produce the biologicaly active metabolites, which prevent the multiplying of the pathogens, the possibilities of using plant extracts and preparations in plant protection from diseases and pests in protected spaces are studied in this paper. In order to realize the above mentioned, it is necessary, among all, to adjust the technology of obtaining the active plant preparations with the conditions of agricultural production and to think out and develop the adequate advertising, so the produced biopesticides could find their application with consumers. Key words: Plant extracts, plant protection, protected spaces
UVOD Globalna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda predstavlja najveu svetsku industriju sa prihodom od oko 5 triliona US dolara godinje. Meutim, prema priblinim procenama, gubici u biljnoj industriji, koji nastaju kao posledica napada pruzrokovaa bolesti (gljiva, bakterija ili virusa), tetnih insekata, glodara i korova, iznose i do 30%, to predstavlja ogromne tete za privredu. Biljne bolesti i tetoine su, stoga, ekonomski veoma znaajne. Budui da se skoro 40% svih biljnih destrukcija moe direktno pripisati bolestima i tetoinama, razumljivo je da je zatita bilja od velikog znaaja u poljoprivredi (Misra, 2005.). Znaaj biljne zatite je utoliko vei jer se biljna proizvodnja intenzivira, a bioloke nauke usavravaju. Zato se postupci u zatiti bilja sprovode uz pomo mnogih naunih grana, savremenim tehnikim i hemijskim sredstvima, a takoe i oplemenjivanjem i uzgajanjem vrsta koje su otporne na zaraze. Ipak, iako zatita bilja podrazumeva sloen sistem agrotehnikih, biolokih i hemijskih mera, proizvodnja, potronja i upotreba hemijskih sredstava (pesticida) radi zatite kultura i industrijskog bilja od bolesti i tetoina zauzima prvo mesto u borbi protiv biljnih neprijatelja.
294
Kada se posmatraju posledice primene pesticida, onda se, kao neizbeno, postavlja pitanje njihovih ostataka u povru, vou, ratarskim kulturama, namirnicama ivotinjskog porekla, ali i zemljitu, vodi, povrinskim vodama i vazduhu (Vitorovi et al, 1999.). Ove posledice su naroito izraene u zatienim prostorima gde efekat ''staklene bate'', izolovanog prostora i, ponekad, nedovoljne i neadekvatne ventilacije, uslovljava due zadravanje pesticida u vazduhu, njegovo zagaenje i visoku toksinost za ljude. U svrhu iznalaenja naina da se izbegnu toksinost biljnih i ivotinjskih namirnica, kao i negativni efekti na ivotnu sredinu mnogih hemijskih sredstava, u poslednjih nekoliko godina sve se vea panja posveuje primeni (jo uvek malobrojnih) biljnih preparata u kontroli biljnih patogena (Tuzun et al, 2002.). BILJNA PROIZVODNJA U ZATIENIM PROSTORIMA Primeri gajenja pojedinih vrsta biljaka u zatienim prostorima, a posebno smene vie vrsta u toku godine, omoguavaju svakom proizvoau sopstveni izbor proizvodnje, pri emu se mora voditi rauna o mogunostima objekta i potrebama trita. Danas je zatieni prostor plodna bata u kojoj se proizvodi povre, cvee i aromatine vrste u vreme kada se, zbog klimatskih uslova, ne mogu gajiti na otvorenom polju. Proizvodnja u zatienim prostorima pod plastikom (plastenicima) je uvek intenzivnija od drugih oblika proizvodnje, jer se, uz neophodno opte i specifino znanje, ostvaruju vei prinosi. Ovakav vid zatienog prostora treba da obezbedi optimalne uslove za gajenje biljaka u jesenje-zimskom-prolenom periodu, koji omoguuju planiranu berbu u vreme manje ponude na tritu, to osigurava veu cenu (Lazi et al, 2001.). U toku vegetacije, biljne vrste, koje se gaje u zatienim prostorima, izloene su stalnom napadu tetoina, bolesti i korova. Suoen sa tetama, koje oni nanose biljnoj proizvodnji, ovek je prinuen da se protiv njih neprekidno bori. U dananje vreme, najefikasniji vid borbe protiv biljnih patogena najee se ogleda u primeni hemijskih sredstava pesticida. Meutim, pri upotrebi pesticida treba voditi rauna, jer su mnogi od njih veoma jaki otrovi, kako za ljude, tako i za domae ivotinje. Posebna opasnost za masovna trovanja nastaje usled korienja biljnih proizvoda odmah nakon primene pesticida (Maksimovi, Simovi, 1992.). Zbog posledica, koje pesticidi mogu uzrokovati po ljude, domae ivotinje i ivotnu sredinu, potrebno je razviti i pospeiti alternativne i za ivotnu sredinu prihvatljive tehnologije u zatiti gajenih biljaka od bolesti i tetoina, kako u zatienim prostorima, tako i na otvorenom polju. Polazei od injenice da biljke, kao jedan vid sopstvene zatite, mogu da stvaraju biotiki aktivne metabolite, koji spreavaju razmnoavanje patogena, poslednjih nekoliko godina vlada sve vee interesovanje za primenu preparata na bazi bilja u zatiti gajenih kultura. Naalost, ovakvih preparata je malo, pa smo miljenja da bi trebalo stimulisati intenzivniju proizvodnju i introdukciju biotiki aktivnih biljnih preparata (biopesticida) u celokupni sistem zatite bilja.
295
BIOTIKI AKTIVNI BILJNI METABOLITI Opte je poznato da je biljni svet obdaren mogunou da u tkivima stvara hemijske sastojke koji mogu da spree razmnoavanje kodljivih i nekodljivih mikroba i insekata. Laboratorijski je ispitano nekoliko hiljada vrsta vieg bilja i dokazano da je broj analiziranih biljaka, koje nisu imale bar izvesne minimalne antibiotike osobine, veoma mali. Utvreno je da ove osobine imaju ne samo isparljive materije (npr. etarska ulja), ve i mnoge neisparljive materije, naroito tanini i druga polifenolska jedinjenja, da se ta jedinjenja (fitoncidi) nalaze u raznim delovima biljke i da njihova mikrobicidna i insekticidna svojstva zavise od mnogih internih i eksternih inilaca (Tucakov, 1997.). Prouavanja delovanja biljnih metabolita u humanoj, veterinarskoj i biljnoj medicini dala su pozitivne rezultate i tako inicirala i stimulisala dalja ispitivanja ovog tipa u poljoprivredi i stoarstvu. Tako je, na primer, utvreno da fitoncidi belog luka i nane spreavaju pojavu plamenjae krompira i bakterioze patlidana. Istovremeno, ovi fitoncidi, kao i fitoncidi kukuruza, krastavca i divlje slaice, mogu unitavati prouzrokovae bolesti kod ivotinja i oveka (oki et al, 1998.). Etarska ulja, kao isparljivi fitoncidi, poseduju jaa ili slabija mikrobicidna i insekticidna svojstva, zavisno od ekolokih uslova i varijeteta biljke. Etarsko ulje helenin, izolovano iz korena omana (Inula helenium), se koristi kao antihelmintik, bakteriostatik i antimikotik (Sari, 1989.). Meavina etarskih ulja biljaka iz familija Lamiaceae i Umbelliferae je formulisana u komercijalni preparat BioFume, koji poseduje vrlo irok spektar dejstva na gljivine, bakterijske i nematodne fitopatogene. Ovaj preparat se koristi kao zemljini fumigant, ijom je primenom, takoe, utvreno da u zemljitu dolazi do poveanja broja korisnih biljnih organizama, ukljuujui aktinomicete. Komponente, koje ine preparat BioFume, ne ugroavaju zdravlje ljudi, ivotinja i kvalitet ivotne sredine (Tuzun et al, 2002.). Primenom ovog preparata u zatienim prostorima izbegla bi se upotreba zemljinih pesticida, pa samim tim i zagaenja vazduha i trovanja ljudi. Od neisparljivih fitoncida, u poljoprivrednoj proizvodnji se najee koriste alkaloidi. Nikotin i anabazin se koriste za unitavanje raznih parazita na kulturnom bilju, a kolhicin za poveanje etvenih prinosa stvaranjem poliploida (Tucakov, 1997.). Od ostalih biotiki aktivnih biljnih metabolita, iju aktivnost treba iskoristiti i u poljoprivredi, mogu se pomenuti flavonoidi, glikozidi, saponini i tanini. EKSTRAKCIJA BILJNOG MATERIJALA Pri preradi bilja ekstrakcijom dobijaju se etarska ulja koja sadre kako lako isparljive i, po pravilu, liposolubilne komponente, tako i hidrofilne komponente. Na taj nain se postie potpuniji uinak aktivnih komponenti odreene biljne vrste. Izbor odgovarajueg rastvaraa je izuzetno bitan zbog ostvarenja visokog stepena selektivnosti ekstrakcije i dobijanja preparata sa standardnim i visokim uinkom (Kigeci, 2002.). Poslednjih godina se postupak ekstrakcije najvie primenjuje za dobijanje palete proizvoda sa irokom primenom u farmaceutskoj, kozmetikoj i prehrambenoj proizvodnji. Primeri dobijanja biljnih preparata ekstrakcijom, za potrebe zatite bilja, su retki. Tako je iz smilja (Helichrysum arenarium) dobijen smolast mirisni ekstrakt
296
''arenarin'', koji ima osobinu da zustavlja razvoj mnogih mikroorganizama na biljkama, stimulira nicanje paradajza i titi biljke od napada bakterioza, zbog ega se i koristi u poljoprivredi, naroito u hortikulturi i povrtarstvu (Tucakov, 1997.). Isto tako, ekstrakti biljaka Artemisia absinthium i Tanacetum vulgare se koriste u suzbijanju pauka (Tetranychus urticae) jer poseduju akaricidna svojstva (Chiasson et al, 2001.). Biljni preparati na bazi ovih ekstrakata bi bili veoma podesni za bioloku kontrolu biljnih patogena i tetnih insekata u zatienim prostorima. ZAKLJUAK Iako se o fitoncidima jo uvek malo zna, a naroito o njihovoj hemijskoj konstituciji, ipak je utvreno da izmeu klasinih antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini i fitoncida nema velike razlike, jer je mehanizam njihove bioloke aktivnosti veoma srodan (Tucakov, 1997.). Polazei od pretpostavke da fitoncidi i pesticidi mogu imati srodan mehanizam bioloke aktivnosti, biljni preparati bi se veoma uspeno mogli koristiti u kontroli kodljivih mikroba i insekata, koji napadaju gajene kulture. U poljoprivrednoj proizvodnji se danas proizvode bioloki preparati za kontrolu tetnih insekata (bioinsekticidi), ija se aktivnost bazira na korienju entomopatogenih sojeva bakterija iz zemljita (Boi et al, 1999.) i predatora (Vukovi, 1999.). Isto tako, uporedo sa proizvodnjom mineralnih, aktivno se proizvode i mikrobioloka ubriva, to se uspeno obavlja na Institutu za zemljite u Beogradu. Ovi primeri biljne biozatite bi trebali da budu uzor za aktivniju proizvodnju biopesticida i njihovu upotrebu u biljnoj proizvodnji, ne samo u zatienim prostorima, ve i na otvorenom polju, ukoliko se prirodni resursi, ivotna sredina i zdravlje ljudi ele zatititi i sauvati. Da bi se to postiglo, potrebno je maksimalno iskoristiti postojee biljne resurse, stvoriti program oplemenjivanja i stvaranja sorti aromatinog i drugog bilja sa veim sadrajem aktivnih materija, prilagoditi tehnologiju dobijanja aktivnih biljnih preparata uslovima poljoprivredne proizvodnje, i kao, u dananje vreme, najvanije, osmisliti i razviti adekvatan marketing kako bi proizvedeni biopesticidi nali svoju primenu kod potroaa. LITERATURA
1. 2. 3. Misra S. (2005.): Engineering broad-spectrum disease resistance, http://www.isb.vt.edu/articles/oct0502.htm. Vitorovi S. et al (1999.): Stanje kontrole ostataka pesticida u Jugoslaviji, etvrto jugoslovensko savetovanje o zatiti bilja, Zlatibor, 6-10 decembar 1999., pp 49. Tuzun S. et al (2002.): Use of plant extracts-based biopesticides as a safe alternative to MeBr., http://mbao.org/2002proc/057TuzunS%20Summary%20for%20MeBr%20meetings%20 Tuzun%20et%20al%202002.pdf. Lazi B. et al (2001.): Povre iz plastenika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ed. Tampograf, Novi Sad. Maksimovi P., Simovi N. (1992.): Praktino povrtarstvo, ed. Litopapir, aak. Tucakov J. (1997.): Leenje biljem, ed. Izdavaka kua Rad, Beograd.
4. 5. 6.
297
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 7. oki D. et al (1998.): Fiziologija biljaka, Agronomski fakultet u aku, Unuverzitet u Kragujevcu. 8. Sari M. (1989.): Lekovite biljke Srbije, ed. Srpska Akademija nauka, Beograd. 9. Kigeci J. (2002.): Lekovito bilje, ed. Partenon, Beograd. 10. Chiasson H. et al (2001.): Acaricidal properties of Artemisia absinthium and Tanacetum vulgare (Asteraceae) essential oils obtained by three methods of extraction, J. Econ. Entomol. 94, 1, 167-171. 11. Boi J. (1999.): Aspekti zatite ivotne sredine u proizvodnji i primeni bioinsekticida protiv dudovca (Hyphantria cunea), etvrto jugoslovensko savetovanje o zatiti bilja, Zlatibor, 6-10 decembar 1999., pp 104. 12. Vukovi M. (1999.): Stepen vezanosti i efikasnost Aphidoletes aphidimyza Rond. (Diptera, Cecidomyiidae) u redukciji brojnosti plena, etvrto jugoslovensko savetovanje o zatiti bilja, Zlatibor, 6-10 decembar 1999., pp 102.
298
AKUMULACIJA AZOTA U BILJKAMA PENICE U USLOVIMA NEUTRALNE I KISELE REAKCIJE ZEMLJITA NITROGEN ACCUMULATION IN PLANTS OF WHEAT IN CONDITIONS OF NEUTRAL AND ACID SOIL REACTION
1
Mr Olivera Nikoli, 1dr Sneana ivanovi Kati, 1dr Jelena Milivojevi2 dr Miodrag Jeli 1 IIP SRBIJA, Centar za strna ita, Kragujevac 2 Poljoprivredni fakultet, Leak
IZVOD: U radu su prikazane vrednosti akumulacije azota u biljkama u cvetanju 10 sorti penice, gajenih na zemljitu kisele ineutralne pH reakcije Cilj je bio da se utvrde razlike u vrednosti ovog parametra, nastale usled poviene kiselosti zemljita, ali i sortne razlike, bez obzira na pH vrednost zemljita. Na osnovu vrednosti akumulacije azota u biljkama u fazi cvetanja ocenjivala bi se efikasnost sorti u usvajanju azota iz zemljita. Zapaeno je da poveanje zemljine kiselosti uglavnom oteava usvajanje ovog hraniva iz zemljita, mada je bilo sorti koje su pokazale znaajnu tolerantnost na nepovoljne zemljine uslove. Kljune rei: akumulacija, azot, pH vrednost, penica, zemljite. ABSTRACT: The values of nitrogen accumulation in flowering plants of ten wheat cultivars, grown up on normal and acid soil, are showed out in this paper. The aim was to determine differences of this parameter caused by increased soil acidity and differences between cultivars, not considering pH value of soil, too. Efficiency of nitrogen uptaking out from the soil could be measured according to the amounts of the accumulated nitrogen in the plant in the flowering stage. It was observed that soil acidity make uptaking of this nutrient more difficult, although there were cultivars which expressed significant tolerances to the unsuitable soil conditions. Key words: accumulation. nitrogen, pH value, soil, wheat. UVOD ubrenje je neophodna agrotehnika mera u sistemu gajenja penice, kako sa aspekta visine prinosa tako I kvaliteta zrna (). Od upotrebljenih ubriva se, meutim u usevu penice iskoristi samo 40 50% N, 10 25% P I 30 40% K, to se prema utvrenim skalama smatra slabim usvajanjem (Jagodin et al., 1989). Neiskorieni deo ubriva ostaje u zemljitu kao potencijalni izvor zagaenja ivotne sredine (Stevanovi i Jakovljevi, 2002). Usled upotrebe veih koliina ubriva moe se javiti i povean sadraj nekih elemenata i materija u biljci (nitrati, nitriti), nepoeljnih sa stanovita zdravstveno bezbedne hrane. S obzirom na znaajnu ulogu azota u metabolizmu biljaka penice (Kosti I oki, 1981), ali i na sve izraeniju potrebu zatite i ouvanja ivotne sredine i racionalizacije poljoprivredne proizvodnje javlja se problem kako sa to
299
manjim koliinama ubriva obezbediti usevu penice dovoljno azota za odravanja aktivnosti vegetativnih organa u formiranju prinosa i kvaliteta zrna. Selekcioni aspekt u sagledavanju ovog problema podrazumeva odabir sorti penice koje se odlikuju sposobnou poveanog usvajanja N iz zemljita (zemljine rezerve + primenjena ubriva)I njegovog efikasnog iskoriavanja u biljci za stvaranje asimilata za nalivanje zrna (Austin, 1977). Gajenjem takvih sorti postojei prinosi zrna bi se postizali upotrebom manjih koliina ubriva ili bi se pak upotrebom sadanjih koliina ubriva mogli postii vii prinosi. Identifikovanje takvih sorti bi bilo znaajno i za oplemenjivanje penice na povean prinos I poboljan kvalitet zrna (Vose, 1963; Klimaevski, 1974; Clark, 1989; Van Ginkee et al, 2001) Efikasnost usvajanja N iz zemljita od strane biljaka penice moe se ocenjivati neposredno i posredno. Neposredno ocenjivanje, na osnovu aktivnosti korenovog sistema, je teko sprovesti, te se zato ono najlake moe obaviti na osnovu odreenih posrednih pokazatelja. Jedan od njih jeste akumulacija azota u biljkama penice. Dosadanja istraivanja su pokazala da izmeu visine prinosa zrna i vrednosti akumulacije azota u biljkama penice postoji znaajna pozitivna korelacija. Poveana akumulacija azota u biljkama produava aktivnost vegetativnih organa u stvaranju asimilata za zrno, to predstavlja pogodniju osnovu i za poveanje prinosa zrna i za poveanje sadraja proteina u zrnu odnosno njegovog kvaliteta. Azot se u biljci penice najveim delom (skoro 2/3, pa i vie od ukupne kopliine) akumulira u periodu do cvetanja (Kosti i oki, 1991). Stoga se akumulacija azota u biljkama penice u cvetanju moe koristiti za brzo i pouzdano utvrivanje razlika u efikasnosti usvajanja azota izmeu razliitih sorti penice. Ispoljavanje sposobnosti neke sorte penice da efikasno usvaja azot iz zemljinih rezervi i primenjenih ubriva zavisi, izmeu ostalog, i od osobina zemljita. Tako je u uslovima poviene kiselosti zemljita oteano usvajanje svih hraniva, pa tako i azota. Takva zemljita su veoma siromana u lako pristupanim biogenim elementima, dok je sadraj mobilnog Al i drugih toksinih elemenata povean (Kamprath and Foy, 1985). Problem kiselih zemljita postaje sve aktuelniji u savremenoj biljnoj proizvodnji. Prema nekim procenama kisela zamljita zauzimaju preko 50% od ukupnih obradivih zemljita u Srbiji, s tim to process zakieljavanja I dalje tee (Stevanovi I sar, 1993). Cilj ovog istraivanja je bio da se utvrde sortne razlike u usvajanju azota iz zemljita neutralne i kisele pH vrednosti, a na osnovu vrednosti akumulacije ovog elementa u biljkama penice u fazi cvetanja. Identifikovanje sorti efikasnih u usvajanju azota iz zemljita, posebno u uslovima poviene kiselosti, predstavljalo bi osnovu za oplemenjivanje jo superiornijih genotipova po ovom svojstvu. Takoe bi se gajenjem takvih sorti ostvarile znaajne utede u ubrenju, ime bi se odgovorilo zahtevima kako za racionalizaciju proizvodnje penice tako i za ouvanje ivptne sredine. MATERIJAL I METOD Istraivanje je izvedeno u staklari Centra za strna ita u Kragujevcu . Ispitivano je 10 sorti penice: Studenica, Takovanka, Toplica, KG 100, Matica, Vizija, Pobeda, Rana 5, Evropa i Renesansa. Uporedo su izvoena dva ogleda, u po tri ponavljanja: jedan na zemljitu neutralne (pH u KCl 6,74), a drugi na zemljitu kisele pH reakcije (pH u KCl 4,85). Setva je obavljena u sudovima , sa po 10 zrna po sudu, a uzorci biljaka
300
uzeti u fazi cvetanja i to po jedna biljka iz svakog ponavljanja. Nakon prosuivanja do vazduno suve mase, merena je masa nadzemnog dela svake biljke, a potom je odreena koncentracija azota u njima po Kjeldahl u (Krajovan isar,1972 ). Akumulacija azota u biljkama u fazi cvetanja izraunata je po formuli AN (mgN biljka -1) = %N x SM (g) i predstavlja proizvod koncentracije azota i suve mase nadzemnog dela biljaka penice u fazi cvetanja (oki et al, 1998). REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM Rezulati istraivanja dati su u Tabeli 1. Prosena vrednost akumulacije azota u biljkama penice u cvetanju iznosila je 46,29 mgN biljka -1 na zemljitu neutralne, a na zemljitu kisele reakcije 34,14 mgN biljka -1. Uporeivanjem vrednosti ovog parametra za svaku sortu pojedinano na zemljitu neutralne i na zemljitu kisele reakcije uoava se da je uglavnom ona manja na kiselom zemljitu. Izrazito smanjenje akumulacije azota , za polovinu ili skoro polovinu, uoava se kod sorti Takovanke i Vizije. Tabela 1: Akumulacija azota u biljkama penice u fazi cvetanja (mgN biljka -1) akumulacija azota u biljkama na zemljitu sorta prosek neutralne kisele pH reakcije Studenica 55.9 40.0 47.95 Takovanka 62.7 32.1 47.4 Toplica 54.3 34.7 44.5 KG 100 55.8 42.5 49.15 Matica 40.1 35.2 37.65 Vizija 52.4 26.2 39.3 Pobeda 42.6 27.2 34.9 Rana 5 42.7 38.7 40.7 Evropa 24.5 27.2 25.85 Renesansa 31.9 37.6 34.75 prosek 46.29 34.14 40.21 Reim ishrane biljaka penice se pogorava sa smanjenjem pH vrednosti zemljita, smanjuje se iskoriavanje azota, to sve utie na rast i razvoj biljaka (Alam and Adams, 1980; Glazunova, 1990; Muha, 1994). Izrazito smanjenje akumulacije azota u biljkama uglavnom je nastalo kao posledica smanjene mase suve materije nadzemnog dela biljaka gajenih na kiselom zemljitu. Skoro istu koliinu azota u svojim biljkama, na oba tipa zemljita, akumulirale su sorte Matica i Rana 5. Sorte Renesansa i Evropa su ak imale veu koliinu akumuliranog azota u biljkama sa kiselog zemljita. Mnoga ranija istraivanja su i pokazala da se penica kao vrsta moe uspeno prilagoditi nepovoljnim zemljinim uslovima (Foy et al, 1987; Jeli i sar, 1995; Dolling et al, 2000). Vrednost akumulacije
301
azota u biljkama sorte Evropa bila je, meutim, najmanja u ogledu na neutralnom, a skoro najmanja u poreenju sa ostalim sortama, u ogledu na kiselom zemljitu. Najefikasnija u usvajanju azota iz zemljita, posmatrajui samo ogled na zemljitu neutralne reakcije, bila je sorta Takovanka. Od ostalih sorti izdvajale su se i: KG 100, Toplica i Studenica. Sorte KG 100 i Studenica imale su najveu vrednost ovog parametra u ogledu na kiselom zemljitu. U istraivanju je bilo sorti koje su na povienu kiselost zemljita reagovale izrazitim smanjenjem vrednosti akumulacije azota u biljkama, ali su i tada te vrednosti bile meu boljima. S druge strane bilo je sorti koje su tek u uslovima loe pristupanosti ovog biogenog elementa bile podstaknute da aktiviraju svoje mehanizme i poveaju koliine usvojenog odnosno akumuliranog azota u svojim biljkama (oki i Kosti, 1992). ZAKLJUAK Niska pH vrednost zemljita uglavnom oteava usvajanje azota iz zemljita od strane biljaka penice i negativno utie na vrednost akumulacije ovog elementa u biljkama u cvetanju. Sorte Rana 5 i Matica su ispoljile zadovoljavajuu tolerantnost na povienu kiselost zemljita, sa aspekta vrednosti akumulacije azota u biljkama. Veu efikasnost usvajanja azota iz zemljita kisele u odnosu na zemljite neutralne reakcije, pokazale su sorte Evropa i Renesansa. Sorte efikasne u usvajanju azota iz zemljita neutralne reakcije (Takovanka, Studenica, Toplica i KG 100) uglavnom su bile najefikasnije i u usvajanju ovog hraniva iz zemljita kisele reakcije (KG 100 i Studenica). Izdvojeni genotipovi su znaajni za savremenu proizvodnju penice u cilju prevazilaenja problema koji je ograniavaju (nepovoljni zemljini uslovi, energetska kriza i poskupljenje ubriva). Takoe su interesantni i za dalje oplemenjivanje ove ratarske vrste na povean potencijal rodnosti, poboljan kvalitet zrna i tolerantnost na nepovoljne zemljine uslove. Gajenjem navedenih sorti, efikasnih u usvajanju i iznoenju veih koliina hraniva iz zemljita i primenjenih ubriva, znaajno manje koliine neiskorienih hraniva se zadravaju u zemljitu kao izvori zagaenja zemljita i voda. Stoga one u potpunosti odgovaraju zahtevima za ouvanjem i zatitom ivotne sredine. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Alam, S.M., Adams, W.A. (1980): Effect of lime on the nutrient composition and yield of barley and oats grown on acid soil. Pakistan J. Sci. Res., 32 (3 4): 234 247. Austin, R.B., Ford, M.A., Edrich, J.A., Blackwell, R.D. (1977): The nitrogen economy at winter wheat. J. Agr. Sci., 88: 159 167. Clark, R.B. (1989): Physiology of cereal for mineral nutrient uptake. Use and Efficiency, Agricultural Research Division, Nebraska. 188. Dolling Perry, Hills Andrea, Miller Amanda (2000): Soil acidity and barley production. Agriculture Western Australia. Farmnote 79/2000. oki, D., Kosti, M. (1992): Akumulacija I iskoriavanje azota u biljci penice bez ubrenja. Savremena poljoprivreda, 3: 73 79.
302
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 6. oki, D., Stojanovi Jovanka, Pavlovi, M. (1998): Physiological bases fpr selective improvement of protein content in the grain of the wheat. Genetika, 30, 2: 99 123. 7. Foy, C.D., Smith, D.H., Briggle, L.N. (1987): Tolerances of oat cultivars to acid soil high in exchangeable aluminium. Journal of plant nutrition, 10, 9 16: 1163 1174. 8. Glazunova, N..M. (1990): Provedenije fosfatov v drenovo podolistjah povah pri izvestkovaniji. Agrohimija, 4: 31 38. 9. Jagodin, P.M., Smirnova, A.V. (1989): Agrohimija. Agropomizdat, Moskva. 639. 10. Jeli, M., Ognjanovi, R., Lomovi, S., Milivojevi Jelena (1995): Promene nekih pokazatelja plodnosti zemljita tipa Vertisol posle viegodinje primene Njival Ca. Zbornik radova Simpozijuma Popravka kiselih zemljita Srbije primenom krenog ubriva Njival Ca, Parain. 126 137. 11. Stevanovi, D., Antonovi, G., Brkovi, M. (1993). Kisela zemljita Srbije i njihova zatita primenom hemijskih melioracija. Zbornik sa Simpozijuma Korienje i odravanje melioracionih sistema, Beograd. 313 324. 12. Stevanovi, D., Jakovljevi, M. (2002): Uticaj zemljita i ubriva na kvalitet hrane i zdravlje ljudi i ivotinja. III Savetovanje Nauka, praksa i promet u agraru, Agroinovacije, Soko Banja. 217 226. 13. Kamprath, E.J., Foy, C.D. (1985): Lime Fertilizer Plant interaction in acid soils. Fertilizer Technology and Use, Soil Sci. Soc. of America, 677: 91 149. 14. Klimaevski, E.L. (1974): Problemi genetieskoj specifiki mineralnogo pitanija. Sort i udobrenije, Irkutsk. 11 53. 15. Kosti, M., oki, D. (1981): Znaaj makroelemenata za visinu i kvalitet prinosa penice. Fiziologija penice. Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje prirodno matematikih nauka, Beograd. 103 130. 16. Kosti, M., oki, D. (1991): Ispitivanje mogunosti poveanja efikasnosti iskoriavanja azota u ishrani penice. Savremena poljoprivreda, 4: 53 57. 17. Krajovan, V., Gaea, S., Ivkov Gruji, O. (1972): Prirunik za laboratorijske vebe iz tehnologije piva (II preraeno i dopunjeno izdanje). Tehnoloki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad. 1 43. 18. Muha, V.D. (1994): Kalciji i vosproizvodstvo povenogo plodorodija. Sovr. tehn. sredstv. i tehnol. vozdel, s h, kultur. mater. nau prakt. konf. Kursk, 3 4. 19. Van Ginkee, M., Ortiz Monasterio, R., Trethowan, R., Fernandez, E. (2001): Methodolgy for selecting segregating populations for improved N use efficiency in bread wheat. Wheat in a global environment. Kluwer Academic Publishers, Netherland. 611 620. 20. Vose, P.B. (1963): Varietal differences in plant nutrition. Herb. Abstrac., 33: 1 13.
303
E5 URBANA EKOLOGIJA URBAN ECOLOGY
IZVORI BUKE U IVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENTAL NOISE SOURCES

Goran Stojanovi Optinska uprava Bor
IZVOD: Danas buka u ivotnoj sredini predstavlja veoma izraen problem. Ogroman broj vozila se kree po gradovima i autoputevima. Teki kamioni sa dizel mainama i velikom bukom krstare drumovima irom zemlje. Avioni i vozovi daju svoj doprinos poveanju ukupne buke. U industriji maine generiu visoke nivoe buke, a veoma buni zabavni centri ne omoguuju oputanje ni u slobodnom vremenu. U poreenju sa drugim aspektima u ivotnoj sredini, za kontrolu komunalne buke veoma esto nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja ,,skrivenih,, efekata koje buka moe da izazove na oveka. Takoe se esto zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje dui vremenski period. ABSTRACT: Noise, today in environment, represents very significant problem. Huge numbers of vehicles are moving in cities and on highways. Heavy trucks running on diesel fuel and making big noise are cruising on roads throughout country. Planes and trains give their own contribution to increase of total noise. In industry machines are generating high level noise, and very noisy amusement centers want aloud relaxation on free time. In comparing to other aspects in environment, there is no enough understanding for controlling communal noise, first of all, because of not knowing hidden effects that noise can irritate on men. Also, cumulative effect that noise has is often forgotten, when exposure to noise lasts for longer period of time.
UVOD Buka u ivotnoj sredini ili kako se veoma esto naziva - komunalna buka, definie se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u okruenju oveka, iskljuujui buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima. Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma vaan problem sa kojim se ovek suoavao i teio da njom upravlja i da je kontrolie. Graani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni inilac koji kritino optereuje populaciju. Rezultati analize albi graana u Francuskoj i Japanu, jasno ukazuju da je buka aspekt koji znatno vie smeta i ugroava oveka u odnosu na druge aspekte ivotne sredine. Procenjuje se da u zemljama Evropske Unije, oko 80 miliona ljudi (20%) ive u zonama gde su nivoi buke znaajno neprihvatljivi, jer remete miran san graana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje oveka. Takoe, dodatnih 170 miliona ljudi (40%) ive u tzv. ,,sivim,, zonama, gde nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti. Kada je u pitanju saobraajna buka, procenjuje se da ak 50% ljudi ivi u oblastima u kojima nije obezbeen akustiki komfor za graane. Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreu se u granicama za: velike gradove: 65 - 75dB(A), srednje gradove: 63 - 73dB(A), male gradove: 62 - 71dB(A), seoska naselja: 45 - 62dB(A).
307
Pored saobraajnica sa veoma gustim saobraajem nivo buke se kree u opsegu 75 - 80dB(A). IZVORI KOMUNALNE BUKE Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreu u ovekovom okruenju ukljuuju: Izvore buke na otvorenom prostoru, Izvore buke u zatvorenom prostoru. Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se podeliti na sledee grupe: Saobraaj (drumski, elezniki, avionski), Graevinske maine koje se koriste pri izvoenju javnih radova, Industrija, Maine i ureaji za porodine potrebe (kosaica, motorna testera i sl.), Maine i vozila za komunalno odravanje, Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmni sistemi i sl. Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledee grupe: Kuni aparati i ureaji (usisiva, fen za kosu, ve maina i sl.), Ventilacioni sistemi i klima ureaji, pumpne stanice, trafostanice i sl., Ureaji za muziku reprodukciju, urke. Neki od predstavljenih izvora buka u zatvorenom prostoru, mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. U razliitim sredinama razliito se rangira stepen negativnog dejstva izvora komunalne buke na populaciju stanovnitva. Dok je prikazano stanje u jednom od veih nemakih gradova tipino za veinu gradova, prikazano stanje u jednom od veih amerikih gradova je atipino za veinu gradova... Buka saobraaja Iako nije uvek glavni uzrok albi graana, saobraaj, odnosno prevozna sredstva koje ljudi koriste, predstavljaju dominantni izvor buke u komunalnoj sredini, ukljuujui sve oblike saobraaja (drumski, elezniki i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava (motorcikli, automobili, autobusi, kamioni, vozovi, tramvaji, avioni i helikopteri). Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, karakteristina je i buka koja se stvara u unutranjosti vozila, kojoj su izloeni vozai i putnici. Buka drumskog saobraaja Buka drumskog saobraaja je najrasprostranjeniji izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Drumski saobraaj ukljuuje sledee izvore: motorcikle, automobile, autobuse i kamione. Buka koja nastaje u drumskom saobraaju pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od:
308
Brzine vozila, Strukture saobraajnog toka, Prirode povrine, Topografije terena, Meteorolokih uslova, Pozadinske buke.
Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraaja ukljuuje promene brzine i snage, npr. u zoni semafora, raskrsnica, uspona ili nizbrdica. Putnika i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generiu, ali i po spektralnim sadrajima generisane buke, dok autobusi i kamioni imaju sline karakteristike buke. Buka eleznikog saobraaja Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u eleznikom saobraaju su: Interakcija tokova vagona i lokomotive sa inama, Pogonski sistem, Dodatna oprema (ventilacija, sirene i sl.), Aerodinamika buka kod vozova koji se kreu velikim brzinama. Buka koju generie elezniki saobraaj zavisi od: Brzine voza, Tipa lokomotive, vagona, ina, Osnove na kojoj su ine postavljene, Krutosti tokova i ina. Buka vazduhoplova Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generiu znaajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Uzletanje aviona generie intenzivnu buku uz znaajno generisanje vibracija, dok sletanje aviona dovodi do generisanja znaajnog nivoa buke u irokom okruenju, pri letu na malim nadmorskim visinama. Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od: Broja vazduhoplova, Koridora sletanja i uzletanja, Odnosa uzletanja i sletanja, Atmosferskih uslova. Industrijska buka Maine i mainska oprema koja se koristi u industriji, spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generiu buku na radnom mestu, ali takoe mogu generisati znaajne nivoe buke i u okruenju fabrike hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage maine. Mainsku opremu predstavljaju maine koje se
309
koriste u industrijske svrhe, kao to su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlaenje i ventilaciona oprema. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti na: Mehanike: zupasti prenos, leajevi, kaini prenos, ventilatori i druge rotacione komponente, Aerodinamike: protok fluida - vazduha ili neke tenosti, Magnetne: magnetostrikcija i periodine sile izmeu statora i rotora. Buka graevinskih maina Korienje graevinskih maina za izgradnju komercijalnih ili stambenih objekata ili za razliite vrste iskopavanja u gradskim sredinama, moe izazvati znaajnu emisiju buke. Graevinske maine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke ije je korienje vremenski ogranieno. Ogranieno trajanje buke koji ovi izvori generiu, moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na ivotnu sredinu. Graevinske maine kao izvori buke mogu se podeliti na: Pokretne izvore: kamioni, dozeri, bageri, rovokopai, utovarivai i sl., Stacionarne izvore: kranovi, kompresori, malj nabija, pneumatski eki za razbijanje i seenje betona i slina elektrina oprema. Maine i vozila za komunalno odravanje Pruanje komunalnih usluga (iznoenje smea ili pranje ulica) moe izazvati znaajno ometanje normalnih aktivnosti oveka, pogotovo u nonom periodu kada remete odmor i san (npr. kamion za iznoenje smea ili za pranje ulica). Ovi izvori buke, takoe, spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. Rekreativne aktivnosti Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu, namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora, vonja kartinga, deijih motora i automobila, motornog amca, vozila za kretanje po snegu) moe znaajno doprineti poveanju nivoa buke u predhodno mirnim zonama. Znaajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska i muzika deavanja, kocerti na otvorenom, vatrometi i razliite festivalske aktivnosti. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanju navedenih aktivnosti, znaajnu buku generiu i ljudi koji prisustvuju odreenim dogaanjima. Lovake aktivnosti (pucnjevi, lave pasa) mogu dovesti do znaajnog uznemiravanja neposrednog okruenja ali mogu dovesti i do oteenja sluha samih lovaca zbog veoma visokih nivoa buke koji se generiu pri pucanju. Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih aktivnosti na otvorenom prostoru, crkveno zvono i druge religiozne aktivnosti mogu remetiti predhodno mirno okruenje. Diskoteke ili koncerti u zatvorenom prostorima generiu veoma visoke nivoe buke koji mogu dovesti do uznemiravanja graana ako prostor u kome se odvijaju nije akustiki
310
obraen. Pratei problem je ponaanje posetilaca pri dolasku i odlasku (korienje automobila, galama i sl.). Buka u stambenim objektima U stambenim objektima buka moe biti posledica rada razliitih sistema namenjenih za zajedniko korienje (pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi, i sl.) kao i glasnog razgovora, muzike i dugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosaice, usisivai, aparati za kunu upotrebu, urke). ZAKLJUAK Institucije koje su zaduene da se bave problemima koji nastaju u ivotnoj sredini, veoma esto smatraju da je reavanje problema buke ,,luksuz,, koji sebi mogu da dozvole samo razvijene zemlje. Meutim, izloenost veim nivoima buke karakteristinija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog odnosa prema aspektu buke. Planiranje korienja odreenog prostora ne vodei rauna o nivoima buke i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izraena, poveava izloenost populacije buci. LITERATURA
1. 2. 3. Bruel & Kjaer, Environmental Noise Booklet, B&K Sound & Vibration Measurements, 2001 Praevi M., Cvetkovi D., Buka u ivotnoj sredini, M Kops Centar, Ni, 2005 Stojanovi G., Seminarski rad: Buka u ivotnoj sredini, Fakultet zatite na radu, Ni, 1996
311
KONTROLA BUKE U IVOTNOJ SREDINI ENVIRONMENT NOISE CONTROL

Goran Stojanovi Optinska uprava Bor
IZVOD: Buka koja se generie na mestu izvora, prostire se i prenosi ka prijemniku, putanjama koje ne moraju uvek biti iste. Na mestu prijemnika buka se doivljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti: rad, odmor, spavanje i sl. ABSTRACT: Noise that generates on source spreads and transmits to receiver by paths that may not be always the same. On receivers spot noise is experienced as a problem if the levels of noise are high or if it deranges basic human activities: work, rest, sleep and so on.
UVOD Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od: Zvune snage izvora (automobila, kamiona, vozova i sl.), Duine putanje kojom se buka prostire, odnosno rastojanja izmeu izvora buke i prijemnika, Okruenja u kome se nalazi prijemnik. Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema odreuju i osnovne principe kontrole buke: Kontrola na samom izvoru buke, Kontrola na putevima prenoenja, Kontrola na mestu prijema. KONTROLA BUKE NA IZVORU Primarna mera je kontrola buke na samom izvoru, jer ukoliko se na izvoru buke preduzmu sve mere za smanjenje nivoa buke primena drugih metoda nije neophodna. U tom cilju je potrebno identifikovati glavne mehanizme generisanja buke, odnosno elemente koji emituju najveu zvunu energiju. Za lociranje izvora buke primenjuju se razliite metode od kojih je najefikasnija metoda intenziteta zvuka, kojom je mogue definisati pored koliine izraene zvune energije i same pravce prostiranja zvunih talasa. Pri samom projektovanju i proizvodnji potencijalnih izvora buke i njihovom odravanju, mogu se koristiti metode i tehnologije koje e obezbediti tihi rad izvora buke. Meunarodnim standardima, direktivama i propisima daju se smernice za kontrolu buke na odreenim tipovima izvora buke ili se ograniavaju vrednosti emisije buke na definisanim rastojanjima, koje moraju da zadovolje izvori buke koji se stavljaju u promet.
312
Buka visokih frekvencija se znatno smanjuje prolaskom kroz vazduh Visokofrekvencijski sadraj buke se efikasnije redukuje prolaskom kroz vazduh jer je vea disipacija zvuka u vazduhu na viim frekvencijama. Takoe, lake se moe intervenisati na putevima prenoenja buke, odnosno primena barijera na ovim frekvencijama je efikasnija. Tako da, ako buka u neposrednoj blizini izvora, ne predstavlja znaajan problem, frekvencijski sadraj buke treba pomeriti ka viim frekvencijama. Karakter promena odreuje frekvencijski sadraj buke Nagle promene sile, pritiska i brzine generiu kratke impulse sa visokim sadrajem nivoa buke na viim frekvencijama. Karakter promene je odreen elastinou i oblikom povrina koje su u kontaktu - to se povrine vie deformiu pri kontaktu to su due u kontaktu, pa se generie buka sa niim frekvencijskim sadrajem. Brzina ponavljanja promene odreuje frekvencijski sadraj buke Interval ponavljanja neke promene (sile ili pritiska) odreuje frekvencijski sadraj buke. Dui interval ponavljanja generie niskofrekvencijsku buku iji nivo zavisi od veliine promene sile ili pritiska. Perforirane ploe generiu manju buku Velike ploe pobuene vibracijama mogu dodatno da emituju znaajnu koliinu zvune energije. Povrina ploe koja vibrira moe se smanjiti perforacijom, u sluajevima kada se njena funkcionalnost ne menja. Duge i uske ploe generiu manju buku Vie dugih i uskih ploa generiu manju buku od jedne ire ploe iste ukupne povrine. Obloene ploe generiu manju buku Vibracije kojima je ploa pobuena prostiru se po njenoj povrini, delimino se smanjujui ali u veini sluajeva ne znaajno. Dodavanjem slojeva sa veim koeficijentom priguenja, na metalne ploe moe se smanjiti prostiranje vibracija a samim tim i emitovanje buke. Ploe sa slobodnim uglovima generiu manju buku Ako ploe vibriraju sa slobodnim krajevima generiu manju buku. Zatvaranjem uglova ploe poveava se buka, naroito na niskim frekvencijama. Tako, zvunik u kutiji generie basove veeg nivoa nego kada nije u kutiji. Kod kolica za transport materijala, pri njihovom guranju, generiu se buka zbog udara koji se javljaju u kontaktima sa
313
povrinom poda. Buka se emituje i kada se materijal ubacuje u kolica. Ako se ploe uvrste sa razmakom izmeu ploa i okvira smanjuje se buka na niskim frekvencijama. Otvorena struktura podloge smanjuje buku Buka koja nastaje pri interakciji pneumatika i podloge, posledica je karakteristika i pneumatika i podloge. Znaajne napore ine i konstruktori pneumatika i konstruktori podloga za presvlaenje puteva da se buka smanji. Veina puteva je prekrivena podlogom sa mikroskopskim upljinama koje izazivaju rezonansu zvuka i poveanje nivoa buke. Promenom materijala kojim se presvlai povrina puta moe se dodatno smanjiti nivo buke. Pravilno odravanje i korienje izvora smanjuje buku Pravilno odravanje maina kao izvora buke, primenom mera kao to su: redovno podmazivanje, balansiranje, zamena starijih bunih delova sa novim, tiim i sl. omoguava efikasnu kontrolu buke na samom izvoru. KONTROLA BUKE NA PUTEVIMA PRENOENJA Kada nije izvodljivo primeniti mere za kontrolu buke na mestu samog izvora, primenjuju se mere kontrole na putevima prenoenja zvuka od izvora do prijemnika. Ovakav pristup se najvie primenjuje za kontrolu buke u ivotnoj sredini i on podrazumeva sprovoenje mera za kontrolu strukturnog i vazdunog zvuka. Kontrola strukturne buke Kada izvor buke vibrira i kada je u kontaktu sa konstrukcijom graevinskog objekta gde je smeten dolazi do generisanja strukturnog zvuka koji se dalje prostire kroz objekat. Najoptiji pristup reavanju ovog problema je izolacija vibracija, gde se izvor vibracija postavlja na neki tip elastine podloge koja smanjuje ili potpuno eliminie prenoenje vibracija na konstrukciju. Kada su diskretne frekvencije problem, projektuju se opruge koje pomeraju pobudnu frekvenciju izvora tako da ona bude barem tri puta vea od rezonantne frekvencije. Pri proraunu treba voditi rauna da se rezonantna frekvencija opruge ne pogodi sa pobudnom frekvencijom to moe pogorati problem. Opruge se mogu koristiti za izolaciju vibracija cevi. Strukturni zvuk se moe smanjiti pojaanim temeljom ili nosaem na kome je oslonjena maina ili potpunim odvajanjem oslonca maine od ostale strukture. Kontrola vazdune buke Kontrola vazdune buke na putevima prenoenja zvunih talasa podrazumeva potpuno oklapanje izvora buke ili stavljanje prepreka u vidu barijera ili tunela izmeu izvora buke i prijemnika.Buka izvora moe se smanjiti oklapanjem izvora buke (pri projektovanju oklopa vano je obezbediti to bolju izolaciju od okolnog prostora - to se
314
postie zatvaranjem svih otvora i prekidanjem svih puteva kojima vibracije mogu da se prenose primenom elastinih materijala sa vie slojeva, gde unutranji sloj smanjuje uticaj reflektovanog zvuka, a spoljanji sloj koji je ujedno i strukturno izolovan od okruenja, zvuno izoluje izvor) ili akustikom obradom prostorije primenom apsorpcionih komora na mestu gde se izvor nalazi (smanjuje se uticaj reflektovanih talasa na generisanje ukupnog nivoa buke u samoj komori a time i u neposrednom okruenju). Problem nastaje kada je potrebno obezbediti ventilaciju izvora buke, ime je neophodno napraviti otvore na oklopu koji umanjuju njegovu efikasnost, pa je neophodno koristiti ventilacione kanale koji su sa unutranje strane obloeni apsorpcionim materijalima. Kada nije mogue potpuno oklopiti izvor buke ili oklopnjavanje ne daje oekivane rezultate, pristupa se odvajanju izvora buke od osetljivih zona na buku, preduzimanjem odgovarajuih mera za spreavanje irenja buke na samim putevima prostiranja (primenom: barijera, tunela, prirodnih prepreka - npr. zemljanih nasipa ili kombinacijom navedenih naina). KONTROLA BUKE NA MESTU PRIJEMA Ukoliko se metode za kontrolu buke na samom izvoru ili na putevima prenoenja zvunih talasa iz praktinih razloga ne mogu sprovesti ili ukoliko daju nezadovoljavajue rezultate, poslednja prilika da se nivo buke svede u prihvatljive granice, pre svega za oveka, je da se preduzmu sledee mogue odgovarajue mere na samom mestu prijema. Promena lokacije prijemnika Na ovaj nain se buka moe znatno smanjiti, ukoliko uslovi na terenu to dozvoljavaju, jer nivo buke opada znatno sa poveanjem rastojanja prijemnika od izvora usled pojava koje prate prostiranje zvunih talasa (divergencija zvunih talasa, apsorpcija terena, apsorpcija u vazduhu i sl.). Ukoliko se uzme u obzir i refleksija terena i karakteristike uobiajenih izvora buke u ivotnoj sredini, nivo buke se moe znatno smanjiti. Na slian nain, buka se moe smanjiti udaljavanjem izvora buke od prijemnika. Tako je npr. potrebno u fazi izrade planske i urbanistike dokumentacije glavne saobraajnice, naroito tranzitne, dislocirati van stanbenih naselja ili objekata koji su posebno ,,osetljivi,, na buku. Ili primeniti meru koja podrazumeva trasiranje saobraajnica ispod nivoa osetljivih zona na buku, kao to su stanbeni objekti. Pravilno lociranje stanbenih objekata i prostorija Pravilnom orijentacijom stanbenog objekta prema izvoru buke moe se smanjiti izloenost buci stanara. Stanbena zgrada se orijentie tako da se prostorije koje su manje osetljive na buku (kuhinje, kupatila, hodnici...) lociraju ka strani gde se nalazi izvor buke, dok se sa suprotne strane pozicioniraju dnevne i spavae sobe, kao prostorije gde smanjeni akustiki komfor znaajno utie na najee ljudske aktivnosti, pored rada, odmor i spavanje. Takoe, objekti na koje buka ima manji uticaj (parkiralite, trni centar i sl.) mogu se pozicionirati izmeu izvora buke i stanbenih zgrada, ime se buka u zoni senke objekta tolerantnog na buku smanjuje. Stanbeni objekti se mogu locirati na
315
podijumima koji se mogu koristiti za druge namene. Pravilnim definisanjem namene odreenog prostora moe se smanjiti uticaj buke. Postupak se naziva zoniranje prostora pri emu se za svaku zonu definie njena namena (zona za odmor, zona stanovanja, poslovna zona, industrijska zona i sl.). Pri tome se vodi rauna o kompatibilnosti susednih zona i odvajanju zona u kojima je buka visokog nivoa od zona koje su osetljivije na buku. Primena arhitektonskih reenja Odreenim arhitektonskim reenjima, kao to su isputeni fasadni zidovi i terase, moe se smanjiti uticaj buke na stanbene zgrade, efektom zaklanjanja osetljivih zona na buku od izvora buke. Zvuna izolacija i akustika obrada Ukoliko navedene metode za kontrolu buke ne daju zadovoljavajue rezultate, poslednje to se moe uiniti na smanjenju nivoa buke u ivotnoj sredini je poboljanje izolacione moi fasadnih zidova okrenutih ka izvoru buke, pri emu posebnu panju treba obratiti na prozore i balkonska vrata kao najkritinija mesta za prolazak zvunih talasa. Nivo buke u prostoriji se moe dodatno smanjiti njenom akustikom obradom, ime se smanjuje uticaj reflektovanih talasa od pregradnih zidova prostorije na nivo buke u prostoriji. Primena linih zatitnih sredstava Mera primena linih zatitnih sredstava, tipa unog titnika, unog epa ili kacige sa unim titnicima, nije pogodna za reavanje problema buke u ivotnoj sredini, ve se kao mera primenjuje samo na radnom mestu u neposrednoj blizini maina kao izvora buke. ZAKLJUAK Elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema (zvuna snaga izvora, duina putanje kojom se buka prostire - odnosno rastojanja izmeu izvora buke i prijemnika, kao i o kruenje u kome se nalazi prijemnik) odreuju i osnovne principe kontrole buke: na samom izvoru buke, na putevima prenoenja i na mestu prijema. LITERATURA
1. 2. 3. Bruel & Kjaer, Environmental Noise Booklet, B&K Sound & Vibration Measurements, 2001 Praevi M., Cvetkovi D., Buka u ivotnoj sredini, M Kops Centar, Ni, 2005 Stojanovi G., Seminarski rad: Buka u ivotnoj sredini, Fakultet zatite na radu, Ni, 1996
316
ZUBACA (Cynodon dactylon (L.) Pers.) I MOGUCNOSTI NJENE PRIMENE

Nenad Stavretovi umarski fakultet, Univerzitet u Beogradu
IZVOD: Zubaa (Cynodon dactylon) je biljna vrsta koja u umereno kontinentalnom podruju najee predstavlja korovsku vrstu. U toplijim krajevima, Mediteranu, ova biljna vrsta formira kvalitetan travnjak. Uloga ove vrste je veoma bitna u stabilizaciji kosina i rekultivaciji degradiranih zemljita. Kljune rei: Cynodon dactylon, zubaa, pejzana arhitektura, hortikultura, korov, degradirani tereni ABSTRACT: Bermuda grass (Cynodon dactylon) in continental area are weed. In Medeiteranean area bermuda grass form a nice lawn. Bermuda grass is very useful in stabilisation of land and recultivation of degraded area. Key words: Cynodon dactylon, bermuda grass, Landscape Architecture, Horticulture, weed, degraded area
UVOD Poznata korovska vrsta, irokog areala rasprostranjenja. Prisutna je na skoro svim povrinama. Javlja se na toplijim lokalitetima, na zelenim povrinama koje se ne zalivaju ili se slabo zalivaju, javlja se na onim mestima gde izostaju redovne mere nege. Upotreba ove vrste u zelenim povrinama kontinentalnog klimata nije opravdana, ipak u toplijim podrujima, na degradiranim povrinama ova vrsta dobro vee zemljite, spreava proces erozije, pokriva tlo zaustavlja njegovo isuivanje, drugim reima postoje lokacije gde ova korovska vrsta predstavlja korisnu travu. Opte krakteristike zubae (Cynodon dactylon (L.) Pers.) Cynodon dactylon (L) Pers., domai nazivi zubaa, troskot, pripada familiji Poaceae. Viegodinja je biljka. Ima puzee, dosta tvrde rizome, spratovno rasporeene u zemljitu. Rizom prorasta do 35 cm u dubinu zemlje. Fotofilni izdanak koji se razvija iz rizoma je dvojak: vertikalan izrasta iz pupoljka osovine rizoma (njegova visina se kree od 10 do 50 cm) i horizontalan (stolon) koji se razvija kada cela osovina rizoma u povoljnim uslovima izrasta na povrinu (moe biti dugaak i do 1 m). Iz nodusa stolona se razvijaju adventivni korenovi kojim se stolon privruje za podlogu, dok se iz egzogenih pupoljaka najee razvijaju fertilni izdanci. Pod odreenim uslovima fotofilni stolon urasta u zemljite, gubi zelenu boju i ponovo postaje rizom.Liske ove vrste su lancetaste, vrste, ravne, 2-4 mm iroke, duine 2 do 15 cm, zeleni, glatki ili malo dlakavi. Za razliku od ostalih trava iz nodusa stabla zubae mogu da se razviju 2 pa i 3 lista. Krai listovi su vri dok su dui meki i povijeni nadole.Rukavac lista sa kratkim ekinjama, ponekad sa dugakim trepljama. Ligula joj je kratka do 0,5 mm ili izostaje kada se na njenom mestu javljaju dlaice. Klas sastavljen iz 3 do 7 prstastih razgranatih delova, dugih 2,5-5 cm, kasii jajastolacetasti postavljeni u vidu crepa u dva reda na spoljanjoj strani osovine klasa.
317
Pleve i plevice lancetaste sa izraenim rebrastim izratajem sa dorzalne strane. Cveta tokom VI i VII meseca. Seme, krupa eliptinog oblika, smee boje i nije obrasla dlakama, jedna biljka daje oko 3-4.000.000 semenki. Seme klija u kasno prolee ili leto, slabe je klijavosti, da bi se umanjila dormantnost semena treba je meati je sa pravom livadarkom.
Slika 1. Seme, koren, rizom i nadzemni deo zubae Ekoloki indeksi: V K N 2 3 3 S 4 T 5
ivotna forma: a Mes G rhiz rept-caesp Florni elemenat: kosm (med-or-tur) Rasprostranjenje U Srbiji je rasprostranjena. Veoma je dobro prilagoena uslovima aridne klime. U toplijim, junim predelima ide i na vlana mesta, dok se u Panoniji na primer nalazi na peskovitim, sunim stanitima. Otporna je na mraz i suu. Veoma dobro vee zemljite, peskovito, ubraja se u grupu inicijalnih biljkaka za vezivanje ivog peska. Na osvetljenim mestima koenih travnjaka razvija se u vidu horizontalnih fotofilnih izdanaka, dok u livadama i iprajima razvija vertikalne fotofilne izdanke. Korov je u batama, okopavinama, podnosi koenje, gaenje i ispau.
318
Upotreba Odgovaraju joj ocedita i suva zemljita, ipak podnositi i due poplave. Trai tople poloaje. Ako je izloena sunevim zracima gradi fini, gusti pokriva, brzo se irei po povrini tla. Tolerantna je na so. Najbolje raste na temperaturama viim od 25 stepeni, a prestaje sa rastom na temperaturi ispod 16 stepeni, na temperaturi ispod 10 stepeni dobija braon boju. Boja listova je svetlo zelena, u jesenjem periodu je uta, listovi su fine teksture. Zubaa lista kasno u prolee i rano u jesen odbacuje list, to je ini nepovoljnom i za manje dekorativne travnjake. Podnosi nisko koenje, koristi se za golf igralita u aridnijim kilatima, tada zahteva dodatno, kontrolisano zalivanje. Zubaa (Cynodon dactylon) je trava geofitskog karaktera zbog ega i predstavlja korov u visokodekorativnim i dekorativnim travnjacima. Takoe, u sportskim travnjacima Srbije predstavlja korov.
Slika 2. Travnjak formiran od zubae Na travnjacima parkova, stambenih naselja i svuda gde se ne trai visoka dekorativnost travnjaka moe se smatrati uslovnim korovom. U travnjacima oko saobraajnica moe se posmatrati kao uslovni korov ili korisna vrsta jer izuzetno podnosi uslove visokog zagaenja, lo supstrat i nedostatak vlage u zemljitu i atmosferi. Na Mediteranu predstavlja jednu od veoma retkih vrsta koja formira kvalitetan travnjak za sport i ostale travne povrine, tada gradi gust travni pokriva. U uslovima kontinentalne klime, u prolee i ranu jesen, odbacuje list i teren ostaje go, podloan zablatljivanju. Pored toga plavo-zelena boja lista odudara, naruava uniformnost eljenog kolorita travnjaka. Razmonoava se rizomima i semenom. U sluaju da elimo da unitimo rizome, oni se unitavaju sakupljanjem i paljenjem, zadravaju vitalnost nakon oranja i posle 50 dana izlaganja jakom suncu. Danas postoji veliki broj sorti ove trave koje se koriste za ozelenjavanje naselja, vezivanje nagiba i slino. Primena i kvalitet tih sorti nisu ispitani u naim uslovima, ali smatramo da bi bilo potrebno i korisno za nau struku i praksu da pojedine sorte ove vrste pristignu na traite nae zemlje. Treba je korisititi
319
za zatravljivanje peskova, deponija, na protiverozionim travnjacima, osunanim lokalitetima. Od nedavno su na tritu nekoliko sorti koji imaju poboljane osobine. Ove sorte su tolerantne na niske temperature (nie od 16 stepeni), imaju tanke listove i otporne su na koenje. Ovi varijateti su znatno skuplji od redovnih sorti trava. U svetu danas postoji vie sorti ove vrste koji imaju listove tamno-zelene boje, srednjue teksturu listova, formiraju zbijen travnjak. Te sorte dobro podnose zimske uslove u umerenim klimatma. Preporuuju se za travnjake, sportske terene, golf tee, fairway i rough. Dok druge sorte ove vrste pored sposobnosti da formiraju stalan i gust travnjak tamno zelene boje ukorenjuju se duboko, podnose toplotu i vlagu, nemaju velike potrebe za vodom, oporavljaju se brzo od gaenja i pogodne su za sunane terene. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. COCKERHAM, S. T., VAN DAM, J. A. (1992): Tutfgrass Managment Operations. Turfgrass Agronomu Monograph no. 32, USA, California, Riverside DUDECK, A. E., PEACOCK, C. H. (1983): Rate, Method, and Time of Overseeding White Clover on Bermudrass During the Winter. - Proc. Fla. State Hort. Soc. 96, Florida, USA FRANKTON, C., MULLIGAN, A. G. (1970): Weeds of Canada. - Canada Department of Agriculture, Toronto HANSON, A.A., JUSKA, F. V. (1971): Turfgrass science. - American Society of Agronomy, Inc., Madison, Winsconsin, USA HARKOT, W., CZARNECKI, Z. (1998): Establishment of Polish cultivars of lawn grasses on soil with a degraded topsoil layer. - Proceedings of the 17 th General Meeting of the European Grassland Federation, Debrecen Agricultural University (551554), Debrecen, Hungary KARADI, B., KOJI, M., POPOVI, B. (1994): "Fitoindikatori i njihov znaaj u proceni ekolokih uslova stanita", Beograd KARADI, B., KOJI, M., POPOVI, B..(1997): " Vaskularne biljke Srbije : kao indikatori stanita, Beograd : Institut za istraivanja u poljoprivredi "Srbija" : Institut za bioloka istraivanja "Sinia Stankovi" KOJI, M., INAR, B. (1985): Korovi. - Nauna knjiga,Beograd KOJI, M. (1986): Mala korovska flora. - Nauna knjiga, Beograd STAVRETOVI, N. (1996): Istraivanja funkcionalnosti i kvaliteta biljnih vrsta u parkovskim travnjacima Beograda, magistarski rad, umarski fakultet, Beograd STAVRETOVI, N. (2002): "Struktura travnjaka kao determinator kvaliteta u razliitim tipovima travnih povrina urbanog podruja Beograda", Doktorska disertacija, umarski fakultet, Beograd STAVRETOVI, N. (2003a): "Lawns along the roadsides", Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry", 302-307, Sofia TURGEON, A. J. (1985): Turfgras Managment. - Reston Publishing Company. Inc. A Prentice - Hall Company Reston, Virginia
6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
320
FORMIRANJE ALPINUMA U ZELENIM POVRINAMA

Suzana Manjasek, Nenad Stavretovi umarski fakultet, Univerzitet u Beogradu
IZVOD: Alpinum predstavlja poseban vid pejsane kompozicije kada se biljne grupacije kombinuju sa lepo oblikovanim stenama izmedu kojih biljke nalaze mesto za rast. On podraava prirodni planinski predeo, a kako sam naziv govori, odnosi se prevashodno na predeo najveeg i najvieg planinskog sistema u Evropi Alpa. U irem smislu, alpinumi ne moraju da se strogo zaustave na flori Alpa, ve se formiraju u skladu sa uslovima stanita, lokacije na kojoj se podiu, eljama korisnika i umenou projektanta. Idealni uslovi za podizanje alpinuma su kamenito, prirodno nagnuto ili breuljkasto tle. Alpinum moe biti idealan nain za spreavanje erozije na povrini pod veim nagibom stvarajui ujedno izraajnu taku u prostoru. Kljune rei: alpinum, kamena bata, biljke za alpinum, hortikultura, pejzana arhitektura. ABSTRACT: ''Alpinum'' represents special kind of landscape composition when the plant group are combined with nicely shaped rocks among which the plants find the room for growing. It imitates a natural mountain locality, and as the name itself indicates it is predominantly related to the landscape of the largest and the highest mountain system in Europe Alps. In a wider sense ''alpinum'' do not have to keep up strictly to the flora of Alps, but their concept is in accordance with conditions of sourrandings, location on which they are growing, the users wishes and skillfulness of the designer. Hillside with a rocky outcrop, steep banks or areas of irregular terrain is ideal spot for a rock garden or ''alpinum''. An ''alpinum'' is ideal way to stop soil erosion while creating an expressive landscape feature. Key words: alpine garden, rock garden, alpine, plants for rock garden, horticulture, landscape architecture.
UVOD Najstarije pejsane kompozicije u kojima se kamen javlja kao ravnopravan, ili ak glavni element kompozicije vode poreklo iz Kine i Japana. To su bili vrtovi izraeni u pejsanom stilu sa veoma izraenom osnovnom idejom da svaki detalj izgleda to prirodnije. Rast interesaovanja u itavom svetu za planinske predele, a samim tim i floru ovih predela uslovio je u XIX veku objavljivanje mnogih lanaka u asopisima i knjiga sa temama kao to su prirodna vegetacija planinskih predela, alpinumi, nain formiranja alpinuma uz predlog pogodnih biljnih vrsta i slinog. Osnovano je niz organizacija koje su se bavile alpinumom. Jedna od prvih knjiga koja je sugerisla podizanje alpinuma uz potovanje prirodnih zakonitosti planinskih preda bila je ''Die Cultur der Alpenflanzen'' , Anton Kerner von Marilaun, 1864, Austrija. Delo ovog botaniara je zasnovano na dugogodinjem izuavanju planinskih biljnih vrsta i njihovog stanita. Reginald Farrer je bio jedan od autora iji su radovi imali odjek u itavom svetu poetkom XX veka, dajui znaajan doprinos ovoj oblasti hortikulture.
321
Do danas, bezbroj autora se bavilo dizajnom alpinuma, tehnikom podizanja ili radom na pronalaenju novih vrsta i selekciji sorata koje se uspeno mogu koristiti u formiranju alpinuma. Upravo njima treba zahvaliti za mnogobrojnu literaturu koja je danas dostupna i jo iri spektar biljnog materijala koji se moe primeniti. Alpinumi su veoma zastupljeni u privatnim vrtovima, na javnim zelenim povrinama, u botanikim batama i arboretumima. Dok je njihova funkcija na javnim i privatnim zelenim povrinama prevashodno dekorativna, alpinumi botanikih bati esto sadre ugroene vrste pa se njihova funkcija proiruje na obrazovnu i zatitnu. FORMIRANJE ALPINUMA Ako je teren koji se ureuje breuljkast, sa strmim nagibima, dosta kamenja ili stena logino je razmiljati o formiranju alpinuma. Bez ozelenjavanja ovakav teren bi bio podloan odronjavanju a uklanjanje kamenja i stena, nivelacija i nasipanje plodne zemlje esto je teko i nekonomino. Alpinum ne treba posmatrati kao nunu meru u pomenutoj situaciji, ve kao veoma vredan detalj na zelenoj povrini. Pre svega zbog estetskih vrednosti koje poseduje, alpinum se esto podie i na mestima koja ne poseduju idealne prirodne karakteristike za tu svrhu. Tada je potrebno nabaviti odgovarajuu koliinu zemlje i kamenja kako bi se vetaki formirao alpinum. Za alpinume se po pravilu biraju osunana mesta. Kamen Kamen koji se nalazi na terenu uvek treba iskoristiti, ne samo iz ekonomskih razloga ve i zato to e alpinum tako izgledati prirodnije. Najinteresantnije izgledaju oni alpinumi koji se oslanjaju na postojee stene i kamenje. Kada se alpinum vetaki podie, preporuuje se da kamen bude iz istog podruja. Obino se koristi samo jedna vrsta kamena, izuzev kada su alpinumi naunoobrazovnog karaktera pa predstavljaju nain izlaganja razliitih vrsta biljaka i stena. Ako kamena nema u bliskom okruenju onda se bira ona vrsta kamena od koje su izraeni oblinji objekti, na primer: krenjak, dolomit, tuf, granit i dr. Krenjak se izdvaja kao veoma dobar izbor pogotovu ako je izbrazdan. Za formiranje alpinuma potrebno je nabaviti veliko kamenje nepravilnog oblika koje izgleda prirodno i veoma interesantno, ali i kamenje manjih dimenzija. Smatra se da kamen treba da pokriva bar polovinu ukupne povrine alpinuma. Izgradnja alpinuma poinje postavljanjem kamenja od podnoja alpinuma prema vrhu. Svaki kamen je potrebno postaviti u prirodan poloaj a zatim ga zatrpati zemljom dovoljno duboko da se obezbedi njegova stabilnost. To znai da e se kamenje zakopavati do polovine svoje visine, ili vie. Kamenje treba rasporediti tako da lepo izgleda i da obezbedi lako odravanje alpinuma. Zato se veliko, oblo ili pljosnato kamenje rasporeuje tako da omogui prilaz svakoj taki u alpinumu. Ovo kamenje treba uvrstiti sa posebnom panjom poto e se po njemu gaziti. Kada se svo kamenje rasporedi, potrebno je jo jednom iz daleka proveriti kako izgleda stvorena kompozicija u celini. Od momenta postavljanja kamenja do sadnje biljaka treba da proe nekoliko dana da bi se slegla zemlja.
322
Biljni materijal Kao to je ve napomenuto ima bezbroj vrsta i varijeteta biljaka koje se mogu koristiti u alpinumima. Njihov izbor prevashodno zavisi od konkretnih uslova sredine u kojima se alpinum podie. Posebnu panju treba obratiti na karakteristike zemljita, klimu i ekspoziciju terena. Prednost se daje onim vrstama koje e omoguiti lako odravanje. Ako postoje samonikle vrste treba ih iskoristiti. Najee se sade jastuaste i niske perene, ali kako one cvetaju relativno kratko mogu se u manjoj meri kombinovati sa jednogodinjim cveem koje cveta od prolea do zime, travama ili grmljem. Posebno su vredne zimzelene i etinarske vrste koje omoguavaju atraktivan izgled alpinuma i tokom zime. Visoke vrste se sade u zadnjem delu alpinuma, dok prednji deo formiraju biljke nieg rasta. Ako je alpinum priblino krunog oblika, odnosno ako se sagledava sa svih strana, visoke biljke nalaze se u sredini kompozicije, dok se niske rasporeuju ka periferiji. Boja listova i cvetova, period listanja, cvetanja i plodonoenja su jo neke bitne karakteristike o kojima treba voditi rauna. Idealna kompozicija je ona koja itave godine izgleda interesantno. Broj vrsta zavisi od veliine alpinuma. Na maloj povrini ne treba koristiti mnogo vrsta, i obrnuto, sve dok je alpinum dovoljno prostran mogue je zasaditi vei broj vrsta. Izbegava se primena veih masa biljaka. Biljke se sade kao to rastu u prirodi, i to u grupama 3 do 5 biljaka jedne vrste i sorte, a zatim se grupe kombinuju. Treba teiti formiranju jednostavnih, to prirodnijih formi. Za svaku biljku potrebno je odabrati supstrat odgovarajuih fiziko-hemijskih karakteristika i dubine. Zemljite treba da bude porozno bar do dubine od 45cm. Veina biljaka koje se koriste za alpinume slabo podnosi teko zemljite. Meavina kojom se ispunjavaju sadne jame najee sadri ilovastu zemlju, kompostnu zemlju i pesak u odgovarajuem odnosu. Nain saenja na ravnom terenu ili blagom nagibu podrazumeva sledee faze: 1. Formiranje sadne jame
2. Postavljanje biljke u sadsnu jamu 3. 4. 5. 6. Zatrpavanje plodnom zemljom Postavljanje sloja ljunka ispod sadnice Rasprostiranje ljunka oko sadnice
Zalivanje Postavljanje biljke izmeu dve stene na nagibu:
323
Neke od perena koje se esto koriste za formiranje alpinuma: Armeria maritima Bergenia crassifolia Santolina chamaecyparissus Alyssum saxsatile Cerastium tomentosum Santolina viridis Arabis albida Cineraria maritima Sedum acre Aster alpinus Iberis sempervirens Sedum spurium Aubrietia deltoidea Lavandula officinalis Sedum spectabile ZAKLJUAK Kao veoma specifian oblik cvetnog elementa u okviru zelene povrine alpinum moe da postane njena centralna taka. Zanimljivim oblikom i mnotvom skladno primenjenih boja biljnog materijala i kamena on nesumljivo privlai panju posetilaca. Alpinum treba koristiti kada je teren predmetne lokacije sa osunanim nagibima, a zemljite skeletno sa velikim brojem malih i velikih stena. U tom sluaju alpinum e biti najloginije i najekonominije reenje. U postupku planiranja alpinuma treba dati prednost jednostavnom odravanju. Mnogi atraktivni alpinumi formirani su od samoniklih vrsta i postojeih stena to njihovo odravanje svodi na minimum. Ako nema postojee vegetacije koja se moe iskoristiti, izbor se vri prema uslovima sredine predmetne lokacije. One vrste kojima dati uslovi najbolje odgovaraju zahtevae minimalno odravanje uz pruanje maksimalnih rezultata. Alpinumi se mogu koristiti u proriverozione svrhe na mestima gde se zahteva visoka dekorativnost, zatita biljnog fonda, pogodni su za ureivanje kaskada i slinog. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Vujkovi Lj., Neak M., Vujii D. (2003): TEHNIKA PEJSANOG PROJEKTOVANJA, umarski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd. Anton Kerner von Marilaun, (1864): ''DIE CULTUR DER ALPENFLANZEN'' Austrija. James Davidson, (1999), GARDEN LIGHTING, U. K. www.gardenoutletonline.com www.poljoprivrednilist.co.yu www.nargs.org
324
PRISUTNOST BILJNE VRSTE AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. U ZELENIM POVRSINAMABEOGRADA PRESENCE OF PLANT SPECIES AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L. IN THE GREEN SPACES OF BELGRADE
Nenad Stavretovi1, Vaskrsija Janji2 Elizabet Paunovi 3 umarski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 ; Institut za istraivanja u poljoprivredi Srbija, Centar za pesticide i zatitu ivotne sredine3; Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Grada Beograda
1
IZVOD: Alergena vrsta Ambrosia artemisiifolia L. sve je vie prisutna na naim prostorima. Javlja se po kanalima, obalama reka, nasipima, ruderalnim stanitima, neureenom graevniskom zemljitu, zapaena je i zelenim povrinama stambenih naselja, poslovnih objekata, oko saobraajnica urbanog dela Beograda. Polen anbrozije ima alergeno dejstvo na oveka koje se manifestuje kao alergijska upala oiju, alergijska kijavica, astma, guenje. Prisustvo ove biljne vrste u zelenim povrinama urbanog prostora je izuzetno opasno po stanovnitvo, pre svega najmlau populaciju. Kljune rei: Ambrosia artemisiifolia L., ambrozija, zelene povrine, Beograd ABSTRACT: Allergenic species Ambrosia artemisiifolia L. is increasingly present in our spaces. It occurs along the canals, river banks, embankments, ruderal sites, unmanaged building sites, it has also been noticed on the green spaces of residential areas, business buildings, along the roads of the urban part of Belgrade. Ambrosia pollen has an allergic impact on humans, manifested as an allergic eye inflammation, allergic rhinitis, asthma, suffocation. The presence of this plant species in the urban green spaces is extremely dangerous for the inhabitants, first of all the youngest population. Key words: Ambrosia artemisiifolia, ambrosia, green spaces, Belgrade
UVOD Ambrozija je korovska-ruderalna vrsta koja pripada grupi invazivnih korova, pripada familiji Asteraceae. U Evropu je preneta iz Severne Amerike 1863 godine, smatra se da je u naoj zemlji prvi put primeena u Sremskim Karlovcima 1953 godine. Razmnoava se semenom, rasprostire se antropohorno i anemohorno, cveta i plodonosi od poetka jula do ranih jesenjih mrazeva, predstavlja izuzetno opasnu invazivnu korovsku vrstu sa velikom produkcijom polena koji ima veoma jaka alergena svojstva. Metod rada Analiza strukture i floristikog sastava biljaka u zelenim povrinama uraena je po uzoru na metodu Braun-Blanquet-a (1964), s tim to zajednice nisu odreivane. Prisutne biljke u travnjaku su podeljene u grupe po uzoru na metodu Zavoda za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu (otari-Pisai, K. 1968). U istraivanjima travnjaka koja obuhvataju travne povrine u oblasti pejzane arhitekture i hortikulture moe se upotrebiti revidirana metoda otari-Pisai-a, gde kvalitetne trave
325
predstavljaju biljne vrste odgovarajuih vizuelnih i funkcionalnih osobina koje karakteriu travnjak (Turgeon, 1985; Stavretovi, 1996; 1999). Svaka od biljaka je na osnovu gornjeg izlaganja uvrena u sledee grupe biljaka: 1. Kvalitetne trave; 2. Loe trave; 3. Leguminoze; 4. Ostale zeljaste biljke 5. Puzavice, lozice; 6. Drvee i grmlje (Stavretovi, 2002). Rezultati istraivanja i diskusija Floristiki sastav i struktura travnjaka ispred poslovnih objekata, travnjaka stambenih naselja i travnjaka saobraajnica predstavljeni su u tabeli 1, koja objedinjuje 5 fitocenolokih snimaka sa sledeih lokaliteta: 1. Travna povrina u blizini apoteke na nagibu, ulica Salvadora Aljendea (stambeno naselje), 2. Povrina uz saobraajnicu Mirijevski bulevar preko puta zgrada broj 44-48 (stambeno naselje), 3. Travnjak ispred zgrade upravnog objekta preduzea "Jugopetrol", naselje Vidikovac (poslovni objekat), 4. Travnjak u blizini restorana "eeranac", Radnika ulica (travnjak oko saobraajnice), 5. Travna povrina uz saobraajnicu Lazarevaki drum, naselje ukarika padina(travnjak oko saobraajnice). Tabela 1. Zastupljenost biljnih vrsta u zelenim povrina u kojima je zapaena vrsta Ambrosia artemisiifolia L (Stavretovi, 2002; 2003; 2003a; 2004). Broj POVRINA (m ) 120 70 80 100 20 Broj vrsta PORAST (cm) 40 110 8 17 70 vrsta u POKROVNOST (%) 80 50 90 70 50 grupi NAGIB (n ) 30 / / / / EKSPOZICIJA NE / / / / DATUM 2001 2001 2000 1999 2000 A B Br. VRSTA U SNIMKU 32 42 24 21 18 BROJ SNIMKA 1 2 3 4 5 I Kvalitetne trave: 1 1 1.2 R + R Poa pratensis 2 2 2.1 2.2 + Lolium perenne 3 3 1.2 Poa trivialis 4 4 Agrostis alba 5 5 R R 2.2 Agrostis vulgaris 6 6 R R R Festuca pratensis II Loe trave: 7 8 9 10 11 12 13 1 2 3 4 5 6 7 Dactylis glomerata Poa annua Hordeum murinum Arrhenatherum elatius Bromus sterilis Agropyrum repens Cynodon dactylon + + + + R R 2.2 R 1.2 R + 2.2 + R + R + + R 3.2
1.2
326
14 15 16 17 18 19 20 21 22
8 9 1 2 3 4 5 6 7
23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
Bromus mollis Sclerochloa dura III Leptirnjae: Medicago sativa Trifolium pratense Vicia cracca Trifolium repens Lotus corniculatus Medicago lupulina Vicia sativa IV Ostale zeljaste biljke: Ambrosia artemisifolia Convolvulus arvensis Taraxacum officinale Capsella bursa pastoris Lepidium draba Plantago lanceolata Artemisia vulgaris Daucus carota Achillea millefolium Arcium lappa Malva sylvestris Stellaria media Cirsium arvense Sonchus arvensis Reynoutria japonica Plantago media Mentha longifolia Rorippa sylvestris Polygonum aviculare Cirsium lanceolatum Geum urbanum Polygonum convolvulus Sonchus oleraceus Stenactis annua Centaurea jacea Gallium aparine Calystegia sepium Bidens tripartita Urtica dioica
1.2 R R
R R + R R R R R
R 2.1 + + R 2.1 R R + R R R
R + R R 1.1 R 1.1 R R R R + + R R R R R + +
+ R 2.1 R R + R 1.1
R + + + + 1.1
1.1 1.1 R
+ + R R
R R R R R
+ + + R R R
327
52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71
30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 1
72 73 74
1 2 3
Senecio vernalis Lamium purpureum Bellis perennis Knautia arvensis Matricaria chamomilla Geranium pusillum Chenopodium album Chenopodium murale Papaver rhoeas Torilis arvensis Roripa amphilia Consolida regalis Senecio vulgaris Chelidonium majus Hypocheris radicata Rumex crispus Plantago major Althaea officinalis Lamium amplexicaule V Puzavice/ lozice: Clematis vitalba L. VI Klijanci drvenastih vrsta: Cotoneaster zabelii Budleja davidii Acer negundo
R R R R R R R R R R R R R R R R R R R + +
+ R R
Alergena biljna vrsta ambrozija prisutna je u zelenim povrinama stambenih naselja gde stanovnitvo grada provodi najvie slobodnog vremena. Prisutnost ove vrste na analiziranim povrinama nije velika, zapaa se najee u pojedinanim primercima. Ipak, imajui u vidu sposobnost vrste da produkuje i do 62000 semenki, mogunost njenog irenja je izvesna. Prisutnost analizirane vrste u zelenim povrinama poslovnih objekta govori o slabom intenzitetu nege i odravanja istih. Dok pojava ambrozije oko saobraajnica pre svega ukazuje na jedan od naina njenog rasprostiranja, osnosno irenja. Meutim, njena prisutnost je daleko vea na neureenim povrinama. Najvie je ima na neureenim zemljitima na kojima su obavljani razliiti graevinski i hidrotehniki radovi (odlaganje zemljita, kopanje zemljita za razliite instalacije, prevrtanje zemljita, odlagalita i smetlita). Na neureenim povrinama koje su u takvom stanju jo iz ranijeg perioda, a na kojima se razvila bujna biljna masa, ambrozija je veoma malo prisutna ili je skoro nema. Na periferiji Beograda ambrozija je utvrena u svim usevima i zasadima. Kada se posmatraju arita rasprostranjenja ambrozije onda se
328
moe uoiti da je ova biljka u tim lokacijama prisutna u visokom stepenu. Tu je najee broj biljaka od 100 do 200 po m2 mada ima lokacija u kojima je utvreno i do 700 biljaka po m2. Broj lokacija u kojima je ambrozija prisutna u velikom stepenu najvei je u Zemunu, Novom Beogradu, ukarici i Paliluli, a najmanji na Savskom Vencu, Starom Gradu i Vodovcu. Ovo se podudara sa stepenom ureenosti zemljita i pravcima odakle je ambrozija dospela na teritoriju grada Beograda. ZAKLJUAK Praenje i kontrola irenja, odnosno suzbijanje ambrozije predstavljaju potrebu i zadatak koji Grad i gradske slube trebaju redovno da sprovode. Kontrola anbrozije u Gradu mora se sprovoditi svim moguim sredstvima, hemijskim merama (herbicidi) i mehaniki (plevljenje, sakupljanje). Sprovoenje navedenih mera se treba sprovoditi pre cvetanja, kako bi se spreilo njeno dalje irenje ali i spreio negativan, alergen uticaj njenog polena na stanovnitvo. LITERATURA
1. 2. BRAUN-BLANQUET, J. (1964): Pflanzensoziologie. Wien New York KOVAEVI, J. (1971): Poljoprivredna fitocenologija. - Nakladni zavod znanje, Zagreb 3. KOJI, M., INAR, B. (1985): Korovi. - Nauna knjiga,Beograd 4. STAVRETOVI, N. (1996): Istraivanja funkcionalnosti i kvaliteta biljnih vrsta u parkovskim travnjacima Beograda, magistarski rad, umarski fakultet, Beograd 5. STAVRETOVI, N. (2002): "Struktura travnjaka kao determinator kvaliteta u razliitim tipovima travnih povrina urbanog podruja Beograda", Doktorska disertacija, umarski fakultet, Beograd 6. STAVRETOVI, N., ANASTASIJEVI, N. (2003): "Analysis of lawn of Karaburma and Mirijevo districts in Belgrade", Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry", 291-295, Sofia 7. STAVRETOVI, N. (2003a): "Lawns along the roadsides", Proceding of scientific papers of International scientific conference "50 years University of Forestry", 302-307, Sofia 8. STAVRETOVI, N. (2004): Travne povrine poslovnih objekata Beograda, Acta herbologica, Vol. 13, N 1, (207-212), Beograd 9. TURGEON, A. J. (1985): Turfgras Managment. - Reston Publishing Company. Inc. A Prentice - Hall Company Reston, Virginia 10. OTARI-PISAI, K., KOVAEVI, J. (1974): Kompleksna metoda za utvrivanje kvaliteta i sumarne vrednosti travnjaka i detelita. "Zadruna tampa" Poljoprivredna znanstvena smotra, Poljoprivredni fakultet, Zagreb
329
POTREBA SPECIFINIH MERA ODRAVANJA ZELENIH POVRINA U BORU NEED OF SPECIFIC MANTAINANCE MEASURES FOR GREEN AREAS IN BOR
Dragana Ranelovi, dipl.ing. pejz.arh. umarski fakultet Beograd, Kneza Vieslava 1 11 000 Beograd
IZVOD: Zelenilo u industrijskim naseljima razvija se u oteanim uslovima, to utie na njegov kvalitet i funkciju.U ovakvim sredinama postoji potreba specifinog, a pre svega strunog pristupa tretmanu zelenila, kako bi se pronaao put ka formiranju funkcionalnije i estetski prihvatljivije, reprezentativnije zelene povrine. Permanentno izvoenje mera nege podie vizuelno-estetski kvalitet zelenila, produava njegovu funkcionalnost i ivotni vek biljaka. Praksa pokazuje da redovna primena mera negovanja (ija uestalost i efikasnost zavisi od specifinih uslova sredine u kojima je podignuta zelena povrina) ublaava nepovoljne efekte zagaenja i posledice biljnog stresa, poboljava uslove za rast i razvoj biljaka i ubrzava njihov oporavak. Postupci izneseni u ovom radu mogu se primeniti na zelenim povrinama Bora, ali i drugih naselja industrijskog karaktera, a sve u zavisnosti od vrste i stepena zagaenja. Kljune rei: zelene povrine, uslovi sredine, mere odravanja ABSTRACT: Green areas in industrial settlements are growing in hard environmental conditiones, which influence their quality and function. In these places we need a specific and competent tretmant of urban vegetation, which would leed to more functional, estethicaly acceptable and more representative green areas. Constant mantaining increases visualy-estethic quality, prolongues functionality and vegetation lifetime. Practice shows that permanent mantainainance of green areas (whose frequency and efficiency depends on specific environmental conditiones in green area location) reduce bad effects of pollution and concequences of plant stress, improves conditiones for growing and developing of plants and speeds their recovery. Treatments that are given in this paper can be used on green areas of Bor, but also in other industrial settlements, depending on caracter of pollution and it`s degree. Key words: green areas, environmental conditiones, mantainance
UVOD Grad Bor nalazi se u neposrednoj blizini rudarsko-topioniarskog kompleksa. Zagaenje grada i okoline gasovima i prainom otuda je jako izraeno.Praina koja se emituje u atmosferu sadri S, Cu, Pb, Zn, Fe, As, Mn, Se, Al, Si, Mb, Ag, Au, jedinjenja Na, K, Cu, Fe i S. vrste estice taloe se najvie na pravcima dominantnih vazdunih strujanja, a sumpor-dioksid se iri i u periodima tiina. Na osnovu rezultata redovnih analiza sastava vazduha i uestalosti prekoraenja maksimalnih dozvoljenih koncentracija pojedinih polutanata u vazduhu i zemljitu, za najizraenije polutante na podruju gradskog centra moemo smatrati gasoviti sumpor-dioksid i vrste estice ai,bakra i arsena. (2) Zelenilo grada Bora razvija se otuda u izrazito izmenjenim medijumima sredine. Adsorpcijom na povrini i apsorpcijom u unutrasnjost biljnih delova smanjuje se
330
kolicina praine i koncentracija gasnih polutanata u vazduhu, ime biljka istovremeno biva zatrovana. U ovako ekstremnim uslovima ivotne sredine ivotni vek biljaka viestruko je umanjen, kao posledica kiselosti podloge, optereenosti tekim metalima, razaranja plodnog povrinskog sloja usled dejstva SO2, poremeaja fiziolokih procesa u biljkama ,oteenja lisne povrine i dr, to se u velikoj meri odraava na kvalitet i funkciju zelenih povrina. Svi navedeni inioci znaajno umanjuju prirast biljaka. No, prema istraivanjima sprovedenim u okolini topionice bakra u Sudbury-ju, Kanada, najznaajnijim limitirajuim faktorom razvoja vegetacije smatra se zapravo kontaminirana podloga i odsustvo vitalnih biota u njoj (6). ta je to to moe doprineti poboljanju uslova i stanja na Borskim zelenim povrinama, i u kojoj meri? Odgovore treba traiti u kombinaciji selekcije vrsta i redovne primene odabranih mera negovanja. Pri predlaganju mera nege moraju se uzeti u obzir i ekoloke i ekonomske injenice, jer iako zelenilo industrijskih sredina zahteva pojaane mere nege, sredstva koja se iz gradskog budeta izdvajaju u ovu svrhu obino su su nedovoljna. Pri tom se mora imati u vidu da pojedini uslovi koji pogoduju rastu biljaka (visoka vlanost vazduha, visok intenzitet svetlosti, optimalna vlanost zemljita) esto potenciraju i tetne efekte sumpor-dioksida . POPRAVKE OSOBINA ZEMLJITA Kako uticaj aerozagaenja na biljku (u smislu oteenja nadzemnih organa) nije mogue spreiti, prilikom mera negovanja posebno se treba usresrediti na stvaranje uslova za odravanje vitalnosti korenovog sistema. Stoga se popravci osobina zemljita, kao medijuma u kojem se koren razvija, mora posvetiti izuzetna panja. Zemljite u Boru pokazuje tendenciju zakieljavanja pod uticajem sumpornih jedinjenja. Smatra se da poveana kiselost zemljinog rastvora spreava rast i grananje korena. U kiselim zemljitima javlja se nedostatak Ca i Mg , dok je fosfor uglavnom u nerastvornom obliku i kao takav biljci nedostupan, to dovodi do znaajnog disbalansa u mineralnoj ishrani.Umanjeno je i korienje hranljivih materija iz zemljita. ak i kada je zemljite u dovoljnoj meri obezbeeno humusom, zbog kiselosti supstrata mikrobioloki procesi u njemu su usporeni,a time i sama dekompozicija organske materije.(4) Primenom sledeih navedenih mera uticalo bi se na popravku fiziko-hemijskih osobina zemljita, aktivaciju mikrobiolokih procesa i poveanja njegove produktivnosti. Postupak koji se primenjuje za regulisanje sniene pH vrednosti zemljita naziva se kalcifikacija i podrazumeva inkorporaciju fino usitnjenog krenog materjala u
331
zemljite.Ukoliko uslovi za vrenje redovnih agrohemijskih analiza ne postoje,utvrivanje kiselosti moglo bi se vriti na osnovu promatranja terena i uoavanja promena u floristikom sastavu travnjaka. Praksa pokazuje da u veini sluajeva trenutak pojave i razvoja izvesnih korovskih vrsta na travnjaku , koje podnose kiseliju podlogu i poveanu apsorpciju tekih metala, predstavlja i trenutak kad je poeljno pristupiti kalcifikaciji.(2) Neka svetska iskustva sa kalcifikacijom u okolini topionica bakra govore o tome kako zadovoljavajue rezultate daje fina meavina odreenog krenog materijala sa dolomitnim krenjakom. (6) ubrenje je jedna od apsolutno neophodnih mera na zelenim povrinama Bora, ukoliko se eli obezbediti bolji razvoj vegetacije. Poznato je da deficit u mineralnoj ishrani poveava osetljivost biljaka na SO2, kao i da optimalna prehrana moe ublaiti posledice zagaenja i ubrzati oporavak. Prvenstveno je od znaaja unos organskih ubriva, tj. organske materije. Ona ne samo da aktivira mikrobioloke procese u zemljitu, ve smanjuje ili neutralie tetno dejstvo toksinih elemenata vezujui ih za sebe u stabilna nerastvorna jedinjenja. Stoga primenu organskog ubriva (pregoreli stajnjak, kompost, lisnik...) treba uvesti kao redovnu meliorativnu i meru nege.Upotreba kompleksnih neorganskih ubriva takoe bi imala pozitivan uticaj, pogotovu na zemljitu povoljne pH vrednosti. Posebno je od znaaja unos fosfornih ubriva u dovoljnim kolinama, koji bi smanjio apsorpciju toksinog arsena u biljkama. MERE ODRAVANJA BILJNOG MATERIJALA Nakon odreenog perioda fiziolokog iscrpljivanja biljke poinju da podleu sekundarnim bolestima ili tetoinama, isuivanju, trulei debla i slino. Sve ovo drastino slabi vitalnost biljke i ona poinje ubrzano da odumire. Sa gradskih zelenih povrina treba ukloniti sve one vrste i individue koje nisu uspele da se prilagode uslovima sredine, trpe velika oteenja ili se sue, pre nego potpuno odumru i postanu potencijalna arita infekcije. Postupak pravovremene zamene jedna je od najznaajnijih mera za odravanje zelenih povrina industrijskih naselja uopte. Mera zatite stabala sa tankom korom od mrazopucina u periodu otrih zima bila bi od velike koristi, obzirom na to da je izmrzavanje kore esta pojava na gradskim zelenim povrinama. Dodatni motiv za primenu mere zatite od izmrzavanja predstavlja i uoena veza izmeu pojaane osetljivosti na niske temperature i uveane koliine SO2 u vazduhu. (3) Prilikom sadnje novih drvenastih individua preporuljivo bi bilo primeniti tzv. gnezdastu sadnju, gde se u jednu sadnu jamu postavlja vie sadnica. Na ovaj nain formira se ira kruna i uveava lisna masa, to je od velike vanosti za zadravanje vrstih estica aeropolutanata. Grupisane biljke bolje podnose nepovoljne uslove ivotne sredine i jednostavnije se odravaju. Mera orezivanja je naroito efikasna u sluaju kada,usled prodiranja kroz plitak supstrat u jalovinu koren ne moe da podri razvoj nadzemnog dela pa dolazi do isuivanja pojedinih grana ili do pojave suhovrhosti. Osim to kvare estetski izgled , isueni delovi potencijalni su izvor infekcije. Orezivanje u svrhu rejuvenilizacije takoe je korisna mera nege bunastih biljaka, koja uveava njihovu vitalnost i ivotni vek. Pod stalnim zagaenjem vazduha i zemljita biljke trpe morfoloke i fizioloke promene. Perforacije ili sprenost lista, trovanje tekim metalima, smanjen intenzitet
332
fotosinteze- sve su to faktori koji iscrpljuju biljku i ine je podlonom razliitim infekcijama. Stoga je neophodno vriti redovnu entomoloku i fitopatoloku kontrolu i prevenciju. Na travnoj povrini treba forsirati prisustvo dominirajuih vrsta (koje su uspele da opstanu u nepovoljnim uslovima, potisnuvi pritom druge vrste), odravajui ih tako da obezbede to veu i pravilniju pokrovnost. One najee spadaju ili u bioakumulatore pojedinih tekih metala ili u vrste tolerantne na njihovo prisustvo, pa je njihovim koenjem i sakupljanjem obezbeeno iznoenje odreene koliine ovih elemenata iz zemljita. Nakon koenja potrebno je potpuno ukloniti otkos grabuljanjem, ime se uklanja kontaminirana organska materija.(2) Po pitanju navodnjavanja zelenila u gradu treba biti oprezan.Uveana vlanost supstrata i kapi vode na listu mogu izazvati velika oteenja vegetacije prilikom naleta sumpornog dima. Zato je ovde od presudne vanosti najpre strogo voditi rauna o dinamici industrijskih procesa i periodu topljenja rude, a tek onda o eventualnim klimatskim i drugim uslovima koji bi zahtevali dodatno navodnjavanje. Pored postojeih oteenja biljaka od topionikih gasova ili mraza postoje i mehanika oteenja biljaka u vidu izlomljenih grana, oguljene kore drveta, ureza na stablima itd. Mlada, tek posaena stabla esto su meta huligana, pa se deava da sadnica ne uspe da se primi ne zbog uticaja sredine, ve zbog izvaljivanja ili oteenja debla nakon presadnje. ZAKLJUAK Pri predlaganju mera nege moraju se uzeti u obzir i ekoloke i ekonomske injenice, obzirom na najee nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za odravanje zelenila u gradu. Kada se ima u vidu da u industrijskim sredinama, kakva je borska, zelenilo trai pojaane i stalne mere negovanja, izbor najefikasnijih mera nege i njihove dinamike dobijaju na znaaju. Popravka osobina supstrata predstavlja obaveznu i zapravo, najefikasniju meru odravanja zelenih povrina u Boru. Kao znaajni navode se postupci kalcifikacije u cilju regulisanja pH vrednosti supstrata, i ubrenja (prvenstveno organskim ubrivima). Ove dve mere doprinose stabilizaciji i ouvanju strukturnih agregata zemljita, uravnoteenju ishrane biljaka i aktivnosti zemljine mikrofaune. Predloene mere nege biljnih vrsta ovde bi bile: pravovremena zamena oteenog biljnog materjala, redovno orezivanje , zatita od mrazopucina i eventualno oprezno navodnjavanje usklaeno sa dinamikom industrijskog procesa u topionici bakra. Neophodna je i redovna entomoloka i fitopatoloka kontrola i prevencija, naroito kod mladih biljaka, ali i onih koje na ovoj lokaciji preu drugu deceniju ivota. Dalje specifinosti vezane za podizanje i negovanje ove zelene povrine odnose se na primenu tzv. gnezdaste sadnje drvea radi formiranja vee lisne mase i upotrebu nestandardnih, dominirajuih vrsta za formiranje travne povrine, pritom ih odravajui tako da obezbede to veu i pravilniju pokrovnost. Aktuelni problem mehanikog oteivanja dragocenog biljnog materjala treba reavati podizanjem ekoloke svesti pojedinaca kroz aktivnosti svih sektora, a takoe i rigoroznom kaznenom politikom.
333
LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Ranelovi D. :' Produetak funkcionalnosti zelenih povrina u industrijskim naseljima osvrt na Gradski park u Boru', zbornik radova, nauni skup 'Naa ekoloka istina', Borsko jezero, 2005. Ranelovi D. : ' Rekonstrukcija gornjeg dela Gradskog parka u Boru' , diplomski rad, umarski fakultet Beograd, 2005. Jablanovi M., Jaki P., Kosanovi K.: Uvod u ekotoksikologiju,Univerzitet u Pritini, Prirodno-matematiki fakultet, Kosovska Mitrovica, 2003. Agrohemijske analize zemljita na zelenim povrinama u Boru, Institut za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja, Zajear,1989. Anastasijevi N.: Efikasnost ukrasnih biljaka u sanaciji gradskog aerozagaenja, zbornik radova VIII naucno-strucni skup Naa ekoloska istina ,Sokobanja, 2000 Winterhalder, K.: `The restoration of an industrially disturbed landscape in the Sudbury, Ontario mining and smelting region`, 1996. http://www.udd.org/francais/forum1996/TexteWinterhalder.html
334
ISPITIVANJE SASTAVA KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA U RURALNOJ SREDINI RESEARCHING COMPOSITION OF MUNICIPAL SOLID WASTE IN RURAL ENVIRONMENT
Ninoslav Pavlovi, Milan Trumi Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet Bor e-mail: mineahellas@ptt.yu; niky_79_161@hotmail.com
IZVOD: U reciklanim tehnologijama koriste se razliite metode i ureaji u cilju dobijanja gotovih proizvoda. Koji od tretmana, e biti primenjen pri reciklai komunalnog vrstog otpada, u velikoj meri zavisi od sastava istog. Na sastav, komunalnog vrstog otpada utie mnogo faktora (ekonomska razvijenost regiona, naina sakupljanja, zastupljenost opasnih materija i td.), koji su veoma vani pri izboru tehnolokog procesa. Kljune rei: karakterizacija komunalnog vrstog otpada, reciklaa komunalnog vrstoh otpada. ABSTRACT: The moust various methods and machines are being used in process of recycling, for achieving of final product. Which of treatments, will be used at recycling process of municipal solid waste, it depends from composition of its. Many factors influence on composition of municipal solid waste (economical development of region, way of collecting, concentration of dangerous substances), which are very important at selection of technological process. Key words: characterization of samples from municipal solid waste; recycling of municipal solid waste.
UVOD Osnovni motiv za upoznavanje svojstava i sastava komunalnog vrstog otpada, proizilazi iz injenice, da je ba ova vrsta otpada najzastupljenija i spada u komunalne otpade, a komunalni otpad ini 60% od ukupnog otpada, dok ostalo uee pripada, opasnim otpadima, medicinskom otpadu, radioaktivnom otpadu, industrijskom otpadu i td. Komunalni otpad sadri od 60% do 80% vrstog otpada, a retki su sluajevi gde je uee vrstog komunalnog otpada vee ili manje od pomenutih granica. U sastav rstog komunalnog otpada ulaze i neke materije koje su organskog porekla, koje nastaju preteno u domainstvima. Takav otpad organskog porekla se sakuplja zajedno sa vrstim otpadom, gde se kasnije separira od korisnih komponenti (od stakla, gume, gvoa i td.) i podvrgava daljem tehnolokom postupku. Zadnjih godina, zbog racionalnog korienja prirodnih resursa i smanjenja zagaenja ivotne sredina, javila se potreba za procesom recikliranja i dobijanja novih materijalnih dobara. U razvijenim zemljama sveta (USA, JAPAN, UK), javile su se kompanije koje su na sebe preuzele odgovornost, u pogledu organizacije sakupljanja i odreivanja karaktrizacije na tano uzetim uzorcima. Ova problematika nee zaobii nau zemlju, pa e veliki broj ljudi biti upoljen u reavanju ovih problema.
335
SASTAV KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA Princip odreivanaja morfolokog sastava i gustine Morfoloki sastav otpada je maseni udeo pojedinih vrsta otpada u karakteristnom uzorku otpada. Ovo svojstvo se ispituje prosejavanjem otpada srednjeg uzorka kroz sito otvora 15x15. Ostatak na situ se rasporeuje runo na pojedine komponente otpada. Maseni sastav se najee odreuje u odnosu na: hartiju, otpad od hrane, drvo, metal, tekstil, gumu, plastiku itd. Na morfoloki sastav utie: broj stanovnika i ekonomska situacija, godinje doba, klima i geografski poloaj. Morfoloki sastav se moe proceniti i na osnovu raspoloivih podataka za gradove sa slinim brojem stanovnika, klimatskim uslovima, vrstom privredne delatnosti, slinim stepenom standarda stanovnitva i iskustvenih podataka dobijenih od komunalne organizacije koja prikuplja i distribuira otpad. Razlike mogu biti veoma znaajne, pogotovo u udelu organskog otpada. To moe biti posledica veeg standarda u gradskim naseljima, ali i nain uklanjanja otpada u okviru samih domainstava (ishrana stoke, korienje kao gorivo za zagrevanje domainstva, kuvanje i sl.). Kao jedan od bitnih razloga za tako velike varijacije je sigurno i nesistematsko ispitivanje sastava, odnosno paualno procenjivanje. Srednja gustina je jedan od osnovnih parametara koji definie veliinu prostora za deponovanje, kao i ostale proraune vezane za odreivanje broja i tipova kontejnera i transportnih sredstava, mehanizacije itd. Srednja gustina se odreuje laboratorijskim putem na bazi srednjeg uzorka. Vrednost srednje gustine zavisi od: morfolokog sastava, srednje gustine pojedinih komponenata i njihove vlanosti. Gustine nesabijenog komunalnog otpada izraunate su na bazi morfolokog sastava istih i procenjenih gustina komponenata smea (papir 0,056 t/m3; tekstil 0,064 t/m3; metali 0,574 t/m3; staklo i porcelan 0,321 t/m3; guma 0,224 t/m3; organske materije 0,305 t/m3; plastika 0,224 t/m3; ostalo 0,324 t/m3) Na osnovu podataka za srednje gustine pojedinanih komponenata i na osnovu morfolokog sastava komunalnog otpada koji e se odlagati na deponiji, za srednje vrednosti karakteristika otpada izraunata je srednja gustina nesabijenog vrstog komunalnog otpada koji podlee konanoj dispoziciji i iznosi: sr = 0,247 t/m3 Karakteristike vrstog komunalnog otpada Prema EPA klasifikaciji, utvrena su etiri kriterijuma za odreivanje karakteristika opasnog otpada: zapaljivost, eksplozivnost, reaktivnost i toksinost. Zbog nepravilnog tretmana, opasan otpad moe oslobaati gasovite produkte u atmosferu (zbog isparavanja, sagorevanja, odvijanja odreenih reakcija) i tako zagaditi ivotnu sredinu za dui vremenski period. Ovi gasovi mogu spiranjem sa kiom zagaditi vode i zemljite na koje padavine dospevaju. Povrinske i podzemne vode mogu biti zagaene tenim produktima raspadanja i filtratom koji preko zemljita dospeva do podzemnih i povrinskih voda. Otpad moe biti razneen po okolnom zemljitu, a preko vazduha, vode i putem lanca ishrane ugroene su sva iva bia. vrst otpad moe se svrstati u otpad od hrane (iz domainstva, pijace, prodavnice, restorana), pepeo (iz domainstva, od spaljivanja smea), smee (hartija, drvo, batensko smee, tekstil, guma, plastika,
336
metalne konzerve, staklo, keramika), vozila (odbaena vojna, putnika i teretna vozila), industrijski otpad (od prerade hrane, pepeo kotlovskih loita, otpad bio-hemijske industrije, rudarstva i metalurgije), otpad graevinskog materijala (drvena graa, cigla, cevi, crep, ut), specijalni otpadni materijal (medicinski, eksplozivan, radioaktivan) i otpad od obrade otpadnih voda (vrsti materijal sa reetki i mulj). Po nainu nastanka deponije mogu biti smetlita (nastale proizvoljnim izboromlokacije i odlaganjem smea), deponije odreene od neke institucije (bez analize terena i kontrole deponije) i deponije uraene po ekolokim propisima i standardima. Zagaujue materije u vrstom komunalnom otpadu Spaljivanjem otpada dobija se energija i smanjuje potronja fosilnih goriva. Smatra se da se moe dobiti i do 10% energije od otpadaka od celokupne potrebne energije. Energija se najee koristi za zagrevanje vode i odvoenja tople vode ili pare do korisnika. Spaljivanje otpada, reava jedan problem, ali stvara druge: zagaenje vazduha, zagaenje vode od hlaenja pepela i nastanak vrstog otpada. Kao zagaujue materije pri spaljivanju otpada javljaju se: hlor, fluor, hrom, nikal, cink, olovo, sulfati i dr., a vrsta i sastav zagaujuih materija zavise od sastava otpada. Prilikom spaljivanja otpada u gasovima se javljaju i neke nove materije kao to su halogenoorganska jedinjenja. METODOLOGIJA UZIMANJA UZORAKA Pre poetka uzimanja uzoraka, najpre su izabrane ciljne grupe, kojih je u ovom radu bilo est. Ciljne grupe predstavljaju izabrana domainstva u kojima su merene mase uzoraka. Broj ciljnih grupa predstavlja 1,2% od ukupnog broja domainstava u najuijem centralnom delu regiona. Prvo domainstvo sastoji se od 6 lanova, drugo od 5, tree od 2, etvrto od 3, peto od 4 i esto od 5 lanova. to ukupno predstavlja 2,1% od ukupne populacije u centralnom delu seoskog regiona. Sam metod uzimanja uzoraka, zasnivao se na merenju masa pojedinih komponenti u komunalnom vrstom otpadu (plastika, papir, metal, staklo, guma, organski otpad i pepeo kao opasna zagaujua materija). Merenje masa uzoraka je trajalo u periodu od 14 dana, gde ni jednom nije zabeleena masa gumenih otpadaka. PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA Rezultati merenja masa uzoraka, su paljivo beleeni u tabelama svakog dana u trajanju od 14 dana. Na osnovu njih proraunate su ukupne mase pojedinih, istorodnih komponenti u komunalnom vrstom otpadu, najpre po danu, a zatim po lanu domainstava. Drugi vaan podatak koji je dobijen, je masa ukupnog komunalnog vrstog otpada u jednm domainstvu, najpre po danu a zatim po lanu domainstva. Trei vaan podatak je dobijen, meusobnim sabiranjem ukupnih masa istorodnih komponenti, dobijenih po danu, ime je dobijena ukupna masa istorodnih komponeneti na kraju snimanja procesa uzorkovanja.
337
Zbirne mase istorodnih koponenti u komunalnom vrstom otpadu dobijenih po danu predstavljeni su grafiki na slikama 1. i 2. Ovi rezultati pokazuju sastav komunalnog vrstog otpada, najpre u prisustvu pepela i bez prisustva pepela.
organski otpad 23,53% staklo 2,70%
staklo 7,39% metal 1,88% papir 13,99% organski otpad 64,44%
metal 0,69% papir 5,11%
plastika 12,30%
plastika 4,49% pepeo 63,48%
Slika 1. Grafiki prikaz sastava komunalnog vrstog otpada u seoskim domainstvima u zimskom periodu u prisustvu pepela Picture 2. Graph of compositin of municipal solid waste on village household in winter period with presence ash
Slika 2. Grafiki prikaz sastava komunalnog otpada u seoskim domainstvima u zimskom periodu bez prisustva pepela Picture 3. Grah of composition of municipal solid waste on village household in winter period without presence of ash
ZAKLJUAK Sa slike 2. se moe videti, da je najzastupljenija komponenta u komunalnom vrstom otpadu pepeo sa svega 63,48% koji predstavlja opasan i zagaujui otpad. Ovo je posledica, velikog utroka energetskih sirovina u zimskom periodu, pa njihovim sagorevanjem nastaje pepeo. Zboge velikih grejnih povrina u domainstvima, veliki je utroak energenata (najvie drvnog ogreva), pa je i procenat sadraja pepela veliki, u odnosu na procentne sadraje ostalih komponenti. Drugi po redu je organski otpad, koji je posledica utroka organskih komponenti u prehrambene svrhe. injenica je da se u zimskom periodu na seoskom podruju troi dosta organskih proizvoda, a sve slabiji procenat je plastike, papira, metala i stakla, to je pokazatelj slabe ekonomske razvijenosti u seoskom regionu. Slika 3. pokazuje sastav komunalnog vrstog otpada bez prisustva pepela. Grafik je dat radi poreenja sastava komunalnog vrstog otpada u proletnjem, letnjem i jesenjem periodu, tj. jer u preostalim godinjim dobima nemamo utroak energenata, a sa time nemamo i pepeo. Dakle ovo je poredbena metoda, za odreivanje procentualnog sadraja sekundarnih sirovina, u vrstom komunalnom otpadu i izboru tehnolokog postupka. Na sve ovo najvei uticaj ima ekonomska razvijenost ovog regiona. Ovde spadaju industrijska razvijenost i aktivnost, koja je na vrlo niskom nivou. Neka industrijska preduzea ne rade i ako rade onda je to sa smanjenim kapacitetima, a pojedina su u steajnom postupku. S toga je u regionu proglaen udeo poljoprivrede, a udeo industrije nizak, dok je stanovnitvo privreno dnevnoj migraciji u okolne gradove.
338
Dakle neophodno je izvriti ista snimanja, tj, uzorkovanja u preostalim godinjim dobima i dati konaan pregled sastava karakterizacije vrstog komunalnog otpada i predloiti odgovarajue tehnoloke postupke za svako godinje doba ponaosob. LITERATURA
1. 2. 3. Dr Rade Bioanin; Dr sci med Branka Amidi upravljanje vrstim komunalnim otpadom www.recyu.org.yu/izdanje/knjige/plan upravljanja komunalnim otpadom Dr Marina Ili; prof.dr Dragan Milovanovi; mr Hristina Stevanovi-arapina Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom
339
PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA NASTALIH U POARIMA ZAPALJIVIH TENIH MATERIJA AN ESTIMATE OF THE DIFFUSION OF POLLUTANTS PRODUCED IN FIRES CAUSED BY INFLAMMABLE LIQUID SUBSTANCES
Mr Stanimir ivanovi, dipl.in.1, Mr Milan Stepanovi, dipl.in.2 1 MUP Srbije, OUP Negotin 2 ''HE erdap'' Kladovo
IZVOD: Procesi nekontrolisanog sagorevanja su dosta sloeni i ne moe se tano definisati sastav nastalih produkata sagorevanja. U zavisnosti od vrste zapaljive tene materije, kao i stepena sagorljivosti i isparljivosti, razliiti su i nastali produkti, od kojih su neki toksini i direktno i/ili indirektno ugroavaju ljude, naselja i ukupnu ivotnu sredinu. Odreeni tehnoloki sistemi ukljuuju znatne koliine zapaljivih tenih materija, kao osnovu odvijanja procesa ili uskladitenja za dalju distribuciju, koje predstavljaju potencijalnu opasnost nastanka polutanata koji mogu u veoj ili manjoj meri ugroziti ivotnu sredinu.. U radu je analizirana mogunost matematikog praenja ugroenosti ivotne sredine produktima procesa nekontrolisanog sagorevanja. Kljune rei: zapaljive tenosti, produkti sagorevanja, ivotna sredina. ABSTRACT: The processes of uncontroled combustion are very complex and the content of their products cannot be defined precisely. Depending on the sort of inflammable liquid substance, as well as the degree of combustibility and evaporability, the products of combustion are varied, some of which are highly toxic and directly and/or indirectly harmful to people, settlementes an enviroment in general. Certain tecnological systems contain a considerable amount of inflammable liquid substances, as a base for process development or storage for futher distribution, which pose a potential danger for generating pollutants that can harm the environment to a smaller or greater extent. This study analyzes the a mathematical tracking of the environmental harm caused by the products of uncontrollable combustion. Key words: inflammable liquids, product of combustion, environment.
UVOD Svojim produktima poari spadaju u grupu povrinskih izvora emisije sa esto dalekosenim posledicama kako lokalnog, tako i ireg prostora delovanja. Polje koncentracije tetnih materija nastalih u poarima zapaljivih tenih materija utie na prostornu raspodelu tetnih materija u odreenom trenutku vremena. Procena mogueg zagaenja vazduha u okolini poara ukljuuje toksikologiju produkata sagorevanja, masu gasovitih produkata, toplotu i brzinu sagorevanja, predpostavljeno vreme trajanja poara, karakteristike okolnog prostora, kao i vremenske prilike. Postupak potpunog sagorevanja moe se predstaviti jednainom
C n H 2n + 2 +
3n + 1 O 2 = nCO 2 + (n + 1) H 2 O + Q(kJ ) 2
340
(1)
Proces nepotpunog sagorevanja goriva ukljuuje itav niz produkata sagorevanja razliitog sastava i sadraja, te se ne mogu prikazati matematikim jednainama. Teritorija zahvaena tetnim materijama u koncentracijama opasnim za ljude ini zonu zagaivanja, koja je odreena dubinom i irinom. Dubina zone zagaivanja predstavlja rastojanje od centra izvora emisije do najudaljenije take gde koncentracije tetnih materija odgovaraju predvienom pragu zagaivanja. Kao prag zagaivanja mogu se primeniti MDK vrednosti, doze, prag iritacije i sl. U praksi se najee za prag zagaivanja primenjuju vrednosti inhalacione doze prema kojoj se odreuju i spoljanje granice zone zagaivanja. Dubina zone zagaivanja zavisi od: - vrste i koliine produkata koji se emituju, - karakteristika zahvaene povrine poarom, - visine na kojoj je nastao poar, - meteorolokih uslova (temperatura vazduha, brzina vetra, stabilnost atmosfere). Meusobna zavisnost i veliki broj ulaznih parametara uslonjavaju reenje datog problema. Na pouzdanost bilo kog modela za odreivanje raspodele znaajno utie i promenljivost pojedinih parametara u prostoru i vremenu (brzina vetra, turbulentnost vetra, promenljivost emisije tetnosti). PROCENA RASPROSTIRANJA POLUTANATA Modeli za procenu rasprostiranja polutanata nastalih u poaru, treba da budu u stanju da simuliraju zagaenje iz kombinacije takastih (ukljuujui i izdignute), linijskih i povrinskih izvora. Skladita zapaljivih tenih materija u osnovi mogu se tretirati kao takasti izvori velike povrine otvora. U praksi se najee koristi Klimatoloki disperzioni model Agencije za zatitu sredine (EPA - Environmental Protection Agency) Sjedinjenih Amerikih Drava. Osnova modela su jednaine o prostornoj raspodeli tetnih materija na osnovu kojih se procesi difuzije mogu predstaviti kvantitativno. Matematikim modelom se dobijaju vrednosti koncentracije u pojedinim takama prostora. Disperzioni model je primenljiv za urbane sredine jer koristi prosene emisije za takaste i povrinske izvore i zajedniku funkciju raspodele brzine i pravca vetra i atmosferske stabilnosti. Sastav produkata sagorevanja zapaljivih tenih materija ine produkti potpunog i nepotpunog sagorevanja, kao i razliiti toksini produkti termike oksidacije. Na osnovu toksikologije produkata sagorevanja, mase gasovitih produkata, toplote i brzine sagorevanja, vremena trajanja poara, karakteristika prostora i vremenskih prilika moe se proceniti prostor i stepen zagaenja vazduha u okolini mesta poara.
Q 1 y C (x , y,z,H ) = exp 2 2 y z v y
2
exp 1 z 2 z
2 + exp 1 z + H (2) 2 z
341
gde je:
C - koncentracija tetnosti u nekoj taki s koordinatama (x,y,z) (g/m3 ) Q - koliina emisije tetnosti pri poaru (g/s) H - visina sa koje se emituje dim (m) v - srednja brzina vetra (m/s) yz - standardno odstupanje raspodele koncentracije tetnosti u pravcu osa y i z,
Za odreenje matematikog modela je potrebno ispunjenje sledeih pretpostavki: - da se rasejavanje tetnosti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni opisuje Gausovom raspodelom sa standardnim odstupanjem raspodele koncentracije yz po osi z i y, - da je emisija tetnosti iz izvora konstantna, - da je brzina vetra konstantna po jaini i pravcu, - da je turbulentnost vetra ista po itavoj struji. Reenje jednaine (2) zavisi od vrednosti koeficijenta rasejavanja tetnosti y i z koji su funkcija stabilnosti atmosfere. Postoji vie kategorija stabilnosti zavisno od kriterijuma odreivanja. Paskvill je uveo est a epesi sedam kategorija stabilnosti. Ukoliko se emisija tetnih materija u produktima poara izrazi preko ukupne koliine koja nastane u poaru tada e jednaina za izraunavanje polja koncentracije tetnih materija kod prizemnih poara imati oblik:
M 1 y C (x , y,z ) = exp 2 t y z v y
2
(3)
gde je: M - koliina tetnosti koja nastane u poaru (kg), t - vreme trajanja poara (s). Za praktino odreivanje dubine zone zahvaene produktima poara, unutar koje postoji opasnost trovanja ljudi preko respiratornih organa, moe se umesto koncentracije uvesti prag toksinosti
6 x10 3 M X= vFGD
1/ f +g
(4)
gde je:
D = 104Ct (mg/kg) - inhalaciona doza.
342
ZAKLJUAK Upravljanje rizikom je kompleksan proces koji obuhvata prevenciju, pripremu, odgovor na udes i sanaciju udesa. Sloenost procesa sagorevanja namee potrebu da se pri analizi moguih efekata i posledica koristi matematiko modelovanje. Sloeniji matematiki modeli obezbeuju dobijanje realne slike o moguim pravcima, vrstama i stepenima ugroavanja. Matematiki modeli obezbeuju procenu i kontrolu ugroenosti, omoguavajui planiranje aktivnosti na evakuaciji i zatiti ljudstva, saniranje posledica i dr. Prilikom planiranja mera zatite od poara mora se kao kriterijum uzeti i ekoloki rizik. Veliina zahvaene zone produktima, odnosno polje toksinih koncentracija, je razliito, za ije odreivanje je mogue primeniti neki od matematikih modela. Odreivanje indeksa opasnosti od poara i eksplozija se vri na osnovu osnovne opasnosti procesa, vrste i karakteristike procesa i skladitenja, kao i materijalnih faktora i posebnih opasnosti koje proistiu iz uslova i veliine procesa i skladitenja, kao to je temperatura radnog procesa i radni pritisak u procesu skladitenja. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Miloevi, D., ovek, nafta i ivotna sredina,Verzalpress, Beograd, 1999. Stojanovi, O., Stojanovi, N., Kosanovi, ., tetne i opasne materije, IRO Rad, Beograd, 1984. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaenja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (''Sl. Glasnik RS'', br. 60/94). Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (''Sl. Glasnik RS'', br. 30/97) ivanovi S., Zapaljive tene materije, VSO, Negotin 2005. ivkovi, N., Cvetanovi, S., Metode prognoziranja evakuacionih zona pri havariji postrojenja sa veoma opasnim materijama, Zbornik radova, IX Nauni skup ''ovek i radna sredina'', Fakultet zatite na radu, Ni, 28-29.5.1992.god
343
UTICAJ INDUSTRIJSKE ZONE NA IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE STANOVNIKA PANEVA THE INFLUENCE ON ECOLOGY AND HEALTH OF PANEVO TOWN IHABITANTS FROM THE INDUSTRIAL ZONE
Milica Pavlovi, Daa Danijel Geografski fakultet u Beogradu
IZVOD: Industrijsku zonu u Panevu obuhvataju Rafinerija nafte, Azotara i Petrohemija, koje su izgradjene na povini od 8km i na svega 150m udaljenosti od stambenih objekata. Tokom 24asovnog procesa proizvodnje emituju se zagaujue materije koje imaju velike posledice po zdravlje ljudi. Zbog toga je neophodno unaprediti tehnoloki nivo proizvodnog procesa ali i redovno pratiti emisiju uticaja ove zone. Kljune rei: zagaujue matrije, industrijska zona, sistem za praenje, zdravstveno stanje stanovnitva ABSTRACT: The industrial complex in Panevo includes the Rafinery Oil, the Nitrogen Fertiliser Company and the Petrochemical Plant, which are built on surface of 8km and they are less that 150m awaz from the nearest residental buildings. During the 24 hours work of these industrial plants, emissions of specific pollutants have big influence and consequence to health of population. Key words: pollutants, industrial zone, monitoring sistem, healt condition of population
UVOD Analizirajui poloaj June industrijske zone u odnosu na grad Panevo i dominantne pravce vetra, jasno je da je Juna industrijska zona postavljena mimo svih pravila prostornog planiranja. Juna industrijska zona je na pravcu uticaja dva dominantna vetra: jugoistonog i severozapadnog. Kako je grad Panevo u odnosu na Junu industrijsku zonu orijentisan u severozapadnom segmentu, to jugoistoni vetrovi nose zagaujue materije na grad Panevo. Nakon brojnih naunih istraivanja i skupova na temu ivotne sredine, nakon 1999. struni timovi oznaili su Panevo kao crnu ekoloku taku, iako je ona to postala mnogo ranije. /5/ Kroz 3 vremenske faze pokuaemo da vam prikaemo stanje u naem gradu. STANJE IVOTNE SREDINE U PANEVU PRE NATO BOMBARDOVANJA 1999-godine Nakon putanja u rad industrijskog kompleksa 70-tih godina promena kvaliteta ivota u Panevu poinje naglo da se menja. Emisija zagaujuih materija iz June industrijske zone postaje izuzetno velika a uz emisiju iz ostalih industrijskih objekata postaje znaajno optereenje za gradsko a i ire podruje.U to vreme nikakve zvanine informacije o zagaenju industrijskog zemljita ili okoline nije bilo dostupno javnosti. Radnici su bili redovno podvrgavani lekarskim kontrolama i nikakvi zdravstveni problemi nusi bili pominjani. Meutim pocelo se pricati o tkz.pancevakom raku koji
344
nastaje kao posledica izloenosti velikim koncentracijama VCM-a. Nezvanino lekari zaposleni u fabrikama su to zabeleili ali su njihova saznanja bila nedostupna javnosti./4/ STANJE IVOTNE SREDINE ZA VREME NATO BOMBARDOVANJA 23.mart/7.jun 1999-e godine
Za vreme bombardovanja pogoena su postrojenja u industrijskoj zoni Panceva i tom prilikom su izgorele ili oslobodjenje mnoge opasne materije u vazduh, zemlju i vodu. Tokom ovih dana 50 000 Panevaca je napustilo grad. Iz petrohemijog kompleksa: 3000t sodijum-hidroksida- NaOH Slika 1. Otrovni oblak iznad Paneva 800t 33% hlorovodonicne kiseline- HCL 1000t etilen dihlorida- EDC 5t zive je otislo u Dunav 100t zive je ostalo u zemljistu, u krugu i u neposrednoj okolini industrijske zone 200t vinil hlorid monomera- VCM; koncentracija je bila 10600 puta veca od dozvoljene; Iz Rafinerije nafte 2900t gasa, 200t dizela, 30t goriva za avione i 200t kerozina /3/ Kroz nekoliko narednih pasusa objasniemo tetnost neke od najstetnijih materija po zdravlje koje su tom prilikom dospele u vazduh (VCM,CL) i one koje i dalje truju gradjane (C6H6, C6H5CH3), a cije posledice jo uvek se ne mogu sagledati. VINIL-HLORID (C2H3Cl) Vinil-hlorid (hlor-etilen) monomer (VCM) jeste bezbojan gas, blagog sladunjavog mirisa..Koristi se uglavnom pri proizvodnji plastinih masa. Simptomi kod radnika izloenih koncentracijama u opsegu od 0,04 do 1,1 miligram u litru jesu glavobolja, neurotski poremeaji, poremeaji kao to su hiperhidroza, dermatografija, laka anemija i, eventualno, leukopenija. Iako ovaj gas ne poseduje upozoravajua svojstva, kao to su jak miris ili iritirajue dejstvo, vrtoglavicu i gubljenje orijentacije treba smatrati kao upozorenja na prekomernu zagaenost atmosfere. Krajnje visoke koncentracije obino prouzrokuju trenutnu bespomonost i nesvest. HLOR (Cl) Nadrauje sluzokou i respiratorni sistem. Prisustvo hlora u atmosferi je primetno po karakteristinom mirisu i nadrujuim svojstvima. Akutno izlaganje izaziva refleksni kaalj praen povraanjem, glavobolju, neraspoloenje, nespokojstvo i oseaj davljenja. Pri hroninom izlaganju dolazi do oboljenja bronhija i predispozicije za tuberkulozu. U veim koncentracijama je smrtonosan.
345
BENZEN (C6H6) Ova materija je otrovna i vrlo zapaljiva. Kao i mnogi drugi ugljovodonici, benzen izaziva akutno narkotiko dejstvo i nadrauje kou i sluzokou.. Meutim, njegova najizrazitija osobina jeste sposobnost da oteti tkiva za stvaranje krvi pri hroninoj izloenosti, ak i u prisustvu malih koncentracija. Poetak trovanja benzenom je veoma podmukao, a oteenja su potencijalno neizleiva. Pored zamora, gubitka apetita, glavobolje, vrtoglavice, pojave anemije, krvi u stolici, to moe da se pripie i mnogim drugim uzrocima, postoje i neizleive manifestacije toksinog dejstva benzena kao to je poetak leukemije. TOLUEN (C6H5CH3) Pri normalnim temperaturama toluen isputa opasne zapaljive pare. Akutno je neto vie toksian od benzena. Nadrauje kou i sluznice disajnih organa, a delovanje na centralni nervni sistem izaziva glavobolju, vrtoglavicu, nekoordinaciju pokreta i komu. /2/ STANJE IVOTNE SREDINE NAKON NATO BOMBARDOVANJA 1999-godine OSVRT NA DANANJICU Sistem optine Panevo za praenje aerozagadjenja, od 22.jula 2004-e godine Sistem optine Panevo za kontinualno automatsko praenje aerozagaenja (imisije) u naseljenom mestu, sastoji se od tri merne stanice u gradu i jedne u prigradskom naselju Starevo kao i centralnog raunara u zgradi Optine.U mernim stanicama nalaze se gasni analizatori koji detektuju kvalitet vazduha. Prenos podataka na centralni raunar vri se na svakih sat vremena. Obrada podataka se moe obavljati, prema zahtevu operatera, u intervalu od 10 minuta do 24 asa. Deo sistema je i monitor za javnu vizuelnu prezentaciju podataka koji je smeten u holu Optine. Analizatori zadovoljavaju svetske priznate standarde EPA, CE i TUV. Pocetkom 2006. pusteno je u rad 4.merno mesto u Starevu./1/ Velika mana monitoring sistema je ta to se ne mere iste zagaujue materije na svim stanicama. Ulici Cara Duana postavljeni analizatori sumpor dioksida, ugljen monoksida i ozona, dok je oprema za oitavanje prisustva benzena, toluena i metilmerkaptana u vazduhu smetena na mernom mestu Vatrogasni dom. U Vojlovici su smeteni ureaji za praenje koncentracije sumpor dioksida, prakastih materija i ukupnog redukovanog sumpora, kao i analizator benzena, toluena i ksilena
346
Slika 2. Prikaz rasprostiranja koncentracije benzena u vazduhu metodom interpolacije, za novembar 2005. ;granicna vrednost za benzen iznosi 5g/m Zdravstveno stanje graana Lekari svih zdravstvenih ustanova, a posebno specijalistickih ambulanti, ale se na porast broja pacijenata ; ako se porede podaci iz 1996 i 2001. godine zapaa se blagi porast svih vrsta tumora : 1996.-1337 , 2001. 1477 obolelih od tumora. Od kardiovaskularnih bolesti 1996. bolovao je 23408, a 2001. 24353 stanovnika opstine Pancevo. Podaci dobijeni sistematskim pregledima radnika, kojih u panevackoj optini ima oko 35000, ukazuje na porast svih vrsta tumora; 1996.-198, a 2001- 298 Broj dece obolele od bolesti disajnih organa takodje brine; 1996. 29000, a 2001. 31189 Primeuje se porast broja novoroenadi sa razlicitim zdravstvenim problemima; 96. 133, a 2001. 189. Posebno je zabrinjavajue oboljevanje dece. Svako predkolsko dete u Panevu godinje ima etiri do pet bolesti respiratornog sistema.Tri bolesti respiratornog sistema u toku jedne godine je prosek obolevanja na teritoriji Srbije. Primeuje se i porast stope obolevanja krvi i krvotvornih organa i od 2002. do 2005. godine kree se od 87 do 99 na 1.000 dece, dok je ta stopa u Srbiji u istom periodu iznosila od 46 do 47 na 1.000 dece, a u Vojvodini 53 do 51 na 1.000 maliana. Najvea stopa registrovana je kod respiratornih
347
bolesti, zatim simptoma i znakova nedovoljno definisanih stanja, kod bolesti uha, sistema za varenje, povreda, trovanja i posledica delovanja spoljnih faktora. Visoka je i stopa obolevanja kod dece kolskog uzrasta, jer je u proseku svako kolsko dete u Panevu imalo oko tri bolesti tokom jedne godine, i vea je nego u drugim sredinama, gde su deca imala oko dve bolesti godinje. Samo u proloj godini, 2005. u naem okrugu od raka je obolelo 457 osoba. Prema podacima Dispanzera za onkologiju, najuestaliji je karcinom dojke, koji je otkriven kod 108 pacijentkinja, a zatim sledi karcinom plua sa 92 nova sluaja. Istina, ovi podaci nisu premaili broj novotkrivenih iz 2004. godine, ali u poreenju s 2003. ukupno ima stotinak bolesnika vie./2/ ZAKLJUAK Dugoroni ciljevi svih projekata koji se odnose na zatitu ivotne sredine slue utvrivanju stvarnog stanja kvaliteta vazduha i naravno na preduzimanje odgovarajuih mera za sanaciju postojeeg problema. Jedino ekoloko reenje je modernizacija proizvodnog procesa i pre svega upotreba alternativnih vidova energije kao osnovnog pokretaa svih postrojenja i sve to u cilju obezbeivanja uslova za vii stepen kvaliteta ivljenja u gradu. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Sekretarijat za zastitu ivotne sredine SO Panevo, izvetaji 2004.-2006. Zavod za zastinu zdravlja Panevo, godisnji izvestaji za 2002. i 2005. Izvestaj Asocijacije za zatitu Save i Dunava , 1999. UNEP, Panevo site report, okobar 1999. Planska i normativna zatita prostora i ivotne sredine
348
DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA DEFINITIONS AND CLASSIFITIONS MEDICAL WASTE

Jelena Gavrilovi, student Doc.dr Jasmiina Radosavljevi dipl.ing. Fakultet zatite na radu, Ni e-mail: drkica@eunet.yu
UVOD: Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, ili pri zdravstvenoj zatiti, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo.To je heterogena smea klasinog smea, infektivnog, patolokog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa, ambalae, lekova i sl Za pravilno rukovanje i menadment medicinskim otpadom neophodno je pravilno definisati i klasifilovati medicinski otpad. U ovom radu datza su uputstva za definisanje i klasifikaciju medicinskog otpada. Kljune rei: medicinski otpad, definicija, klasifikacija. ABSTRACT: Medical waste represent all what get as waste by work health care institutions, in the face of his proporties and the origin of, and represent heterogeneous mixture from infectious, potential infectious, laboratory and pathology stauff, drugs desifectant means, medical expensively staff, low-actively and chemictry-toxic staff. For properli handlihg and management in medical waste, need is properly define and classification of medical waste. This paper gives a gude-lines for definition and classification of medical waste. Key words: medical waste, definition , classification.
DEFINICIJE MEDICINSKOG OTPADA Ne postoji saglasnost u vezi definisanja medicinskog otpada kod domaih i stranih autora. Prihvaene su sledee definicije medicinskog otpada: 1. Medicinski otpad je otpad koji obuhvata krv i telesne tenosti sa primesama krvi i materijal biolokog porekla sa poznatim ili sumnjivim zaraznim dejsvom [1]. 2. Medicinski otpad je biohazardni otpad u koji spadaju i leevi ivotinja, a koji moe izazvati oboljenja kod ljudi [2]. 3. Medicinski otpad nastaje u lekarskoj dijagnostici, leenju i imunizaciji ljudi i ivotinja, i u medicinskom i biolokom istrazivanju vezanom za leene ljudi i ivotinja [3]. 4. Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, ili pri zdravstvenoj zatiti, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo.To je heterogena smea klasinog smea, infektivnog, patolokog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa, ambalae, lekova i sl.[4]. 5. Medicinski otpad ukljuuje sav otpad koji nije pogodan za dodatnu preradu u druge proizvode ili reciklazu u sirovine za proizvodnju a koji poseduju odreene fiziko-hemijske ili bioloke karakteristike [5] .
349
KLASIFIKACIJE MEDICINSKOG OTPADA Postoji vie klasifikacija medicinskog otpada u zavisnosti od autora. Dijapazon otpada koji nastaje pri pruanju zdravstvenih usluga je veoma irok pa je zbog toga i klasifikacija medicinskog otpada komplikovanija. Globalno posmatrano medicinski otpad koji nastaje pri zdravstvenij zatiti stanovnitva moe se svrstati u sledee kategorije: - opti otpad, - patoanatomski otpad, - hemijski otpad, - infektivni i potencijalno infektivni otpad, - otri predmeti i drugi medicinski instrumenti, - radioaktivni otpad, - farmaceutsi otpad i - sudovi pod pritiskom [4]. Prema Evropskom katalogu otpada (Direktiva 75/442/EEC) izvrena je klasifikacija medicinskog otpada na sledei nain: - otpad iz ustanova u kojima se prua zdravstvena zatita ljudi i ivotinja , - otpad od preventivne zdravstvene zatite, dijagnostike i tretmana ljudi, - otri predmeti (skalpeli,lancete,igle,makaze i sl.), - delovi tela i organi ukljuujui i vreice sa krvlju i produktima krvi, - ostali otpad ije sakupljanje podlee posebnim zahtevima zbog spreavanja infekcije, -ostali otpad ije sakupljanje i odlaganje ne podlee posebnim zahtevima radi spreavanja infekcija (gipsevi,zavoji,posteljina,pelene i sl.), -odbaene hemikalije i lekovi, -hemikalije koje se sastoje od ili sadre opasne materije, -citotoksini i citostatini lekovi, -otpadni amalgam iz stomatologije, -otpad od istraivanja,dijagnostike,tretmana ili prevencije bolesti ivotinja, -odbaene hemikalije [4]. Otri predmeti kao medicinski otpad Medicinski otpad u vidu otrih predmeta podrazumeva kontrolno-merni pribor (aparati i instrumenti) koji je polomljen i moe posei,ogrebati ili ubosti onoga ko rukuje sa njim [6]. Pod otrim predmetima podrazumeva se i medicinski otpad nastao prilikom seenja ili ivenja. Primeri za ovu vrstu medicinskog otpada su igle za injekcije, skslpeli, ileti, otrice, epruvete, nekoriene oslabljene vakcine, igle za akupunkturu, turpije za zubne upljine sa pulpom, itd. Medicinski otpad u vidu otrih predmeta podrazumeva bilo koji ureaj ili predmet koji ima otre uglove, ivice ili izboine na kojima se ljudi mogu ogrebati, posei ili ubosti.Tu spadaju: igle za injekcije, igle za injekcije sa ubrizgatorima, igle za
350
akupunkturu, turpije za zubnu upljinu sa pulpom,otrice,razbijeno staklo,prazne boce krvi i td.[7] Ova vrsta medicinskog otpada mora biti smetena u plastine kontejnere koji su otporni na mehanike udare. Kontejneri puni ovim orim predmetima odlau se dalje u dopunski kontejner koji je pogodan za dalji transport. Otri predmeti, kao to su ubrizgatori, skalpeli ,ileti moraju da se odloe u crvene biohazard vree, slika 1. Ova vrsta medicinskog otpada mora biti odvajana na mestu svog nastanka.Crvene biohazard vree dalje se smetaju u kontejnere. Kada su kontejneri sa otrim predmetima puni,moraju biti zatvoreni i sklonjeni na unapred odreeno mesto. Plastini otpad,Pasterove pipete,polomljeni delovi aparata i uredjaja i dr. odlau se u kontejnere sa otvorom ili u crvene plastine vree [7] Razbijeno staklo iz laboratorija treba sakupljati paljivo do poslednjeg komada ali nikako golim rukama.[6] Kontejnere sa otrim predmetima treba ostavjati uspravno i na mestima koje nije u blizini radnih mesta.Ove kontejnere ne treba stavljati jedne preko drugih. Kada je kontejner napunjen otrim predmetima treba ga zatvoriti poklopcem i specijalnim trakama oblepiti. Otpad sa patologije Ovu vrstu medicinskog otpada lako je prepoznati po tome to sadri tkiva i organe ljudskog tela. Mesto nastanka ove vrste medicinskog otpada uglavnom su operacione sale. U patoloki medicinski otpad spadaju i leevi spremljeni za autopsiju kao i delovi tela sa autopsije. Otpad sa patologije mora biti smeten u plastine,nepropusne vree. Ove vree dalje se odlau u kontejnere. Ako se ovi kontejneri ponovo upotrebljavaju za odlaganje otpada, moraju se predhodno dezinfikovati. Otpad sa hemoterapije U ovu grupu medicinskog otpapa uglavnom spadaju rukavice, pekiri, prazne kese u kojima je bila krv ,intravenska creva i td. Otpad sa hemoterapije se smeta u plastine nepropusne vree, a vree zatim u kontejner pogodan za dalji transport. Krv i predmeti zaraeni krvlju Ovaj medicinski otpad mora biti smeten u nepropustan,hermetiki zatvoren plastian kontejner. Ukoliko je ovaj medicinski otpad u tenom stanju onda se on moe deponovati u sanitarni odvodni kanal, spaliti se, tretirati se u autoklavu ili se hemijski dezinfikovati Predmeti zaraeni krvlju ili telesnim tenostima koje nemogu da izbue plastine vree mogu da se odloe u plastine vree. One se dalje odlau u vrste kontejnere sa poklopcem.Predmeti kao to su gaza,zavoji i slino, odlau se u crvene plastine vree.
351
Laboratorijski mantili,pekiri,platnene kecelje i/ili krevetske posteljine koje su uprljane krvlju ili telesnim tenostima odlau se u crvene plastine vree koje su pogodne za dalje pravilno odlaganje ove vrste medicinskog otpada.[2]. Mikrobioloki otpad iz laboratorija Mikrobioloki otpad iz laboratorija mora da se odlae u plastine,nepropusne vree,debljine najmanje 3mm. Vree se otpadom dalje odlau u vrst kontejner. Ako je ovaj medicinski otpad u vidu fekalija, on moe da se odvodi u sanitarni kanal,spaljuje,hemijski dezinfikuje,tertira u autoklavu ili tretira kao vrst otpad [2]. Otpad sa zubnih klinika Medicinski otpad koji nastaje u zubnim klinikama uglavnom se moe svrstati u 4 vee grupe: 1. 2. 3. 4. 1.Rendgenski snimci- upotrebljeni rendgenski snimci sadre srebro koje se tretira kao opasan otpad. 2.Rendgenski filmovi koji takoe sadre srebro.Filmovi sa veom tamnom povrinom sadre vie srebra od filmova sa manjom tamnom povrinom. 3.Sredstva za ienje ureaja i aparata.Ova sredstva uglavnom sadre hrom u vidu jedinjenja kao to je natrijumdihromat.Para sterilizatora koja sadri formaldehid takoe pripada ovoj vrsti otpada. Krv, krvavi zavoji, krvavi tamponi, skalpeli, igle i ostali otpad [7] ZAKLJUAK I pored toga to ne postaji saglosnost meu autorima oko definicije i klasifikacije mecicinskog otpada, moe se zakljuiti da je sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, ili pri zdravstvenoj zatiti, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo.To je heterogena smea klasinog smea, infektivnog, patolokog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa, ambalae, lekova i sl.medicinski otpad. U medicinski otpad spadaju: otri predmeti , otpad sa patologije, otpad sa hemoterapije, krv i predmeti zaraeni krvlju, mikrobioloki otpad iz laboratorija i otpad sa zubnih klinika LITERATURA
[1] Starting Healt Care Wasre management iteratura in medical institutions, WHO, Regional office for Europ, Copenhagen,1998. [2] TowsonUniversity, Department of Enviromental health and safety, March 2001. [3] Guidelines for the Handling and Disposal for Regulated Medical Waste, Binghamton University, February 2003. [4] S.Ivanovi, S.Mandi, P.Nikol, M.Milosavljevi,Model za uklanjanje manjih kolicina biomedicinskog otpada baziran na preporukama Bazelske konvencije,WHO i Evropske Unije,Meunarodna Konferencija, Herceg Novi,2004. [5] Medical Wastw generator, Long Beach Department of Health and Human Services,March 2001..
352
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja [6] Guidelines for disposal of sharps,biological and medical waste,UC Davis environmental Health and Safety,2001. [7] Departtment of transportation regulations for Medical Waste,California Medical Waste Menagement act,1998.
353
ANALIZA TRETMANA KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA

SYSTEM ANALYSIS TRETMAN COMUNAL WASTE Jelena Gavrilovi, student Doc.dr Jasmiina Radosavljevi dipl.ing. Fakultet zatite na radu, Ni e-mail: drkica@eunet.yu
UVOD: Danas se u svetu primenjuje vie metoda za uklanjanje otpada. Nijedna od ovih metoda za nije savrena, svaka ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Najbolji rezultati se dobijaju kada se primeni vie metoda za uklanjanje otpada. U ovom radu obraene su dve osnovne grupe unitavanja otpada: : unitavanje otpada bez iskorienjai unitavanje otpada sa iskorienjem. Kljune rei: komunalni vrsti otpad, tretman, reciklaa. ABSTRACT: Today herself at taboo primenjuje more method for removal gibberish. Nijedna from these method for not perfect, all there are own amenity, but and nedostatke. Best aftermath herself dobijaju When herself apply more method for removal gibberish. Herein road-stead obradene are two fundamental particles bit zone wreckage gibberish: wreckage gibberish without iskoricenjai wreckage gibberish with iskoricenjem. Key words: comunal waste, tretment, recycling.
UNITAVANJE OTPADA BEZ ISKORIENJA OBUHVATA Nekontrolisano odlaganje otpada podrazumeva njegovo odlaganje na povrine van naselja koje su obino u uvalama, movarama, pored reka. Prostor na koji se smee odlae nekontrolisano je neograen pa se po njemu slobodno kreu ivotinje koje dalje ire zarazu. Sa ovih povrina su esti poari kao i irenje neprijatnih mirisa i praine pri duvanju vetrova. Kontrolisano ili sanitarno odlaganje otpada - Ovaj metod odlaganja smea podrazumeva njegovo odlaganje na sanitarne deponije. Sanitarne deponije su ograene, imaju prilazne puteve i puteve unutar njih po kojima se kreu vozila. Smee se na ovim deponijama nasipa kontrolisano u slojevima odreene debljine. Preko sloja nasutog smea u toku dana zasipa se zemlja u debljini od 30 - 50 cm koja u potpunosti prekriva smee. Sanitarne deponije se mogu locirati blie naselju (5 - 10 km). Potapanje otpada u more vri se u priobalnim naseljima. Smee se tovari u posebne brodove, a zatim odvozi na otvoreno more, na udaljenost od oko 34 km od obale, gde se istovaruje. Ovakvim odlaganjem smea remeti se funkcionisanje morskih ekosistema. Kominucija - Kao metoda za tretman otpada se najee primenjuje u kuhinjama hotela, restorana, menzi, bolnica i stambenih zgrada. Ovaj sistem se sastoji od posebnih ureaja mlinova, kojima se smee usitnjava i sa vodom isputa u kanalizacioni sistem. Kanalizacione otpadne vode se po pravilu ulivaju u povrinske vode, a sa njima i samleveni otpad, koji moe biti i veoma toksian. Na ovaj nain dolazi do tetnog dejstva na biocenozu povrinskih voda, a daljim kruenjem zagaujue materije dospevaju i do drugih medijuma ivotne sredine.
354
Spaljivanje otpada (smea) - Ovom metodom vri se delimino ili potpuno spaljivanje smea u cilju smanjivanja njegove zapremine. Deponovanje ostataka smea vri se zatim na znatno manjem prostoru. Delimino ili nepotpuno spaljivanje smea vri se na otvorenom prostoru. Potpuno sagorevanje smea obavlja se u specijalnim peima ili centralnim postrojenjima za celo naselje. Nedostatak ove metode evakuacije smea je pojava velike koliine dima pri sagorevanju i pojava dioksina. On iz dimnjaka direktno dospeva u vazduh i indirektno u zemljite gde zagauje biljke koje se koriste u ljudskoj ishrani /1/. UNITAVANJE OTPADA SA ISKORIENJEM Kompostiranje i fermentacija - je specijalan postupak obrade organskog otpada. Podrazumeva biohemijski proces razgradnje organskih materija koje se nalaze u smeu zbog dobijanja ubriva za poljoprivredu. Najpogodniji materijal za kompostiranje je: ostaci hrane, ostaci voa i povra, papir i karton (celuloza). Zavisno od temperature na kojoj se vri kompostiranje moe da bude toplo i hladno. Hladno kompostiranje je ono koje se obavlja prirodnim putem, sl.1.b. Toplo kompostiranje je vetako kompostiranje, sl.1.a. Kod prirodnog postupka kompostiranja otpada, materijal koji se kompostira se usitnjava i kvasi, a zatim se ostavlja na gomili da odstoji nekoliko meseci (2 - 3 meseca). Da bi se proces odvijao bre obezbeuje se prisustvo vazduha provetravanjem materijala preko kanala za ventilaciju. Vetako kompostiranje se obavlja u specijalno napravljenim basenima kroz koje se materijal za kompostiranje neprekidno kree. Proces vetakog kompostiranja traje nekoliko dana. Pri prolasku kroz postrojenje materijal koji se kompostira zagreva se na temperaturi od 50 - 70C. Materijal se zatim postepeno sui. Dobijeni kompost moe da se pakuje u papirnate vree i koristi se kao ubrivo u poljoprivredi /1/.
Slika 1. .Kompostiranje: a. vetako komostiranje bio - razgradivog otpada, b. prirodno kompostiranje bio - razgradivog otpada /1/ Reciklaa (novna upotreba otpada) - obuhvata izdvajanje materija iz otpada koji se mogu ponovo upotrebiti. Ponovna upotreba otpadnog materijala obuhvata postupke koji se danas sve vie u metodolokom i tehnolokom pogledu razvijaju. Reciklaom se moe dobiti znatna koliina sekundarnih sirovina: plastike, tekstila, stakla, hartije, gume, metala, itd.
355
RECIKLAA KOMUNALNOG VRSTOG OTPADA Primena reciklae materijala ima viestruku opravdanost. Reciklaom se smanjuje pritisak na prirodne resurse, tedi energija , smanjuje koliina otpada koji se nepovratno deponuje, ostvaruje ekonomska dobit, moe ponovo iskoristiti i do 80% materijala iz otpada. Na bavljenje reciklaom podstie pravna regulativa i propisi subvencijama ili obavezujuim merama, moe ponovo iskoristiti i do 80% materijala iz otpada. Recikliraa materijala se sastoji iz sledeih faza: sakupljanje materijala, prerada sakupljenih materijala, plasman sekundarnih sirovina. Ove tri faze ine osnov reciklae materijala. One su meusobno povezane. U zavisnosti od naina sakupljanja materijala razlikuje se reciklaa sa primarnim razdvajanjem materijala i reciklaa sa sekundarnim razdvajanjem materijala. U sluaju reciklae sa primarnim razdvajanjem materijala, otpadni materijal se klasifikuje i odvaja na mestu nastanka. On se odlae u razliite prijemnike (kontejneri, kante, itd.). Ovakvim nainom razdvajanja otpadnog materijala ne dolazi do meusobnog meanja otpadnog materijala. Reciklaa sa primarnim razdvajanjem zahteva odreenu opremu. Na slici 2. prikazani su kontejneri za prikupljanje sekundarnih sirovina /1/.
Slika 2.Kontejneri za prikupljanje sekundarnih sirovina /2/ Kod reciklae sa sekundarnim radvajanjem sav otpadni materijal se odlae u iste prijemnike. Po odlaganju on se odvozi transportnim sredstvima do postrojenja za reciklau. U ovom postrojenju se vri separacija otpadnih materijala koje e se kasnije iskoristiti. Ovakav vid recikliranja zahteva dodatna ulaganja u separacionu opremu a odvojeni otpadni materijal je slabijeg kvaliteta nego kada se radi njegovo primarno razdvajanje /1/. Na slici 3. prikazano je automatsko sortiranje otpada u postrojenju za reciklau.
Slika 3. Postrojenje za automatsko sortiranje otpada za reciklau /4/
356
U tabeli 1. dat je procenat recikliranja pojedinih materijala u nekim evropskim zemljama u 2000. godini. Tabela 1. Recikliranje komunalnog otpada u nekim evropskim zemljama u 2000. godini /3/ Aluminijum %
Zemlja
Austrija Belgija Danska Finska Francuska Nemaka Grka Irska Italija Luksemburg Holandija Portugalija panija vedska Velika Britanija
97 18 34 60 43 58 26 13 42 43 52 37 56 82 37
88 75 70 62 52 79 26 38 34 52 82 44 37 76 26
60 56 60 12.8 38 64 8 55 62.4 12 18.56 49.6 24
19 33 -
8.9 8.6 2.3 0.8 4.5 5.5 0 1.2 3.7 8.6 3 0.4 1.1 2.5 0.5
ZAKLJUAK Zbog sve veeg broja stanovnika na planeti Zemlji, a samom tim i sve vee koliine otpada, neophodno je primeniti neku od pomenutih metoda tretmana vrstog komunalnog otpada ili, najbolje, kombinaciju nekih od pomentih metoda. U suprotnom, ivotna sredina bie u znatnoj meri ugroena. LITERATURA
/1/ Radosavljevi.J., Urbana ekologija, Fakultet zatite na radu, Ni, u tampi /2/ www.fao.org /3/ www.rec.org /4/ www.epa.gov
357
Plastika %
Gvoe %
Staklo %
Papir %
E6 VODOSNABDEVANJE I ZATITA VODA WATER SUPLY AND PROTECTION
MINERALNI I TERMOMINERALNI IZVORI TOPLIKOG PODRUJA MINERAL AND THERMOMINERAL SPRING ON THE AREA OF TOPLICA DISTRICT
Dipl.oec. Miodrag Damnjanovi Ekoloko drutvo ''Toplica''
IZVOD: Podruje Toplice se nalazi na jugoistoku Srbije, obuhvata sliv reke Toplice sa pritokama. Prostor Toplice raspolae znatnim bogatstvom i raznovrsnou termomineralnih voda, od kojih su samo tri izvorska lokaliteta aktivirana i banjsko-rekreativna leilita i turistika naselja, kao i dva potencijalno znaajna izvorina lokaliteta koji su u poetnom ravzoju (izvori Via-''Milan Toplica'' i Suva esma). U ovom radu razmatrana su pitanja opisa, razmetaja, osobina i kapaciteta. Ukazano je i na mere koje treba preduzeti na valorizaciji lokaliteta i potreba ka ekonominoj i ekoloki odrivoj eksploataciji izvorita. Kljune rei: termomineralne vode, Toplica, potreba za eksploatacijom i ekoloki znaaj.
ABRSTRACT: The area of Toplica is situated on the sotheast Serbia, and consists of Toplica river with its armrivers. This area ha significant values and thermomineral and mineral waters, from which only three are spring locations which have been activated into spa-reactive and turistic settelments and two potential spring lokalites in the development (springs of Vica-Milan Toplica and Suve Cesma). This work concidered the questions of descriptions, capacities and reserves. It has been emphasized that some measures should bee taken as to valorize the location and needs for economic and ecological sustainble exploatation of springs. Key words: thermomineral waters, Toplica, need for exploatation and ecological value.
UVOD Jo u praistoriji ljudi nisu znali za lekove, ni za profitniti pak za turizam, aipak su se okupljali oko izvora termomineralnih izvora vode. Postepeno su upoznavali dobre osobine mineralnih voda i oko takvih izvora poeli da grade kupalita, a u neposrednoj blizini i naseobine to danas zakljuujemo iz arheolokih ostataka pri istraivanjima. Ovakav nain naseljavanja iz perioda neolitskog bronzanog doba na prostoru dananje Toplice je arheoloko nalazite sela Via, evidentirano 1909. godine, a istraivano 1928. godine, 1967. god. 1975. godine otkrivena dva rimska kupatila, postojanje kaptae mineralne vode (1,2). Ovo su bili prvi primitivni banjski kompleksi, ali ta tehnologija korienja termomineralnih voda po mnogo emu jo ni do danas nije prevazidjena. Javna i grupna kupatila postala su kultna kupanja, u to vreme kod Grka, Etruraca i Rimljana, da bi u srednjem veku bila zabranjena to je dovelo do mnogih zaraznih bolesti.
361
MOGUNOST KORIENJA MINERALNIH VODA U TOPLICI Korienje termalnih i termomineralnih voda na prostoru Toplice dobija sve vie na znaaju i poinje da se koristi u vie oblasti ivota i rada. Danas najznaajnije korienje je u balneoloke, sportske i zdravstvene svrhe u ve afirmisanim banjama Kurumlijskoj, Prolomskoj i Lukovskoj banji. Mineralne vode koriste se i za flairanje. Sa prostora Toplice je mineralna voda ''Milan Toplica'' i Prolom voda. Korienjem geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe je u poetnoj i jo nedovoljno razvijenoj fazi. Korienje geotermalne energije, mineralnih i termomineralnih voda i resursa je veoma skromno ak simbolino u odnosu na potencijalnost i raspoloivost resursa. Podruje Toplice po geotermalnom potencijalu spada u bogatija podruja nae zemlje. Ekonomski znaaj i privlanost geotermalnog resursa moe da prestavlja znaajnu osnovu za privredni rast u Toplici. Njihova odriva eksploatacija i korienje moraju postati intenzivni jer na to utiu sledei faktori: situacija sa naftno-energetske neravnotee, stalni porast i deficit fosilnih i organskih goriva, porast transportnih trokova pogorane ekonomske situacije zbog globalnih, regionalnih i lokalnih uticaha kao i porast trokova za zatitu ivotne sredine, neminovna tranzicija na trinu ekonomiju su sve vie opredeljujui faktori za inenzivnom raspoloivom getermalnom energijom i resursima. Neke najbogatije zemlje imaju vrlo malo prirodnih bogatstava, ali uveliko koriste svoju pamet i poslovnost da dobro organizuju efektivan rad i to nadoknadjuju. Naa zemlja kao i podruje toplice ima velike potencijale prirodnih resursa ali ostajemo skromni, jer ne moemo da iskoristimo kreativnu energiju svog naroda. Kae se nedostatak novca to nije samo taj faktor, ve neregulisan odnos vlasnitva i nemogunost eksploatacije resursa od strane privatnih preduzea zbog neregulisanja pitanja koncesija za domae investitore. KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA U pogledu temperature termomineralnih voda su vrlo razliite. I prema toj karakteristici one su svrstane u sledee grupe: - hladne temperatura vode ispod - tople temperatura vode iznad - hipotermne temperatura vode - homotermne temperatura vode - hipertermne temperatura vode preko 200C 200C 20 30 0C 30 400C 400C
Postoje razliite klasifikacije mineralnih voda a jedna od tih je (3): 1. 2. 3. Hidrokarbonatne, sulfatne i hloridne vode, koje sadre 1 gram rastvorenih supstanci na 1 litar vode. Sumporovite, jodne, gvozdevite i arsenove vode, u ovu grupu svrstane su vode koje sadre elemente bioloki aktivne u manjim koliinama. Ugljeno-kisele i radioaktivne vode, ne sadre rastvorene gasove.
362
Ova kvalifikacija mineralnih voda izvedena je samo po osnovnim svojstvima, poto je u pogledu sastava svaka mineralna voda pojedinano svojstvena i karakteristina. ZATITA IZVORITA MINERALNIH VODA Zatitne sredine postaje znaajan problem sa kojim se sueljavaju banjska mesta i punionice mineralne vode. Porast nekontrolisane divlje gradnje na znaajnim lokacijama eksploatacije i transportnih cevovoda. Nemogunost pravne drave da blagovremeno reaguje, dovodi do ugroavanja kvaliteta u sluaju incidentnih situacija u eksploatacionim podrujima. Zbog toga je neophodno urbanistikim planovima planirati zone zatite izvorita od zagadjenja (4). Najvanije je zato ovekova briga za vodu. Ukoliko ona zataji, zatajie i briga o sopstvenom zdravlju kao i ivotnoj sredini. Zatita ivotne sredine nije pratila ove trendove pa su neophodne akcije zatitne koje se sprovode uglavnom kroz aktivnosti tehnolokim merama, vodoprivrednim merama, organizacionim donoenjem mera i propisa. MINERALNE VODE ZA FLAIRANJE Mineralna voda za flairanje mora zadovoljiti osnovne norme predvidjene Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda. Prema ovom Pravilniku prirodna mineralna voda je ona voda koja se stavi u promet, u originalnom pakovanju ako potie iz podzemnog sloja ili nalazita koja izbija na povrinu iz jednog ili vie izvora, izdana, odnosno izvorita, prirodnih ili buenih, koji se odlikuje karakteristinim organoleptikim osobinama i fiziko-hemijskim sastavom, koja je bakterioloki ispravna a ima povoljno dejstvo na zdravlje oveka, koja ima najmanje 1.000 mgr na litar vrstih rastvorljivih sastojaka i iji sadraj ugljendioksida nesme da bude vei od 4 gr/litru (4). Prirodna mineralna voda koja se flaira zahvata se uglavnom iz buenih bunara da bi se dobile optimalne koliine vode kao i bakterioloki ispravne vode. Da bi se dobio rentabilan kapacitet, izdanost treba da zadovolji od 2 lit.u sekundi i ova koliina obezbedjuje dnevnu proizvodnju od preko 150.000 litara vode. Neki nai proizvodjai punioci mineralne vode veoma uspeno posluju i sa izdanou od 0.3 l/s. Mineralne vode Toplice za sada se koriste samo sa dva izvorita i to: Prolom voda sa izvorita Prolom Banje odnosno Pupovca gde je sagradjena nova fabrika punioci velikog kapaciteta. I druga punionica koja je prestala da radi 2003. god. Radi rekonstrukcije i izrade nove fabrike koja se do sada zvala ''Milan Toplica'', a koja je koristila izvorita poznata jo u praistorijsko doba. Vika voda dobija reafirmaciju poetkom 20 veka kada je zapoeta eksploatacija flairanjem i distrubucijom a 1933 god. Kao najstarija flairana mineralna voda iz Srbije dobija medalju na sajmu u Parizu i Londonu (1,2). Mineralni izvori u Toplikoj kotlini (5) po ukusu vode i nainu isticanja medju sobom su jako slina. Voda ima nakiseo ukus a izbija pod pritiskom gasova. Medjutim, po temperaturi vode moemo ih podeliti u dve grupe: akratopege hladne (veliki izvor i
363
Barutana) i akratotermne tople vode (Umac Suva esma). Voda izvire Umac Suva esma koja lei u aluvijalnom delu Toplice prolazi krai put i ima manju mogunost za hladjenje pa i viu temperaturu. U bazaltnim konglameratima i pearima iz kojih izbija Viki izvor i Brutana vee je meanje obine podzemne vode sa mineralnim pa je zbog toga i temperatura vode ovih izvora nia. MINERALNA VODA U TRADICIJI I OBIAJIMA U tradiciji Srpskog naroda voda se potuje kao svetinja. Naroito isvorska voda koja se naziva ivom vodom, za razliku od druge koja ne tee. uborenje izvora, studen, toplota i mineralna dejstva, zatim potajnice, arterski bunari, vodopadi i drugo su neobine prirodne pojave koje na narod potuje kao mesta gde se dobija mo za odravanje ivotne energije. Takve pojave oboavane su kao statita vanprirodnih bia ili iz straha pred ovekovim mineralnim i fiziko hemijskim dejstvima za telesno i duhovno ienje. Kraj puteva esto su kaptirani izvori i gradjene esme ili gradjeni bunari i podizani eram, pa su ljudi prolazei zastajali da se osvee pri letnjim egama kad Sunce pripee. Takve vode su uglavnom bile proglaavane isceliteljskim za mnoge bolesti, zvali su ih ''vodice'' a samo mesto ''Pod vodicom''. Tamo gde su takvi dogadjaji imali uporita posle svedoenja izleenih, podizane su kapele posveene svetoj Bogorodici ili svetoj Paraskevi, kako bi joj upuenoj molitvama isceliteljstvo trajalo i prenosilo se za budue generacije. Izvorska ''iva voda'' smatra se da ima isceliteljsku mo, a vremenom je ustanovljeno da neki izvori zaista imaju lekovito svojstvo zbog prisustva mineralnih soli. Iz navedenih se razloga prema izvorima postupalo sa posebnom panjom. Ova panja se ogleda kroz verske obiaje i obrede koji su vezani sa izvorima. Obredi su vezivani za rodjenje detea, za venanje mladenaca, za smrt ili pogreb pokojnika. Poznati su obiaji poseta izvorima uoi verskih praznika na Badnji dan, Boi, Bogojavljenje, urevdan kada se izvori i voda krste i kite cveem i veniima, baca se novac u vodu i obavljaju druge radnje. Poznat je hrianski obiaj Dodole, koji je u vezi sa izvorima i vodom. Raznim obiajima i obredima uoi ili na dan velikih verskih praznika iskazivalo se potovanje prema vodi i mestu za svo dobro koje prua u ivotu. Mnoga posveena mesta i objekti su nestali, jer su ih nbriga i bezbonost, zajedno sa zubom vremena uklonili sa lica zemlje. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Geotermalne resurse i izvore termomineralnih voda treba koristiti u to veem obimu a ne odlagati njenu eksploataciju kao to je to do sada radjeno. injenica da se radi o domaem, onovljivom i ekolokom resursu, dovoljni su razlozi za njenu sve veu primenu na lokalnom prostoru. Rentabilnost, lakoa eksploatacije, sigurnost snabdevanja i gotovo nikakvo zagadjenje glavne su prednosti sve ire upotrebe geotermalnih resursa. Izrada je sloen postupak osnovnog planskog dokumenta kome moraju biti podredjeni svi konkretni planovi i programi razvoja, ime e se obezbediti stabilnost ukupne razvijene strukture.
364
Istraivanja izvorita i ispitivanja voda uopte, pa i termomineralnih voda na prostoru Toplice treba intenzivno nastaviti kao osnov budue eksploatacije. Osim razvoja turistike privrede, termomineralni potencijali Toplikog kraja, mogu postati podsticaj razvoju specijalizovane poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane (zagrevanje staklenika i plastenika) i proizvodnja cvea. Primena termomineralnih voda u balneologiji, u rekreativne potrebe savremenog oveka, za toplifikaciju naselja i niz drugih privrednih aktivnosti kje bi bile podsticaj za bri razvoj i napredak Toplikog kraja. Korienje elemenata iz termomineralnih voda prestavlja novi zahtev sa novom tehnologijom ali vrlo unosan i koristan posao to omoguuje vrlo veliku profitabilnost.
Optina itoradja 1. Mrljak 2. Smrdiki kladenac 3. uti kladenac Prokuplje 4. Beli kamen 5. Bokorna voda 6. uta voda 7. Slana esma 8. Suva esma 9. Smrdan 10. Via 11.uti kladenac Blace 12. Barutana 13. Bace 14. Budim Banja Dobriki Drenovac S. Smrdi S. Vlahovo Beli kamen Beli kamen Vodice Prokuplje Prokuplje S. Smrdan S. Via Digolj Bace Plonik Bace D. Drenica Kurumlija 15. uti potok 16. Prolom Banja 17. Kisela utura 18. uta Bora 19. avolja voda 20. Crveni Potok 21. Kurumlijska Banja 22. Devojaka voda 23. Klokot izvor 24. Lukovska banja 25. Sudimlje Crvena voda Brus 27. Krmar voda 28.Sudimlje 29. eglova S. Pupavac Prolom Banja Prolom Banja Prolom Banja avolja Varo Majdan planina K. Banja K. Banja S. Sudimlje S. Trebinje Kopaonik Kopaonik Kopaonik
LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. Zvonimir Kaludjerovi, Mogunost istraivanja paleolita na teritoriji Toplice, Prokuplje praistoriji, antici i srednjem veku, Narodni muzej Toplice, Prokuplje 1999 god. Julka Kuzmanovi, Arheoloka nalazita optine Prokuplje, Narodni muzej Toplice, Prokuplje 1988. god. Nada Dolini, Uticaj vode na zdravlje, Ekologika posebno izdanje, Beograd, 1996. god. ivka Baanovi, Kvalitet flairanih mineralnih voda u Jugoslaviji, Ekologika posebnoi izdanje, Beograd, 1999. god. Tomislav L. Rakievi, Zbornik radova Geografskog zavoda Prirodnomatematikog fakulteta sveska I, Beograd, 1954. god.
365
NELIKVIDIRANI I NEPRAVILNO LIKVIDIRANI BUNARI - EKO BOMBE UNSHUTDOWN AND UNPROPERLY SHUTDOWN WELLS - EKO BOMBS
Duan Vueti,dipl.in.geol., Jovan Brzak,dipl.in.geol. i Milenko Brzak,dipl.in.geol. NIS a.d. Novi Sad, NIS-NAFTAGAS, OD Rudarski servisi, Pogon Hidrosonda E-mail: vuceticdusan@yahoo.com;
REZIME: Bueni bunari za zahvatanje podzemnih voda predstavljaju znaajne objekte za vodosnabdevanje, stanovnitva i industrije vodom za pie, sanitarnom, tehnikom i tehnolokom vodom. Nelikvidirani i nepravilno likvidirani bunari predstavljaju opasna mesta za zagaenje (ranjivost) podzemnih voda. Zato pravilno projektovanje, eksploatacija i struna likvidacija bunara prestavljaju osnov za zatitu ivotne sredine i resursa bez koga nema ivota. Kljune rei: Podzemne vode, nelikvidirani bunari, nepravilno likvidirani bunari, zatita, likvidacija ABSTRACT: Wells represent important objects for supplying population and industry with drinking, sanitary, technical and technological water. Unshutdown and improperly shutdown wells are hot spots for pollution (vulnerability) of groundwater. For that reason, proper engineering, exploitation and professional wells shutdown are basic for environment protection, whom without we have no life. Key words: Groundwaters, unshutdown wells, improperly shutdown wells, protection, likvidation
UVOD Bueni bunari za zahvatanje podzemnih voda u poslednjih sto godina postali su jedan od znaajnih objekata za vodosnabdevanje stanovnitva i industrije kvalitetnim pijaim, tehnikim i tehnolokim vodama. Razvojem urbanih sredina i industrije rasla je i sve vea potreba za korienjem podzemnih voda. U pomenutom periodu od sto godina a posebno u periodu od ezdesetih godina prolog veka do danas uraeno je na prostoru sadanje SCG preko 7.000 raznih buotina u cilju istraivanja i zahvatanja podzemnih voda. U tom poduhvatu Hidrosonda kao jedna od firmi koja se bavi vodosnabdevanjem stanovnitva i industrije izradom buenih bunara uradila je preko 5.500 objekata sa kompletnom sauvanom dokumentacijom. Zato i ovaj rad predstavlja dugogodinje iskustvo u problematici izrade ove vrste objekata, njihovoj dugogodinjoj eksploataciji i zavrnom inu, njihovoj likvidaciji. Danas se postavlja jedno veoma vano pitanje, ta je sa svim tim objektima? Znamo da sve ima svoj vek trajanja pa i bueni bunari. Iz iskustva znamo da je samo mali broj bunara ija je eksploatacija zavrena na adekvatan nain sanirano likvidirano. Ostali bunari su bez adekvatne zatite i predstavljaju pravu ekoloku bombu za zagaivanje podzemnih voda.
366
IZRADA BUENIH BUNARA Buenje bunara je sloen i odgovoran posao koji zahteva visoku strunost u zahvatanju podzemnih voda a u cilju neremeenja njihovog prirodnog reima s jedne strane i primene adekvatne zatite vodonosne sredine sa druge strane. Naalost danas jo uvek u projektovanju i izradi bunara uestvuju nestruni ljudi i preduzea iji je osnovni motiv zarada bez obzira na dalekosene posledice koje mogu nastati nestrunom izradom bunara a posebno njegovom nestrunom likvidacijom. Kod izrade bunara pored osnovnog motiva dobijanja vode i uspostavljanja prirodnog reima veliku panju treba posvetiti izolaciji bunara odnosno zatiti vodonosnih horizonata. Zatitu vodonosnih horizonata u zoni izmeu eksploatacione kolone i zida buotine treba postaviti na pravi nain uz upotrebu izolacionih sredstava, pre svega bentonitske gline. Postavljanje ove zatite treba da obuhvati sve vodonosne horizonte u profilu bez obzira da li se oni trenutno ele kaptirati. U praksi smo imali niz sluajeva da se adekvatna zatita postavi na sloj koji se kaptira a da se iznad zatite izvri zapuna graevinskim ljunkom, to je najednostavnije, i svi ostali vodonosni horizonti poveu bez obzira na kvalitet vode u njima. EKSPLOATACIJA BUENIH BUNARA Proces eksploatacije bunara, naalost danas, najee je vezan za potrebe korisnika i u velikoj meri utie na reim podzemnih voda. Drava pokuava da rei taj problem stavljanjem pod nadzor svih izvorita i pojedinanih vodozahvatnih objekata ali jo uvek sporo. Reim eksploatacije pored ve pomenute zatite ima velikog uticaja na promene kvaliteta vode menjanjem slojnih pritisaka i omoguavanjem infiltracije povrinskih voda koje su esto zagaene. Stavljanjem pod kontrolu izvorita podzemnih voda i adekvatnoj ceni njenog korienja znatno e se uticati i na reim podzemnih voda to se na primeru susedne Maarske ve pokazalo u praksi. ZAGAENJE PODZEMNIH VODA PREKO NELIKVIDIRANIH ILI NEPRAVILNO LIKVIDIRANIH BUNARA U predhodna dva odeljka smo ve napomenuli faktore koji mogu dovesti do zagaenja podzemnih voda nestrunom izolacijom u toku izrade bunara i neadekvatnom eksploataciom bunara. ta se deava kada bunar zbog starosti (drastinog smanjenja kapaciteta, peskarenja i sl.) prestane da se eksploatie? Najee korisnici te bunare zatvore nekom ploom i aht u kome se nalazi bunar zatrpaju. Ima dosta onih koji bunar ostave bez ikave zatite i oni postaju predmet raznih eksperimentisanja u njih se ubacuju razliiti predmeti, u poetku, da se uje bukanje vode i sve tako dok se bunar ne napuni ciglama, zemljom i ko zna kakvim materijalom. U praksi smo u naputenim bunarima nalazili delove radioaparata, alat i razne predmete do oruja, verovatno su sluili za skrivanje ukradene robe.
367
Daemo nekoliko primera iz prakse kada smo imali intervencije, posle izrade novih bunara, na hemizam zahvaene vode koji je bio izmenjen posle odreene eksploatacije bunara u odnosu na poetni. Iz poslovnih razloga neemo navoditi naziv korisnika iako ti ekscesi nisu imali vee posledice zahvaljujui brzom reagovanju samih korisnika. Na poziv da novoizgraeni bunar nema adekvatnu izolaciju i da dolazi do meanja podzemne vode iz prvog vodonosnog sloja (slobodna izdan) ija se ukupna tvrdoa kree oko 27 0dH sa vodom dubljeg vodonosnog sloja, kaptiranog bunarom, ija ukupna tvrdoa iznosi 5 d0, izali smo na teren. Namerno smo uzeli parametar ukupne tvrdoe jer je korisnik direktno koristio vodu iz podzemlja u tehnolokom procesu gde se zahtevala mala ukupna tvrdoa. Obilaskom terena i na pitanje da li postoji neki naputeni bunar u krugu preduzea dobili smo potvrdan odgovor a posebno objanjenje da nisu nikad vrili likvidaciju starih naputenih bunara. Naravno naputeni bunar je lociran od strane rukovodioca preduzea. Iznad samog bunara izgraen je aneks prostorije i u njemu smetena kompresorska stanica. Udaljenost naputenog bunara od novog bila je oko 16 m. Razbili smo beton u kompresorskoj stanici i nali bunar zatvoren elinom ploom zavarenom na etiri kraja. U dogovoru sa ljudima iz preduzea izvrili smo likvidaciju bunara na taj nain to smo, zbog nedovoljne prohodnosti bunara, u bunar pod pritiskom ubrizgali cementno mleko i zapunili ga do povrine terena. Ostalo je bilo rutina, novi bunar je crpljen sedam dana sve dok se ukupna tvrdoa nije smanjila na 50dH. Drugi primer zagaenja podzemnih voda preko naputenih bunara znatno je drastiniji. Na poziv korisnika, da voda iz novog bunara posle 10 dana od obilnih padavina ima miris na naftu izali smo na teren. I tu su bila uobiajena pitanja posle mirisanja vode u laboratoriji preduzea da li u krugu postoje naputeni bunari? Odgovor je bio nedefinisan. Izali smo da obiemo krug, posebno okolinu novog bunara. Na nau veliku sreu primetili smo da pored mazutane gde ima dosta rasutog mazuta po betonu postoji aht u nivou puta potpuno otvoren. Kada smo se pribliili imali smo ta da vidimo. Bio je to stari naputeni bunar u iji se aht slobodno slivala voda ispirajui mazut sa puta. Sve nam je bilo jasno. I tu je posle intezivnog kompresiranja bunara izvrena njegova likvidacija a korisniku je reeno da novi bunar eksploatie maksimalno dozvoljenim kapacitetom ne koristei vodu iz njega sve dok se njen kvalitet ne vrati na poetno stanje. Rezultate ovog rada nemamo ali znamo da nas korisnik nije vie pozivao i reklamirao kvalitet novog bunara. Trei primer zagaenja podzemne vode karakteristian je po tome to na bunaru nije uraena adekvatna likvidacija. Posle procedure kao i u prethodna dva primera, s tom razlikom, to smo dobili odgovor da je stari bunar likvidiran obili smo teren. Nismo pitali za nain na koji je izvrena likvidacija bunara ve smo posumnjali da postoji procurivanje vode kroz eksploatacionu kolonu koja je bila uraena od PVC-a i postojala je mogunost njenog razdvajanja usled sleganja tampona oko nje. Dogovorili smo se sa korisnikom da uzmemo hemiske analize vode iz bunara, prvu odmah posle pola sata a drugu nakon rada od 4 dana. Izradom skraenih analiza vode konstatovali smo da prvi uzorak vode, nakon pola sata, odgovara poetnom uzorku vode (sl.1) kod njegove izrade.
368
Ca
50 40
Ca
50 40
Fe
30 20 10 0
Mg
Fe
30 20 10 0
Mg
Cl
Cl
SO4
SO4
Slika 1. Hemizam vode posle pola sata (mg/l)
Slika 2. Hemizam vode posle 4 dana (mg/l)
Drugi uzorak vode (sl.2) pokazaoSlika 1. Hemizam vode posle pola sata (mg/l) je promenu kvaliteta vode. Usledila je analiza problema. Zamolili smo korisnika da nam da podatke o likvidaciji naputenog bunara. Nije ih imao ali je detaljno opisao kako je to uinjeno.U bunar je sputena elina ploa na zavarenoj armaturi do dubine od dva metra ispod ahta, odnosno do dubine od 4 m od kote terena. Zatim je izvrena cementacija tog dela duine 2 m i time je zavrena likvidacija. Naputeni bunar u tom trenutku bio je star preko 25 godina. Preduzee gde je bunar lociran koristi u toku proizvodnje dosta agresivne materije koje su zajedno sa starou bunara uticale na propadanje eksploatacione kolone u zoni prvog vodonosnog horizonta koji se kree do dubine od 60 m. Odmah smo ukazali korisniku da je likvidacija bunara uraena pogreno i da je to posledica promene kvaliteta vode u novoizgraenom bunaru. Ovakvih primera ima dosta, posebno su nas iznenadile firme koje se bave projektovanjem buenih bunara i projektovanjem likvidacije bunara. Nalazili smo primere da se predlae likvidacija bunara potpunim zapunjavanjem bunara graevinskim ljunkom koji omoguava slobodnu komunikaciju zagaene vode sa vodama dubljih vodonosnih horizonata i tome slino. LIKVIDACIJA NAPUTENIH BUNARA Da bunar ne bi postao ekoloka bomba njegovu likvidaciju treba uraditi struno i uz potpuno poznavanje geologije terena, hidrogeolokih uslova sredine i same tehnike izvoenja tog ina. Sama likvidacija naputenih bunara ne moe biti univerzalna i u mnogome zavisi od stepena oteenja bunarske i filterske konstrukcije, njihove prohodnosti ili zapunjenosti raznim materijalom. Zato je poznavanje geoloke i hidrogeoloke sredine i posedovanje dokumentacije o izradi bunara od velike koristi pri pravljenju programa likvidacije.
369
Osnove likvidacije su da se preko naputene bunarske konstrukcije, posle njenog propadanja, onemogui najbra veza zagaenja dubljih vodonosnih horizonata ve zagaenim vodama prve izdani. U praksi smo izvrili likvidaciju preko 400 naputenih bunara. Pre njihove likvidacije vreno je kompresiranje, gde su postojali uslovi, uzimanje uzoraka vode za skraene analize, dezinfekcija bunara a onda likvidacija. Veina bunara likvidirana je na taj nain to je u zoni filtra ugraen granulat ili graevinski ljunak a iznad toga postavljen tampon od suene bentonitske gline i cementni ep razliite duine u zavisnosti od geolokih uslova. Ostatak bunarske konstrukcije, pod uslovom da nema drugih vodonosnih horizonata, mogao je biti zapunjen graevinskim ljunkom ili obinom glinom do povrine terena. Pri svakoj likvidaciji dobro je poznavati i mesto tampona uraenog u toku izrade bunara. ZAKLJUAK Da bi zatitili podzemne vode od zagaenja preko naputenih buenih bunara potreban je pre svega struan i odgovoran pristup projektovanju, izradi, eksploataciji i likvidaciji bunara. Mnogi primeri u praksi pokazuju da se ovom problemu malo posveuje panje, i da je na injenicu, da je u poslednjih 100 godina uraeno preko 7.000 buenih bunara, veoma mali broj bunara posle njihovog prestanka rada likvidiran na pravi nain a da o tome postoje pisani tragovi. Poruka autora je da se to pre nametne zakonska obaveza o likvidaciji naputenih bunara sa prateom strunom dokumentacijom kako se ne bi suoili sa ekolokom bombom ije posledice je kasnije teko otkloniti. LITERATURA
1. 1.Fondovska dokumentacija NIS-Naftagasa
370
OPTIMIZACIJA TRETMANA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE PIVA PRIMENOM ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA OPTIMIZATION OF THE TREATMENT OF A WASTEWATER COMING FROM BEER INDUSTRY BY ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION
Dr Paolo Maggioni1, B. Sc. Branislav Jerinki2, 1 EUROVIX Srl Italija 2 RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju, Kikinda bfgbjerinkic@sezampro.yu
IZVOD: Ovaj rad prikazuje ostvarene rezultate EUROVIX Srl i RADANOV Zavoda za biotehnologiju i ekologiju na optimizaciji tretmana otpadnih voda industrije piva visoko optereenih alkoholom i kvascima, koji uzrokuju veliku koliinu zagaujuih materija teko razgradljivih biolokim putem. Kljune rei : enzimi,bakterije, tretman, zagaivai, razgradnja ABSTRACT: This paper showing the results reached by EUROVIX Srl and RADANOV Institute for biotechnology and ecology in optimization of the treatment of a wastewater coming from beer industry highly polluted by alcohol and yeast, which supplying a high amount of polluting substances difficult to degrade biologically. Key words : enzymes, bacterias, treatment, pollutents, degradation
UVOD
Tim strunjaka EUROVIX Srl i RADANOV Zavoda za biotehnologiju i ekologiju je izuavao problematiku otpadnih voda industrije piva tokom perioda 2003. 2005. i utvrdio da postrojenja za tretman otpadnih voda permanentno imaju problem poveanja zapremine mulja. Sprovedena su istraivanja na postrojenjima sa aktivnim muljem, koji je zasien kiseonikom putem uduvavanja vazduha uz primenu Enzimsko bakterijskog aktivatora. OPTIMIZACIJA PROCESA PREIAVANJA Mikroorganizmi odgovorni za preiavanje otpadne vode ne potiu od jednog soja, ve predstavljaju heterogenu masu koja nastanjuje i stvara flokule aktivnog mulja. Meu njima su saprofitne bakterije, u manjem obimu alge, gljivice, protozoe i ponekad nematode i rotifere. Bakterije su direktno odgovorne za uklanjanje organskih supstanci, formiranje flokula i njhovu stabilizaciju. Hemijske osobine otpadnih voda industrije piva uzrokuju predominaciju nekih bakterijskih vrsta u odnosu na druge. Na primer, relativno visok nivo proteina u otpadnoj vodi utie na poveanje Alcalingenesa, Flavobacterima i Bacillusa, dok visoke koncentracije ugljenih hidrata ubrzavaju rast Pseudomonasa, nadalje visok nivo rastvorenog kiseonika i niska koncentracija organskih supstanci ubrzavaju rast Nitrosomonasa i Nitrobactera. Protozoe, ak i ako nisu direktno ukljuene u uklanjanje i stabilizaciju zagaujuih supstanci, ponekad imaju veoma vanu ulogu tokom finalnog bistrenja vode, zahvaljujui predatorskoj aktivnosti prema bakterijama
371
kojima se hrane. One doprinose eliminisanju mikrobnih kolonija i dispergovanih i suspendovanih estica. Zahvaljujui navedenom, protozoe kao konzumenti se smatraju superiornijim u evolutivnom smislu : one se ne mogu hraniti rastvorenim organskim materijama, jer bi time dobile malu koliinu energije. Najei rodovi su : Vorticella, Opercularia i Epistilys. Rotifere se obino lako uoavaju, osim ukoliko su sistemi dobro aerisani i stabilni gde se one mogu hraniti velikim flokulama organskih supstanci i aktivnog mulja. Struktura biolokih populacija varira u zavisnosti od starosti aktivnog mulja, a prouavanje dinamike populacije nam moe dati informacije o tome da li je mulj u dobrom stanju. Formiranje aktivnog mulja, ili bioloke flokulacije predstavlja fenomen koji se prirodno javlja posle nekoliko dana u aerisanom tanku koji sadri bakterije; to nije samo bioloki fenomen, ve je rezultat hemijskih, fizikih i biolokih aspekata i prisustva organskih i neorganskih koloida, odgovarajue pH, specifine koncentracije soli, meanja, sadraja energije sistema i masa aktivnih i inaktivnih mikroorganizama. Sa praktinog stanovita uklanjanje supstrata se moe javiti usled dejstva dva parametra : jednog koji zahteva nizak nivo organskog mulja i drugog koji trai visok nivo, zbog toga u konvencionalnim fabrikama piva moramo odustati od dobre flokulacije radi ubrzavanja uklanjanja supstrata ili obrnuto. Sekvence fenomena koji dovodi do redukcije organskih supstanci, zahvaljujui delovanju aktivnog mulja moe se sumirati u sledeih pet faza : 1. 2. Hemijsko-fiiziko-bioloka tokom koje, zahvaljujui kontaktu aktivnog mulja i supstrata dolazi do fenomena adsorpcije i flokulacije. Katalitika ekstracelularna razgradnja nastaje pod uticajem hidrolitikih enzima, koje proizvode okolne bakterije u svojoj ivotnoj sredini sa ciljem da se prekinu lanci polimernih supstanci i veliki molekuli uz nastanak manjih delova tj. molekula, kako bi bili lake usvojeni i metabolizirani unutar bakterijske elije. Faza aerobne oksidacije se odvija kroz disanje rastvornih organskih materija i biodegradibilnih uz nastanak ugljendioksida i vode, kao otpadnih supstanci. Faza sinteze novih bakterijskih elija i uvean rast protoplazme, koji se moe primetiti u fazi oksigenacije za koju je prisno vezan iz energentskih razloga. Faza oksigenacije inertnog i celularnog organskog materijala, koji se javlja kada je dostupan supstrat, koji je rastvoran u vodi i snabdevanje energijom sa oksigenacijom rezervnog materijala u eliji, koji se u stvari samooksiduje.
3. 4. 5.
Oigledno je da bilo koji faktor moe uticati na rast mikroorganizama i odraziti se na proces preiavanja efluenta. Temperatura, pH, rastvoreni kiseonik, organsko optereenje, mikro nutrijenti, toksine supstance mogu uticati obostrano i na brzinu reprodukcije i na aktivnost, bioloko-fizike karakteristike spojeva bakterija, ali najvie dobra sedimentacija i kapacitet flokulacije i kvalitet kompozicije bakterijske populacije, ivotna sredina bira najbolje sojeve i favorizuje predominaciju neke od njih.
372
OPIS ENZIMSKO BAKTERIJSKOG AKTIVATORA Prirodni bioloki promoter koji optimizuje procese bioloke degradacije organskog supstrata prisutnog u otpadnoj vodi industrije piva, koja ulazi u postrojenje za tretman. Preparat je namenjen aktivaciji pomenutog postrojenja, kao i za ienje mree slivnika i cevovoda u proizvodnim pogonima. U preparatu su kombinovani sledei enzimi, mikroorganizmi i sastojci : Alpha Amylase, Beta Amylase, Pentosanase, Lipase, Gluco Amylase, Beta Glucanase, Cellulase, Lactase, Pancrease, Protease, Phosphorilase Pullulanase, Hemicellulase, Pectynase, selektirane bakterije ( Micrococcus i Bacillus ), ekstrakti biljaka, Amino kiseline i peptidi, prirodni nutrienti, Agar, mineralne soli i mineralni biokatalizatori bogati oligo elementima. Preparat poboljava metaboliziranje organskih komponenti uz olakano dostizanje zahteva niskih vrednosti parametara efluenta. Enzimi i bakterije deluju kao antagonisti u odnosu na patogene poboljavajui formiranje korisnih bakterijskih kolonija ime se znaajno smanjuju koncentracije komponenata uzronika neprijatnih mirisa poput indola, skatola ili merkaptana. PREDNOSTI KORIENJA ENZIMSKO BAKTERIJSKOG AKTIVATORA 1. 2. 3. Optimizacija procesa preiavanja otpadnih voda s obzirom na niska ogranienja. Veliko smanjenje formiranja konastih bakterija. Vii kapacitet sedimentacije mulja ime se poboljava kvalitet preienog mulja.
PODACI O POSTROJENJU ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA Koliina otpadne vode : 2.300m3 / dan ( za 20 sati radnog vremena.) Vrsta postrojenja : aerobno, sa bazenom za oksigenaciju ( 9.000m3) i uz aeraciju od 2mg O2/lit). Vreme zadravanja otpadne vode u postrojenju : 4 5 dana. CILJEVI ISTRAIVANJA U OKVIRU OVOG RADA 1. 2. 3. Razviti kapacitet preiavanja u prisustvu fenomena poveavanja zapremine. Indentifikovati mikroorganizme koji uzrokuju ovaj problem. Utvrditi dozu Enzimsko bakterijskog aktivatora u cilju smanjenja uticaja konastih bakterija na protozoe. PROTOKOL TRETMANA Oksidacioni bazen Uvodna faza : primenjena je doza od 2g Enzimskog bakterijskog aktivatora po m3 otpadne vode na ulazu u oksidacioni bazen tokom 60 dana. Faza odravanja :primenjena je doza od 1g Enzimsko bakterijskog aktivatora po m3 otpadne vode na ulazu u oksidacioni bazen u trajanju od 30 dana
373
Bioblok : Primenjena je doza od 0,5 g Enzimsko bakterijskog preparata po m3 otpadne vode na ulazu u blok tokom 90 dana. REZULTATI U laboratoriji su svakodnevno tokom 90 dana tretmana proveravani sledei parametri otpadne vode : rastvoreni kiseonik u aktivnom mulju analiza mikroflore indeks zapremine mulja ( IZM ) indentifikacija konastih bakterija i definicija njihove vrste prema JENKINS testu sa kineskim mastilom analize : HPK, BPK5, NH3, NO3, NO2, P Prosene vrednosti parametara otpadne vode na ulazu u postrojenje : HPK 5.000 mg / l 3.100 mg / l BPK5 25 mg / l NH3 0,6 mg / l NO3 5,5 mg / l NO2 Ukupni fosfor 4,8 mg / l Srednja vrednost indeksa zapremine mulja ( IZM ) je bila 150 190 ml / g. Kada je IZM vii od 150 ml / g moe se govoriti o poveanju zapremine, zbog toga tokom poetnih uzorkovanja mulj je imao kontinualno poveanje zapremine usled prisustva bakterije 021N i bio je stalno nabubreo i teak za sabijanje. Prisustvo ovih bakterija je uzrokovano prisustvom lake degradacije alkohola i kvasaca to za rezultat ima i poremeen odnos HPK / BPK5. Prosene vrednosti parametara otpadne vode na izlazu iz postrojenja pre tretmana Enzimsko bakterijskim aktivatorom : HPK 1.550 mg / l 810 mg / l BPK5 7,9 mg / l NH3 0,2 mg / l NO3 1,8 mg / l NO2 Ukupni fosfor 0,1 mg / l Vrednosti parametara otpadne vode na izlazu iz postrojenja nakon tretmana Enzimsko bakterijskim aktivatorom u trajanju od 90 dana : HPK 59 mg / l 22 mg / l HPK5 2,6 mg / l NH3 0,1 mg / l NO3 2,0 mg / l NO2 Ukupni fosfor 0,1 mg / l Srednja vrednost IZM je bila 100 120 ml / g.
374
ZAKLJUAK Industrijske otpadne vode koje nastaju u proizvodnji piva imaju izuzetno visok sadraj alkohola i kvasaca, koji su visoko zagaujue supstance, a lake za biorazgradnju. Pod ovim uslovima, rast konastih bakterija genus 021N se poveava, a to donosi fenomen poveavanja zapremine i oticanja mulja iz drugog talonika. Primenom Enzimsko bakterijskog aktivatora uveava se reakcija degradacije ugljeninih supstanci, a smanjuje hrana za konaste bakterije to smanjuje njihov rast i na ovaj nain se reava problem poveanja zapremine. Enzimsko bakterijski preparati nastali iz saradnje EUROVIX RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju u potpunosti su u skladu sa standardima i Direktivama EZ o zatiti ivotne sredine, ne sadre tetne sastojke po oveka i ivotnu sredinu niti GMO. Enzimsko bakterijski preparati u stvari potpomau specifine procese ostvarujui : ubrzavanje biodegradacionih procesa zahvaljujui delovanju aktivnog mulja; smanjenje potronje kiseonika; smanjenje ili uklanjanje neprijatnih mirisa; smanjenje bakterijskog optereenja; spreavanje razvoja patogenih mikroorganizama obezbeujui vii kapacitet sedimentacije mulja ime se poboljava kvalitet preienog mulja.
375
PRIMENA ENZIMSKO BAKTERIJSKIH PREPARATA PRI TRETMANU OCEDNIH VODA SANITARNIH DEPONIJA APPLICATION OF ENZIMATIC BACTERIAL PREPARATION IN THE TREATMENT OF THE DRAINAGE WATER AT THE SANITARY LANDFILL
Branislav Jerinkic, dipl. hem., mr Jasna Piperski, dipl. bio. RADANOV Zavod za biotehnologiju i ekologiju, Kikinda e-mail: bfgbjerinkic@sezampro.yu
IZVOD: Regionalna komunalna deponija Lovanja, locirana u blizini Tivta, predstavlja jedinu deponiju na teritoriji Grne Gore uraenu po tipu sanitarne deponije. Obloenu je geotekstilom, a ocedne vode sa deponije se slivaju u bazene u podnoju deponije. Izuzetno neprijatan miris ocednih voda, a pogotovo u toku leta i turistike sezone, podstakao je rukovodstvo deponije da pristupi reavanju ovog problema. Korienjem enzimsko-bakterijskih preparata italijanskog proizvoaa EUROVIX S.r.l. posle samo 4 dana konstatovano je osetno smanjenje neprijatnih mirisa. Analize ocednih voda (nultog stanja i sedam dana nakon poetka tretmana) pokazuju da su koncentracije BPK5, HPK, suspendovanih materija i elektroprovodljivosti prepolovljene. Kontinuiranom upotrebom enzimsko-bakterijkih proizvoda uspeno je reen problem ocednih voda sa deponije. Kljune rei: ocedne vode, deponija, enzimsko-bakterijski preparati ABSTRACT: The Regional Municipal Landfill Lovanja, located near Tivat, is the only sanitary landfill in Montenegro. The landfill has been coated by geotextile, so that drainage water has been accumulated in pools into the foot of the landfill. An extraordinary unpleasant smell, especially during summer and touristic season, induced management to solve the problem. By utilization of enzimatic-bacterial preparation, of the Italian producer EUROVIX S.r.l., is concluded significantly reduction of malodors only after 4 days. The analyzes of the drainage water (prior to, and 7 days from the beginning of the treatment) showed that the extremely high concentrations of BOD5, COD, suspended matter and electrical conductivity were halved. Continual application of enzymatic-bacterial preparations successfully solved problem of drainage water from the landfill. Key words: drainage waters, landfill, enzymatic-bacterial preparations
UVOD Sveopte zagaenje ivotne sredine nametnulo je potrebu nalaenja novih tehnologija usklaenih sa trendom odrivog razvoja, koji je bio definisan kroz AGENDU 21 na II Samitu o zatiti ivotne sredine UN u Rio de eneiru 1992. god. Pratei navedeni trend na polju reavanja pitanja organskog otpada kao jedno od najprihvatljivijih reenja nametnula se primena biotehnolokih postupaka i preparata. U sferi komunalnih delatnosti poslednjih nekoliko decenija znaajno mesto u svetu pri reavanju organske frakcije komunalnog otpada biotehnolokim postupcima ima italijanski proizvoa EUROVIX S.r.l. Tematika primene enzimsko-bakterijskih
376
preparata na naem podruju nije nova o emu svedoe i radovi objavljeni na necionalnim naunim skupovima [1,2,3,4]. Regionalna sanitarna deponija komunalnog vrstog otpada Lovanja locirana je u blizini Tivta. Ona predstavlja jedinu deponiju u Crnoj Gori kod koje su ispotovani svi zahtevi sanitarne deponije. Putena je u rad 12.07.2004 god., ali i pored svih preduzetih mera ostalo je nereno pitanje neprijatnih mirisa koji su irili iz bazena izuzetno zagaenih ocednih voda, koje se ulivaju u lokalni kanal. U cilju reavanja navedenih problema uprava deponije odluila se za primenu enzimsko-bakterijskih preparata pomenutog italijanskog proizvoaa. MATERIJAL I METODE Deponija Lovanja prima komunalni otpad iz Budve, Kotora i Tivta, a uraena je po svim propisima koje nalae Evropska Unija za postavljanje sanitarne deponije. Ovo podrazumeva da je dno deponije obloeno geotekstilom, preko koga je postavljena geofolija. S obzirom da je podruje na kome je izgraena krakog tipa, postavljanjem folije spreeno je poniranje procednih voda deponije u podzemlje, te je na ovaj nain spreena kontaminacija podzemnih voda. Umesto toga vode koje se sakupljaju na geofoliji usmeravaju se u dva bazena u podnoju deponije. Budui da su vode izuzetno zagaene njihovo isputanje u lokalni kanal recipijent nije mogue, zbog ega se one peroidino koriste za vlaenje deponije. Time se postie bre i efikasnije sabijanje novoprispelih slojeva otpada. Sistem bazena u koji se ulivaju procedene vode, sastoji se od jednog veeg bazena i manjeg trokomornog. Aeracija se izvodi putem recirkulacije vode u oba bazena kao i uvoenjem vazduha kroz perforirane cevi postavljene u veem bazenu ( 200lit./min ). Koliina vode varira u zavisnosti od atmosferskih uslova (padavina i temperature-intenziteta isparavanja), ali i od potreba za vlaenjem deponije. U momentu poetka tretmana u bazenu je bilo oko 40m3 ocedne vode. Voda je bila crne boje izuzetno ostrog neprijatnog mirisa to je bio osnovni pokazatelj prisustva anaerobnih procesa. Znaajan deo slobodne povrine vode u bazenima (1/3 do 1/2 povrine u oba bazena) pokrivale su beliasto-ukaste penaste skrame, to je nepovoljno uticalo na aeraciju vode. Usled variranja nivoa vode u bazenu ivice, koje su takoe bile prekrivene geofolijom, bile su prevuene ukastim naslagama. Pre poetka primene enzimsko-bakterijskih preparata JU Centar za ekotoksikoloka ispitivanja Crne Gore iz Podgorice izvrio je uzorkovanje, kako bi se zabeleilo nulto stanje . Tretman enzimsko-bakterijskim preparatima otpoeo je 07.07.2005. dodavanjem poveanih koliina preparata, to je predstavljalo uvodnu fazu. Nakon uvodne faze koja je trajala 4 dana prelo se na fazu odravanja koja jo uvek traje. Primenjena su tri preparata: MICROPAN Normal i MICROPAN Complex oba prakaste konzistencije i MICROPAN Soluzione teni koncentrat prijatnog mirisa, koji se koristi kao 10% rastvor. Prakasti preparati namenjeni tretmanu zagaene vode dodavani su u bazene uz prethodno rastvaranje u mlakoj vodi. Rastvor M. Soluzione-a rasprivan dva puta dnevno po obodima bazena radi razgradnje masnih naslaga.
377
Doziranje je bilo sledee: 1. 1. Uvodna faza: 50 g MICROPAN Normal/m3 ocedne vode dnevno 2,5 ml MICROPAN Soluzione/m2 dnevno
Faza odravanja: 50 g MICROPAN Complex/m3 ocedne vode 2x nedeljno 2,5 ml MICROPAN Soluzione/m2 2x nedeljno
Na poetku tretmana dogovoreno je da aeracija bude konstantno prisutna i da se u bazene ne uputaju nove koliine vode, niti da se iz njih izvlai voda radi vlaenja deponije. U tom sluaju jedini uticaj na koliinu vode imali su atmosferski uslovi. Tokom prvih sedam dana temperature vezduha su bile visoke (dnevne su dostizale i do 30oC) i sporadino je padala slaba kia, to sumarno nije uticalo na koliinu vode u bazenima. Nakon sedam dana 15.07.2005. JU Centar za ekotoksikoloka ispitaivanja Crne Gore iz Podgorice ponovio je uzorkovanje za fiziko-hemijske analize vode. REZULTATI I DIKUSIJA Rezultati fiziko-hemijske analize vode pre poetka tretmana u poreenju sa onim raenim sedam dana nakon poetka ukazuju na znaajno poboljanje kvaliteta voda (Tabela 1.). Vrednost za BPK5 je sa 16000 mg/l smanjena na 8000 mg/l, dok je vrednost HPK sa 25738,6 mg/l svedena na 12293,07 mg/l. Ukratko, gotovo svi relevantni indikatori zagaenja vode su prepolovljeni. Jedino je intenzite mutnoe neto porastao sa 750 NTU na 999 NTU. Na ovo je najverovatnije uticalo poveanje broja bakterija u bazenima i intenzitet procesa razgradnje organskih materija, to je uslovilo podizanje estica sa dna. Zapaeno je smanjenje sadraja nitrita, dok se nasuprot tome blago poveao sadraj nitrata. Koncentracija amonijum jona je sa 1129,4 mg/l smanjena na 519,7 mg/l, to je predstavljalo indikator smanjenja intenziteta neprijatnih mirisa. Prema svedoenjima zaposlenih na deponiji njihov intenzitet znaajno je bio smanjen ve posle 4 dana. Sedam dana od poetka tretmana boja vode je i dalje ostala crna, ali je zapaeno smanjenje plivajuih skrama, kao i otapanje ukastih naslaga sa ivica bazena.
378
Tabela 1. Rezultati fiziko-hemijske analize ocednih voda sa deponije Lovanja Table 1. The results of physical and chemical analysis of the drainage water from the landfill Lovanja Rezultati analize Parametri Jedinica mere
o o
Datum uzorkovanja 07.07.2005 15.07.2005.
Temperatura vode Temperatura vazduha Vidljive otpadne materije Miris Mutnoa pH vode Elektroprovodljivost Rastvoreni kiseonik Zasienje vode kiseonikom BPK5 HPK Suspendovane materije Sedimentne materije Suvi ostatak rastvorene meterije Ukupni fosfor, fosfati Amonijum jon (kao N) Nitrati (kao N) Nitriti (kao N) Utroak KMnO4 Hloridi Ukupan azot (kao N) areni ostatak rastvorene materije Gubitak arenjem Mineralna ulja
C C
NTU S/cm % mg/l O2 mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l
26,4 31,3 30 30 Vidljive estice crne boje Ostar miris na trule 750 999 7,3 7,3 18000 11400 0,000 0,000 0,000 0,000 16000 8000 25738,6 12293,07 2395 1544 2 1 17910 10603 5,298 3,889 1129,4 519,7 2,55 2,87 0,078 0,0215 2812,2 1471,5 2008,33 1081,95 1166,62 536,62 7840 4900 11122 6411,8 < 0,001 < 0,001
ZAKLJUAK Posle sedmodnevnog tretmana enzimsko-bakterijskim preparatima ocednih voda deponije Lovanja znaajno je smanjen intenzitet neprijatnih mirisa. Fizikohemijske analize vode pre poetka tretmana i 7 dana po njegovoj primeni pokazale su da su svi relevantni pokazatelji zagaenja (BPK5, HPK, suspendovane materije, sadraj amonijum jona, elektroprovodljivost i dr.) svedeni na polovinu poetne vrednosti. Na ovaj nain kontinuiranom primenom benzimsko-bakterijskih preparata uspeno je reeno pitanje neprijatnih mirisa ocednih voda u bazenima, a znaajno je poboljan i njen hemijski sastav.
379
LITERATURA
1. 2. 3. 4. L. Bonassi, C. Sukilovi, EKOIST' 04, Borsko jezero, 288-291(2004) L. Bonassi, C. Sukilovi, Otpadne vode, komunalni cvrsti otpad i opasan otpad, Zlatibor, 234-237 (2004) P. Maggioni, B. Jerinki, Otpadne vode, komunalni cvrsti otpad i opasan otpad, Zlatibor, 49-54 (2004) P. Maggioni, B. Jerinki, VODA 2004. Borsko jezero, 435-440 (2004)
380
UTICAJ UBRENJA NA KVALITET PODZEMNIH VODA IZVORITA LIVADE I TRNOVE INFLUENCE OF FERTILIYATION ON QUALITY OF GROUND WATER SOURCE LIVADE AND TRNOVCE"
Biljana Sikiri, Branka Brebanovi, Radmila Pivi, Dragan akmak Institut za zemljite, Teodora Drajzera 7, Beograd e-mail: soilscis@eunet.yu
IZVOD: U okviru projekta Snabdevanje naselja vodom i zatita kvaliteta podzemnih voda u dolini Velike Morave prouen je uticaj osobina i naina korienja zemljita na kvalitet podzemnih voda izvorita Velike Plane Livade i Smederevske Palanke Trnove. U radu su predstavljeni rezultati fizikih i hemijskih osobina poljoprivrednih zemljita. Na osnovu dobijenih rezultata smatra se da poljoprivredna proizvodnja ne utie na kvalitet podzemnih voda. Kljune rei: Izvorite, zagaivanje, zemljite, ubrenje ABSTRACT: In the frame of the project Water supplying of the cities and protection of ground water quality in the Velika Morava valley was obtained the influence characteristics and way of the use of the soil on quality of the ground water source. In this article the results of investigation physical and chemical characteristic of arable soil are presented. According the results of study, it was concluded that fertilization does not have negative influence on quality of the ground water. Key words: Water source, pollution, soil, fertilization
UVOD Za vodosnabdevanje Velike Plane i Smederevske Palanke koriste se izvorita podzemnih voda u aluvijalnoj ravni reke Velike Morave Livade i Trnove. Zemljita obrazovana na aluvijalnoj ravni Velike Morave zauzimaju znaajne povrine i odlikuju se visokim proizvodnim vrednostima pa se zbog toga intenzivno koriste u poljoprivrednoj proizvodnji (Tanasijevi et al, 1965.). Istraivanja zemljita, prikazana u ovom radu, obavljena su u irem okruenju izvorita koja su izloena uticaju razliitih ljudskih aktivnosti koja mogu da izazovu zagaenje podzemnih voda (Radenkovi, Boreli-Zdravkovi, 2005.). Primena mineralnih ubriva omoguava postizanje visokih prinosa gajenih biljaka, a ukoliko se nestruno izvodi moe da ugrozi ivotnu sredinu. Stoga, pri ubrenju treba voditi rauna o osobinama zemljita i potrebama biljaka (Kastori et al, 1991.). METOD RADA Terenska istraivanja obavljena su 2004. i 2005. godine pri emu je utvreno da su najvie zastupljeni tipovi aluvijalnih (fluvisol) i livadskih (humofluvisol) zemljita. Uzorci zemljita uzeti su iz pedolokih buotina 0-90cm i 0-300cm dubine u toku 2004. godine (sonde 1-6) i 2005. godine iz pedolokog profila i sloja zemljita dubine 0-30 cm
381
(profil1, uzorci 1-4). Laboratorijske analize vodno-fizikih i hemijskih osobina zemljita uraene su standardnim metodama JDPZ. REZULTATI RADA Zemljita izvorita Livade su prema granulometrijskom sastavu gline i glinovite ilovae, odnosno srednje teka i teka zemljita. Na lokalitetu Trnove uoava se vea heterogenost zemljita gline, peskovito glinovite ilovae (u prvim dubinama), a na dubinama veim od 90cm laka zemljita tipa peskovitih ilovaa do peskova. Vodno-fizike osobine odreene su na uzorcima livadskog zemljita uzetih iz pedolokog profila. Vrednosti vodnih konstanti su visoke i odgovaraju teksturnom sastavu zemljita koji se odlikuje visokim udelom frakcije gline. Maksimalni vodni kapacitet kree se u granicama 68,50 73,16 vol% (Livade), 63,32 66,12 vol% (Trnove). Poljski vodni kapacitet je u intervalu 53,45 59,84 vol%(Livade), 56,67 61,32 vol% (Trnove). Koeficijent filtracije je 1,7x10-3 cm/s u povrinskom sloju profila a u dubljem 6,7x10-4 cm/s (Livade), a 1,7-3,9 x 10-4cm/s (Trnove) to ukazuje da se ova zemljita odlikuju slabom vodopropustljivou. Hemijske osobine zemljita prikazane su u tabeli 1. Reakcija zemljita kree se od kiselih preko slabokiselih do neutralnih (Livade) I slabokisele do neutralne (Trnove). Sadraj humusa je na nivou srednje i visoke obezbeenosti, sadraj lakoprisupanog kalijuma je visok, dok sadraj fosfora varira u irim granicama na oba lokaliteta. Sadraj mineralnih oblika azota (NH4+ i NO3-) je u prve 3 dubine na nivou uobiajenom za poljoprivredna zemljita. Neto vei sadraj nitratnog azota uoen je samo u prvoj dubini sonde 2 (Livade), dok na dubinama veim od 90cm nije konstatovan, iako je podloan ispiranju. Kako zemljita pripadaju klasi tee propusnih zemljita, smatramo da eventualna kontaminacija podzemnih voda nitratima na lokalitetu izvorita Livade nije poreklom iz poljoprivredne proizvodnje. Na lokalitetu izvorite Trnove sadraj mineralnih formi azota je u 2004. godini vrlo nizak, dok je u 2005. godini na oba izvorita bio u dozvoljenim granicama. Smatramo da ubrenje na zemljitima lokaliteta Trnove ne utie na kontaminaciju podzemnih voda nitratima iako se radi o zemljitima lakeg mehanikog sastava. ZAKLJUAK U cilju zatite izvorita Livade Velika Plana i Trnove Smederevska Palanka prouena su zemljita u okolini izvorita. Ova zemljita ve due vreme se koriste u intenzivnoj poljoprivradenoj proizvodnji, koja predvia primenu razliitih koliina i vrsta ubriva. Rezultati dvogodinjih istraivanja sadraja biljnih hraniva u zemljitima, naroito mineralnih formi azota (amonijani i nitratni) pokazuju da su zastupljena u koliinama karakteristinim za poljoprivredna zenljita i u dozvoljenim granicama. Ovi rezultati ukazuju da eventualna kontaminacija podzemnih voda nitratima
382
na oba izvorita ne moe biti iz poljoprivredne delatnosti, posebno na izvoritu Livade ija su zemljita teeg mehanikog sastava i slabo propusna. Preporuka je da se na zemljitima oba lokaliteta izvodi adekvatno ubrenje azotnim ubrivima uz redovnu kontrolu plodnosti u cilju preventivne zatite podzemnih voda. Tabela 1 Hemijske osobine zemljita Table 1 Chemical analyses of the soil
R. br Oznaka Dubina cm
pHu nKCL
Humus %
P2O5
mg/100g r
K2O
mg/100gr
NH4+
mg/kg
NO3mg/kg
R. br
Oznaka
Dubina cm
pHu nKCL
Humus %
P2O5
mg/100gr
K2O
mg/100gr
NH4+
mg/kg
NO3mg/kg
LIVADE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Uz.1 Uz.2 Uz.3 Uz.4 Prof.1 Son.6 Son.5 Son.4 Son.3 Son.2 Son.1 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 40-80 80-120 0-30 0-30 0-30 0-30 5,15 5,85 5,40 6,4 6,0 6,1 5,1 5,6 5,1 4,9 2,89 2,35 2,56 4,27 4,32 3,89 3,70 6,24 4,03 3,51 4,56 7,09 6,63 4,04 31,62 25,44 27,09 36,55 25,86 31,62 23,39 3,92 3,84 30,6 6,35 6,50 6,20 4,45 4,65 4,75 3,79 3,64 22,6 2,70 19,62 32,0 5,90 6,15 6,10 6,75 6,80 6,60 2,67 8,78 26,4 2,91 5,40 20,88 6,10 6,15 6,20 4,55 13,58 >40,0 5,60 4,55 3,50 0,00 32,20 5,25 8,75 3,50 1,75 7,00 0,00 1,75 1,05 15,05 2,45 5,95 4,90 0,00 11,90 2,45 9,45 22,75 19,95 22,75 24,85 25,90 23,80 26,25 7,00 0,00 0,00 0,00 55,30 8,40 10,50 6,30 0,00 3,50 0,00 0,00 2,80 43,75 3,50 8,75 18,55 0,00 30,45 4,20 6,30 5,25 0,70 3,50 19,6 14,00 14,70 19,25
TRNOVCE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Uz.1 Uz.2 Uz.3 Uz.4 Prof.1 Son.6 Son.5 Son.4 Son.3 Son.2 Son.1 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-60 60-90 90-300 0-30 30-60 60-90 0-30 30-70 70-115 0-30 0-30 0-30 0-30 6,70 6,75 6,75 6,50 6,70 6,70 5,60 6,60 6,10 6,50 3,25 2,35 2,30 2,51 2,62 2,97 2,73 14,19 8,13 11,39 29,40 24,32 18,90 30,23 51,05 25,86 26,68 20,51 25,86 33,26 25,44 4,59 27,91 >40,0 6,20 6,40 6,90 6,85 6,90 6,95 2,69 21,81 23,00 2,91 12,56 23,80 6,00 5,90 6,15 5,75 5,90 6,60 2,69 26,05 38,4 3,46 16,62 24,20 5,50 5,70 5,85 2,94 5,00 30,6 0,00 0,00 3,50 0,00 5,60 0,00 0,00 3,50 0,00 0,70 0,00 1,75 3,50 1,75 5,95 5,95 1,75 0,00 1,05 3,50 1,05 15,75 33,25 27,30 23,45 24,50 22,75 22,75 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 3,50 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 1,75 0,00 0,00 0,00 15,75 8,75 3,50 0,00 1,75 0,00 40,60 7,70 7,00 10,50
LITERATURA
1. 2. 3. Tanasijevi . et al (1965.): Zemljita basena Velike Morave i Mlave, studija Instituta za prouavanje zemljita, Topider. Kastori R. et al (1991.): ubrenje ratarskih i povrtarskih biljaka, Poljoprivredni fakultet N.S., PHI Zorka Subotica. Zoran Radenkovi, ulija Boreli- Zdravkovi (2005.) : Sistem zatite izvorita Klju grada Poarevca Faza realizacije objekta, 34. konferencija o aktuelnim problemima korienja i zatite voda, Voda 2005., Kopaonik, 7-10 jun 2005., pp 449-456.
383
MINI HIDROELEKTRANE -ZELENA STRUJA ZA KORISNIKE

MINI HYDRO POWER PLANTS -GREEN POWER FOR USERS Merita Borota,dipl.ing.gra. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede -Republika direkcija za vode- Beograd e-mail. merita.borota@minpolj.sr.gov.yu vladabor@eunet.yu
REZIME: Klju ubrzanog razvoja nije samo investiranje u nove tehnologije, ve u korienju postojeih ljudskih i tehnolokih kapaciteta, u razvoju novih programa i konkurentnih proizvoda. Koji je to program za koji posedujemo resurse, ukljuujui znanja, industrijske kapacitete i trite, a koji obezbeuje proizvode koji se mogu odmah prodavati na tritu, domaem ili stranom, sasvim je svejedno? Koji su to proizvodi? Kako iskoristiti neiskoriene obnovljive prirodne resurse, a pri tom obezbediti zatitu okoline, uz novi impuls za pokretanje niza programa u oblasti poljoprivrede, ribarstva, saobraaja, snabdevanja vodom,...? Odgovor na ova pitanja sadran je u naslovu: MINI Hidroelektrane Kljune rei: male hidroelektrane, male akumulacije, prirodni resursi ABSTRACT: The key role of quick development is not only the investing in new tehnologies, but also the proper use of the existing human and technological resources, as well as in the development of new programs which can produce the product interesting and competitive on the market. And what is that programme in which we already have the resources, including knowladge, industrial capatities and the market, and which can provides products at the same time, easily sellable on the domestic as well as on the outside market? Which are those products? How to use still unused, renewal and natiral sources, and still with this usage, provide the environmental protection, with new impuls for the establishing new programmes in agriculture, fishing, transportation, water supply...? The answer to all these questions is comprehended in the title: MINI Hydro Power Plants Key words: mini hydro power plants, mini reservoirs, natural resources.
Razvoju mini hidroelektrana u svetu se daje izuzetan znaaj. Mnoge zemlje Evrope ve imaju vie od 1000 mini hidroelektrana. Naprimer, prema podacima od 2000.godine stoji da vajcrska ima preko 2300 mini hidrelektrana, instalisane snage oko
384
8300 MW, Austrija preko 1300 mini hidroelektrana, instalisane snage 370 MW, panija sa 735 mini hidroelektrana ostvaruje instalisanu snagu 735 MW. U mnogim zemljama postoje posebne agencije, istraivaki centri i drutva za podrku i razvoj mini elektrana. U Kini, u gradu Hanonu, osnovan je meunarodni nauno-istraivaki centar za korienje energije malih reka. Uz to stoji i podatak da u Kini ima oko 89000 mini elektrana, ukupne instalisane snage oko 8300 MW. Izgradnja mini elektrana se realizuje na osnovu rezliitih projektnih reenja, u zavisnosti od hidrolokih i geolokih karakteristika svake lokacije. Na sl.1. je dat najei izgled mini elektrane.
Slika 1. Koristi od projekata izgradnje mini hidroelektrana su viestruke. Osim otvaranja novih radnih mesta o ogromnom doprinosu smanjenja emisije ugljen dioksida, mini elektrane donose poveanju sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom. Samim tim to se pomninje osvrt na ekoloko ouvanje ivotne sredine, podie se svest ekoloke i tehnike kulture. Osim toga, objekti takve vrste predstavljaju razvojnu ansu lokalnog karaktera. Meutim, ponekad, potekoa u realizaciji projekata malih elektrana proizilazi i zbog nedoreenosti zakona i propisa, nedostataka novca i relevantnih informacija i koordinacije meu nosiocima odgovornosti. Procenjeno je da je potrebno pribaviti vie od 20 saglasnosti i dozvola, i na proceduru izdavanja akata se poziva ak 14 Zakona. injenica je da treba ii korak po korak u pripremi ovakvog znaajnog posla, jer e male hidroelektrane reiti energetski problem., ako se izgrade na pravi nain, potujui principe odrivog razvoja. Podsticaj za razvoj ovakvih projekata trebalo bi da bude i to to imamao industriju koja moe da proizvede sve osnovne i potrebne delove za mini hidroelektrane. Izgradnja ovakvih hidroelektrana na povoljnim lokacijama ujedno predstavlja dobru priliku za investitore i iz inostranstva, jer se radi o veoma isplativom poslu. Procenjeno je da u ovom trenutku u Srbiji postoji potencijal za izgradnju mini elektrana na vie od 850 lokacija. Pre par godina je uraen katastar malih hidroelektrana kojim je registrovan potencijal od 450 MW. Meutim, procenjuje se da je interesovanje vee, a samim tim i potencijal bi bio vei, i verovatno e u narednih godinu ili dve dana, nakon detaljnijih provera, poeti izrada dopune katastra. Neobian je primer recimo da u ravniarskoj Vojvodini postoji 13 pogodnih lokacija za gradnju mini elektrana, i da bi predviena snaga mini elektrana mogla biti 25 MW. Odlian primer dobre saradnje je
385
Knjaevaka optina, gde ve postoji desetak mini hidroelektrana privatnih investitora, ija je ukupna snaga 150 KW, a u izgradnji ih ima jo. Mini hidroelektrane se mogu graditi na svim mestima gde postoji vodotok koji moe pokrenuti turbinu, a takvih lokacija ima mnogo, kao na mestima gde ve postoje brane koje treba rekonstruisati (brana na Uikoj etinji, ili brane Bojnik i elije). Veliku ulogu igraju i postojei jazovi, vodenice, pregrade, ..itd. ijim se adaptacijama otvaraju mogunosti smanjenja investicionih ulaganja. Prednost izgradne ovakvih izvora energije je, prvenstveno, u iskoriavanju obnovljivih resursa i smanjivanju potrebe za uvozom struje. U takvom okruenju se najee susreemo sa sledeim potekoama a koje idu u prilog projektovanju i gradni mini elektrana: 1. Mali vodotoci imaju imaju velike padove, pa se samim tim omoguava i bre doticanje vode sa sliva u reno korito; 2. Slivne povrine renih dolina su u principu gusto naseljene, pa je oticanje vode sa krovnih i ostalih povrina prilino; 3. Korita vodotokova se ne odravaju, te je proticaj usporavan; 4. Mostovi i drugi objekti imaju esto nedovoljnu propusnu mo; 5. Vreme koncentacije vode je kratko, a mali slivovi se esto 100% zahvataju provalom oblaka i za kratko vreme donesu velike koliine vode; 6. Velike vode malih slivova po pravilu imaju bujini karakter koji nosi granje, drvee i druge predmete, koje se na krivinama prepree i u koritu smanjuje propusnu mo vodotoka; Izgradnjom malih elektrana na pogodnom mestu vodotoka, moe se rei da se u prilinoj meri kontolie reim voda i nanosa. Dalje, formiraju se boni nasipi kojima se postie, ne samo kontrola nivoa vode u akumulaciji, ve se ostvaruje izuzetno efikasna zatita od poplava. Ovde se stavlja akcenat na male akumulacije koje imaju viestruku namenu i grade se za reavanje problema elektrine energije, ali i za reavanje problema zatite od tetnog dejstva velikih voda poplava, uskih, naseljenih dolina, gde je prostor najee ogranien i gusto naseljen. Slika 2: Tipian izgled jedne mini hidroelektrane. Primer 1: Hidrocentrala Gamzigrad koja jo radi, ima status minielektranemuzeja, a neprekidno je u pogonu ve 90 i vie godina, tanije od 01.januara 1909.godine, ime su Zajearci u vek elektrike zakoraili 16 godina posle Beograana, tj. 18 godina posle Njujorka. Primer 2: Hidrocentrala Sokolovica radi preko 50 godina, i godinje proizvodi oko 12 miliona kilovatasova elektrine energije.
386
Slika 2.
Primer 1: hidrocentrala Gamzigrad
Hidroenergetsko korienje vodotokova donosi drutvu znaajne koristi. Ali, naravno izaziva i promenu stanja okoline, tj. ivotne sredine. Jer, ivotna sredina nije samo okolina u kojoj ivimo, ona se provlai i kroz ekonomiju, kulturu, umetnost, sport, ak dobija sve znaajnije mesto u svetskoj politici. Promene koje pozitivno utiu na postojei nain ivota stanovnitva u zoni akumulacije se ogleda u tome da se kvantitativno poboljaju uslovi rada i ivota dolazi do izgradnje i rekonstrukcije postojeih i novih saobraajnica, poboljava se rad komunalnih slubi,... Izgradnjom mini elektrana se reava sledee: Poveanje pouzdanosti snabdevanja elektroenergijom; Relativo jeftino snabdevanje energijom izolovanih i udaljenih potroaa; Energetska nezavisnost izolovanih i udaljenih potroaa; Veliki broj mini elektrana koriste postojeu snagu vode - hidropotencijal; Ukoliko u skopu mini elektrane postoji i mala akumulacija, reavaju se opet sledei problemi: 1-Male akumulacije, pored toga to akumuliu vodu neophodnu za rad elektrane, mogu se koristiti za potrebe navodnjavanja; 2-Voda iz malih akumulacija se moe koristiti za snabdevanje vodom, ime se poboljava standard stanovnika; 3-Male akumulacije, kao to je ve naglaeno, obezbeuju zadravanje poplavnog talasa, ime se tite materijalna dobra, a da ne govorimo o ljudskim ivotima; 4-Izgradnjom ovakvih objekata, daje se veliki doprinos i uee u borbi protiv erozije, i postie se znaajna uloga u spreavanju zasipanja postojeih, nizvodnih, veih akumulacija; 5-Vana stvar, u kojoj mini elektrane i male akumulacije imaju veoma vanu ulogu jeste da obezbeuju vodu za obogaivanje malih proticaja u sunim periodima; Ovim tekstom se eli aktuelizovati ekoloki aspekt mini hidroelektrana, koji esto nije prisutan ak ni na na skupovima ekologa. U startu se pokazalo da su negativni uticaji na ivotnu sredinu izgradnjom malih hidroelektrana naspram velikih hidroelektrana i visokih brana, minimalni.
387
ZAKLJUAK Ovakav koncept, bez obzira ko ga je inicirao, elektoprivreda, vodoprivreda,.., u okviru sagledavanja u dugoronoj perspektivi, moe se skladno utopiti u integralno vodoprivredno reenje odgovarajueg posmatranog sliva vodotoka. Zato projektovanje i izgradnja mikro i malih elektrana i po potrebi malih akumulacija predstavlja znaajnu komponentu integralnog vodoprivrednog ureenja sliva vodotoka. LITERATURA
1. 2. 3. Katastar malih MHE na teritoriji Srbije van SAP- Energoprojekt i Institut za vodoprivredu J.erni, Beograd; Vodoprivreda, Jugoslovensko drutvo za odvodnjavanje i navodnjavanje, godina 2005.god; Dams and development The report of the world commission on dams, 2000
388
NASIPI I ODBRANA OD VISOKIH VODA EMBRKMENTS AND DEFENSE OF HIGH LEVEL OF WATER SURFACE
1
Merita Borota, dipl.in.gra., 2Doc.dr Nenad Stavretovi, dipl.in. 1 Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede -Rapublika direkcija za vode-Beograd 2 Univerzitet u Beogradu umarski fakultet Beograd
REZIME: Vode i vodotoci su fiziki sistem, ija je jedna od osnovnih osobenosti porast ENTROPIJE (Entropija-mera za kvantificiranje neodreenosti i nesreenosti sistema), i prelazak iz stanja vee ureenosti u stanje nie ureenosti. Taj proces se jo vie pogorava zbog brojnih antropogenih aktivnosti na slivovima. Razlozi za to su : urbanizacija slivova, unitenje uma, razvoj erozivnih procesa... Sve to ima za posledicu pogoranje reima protoka, tj. voda. Zbog toga je ovek primoran da radi na ureenju vodotoka, slivova i na zatiti od tetnog delovanja voda. Kljune rei: nasip, poplave ABSTRACT: Water currents are part of integral and physical system which has one of basic pecularity rasing of ENTROPHY (Entrophy-maesuremant of quantitation uncertained and anregulated systems), changing from better regulation to the worse regulation. The procces is changing for the worse by many anhtropogen actions on river basins. It happens becouse: the river basins becomes urbanistic areas, foresty are attacked, erosion procceses raised... All of these things result changrs water flow, and human being has to work on regulation river basins as well as on protection from damage influence of water. Key words:embarkment, flow
Uopteno gledano, vreme koncentracije velikih voda je sve krae, usled ega su maksimalni protoci sve vei, dok su nasuprot tome, male vode sve manje ali dugotrajnije. Kibernetski gledano, da bi se odravala entropija renih sistema na nivou i da bi imao bezbedan ivot ovek je obavezan da neprekidno ulae u ureenje vodnih reima i slivova. Efikasna zatita od poplava moe se ostvariti kombinovanom primenom grupa mera: a) aktivnom zatitom, b) pasivnom zatitoma,
389
merama prostornog planiranja i namenskog ureenja prostora za zatitu od voda, d) biotehnike mere zatite, Pod aktivnom zatitom se podrazumevaju mere kojima se aktivno utie na smanjenje, tj. ublaavanje poplavnog talasa, izgradnjom akumulacija, retenzija, ureenjem slivova... Pod pasivnom odbranom smatramo linijsku odbranu nasipima i drugim zatitnim objektima du ugroenih podruja, a merom planiranja se vrlo selektivno odluuje gde se moe graditi i kako se sme graditi u potencijalno plavnim zonama. Biotehnike mere zatite podrazumevaju sprovoenje procesa vezivanja zemljita biolokim materijalom, zeljastim biljkama, grmljem i drveem. U daljem tekstu e se okvirno razmatrati nain na koji bi mogao da se pobolja zatita samih nasipa od dugotrajnih visokih voda. Odbrana od poplava je esto pitanje vremena U irokoj su upotrebi tradicionalna reenja zatite od poplava, u koje ubrajamo nasipe, obaloutvrde, regulacije vodotoka, brane sa akumulacijama za zadravanje poplavnog talasa,... Meutim u svetu se primenjuju i vrlo efikasna reenja koja su vrlo jednostavna i brza. Koja su to reenja?
1.- Vodena barijera 2.- Box barijera 3.-Geomembrana za zatitu nasipa od proceivanja 4.-Geomrea za ugroenom podruju pristup
c)
Vid ovakve zatite se koristi pri: Formiranju odbranbenih linija; Nadvienju postojeih odbranbenih nasipa kod nailaska poplavnog talasa; Zatiti pojedinih objekata u sluaju poplave; Osiguranju izvoenja hidrotehnikih radova na suvom; Izradi privremenih bazena, laguna, pregrada ili manjih kanala...
Prednosti ovakvog izbora zatite od visokih voda i poplava su uglavnom u jednostavnosti i brzini postavljanja, viestruka upotreba, mogunost korienja lokalnog materijala, minimalno korienje ljudstva i radne snage. VODENA BARIJERA
Slika 1. Vodena barijera
390
Na slici 1. je data skica izgleda vodene barijere. To je jednostavan sklop metalnih nosaa i vodotporne vieslojne ploe, prekrivene geomembranom, koji ini neppropusnu i sigurnu konstrukciju. Koristi se za zatitu od poplave, a pogodan je i za izradu privremenih bazena, laguna ili kanala, zatim za pregraivanje manjih vodotokova kod izgradnje potrebnih hidrotehnikih objekata. Osnovni elementi vodene barijere: -metalni nosa sa mogunou sklapanja od pocinkovanog elinog lima, -vieslojna ploa koja je vieslojna, -membrana sa PVC prevlakom, -pribor za privrivanje (utega, kuka...) Svi ovi elementi su izgraeni od kvalitetnog materijala, to omoguava dui vek trajanja, otpaornost na habanje i korienje u vie navrata. Montaa je vrlo jednostavna. Postavljanjem metalnih nosaa formira se odbranbena linija. Raymak iymeu nosaa yavisi od visine zatite koju elimo postii. Dimenzija vodonepropusne ploe je 610 x 2000mm. Na gornji deo ove vodonepropusne ploe koja je vieslojna, postavljaju se kuke koje slue za veanje membrane. Membrana se po veanju sputa du kosinu i utegama se osigurava prijanjanje na povrinu. BOX BARIJERA Ova vrsta prepreke od nadiranja visokih voda u zalee, je na bazi gabionskih konstrukcija izraenih od visokokvalitetne pocinkovane mree. Box barijera se sastoji od skupa vie elija obloenih geotekstilom, tako da nema ni donjeg sloja tj, dna ni poklopca koji se puni raspoloivim materijalom (pesak, ljunak, zemlja,...). Koristi se za brzi izgranju ili nadvienje odbranbenih nasipa, za zatitu od proboja vode kroz nasip, za zatitu proceivanja voda kroz nasip, a ima primenu i vojne svrhe. Box barijera je nala svoju izvrsnu primenu i za izgradnju vrstog jezgra nasipa i slui kao drenaa u telu nasipa. Ova vrsta barjera je obino irine 1m, duine 5 ili 10m a visine od 0.5 do 1m Na slici 2. je primer postavljene box barijere.
Slika 2. GEOMEMBRANE ZA ZATITU NASIPA OD PROCEIVANJA Svako proceivanje kroz telo nasipa dovodi do zasienja nasipnog materijala, to ugroava stabilnost same konstrukcije nasipa jer dolazi do ispiranja materijala.
391
Za spreavanje proceivanja i osiguranja stabilnosti nasipa moe se primeniti vrlo jednostavan nain koji ima za osnovu armiranu geomembranu. Trake geomembrane se elinim klinovima privruju na kruni nasipa i sputaju niz pokos. Po pravilu bi trebalo da su nasipi odravani i zatravljeni, tako da je sputanje jednostavno. Na kraju membrane se nalazi uteg koji osigurava pravilno postavljanje. Trake se ugrauju na preklop od 0.5m to daje sigurnost i nepropusnost pod pritiskom sile vode. irina traki je 4m duine 5-10m. GEOMREE ZA PRISTUP UGROENOM PODRUJU Reevajui razliite geomehanike probleme pri izgradnji hidrozehnikih objekata, puteva ili eleznica, osiguranje pristupa gradilitu i izgradnja privremenih saobraajnica je veliki problem jer treba obezbediti stabilizaciju slabo nosivog tla. Na plavnim podruljima veliki deo odbranbenih linija nije lako dostupan jer je podloga sa visokim stepanom vlage i vrlo male nosivosti, i u tim prilikama treba u kratkom vtremenskom intervalu organizovati promet saobraaja. Kao brzo i jednostavno reenje pokazali su se geomree. Geomree svojom krutou omoguuju prenos optereenja na veu povrinu, jednostavno se postavljaju i uklanjaju, i vie puta se koriste. Dimenzije su 50m x 4m.
Slika 4.- postavljanje geomree Kao to je na slikama prikazano, svaka vrsta obaloutvrde zahteva odreenu vrstinu, pogotovu vrstinu povrinskog sloja zemljita. Biljni pokriva se formira na bedemima, nasipima, upija vodu, koristi je za svoje potrebe, vee je po dubini zemljita svojim korenovim sistemom. Formiranje biljnog pokrivaa postie se sadnjom biljaka, setvom omakom, hidrosetvom, postavljanjem travnog tepiha, epiranjem, sadnjom rizoma (Stavretovi &All 2005, 2005a). Nakon uvrivanja i vezivanja tla od strane zeljastih biljaka na zemljitu se lake sade visoke biljke, drvee i grmlje. ZAKLJUAK Stepen zatite od poplave zavisi najpre od prirodnog uticaja, spremnosti i organizovanosti slube za odbranu od velikih voda, kao i od mogunosti drutva da pospei odbranu od poplava pronalaenjem i uvoenjem novih, to praktinijih i rentabilnijih sredstava.
392
Ne treba zaboraviti injenicu da je nivo podzemnih voda uvek nii na mestima gde postoji vegetacija u odnosu na mesta gde je nema. LITERATURA
1. 2. Tehniar br.6 Graevinska knjiga, Beograd, Stavretovi, N., Coki, Z., Kisi, D., eran, V. (2005): Metode biotehnike sanacije deponija pepela i ljake, Zbornik radova Prvog savetovanja o deponijama pepela i ljake termoelektrana, Termoelektrane Nikola Tesla Obrenovac, Savez graevinskih inenjera i tehniara Srbije, Beograd, Drutvo graevinskih inenjera i tehniara, Obrenovac Stavretovi, N., evi, T., evi, M., Zari, J., Manjasek, S., Coki, Z. (2005a): Hidrosetva i njena upotreba u rekultivaciji degradiranih povrina, Zbornik radova nauno strunog skupa o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, "Ekoloka istina 2005", 386-390, ISBN 86-80987-31-X, Bor
3.
393
UTICAJ SKROBA NA KVALITET AKTIVNOG MULJA U UREAJU ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI
ika Reh JKPVodovod i kanalizacija Subotica reh@eunet.yu
IZVOD: Industrijske vode zbog svog sastava i dinamike isputanja dovode do poremeaja u radu ureaja za bioloko preiavanje aktivnim muljem. U Ureaju za preiavanje otpadnih voda (UPOV) u Subotici esto dolazi do prekomernog razvoja vlaknastih bakterija to ometa procese preiavanja. Cilj rada je bio da se ispita uticaj skroba na bioloke parametre aktivnog mulja UPOV Subotica u laboratorijskim uslovima. Preliminarni rezultati pokazuju da skrob favorizuje razvoj vlaknastih formi, ne naruavajui morfologiju flokula i ne ometajui razvoj Protozoa. Kljune rei: aktivni mulj, bioloka analiza, eksperiment, skrob ABSTRACT: Composition and emission dynamics of industrial wastewaters cause disorders in activated sludge wastewater treatment processes in plants designed for treatment of domestic wastewaters. Abundance of filamentous bacteria often causes settling problems in Wastewater Treatment Plant (WWTP) of the town Subotica. The aim of the study was to test how starch affects biological parameters of activated sludge in experimental conditions. Preliminary results showed that starch causes filamentous grow, without affecting floc morphology and normal development of Protozoa. Kewords: activated sludge, biological analysis, experiment, starch
UVOD Ureaj za preiavanje otpadnih voda u Subotici je predvien za tretiranje komunalnih otpadnih voda i obuhvata mehaniko i bioloko preiavanje. Otpadna voda veeg dela subotike industrije se, bez prethodnog tretmana, takoe isputa u javnu kanalizaciju, to potencijalno dovodi do poremeaja u procesu preiavanja (Meter Trungel, 2006). Problem pojave vlaknastih bakterija, koje, kada se jave u velikom broju, oteavaju taloenje mulja i njegovo odvajanje od vodene faze, esto se dovodi u vezu sa prisustvom nutrijenata poreklom iz industrijkih voda (Eikelboom, 2000, Nikolavcic et Svardal, 2000). Pri tome treba imati u vidu sloene ekoloke odnose koji su prisutni u zajednici aktivnog mulja i injenicu da su variranja u kvalitativnom i kvantitativnom sastavu industrijskih otpadnih voda znatno vea nego kod otpanih voda iz domainstava (Dalmacija, 2000). Optinskom Odlukom o javnoj kanalizaciji (Slubeni list Optine Subotica 39/2001) propisani su normativi za isputanje otpadnih voda, pri emu nije dozvoljeno isputanje tetnih i toksinih materija (Meter Trungel, 2006). Meutim, smatra se da predtretman industrijskih voda nije neophodan ukoliko one od komunalnih odstupaju samo u poveanim koncentracijama organskih materija (Dalmacija, 2000), pa je isputanje skroba zakonski ogranieno samo ukoliko koliina taloivih materija pree dozvoljene vrednosti. Tokom 2005. i 2006. godine u Laboratoriji za kontrolu kvaliteta otpadnih voda JKP Vodovod i kanalizacija Subotica uraeno je vie eksperimenata sa aktivnim
394
muljem (Reh, 2006) u kojima je aktivni mulj iz UPOV Subotica tretiran razliitim nutrijentima i uzorcima industrijskih otpadnih voda i gajen u laboratorisjkim uslovima, uz stalno praenje biolokih parametara. Cilj rada je bio da se ispita uticaj skroba na kvalitet aktivnog mulja UPOV Subotica u eksperimentalnim uslovima. MATERIJAL I METODE Eksperimenti sa aktivnim muljem su obavljeni u biolokoj laboratoriji UPOV Subotica. Uzorci aktivnog mulja prikupljeni su standardnim tehnikama koje se koriste u biolokoj analizi aktivnog mulja (Eikelboom, 2000), iz kanala kroz koji protie recirkulacioni mulj neposredno pre ulivanja u aeracione bazene. Mulj je zatim izlagan razliitim supstratima (rastvorljivi skrob Merck-Alkaloid- 2 g/dm3, hranljivi bujon Torlak 2g/dm3, konzumna surutka u prahu Mlekara Subotica- 2 g/dm3 i pitka voda kao kontrola) i gajen vie dana, uz aeraciju pomou akvarijumske pumpe u staklenim sudovima od 1 dm3, na temperaturi od 22 do 25 C. Pri tome je u svakom sudu bilo 10% recirkularnog mulja i 90% supstrata. Bioloki parametri su praeni narednih 30 dana Analiza je obuhvatala ocenu morfologije flokula, stepen vlaknastog rasta, procenu broja slobodnih elija, kvalitativni i kvantitativni sastav bioindikatorskih organizama (Protozoa, Nematoda i Rotifera), kao i identifikaciju vlaknastih bakterija (na diferencijalno obojenim preparatima po Gramu i Neisseru). Materijal je fotografisan uz pomo digitalne kamere. Merenja mikroorganizama su uraena uz pomo softvera za obradu fotografija. REZULTATI I DISKUSIJA Ispitivanje biolokih parametara aktivnog mulja gajenog u prisustvu razliitih supstrata u laboratorijskim uslovima, pokazalo je da skrob u laboratorijskim uslovima favorizuje vlaknati rast (Sl. 1-B). Poreenje sa drugim supstratima pokazuje da hranljivi bujon (Sl. 1-C) iako na osnovu bioindikatorskih organizama dovodi do preoptereenosti sistema, ne dovodi do poveanog razvoja filamentoznih formi. Isto tako, surutka u prahu, sniavanjem pH vrednosti favorizuje razvoj gljiva i slobodnih elija, uz dezintegraciju flokula, ali ne dovodi do bujanja vlaknastih bakterija (Sl. 1-D). Indeks filamentacije u medijumu sa skrobom se tokom prvih 10 dana poveavao, dok je kod ostalih medijuma konstatovano smanjenje brojnosti vlaknastih bakterija. Razlog tome je verovatno injenica da su hranljivi bujon i surutka medijumi bogati raznovrsnim nutrijentima, to omoguava raznovrsnost mikroorganizama, dok je skrob medijum koga mnoge bakterije teko metaboliu, zbog ega su pojedini sojevi vlaknastih bakterija u kompetitivnoj prednosti.
395
Slika 1 Mikroskopske fotogafije akivnog mulja gajenog 7 dana u razliitim supstratima (A-pitka voda; B-skrob; C-hranljivi bujon, D-surutka)
Slika 2 Sphaerotilus natans vlaknasta bakterija u preparatu aktivnog mulja gajenog 7 dana u rastvoru skroba (2g/dm3), obojeno po Gramu
396
Identifikacija vlaknastih bakterija (Sl. 2) je pokazala da meu filamentima dominira Sphaerotilus natans, bakterija koja uzrokuje nabujavanje mulja i predstavlja veliki problem u mnogim preistaima u svetu. Bez obrira na to to se ova bakterija u UPOV Subotica javlja samo povremeno i nije dominantna (Burger, 2006), injenica da je skrob uzrokovao poveanje stepena filamentacije je indikativna, uz napomenu da je u laboratoriji nemogue u potpunosti simulirati uslove koji vladaju u kompleksnom sistemu kao to je ureaj za preiavanje otpadnih voda. ZAKLJUAK Eksperimentalni podaci pokazuju da skrob favorizuje vlaknasti rast u aktivnom mulju, pri emu znaajnije ne naruava zajednicu Protozoa i ne utie znatno na morfologiju flokula. Zato se, iako ne spada u toksine supstance, ne moe smatrati bioloki bezazlenim jer znaajno utie na procese preiavanja, to bi trebalo uzeti u obzir prilikom donoenja zakonske regulative. To podrazumeva i neophodne promenu tehnolokih procesa u prehrambenoj industiji i uvoenje obaveznog predtretmana otpadnih voda, kako bi se isputanje skroba u javnu kanalizaciju svelo na minimum i na taj nain smanjile smetnje koje vlaknaste bakterije izazivaju u Ureaju za preiavanje otpadnih voda. LITERATURA
Burger, B. (2006): Mikrobioloka karakterizacija aktivnog mulja Ureaja za preiavanje otpadnih voda u Subotici. Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunali vrsti otpad i opasan otpad (36; 2006; Subotica), str. 95-98 Dalmacija, B. (2000): Kvalitet preienih otpadnih voda. in: Kontrola kvaliteta voda u okviru upravljanja kvalitetom, ur. B. Dalmacija, Novi Sad, str. 191-328 Eikelboom, D. (2000): Process Controll of Activated Sludge Plants by Microscopic investigation. IWA Publishing, London Meter Trungel, E. (2006): Iskustva u primeni optinske Odluke o javnoj kanlizciji u Subotici. Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunali vrsti otpad i opasan otpad (36; 2006; Subotica), str. 71-74 Nikolavcic, B., Svardal, K. (2000): Biological treatment of potato-starch wastewater design and application of an aerobic selector. Water Science and Technology Vol 41 No 9 pp 251 258 Obradovi, V., Petkovi, A., Burger, B., Petrovi, O. (2006): Iskustva, potrebe i znaaj biolokih analiza u kontroli rada ureaja za preiavanje otpadnih voda. Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunali vrsti otpad i opasan otpad (36; 2006; Subotica), str. 107112 Reh, . (2006): Interaktivni pristup biolokoj kontroli aktivnog mulja u Ureaju za preiavanje otpadnih voda u Subotici. Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunali vrsti otpad i opasan otpad (36; 2006; Subotica), str. 99-102
397
PROBLEMI OBEZBEIVANJA OPTIMALNE KONCENTRACIJE KISEONIKA I POSLEDINA SLIKA AKTIVNOG MULJA NA UREAJU ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI PROBLEMS OF PROVIDING THE OPTIMAL OXYGEN CONCENTRATION AND THE STATUS OF ACTIVATED SLUDGE IN THE WASTEWATER TREATMENT PLANT OF TOWN SUBOTICA
Bojana Burger, dipl. biolog JKP Vodovod I kanalizacija Subotica e-mail:berke@tippnet.co.yu
IZVOD: Preiavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda na gradskom ureaju za preiavanje otpadnih voda u Subotici se obavlja mehanikim i biolokim putem. Bioloko preiavanje se odvija u aeracionim bazenima, aerobnom metodom aktivnog mulja. Proces preiavanja otpadne vode aktivnim muljem je najei nain preiavanja otpadne vode zagaene organskom materijom, a zasniva se na fundamentalnom svojstvu vode, procesu samopreiavanja. Naime, aktivni mulj je tvorevina izgraena od velikog broja bakterija, uglavnom aerobnih, koje svojim ekstracelularnim enzimima razgrauju organsku materiju iz vode vrei ujedno i njeno preiavanje. Osim bakterija, ekosistem aktivnog mulja ine Protozoe i neke Metazoe. Razvoj ekosistema mulja zavisi od kvaliteta ifluenta, tipa ureaja i od tehnologije upravljanja procesom preiavanja pri emu je obezbeivanje dovoljne koncentracije kiseonika za razvoj i diferencijaciju mikrofaune aktivnog mulja od presudnog znaaja. Cilj rada je da prikae da je kvalitet aktivnog mulja, odnosno fizike karakteristike i biodiverzitet flokula mulja zavistan od naina aeracije i koncentracije rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu. Kljune rei: koncentracija kiseonika, aktivni mulj, biodiverzitet ABSTRACT: The wastewater in the wastewater treatment plant of town Subotica has treated with mechanical and biological methods. The biologic method takes place in aeration tanks by aerob method of the activated sludge. The treatment of wastewater with activated sludge is the oftenest way to treat the wastewater which contents organic materias, and it`s based on the fundamental characteristics of the water, self-cleaning. The activated sludge consists a big number bacterias, mostly aerob bacterias, which with their ecstracellular enzims unbuild organic materias from the water, that`s how they treated the wastewater. Except bacteria`s, the ecosystem of activated sludge consist Protozoas and some Metazoas. Growth of the sludge ecosystem depends on the quality of the influent, the type of equipment and the technology of managing the process of wastewater treatment, providing enough oxygen concentration for the growth and the differentiation of the microfauna of activated sludge is the mostly important. The aim of this study was to introduce the quality of activated sludge, physical characteristics and biodiversity of flocs of sludge, which depends of the method of aeration and the concentration of dissolved oxygen in the aeration tank. Keywords: oxygen concentration, activated sludge, biodiversity
UVOD Gradski ureaj za preiavanje otpadanih voda u Subotici kontinualno radi od 1975. godine. Mehaniko preiavanje podrazumeva prolazak otpadne vode kroz sistem
398
reetki ( grube i fine ), peskolova, mastolova i predhodnog talonika. Bioloko, sekundarno preiavanje se obavlja u aeracionim bazenima i podrazumeva meanje otpadne vode, supstrata, sa enzimima mikroorganizama i kiseonikom. Odvajanje vode od mulja se obavlja u naknadnim talonicima odakle se deo mulja vraa u aeracione bazene kao recirkularni mulj, dok se deo izbacuje na deponiju mulja, kao viak mulja. Aktivni mulj je flokulantna tvorevina izgraena iz aerobnih mikroorganizama, bakterija, Protozoa i Metazoa. Od izvanrednog znaaja za proces preiavanja je da flokule mulja budu dobrih osobina, to podrazumeva odreena fizika svojstva flokula, veliinu, oblik, vrstinu, postojanost, kao i kvalitativan i kvantitativan mikrobni sastav. Dobro razvijena i zdrava mikrofauna aktivnog mulja je osnovni preduslov za uspeno izvoenje procesa degradacije, hidrolize, oksidacije i redukcije na kojima se zasniva otklanjanje organskih otpadaka iz vode, ali i za to potpuniju separaciju vode od mulja u naknadnim talonicima. Od posebne vanosti predstavlja razvoj populacije konastih bakterija u aktivnom mulju obzirom da prevelik rast ove posebne grupe mikroorganizama esto uzrokuje penuanje, naduvavanje i oteano taloenje mulja u naknadnim talonicima kvarei i umanjujui efekat preiavanja ( Petrovi, Obradovi, 2005 ). Kvalitet bioaktivnog mulja se na ureaju svakodnevno prati i procenjuje fiziko hemijskim i biolokim metodama kontrole, pri emu bioloki metodi podrazumevaju mikroskopski pregled flokula mulja i determinaciju prisutnih Protozoa, Metazoa i filamentoznih bakterija. ( Burger, 2006 ). Sekundarno preiavanje se preteno odvija pod aerobnim uslovima i zato je optimalna aeracija jedan od znaajnih faktora za efikasnost ovog postupka. Aeracioni bazen je dvokomorni objekat irine 20 m, duine 40 m i dubine vode 3,2 m. U upotrebi su dva ovakva bazena, ukupne zapremine 2560 m3. Otpadna voda se uliva u aeracione bazene iz predhodnog talonika, a takoe se u bazene uliva i recirkularni mulj na tri izvoda. Aeracija u bazenima se sprovodi uvoenjem komprimovanog kiseonika na dno bazena, odnosno dubinski. Dakle mehurii kiseonika sa dna bazena isplivavaju na povrinu i tako dovode i do potpunog meanja otpadne vode sa muljem. Koncentracija kiseonika u bazenima se kontinualno prati fiksiranom sondom WTW oksimetra na izlivu vode iz aeracionih bazena, dok se povremeno vri kontrola koncentracije kiseonika u bazenima po duini, odnosno od mesta uliva otpadne vode, ukljuujui i mesta uliva recirkularnog mulja, do izliva smee otpadne, delimino preiene vode i mulja. Na osnovu literaturnih podataka je prihvaeno da optimalna koncentracija rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu iznosi izmeu 2,0 i 2,5 mg/l O2. REZULTATI RADA Kontinualno praenje koncentracije rastvorenog kiseonika na fiksiranom WTW oksimetru pokazuje velika variranja. Naime, i pored automatskog upravljnja koncentracijom kiseonika, dolazi do velikih odstupanja, verovatno usled priliva vode i mulja razliite organske optereenosti. Koncentracije kiseonika se kreu od 0 do preko 8,0 mg/l u uslovima velikih atmosferskih padavina.
399
Merenjem koncentracije kisonika prenosnim oksimetrom po duini bazena su pokazala da je u bazenima koncentracija kiseonika ispod 0,5 mg/l u oko zapremine bazena. Dakle, najveom zapreminom bazena vladaju gotovo potpuno anaerobni uslovi, dok se nedostatak kisonika na fiksiranom oksimetru oituje tek povremeno. Mikroskopska analiza aktivnog mulja se na ureaju obavlja svakodnevno pregledom sveeg mulja sa mesta suprotnom od uliva ifluenta odmah nakon uzorkovanja iz bazena. Biodiverzitet aktivnog mulja nije velik i predstavljen je malim brojem vrsta u velikom broju jedinki. U mulju su najee i najdominantnije prisutne polisaprobne vrste koje se lako adaptiraju razliitim uslovima sredine, ukljuujui i varirianja u koncentraciji kiseonika. ( Burger, 2006.). Vorticella microstoma je polisaprobna Peritricha.( Slika 1. ) ivi privreno za flokulu mulja.U ishrani koristi bakterije i male alge. Razvija se pri velikom rasponu u koncentraciji kiseonika od 0 do 12,0 mg/l. Meu velikim brojem prisutnih jedinki Vorticella microstoma, esto se nalaze jedinke loe kondicije, neaktivne, zatvorenih peristoma i nepokretnih treplji. Takoe se esto sreu jedinke bez stalka, ali sa razvijenim posteriornim cilijama, slobodnoplivajue telotrihe karakteristine za uslove nedostatka kisonika i visoke koncentracije ugljen dioksida ( Bick, 1972 ). U bioaktivnom mulju su ove jedinke najdominantnije prisutne cilijatne Protozoe. Privrene cilijate u opsegu od 80% ukupne brojnosti u populaciji mikrofaune karakteristino je i za neravnomerno optereenje u sistemu ( Obradovi, Petkovi, Burger, Petrovi, 2006 ).
Slika 1. Flokula mulja obrasla V.microstoma
Slika 2. TIP 021 N
Aspidisca costata je cilijatna protozoa ivotom vezana za povrinu flokule gde brsti prisutne bakterije. Ona je subdominantan oblik, uglavnom se javlja u manjem broju, meutim je jedina Protozoa koja je povremeno prisutna u jednakom broju kao sesilna V. microstoma, odnosno koja se javlja u vrednostima izraenim u 103 jedinki u ml uzorka. Takoe je prilagoena irokom rasponu koncentracije kisonika od 0,1 12,0 mg/l ( Bick, 1972 ). Veliina konastog rasta je najee okarakterisana maksimalnom vrednou po Jenkinsovoj skali subjektivne procene filamentoznog rasta. Najdominantnije prisutna
400
bakterija je Eikelboom ov TIP 021 N. ( Slika 2. ) Indikacije razvoja ove bakterije su: prisutne lako biorazgradive komponente u ifluentu, nedostatak nutritijenata ukljuujui i kiseonika i kompletno meanje vode u aeracionim bazenima. Na postrojenju se ova bakterija razvija u veoma velikom broju uzrokujui sluzavost mulja. Ovakav prevelik rast ove bakterije umnogome oteava separaciju vode od mulja u naknadnim talonicima izazivajui nabujavanje i isplivavanje mulja ( Eikelboom, 2000.). ZAKLJUAK Uprkos stalnom dovodu kiseonika, u bazenima vladaju uslovi nedovoljne aerisanosti to pogoduje razvoju samo nekih mikroorganizama, posebno konastim bakterijama koje svojim velikim povrinama mogu da obezbede dovoljno kiseonika za svoj razvoj. Mikroskopski pregled mulja pored slike trenutnih uslova nam pokazuje i tendenciju, pravac razvoja mulja. Bioaktivni mulj je sredina velikih amortizacionih mogunosti i veoma dugo odoleva razliitim negativnim uticajima. Kvalitet ifluenta koji se uliva na gradskom ureaju je veoma promenljiv i odreen kvalitetom otpadnih voda industrije, esto sadrei krajnje nepovoljne i toksine materije za razvoj mikrosveta. Usled nemogunosti obezbeivanja idealne sredine u pogledu sastava otpadne vode, u rukovoenju procesom preiavanja se panja treba posvetiti obezbeivanju ujednaene koncentracije rastvorenog kiseonika po celoj zapremini bazena. Spreavanjem nastanka anaerobnih uslova bi se verovatno u mnogome promenila slika bioaktivnog mulja i omoguio bi se razvoj osetljivijim vrstama koje bi imale i svoj doprinos u procesu preiavanja. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Petrovi, O., Obradovi, V. ( 2005.): Filamentozne bakterije aktivnog mulja problem biolokog preiavanja otpadnih voda. Kvalitet voda III 3 ( ISSN 1451-5571 ), pp. 24-26 Burger, B. ( 2006.): Mikrobioloka karakterizacija aktivnog mulja ureaja za preiavanje otpadnih voda u Subotici. Otpadne vode, komunalni vrsti otpad i opasan otpad ( ISBN 86-82931-17-6 ), pp. 95-98 Bick, H. ( 1972 ): Ciliated Protozoa. World Health Organization, Geneva Obradovi, V., Petkovi, A., Burger, B., Petrovi, O. ( 2006 ): Iskustva, potrebe i znaaj biolokih analiza u kontroli rada ureaja za preiavanje otpadnih voda. Otpadne vode, komunalni vrsti otpad I opasan otpad ( ISBN 86-82931-17-6 ), pp. 107-112 Eikelboom, D. ( 2000.): Process Controll of Activated Sludge Plants by Microscopic investigation. IWA Publishing, London
401
E7
EKOLOKI MANADMENT (PRAVO, EKONOMIJA I STANDARDIZACIJA) ECOLOGICAL MANAGEMENT
EKOLOKI MENADMENT U FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA PREDUZEA ECOLOGICAL MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF ENTERPRISE
Mr Gordana Mrdak Via Tehnika Tehnoloka kola, Vranje e-mail: gogan1@ptt.yu
IZVOD: Razvoj ekomenadment sistema trebalo bi shvatiti kao drutveni proces koji svojom realizacijom dovodi i transformie tradicionalni menadment u preduzeu na nain koji: - podie stepen odrivosti ekonomskog razvoja preduzea i drutva u celini, - poveava kvalitet ivota, utie na malu potronju energije, - vodi racionalnijoj upotrebi resursa, - aktivno se odnosi prema ljudskim resursima, - razvija marketing u funkciji obrazovanja potroaa. Kljune rei: menadment, ekologija, tehnologija, razvoj ABSTRACT: The development of ecomanagement system should be understood as a social process which by its realisation leads to and transforms the traditional management in an enterprise in the way which: raises the level of sustainability of economical development of the enterprise and the society as a whole, raises the quality of life, effects in low consumption of energy, leads to rational use of resources, it has an active approach to human resources, develops marketing with the function of consumer education. Key words: management, ecology, technology, development
UVOD Tranzicija postsocijalistikih zemalja, naroito onih koji su taj proces zavrili, pokazuje da privrede tih zemalja, pored uobiajenih problema koje nosi svaka privreda zbog svojih specifinosti, nosi i dodatan teret odgovornosti sadanjih generacija prema zatiti ivotne sredine. Ciljevi uspenog razvoja preduzea moraju se povezivati sa uspehom ekolokog menadmenta i ukupnog odrivog ekonomskog razvoja. Ekoloki faktor u savremenoj civilizaciji sve vie postaje odluujui faktor u pslovanju preduzea i opstanku prirode i drutva. Iz tih razloga, privreda mora promeniti svest o neogranienosti prirodnih resursa, koji se mogu neiscrpno i besplatno koristiti prilikom obavljanja ekonomskih aktivnosti. Menadment u naim preduzeima mora shvatiti da u savremenoj trinoj privredi, povezivanje ekologije i ekonomije sadri, pored ekonomske odgovornosti i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta ivota. Srpska tranzicija pokazuje da se strategija odrivog razvoja i koncept ekolokog menadmenta sprovode parcijalno, i to uglavnom u ekonomski uspenijim preduzeima,
405
a manje ukupnom privrednom sistemu preko sprovoenja zakonskih odredbi u ekolokoj oblasti. EKOLOKO INENJERSTVO Prilikom korienja prirodnih dobara ovek sve vie menja prirodu i utie na prirodnu razmenu materije. Nivo tehnologije korienjem prirodnih dobara u prirodi izaziva menjanje fizikih, hemijskih i biolokih uslova ivota i opstanka. Tehnologija koja ima za cilj razvoj proizvodnih procesa iskljuivo radi stvaranja profita, vodi istovremenoj eksploataciji i ljudi i prirode, tj. osiromaivanju sirovinskih izvora koji su osnovni uslovi daljeg razvoja. Zbog zagaivanja sredine poeli su se pojavljivati i sve znaajniji ekonomski gubici uzrokovani sve veim problemima otpadnih materijala, gubitaka velikih povrina, zagaivanja vodnih tokova. Time su najvie pogoene najrazvijenije zemlje, koje su prve poele donositi najstroije zahteve za istu ivotnu sredinu, a zagaujue tehnologije putem transfera prenosili u zemlje u razvoju. Razvijene zemlje vie ne uvoze i prerauju sirovine na sopstvenom tlu, ve uvoze istije materijale, ime izbegavaju zagaujue tehnoloke procese. Zemlje u razvoju, prihvatajui stare tehnologije, omoguavaju jo bri razvoj razvijenih zemalja i transferom tehnologije prenose probleme zatite sredine na svoje teritorije. U odnosu oveka sa prirodom naruavaju se njene vrednosti iscrpljivanjem prirodnih dobara, ime se remeti ekosistem i nestaju ili se smanjuju pojedine biljne i ivotinjske vrste. Indirektnim putem, na osnovu prerade sirovina, zagauje se prirodna sredina. Naruavanje prirodnih vrednosti na ovaj nain ukazuje da proizvodnotehnoloki procesi nisu zaokrueni, i da se javljaju sve vei otpaci koji naruavaju procese u ekosistemu. Preduzee u svom razvoju nastoji da uz to manja ulaganja sredstava postigne to vee ekonomske efekte, ne vodei pri tome rauna o naruavanju ekosistema. Postalo je mogue da preduzee ostvaruje visoki profit a da istovremeno smanjuje kvalitet ivotne sredine zagaujui zemlju, vodu i vazduh. Da bi se ovo izbeglo, zadatak ekomenadera je da pronau mogunost da jednom dobijene otpatke povratno usmere u ponovni proces upotrebe u obliku sekundarnih sirovina. Ekoloko inenjerstvo pokuava da naunim metodama i novim tehnolokim procesima zatite ivotnu sredinu i racionalnije koriste prirodne izvore. Zato se smatra da je podruje ekomenadmenta kompleksno sagledavanje pojava na tehnolokoj, naunoj, ekonomskoj i drutvenoj osnovi. Tehnoloka reenja nalaze se u uvoenju takvih tehnologija koje ne zagauju ivotnu sredinu, odnosno u uvoenju istih tehnologija. iste tehnologije podrazumevaju praktinu primenu naunih otkria, metoda i sredstava koja osiguravaju najracionalnije korienje svih prirodnih izvora u cilju opteg napretka drutva i zatiti ivotne sredine. Aktivnosti ekomenadmenta se kreu u pravcu: - praktinog korienja savremenih metoda eksploatacije sirovina, - uanpreenju i razvoju novih tehnolokih procesa gde se smanjuju isputanja u biosferu, - razvoju tehnolokih postupaka proiavanja otpadnih voda i gasova, - korienju svih otpadnih materijala kao sekundarnih sirovina.
406
Pre uvoenja nezagaujuih tehnologija, potrebno je prikupiti podatke o nastajanju otpadaka i mogunostima njihove ponovne primene, kontrolu otpadnih materijala i primenu zakonskih propisa ih ove oblasti. Sam postupak uvoenja novih tehnologija podrazumeva mogunost ugraivanja delova tehnolokog procesa kojim se uklanjaju otpadne materije tetne po ivotnu sredinu, ili uvode kompletno nove nezagaujue tehnologije iji je uticaj na ivotnu sredinu minimalan. U izboru izmeu ove dve mogunosti treba izmeriti ukupne trokove ulaganja i efekte dobijanja, na nain koji bi za dato preduzee bio najekonominiiji. U dosadanjem razvoju nije bilo pomaka u delu primene nauke i tehnologije koja bi smanjila zagaenje ivotne sredine. Ti podsticaji odnosili su se iskljuivo na unapreenje korienja sirovina i energije i na poboljanja uslova rada. Naunotehnoloki progres je bio usmeren na reavanje otpadnih materija koje izlaze iz osnovnog tehnolokog procesa, transformacijom otpadaka u nekodljive materije, vraanje otpadaka u proizvodnih proces reciklam kao i upotrebom otpadaka u drugim proizvodnim procesima revalorizacijom. Ciljevi razvoja nauke i tehnologije moraju biti u korelaciji sa dugoronim ciljevima drutveno-ekonomskog razvoja, gde moraju biti ukljuene i posledice koje takav razvoj moe da izazove u odnosu na kvalitet ivotne sredine. Ukoliko se ta meuzavisnost ne uredi optimalno, postji rizik da se problemi ivotne sredine prenesu na ekonomski razvoj i stabilnost i iskoriste za mnogobrojne manipulacije. Na globalnom planu, problemi ivotne sredine utiu na promenu klime, zagaivanje vazduha putem kiselih kia, prenos istih preko nacionalnih granica i kontinenata. OPTIMALIZACIJA NAUNO-TEHNIKOG PROGRESA I IVOTNE SREDINE Porast fizikog obima proizvodnje uslovio je poveano zagaenje ivotne sredine. Veliki broj fabrika putan je u rad bez prethodnih reenja za preiavanje otpadnih materijala. To je dovelo do naruavanja prirodne sredine i preraslo lokalni karakter. Na globalnom planu pojavila se opasnost naruavanja ravnotee u biosferi. Problem privrednog razvoja i kvaliteta ivotne sredine mora da se zasniva na optimalnom korienju prirodnih resursa i uvoenju tehnologija sa to manjim otpacima. Menadment preduzea mora strogo potovati propisane norme dozvoljenog zagaenja, uvesti sistem kontrole istih i primenjivati sankcije prema zagaivaima. Budui razvoj ne sme ugroavati kvalitet ivotne sredine. Razvojni projekti moraju biti konstruisani od strane strunjaka, koji bi prethodno nalazili tehnoloka reenja koja eliminiu dalje pogoranje stanja ivotne sredine. Nauno-tehniki progres mora voditi rauna o usklaivanju potrebnog proizvodnog razvoja i stanja ivotne sredine. Ekoloka optimizacija proizvodnje mora biti bazirana na nauno-istraivakom radu u cilju poboljanja njene efikasnosti, boljeg korienja sirovina i energije, smanjenja stvaranja zagaenja i poboljanja uslova rada. Ona podrazumeva i recikliranje otpadnih tokova i njihovo ponovno vraanje u proizvodni proces, kao i upotrebu otpadnih materija u druge korisne svrhe.
407
Eko-menadment preduzea mora razvijati metode i opremu za efikasnu kontrolu stanja ivotne sredine i potencijalnih izvora zagaivanja, mora razvijati proizvodnju adekvatno opremljenu za preiavanje tokova otpadnih materija i razvijati istraivake, konsultantske i projektne organizacije koje bi radile na optimizaciji svih proizvodnih procesa. to se daljeg proizvodnog razvoja tie, mora se insistirati na tome da kroz izbor tehnologije bude obezbeena zatita kvaliteta ivotne sredine, pa je u tom smislu potrebno definisati drutveni interes za kvalitetom ivotne sredine kroz norme i propise i obezbediti efikasan mehanizam za kontrolu njihovog potovanja i rigorozne sankcije. Nauno-istraivaki rad se mora nadalje razvijati i to naroito hemijsko-inenjerske nauke, radi reavanja problema zatite ivotne sredine. Takoe se mora obezbediti struna kontrola razvojnih projekata sa aspekta reavanja problema zatite sredine u konkretnim projektima. ZAKLJUAK U minulom periodu dolo je do viestrukog poveanja obima proizvodnje, to je moralo da bude praeno poveanjem koliina otpadnih materija koje su ule u ivotnu sredinu. Nije potrebno isticati neophodnost reavanja konfliktnih situacija nastalih poveanom proizvodnjom u odnosu na kvalitet ivotne sredine. U prevazilaenju konflikata nauno-tehnikog razvoja i ouvanja ivotne sredine, opti interes treba da dominira nad pojedinanim, teorija odrivog razvoja mora biti zastupljena u smislu dugoronog korienja i reprodukcije resursa, maksimalnog ukljuivanja svih u odluivanju o razvoju i podeli odgovornosti, usklaivanju drutvenih ciljeva i kapaciteta ivotne sredine, kao i smanjivanju razlika u razvoju. Kvalitet ivotne sredine opredeljuju drutveni odnosi, stepen razvijenosti proizvodnih snaga, ciljevi koje drutvo ostvaruje. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. dr Vidoje Stefanovi, dr Slobodan Pokrajac, Nauka tehnologija razvoj, Blace 2001 dr Petar Hafner, Strategija odrivog razvoja i ekomenadment u preduzeu, Ekonomske teme, Ni, 2003. Miloevi B. Eko-menadment: izmeu privrede i prirode, Socioloki pregled, Beograd, br. 3., 1996. orevi B., Ekoloki menadment i marketing, Privreda i ivotna sredina ekonomska i ekoloka meuzavisnost, Fakultet zatite na radu, Ni, 1999. Vukievi S., Ideal i stvarnost ekomenadmenta, Niki, 1996.
408
EKO-MENADMENT U FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE ECO-MANAGEMENT WITH THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE
Gordana Bogdanovi-Duanovi1 Gordana Mrdak2 Radmila Trajkovi3 1 Via tehnika-tehnoloka kola, Vranje 2 Via tehnika-tehnoloka kola, Vranje 3 Prirodno-matematiki fakultet, K.Mitrovica Filipa Filipovia 20, 17500 Vranje, e-mail: gogan1@ptt.yu Lole Ribara bb, K.Mitrovica
IZVOD: Zatita i unapreenje ivotne sredine je jedan od najvanijih procesa koji zahteva razliite aspekte upravljanja i znanja, i koji ima dalekosene posledice na opstanak oveanstva. Dananji savremeni trendovi kao i nain poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadera, koji e pored reavanja ekonomskih problema morati da bude upoznat i sa problemima ivotne sredine. Kljune rei: odrivost, poljoprivreda, zdrava hrana, ekoloki menadment ABSTRACT: The protection and improvement of environment is one of the most important processes which requires different aspects of management and knowledge, and which has extensive consequences on survival of mankind. Today's contemporary trends as well as the way of operating and of communicating require a modern manager who will in addition to solving economical problems have to be familiar with the problems of environment as well. Key words: sustainability, agriculture, healthy food, ecological management.
UVOD Zatita i unapreenje ivotne sredine je danas jedan od najvanijih procesa koji zahteva razliite apsekte upravljanja i znanja, a koji je takoe veoma vaan za opstanak ovanstva.Ovakav pristup ivotnoj sredini je danas preko potreban, kako na mikro tako i na globalnom nivou. Dananji savremeni trendovi, kao i nain poslovanja i komuniciranja zahtevaju modernog menadzera koji e pored ekonomskih problema biti upoznat i sa problemima ivotne sredine, kao i sa osnovnim instrumentima i pravilima upravljanja u oblasti kako ekonomije, tako i ivotne sredine. Odrivost poljoprivrede U organizaciji Ujedinjenih nacija 1992. god. u Rio de aneiru je odrana Konferencija o stabilnom ili odrivom razvoju i ivotnoj sredini. Na njoj je zakljueno da se oveanstvo nalazi pred rastuim problemima poveanja broja stanovnika na planeti, zagaenja ivotne sredine i iscrpljivanja resursa koji se koriste u proizvodnji hrane
409
Tada je usvojena Agenda 12 pod nazivom ,,zdrava ivotna sredina i stabilan (odriv) razvoj" koja je usvojena na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Odriv razvoj podrazumeva svaki razvoj u ouvanoj ivotnoj sredini, koji zadovoljava dananje potrebe oveanstva, bez negativnog uticaja na mogunost zadovoljavanja potreba buduih generacija. Opti zakljuak eksperata iz oblasti ekonomije i ekologije je da se prirodni izvori nekontrolisano iskoriavaju, te da e ih ubudue generacije naslediti potpuno degradirane i iscrpljene ( Bishop, 1993.). Danas se oveanstvo suoilo sa ubrzanim privrednim razvojem i primenom savremenih tehnologija zasnovanim na potrebama stanovnitva i raspoloivih resursa koji ugroavaju celokupnu biosferu, neplanskim iskoriavanjem neobnovljivih i obnovljivih resursa (Dovers and Handmer, 1993). Tako je, Sauer (1956) tvrdio da se poljoprivreda razvija brzo, bez ikakvog plana o stabilnom razvoju, odrivosti i posledicama za budunost. Najvee iskoriavanje prirodnih bogatstava po glavi stanovnika je mnogo vee u razvijenim zemljama nego u nerazvijenim. Ima i suprotnih tvrdnji, tako, Holling (1993), tvrdi da ono to ini stabilnim odrivi razvoj danas, sutra ne mora biti, jer postoje reakcije prirode u vidu prirodnih katastrofa, na koje ovek ne moe uticati. Danas je ipak u program stabilnog razvoja i odrivosti uvrtena i poljoprivreda, to podravaju sledee organizacije: UNEP (United Nations Environment Program), UNDP (United Nations Development Program),FAO (Food and Agricultural Organization), UNICEF(United Nations Children `s Fund), UNESCO ( United Nations Education, Scientific ana Cultural), i dr. Poljoprivreda je kao ljudska delatnost u nadlenosti FAO i to specijalnim programom pod nazivom ,, Stabilno ili odrivo iskoriavanje ivih resursa". Kulturnom razvoju oveka prethodio je proces prilagoavanja prirode tj. vodotokova i zemljita izmeu ostalog i radi proizvodnje hrane. oveanstvo je suoeno sa velikim brojem stanovnika koji se nesrazmerno uveava i problemom nedovoljne koliine hrane za njih. Ovaj problem je naroito izraen u nerazvijenim zemljama, dok na drugoj strani razvijene zemlje imaju viak proizvedene hrane, koju moraju da magaciniraju. Znamo da je poljoprivredna proizvodnja zasnovana na korienju biolokih resursa kao to su: zemljite, voda, vazduh, biljke, ivotinje i ovek, koji su obnovljivi, ali ne i prilagodljivi svim novonastalim sintetskim jedinjenjima, npr. poput pesticida. U prilog tome Heitschmidt et al., (1996) tvrde da je poljoprivredna proizvodnja odriva samo ukoliko istovremeno obezbeuje i odrivost biosfere u uslovima premanentnog rasta broja stanovnika. Odriva poljoprivreda predstavlja ekoloku proizvodnju hrane za oveka s aspekta zatite ivotne sredine, etike i ekonomije. Zato je 1996. godine usvojena Madraska deklaracija o obezbeenju hrane za svakog stanovnika na Zemlji, iji su izmeu ostalog zakljuci sledei: - Svaki pojedinac ima fiziko, ekonomsko, socijalno i ivotno pravo na balansiranu ishranu, koja zadovoljava potrebe u makro- i mikroelementima, vodu za pie, sanitaciju, ivot u nenaruenoj ivotnoj sredini, osnovnu zdravstvenu negu i obrazovanje, tako da mu s e obezbedi zdrav i produktivan nain ivota;
410
Hrana mora da bude proizvedena korienjem efikasnih i ekoloki ispravnih tehnologija, kojima se uvaju i uveavaju prirodni resusri, a koji se koriste u gajenju biljnih i ivotinjskih vrsta.
Indikatori odrivosti poljoprivredne proizvodnje su: ovek svojim aktivnostima, karakteristike zemljita, klimatski faktori, primena vetakih ubriva, uticaji na biosferu, gajenje ivotinja i biljaka, ekonomski uticaji, socijalni aspekti i dr. S druge strane nestabilnom razvoju poljoprivredne proizvodnje doprinose nepolodnost zemljita, degradacija litosfere, atmosfere i hisdrosfere, kao i neodgovarajue korienje biolokih resursa koji izazivaju degradaciju ekosistema i ugroavaju opstanak vrsta. Obzirom na postojanje razliitih miljenja da odriva poljoprivredna proizvodnja je ona koja opstaje u nenaruenim uslovima ivotne sredine i koja moe da zadovolji potrebe ovaanstva za hranom. Drugim reima odriva poljoprivreda zadovoljava kriterijume ekologije, etike i ekonomije. Danas reenje ovog problema se vidi u organskoj poljoprivredi koja predstavlja poljoprivrednu proizvodnju bez ili sa vrlo malo pesticida, ubriva, regulatora rasta i dodataka stonoj hrani. Primena organske poljoprivrede predstavlja postovanje principa plodoreda, korienja prirodnih ubriva, upotrebu prirodnih azotofiksatora (legumonosa) i bioloku kontrolu korova, tetoina i bolesti. Sve pomenuto treba da obezbedi minimalno zagaivanje zemljita, vazduha i voda, s toga je i Evropska unija 1992. god. Evropskom regulativom podrala razvoj organske poljoprivrede. Naa zemlja prua realne mogunosti za razvoj organske poljoprivrede obzirom na uslove koje prua a koji se ogledaju u njenom pedolokom sastavu, klimatskim prilikama, raspoloivim prirodnim resursima, stepenu relativne nezagaenjenosti ruralnih podruja, i dr. Poljoprivredna proizvodnja je moderna privredna delatnost zasnovana na principima efikasnosti, konkurentnosti, trinosti i dr. Problem ouvanja ivotne sredine dugo je bio zanemarivan, a da ne govorimo o upravljanju njome tj. o eko-menadmentu, koji danas sve vie postaje bitan deo upravljanja privredom u ekolokoj ekonomiji. Posebna vrednost odrivog razvoja poljoprivredne proizvodnje je u irokoj primeni njenih dostignua na svim poljima ljudske aktivnosti. Dosadanji nedostatak planskog usmeravanja tehnolokog razvoja u naoj zemlji, imao je pored negativnih konsekvenci na sveukupni tehnoloki razvoj i nedovoljno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Aktivnosti eko-menadmenta u upravljanju poljoprivrednom proizvodnjom svode se na pravilan izbor mera koje akteri preuzimaju u delu procene realnih mogunosti, naroito u domenima izbora energije, ubriva, smanjenja trokova proizvodnje ljudske i stone hrane , ouvanja zdravlja i uvoenja novih industrijskih procesa. ZAKLJUAK Problem ouvanja ivotne sredine dugo je bio zanemarivan, a da ne govorimo o upravljanju njome tj. o eko-menadmentu, koji danas sve vie postaje bitan deo upravljanja privredom u ekolokoj ekonomiji.
411
Primena ekolokih standarda kao i stimulisanje i destimulisanje proizvodnje i potronje, mogu biti moni instrumenti eko-menadmenta. Savremena trina privreda uslovljava povezivanje ekologijei poljoprivrede kao dela ekonomije i nosi ne samo ekonomsku, ve i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta ivota. Pored ostvarivanja ekonomskih ciljeva, poslovna strategija ekomenadmenta mora imati i elemente etinosti i zakonitosti, tj. ouvanja ivotne sredine i smanjenje trokova uz ostvarivanje to veeg profita. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Bishop R.C. (1993): Economic efficiency, sustainability and biodiversity. Ambio., 22, 2-3, 69. Dovers R.S. Handmer J.W. (1993): Contradiction in sustainbility. Environ. Conserv. 20, 3, 217. Heitschmidt R.K.Short R.E., Grings E.E (1996): Ecosustems, sustainability and animal agriculture. Journal of animal Science, 74, 1395. Holling C.S. (1993): Investing in research for sustainability. Ecol. Appl., 3, 4, 552. Sauer C.O. (1956): The agency of man on the earth. In: W.L.Jr. Thomas, C.O. Sauer, M. B., L. Mumford (Editors). Man's Role in Changing the Face of the Earth. University of Chicago Press, Chicago, IL 49.
412
INFORMATIKA ETIKA I PROFIL EKOLOKOG KOMPJUTERSKOG KRIMINALA INFORMATIC ETHICS AND PROFILE OF ECOLOGICAL COMPUTER CRIMINALITY
Miel Atanasov, Dragoslav Guskovi Tehniki fakultet Bor
IZVOD: Kompjuteri i kompjuterske mree kreiraju ogromne sive zone u kojima su linije izmeu ilegalnog i ilegalnog (kriminalnog) ponaanja krajnje nejasne i neprepoznatljive, a rasprostranjeno korienje informacione tehnologije stvaraju situacije u kojima je stadardna etika. U radu je konstatovano da glavna pretnja informacionim sistemima dolazi uglavnom od zaposlenih lica u raznim firmama, to je i razumljivo, jer najbolje znaju kako njihovi sistemi funkcioniu i kako su zatieni. Specifian etiki kodeks u oblasti informatike koji bi otklonio kljune etike dileme prisutne u ovoj oblasti ne predstavljaju luksuz, ve preku potrebu. Kodeks treba da poslui uspostavljanju smernica i procedura koje mogu odigrati znaajnu ulogu u zatiti od komjuterskog kriminala, a ujedno i od ovih vrsta kraa podataka, a naroito ekolokih podataka iz raunara.. Kljune rei: ekoloke informacije, internet, poslovna etika, kriminal, hakeri. ABSTRACT: Computers and computer networks create a huge grey zones in which lines between legal and illegal behavior are not clear and use of information technologies create situations in which ethics is crucial. It was observed and presented in this paper that threat to the information systems comes from employers in various companies, because they know how the system works and how they are protected. Specific etical codec`s in the area of informatics technologies is need, not a luxury. Codec`s should create procedures for protection against computer criminals and stilling data, especially ecological data from computers. Keywords: Ecological information, Internet, Bussines Etic, Criminal Activities, Hackers
UVOD ovek je kroz istoriju demonstrirao svoju sklonost povinovanju dobrim pravilima i moralnim vodjama. Veina Ijudim u sutini eli da Igra igru po pravilima", a najvei broj devijacija nastaje upravo onda kad pravla ne postoje ili kad ljudi shvate da su pravila i regulative neto nepravedno, pristrasno ili van obiaja. Sve masovnijim pojavljivanjem kompjutera u drutvu (to rezultira sve veim padom njihove vrednosti na tritu i pojavom sve savremenijih tipova, sa jakom memorijskom karticom i brzom razmenom podataka), podjednako se otvara mogunost u svim drutvenim slojevima, i jakima" i slabima" i velikim" i ,,malim"da se bave ilegalnim aktivnostima. Naroito u aktivnostima u oblasti kompjuterskog kriminala, u iji dijapazon spadaju i ekoloki kriminal, kraa i friziranje ekolokih podataka. Oni na viim pozicijama ne dre vie monopol", a rukdvodstva nisu u mognosti da spree kriminal ak i od strane zaposlenih na najniim nivoima. Talas komjuterskog kriminala, a ujedno i ekolokog kompjuterskog kriminala koji je ustvari i pokrenut iz velikih raunarskih centara i korporacija, samo je odraz ukupnog stanja u drutvu. Korumpirano rukovodstvo proizvodi nepotene zaposlene", a drutvo koje u stvari poklanja samo deklarativnu panju etici nebi trebalo biti iznenaeno ukoliko njegove institucije budu napadnute od strane tih istih, koji se ustvari tite istim onim
413
vrednostima koje drutvo podrava. Upravo zbog nedostataka informatike etike kompjuterski kriminalci ne vide svoje aktivnosti kao kriminal, ve je to po njima sve deo igre pod izgovorom Ja sebe ne vidim kao lopova, ja samo igram 'sistem9".3 KRIMINAL BELE KRAGNE Naziv kriminal bele kragne" je nastao u SAD gde je stekao iroku upotrebu, dok se u bivim socijalistikim zemljama, pa i u naoj, ova kategorija smatrala karakteristikom kapitalistikog sveta. Meutim, sutinska razlika, izuzev naziva nije postojala, jer mnogi delikti iz ove kategorije su postojali i postoje i kod nas, ali su drigaije grupisani i nazivani. Uglavnom su oni propisani Krivinim Zakonom R. Srbije. U sagledavanju problema kompjuterskog kriminala polazi se od pretpostavke da kategoriji kriminala bele kragne, i pored niza sopstvenih specifinosti, po veini svojih kartakteristika pripada i ekoloko-kompjuterski kriminal i kraa ekolokih podataka iz raunarskih sistema od strane raznih grupacija iz kriminogene zone, a naroito velikih korporacija koji konstanto svojom tehnologijom prete da ugroze ivotnu okolinu i koji esto zarad svojih interesa koriste usluge ovih grupacija. Iz tog razloga, iz bogatog repertoara kriminala bele kragne, izdvojen je ui skup njegovh najpoznatijih i najrasprostranjenijih oblika, kao to su: kompjuterske krae ekolokih podataka, prevare, pronevere, naruavanje privatnosti, falsifikovanje ekolokih podataka, naruavanje privatnosti (institucija), sabotae, pijunae, odavanje tajni, iznude, uene, propaganda itd. Profil kompjuterskog kriminala Veina ljudi ima stereotipnu sliku kriminalca, koju su formirali filmovi i televizija, a ona je najee nastala iz slike tipa gangstera iz doba prohibicije u SAD dvadesetih godina ovog veka. Danas mnogi piu ko je i kakav kompjuterski kriminalac. Neki ga portretiu kao dva metra visokog dina, drugi kao elektronskog genija, meutim, on je ipak mnogo kompleksniji, pa svako uproeno profilisanje moe da bude varljivo i da odvede na sranputicu. Iz veoma irokog spektra izvrilaca krivinih dela iz domena kompjuterskog kriminala mogue je grubo izvriti podelu ovih lica u tri grupe: 1.1.1. Amateri 1.1.2. Profesionalni kirminalci 1.1.3. Hakeri, kao posebna grupa lica koja dobija na sve veoj brojnosti. Amateri Ovu grup ine lica uglavnom sa legalnim zanimanjem, ali koja se povremeno uputaju u kriminalnu delatnost. Njihova struktura moe imati sledee karakteristike: a) Slabi i podloni pojedinci koji se uglavnom prua mogunost da neto ukradu ili pronevere iz razloga to su elementi kontrole neefikasni. Ovakav vid kriminala je proizvod slabe linosti i slbih instrumenata kontrole. Meutim, esto se deava da takvim licima (zbog
414
njihovog slabog karaktera) manipuliu druge odobe uglavnom nekim obeanjima ili kakvim pretnjama. b) Ljudi sa porokom. Ovakav tip ljiudi se lako i redovno otkriva od strane nadlenih organa gonjenja, jer njihovi privatni problemi kao eventualni poroci (alkohol, droga, kocka, ivot izvan sopstvenih finansijskih mogunosti itd.) ne ostaju neprimeeni i bitno utiu na ponaanje takvih lica. c) Frustirani pojedinci predstavljaju lica koja u sebi uglavnom nose oseaj da su prevareni ili nepravedno zapostavljeni od strane firme ili pretpostavljenih u firmi. Profesionalni kriminalci Profesionalni kriminalci, kako sama re navodi, su osobe kojima je jedno od glavnih ili esto i jedino zanimanje bavljenje kriminalom. Ova lica uglavnom imaju bogato iskustvo i veliko znanje zbog ega predstavljaju izrazitu drutvenu opasnost. U organizacionim strukturama profesionalni kriminalci nastupaju pojedinano (individualno), u grupama ili organizacijama ije emo opte karakteristike ovde navesti. Individualni kriminalci. Nastupaju samostalno i nezavisno u realizaciji svojih ciljeva. estzo nemaju dugoronu strategiju i razraenu taktiku zbog ega ime je potencijal izvrenja dela ogranien. Organizovane grupe ine skupovi pojedinaca koji imaju zajednike kriminalne interese. Mogu biti organizovane, poev od labavih udruenja pa do usklaenih organizacija sa odreenim stepenom izgraenosti strategije i taktike. Te organizacije imaju lokalni karakter. Kriminalne organizacije predstavljaju najvii organizovani oblik kriminalaca karakteristian po svojoj organizacionoj vrstini, hijerarhiji, strogoj disciplini, poslunosti i linoj lojalnosti koji imaju izgraenu dugoronu strategiju i detaljno razraenu taktiku. U ovim organizacijama tajnost predstavlja najznaajniji faktor opstanka. U veini sluajeva se tajnost svodi na tzv. Zakon utanja, to se u javnosti esto naziva i Omerta. Na slici 1. je uorganizacionom smislu ilustrativno prikazan piramidalan rast profesionalnog.
Slika 1.
Slika 2.
415
Slika 3. Na samim slikama jasno se vidi da pored krae opreme najzastupljenija je kraa informacija, izmeu kojih spadaju i ekoloki podaci. Hakeri Sa usavravanjem raunarske tehnologije pojavljuje se novi tip kompjuterskih kriminalaca, tzv. kompjuterski hakeri. Pojam haker stekao je mnoga znaenja. On izmeu ostalog podrazumeva novajliju (poetnika) igraa golfa koji "raskopava" teren, taksistu ili kopaa rovova (kanala), kreativnog programera ili onog koji neovlaeno ulazi u tue raunarske sisteme.On predstavlja osobu koja, u grubom smislu, uiva da upada u tui sistem i u izbesnom smislu njegova aktivnost je veoma slina voajerizmu- znati tajne koje niko drugi ne zna. Re je o ljudima koji su opsednuti novom tehnologijom u toj meri da je svaki aspekt njihovog ivota u manjoj ili veoj meri povezan sa kompjuterom i imaju neodoljivu elju da naue sve o kompjuterskom hardveru i softveru, da se etaju po Internetu. Slino raunarskim programerima, hakeri su ekstremno bistri, skloni istraivakom radu i logikom razmiljanju, i uvek takmiarski raspoloeni. Pored elje za znanjem, vremenom se kod hakera javljaju i brojni mnogi drugi motivi, koji ih u manjoj ili veoj odvode u zonu kriminala, napadajui sa odreenim namerama i birajui ciljne sisteme. Svi hakeri se mogu grupisati u tri grupe: I. Kreativci II.. Destruktivci- izvorni hakeri su ovim huliganima dali poseban i nov naziv krakeri (craker). Da bi se bolje razumela razlika izmeu hakera i krakera moe se rei da : Ometanje poseda je nezakonit ulazak na tui posed i to je ono to rade hakeri, a Provalna kraa ili namerna paljevina je ono to rade krakeri. III. Kriminalci oni uglavnom koriste razliite tehnike penetracije sistema, provaljivanje lozinki, kao to su: tehnika Seckane salame, tehnika Superzapping, tehnika Sniffer, tehnika E-maill bomb, tehnika Spoofing(nadmudrivanje), tenika Trojanski konj, tehnika asihronog napada, tehnika prikrivenog ulaza itd. S obzirom da je ekologija grana u ekspanziji a predstavlja i unosan biznis u dananjem svetu, mnoge korporacije koriste ekoloke podatke ( do kojih dolaze esto na nelegalan nain) kako bi iste mogli da friziraju i falsifikuju kako bi iste iskoristili radi uveanja svog kapitla odn. kako sredstva, koja su neki
416
put i ogrmna, ne bi utroili na sanaciju i prevenciju eventialnih ekolikih problema koji nataju u tim korporacijama. Svesni smo injenica da se esto ekoloki podaci firziraju radi dobijanja ekolokih dozvola za rad takvih korporacija, jer su standardi danas toliko pootreni da su korporacije prinuene na takve aktivnosti. U skladu sa tim esto ove korporacije koriste usluge hakera, a esto se povezuju i sa licima iz ovih kriminalnih organizacija koji u svom sastavu imaju hakere i koji esto ovu vrstu usluga skupo naplauju. ZAKLJUAK Iz svega napred navedenog moe se zakljuiti da glavna pretnja informacionim sistemima dolazi uglavnom od zaposlenih lica u raznim firmama, to je i razumljivo, jer najbolje znaju kako njihovi sistemi funkcioniu i kako su zatieni, znaju njihove lozinke i imaju odreena prava pristupa sistemima. Ono to ne bi trebalo gubiti iz vida nijednog trenutka je injenica da ne postoji apsolutna zatita inform acionih sistema i daje svaki informacioni sistem izloev vrlo visokim rizicima, ali da je veinu tih rizika mogue svesti na normalne i prihvatljive granice. U borbi protiv ovog fenomena na raspolaganji su, generalno gledajui, tri tipa mehanizma koji mogu pomoi da se uspeno odgovori na ove izazove: alati za zatitu, etika i zakona. Ovi mehanizmi imaju preventivni i represivni karakter. Sa aspekta zatite podataka kod nas, pored uvoenja raznih zakonskih regulativa, kao to je Zakon o zatiti podataka o linosti i Zakon o autorskim i drugim srodnim pravima, jedna od znaajanijih aktivnosti je i razvoj etikih normi i principa u domenu informatike i ekologije.Njihovo izgraivanje je naroito znaajno u ovim oblastima, jer oni mogu da pretstavljaju vrlo snano dodatno sredstvo za sve one brojne sluajeve koji se ne kose sa pravom i zakonima, ali mogu predstavlj ati neprihvatlj iva ponaanja. Kompanije imaju obavezu i da se staraju o zatiti svakog njihovog sistema koji sadri poverljive zapise i informacije, i da o tome obaveste i upute zaposlene koji imaju pristup takvim informacijama (fajlovima) u njihove sigurnosne procedure kako bi zaposleni shvatili znaaj poverljivosti istih. Kompanije takoe imaju etiku obavezu da kroz svoju poslovnu politiku promoviu to vie etikih i moralnih principa vezanih, kako za primenu inforamtke tehnologije i pristupu poverljivim informacijama, kako iz domena izmeu ostalih poslovnih podataka, tako i iz domena ekolokih podataka kompanija, a takoe i za zatitu istih od moguih zloupotre. S tim u vezi, potrebno je podstaknuti istraivanja u ovoj oblasti i izuavati ovaj fenomen kroz razne nauno-istraivake projekte, a takoe je potrebno vriti etiku edukaciju madlih kako iz oblasti informacione tehnologije, tako i iz oblasti zatite ivotne sredine.
LITERATURA
1. 2. 3. Riard T.Di Dor, POSLOVNA ETIKA, Filip Vinji, Beograd, 2003. Petrovi R. S., KOMPJUTERSKI KRIMINAL II izdanje, Beograd, 2001 KOMPJUTERSKI KRIMINAL U VELIKOJ BRITANIJI, ORG manual- Sigrunost izatita podataka, Zagreb 1985
417
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. 5. 6. 7. Bokovi M., KRIMINALISTIKA METODIKA I i II, Policijska akademija, Beograd 1995, 1996. Bequai A.,HOW TO PREVENT COMPUTER CRIME, Jon Wiley & Sons, 1983.g,str 43. Wong K., COMPUTER CRIME - RISK MENAGEMENT AND COMPUTER SECURITIY, Computer & Securitv,1985.g, str.289. ORG Manual, KAKO SPREITI ZLOUPOTREBU KOMPJUTERA, Zagreb 1983.g.
418
NAMETI NA EMISIJE ZAGAUJUIH MATERIJA THE IMPOST IN POLLUTED MATERIALS

Dragan Spasi, Danijela Avramovi Fakultet zatite na radu, arnojevia 10A, Ni
IZVOD: Nameti su ekonomski instrumenti kojima se utie na poveanje trokova proizvodnje ili usluga, a preko njih i na visinu profita. Naime, razne vrste nameta poveavaju cenu kotanja proizvoda, ime ova vrsta instrumenata deluje po principu kazne. Kljune rei: nameti, dabine, naknade, porezi i emisije ABSTRACT: The impost is ecologycal instruments that influence on production or services expenses increasing, and also to the high of profit. Namely, the different sorts of imposts increase the price of product cost, and so this sort of instruments work like penalty. Key words: the impost, duty, compensation, tax and emisions
UVOD Nameti, kao ekonomski instrumenti politike ivotne sredine svrstavaju se u grupu instrumenata kojima se utie na cenu zagaivanja. Inae, nameti su novana optereenja koja namee drava potencijalnim i stvarnim zagaivaima. Njima se poveavaju trokovi zagaivaa i umanjuje profit. Poveanje trokova i cena utie na smanjenje potranje za proizvodima i uslugama zagaivaa. To stimulie zagaivae da razmiljaju o alterntivnim ulaganjima koja nee biti optereena nametima i koja bi mogla obezbediti njihovu povoljniju trinu i razvojnu poziciju. U literaturi i praksi mogu se razlikovati sledea tri osnovna oblika nameta: nameti na emisije, nameti na ambijent i nameti na proizvod. NAMETI NA EMISIJE ZAGAUJUIH MATERIJA Nameti na emisije su, u principu, novana davanja za izbacivanje i odlaganje tetnih materija i sredstava koja zagauju vazduh, vodu i zemljite ili za stvaranje buke. Svrha ovih nameta je smanjenje koliine zagaenja i unapreenje zatite ivotne sredine, na taj nain to se zagaiva primorava da plati bar deo trokova za tetu koju ini okolini. Inae, visina nameta se odreuje prema: koliini zagaujuih materija ili kvalitetu zagaujuih materija. Nameti na emisije primenjuju se gotovo u svim razvijenijim zemljama. Inae u okviru ove kategorije razlikuju se: emisione dabine, emisione naknade i emisioni porezi. Emisione dabine Emisione dabine su nameti koji se vezuju za emisiju ime se poveavaju trokovi proizvodnih procesa sa tetnim uticajem na ivotnu sredinu. Preciznije, to su
419
trokovi koje zagaivai snose u zavisnosti od stepena usaglaenosti emisija sa definisanim standardima. Osnovna prednost emisionih dabina, u odnosu na ostale ekonomske instrumente, to obezbeuje stvarni podsticaj zagaivaima da smanjuju nivo emisije putem novih i jeftinijih naina redukcije zagaenja. Emisione dabine omoguavaju stvaranje fondova koji se mogu upotrebiti na tri naina: Prva mogunost ukljuuje davanje sredstva iz fondova zagaivaima koji plaaju dabinu, ali pod uslovom da preduzmu odreene investicije koje doprinose redukciji zagaenja. Druga mogunost ukljuuje upotrebu stredstava iz fondova za finansiranje preventivnih delatnosti u oblasti zatite ivotne sredine kao to je ugradnja ureaja za preiavanje otpadnih voda ili saniranje posledica zagaenjau obliku odtete obolelim licima od aero zagaenja. Trea mogunost ukljuuje usmeravanje prihoda u budet bez precizne i unapred odreene namene. Inae, dabine predstavljaju nepovratna davanja i imaju prinudni karakter jer se zagaivai, u sluaju neizmirenja nametnutih obaveza, suoavaju sa sankcijama. U zemljama sa razvijenim sistemom trine ekonomije najee se primenjuju sledei tipovi dabina: takse, carine i doprinosi. Zbog ogranienog obima ovog rada u nastavku emo razmotriti ukratko samo takse zbog toga to se one najvie primenjuju u razvijenim zemljama. U oblasti zatite ivotne sredine najee se primenjuju sledee: takse za ugroavanje ivotne sredine, takse za korisnike prirodnih resursa, administrativne takse i boravine takse. Takse za ugroavanje ivotne sredine ine: takse za emitovanje zagaujuih materija u vazduh, takse za isputanje zagaujuih materija u vodu, takse za odlaganje otpada i takse za emitovanje buke. Takse za emitovanje zagaujuih materija u vazduh primenjuju se u cilju smanjivanja koliine zagaujuih materija koje zagaivai mogu emitovati u vaz-duh. Problem znaajnije primene taksi za isputanje zagaenja u vazduh je u kontroli emisija (skup i sloen posao) i u snanom uticaju tzv. ugroenih sektora privrede (npr. proizvodnja i distribucija energije i saobraaj). Tako, na primer, izvetaj koji je uradio Edison Electric Institut predvia da e stroi ameriki propisi o kvalitetu vazduha i kontroli zagaenja poveati trokove elektrine energije na veliko, tako da e cene rasti po godinjoj stopi od 11% do 2010 godine, ili 15,7 milijardi dolara godinje. U zavisnosti od stepena ispunjavanja propisanih standarda u oblasti zatite voda, tj. stepena ugroavanja voda, pojedina preduzea plaaju takse za isputanje zagaujuih materija u vodu. U nekim zemljama se primenjuju takse za odlaganje otpada za komunalni otpad, opasni otpad, hemikalije i poljoprivredni otpad. Zbog emitovanja veeg nivoa buke od dozvoljenog, u drumskom i vazdunom saobraaju mogue je primeniti takse za emitovanje buke iji je cilj smanjivanje nivoa buke. Takse za korienje prirodnih resursa primenjuju se najee za korienje voda i za odlaganje otpada, a prikupljena sredstva se koriste za izgradnju sistema za preiavanje otpadnih voda ili za izgradnju odgovarajuih deponija za odlaganje otpada i izgradnju kapaciteta za reciklau. Takse za korienje voda naplauju se od domainstva ili preduzea, a sastoje se od fiksnog i varijabilnog dela koji zavisi od koliine isputene ili potroene vode. Takse za otpad se naplauju za odnoenje vrstog
420
otpada, pri emu se obino visina takse za domainstva izraunava prema veliini stana ili prema broju lanova domainstva. Administrativne takse naplauju se za licencu, registraciju hemikalija ili za kontrolu ispunjenosti odreenih ekolokih uslova. Administrativne takse slue uglavnom za pokrivanje administrativnih trokova obrade predmeta. Boravine takse se naplauju prilikom boravka u posebno zatitenim podrujima. Emisione naknade Emisione naknade predstavljaju kompenzaciju za trokove sakupljanja i tretmana emitovanih reziduala, ukljuujui i otpad. Sredstva prikupljena naplatom ovih naknada strogo su namenska. Emisione naknade se najee naplauju od emitera otpadnog materijala koji zagauje ivotnu sredinu. Poto gradski i komunalni otpad mora biti prikupljen i tretiran pre nego to bude skladiran na deponiji, to ova vrsta naknade poprima oblik nameta za prikupljanje i tretiranje otpada. Osnovna svrha emisione naknade u vezi sa otpadom je pokrie trokova prikupljanja i tretiranja otpada. Veina evropskih zemalja primenjuje emisione naknade za finansiranje trokova prikupljanja i tretiranja gradskog i industrijskog otpada. Meutim, poslednjih godina emisione naknade se naplauju i u sluajevima korienja prevelikih koliina vetakih ubriva u poljoprivredi ili u sluajevima poveanog sadraja fosfata iznad dozvoljene koliine. Osnovna svrha naplate emisionih naknada je prikupljanje sredstava za finansiranje programa i projekata zatite ivotne sredine i, istovremeno, stimulisanje promene ponaanja zagaivaa. Inae, naknade se mogu uvesti iz jednog ili vie razloga. Efikasnost modela naplate emisionih naknada moe biti procenjivana korienjem vie kriterijuma, kao to su: finansijska efektivnost, finansijska efikasnost, ekonomska efikasnost, uticaj na ivotnu sredinu, uticaj na ponaanje potroaa i zagaivaa i dr. U razvijenim zemljama najvie se primenjuju: korisnike naknade, naknade za zagaenja i specifine naknade. Korisnike naknade obuhvataju tretman i odlaganje otpada. Naknade za tretman otpadnih voda, naknade za isputanje otpadnih voda i druge sline usluge mogu obuhvatati fiksni iznos za prikljuke, iznos koji se plaa u zavisnosti od koliine iskorienje vode i stepena tretmana ispusnih industrijskih voda. Visina naknada za odlaganje otpada zavisi od trokova sakupljanja, transfera i odlaganja ili spaljivanja. Tako, na primer, u Velikoj Britaniji se predvia da e trokovi odlaganja otpada u zemlju biti udvostrueni sa 10 GBP po toni na 20 GBP po toni u narednih nekoliko godina. Naknade za zagaenja se naplauju za isputanje otpadnih materija tj. na otpadne vode, vrst otpad i sumpordioksid. Primena naknada se postepeno proiruje i na energetiku i saobraaj, kao to je na primer naplata putarine.
421
Specifine naknade obuhvataju naknade za korienje vetakih ubriva, naknade za sagorevanje fosilnih goriva ili naknade za specifine proizvode. U nekim zemljama Centralne i Istone Evrope primenjuju se naknade za emisije u vazduh, naknade za otpad i naknade za emisije otpadne vode. Naknade za emisije obuhvataju naknade za zagaivanje vazduha i one se obino dele u dve grupe. Tako se prva grupa naknada primenjuje na velike i srednje industrijske objekte, a druga grupa na mala preduzea. Uz to naknade obino rastu sa poveanjem stepena zagaenja iznad propisanih standarda, a iznosi naknada se usklauju sa inflacijom u tekuoj godini. U Poljskoj se primenjuju naknade za emisije sumpordioksida, s tim da se one za sluaj zagaivanja iznad propisanih standarda uveavaju za 10 puta u odnosu na standardne naknade. Naknade za otpad obuhvataju naknade korisnika za komunalni otpad i naknade za odlaganje otpada. Naknade za odlaganje otpada plaaju proizvoai otpada koji ga skladite na odreenom prostoru i domainstva. U ekoj se naknada naplauje od domainstava za odlaganje otpada po dvojakoj stopi. Prva stopa od 0,58 ECU se primenjuje na tzv. obian otpad iz domainstva, a druga stopa od 7,27 ECU po toni za opasan otpad. Naknade za emisiju otpadne vode mogu biti naknade za odvod i preradu otpadnih voda i naknade za otpadne vode. Naknade za odvod i preradu otpadnih voda ine plaanja za usluge prikljuenja na kanalizacioni odvod i prerade otpadnih voda. Naknade za otpadne vode predstavljaju plaanja za direktno isputanje otpadnih voda bez prerade. Visina naknade zavisi pre svega od koliine zagaujuih materija u otpadnim vodama. Emisioni porezi Emisioni porezi su novana optereenja na proizvode koji imaju tetne posledice po ivotnu sredinu i to kada se koriste u proizvodnim procesima, troe i odlau. U pojedinim zemljama stimulisanje napora za ouvanje i zatitu ivotnne sredine vri se velikim delom uz pomo emisionih poreza. Sredstva za spreavanje degradacije i zagaenja i za otklanjanje posledica zagaenja ivotne sredine prikupljaju se naplatom dve vrste poreza: poreza na promet i poreza na dohodak. U ekoj se naknada naplauje od domainstava za odlaganje otpada po dvojakoj stopi. Prva stopa od 0,58 ECU se primenjuje na tzv. obian otpad iz domainstva, a druga stopa od 7,27 ECU po toni za opasan otpad. Emisioni porezi se uvode na proizvode koji izazivaju promene u ivotnoj sredini svojim otpadom, toksinou ili opasnim sadrajima. Inae, u mnogim zemljama se ve dui niz godina primenjuju emisioni porezi na goriva, ambalau, pesticide, deterdente itd. Efekti emisionih poreza dolaze do punijeg izraaja kada se primenjuju diferencijalno na proizvode u istoj liniji proizvoda koji imaju raliite uticaje na kvalitet ivotne sredine. Na primer, benzin koje sadri olovo je tetniji od bezolovnog benzina, ili automobili bez katalizatora su tetniji od automobila sa katalizatorom. Kod kupovine automobila prisutno je, takoe razliito oporezivanje, u zavisnosti od toga da li se radi o novim ili polovnim automobilima. Kod kupovine polovnih automobila najee se plaaju dodatne
422
posebne dabine. Zbog toga diferencijalni porezi favorizuju cene onih proizvoda koji doprinose ouvanju ivotne sredine (tzv. ekoloki isti proizvodi) i obrnuto optereuju cene onih proizvoda koji zagauju ivotnu sredinu (tzv. ekoloki prljavi proizvodi). Davanjem odreenih poreskih olakica mogue je finansijski stimulisati firme koje su preduzele odreene mere za smanjenje zagaenja ili za zatitu ivotne sredine. Naime, zbog toga se poreske olakice razlikuju od diferencijalnih poreza po tome to direktno utiu na profit, dok diferencijalni porezi imaju poseban uticaj preko cene proizvoda. ZAKLJUAK Ekonomisti i drugi strunjaci koji se bave zatitom ivotne sredine esto u praksi daju prednost nametima na emisije u odnosu na druge opcije zbog toga to kanjavanje preuzea za isputeno zagaenje utie na smanjenje emisije zagaenja. Osim toga, nameti na emisije stimuliu proizvoae da razvijaju i usvajaju novije i bolje tehnologije koje e manje ugroavati ivotno sredinu i time doprineti smanjenju iznosa nameta. U zavisnosti od ostvarenog stepena sniavanja nivoa zagaivanja i uinjenih izdataka u odreena tehnoloka reenja, ukupni trokovi mogu da se minimiziraju. LITERATURA
1. 2. 3. Grupa autora (1977): ivotna sredina i razvoj- koncept odrivog razvoja. Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd. Milenovi, B. (2000): Ekoloka ekonomija: teorija i primena, Sven, Ni. Spasi, D. (2005): Ekonomika zatite ivotne sredine, isvodi sa predavanja, Fakulteta zatite na radu, Ni.
423
EKOMENADMENT I KONCEPT ODRIVOG RAZVOJA ECO - MANAGEMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT CONCEPT
1
Radmilo Nikoli1 Bistrica Nikodijevi2 Tehniki fakultet u Boru, 2 Student, Sokobanja
IZVOD: Savremeni privredni razvoj podrazumeva uskladjen odnos izmedju ekonomije i ekologije. Radi se o komplementarnim ciljevima na kojima poiva koncept odrivog razvoja. Odnos izmedju ekonomije i ekologije mora biti dvosmeran. Naime, nema stabilnog i ubrzanog razvoja bez zdrave ivotne sredine, ali i adekvatan ekoloki ambijent moe se ostvariti samo razvojem, tj. uveanjem drutvenog proizvoda i usmeravanjem jednog njegovog dela na zatiti i unapredjenju kvaliteta ivotnog prostora. Posebnu ulogu u uskladjivanju ekonomskih i ekolokih ciljeva ima menadment privrednih subjekata. Profit, kao osnovni i najvaniji motiv privredjivanja, treba da se ostvaruje najpovoljnijom kombinacijom elemenata procesa rada, vodei, pri tom, rauna o racionalnom korienju raspoloivih prirodnih resursa, pogotovu neobnovljivih, i ekologiji kao vitalnoj determinanti privrednog razvoja. ABSTRACT: Modern business development requires the balance between economy and ecology. Those are complementary aims that make the base of sustainable development concept. Relation between economy and ecology has to go in both directions. Fact is that there is no stable development without environment protection, but on the other hand quality environment care requires strong economy and increase of overall economic results. Significant part in balanced relationship between economic and ecologic aims is the management of companies. Profit, as basic and most important motif of business, should be achieved with optimal combination of working processes, including rational management of natural resources, especially non - renewable ones, and ecology, as a key determinant of development.
UVOD Sve do skoro osnovna preokupacija u politici privrednog razvoja bila je usmerena na ekonomiju poslovanja. U tom smislu, sve je bilo podredjeno ekonomiji obima, tj. porastu proizvodnje i uveanju profita. Ekologija se nije ni javljala kao problem, a pogotovu kao poseban segment privrednog razvoja. Ekoloki problemi poinju da se ispoljavaju u neto ozbiljnijoj formi tek sedamdesetih godina prolog veka. Oni se javljaju najpre u razvijenim a kasnije i u ostalim zemljama. Naime, ubrzani privredni razvoj neminovno je ugroavao kvalitet ivotne sredine. Konfliktini odnosni izmedju ekonomije i ekologije postali su sve izraeniji. Tome svakako doprinose i mnogi ekoloki problemi sa kojima se svet danas suoava a od planetarnog su znaaja ozonske rupe, efekat staklene bate, problemi amazonskih uma, zagrevanje planete itd. U radu se ukazuje na neke aspekte budueg privredjivanja, uz uvaavanje ekolokih i drugih komponenti odrivog razvoja.
424
ULOGA MENADERA U SPROVODJENJU KONCEPTA ODRIVOG RAZVOJA Prevazilaenje nastalih konfliktnih odnosa izmedju ekonomije i ekologije moe se ostvariti doslednim sprovodjenjem principa i naela koncepta odrivog razvoja. Naime, budui privredni razvoj treba da se zasniva na: racionalnom korienju prirodnih resursa, veem stepenu supstitucije primarnih resursa, reciklai sekundarnih sirovina, i ouvanju i unapredjenju kvaliteta ivotne sredine.
Danas je svima postalo jasno da ekonomski rast umnogome ugroava ivotnu sredinu, tj. da privredna aktivnost doprinosi nastanku tete u pojedinim segmentima ivotne sredine. Pri tome, neko tu tetu mora da nadoknadi. A nadoknadie je ko je i priinio. Sve to govori da korienje prirodnih resursa i ouvanje i unapredjenje kvaliteta ivotne sredine treba da dobije sasvim drugi status. tednja i konano zbrinjavanje resursa, u irem smislu integrisana ekoloka zatita kao i prevazilaenje tehnolokih rizlika, moraju sada da se smatraju delom proizvodne aktivnosti. To prvenstveno znai da znaajni deo bruto drutvenog proizvoda treba da se uloi u domainsku upotrebu resursa, izbegavanje otpadaka, njihovo ponovo korienje i konano zbrinjavanje. To to je priroda inila besplatno sa resursima, ovek sada preko privrede mora sa odgovarajuim utrokom znanja, vremena i sredstava sam da uini. (3, str. 37-38). Na taj nain, ekologija, pored kapitala (predmeta rada i sredstava za rad) i rada, postaje ravnopravni element procesa rada. Time se trokovi ivotne sredine uraunavaju u cenu kotanja proizvoda i preko prodajne cene prevaljuju na potroae. S druge strane, iz ostvarenog prihoda izdvaja se deo za pokrie svih trokova. No, taj postupak nije ni lak ni jednostavan. Verovatno treba oekivati odredjeni otpor dosadanjih uesnika u stvaranju i raspodeli dobiti. Svi bi da zadre postojee stanje jer u deobi sa prirodom, njima ostaje manje na raspolaganje. Medjutim, ekoloki problemi upravo nastaju zbog privrednog rasta. Pri tome, treba oekivati i uveanje drutvenog bruto proizvoda, samim tim i dobiti, pa i mogunost da se udovolji zahtevima svih uesnika procesa privredjivanja, i naravno prirode. Drugim reima, stalni privredni rast uslovljavae iscrpljivanje prirodnih resursa i ugroavanje ivotne sredine, ali e omoguiti stvaranje veeg drutvenog bruto proizvoda i dobiti, i time vee mogunosti izdvajanja sredstava za saniranje tete u prirodi nastalih tim rastom. Medjutim, ako se dodatnim privrednim rastom obezbedjuju sredstva samo za saniranje nastalih teta u prirodi, onda se postavlja pitanje opravdanosti takvog privrednog rasta. Da li je takav privredni rast potreban ako slui samo za otklanjanje oteenja u prirodi, a ne opte blagostanju drutva. U tom sluaju u pitanju je fenomen takozvanog praznog hoda. Naravno takav privredni rast nije potreban. Pogotovo ako dodatni uveani drutveni bruto proizvod nije u stanju da pokrije nastala oteenja u prirodi.
425
Posebne obaveze i odgovornosti u razreenju konfliktnih odnosa izmedju ekonomije i ekologije ima menadment privrednih subjekata. Menaderi su aktivni uesnici u poslovnim aktivnostima koje prouzrokuju antagonistike odnose. Konfliktni odnosi izmedju ekonomije i ekologije Ciljevi ekonomije - Privredni rast - Ekonomija obima - Profitabilnost u poslovanju Ciljevi ekologije
- Ouvanje i unapredjenje zdrave ivotne sredine - Poboljanje kvaliteta ivota - Racionalno korienje prirodnih resursa - Naknada nastale tete u prirodi
U cilju prevazilaenja konfliktnih odnosa izmedju ekonomije i ekologije menadment mora da ima aktivan odnos prema prirodi odnosno prirodnom okruenju. To podrazumeva da se pri odvijanju poslovnih aktivnosti mora voditi rauna o: tednji i racionalnom korienju prirodnih resursa, smanjenju zagadjenosti ivotne sredine, reciklai otpada, suptituciji primarnih resursa itd.
Orjentacija treba da bude na proizvodnju zdrave hrane, ekolokom prakovanju proizvoda itd. U osnovi to su vitalne determinante savremenom enadmenta ekomenadmenta. Ekomenadment se javlja kao neka spona izmedju ekologije i klasinog menadmenta. Ukoliko ekologiju oveka shvatimo kao nauku o opstanku, a menadment kao vetinu upravljanja organizacionim sistemima prema utvrdjenim ciljevima i ako opstanak oveka prihvatimo kao krajnji cilj svih ljudskih sistema na ovoj planeti, ekoloki menadment moemo da definiemo kao upravljanje prema cilju opstanka putem upravljanja rizicima koji ugroavaju taj opstanak. Ekoloki menadment je prisutan na svim nivoima upravljanja na linom nivou, na nivou porodice (odnosno domainstva), na nivou kompanije (i drugih ekonomskih subjekata), na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou dravne uprave, na nivou medjunarodnih regionalnih i globalnih institucija. U svakom od pomenujtih sluajeva ekoloki menadment se mora tretirati kao uslov opstanka i opcija razvoja. Na dravnom planu se upravlja optim ekolokim rizicima da bi se ostvarili proklamovani drutveni ekoloki ciljevi. Ekoloki menadment na privrednom planu ima za zadatak da doprinosi realizaciji ciljeva poslovne aktivnosti preduzea, i to kako upravljanjem poslovnim rizicima proizalim iz drutvenih i trinih ekolokih zahteva, tako i korienjem poslovnih izgleda na tritu, usmeravanjem na zelene proizvode i usluge, kao i na aktivnosti u domenu zatite i poboljanja stanja ivotne i radne sredine. (3, str. 44). U domenu korienja prirodnih resursa menadment treba da se pridrava sledeih pravila: Kod obnovljivih resursa tepen iscrpljivosti treba da je uskladjen sa nivoom regeneracije (na primer: sea uma prema ostvarenom prirastu drvne mase).
426
Najpovoljnije stanje ostvaruje se kada je nivo regeneracije (obnavljanje) vei od obima iscrpljivanja resursa. U suprotnom sluaju, te ako je takvo stanje prisutno u jednom duem vremenskom periodu, obnovljivi resursi, zbog stalnog smanjenja njihove mase postaju neobnovljivi; Neobnovljivi resursi moraju se koristiti na krajnje racionalan nain, tj. kvazi-odriv nain. Pri tome, njihovu eksploataciju uskladjivati sa porastom obnovljivih resursa, mogunosti supstitucije, te reciklaom i drugo; Emisija otpadnih supstanci ne bi smela da bude vea od relevantne asimilativne kapacitete ekosistema.
Takodje u cilju potpunije primene koncepta odrivog razvoja, privredni subjekti treba da uvaavaju etiri osnovna stava, i to: - legalni stav uvaavanje zakonskih propisa i drugih pravila koji uredjuju ovu oblast, - trini stav ukljuivanje ekoloke komponente pri trinom poslovanju, - stav interesnih grupa uvaavanje ciljeva mnogih interesnih grupa kada je u pitanju ekologija: potroaa, privrednih subjekata, drutva i drugo, - tamnozeleni stav zasniva se na postavkama tz. duboke ekologije. Posebne obaveze menaderi imaju u pogledu primene odgovarajuih standarda. Naime, u svojim poslovnim aktivnostima oni treba da primenjuju pored standarda kvaliteta ISO 9000 i standarde ISO 14000 koji se odnose na ekologiju. Primena ovih standarda ima za cilj smanjenje tetnog dejstva na viotnu okolinu. Tanije, standardi ISO 14000 ine osnovu za upravljanje zatitom ivotne sredine. ZAKLJUAK Nastale protivurenosti i konfliktnost razvojnih ciljeva mogu se prevazii samo doslednom primenom koncepta odrivog razvoja. Radi se o jednoj novoj poslovnoj filozofiji koja i dalje zadrava profit kao osnovni motiv privredjivanja, ali za njegovo ostvarenje zahteva racionalno upravljanje prirodnim resursima, te ouvanje i unapredjenje kvaliteta ivotnog prostora. Radna sredina je integralni deo ivotne sredine. U tom smislu je posebna obaveza i odgovornost privrednih subjekata, a pogotovu njihovog menadmenta, da procesom rada ne narue ekoloku ravnoteu i nanesu tetu ivotnoj okolini. Stepen uspenosti prvirednog razvoja danas se procenjuje ne samo na bazi ostvarenja ekonomskih ve i ekolokih ciljeva. Nema zdrave ekonomije bez povoljnog stanja u oblasti ekologije. LITERATURA:
1. 2. 3. Dr Radmilo Nikoli, Ekonomika preduzea, Grafomag, Beograd, 2001. Dr Radmilo Nikoli, Marketing logistika, Grafomag, Beograd, 2003. Dr Gojko Rikalovi, Ekonomika prirodnih resursa, Biblioteka Dr Djordje Natoevi, Indjija, 1999.
427
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. World Bank, World Development Report, 1992. 5. Brundtland Report, Our Common Future, 1987. 6. Dr Boidar S. Milenovi, Ekoloka ekonomija, Fakultet zatite na radu, Ni, 2000. 7. Grupa autora, Ekonomija prirodnog kapitala, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1998.
428
STRATEKA PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU NA PRIMERU POVRINSKE EKSPLOATACIJE KRENJAKA STRATEGIC ENVIRONMENT ASSESMENT ON THE BASIS OPEN PIT MANING OF LIMESTONE
1
Mihailo oki1, Titomir Obradovi2,

Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije, Dr Ivana Ribara br.91 11070 Beograd e-mail: djoxy@eunet.yu
Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije Beograd Expert Inenjering OD abac, Trg abakih rtava br.5/IV, 15000 abac e-mail: experteng@sezampro.yu IZVOD: Stupanjem na snagu Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS broj 135/04 od 21.12.2004.godine) uvedena je Strateka procena uticaja planova i programa na ivotnu sredinu, kao nezaobilazan i potencijalno veoma efikasan instrument u sistemu upravljanja i zatite ivotne sredine ve u postupku pripreme i usvajanja urbanistikih planova i programa kojima se obezbeuje usaglaavanje zahteva eksploatacije sa uslovima lokacije. Naime, bez urbanistikog plana se vie ne moe zamisliti razvoj nijednog povrinskog kopa. U radu su prikazani mogue promene i uticaji povrinske eksploatacije na ivotnu sredinu. Na osnovu savremenih saznanja su analizirani uticaji na: aerozagaenja, zagaenja voda, zagaenja tla, buke i vibracija, ekosisteme (floru i faunu), vizuelna zagaenja, prirodno i kulturno naslee, zdravlje i socijalni uticaji, uticaji miniranja i udesnih situacija. Na osnovu ovih analiza mogue je doneti generalni zakljuak koji uticaji u domenu zagaenja predstavljaju znaajne injenice o kojima je potrebno posebno voditi rauna i predvideti mere zatite ivotne sredine koje treba ugraditi u urbanistiki plan. Kljune rei: strateka procena ivotne sredine, povrinska eksploatacija, uticaji ABSTRACT: With going to the effect of the Law of strategic assessment of impact on environment ("Official newspaper RS" number 135/04. from 21.12.2004.) it was alredy introduced Strategic assessment of plans and programs impact on environment, as inventiable and potencialy very efficient instrument in the management system and protection of environment in the preparation action and adoption of urbanistic plans and programs with wich are obtaining coordination of requests of exploatation with location conditions. Therefore, it can not be imagined development of none open pit mine without urbanistic plan. Through the work were shown possible changes and impacts of open pit mining exploataton on the environment. According to the contemporary knowledges were analyzed impacts on: air pollution, water pollutions, soil pollutions, noise and vibration, ecosystem (flora and fauna), visual pollutions, natural and cultural inheritance, health and social impacts , impact of explosions and accidents. According to this analyzes it is possible to make general conclusion which influences in pollution sphere present important facts, which are needed to be taken care particulary and also predict measures environment protection which should be implement in the urbanistic plan. Key words: strategic environment assessment, open pit mining, impacts
429
UVOD Povrinski kopovi su specifini industrijski objekti koji se ne mogu locirati prema zakonskim i tehnikom zahtevima i parametrima (prostorna udaljenost u odnosu na ljudske anglomeracije, saobraajne tokove, kvalitet zemljita prema bonitetnim klasama i sl.). Oni se grade, otvaraju, tamo gde su leita mineralnih sirovina i ne mogu se izmestiti, prostorno oblikovati ili organizovati. Strateka procena uticaja planskih reenja na ivotnu sredinu predstavlja instrument zatite ivotne sredine koji se u Srbiji primenjuje od kraja 2004.godine stupanjem na snagu Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu. Ovim zakonom ureeni su uslovi, nain i postupak vrenja strateke procene uticaja pojedinih planova i programa na ivotnu sredinu, radi obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. Uvoenjem strateke procene uticaja na ivotnu sredinu u proces prostornog i urbanistikog planiranja stvorena je mogunost sagledavanja promena koje mogu nastati u prostoru jo u fazi izrade programa i planova. Na osnovu strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, sve planom predviene aktivnosti su podlone kritikom razmatranju sa stanovita uticaja na ivotnu sredinu uz uvaavanje potreba razvoja i interesa lokalne zajednice, nakon ega se donosi odluka da li e se pristupiti realizaciji plana i programa i pod kojim uslovima ili e se odustati od planiranih aktivnosti. U sutini Strateka procena uticaja predstavlja sveobuhvatnu analazu i procene moguih uticaja urbanistikog plana povrinskog kopa na ivotnu sredinu i daje mogunost da se ve u fazi planiranja mogu doneti reenja daleko usglaenija sa kapacitetima ivotne sredine u konkretnim lokacijskim uslovima i propisati mere zatite ivotne sredine koje e biti obavezujue za nii hijerarhijski nivo (Glavni rudarski projekat eksploatacije i prerade krenjaka). MOGUE PROMENE I UTICAJI NA IVOTNU SREDINU Povrinska eksploatacija direktno se realizuje u prirodnoj sredini izazivajui degradaciju ueg i ireg prostora-okruenja povrinskih kopova. Eksploatacijom prirodnih resursa, posebno povrinskim nainom, trajno se menja morfologija predela, pejsa, unitava zemljite, modifikuju klimatski faktori, naruava hidroloki reim, negativno utie na floru i faunu (buka, vibracije, aerozagaenje, prisustvo ljudi). Uopte reeno dolazi do naruavanja eko sistema prvenstveno na samoj lokaciji, a i ire u regionu. Promene koje su posledica prilagoavanja prirode potrebama oveka mogu biti onakve kakve on oekuje ali mogu biti, i esto jesu, sasvim nepovoljne i za njega samog. Uticaji koji se u javljaju kao posledica povrinske eksploatacije mogu se svrstati u privremene, trajne i posteksploatacione. U kategoriju privremenih degradirajuih uticaja mogue je svrstati uticaje koji se manifestuju u toku eksploatacionog veka kopa (aerozagaenje, zagaenje voda, zemljita, poveanje nivoa buke i vibracija, uticaji prouzrokovani izvoenjem buako-minerskih radova i dr.). Trajne posledice ugroavanja, degradiranja, ivotne sredine ogledaju se u naruavanju ambijenta (promena fizikog izgleda terena), degradaciji zemljita, promena reima kretanja povrinskih i podzemnih voda, unitenja mikro slivova, autohtonog
430
vegetacionog pokrivaa, izmetanju komunikacija, ljudskih naseobina i slino. Uticaji na ivotnu sredinu koji kroz vreme imaju trajni karakter predstavljaju uticaje posebno interesantne sa stanovita odnosa povrinski kop ivotna sredina. Oni se moraju posebno izuiti i mora se izvriti njihova kvantifikacija. Definisanje pojedinih kriterijuma i kvantifikacija odreenih pokazatelja, u smislu detaljnosti i egzaktnosti, bitno je vezano za razmeru informativne osnove kao i postojeih informacija o datoj prostornoj celini. injenice koje predstavljaju osnovu za prethodno reeno mogu se definisati samo kroz produbljenu analizu odnosa povrinski kop ivotna sredina. Za svaku analiziranu lokaciju ovi kriterijumi nemaju istu teinu obzirom na konkretne prostorne odnose.
Slika 1. Detaljan prikaz odnosa Povrinski kop ivotna sredina Uticaji povrinskog kopa u njegovoj posteksploatacionoj fazi svedeni su po pravilu na minimum ukoliko se u toku eksploatacije i zatvaranja rudnika preduzete sve neophodne mere na rekultivaciji i privoenju degradiranog zemljita nameni. Mogue zagaenje vazduha Zagaenje vazduha prainom pri izvoenju eksploatacionih radova na povrinskom kopu, moe poticati usled: izvoenja buakih radova i miniranja, od rada angaovane mehanizacije (utovarivai, kamioni kiperi) i njenog kretanja transportnim putevima, zatim pri radu instalisane opreme (drobilino postrojenje) i difuzno zagaenje sa otvorenih povrina odlagalita. Poveana koliina praine u vazduhu koja e se pojaviti pri uklanjanju jalovinskog materijala i pri miniranju je ogranienog vremenskog trajanja i zone rasprostiranja. Zagaenje vazduha od drobilinog postrojenja je samo od lebdee praine krupnoe 1-100 mikrona. Prilikom rada motora sa unutranjim sagorevanjem dolazi do vezivanja kiseonika iz vazduha sa ugljovodonicima i drugim hemijskim jedinjenjima koja ulaze u sastav dizel goriva, te se usled toga u pojaanom intenzitetu rada mogla oekivati emisija veeg broja polutanata u atmosferu. Specifinu emisiju zagaujuih materija karakterie oslobaanje produkata potpunog i nepotpunog sagorevanja motora sa unutranjim sagorevanjem: CO, CO2, CX HY, HCOH, SO2 i ai.
431
Mogue zagaenje voda Na lokaciji povrinskg kopa krenjaka pravih tehnolokih voda uglavnom nema. Zagaenje voda mogue je sanitarno-fekalnim otpadnim vodama koje se obino lokalnom kanalizacionom mreom odvode do vodonepropusne septike jame. Eventualno zagaenje zemljita i podzemnih voda mogue je naftnim derivatima usled prosipanja goriva i maziva, bilo da je u pitanju havarija ili pak pri punjenju angaovane mehanizacije. Svakako da je potrebno razmatrati zatitu samog objekta od dotoka padavinskih voda, ili nailaska poplavnih talasa (ukoliko je kop lociran pored vodotoka) u doba ekstremnih hidrolokih situacija, jer vode koje se nekontrolisano razlivaju na svom putu mogu biti zagaene raznim materijama koje se nalaze unutar radnih polja. Mogue zagaenje zemljita Kada se razmatra mogue zagaivanje zemljita, treba imati u vidu da na lokaciji rudnika pri vrenju eksploatacionih radova dolazi do trajne degradacije prostora. Formiranjem eksploatacionih etaa doi e do promena u lokalnoj topografiji, formiraju se privremene deponije jalovinskog materijala koji se uglavnom sastoji od otkrivke (pedolokog sloja i neto malo mineralne sirovine) koja je zahvaena pri mehanikom skidanju otkrivke. Zagaivanje zemljita mogue je vrstim otpadom koji poie od zamenjenih istroenih delova oprema i vrstim otpadom koji se javlja kao posledica boravka zaposlenih, a koji ima karakter komunalnog otpada. Do mogueg zagaivanja zemljita, moe doi i usled prosipanja naftnih derivata, to je ve opisano u prethodnom poglavlju. Mogue poveanje nivoa buke Sva dosadanja istraivanja usmerena na definisanje moguih negativnih uticaja vezanih za povrinsku eksploataciju mineralnih sirovina pokazuju da u odreenim situacijama buka moe predstavljati jedan od znaajnih agenasa ugroavanja ivotne sredine. Po svojim karakteristikama treba izdvojiti sledee izvore buke: Saobraajna buka na kopovima nastaje prvenstveno kao posledica kretanja vozila koja transportuju mineralnu sirovinu. Merodavni nivo saobraajne buke odreen je osnovnim karakteristikama izvora, karakteristikama toka (broj vozila, struktura i merodavna brzina), uslovima pristupnog puta i optim uslovima prostiranja. Buka generisana od rudnike mehanizacije moe u odreenim situacijama predstavljati faktor od znaaja za definisanje moguih negativnih uticaja. Analiza merodavnih pokazatelja vri se na osnovu referentnih nivoa buke definisanih u okviru standardnih specifikacija proizvoaa i najnepovoljnijeg sluaja gde se podrazumeva istovremeni rad maina uz uslov slobodnog prostiranja zvuka bez fizikih prepreka izmeu njih. Buka pri miniranju je impulsanog karaktera, javlja se periodino i uvek je iznad nivoa koji su propisani.
432
Zauzimanje povrina Zauzimanje povrina neohodnih za eksploataciju kao i svih prateih sadraja koji su neophodni za ostvarivanje kompletnog tehnolokog programa predstavlja jedan od bitnih faktora merodavan za definisanje odnosa povrinskog kopa i ivotne sredine. Povrine koje se koriste na ovaj nain predstavljaju izgubljeni resurs u smislu postojeih namena i samo se rekultivacijom nakon eksploatacije mogu privesti nekoj drugoj nameni. Flora i fauna Kada je u pitanju flora, emisija gasova i praine moe uticati na okolnu vegetaciju u smislu njenog oteanog razvoja i preivljavanja. Povrinskom eksploatacijom vegetacioni pokriva na samom eksploatacionom polju bie uniten. Masovno miniranje, razletanje komada, raznoenje, zasipanje i taloenje estica praine i prisustvo tetnih gasova stvorenih pri miniranju, predstavljaju stalne faktore ugroavanja vegetacije. Uticaj na faunu ogleda se u gubitku mesta razmnoavanja, ometanju gneenja ptica u pojasu oko povrinskog kopa. Sam povrinski kop predstavlja mesto za gubitak ivotinja usled udesa i barijeru za migraciju ivotinja. Radi procene njihove ugroenosti, treba raspolagati detaljnim podacima o brojnosti i stanju jedinki. injenica je meutim da e neka od ustaljenih kretanja u prostoru pretrpeti promene, prvenstveno kao posledica prisustva ljudi i mehanizacije, i negativnih uticaja kao to su buka, vibracije i razna zagaenja. Klima U pogledu uticaja na klimatske karakteristike realizacija urbanistikih planova povrinskih kopova je, u veini sluajeva, sa aspekta promene klimatskih uslova izuzetno mala intervencija. Pojava zraenja Pri redovnom radu projekta obzirom da se radi o otkopavnju, utovaru, transportu i drobljenju i deponovanju autohtonog materijala,odnosno obzirom da nema nikakvih hemijskih promena materijala niti termodinamikih procesa ne postoje izvori zraenja (jonizujueg, nejonizujueg, toplotnog, svetlosnog) zraenja. Prisutno je zanemarljivo elektromagnetno zraenje koje se emituje sa elektromotora instalisanim na tehnolokoj liniji za drobljenje i klasiranje. Vizuelna zagaenja Povrinski kop sa prateim postrojenjima u vizuelnom smislu predstavlja objekat koji doprinosi negativnim uticajima usled: promena postojeeg izgleda, stvaranja
433
trajnih vetakih morfolokih oblika, gubitka zelenila, zapraenosti sitnim kamenim frakcijama i prisustva ljudi i maina. Razdvajanje prostora Otvaranje i postojenje povrinskog kopa moe uticati na presecanje postojeih komunikacija izmeu pojedinih prostornih celina kao i presecanje tradicionalnih puteva u okviru samog prostora na kome se povrinski kop nalazi. Ovakvi uticaji mogu imati kao posledicu gubljenje pojedinih funkcija, oteavanje odreenih komunikacija ili negativne posledice na floru (veliki umski kompleksi) i faunu (smanjenje stanita, presecanje tradicionalnih puteva divljai). Energija i resursi Uvaavajui savremena saznanja iz domena zatite ivotne sredine potrebno je naglasiti da potronji energije i razliitih resursa u toku eksploatacije povrinskog kopa treba dati znaaj u smislu njihove analize kako bi se dolo do objektivnih pokazatelja moguih uticaja, kao i racionalnog utroka energije. Zdravstveni i socijalni uticaji Zdravstveni aspekti otvaranja povrinskog kopa krenjaka, obzirom na prostornu udaljenost stambenih naselja od postrojenja (ne)imaju teinu. Negativni zdravstveni efekti na ljude, koji mogu biti izazvani pogoranjem kvaliteta vazduha esticama praine i izduvnih gasova obzirom na udaljenost (ne)e se javiti. Uticaj estica praine na ivotinje slian je uticaju na ljude, mada u mnogome zavisi i od osobina same vrste. Uticaj estica praine na biljni svet izraen je kroz nekoliko efekata. Taloenjem praine na zelenim biljnim delovima smanjuje se fotosintetska aktivnost, koja se posebno manifestuje u sunom periodu. Drugi mogui nepoeljan efekat je vezan za transportnu ulogu estica praine (praina je nosioc molekula sumporne i drugih kiselina) koje najee na zelenim delovima biljaka stvaraju nekroze. Takoe, je mogu i abrazivni efekat prouzrokovan oteenjima nastalim usled mehanikog delovanja otrih ivica estica praine. Sanitarno-fekalne vode mogu uticati na pojavu zaraznih oboljenja koja bi mogla ugroziti zaposlene i okolno stanovnitvo. Po pravilu kada su u povrinski kopovi ne postoji gradska kanalizacija, pa se ove vode kanaliu se u vodonepropusnu septiku jamu. Sirovina koja se eksploatie i prerauje je krenjak koji nije radioktivan, ni toksian, ni agresivan niti rastvorljiv u vodi. Samim tim ne postoje uticaji na pogoranje kvaliteta povrinskih tokova niti na zdravlje ljudi. Postojanje povrinskog kopa ne moe uticati na restrikciju razvoja okolnog stanovnitva kao ni na linu sigurnost pojedinaca. Uticaji u pogledu restrikcije razvoja najbliih objekata seoskih naselja, takoe se (ne) mogu oekivati obzirom na njihovu udaljenost. Potrebe za raseljavanjem u smislu
434
potrebnih povrina za izgradnju kao i raseljavanjem zbog moguih negativnih uticaja (ni)su prisutne. Na povrinskim kopovima nalazi zaposlenje odreen broj novih radnika. Prirodno i kulturno naslee Za lokaciju povrinskog kopa obavezno obezbediti uvid u centralni registar zatienih prirodnih dobara u cilju utvrivanja da li na eksploatacionom prostoru ima ili nema zatienih prirodnih dobara, kao i registrovanih stanita retkih i zatienih vrsta. U cilju utvrivanja da li postoje uticaji povrinskog kopa na kulturna dobra, poterbno je utvrditi da li ima ili nema registrovanih nepokretnih kulturnih dobara i arheolokih lokaliteta koji uivaju zatitu. Investitor je u obavezi da ukoliko prilikom eksploatacije otkrije bilo kakve ostatke materijalne kulture prekine dalju eksploataciju, obavesti nadlenu ustanovu o nalazu i sauva u stanju u kome je otkriven do dolaska strune ekipe. Uticaji miniranja Pri miniranju na povrinskim kopovima dolazi do ugroavanja sigurnosti susednih objekata i ivotne sredine razletanjem komada stena, vazdunim udarnim talasima, seizmikim potresima i rasprostiranjem tetnih gasova i praine. Zbog toga neophodno je jo u fazi projektovanja odrediti veliine poluprenika (dometa) zona ugroavanja radne i ivotne sredine iz kojih treba ukloniti ljude i opremu. Te zone su: zona razletanja komada stenske mase, zona opasnog vazdunog udarnog talasa, zona opasnih seizmikih potresa i zona rasprostiranja opasnih gasova i praine Negativni uticaji koji nastaju kao posledica miniranja zavise od mesta i strane miniranja u kopu, pravca odbacivanja materijala, koliine eksploziva koja se istovremeno inicira, linije najmanjeg otpora, svojstva stene, konfiguracije terena, jaine i pravca vetra. Zbog toga je potrebno striktno ispotovati projektovanu tehniku miniranja, vriti pripreme za miniranje, organizaciju miniranja, tako da se obezbedi zatita ljudi i okolnih objekata. Udesi Poseban kriterijum odnosa planiranog povrinskog kopa na ivotnu sredinu predstavlja mogunost pojavljivanja udesnih situacija. Udesne situacije na povrinskom kopu mogu biti vrlo razliite pa samim tim varira i intezitet potencijalnog ugroavanja ivotne sredine. irok dijapazon tehnolokog procesa, poev od samog otvaranja sa miniranjem do transporta do drobilice, utovara i otpreme izdrobljenog materijala poveava verovatnou udesnih situacija. ZAKLJUAK U okviru procene moguih znaajnih uticaja analizirani su uticaji na: aerozagaenja, zagaenja voda, zagaenja tla, buke i vibracija, ekosisteme (floru i
435
faunu), vizuelna zagaenja, prirodno i kulturno naslee, zdravlje i socijalni uticaji, uticaji miniranja i udesnih situacija. Za svaki konkretni povrinski kop, mogue je definisati kroz pokazatelje koji karakteriu lokalne uslove, pri emu se uzimaju u obzir sve prostorne specifinosti i specifinosti nastajanja, znaajne uticaje o kojima je potrebno posebno voditi rauna i propisati mere zatite ivotne sredine koje treba ugraditi u plan urbanistikog ureenja rudnika sa smernicama za nie hijerarhijske nivoe. LITERATURA
1. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja plana opteg ureenja kamenoloma ot u D.Trenjici, optina M.Zvornik, Expert Inenjering o.d. abac, mart 2006.g.
436
ISTRAIVANJE ELEMENATA VANIH ZA IVOTNA OSIGURANJA RESEARCH OF THE LIFE INSURANCE ELEMENTS
Miodarag Miljkovi Tehniki Fakultet u Boru
REZIME: Uslovima za ivotna osiguranja lica, osiguravajua drutva odreuju minimalno vreme trajanja osiguranja i tarife za obraun mesenih premija, primenom aktuarske matematike. Elementi za proraun visina mesenih premija osiguranja od rizika nastanka osiguranog sluaja iz ivotnog osiguranja (smrti, trajnog invaliditeta ili doivljavanja) su: iznos osigurane sume, vreme trajanja osiguranja i vreovatnoa nastanka osiguranog sluaja. Iznos osigurane sume u svim oblicima ivotnih osiguranja odreuje se slobodnim ugovaranjem osiguranika i osiguravaa, a ostali elementi se dobijaju istraivanjem demografskih i ekonomskih kretanja. Kljune rei: ivitno osiguranje, osigurane sume, premije i vreme osiguranja
ABSTRACT: Conditioning life insurance, insurance companies estimate, using actuary mathematics, minimal duration of insurance and tariffs for calculations of insurance premium rates. Elements for calculations of monthly insurance premium rates for risks of accidents occurrence from the scope of life insurance (death, permanent invalidity or suffering) are: amount of insurance sum, duration of insurance and possibility of accident occurrence. Amount of insurance sum in all issues of life insurance is estimate by free negotiations between insurance company and a client, and other elements are obtained by demographic and economy researches Key words: Life insurance, insured amounts, insurance premium rates and insurance duration.
UVOD Neizvesnost trajanja ljudskog ivota predstavlja rizik koji je obuhvaen osiguranjem ivota. Zbog toga osigurani sluaj moe predstavljati smrt, doivljavanje odreene starosti, ili istek odreenog roka u kome nastupiti jedna od ovih okolnosti. Ovo osiguranje moe biti osiguranje na ceo ivot, privremeno osiguranje i meovito (alternativno) odnosno rentno. Uslovima osiguranja lica, osiguravajua drutva definiu da se ovo osiguranje moe zakljuiti sa licem starijim od 15 godina i mlaim od 75 godina, za svoj raun ili za raun treeg lica (naslednika), za vreme ne krae od pet godina. Dobar domain, koji eli da za vreme svog ivota (ivotne aktivnosti) obezbedi ivotni standard porodici i posle svoje smrti, sa osiguravajuim drutvom obino ugovara osiguranje na ceo ivot. Ovaj vid ivotnog osiguranja najvie ima elemente tednje, jer je sigurno da e naslednici po njegovoj smrti moi da naplate osiguranu sumu. Kod privremenog osiguranja ivota, obaveza osiguravaa je uslovljena ostvarivanjem osiguranog sluaja u odreenom periodu osiguranja, pa ako je u momentu isteka ugovora osigurano lice jo ivo, obaveza osiguravaa prestaje, a primljene premije zadrava. Meutim, mogue je ugovoriti i meovito osiguranje: za sluaj smrti i za sluaj
437
doivljavanja. U ovoj polisi osiguranja pojavljuju se dva pravno nezavisna osiguranja. Osigurava se obavezuje da isplati osiguranu sumu odreenim korisnicima kad nastupi smrt osiguranog lica pre isteka trajanja osiguranja, ili kad osigurano lice doivi ugovoreni rok osiguranja, onda se ugovorena suma isplauje njemu. u obliku rente (pezije). Osigurava je obavezan u svakom sluaju. Ovo osiguranje je pogodno za osiguranika koji istovremeno eli da sebi obezbedi izvesnu sumu za sluaj starosti i da svojim naslednicima obezbedi istu sumu za sluaj svoje smrti. Meovito osiguranje je najprihvatljiviji oblik individualnog osiguranja ivota (lica). Osigurana suma se definie kao ugovoreni iznos koji je osigurava duan isplatiti kada nastupi osigurani sluaj, bitan je element ugovora. Ugovor o osiguranju nije punovaan ako ona nije definisana. Njen novani iznos treba da bude stvar slobodnog ugovaranja, jer se i iznosi godinjih premija odreuju na osnovu njenog iznosa. Iznosi godinjih premija moraju biti prihvatljivi za osiguranika , a i za osiguravaa. Kada nastupi osigurani sluaj osigurana suma moe biti isplaena odjednom, ili u vidu rente, tokom odreenog vremenskog perioda, kada su u pitanju naslednici, ili do kraja ivota osiguranog lica. Aktuarska matematika za odreivanje visine premija ivotnih osiguranja. Visina premije osiguranja, odreuje se na osnovu novanog iznosa osigurane sume, primenom odreenih tarifa iz Uslova za ivotna osiguranja lica, osiguravajueg drutva. Tarife propisane Pravilnikom, (Uslovi za ivotno osiguranje lica), osiguravajueg drutva, zavise od verovatnoe nastanka osiguranog sluaja i od drugih ugovornih obaveza. Za definisanje procenata (tarifa) koji slue za odreivanje iznosa premija u zavisnosti od osigurane sume, u Uslovima ivotnih osiguranja, osiguravajua drutava angauju: Agencije za pruanje pomoi u osiguranju, ili svoje aktuare; da na osnovu raspoloivih objektivnih demografskih i ekonomsko finansijskih elemenata, odrede visine tarifa (datih u obliku procenata ili deliva jedinice), u zavisnosti od verovatnoe nastanka osiguranog sluaja i uraunate reije (mare) osiguravajueg drutva. Zbog toga, osiguranici a i brokeri osiguravajuih drutava esto neznaju kako su odreene tarife. Meutim, za one koji ele da se bave menadmentom u ivotnom osiguranju lica i za osiguranike, vano je upoznati elemente na osnovu kojih se definiu tarife za odreivanje premija za ivotna osiguranja. U teoriji i praksi osiguranja prihvaeno je da se premija osiguranja ivota satoji iz dva dela: prvi deo se zove tedna premija, koja treba da bude u funkciji tednje, a drugi deo je riziko-premija ija je namena, pre svega, u funkciji isplate naknade u sluaju nastupanja osiguranog sluaja smrti. S obzirom da je osigurana suma predmet ugovora, da bi osiguravai proraunali visinu premije moraju primenom aktuarske matematike odrediti visine jedne i druge tarife, koje u sebi sadre procenat (deo) kojim se formiraju tehnike rezerve i procenat (deo) reije poslovanja osiguravajueg drutva. S obzirom da se osigurana suma kod meovitog (rentnog) osiguranja, za koje se moe predpostaviti da e biti najee prihvaeno od osiguranika, sastoji od dva dela (jer se radi o dva pravno posebna osiguranja), svaki deo osigurane sume se moe definisati posebno, ili se moe usvojiti da jedna njena polovina pripada jednom osiguranju ( za sluaj smrti), a druga polovina delu osiguranja (za sluaj doivljavanja). Ovakva podela se moe usvojiti s obzirom da se osigurana suma posle isteka vremena
438
osiguranja isplauje u obliku rente nezavisno od toga kako je formirana. Usvajanjem ovakvog principa dolazi se prostijeg obrasca za proraun premije. U optem obliku obrazac za proraun mesene premije meovitog ivotnog osiguranja moe da glasi: Pr = Qs2 Pr = gde je: Pr - mesena premija meovitog ivotnog osiguranja (din/ mesec), Ps - ukupna premija koju treba uplatiti za osiguranje rizika smrti u periodu osiguranja, Pd - ukupna premija uplaena u vidu tednih uloga za sluaj doivljavanja ( din), Qs1- osigurana suma za sluaj doivljavanja osiguranika do kraja perioda osiguranja, Qs2 - osigurana suma za rizik smrti u peroidu osiguranja. Kod meovitog osiguranja ove dve sume mogu biti jednake, odnosno, moe se raunati sa sumom Qs = Qs1 + Qs2 (din), Tr1 - tarifa odreena na osnovu poznate bankarske kamate na tedne uloge (%), Tr2 - tarifa odreena na osnovu verovatnoe rizika smrti osiguranika u osiguranom periodu. Verovatnoa rizika smrti je sloena i zavisi od starosnog doba osiguranika i zanimanja, Tro - tarifa trokova reije osiguravajueg drutva (%), koja se dodaje predhodnim tarifama, Tos - vreme trajanja osiguranja koje ne moe biti krae od pet godina. Za plaanje mesenih premija ovo vreme se mnoi sa 12 meseca. Veina elemenata za obraun visine premije za ivotno osiguranje lica je poznato, pa se i visina premije moe izraunati na osnovu njih. Proraun ukupne premije za osigurani sluaj doivljavanja. Za izraunavanje premije osiguranja za osiguranu sumu, za sluaj doivljavanja perioda osiguranja od najmanje pet godina, kada ona postaje tedni ulog, polazi se sa predpostavkom da se ta osigurana suma (uteena) mora formirati za period osiguranja. Za proraun tarife Tr1 primenjuju se formule za kamatni raun: Qs1 = PT1(1 +
Qs1(Tr1 + Tro) + Qs 2 (Tr2 + Tro) Ps + Pd ; din/ mesec, Pr = ; ili pri: Qs = Qs1+ 12.Tos 12.Tos Qs(Tr1 + Tr2 + Tro) 12.Tos
p Tos ) ; odnosno Qs1 = PT1qTos; q = (1 + p/100); 100
gde su: sume, Qs1 - osigurana suma za sluaj doivljavanja, PT1 - godinja premija osiguranja za formiranje tehnike rezerve osigurane p - kamata na uloena sredstva na tednju, koju plaaju banke p(%),
439
Tos - vreme osiguranja u godinama (vee od 5. godine) Ako se iz formule eksplicitno izrazi PT2 dobija se novi obrazac za proraun godinje premije P Qs1 PT1 = ; din/god. ili PT1/m = T1 ; (din/mesec) p Tos 12 ) (1 + 100 Na premiju osiguranja za formiranje tehnikih rezervi za isplatu osigurane sume, treba dodati i trokove reije osiguravajueg drutva (najvie do 20% ili kako je propisano), pa se tarifa za proraun premije osiguranog sluaja doivljavanja dobija u konanom procentu PT1 = Pt1 + o,2PT1 Svako osiguravajue drutvo ima mogunosti da utie na visinu trokova reije i time smanjuje tarifu u svojim Uslovima osiguranja lica. Osim ovih formula na internetu se nude programi za proraune tarifa i tabele Uslova osiguranja.
Proraun premije za osiguranje rizika smrti. Izraunavanje premije osiguranja za poznatu sumu osiguranja za sluaj rizika smrti u osiguranom periodu vremena je znatno sloenije, jer nije poznato da li e do rizika smrti doi u poetnom periodu osiguranja, ili u opte nee doi, pa e osigurana suma rizika smrti prerasti u osiguranu sumu za rentno osiguranje. Za proraun premije osiguranja za sluaj rizika smrti, koriste se elementi: visina osigurane sume, verovatnoa smrti osiguranika zavisno od njegovog ivotnog doba i duina vremenskog perioda osiguranja. Odreivanjeverovatnoe rizika smrti osiguranika u periodu osiguranja je vrlo sloeno jer verovatnoa rizika smrti osiguranika u perodu osiguranja zavisi od verovatnoe smrtnosti (doivljavanja broja godina starosti) populacije kojoj osiguranik pripada, profesije kojom se bavi (odnosno, izloenosti riziku smrtnog povreivanja) i duine peroda osiguranja (jer sa produavanjem ovog perioda verovatnoa rizika raste). Osiguravajua drutva odreuju svoje tarife u Uslovima osiguranja lica na osnovu statistikih istraivanja smrtnosti populacije kojoj osiguranik pripada. Osigurani sluaj rizika smrti je diskontinualno obeleje. Sve jedinice statistikog skupa su opredeljene u obimu, vremenu i prostoru, zavisno od pola, socio-ekonomskih uslova ivota i td. Zato se statistiko istraivanje verovatnoe rizika smrti osiguranika sa jednog podruja i za populaciju kojoj osiguranik pripada, vri na osnovu matinih knjiga roenih i umrlih, i to za vie generacija (esto se posmatra uzorak od deset generacija) koje su preivele svoj ivotni vek (koji za sluaj mogueg ivota ljudi iznosi 100 godina) ili jednostavnije na osnovu godinjih statistika roenih i umrlih na jednom podruju u toku kalendarske godine. Ovim nainom posmatranja podataka ne moge se otkriti uticaj socio-ekonomskih uslova ivota na duinu ivota populacije. Primer: Na osnovu pregleda matinih knjiga roenih i umrlih, na jednom manjem imaginarnom podruju, praeno je doivljavanje lica mukog pola iz deset generacija koje u posmatranom vremenu doivljavaju svoj vek od 100 godina. Utvreno
440
je da je u tom desetogodinjem periodu (1900 -1910) roeno N = 65 dece mukog pola i da je frekvenca njhove smrtnosti (doivljavanja) bila kao u priloenoj tabeli 1. Tabela 1. Statistika verovatnoa smrti i doivljavanja mukaraca na imaginarnom prostoru
Br. n Godine ivota (xi) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 - 10 10 - 20 20 - 30 30 - 40 40 - 50 50 - 60 60 - 70 70 - 80 80 - 90 90 - 100 Sred starost 5 15 25 35 45 55 65 75 85 95 Umrl -ih (fi) 2 1 2 3 4 5 10 25 10 3 Verovat noa (pi) 0,030 0,015 0,o30 0,046 0,061 0,077 0,154 0,385 0,154 0,046 suprotna vrovat (qi) 0,970 0,985 0,975 0,954 0,939 0,923 0,846 0,615 0,846 0,954 Kumulativna (pi) 0,030 0,045 0,075 0,121 0,182 0,259 0,413 0,798 0,952 0,999 Kumulativ (qi) 0,970 0,955 0,925 0,879 0,818 0,741 0,587 0,202 0,048 0,000 proiz vod = xi fi 10 15 50 105 180 275 650 1875 850 285 -61.4 -51,4 -41,4 -31,4 -21,4 -11,4 -1,4 8,6 18,6 28,6 7539,92 2641,96 3427,92 2957,88 1831,84 649,80 19,60 1849,00 3459,60 2453,88 xi-x fi(xi-x)2
10
500
65
1,00
0,00
4315
26831,40
Slika. 1. Htogram uestalosti smrti po pojedinim decilima ivota prerma tabeli 1. U tabeli 1. posmatrana je uestalost fi , umrlih u pojedinim intervalima ivota, pa se na osnovu ukupnog broja roenih i broja umrlih mogu nai rerovatnoe rizika srti populacije tog podruja u pojedinim decilima ivota pi i verovatnoe doivljavanja odreene decenije ivota qi = 1 - pi. Odreene su i kumulativne verovatnoe rizika smrti i
441
doivljavanja, srednja duina ivota, standardna devijacija i greka srednje duine ivota, primenom standardnih obrazaca iz matematike statistike X =
2 =
x i f i 4315 = = 66,4 fi 65
f i ( x i x ' ) 2 26831,4 = = 412,79 ; ili = 20,31 fi 65 x ' n = 20,31 65 = 2,52
Sx =
Ovaj sirovi skup podataka o riziku smrti ima nepravilnu sluajnu raspodelu verovatnoa, veoma pomerenu u desno. Da bi se mogao uoptiti i kristiti potrebno je izvriti njegovo badarenje i standardizaciju. Time bi se donekle naruili odnosi u raspodeli verovatnoa, ali bi se omoguilo korienje tablica za odreivanje intervalne verovatnoe (rizika smrti i doivljavanja) primenom integrala za odreivanje intervalne verovatnoe normalne raspodele verovatnoa Ocenjivanje raspodele, badarenje i standardizacija sirovih skupova podataka i raspodela je objanjena u statistikoj literaturi, a za njeno objanjenje nije predmet menadmenta osiguranjem. Zbog toga osiguravajua drutva ove analize prepustaju agencijama za pomo u osiguranju, koje imaju verzirane matematiare za oblast statistike. Na osnovu tabele statistikih podataka o verovatnoama smrtnosti i doivljavanja starosti stanovnika na odreenom podruju i u vremenu, mogu se odreivati tarife za ivotna opsiguranja lica. ak i same vrovatnoe rizika smrti iz sirovih skupova, izraene u procentima, za pojedine starosna doba osiguranika mogu biti posmatrane kao osnove tarife sa kojima treba pomnoiti osiguranu sumu da bi se dobio ukupni iznos novane premije za vreme vaenja perioda osiguranja. Godinji iznosi premija se mogu dobiti deljenjem ukupne premije osiguranja za period osiguranja sa brojem godina perioda osiguranja. U prvim godinama perioda osiguranja one e predstavljati podosiguranje, a pri pribliavanju gornjoj granici perioda osiguranja one e biti iznad osiguranja. Ostvareni tehniki rezultat u osiguranju lica na nekom podruju, moe biti putokaz da li se sirove verovtnoe rizika smrti mogu primenjivati, ili ih treba korigovati nie ili vie i time obezbediti konkurentnost na tritu osiguranja lica. Previsoke tarife u osiguranju lica mogu delovati destimulativno. Tarife, odnosno verovatnoe rizika smrti ili trjnog invaliditeta, po potrebi treba korigovati za mlae aktivno stanovnitvo i u zavisnosti od zanimanja kojim se lice bavi. Odreivanje ukupne verovatnoe rizika smrti ili trajnog invaliditeta vti se primenom adicione teoreme verovatnoa po obrascu: Pu = ps + pz - pspz
442
gde su; %, %, Pu - ukupna verovatnoa rizika smrti radno aktivnog osiguranog lica, izraena u Ps - verovatnoa rizika smrti lica istog ivotnog doba na odreenom podruju, Pz - verovatnoa opasnosti zanimanja osiguranog lica, %. Premija osiguranja koju bi osigrano lice trebalo da plati za osiguranu sumu za sluaj rizika smrti, za vreme vaenja perioda osiguranja od Tos = 5. godina, ako se upotrebi procenat ukupne verovatnoe kao tarifa (ili na osnovu nje odreena tarifa u Uslovima osiguranja, dobija se po formuli: Pt2 =
Qs 2Pu ; din /god, Tos
ili Pt2 =
Qs 2Pu ; din/ mesec. 12.Tos
Kada se radi o jednoj osiguranoj sumi koja predstvlja zbir osgurane sume za sluaj doivljavanja vremenskog perioda osiguranja Qs1 i osigurane sume za sluaj rizika smrti ili trajnog invaliditeta, onda se mesena premija osiguranja moe dobiti po ve poznatom obrascu: Pr = gde su: Tr1 - tarifa za proraun premije za sluaj doivljavanja, %, Tr2 - tarifa u funkciji rizika smrti u periodu osiguranja, %, Tro - tarifa, procenat reijskih trokova osiguravajueg drutva.
ZAKLJUAK
Qs(Tr1 + Tr2 + Tro) ; din/mesec 12.Tos
Istraivanje elemenata vanih za odreivanje tarifa ivotnih osiguranja obuhvata utvrivanje bankarske kamatne stope na tedne uloge, statistiku analizu verovatnoe rizika smrti ili doivljavanja osiguranika na nekom podruju, zavisno od njegovog ivotnog doba i zanimanja i trokova reije osiguravajueg drutva. Odreivanje tarifa ili njihova korekcija za primenu u narednom periodu osiguranja moe se izvriti na osnovu postignutog tehnikog rezultata ivotnih osiguranja osiguravajueg drutva u predhodnom periodu. Kod ivotnih osiguranja lica, najprihvatljivije je meovito osiguranje na osiguranu sumu za rizik smrti ili trajnog invaliditeta i za sluaj doivljavanja kraja perioda osiguranja, jer po isteku tog vremena osiguranja, osiguraniku se nadoknauje
443
osigurana suma jednokratno ili u ratama, pa je ovo osiguranje vid tednje, odnosno dobija vid rentnog osiguranja.
LITERATURA
1. 2. 3. P. uleji, Pravo osiguranja, misao Novi Sad, 1992. god S. Elazar, Matematika statistika, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo, 1968. godine. M. Miljkovi, Metode naunih istraivanja, modeliranja, optimizacije i programiranja, Tehniki Fakultet u Boru, Bor 2004. godine.
444
SOCIJALNO EKONOMSKI I EKOLOKI PROBLEMI NA PODRUJIMA RUDNIKA U ZATVARANJU SOCIAL, ECONOMICAL AND ENVIRONMENTAL PROBLEMS ON THE AREA OF MINE IN CLOSING
Miodrag Miljkovi Tehniki fakultet u Boru
REZIME: Leita mineralnih sirovina su neobnovljiva prirodna dobra u ivotnoj sredini nekog podruja. Vek korienja njihovih rezervi na podruju je ogranien, pa se odrivi ekonomski i ekoloki razvoj podruja ne moe zasnivati na neobnovljivom prirodnom dobru koje se iscrpljuje pri korienju. Zato se jo u toku njegovog korienja, mora razmiljati o podizanju obnovljivih potencijala za odrivi ekoloki i ekonomski razvoj podruja i posle trajne obustave rada, odnosno zatvaranja rudnika. Kljune rei: Trajna obustava rada rudnika, zatvaranje, ekoloki i ekonomski problemi ABSTRACT: Mineral ores layers are irrestorable natural goods in living environment of an area. Utilization time of mineral ores reserves on the area is limited, which means that preserve economic and environmental development can not be based on irrestorable good, exhausted by its use. That induces the need of building restorable potentials for preserve ecologic and economical development on the mine area even after permanent suspension of work, i.e. closing of mine. Key words: permanent suspension of mine exploitation, closing of mine, ecologic and economic problems.
UVOD Osnovni pojmovi o veku eksploatacije leita mineralnih sirovina
Pod pojmom leite mineralne sirovine podrazumeva se poveana koncentracija neke korisne komponente u zemljinoj kori, koja se na odreenom stepenu tehnikog razvoja i potreba trita moe ekonomino dobijati (eksploatisati) otvaranjem rudnika. Ono predstavlja neobnovljivo prirodno dobro u ivotnoj sredini podruja u kome se pojavljuje, jer se na njegovom potencijalu (rezervama) moe privremeno zasnovati privredni, ekonomski i ekoloki razvoj podruja i proirenje ivotnog prostora za ljude, ali, kod neracionalnog korienja, gubitak prirodnog dobra i ugroavanje inilaca ivotne sredine (zemljita, voda i vazduha) do te mere da se po iscrpljenju leita na prostoru ne moe realizovati odrivi razvoj podruja, pogodni uslovi za ivot i rad ljudi i odranje uspostavljenog ekolokog sistema. Vek korienja rezervi leita mineralnih sirovina, do njihovog iscrpljenja na nekom podruju je ogranien, pa se dugoroan odrivi ekonomski i ekoloki razvoj podruja, odnosno lokalne drutveno politike zajednice i samouprave, ne moe zasnivati na neobnovljivim prirodnim dobrima. Lokalne drutveno politike zajednice, samouprave, moraju dugorono planirati odrivi ekonomski i ekoloki razvoj podruja, podizanjem obnovljivih potencijala i zatitom ekolokih faktora ivotne sredine iz sredstava koncesione nadoknade, poreza i profita koja se namenski izdvajaju za lokalnu
445
zajednicu za vreme trajanja eksploatacije leita, odnosno rada rudnika. Zatita inilaca ivotne sredine (zemljita voda i vazduha) od ugroavanja iz rudnika, rekultivacija degradiranih prostora i stimulacija izgradnje privrednih objekata u kojima se mogu zapoljavati radnici i lanovi njihovih porodica koji ostaju bez posla pri trajnoj obustavi rada rudnika su osnova odrivog ekonomskog i ekolokog razvoja podruja. Rudno blago, kao neobnovljivo prirodno dobro u dravnoj svojini, moe se koristiti pod uslovima i na nain utvren zakonom. Rudnim blagom, odnosno mineralnim sirovinama, smatraju se sve organske i neorganske mineralne sirovine u vrstom, rastresitom, plastinom, tenom i gasovitom stanju ili u prirodnim rastopinama koje se nalaze u primarnom leitu, nanosima, rudarskim iskopinama i odlagalitima i tehnogene sirovine Eksploatacijom minearalnih sirovina smatra se izvoenje radova na pripremi, razradi i otkopavanju leita kao i transport mineralnih sirovina i izvoenje drugih rudarskih radova u zemlji i na njenoj povrini, kao i izvoenje radova na pripremi i oplemenjivanju mineralnih sirovina. Eksploatacija mineralnih sirovina vri se na osnovu odobrenja za eksploataciju koje izdaje Ministarstvo rudarstva pravno ioli fizikom licu koje ima licencu za eksploataciju, koje je dobilo koncesiju, uplatilo koncesionu naknadu i ima zakljuen ugovor sa Ministarstvom. Eksploatacija mineralnih sirovina vri se na eksploatacionom polju smetenom u okviru nekog podruja zemljine povrine. Eksploataciono polje obuhvata istrani prostor u kome su overene bilansne rezerve mineralnih sirovina, kao i prostor predvien za jalovita i za izgradnju objekata prerade, odravanje vodozahvata i drugih objekata, a ogranieno je odgovarajuim linijama na povrini ili prirodnim granicama i prostire se neogranieno u dubinu zemlje. Naknada za eksploataciju mineralnih sirovina iznosi najvie 3 % od ukupnog prihoda ostvarenog prodajom mineralne sirovine, ili prodajom proizvoda. Sredstva ostvarena od naknade za korienje mineralnih sirovina u visini od 50 % su prihod Republike, a u visini 50 % su prihod optine na ijoj teritoriji se vri eksploatacija mineralne sirovine i optine koja je pretrpela tetne posledice eksploatacije mineralne sirovine, a koriste se prema programu koji donosi skuptina optine za spreavanje i otklanjanje tetnih posledica eksploatacije mineralnih sirovina.
Faktori koji dovode do privremene ili trajne obustave rada rudnika
Obustava rada rudnika moe biti privremena i trajna. Postoji vie faktora ije ispoljavanje moe da dovede do privremene ili trajne obustave eksploatacije (dobijanja) mineralne sirovine iz primarnih ili sekundarnih leita, odnosno obustave rada rudnika. Pod obustavom rada rudnika podrazumeva se prestanak dobijanja (eksploatacije) leita mineralne sirovine, koje moe da nastane iz razliitih razloga. Faktori koji dovode do trajne obustave rada rudnika. Do trajne obustave rada rudnika i njegovog zatvaranja dolazi: 1) u sluaju potpune iscrpljenosti rezervi mineralne sirovine u leitu za iju je eksploataciju rudnik dobio saglasnost za eksploataciju i bio otvoren i ako tokom eksploatacije leita nije proirena sirovinska baza, odnosno nisu pronaena nova leita za nastavak daljeg ekonominog rada rudnika u istom ili proirenom eksploatacionom polju.
446
2) U sluaju ispoljavanja nepredvienih okolnosti koje trajno onemoguavaju pristup leitu mineralne sirovine i njegovu ekonominu i sigurnu eksploataciju (potapanje rudnika, provale zapaljivih i eksplozivnih gasova, ispoljavanje gorskih udara, nepredvienog obima ugroavanja inilaca ivotne sredine). 3) Usled isteka koncesionog prava i nemogunosti njegovog obnavljanja zbog ugroavanja inilaca ivotne sredine u toku njegovog korienja, o emu odluku donosi Ministarstvo rudarstva. Ako iz bilo kog razloga doe do potpunog ili trajnog obustavljanja eksploatacije u pojedinim jamama ili povrinskim otkopima ili u revirima za eksploataciju nafte i gasa, preduzee je duno da obavesti Ministarstvo najkasnije 30 dana pre obustave radova i da preduzme Zakonom odrene mere za trajno zatvaranje rudnika. U sluaju ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti u rudniku zbog kojih moe da doe do privremene ili trajne obustave rada preduzee obavetava rudarskog inspektora najkasnije u roku od 24 sata od ispoljavanja opasnosti i obustave rada. Faktori koji dovode do privremene obustave rada rudnika. Do privremene obustave rada rada rudnika dolazi iz tehnikih, ekonomsko socijalnih, politikih i drugih razloga i to: 1) zbog ispoljavanja nepredvienih okolnosti (provala gasova ili vode, problemi u vezi sa gorskim udarom, jamski poari, poremeaji na glavnim putevima za provetravanje, prolaenje, odvodnjavanje i prevoz, klizanje terena i td). U ovom sluaju je preduzee duno da obavesti rudarsku inspekciju o razlogu obustave radova u roku od 24 sata od obustave radova. 2) zbog privremene neekonominosti eksploatacije siromanog leita (sa malim sadrajem korisne komponente u rudi) i visokih trokova dobijanja i prerade. Ova vrsta privremene obustave radova pripada predvienoj i planiranoj obustavi rada rudnika do vremena kada e se poboljati trini i proizvodni uslovi. Preduzee je duno da o planiranoj obustavi rada rudnika obavesti rudarskog inspektora najkasnije 15 dana pre obustave radova. 3) Zbog pojave suficita ili zamene komponente koja se dobija u rudniku u proizvodnji potronih dobara i predmeta, odnosno privremenog prestanka potrebe za mineralnom sirovinom koja se dobija u rudniku; 4) Zbog pada cene korisne komponente koja se dobija u rudniku, na tritu, zbog pojave konkurentnih proizvoaa sa velikim obimom i niskom cenom proizvodnje, ili velikih stokova (zaliha) na berzama i kod potroaa; 5) Zbog prestanka vrenja koncesije, do njenog nastavka korienja od istog ili drugog koncesionara. Pre planirane privremene obustave radova u rudniku koja e trajati due od 30 dana, preduzee je duno da izvri potrebno premeravanje, dopunu rudarskih planova i da saini zapisnik o razlozima obustave radova, sa navoenjem opasnosti koje se mogu pojaviti prilikom ponovnog otvaranja jame ili njenog dela, odnosno putanja naftnog i gasnog polja u ponovnu proizvodnju. Za vreme privremene obustave radova, glavni jamski prostori i objekti moraju se odravati u takvom stanju da se njima moe prolaziti bez opasnosti, a pripremljene rezerve leita konzervirati./ est je sluaj da privremena obustava rada rudnika preraste u trajno zatvaranje rudnika, jer u toku privremene obustave rada rudnika, posebno, zbog nepredvienih
447
okolnosti, dolazi do tehnike i ekonomske nemogunosti uspostavljanja ranijeg stanja u rudarskim objektima zbog fizikog oteenja, propadanja i ekonomskog zastarevanja, to dovodi i do donoenja odluke o trajnoj obustavi rada i zatvaranju rudnika.
Socijalno ekonomske i ekoloke posledice privremene ili trajne obustave rada rudnika
Posledice privremene ili trajne obustave rada rudnika, odnosno zatvaranja rudnika, su identine iz razloga to su ivotne, radne, ekonomske i ekoloke potrebe ljudi na podruju rudnika konstantne, a prekid rada rudnika predstavlja diskontinuitet, promenu socijalnog ekonomskog i ekolokog stanja ljudi koji su svoju egzistencju zasnovali na rad u rudniku a takoe predstavlja i diskontinuitet u odrivom razvoju itavog podruja. Meutim, na nastupanje tog stanja svako je morao raunati jo pri odluivanju o otvaranju rudnika ili zapoljavanju. Rudarska privredna delatnost se odvija na neobnovljivim prirodnim dobrima ogranienih akumulacija (rezervi), uz veliki rizik ispoljavanja nepovoljnih prirodnih, ekonomskih i politikih faktora koji mogu da dovedu do privremene ili trajne obustave rada rudnika i pre potpnog iscrpljenja leita. Privremeno ili trajno obustavljanje rada rudnika praeno je socijalnim, ekonomskim i ekolokim posledicama na podruju rudnika i na teritoriji lokalne politike organizacije (samouprave), optine i drave. Socijalno ekonomske posledice. Pri obustavi rada ili pri zatvaranju rudnika, podruje, odnosno lokalna samouprava gubi neobnovljivo prirodno dobro i privredni potencijal, proizvodno preduzee, koje je bilo izvor prihoda neophodnog za ivot i opstanak mnogih porodica iji su lanovi bili zapoljeni. Pri privremenoj obustavi rada rudnika, radnici privremeno ostaju bez posla i nalaze se na raspolaganju agencija za zapoljavanje, esto sa nemogunou ponovnog ukljuenja u rad po normalizaciji rada u rudniku zbog smanjenog obima rada. Za vreme prekida rada njihova primanja su ograniena zavisno od ugovora o obaveznom osiguranju ili dodatnom osiguranju, ako je to radnik uplaivao, za sluaj privremenog ili trajnog gubitka posla. To je primarna socijalno-ekonomska posledica po radika i njegovu porodicu. Meutim, daleko je tea psiholoka posledica zbog oseaja nesigurnosti zapoljavanja u rudarstvu. Zbog toga veliki broj porodica nastoji da svoju socijalnu i ekonomsku sigurnost nae u bavljenju nekim drugim poslom i preseljenjem na drugo razvijenije podruje. Republika i lokalna samouprava (optina na ijem se podruju nalazi rudnik), takoe trpe posledice privremenog ili trajnog zatvaranja rudnika zbog smanjenja priliva sredstava od poreza i nadoknada u budete i obaveze ukljuivanja u reavanju socijalno ekonomskih problema radnika koji ostaju bez posla i socijalne zatite. Prema jo vaeem zakonima o socijalnom i zdravstvenom osiguranju, sa odgovarajuim fondovima koji se formiraju na nivou Republike, Republika Srbija preuzima staranje o radnicima koji su ostali bez posla i o njihovim porodicama.Time se ovi fondovi veoma optereuju, do iscrpljenja, i potrebe njihovog budetskog finasiranja. Tendencija u politici kapitalistikog privreivanja u Srbiji je, da se svi fondovi privatizuju, a staranje o svojoj socijalno-ekonomskoj sigurnosti za sluaj gubitka posla prebaci na samog radika, preko obaveznog i dopunskog osiguranja, osim za kategorije radno nesposobnog stanovnitva. Ekoloke posledice zatvaranja rudnika. Ekoloke posledice privremene ili trajne obustave rada rudnika, pojavljuju se se posredno, kao posledice ugroavanja
448
inilaca ivotne sredine i postojeeg ekosistema na podruju na kome je rudnik radio. One se ogledaju u sledeem: 1) U toku razvoja i rada rudnika, leite mineralne sirovine, neobnovljivo prirodno dobro u ivotnoj sredini podruja, ali mogui privredni potencijal na kome se moe zasnivati privredna aktivnost, trajno se gubi. Zbog toga, ako se eli odrivi razvoj podruja, ouvanje uspostavljenog ekolokog sistema i naseljenosti, potrebno je jo u toku rada rudnika, na njegovom podruju izgraditi novi privredni potencijal za odrivi razvoj podruja i obezbeenje socijalno ekonomske sigurnosti ljudi. 2) Eksploatacijom leita mineralnih sirovina ugroavaju se ekoloki inioci ivotne sredine (zemljite u okviru eksploatacionog polja i oko njega: iskopom, uleganjem i odlaganjem jalovine; nadzemne i podzemne vode u podruju rudnika izmenom njihovog reima ili ispustanjem otpadnih voda; vazduh i mikro-klima podruja usled promene konfiguracije terena ili uklanjanja biopokrivaa). Promene na iniocima ivotne sredine, neminovno dovode do promene ekosistema podruja uspostavljenog pre poetka rada rudnika. 3) Pri otvaranju i radu rudnika na nekom podruju dolazi do neminovne promene postojeeg ekolokog sistema i odrivog razvoja podruja. Te promene mogu biti korisne za neke jedinke u ekosistmu dok su za druge tetne. Do tih promena neminovno dolazi jer se zauzima prostor objektima rudnika, ugroava flora i fauna u okviru eksploatacionog polja i ire, usled degradacije zemljita, snienja nivoa podemnih voda i ugroavanja vazduha gasovima i prainom, a zbog toga dolazi do promene klime i neminovnih poremeaja u ekolokom sistemu podruja. To se naroito moe zapaziti pri otvaranju rudnika u podrujima sa razvijenom poljoprivredom, stoarstvom i umarstvom. U ovakvom sluaju, od otvaranja i rada rudnika korist ima samo vlasnik (akcionarsko drutvo), zapoljeni u rudniku, budeti dravae i lokalne samouprave, a ostalo stanovnitvo i jedinke u ekosistemu trpe tete i promene, koje ostaju i posle privremene ili trajne obustave rada rudnika. Meutim, otvaranje i rad rudnika u brdsko-planinskim podrujima, sa nerazvijenim ekolokim sistemom za ivot i opstanak ljudi, predstavlja doprinos proirenju ivotnog prostora za ljude i unapreenje eko-sitema, jer se za potrebe rada rudnika grade putevi, dovodi elektrina energija, podiu brane i dovodi voda. Sve te aktivnosti na podruju rudnika mogu da znae i unapreenje eko-sistema podruja, a po zatvaranju rudika i dalji odrivi razvoj neke druge privredne aktivnosti. 4) Po privremenoj ili trajnoj obustavi rada rudnika, nekada, zbog drastine promene ekolokih uslova za opstanak i ivot ljudi na podruju, mnoge porodice koje su svoj socijalni i ekonomski prosperitet zasnovale na radu rudnika, prisiljene su da se sele u potrazi za novim poslom, a za sobom ostavljaju izgraenu a neotplaenu, tada bezvrednu, infrastrukturu (puteve, dalekovode, vodovode stanove, kue i td). Buran razvoj rudarstva u Srbiji tokom XX veka praen je i izgradnjom rudnikih naselja sa celokupnom infrastrukturom urbanih naselja. Njihova izgradnja bila je iznuena jer saobraaj nije bio razvijen, a lokalno stanovnitvo nije drago menjalo svoje navike. Rudnici su dovodili radnike u svojim izgraenim samakim ili
449
porodinim stanovima u okolini rudnika, iz drugih podruja. Tako su nicale rudnike kolonije, koje su oko rudnika sa dugim periodom rada prerasle u naseljena mesta i gradove i ako nisu postojali prirodni uslovi za njihov odrivi razvoj. Da je to tako moe se videti stanje na podrujima zatvorenih rudnika: Rtanj, Podvis, Kalna, nekih jama Senjsko-resavskih rudnika. U najnovije vreme ta opasnost preti rudniku Majdanpek, gradu Boru i nekim drugim. Iz ovih primera se moe izvui pouka da se za rudnike ne moe vezivati odrivi ekoloki razvoj podruja.
Obaveze rudarskog preduzea u sluaju privremene ili trajne obustave rada
Obaveze rudarskog preduzea pri privremenoj ili trajnoj obustavi rada rudnika normirane su Zakonom o rudarstvu, lanovima 45, 46, 47, i 48, na sledei nain: Ako iz bilo kog razloga doe ili se planira privremeno ili trajno obustavljanje eksploatacije u pojedinim jamama, ili povrinskim otkopima ili revirima za eksploataciju nafte i gasa, rudarsko preduzee je duno da obavesti Ministarstvo najkasnije 30 dana pre obustave radova. Po obavetenju Ministarstvo obrazuje komisiju koja na licu mesta ispituje razloge za obustavljanje radova i posledice te obustave. Ako komisija utvrdi da je do obustave radova dolo iz razloga vie sile ili krivicom drugoga, a da su nastale tetne posledice, Ministarstvo predlae nadlenom organu pokretanje odgovornosti za tetu nastalu tom obustavom. U sluaju trajne obustave radova, preduzee je duno da preduzme sve mere zatite rudarskog objekta i zemljita na kome su se radovi izvodili i mere zatite i sanacije ivotne sredine radi obezbeenja ivota i zdravlja ljudi i imovine u svemu prema dopunskom rudarskom projektu trajne obustave radova. Ovaj projekat se odnosi na reavanje socijalno-ekonomskih, tehnikih i ekolokih problema koji nastaju pri zatvaranju rudnika. Preduzee je prema zakonu o rudarstvu takoe duno da uradi i glavni projekat o zarvaranju rudnika ( konzervacije ili likvidacije rudnika) u kome tano definie sve potrebne parametre za eventualno, kasnije, ponovno otvaranje rudnika, ili trajno zatvaranje zapunjavanjem nekih prostorija, izradom pregrada ili ruenjem i uklanjanjem tornjeva, dotrajalih zgrada i td. Rudarske planove i skice, merake knjige i ostalu dokumentaciju o stanju rudarskih radova u vreme obustave rada, (poloaj, duina, stanje, datum), rudarsko preduzee je duno da preda na uvanje ministarstvu, zajedno sa glavnim projektom o zatvartanju rudnika. Dokumentacija o zatvaranju rudnika dostupna je svakom pravnom licu koje je zainteresovano za obnovu radova na naputenom eksploatacionom polju. Za eventualnu obnovu radova na istom eksploatacionom polju pribavlja se odobrenje prema odredbama zakona o rudarstvu kao i za sluaj otvaranja novig rudnika. Rudarsko preduzee je duno da u toku i po zavretku izvoenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina, a najkasnije u roku od jedne godine, od dana zavretka radova na povrinama na kojima su radovi zavreni, izvriti rekultivaciju zemljita u svemu prema projektu rekultivacije zamljita, odnosno da preduzme mere zatite zemljita na kome su se izvodili radovi i mere zatite i sanacije ivotne sredine i voda, radi zatite ivota i zdravlja ljudi i imovine. Ovim merama zatite izvetava se
450
Ministarstvo rudarstva, Ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede i vodoprivrerde, odnosno zatite ivotne sredine.
ZAKLJUAK
Zakonom o rudarstvu nisu postavljene nikakve obaveze rudarskom preduzeu u vezi obezbeenja odrivog socijalno-ekonomskog i ekolokog razvoja ivotne sredine podruja na kome egzistenciju ljudima prua eksploatacija leita mineralne sirovine i ako se zna da je vek trajanja eksploatacije relativno kratak. U zakonu o koncesijama odreeno je da se koncesija za korienje nekog prirodnog dobra daje na period do trideset godina sa mogunou njenog produenja. To vreme je krae od ivotnog pa i radnog veka ljudi. Oni nemogu sa sigurnou raunati na obezbeenje odrivih ivotnih uslova na podruju otvorenog rudnika, i ako su neki rudnici imali i dui ivotni vek. U zakonu o rudarstvu je trebalo preuzeti i obavezu iz Zakona o zatiti ivotne sredine o odrivom razvoju ivotne sredine podruja na kome rade i u vezi sa tim obavezu za obezbeenjem sredstava za izgradnju proizvodnih kapaciteta i obnovljivih dobara kojima e se obezbediti odrivi razvoj podruja i ivotni standard ljudi, koji po zatvaranju rudnika ostaju bez zaposlenja, a dovoljno su stari da nemogu menjati zanimanje ili podruje na kome ive. Poetkom XXI veka i ako nema nagovetaja otvaranja novih rudnika, koncesionari e nastojati da to pre povrate svoja uloena sredstva u otvaranje rudnika i nee graditi ni infrastrukturne objekte (puteve, vodovode, stanove i naselja za rudare). Rudare e prevoziti do rudnika ili na rudniku obezbediti njihov smetaj u kontejnerima, koji se mogu preseliti na novu lokaciju. Prema tome nema govora o odrivom ekolokom razvoju podruja rudika i ivotnih uslova za rudare. Svako e se snalaziti sam.
LITERATURA
1. 2. K. V. Ananiev, Problemi okruajuej sredi, energiji i prirodnih resursov, (medunarodnij aspekt) , Progres, Moskva 1974. god, J. Kicki, K. Wanielista, Zrodla i sposobu finasovania likvidacji kopaln, Czlowiek i srodowisko wobec procesu restrukturyzacji gornictwa wegla kamiennego, Szkola Eksploatacji Podzemnej 19 - 23 lutego 2001. god.
451
BAZA PODATAKA O STANJU VODNIH RESURSA U FUNKCIJI POVEANJA INFORMISANJA I VEEG UEA JAVNOSTI U UPRAVLJANJU VODAMA DATABASE ABOUT WATER IN TERMS OF ENHANCING ACCESS TO INFORMATION AND PUBLIC PARTICIPATION IN ENVIRONMENTAL DECISION MAKING
Ing Mladen Dumitrakovi, Dipl Ing Toplica Marjanovi, Drutvo mladih istraivaa Bor
IZVOD: U radu se predlae koncept baze podataka i razmene informacija o vodama u funkciji proirenja pristupa informacijama i poveanja uea javnosti u odluivanju o ivotnoj sredini, posebno o vodama. Ova baza podataka razvija se u okviru Demonstracionog projekta dodatne komponente Dunavskih regionalnih projekata smanjenja zagaenja u dunavskom slivu. Kljune rei: baze podataka, upravljanje vodama, pristup informacijama, uee javnosti, dunavski projekti ABSTRAKT: This paper proposes concept of database and information exchange about water in terms of raising acess to information and increasing of public participation in environmental decidion making, specially about water issue. This database is developed within Demonstration project, added component to Regional Danube Projects for decreasing pollution in Danube confluence. Key words: database, water management, access to information, public participation, Danube project
UVOD
Bor poseduje veoma sloen sistem vodosnabdevanja i kanalisanja otpadnih voda. Grad se snabdeva vodom za pie iz izvorita koja pripadaju slivovima Crnog Timoka, Zlotska, Brestovake i Kriveljske reke, a otpadne vode se isputaju u Brestovaku, Zlotsku i Kriveljsku reku. Pored vode za pie, rudarski i industrijski objekti koriste vodu iz Borskog jezera koja se nakon upotrebe, bez preiavanja isputa u reke. Veliki problem predstavljaju rudnike vode, koje se ispumpavaju iz rudarskih jama i kopova ili nastaju ispiranjem odloene jalovine, kao i ispod kolektora flotacijskih jalovita u Boru i Velikom Krivelju. Zbog velikih oteenja brana na jalovitima moe doi do velike ekoloke katastrofe u slivu Dunava. Ova situacija uslovila je da se razliite institucije u Boru ve due vremena bave sagledavanjem i reavanjem problema voda. Meu njima je i Drutvo mladih istraivaa Bor, koje je samostalno ili ee u partnerstvu sa drugim institucijama, realizovalo vie projekata upravljanja i monitoringa voda, a sada realizuje i Demonstracioni projekat o proirenju pristupa informacijama i poveanju uea javnosti o odluivanju o vodama. Ovaj demonstracioni projakat je komponenta Regionalnog pojekta zatite ivotne sredine dunavskog sliva. Projekat se sastoji od projekata na nacionalnim nivoima
452
u BiH, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, kao i u pet lokalnih zajednica u ovim zemljama (Lukavac, Love, Tirgu Mure i Bor). Projekat je finansijski pomognut od Agencije za razvoj UN i Globalnog ekolokog fonda, a realizuje ga REC regionalni centar za ivotnu sredinu centralne i istone Evrope.. Nosilac projekta u Boru je Drutvo mladih istraivaa u saradnji sa optinskom upravom, javnim preduzeima koja upravljaju vodama, nauno strunim institucijama, najveim potroaima voda i nevladinim organizacijama. Meu osnovnim ciljevima ovog projekta je i formiranje jedinstvene baze podataka i uspostavljanje sistema razmene informacija o vodama.
BAZA PODATAKA O VODAMA
Pitanjima voda se bavi vei broj organizacija i institucija u optini Bor ( JKP Vodovod, JVP Bogovina, JP Termoelektrana i vodovod, JP Direkcija za izgradnju, Institut za bakar Bor, Odsek za zatitu ivotne sredine optinske uprava, KP istoa, Zdravstveni centar Bor, Zavod za zatitu zdravlja, RBB, TIR, Mladi istraivai itd). One poseduju znaajan broj informacija o stanju i kvaliteta voda i vodnih objekata, koje prikupljaju i obradjuju za svoje potrebe i iz svog delokruga rada. Medjutim, i pored postojanja velikog broja subjekata koji se bave vodama, ne postoji jedinstven pristup i jedinstvena mogunost celovitog informisanja i uea javnosti u upravljanju sistemom vodnih resursa. Jedan od znaajnih preduslova je, svakako, uspostavljanje jedinstvene baze podataka o stanju i kvalitetu voda odnosno baze podataka o vodnim resursima.
Vodni resursi Baza vodnih resursa
Korisnici informacija
Formiranje i implementacija ovakve baze podataka podrazumeva da se jasno definiu postojei entiteti vodnih resursa (slivovi, izvorita, vodni objekti i postrojenja, okolina, subjekti potroai voda, kvalitativni i kvantitativni parametri o vodama, propisi o vodama, bibliografija o vodama, subjekti upravljanja vodama i vodnim resursima) kao i relacije medju ovim entitetima.
Okolina Izvorita Voda
Korisnici resursa
Postrojenja
Baza vodnih resursa Propisi Otpadne vode Bibliografija
453
Nakon usaglaenja liste entiteta i utvrdjivanja relacija za svaki entitet bi se utvrdila lista atributa i odgovornost uesnika za odravanje baze aurnom i utvrdila metodologija auriranja.
Voda Kvantitativni i kvalitativni parametri, izmerene vrednosti u vremenskim tackama na mernim mestima Blia i dalja okolina u slivu oko izvorita ili ispusta vode, koja moe uticati na kvalitet vode ili na koju voda moe uticati
Okolina
Izvorita
Sliv, Izvor, Izvorite, javna cesma, kladenac, bunar
Vodovodna Postrojenja
Bunari, pumpne stanice, pumpe, cevovodi, fabrike vode, distributivna mesta
Korisnici resursa
Gradjani, Preduzeca, Dravne ustanove, Javne ustanove, NVO,
Otpadne vode
Mesta, postrojenja, kvalitet i kvantitet, produkcioner
Propisi
Zbirke propisa o vodama, ekologiji i zdravlju
Bibliografija
Bibliografski podaci o objavljenim radovima i istrayivanjima o vodama
Za same korisnike baze najprihvatljiviji je koncept koji prua internet, to bi je uinilo dostupnom za auriranje sa vie lokacija, a javni podaci bi bili dostupni svim zainteresovanim subjektima i gradjanima.
454
Administratcija Baza vodnih resursa Korisnici
ZAKLJUAK
Poveanje pristupa informacijma i time veeg uea javnosti u odluivanju o vodama uslovljeno je u znaajnoj meri uspostavljanje jedinstvene baze podataka o stanju i kvalitetu voda odnosno baze podataka o vodnim resursima Formiranje i implementacija ovakve baze podataka podrazumeva da se jasno definiu postojei entiteti vodnih resursa kao i relacije medju ovim entitetima. Nove internet tehnologije pruaju uslove da takva baza bude dostupna za auriranje sa vie lokacija, dok bi razliite grupe podataka bile dostupne svim zainteresovanim subjektima i gradjanima.
LITERATURA
1. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/demo-projekat/index.html
455
E8
EKOLOKA ETIKA, EKOLOKO VASPITANJE, NVO I IVOTNA SREDINA ECOLOGICAL ETHICS, ECOLOGICAL EDUCATION, NGO AND THE ENVIRONMENT
EKO PATROLE U PARAINU

Violeta Cvetkovi O. ura Jaki , Parain, darjavanja@milnet.co.yu
IZVOD: U cilju preduzimanjja konkretnih akcija za razvoj ekoloske svesti i obrazovanja dece osnovnih i srednjih skola uz saradnju lokalne zajednice ( Eko- fonda, Paracin ) i NVO " Decji vidici ", dolo se do realizacije ovog projekta. Ovaj projekat kao i njegov nastavak nudi mogunost da se jedna vitalna dimenzija odrivog razvoja dovede do najvieg stepena razvoja, a time omogui olakano dostizanje makar i labilne ravnotee odrivog razvoja. Kljune rei: ekoloka svest, odriv razvoj, ekoloko obrazovanje, projekat. ABSTRACT: This project was undertaken in collaboration with local community ( Eco fund, Paracin ) and NVO Kids horizonts , in order to take direkt actions for development of ecological awereness and education of primary and secondary shool students. The continuacion of this project provide oportunity totake one vital dimension of sustainable development to the highest degree of development and this way enable realization of reasonable stable sustainable development. Key Words: ecological awerenes, sustainable development, ecological education, project
UVOD Ekoloka svest nastala je kao rezultat izraene ekoloke krize koja se ispoljila tokom 1970- tih. Potreba za izgraivanjem i podizanjem nivoa ekoloke svesti danas dobija mnogo ire razmere a potvrde koje tome idu u prilog su i nauni dokazi o promeni klime, globalnom zagrevanju, topljenju polarnih kapa, migracije nekih ivotinjskih vrsta ka severu Zemljine polulopte, sve uestalijim poplavama i drugim prirodnim katastrofama koje su uestalije u poslednjoj deceniji. Naini ponaanja, motivi delovanja, elje i oekivanja koja se odnose na ovekovu sredinu , zajedno ine sve ono to nazivamo ekolokom sveu. Bez obzira na ogromne dimenzije nae planete, naruena prirodna ravnotea usled antropogenog delovanja svih nas, reflektuje se na itavu biosferu nae planete, a ona nam je jedino mesto ivljenja i odranja nae civilizacije naih pokoljenja. Mnogi ne vide veliinu problema sa kojima e se susretati njihovi unuci, praunuci... Naalost veina smatra da je njihov trenutni ivot najvaniji a ta e biti posle njihove smrti nije im vano. EKOLOKO OBRAZOVANJE U NAIM KOLAMA Ekoloko obrazovanje predstavlja vrlo sloen, kompleksan proces koji se moe razmatrati iz vie uglova: sociolokog, pravnog, ekonomskog, kulturolokog. Posmatrano iz kulturolokog ugla, najznaajniju ulogu ima obrazovanje mlade populacije u ekolokom duhu. Postavlja se pitanje da li nai udbenici i ustaljena teorijska praksa to i omoguavaju?
459
injenica je da se u osnovnoj koli u sedmom razredu iz nastave biologije obrauje ekologija od njenih osnovnih pojmova, uslova ivota u stanitima, odnosima ishrane u ivotnoj zajednici, razvoja i evolucije ekosistema ( mora, kopna, renih i stajaih voda ), sve do zatite vrsta prirodnih ekosistema na planeti i u naoj zemlji. Da li je teorijsko obrazovanje samo jedini i pravi put u sticanju ekolokih znanja, da li ivot ine rei ili dela? U tom smislu je pokrenuto formiranje Eko patrola u naem gradu. EKO - PATROLE Ovu mladu organizaciju ine po pet uenika svih osnovnih i srednjih kola, predhodno odabranih preko anketnih listia. Anketiranje je sprovedeno u etiri osnovne i etiri srednje kole u gradu, a zatim se vrila selekcija u izboru uenika. Anketni listi sadrao je sledee: 1) Ime i prezime _______________________________ 2) Razred koji pohaa _____________________________ 3) kola koju pohaa ________________________________ 4) Koja te prirodna nauka najvie interesuje? ___________________ 5) Da li zna ta je ekologija i ime se ona bavi? ________________________ 6) Da li te zanima praktian rad koji nije vezan samo za kolu? _____________________ 7) Ako bi postojala neka organizacija koja bi se bavila problemima ekoloke zatite, da li bi voleo da bude njen lan? ___________________________ 8) Misli li da bi trebalo pokrenuti akciju sa ciljem sreivanja kola, kabineta, dvorita, parkova............ ________________________________________ 9) Ako misli da bi mogao pomoi sebi i drugima svojim aktivnim radom, da li bi eleo da postaneznaajan i ozbiljan lan Eko patrola? ___________________ TOK REALIZACIJE PROJEKTA Prvi radni sastanak obavljen je 27.12. 2005-te godine u kabinetu fizike O. ura Jaki . Tada su uenici upoznati sa onim to e se raditi i kakva je njihova uloga , kao i cilj postojanja ovakve organizacije uopte. Odrano je predavanje na temu ovek i priroda sa osvrtom na geoloki razvoj Zemlje i nestanak najsloenijih organizama u odreenim etapama njenog geolokog razvoja a koji su bili uslovljeni razliitim abiotikim ( klima, reljef, zemljite ) i biotikim faktorima ( uzajamni odnosi ivih bia, uticaj ivih bia na neivu prirodu). Iz svake kole je odabran voa ekipe, a svima su predate sveske dnevnici u kojima e pisati svoje komentare, zapaanja kritike i utiske o svakom radnom sastanku. Zatim se pristupilo izradi testa u pet meovitih uzrasnih grupa. Cilj testa je bio da se vidi koliko deca znaju o nainima tednje energije. Potrebno vreme za sve navedene aktivnosti je dva sata. Na drugom radnom sastanku su saopteni rezultati testiranja. Objanjena sva pitanja na koje je veina dala pogrene odgovore. Nakon zavrene analize testa prelo se na konkretnu izradu etiri radionice:
460
1) Zavisnost vrste prozora na utedu energije ( ovo je bilo mogue uraditi jer su u koli zamenjeni prozori samo sa severne strane ) 2) Uticaj strane sveta na kojima su ugraeni prozori na utedu energije 3) Uticaj zatvorenih vrata prostorija u kojima se ne boravi na utedu energije 4) Uticaj izolacije na utedu energije Rezultati merenja su prikazani grafiki na hamer papiru, a njihova analiza i zakljuci izvedeni su na treem radnom sastanku. Ovaj susret sa uenicima je pored analize merenja sa predhodne radionice sadrao i predavanje o reciklai papira i njenom znaaju u utedi elektine energije. U okviru ovog predavanja dogovorena je poseta fabrici papira Mladost u upriji, kako bi se i uivo video itav tehnoloki postupak reciklae papira. Zadatak etvrtog sastanka je bio da se od plastinih flaa, kutija, balona i drugog naprave predmeti koji bi imali praktinu primenu u svakodnevnom ivotu, ime bi se smanjila koliina plastinog otpada a time zatitila ivotna sredina. Ideje, mladost i mata u kombinaciji sa pomonim materijalom ( temperne boje, lepak, koljke, ukrasne trake, gline... ) , uinili su da ova radionica bude izuzetno kreativna. Napravljene su i digitalne fotografije kako bi ova stvaralaka radionica bila viena. Sledee druenje upotpunilo je predhodno saenjem cvea u plastinim saksijama.Uenici su sa sobom poneli pelcere sobnog cvea, a zasaene saksije poneli u svoje kole da bi osveili svoj radni prostor i pokazali drugima ta su uradili. Na predlog dece, na narednom sastanku smo bili praktini. Naime, izraivani su panoi na sledee teme: 1) Ozonske rupe 2) Industrijsko zagaenje 3) Alternativni izvori energije 4) Zdravlje i ishrana 5) Droga i alkohol 6) Reciklaa 7) Klimatske promene Otapanje lednika 8) Unitenje uma Kisele kie U svaku kolu za kabinet biologije uraen je jo po jedan pano sa deset ekolokih zapovesti i vanim datumima u zatiti ivotne sredine. U mesecu maju i junu bie izvedena poseta fabrici papira Mladost u upriji i velika akcija prikupljanja starog papira po kolama u saradnji Eko fonda u Parainu. Na ovaj nain bi se zavrila prva faza realizacije ovog projekta, a nastavak bi usledio naredne kolske godine ( 2006/07 ). ZAKLJUAK Na ovaj nain je naa lokalna zajednica iskazala razumevanje i pruila finansijsku pomo za realizaciju ovog projekta. Pokazalo se da je itekako mogue podstai decu na praktino delovanje to bi znailo da bi ovakav nain rada pobudio i druge uenike. Cilj ovog projekta jeste da se u svakoj osnovnoj i srednjoj koli zane i zaivi rad ekoloke sekcije. Naredne akcije u skladu sa Agendom 21 vezane su za izradu urbano ekolokih indikatora odrivog razvoja. U saradnji sa lokalnom zajednicom to mogu
461
uraditi i Eko patrole naeg grada i u saradnji sa strunim laboratorijama u naoj zemlji koje bi vrile merenja kvaliteta voda, vazduha i zemljita u naim naseljima u gradu. LITERATURA
1) 2) 3) Biologija za sedmi razred osnovnih kola - Dmitar Lakui Mislite li ekoloki? T. Trbojevi, Zdrav ivot br. 20 , Beograd ,2005 Marija Ignjatovi, Predrag Dimitrijevi Ekoloko obrazovanje - ekoloka svest, Zbornik radova Tehikog fakulteta u Boru, Borsko jezero 2005
462
PROCENA POTREBA RAZVOJA EKOLOKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA U SRBIJI NEEDS ASSESSMENT ENVIRONMENTAL NGO IN SERBIA
Dr Neboja Dimitrijevi -Zavod za zatitu zdravlja Kraljevo i Ekoloki pokret Ibar Kraljevo e-mail:nesadoca@yahoo.com
IZVOD: Nepotovanje i nedovoljna izgraenost principa odrivog razvoja rezultat je slabo organizovanog treeg sektora u Srbiji, naroito nevladinih organizacija koje se bave problemom odrivog razvoja. Da bi se trei sektor koji se bavi ekologijom osnaio, potrebno je izvriti analizu potreba tog sektora, koje bi trebalo ispuniti radi stvaranja uticajnog sektora ekolokih udruenja graana. Rezultati provedenog istraivanja govore da je neophodno osnaiti ekoloke NVO tako to emo uspostaviti finansijsku stabilnost NVO, umreiti se i izgraditi kapacitete za delovanje. Tako osnaen trei sektor imae ravnopravnu ulogu u politici i ekonomiji zasnovanoj na odrivom razvoju. Kljune rei: procena potreba, NVO, odrivi razvoj ABSTRACT: The principles of sustainable development are not present in development of Sebia , because lot of weakness among Non Government Ecology Organizations. If we want strong NGO, we have to do needs assessment for making good NGO in environmental protection. Results of needs assessment for making third sector as partner in sustainable development marked as priorities are: Financial stability, Networking and Capacity building. Kay words: needs assesment, NGO, sustainable develoment
UVOD Procena potreba NVO koje deluju u oblasti ekologije izvrena je na radionici koju je organizovao Centar za odrivi razvoj Srbije na Zlatiboru 14.-16. aprila 2006. godine. Kao aktivan uesnik prihvatio sam zadatak da kroz rad prezentiram postignute rezultate i time javnost stekne iri uvid u trenutno stanje Ekolokih NVO u Srbiji. Logistiku podrku pruali su konsultanti tima Kocka iz Skoplja, a itav skup je omoguila holandska NVO Milieukontakt koja se bavi podrkom NVO sektora u zemljama june i jugoistone Evrope. Prethodnim anketiranjem NVO sektora preko elektronske mree, odabrano je 24 predstavnika ekolokih organizacija koje, uzimajui u obzir pored iskazanog kvaliteta u radu i geografsku pokrivenost svih podruja. CILJ RADA Cilj rada je bio sagledavanje mogunosti rada ekolokih NVO u Srbiji kako bi se izvrila procena potreba izgradnje kapaciteta ekolokih NVO.
463
METODOLOGIJA U toku radioniarskog rada koji je podrazumevao interaktivni rad uesnika, obavljeno je najpre anketiranje na kljuno pitanje Kako treba da izgledaju NVO u Srbiji za pet godina? Predlozi po principu brainstorminga grupisani su prema zajednikim karakteristikama i objedinjeni ispod obuhvatnijih pojmova-zadataka koje je treba realizovati da bi se postigla eljena struktura i slika ekolokih pokreta. Prioritetni zadaci su podvrgnuti SWOT analizi od strane radnih grupa, a zatim su razaraeni akcioni planovi potrebnih aktivnosti, da bi se prioritetni cilljevi u narednih pet godina postigli. Na kraju su definisani koraci koje je neophodno preuzati posle radionice i ocenjena uspenost rad na radionici. REZULTATI Rezultati breinstorming vizije kao odgovora na kljuno pitanje Kako treba da izgledaju NVO u Srbiji za pet godina-slika okruenja 2011?, mogu se okarekterisati sledeim: 1. Uspostavljanje zakonskog okvira i implementacija direktiva i standarada EU iz oblasti ekologije 2. iroka rasprostrnjenost upotrebe istih tehnologija. 3. Institucionalna saradnja 4. Finanijska odrivost 5. Umreenost 6. Agro-eko-turistiki razvoj 7. PR ekolokih organizacija 8. Izgradnja kapaciteta 9. lanstvo 10. Odrivost finansiranja 11. Umreavanje/ multiplikacija uticaja 12. Jasno profilisane organizacije
Zatim je uraeno rangiranje u tri predloene oblasti: Najvanije oblasti Oblasti u kojima je mogue lako ostvariti ciljeve I oblasti u kojima je neophodna pomo, (u ovoj analizi se to odnosi na podrku Milieukontakta) 1. Najvanije oblasti: -Finsijska stabilnost -iste tehnologije -Zakonski okvir -Agro-eko-turistiki razvoj
464
2.
Oblasti u kojima je mogue lako ostvariti ciljeve: -Umreavanje -PR ekolokih organizacija -Edukacija u ekologiji -lanstvo -Zakonski okvir I oblasti u kojima je neophodna pomo: (u ovoj analizi se to odnosi na Milieukontakt) -Izgradnja kapaciteta -Umreavanje/ uticaj -Odrivost -Institucionalna saradnja -Finansijska stabilnost
3.
Naredni koraci koje treba preduzimati radi ostvarivanja zadatih ciljeva: Odravanje stalnog kontakta Razmena informacija Saradnja Ukljuivanje drugih NVO Sistematizacija podataka Analiza Izvetavanje Koordinisana usmerena aktivnost Izgradnja kapaciteta Edukacija i rad na unutranjoj organizaciji Izjave o saradnji ZAKLJUAK Jake nevladine ekoloke organizacije preduslov su za izgradnju zajednice koja poiva na principima odrivog razvoja. Sektor vlasti i biznis sektor svoje interese sprovode shodno svojoj snazi koja je u ovom trenutku nesrazmerno vea u odnosu na snagu udruenja graana u Srbiji. Ukoliko trei sektor u Srbiji ne bude dovoljno osnaen interesi graana e bit pogaeni, a principi odrivog razvoja nee biti uspostavljeni. Ako prihvatamo principe odrivog razvoja shodno svom opredeljenju prema Evropskoj Uniji, neophodno je osnaiti Ekoloke pokrete, kako bi graani imali ravnopravan uticaj na razvoj ekonomije usklaene sa potreba graana. LITERATURA
1. Kocka- mrea na nezavisni konsultanti www.kocka.org.mk 2. Centar za razvoj Srbije www.razvojsrbije.org.yu 3. Milieukontakt www.milieukontakt.nl
465
IVOTNA SREDINA I RAZVOJ CIVILNOG DRUTVA THE ENVIRONMENT AND THE DEVELOPMENT OF A CIVIL SOCIETY
Petar Rakin1, Teodora Sandi1, Radojica Mojsijev2
2 1 IHIS Holding a.d., Beograd., e-mail: ihis@eunet.yu Udruenje privatnih malih i srednjih preduzea i preduzetnika-Vrac
IZVOD: IHIS Holding a.d. ueestvuje u formiranju PRSTENA ZA RAZVOJ INOVACIONIH TEHNOLOGIJA I MATERIJALA koji e biti direktna podrka nastajanju novih MSP i razvoju civilnog drutva. Ta podrka ii e iz CENTRA koji se nalazi u BEOGRADU ka ispostavama irom zemlje, gde se u saradnji sa lokalnim samoupravama formiraju Tehnoloki parkovi. Ispostave CENTRA u okvirima Tehnolokih parkova bie neprocenjiva podrka preduzetnicima u njihovim nastojanjima da provere svoje ideje ili da dobiju nove za organizovanje inovativnih proizvodnji kao materijalne osnove njihovih novih firmi. Ispostave CENTRA e pomoi i lakem formiranju Tehnolokih parkova, naroito tamo gde za to ve postoje pogodni preduslovi. Kljune rei: centar, prsten, razvoj, civilno drutvo SUMMARY: IHIS Holding a.d. participates in forming of a RING FOR DEVELOPMENT OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES AND MATERIALS which will be direct support in forming new SME-s and the development of a civil society. This support will origainate from the CENTER in BELGRADE towards branches nationwide, where, in cooperation with local municipalities, Technology parks will be formed. The Branches of the CENTER within the Technology parks will be priceless in support of entrepreneurs and their goal to check their ideas or get new ones for organizing innovative production as a material base for their new firms.The CENTERS branches will aid in easier forming of Technology parks, especially where there favorable conditions already exist. Key words: center, ring, development, civil society
UVOD Razvijanje civilnog drutva je preduslov da se stvore uslovi da svaka elija tog drutva bude svesna i spremna da da svoj doprinos za opte dobro i zatitu ivotne sredine. Civilno drutvo zahteva da zajednica omogui svakom pojedincu da ivi u sredini gde je mogue svojim radom i znanjem obezbediti pristojan ivot za sebe i svoju porodicu a poznato je da niko ne moe razmiljati o ekologiji na prazan stomak. U Srbiji se sve vie govori o zatiti ivotne sredine. U razvijenim zemljama su otili dalje od prie i ve rade na tome ulaganjem novca i znanja i donoenjem odgovarajuih zakon, propisa i standarda. Da bi se sve ovo ostvarilo u jednoj zajednici potrebni su odgovarajui uslovi. Potrebno je da svaki pojedinac, firma, udruenje, vlada i dr. da svoj doprinos razvoju civilnog drutva i obezbeenju tih uslova. IHIS Holding a.d. sa istraivakim institutom i visoko razvijenom kadrovskom strukturom po prirodi svog posla je okrenut razvoju novih istih tehnologija i budunosti. KLUB U BEOGRADU vrake Asocijacije privatnih malih i srednjih preduzea i preduzetnika u saradnji sa Asocijacijom ulazi u formiranje PRSTENA ZA RAZVOJ INOVATIVNIH TEHNOLOGIJA I MATERIJALA kao podrku
466
nastajanju ili razvoju malih firmi u Srbiji sa ciljem neposredne podrke lokalnim samoupravama u zapoljavanju nezaposlenih radnika, ostalih bez posla ili mladih koji su zavrili srednje i vie kole ili fakultete. PRSTEN ine ispostave CENTRA ZA RAZVOJ INOVATIVNIH TEHNOLOGIJA I MATERIJALA U BEOGRADU. Ovde e se govoriti o nainu uspostavljanja PRSTENA to e u mnogome zavisiti od stepena razvoja u mestima gde e CENTAR uspostaviti svoje ispostave. CENTAR u stvari predstavlja svojevrsni biznis inkubator jer pored razvoja inovativnih tehnologija on prua preduzetnicima neophodnu ekspertizu u oceni opravdanosti izbora preduzetnike ideje kao i kompletnu mreu usluga koje e mu pomoi, naroito ba u toj prvoj fazi nastojanja da realizuje preduzetniku ideju. Na taj nain CENTAR (u saradnji sa IHIS Holdingom) ne samo to obezbeuje nove inovativne tehnologije koje nudi preduzetnicima, nego je i katalizator osnivanja i razvoja novih preduzea. CENTAR sa svojim ispostavama po Srbiji u stvari nudi itav spektar razliitih usluga u nastajanju i razvoju novih poslova. CENTAR kod sebe kao segment svog postojanja i delovanja moe da ima KLASINI BIZNIS INKUBATOR, a to naroito mogu biti neke od njegovih ispostava po Srbiji. Tu se misli na usluge novoosnovanim preduzeima u obezbeenju potrebnog prostora, infrastrukture sa nizom raznih usluga koje tim novim firmama unapreuju sposobnost da realno provere svoju preduzetniku ideju i da je vode u tom ranom periodu razvoja, koji e sutinski uticati na ostvarenje preduzetnike ideje. Neke od ispostava CENTRA, gde se posebno eli promovisati regionalni razvoj, mogu formirati (BIC-Business Inovative Center) BIZNIS INOVACIONI CENTAR, kako ga forsira Evropska Komisija u nastojanju davanja podrke regionalnom razvoju. To su upravljaki kapaciteti koji za cilj imaju generisanje novih inovativnih preduzea, koja ne moraju neminovno biti tehnoloke prirode, nego su angaovana na poslovima visoke dodatne vrednosti. Oni se razlikuju od tehnolokih centara i inovacionih centara, jer svojim klijentima pruaju sveobuhvatnu podrku. Oni generalno imaju stroge kriterijume prijema i izlaska u nastojanju da se obezbedi stalni protok stanara. Neke od ispostava CENTRA e biti samo INOVACIONI CENTRI. Oni malim preduzeima pruaju savete i podrku u razvoju novih proizvoda i procesa. To se svodi da se za nove preduzetnike koji su formirali firme rade prototipovi ureaja ili proizvoda koji su predmet preduzetnike ideje. Kada firma ve funkcionie Inovacioni centar moe da pomogne da se proizvodnje dovode na vii tehnoloki nivo sa ciljem poboljanja kvaliteta proizvoda ili sa ciljem snienja trokova proizvodnje. IHIS Holding a.d. sa svojim Institutom i Tehnolokim Parkom, esto je vrio i ovu funkciju inovacionog centra. Dosta esto preduzetnici su se obraali i pre nego to su imali osnovanu firmu sa preduzetnikom idejom, traei pomo da se izradi model proizvoda ili prototip. Nije se uvek zavravalo tako da preduzetnik da realizuje svoju ideju, meutim, esto je rezultiralo sa patentnom zatitom. Istini za volju, bez obzira to su komitenti smatrali da su na tragu izuzetnog reenja, vrlo esto to nije bio sluaj. Neki put se naa uloga zavravala time da smo potencijalnog preduzetnika odvratili od ideje, jer se ona kosila sa prirodnim zakonima.
467
CENTAR bi u nekim sluajevima, kada eli da u odreenoj regiji to vie podri i samozapoljavanje formirao i tz. UPRAVLJANI PROSTOR. Radi se o pogodnom prostoru (moe biti i neki ranije eksploatisani industrijski prostor, koji je oien od stare opreme) koji se daje na korienje za neke proizvodnje, esto poluproizvoda, koje neka industrija koristi, ili su to neki zanatski proizvodi. Znai komitenti ne moraju biti uvek formirane firme, mogu to biti zanatske radnje ili firme u osnivanju. Prua im se sekretarska usluga i korienje kancelarijske opreme. Menader radnog prostora moe davati savete zainteresovanim preduzetnicima. Pored upravljanog prostora , na slinom nivou usluga, ali bez obezbeivanja radnog prostora funkcioniu CENTRI ZA PREDUZEA - INKUBATORI BEZ ZIDOVA. Jedan od moguih vidova podrke, naroito u regijama koje su imale razvijenu industrijsku proizvodnju koja je iz odreenih razloga ugaena, nastaju INDUSTRIJSKI PARKOVI. esto su to prostori osloboeni od stare industrijske opreme (na primer, stare velike eliane i sl.) koji su pogodni za prijem kompletnih novih manjih i srednjih preduzea sa njihovim proizvodnjama, koje ne moraju biti inovativne. Neki put u industrijskim parkovima se ide i na podizanje novih objekata lakih konstrukcija za zainteresovane komitente. Meutim, industrijski parkovi su esto i mesta gde se mogu smestiti i drugi vidovi podrke preduzetnitvu i razvoju inovativnih proizvodnji. U odgovarajuim prostorima mogu biti smeteni i nauni parkovi, upravljani prostori, inkubatori i inovacioni centri. INDUSTRIJSKI PARKOVI obino imaju jasno definisane kriterijume za ulazak zainteresovanih subjekata. CENTAR e sa velikom panjom pokuati da koristi ve postojee industrijske parkove, ako ih bude bilo ili e pomagati lokalnoj samoupravi u uspostavljanju istih, a svoju ulogu e zadrati na nivou uspostavljanja svoje ispostave. Samo da bi ostali u materiji, objanjavajui na koji sve ambijent e CENTAR nailaziti kada bude formirao svoje ispostave koje ine projektovani PRSTEN ZA RAZVOJ INOVATIVNIH TEHNOLOGIJA I MATERIJALA, navodimo mogunost i nastajanja tz. KOOPERATIVNOG PODUHVATA. On se sastoji u podrci velike proizvodne firme u nastajanju oko sebe niza malih proizvodnji, koje su obino u razvoju i esto su u pitanju poluproizvodi i komponente koje koristi velika firma. Ovakav kooperativni poduhvat moe esto puta biti i sudbonosan za dalji razvoj osnovnog preduzea, jer kroz aktivnosti malih firmi i prisustvo inovativnih proizvodnji, moe podeavati i sopstveni pravac daljeg razvoja. CENTAR u nastojanjima da obezbedi funkcionisanje PRSTENA imae razliite uslove u mestima gde e uspostavljati svoje ispostave. Neminovna e biti sutinska saradnja sa lokalnim samoupravama. Ta saradnja e sigurno biti vrlo uspena, jer jedan od osnovnih zadataka lokalne samouprave je reavanje i problema zapoljavanja velikog broja metana koji su ostali bez posla. Naravno, pored toga svake godine pristie znaajan broj mladih koji su zavrili srednje kole sa eljom da se zaposle, ili su zavrili vie kole ili fakultete. Na taj nain, zavisno od istorije mesta gde se formira ispostava CENTRA, imae se razni sluajevi. Raspolaui sa odgovarajuim prostorima gde se mogu smestiti novoformirane firme, mogu se uspostaviti TEHNOLOKI CENTRI. Tehnoloki centri su vrlo zainteresovani za manje proizvodnje, ali posebno iz oblasti visoke tehnologije, meutim, koje se ne zasnivaju na daljim istraivanjima i razvoju predmetne tehnologije. TC je
468
zainteresovan za proizvodnju i on svojim komitentima obino ne oroava vreme zadravanja, tako da je protok firmi dosta ogranien. TC moe imati znaajan pristup upravljanju i on nudi svojim korisnicima niz zajednikih usluga. Meutim, TC moe i da ne raspolae mogunou nuenja usluga zajednikih poslova, a obino ni jedan TC ne obezbeuje aktivnu spregu sa akademskim institucijama radi transfera tehnologija iz istih u proizvodnju. NASTAJANJE I DALJI RAZVOJ TEHNOLOKOG PARKA IHIS-a -BIZNIS PLAN-REVITALIZACIJANa ovom mestu e se nastaviti sa prvo pomenutom namerom KLUBA U BEOGRADU da izgradi ve pomenuti CENTAR i njegov PRSTEN. Da bi se to desilo moraju se ostvariti zadati ciljevi i to: 1. Stvaranje uslova za razvoj inovacionih tehnologija i materijala 2. Procena inovatorskih ideja sa aspekta mogunosti zatite intelektualne svojine 3. Stvaranje uslova za primenu inovacione tehnologije i materijala u MSP U radu prikazanog sistema postojae etiri osnovna problema koji bi se morali razreiti: - lokalne samouprave moraju smoi snage, a tamo gde to nije mogue, morali bi dobiti podrke od Vlade, da finansiraju fiziko nastajanje Tehnolokih parkova. To znai, morali bi se nai prostori koji se mogu podesiti da slue toj svrsi ili da se izgrade na bazi lakih montanih objekata, - kadrovsko ekipiranje ISPOSTAVA CENTRA e moi da se ostvari angaovanjem postojeih strunjaka iz mesta ili okoline, - finansijska sredstva za funkcionisanje CENTRA i ISPOSTAVA i - dve vrste FONDOVA. Prvi koji bi sluili za finansiranje odabranih ideja radi dobijanja odgovora da li se sa projektom moe nastaviti tj. da li isti moe biti komercijalizovan, ili treba odustati i drugi FOND za kreditiranje komercijalnih projekata baziranih na proverenim inovacionim tehnologijama, koji e sigurno dovesti do inovativnih proizvodnji na bazi kojih e se vraati kreditna sredstva. ZAKLJUAK Bez razvijenog civilnog drutva nema napretka zajednice, a napredak je preduslov za formiranje materijalne osnove i svesti svakog pojedinca o tome da moe svojim radom da ostvari egzistenciju kao i o potrebi i mogunosti zatite ivotne sredine, kako za sadanje tako i za sve budue generacije.
469
LITERATURA Prsten za razvoj inovacionih tehnologija sa tehnolokim parkovima jedna od alternativa stvaranja uslova odrivog razvoja, Alternativni Izvori Energije i Budunost Njihove Primjene, Budva, oktobar 2005
470
EKOLOKO EDUKOVANJE ZAPOSLENIH U GRADSKOJ TRNICI ECOLOGICAL EDUCATION OF EMPLYED IN CYTI MARKET
Tibor Halai1, Rua Halai2, Sneana Kalamkovi3, Biljana Malovi4 , Milutun Crevar2 1 Departman za hemiju, PMF, Novi Sad, halasi@ih.ns.ac.yu 2 DPNNS, 3O. Prvih Vojvoanskih brigada, Novi Sad, 4 Trni centar, Novi Sad.
IZVOD: Svi tradicionalni gradovi, naroito jugoistone Evrope istiu svoje trnice. Ti objekti su bili presudni i u istoriji Novog Sada, naroito riblja pijaca, koja je locirana u centru grada. Sredina taka riblje pijace su prodavnica riba, koji predstavljaju i ozbiljan ekoloki problem. To je dvostruki problem, Neadekvatna okolina predstavlja opasnost za ribe, ali i ribe mogu predstavljati izvor za bioloku kontaminaciju. Mbnogi toxini su toliko opasni po zdravlju, da njihovo prisustvo predstavlja prvorazredni problem u urbanoj ekologiji. Najbolji nain eliminisanje ovoga problema je edukovanjezaposlenih u marketu. Shodno tome cilj ovoga rada da ukaemo na neke injenice, koji nastaju neekolokim funkcionisanjem prodavnica riba. Pojmovi, koji se spominju u ovom radu su vani i za zaposlen i za potroae i za ribolovce iz hobija. Kljune rei: Gradska trnica, prodavnica riba, toksini, ekoloko edukovanje, okolina. ABSTRACT: All traditional cities especially in South-east Europe put forward their markets. Such objects were decisive in the history of Novi Sad, specially the Fish market which located in the center of the city. The middle point of fish market is fishing shops, what means a serious ecological problem. There is a double problem. The inadequate environment expose to danger fishes and the other hand the fish market places could be dangerous as sources for biological contamination. The most of toxins are so dangerous for health, that their presence find out as a primary problem in urban ecology. The best way to eliminate this problem is to education of the employees in markets. In this paper are pointed out many facts which appear in non ecological functioned fish marked. The concepts mentioned in this paper are important for professionals and also for consumers and for those who are fishing casually. Key words: City Market, Fish Market, Toxins, Ecological Education, Environment.
UVOD Nuno zasnovanim shvatanjima, novim sadrajima, kao i konkretnim ekolokim problemima graana, ekoloko vaspitanja i obrazovanja postaje savremena multidisciplinarna nauka. Time se ekologija kao nastvni predmet u kolama lake savladava. Efikasnost uenja ekologije takoe se moe pratiti programom PISA, to predstavlja monitoringa za obrazovni rad. Postepeno, ekoloko obrazovanje postaje i profesionalna obaveza strunjaka, koji su zaposleni u komunalnim ustanovama. Time su radnici obuhvaeni programima doivotnog uenja (Lifelong Lerning). Uvoenje novih sadraja u ekoloko vaspitanje i obrazovanje je programska aktivnost naunih ustanova i centar za multidisciplinarne projekte, kao to su: TEMPUS, GALILEO i sl. Savremeno ekoloko obrazovanja dece, omladine i odraslih je jedan vid integrisane nastave. Uvoenje i realizacije te nastave je takoer programska aktivnost obrazovnih i naunih ustanova, a kao metoda rada se predlae timsko uenje. Postoje i druge metode uenja, kao to je Nafildov projekat (Nuffield Project), time, da je ovaj
471
prevazien. Nafildov projekat integrisane nastave prirodnih nauka je bio veoma cenjen u Velikoj Britaniji, 60-tih i 70-tih godina XX veka. Drugi vaan projekat savremenog uenja je aktivno uenje. Treba napomenuti, da ova metoda je primenljiva i u sklopu timskog uenja. U Novom Sadu vaan problem je ekoloko obrazovanje strunjaka za potrebe komunalne poslove, naroito za trnice. Radnici ove ustanove esto nemaju adekvatne kvalifikacije. To se odnosi i na radnike prehrambene struke. Posebno u ribarnicama je neophodno, da zaposleni imajupriznate kvalifikacije, koji sem ihtiologije obuhvata i znanja iz akvatine ekologije (Bone, 1995). PRIMARNI IZVORI ZARAZE KOD RIBA Ekoloki uslovi uzgajanja i rasta morskih riba su razliiti, ali, najee, za prodavca nepoznati. Relativno veliki broj studija ima o morskoj ekologiji koji se bave konkretnim problemima zagaivanja morske vode i trovanja riblje vrste (Lagler, 1963). Praenje ekoloke situacije je oteano, ali je mogue i onda kada se radi o tako velikim akvatorijama kakvi su okeani, Sredozamno more, Severno more i uto more. Jedno od gorueg problema je pojava algatoksina. Alge pripadaju razliitoj morfologiji, mogu biti jednoelijske, ali mogu biti ak i biljke, dugake 20-30 m. Predstavljaju osnovnu kariku u lancu ishrane svih morskih ivotinja. Moe se rei da su najvee rezerve ugljenihhidrata, minerala i mikroelemenata u morskim resursima. Jedan od ingradienata ugljenih-hidrata morskih algi je agar-agar. Ovaj ugljeni-hidrat je poznat kao najbolja podloga za rast razliitih mikroorganizama. Alge koje obilato sadre agar-agar su najee: Xantophyceae i Rodophyceae. Sem agar-agara, te alge proizvode u ogromnim koliinama skrob, manitol, leukozin i razna ulja (Horvat, 1959). Klasifikacija algi, po Strazburgeru, je sledea: 1. Bacterriophyta 2. Cyanophyta 3. Phycophyta 4. Mycophyta 5. Byrophyta 6. Pteridophyta 7. Spermatophyta Bilo da su u pitanju more, jezera, reke ili kanali u njima posebnu opasnost predstavljaju alge: Cyanophyte i Phycophyte ili Flagellatae. Meu Cyanophytama se istiu Chroccocales, koji su jednoelijski i nastanjuju se na morskim stenama i Hormogonales, koji su filamenti. U Phycophyte spadaju: Chrysomonodale, Heterochloridale, Cryptomnodale, Dinoflsagellatae, Rhaeopphtina, Rhodophytine i Cyanophyte (Rheinheimer, 1975). Alga toksini izazivaju teka oteenja u ljudskom organizmu. Najvie ih nalazimo u morskim plodovima, raiima, ostrigama, morskim puevima, ali i u ribljem mesu. Oteenje ljudskog organizma od strane alga toksini se deli u etiri grupe: 1. Oteenje nervnog sistema izazvano paralitikim otrovom ljuskara 2. Gubitak pamenja izazvano amnezikim otrovom ljuskara 3. Neurotoksine pojave izazvane neurotoksinim otrovima ljuskara
472
Blokiranje natrijumovog kanala u nervnoj eliji izazvano tetrodotoksinom. Toksine, koji deluju na nervni sistem, najvie proizvode Dinoflagelati poput Alexandrium spp. Poznato je da su nervno-paralitiki toksini ljuskara rastvorljivi u vodi i zato je njihovo delovanje na toplokrvne ivotinje i ljude posebno opasno (Finstein, 1972). Toksini napadaju i digestivni trakt, a posebno se istie okada kiselina. U movarnim podrujima i u morskim algama rasprostranjena je, kao toksin, domoinska kiselina (DA, Domoic Acid C15H21NO6) koja je proizvod algi Nitzscia pungens. Te alge najvie koriste mekuci, a tolerantna doza je: 20mgDA/kg mesa mekuca. Neurotoksine, koji se nalaze u mesu ljuskara, najvie proizvodi Ptychodiscus brevis. Toksini koji izazivaju amneziju mogu biti Brevtoxin A i Brevetoxin B. Blokiranje natrijumovog kanala u nervnoj eliji izaziva Fugu-toxin, koji se nalazi u organizmima riba iz porodice Tetradontidae. Blokiranjem natrijumovih kanala se aktiviraju neurotoksini. Samo hemijsko dokazivanje tih toksina je teko jer se ne mogu dokazati UV, odnosno fluorescentnom spektroskopijom (fluorimetrom). ZAGAIVANJE RIBARNICE PATOGENIM BAKTERIJAMA Mogui ekoloki problemi trnih centara su pojava patogenih bakterija. Posledice zagaivanja hrane i radne povrine bakterijama su teko naruavanje kvaliteta prehrambenih artikala, naroito ribljeg mesa i morskih plodova. Prvi znaci zagaivanja hrane bakterijama su gubitak ukusa, mirisa i boje artikala. Pojava patogenih bakterija je esto i endemska, koja irenjem moe izazvati epidemiju i pandemiju. Zato nije dovoljno preuzimati samo individualne higijensko tehnike mere na jednom prostoru, ve to treba savesno uradaiti i na iroj lokaciji trnog centra, pa ak i celog reona. Pojavu infekcije predhodi, ili prati i zagaivanjem vode, vazduha i transportnih sredstava. To se naroito odnosi na rad sa ribljim materijalom. Vidljivi simptomi trovanja oveka s ribljim materijalom je dijareja i teko pogoravanje opteg zdrastvenog stanja pacijenta (Durakovi, 1996). Patogeni mikroorganizmi, poput Eschericia coli i Proteusa, proizvode toksine kada se riblji materijal uva na neadekvatnoj temperaturi. U ribljem materijalu se nalaze takvi ingradienti koji su termolabilni i koji se raspadaju u sredini ije je pH izmeu 4.5 i 6. Tada se javlja bakterija Clostridium botulinum koja proizvodi egzotoksine tipa A, B, C, D, E i F, koji su po karakteru neurotoksini. Ti toksini negativno utiu na izdvajanje acetilholina, tj. prenoenje nervnih impulsa. U ribarnicama uestal pojava je prisustvo dakterije Salmonella entertides, koja izaziva teke posledice po zdravlju oveka. Mada Salmonella entertides proizvodi termolabilne egzotoksine i lako ih mogu unititi termikim tretmanom, nedovoljno kuvana i peena riba je isto tako opasnost od trovanja salmonelom. Pored salmonele, najopasnija patogena bakterija je Staphylococcus aureus, koja proizvodi toksine: A, B, C1, C2, D, E i F. ZAGAIVANJE OKOLINE TRNICA MIKOTOKSINIMA Gljivina oboljenja su podjednako rizikofaktori i ruralne i urbane sredine. Toksine, koje proizvode gljivice esto ne prouzrokuju akutne infekcije, ali imaju dugorone posledice. Te posledice su tipa kancerogenog, mutagenog i teratogenog
4.
473
dejstva, odnosno hroninog oboljenja. Nain trovanja je najee indirektna, jer se te gljivice razmnoavaju na biljkama. Konzumiranjem itarica, ili sline biljne vrste se zadravaju u ribljem mesu, ponajvie kod ribe biljojeda i svtojeda. Tako i riblje meso moe biti kontaminirano Aflatoxinom, Ochratoxinom A i Fusariatoxinom. Aflatoxin je tipian mikotoksin, kojeg proizvodi Aspergilus flavus i Aspergillus parasiticus. Treba istai, da mikotoksini se najee javljaju u tradicionalnim jelima, koji sadre riblje mesu. najee je to pohovana riba, salata sa ribom i sve popularniji fiburgeri. Samo dokazivenje toksina zahteva solidnu laboratorijsku tehniku. U jelima, koji sdre riblje meso, mogu se javljati Aflatoxin B1, B2, G1 i G2, zatim Ochratoxin A i Saxitoxin (Tate, 1986). METODI DOKAZIVANJA TOKSINA Dokazivanje toksina se najee vri metodom HPLC (High Pressure Liquid Chromatography) pomou kolone RP-C18. Nakon ekstrakcije neurotoksina, odnosno domoinske kiseline iz ribljeg mesa, u sluaju da se nalazi u manjoj koncentraciji od 1.0 mg/kg ribljeg mesa, prvo se pristupi derivatizaciji sa fluorometilmetoksikarbonilhloridom. U sluaju vee koncentracije dominionsku kiseline, dokazivanje metodom HPLC se vri direktno, upotrebom RP-C18 kolone, bez predhodne derivatizacije. Dokazivanje saksitoksina je neto sloeniji proces. Ekstrakt ribljeg mesa se prvo preiava perjodnom kiselinom (H5IO6) u alkalnoj sredini. Odreivanje koncentracije saksitoksina se vri metodmo UV/VIS s oitavanjem sa standardne krive na 388nm. Pripremanje standardnog rastvora saksitoksina se vri sa standardnim reparatom saksitoksina, koji se prvo rastvara u siretnoj kiselini, koncentracije 0.1 cm3/dm3. Nakon rastvaranja rastvoru se dodaje 2cm3 0,1mol/dm3 H2SO4, 2cm3 0,1mol/dm3 NH4OH i 2cm3 0,1mol/dm3 H5IO6. Uzorak sa saksitoksinom se prvo preiava u koloni duine 5cm, punjena sa 5g smole (DEAE Sephadex ili QAE Sephadex A-25 chloride form, pH 2-10). Kolona se ispira sa 10cm3 rastvorom kalijum-acetatnim puferom, pH5.2 i sa 50 cm3 destilovanom vodom. Preienom rastvoru se dodaje 20cm3 o.5mol/dm3H2SO4 i prebacuje se u volumetrijsku bocu. Dodavanje suporne kiseline se preporuuje sa brzinom od 3cm3/min. Nakon dodavanja sumporne kiseline saeka se oko 15 minuta i dodaje se 0.2cm3 glacijalne siretne kiseline. Na kraju, slino kao kod standardnog rastvora, dodaje se rastvor amonijaka i i perjodne kiseline. Koncentracija ZAKLJUAK Jedan od bitnih privrednih grana nae zemlje je ribarstvo. Nivo obrazovanosti zaposlenih u ustanovama, koji se bave ribarstvom, uzgajanjem, transportom, skladitenjem i prodajom riba je vrlo diskutabilno. Zato, ekoloko obrazovanje, zajedno sa strunim obrazovanjem zaposlenih u trnicama i ribarskim ustanovama je jedan od bitnih uslova za bavljenje tim unosnim i perspektivnim poslom, naruito u urbanim sredinama.
474
Ovim se zahvaljuem Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine za podrke ovom radu projektom Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u srbiji, br:149009. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Bone, Q., Marshall, N.B., Blaxter, J.H.S., 1995: Biology of fish, Chapman and Hall. Lagler, K. F., Bardach, J.E., Miller, R.R.., 1963: Ichthyology. Wiley and Sons, N.Y. Rheinheimer,G., 1975: Mikrobiologie der Gewesser. VEB Gust. Fisher Ver. Fena Horvat, I., 1959:Potreba i znaenje vegetacijske karte. Bioloki glasnik12.. Finstein, S.M.,1972: Pollution Microbiology (laboratory manual). Durakovi, S., 1996: Opa mikrobiologija, Znans. Stru. Bibl. Zagreb. Tate, L.R., 1986:Mikrobial Autecology: Jon Wiley and Sons. N.Y.-Chicester, Brisbane..
475
OD ZATITE IVOTNE SREDINE KA ODRIVOM RAZVOJU FROM ENVIRONMENTAL PROTECTION TO SUSTAINABLE DEVELOPMENT
Dragan Ranelovi, Toplica Marjanovi Drutvo mladih istraivaa Bor, mibot@ptt.yu Eko klub Drutva mladih istraivaa Bor, ekobor@ptt.yu
IZVOD: U radu se saoptavaju rezultati analize aktivnosti Drutva mladih istraivaa Bor u poslednjih deset godina koji pokazuju kontinuirano programsko preusmeravanje od podruja zatite ivotne sredine ka odrivom razvoju. Na ovakvo usmerenje pored optih globalnih kretanja uticali su i razvojni problemi lokalne borske sredine, Timoke krajine i Srbije u celini, razvoj mrea NVO i partnerskih odnosa sa brojnim institucijama, kao i podrka meunarodnih donatorskih organizacija, dravnih i lokalnih organa vlasti. Kljune rei: zatita ivotne sredine, odrivi razvoj, Drutvo mladih istraivaa Bor ABSTRACT: The paper contains results of the Association of Young Researchers of Bor`s activities in last 10 years which shows continued program presteering from environmental protection to sustainable development. It was caused not only with global course but also with development problems of local area of Bor, Timok region and Serbia, with development of NGO networks and partners relations with institutions, and with support of international donor organisations, goverment and local authorities. Key words: environmental protection, sustainable development, Association of Young Researchers of Bor
UVOD Tri decenije kontinuirane aktivnosti, koje Drutvo mladih istraivaa Bor obeleava tokom 2006. godine, bile su prilika da se ponovo sagledaju injenice koje su odluujue uticale na programsko usmerenje i organizovanost ove NVO, pogotovu u situaciji u kojoj je ona ostvarila ovo delovanje period velikih promena u drutveno ekonomskom sistemu i razvoju nae zemlje, kao i karakteristike crne ekoloke take, a u poslednje vreme i tzv. devastiranog podruja kakvim se borska sredina sagledava. U ovom periodu ugasili su se brojni oblici drutvene aktivnosti mladih i korenito promenili oblici podsticanja i podrke radu nevladinog sektora. U oekivanju novih zakonskih osnova za rad nevladinih organizacija neophodno je sagledati uslove pod kojima se moe dalje razvijati delovanje Drutva mladih istraivaa Bor, kao jasno ekoloki i razvojno orijentisane organizacije, koja moe da prui znaajan doprinos odrivom razvoju svoje ue i ire sredine. PRVE DVE DECENIJE Na V nauno-strunom skupu Naa ekoloka istina iz 1997 godine saopten je rad o karakteristikama prethodnog dvadesetogodinjeg delovanja Drutva mladih istraivaa Bor u kome je pokazano da su ekoloka istraivanja bila bitan inilac kontinuiteta njegove aktivnosti. Predstavljena je periodizacija ovog razdoblja na tri
476
perioda: prvi, koji je obuhvatio prvu republiku istraivaku akciju u Srbiji Timok 77 sa 10 istraivakih programa irom Timoke krajine, od kojih se 5 moe svrstati u ekoloke programe (speleoloki, bioloki, hidroekoloki, ishrana u prirodi, ekoloka edukacija), kao i naredne republike istraivake akcije na drugim podrujima u kojima su znaajno uee imali mladi istraivai iz Bora; drugi, koji obuhvata razdoblje od 1981. do 1992. godine u kome su na borskom podruju svake godine bila organizovana 2 do 4 republika istraivaka programa od kojih je veina bila ekolokog karaktera (geoloka, hidroloka, bioloka, farmakognozijska, medicinska istraivanja) i trei period, od 1993. do 1997. koji karakterie dominantno usmerenje na ekoloke programe koji su realizovani u okviru viegodinjeg istraivakog projekta Ekoloka istraivanja borskog podruja (skoro 40 istraivakih tema sa podruja geografije, geomorfologije, hemije, biofizike, biologije i ekologije uz uee velikog broja mladih i oko 60 naunih i strunih saradnika iz glavnih univerzitetskih centara SCG). (1) (2) Osnovni zakljuci koji su proistekli iz navedene analize dvodecenijske aktivnosti Drutva mladih istraivaa Bor je da je upravo stalno usmeravanje na podruje zatite ivotne sredine doprinelo odranju kontinuiteta organizacije, to je odgovaralo karakteru i potrebama sredine i omoguilo, uz neprekidni razvoj saradnje i partnerstva sa brojnim institucijama u Boru i van njega, i podrku privrednih i javnih preduzea, lokalne zajednice i pojedinih dravnih organa. TREA DECENIJA Poslednja decenija kontinuirane aktivnosti Drutva mladih istraivaa Bor, koja se ostvaruje u najteem periodu razvoja lokalne zajednice (ekonomskom, ekolokom i socijalnom), nosi neke nove karakteristike koje su kao iskustvo znaajne i sa ostale organizacije nevladinog sektora. Ovaj period se moe podeliti ne po hronolokom kriterijumu ve po kriterijumu sadraja i oblika delovanja DMI.. Na taj nain se moe opet govoriti o tri grupe aktivnosti: prva, organizovanje Meunarodnog omladinskog radno istraivakog ekolokog kampa, sa prevashodno volonterskim radnim i edukativnim programima; druga, razliiti projekti kampanja za obezbeivanje vee informisanosti i uea javnosti u odluivanju u zatiti ivotne sredine, povezivanja problematike siromatva i ivotne sredine, odrivog korienja prirodnih resursa, uvoenje novih tehnologija radi smanjenja zagaenja, obezbeivanja veeg zapoljavanja i dr. i trea, razvoj mrea radi pojaanja kapaciteta i proirenje podruja delovanja. MORIEK Meunarodni omladinski radno istraivaki eko kamp (MORIEK) razvio se iz prethodnog viegodinjeg projekta Ekolokih istraivanja borskog podruja. Kamp se realizuje svake godine kao kombinacija vie razliitih programa, na vie lokacija, sa ueem stranih i domaih uesnika i predstavlja deo porodice od 2500 meunarodnih kampova u Evropi i svetu, a jedan je od 20-tak kampova iz Srbije. Strani uesnici obezbeuju se preko Voluntary service Mladih istraivaa Srbije. Osnovno usmerenje kampa su volonterske radne aktivnosti na ienju i ureenju zatienih prirodnih prostora (Lazarev kanjon, Zlotske peine, Brestovake banje), obala reka i planine Stol,
477
zatim hidroloke istraivake aktivnosti ispitivanja kvaliteta voda Crnog Timoka i pritoka, arheoloka i etnoloka istraivanja tradicionalne kulture i njene veze sa prirodom, i na kraju edukativni programi za najmlae (ekologija, farmakognizija, etnologija i dr.). U realizaciji programa kampa posebno se rauna na uee lokalnih seoskih zajednica na terenima na kojima se kamp odvija. (3) Kroz ovakav oblik povezuje se razvoj ekolokih znanja i svesti sa razvijanjem motivacije za konkretno delovanja na zatiti ivotne sredine, povezuju ekologija i tradicionalna kultura, iniciraju lokalne zajednice da koriste svoje resurse i same uestvuju u zatiti ivotne sredine. Kampanje i ostali projekti Kampanje i drugi projekti su glavno podruje delovanja Drutva mladih istraivaa Bor u protekloj deceniji, treoj po redu u njegovoj istoriji. Glavno dostignue je sasvim sigurno uspena kampanja za donoenje Lokalnog ekolokog akcionog plana za Bor, koji je usvojen 2003. meu prvim LEAP u Srbiji, a kasnije i Okrunog ekolokog akcionog plana za Borski okrug, koji je usvojen 2004. kao prvi i zasad jedini takav plan u Srbiji. Kampanju je finansirao REC - Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu i Ministarstvo za prirodne resurse i ivotnu sredinu, a zatim izradu ovih dokumenata, u kojoj je aktivno uestvovalo i Drutvo mladih istraivaa Bor, i UNEP, Evropska agencija za rekonstrukciju, optina Bor i druge optine okruga i dr. (4) U ovu grupu se moe ubrojati i uee DMI u projektu medijskog pokrivanja LEAP procesa u Boru programima radija i televizije, koji je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. U vane kampanje se mogu ubrojati projekti za vee uee javnosti u upravljanju rudnikim vodama, koji je realizovan kao meunarodni projekat uz uee NVO iz BIH, Makedonije i Srbije (5), zatim realizacija programa iz okvira Dunavskog regionalnog projekta o primeni novih tehnologija u rudarstvu i metalurgiji radi smanjenja zagaenja u dunavskom slivu (6), i najnovijeg demonstracionog projekta o proirenju pristupa informacijama i veem ueu javnosti u odluivanju o ivotnoj sredini, posebno o vodama (finansiraju UNDP/GEF preko REC u pet podunavskih zemalja). (7) Ostvarivanje uticaja na zakonsku regulativu o ivotnoj sredini i odivom razvoju realizovano je preko vie projekata, kao to su javna rasprava o Zakonu o zatiti ivotne sredine (OEBS, Ministarstvo) (8), o primeni Arhuske konvencije (Ministarstvo) (9), o Strategiji za smanjenje siromatva (10), o implementaciji Karpatske konvencije (u toku), u radu na izradi Nacionalnog ekolokog akcionog plana, u raspravi o lokalnoj strategiji odrivog razvoja i dr. Postepeno usmeravanje na podruje odrivog razvoja realizovano je kroz dva projekta koja je finansijski podrala Svetska banka: kampanja za donoenje Lokalnog akcionog plana zapoljavanja (11) i kampanja za smanjenje siromatva odrivim korienjem prirodnih resursa planinskog podruja okoline Bora. (12)
478
Mree Da bi prevazila problem lokacije na kojoj deluje, obzirom na relativnu izolovanost Timoke krajine od glavnih centara Srbije, Drutvo mladih istraivaa Bor, koristei iskustvo kontinuiranog delovanja u okviru mree Mladih istraivaa Srbije od njenog nastanka, opredelilo se krajem prolog milenijuma za delovanje u razliitim mreama NVO - prevashodno onima koje su formirane na ekolokom i razvojnom podruju. Tako je Drutvo mladih istraivaa Bor meu osnivaima Dunavskog ekolokog foruma u SCG ( deo Dunavskog ekolokog foruma koji obuhvata NVO iz vie podunavskih zemalja), meu osnivaima Saveza ekolokih NVO SCG VOLVOX, meu osnivaima mree CERI (Centralnoevropska eko regionalna inicijativa, koja obuhvata NVO i druge institucije iz svih karpatskih zemalja) i dr. Sa druge strane Drutvo mladih istraivaa Bor pokrenulo je vie inicijativa, projekata i konkretnih aktivnosti na povezivanju NVO i drugih institucija, naprimer za formiranje mree LEAP gradova (sredine u kojima se razvijaju aktivnosti na uzradi, donoenju i implementaciji lokalnih ekolokih akcionih planova), foruma NVO istone Srbije, mree rudarskih gradova, saradnje NVO u okviru Evroregiona i slino. Iskustva delovanja u okviru mrea pokazuju da su one neophodne kako bi se poveali kapaciteti NVO naroito na kompleksnim podrujima kakvo je podruje odrivog razvoja. ZAKLJUAK Osnovni zakljuak koji se moe izvesti je da je Drutvo mladih istraivaa Bor nastavilo i u treoj deceniji svoga postojanja da se prilagoava globalnim i lokalnim okolnostima i potrebama. Tako se moe oceniti da je postepeno usmeravanje ka ekolokim programima, zapoeto jo od prvih dana formiranja i delovanja DMI pre tri decenije, koje je bilo uslovljeno prevashodno karakterom borske sredine kao crne ekoloke take i globalnim porastom ekoloke svesti, u treoj, zadnjoj deceniji nastavljeno kao postepeno usmeravanje ka odrivom razvoju, shvaenom kao celina ekolokog, socijalnog i ekonomskog razvoja zajednice, to je uzrokovano kako globalnim kretanjima tako i konkretnom kriznom situacijom u kojoj se nala lokalna borska zajednica ali i cela Srbija. U predstojeim promenama zakonskog okvira za delovanje NVO a posebno u daljoj demokratizaciji odluivanja kroz veu dostupnost informacija i vee uee javnosti u odluivanju, Drutvo mladih istraivaa Bor e traiti svoje masto kao organizacija od javnog interesa, koja moe znaajno doprineti odrivom razvoju zajednice, to dokazuje i rezultatima svoga prethodnog delovanja. LITERATURA
1. 2. 3. Ranelovi, D., 1997., Ekoloka istraivanja inilac kontinuiteta aktivnosti mladih istraivaa Bora, Zbornik radova V nauno-strunog skupa Naa ekoloka istina, Donji Milanovac http://www.etos.co.yu/mibor/drustvo/istorija/index.html http://www.etos.co.yu/mibor/aktivnosti/moriek/index.html
479
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/leap/index.html 5. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/rudvod/index.html 6. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/dunav/index.html 7. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/demo-projekat/index.html 8. http://www.etos.co.yu/mibor/st/zakon.html 9. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/arhus/index.html 10. http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/sss/index.html 11. http://www.etos.co.yu/mibor/kampanje/lapz/index.html 12. http://www.etos.co.yu/mibor/kampanje/resursi/index.html
480
ULOGA EKOLOKIH NVO U IMPLEMENTACIJI ARHUSKE KONVENCIJE U SRBIJI ROLE OF ENVIRONMENTAL NGO`S ON AARHUS CONVENTION IMPLEMENTATION IN SERBIA
Dragan Ranelovi, spec MBA, Drutvo mladih istraivaa Bor Toplica Marjanovi, dipl ing, Eko klub DMI Bor
IZVOD: U Srbiji su u toku pripreme za implementaciju Arhuske konvencije o pristupu informacijama, ueu graana o odluivanju i pristupu pravosuu kada se radi o ivotnoj sredini. U tom procesu bitnu ulogu imaju i ekoloke NVO. U radu se analizira stanje i mogua uloga ekolokih NVO u primeni Arhuske konvencije. Kljune rei: Arhuska konvencija, ekoloke NVO
ABSTRACT: Serbia is in the process of preparation for implementation of Aarhus Convention, which is about acess to information, participation of citizens and acess to justice on environmental issues. In that process environmental NGO`s are playing an important role. This paper gives analyses of situation and potential role of environmental NGO`s on this issue. Key words: Aarhus Convention, environmental NGO`s UVOD Ekoloke NVO su jedna od najznaajnijih interesnih grupa na podruju zatite ivotne sredine. Ne postoji jasna klasifikacija ekolokih NVO kao organizacija od javnog interesa. esto se tretiraju kao organizacije koje reprezentuju samo pojedinane i partikularne interese. Bitni uslovi za njihovu veu ulogu u pristupu informacijama, pravosuu i ueu u odluivanju (Arhuska kopnvencija) o ivotnoj sredini su donoenje novih zakonskih propisa o NVO i dalja razrada zakonskih propisa o ivotnoj sredini u pravcu preciziranja njihove uloge. RAZVIJENOST MREE EKOLOKIH NVO Preciznih podataka o ukupnom broju ovih organizacija nema, ali se u u pojedinim direktorijumima NVO mogu nai podaci o glavnoj skupini ovih organizacija. Na primer, u Direktorijumu REC Regionalnog centra za ivotnu sredinu Centralne i Istone Evrope nalazi se 160 ekolokih NVO i 35 ekolokih informativnih centara i servisa , dok se U Direktorijumu Centra za razvoj neprofitnog sektora u grupi Ekoloke organizacije, drutva i pokreti nalazi se 211 NVO, ali se NVO ije je podruje delovanja i zatita ivotne sredine nalaze i u drugim grupama ovog direktorijuma. Najvei broj ekolokih NVO organizovan je poslednjih godina, mada postoje i NVO koje imaju dugu tradiciju (planinarske, skautske organizacije, Mladi istraivai Srbije i dr.). Takoe najvei broj ekolokih NVO organizovan je na lokalnom nivou, mada postoji i vie ekolokih NVO koje deluju na nacionalnom nivou, posebno postojee mree ekolokih NVO. lanstvo nevladinih organizacija koje okupljaju pojedince je
481
uglavnom fleksibilno i zavisi od sadraja i podruja delovanja NVO, dok su lanovi mrea i saveza one NVO koje donose odluku o osnivanju i ulanjenju. Poslednjih godina razvile su se brojne mree ekolokih NVO. Pored Mladih istraivaa Srbije, koji deluju ve 30 godina kao mrea 27 organizacija, formirana je i mrea DEF SCG Dunavski ekoloki forum sa 50 lanica, a poetkom 2005. i Savez ekolokih NVO SCG VOLVOX koji preko svoje elektronske mree okuplja preko 100 NVO. Zelena mrea Vojvodine okuplja vei broj lanica na prostoru ove pokrajine. Pored toga vea grupa ekolokih NVO lanica je i najire mree NVO Srbije FENS Federacije NVO Srbije. Ekoloke nevladine organizacije Srbije lanice su i mnogih meunarodnih ekolokih mrea NVO. Na primer, DEF SCG je deo DEF Dunavskog ekolokog foruma, koji okuplja veliki broj NVO iz 15 podunavskih zemalja, MIS je lanica SEEENN - Mrea ekolokih nevladinih organizacija Jugoistone Evrope, zatim YEE Mladi i ivotna sredina Evrope, MED Forum - Mediteranska NVO mrea za ekologiju i odrivi razvoj i CEEWEB - Radna grupa za povecanje biodiverziteta Centralne i Istocne Evrope. Pet ekolokih NVO iz Srbije su lanice CERI-Karpatska eko regionalna inicijativa, itd. U nekim sredinama u Srbiji nema dovoljno ekolokih NVO ili nisu dovoljno pokrivene aktivnostima mrea NVO (na primer: jug i jugoistok Srbije, jugozapad Srbije, istona i centralna Srbija), dok su Vojvodina i Beograd u znaajnoj meri pokriveni aktivnou NVO i na lokalnom i na nacionalnom nivou. SADRAJI AKTIVNOSTI EKOLOKIH NVO Meu najeim pitanjima kojima se bave ekoloke NVO je jaanje ekoloke svesti putem razliitih informativnih i edukativnih aktivnosti, medijskih kampanja, obeleavanja znaajnih ekolokih datuma. Poslednjih godina one su sve vie okrenute konkretnim problemima zagaenja vazduha, voda, problemima otpada, zatite ouvanih prostora prirode. Formirano je nekoliko mrea ekolokih NVO koje se bave pojedinim podrujima ( na primer DEF koja se bavi zatitom dunavskog sliva, Zelena mrea Vojvodine koja se posebno bavi GMO, MIS koja se bavi volonterskim aktivnostima zatite prirode, VOLVOX koja se bavi pristupom informacijama uz pomo savremenih tehnologija, postoji grupa ekolokih NVO koja se bavi podrujem Karpatske Srbije u okviru meunarodnih organizacija i dr.). Postoji izuzetna raznolikost vrsta ekolokih NVO to je i njihova znaajna prednost u odnosu na druge grupe. Neke se bave preteno ekolokom edukacijom, informisanjem i jaanjem ekoloke svesti, neke volonterskim aktivnostima na podruju zatite i ureenja ivotne sredine, neke uspeno upravljaju zatienim prirodnim podrujima. Jedan manji broj NVO nastoji da organizuje istraivanja biodiverziteta i stanja ivotne sredine na pojedinim podrujima, dok se druge bave samo jednostavnim monitoringom i dr. Znaajan broj NVO se bavi lobiranjem radi realizacije interesa graana odreenih ekoloki ugroenih podruja, neke se bave stratekim akrivnostima u oblasti donoenja zakonskih propisa i planskih dokumenata. Iz navedenih podataka se moe zakljuiti da u Srbiji deluje vei broj NVO koje kao glavno podruje svoga delovanja odreuju zatitu ivotne sredine, od kojih jedan broj poseduje razvijenu infrastrukturu, kompetentno lanstvo, konkretne rezultate i
482
iskustva te mogu predstavljati potencijalno znaajne partnere dravnim organima u razvoju i primeni politike odrivog razvoja u Srbiji. To je posebno naglaeno na lokalnom nivou, gde postoji veliki broj razliitih NVO grupa. Meutim, da bi takav potencijal bio i ostvaren neophodno je obezbediti im status koji omoguava njihovo uee u odluivanju o ivotnoj sredini kao i obezbeivanje neophodnih materijalnih uslova za rad. Potrebno je bitno unaprediti metodologiju rada dravnih organa i lokalnih zajednica kada se radi o pristupu informacijama i donoenju odluka kako bi se obezbedilo ukljuivanje NVO, i stvoriti uslove (materijalne i druge) za jaanje kapaciteta NVO da efektivnije uestvuju u procesu distribucije i razmene infemacija i odluivanja o reavanju ekolokih problema. To znai da rad dravnih organa i lokalnih zajednica mora da bude transparentniji i da omoguava kroz saradnju i ukljuivanje NVO vee uee javnosti. Dravni organi i lokalne zajednice treba da daju prednost razvoju partnerskog pristupa u sopstvenoj aktivnosti i da podravaju takav pristup u radu NVO. FINANSIRANJE EKOLOKIH NVO U mnogim lokalnim zajednicama i kod znaajnog broja dravnih organa ne postoje posebni fondovi u budetu za aktivnost NVO od javnog interesa, to je samo po sebi bitna restrikcija. esta je situacija da se od NVO oekuju odreene aktivnosti, a da se ne obezbeuju materijalni i drugi uslovi za to. Ekoloke NVO nisu izuzete od plaanja poreza, ak i onda kada sredstva dobijaju iz budeta, ve se oporezivanje njihove delatnosti vri isto kao da su biznis sektor. Veoma mali broj ekolokih NVO ima redovne prihode koji omoguavaju kontinuirani rad, naroito na lokalnom nivou. Finanisiraju se uglavnom projektno. Glavni izvori sredstava su donatori, esto meunarodne organizacije. Pojedine lokalne zajednice finansiraju aktivnosti ekolokih NVO iz svojih budeta ili ekolokih fondova ali u manjem broju sredina se ovo finansiranje obavlja putem javnih konkursa. Kai i ranijih godina, od ove godine projekte ekolokih NVO finansira i Ministarstvo za ivotnu sredinu. Pored ovih glavnih izvora, ekoloke NVO, pogotovu na lokalnom nivou, finansiraju aktivnosti i sredstvima svojih lanova. Ekoloke NVO u Srbiji primaju znaajnu finansijsku podrku od meunarodnih organizacija. Na primer, jedan od najznaajnijih finansijera aktivnosti ekolokih NVO je Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (finansirao aktivnosti na pripremi LEAP, kampanje za bolji pristup informacijama i usvajanje Arhuske konvencije, ekoloku edukaciju i dr.), OEBS ( finansirao javnu raspravu prilikom donoenja zakona o ivotnoj sredine, uee NVO na ministraskoj konferenciji u Kijevu), UNDP/GEF ( finansira dunavske projekte smanjenja zagadjenja), UNEP, Svetska banka i dr. ODNOS EKOLOKIH NVO I VLASTI Postoji razliita praksa u odnosima ekolokih NVO i vlasti. S jedne strane, postoje brojni primeri ukljuivanja NVO u reavanje odreenih ekolokih problema od samog poetka, gde se NVO javljaju kao strana koja ukazuje na problem, pokree inicijativu prema vlastima da se problem reava, a vlasti prihvataju inicijativu i ukljucuju
483
NVO u proces odluivanja. Primer su naroito pokrenuti LEAP procesi u jednom broju sredina gde su NVO bile i pokretaci ovog procesa, zatim ukljucivanje NVO u tela za pripremu Nacionalnog ekolokog akcionog plana (Mladi istraivai Srbije), organizovano ukljuivanje NVO u javnu raspravu o Zakonu o osnovama zatite ivotne sredine, ukljuivanje NVO u pripreme SCG za Evropsku ministarsku konferenciju o ivotnoj sredini Evrope u Kijevu, ukljuivanje NVO u rad na implementaciji Arhuske, Karpatske i drugih meunarodnih konvencija i dr. U praksi je jo uvek je prisutno ignorisanje i zapostavljanje uloge NVO u procesima zakonskog regulisanja (na primer: ne stvaraju se uslovi za organizovano ukljuivanje NVO u donoenje niza konkretnih zakona o pojedinim podrujima ivotne srredine, ne prihvataju se ili se samo formalno prihvataju inicijative NVO, NVO se ne ukljuuju od poetka u proces odluivanja, ne dobijaju potrebne informacije). Moe se zakljuiti da vlasti u pojedinim situacijama daju prednost nekim drugim interesnim grupama (mediji, biznis sektor i dr.) u odnosu na NVO koje se ne smatraju dovoljno kompetentnim. Kritika koja se upuuje esto od strane dravnih organa i nekih javnih institucija ekolokim NVO da nisu dovoljno kompetentne da uestvuju u odluivanju o reavanju ekolokih problema nisu opravdane jer je meu lanovima, volonterima i saradnicima NVO veliki broj naunih i strunih ljudi koji se bave pojedinim ekolokim problemima, a posebno onih graana koji su direktno ugroeni posledicama ekolokog stanja. S druge strane NVO poveavaju svoju kompetentnost delujui sve vie u okviru mrea NVO i u partnerstvu sa drugim subjektima. NVO najee ostvaruju vezu sa javnou kroz medijske kampanje koje vode, ekoloku edukaciju, razliite volonterske aktivnosti na zatiti ivotne sredine, upravljanjem zatienim podrujima prirode, lobiranje da se pojedini interesi i problemi graana bre reavaju. Najae se ova veza ostvaruje delovanjem na lokalnom nivou i zato su aktivnosti onih NVO i mrea NVO koje deluju i na lokalnom novou mnogo delotvornije. Po istraivanjima koja su sprovedena u vezi akrivnosti i uticaja NVO najvei uticaj ekoloke NVO imaju na intelektualce, mlade ljude, graane na ekoloki ugroenim podrujima i dr. ZAKLJUCI Postojei zakonski okvir, kapaciteti kojima NVO raspolau, a posebno odnos pojedinih dravnih organa i lokalnih zajednica prema NVO ne omoguavaju da se postigne puna efektivnost delovanja ekolokih NVO i njihov puni doprinos informisanju javnosti, ueu graana u odluivanju i reavanju ekolokih problema. Situacija se u ovom pogledu u poslednje vreme postepeno menja kada se radi o nekim novijim pristupima kao sto su na primer donoenje i realizacija ekolokih akcionih planova, zatim usvajanje i primena pojedinih meunarodnih konvencija i dr. Zakonski okvir je nedovoljan jer nije reeno strateko pitanje uloge treeg sektora, a time i NVO u drutvenom i politikom sistemu. Tekoe u donoenju novog zakona o NVO su samo posledica takvog stanja. U oblasti zatite ivotne sredine, posebno pristupa informacijama i uea u odluivcanju, problem je u sporom razvoju kompletne zakonske regulative na osnovu novog okvirnog zakona o zatiti ivotne sredine.
484
U odnosu drave, pa i lokalnih zajednica prema ekolokim NVO najvei problem je nepostojanje definisanih sredstava u budetu (ekoloki fondovi) za podsticanje aktivnosti NVO i naina za njihovu alokaciju (konkursi), nerazraene procedure i metodologije ukljuivanja NVO u proces odluivanja i nedovoljna organizovanost dravnih organa i lokalnih zajednica za saradnju sa NVO (nepostojanje posebnih tela i lica za saradnju, baze podataka NVO znaajnih za odreena podruja, uvida u kapacitete NVO, kontakta sa rukovodstvaima NVO i dr.) Najvanije je prihvatiti da dravni organi/lokalne zajednice i NVO nisu uvek suprotstavljne strane, ve da imaju isti ili slian interes kada se radi o reavanju ekolokih problema. Iz toga proistie da bi trebali da imaju i isti interes i odgovornost za omoguavanje da graani dobiju potrebne informacije i uslove da utiu i uestvuju u odluivanju o reavanju ekolokih problema, to su i osnovni zahtevi Arhuske konvencije. LITERATURA
1. 2. 3. 4. Regionalni centar za zatitu ivotne sredine za Centralnu i Istonu Evropu, http://www.rec.org/REC/Databases/NGODirectory/NGOFind.html Centar za razvoj neprofitnog sektora, http://directory.crnps.org.yu/browse_type.asp Nacrt Nacionalnog profila za implementaciju Arhuske konvencije, Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine, Uprava za zatitu ivotne sredine, Beograd 2006. NVO sektor u Srbiji, Mrea vanredno izdanje, Beograd 2005.
485
E9 ODRIVI TURIZAM SUSTAINABLE TOURSM
TURISTIKA KLASIFIKACIJA PLANINA SRBIJE TOURIST CLASSIFICATION OF SERBIAN M0UNTAINS

Stevan M. Stankovi Geografski fakultet, Beograd
IZVOD: Planine Srbije su brojne i raznovrsne. Davno su postale predmet prouavanja naih naunika, posebno geologa i geografa. U kontinentalnoj Srbiji, zajedno sa povoljnim geografskim poloajem, banjama, kulturno-istorijskim spomenicima i nekim gradovima, predstavljaju znaajnu turistiku vrednost. Za potrebe turizma prouavaju se sa razliitih aspekata, pri emu je klasifikacija u zavisnosti od vrsta turizma kojima pogoduju, veoma znaajna. Planine Srbije su monovalentne i polivalentne turistike vrednosti. Same ili sa svojim okruenjem imaju odgovarajue turistike kontraktivne zone i odreen promet domaih i stranih turista. Kljune rei: Srbija, planine, klasifikacija, turisti, turistiki promet. ABSTRACT: The mountains of Serbia are numerous and different. They have been studied by many scientists for a long time. In the continental part of Serbia, together with a good geographic position, spas, cultural historic monuments and some towns, they represent very significant value. Thery are studied for the tourist needs, from the different aspects with the special emphasis on treir classification. The Serbian mountains are monovalent and polyvalent tourist values. With their neigbourhood the mountains have the corresponding contractive zones and the definite tourist traffic. Key words: Serbia, mountains, klassification, tourists, tourist traffic.
UVOD Planinski turizam u Srbiji ima dugu i dogaajima bogatu tradiciju. Ona se zasniva na osnovnim prouavanjima reljefa, biljnog sveta, klime i hidrografskih objekata, koja potiu od prirodnjaka Josifa Pania (1814-1888), geologa Jovana ujovia (1856-1936) i Vladimira Petkovia (1873-1935), botaniara Nedeljka Koanina (1874-1934), klimatologa Pavla Vujevia (1881-1966), geografa Jovana Cvijia (18651927) i Borivoja . Milojevia (1885-1967) kao i njihovih brojnih sledbenika. Naravno, ni jedan od pomenutih naunika se nije bavio planinama kao turistikim vrednostima, ali su rezultati njihovih istraivanja viestruko znaajni. Josif Pani, se pored ostalog, l7 puta peo na Kopaonik i planinu predstavio u znamenitom delu Kopaonik i njegova podgorina. Jovan ujovi je pored ostalih ostavio znamenita dela Geologija Srbije i Eruptivne stene Srbije. Vladimir Petkovi je poznat po delu Geologija Istone Srbije i prouavanjima Tupinice, Grebena i Stare Rake. Nedeljko Koanin je prouavao i naunom svetu predstavljao Goliju, Vlasinu, Staru Srbiju, ar planinu, razvie flore June Srbije, ouvanje prirodnih spomenika i sl. Pavle Vujevi je do detalja poznavao klimu Srbije, posebno bioklimatske elemente na primeru Kopaonika. Jovan Cviji je utvrdio osnove tektonske podele planina Balkanskog poluostrva i svojim radovima o krakim, glacijalnim i hidrografskim pojavama i procesima, ostavio trajne naune istine o planinskom prostoru Srbije. Borivoje . Milojevi je poznat po obimnoj monografiji Visoke planine u naoj kraljevini.
489
Pored tampanih naunih i strunih radova, za turizam na nekim naim planinama znaajni su odreeni dogaaji, kao i prepoznativost turistikih vrednosti izraenih kroz klimu, hidrografiju, vegetaciju, kulturno-istorijsko naslee i vievekovnu narodnu tradiciju. Godine 1893. na Zlatiboru je boravio kralj Aleksandar Obrenovi. Pri susretu sa metanima podrao je njihovu nameru da se na planini formira vazduna banja. Samo nekoliko godina kasnije na zaravni Zlatibora, izgraeni su hotel Kraljeve vode i vila igota. Na planini Tari, turizam se organizovano razvija ve vie od 100 godina. Fruka gora je bila dobro poseena i pre Prvog svetskog rata. Uporedo sa Sokobanjom, razvijao se turizam na planini Ozren. Avala je gotovo oduvek bila dobro poseeno izletite Beograana. HIPSOMETRIJSKA OBELEJA RELJEFA SRBIJE Tabela l. Povrine visinskih zona reljefa Srbije (Mladenovi T. 1984) % odgovarajue zone Visinska zona u m Povrina zone u km2 0 200 32.540 36,83 200 500 21.829 24,70 500 - l.000 24.105 27,28 1.000 - 1.500 8.468 9,59 1.500 - 2.000 1.213 1,37 Preko 2.000 206 0,23 Odreivanje visinskih zona Srbije korienjem topografske karte razmere l:50.000, ukazalo je da je prosena nadmorska visina reljefa Srbije 470 m. Ravniarski tereni od nivoa mora do izohipse od 200 m su najprostraniji i zahvataju vie od 1/3 teritorije Srbije. Kada se ovom prostoru doda breuljkasto zemljite nadmorske visine do 500 m, to je vie od 6l % ukupne povrine. Ako za graninu vrednost planina uzimamo izohipsu od 500 m, tereni vee nadmorske visine zahvataju manje od 40 % teritorije Srbije. Najvie ih je do nadmorske visine od l.000 m, a zatim se brzo smanjuju. Tabela 2. Povrine visinskih zona reljefa Srbije (Grupa autora, 2004) % odgovarajue zone Visinska zona u m Povrina zone u km2 0 - 200 31.370 35,5 200 - 400 15.113 17,1 400 - 600 13.471 15,2 600 - 800 10.874 12,3 800 - 1.000 7.162 8,1 1.000 - 1.200 5.025 5,7 1.200 - 1.400 2.970 3,4 1.400 - 1.600 1.228 1,4 1.600 - 1.800 603 0,7 1.800 - 2.000 321 0,4 Preko 2.000 225 0,3 Ukupno 88.361 100,0
490
Savremenije i detaljnije plenimetrisanje reljefa Srbije obavljeno je na topografskoj karti razmere 1:25.000. Obiman posao je preduzet radi izrade hipsometrijske karte reljefa Srbije, iz koje su proistekla saznanja o vrednostima uglova nagiba reljefa, kao znaka raspoznavanja horizontalne i vertikalne raslanjenosti terena, odnosno njegove energije.Hipsometrijska karta reljefa Srbije predstavlja osnovu svih geomorfolokih istraivanja i daje predstavu o karakteristikama terena koji analiziramo. Ovim postupkom dolazimo do saznanja da li se radi o ravniarskom, brdsko-planinskom ili planinskom terenu. U zavisnosti od visine terena nameu se i mogunosti njegovog planiranja i pravilnog korienja (Grupa autora, 2004). Navedena istraivanja, tekstom, tabelama i kartama prezentirani rezultati od viestruke su koristi za poznavanje osnovnih elemenata turistikih mogunosti naeg planinskog prostora. Zakljuujemo da je planinskog prostora nadmorske visine izmeu 600 i l.400 m relativno dosta. U toj visinskoj zoni nalazi se nekoliko centara planinskog turizma, izletita, vie potencijalnih lokaliteta i dosta seoskih naselja. Proces aklimatizacije turista iz ravniarskih i gradskih sredina je relativno jednostavan, a turizam razvijeniji u letnjoj nego u zimskoj polovini godine. Terena iznad 1.400 m ima relativno malo. Svode se na 2.377 km2 to ini samo 2,8 % od ukupne povrine Srbije. Uz to, gotovo je zanemariva povrina nadmorske visine iznad l.800, odnosno, 2.000 m. Re je o usamljenim grebenima i vrhovima Kopaonika, Stare planine, Prokletija i ar planine. Kako se tri od pomenutih planina nalaze na granicama sa susednim dravama, uslovi za razvoj turizma na njima svedeni su na minimum, iako su njihovi prirodni potencijali znaajni (Stankovi M. S. 2002). Turisti i noenja u planinskim mestima Srbije Godina 1954. 1966. 1970. 1975. 1980. 1985. 1990. 1995. 2000. 2001. 2002. 2003. T u r i s t i Domai Strani Ukupno 53.000 1.000 54.000 90.000 15.000 105.000 191.000 23.000 214.000 317.000 14.000 331.000 409.000 19.000 428.000 449.000 18.000 467.000 459.000 39.000 498.000 372.000 7.000 379.000 348.000 11.000 359.000 385.771 11.400 397.172 441.012 14.478 425.490 355.454 14.251 369.705 N o e nj a Domai Strani Ukupno 142.000 3.000 145.000 455.000 18.000 473.000 704.000 28.000 732.000 1.360.000 22.000 1.382.000 1.978.000 32.000 2.010.000 2.592.000 56.000 2.648.000 2.594.000 136.000 2.730.000 2.081.000 48.000 2.129.000 1.984.000 46.000 2.030.000 2.045.800 49.451 2.094.291 2.105.763 57.092 2.162.855 1.816.121 53.815 1.869.936
Ve vie godina najposeenije planine Srbije su Kopaonik, Zlatibor, Tara i Divibare. Razliite nadmorske visine, prostranstva, geografskog poloaja, saobraajne povezanosti, tradicije i izgraenosti smetajnih i ugostiteljskih kapaciteta, zahvataju 60 do 70 % ukupnog prometa u naim centrima planinskog turizma.
491
Najposeenije planine Srbije

Godina 1900. 1995. 2000. Zlatibor Turisti Noenja 110.973 643.616 76.000 458.000 73.600 445.000 Kopaonik Turisti Noenja 108.000 568.000 101.000 534.000 60.500 340.000 Tara Turisti Noenja 67.500 398.000 13.7000 65.200 45.100 176.000 Divibare Turisti Noenja 33.800 242.000 39.400 306.000 50.800 333.000
TURISTIKE FUNKCIJE NAIH PLANINA U zavisnosti od osnovnih i dopunskih turistikih funkcija, planine Srbije se mogu klasifikovati u vie kategorija. Iste su uslovljene nizom osobenosti i nisu jednom zauvek date, ve se tokom vremena umnoavaju ili smanjuju. Monovalentne i monofunkcionalne planine su one koje umoguuju samo jednu vrstu turizma. To znai da su turistiki nedovoljno atraktivne, prepoznative i ureene. Na takvim planinama se najee odvija samo povreneni izletniki turizam i to vie leti nego zimi. Za razliku od ovih su polivalentne ili polifunkcionalne planine koje pogoduju razvoju vie vrsta turizma. Planine Srbije mogu se podeliti na izletniko-rekreativne, sportskomanifestacione, kulturno-manifestacione, planine nacionalne parkove, zdravstvenoleiline, planine lovita, planine memorijale i planine sekundarna boravita. Naravno, granice grupa nisu strogo definisane, kao i broj funkcija. Ukoliko jedna planina omoguuje razvoj vie vrsta turizma utoliko je poseenija i pogodnija za turistiku valorizaciju. Umnoavanje funkcija doprinosti obimnosti poseta i produenju sezone, kao osnovnim preduslovima za dobro ekonomsko poslovanje turistiko-ugostiteljskih objekata na planinama. Izletniko-rekreativnoj grupi pripadaju one nae planine koje imaju povoljan geografski i saobraajni poloaj prema turistikim disperzivima, tj. veim gradovima i gue naseljenim dolinskim i kotlinskim regijama. Izletnko-rekreativna turistika kretanja ka njima su utoliko intenzivnija ukoliko su kontrasti u klimi i mikroklimi, pejzau i ouvanosti ivotne sredine izmeu grada i planine vee. Ka izletnikorekreativnim planinama odvijaju se poludnevna, dnevna i vikend turistika kretanja. Turistika poseenost se odlikuje masovnou, koncentraciom na subotu, nedelju, dane dravnih i verskih praznika i letnje mesece. Turisti se kratko zadravaju i bolji su potroai ugostiteljskih usluga nego noenja u hotelima i drugim objektima. Istiu se Avala, Kosmaj, Fruka gora, Zlatibor, Tara, Go, Crni vrh, Jastrebac, Vrake planine, Guevo, Beljanica, Stara planina, i druge. Neke od navedenih planina su istovremeno i dobri centri stacioniranog turizma sa duim zadravanjem posetilaca, te se i po toj osnovi ostvaruju izvesni ekonomski efekti. Sportsko-manifestacione planine su one koje svojom morfologijom i klimatskim uslovima omuguuju upranjavanje razliitih sportova. U osnovi mogu biti dvojake. Jednu grupu ine one planine koje omoguuju takmienja u letnjim mesecima, a drugu one koje visinom snenog pokrivaa, njegovim trajanjem i nagibima terena omoguuju razvoj zimskih sportova. Na jednim i drugim planinama u sportskim manifestacijama uestvuje maji broj takmiara i vei broj gledalaca. Obim posete zavisi od renomea takmienja i prepoznativosti takmiara. Maksimumi poseta su u vreme takmienja, koja se po pravilu dugo najavljuju. Takmienja pogoduju prodaji suvenira,
492
fotografskog materijala, sportske opreme, uslovljavaju bolju iskorienost smetajnih kapaciteta i poveanu potranju ugostiteljskih usluga. Po sportskim manifestacijama meu naim planinama istiu se Fruka gora (leto), Kopaonik, Zlatibor, Tara, Divibare, ar planina (zima). Navedene planine omoguuju i sportsko-rekreativni boravak ljubitelja prirode, te su dobro poseene. Uglavnom pripadaju grupi polifunkcionalnih predeonih celina i omoguuju ostvarenje dobrih ekonomskih i drutvenih efekata turizma. Kulturno-manifestacione planine su one na kojima postoje istorijski znaajni spomenici i dogadjaji iz blie i dalje istoriske prolosti, koji mogu da veu panju turista. Od posebnog su znaaja planine sa manjim i veim brojem sakralnih objekata i religijskih manifestacija koje se u njima i kraj njih upranjavaju. Najvei obim poseta ostvaruje se u vreme znaajnih datuma, godinjica i jubileja. Posete za vreme letnjih meseci su obimnije u odnosu na zimske mesece. Turizam na takvim planinama i lokalitetima na njima ima izvesne odlike izletnitva i odlikuje se povremenim kratkim zadravanjem posetilaca, te je veoma teko osmisliti i realizovati bogatiju turistiku ponudu i ostvariti vee ekonomske efekte. Ovi esto ustupaju mesto drutveno-korisnim efektima kakvi su drueljublje, patriotizam, vaspitanje i obrazovanje. Kosmaj, Rudnik, Bukulja, Cer, Guevo, Jastrebac, Avala, Ovar, Kablar, Fruka gora, Sokolske planine i druge, dobri su primeri za to. Planine nacionalni parkovi u Srbiji su Fruka gora, Kopaonik, Tara i ar planina. Njima dodajemo Likovac i Miro kao sastavne delove Nacionalnog parka erdap. Zakonom zatiene, ove planine imaju poseban znaaj za nauku, kulturu, obrazovanje i turizam, te se mogu viestrano valorizovati, uz naglaene potrebe ouvanja izvornosti ive i neive prirode i spomenika u njihovim granicama i odgovarajuim zatitnim zonama. Uz ovu vrstu planina mogu se ubrojati i one koje imaju drugaije statuse zatite (Parkovi prirode Stara planina, Vrake planine, Rajac; Opti rezervat prirode Rtanj). Re je o objektima svetske zatite (Golija) ili parkovima prirode, regionalnim parkovima i drugim oblicima zatite naeg planinskog prostora. Planine iz navedenih grupa osnova su razvoja odrivog turizma i ekoturizma, tj. turizma malih grupa, koje po pravilu organizuju lokalne turistike agencije. Jasno definisanje zatite ivotne sredine i ouvanje izvornosti ekosistema, pravilno dimenzioniranje turistikog prometa, izgladnja objekata prilagoenja lokalnoj sredini i narodnoj tradiciji, korienje lokalnih stilova i materijala, naglaavanje geografskog porekla proizvoda, osnova su turistike valorizacije. Zdravstveno-leiline planine se izdvajau po osnovi mineralnih, termalnih i termomineralnih izvora koji se na njima, ili u njihovom podnoju javljaju, kao i zbog specifinosti klimata, odnosno, biljnog i ivotinjskog sveta. Bez obzira to su sve planine fizionomski, klimatski, hidrografski i biogeografski drugaije od ravnica, kotlina i dolina i uopteno posmatrano imaju stimulativno dejstvo na ljudski organizam, samo one na kojima su izgraeni odgovarajui objekti za prevenciju, leenje i posthospitalni boravak, predstavljaju pravu turistiku ponudu. Izvori lekovite vode omoguuju razvoj banjskog turizma i upranjavanje balneoterapije, dok se povoljnosti klime u smislu stimulativnog ili sedativnog delovanja na ljudski organizam definiu kroz klimatoterapiju. Korienje prirodnih lekovitih faktora ima dugu tradiciju, ali se ini da jo uvek nema pravih dugotrajnijih i osmiljenijih poduhvata na valorizaciji planina i banja na njima. Iz ove grupe se istiu Kopaonik sa etiri banje u okruenju, Go, Guevo, Suva planina, Tilva
493
njagra, Zlatibor, Zlatar, Prokletije, Rudnik, Ozren, Tara, Fruka gora, Stara planina, emernik, Dukat, Jastrebac, Golija, Radan i druge. Planine lovita poseuje manji broj turista dobrih platenih mogunosti. Poseta i odstrel dozvoljeni su samo u toku odgovarajue lovne sezone i odgovarajue divljai i ptica. Najbolji ekonomski efekti se postiu u ograenim lovitima sa dobrim fondom lovne divljai, ali i primerenim slubama i objektima. Istiu se ar planina, Prokletije, Stara planina, Deli Jovan, Beljanica. Planine memorijali su na turistikom tritu prepoznative po spomenicima, znamenitim dogaajima i ljudima. Turisti poseuju lokalitete na takvim planinama u vreme odgovarajuih praznika, godinjica i jubileja. Naglaena kulturno-vaspitna funkcija planina memorijala mora se vie i bolje uvaavati, a posete omasovljavati, jer je najee re o upoznavanju prolosti i negovanju patriotizma, dueljublja i drugih pozitivnihedukativnih i vaspitnih elemenata. Avala, Fruka gora, Vrake planine, Jastrevac, Cer, Guevo, Sokolske planine, Crni vrh, Kopaonik, Kosmaj, Ovar, Kablar, Jelica, najbolji su primeri takvih planina. Planine sekundarna boravita su one na kojima postoji manji ili vei broj vikend kua stanovnika oblinjih ili neto daljih gradova. Ekspanzija izgradnje vikend kua koja je trajala izmedu 1975. i 1990. godine, rezultirala je brojnim vikend kuama, ali i itavim vikend naseljima na brojnim naim planinama. Kao nov element u prostoru i osnova specifinih turistikih kretanja, sekundarna boravita jo uvek nisu do kraja istraena, ali ih ima na Avali, Kosmaju, Bukulji, Venacu, Rudniku, Zlatiboru, Zlataru, Kopaoniku, ar planini, Staroj planini, Frukoj gori, Crnom vrhu, Beljanici, Suvoj planini, Jastrepcu, Gou, Divibarama, Jelici, Ovaru, Kablaru, Tari i drugim planinama. Vikend kue i vikend naselja, esto neprilagoena lokalnoj sredini uslovljavaju vizuelnu degradaciju planinskog prostora i mogu biti negacija same sebi. ini se da je najbolji primer za to turistiko naselje vikend kua Treska na Kopaoniku, neposredno uz granicu nacionalnog parka. ZAKLJUAK Raznovrsnou reljefa Srbija omoguuje razvoj vie vrsta planinskog turizma. U tom smislu korisno je izdvajati odgovarajue vrste turistikih funkcija planina pojedinano i planinskih regija kao celina. Geoloki, geografski i biogeografski bolje prouene nego turizmoloki, planine Srbije jo uvek nisu dovoljno valorizovane i ne daju odgovarajue ekonomske i drutvene efekte po osnovu turizma i prateih delatnosti. Samo nekoliko naih planina ima zadovoljavajue smetajne i ugostiteljske kapacitete, saobraajnu infrastrukturu, komunalnu i sportsku suprastrukturu, odgovarajuu ponudu, sistematsku propagandu i bogatu ponudu. Veina planina Srbije ima lokalnu, regionalnu i republiku kontraktivnu zonu i naglaenu dominaciju domaeg turizma nad inostranim. Uzroci takvog stanja su brojni i raznovrsni. Proistiu iz neznatnog udela visokih planina u hipsometriji reljefa, nedostatka odgovarajue materijalne baze, usitnjenosti smetajnih kapaciteta, kolizionih odnosa veeg broja subjekata za jednim istim planinskim prostorom, nedovoljno osmiljene turistike propagande, odsustva saradnje sa banjama i drugim turistikim vrednostima u prostoru i sl. Uzlazni trendovi turistikog prometa na naim planinama trajali su do 1990. godine, sa maksimumom poseenosti oko l985. godine. Iza toga nastaje period pada i stagnacije prometa koji traje 15 godina. Sadanje
494
stanje odgovara onom od pre 3 i 4 decenije, sa neizvesnou brzog oporavka. Kakav e i koliki biti promet turista u planinskim mestima Srbije u budunosti teko je predvideti, jer se sve vie nameu problemi zastarelih objekara, nepotpune infrastrukture, vlasnike transformacije, privatizacije, bespravne izgradnje, nereenih problema vodosnabdevanja i odvoda otpadnih voda, pada ivotnog standarda domaeg stanovnitva, smanjenih ili ukinutih dotacija za klimatsko leenje i rehabilitaciju i dr. LITERATURA
1. 2. 3. Mladenovi T. (1984): Visinska struktura reljefa zemljita u SFR Jugoslaviji. Zbornik radova Vojnogeografskog instituta, Beograd 2. Grupa autora (2004): Osnovne morfometrijske karakteristike reljefa Srbije. Glasnik Srpskog geografskog drutvx sveska LXXXIV, broj 2, Beograd. Stankovi M. S. (2002): Potencijali planina u funkciji turizma. Glasnik Srpskog geografskog drutva sveska LXXXII, broj 2, Beograd.
495
ODRIVI TURIZAM KAO FAKTOR RAZVOJA SUSTAINABLE TOURISM AS A FACTOR OF DEVELOPMENT

Mr Gordana Mrdak Via Tehnika Tehnoloka kola, F. Filipovia 20, Vranje e-mail: gogan1@ptt.yu
IZVOD: Turizam je brzo rastui fenomen i njegov uticaj je raznolik. Da bi turizam na pravi nain doprinosio ukupnom razvoju, potrebno je da bude planiran na nain koji doprinosi kvalitetu ivota stanovnitva i zatiti prirodnog okruenja. U budunosti se oekuje rast i razvoj turizma zahvaljujui porastu stanovnitva, poboljanju ivotnog standarda, napretku saobraaja i sl. Kljune rei: strategija, odrivost, razvoj, turizam ABSTRACT: Tourism is a rapidly growing fenomenon and it has varous effects. In order for tourism to contribute in the right way to development on the whole, it needs to be planned in the way which adds to the quality of life of the population and to the protection of natural environment. In the future, growth and development of tourism are expected thanks to the population growth, the imporovement of standard of living, progress of transportation means and the likes. Key words: strategy, sustainability, development, tourism
UVOD U okviru stratekog planiranja turizma na mikro nivou, centralno pitanje je utvrivanje osnovnih ciljeva razvoja koje se namee kao imperativ i podrazumeva podsticanje ekonomskog razvoja, poveanje zaposlenosti, poveanje deviznog priliva, zatitu prirode i kulturno-istorijskog naslea, kao i podsticanje privrednog razvoja u nedovoljno razvijenim podrujima. Ovako definisani strategijski ciljevi razvoja turizma podloni su promenama. Da li e doi realno do ovakvih promena, zavisi od drutveno-ekonomskog razvoja zemlje u celini, odnosa drave prema turistikim preduzeima, promena u okruenju i stepena razvoja turistike privrede. U Srbiji ciljevi razvoja turizma nisu bili ostvareni ni u jednom razdoblju. Glavni razlog takvog stanja je nepostojanje odgovarajueg ekonomskog i drutvenog ambijenta u kome su mobli biti iskorieni svi resursi i trine pogodnosti za razvoj turizma. U ogranienja razvoja turizma spadaju: - dugogodinje odustvovanje sa turistikog meunarodnog trita u periodu sankcija, - nedovoljno poznate turistike destinacije, - nerazvijena infrastruktura ka odreenim destinacijama, - nedovoljno poznavanje svetskih trendova u oblasti turizma, - nedostatak profesionalizma u turistikoj oblasti i nedovoljna razmena informacija, - opadanje kvaliteta usluga u ovoj oblasti, - nedovoljno ulaganje u promociju turistike sfere, - nesigurna zakonska regulativa.
496
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Odrivi razvoj pokazuje da rast i promene u strukturi proizvodnje i potronje mogu biti opravdane samo ako negativno ne utiu na prirodne resurse, na njihov kvalitet i upotrebljivost. Smatra se da odrivi razvoj treba da omogui zadovoljavanje potreba sadanjih generacija, upotrebu prirodnih resursa na optimalnom nivou, to podrazumeva da korienje prirodnih resursa ne utie na zadovoljenje potreba buduih generacija. Razvoj jednog drutva je mogu jedino ako omoguava poboljanje ivotnog standarda drutva, bez ugroavanja prirodnih resursa preko potrebne mere koja onemoguava obnavljanje prirodnih resursa, koji su opet potrebni za zadovoljavanje potreba buduih generacija. Moderna civilizacija tei poveanju kvaliteta ivota preko usklaenog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja uz potovanje standarda zatite i unapreenja ivotne sredine. Na makro nivou, odrivi razvoj podrazumeva odgovorniji odnos privrednih subjekata prema ekolokoj sredini i standardima. Upravo ekonomske aktivnosti najvie ugroavaju ekoloku ravnoteu u privredi. Obzirom da je cilj poslovanja svake trine privrede stvaranje to veeg profita, nije se vodilo rauna o privrednoj ravnotei niti su se iznalazile mogunosti to manjeg zagaenja prirode. Odgovornost eko-menadmenta je upravo u kombinovanju svih najboljih mogunosti iz prolosti i sadanjosti, radi ostvarenja postavljenih ciljeva. U razvijenim zemljama pitanjima odrivog ekonomskog razvoja poklanja se posebna panja. Na mikro nivou to podrazumeva izdvajanje dodatnih sredstava preduzea za praktino reavanje tetnih dejstava tehnolokog progresa na ivotnu sredinu, to je regulisano zakonskim propisima tih zemalja i ekolokim standardima. Poveani trokovi ovakvog izdvajanja omoguavaju i smanjenje ekolokih rizika buduih generacija, u smislu neadekvatnog korienja prirodnih resursa. Poveani trokovi izdvajanja preduzea uslovljeni su jednim delom i poveanjem ekolokih investicija, preko planiranja u troenju prirodnih resursa, uvoenja istih tehnologija, poveanja odgovornosti ekolokog menadmenta, uvoenja ekoloke politike u preduzeu, kontrole ekolokih performansi u preduzeu i sl. Ono to najvie interesuje ekonomiste je uticaj ekolokih faktora na poslovni rizik, odnosno ekoloka teta koja moe usloviti znaajne materijalne tete u preduzeu. Ekoloke tete imaju takoe i iri uticaj na okruenje, to samo poveava odgovornost eko-menadmenta u reavanju eko problema. Sankcije koje primenjuju razvijene privrede prema preduzeima koja izazivaju ekoloka zagaenja su rigorozne, jer obuhvataju kazne za retroaktivnu odgovornost zagaenja bez obzira na visinu te odgovornosti svakog preduzea. PLAN RAZVOJA REGIONALNOG TURIZMA Plan razvoja turizma podrazumeva pre svega drutveno-ekonomski razvoj, a posebna vanost ovakvog pristupa je u ubrzanju razvoja onih regiona koji zaostaju u razvoju. Uspostavljanje pristupa regionalne politike zahteva izradu integrisanog regionalnog razvojnog plana.
497
Glavni zadatak ovog plana je uspostavljanje stratekog okvira za odriv i uravnoteen drutveno-ekonomski razvoj, pa samim tim i turizma kao faktora ukupnog razvoja. Ideja izrade razvojnog regionalnog plana podrazumeva: - da lokalni uesnici moraju biti ukljueni u prepoznavanje lokalnih potreba i problema, pa i u proces kreiranja regionalnog razvojnog plana, - regionalni plan mora da sadri vrst partnerski pristup izmeu svih uesnika, - regionalni razvoj treba da bude integrisan proces. Planom razvoja regionalnog turizma je podrazumeva da stanovnici regiona mogu najbolje prepoznati probleme regiona i doneti najbolja reenja. Ovako definisan plan mora postaviti strateki okvir za budue delovanje, kojim e se precizirati konkretne aktivnosti, kao i izvori njihovog finansiranja i odrediti akteri koji e sprovoditi ove aktivnosti. Plan predstavlja jedan od kljunih preduslova za razvoj turizma i cele privrede uopte. Za proces stratekog planiranja bitni su geografski, administrativni, ekonomski i drutveni faktori i oni su tesno povezani. U sam proces izrade plana moraju biti ukljueni svi partneri kao to su lokalna samouprava, poslovna udruenja, preduzea, nevladine organizacije i sl. gde mora postojati zajednika odgovornost usmerena na ukljuenje svih uesnika. Sve odluke procesa treba da budu predmet javnih diskusija, a rezultati predoeni javnosti. Stvaranje plana predstavlja trajan proces, i podloan je prilagoavanjima, konstantnim promenama i potovan. Na niim nivoima, strateki planovi odreuju okvir za konkretne aktivnosti, dok je na viim nivoima okvir stratekih planova iri. Karakteristike uspenih strategija su: - partnerstvo i zajedniki pristup, - visok nivo konsenzusa, efikasnost i poslovni pristup, - ukljuivanje velikog broja uesnika iz svih oblasti javnog ivota, - svest o injenici da uspeh jedne faze utie na uspeh sledee, - sveobuhvatna koordinacija procesa. Pre implementacije plana razvoja turizma nekog regiona, potrebno je uraditi swot analizu. Ova analiza je namenjena identifikaciji prednosti regiona koji predstavljaju glavne razvojne inpute turizma ali i cele privrede uopte, kao i slabosti regiona. Prednosti koje se uzimaju u obzir prilikom izrade ove analize obino podrazumevaju ispitivanja neiskorienih potencijala odreenog regiona: - geografski poloaj, - turistiki potencijal regiona, - potencijali za razvoj industrije i poljoprivrede, - livadsko-panjaki potencijali za razvoj stoarstva, - klimatsko-zemljini uslovi pogodni za razvoj turizma, - reni potencijali, za izgradnju ribnjaka, - vodni potencijali, - bogatstvo mineralnom vodom, - planinske oblasti bogate lekovitim biljem, umskim plodovima i rudnim nalazitima, - saobraajna infrastruktura.
498
Prilikom ispitivanja eventualnih slabosti regiona, uzimaju se u obzir: - privredna slika regiona, - privredna struktura, - posledice tranzicije, - broj preduzea, - stopa nezaposlenosti, - strukturna povezanost sa ostalim delovima zemlje i u odnosu na susede (postojanje auto puta i pruga), - udaljenost od univerzitetskih centara, neadekvatna informisanost, - kreditna politika u oblasti turizma, - spor proces privatizacije, - stabilnost regiona, - migracija stanovnitva. ZAKLJUAK U savremenoj trinoj privredi, povezivanje ekologije i ekonomije sadri ekonomsku i moralnu odgovornost u ostvarivanju kvaliteta ivota. Pored ostvarivanja ekonomskih ciljeva, poslovna strategija treba da ima elemente etinosti i zakonitosti. Na lokalnom nivou, u smislu odrivog turizma treba uraditi sledee: - uskladiti propise o turizmu, ukljuujui zakone i standarde, - podrati i unaprediti inovacije lokalnog stanovnitva, to obezbeuje da turizam doprinosi poveanoj kulturnoj vrednosti, - razviti promene za revitalizaciju razliitih aspekata lokalnih kultura. U cilju odrivog turizma, turistika privreda treba da smanji odliv finansijskih sredstava i podri lokalnu privredu kupujui domau hranu i resurse, razvije dugorono partnerstvo sa lokalnim rukovodiocima, preduzeima i dobavljaima, preferira smetaj koji je u vlasnitvu lokalnog stanovnitva. U tom cilju, potrebno je podstai klijente da proue i razumeju turistike destinacije, potuju lokalnu kulturu, lokalne obiaje, pravo i tradiciju, istorijsko naslee i lokalitete od znaaja za nauku. Zaposleni moraju da se obrazuju i izbegavaju negativne uticaje na ivotnu sredinu i kulturu i stvore planove podsticaja unapreenja odrivog turizma i razvoja uopte. Proizvodi razvoja turizma se moraju promovisati, koristei trine instrumente, poev od takmienja i nagrada, sertifikata i sl. Potronja se mora smanjiti, lokalni resursi se moraju koristiti optimalno, otpad se mora reciklirati. Turistima se moraju pruiti autentine informacije i omoguiti im da razumeju sve aspekte u vezi sa ivotnom sredinom prilikom izbora turistike destinacije. Politika odrivog razvoja mora omoguiti zadovoljenje osnovnih potreba i bolji ivotni standard stanovnitva.
499
LITERATURA
1. 2. 3. Ivanovi O., Ekoloki menadment u funkciji odrivog razvoja, SymOrg 2004., Zlatibor Penezi, N. Proces globalizacije i svetska privreda etiri kvantitativna scenarija, asopis Konjunkturni pregled privrede Jugoslavije br. 12, Institut za trina istraivanja, Beograd, 2000. Cvetanovi S., Kilibarda S., Globalizacija finansijskih trita u novoj ekonomiji i izazovi menadmenta privrednim rastom, Ekonomske teme, Ni, 2004.
500
LAEVAC LADEVAC
Liina Reka, Goran uki, Salija Adrovi Berane, Petnjica
IZVOD: Brdsko-planinsko podruje Petnjice je sa nespornim resursima prirodnih lepota koje su ne oskrnavljene. Program razvoja planinskog turizma, Pravci razvoja Crne Gore kao ekoloke drave su zakonske snage opredeljenja kojima u turistikoj ponudi nudimo primer Laevca. Uzajamna veza prirode i ljudi moe da bude interesantna posetiocu; otuda ga, u ovom obraanju, vodimo u vreme narodnog okupljanja saborovanja. Od davnina, 02. 08 - na taj dan na planinu izae pola Bihora. Neka bude uz ono gde si, za gosta vano i s kim si na narod je gostopriman, dobroduan Otuda se Petnjikom kraju oekuje i tim drugim razlogom da ponovo navrati putnik namernik, sada kao rado oekivani turista. Kljune rei: Laevac, Petnjica, brdsko-planinsko podruje, planinski turizam ABSTRACT: The area of Petnjica is hilly mountainous area with certain resources of natural beauties, which are not profaned. The programme of mountain tourism development, Directions of Montenegrin development as ecological state are legal forces of determination and the example of Ladjevac we have in our tourist offer. Mutual connection between the nature and human beings can be interesting to the visitor; thats why we, by this directing, we take it into the time of folks gathering - meeting. From ancient times the second of August is the day when half of Bihor region come up to the mountain. Let beside the phrase where are you make also important for the guest with whom you are our people is hospitable, good-hearted Thats why in Petnjica region it is expected that the traveller, passer by come again, and that he comes again as expected, looked forward tourist. Key words: Ladevac, Petnjica, hilly mountainous area, mountain tourism
UVOD U dugoronom planiranju, ili ti stratekom, razvoj Crne Gore kao glavne take razvoja istiu se ekologiju i turizam ( 1). Programi srednjoroni i kratkoroni koji slede iz stratekih su napravljeni: Master plan za razvoj turizma, Program razvoja planinskog turizma, Program razvoja planinskog turizma, Pravci razvoja Crne Gore kao ekoloke drave i dr. Podruje Petnjice sa svojim sadrajima koji odgovaraju gore iznetom nije prisutno u dravnim projektima kao i na optinskim planovima to je ostala jedina mogunost da se sami graani izbore da to podruje nae odgovarajue mesto u programima turima u Crnoj Gori( 1). Napravljena je broura da bude vodi kroz podruje Petnjice ( 1). Cilj nam je da se promovie i povea turistiki potencijal Crne Gore, njene kljune delatnosti ekologiju i turizam. Zamiljeno kao program turistikih aktivnosti u par dana boravka na odreenom podruju, autori su ve saoptili nekoliko svojih radova.( 2, 3, 4) Odlazak do Laevca, od 1578 metara nadmorske visine (mnv) bi bio naredni izlet koji predlaemo u Petnjikom kraju, Berane.
501
REZULTATI I DISKUSIJA Podruje Petnjice je brdsko-planinsko sa nespornim resursima prirodnih lepota, ekoloki je ouvano; mnogo boljih saobraajnih mogunosti nego pre neku deceniju, smetajne mogunosti su bolje, kulturni sadraji takoe... Adrovi, autor vodia, smatra da se u oblasti turizma ne mogu ostvariti vei efekti sa manjim ulaganjima kao na ovom podruju ( 1). Moda ba za Laevac ponajvie vai ova konstatacija, da ga kao najlepu planinu na ovom podruju ne treba doterivati! Ali to se tie ulaganja, ona nikad nisu dovoljna; i posle poetnih, sloimo se skromnih, ako se hoe vie, a uvek hoe, potrebna su ipak nova ulaganja! Turista hoe da se u oazi ekologije, za njega ipak divljini, zabavi i osea tih nekoliko dana koje nama poklanja toliko prijatno kao da je kod kua. Ako mu bude dobro, vrlo brzo emo izmeriti svoj uinak jer se povratio radi neega. Svakako, ovde mislimo na sve drugo osim na uslov ekoloki, prirodni potencijal koji (od)uvek postoji... Znai, uslov je ekologija; a mnogo toga zavisi od onog: ne gde si, no s kim si... Ne treba dozvoliti da gostu gola ekologija dosadi; jer danas se gost teko dobija, a lako gubi. Zato emo mi ovde potencirati neke stvari koje se vide samo odreenog dana kada se posebni Laevac zakiti, planina moda nekom slina sa drugim iz okruenja, svojim iteljima koji socijalnim obelejima obiaja itd. gravitiraju ovom svake godine saborskom mestu, na Ilindan. (Slika br. 1) Pokazuje se kao novi resurs imetak koji je stvoren radom u inostranstvu ( 1 strana (s.) 40), to bi omoguilo boravak u luksuznim, komforno opremljenim kuama napravljenim po uzoru na zemlje gde se radi. Pribliavaju se civilizacije, umanjuju razlike. Interesantna su oba obeleja, kako 1. ekoloko, tako i 2. socijalno. 1. Laevac je, kau njegovi zaljubljenici kojih nije mali broj, najlepi meu planinama koje gravitiraju prostoru bihorskog podruja. Nalazi se na krajnjem severu Petnjikog kraja i optine Berane. Od Berana je udaljen 35 km. Granie ga sela: Kruica, Savin Bor, Bor i Dobrodole. Bjelopoljska su granina sela Godua, Sipanje i Koritska sela. Tu su i Sjenika i Tutinska, peterska sela. Svojim reljefom, blagim padinama, irokim zaravnima, vrhovima...; potom biljnim i ivotinjskim bogastvom ukupno je izuzetan. Prostrane livade na Laevcu su okruene umskom vegetacijom, uglavnom etinarima, borom i jelom, ekonomski najvrednijim. Vidljiv je sa svih pristupnih strana njegov vrh Vukovo brdo (1478 mnv). Pored ovog vrha atraktivni su i: Moravac, Sijero Polje, Crno Vrelo (1620 mnv), Andrijine Strane, Potajnica (1426 mnv)... Tu je uobiajeni biljni i ivotinjski dekor: cvetnih livada, lekobilja, gljiva, jagodiastog umskog voa (borovnice, maline, kupine...) itd.; uz razne vrste divljai: medveda, vuka, divlje svinje, srne, tetreba itd., koji svedoe za dobru ouvanost prirode. 2. Putevi sa vie strana do Laevca su makadamski. Dolazi se od Korita i Savinbora, od Lozne preko Sipanja, te preko erekara. Za sada se stie dipovima, traktorom; smeliji, putnikim autom; konjima... a najvei broj peke, najvie namerno: uivajui u lepotama prirode; divei se bojama livadskog cvea; uzgrednom branju borovnica itd., askajui sa saputnicima u laganom hodu do odredita; gledajui, pri tom i nehotimino vie puta u nebo da iznenadni letnji pljusak ne pokvari okupljanje 2.1. Koristi se Laevac za izdig, leti se po obroncima napasaju stada ovaca i goveda. (Slika br. 3, 4) Po laevakim katunima stoke je nekada bilo vie, dosta je toga
502
bilo drukije; neto prijatno vredno pamenja; drugo, kao teglo, sa eljom da se zaboravi i nepovrati (uvanje ovaca po nevremenu praenom grmljavinom itd.)... Bijelopoljska Bjelasica je drala farmu ovaca od oko bar 2000 ovaca... Tu je i eksploatacija drveta... Dominiranje stasom omoguava lep vidik (Slika br. 5, 6), panoramu okolnih podruja: vide se peterska visoravan put Sjenice sa Uglom Ljeskovom, Karajukiima itd; put Tutina sa erekarama itd.; prema Bijelom Polju su Korita, alovii, Lazovii itd.; ili sela Javorova, Bor, Daa Rijeka sa Vlahovima, Turjakom... u beranskoj optini ak do Komova... 2.2. Normalni ivot istonih naroda sam za sebe moe biti interesantan znatieljnom. ( 5) U tom cilju valja upoznati stanovnika, a tu e nam pomoi knjievnik Sijari. Ja imam bratstvo... Veliko bratstvo. ivimo od zemlje ko krpelj od ovce. Uhvati nas za rame, povuci nas zemlja e se s nama zaljuljati. I soj smo dobar, ako ne zamjeri. ( 6 s. 61) Ljeto je brzo prolazilo u nekom tutnju, kao da sve neko u bubanj bije i vie: hajte... hajte... pokupite ito, pokupite sijeno, i to: hajte, sluaju dani i nedjelje, pa sve promiu jedno za drugim, dani kraaju a duaju noi, u slami nou ve postalo hladno, a sad su mnogi spavali u slami da izjutra rano nasade vraj. ( 6 s. 140) Opustio je ruke s lea, digao glavu u nebo. Bilo se sunce visoko diglo, i sad ulazilo u oblaak tanak, bijel, noen vjetrom sa juga na sjever. Pod njim je po zemlji ila laka sjenka, iroka, meka. Koprive su mijenjale boju zar pred kiu, postale su modre. ( 6 s. 118) Kia... pogleda u nebo. Sa istoka teak i crn, valjao se polako oblak. ( 6 s. 123) Prostrane livade na Laevcu mogu da okupe vie ljudi no bilo koja druga okolna planina otrijih vrhova. iroko razgrnuta plea Laevca za Ilindan sabiraju stanovnitvo ire regije na ovom saborskom sastajalitu Saboru na Laevcu. Dolaze bijelopoljci, sjeniani, tutinci, roajci, novopazarci... i bihorci vaarite staro po predanju vie vekova, koje okuplja i po nekoliko hiljada ljudi kao najznaajniji regionalni sabor. 2.3. Nekada je preko Laevca vodio karavanski put od Novog Pazara prema Bijelom Polju i Beranama i dalje. 2.4. Opisao je Laevac pisac suptilnijih oseanja od drugih. amil Sijari radnju svog romana Bihorci: penje na uzvieni Laevac, i prirodnom lepotom, i znaajem za ljude. Na taj dan na planinu izae pola Bihora. Ostalo je to tako od davnina, i traje i danas. ovjek moe svata propustiti, ali da na Laevce ne izae... to samo ako je bolestan i nekadar. A i tada e biti tuan, i jelo e mu se sasvim odbiti to nije tamo gdje i svi ostali, no ostao u selu s djecom i babama. Ono to se toga dana vidi, ostane u prii mjesecima; neko tako pria o konjima, neko o ljudima, poneko ape o enama, neko galami o tuama... A uz to je bila i druga stvar: da e se ... osveiti kad ga sobom zapuhne planina, kad se namirie jelovine. To vee uoi Ilendana svijet je pokrivio vratove. U ta gleda... u nebo gleda! Da se nebom ne navuku oblaci, da ne osvane dan kiovit jer propast bi to bila. A oblaka zasad nema, do dva tri jedan nalegao na planinu, povelik, pocrn, drugi se svio pokraj mjeseca, dubok, svijetao, a trei stao pravo nad Raljem, tanak, malen, sa sitnim zvjezdicama po krajevima, veli: od mene se ne bojte. Gledajui u te oblake, svijet se stalno s neim nosio: neko nosi sedlo, neko samar, neko pojas, a neko akire, i svak video upravo te noi ta u kui nema i ta mu treba. A mnogima je trebalo sve sve od opanaka do kape. ( 6 s. 148) A uoi Laevca, a i na sam dan 02.08, esto se deavalo da obanad, mlaarija... loe proe zahtevanjem, otskakanjem, neoprezom... kada mati sudi: ...da ti dam Laevac... evo
503
ti Laevac... i dalje se sa svakim udarcem slagala: ...evac... evac... evac...! Ponekog starijeg su proli njegovi Laevci, ali ostaje laevai uzdah i nemir. ( 6 s. 150) Putevi bihorski... Da vrat slomi i ovjek i konj... Slomi kola i kriv mu put, podere opanak i opet kriv put.(Sijari s. 151) ... Put dalek... Tek se ispenju na jedno brdo, a drugo pred njima: evo me! Brda zelena... na po kojem crna borovina pokrila glavicu, ogrnula kamen, dubi vie stravina no zauena. ( 6 s. 152) ... Skara konja: iii. Gledao je pre sobom u planinu, a ona oivjela odasvud se crvene dugaki konci, iju putanjcima kroz zeleno granje a to svijet, i sve se vie penje uz planinu doziva se, halae, pjeva otegnuto, tuno. ( 6 s. 154) ...Pred njim se otvori iroka ledina, a na njoj guva i galama da pamet stane. Otsvud je kljualo arenilo boja trista, a najvie bijele i crvene: bijeli alovi na Bihorcima, crvene zaprege na Bihorkama. ( 6 s. 155) A na saboritu, konica, vri... Vraali su se niz breg, niz ledinu, jedan za drugim, kao da prvi vodi drugoga Okrenuli su se ka duanima. Puljki, pucadi, britvica stotinu takvih sitnih stvari, a iza njih ovjek, siv, pohaban, neki beg iz upe, vie glasom tankim kao da plae: Bratac moj, bratac moj a ruke mu i oi samo igraju as prua sapun, as ular, as konopac, prstenje od bakra, niske inuva, i opet vraa na svoje mjesto, tako da nijedna stvarica tu ni za as ne miruje.( 6 s. 162) Nadmetanje je deo tradicije: trka konja (Laevaka koija) (Slika br. 2); bacanje kamena s ramena itd. 3. Danas su vidljive promene nabolje. Nain ivota je uticao na promenu sabora. Boje narodne nonje dominantno rune izrade su zamenjene novim arama konfekcijke odee. Otrim peskom posuti putevi, ipak sve bolji, prte sve manji broj konjskih kopita novi imid je luksuzni auto... U daleki svet radi egzistencije otisnut Bihorac eli da doe na Laevac, a sve ee sa njim i neki pravi stranac; novi prijatelj, radoznalac. Laevake livade za sabor pokoene, ekaju s pravom novog gosta, pravog izvanjca... Laevac omoguava, naroito drugog avgusta, drukiju: etnju, uivanje u arima prirode..., obogaene provodom i dobrim zalogajem; sve praeno svirkom i pesmom. Laevac interesantan lokalnom stanovnitvu, moe biti ba tog dana nezaboravan i gostima, ljubiteljima: prirode, narodnih obiaja... Ovu nau Laevaku pozivnicu / razglednicu ine i par priloenih slika. (Slike br. 1-4) ZAKLJUAK Boravak na Laevcu, od autora teksta je zamiljen kao programski, jedan dan vie proveden u Petnjikom kraju, nesporno oazi pogodnoj za razvitak planinskog i seoskog turizma Uz ono gde si, za gosta vanog, neka bude i s kim si na narod je gostopriman, dobroduan Otuda se u Petnjikom kraju oekuje i tim drugim razlogom da ponovo navrati putnik namernik, sada kao rado oekivani turista Pokazuje se kao novi resurs imetak koji je stvoren radom u inostranstvu, to bi omoguilo turisti boravak u luksuznim, komforno opremljenim kuama napravljenim po uzoru na zemlje gde se radi
504
LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Adrovi S. (2005) Eko-truistiki potencijali podruja Petnjice, Petnjica Liina, R., uki, G., Radmanska klisura i Radmanci, Zbornik radova Eko ist 04, Ekoloka istina, Bor, 2004:62-5 uki, G., Ramdedovi, ., Klisura Pope, Zbornik radova Eko ist 05, Ekoloka istina, Borsko Jezero, Bor, 2005:581-6 Liina, R., uki, G., Ciglen, Zbornik radova Eko ist 05, Ekoloka istina, Borsko Jezero, Bor, 2005:587-90 Rid D. (1975) Rat u Srbiji 1915., Obod, Cetinje, s. 11-84 Sijari . (1956) Bihorci, Sarajevo.
505
Slika broj 1, Saborite na Laevcu, 2005.g.
Slika broj 2, Konjska trka: Laevaka koija( 1)
Slika Slika broj 3, Katun na Laevcu, 2005.g.
Slika broj 4, Laevaki panjak ( 1)
Slika broj 5, Panorama sa mesta sabora, 2005.g.
Slika broj 6, Laevake livade panjaci, 2005.g.
506
TURISTIKI POTENCIJALI OPTINE SOKOBANJA TOURISM POTENTIALS OF COMMUNITY SOKOBANJA

Danijela Avramovi1, Dragan Spasi1, Novica Ranelovi2, ivorad Jeremi3, Nataa Stamenkovi1 1 Fakultet zatite na radu, arnojevia 10A, Ni 2 Prirodno-matematiki fakultet, Viegradska 33, Ni 3 Pere Radovanovia 25/5, Zajear
IZVOD: Optina Sokobanja okruena je Balkanskim planinama: sa severa planinom Rtanj, sa istoka i jugoistoka Devicom, Ozrenom i Leskovikom i sa severozapada Bukovikom. Otvorena je prema Aleksincu preko Bovanske klisure a prema Knjaevcu preko prevoja Konil. Na ovom karstnom terenu nalaze se sledei zatieni objekti koji imaju znaajnu turistiku vrednost: Rtanj (Mala Jasenova glava), Ozrenske livade, Velika i Mala Ripaljka i Lepterija- Sokograd. Kljune rei: Sokobanjska kotlina, zatiena prirodna dobra, turistika vrednost ABSTRACT: The Sokobanja community is nested among Balkan mountains: Rtanj to the north, Devica, Ozren and Leskovik to the east and southeast and Bukovik to the northwest. It is open towards Aleksinac through the Bovan Gorge and towards Knjaevac over Konil Pass. This calcareous terrain include following protected nature areas there are significant value of tourist: Rtanj (Mala Jasenova glava), meadows Ozrenske livade, Velika and Mala Ripaljka and LepterijaSokograd. Key words: The Sokobanja valley, protected nature area, value of tourist
UVOD U pogledu reljefa optinu Sokobanja karakteriu tri tipa: dolinski (srednja nadmorska visina oko 347 m), breuljkasti (od 400 do 600 m nadmorske visine) i planinski (od 847 m na Bukoviku do 1565 m na Rtanju). Turistiki potencijali optine Sokobanja su brojni i raznovrsni, ali naalost do danas nisu bili predmet detaljnijih naunih istraivanja za potrebe savremene turistike privrede i sa stanovita zatite ivotne sredine. Bilo je pokuaja i uspeno je razvijen banjski turizam sa prateim sadrajima iako su mnoge druge turistike vrednosti zapostavljene i ostale neiskorienje. Zato emo u ovom radu pokuati da ukratko ukaemo na mnogobrojne prirodne i antropogene vrednosti na teritoriji optine Sokobanja koje se mogu veoma uspeno valorizovati. Sokobanja je samo na papiru ekoloka optina od marta meseca 1992. godine, kada su optinski organi doneli deklaraciju o proglaenju Prve ekoloke optine u Srbiji. Sokobanja nije samo banjsko leilite ona je poznata i kao rudarski grad zbog blizine rudnika u selu itluk, koji i dan danas radi mada sa znatno smanjenim kapacitetima zbog estih havarija. S obzirom na injenicu da je sve manje lokaliteta sa zdravom ivotnom sredinom i da su industrijskom i gradskom stanovnitvu sve vie potrebna mesta gde e se odmarati i rekreirati, krenuli smo u istraivanje turistikih potencijala optine Sokobanja jer smatramo da na ovim terenima ovakvih mesta ima u izobilju. Namera nam je pre svega da ukaemo na postojee stanje turistikih potencijala, neke pojave i procese
507
koji se u budunosti moraju uvaavati za dobrobit receptivnog i inicijativnog turizma, za potrebe domicilnog stanovnitva i posetilaca Sokobanje i njegove okoline. TURISTIKI POTENCIJALI Optina Sokobanja se nalazi u sastavu Zajearskog okruga i zauzima povrinu od 525 km2, ima oko 18.400 stanovnika (prema popisu iz 2002. godine), optinu ine 25 naseljenih mesta, od kojih ovom prilikom zbog svojih prirodnih karakteristika izdvajamo sledea: Banja Joanica, Resnik, Muinac, Vrmda, itluk, Seselac i dr. Ova naseljena mesta zbog blizine mogu se ukljuiti u turistiku ponudu. Turistiki potencijali optine Sokobanja su brojni i raznovrsni i ine svojevrsnu osnovu za razvoj vie vrsta turizma. Posmatrano u globalnom smislu oni mogu biti prirodni i antropogeni. U smislu vremena mogu biti arheoloki, istorijski (spomeniki) i savremeni. Mogu se podeliti na velorizovane i nevalorizovane, odnosno, dobro poznate i poseene i nedovoljno turistiki afirmisane i zbog toga neposeene. Izvestan broj lokaliteta i ambijentalnih celina u planinskom prostoru optine Sokobanja imaju odlike turistikih potencijala izvornog znaaja. Za razliku od toga ima turistikih vrednosti koje su u prilinoj meri zaboravljene i zaputene pa ih je potrebno revitalizovati i zatititi. Izvestan broj turistikih potencijala odlikuje se lakom pristupanou i dobrom saobraajnom povezanou. Za razliku od prethodnih, jo ima delova optinske teritorije sa vrednim turistikim potencijalom do kojih nisu dospele savremene saobraajnice. U pogledu istraenosti turistiki potencijali, optine Sokobanja, mogu se podeliti na: relativno dobro istraene (Sokobanja- banjsko leilite, Ozren, Bovansko jezero i dr.) i one koji nisu bili predmetom posebnih istraivanja za potrebe turizma (Devica, Leskovik, mnogobrojni geomorfoloki i speleoloki oblici i sl.). Uvidom u celokupno turistiko bogatstvo, i u komparaciji sa vrednostima u samoj optini koje su valorizovane i u blioj okolini, moe se zakljuiti da ima unikatnih vrednosti koje dosad nisu valorizovane, a da ipak dominiraju vrednosti koje ne zaostaju za njima (Banja Joanica Sokobanja, Devica i Leskovik - Ozren i Rtanj). Dominiraju komplemantarne turistike vrednosti, tj. one koje se turistiki moraju valorizovati zajedno sa ostalim prirodnim vrednostima u okolini, poveavajui na taj nain turistiku vrednost prostora u celini. Od posebnog znaaja za razvoj turizma, to jest, opremanje postojeih i izbor novih lokaliteta, je izmenjena klimatska situacija okoline Sokobanje. Naime, izgradnjom vetakog jezera i ve vekovima prisutnih planina dolo je do promene u koliini padavina i rue vetrova. Zatim zbog eksploatacije rude uglja i prisutne jalovine koja je problem dolazi do modifikacije reljefa formiranjem uzvienja (akumulacija jalovine). U istom ismislu ispoljava se intenzivna divlja gradnja vikend naselja na periferiji banjskih leilita (Sokobanja i Banja Joanica) i Bovanskog jezera. POLOAJ KAO TURISTIKA VREDNOST Teritorija optine Sokobanja se nalazi u sklopu Balkanskog planinskog sistema na prostoru Istone Srbije i predstavlja relativno jasno izolovanu predeonu celinu, koja je sa svih strana oiviena vencima srednjevisokih planina: na severu Rtanj (1565 m), na zapadu Bukovik i Roanj (897 m), jugu i jugoistoku Leskovik, Ozren i Devica (1187 m), na istoku Slemen (1099 m) i Krstatac. Prema geografskim pokazateljima ovu oblast
508
moemo oznaiti kao balkanski, pontsko-mezijski i panonski prostor. To ga ini specifinim sa prirodnjakog i antropogenog stanovita i opredeljuje osnovne funkcionalne elemente u prostoru. Zbog toga moemo rei da je teritorija optine Sokobanja tranzitna, kontaktna i polivalentna sa naglaenim elementima spajanja i proimanja, to je sa aspekta razvoja turizma znaajno te se mora uvaavati u planovima turistikog aktiviranja pojedinih lokaliteta. Optina Sokobanja je smetena izmeu auto-puta u Pomoravlju i magistralnog puta u dolini Timoka, nema direktnu ve indirektnu kontaktnu poziciju u odnosu na znaajnije saobraajnice i vanije turistike pravce u Centralnoj i Istonoj Srbiji. Saobraajna povezanost je obezbeena iz etiri pravca: Sokobanja- Aleksinac (30 km), Sokobanja-Knjaevac (40 km), Boljevac- Sokobanja (24 km) i Sokobanja- Parain preko Rtnja. Najvei znaaj za turistiku dostupnost ima deo regionalnog puta AleksinacKnjaevac koji obezbeuje direktnu vezu sa auto-putem kao najznaajnijim turistikim pravcem na prostoru Srbije. Paralelno sa autoputem vodi pruga meunarodnog znaaja koja posredstvom eleznike stanice u itkovcu i redovne autobuske linije, takoe obezbeuje znaajnu vezu Sokobanje sa centrima turistike tranje. Posredstvom eleznikih stanica u Knjaevcu u Zajearu je indirektno (redovnom lokalnom autobuskom linijom) dostupna i eleznicom iz istonog pravca. PRIRODNI TURISTIKI POTENCIJALI Prirodni turistiki potencijali Sokobanje koji su znaajni za razvoj turizma, prema obliku pojavljivanja, vrstama turizma koje uslovljavaju, osnovnim prirodnim svojstvima u naunom prouavanju za potrebe turistike operative, moe se podeliti na sledee kategorije: geomorfoloke turistike vrednosti, hidrografske turiskike vrednosti, klima kao turistika vrednost i biogeografska turistika vrednost. Geomorfoloke turistike vrednosti u optini Sokobanja moemo podeliti u sledee grupe: planine (Rtanj, Bukovik, Ozren, Devica i Leskovik); klisure (reke Moravice, Bovanska, reke Gradanice i dr.); peine i jame (Seselaka peina, Miluinaka peina, peina na Ozrenu) i karakteristini mikrooblici reljefa. Teritoriju optine Sokobanja karakterie raznolika hidrografska mrea. Najznaajnije mesto zauzimaju izvori tople i hladne mineralne vode, reni tokovi sa atraktivnim pojavama. Temperatura vode izvorita se kree od 10,5oC do 53oC. Okolne planine Devica, Ozren, Leskovik, Bukovik i Rtanj pogodne su za lake planinarenje, odmor i rekreaciju u prirodi, sakupljanje lekovitih biljaka, umskih plodova, lov i sl. Rtanj (iljak 1565 m), pripada Karpatsko-balkanskoj grupi planina. Na junim padinama Rtnja nalaze se sela Vrmda i Muinac, koja se mogu zbog svojih prirodnih potencijala i blizine Rtnju i Sokobanji uspeno ukljuiti u turistiku ponudu. Na putu od Lukavice prema Vrmdi nalazi se velika vrtaa Jezero prenika 70 do 80 m kod koje je nakon jakog pljuska dolo do zaepljena ponora pa je ona pretvorena u jezerce, koje nikad ne presuuje. Razuenost, raznovrsnost geoloke podloge, promenljivost klimatskih faktora i raznovrsni tipovi zemljita uslovili su raznovrsnu floru i vegetaciju. Juna strana Rtnja, koja inae pripada ovoj optini, poznata je po vrelima i geomorfolokim oblicima (kanjoni, klisure i ledenice). Naalost, ni na jednoj od navedenih planina, sem na Ozrenu ne postoje ureena izletita niti objekti za odmor i rekreaciju potencijalnih turista. S obzirom da su sve ove planine krenjakog tipa u
509
svojim nedrima kriju brojne peine koje su nedovoljno istraene i jo ni jedna dosad nije turistiki valorizovana. S obzirom na konfiguraciju terena veina tokova reka su izgradile klisure i kanjone koje su bogate brojnim slapovima, brzacima, vodopadima, loncima i sl., koji se takoe mogu valorizovati. Do sada su jedino valorizovane Mala i Velika Ripaljka na Ozrenu. Klima okoline Sokobanje ima prelazni karakter izmeu stepske, mediteranske i srednjeevropske uz odreene modifikacije u odnosu na nadmorsku visinu. U kotlinama su zastupljene umerenije klimatske karakteristike. ANTROPOGENI TURISTIKI POTENCIJALI Teritorija optine Sokobanja osim napred navedenih turistikih potencijala bogata je i antropogenim turistikim vrednostima koje su takoe manje ili vie valorizovane i ukljuene u turistike tokove. U okolini Sokobanje po svojim vrednostima se istiu brojni kulturno-istorijski spomenici (Sokograd srednjevekovni grad- tvrava, ,,Vrmdanski grad, kupatilo Park (Amam), Miloev konak, crkve, spomen esme i spomen biste) i etnografska obeleja ovog kraja (folklor, narodni obiaji, kao i odreene manifestacije od kojih su neke dobile tradicionalni karakter sa znaajnim motivom turistike funkcije (Prva harmonika, Zlatne ruke, Bienale ekoloke karikature, Umetnika kolonija Sokograd i Sv. Jovan biljober). Posebnu vrednost predstavlja Bovansko jezero (ribolovni turizam), nastalo izgradnjom brane na reci Moravici, koje je jedno od najposeenijih izletita u toku letnjih meseci. VRSTE TURIZMA Turistiki potencijali na koje smo ukazali, uz odgovarajuu organizaciju, materijalna sredstva, tradiciju i potrebe, omoguuju vie vrsta turizma na teritoriji optine Sokobanja. Iz svega napred izloenog u optini je mogue razvijati sledee vrste turizma: tranzitni, izletniki, sportsko-rekreativni, banjsko-leilini, kulturno i sportsko manifestacioni, lovni, seoski turizam, ekoturizam i ekskurzioni turizam. ZAKLJUAK Analiza turistikih potencijala optine Sokobanja pokazuje da su oni brojni i razliiti po nainu postanka, vrstama turizma koje omoguavaju, kao i stepenu sadanje iskorienosti. Prirodne i antropogene vrednosti, uz poloaj i saobraajnu povezanost, zajendo sa postojeim materijalnim sredstvima, omoguavaju vie vrsta turizma, ali se iste moraju stalno unapreivati. Turistike vrednosti prirodnih kompleksa i kulturne batine optine Sokobanja, ne zaostaju za slinim u blioj i daljoj okolini, ali ih je ipak potrebno jo vie prezentirati lokalnom turistikom tritu, kojem su posebno izraene potrebe za savremenim odmorom i rekreacijom radnih ljudi, dece i omladine, to je posledica savremenog naina ivota. ini se opravdanim izvesno modernizovanje postojeih, tradicionalnih, turistikih sredita, ali se namee potreba turistikog osvajanja novih, do sada malo
510
korienih ili uopte neiskorienih prostora koji su izvan glavnih saobraajnica. U tom smislu niz prednsoti imaju Seselaka peina, Banja Joanica, brojni izvori, prozorac Bogova vrata i dr. Uz odgovarajua materijalna sredstva, neophodna je i svrsishodna organizacija odmora i rekreacije, koja se mora tretirati sa socijalnog, vaspitnog i zdravstvenog aspekta i drugih vanekonosmkih funkcija turizma. S druge strane, namee se zakljuak o nunosti stvaranja boljih uslova za turizam poslovnih ljudi i domaih i stranih lovaca, od ije se posete i osmiljenog sadraja boravka, mogu ostvarivati znaajni ekonomski efekti. Za postizanje veeg stepena turistike valorizacije postojeih potencijala koji su do sada zapostavljeni, potrebna je kompleksnija saradnja turistikih agencija, ugostiteljskih radnih organizacija, kulturnih institucija sa Turistikim savezom optine Sokobanja. LITERATURA
1. 2. 3. 4. Cviji, J. (1996): Morfologija i hidrografija Istone Srbije, Sabrana dela knjiga 13, Beograd. Radovi, M. i Mari R. (1997): Sokobanja osnove i koncept odrivog razvoja turizma, Skuptina optine Sokobanja i Institut ekonomskih nauka, Beograd-Sokobanja. Ranelovi, N. i Avramovi, D. (2004): Zatiena prirodna dobra, flora i vegetacija okoline Sokobanje, I Kongres ekologa Crne Gore, Natura Montenegrina br. 3/2004., Prirodnjaki muzej Crne Gore, Podgorica. Stankovi, S. (2002): Turizam Srbije, Srpsko geografsko drutvo, Beograd.
511
PRAVNI OKVIRI ODRIVOG RAZVOJA TURIZMA LEGAL FRAMES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF TURISM
Marija Ignjatovi Pravni fakultet Univerziteta u Niu
IZVOD: Zbog sve izraajnijeg negativnog ovekovog dejstva na prirodnu sredinu i kroz turistiku delatnost danas su, sve prisutniji zahtevi o ouvanju, zatiti i unapreenju prirodnih ambijenata kroz donoenje pravila ponaanja za sve uesnike u razvoju turizma tj. kroz utvrivanje strategija za odrivi razvoj turizma. Imajui u vidu globalni znaaj turizma i njegova dejstva na prirodnu sredinu, u zemljama lanicama EU preduzete su mere zatite i doneta su odreeni dokumenta koja podstiu na raspravu o Evropskom akcionom programu o odrivom turizmu. Samo na ovaj nain moe se obezbediti dugoroni razvoj turizma uz ouvanje vrednih prirodnih resursa. I u Republici Srbiji nastoji se da se utvrde smernice i postupci u vezi sa odrivim razvojem turizma u prvom redu kroz pravne akte donete u oblasti ekologije i zatite prirodne sredine. Kljune rei: turizam, prirodna sredina, Evropski akcioni plan, prirodni resursi ABSTRACT: Because of the more expressive negative human effect on the natural environment and trough this branch of economy activity, today even more tere are demands about preserving, protection and organizing natural environments trough bringing the rules of behavior for all contenstants in the tourism development, i.e. through consolidation of the strategy for sustainable development of tourism. Having in mind global effect of tourism and his effect on natural environment, in the countries members of EU were taken protection measures and brought certain documents which urge to discussion about European action program about sustainable development. Only by this way it can be secured long-term development of tourism with the preserving of valuable natural resources. In the Republic of Serbia also is present attempt to establish directives and actions which are in connection with sustainable development of tourism, at first trough legal acts brought in the economy region and protection of natural environment. Key words: tourism, enviroment, European action program, natural resources
UVOD Priroda i njene lepote predstavljaju, izmeu ostalog, i glavne inioce turistike delatnosti. Ove atrakcije, njihove karakteristike i vrednosti na izvestan nain procenjuju i turisti, biranjem mesta svoje turistike destinacije. Zato, danas, sa pravom kaemo da je turizam postao vana i kljuna industrija dvadeset i prvog veka. Motivisan nizom razliitih faktora, poev od egzistencijalnih preko kulturnih i sve do pomodnih razloga, turizam se poslednjih godina razvio kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu u jednog od znaajnih inioca u okviru koncepta odrivog razvoja. Preuzimajui znaajno mesto u privrednom razvoju, turizam je postao vaan faktor uticaja na prirodno okruenje. Imajui u vidu globalni znaaj turizma i njegova dejstva na prirodnu sredinu, u zemljama lanicama EU preduzete su mere zatite i doneti su odreeni dokumenti koji podstiu na raspravu o Evropskom akcionom programu o odrivom turizmu. I u Republici Srbiji nastoji se da se utvrde smernice i postupci u vezi sa odrivim razvojem turizma. To se, u prvom redu, ini donoenjem niza pravnih akta u oblasti ekologije i zatite prirodne sredine.
512
Imajui u vidu injenicu da turizam poslednjih godina, po svim pokazateljima, ima potencijal da postane vodea grana privrede, to sa druge strane dovodi do poveanja stepena opasnosti od zagaenja, zbog negativnih dejstva oveka na prirodnu sredinu u ovom radu ukazaemo na potrebu definisanja odrivog razvoja turizma. PRAVNI OKVIRI ODRIVOG RAZVOJA TURIZMA Svet se poslednjih decenija suoio sa velikim izazovima koji su pokazali da razvoj baziran samo na ekonomskim pokazateljima nije mogu. Konstantovano je da ovakav razvoj dovodi do prekomerne eksploatacije prirodnih resursa i zagaivanja ivotne sredine. S tim u vezi posebno su naglaena ogranienja koja ekonomskoj javnosti namee fiziko okruenje i zauzet je stav da bi raspoloive (biljne i ivotinjske) vrste i ekosisteme trebalo koristiti na nain koji onemoguuje da se dovede u pitanje njihovo neogranieno reprodukovanje (Jovanovi-Gavrilovi, 2003.). Pri tom, se ukazuje i na izuzetan znaaj u ouvanju zatienih prirodnih resursa "za sadanje i budue generacije", na voenje ispravne demografske politike i preduzimanje mera radi zatite i unapreenja ivotne sredine. Dolo se do saznanja da se ivotna sredina ne moe ouvati i unaprediti parcijalnom politikom mera ve je to jedino mogue implementacijom koncepta odrivog razvoja, koji se najire definie kao integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni i kulturni razvoj usklaen sa potrebama zatite i unapreenja ivotne sredine, koji omoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljenje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota (Radulovi, 1997.). Termin odrivi razvoj prvi put poinje da se primenjuje od 1987. godine, nakon podnoenja izvetaja od strane Bruntland komisije, Svetske komisije za okruenje i razvoj. U njemu se odrivi razvoj definie kao onaj razvoj koji zadovoljava potrebe sadanje generacije bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Dakle, koncept odrivog razvoja podrazumeva da sadanja generacija koristi resurse tako da kvalitet i kvantitet tih resursa bude minimalno izmenjen da bi ih budue generacije mogle koristiti (Trajkovi, Ignjatovi, 2004.). Sledei definiciju koncepta odrivog razvoja uopte, izvedena je definicija odrivog razvoja turizma kao prava na turizam i na slobodu turistikih kretanja, zadovoljenje ekonomskih, drutvenih i estetskih potreba, uz odravanje karakteristika prirodnog i drutvenog okruenja i kulturno-istorijskog naslea, bez ugroavanja mogunosti buduim generacijama da se istim koriste. Odnosno, podrazumeva se unapreenje kvaliteta ivota ljudi u okviru mogunosti ekosistema koji nas okruuje. Ovako iroko definisan koncept odrivog razvoja turizma omoguuje dalju razradu, odnosno dalje definisanje njegovih razvojnih oblika a u prvom redu ekoturizma, kao oblika odrivog razvoja. Zanimanje za ekoturizam i njegov dalji razvoj, u poslednjih desetak godina, predstavlja jedno od najaktuelnijih pitanja u okviru koncepta odrivog razvoja turizma. Ovo otud to ekoturizam predstavlja iako malu ali brzo rastuu industriju koja se propagira prvenstveno na tritu kao jednaka turizmu zasnovanom iskljuivo na prirodi i u zatienim prirodnim oblastima. Imajui u vidu znaaj zatienih prirodnih resursa koncept ekoturizma zahteva prisustvo mnogo razliitih uesnika koji moraju biti ukljueni u njegovo sprovoenje-preduzetnici, vlada, nevladine organizacije, jedinice lokalne samouprave. Uee ovako velikog broja lica i organizacija, neophodno je u ovoj
513
dinaminoj oblasti turizma jer u protivnom moe doi do naruavanja bitnih i zakonom zatienih prirodnih i kulturnih resursa. Zbog toga se ekoturizam i definie kao "odgovorno putovanje u oblasti prirode, kojim se uva ivotna sredina i odrava blagostanje lokalnog stanovnitva" (The International Ecoturism Society/Ties). Jedan broj meunarodnih organizacija, meu kojima se posebno istiu Svetska turistika organizacija, Svetski savet za putovanja i turizam, intenzivno se bave problemima odgovornog ponaanja svih subjekata u turizmu. Rezultati rada tih organizacija ine veoma znaajnu osnovu za utvrivanje univerzalnih pravila ponaanja svih uesnika u razvoju turizma za sve drave. Idealan okvir za usvajanje odreenih smernica je AGENDA 21. To je dokument usvojen od strane 182 zemlje na Konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju. Polazei od AGENDE 21, koja predstavlja iri osnov, Svetska turistika organizacija, Svetski savez za putovanje i turizam i Zemaljski savet zajedniki su usvojili AGENDU za turistiku privredu 1996. godine. Cilj donoenja ovog dokumenta bio je da se pomogne organima vlada nadlenim za turizam, poslovnim udruenjima i preduzeima u oblasti turizma da postignu maksimum u cilju dostizanja odrivog razvoja turizma na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. U tom smislu je i u okviru UN 1999. godine odrana posebna sednica na kojoj je utvren program rada o odrivom razvoju turizma i utvreni su zadaci za sve uesnike u procesu odravanja razvoja turizma. Sledei definiciju koncepta odrivog razvoja uopte, UN su odredile da se pod odgovornim i odrivim razvojem turizma, podrazumeva razvoj turizma koji zadovoljava potrebe sadanjih turista, turistikih destinacija i svih uesnika u turizmu, uz istovremeno ouvanje i uveanje potencijala za korienje turistikih resursa u budunosti, bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje sopstvene potrebe. U poslednje vreme se u iroj naunoj javnosti uju i zahtevi za poboljanjem definicija odrivog turizma objavljenim u AGENDI 21. Tako je na sednici WTO-a odranoj na Tajlandu 2004.godine data nova konceptualna definicija odrivog razvoja turizma, po kojoj se principi odrivosti odnose na enviromentalne, ekonomske i sociokulturne aspekte razvoja turizma a odgovarajua ravnotea mora biti uspostavljena izmeu te tri dimenzije kako bi se garantovala dugorona odrivost razvoja turizma. I u Republici Srbiji poklanja se velika panja pitanju odrivog razvoja turizma kroz nacionalnu normativnu regulativu. To podrazumeva regulisanje ovog pitanja u okviru Zakona o turizmu donetom 2005. godine (Slubeni glasnik 45/05), kao i Zakona o zatiti ivotne sredine donetom 2004. godine. Zalaganje za sprovoenje koncepta odrivog razvoja turizma u Srbiji, ostvaruje se i kroz Strategiju razvoja turizma do 2010. godine. U Strategiji se istie da "koncept usklaenog-odrivog i tzv. ogranienog razvoja u kojem prirodni resursi diktiraju mogunosti za postizanje ekonomskih i drugih ciljeva u turizmu, a ne obrnuto, predstavlja jedino ispravan put u strategijskim opredeljenjima" (Strategija razvoja turizma do 2010. godine). Za Srbiju je to od esencijalnog znaaja imajui u vidu obilje prirodnih resursa, kojima Srbija raspolae, i mogunosti za njihovu dalju turistiku izgradnju. Meutim, danas, na alost, samo moemo konstatovati da Srbija raspolae obiljem prirodnih resursa. Veina od njih je potpuno marginalizovana, naputena ili slui u neopravdane svrhe (za oslobaanje od otpadnih voda iz razliitih industrijskih postrojenja). Danas nije poznato i u Srbiji se sasvim olako prelazi preko toga, da je istorija srpske vrtine i parkovne arhitekture, bila osnov srpsko-vizantijske i srpsko-evropske umetnosti, kulture pa i civilizacije (erimovi, 2006.). Otuda je i
514
sasvim razumljivo zato pojedine nae autentine vrednosti nikada nisu bile reprezentovane na adekvatan nain kao predmet turistike ponude (Jelanika, Sievaka klisura itd.). "Zato su nas naa poslovina sporost i viedecenijska marginalizacija sopstvenih vrtno-parkovnih vrednosti, doveli do apsurda, da o tome institucionalno, nimalo ili samo malo znamo"(erimovi, 2006.). ZAKLJUAK Imajui u vidu injenicu da turizam po svim pokazateljima ima potencijal da postane vodea grana privrede, ovim radom elelo se da se podstakne javnost na informisanje o tome ta se podrazumeva pod terminom odrivi razvoj turizma kao i da se podstakne javno mnjenje u Srbiji na aktivnost koja bi vodila u pravcu afirmacije srpskog kulturno-parkovnog naslea. LITERATURA:
1. 2. 3. 4. 5. 6. Jovanovi-Gavrilovi, B., Odrivi razvoj konceptualna i metodoloka pitanja, Ecologica, 39-40, Beograd, 2003. Radulovi, J., ivotna sredina i razvoj, Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd, 1997. Trajkovi, S., Ignjatovi, M., Ekoloki pristup odrivom navodnjavanju, EcoIst04, Bor, 2004. 4.The International Ecoturism Society/Ties. 5.Strategija razvoja turizma do 2010. godine. erimovi, V., Kulturno-parkovno naslee Srbije, "Prirodni resursi-osnova turizma", (nauna konferencija), Beograd, 2006.
515
P1
SOCIO-EKOLOKI MODEL ZDRAVLJA U TEORIJI I PRAKSI SOCIO-ECOLOGICAL HEALTH MODEL IN THEORY AND PRACTICE
P2
SPREAVANJE I SUZBIJANJE MASOVNIH POREMEAJA ZDRAVLJA-SAVREMENI DOMETI PREVENTION AND ERADICATION OF MASIVE HEALT DISORDES-THE LATEST DEVELOPMENTS
P3
MIKROBI I LJUDI (PREPLITANJE MAKRO I MIKRO SREDINE U SVIM OBLASTIMA IVOTA) MICROBES I PEOPLE (INTERWEAVING OG MACRO AND MICRO ENVIRONMENT IN ALL SPHERES OF LIFE)
P4
DEMOGRAFSKI PROCESI U SRBIJI DEMOGRAPHIC PROCESSES IN SERBIA
GVODJE U VODI ZA PIE I ANEMIJA IRON IN DRINKING WATER & ANEMIA

Liljana Sokolova Djoki, Radoje Pantovi, Rua Halasi, Sandra Martinovi4 1 Zavod za zatitu zdravlja, Sombor 2 Tehniki fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu 3 Drutvo za popularizaciju nauke Novi Sad 4 Zdravstveni centar "Dr.Radivoj Simonovi", Sombor
IZVOD: Voda ima presudnu ulogu u odravanju strukture i funkcije svih elija i tkiva organizma oveka. Ulazi u sastav krvnog pigmenta, hemoglobina. Feri oblik gvodja je tipian za podzemne vode. Njegova koncentracija u vojvodjanskim vodama iz prve i druge vodoizdani prevazilazi 4 mg/l . Namera nam je da prikaemo prisustvo gvodja u pijaoj vodi Zapadno bakog okruga i njegovu povezanost sa procentom stanovnitva obolelih od anemije, te potvrdimo svetska saznanja da gvodjevite vode preveniraju slabokrvnost. U vodama ovog okruga, koncentracije gvodja se kreu od 0 do 2,48 mg/l proseno 0,50 mg/l u o. Sombor; od 0 do 4,00 mg/l u ostale optine i to proseno 1,93 mg/l u Apatinu; 0,44 mg/l u Odacima i 0,89 mg/l u Kuli. Normirana vrednost gvodja u pijaoj vodi je 0,3 mg/l vode. Iz podataka vanbolnike slube, za period od 2001. do 2004. procenat obolelih od anemije je: za o. Sombor 0,65%; o. Apatin 1,10%; o. Odaci 0,36% i o. Kula 0,49% .Vode na ovom podruju su uglavnom gvodjevite, a anemije izazvane deficitom gvodja, u poredjenju sa svetskim podacima, su prisutne u malom procentu, emu najverovatnije doprinosi i gvodje iz pijae vode. Kljune rei: gvodje, anemija, voda za pie, Zapadno baki okrug ABSTRACT: Water has a predominant role to keep the structure and function of all sells and tissue in humans organism. Iron, according to its function in our body, belongs to mineral substances and makes up a blood pigment-haemoglobin. Transition of Fe+ into Fe+ is supported by the participation of fero bacteria and is a natural process of great significance. Feri is a form typical for undergraund waters. Its concentration in the waters of Vojvodina (subterranian levels 80 to >200m) exceeds 4,00 mg/l. Our intention is to point to the link between Fe presence in drinking of Western baka District. This we could confirm the fact that waters rich with Fe can prevent anaemia. There is 3-5 gr of Fe in humans body from which 75% makes up the structure of haemoglobin- it is necessary for its syntesis to provide 26 mg of Fe a day. In the waters of Sombors country Fe concentration varies from 0-2,48mg/l; approx 0,50 mg/l in Sombor, 04,00mg/l-approx 1.93 mg/l in Apatin; 0-4,00 mg/l-approx 0,44 ,g/l in Odzaci and 0-4,00 mg/lapprox 0,89 mg/l in Kula. Standard value of Fe in drinking water is 0,3 mg/l. Comparing anaemia rate caused by Fe deficiency( Sombor 2,35 %; Apatin 4,31%; Odzaci 1,42%; Kula 2,00%) to concentration in the waters on the territory of WB District, we can conclude that anaemia and Fe in drinking water are in positive correlation. Key words: iron, anaemia, drinking water, Western baka District
UVOD Po nalaenju u zemljinoj kori, gvodje je element ne etvrtom mestu i neophodan je za biljni, ivotinjski svet i oveka. Nalazi se u obliku fero (Fe2+) i feri (Fe3+) jona, u prirodi potpuno rastvoren u vodi, ili u obliku koloida. Fero jon lako
519
podlee oksidaciji. Voda koja sadri gvodje u veoj koliini, ima rdjastu boju i ostavlja mrlje na veu i sanitarijama. Gorko-sladak metalni ukus pijae vode dolazi od sadraja gvodja preko 1 mg/l. Prema ulozi koju ima u ljudskom organizmu, pripada mineralnim supstancijama, a prema koliini mikroelementima. Prosene dnevne potrebe zdrave odrasle osobe su od 14 do 16 mg, trudnica 20, a dojilja i do 30 mg/dan. Ulazi u sastav hemoglobina, mioglobina i respiratornih enzima-citohroma, peroksidaze i katalaze. Nedostatak izaziva anemiju, umor, pojavu vala na usnama, krtost kostiju, opadanje kose. Posebno je opasna anemija kod dece i trudnica. S obzirom da je neophodan za prenos kiseonika i mnoge oksido-redukcione procese, negativni bilans ima za posledicu sideropenijsku anemiju koja se manifestuje smanjenjem zapremine eritrocita i njihovim nedovoljnim zasienjem kiseonikom. Anemija je u svetu, posebno nerazvijenim zemljama, najvei malnutricijski problem male dece. Cilj UN od 2002. je redukcija anemije kod dece do 2010. za 30 %. Jedna od moguih strategija prevencije anemije je negovanje prirodnog prisustva gvodja u podzemnim vodama, odnosno obogaivanje gvodje, stonih voda. CILJ RADA Cilj ovog rada je da prikae prisustvo gvodja u pijaoj vodi Zapadno bakog okruga i njegovu povezanost sa oboljevanjem od anemije, te potvrdi saznanja da gvodjevite vode preveniraju slabokrvnost. METOD Koriene su vrednosti koncentracija gvodja iz izvetaja analiza pijaih voda na Zapadno bakom okrugu iz ukupno 37 centralnih vodovoda koji snabdevaju do 100 % domainstava naseljenih mesta, sa proseno 3.000 stanovnika, u periodu od 2001. do 2005. U ovom periodu, uzeto je oko 15.000 uzoraka vode za pie na fiziko-hemijski pregled, u koji ulazi i parametar, gvodje. Rezultati su tumaeni prema postojeem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie Sl. list SRJ br. 42/98. koji podrazumeva MDK za Fe od 0,3 mg/l pijae vode. gvodje je odredjivano spektrofotometrijski sa 1,10-fenantrolinom u hemijsko-toksikolokoj laboratoriji Zavoda za zatitu zdravlja u Somboru. Podaci o anemiji su dobiveni iz statistikih izvetaja o morbiditetu za vanbolniku slubu, odseka za statistiku ovog zavoda. REZULTATI I DISKUDIJA Skoro milijardu ljudi irom sveta boluje od anemije prouzrokovane nedostatkom gvodja. Prema rezultatima analiza pijae vode u Zapadno bakom okrugu koja se koristi iz podzemnih izdani I i II vodonosnog sloja dubine od 60 do preko 200 m, u vodama optine Sombor (18 vodovoda), koncentracije Fe se kreu u Kuli (7) 0,89 mg/l, Odacima (9) 0,44 mg/l i u Apatinu (3) 1,93 mg/l (grafikoni br. 1, 2, 3, 4 i 5).
520
x 2,5 2 1,5 1 0,5
Gakovo arkovac Bezdan Lugovo Doroslovo Svetozar Mileti Baki Monotor Baki Breg Teleka Stapar Sombor Rastina Aleksa anti onoplja Riica Kolut Kljajievo Stanii
min. max.
Grafikon 1. Vrednosti Fe u vodi za pie centralnih vodovoda optine Sombor

4 3,5
2 2,5
3 2,5 2 1,5 1
Kula Lipar Crvenka 1,5
x min. max.
x min. max.
1 0,5 0 Krui Ruski Krstur x Nova Crvenka Sivac max.
0,5 0 Apati Sonta Kupusina
Grafikon 2. Vrednosti Fe u vodi za pie centralnih vodovoda optine Apatin
Grafikon 3. Vrednosti Fe u vodi za pie centralnih vodovoda optine Kula

4
4 3,5 3 2,5 2 1,5 1 0,5 0

o. Sombor o. Kula o. Odaci o.Apatin
3,5
x min. max.
x min. max.
3 2,5 2 1,5 1 0,5
max. x
0 Bogojevo Srpski Mileti Karavukovo Lali Odaci
Grafikon 4. Vrednosti Fe u vodi za pie centralnih vodovoda po optinama Zapadno-bakog okruga
Grafikon 5. Vrednosti Fe u vodi za pie centralnih vodovoda optine Odaci
Prema statistikim podacima za Zapadno baki okrug, u posmatranom periodu od 2001-2005., najvei procenat anemija, u odnosu na ukupan broj stanovnika optina, je u Apatinu 1,10 %, zatim u Somboru 0,65 %, pa Kula 0,49 % i Odacima 0,36 %. Ovi
521
grubi podaci ne koreliraju sa prosenim koncentracijama gvodja i iz razloga to, najvei procenat vode o. Sombor se odnosi na vodu iz gradskog vodovoda koja se kondicionira na izvoritu te je koncentracija gvodja do potroaa uvek manja od 0,3 mg/l, kao i sluaj sa Apatinom koji distribuira preradjenu vodu do jo dva naseljena mesta u optini. U ostalim optinama stanovnitvo konzumira sirovu vodu, na koju se i odnose podaci iz ovog rada (tabela br. 1). U Brazilu, u nekoliko studija, uporedjivane su vrednosti hemoglobina i serumskog gvodja kod dece i odraslih pre i posle tretmana sa pijaom vodom obogaenom gvodjem i C vitaminom: za 4 meseci je utvrdjeno poveanje Hb kod dece od 10,9 na 11,7 g/dl, kod odraslih od 12,9 na 13,7 g/dl i serumskog Fe kod dece od 27,6 na 33,8 ng/dl i odraslih od 74,8 na 106,2 ng/dl. U drugoj studiji, od inicijalnih 26% anemine dece, nakon tretmana obogaenom gvodjem pijaom vodom, procenat je smanjen na 5%. U zemljama: Banglade, Indija, Pakistan, Mali, Tanzanija, Egipat, Bolivija, Honduras, Nikaragva, anemija je prisutna u 2 do 7,9 % stanovnitva. U Africi bi 30 % hospitalizovane dece umrlo zbog ove anemije, da ne dobijaju transfuziju. Ispitivanja u V.Britaniji su utvrdila da 4 % zena ima anemiju, a da je 14 % na granici aneminosti. Tabela 1. Anemija u odnosu na gvoe u vodi za pie
Optina Sombor Kula Odaci Apatin Broj stanovn. 97 263 48 353 35 582 32 813 2001 432 224 140 393 2002 513 204 129 350 Broj obolelih od anemije 2003 2004 2005 682 734 821 202 266 281 118 127 130 410 306 348 Prosek 636 235 129 361 % obol./ uk.br.st. 0,65 0,49 0,36 1,10 Fe mg/l sr.vr. max. 0,50 2,48 0,89 4,00 0,44 4,00 1,93
Neke mineralne vode u Srbiji sadre gvodje u velikom procentu, u koncentracijama koje su i 300 puta vee od normativa (Radan, Vranje), odnosno vie od 40 mg/l (Arandjelovac, Pritina, Kragujevac, Rusanda, Ivanjica). ZAKLJUAK Sideropenijska anemija je ozbiljna bolest izazvana malnutricijskim deficitom gvodja U Zapadno bakom okrugu je anemija 10 i vie puta manje prisutna u odnosu na neke delove sveta Mnoge studije sprovedene u Americi, Brazilu, Africi, potvrdjuju da gvodje iz pijae vode prevenira i lei anemiju Vojvodjanske vode za pie su bogate gvodjem Gvodje iz pijae vode je ekonomski i zdravstveno efektivan nain eliminacije anemije LITERATURA
1. Mark A.Beinner, PhD, Joel A. Lamounier, PhD, MD and Carlos Tomaz, Ph D., Effect of iron- Fortified Drinking Water of Daycare Fecilities on the Hemoglobin Status of Young Children, Journal of the American College of Nutrition, Vol.24, 2005.
522
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. United nations Standing Committee on Nutrition (SCN) Micronutrient Working Group, Iron Deficiency Procejt Advisory Service on behalt of the United Nations University, Bostoin, 2005. 3. Dutra-de-Oliveira JE de Almeida CA, Domestic drinking water-an effective way to prevent anaemia among low socioeconomic families in Brazil, University of Sao Paulo, Food Nutrition Bull., Sao Paulo, Brazil, 2002. 4. Tanja Kneevi, Tatjana Ili, Voda za pie- zdravstveni aspekt, Savezni zavod za zatitu i unapredjenje zdravlja, Beograd, 2000. 5. Boo Dalmacija, Kontrola kvaliteta voda u okviru upravljanja kvalitetom, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za hemiju, Novi Sad, 2000. 6. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie Sl. list SRJ br. 42/98.
523
DVOVALENTNA I VIEVALENTNA LOGIKA U EPIDEMIOLOGIJI BIVALENT AND MULTIVALENT LOGIC IN EPIDEMIOLOGY

Goran uki Dom zdravlja Berane
IZVOD: Interdisciplinarnoj vezi statistike i epidemiologije se pridao poseban znaaj pa se to smatralo bitnim korakom po naunost epidemiologije. Danas ova veza sabija miljenje, epidemiologija je u orsokaku jednosmernosti papagajisanje i sl. su joj nove odlike. Cilj naeg rada je da odgovorimo zato se ovo dogaa. Na pet naina emo da pokaemo vievalentnost postojanjem neuniformnosti grupe zdravih. ine je grupe: a) zdravih neizloenih (Z) i b) zdravih izloenih (neB itd.). Ovim algoritam statistikog metoda koji je zasnovan na dvovalentnoj logici ne moe da odgovori zahtevu trovalentne (vievalentne) logike. Autor zakljuuje da je potrebna modifikacija statistikog algoritma zahtevima vievalentne logike povodom nastanka veeg broja izlaza u sistemu: B, b, Z, neB, z... Kljune rei: statistika, epidemiologija, dvovalentna logika, vievalentna logika, kontagium ABSTRACT: A great importance is given to interdisciplinary connection of statistic and epidemiology and so that was considered as very important step for scientific epidemiology. Nowadays this connection zips opinion, the epidemiology is in the one-way blind road parroting and similar are the new characteristics of it. The aim of our work is to answer why is this happening. We are going to prove multi-valence in five ways by existence of non-uniformed group of healthy ones. It consists of: a) healthy not exhibited (Z) and b) healthy exhibited (neB etc.). By this, algorithm of statistic method which is based on bivalent logics cannot meet the request of trivalent (multivalent) logics. The author concludes that modification of statistic algorithm is needed by requests of multivalent logics and regards the origin of bigger number of outlets in the system: B, b, Z, neB, z... Key words: statistics, epidemiology, bivalent logics, multivalent logics, contagious
UVOD Za epidemioloka izuavanja tri discipline su od izuzetnog znaaja. Dve su klinika medicina i patologija, a trea je biostatistika. [ 1 strana (s.) 6] Interdisciplinarna veza statistike i epidemiologije se smatra bitnim naunim obelejem epidemiologije. [ 2] Aktuelno je da ista metodologija dovodi do udne stvari ponovljivosti, papagaijisanja [ 2, 3] i sl. pa se pita: Kako danas...da prihvatimo da jedan metod bude toliko bitniji od ostalih kada ve na prepoznatljiv nain sabija vitalnost miljenja i dobrovoljno ulazi u orsokak jednosmernosti. Izlaz iz tog tunela traimo, ali ga jo uvek ne nalazimo. [ 4 s. 265] Koji su teorijski osnovi zdravstvene statistike? Za prevazilaenje zastoja potrebno je: zameniti dvovalentnu logiku vievalentnom. METOD I MATERIJAL Zasnivamo svoju "deskripciju" [ 5; 6 s. 39] na sistematskom pristupu koji ima u osnovi "model". Objedinjuju se sve injenice u celinu jednog sistema. injenice bitne po
524
sadraj modela (strukturu i funkciju sistema) se dopunjavaju pristupima: logikim, terenskim, sociolokim, dijalektikim, analitikim itd. [ 6 s. 47] Masovna pojava bolesti je ovakvim pristupom upoznata i suzbijana: bolest dijagnostikovana, bolesni leeni, saznat sadraj epidemije i na kraju opisana. REZULTATI I DISKUSIJA Polazei od znaaja statistike za epidemiologiju kod razreavanja uzronosti pristupe delimo na: 1. matematike i 2. nematematike. 1. Meusobno dejstvo sistema i sredine bez razmatranja unutranjih procesa koji se odvijaju u sistemu. [ 7] se razreava nekim raunom. Onom to je izmeu uzroka i posledice (procesu, (pod)dogaaju) nita bitno ne znamo, tj. mi nemamo nikakav podatak o sadraju koji je doveo do primeenog odnosa izmeu uzroka i posledice niti to raun (metod) interesuje. [ 7 s. 14] 1.1. Prvo naeno reenje je primenom statistike. [ 7] Meri se npr.: a) Mt (Snow, 1853.g.), ili b) Mb (savremeni pristup). [ 8] Odreivanje verovatnoe elementarnih dogaaja je zadatak statistike. [ 9, 10] Stepen svog razmiljanja moe da minimizira korisnik matematikog algoritma ako se opredeli na valjanu primenu algoritma njegovo je da primeni koreke; pa se ponaa time ovek kao maina (kompjuter). Rizik obolevanja se dobija iz odnosa broja sluajeva oboljenja (O) ili obolelih lica (OL) i broja stanovnika izloenih dotinoj infekciji, tj. riziku. Konstanta kojom se mnoi ovaj odnos je najee 100. (Mbr = O (OL) x 100 / eksponirani). [ 9 s. 68] Od znaaja je za ustanovljavanje etiologije izraunavanje rizika; prikupljanjem numerikih podataka za: obolele i eksponirane. Zapitali bi: ko su nazvani izloeni; potom, da li su oni imali stvarni rizik obolevanja? Zdravstveno stanje pojedinca iz populacije statistika prikazuje dvovalentno, sa dve komponente: zdrav i bolestan [10]. U drugom primeru ak se morbiditet i ne spominje, ali kod pretstavljanja relativnog rizika kod osoba koje su razvile ishod od interesa (bolest, po pravilu), dele se bitni na: bolesne i zdrave. [11 s. 337] Trea grupa ne postoji. Takav pristup u epidemiologiji se pokazuje, u ne malom broju situacija ne delatanim! Tada matematika ne moe da pomogne epidemiologu, ve obratno: epidemiolog statistici. Mera neuspeha je papagaijisanje upravo izraava stepen potrebe inoviranja; ukoliko je ovo ee, utoliko je vea potreba prevazilaenja. 1.2. Drugo reenje je primenjeno kod programiranja [12], bitnog u savremenoj naunoj organizaciji rada. Znai, podruje procesa nije ostalo belo ve su pronaeni specijalni matematiki metodi (korelacioni metodi viefaktorske analize) kao veza izmeu ulaznih i izlaznih veliina. [ 7 s. 14] Teorija verovatnoe prua metode za raunanje verovatnoe sloenih dogaanja. Ona se moe smatrati nadgradnjom statistike... Znai, statistika i teorija sistema pronalaze matematiki pristup / model koji nekom algebrom (sve komplikovanijom) odraava vezu izmeu uzroka i posledice. [13, 12] 2. Nematematiki pristup, kada se dogaanja u sistemu izmeu ulaza i izlaz, upoznaju razmatranjem procesa Uspeh ne daju zadrana zapaanja na povrnim odnosima koje tolerie bezlino, spoljne statistiko ispitivanje bazirano na samo nekim od ukupno moguih izlaza prirodnog sistema bolesti (PSB) I-III masovne
525
manifestacije bolesti. [ 5] Bitna dogaanja su u drugom podsistemu PSB I-III [ 5, 3, 6]. Ako izmeu uzroka i posledice (o procesu, (pod)dogaaju) nita bitno ne znamo radi epistemolokog pomaka potrebno je: napraviti poniranje u saznanje prepatogeneze, npr. put procesa u podsistemu prilepivosti. Upoznati sadraj sistema procesa treba da argumentima upoznamo, uinimo istinitim do nivoa nune istinitosti. Nije mogue dostignuti ovde poeljnu tautologiju jer kod retrogradnog pristupa polazi se samo od bolesnih (B, b) i time neminovno objanjava njihovo nastajanje (to je nepoeljna tautologija), jer kako vidimo nisu jedini izlazi: bolesni, jer oni nisu jedina posledica sistema [ 5, 3], njihovo istinito objanjenje daje konanu, ovog puta poeljnu tautologiju. Neemo se dalje baviti interakcijom 1. i 2., koje su metodoloke prirode. 1. Alternativni pristup sistemu statistikom Meu izlazima PSB postojanje vie izlaza: a) izloeni: i. bolesni (B, b) i ii. zdravi (neB, z itd.), i b) neizloenih (uniformni: Z). Time u podrupi zdravih postoje pored zdravih neizloenih (Z); i zdravi izloeni (neB, z itd.); pa zdrave treba podvojiti na podgrupe. Pandan je da: Atomi Demokrita, atomi Daltona i atomi moderne fizike i hemije predstavljaju sasvim razliite vrste estica. [14 s. 328] Ako imamo ovako postavljenu homonimiju, onda problem nije lingvistike prirode da bi je reio epidemioloki renik. Nerazlikovanje je posledica raomona [ 5]. Svoenje razlika na nivo lingvistike i tim putem unificiranje je neprimereno za reavanje problema; ak tetno, jer sputava doznavanja bitka usavravanjem primordijalnog stanovita: od nivoa logike neodreenosti do nivoa krajnje logike nune istinitosti. Postojanje vie zlaza PSB (U (umrli usled bolesti), B, b, neB, z, Z itd.) pokazali smo u pet primera: 1. vetakim ogledom, koji su izveli drugi; 2. prirodnim ogledom, epidemijom; 3. vetakim ogledom, koji smo napravili sami u zbilji konkretne epidemije [ 3, 5]; 4. rutinskom primenom postupka u industriji i 5. ne injenjem, ispadom kod primene rutinskog postupka u industriji. 1. 1 . Vetaki ogled 1. Aktuelno poimanje kontagionistike teorije smatramo konzervatinim. Ovaj savremeni / aktuelni sholastiki pristup e za: B, b, Z da da sledee odgovore na pitanje zato...: 1.1. oboljevaju: B, b zato to su bili u kontaktu sa kontagionom; a 1.2. ne oboljevju: zdravi jer nisu bili u kontaktu sa kontagionom (Z). 2. Citiramo vetaki ogled koji emo logiki analizirati: ...Jednoj grupi ivotinja ubrizga (se) intraperitonealno neprokuvana, a drugoj prokuvana bujonska kultura. Ako ispitivani materijal sadri botulinski toksin, uginue one ivotinje koje su primile neprokuvanu kulturu, a ostae na ivotu one koje su dobile prokuvani. [15 s. 1501] Ovaj ogled je vetaka tvorevina nastala, kao to vidimo svrsishodnim radom oveka. Implikacija ako ispitivani materijal sadri... ukazuje da postoje dva ogleda: 2.1. u prvom nije prisutan botulinum; u 2.2. drugom je on prisutan, te je delovao na studijsku grupu (SG) oglednih ivotinja. 2.1. Prvi ogled Ako je ispotovana propisana procedura (ne postoji ne injenje), rutinski izvedenog naina zasejavanja bujonske kulture od ovog ne zavisi ishod
526
ogleda sve je uraeno kako bi botulinum mogao da se ustanovi da je prisutan. Kako bitak vodi ispitivanje, ono e ishodovati odlikom ispitivanog bitka. i. Kada nema botulinuma u bujonskoj kulturi, posledino: obe polovine ubrizgane intraperitonealno ostavljaju u ivotu eksperimentalne ivotinje. Ova neizloenost u biolokom ogledu zavrava: zdravim (Z). Eksplicitno reeno: kuvanjem nee imati ta da se izmeni jer nema kontagiuma (botulinuma). ii. Ovoj grupi ipak vidimo odliku SG jer se neto doznaje o bitku epidemije, u dogaanju koje je imalo makar sumnju ili dalo botulizam (bez obzira da li smo botulinum uspeno ustanovili u ispitivanoj namirnici koja je upotrebljavana tokom epidemije). 2.2. Drugi ogled Jeziki i logiki, trebao je opis ogleda da poinje sa: kada ispitivani materijal sadri.... Razmotrimo implikaciju u tekstu na koji se pozivamo. i. Prisutan je kontagium (botulinum) u obe manipulacije (polovine bujonske kulture). Analizom prethodnik-sledbenik bujonska masa sa kulturom je prepolovljena (uzet deo). Nije ispravna implikacija ako ispitivani materijal sadri botulinski toksin. Polovina, koja je uslovljena sa ako ga bezpogovorno sadri! Tu je prisutan kontagion jednako kao i u drugom delu (polovini) upotrebljenoj u ogledu; na to nedvosmisleno ukazuje uginue oglednih ivotinja (odgovara kontagionistikoj teoriji pod 1.1.) ii. Ovaj ogled je potvrda: da je prisutni botulinum izmenjen razlogom (nekom radnjom) kuvanjem bujonske kulture. Zasigurno botulinum nije nestao, ve je odreenom termikom obradom, UP, iz jednog oblika preao u drugi. Da li postoji jo neka mogunost? iii. Tehnoloki sistem ine: ulazi, procesi i izlazi. [16, 5] Svrsishodni rad deterministiki menja kontagion da je novih osobina da vie nema ranije prisutna patogena stvojstva neprokuvane bujonske kulture jer mi to tako hoemo i za to imamo svrsishodan proces. Potpuni skup dogaaja ini vie moguih termikih obrada bujona sa botulinumom! Stohastinost se shvata kao dogaanje jedne mogunosti iz skupa definisanih kontemplacijom dobijenih [13, 17], npr. ekvilibrijum odraava diskretnost dogaanja; pandan kontigentnom celu (svim moguim vrednostima). Zagrevanje bujonske mase moe biti od 0 do 1000C. U takvoj situaciji potpunog skupa dogaaja opredeljujemo se za jednu u zbilji od determinisanih mogunosti. Determinisanost / svrsishodnost dobijena radom koja nas interesuje je nastala injenicama koje odlikuju svrsishodni rad: prokuvavanja (kljuanja bujonske mase na 1000C). 2.3. Treoj grupi oglednih ivotinja nije dat na poetku ogleda samo bujon (bez kulture), kada bi dobili zdravog neizloenog (Z) jer takav bujon zasigurno nema kontagium. Logino je da tada ne moe biti bolesnih; te je time potvrena kontagionistika teorija (prikazano pod 1.2.). Kontrolna su grupa (KG) prava, koju ine samo zdravi neizloeni. [ 3] Znai, ako neko ostane zdrav, ne znai obavezno da nije imao kontakt sa kontagiumom; ve postoji i druga mogunost, upravo onakva kakvu tvrdimo moe biti prisutna izoenost botulinumu koji je UP (termika obrada) bitno izmenio da nije vie patogen! Ovo je jedna vie mogunost kontagionistike teorije, njeno proirenje. [ 3,
527
5] Ako PSB ima za izlaz samo zdrave izloene (neB, z itd.) to ne znai da botulinum (kontagion, uzrok-uslov nije patogen (od ranije posumnjano), ili da nije u dogaanju PSB prisutan! 1.2. Prirodni ogled, epidemija botulizma Kada kreemo u dokazivanju kontagiuma vetakim ogledom sledea etapa je da ustanovljeno vetakim ogledom proverimo u nama interesantnijoj zbilji bitka / sveta, prirodnog dogaanja (masovne manifestacije botulizma). To moramo da uradimo ako nas vodi svet koji upoznajemo, jer time inimo napor da upoznamo bitak epidemije. Npr. Nali smo u prirodnom dogaanju epidemije da je postojala izloenost toksinu kod svih ukuana. Anamnestiki smo dobili podatak da su oboleli koristili termiki neobraeno suvo meso, dok su stariji sproveli doslednu termiku obradu. Primenjivao je deo ukuana UP radi: svoje dobi, stanja zuba; prohteva itd., i oni su ostali zdravi. Njih smo nazvali nebolesni (neB). [ 3, 5] Izloene kontagiumu ine: B, b, neB, z. Bez obzira to se ne zavrava prilepivost B, b svi izloeni su: pripadnici SG. Znai, patogenost kontagionu dokazana u prirodnom ogledu govori da je on uzrokuslov. To to u konkretnom pojedinom obliku ispoljavanja masovne pojave PSB (epidemije) kontagium moe da ne da: B, b (prazan skup) ne znai da nije patogen i da ovim nije kontagion (ranije se posumnjalo)! Kod dokazivanja osobine da je uzrokuslov kontagion ne moraju biti obavezno prisutni u svakoj epidemiji meu izlazima B, b da bi se dokazivala njegova prisustvo, to moe i preko zdravih izloenih [ 3, 5]. 1.3. Vetaki ogled koji smo izveli sami u zbilji konkretne epidemije U dogaaju epidemije botulizma, po savetu epidemiologa, to znai sada svrsishodno, usledila je medicinska mera efikasne termike obrade (UP) iste namirnice (do tada koriene u tom domainstvu), posle ega nije bilo novih bolesnih. [ 3] Ovim smo izveli i sami ogled uvaili valjanu meru, ime je ponovljivo eksperimentalno iskustvo u radu u laboratoriji [15]; koje je nalo primenu i u proizvodnji, kao rutinski postupak termike obrade konzerviranih namirnica. 1.4. Rutinska primena postupka u industriji Postupak / proces termike obrade (tehnoloki sistem [16, 5]) je rutinski u fabrikama koje primenjuju konzerviranje hrane. Ovako ambalairani proizvodi mu se generalno podvrgavaju, pa potom putaju u prodaju. Generalnom primenom (odreenog) postupka deterministikog, eliminisana je mogunost opstajanja botulinuma patogenih svojstava; dok se istovremeno oekuje prisustvo izmenjenog botulinuma (nepatogenog). Drimo pod kontrolom PSB I-III [ 5] upravo putem UP u nastanak UV, kontrolom kontagiona. Ovo znai da PSB moe da postoji u svetu, iako nema B (koji postoje kao prazan skup); ba zato to su B samo deo celog / ukupnog bitka izlaza, posledine manifestacije masovnog ispoljavanja PSB. 1.5. Ne injenje, ispad kod primene rutinskog postupka u industriji Palijativnost (reava neko pitanje samo naoko, prividno, zatakava, ublauje). Ukoliko se ne postigne radom poeljno menjanje botulinuma, nastae po pravnim propisima kanjivo ne injenje (tog determinisanog, propisanog rada). Posledino bolovanje botulizma e biti dokaz reinkarnacije sistema, kada je obavezno dualno prisustvo: kontagiona i negentropnih faktora bitnih za bolest. Prirodni rad takoe proizvodi, te njegov tehnoloki sistem ima strukturu: ulazi, procesi i izlazi. [ 3, 5]
528
Ukazanim postoji razlika u radu, pa i pojam rad ima homoniju: a) jedan je svrsishodan, vetaki predmet organizacije rada (i medicine [ 3]); a b) drugi je prisutan u epidemiji kao prirodni rad, predmet epidemiologije (i patologije [ 3]). Prirodni rad moe biti: a. negentropan: i. po nastanak bolesti (UV), ii. po zdravlje (UP); kao i b. entropan: i. po nastanak bolesti (UP), ii. po zdravlje (UV). Zapaa se ekvilibrijum UV i UP, zdravih i bolesnih, to daje rezultantu pojavnih oblika masovne manifestacije bolesti u prirodnom ciklusu bolesti [ 3] Mogunosti 1-5 dozvoljavaju zakljuivanje na osnovu dvostruko proverenog kauzaliteta odstupanje od pravila upravo dokazuje kauzalitet, umesto da ga obara jer za svako takvo odstupanje od pravila mi nalazimo posle odgovarajueg istraivanja i uzrok (razlog, G) [18 s. 106; 20] pa je u tom pravcu izvrena modifikacija statistikog algoritma objedinjavanjem svih izloenih kod otkrivanja prisustva kontagiuma, oni kumulativno bolje prezentuju izloenost nego bilo koji izlaz (podgrupa) alternativno. Nije mogue po kontagionistickoj teoriji konzervativno shvaenoj: da neko bude izloen kontagionu, a pri tome ostane zdrav. Izlaze epidemija ine: a) po aktuelnom pristupu bolesni, iju zastupljenost meri morbiditet (Mb) [ 3]; b) dok mi pridajemo znaaj masovnoj manifestaciji prirodnog sistema bolesti (PSB) kada mogu da se nau meu izlazima pored bolesnih i zdravi izloeni (neB, z), proirujemo jednom vie mogunou kontagionistiku teoriju, po rezonu da nije delovao ulazni poremeaj i oni bi oboleli. [ 3, 5] Zato smo se i opredelili da je epidemiologu blii logiki pristup [ 19] od statistikog.[20] Zapazili smo da apsolutnost veze statistike znaajnosti i nezavisnih i povezanih dogaaja kao mogunosti treba dovesti u pitanje; jer postojanje statistike znaajnosti moe da ne ukae na uzrok; odnosno, nepostojanje ove moe da uputi na stvarnu lokaciju kontagiuma! Modifikujemo otud postojei algoritam statistikog postupka. [ 3, 5] ZAKLJUAK Statistii algoritam ne vai kada se pored dve mogunosti: Z (zdravi neizloeni), B (bolesni izloeni); nae i naredne: zdravi izloeni: neB, z to je zahteva logiku druge vie valence koju aktuelna statistika metodologija ne poznaje koja poiva na dvovalentnoj. Novi bitni korak u epidemiologiji bio podizanje nivoa upotrebljavane logike u statistici, da osnov joj ini logika vie valence: trovalentna, ili multivalentna Kontagionistikoj teoriji je dodata nova mogunost: osoba moe da bude u odnosu sa kontagiumom a da pri tome ostane zdrava, mogua je time dvostruka potvrda kauzaliteta LITERATURA
1. 2. 3. Mac Mahon, B., Pugh, T., Ipsen, J. (1971) Epidemioloke metode, Nauna knjiga, Beograd Radovanovi, Z. (2003), Savremena epidemiologija, Beograd uki, G., Terenska epidemiologija Snow-ovih naslednika (Primer ustanovljavanja uzronosti bez umrlih i/ili bolesnih), Zbornik radova, XXVII Sabor ljekara sjeverne Crne Gore i jugozapane Srbije, Berane, 2004:186-94
529
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 4. Cuci, D., Slika Dorijana Greja u kristalnoj kugli, Flogiston, Beograd, 2002, 11, 7:261-71 5. uki, G., aboti, R., Prirodni sistem bolesti i raomon, Praxis Medica, 2005; 33 (1-2):33-8 6. uki, G., Masovno obolevanje u nekim kasarnama Srbije od 1836. do 1864. godine (Intuicija nekad i sad), Timoki medicinski glasnik, Zajear, 2002, 27(1-4):39-47(www.tmg.org.yu) 7. Kasalica, M. (1988) Kibernetika i opta teorija sistema, Titograd 8. Mac Mahon, B., Pugh, T., Ipsen, J. (1971) Epidemioloke metode, Nauna knjiga, Beograd 9. Dai M. (2004) Zdravstvena statistika i biomedicinska informatika, Beograd 10. Miloevi, B. (1976) Statistika, Institut za struno usavravanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd 11. Eri-Marinkovi J., Dotli R., Janoevi S., Kocev N., Gaji M., Ille T., Stanisavljevi D., Babi D. (2001) Statistika za istraivae u oblasti medicinskih nauka, Medicinski fakultet, Beograd 12. Petrovi, B. (1998) Teorija sistema, Fakultet organizacionih nauka, Beograd 13. ere, . (1984) Teorija sistema, Subotica 14. Nejgel, E., Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974 15. Karakaevi, B. i sar. (1967) Prirunik standardnih metoda za mikrobioloki rutinski rad, Medicinska knjiga Beograd Zagreb 16. Levi Jaki, M. (1988) Tehnoloki sistemi, "Centar", Beograd 17. uki, G. (2004) Terenska epidemiologija Snow-ovih naslednika (Primer ustanovljavanja uzronosti bez umrlih i/ili bolesnih), Zbornik radova, XXVII Sabor ljekara sjeverne Crne Gore i jugozapane Srbije, Berane, 186-94 18. Kosanovi, I. (1956) Dijalektiki materijalizam, Sarajevo 19. ei B. (1983) Osnovi logike, Nauna knjiga, Beograd 20. uki, G., Argument kontagionistike teorije, Zbornik radova Eko ist 04, Ekoloka istina, Bor, 2004:519-23
530
TRADICIONALNA NARODNA MEDICINA U FITOTERAPIJI STRESA TRADITIONAL FOLK MEDICINE IN STRESS PHYTOTHERAPY
1
B. Bogdanovi1, . Jeremi2, N. Ranelovi3 Rudnik antracita Vrka uka - Avramica; Zajear 2 prof biologije u penziji. - Zajear, 3 PMF Odsek za biologiju sa ekologijom Ni
IZVOD: U lanku je istaknuta primena pojedinih lekovitih biljaka kod leenja stanja stresnih situacija, zasnovane ba bazi tradicionalne narodne medicine, ali priznatih i primenjivanih u klinikoj praksi kao antistresni preparati biljnog porekla preporuivanih od strane istaknutih prouavalaca lekovitih biljaka. Pod pojmom stres se podrazumeva nefizioloko stanje organizma reakcija na strah, na viku, na razoarenje, na neugodnost koji remete oveji miran i spokojan ivot. Meutim na alost stres ostavlja duboke pa ak i doivotne posledice po zdravlje i ivot ali i teko izleive bolesti kod pacijenata koji su doiveli stres, to je sve skopano od reakcije, na uroenih i steenih karakteristika linosti, kao i od intenziteta i duine izloenosti tim iniocima.
preparat.
Kljune rei: lekovite biljke, stanja stresnih situacija, fitoterapija, antstresni
ABSTRACT: In the article there has been emphasized the use of some medicinal herbs in treating stress conditions, based on traditional folk medicine. These herbs have been acknowledged and applied in clinic practice as antistress medicines of herbal origin and recommended by prominent researche workers on medicinal herbs. By the definition, stress is non-physiological condition of an organism reaction to fear, noise, disappointment and other inconveniences that disturb peaceful life. Unfortunatelly, stress has severe and sometimes lasting consequences to health and life and may cause serious illnesses, depending on reaction, innate and learnt personal characteristics as well as the intensity and duration of exposure to different factors. Key words: medicinal herbs, stress conditions, phytotherapy, antistress medicine. Stara narodna mudra izreka Biljke unose mir, daju ljubav i lepotu Old folk sayings Herbs bring peace, they give love and beauty
UVOD Postoje antistresni preparati na bazi lekovitih biljaka, koji ispoljavaju antistresnu aktivnosti. Utvrivane su veze izmeu antistresne aktivnosti materijala i njihove hemijske grae. Ispitivane su aktivne materije biljnog porekla i eksperimentalno proverene antistresne, sa gledita njihovog dobajanja (ekstrakcije). TRADICIONALNA NARODNA MEDICINA U FITOTERAPIJI STRESA LEKOVITIM BILJKAMA Iako je uticaj stresnih situacija due vreme bio zanemarivan, u novije vreme preovladava miljenje, da stresne situacije nastale na poslu ili u porodici bitno utiu kod osoba, na pogoranju psiholokog stanja i slabljenju imunolokog stanja ovejeg sistema.
531
Kada je oveji organizam izloen nekoj emocionalnoj neprijatnosti ili nekom organskom oboljenju, dolazi do stanja uznemirenosti, zatim javlja se nesanica, stalna napetost i nezadovoljstvo. U takvim situacijama se koristi pojam da je osoba u stresu. Ukoliko to stanje potraje due, moe prouzrokovati oteenje sranog miia, oslabiti odbrambene sposobnosti, podii nivo eera u krvi, otetiti elije mozga. Pod pojmom stres se podrazumeva nefizioloko stanje organizma - reakcija na strah, na viku, na razoarenje, na neugodnost koji remete oveji miran i spokojan ivot, uzronici su razliiti, a reakcije na njih zavise od uroenih i steenih karakteristika linosti, kao i od intenziteta i duine izloenosti tim iniocima. U tim sluajevima tada nastupa poremeaj u luenju hormona nadbubrenih lezdi - adrenalina i noradrelina. Hormon adrenalin ubrzava lupanje srca i izaziva proirenje arterija. Na razliite stresne faktore (fizike i psihike) organizam se prilagoava kroz tri faze: I II i III fazu iscrpljivanja ovih mehanizama i pojavu bolesti. Najei stresni faktori velikog intenziteta su gubitak bliske osobe, saznanje o tekoj bolesti, posledice velikih katastrofa, elementarnih nepogoda, terorizma, pratee drutvene promene, izmenjen sistem vrednosti, promenjenog ekonomskog statusa, bolest u porodici, siromatvo, frustracije na radnom mestu, zatim stalno strahovanje odnosno isekivanje nekih dogaaja sa velikim emotivnim doivljavanjem straha. Izmenjen sistem vrednosti i bitka za egzistenciju, prouzrokovali su da kao individue neko se prilagoava bre, neko sporije, a neko nikako. Meutim ima i onih koji svoju egzistenciju vide samo na onom poslu na kojem rade, nemaju drugi dodatni prihod, pa u takvim sluajevima vrlo esto rade i preko takozvane granice svojih mogunosti i izgaraju na poslu. Sindrom izgaranja na poslu pogaa i one koji se bave fizikim i one koji se bave intelektualnim radom. Naime sve je vie ljudi koji ne mogu da izdre novi tempo pravila igre u radu, koja su potpuno razliita od onih na koje je naa nacija navikla decenijama. Poseban presedan je donelo NATO-bombardovanje i sve ono to nas je snalo posle toga. Pravila igre na poslu u nekim trenucima postaju vrlo surova. Radni ljudi su suoeni sa problemom nesigurnosti, nema kontrole rada, nema odgovarajue zatite radnika, a sve u senci reorganizacije. U ovako teka vremena, svaki pojedinac (ovek) se bori za ouvanje svog posla od kojeg mu egzistira porodica, na njegov kvalitet rada utiu i injenice da li pored obima redovnog rada, ima jo i dodatni posao. U takvim sluajevima najtee pada onim ljudima koji se marljivo zalau na poslu, a njihov trud ne priznaju poslodavci iz posebnih razloga, ali je paradoks kada ni ukuani nemaju razumevanje na pritube. Ali da ironija bude jo vea pored radnika koji se mnogo zalau izgaraju na posao, dotle egzistiraju pojedinci koji vrlo malo rade, zato to ih titi ef a smatraju da su predodreeni da tako rade. Takvi odnosi u drutvu jo vie pogaaju one koji izgaraju na posao. No naalost nije redak sluaj da i osobe koje ne izgaraju na posao pa i ako su tieni, s unapred predodreenom idejom da su predodreeni za neki posao, u stvarnosti ne ostvare svoje ideje, doive stres. faza alarma ili upozorenja, faza prilagoavanja odnosno ukljuivanja raznih adaptivnih mehanizama
532
Reakcije na razliite uzronike stresa je individualna i ispoljava se sa razliitim emotivnim reakcijama: osetljivou, impulsivnou, agresivnou, nezadovoljstvom ekonomsko-socijalnim statusom. Osobe koje su esto napete odnosno pod stalnim stresom tri puta ee oboljevaju od kijavice i prehlade. Osim utopljavanja, ajevima i vitaminima neophodne su i vebe oputanja. Istraivai su otkrili da boljom cirkulacijom krvi pojaava se odbrana protiv virusa. Luenje hormona se pri stresu poveava i tada nastaju tetne posledice. Hormon noradrenalin deluje na trigliceride koji su rastvoreni u masne kiseline osloboene u krvi. Ova cirkulacija masnih kiselina stvara holesterin, koji oblepljuje unutranje zidove arterija te tako nastaje arterioskleroza, arterijska hipertenzija i oboljenje sranog miia. Ovakav stres uglavnom ugroava osobe preko 40 godine starosti. Zato treba izbegavati svako uzrujavanje, gojenje, sedenje i nerad, ve se vie kretati po istom vazduhu i drati dijetu. Posledica stresnih faktora su pojave mnogih bolesti: bolesti nervnih sistema (nervoza, neuralgija, nesanica, migrena, depresija), angina pektoris, povien krvni pritisak, infrakt srca, modani udar, ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, bolesti debelog creva, oboljenje titne lezde, este infekcije, depresivna reagovanja, stanje straha, kone promene, oboljenja kijavice i prehlade. U leenju stresa ukljuuju se razni strunjaci psiholozi, psihijatri, socijalni radnici i dr. podrka porodice i prijatelja. U strunom smislu, tu su elementi povrinske psihoterapije, koji se ogledaju u razgovoru o problemu i mogunostima da se problem pravilno sagleda. Razgovor dovodi do rastereenja smirenja, pruanju podrke, ohrabrenja i pomoi u reavanju problema. Nekada su u leenju neophodni i medikamenti, ali takvu odluku treba prepustiti strunjaku, meutim pre nego to se posegne za medikamentima treba se setiti, pijatelja. U otklanjanju uznemirenosti pomae odgovarajua ishrana i fizika aktivnost. Strunjaci (lekari, nutricionisti), preporuuju namirnice bogate ugljenim hidratima, a siromane mastima, to su med, krompir, crni luk, tsetenine, tvrde bombone, a izbegavanje crne kafe crni aj, kokakole i dr. Pojedine lekovite biljke mogu pomoi da se bolesnici opuste. Najstarije domae sredstvo da se umiri uznemirenost organizma je topao aj od kamilice. Lekovite sastojke koji otklanjaju oseaj napetosti, nesanice, nervoze i uznemirenosti sadre matinjak, valerijana, hmelj. Matinjak, valerijana i hmelj su tri najvanije biljke u smeama ajeva za umirenje odnosno takozvanih nervnih ajeva. Ovim trima biljkama se po pravilu dodaju biljke koje sadre aromatine lekovite biljke koje sadre etarska ulja, odnosno mirisne sastojke, koje popravljaju u isto vreme i miris i ukus aja. Te biljke koje se dodaju su najee kamilica, nana, lavanda, cvet pomorande, kora pomorande, cvet hrasta, lipa, anis, glog, ranilist i dr. Jezgro oraha sadri veliku koliinu magnezijuma, koji umirujue deluje na oveka koji se nalazi u uzbuenom stanju. Stres izaziva gubitak vitamina A. Emocionalnim nemirom i promenom refleksa . praeno je smanjenjem magnezijuma a koji uestvuje i u borbi protiv slobodnih radikala.
533
Biljke koje smiruju stres Kamilica (Matricaria chamomilla L.) oslobaa od: napetosti, nesanice, glavobolje, uznemirenosti organa za varenje, ohlaena kesica aja od kamilice moe da poslui kao odlino sredstvo za smirivanje umornih, nateenih oiju. Limun (Citrus limonum L.) smanjuje anksioznost, depresiju i nervnu napetost. Majoran (Majorana hortensis Moench.) oslobaa od napetosti i glavobolje. Majina duica (Thymus serpyllum L.) povoljno utie na glavobolju i nervnu iscrpljenost. Nana (Mentha piperita L.) se koristi protiv nadutosti, problema sa varenjem, glavobolje, depresije i nervne iscrpljenosti. Neven (Calendula officinalis L.) je dobar za ir, a hladan aj moe da se koristi u vidu obloga za kou sa osipom. Ruzmarin (Rosmarinus officinalis L.) pomae kod nadutosti, problema sa varenjem, glavobolje, depresije i nervne iscrpljenosti. Pljuskavac (Physalis alkekenngi L.) u Evropi se najee koristi za tretiranje depresije. Istraivanja su pokazala da je efikasan kao i standardni lekovi antidepresivi. Doza od 300 mg tri puta dnevno u standardnoj koncentraciji od 0,3% hipericina (to je aktivni sastojak pljuskavca) preporuuje se za leenje depresije. Mogui kontraefekat je fotosenzitivnost odnosno produen boravak na suncu koji bi mogao da dovede do poveanja osetljivosti na UV zraenje. Hmelj (Humulus lupulus L.) preporuuje se kao blago umirujue sredstvo za ivce i srce, kod nesanice na ivanoj bazi. Naime naroito se treba istai da automedikaciju nesanice treba sprovoditi iskljuivo fitopreparatima. Naime danas je poznato da je san aktivan proces koji se odvija u vie faza, a jedna od njih je takozvana REM-faza koja je praena mnotvom snova. Ova faza ne bi smela da se potiskuje jakim sredstvima (kakvi su sintetiki lekovi), jer je san vaan za mentalno zdravlje. Biljni preparati ne remete REM-san, ali pospeuju i skrauju sve faze potrebne za potpunu relaksaciju sna. Ovo je posebno znaajno za starije ljude kojima je potrebno manje sna. Ova relaksacija i rastereenje od stresa dovoljni su da bi se sledei dan oseali odmorno. Koristi se u obliku infuza (10:1000), alkoholnog ekstrakta (0,20 - 2,0), ili sirupa (25 - 80). Takoe u smirivanju stresa utiu: Matinjak - Mellissa officinalis L.; Kleka - Juniperus communis L.; umbir Zingiber officinalie Rosc.; Bosiljak - Ocimum basilicum L.; Karanfili - Eugenia caryophyllata Trunb.; Odoljen - Valeriana officinalis L.; Lavanda Lavandula angustifolia Mill.; Kudrava nana - Mentha angustifolia Mill.; Barska nana - Mentha pulegium L. Kombinacija 160 mg odoljena i 80 miligrama ekstrakta matinjaka donosi isti efekat kao jedna doza farmaceutskog leka benzodiazepina. Pored navedenih u literaturi leenje lekovitim bilje navode se i druge lekovite biljke koje se najee koriste u meavini.
534
cvet srdaice - Leonorus cardiaca; list peruna - Petroselinum sativum; list miroije - Anethum graveolens; list imele - Viscum album; majina duica - Thymus serpilli; kopar - Anethum graveolens; lazarkinja - Asperula odorata L.; kiica Centaurium umbellatum Gilib.; branka - Arnika montana L.; ruzmarin - Rosmarinus officinalis L.; cvet ili list pomorande - Citrus sinensis - auranti flos et folium; celer Apium graveolens L.; ivanjsko cvee - Galium verum L.; alfija Salvia officinalis L.; devesilje Peucedanum ostruthium Koch.; jagorevina Primula veris L.; vranilovka Origanum vulgare L.; jasen - Dictamnus albus; kruka Pyrus communis L.; lipa Tilia.; orah - Juglas regia L.; razgon - Veronica officinalis L.; pelin - Artemisa absinthium; hajduka trava - Achillea millefolium; srdaica - Leonurus cardiaca L.; list nevena Calendula officinalisL.; koren koprive - Urtica dioica; Glog Crataegus oxyacantha L.; ljubiica Viola tricolor; virak - Alchemilla vulgaris L.; gorka detelina Menyantethes trifoliata L. ZAKLJUAK Stresna oboljenja zahvatila su veliki broj ljudi, to prema svetskim podacima statistike svaki drugi ovek boluje od stresnih sindroma. U savremenoj hemoterapiji stresnih oboljenja posebno mesto zauzimaju preparati biljnog porekla. Nauna saznanja, da lekovite biljkle sadre lekovite supstance koje umiruju i pomau u stresnim i postresnim situacijama doprinela su da fitoterapija postaje sve popularnija i pouzdanija, naravno tamo gde joj je mesto. Sa dobrim predznanjem i dalje e ljudi spravljati i upotrtebljavati ajeve, tinkture i meleme, od lekovitih biljaka, s tim to e ih sakupljati sami ili kupovati u apoteci. Da ne bi bilo recidiva leenje lekovitim biljkama traje due vreme, po nekoliko desetina dana, meseci, pa i godina. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Gostuki R.: Leenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1967., 714 str. Mijatovi J.: Travar trave i melemi, Ecomm Beograd,1972., 170 str Soldatovi M.: Kako se leiti lekovitim biljem, Nolit Beograd, 1982., 80 str Gelener N.: Prirodno leenje biljem, NZZ Zagreb, 1982., 307 str. Tucakov J.: Leenje biljem, Rad, Beograd, 1986., 717 str. K. H. Hajdarov: Lekovito bilje Tadikistana, 1989., 72 str. Pamukov P., Ahtardiev H.: Prirodna apteka, zemizdat Sofija, 1989., 327 str. Zara Rika: Tajna moje prirodne medicine, Beograd, 1990., 485 str Brojs R.: Rak, leukemija i druge prirodno neizleive bolesti izleive prirodnim putem VII dopunjeno i preraeno izdanje Beograd 1991., 209 str Ranelovi N., Stamenkovi V., Jeremi .: Lekovito bilje timoke krajine (Fitoterapija I), Zajear, 1994., 100 str. Ranelovi N., Stamenkovi V., Jeremi .: Lekovito bilje timoke krajine (Fitoterapija II), Zajear, 1995., 139 str. Stamenkjovi V.: Nekodljive lekovite biljke, Solaris, Leskovac, 1995., 131 str. Istona narodna medicina leenje bolesti raka, Bisi, Beograd, 1992., 38 str. Peri Stojana.: Leenje lekovitim biljem, Simbor, Bor, 1997., 231 str.
535
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 15. ivkovi Z.: Lekovito bilje za bolji ivot, Agencija Jovan, Beograd, 1999., 160 str. 16. Enciklopedija narodnih metoda leenja, Familet, Beograd, 1999., 312 str. 17. Bogdanovi B.: Lekovito bilje leenje, materijal Zajear, 2000., 797 str. 18. Bogdanovi B., Jeremi ., Ranelovi N.: Fitoterapija kod leenja malignih bolesti, 19. 8 Simpozijum o flori jugoistone Srbije i susednih regiona, Ni 2005. 20. ivkovi B.: Biljem do zdravlja, Knjievni klub Branko Miljkovi, Knjaevac, 2003., 144 str. 21. asopios Zatita rada.
536
EPIDEMIOLOKA SITUACIJA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA NA TERITORIJI POMORAVSKOG OKRUGA EPIDEMIOLOGICAL SITUATION ON CARDIOVASCULAR DISEASE IN THE REGION OF POMORAVLJE DISTRICT
Radmila Jovanovi, Dragana Radovanovi, Sanja Mihajlovi Zavod za zatitu zdravlja "POMORAVLJE" uprija e-mail: radmila@milnet.co.yu e-mail: zzzzcuprija@ptt.yu
REZIME: Starenjem stanovnitva, porastom faktora rizika u ivotnoj i radnoj sredini dolo je do porasta pojave kardiovaskularnih oboljenja. Ova oboljenja predstavljaju vodei uzrok mobiditeta i mortalita u Pomoravskom okrugu. Cilj rada je analiza uestalosti kardiovaskularnih oboljenja u toku 2005.godine i distribucija obolelih po dobnim grupama i polu kao i uestalost vodeih faktora rizika na teritoriji Pomoravskog okruga. Materijal i metode Analizirani su podaci bolnike slube i Domova zdravlja Pomoravskog okruga. Rezultati istraivanja Dobijeni rezultati ukazuju na vodee faktore rizika za nastajanje kardiovaskularnih oboljenja na teritoriji okruga. Od 535 obolelih pacijenata vie je obolelih mukaraca ( 329 ) nego ena ( 206 ) a najvie je u grupi starijih od 65 godina ( 271 ). Zakljuak: Hipertenzija, hiperholesterolemija i puenje su najuestaliji faktori rizika.
Kljune rei: Kardiovaskularne bolesti, Pomoravski okrug

ABSTRACT: The increase of cardiovascular disease is related with increase of old population and risk factors in working and living enviroment. These diseases are one of the main causes of morbidity an mortality in region of Pomoravlje. The aim of our study was to investigate the frequency of cardiovascular disease during 2005. and the distribution of patients on sex and age group. The purpose of this stady is to mark the frequency of main risk factors in region of Pomoravlje. Material and methods Data from hospital and health centres in Pomoravlje Distrinct. Investigation results: The results of this research are showing the main risk factors in this region. From 535 sick patients, men ( 329 ) are more sick than wemen( 206 ) and most of them are in group older than 65 years ( 271 ). Conclusion: Hipertension, hypercholesterolaemia and cigarette smoking are the most frequent risk factors. Key words: Cardiovascular disease, Pomoravlje Distrinct
UVOD Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da najmanje 15 miliona stanovnika u toku godine u svetu umre od bolesti cirkulatornog sistema a za 7,2 miliona smrtnih ishoda odgovorna su ishemina oboljenja srca.(1) Ova oboljenja su i znaajan faktor invalidnosti, gubitka radne sposobnosti, prevremene smrtnosti ( pre 65, godina ivota ) i sve veih trokova zdravstvene zatite, posebno u zemljama u kojima je u visokom procentu zastupljeno staro stanovnitvo.Prema projekcijama za 2020.godinu
537
skoro 25 miliona stanovnika e biti rtve jednog od oboljenja iz ove grupe. Porast umiranja od ishemijske bolesti srca bie vei u nerazvijenim zemljama to se dovodi u vezu sa promena ma u strukturi stanovnika i prevalenciji faktora rizika.(2) Kardiovaskularne bolesti ( KVB ) su heterogene, meutim u osnovi veine je proces ateroskleroze. U radu je prikazana uestalost kardiovaskularnih oboljenja ( 120 Angina pectoris, 121 Infarctus myocardii acutus i 122 Infarctus myocardii recidivus acutus )(3) u toku 2005.godine kao i zastupljenost pojedinih faktora rizika za nastanak ovih oboljenja prikazanih u Tabeli br.1. Tabela 1. Nain ivota i karakteristike povezane sa poveanim rizikom buduih koronarnih bolesti srca (4)
Nain ivota Dijeta bogata zasienim mastima, holesterolom i kalorijama Puenje duvana Fizika neaktivnost Biohemijske ili fizioloke karakteristike ( promenljive ) Line karakteristike ( nepromenljive )
Povien ukupni holesterol u plazmi LDL holesterol ) Povien krvni pritisak Povieni trigliceridi u plazmi Hiperglikemija / dijabetes Gojaznost Trombogeni faktori Hiperhomocisteinemija
Starost
Pol Porodina istorija KVB ili neka druga aterosklerotina vaskularna bolest u ranom dobu kod mu{karaca <55 godina, kod ena <65 godina ) Lina istorija KVB ili neka druga aterosklerotina vaskularna bolest
CILJ RADA Cilj rada je analiza uestalosti kardiovaskularnih oboljenja ( Angina pectoris, Infarctus myocardii acutus i Infarctus myocardii recidivus acutus ) u toku 2005.godine na teritoriji Pomoravskog okruga, distribucija obolelih po dobnim grupama i polu, kao i prisustvo pojedinih faktora rizika kod obolelih. REZULTATI RADA I DISKUSIJA Na teritoriji Pomoravskog okruga na osnovu prijava obolelih od navedenih kardiovaskularnih bolesti tokom 2005.godine uoava se razlika u odnosu na pol i starost to je prikazano Tabelom br.2. i Slikama 1 i 2.
538
Tabela 2. Broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja po optinama na teritoriji Pomoravskog okruga u toku 2005.godine
IFRA DIJAGNOZE* 120 121 122 UKUPNO: UPRIJA POL M 20 29 2 51 5 21 1 27 M 46 73 7 126 JAGODINA POL 36 38 3 77 M 32 42 6 80 PARAIN POL 30 28 8 66 M 16 18 2 36 SVILAJNAC POL 6 9 0 15 M 3 21 1 25 DESPOTOVAC POL 0 8 3 11 M 2 8 1 11 REKOVAC POL 3 7 0 10 M 119 191 19 329 SVEGA POL 80 11 15 206
* 120 ANGINA PECTORIS 121 INFARCTUS MYOCARDII ACUTUS 122 INFARCTUS MYOCARDII RECIDIVUS ACUTUS
MUKARCI
206
ENE
200 150 100 50 0 119 80
191 MUKARCI 111 ENE
19
15
329
120
121
122
Slika br.1 Grafiki prikaz broja obolelih od KVB prema polu na teritoriji Pomoravskog okruga u toku 2005.god.
Slika br.2 Grafiki prikaz broja obolelih prema dijagnozi i polu na teritoriji Pomoravskog okruga u toku 2005.god.
Navedeni rezultati pokazuju da je od ukupnog broja 535 obolelih najvie registrovano na teritoriji optine Jagodina 203 tj. 37,94%. U odnosu na pol vie oboljevaju mukarci 329 tj. 61,50% nego ene 206 tj. 38,50% i to ee od akutnog infarkta miokarda. Tabela 3. Broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja u zavisnosti od starosne strukture i dijagnoze na teritoriji Pomoravskog okruga u toku 2005.godine Starosna struktura 120 121 122 UKUPNO 20 44 45 64 64 i vie UKUPNO 5 90 104 199 13 142 146 301 1 13 21 35 19 245 271 535
Starenjem stanovnitva dolazi i do porasta kardiovaskularnih oboljenja te je meu obolelim najvei broj starijih od 65 godina 271 tj. 50,65% i to od akutng infarkta miokarda kao to prikazuje i Tabela br.3 . Sa starou se broj faktora rizika takoe poveava. Vodei faktor rizika za oboljevanje od KVB je hipertenzija jer je prisutna kod 73% obolelih, zatim
539
hiperholesterolemija kod 55% obolelih i puenje kod 36% obolelih to je vie u odnosu na ostale faktore rizika ali s obzirom da deluju udrueno ni njihova uloga nije manje znaajna. Prisustvo faktora rizika prikazano je Tabelom br.4 i Slikom br.3. Tabela 4. Zastupljenost faktora rizika kod obolelih od kardiovaskularnih oboljenja na teritoriji Pomoravskog okruga u toku 2005.godine Redni broj FAKTORI RIZIKA Broj obolelih 1 2 3 4 5 6 HIPERTENZIJA HIPERHOLESTEROLEMIJA PUENJE DIJABET GOJAZNOST FIZIKA NEAKTIVNOST 391 292 194 132 115 68
Slika br.3 Grafiki prikaz zastupljenost faktora rizika kod obolelih od kardiovaskularnih oboljenja na teritoriji Pomoravskog okruga u toku 2005.god.
500 400 300 200 100 0 HIPRT. HIPEHOL. DIJAB. PU. OBES. NEAKT. 132
391 292 194 115 68
ZAKLJUAK Na osnovu rezultata istraivanja moemo zakljuiti sledee: 1. 2. 3. 4. Na teritoriji Pomoravskog okruga od KVB najee oboljevaju stanovnici optine Jagodina U odnosu na pol vie oboljevaju mukarci nego ene i to najee od akutnog infarkta miokarda. Meu obolelim najvei broj je starijih od 65 godina. Sa starou se broj faktora rizika takoe poveava a vodei faktor rizika za oboljevanje od KVB je hipertenzija, zatim hiperholesterolemija i puenje. LITERATURA
1. Jorga J., Gaji I.: Ishrana u prevenciji i leenju hroninih masovnih nezaraznih oboljenja,Institut za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, Beograd ,2002: 14 17.
540
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 2. Nacionalni komitet za izradu Vodia klinike prakse u Srbiji, Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca, Beograd,2002: 10 17 3. Meunarodna klasifikacija bolesti MKB 10 deseta revizija knjiga 1, Savremena administracija, Beograd 1997 4. Pyrla K., De Backer G., Graham I., Poole Wilson P. i Wood D. u ime Grupe obrazovane za izvrenje odreenih zadataka, Prevencija koronarne bolesti srca u klinikoj praksi.Preporuke Grupe obrazovane za izvrenje odreenih zadataka pri Evropskom drutvu kardiologa, Evropskom drutvu kardiologa, Evropskom drutvu za aterosklerozu i Evropskom drutvu za hipertenziju. Eur Heart J 1994:15:1300 31; Atherosclerosis 1994; 110: 121 61 5. Registar obolelih od KVB u toku 2005.god., Zavod za zatitu zdravlja "Pomoravlje", uprija
541
ALKOHOL KAO FAKTOR RIZIKA SUICIDALNOG PONAANJA ADOLESCENATA I MERE PREVENCIJE ALCOHOL AS A RISK FACTOR IN ADOLESCENT SUICIDAL BEHAVIOR AND PREVENTION
Sanja Koci1, Dejan Jeremi1, Vesna Andrejevi2, Danijela Nasti3 1 Medicinski fakultet u Kragujevcu, e-mail: kocicsanja@yahoo.com 2 Institut za zatitu zdravlja u Kragujevcu 3 Zavod za zbrinjavanje odraslih "Male Pelice" IZVOD: Tema rada je povezanost uticaja alkohola i suicidalnog ponaanja adolescenata. Iznet je znaaj perioda adolescencije kada se mladi suoavaju sa mnogim problemima odrastanja i drugim uticajima koji doprinose odluci mladih da konzumiraju alkohol. Razmatraju se neka savremena istraivanja u svetu o povezanosti konzumiranja alkohola i suicida adolescenata. Posebno poglavlje su mere prevencije u suzbijanju konzumiranja alkohola mladih i preveniranju suicida. Cilj rada je da se ustanovi u kojoj meri na suicidalno ponaanje mladih, pored svojstava linosti i socijalnih faktora, utie konzumiranje alkohola. U tu svrhu primenjen je istraivako analitiki metod. Rad pokazuje da na suicidalno ponaanje mladih utiu brojni inioci (svojstva linosti i socijalni faktori), ali na sam in suicida, mnogo vie od ostalih faktora, utie konzumiranje alkohola. Kljune rei: alkohol, mladi, suicid, prevencija
ABSTRACT: The article discusses the connection between alcohol and adolescent suicidal behavior. It outlines the features of the period of adolescence when young people are confronted with numerous problems of growing up and the other influences which contribute to the decision of young people to consume alcohol. Some contemporary world-wide research findings, concerning the connection between the consumption of alcohol and adolescent suicides, are also considered. In a separate section, the autors discuss the measures of primary prevention in tackling the consumption of alcohol amongst young people and in preventing suicide. The purpose of the paper is to establish to what measure does the consumption of alcohol, in addition to personality traits and social factors, have an influence on the suicidal behavior of young people. The research analytic method is employed in the article. The paper proves that numerous factors (personality traits and social factors) have an impact on the suicidal behavior of young people but that the act of suicide itself is powerfully influenced by alcohol more than by other factors. Key words: alcohol, the young, suicide, prevention
UVOD Mladi su deo nae populacije koji je poslednjih decenija najvie oteen u smislu ponuenog potpuno neadekvatnog sistema vrednosti od strane drutva i delom porodice, ueem u ratu, invalidnou, izloenou estim stresogenim situacijama, suoavanjem sa loom materijalnom situacijom, nezaposlenou, nebrigom drutvenih institucija. Ovaj deo populacije e i u periodu tranzicije biti i dalje suoen sa svim
542
problemima drutva, pa je pomo u pronalaenju smisla ivljenja mladima zaista neophodna. Adolescencija je, inae, ivotni period koga karakterie potraga za neim novim, senzacijama, neobinim iskustvima, ali i podlonost mladih razliitim uticajima koji neretko odstupaju od naina ivota oznaenog "normalnim". U dananje vreme to su najee konzumiranje duvana, alkohola, kanabisa i drugih droga, brza vonja, seksualna iskustva po pravilu bez zatite, igra orujem, kocka i drugi oblici zavisnosti "bez droga". Cilj rada je da se ustanovi u kojoj meri na suicidalno ponaanje adolescenata, uz karakteristike linosti i socijalne uslove ivota, utie konzumiranje alkohola. Primenjen je istraivako analitiki metod analize pri emu je koriena medicinska dokumentacija i pregled strune literature. Rezultati istraivanja Alkohol je droga iz grupe stimulatora koja menja ponaanje konzumenata, zavisno od popijene koliine i individualne reakcije ososbe. Osim to znaajno naruava zdravlje jo uvek krhkog organizma mladog oveka, uestalo pijenja alkohola razvija toksikomansku zavisnost, koja se nastavlja u adolescenciji i neretko u zrelom dobu. Uivanje alkohola duboko je ukorenjeno u naoj civilizaciji. Uivaju ga ne samo odrasli, ve u velikoj meri mladi, ak i deca. Razlozi su svuda u svetu isti: obiaji (alkohol je drutveno prihvaena droga), tenja za brzim promenama raspoloenja, elja za neim boljim od obine svakodnevice, za begom od stvarnosti ili od samog sebe u tekim situacijama. Alkoholizam nije nasledna bolest, ali mladi i deca piju "nasleujui" naviku pijenja od roditelja ili svoje okoline. "Nasleena" alkoholna zavisnost porodice, jedan je od estih razloga to mladi uivaju alkohol. Zapravo, deca alkoholiara, mada u detinjstvu teko pate zbog toga, imaju nejasnu konfuznu potrebu identifikacije sa roditeljima. Iako deca osuuju ponaanje roditelja, odrastanjem se sa njima poistovete. Kada je u pitanju uticaj sredine, adolescenti drutvenu afirmaciju vrlo esto "vide" kroz divljenje vrnjaka. Kriza identiteta karakteristina za ovaj period, veoma pogoduje odluci adolescenta da pije alkohol, ukoliko sredina to "oekuje". Jedan od aktuelnih problema sa kojima se suoava kola danas je iznenadno opijanje uenika na zabavama, ekskurzijama meu kojima su esto i uenici koji ne spadaju u rizinu grupu. U koli se uenici koji uivaju alkohol mogu relativno lako prepoznati: ne prate normalno nastavu zbog vidljivo smanjenih intelektualnih mogunosti, pospani su, odsutni, svadljivi, arogantni, skloni prekrajima discipline, imaju miris na alkohol. Poeci pijenja se uglavnom vezuju za drutvo vrnjaka, a uenici nenaviknuti na alkohol po pravilu doive laka ili tea trovanja. Rezultati brojnih longitudinalnih studija ukazuju na povezanost alkohola i suicidalnog ponaanja: Pokuaji samoubistva su meu adolescentima koji puno piju 3-4 puta ei nego u drugim sluajevima (Wandle i sardnici, 1992.); Blizu 28% samoubistava dece od 9 do 13 godina moe se pripisati alkoholu (National institut on Alcohol abuse US, 1992.); Od ukupnog broja smrti u adolescenciji 70% odnosi se na nasilnu smrt: na prvom mestu su saobraajne nesree (u 50% sluajeva uzrokovane alkoholom), a na drugom
543
mestu je suicid, vrlo esto podstaknut alkoholom. Prema anketi sprovedenoj na srednjokolskoj populaciji US, 25% mladih izjavilo je da su imali suicidalne ideje; Nakon prvog pokuaja suicida, rizik od recidivizma je ak 40% vei kod mladih koji konzumiraju alkohol (Hauzey i saradnici, 1995.); Porodino prenoenje suicidalnosti odnosi se malim delom na genetiku, zatim na porodine uticaje kao to su nasilje u porodici, nesloga, razvodi, nedostatak porodine podrke, ponaanje po uzoru roditelja koji je izvrio suicid, ali je ak kod 1/3 ispitanika pokuaju suicida ili izvrenju doprinelo konzumiranje alkohola. (Brent i saradnici, 1999.). Kod dece mlae od 15 godine suicid je mnogo manje zastupljen nego u starosnoj grupi 15-19 godina, kada mladi ve imaju iskustva sa alkoholom; u 48% sluajeva uzrok suicida su problemi vezani za depresiju i druge psihike bolesti, ak u 38% izvrenja suicida registrovana je zloupotreba alkohola, a u 18% uzroke pokuaja ili izvrenja suicida moemo vezati za probleme socijalne adaptacije: loa adaptacija u koli, izolovanost u grupi vrnjaka i slino (Brent i saradnici, 1996.); U 70% sluajeva pokuaja samoubistva adolescenata, nisu preduzete mere hospitalizacije i leenja, to viestruko poveava opasnost od recidiva (Hauzey, 2001.). Kupovina alkohola mladima mlaim od 18 godina je zabranjena, ali alkohol je mladima ipak lako dostupan. Konzumiranje koktela alkohola i tableta, in je koji ozbiljno ugroava ivot adolescenta, a neretko predstavlja i ozbiljan faktor rizika suicidalnog ponaanja sa traginim posledicama. Smrt od "overdosa", najee u kombinaciji sa alkoholom, apsurdan je in i teko je razgraniiti kada je uinjen sa namerom, a kada iz nehata. Mada u odreenim sluajevima mnogi drugi faktori rizika koji su prisutni u ivotu adolescenata mogu generisati suicidalno ponaanje (psihiko, fiziko i seksualno zlostavljanje; smrtni sluaj u porodici zbog samoubistva nekog lana; depresivna raspoloenja; hronina izloenost stresu ili traumama; hronina bolest kod adolescenta i drugo), iskustva leenja pacijenata nakon pokuaja suicida pokazuju da se osobe mnogo ee odluuju na suicid pod uticajem alkohola. Istraivanje Instituta za zatitu zdravlja u Kragujevcu (2004.god.) pokazuje je da je 60.3% uenika srednjih kola u Kragujevcu imalo iskustva sa alkoholnim piima. U toku 2001. godine u Urgentnom centru Klinikog centra u Kragujevcu tretirano je 172 pacijenta sa razliitim dijagnozama trovanja intoxicatio medicamentosa ili aethylismus pri pokuaju suicida, od ega je 26 pacijenata (15.1%) pripadalo starosnoj grupi do 19 godina.Od 26 trovanja mladih, 2 su bila zadesna, to znai da je u toj grupi 92.3% pokualo suicid. Oko 63% je pripadalo starosnoj dobi 16-18 godina, 87.5% je bilo enskog pola, 16.7 % je i ranije pokualo suicid (tabletama i seenjem vena). Kod 21% stoji anamnestiki podatak da otac konzumira vee koliine alkohola. U 2002.godini meu pacijentima zbrinutim zbog pokuaja suicida u Urgentnom centru u Kragujevcu, 22.0% je bilo starosti do 19 godina (meu njima 40% je bilo starosti 17 godina), 86.7% su pripadnice enskog pola, 20% je i ranije pokualo suicid.
544
Prikaz nekih longitudinalnih studija o povezanosti konzumiranja alkohola sa suicidalnim ponaanjem adolescenata Pratei grupu adolescenata starosne dobi 12-17 godina, bez porodinog nadzora i sklonih skitnji, Sibthorpe (1995.) uoava da veina ima pojaanu sklonost ka konzumiranju alkohola. Istraivanje naglaava da je ova populacija mladih neretko ugroena i drugim rizinim faktorima koji doprinose njihovom asocijalnom ponaanju: u 54% sluajeva bili su rtve psihikog nasilja u detinjstvu, u 28% seksualno zlostavljani, a ak u 45% sluajeva zabeleen je pokuaj suicida. Istraivai dokazuju da je rizik za suicidalno ponaanje kod adolescenata zavisnika od alkohola, veoma izraen. "Kod te populacije mogunost namernog traginog okonanja ivota nije nita manja nego kod osoba koje pate od depresije" (Sibthorpe i sar., 1995.). Ova studija ukazuje na sloene uzroke suicidalnog ponaanja, gde se alkohol javlja kao posledica prethodnih ozbiljnih problema odrastanja. Studija Soukasa i Lonquista (1995.) bavi se problemima recidivizma kod adolescenata koji su pokuali suicid. Re je o longitudinalnoj studiji na grupi od 60 adolescenata koji su nakon pokuaja suicida bili podvrgnuti terapijskom leenju. Adolescenti koji su u momentu pokuaja samoubistva bili pod uticajem alkohola, u 40% sluajeva vie od onih koji nisu konzumirali alkohol, poinili su novi pokuaj. Slinu studiju objavio je Spirito sa saradnicima, 1994.god, koja prati grupu od 623 adolescenta hospitalizovanih nakon pokuaja samoubistva. Nakon tri meseca ni jedan hospitalizovani pacijent nije umro, ali su kod pacijenata koji su u momentu pokuaja suicida bili pod uticajem alkohola zapaeni mnogo ozbiljniji medicinski problemi i komplikacije. Autori smatraju da se suicid pod uticajem alkohola "pomnije" organizuje i "lake" realizuje. Studija Pfeffera i sradnika, 1997. prati grupu mladih koji su u momentu pokuaja suicida bili pod uticajem alkohola i kontrolnu grupu mladih koji u momentu pokuaja suicida nisu konzumirali alkohol. Istraivanje je pokazalo da su obe grupe dece bile loe adaptirane na kolu, ak u 35% sluajeva patili od depresije, ali je zapaena znaajna razlika u njihovim suicidalnim idejama: 31% dece koja su konzumirala alkohol imala su i dalje suicidalne ideje, dok kod dece koja nisu pila alkohol nije zabeleen ni jedan ponovni pokuaj samoubistva. Sve navedene studije pokazuju da su tendencije ka suicidalnom pokuaju izraenije kod zavisnika od alkohola. Studije naglaavaju da alkohol ima znaajnu ulogu u dezinhibiciji osobe, sklonosti ka impulsivnom ponaanju i nedostatku sposobnosti uvianja posledica svog ponaanja, kao i da su adolescenti koji su bili pod uticajem alkohola u momentu pokuaja samoubistva, znatno vie izloeni riziku recidivizma. Mada su navedena istraivanja sprovedena na razliitim uzorcima, rezultati se svode na zajednike karakteristike: a)Samom inu suicida kod dece po pravilu prethode mnogobrojni problemi, od dezorganizacije porodice, psihikog, seksualnog ili fizikog zlostavljanja, do slabe prilagoenosti u koli i zajednici ili pak postoje izraeni simptomi psihike nestabilnosti deteta i depresivnog stanja; b) Alkohol je oznaen kao znaajan faktor koji vodi neprilagoenom ponaanju, pokuajima suicida i suicidalnom recidivizmu; c) Pod uticajem alkohola osoba se "lake" odluuje za suicidalni in.
545
Primarna prevencija alkoholizma mladih i suicidalnog ponaanja Zbrinjavanje osoba koje su pokuale suicid deo je postojeeg sistema zdravstvene zatite (hospitalizacija, psihijatrijski tretman, ambulantno leenje), dok primarna prevencija alkoholizma mladih i suicidalnog ponaanja koje alkohol pojaava, najee izmie drutvenoj kontroli. Mislimo, pre svega, na rano otkrivanje potencijalnih sluajeva, pri emu rano otkrivanje prekomernog konzumiranja alkohola kod mladih, moe imati znaajnu ulogu. Mislimo, takoe, na pravovremenu intervenciju drutvene zajednice usmerenu na mogue rizikofaktore koji vode prekomernom konzumiranju alkohola kod mladih: dezorganizaciju porodice i gubitak roditeljskog autoriteta i nadzora, slabu vezanost mladih za kolu, alijenaciju u socijalnom okruenju, konzumiranje alkohola mladih, skrivene propagandne poruke zbog zarade od prodaje alkohola, negativne uzore u filmovima i stvarnom ivotu, pripadnost mladih razliitim sektama koje promoviu suicidalno ponaanje i slino. U prevenciji suicidalnog ponaanja adolescenata posebno vano mesto imaju kolski preventivni programi. Oni moraju biti timskog karaktera i proistei iz samih potreba kole. U "Priruniku za prevenciju suicida" Instituta za mentalno zdravlje (2005.god.), namenjenom nastavnicima i kolskom osoblju, istie se da se u aktivnosti moraju ukljuiti sluba za zdravstvenu zatitu kolske dece, nastavnici, kolski psiholozi, socijalni radnici, a naroito roditelji. U sklopu kolskih preventivnih programa posebno je vano podstaknuti sve uesnike programa. Edukaciju nastavnika treba usmeriti na neophodne informacije o psiho-socijalnim problemima koji prate pojavu suicida mladih, uenici moraju biti upoznati sa rizicima konzumiranja alkohola koji se, izmeu ostalog, odraavaju i na povean broj pokuaja suicida i izvrenje suicida. Izuzetno je znaajna edukacija roditelja o rizicima suicida uopte, a naroito upoznavanje sa injenicama o povezanosti konzumiranja alkohola i suicida mladih. Uprkos brojnim promenama koje u savremenom drutvu prate ivot mladih, stabilnost porodinog okruenja ostaje nezamenljiv i najznaajniji inilac u prevenciji suicida mladih. Nastavnici moraju znati da uenici koji konzumiraju alkohol ili koji imaju ozbiljne tekoe u uenju, negativan stav prema koli i prema sebi, koji pokazuju simptome uznemirenosti, razoarenja i deprisije, nose u sebi klju rizika za mogue autodestruktivno ponaanje, pa i suicid. Istovremeno, uspena prevencija alkoholizma mladih i prevencija suicida zahteva ukljuivanje itave drutvene zajednice u ovaj problem. Od stepena povezanosti porodice, kole i svih drutvenih slubi koje se bave mladima i njihovim problemima, zavisie uspenost rane prevencije alkoholizma i suicidalnog ponaanja mladih. ZAKLJUAK U savremenim drutvima visoke urbanizacije i industrijalizacije, sve je izraeniji problem konzumiranja alkohola mladih, broj pokuaja suicida i mortalitet mladih zbog suicida. To predstavlja znaajan javno-zdravstveni i socijalni problem itavog savremenog sveta. Ovaj rad je pokuao da razjasni tek jedan segment tekog problema suicidalnosti mladih povezanost suicidalnog ponaanja sa konzumiranjem alkohola. Obrazlau se longitudinalne studije koje prate ovu povezanost, ne samo da bi se ukazalo na ozbiljnost problema, ve vie kao upozorenje da drutveno tolerisanje brojnih problema vezanih za
546
alkoholizam mladih kao "legalne droge", nosi sa sobom mnogo tee i esto nepremostive posledice. ta vie, obzirom na posledice uestalog konzumiranja alkohola mladih, meu kojima smrtnost u saobraaju i suicid zauzimaju dva visoka/prva mesta, moglo bi se rei da je upravo alkohol najopasnija droga na svetu. LITERATURA
Wandle M, Miller TC, Domenico D. Suicidal behavior and riscy activities amond adolescents. I res Adolesc, 1992; 2 (4): 317-330. 2. National institut on Alcohol abuse and Alcoholism. Alcohol abuse and Alcoholism from State Trends in Alcool Mortality, 1979- 1992. US Alcool Epidemiologic Data References Manual, Volume 5, Rockville, Md., 1992. 3. Hauzey MF, Isnard P, Badoual AM, Dugas M. Enfants et adolescents suicidants. Arch Pediatr, 1995; 2: 130-135. 4. Brent DA, Baugher M, Bridge J, Chen T, at al. Age and sex related risk factors for adolescent suicide. J Am Acad Child Adolesc, 1999; 38 (12): 149-1505. 5. Brent DA, Bridge J, Johnson BA, Conolly J. Suicidal behavior runs in families. A controled family study of adolescent suicide victims. Arch Gen Psychiatry, 1996; 53: 1145-1152. 6. Hauzey Marie-France. Suicide de 1 adolescent. Le quotidien du medicin. Masson, Paris, 2001. 7. Sibthorpe B, Drinkwater J, Gardner K, Bammer G. Drug use, binge drinking and attemped suicide among homeless and potentially homeless youth. Aust N Z J Psychiatry, 1995; 29 (2): 248-256. 8. Soukas J, Lonquist J. Suicide attempts in which alcohol is involved: a special group in general hospital emergency rooms. Acta Psychiatr Scand, 1995; 91(1): 36-40. 9. Spirito A, Lewander WJ, Levy S, Kurkjan J, at al. Emergency department assessment of adolescent suicide attempters factors related to short term follow up autcome. Pediatr Emerg Care,1994; 10 (1): 6-12. 10. Pfeffer CR, Martins P, Mann J, Sunkenberg K, at al. Child survivors of suicide: psychosocial characteristics. J Am Acad ChildAdolesc Psychiatry,1997; 36 (1): 65-74. 11. Mental and Behavioural Disorders, Preventing Suicide: a resource for teachers and other school staff. Department of Mental Health, Social Change and Mental Health, World Health Organization, Beograd, 2005. 1.
547
EPIDEMIOLOGIJA I VIEVALENTNA LOGIKA (Utopijski, idealni postupak ustanovljavanja nune istinitosti ) EPIDEMIOLOGY AND MULTIVALENT LOGICS (Utopia, ideal seeing of coming to: necessary truth)
Goran uki Dom zdravlja Berane
IZVOD: Kojim putem do istine? Matematikim ili nematematikim, ili meovitim? Svaki ima svoju upotrebivost u odreenom momentu saznavanja. Dajemo prednost logikom pristupu, nematematikim miljenjem smatrajui ga bliim zahtevima koji se postavljaju pred epidemiologa. Dijalektika devetovalentna logika eia je zapravo petovalentna; i nesporno pripada sutinom multivalentnim logikama.
ABSTRACT: Which way to use to come to the truth? By mathematic or non mathematic one, or mixed? We kept that anyone could have its usage in the certain moment of learning. We give the advantage to logics, approach by non mathematics opinion considering it as closer to requests which are put in front of the epidemiologist. Dialectic ninevalent logics of Sesic are really fivevalent and certainly belong to a multivalent logics by its essence.
UVOD Sastavni delovi epidemiologije kao preventivne discipline su patologija ("nauka o bolestima... koja je deo biologije, nauke o ivotu" [1]) i medicina ("svesna borba protiv bolesti" [1]). Nemamo dilemu kojim putem do saznanja u predmetnoj nam patologiji istinitog ustanovljavanja uzronosti i sl.: polazimo od bitka, posmatranja realnosti sveta. Razmatraemo primer vienja sive boje prikazan kao potpuni skup dogaaja [2, 3, 4]. U stvarnom saznanju nalazimo ... skalu gnoseolokih vrednosti: 1. moguna istinitost, 2. verovatna istinitost, 3. izvesna istinitost, 4. nuna istinitost, 5. moguna pogrenost, 6. verovatna pogrenost, 7. izvesna pogrenost, 8. nuna pogrenost ... i 9. neodreenost." [5] Dijalektika devetovalentna logika eia je zapravo petovalentna; nesporno da i takva pripada sutinom multivalentnim logikama. METOD I MATERIJAL Zasnivamo svoju "deskripciju" na sistematskom pristupu koji ima u osnovi "model". [4, 6 (strana) s. 39] Objedinjuju se sve injenice u celinu jednog sistema. injenice bitne po sadraj modela (strukturu i funkciju sistema) se dopunjavaju pristupima: logikim, terenskim, sociolokim, dijalektikim, analitikim itd.
548
REZULTATI I DISKUSIJA Potreban nam je radi narednih razmatranja primer radnog procesa koji e da nam poslui kao pandan prirodnom sistemu bolesti (PSB) [3, 7] koji je predmetni bitak epidemiologije. Problem koji je nepoznat se prikazuje figurativno kao tabula rasa (prazna tabla). Dajemo primer uoavanja kolorita koji nastaje meanjem crne i bele farbe (boje). Pokazanu sivu boju videe neki ba tako, drugi razmiljanjem e znati, pored ulnog, i za: crnu i belu; zapaajui u pozadini pojave sive (sloeno dogaanje) rad. To govori za kompleksnost bitka, za sloeni njegov sadraj (strukturu i funkciju) [3]. [6, 4] Bitkovu tajanstvenost za oveka predstavljamo peanim satom. Mera neodreenosti bitka, prirodnosti, je gornji deo peanog sata; a donji deo faza gnoseoloke vrednosti saznanja bitka nae natprirodno o bitku, ono to je doznato pre-vienjem ponuenim dokazima. Neistinitost postavljene hipoteze o bitku je posledica nemoi da napravimo valjano pre-vienje. Postoji definisan smer kojim mora da se dokazuje istinitost, simbolizuje ga pad peska iz gornje u donju komoru peanog sata (ili sve tamniji tonovi sive boje). Protok peska je jednosmeran od prirodnog prema natprirodnom. Sila zemljine tee simbolizuje uvek isti (idealni, optimalni) pravac. Adekvatnom metodologijom pribavljaju se dokazi koji dodaju argumente tako da se od logike neodreenosti ide put nune istinitosti dodavanjem argumenata. Gnoseoloku vrednost skale ini procenat natprirodnog o bitku (donji deo peanog sata). Preostalu koliinu ini logika neodreenost bitka, nesaznato o bitku (gornji deo peanog sata). To celo, predstavljeno znai peanim satom podlee slobodnoj proceni jer ima za polazite nepoznato celo, neko 1 (100%). Smatramo da je unapreeno vienjem celovitijeg bitka putem potpunog skupa. Saznanje o bitku (ideja) moe biti: a) istinita ideja (pre-viena) [8]; ili b) neistinita ideja (namiljanje). A. Ponekad utvrena istina moe da se dovede u pitanje. Naelno, u idealnom sluaju shvatanja nauke ne postoji mogunost neistinitog upoznavanja bitka. Smatraemo da je istina jedna da svi istraivai tee doprinosu takvoj: (naunoj) epidemiologiji istine! B. Postavili smo zato i mi istraivaki cilj iz oblasti patologije, da istinito upoznamo bitak: bolest; njen uzronik i sl. Prevazilazimo logiku neodreenost putem hipoteze kojoj pribavljamo argumente. Putem pre-vienja [8, 4], koji dovodi postepeno do sve vee istinitosti, kako se kumuliraju novi argumenti. Polazei od znaaja logike i statistike za epidemiologiju kod razreavanja uzronosti pristupe ustanovljavanja istinitosti delimo na: 1. matematike, 2. nematematike i 3. meovite. 1. Meusobno dejstvo sistema i sredine bez razmatranja unutranjih procesa koji se odvijaju u sistemu. [9] se razreava nekim raunom. Onom to je izmeu uzroka i posledice (procesu, (pod)dogaaju) nita bitno ne znamo, tj. mi nemamo nikakav podatak o sadraju koji je doveo do primeenog odnosa izmeu uzroka i posledice niti to ovaj metod, raunski, interesuje. [9 s. 14]
549
1.1. Prvo naeno reenje je primenom statistike. [9] 1.2. Drugo reenje je primenjeno kod programiranja [10], bitnog u savremenoj naunoj organizaciji rada. Znai, statistika i teorija sistema pronalaze matematiki pristup / model koji nekom algebrom (sve komplikovanijom) odraava vezu izmeu uzroka i posledice [10]. 2. Nematematiki pristup, kada se dogaanja u sistemu izmeu ulaza i izlaza upoznaju razmatranjem procesa Uspeh ne daju zadrana zapaanja na povrnim odnosima koje tolerie prethodno bezlino, spoljne statistiko ispitivanje bazirano na samo nekim od ukupno moguih izlaza prirodnog sistema bolesti (PSB) I-III masovne manifestacije bolesti. Bitna dogaanja su u drugom podsistemu PSB I-III. [4, 6] Ako izmeu uzroka i posledice (o procesu, (pod)dogaaju) nita bitno ne znamo radi epistemolokog pomaka potrebno je: napraviti poniranje u saznanje prepatogeneze, npr. put procesa u podsistemu prilepivosti. [4, 6, 7] 3. Neemo se dalje baviti meovitim pristupima kombinacijama 1. i 2. 2. Nematematiki pristup 2.1. U proveri "radnih" hipoteza primenjujemo pristup tretiranja istinitosti eia koji smatra da: "...ne moe biti pravog saznanja bez njegovog bitnog karaktera, a to je istinitost... U stvarnom saznanju nalazimo ... skalu gnoseolokih vrednosti: 1. moguna istinitost, 2. verovatna istinitost, 3. izvesna istinitost, 4. nuna istinitost, 5. moguna pogrenost, 6. verovatna pogrenost, 7. izvesna pogrenost, 8. nuna pogrenost ... i 9. neodreenost." 1. moguna istinitost i 5. moguna pogrenost su stavovi za koje moemo navesti razloge koji nisu dovoljni da potvrde niti da negiraju njihovu istinitost ni pogrenost. 2. Kada moemo navesti vie i jaih razloga "za" nego "protiv", pa mogunost (m) prema nemogunosti (n) stoji u odnosu m>n, tj. vea je od 1/2; 3. Jo vee saznajne vrednosti su izvesna saznanja; 4. Nuna istinitost je saznajna vrednost najvieg nivoa; 9. Neodreeni su stavovi po svojoj saznajnoj vrednosti kada nismo u stanju da navedemo nikakve prave i odluujue razloge ni za ni protiv njih. [5] 2.2. Potpun skup dogaaja (Tabela br. 1) Dve krajnosti su predstavljene pandanom saznanja. 1. Konformizam sa teorijom (optom teorijom sistema) je: a) vienje ulno mogueg; i b) ulno nemogueg, ali misaono mogueg (za oko nevidljivog). Npr. Onaj ko vidi sivu boju farbi, i pri tom zna da je nastala meavinom crne i bele vidi razumom jo: crnu i belu boju celo, potpun skup dogaaja. 3. Pobuna odraava diskretnost dogaanja koji ima pandan u sivoj boji. Predstavljena je siva svim nijansama pa je kontigentno celo. Pobunjeni vri ogled (pobunu, trai reenje) kojim e da sazna npr. ceo spektar mogunosti, pod 1. iznetih. Svojim ogledima ustanovie kako nastaje npr. nijansa sive itd. 4. Inovacija je kada ne saznaje ulima ve veruje argumentima (ti meni kae da tu ima bele, ja u to da saznam). 5. Ritualizam veruje ulima (svom miljenju), i ne trai druge argumente (ti meni pria da tu ima crne, kao da ja ne vidim (ili ne znam) ta ima, a ta nema; nemam ta da proveravam). Nivoa je naivnog materijalizma ili deklarativnog, naivnog idealizma (jer se faktiki u takvom stanju tek bez mogunosti korienja ula kao: slep, gluv...) 2.
550
Povlaenje ne trudi se niti da vidi niti da zna, kao da ga neinteresuje (mada ima mogunost, i da vidi i da uradi, ali gleda druga posla, sve e da se okona i bez njegovog uea). [11] Tabela 1. Potpuni skup dogaaja kod ustanovljavanja istinitosti [11] (primer: meanja farbi)
Redni broj 1 2 3 4 5
Odnos prema teoriji*, celom Konformizam Pobuna Inovacija Ritualizam Povlaenje
Crna / argumentovanost + + -
Bela / (nepoznato u bitku) + + -
Napomena: izmenjeno, Merton R., Drutvena struktura i anomija, U: Ignjatovi ., (2002) Kriminoloko naslee, Beograd s. 151-9 * - opta teorija sistema, kulturi cilj je vienje celog, celokupne pojavnosti bitka (sistema, dogaja), sadraja (strukture i funkcije) Ako pomeamo 50% crne i 50% bele farbe posmatra e da se izjasni da vidi sivu boju. ula pokazuju nemo kod drukijeg odnosa: primesa druge boje videe se ona koja dominira: ili crna, ili bela a nee videti: siva ili/i primesa (problematian je vizuelni efekat neznatne koliine crne ili bele farbe). Ovim ula i razum ine jedinstvo u vienju. Kako slepi od roenja vidi boju? Oigledno na neki svoj samo njemu znani, i to samo misaoni nain (sa odlikom oveka koji nije psihijatrijski neorijentisan). Time smo reili problem starih filozofa [12] koji su se deklarisali za monovalentnu logiku, a upotrebljavali (intuicijom) uvek drugu logiku vie valence: obimnijih mogunosti od one za koju se deklarie. Ne znajui to oni su bili prirodni, bez obzira kako i koliko zadivljujue veto koristili svoj logiki intuitivni potencijal zdravog razuma. [6] Postojanje vievalentne logike u intuitivnom rezonovanju je otuda i moglo biti predmetno savremenim logiarima: Lukaijeviu, autoru trovalentne i multivalentne logike itd. [5 s. 371; 6] 2.3. Doznavanje istinitosti u epidemiologiji Smatramo devetovalentna logika kako je prezentuje ei [5 s. 402]. da ne postoji
A. Polaenjem od logike neodreenosti 0% ne dovodi se u pitanje dokazano, jer takvo ne postoji. To je posebni sluaj naeg idealnog modela. Ni kasnije, imajui uvek dodatu istinu, ne bi dostignuta (prethodna) istina trebala da bude dovedena u pitanje tako da se idealni model realizuje u nauci. Lana istina, time nije mogua. B. Ako nije takva situacija, na prvi zadatak je demantovanje ve usvojene ideje. Hipotezu koja nije potkrepljena dokazima smatramo promaajem. Ispitiva nije imao nameru da doprinese neistinosti i dokazuje beznaajnost svoje hipoteze da pokae besmislenost svog istraivakog poduhvata ve obratno.
551
A. Poznavanjem proizvodnog rada upoznajemo prirodni, putem saznavanja sadraja (strukture i funkcije)... [4, 6] Vienje potpunog skupa dogaaja (Tabela br. 1) pomae postavki ispitivanja, koja ima za model idealni, utopijski obrazac zasnovan na multivalentnoj logici. Ono to odgovara, kako smo naveli, petovalentnoj logici eia je multivalentno, sa vie valenci izmeu krajnosti (posebnih sluajeva: logike neodreenosti bitka i nune istine o bitku). (Tabela br. 1) Visoko profesionalno predstavljanje potpunog skupa dogaaja u epidemiologiji je zasnovano na: optoj teoriji sistema i inherira prostija shvatanja kao to su: naivno, banalizovano itd. shvatanje dogaaja koja su - prirodnih odlika. Razliku izmeu logike neodreenosti [5] i psihijatrijske neorijentisanosti [13] treba uvek imati na umu, zapravo istriva treba da pokae da je u svom ispitivanju orijentisan da pokae da se bavi svrsishodnim radom; da ne tumara: traei svrsishodnost Svrsishodni rad i prirodni rad nisu isto radi razliitog prisustva oveka. Ono to je ovek uradio u proizvodnom, ima drukiji osnov sadraja u prirodnom dogaanju. Logika neodreenost (nepoznato, za ta nema argumenata) ne odgovara sivoj boji nastaloj meavinom po 50% bele i crne boje. Znai, argumenti za i protiv u koliini od po 50% nisu predstavljeni tom sivom. Logika neodreenost ne nosi po 50% dokaza u prilog: istinitosti, i neistinitosti; to nije ekvilibrijum u stanju ravnotee koji treba narednim da pretegne jednom kraju! oveku je tajanstven bitak, u primordijalnom obliku vrednosti 0%, tj. bar neto iznad nule. Od ispitivaa se oekuje da bude uspean u pre-vienju prirodnog bitka sve dok postoje ostaci ukupno umanjivane neodreenosti (pre postizanja nune istinitosti). Onaj ko se opredelio za pravac da dokazuje zaostaloj logikoj neodreenosti bitka neku istinitost mora da ponudi argumente za istinitost. Drugi put se smatrao neloginim, da se dokazuje neistinitost. (Jer, crno nije: kutija, nije stalaa, nije auto, niti je to: belo, niti crveno, niti uto, nabrajanje vodi do besmisla.) Logika neodreenost predstavljena 0% ne moe da se demantuje jer tada nema bitka (nema sveta) niti time mogunosti ulnog poimanja o njemu. Pitanje je da li je bilo kada u ovakvom obliku postojao svet (bitak u njemu) za oveka; pa to namee potrebu jasnog podvajanja ovakve logike neodreenosti i psihijatrisjke neorijentisanosti iji minimum mora da uzme u obzir teorija saznanja, jer je uslov za valjanu teoriju koja se odnosi na zdravog oveka! Kod nivoa take gnoseoloke vrednosti logike neodreenosti vrednosti 0% nisu pronaeni argumenti koji bi usmerili saznanje o bitku u nekom pravcu, istine (ili neistine) jednostavno postoji stanje tabule raze - 0. Koliko tu ima istinitosti zavisi od toga koliko toga nepoznatog otrgnemo od bitka pre-vidimo [8] i uspemo da hipotetinu ideju dokaemo. Filozofsko uenje o bitku dozvoljava postavljanje prvih hipoteza, polaznih kada se polako udaljava od poetne logike neodreenosti Bitak moemo da predstavimo sa dve vrednosti: a) ono to je ulno opipljivo (vidljivo) i b) nedostupno ulima, to je proizvod prirodnog rada, to treba spoznati nekim miljenjem (matematikim ili/i nematematikim). Konkretizovanjem bitka ve nismo u logikoj neodreenosti. Npr. zaobilaenjem predmeta (kamena), ve ga ulno/razumom (logiki) uvaavamo, ali je neki deo predmetnog bitka ostao
552
nepoznat (da li je ruda itd.). Zdrav ovek, pa time i psihiki zdrav mora da pokae minimum vei od psihijatrisjke neorijentisnosti, pa takvog oveka ak mora da uvai dananja logika, sve je to daleko od 0% logike neodreenosti. Bela oznaava tabulu razu 0%, koja e novim primesama crne (argumentovanjem) biti sve vie saznata npr.: 7%, 21%, 34%, 76%... do crne (antagonista beloj, 100% istei e sadraj gornjeg dela peanog sata), koja prethodnu negira jer e neznanje da se obogauje sve veim znanjima do apsolutnog (sa)znanja ipak imaginarnog bitka (verovatno manje: kada je prikazan kao potpuni skup). Istraivai se razlikuju svojim polazitem ta je njihov bitak, potpuni skup. Tamnijim tonovima sive boje pretstavljena diskretnost dogaanja izmeu logike neodreenosti i antipoda logike nunosti moe da bude a) ili istinita; b) ili neodreena, ali ne neistinita kako iznosi ei. Ovim je istina suprotna (ne neistinitosti, ve) logikoj neodreenosti, neznanju nemanjem argumenata za posmatrani bitak. Vidi se iluzornost pobijanja istinitosti nivoa 15%, ako je bitak ve saznat 48%. Mogue je (racionalno je) dovesti u pitanje naredni 49% i dr. Kod prezentacije idealnog pristupa: ne racionalna je provera od poetka, proverava se naredni 49% korak. Ako je istinitost stigla do 76% u idealnom modelu ne moe se umanjivati. Ona se tu nastavlja novim injenicama a poredi isto sa istim: bitak pre novog ispitivanja i posle ovog. Zato se ne dovodi u pitanje istinitost dostignutih 76% (sedamdeset est posto) ve samo istinitost narednog 77% (sedamdeset sedmog procenta), nova ideja koja se nije materijalizovala u stvarnosti postojeeg bitka! Ukazujemo da postoji nekoliko vrsta rada: a) proizvodni, svrsishodni: kojim teimo ka onom to smo sebi stavili za cilj, npr. da napravimo cipele itd. b) Prirodni: kojim teimo jednom cilju, a postiemo nehotimino drugi. Npr. Ako kupac svinju transportuje do kue, pa se naknadnim ispitivanjem ustanovi da je infestirana, taj rad, transporta, je bio negentropan po bolest... Ovaj rad je posebno znaajan u epidemiologiji, jer npr: kuvanjem hrane nehotimino ubijamo prisutnog parazita u namirnici; ili higijenizacija deterdentom je unitavala vake i gnjide, kada nauka nije znala za te njegove efekte itd. Ovaj rad je entropan po bolest (negentropan po zdravlje) [6]. c) Nas ne interesuje rad psihijatrijskog bolesnika, kojim ovaj ne zna da doe do cilja; kao ni d) kada psihiki zdrav ini krivino delo, npr. kontaminira vodovod klicom. Ovim nismo rekli da pod c) i d) nisu nekih vrednosti za epidemioloka razmatranja i zakljuivanje; ali protiv smo da neko baci atomsku bombu kako bi prouavao posledice ovako nastale radijacije. Epidemiolog obino ima sledeu mogunost pred sobom: otkriven je entitet npr. trihineloza, pegavac, rak ili Treba ustanoviti uzronik. (Faktiko stanje je bilo drukije: T. spiralis je otkrivena pre nego entitet bolesti. Kod pegavca je bilo ba kako smo postavili stvar. Ne zna se do danas uzronik raka.) Kako otkriti uzronik? Razliiti istraivai tome pristupaju razliito. Neko polazi od bolesnika [14]; drugi od drugog: dogaaja, sloenog dogaaja[6, 4, 7] Znai, iza toga to emo da posmatramo nalazi se razliita sutina bitak koji je nepoznat, tajanstven. Pre-vienje je cilj kome teimo. Bitak je predstavljen crnom kutijom [15]; dok mi smatramo da ga realnije zaklanja paravan [2 s. 18, sl. 1.2.], kojim je prikriven ipak sloeniji dogaaj: prirodni sistem bolesti I-III [4, 7]. Tek, hipoteza ima za cilj da: se njome doprinese istinitosti u upoznavanju bitka. Bie tana
553
prikupljanjem dokaza. Ve je neto drugo ono zajedniko za slina bia: da se dozvoljava dubina analitikog naina miljenja, ali samo do tog nivoa, kada se jo moe vezati za celinu.[2 s. 31] - rukovodei princip naeg formiranja sistema, potke svih slinih dogaanja. [4] Kao potpuni skup dogaaja dali smo model prirodnog sistema bolesti [4, 7]. To se ve tie predmetnosti obimnije i savrenije: teorija spoznaje. Proveravamo ideju o zbilji pretstavljenoj potpunim skupom dogaaja. (Tabela br. 1) Sluaj koji odgovara prirodnom dogaanju (bitku) mora da bude sastavni deo tog potpunog skupa. Pokazujemo da mislimo o prisustvu sloene mogunosti i onda kada je ne naemo u zbilji; rezultat ustanovljavanja praznog skupa je potvrda takvog angaovanja. U A. idealnom modelu nema potrebe dovoditi u pitanje dostignuti stepen gnoseoloke istinitosti. Ali, postojanje B. neidelnog pristupa (smrtnog oveka, da svi nisu isti, sklonog grekama itd.), namee potrebu postojanja odreenog redosleda u saznavanju bitka. Prvo treba ustanoviti istinitost prethodnih injenica, ako treba i demantovati istinitost tvrdnji, pa potom pre-vienjem dodavati nove ideje (hipoteze) i argumente ba onako kako zagovara savremeni nauni metod [15]. ZAKLJUAK Logika eia nije devetovalentna ona zavrava kao: petovalentna logika nune istinitosti. U suprotnosti nisu istinitost i neistinitost (du sa devet segmenata u kojoj je zajedniki segmet u sredini) one su antagonisti, jer iskljuuju jedna drugu. U suprotnosti su: logika neodreenost i nuna istinitost. Logika neodreenost bi bila prikazana 0% - 0. Nuno istinito sa 100% - 1. Diskretnost dogaanja ima vrednosti od 1% do 99%. Prikazan je potpun skup dogaaja od 0% do 100%. Logika neodreenost mora da ima u sebi ugraenu psihijatrijsku orijentisanost zdravog oveka. Zato se treba jasno udaljiti od psihijatrijske neorijentisanosti, to nije sluaj oznaen: 0%. Ovakvim vienjem treba udostojiti savremenog zdravog oveka. Namee se potreba izjanjavanja sagovornika: koje su valence logike koje koriste. Time bi argumentacija mogla biti kvantitizirana, to bi doprinelo razvoju logike i optimalizaciji argumentacije i racionalizaciji dijaloga sagovornika optimalizaciji
konano, dolaska do predmeta ustanovjavanja istinitosti!

Ako se prethodni dokaz pobije onda je neistina (ideja) oznaena dodatom idejom slabo procenjene vrednosti, a ne ceo predmetni bitak. Nivo pridodate idejnosti o bitku od 77-81% nije odgovarao bitku tog obima pre-vienog, namiljano je bez osnove koju ini bitak, a time je ideja ostala samo ideja (nematerijalizovana ideja). Netana ideja izraena u tom novom procentu koji se nije obistinio, ne dovodi u pitanje dotadanju celokupnu istinitost o bitku od prethodnih 76% (sedamdeset est posto), u tom delu je tano saznanje o bitku: hipoteza je tana do kraja dokaznog postupka, koji je osnov za pridodavanje novih argumenata sve dok se ne saturira argumentima nivoa krajnje nune istinitosti. Idealni model je optimalni, jer ukazuje na usmerenje u realizuji uveanja istinitosti o bitku koji je osnov postavljanja hipoteze i prikupljanja dokaza, koji imaju za osnov dijalektike zakone i vievalentnu logiku. Argumentovanost zavisi od: oveka,
554
njegovog vienja bitka, od pribaljvanja argumenata... Svaki bitak, ini svoju individualnost, ima svoj posebni mera, nov peani sat. Uinjena parcijalna razmatranja ukazuju na potrebu imanja celovite: teorije saznanja. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Thaller, L. (1938) Od vraa i arobnjaka do modernog lijenika, Zagreb ere, . (1984) Teorija sistema, Subotica uki, G., Boleina znaenje pojma za nee lekare i stanovnitvo (Dizajn zdravorazumskog pristupa), Zbornik radova, XXVI Sabor lekara jugozapadne Srbije i severne Crne Gore, Nova Varo, 2003:62-8 uki, G., aboti, R., Prirodni sistem bolesti i raomon, Praxis Medica, 2005; 33 (12):33-8 ei B. (1983) Osnovi logike, Nauna knjiga, Beograd uki, G., Masovno obolevanje u nekim kasarnama Srbije od 1836. do 1864. godine (Intuicija nekad i sad), Timoki medicinski glasnik, Zajear, 2002, 27(1-4):3947(www.tmg.org.yu) aboti, R., uki, G., Tradukcija u epidemiologiji, organizaciji rada i, Zbornik radova, XXVII Sabor ljekara sjeverne Crne Gore i jugozapane Srbije, Berane, 2004:1845 Smrenik, T. (1993) Ontoloko pitanje, fenomenoloki i hermeneutiki piristup, Plato, Beograd Kasalica, M. (1988) Kibernetika i opta teorija sistema, Titograd Petrovi, B. (1998) Teorija sistema, Fakultet organizacionih nauka, Beograd Merton R., Drutvena struktura i anomija, U: Ignjatovi ., (2002) Kriminoloko naslee, Beograd s. 151-9 Aleksandrov G., Bihovski B., Mitin M., Judin P. (1948) Istorija filozofije, Filozofija antikog i feudalnog druva, Kultura, Beograd Milovanovi, D., terni, M. (1973), Psihijatrijski praktikum, Minerva Subotica, Beograd Mac Mahon, B., Pugh, T., Ipsen, J. (1971) Epidemioloke metode, Nauna knjiga, Beograd Adanja, B. i sar. (2003) Osnovi metodlologije naunog istraivanja u medicini, Velarta, Beograd
555
PROCENA UTICAJA SPOLJANJEG AEROZAGAENJA NA ZDRAVLJE ESTIMATING THE HEALTH IMPACTS OF AMBIENT AIR POLLUTION
Dragan Bogdanovi, Prof. dr Dragana Niki, Mariola Stojanovi, Svetlana Stevi, Aleksandra Stankovi Institut za zatitu zdravlja Ni, draganbogdanovic@gmail.com Institut za zatitu zdravlja Ni, Medicinski fakultet u Niu, Institut za zatitu zdravlja Ni, Institut za zatitu zdravlja Ni, Institut za zatitu zdravlja Ni, Medicinski fakultet u Niu
IZVOD: Uticaj dugotrajne izloenosti aerozagaenju na zdravlje ispituje se prospektivnim kohortnim studijama. Istraivanja koja se odnose na negativne zdravstvene efekte kratkotrajnom izlaganju su brojnija. U ovim studijama dnevni efekti (mortalitet, simptomatologija, hospitalizacije i posete zdravstvenim ustanovama) procenjuju se u odnosu na dnevne promena u koncentracijama zagaivaa, najee kroz populaciono bazirane studije vremenskih serija. Dostupnost baza podataka o nivoima aerozagaenja, meteorolokim uslovima i zdravstvenim ishodima, kao i poboljanja statistikih metoda i raunarskih alata omoguavaju procenu efekata aerozagaenja na nacionalnim i regionalnim nivoima i istraivanja uzroka heterogenosti efekata izmeu zemalja i regiona. Problemi kojima se u sadanem trenutku poklanja panja su: odreivanje svojstava estica koje najvie utiu na poveanje rizika po zdravlje, dalja karakterizacija efekata aerozagaenja na optu populaciju i osetljive podgrupe, kombinovani efekti polutanata i bioloki mehanizmi dejstva. Kljune rei: aerozagaenje, kohortne studije, studije vremenskih serija ABSTRACT: The prospective cohort studies have investigated the health effects of chronic air pollution exposure. Observations related to the adverse health effects of short-term exposure are more numerous. In these studies, population-wide changes in daily outcomes (mortality, symptomatology, hospitalizations, and healthcare visits) are linked to daily variations in ambient pollutant concentrations, most frequently through the use of population-based time-series analysis. Availability of databases in pollution, weather, and health, and the progress in computational tools and statistical methods have made possible the estimation of national and regional average pollution effects and the exploration of potential sources of heterogeneity in the effects of air pollution across countries or regions. The crucial research concerns are the need to determine what properties of particulate matter are associated with greater risk for adverse health effects, further characterization of the effects on the general population and susceptible subpopulations, combined effects of other pollutants, and biological mechanisms. Key words: air pollution, cohort studies, time-series studies
UVOD Do sredine dvadesetog veka nekoliko veoma alarmantnih kratkotrajnih epizoda aerozagaenja izazvalo je optu zabrinutost i podstaklo akcije dravnih uprava i nauna istraivanja u ovoj oblasti. Tri najdramatinije epizode zbile su se u Meuse Valley u
556
Belgiji 1930., Donori u Pensilvaniji 1948. i u Londonu 1952. godine. Zagaenje je tokom ovih epizoda imalo veliki i uoljiv uticaj na mortalitet i morbiditet. Ovi i slini dogaaji primorali su vlasti u mnogim zemljama da pokrenu istraivanja uticaja aerozagaenja na zdravlje i da donesu zakonske propise kojima bi se poboljao kvalitet vazduha. Ovakvi napori doprineli su ublaavanju problema u nekim oblastima, ali aerozagaenje i dalje predstavlja ozbiljan, sada ve globalan svetski problem, sa intenzivnim negativnim efektima na javno zdravlje. VRSTE STUDIJA Veina savremenih istraivanja koristi ili praenje kohorti ili vremenske serije za ispitivanje uticaja aerozagaenja na zdravlje. Daleko ree se koriste studije preseka. Kohortne studije Informacije o uticaju dugotrajne izloenosti odreenim koncentracijama polutanata u vazduhu na zdravlje dobijaju se iz prospektivnih kohortnih studija. Ove studije uporeuju prosene vrednosti koncentracija zagaivaa za dui vremenski period (npr. godinu) i standardizovane stope mortaliteta izmeu razliitih geografskih podruja. Izloenost aerozagaenju se utvruje uglavnom korienjem mesta stanovanja kao vezom sa koncentracijama zagaivaa na nivou podruja. U najveem broju studija izloenost se bazira na jednoj vrednosti zagaivaa i to ili prosenoj ili kumulativnoj vrednosti za odreeni vremenski period. Greka merenja povezana sa ovakvim pristupom se moe odrediti validacijom na poduzorku i to merenjima na kunim lokacijama ili korienjem linog - personalnog monitoringa. Nekoliko studija je model baziralo na korienju geografskog informacionog sistema GIS, koji sadri podatke sa veih geografskih podruja, obino drava ili delova kontinenata. Prednost kohortne studije ogleda se u mogunosti prilagoavanja pridruenim faktorima kao to su puaki status, BMI-indeks punoe tela, zanimanje, na individualnom nivou, ali je zato umanjena sposobnost kontrole meteorolokih pridruenih faktora zbog ogranienih podataka o njima. Studije vremenskih serija Studije vremenskih serija ispituju efekte kratkotrajnih promena u koncentracijama polutanata na morbiditet i mortalitet. Procenjuje se povezanost izmeu varijacija polutanata i zdravstvenih ishoda iz dana u dan. Podaci za analizu dnevnih vremenskih serija sastoje se od broja zdravstvenih dogaaja, koncentracija polutanata i meteorolokih varijabli za odreeno podruje. Kratkotrajni efekti iz studija vremenskih serija se procenjuju korienjem regresionih modela. Podaci se iz dana u dan prikupljaju sa istog podruja, tako da isto stanovnitvo predstavlja i eksperimentalnu i kontrolnu grupu, pa populacione karakteristike ne utiu znaajno na rezultate. Isti je sluaj personalnim karakteristikama jer one ne variraju u kratkim vremenskim intervalima. Pored meteorolokih faktora i druge pojave mogu uticati kao pridrueni (konfaunding) faktori. Primer su sezonske varijacije koje nastaju usled epidemija
557
gripa. U mnogim gradovima javljaju se povienja koncentracija estica u zimskim mesecima zbog grejanja na ugalj i drva. Istovremeno se javlja znatno vei broj obolelih i umrlih od respiratornih bolesti. Primena neadekvatne statistike metodologije i izostanak kontrole sezonskih varijacija u modelu moe dovesti do pogrenih zakljuaka. U metodolokom pogledu posebno je vano: - kontrolisati pridruene faktore, kao to su temperatura vazduha i godinja doba, koji mogu uticati na izmene prave povezanosti izmeu aerozagaenja i zdravlja; - iskljuiti iz modela sve pojave koje mogu dovesti do pogrenog zakljuivanja; - uzeti u obzir greke merenja i - odabrati adekvatan statistiki model. Modeli vremenskih serija mogu sadrati i druge faktore, ukljuujui tu i druge zagaivae. Modeli sa odloenim periodima dejstva koriste vrednosti koncentracija polutanta iz dana koji predhode negativnom zdravstvenom ishodu. Korienje podataka iz vie gradova donosi mnogo prednosti. Rezultati studija iz jednog grada su obino ogranieni u mogunosti generalizacije sa drugim podrujima, jer su statistiki prilazi korieni za analize razliiti u svakoj studiji, a razlikuju se i karakteristike gradova i stanovnitva. U studijama vie gradova mogue je mapirati varijacije u magnitudama efekata aerozagaenja po regionima i istraiti uzroke tih varijacija. Korienje standardizovanog pristupa u vie gradova obezbeuje preciznije zakljuivanje nego meta-analize odvojenih studija u pojedinim gradovima, koje obino koriste meusobno razliite metode. Meta-analize izraunavaju uravnoteene srednje vrednosti iz objavljenih nalaza studija za pojedine gradove. Izbegavanje publikovanja nalaza koji nisu statistiki znaajni, moe dovesti do greke procene u meta-analizama. Studije vie gradova ne podleu ovakvoj vrsti greke. Osim toga, sistematsko ispitivanje regionalnih razlika koje se pomou njih sprovodi je naroito znaajno zbog heterogene prirode estinih zagaivaa vazduha. Jo jedna vana prednost studija vie gradova je ta to se uticaj pridruenih faktora karakteristinih za pojedine gradove ublaava kada se izraunava prosean nacionalni nivo. REZULTATI STUDIJA Rezultati kohortnih studija Prva velika, prospektivna kohortna studija koja je potvrdila negativan uticaj na zdravlje dugotrajnog izlaganja aerozagaenju bila je Harvardska studija est gradova sprovedena od strane Dockery-ja i saradnika.1 Ona je pokazala da hronino izlaganje aerozagaenju utie na kardiovaskularni mortalitet. U kohorti od 8111 odraslih osoba u toku 14 do 16 godina praenja, odnos opte stope mortaliteta u najzagaenijem i u najmanje zagaenom gradu iznosio je 1,26:1. Dodatna prilagoavanja u odnosu na izabrane individualne rizik faktore: pol, obrazovni nivo, profesionalnu izloenost, BMI, puenje, hipertenziju i dijabetes nisu znaajno modifikovala ovaj odnos. Od svih polutanata porast koncentracija estica dijametra manjeg od 2,5 m (PM2.5) i sulfata pokazali su najjau povezanost sa obolevanjem.
558
U skorije vreme praenje kohorte od strane Pope-a i saradnika u organizaciji Amerikog udruenja za rak (American Cancer Society ACS), na osnovu dodatnih podataka o mortalitetu i polutantima u spoljanjem vazduhu, omoguilo je najveu studiju dugotrajnih efekata aerozagaenja.2 Kod priblino 500 000 odraslih stanovnika iz svih 50 drava SAD-a hronino izlaganje meavini polutanata iz vazduha povezano je sa statistikom mortaliteta u periodu od 16 godina. ACS studija praenja poveala je stepen kontrole za pridruene faktore, kao to su ishrana i gasoviti polutanti. Prvi rezultati su pokazali da je svako poveanje srednje godinje koncetracije PM2.5 za 10g/m3, bilo praeno porastom opteg mortaliteta za 4%, mortaliteta od kardiopulmonalnih bolesti za 6%, a od karcinoma plua za 8%. Uticaj PM2.5 na pogoranje zdravstvenog stanja je bio uoljiv bez obzira na to koliki je bio prag sigurnosti. Mortalitet je bio najvie povezan sa PM2.5, sulfatnim esticama i sumpor dioksidom. Obrazovni nivo je bio modifikator za estice kao rizik faktor. Povean rizik postojao je kod osoba sa niim i srednjim, u odnosu na one sa visokim obrazovanjem. Ovo ukazuje da je bar jedan neuraunati faktor, kao to su mesto stanovanja u samom gradu ili socioekonomski status, moda vana odrednica zdravstvenog rizika. Hoek i saradnici potvrdili su znaaj mesta stanovanja unutar samog grada kao faktora koji moe da utie na mortalitet od aerozagaenja.3 U kohorti od 5000 odraslih ispitanika praenih 8 godina, izloenost zagaivaima koji potiu od saobraaja uticala je na porast mortaliteta kod stanovnika iz centra grada u odnosu na stanovnike koji stanuju u manje zagaenim gradskim oblastima. Od svih rizik faktora stanovanje u blizini prometnih saobraajnica je bilo najjae povezano sa kardiopulmonalnim mortalitetom u ovoj kohorti (relativni rizik - RR: 1,95 i 95% IP: 1,09 do 3,52). Ova studija takoe ukazuje na injenicu da individualna izloenost toksinim komponentama aerozagaenja moe znaajno da varira kod stanovnika jednog grada. Rezultati studija vremenskih serija Dve najvee studije do sada su Nacionalna studija mortaliteta i morbiditeta usled aerozagaenja (National Mortality and Morbidity Air Pollution Study NMMAPS) u SAD-u4 i projekt Aerozagaenje i zdravlje: Evropski pristup (Air Pollution and Health: a European Approach - APHEA).5 Ove studije su dale znaajne rezultate. NMMAPS je pratila zdravstvene ishode kod 50 miliona ljudi u 20 najveih gradova SAD-a. Svaki porast koncentracije estica dijametra manjeg od 10 m (PM10) od 10 g/m3 bio je praen porastom dnevne stope opte smrtnosti od 0,210,06% i stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti od 0,310,09%. APHEA je pokazala neznatno jau povezanost izmeu negativnih zdravstvenih ishoda i aerozagaenja. Kod 43 miliona ljudi u 29 evropskih gradova, porast dnevnog mortaliteta bio je 0,6% (95% IP: 0,4% do 0,8%) za svako poveanje koncentracije PM10 od 10 g/m3. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti je bio vii za 0,69% (95% IP: 0,31% do 1,08%). Obe studije su potvrdile razlike u nalazima u odnosu na geografske regione. U Evropi su gradovi sa toplijom klimom pokazali vei stepen uticaja aerozagaenja na mortalitet. NMMAPS studija je pak potvrdila vei uticaj u severnim nego u junim podrujima. Moda su ovakve razlike izmeu studija nastale usled razliitih navika
559
stanovnika: vremena provedenog na otvorenom, korienja slobodnog vremena, kao i razliitih uslova ambijenta, odnosno razlike u sastavu smee polutanata. Stotine manjih, kratkotrajnih studija o efektima akutnog izlaganja aerozagaenju je objavljeno u poslednjim decenijama, o emu prikaz daje Schwartz.6 Najee, stopa dnevnog mortaliteta, broj hospitalnih prijema, broj poseta zbog korienja zdravstvene zatite i pogoranje simptoma bolesti pokazuju porast u skladu sa povienjem nivoa aerozagaenja. Zbirno gledano, svi ovi nalazi ukazuju da kratkotrajna poveanja nivoa zagaivaa u spoljanjem vazduhu mogu dovesti do sranih aritmija, pogorati sranu i plunu insuficijenciju i isprovocirati poetak akutnih aterosklerotinih i isheminih komplikacija. BUDUI PRAVCI ISTRAIVANJA Metodi korieni u analizama vremenskih serija su znatno unapreeni od najranijih studija do danas. Dostupnost baza podataka o nivoima aerozagaenja, meteorolokim uslovima i zdravstvenim ishodima, kao i poboljanja statistikih metoda i raunarskih alata omoguavaju procenu efekata aerozagaenja na nacionalnim i regionalnim nivoima i istraivanja uzroka heterogenosti efekata izmeu zemalja i regiona. Studijama vremenskih serija su znaajan doprinos pruile komplementarne discipline, a posebno hemija, biohemija i patofiziologija. Pa ipak, interpretacija rezultata zahteva suoavanje sa nekoliko izazova. Najvaniji od njih su mogui nekontrolisani pridrueni faktori i uoljivo razliiti rezultati iz kohortnih i studija vremenskih serija. Problemi kojima se u sadanem trenutku poklanja panja su: odreivanje svojstava estica koje najvie utiu na poveanje rizika po zdravlje, dalja karakterizacija efekata aerozagaenja na optu populaciju i osetljive podgrupe, izvori emisije, taloenje i dalja sudbina zagaivaa u respiratornom traktu, kombinovani efekti polutanata i bioloki mehanizmi dejstva. Mnoge epidemioloke studije definiu estice po veliini, bez pridavanja dovoljno panje njihovoj heterogenoj prirodi. Poreenja izmeu studija sprovedenih na raznim lokacijama ukazuju da razlike izmeu procenjenih rizika moda nastaju zbog razliitog sastava estica, ali ne daju uvid u to koje komponente su izazvale oteenja. Mogue dejstvene komponente su masa, veliina, metali, kiselost, organski sastojci, sulfati ili kombinacije ovih faktora. Intenzivno ispitivanje kvaliteta vazduha kroz mreu mernih stanica i detaljnu analizu podataka pomoi e da se razjasne zdravstveni uticaji razliitih sastojaka estica. LITERATURA
1. 2. Dockery DW, Pope CA, Xu X, et al. An association between air pollution and mortality in six US cities. N Engl J Med. 1993; 329: 17539. Pope CA, Thun MJ, Namboodiri MM, et al. Particulate air pollution as a predictor of mortality in a prospective study of U.S. adults. Am J Respir Crit Care Med. 1995; 151(pt1): 66974.
560
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 3. Hoek G, Fischer P, Van Den Brandt P, Goldbohm S, Brunekreef B. Estimation of longterm average exposure to outdoor air pollution for a cohort study on mortality. J. Expo. Anal. Environ. Epidemiol. 2001; 11: 459-69. 4. Dominici F, McDermott A, Daniels D, et al. Mortality among residents of 90 cities. In: Special Report: Revised Analyses of Time-Series Studies of Air Pollution and Health. Boston, Mass: Health Effects Institute; 2003: 924. 5. Katsouyanni K, Touloumi G, Samoli E, et al. Confounding and effect modification in the short-term effects of ambient particles on total mortality: results from 29 European cities within the APHEA2 Project. Epidemiology. 2001; 12: 52131. 6. Schwartz J. Air pollution and daily mortality: A review and meta analysis. Environ. Res. 1994; 64: 36-52.
561
UTICAJ AI U SPOLJANJEM VAZDUHU NA UKUPNI MORTALITET U NIU U PERIODU OD 2001. DO 2003. GODINE THE EFFECT OF BLACK SMOKE AIR POLLUTION ON TOTAL MORTALITY IN NIS DURING THE PERIOD 2001 - 2003
Dragan Bogdanovi, Prof. dr Dragana Niki, Mariola Stojanovi, Svetlana Stevi, Aleksandra Stankovi Institut za zatitu zdravlja Ni, draganbogdanovic@gmail.com Institut za zatitu zdravlja Ni, Medicinski fakultet u Niu, Institut za zatitu zdravlja Ni, Institut za zatitu zdravlja Ni, Institut za zatitu zdravlja Ni, Medicinski fakultet u Niu
IZVOD: Evropski centar za ivotnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije inicirao je razvoj softvera AirQ koji bi trebalo da omogui brzo i jednostavno izraunavanje uticaja aerozagaenja na zdravlje. Unoenjem prosenih dnevnih koncentracija ai za period od 2001. do 2003. godine u ovaj program izraunati su: broj smrtnih sluajeva kod stanovnika urbanog podruja Grada Nia koji se mogu pripisati uticaju ai, za svaki interval povienja koncentracija od 10g/m3 i njihov zbir. Koriena je od strane WHO procenjena vrednost relativnog rizika za ukupni mortalitet zbog povienja koncentracija ai za 10g/m3 od 1,0026 (1,0018 do 1,0034). Kljune rei: aerozagaenje, a, ukupni mortalitet ABSTRACT: The WHO European Centre for Environment and Health has initiated a developing of the AirQ software package that would enable users to easily assess the impact of air pollution on human health. Entering daily average black smoke concentrations data for 2001-2003 period in the program, the excess death cases of the inhabitants of a urban city area which can be attributed to the ambient air pollution with black smoke for each 10g/m3 category and their sum are calculated. The default WHO value for the Relative Risk of 1.0026 (1.0018 and 1.0034) for a 10g/m3 increase in black smoke concentrations is used. Key words: air pollution, black smoke, total mortality
UVOD Poslednjih godina veliki broj novih naunih dokaza potvrdio je da postoji jaka povezanost izmeu koncentracija estica u spoljanjem vazduhu i negativnih zdravstvenih efekata.1 estice u vazduhu (airborne particulate matter - PM) predstavljaju kompleksnu miksturu vrstih i tenih organskih i neorganskih supstanci. One se, takoe, razlikuju po veliini i poreklu. Nekoliko skorijih evropskih studija dokazalo je da je korienje koncentracija ai (black smoke - BS) u studijama procene uticaja aerozagaenja na zdravlje isto toliko efikasno kao i korienje koncentracija estica dijametra do 10m (PM10) ili do 2,5m (PM2,5).2
562
CILJ Cilj ovog rada je procena uticaja koncentracija estica u spoljanjem vazduhu na ukupni neakcidentni mortalitet u Gradu Niu u periodu od 2001. do 2003. godine. METOD Podaci o dnevnim koncentracijama aerozagaenja za period od 2001. do 2003. godine su dobijeni od Sektora za higijenu i zatitu ovekove sredine Instituta za zatitu zdravlja Ni. Koriene su prosene dnevne koncentracije ai sa dva merna mesta u Niu. Analiza je vrena pomou AirQ 2.2.3. raunarskog programa (Evropski centar za ivotnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije - WHO). Koriena je od strane WHO procenjena vrednost relativnog rizika (RR) za ukupni mortalitet zbog povienja koncentracija BS za 10g/m3 od 1,0026 (1,0018 do 1,0034). Izraunati su: broj smrtnih sluajeva kod stanovnika urbanog podruja koji se mogu pripisati uticaju ai, za svaki interval povienja koncentracija od 10g/m3 i njihov zbir. REZULTATI U periodu od 2001. do 2003. godine u Niu je od neakcidentnih uzroka smrti ukupno umrlo 5895 osoba. Proseno je dnevno umiralo 5,38 osoba, a ovaj broj se kretao od 0 do 17. Standardna devijacija je iznosila 2,33, a medijana je iznosila 5 smrtnih sluajeva dnevno (tabela 1). Tabela 1. Ukupni neakcidentni mortalitet Godina Statistiki parametar 2001. 2002. n 1891 2036 Xsr 5,18 5,58 SD 2,19 2,4 Min 0 0 Med 5 5 Max 17 13
2003. 1968 5,39 2,39 0 5 13
Ukupno za period 5895 5,38 2,33 0 5 17
Prosene dnevne koncentracije ai u vazduhu u istom periodu kretale su se od 0 do 179 g/m3, medijana je iznosila 16 g/m3, a aritmetika sredina 22,6321,82 g/m3 (tabela 2). Tabela2. Koncentracije ai (g/m3) Statistiki parametar 2001. Xsr 22,45 SD 20,29 Min 2,00 Med 17,00 Max 152,00 Godina 2002. 21,06 21,81 2,00 14,50 179,00 Ukupno za period 22,63 21,82 0,00 16,00 179,00
2003. 24,38 23,2 0,00 17,50 171,00
563
Od 5895 sluajeva smrti za njih 19 se moe smatrati da su usledile kao posledica delovanja koncentracija ai u vazduhu viih od 10 g/m3. Preko polovine (55,32%) od ovih sluajeva deava se kada koncentracije ai u vazduhu nisu vie od 50 g/m3. Tabela 3. Smrtni sluajevi koji se mogu pripisati uticaju ai Godina Koncentracija ai 3 2001. 2002. 2003. (g/m ) <10 10 - 19 20 - 29 30 - 39 40 - 49 50 - 59 60 - 69 70 - 79 80 - 89 90 - 99 100 - 109 110 - 119 120 - 129 130 - 139 140 - 149 150 - 159 160 - 169 170 - 179 Ukupno 0.00 0.80 1.50 1.20 0.40 0.60 0.10 0.50 0.30 0.20 0.00 0.10 0.00 0.30 0.00 0.20 0.00 0.00 6.20 0.00 0.70 1.30 0.80 0.20 0.20 0.50 0.30 0.40 0.20 0.40 0.10 0.00 0.00 0.00 0.20 0.00 0.20 5.50 0.00 0.80 1.10 0.90 0.70 1.00 0.40 0.60 0.10 0.10 0.50 0.30 0.20 0.00 0.20 0.00 0.00 0.20 7.10 Ukupno za period Kumulativni Broj procenat 0.00 0.00 2.30 12.23 3.90 32.98 2.90 48.40 1.30 55.32 1.80 64.89 1.00 70.21 1.40 77.66 0.80 81.91 0.50 84.57 0.90 89.36 0.50 92.02 0.20 93.09 0.30 94.68 0.20 95.74 0.40 97.87 0.00 97.87 0.40 100.00 18.80
DISKUSIJA I ZAKLJUAK Zdravstveni rizici povezani sa uticajem aerozagaenja su dobro poznati.3 Na osnovu iskustva sa epizodama ekstremno povienih koncentracija zagaivaa u vazduhu, kao i epidemiolokih studija, drave su uspostavile normativne instrumente za kontrolu koncentracija pojedinih zagaivaa. Savremene studije su dokazale da negativni zdravstveni efekti nekoliko najvanijih polutanata kod urbane populacije mogu nastati pri koncentracijama bliskim ili niim od preporuenih od strane WHO.4 Evropski centar za ivotnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (The WHO European Centre for Environment and Health - WHO-ECEH) je 1999. godine inicirao program iji je cilj da proceni mogunost praenja uticaja aerozagaenja na zdravlje na nacionalnim nivoima (Health impact of air pollution - HIAAP). Ovaj program bi trebalo da prui realan uvid u magnitude i geografsku distribuciju ekspozicija i njihov uticaj na vee urbane centre i aglomeracije u Evropskom regionu. U tu svrhu je razvijen softver AirQ koji bi trebalo da omogui brzo i jednostavno izraunavanje uticaja
564
aerozagaenja na zdravlje. Rizici za nastanak pojedinih negativnih efekata usled delovanja razliitih polutanata su izraunati na osnovu skoranjih epidemiolokih studija. Mi smo korienjem navedenog raunarskog programa izraunali da se 19 prevremenih smrtnih ishoda na urbanom podruju Grada Nia u periodu od 2001. do 2003. godine moe smatrati posledicom delovanja koncentracija ai viih od 10 g/m3. Ne treba zanemariti ni ostale zagaivae u vazduhu, kao to su sumpor dioksid, ozon, azotni oksidi i drugi. Njihov zbirni uticaj na negativne zdravstvene ishode je vaan podsticaj za pokretanje drutvenih akcija na kontroli aerozagaenja. Kao i u drugim situacijama gde potpuna eliminacija nije realna, umanjenje rizika je prihvatljiva alternativa koja se moe predloiti. LITERATURA
1. 2. 3. 4. WHO Air Quality Guidelines for Europe II, 2nd edition, WHO Regional Publications, European Series, No.91, 2000. Quantification of Health Effects Related to SO2, NO2, O3 and Particulate Matter Exposure; Report from the Nordic Expert Meeting Oslo, 15 - 17 October 1995. Krzyzanowski M. Methods for assessing the extent of exposure and effects of air pollution. Occupational and Environmental Medicine. 1997; 54:145-151. Katsouyanni K. Short term effect of ambient sulfur dioxide and particulate matter on mortality in 12 European cities; results from time-series data from the APHEA. BMJ. 1997; 314: 1658-63.
565
STEPEN OTVARANJA MAGNETNOG POLJA ZEMLJE UTICAJEM NA ELEKROMAGNETNI IMUNITET U PERIODU JUN-AVGUST 2005. DEGREE OPENING MAGNETIC FIELD EARTH INFLUENCE HERE ELECTROMAGNETIC IMMUNITY IN PERIOD JUN-AUGUST 2005.
an Disterlo
DMI-Bor www.disterlo.com
IZVOD: Odavno je ovek istraio i utvrdio da Sunce zrai na svim frekvencijama. Isti taj ovek kao i njegov organizam podeeni su na energiju koju nosi vidljiv spektar sunevog zraenja, a svaka energija iz vieg opsega frekvencija predstavlja ne samo relativni, ve stvarni faktor rizika. Destruktivnost UV, X i Gama zraenja je izuzetno velika, pa dozu koju ovek sme da primi u toku godine je predmet izuavanja ve vie godina. Kako postoji sve vie saznanja o tetnosti zraenja, tako se i doza sve vie smanjuje. Kolika je destruktivnost elektromagnetnog zraenja moe se sagledati iz injenice da se isto koristi za sterilizaciju, i predstavlja najopasnije zraenje za ive organizme.Voe i povre izloeno X i Gama zraenju, pomou vetakih izvora, dugo ostaje u sveem stanju, jer ni jedan ivi organizam ili bakterija ne opstaje posle njihovoh dejstva. Odbranu od elektromagnetnog zraenja vri atmosfera, a bez atmosfere ni jedan ivi organizam ne bi mogao da opstane.Naalost, atmosfera Zemlje nije idealan zatitnik i proputa sve vrste elektromagnetnog zraenja koja stiu do povrine Zemlje, ali znatno oslabljene.Pri snanim protonskim vetrovima sa Sunca i otvaranju magnetnog polja Zemlje, (dolazi do poveanja nivoa protonskog zraenja), koja uprkos svim odbrambenim sistemima Zemlje stie do povrine u dozama koje mogu biti faktor rizika. Sada se zna, da ovek u toku jedne godine, ne bi trebalo da primi dozu prirodnog zraenja koja prelazi vrednost od jednog Rentgenskog pregleda. Kljune rei: Sunev vetar, magnetno polje, elektromagnetno zraenje, X-zraenje
ABSTRACT: A long time ago is man investigate end establish solar to emit here heterogeneous frequency. Man end his organism is adjustment here energy that visible spectrum solar emity.Destructive electromagnetic emity to see out of fact use for sterilization end very dangerous emity for living organism. From solar electromagnetic emity protection to wrap atmosphere. End atmosphere is not absolutelly protection. Very is influence strong proton solar wind end open magnetic field Earth.Establish is dose one Rentgen review. Key word: Solar wind, magnetic field, electromagnetic storm, X-ray
UVOD Sunanje je zdravo, korisno i nadasve neophodno. Ima dosta pria koje ne idu u korist kada je Sunce u pitanju i njegovo "neeljeno" zraenje. Meutim, ne izlaganje zraenju Sunca, ljudski organizam gubi neophodni elektomagnetni imunitet, koji se dobija samo u toku leta i ne treba ga propustiti, ali ga treba znati iskoristiti. Pod tim
566
"znati" podrazumeva se da sunanje treba obavljati samo u vreme male korpuskularne aktivnosti Sunca i to samo onoliko koliko omoguava bezbedno sunanje. Stalno praenje Suneve aktivnosti predstavlja jedini mogui nain za bezbedno izlaganje Suncu. Kako bi se iskoristila dobrobit Sunevog zraenja, za stvaranje neophodnog elektromagnetnog imuniteta potrebnog u zimskom periodu, jer je to od posebnog interesa za zdravlje. Prirodni elektromagnetni imunitet koji dobijamo preko sunevog zraenja, neophodan je organizmu da lake podnese period smanjenog sunevog zraenja, u toku godine a posebno zimi. Sunanje je prirodni nain unoenja kalcijuma, gvoa, magnezijuma, ugljenika, kalijuma i drugih mikro elemenata koji su neophodni ljudskom organizmu. Izlaganje Suncu u toku zime je veoma korisno a zbog malog upadnog ugla sunevih zraka nema faktora rizika, kao i zbog adekvatne filtracije atmosfere. Eletromagnetno zraenje kao i svi njegovi sastojci, sadrina su Sunevog vetra. Sunev vetar pree put od Sunca do Zemlje za oko 8 minuta i to zavisi od jaine nuklearnih eksplozija u njegovoj utrobi. estice koje imaju ultrarelativistike brzine, dolaze u proseku do nae planete za 28 minuta od trenutka nuklearne eksplozije koje se deavaju stalno na Suncu. Sunev vetar prema brzini delimo u tri grupe: estice sa ultrarelativistikim brzinama, protonski Sunevi vetrovi i najsporiji Sunevi vetrovi. Vreme dolaska estica Sunevog vetra takoe su podeljena u tri grupe: estice koje dolaze za nekoliko minuta, za dva i vie dana, za pet i vie dana. Jedna vrsta elektromagnetnog zraenja koju donosi Sunev vetar je: Teko Xzraenje i Meko X-zraenje. Ove dve vrste X zraenja su nekoliko miliona puta opasnije od UVA, UVB i UVC zraenja, koje je u zadnjih deset godina intezivirano kao jedino opasno. Prelaskom na heliocentrinu meteorologiju, i na istraivanja koja su obavljena i obavljaju se, UV zraenje (milion puta je manjeg inteziteta zraenja) je neophodno za ivot na Zemlji, a sva opasnost po oveka dolazi od X i Gama zraenja. Teko X-zraenje Teko X i Gama zraenje spadaju u jedinina zraenja i javljaju se u obliku munje. Mlazevi manjih inteziteta dopiru i do povrine Zemlje. Bez obzira to je mlaz manjeg inteziteta, fizioloki se manifestuje kao nesvestica i trenutan gubitak ravnotee. Jaim intezitetom dolazi do trenutnog gubitka svesti, a u retkim sluajevima i do fatalnog ishoda. Teko X-zraenje predstavlja veliki relativni faktor rizika za srane hronine bolesnike, i veliki kancerogeni faktor rizika za osobe enskog pola. Neeljeno dejstvo se ispoljava na otvorenom prostoru, kod sunanog dana, bez oblaka. Usled jake prodornosti javlja se i u zatvorenom prostoru, ali znatno slabijeg inteziteta. Fizioloke manifestacije tekog X- zraenja Korpuskularno teko X-zraenje predstavlja najveu poast od svih poasti Sunevog vetra. Najblaa fizioloka manifestacija dejstva strujnog mlaza X-zraenja je otar bol u glavi, kratkog trajanja i bez nekih posledica. Jai udar strujnog mlaza je trenutni krai gubitak ravnotee. Sledee neeljeno fizioloko dejstvo je gubitak svesti, koje moe imati i fatalan ishod. Lekari ovaj vid dejstva X zraenja nazivaju sunanica a narod "grom iz vedra neba" kada se ovo desi, prvi stepen dejstva je naglo poveanje
567
unutranje temperature tela koje nema nikakve veze sa spoljanjom temperaturom, naglo preznojavanje, groznicu, nagli skok krvnog pritiska. Osobe enskog pola su izuzetno osetljive na ovu vrstu zraenja i kod najmanje glavobolje sklanjaju se u kue, stanove i tako vre samozatitu. Kod osoba mukog pola takva indikacija ne postoji i oni dovode svoj organizam na granicu elektromagnetne kompatibilnosti,a srani bolesnici su na granici rizika sa kobnim posledicama. Meko X-zraenje U toku leta pri sunanom danu, bez oblaka i velikom Sunevom fluksu, meko X i Gama zraenje moe se javiti i u obliku difuznog zraenja, tada je nivo fiziolokih manifestacija slabiji, mada kod dugotrajnog izlaganja postoje veliki faktori rizika. Zraenje je veliki faktor rizika za osobe mukog pola. Fizioloke manifestacije se ispoljavaju u vidu nezadovoljstva bez vidnog razloga, elja za svaom, brza vonja kolima itd. Tei oblici mekog X-zraenja su poveane unutranje temperature, dok povrina koe ostaje hladna. Due izlaganje X-zraenju, dolazi do naglog preznojavanja, groznice i malaksalosti. Najbolja zatita od obe vrste X-zraenja je ulazak u zatvorenu prostoriju a najbolji savet je, da se u vreme snanih nuklearnih eksplozija na Suncu ne izlazi na otvoren prostor. U letnjim mesecima to je vreme od 10-18h. Fizioloke manifestacije mekog X zraenja Ono stvara kod ljudi razdraljivost, nervozu, nasilnitvo, porast krvnog pritiska. Najei je uzronik brze vonje kao i poveanog broja saobraajnih nezgoda. Za vozae to je nesvesna radnja iz razloga da poveano elektromagnetno zraenje daje pouzdanje i istovremeno smanjuje mo objektivnog i zdravog rasuivanja. Faktori rizika su popodnevnim i veernjim asovima. Ova vrsta zraenja je difuznog karaktera i zahvata velike prostore, X-zraenje se prostire kao svetlost ali nema refleksiju kao vidljiva svetlost, zatitu moe da prui zatvorena prostorija, ali nikako eiri, suncobrani, tende. METOD RADA Tehnolokim napredkom mogue je predvideti periode pojaanog X i Gama zraenja koje nam dolazi sa Sunca i skoro sve napredne zemlje za obavetavanje svoje nacije imaju formirane "slube za obavetavanje". Takve slube prate elektromagnetna i korpuskularna zraenja Sunca i putem elektronskih medija obavetavaju naciju o nivou i eventualnim opasnim zraenjima koje je od veoma velikog interesa za zdravlje nacije. Jedinano X-zraenje moe imati fatalan ishod, ali se retko javlja. Na osnovu rezultata elektromagnetnih istraivanja dozvoljeni nivo X-zraenja koji se moe tolerisati na otvorenom prostoru je nivo C. Praenjem telemetriskih podataka X-ray Flux-a sa SOHO telemetrijskog satelita, posredstvom interneta, svakodnevno, u periodu (JUN-AVGUST), ustanovljeni su nepovoljni i povoljni dani i time je izvrena analiza pomenutog vremenskog periodadana povoljnog izlaganja, kao i akumuliranja elektromagnetne energije potrebne ljudskom organizmu za stvaranje imuniteta, potrebnog u vremenskim periodima smanjene elektromagnetne energije ( zimski period ).
568
REZULTATI RADA Kontinuiranim praenjem telemetrijskih podataka sa SOHO satelita u periodu JUN-AVGUST 2005, ustanovljeno je ukupno 66 povoljnih dana, za izlaganje sunevim zracima, bez doze rizika po zdravlje, kako hroninih bolesnika tako i zdravih osoba. Grafiki su prikazani povoljni dani u periodu JUN-AVGUST (15-18.08.2005.g.) sa nivoom (A). Dok je broj nepovoljnih dana, veoma opasnih za hronine bolesnike, kao i za zdrave osobe, bilo je ukupno 24, sa (X) bljeskom (30.07.2005.) kao ekstremno nepovoljnim.Sve to ukazuje da je period JUN-AVGUST 2005.godine bio povoljan period za akumuliranje elektromagnetne energije i stvaranje elektromagnetnog imuniteta organizma, znaajnih za predstojei zimski period.
Grafikon 1. prikazuje izuzetno povoljane dane za izlagaje Suncu
Grafikon 2. prikazuje izuzetno nepovoljne dane za izlaganje Suncu ( X-bljesak 30.07. je grom iz vedra neba)
569
ZAKLJUAK Sunevo zraenje je stohatino po vremenu i intezitetu i u sluajevima velikih inteziteta ljudski organizam nije u stanju da u kratkom roku kompezira priliv velike koliine energije. Sve institucije koje se bave elektromagnetnim energijama, bez obzira da li se radi o elektromagnetnim ili korpuskularnim zraenjima, ukazuju, da nije sve jedno da li se doza zraenja prima podjednako u toku cele godine ili celokupna doza u toku jednog ili dva ozraivanja. Svako naglo jednokratno ozraivanje predstavlja relativni faktor rizika i ljudski organizam burno reaguje u obliku neeljenih fiziolokuh manifestacija. Postoje preporuke koje ukazuju da doza zraenja, od protonskog vetra, u vremenskom periodu od pet godina ne sme da pree vrednost od 100 milisilverta, ali pod uslovom, da srednja vrednost u toku jedne godine ne sme da pree 20 milisirveta. Doza zraenja za trudnice je jako rigorozna pa je doza od 0.5 milisirverta je propisana kao mesena doza. Ova materija posebno je obraena u studiji CARI-6 koju je uradio (Civil Aeromedical Institute of the Federal Aviation Administration). LITERATURA
Milan T. Stevanevi, TAJNE SUNEVOG VETRA, 2004. Radijaciona zatita zraenja Sunca: www.disterlo.com/rpas.htm SOHO Real-time Solar Wind, www.sec.noaa.gov
570
SKLAPANJE BRAKA U TIMOKOJ KRAJINI - 100 GODINA KASNIJE GETTING MARRIED IN TIMOKA KRAJINA 100 YEARS LETER
Miodrag Todorovi Zavod za zatitu zdravlja Timik Zajear
IZVOD: Poslednji popis stanovnitva (2002.) pokazuje da je broj sklopljenih brakova smanjen za vie os 1/3 u odnosu na 100 godina ranije. Za isto vreme broj ivoroene dece je smanjen za skoro tri puta. Kljune rei: sklapanje braka, ivoroena deca, apstinencija od braka. ABSTRACT: The last census (2002) shows that the number of mariage is reduced for 1/3 in relation with 100 years earlier. For the same time, number of newborn is reducid almost 3 times. Key words: getting married, newborn, abstinence of marriage.
UVOD Broj raanja dece prevashodno zavisi od stupanja u brak jer je brak, kod nas, institucija u kojoj se plodnost najvie ostvaruje. Opadanje raanja moe biti povezano sa promenama u branom ponaanju. U poslednje vreme parovi sve ree i sve kasnije stupaju u brak i sve ee pribegavaju razvodu braka. U drugoj polovini 19. veka (1877, 1881, 1891.) na dvostruko manje stanovnikanego u drugoj polovini 20. veka (1977, 1981, 1991.) bilo je vie sklopljenih brakova. Brak je bio garancija reprodukcije stanovnitva a prokreacija van braka je strogo bila sankcionisana od strane tadanjeg preteno agrarnog stanovnitva koje je bilo na niskom nivou prosveenosti. Poev od 1881. godine broj brakova se poeo smanjivati. Bre opadanje broja ivoroene dece od broja sklopljenih brakova je karakteristika industrijskog perioda. Na to su uticale determinante preteno vezane za socijalni, ekonomski i kulturni razvitak modernog drutva: brza, nekontrolisana i selektivna migracija (selo-grad, podruje-inostranstvo), opadanje broja nepismenih, poveana mogunost kolovanja, porastobrazovanja kod ena, vea prisutnost ena na tritu rada i u javnom i kulturnom ivotu, sklapanje braka u poznim godinama kao i determinante strukturne prirode: nezaposlenost, nereeno stambeno pitanje, pitanje smenskog rada zaposlenih majki, problem uvanja dece, nezadovoljavajui ekonomski standard i dr. pojave koje ne moe da izbegne nijedno savremeno drutvo. BRAK I UZDRAVANJE OD BRAKA Uprkos stradanjima u srpsko-turskom ratu (1876-1878), u timokoj buni i razbuktavanju pritajene epidemije sifilisa, stanovnitvo Timoke krajine (Timok i Krajina) se, u drugoj polovini 19. veka bre razvijalo nego u ranijem periodu. Broj brakova je bio na jednom ustaljenom nivou (izmeu 2.150 i 2.415). Sve do 1901. godine raanja su bila u stalnom poveanju.
571
U industrijskom periodu sa mnogim drutveno-ekonomskim promenama koje su se dogodile u poslednjim decenijama 20. veka dolo je do opadanja interesovanja za stupanje u brak i raanje dece ime se broj brakova poeo smanjivati ali sporijim tempom u odnosu na broj ivoroene dece(tabela br.1). Tabela br.1: Broj i stopa sklopljenih brakova, broj i stopa ivoroene dece u Timokoj krajini u periodu 1877-1901 i 1977-2002. godine
Godi-na Broj sklopljeni h brakova 2146 2414 2359 2411 2733 2254 1920 1555 Stopa sklop. brak. (na 1000 stanovn.) 10,64 12,52 10,59 9,75 7,85 6,42 5,70 5,47 Broj ivoroene dece 5505 8556 9088 7790 4278 3598 3271 2685 Stopa nataliteta (na 1000 stan.) 27,31 44,38 40,79 31,50 12,22 10,68 9,71 9,45
1877 1881 1891 1901 1977 1981 1991 2002
Uzdravanje od stupanje u brak velikog dela stanovnitva u dobi od 20-39 godina (tabela br.2), ostavlja negativne posledice na natalitet i prirodni prirataj koji je u 2002. godini manji nego ikada ranije. Tabela br. 2: Uee stanovnitva koje nikada nije bilo u braku 2002. godine
Optina Boljevac Bor Zajear Kladovo Knjaevac Majdanpek Negotin Sokobanja Timoka krajina 15+god. nikad u braku Ukupno Muki enski 17,8 23,8 19,8 19,8 17,1 25,8 17,6 18,2 20,1 23,1 28,6 24,5 25,8 22,1 31,5 22 22,7 25,1 12,8 19,2 15,5 14,2 12,4 20,3 13,6 14 15,5 Od 20-39.god. nikada u braku Ukupno Muki enski 36,5 41,2 40,3 39,8 40,9 44,4 35,4 40,2 40 46,8 51 49,7 52 52,6 55,4 44 50,4 50,1 24,6 31,5 30,6 26,1 28,1 32,5 26,7 29,1 29,4
ZAKLJUAK 1. 2. Stupanje u brak predstavlja vanu kariku u lancu bioloke reprodukcije. Klju prirodnog prirataja je u porodici a porodica se formira sklapanjem braka i raanjem dece.
572
3. 4. 5.
Broj brakova je, tokom proteklog vremena, stalno opadao a prema poslednjem popisu stanovnitva opao je za vie od 1/3 u odnosu na 100 godina ranije. U drugoj polovini 20. veka i na samom poetku novog milenijuma ivot u tekim socio-ekonomskim uslovima, u uslovima tranzicije stvara mnoge prepreke koje sklapanju braka i raanju dece stoje na putu. Sve je vei broj beara i pojave fenomena usamljenih jedinki. Broj ivoroene dece je skoro tri puta manji u odnosu na broj od pre 100 godina. LITERATURA
1. 2. 3.
Optine u Srbiji 1983, 1992. i 2004. Republiki Zavod za statistiku, Beograd. Prirodno kretanje stanovnitva Srbije od 1863-1954. godine. Savezni Zavod za statistiku, Beograd, 1957. Todorovi, M. Determinante fertiliteta stanovnitva Timoke krajine. Zavod za zatitu zdravlja Timok Zajear, 2001.
573
PS1 NAUNO-ISTRAIVAKI PROJEKTI

SCIENTIFIC AND RESEARCH PROJECT
PS2 NACIONALNI I LOKALNI EKOLOKI AKCIONI PLANOVI NATIONAL AND LOCAL ECOLOGICAL ACTION PLANS
PS3 NAUNI PODMLADAK SCIENTIFIC YOUTH
PRISTUP INFORMACIJAMA I UEE JAVNOSTI U ODLUIVANJU O IVOTNOJ SREDINI

Toplica Marjanovi, Dragan Ranelovi Drutvo mladih istraivaa, ekobor@ptt.yu Drutvo mladih istraivaa, Bormibor@ptt.yu
IZVOD: Drutvo mladih istraivaa iz Bora, u saradnji sa lokalnim organizijama i institucijama realizuje demonstracioni projekat Poveanje pristupa informacijama i uea javnosti u donoenju odluka o ivotnoj sredini, u okviru UNDP GEF Dunavskog regionalnog projekta. U radu su dati osnovni podaci o projektau i dosadanji rezultai i iskustva. Kljune rei: Dunav, Arhuska konvencija, Okvira direktiva o vodama, ivotna sredina
UVOD Regionalni ekoloki centar za centralnu i istuonu Evropu vodi projekat Poveanje pristupa informacijama i uee javnosti u odluivanju u oblasti zatite ivotne sreedine uz finansijsku pomo UNEP GEF. Osnovni cilj projekta je ojaati implementacione kapacitete predstavnika javnih vlasti u sektoru voda uz pomo odredbi Direktive o vodama, drugih direktiva i Arhuske konvencije. Projekat se realizuje u: Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji i Crnoj Gori kroz nacionalne projekte i demonstracione projekte u lokalnim zajednicama (Lukavac BIH, Love Bugarska, Osijek Hrvatska, Tirgu Mure Rumunija i Bor - SCG). Osnovni ciljevi demonstracionog projekta koji se odvija u Boru su: - Okupiti sve organizacije i institucije koje se bave vodama, formirati jedinstvenu bazu podataka o vodama i uspostaviti sistem razmene informacija, - Poveati informisanost javnosti i njenog uticaja i uea u donoenju odluka, - Jaati kapacitete optinske uprave, javnih preduzea, biznis sektora i nevladinih organizacija za uprevljanje vodama. Rezultati ovog projekta treba da budu primeljivi i u drugim lokalnim zajednicama u Srbiji. Nosilac projekta je Drutvo mladih istraivaa u saradnji sa optinskom upravom, javnim preduzeima koja upravljaju vodama, nauno stunim institucijama, najveim potoaima voda i nevladinim organizacijama. SADANJI PROBLEMI U OBLASTI DOSTUPNOSTI INFORMACIJA I UEA JAVNOSTI U DONOENJU ODLUKA Bor poseduje veoma sloen sistem vodosnabdevanja i kanalisanja otpadnih voda. Vodom se snabdeva iz slivova Crnog Timoka, Zlotske, Brestovake i Krivaljske reke, a otpadne vode se isputaju u Borsku, Brestovaku, Kriveljsku i Zlotsku reku. Pored vode za pie, rudarski i industrijski objekti koriste vodu iz Borskog jezera, koja se nakon upotreb bez preiavanja, isputa u reke. Veliki problem predstavljaju rudnike vode, koje se ispumpavaju iz rudarskih kopova i nastaju ispiranjem odloene jalovine, kao i kolektori vodotokova ispod starog flotacijskog jalovita u Boru i jalovita kod Velikog Krivelja. Zbog njihovog velikog oteenja moe doi do izlivanja jalovine i
577
velike ekoloke katastrofe u slivu Dunava. Nova geoloka istraivanja, ukoliko se ne primene odgovarajue mere zatite mogu da ugroze Zlotsku reku, Borsko jezero, gornji sliv Kriveljske reke i sliv reke Pek. Pitanjima voda bavi se vei broj organicija i institucija, na lokalnom i nacionalnom nivou. One poseduju znaajan broj informacija, prikupljaju ih i obrauju sa aspekta svog delokruga rada. Evidentni su sledei problemi: ne postoji jedinstvena baza podataka o vodama, organizacije i institucije u nedovoljnoj meri razmenjuju i koriste te informacije, graani ne dobijaju pravovremene informacije, nisu ukljueni u donoenju odluka i realizaciji brojnih aktivnosti. DOSADANJI REZULTATI PROJEKTA Iniciranje projekta: Organizovana su tri sastanka sa preduzeima koja snabdevaju stanovnitvo i industriju vodom, nevladinim organizacijama, velikim potroaima vode i zagaivaima otpadnim vodama, predstavnicima lokalnih i nacionalnih vlasti. Ciljevi ovih sastanaka bili su: informisanje potencijalnih uesnika o projektu, identifikacija uesnika, uspostavljanje meusobne saradnje i podela uloga u projektu. Rezultati ovih sastanak je ukljuenje u projekata: 3 preduzea koja se bave vodosnabdevanjem, 4 preduzea najveih potroaa i zagaivaa voda, 4 nevladine organizacije, 2 nauno strue institucie, lokalna uprava i nacionalni inspektori. Formiran je tim koji e raditi na realizaciji projekta, podeljene uloge i formiran adresar uesnika. 2. Anketa o problemima sa kojima se susreu organizacije i institucije koje su ukljuene u projekat: Anketa je pokazala sledee: - Sve organizacije redovno prate zahvaene koliine i sopstvenu potronju vode, - Isputene koliine otpadnih voda se ne mere ve se bilansiraju na osnovu procene i tehnolokih projekata, - Strune slube sainjavaju godinje izvetaje o vodnom bilansu, dostavljaju direktoru, organi upravljanja iste ne usvajaju, osim u javnim preduzeima koja se bave vodosnabdevanjem, - Preduzea koja se bave vodosnabdevanjem sainjavaju i njihovi upravni odbori i Skuptina optine usvajaju godinje planove. Potroai vode (biznis sektor) u svojim planovim poslovanja vodu posmatraju u finansijskom delu, samo kao troak poslovanja, - Organizacije imaju sopstvene, nepotpune baze podataka o vodama. Podatke veoma retko razmenjuju sa drugim organizacijama i to ine iskljuivo na zahtev. O tome koje e informacije biti dostavljene odluuje direktor. - Ne postoji jedinstvena baza podataka o vodosnabdevanju i potronji vode, kao i isputenim koliinama vode, njihovom sastavu i uticaju na vodotokove i podzemne vode na nivou lokalne zajednice. - Baze podataka su samo delimino dostupne javnosti. 1.
578
Graani se obraaju institucijama u sluajevima nedostatka vodem, sumnje u ispravnost vode za pie, u sluajevima curenja vode iz sistema za vodosnabdevanje, zapuenja kanalizacije, nekontrolisanog isputanja otpadnih voda, incidentnih zagaenja vodotokova. Ne postoje procedure po kojima graani komuniciraju sa organizacijama, niti procedure po kojima dobijaju traene informacije. Graani su ukljueni u donoenju odluka prilikom izgradnje novih sistema ili rekonstrukcije sistema vodosnabdevanja u svojim lokalnim zajednicama, najee ako postoji potrbe njihovog ulaganja ili rada. Lokalkna uprava dosledno sprovodi odredbe zakona o zatiti ivotne sredine o obavezi izrade procene uticaja objekata na ivotnu sredinu, njihovoj dostupnosti i prezentaciji javnosti. Meutim, osim zainteresovanih organizacija i institucija i jedne nevladine organizacije, graani se ne odazivaju pozivima da se ukljue u proceduru i postupku donoenja odluka.
3.
Okrugli sto:
Cilj okruglog stola bio je: identifikovati probleme na prikupljanju i obradi informacija, komunikacije izmeu institucija i javnosti; definisati sadraj baze podataka o vodama i prioritetnih aktivnosti za uspostavljanje sistema razmene informacija. Sagledani su najznaajniji problemi u prikupljanjun i obradi informacija: - Ne postoje meranja koliina isputenih otpadnih voda, - Javno preduzee ne kontrolie kvalitet isputenih komunalnih voda, - Biznis sektor neredovno kontrolie kvalitet otpadnih i rudnikih voda, - Ne postoji plan kontrole povrinskih voda, ve kontrolu obavljaju Rudnik bakra i nTopionica i rafinacija bakra po svojim, meusobno neusaglaenim planovima, - Ne postoji veza izmeu planova lokalne zajednice i nacionalnog plana kontrole kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, - Organizacije i institucije nisu upoznate sa Arhuskom konvencijom i Evropskom direktivom o vodama, - Organizacije nemaju dovoljno kapaciteta za upravljanje vodama, informisanja javnosti i ukljuivanje javnosti u donoenju odluka (kadrovi i oprema), - Ne postoji komunikacija sa javnou ili je ta komunikacija jednosmerna: graani dostavljaju svoje zahteve i informacije, ali ne dobijaju povratne, traene informacije, - Mediji se pitanjima voda ne bave sistematski, ve samo u sluajevima zagaenja, - Nauno strune institucije vodama se bave samo u sklopu istraivakog u okviru drugih projekata, a ne direktno u okviru projekata o vodama.
579
Rezultati okruglog stola: - Utvren je sadraj baza podataka koje e kreirati i aurirati organizacije i institucije uesnice projekta kao i jedinstvene baze podataka koja e biti formirana u kancelariji projekta, - Dogovoreno je da se otpone sa razmenom informacija. 4. Baze podataka:
Definisan je sadraj baza, i to, za svaku organizaciju i zajednike baze lokalne zajednice. Polo se od izvora vodosnabdevanja sa sa podacima o njihovoj izdanosti, koliini i kvalitetu zahvaene vode sa svakog od izvora, potronji vode, kvalitetu vode na mestima potronje itd. Na slici jedan data je skica izvora i objekata vodosnabdevanja. Svaki objekat bie vrua taka, gde e se pritiskom aktivirati svi podaci. Definisan je i sadraj baza podataka o otpadnim vodama, merna mesta na kojima e se ti parametri pratiti i veza sa podacima sa mernim mestima koje prati Republuki hidrometeoroloki zavod. Po istom principu, sa slike dva, sa vruih taaka bie dostupni podaci. JAVNA KAMPANJA U okviru javne kampanje uraeno je sledee: - Pripremljen je liflet o projektu, - Pripremljena su i odtampana dva biltena Ekobor, - Projekat je promovisan u informativnim emisijama lokalnog radija i televizije, - Podaci o projektu su postavljeni na sajtovima: http://www.etos.co.yu/mibor i http://www.etos.co.yu/forum/grupa.asp?FORUM_ID=54, - Projekat i njegovi dosadanji rezultati su promovisani u okviru obeleavanja Ekolokih dana Bora, ka i na regionalnom i nacionalnom sastanku REC-ovog projekta.
)
V KRIVELJ
PS KRIVELJ R KRIVEL PRELOM PK MARE
)
GAURA MARE
VRELO ZLACE JEZERO R TILVA
R TILVA BOLNICKI BEKO VASE PELAGICA
SURDUP PS SURDUP R SURD
R OSTREL
GAURA 0 RNIC MIKA B2 0 MEILANIC ..RNA SEKUND B40 RAZDE PS PRIM 0 R R PS SEKUNDAARNA PRIMAR 1 PK PK2
PK3
COKA PA3 BANJA RAZDELN HS GHI PS 3 ZONE COKA PA HS BOR 2 PS TOPOVSKE TOPOV PK BREST R BRESTO
R SLATIN
B17. B7 B9
PK COKA
PS SARBANOVAC
R SARB
PS SELISTE R SELIST
BOGOVINA....
PK PPV
Slika 1: ema mree vodosnabdevanja
580
Kop Cerovo
ov Jal t. . Flo .H R.T
e ist
Slika2: eme mernih mesta na kojima se prati kvalitet povrinskih voda
581
PROJEKAT HIDROEKOLOKIH ISPITIVANJA CRNOG TIMOKA I NJEGOVIH PRITOKA 2005. GODINE THE PROJECT OF HYDROECOLOGICAL RESEARCHES OF THE RIVER CRNI TIMOK AND HIS TRIBUTARIES IN 2005.
Iva Stankovi, 2Nemanja ikovasti DMI Bor, uenik ,,Ekonomsko-trgovinske kole u Boru 2 DMI Bor, uenik O ,,Vuk Karadi u Boru Mentori: Sanja Apostolov, prof. hemije, Ivona Paci, dipl.in.ekologije ET, Bor, DMI Bor
1 1
IZVOD: U radu se izlau rezultati hidroekolokih ispitivanja kvaliteta voda Crnog Timoka i pritoka u 2005.godini. Projekat, koji realizuje Drutvo mladih istraivaa Bor ve itavu deceniju, ima za cilj praenje i utvrivanje antropogenog uticaja na ove vode i njihovu okolinu, kao i utvrivanje uticaja termomineralnih voda i regionalnog sistema vodosnabdevanja Bogovina. Uzorkovanje za fizike, hemijska i mikrobioloke analize je obavljeno u periodu od 1.-08.08.2005. godine na 16 lokaliteta, od toga je 13 na Crnom Timoku, a 3 su na pritokama (Zlotska, Brestovaka i Radovanska reka). Ranija istraivanja pokazuju na to da je Brestovaka reka najugroenija, to se takoe pokazalo i ove godine. Na to utiu razni faktori: uliv komunalnih voda u ovu reku, spiranje okolnog zemljita, kao i bacanje otpada u vodu. Ovi faktori su prisutni i kod ostalih lokaliteta, to poveava zagaenost celog toka Crnog timoka. Na skoro svim lokalitetima zabeleeno je prisustvo koliformnih bakterija fekalnog porekla i to: E.coli, Enterobacter, Citrobacterer i Enterococcus fecalis. Na osnovu hemijskih i mikrobiolokih parametara, vode Crnog Timoka pripadaju II klasi voda. Kljune rei:Crni Timok, kvalitet voda, hidroekoloka istraivanja ABSTRACT: This paper gives results of hydroecological researches of the river Black Timok and it' s tributaries water quality in 2005. This project ,beeing realysed by Association of Young Researchers of Bor for already a decade, is in aim to identify and follow antropogenic influence on this waters and their surrounding, as well as identifying the influence of thermomineral waters and regional water supplying system ' Bogovina'. Samplings for physical, chemical and microbiological analyses has been done in period from 1-8th.08.2005. on 16 localities, from which 13 are on the river Black Timok, and 3 on it's tributaries (Zlot,Brestovac and Radovan's river). Previous researches are indicating that Brestovac's river is most endangered, which has also been shown this year. Different factors may cause that, such as: influx of municipal waste waters in this river ,erosion of surrounding soil and throwing waste in river. This is also present on other localities, wich increases pollution of complete Blak Timok's flow. The presence of fecal coliform bacterias, such as E.coli, Enterobacter, Citrobacterer and Enterococcus fecalis, was indicated on major number of localities. On the basis of chemical and microbiological parameters, waters of the Black Timok river are in II class of waters. Key words: Black Timok, water quality,hydroecological researches
582
OS OKRUGLI STO ROUND TABLE
UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U SRBIJI STANJE I PERSPEKTIVE MUNICIPAL WASTE MANAGEMENT IN SERBIA STATE AND PERSPECTIVE
Marina Ili1, Milan Trumi2 Institut za optu i fiziku hemiju, Studentski trg 12/V, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora 2 Tehniki fakultet, Vojske Jugoslavije 12, 19210 Bor, Srbija i Crna Gora
1
IZVOD: Osnovne karakteristike efikasnog sistema upravljanja otpadom obuhvataju irok opseg mera za unapredjenje i olakanje spreavanja nastanka otpada na izvoru, odvojeno sakupljanje, reciklau ili druge metode ponovnog dobijanja materijala iz otpada, i pouzdano i ekoloki odrivo konano odlaganje otpada. Da bi se postiglo odrivo i efektivno upravljanje otpadom, plan upravljanja mora da sadri tehnika razmatranja radi formulisanja posebnih ciljeva i implementacije odgovarajuih mera u odnosu na institucionalne, socijalne, finansijske, ekonomske i tehnike aspekte upravljanja otpadom.Na osnovu sadanje situacije u upravljanju otpadom u Srbiji, moe se zakljuiti da: organizovano sakupljanje komunalnog vrstog otpada pokriva oko 60-70 % stanovnitva; ruralne oblasti nisu pokrivene organizovanim sakupljanjem otpada; jedini metod tretmana komunalnog otpada je deponovanje; ne postoje postrojenja za tretman opasnog otpada; ne postoji sistem odvojenog sakupljanja medicinskog otpada ukljuujui i kuni opasan otpad;ne primenjuje se odvojeno sakupljanje i reciklaa ambalanog otpada i drugog komunalnog otpada; postojee deponije ne zadovoljavaju zahteve i standarde EU; ne postoji efikasna horizontalna i vertikalna administrativna i struna organizacija, potpuna zakonska regulativa kao i ekonomske mere u oblasti upravljanja otpadom. ABSTRACT: Basic characteristics of the efficient waste management system comprise wide scale of measures for the improvement and facilitate the prevention of the waste generation at the source, separate collection, recycling and other methods of recovering material from waste and reliable and environmentally sound and sustainable final waste deposition. To achieve sustainable and efficient waste management, management plan should consist technical considerations for the formulating of special objectives and the implementation of corresponding measures relating to the institutional, social, financial, economic and technical aspects of the waste management. Based on the current situation in waste management in Serbia, the following conclusions can be made: organized collection of municipal solid waste covers about 60 70 % of the population, rural areas are not covered by the system of organized waste collection, apart from disposal, there is no treatment of municipal waste, there is no system of treatment plants for hazardous waste, there is no system for separate collection of medical waste, including household hazardous waste, there is no system of separate collection and recycling of packaging waste and other municipal waste, the existing dumpsites do not meet the EU requirements and standards, there is no efficient horizontal or vertical administrative and professional organization, full legislature nor economic measures in the field of waste management.
UVOD Komunalni vrsti otpad po definiciji ukljuuje otpad iz domainstava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava slian otpadu iz domainstava: neopasni
585
vrsti otpad iz industrijskih, komercijalnih ustanova (ukljuujui bolnice) i institucija, pijani otpad, batenski otpad i ostatke od ienja ulica. Upravljanje komunalnim vrstim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja, transporta, reciklae, ponovne uoptrebe, tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada. Za upravljanje komunalnim vrstim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. To je kompleksan zadatak, koji zahteva odgovarajue organizacione kapacitete i saradnju izmedju brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru. Iako predstavlja osnovu za zdravlje ljudi i ivotne sredine, upravljanje vrstim otpadom u Srbiji nije na zadovoljavajuem nivou. Nacionalna strategija upravljanja otpadom u Srbiji usvojena je 2003. godine, to je, pored donoenja zakona i propisa, jedan od koraka u naporima da se upravljanje otpadom u Srbiji prilagodi zahtevima direktiva EU. Implementacija je zapoeta, ali se ne odvija prema rokovima iz akcionog plana datog u Strategiji. U pripremi je i novi Zakon o upravljanju otpadom koji e biti usaglaen sa zahtevima i ciljevima datim u direktivama EU o otpadu, posebno u Okvirnoj Direktivi o otpadu, 75/442/EEC, Direktivi o opasnom otpadu 91/689/EEC i dopuni 94/31/EEC, Direktivi o ambalai i ambalanom otpadu 94/62/EEC, kao i Direktivi o deponijama 99/31/EC i dr. STANJE U UPRAVLJANJU OTPADOM U SRBIJI Osnovni problemi koji vae za najvei broj optina u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom odnose se na: sakupljanje, transport i odlaganje vrstog otpada. U delu sakupljanja vrstog otpada izdvajaju se sledei problemi: velike varijacije u dnevnoj masi, zapremini i sastavu otpada u toku jedne nedelje, nepravilan nain privremenog odlaganja otpada isred stambenih zona, a kao posledica nedovoljnog broja kontejnera (kontejneri su uglavnom zapremine 1,1 m3, uz postojae malog broja velikih kontejnera zapremine 4-5 m3, koji se obino nalaze kod privrednih subjekata neadekvatan raspored kontejnera, veliki broj neispravnih kontejnera, slaba kontrola istoe urbanih sredina. U delu transporta otpada prisutni su seldei problemi: nedostatak broja kao i ogovarajuih modernih vozila za transport otpada (prosena starost vozila iznosi 15 i vie godina), neodgovarajua uestalost transporta otpada, neodgovarajue matrice kretanja transportnih vozila, nereeno pitanje transporta opasnog otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. Meutim, najvei problem u oblasti upravljanja komunalnim otpadom predstavlja odlaganje, gde se izdvajaju sledei gorui problemi: nijedna zvanina deponija u Srbiji ne zadovoljava u potpunosti zahteve EU propisa, postojee deponije su bez urbanistike, graevinske i upotrebne dozvole, veina je popunjena i pred zatvaranjem (starost deponija je vea od 20 godina),
586
za veinu deponija nisu uraeni projekti i programi sanacije i njihovog zatvaranja, nepostojanje odgovarajue mehanizacije na postojeim deponijama, ne sprovodi se odgovarajua tehnologija deponovanja na postojeim deponijama, na deponijama se esto odlae i biohazardni i industrijski otpad, iako je to propisima zabranjeno, nije organizovana reciklaa u cilju valorizacije sekundarnih sirovina, ne vri se izdvajanje biodegradabilnog otpada, postojea zatvorena smetlita koja nisu rekultivisana, nepostojanje organizovanog monitoringa ivotne sredine. Razlozi za trenutno nezadovoljavajue stanje su viebrojni, poev od nedostatka finansijskih sredstava, preko neadekvatnih lokacija, pa do nemarnog i nesavesnog tretiranja. STRATEKI PRAVCI UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI Principi upravljanja otpadom Brojni su kljuni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja komunalnim otpadom: Odrivi razvoj Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom Princip predostronosti Princip zagadjiva plaa Hijerarhija otpada Najpraktinije opcije za ivotnu sredinu Odgovornost proizvodjaa. Uesnici u upravljanju otpadom Domainstva i drugi korisnici servisa Domainstva su, kao korisnici servisa, zainteresovana za dobijanje efikasne usluge sakupljanja otpada po odgovarajuoj ceni. Informisani i svesni gradjani su zainteresovani da odlaganje otpada to manje utie na ivotnu sredinu. Preduzea za upravljanje otpadom Komunalna preduzea pruaju usluge proizvodjaima otpada. Kompanije mogu biti iz javnog ili privatnog sektora. Komunalna preduzea su odgovorna za sakupljanje, transport i odlaganje otpada. Dravna uprava i lokalna samouprava Vlada i Narodna skuptina obezbedjuju pravni okvir za odrivo upravljanje otpadom, ekonomske instrumente za sprovodjenje upravljanja otpadom, utiu na
587
razvijanje javne svesti u drutvu, iniciraju razgovore zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u upravljanju otpadom. Lokalne vlasti su odgovorne za organizaciju sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada, nadgledanje transporta i odlaganja industrijskog otpada, odluivanje o lokaciji postrojenja za tretman ili odlaganje komunalnog otpada, pitanja lokalnih propisa o upravljanju otpadom, finansiranje i nadgledanje sanacije smetlita, organizaciju reciklae u optini, kao i uee u regionalnim projektima. Agencije Glavna uloga Agencije za zatitu ivotne sredine je prikupljanje podataka o upravljanju otpadom i pruanje informacija. Ona ima vanu ulogu u praenju informacija o koliinama otpada i postrojenjima za upravljanje komunalnim otpadom. Agencija za reciklau ima vanu ulogu u promovisanju smanjenja otpada i reciklae. Agencija podrava kompanije da kroz razne aktivnosti smanje koliinu otpada koji generiu i takodje ima podatke o kompanijama koje se bave recikliranjem. Privatni sektor U mnogim zemljama postoji veliki interes za uee privatnih kompanija u upravljanju otpadom. Tri kljune komponente uspenih aranmana su: konkurencija, transparentnost i odgovornost. Pored velikih kompanija koje mogu obezbediti kompletnu uslugu, mogu se ukljuiti i mala preduzea. Ona esto koriste jednostavnu opremu i metode, stoga mogu da sakupe otpad na mestima gde konvencionalna vozila velikih kompanija ne mogu da pridju. Nevladine organizacije NVO esto predstavljaju vezu izmedju privatnog sektora i vlasti. NVO mogu pomoi u razvijanju kapaciteta lokalnih zajednica za aktivniju ulogu u upravljanju vrstim otpadom. Sistem sakupljanja i transporta otpada Sistem sakupljanja obuhvata kontejnere za otpad iz domainstava, opremu i vozila za sakupljanje, organizaciju i stvaranje timova radnika za sakupljanje. Izbor opreme za sakupljanje treba da bude baziran na lokalnim uslovima - specifinim podacima o zapremini i sastavu otpada, emama rukovanja lokalnim otpadom, i lokalnim trokovima za obezbedjenje, rad i odravanje opreme (rad, gorivo, gume, rzervni delovi itd.). Tamo gde je mogue, treba razmotriti razdvajanje otpada na izvoru radi ponovnog korienja materijala iz otpada. Uvodjenje razdvajanja na izvoru treba da zapone sa pilot postrojenjima i aktivnostima, radi postepenog prihvatanja od strane korisnika. Sakupljanje komunalnog otpada se u urbanim podrujima uglavnom obavlja dobro, usprkos nedostatku savremenih vozila za skupljanje otpada i nedovoljnog kapaciteta kontejnera, kao i problema sa finansiranjem. Organizacija tura i matrica kretanja transportnih i sakupljakih vozila treba da se zasnivaju na pravim analizama
588
utemeljenim na frekvenciji punjenja kontejnera i kapacitetu vozila, a ne na slobodnoj proceni. Radi poboljanja sakupljanja i transporta otpada, neophodno je sprovesti sledee promene: optimizacija upravljanja i operativne strukture; uspostavljanje zajednikih kompanija za upravljanje otpadom; dodela koncesija za aktivnosti koje se odnose na sakupljanje i transport otpada; zamena amortizovanih kontejnera modernim za odvojeno sakupljanje otpada i uvoenje savremene specijalizovane opreme za transport; optimizacija uestalosti sakupljanja i ruta: - za optinski otpad - zavisno od broja i gustine stanovnitva; - za industrijski i opasni otpad - zavisno od koliine stvorenog otpada; uvoenje rasporeda za sakupljanje kabastog komunalnog otpada, bele tehnike i drugog specifinog kunog otpada; uspostavljanje mree Centara za sakupljanje gde stanovnitvo moe da donese
svoj otpad iz domainstva koji je neodgovarajui za vozila za sakupljanje.

Otpad iz domainstava se mora odvajati od industrijskog ili medicinskog otpada kako bi se dobila jasnija slika potrebne frekvencije sakupljanja otpada koji proizvodi stanovnitvo i time odredila tana cena koju e domainstva plaati. Takodje, industrijski i medicinski otpad se ne smeju odlagati na sanitarnu deponiju. U kratkoronom razdoblju, komunalni otpad koji se stvara u urbanim centrima e se i dalje odlagati u kontejnere. Komunalni otpad u ruralnim podrujima se ne sme vie odlagati na divljim deponijama nego e se zahtevati korienje centralnih kontejnera koje e komunalno preduzee prazniti. Frekvencija sakupljanja otpada iz kontejnera namenjenih stanovnitvu, kontejnera u selima i javnih centara, zavisi od raspoloivosti vozila za sakupljanje otpada (koju ograniava kapitalni troak vozila, trokovi rada i goriva, udaljenost od mesta sakupljanja do deponije gde se vozilo prazni) i broja kontejnera koji se odjednom mogu postaviti na jednoj lokaciji. Takodje, na kapacitet kontejnera i frekvenciju sakupljanja utie i priroda otpada. Kabasti otpad e ispuniti kontejner i zahtevati ee pranjenje. Planiranje ruta kojima e se kretati vozila, kako bi se postiglo optimalno sakupljanje otpada u odnosu na trokove ekipa, goriva, i troenje vozila, takoe je vrlo vano i treba mu posvetiti posebnu panju. Transfer stanice Izgradnjom regionalnih sanitarnih deponija i postrojenja za tretman otpada, javlja se i potreba za transfer stanicama koje e omoguiti ekonomian prevoz otpada na velikim udaljenostima, od lokacije stvaranja do destinacije odlaganja. U podrujima gde su deponije udaljene vie od 20 km od urbanih podruja, transport do deponije korienjem vozila kojim se sakuplja otpad postaje neekonomian. Ovim transfer stanicama esto upravljaju preduzea za sakupljanje otpada u ime lokalnih vlasti, bilo kroz pojedinane ugovore ili kao deo celokupnog ugovora za sakupljanje otpada. Transfer stanice su: Lokacije gde se otpad sakuplja pre transporta na udaljene lokacije i na taj nain se omoguava da se primarno koriste za podrku lokalnom sakupljanju otpada;
589
Lokacije gde se i ostale sakupljene vrste otpada (npr. iz reciklanih centara ili industrijskih objekata) mogu takoe sakupljati pre transporta na udaljene sanitarne deponije ili regionalna postrojenja za tretman; Lokacije gde se mogu smestiti sakupljake stanice, sakupljaki centri, reciklane stanice. Mogue je da su neke od postojeih deponija koje treba zatvoriti najpodesnije lokacije za gradnju optinskih transfer stanica s obzirom da transportne rute ve postoje. Transfer stanice slue za: pretovar otpada iz malih vozila u vea, spreavanje korienje malih skupljakih sredstava za transport na udaljene lokacije ime se znatno smanjuju transportni trokovi-racionalan transport na udaljene deponije (vie od 20 km) i postrojenja za tretman primenu razliitih tipova transportnih sredstava obezbedjenje uslova za izradnju zajednikih deponija ili postrojenja za tretman za vie gradova smanjenje broj divljih smetlita zbog postojanja sanitarnih deponija na udaljenim lokacijama omoguavanje racionalnog reavanja problema otpada iz seoskih podruja odvoenjem otpada na gradske deponije Uz sve navedeno, transfer stanica treba da ima i mostnu vagu za merenje koliina otpada, objekat za radnike i slubu osiguranja i administraciju koja slui za voenje evidencije vozila i otpada. Reciklani centri U zemljama sa niskim prihodima, iskorienje ili reciklaa materijala uglavnom papira, stakla, metala i plastike - svodi se na aktivnosti privatnog sektora. Ova ekonomski korisna aktivnost podrazumeva odgovarajuu opremu i definisane postupke za svaki stepen procesa. Javni sektor se moe sam ukljuiti u reciklau otpada ili ovlastiti sektorska preduzea ili privatni sektor. Uspostavljanje sistema reciklae u Srbiji e se bazirati na stvaranju Centara za reciklau, ili Centara za sakupljanje, koji e zahtevati odreivanje stalnih lokacija u urbanim podrujima na kojima e graani moi da odlau otpad koje nee sakupljati vozila za rutinsko sakupljanje otpada. Reciklani centri e se graditi i na lokacijama izvan urbanih podruja. Organizacija sakupljakih stanica sa reciklanim centrima je jednostavna, a kapacitet kontejnera e odreivati frekvencija korienja ovih lokacija. Uvoenjem integralnog upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji, mnogobrojne optine e nai interes u izgradnji regionalnog sistema upravljanja otpadom i uspostavljanju regionalnih organizacija za upravljanje otpadom. Uvoenje optimalnog sistema reciklae u odreeni region, zahteva sprovoenje detaljnih istraivako-studijskih planova u cilju odreivanja tipa sistema koji e se uvesti. Regionalne sanitarne deponije
590
ak i kada se aktivno praktikuju minimizacija otpada i reciklaa, ostaje velika koliina otpada za odlaganje na nain koji ne zagauje ivotnu sredinu. Lokalne vlasti treba da obezbede odgovarajue lokacije za odlaganje otpada i ove lokacije treba da budu obezbeene u to kraem periodu. Deponije treba da budu paljivo locirane, ispravno projektovane i dobro voene da bi se osigurao njihov efikasan rad, ograniile neispravnosti i zagaenje ivotne sredine. Retko je mogue napraviti pomak od otvorenih smetlita do rada sanitarne deponije, potpuno opremljene, u jednom koraku. ee se mora predvideti proces transformacije, u kojem se praksa odlaganja na smetlita postepeno poboljava, a postojee lokacije postepeno saniraju. Metod konanog odlaganja nekorisnog i neopasnog vrstog komunalnog otpada je skoro uvek odlaganje na regionalne (zajednike za vie optina) sanitarne deponije u kombinaciji sa transfer stanicama i reciklanim centrima. Stoga je sledei korak u upravljanju komunalnim vrstim otpadom stvaranje vieoptinskih regiona i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija, transfer stanica i reciklanih stanica. Formiranje regiona u funkciji izgradnje regionalnih deponija i mree transfer stanica zavisi od vie faktora, u prvom redu od veliine i strukture optina i od saobraajne povezanosti unutar regiona, kao osnove za ispitivanje ostalih karakteristika i parametara koji su od znaaja za vrednovanje povoljnosti, odnosno nepovoljnosti odreenih prostora za lociranje regionalnih deponija i ustanovljavanje komplementarnih sadraja kao to su transfer stanice, reciklani centri, postrojenja za kompostiranje, postrojenja za insineraciju i dr. U postupku organizovanja mree potencijalnih regiona postavljene su polazne pretpostavke i osnovni kriterijumi za odreivanje regiona. Rezultati analiza prostora Srbije, polazei od postavljenih regiona i analize kljunih karakteristika prostora Srbije, pokazuju da je u Srbiji mogue kroz izgradnju 29 regionalnih deponija i 44 transfer stanica, formirati racionalnu mreu za sakupljanje, transport i odlaganje komunalnog vrstog otpada i ime bi se znatno ubrzao proces reavanja ovog problema. Planirano je 17 reciklanih centara i 4 insineratora za komunalni otpad, kao i 7 postrojenja za kompostiranje. Posebni implementacioni projekti e dovesti do realnih predloga makrolokacija, odnosno zona za lociranje regionalnih deponija, ime bi se stvorila osnova za dalju razradu i detaljno utvrivanje mikrolokacija regionalnih deponija i mree transfer stanica. Podrazumeva se da se u daljoj razradi potuju svi vaei propisi, standardi i normativi koji se odnose na ovu oblast. Sanitarne deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti na deponije. Ovi objekti su opremljeni razliitom opremom koja slui ouvanju kvaliteta ivotne sredine, a pri tome se mora sprovoditi odreen tehnoloki postupak, otpad se mora kompaktirati i pokrivati slojem zemlje ili drugog inertnog materijala na sistematian i sanitaran nain. Ostale strateke opcije tretmana otpada Izbor opcija tretmana i odlaganja otpada unutar odrive strategije upravljanja otpadom mora biti sainjen na realnoj osnovi. Obim raspoloivih opcija ukljuuje jo i sledee opcije: reciklaa i ponovno iskorienje
591
kompostiranje anaerobna digestija insineracija. Reciklaa Uvoenje reciklae u naseljima i gradovima poinje odlukom lokalnih vlasti da se reciklabilni delovi komunalnog otpada ne odlau vie na sanitarna odlagalita, nego da se izdvajaju i koriste kao sekundarne sirovine. Dalje sortiranje i kompaktiranje ovih materijala obavlja se u centralnoj stanici za reciklau, odakle ih preuzimaju kupci, koji ih koriste kao sekundarne sirovine. Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpada su viestruki: saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama. Kompostiranje Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske materije, prvenstveno otpadaka od hrane, pomou erobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo. Teorijski gledano, prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja treba da rezultira u vraanju izvesnog dela uloenih sredstava; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja, trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. Anaerobna digestija Razlaganje organskog dela vrstih otpadaka u gasove sa metanom moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Uprkos znaajnim ogranienjima, bioloke metode za preradu otpada stalno privlae panju. Razne vrste mikroorganizama mogu da uklanjaju i pretvaraju neke organske materije u bezopasne, ak upotrebljive nusproizvode, kao to je metan. Anaerobna fermentacija moe se porediti sa situacijom u movarama i drugim slinim vodenim oblastima gde nastaje metan. Kako bilo, zato to se metan sakuplja i koristi kao izvor energije, u svim kontrolisanim tehnikama fermentacije otpada konani proizvod koji se emituje u atmosferu je CO2. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Insineracija Spaljivanje otpada se primenjuje u cilju smanjivanja njihove koliine i iskorienja dobijene energije. Insineracija je znaajan i koristan nain redukcije otpada. Meutim, kapitalni i operativni trokovi za moderan insinerator, koji radi u skladu sa emisionim ogranienjima, su visoki, generalno mnogo vii od trokova za odlaganje otpada na sanitarne deponije. Insineratori se koriste za potrebe centralnog grejanja i
592
proizvodnju pare za industrijska i stambena podruja. Evropska Komisija je u Briselu. 2000. godine, donela novu direktivu o insineraciji opasnog otpada. Ovim dokumentom se obavezuju sve lanice EU da obezbede mere za spreavanje, odnosno umanjenje emisija u vazduh iz insineratora. Emisija dioksina i furana mora biti redukovana savremenim tehnologijama. Ukoliko se potuju propisi, kontrolisano spaljivanje otpada ne utie negativno na ivotnu sredinu. Insineracija se takoe predvia kao jedna od opcija tretmana otpada u Srbiji, ali u sledeem periodu, kada se pripreme posebne osnove, odnosno kada se kao prvi korak izgradi sanitarna deponija: uopte, insineracija otpada je 6 puta skuplja od deponovanja insineracija je isplativa za broj stanovnika iznad 1 milion insineracija ne moe zameniti potrebu izgradnje sanitarne deponije jer je 25 - 30% ostatka insineracije pepeo i ljaka, pa je stoga uvek neophodno deponovanje. Ukupni trokovi upravljanja otpadom Trokovi upravljanja otpadom u Srbiji se mogu podeliti u sledee grupe: operativni trokovi preduzee, asocijacije sakupljanje otpada transport otpada u sluajevima kada je razdaljina prevoza od mesta do deponije neefektivna tretman i odlaganje otpada (tretman, ponovna upotreba, reciklaa, odlaganje). Trokovi rada komunalnog preduzea Ovaj segment ukljuuje trokove za: radnu snagu (menadment i kancelarijski rad, to predstavlja plate zajedno sa obaveznim porezima penziono i zdravstveno osiguranje, porezi, itd.) rad i odravanje prostora i prostorija, obuhvatajui i opremu i tehnologiju upravljanja graevinama, administrativnog sistema, obradu podataka, itd. visoki trokovi odravanja i remonta: osnovni razlog su korienje vozila i opreme due od njihovog ekonomskog veka trajanja, to je posledica nedostatka sredstava za zamenske investicije, veliki broj zaposlenih, u odnosu na obim izvrenih usluga, koji u kombinaciji sa niskim platama predstavlja ogranienje za efikasnije upravljanje otpadom. i drugi fiksni i varijabilni trokovi. Sakupljanje otpada Ovaj segment obuhvata odreene trokove za: radnu snagu zajedno sa obaveznim porezima; trokove kamiona za sakupljanje i pridruene trokove (gorivo, popravka i odravanje, parkiranje, itd.); administraciju rada (predradnik, dispeer usluge, obrada inicijalnih podataka koji se alju u glavnu kancelariju); trokove kupovine, odravanja i obnavljanja vozila za sakupljanje i tehnologije sakupljanja (kontejneri, kontejneri za sakupljanje razdvojenog otada). Transport otpada od transfer stanice do deponije.
593
Transport otpada ini trokove vezane za: razvoj (investiranje) transfer stanica upravljanje transfer stanicama transportni kamioni transportni kontejneri radna snaga za rad i odravanje transportnih stanica. Odlaganje otpada Trokovi se sastoje od: trokova radne snage za rad na deponiji, administrativni rad (zakonodavstvo i ekonomija) izgradnje deponije operativnih trokova odravanja deponije koja radi potrebna oprema i tehnologije (vozila, stanice za degazaciju, pumpe, itd.) rehabilitacije deponije nakon popunjenosti planiranog kapaciteta uspeno obavljene sanacije deponije u okviru predvienog zakonskig roka eksploatacije energetskih potencijala deponije. Iz iskustva srednjoevropskih zemalja moe se zakljuiti da se prebacivanjem dunosti na privatne subjekte i metodom konkurencije slobodnog trita (tendera, izdavanja dozvola za srednjorona preduzea od 5 do 15 godina) postie odgovarajua cena za usluge koje stanovnitvo oekuje. Potrebno je postaviti pravila transporta i sakupljanja otpada (od transfernih stanica do deponije) kako bi se usluge privatizovale. Set cena za sakupljanje i transport optinskog otpada mora biti u skladu sa meunarodnim poslovnim tenderom. Cena sakupljanja i transporta e proizai iz tendera. Preporuuje se stvaranje konkurentske atmosfere pomou izdavanja dve ili tri dozvole. Kapitalne investicije Konstrukcija finansiranja kapitalnih investicija za upravljanje otpadom u principu se moe zatvoriti preko vie razliitih izvora, a u praksi po pravilu nekom kombinacijom: Sredstva komunalnih preduzea Transferi iz budeta optine Meunarodne donacije Meunarodne finansijske institucije Bilateralni fondovi Krediti komercijalnih finansijskih institucija Uee privatnog sektora. Razvijanje javne svesti
594
Postoji jasno izraena potreba za razvijanjem sposobnosti i strunom obukom profesionalaca u oblasti otpada. Javna svest o otpadu i ivotnoj sredini se mora razvijati, kroz medije, kroz obrazovanje u kolama i kroz razne kampanje. Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi ukljuenja problema ivotne sredine zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom ukljue u svoje ugovore i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. Sutinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrenog odlaganja otpada na ivotnu sredinu i konano na njihovo zdravlje i dugorono, trokove optine za remedijaciju (koji se nadoknadjuju iz poreza i naplata od gradjana). Takodje je vano da predloena poboljanja budu razmotrena uz uee javnosti, kao i da e poboljanja u praksi upravljanja otpadom doneti povraaj sredstava iz poreza kroz princip "zagadjiva plaa". Sprovodjenje zakonodavstva koje se odnosi na javnost, kao to je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlita je drugi mehanizam za podizanje javne svesti koji mora biti razvijen. ZAKLJUAK Nacionalna strategija predstavlja kljuni dokument koji obezbeuje uslove za racionalno i odrivo upravljanje otpadom na nivou drave. Implementacijom osnovnih principa upravljanja otpadom, tj. reavanja problema otpada na mestu nastajanja, principu prevencije, odvojenom sakupljanju otpadnih materijala, principu neutralizacije opasnog otpada, regionalnog reavanja odlaganja otpada i sanacije smetlita, implementiraju se osnovni principi EU u oblasti otpada i spreava dalja opasnost po ivotnu sredinu i generacije koje dolaze. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Nacionalna strategija upravljanja otpadom, Beograd, 2003. Ili,M., Mileti,S.: Osnovi upravljanja vrstim otpadom, Institut za ispitivanje materijala, Beograd, 1998, ISBN 86-82081-11-3 Jaki, B., Ili, M.: "Upravljanje opasnim otpadom", Urbanistiki zavod Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, 2000, ISBN 86-7440-004-3 Jaki, B., Ili, M., Balaban, M.: "Upravljanje medicinskim otpadom", Urbanistiki zavod Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, 2001, ISBN 86-7440-008- 6 Ili, M. i dr.: "Strateki okvir za politiku upravljanja otpadom", urednik Dr Marina Ilic, izdava Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe, Beograd, 2002, ISBN 86-7550-007-6 Ili M. i dr: Plan upravljanja komunalnim otpadom urednik Dr Marina Ilic, izdava Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe, Beograd, 2003, ISBN 86-7550-010-6) Ili M. i dr: Regionalni plan upravljanja otpadom urednik Dr Marina Ilic, izdava Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe, Beograd, 2004, ISBN 86-7550-023-8 Ili,M., Mileti,S.: Osnovi upravljanja vrstim otpadom, Beograd, (drugo, preradjeno i dopunjeno izdanje) (u pripremi) Ili,M., Stevanovi-arapina,H.: Strateko planiranje upravljanja otpadom, Pregledni rad u Monografiji Zatita ivotne sredine gradova i prigradskih naselja, medjunarodna Eko konferencija 2003, 24-27. septembar 2003, Novi Sad, 381-386
595
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja 10. Ilic, M., Mihajlov, A.: National Waste Management Strategy in Serbia, Conference Proceedings, REWAS 2004, Madrid, Spain, 26-29 September 2004, 2827-2828 11. Ilic,M., Strategic Waste Management Planning in Serbia, International Conference: Waste Management in the Focus of Controversial Interests, 4-6 April 2005, Boku University, Vienna, 2005, Peter Lechner (ed.), Waste Management in the Focus of Controversial Interests, 1st BOKU Waste Conference 2005, ISBN 3-85076-721-3, 95-96 12. Stevanovi-arapina,H., Ili,M., Jovovic,A., Mihajlov,A.: Establishment of regions for solid waste/best options for sustainable waste management (Case study Serbia), Proceeding of Tenth International Waste Management and Landfill Symposium Sardinia 2005, 3-7 October 2005, 11 strana 13. Stevanovi-arapina, H., Ili, M., Jovovi, A.: Nacionalna stratregija upravljanja otpadom, Zbornik radova Medjunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni vrsti otpad i opasan otpad, 10-13.jun, 2003, Budva, 245-254 14. Ili,M., Kobus,D.: Metodologija izrade Nacionalnog ekolokog akcionog plana, Zbornik radova Ekoloka istina 2004, 30.05.-2.06. 2004, Borsko jezero, 2004, 601-604 15. Ili,M., Stevanovi-arapina,H., Mladenovi, A: Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom u apcu, Prva konferencija Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine, 20-22. maj 2004, Novi Sad, 2004, 30-39 16. Ili,M., Stevanovi-arapina,H.: Regionalni plan upravljanja otpadom, Zbornik radova Otpadne vode, otpad i opasan otpad, 20-24. maj 2004., Zlatibor, 2004, 17. Ili,M., Stevanovi-arapina,H., Mladenovi, A: Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom u apcu, Prva konferencija Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine, 20-22. maj 2004, Novi Sad, 2004, 30-39 18. Ili,M., Milovanovi, D., Stevanovi-arapina, H., Mladenovi,A.: Planiranje upravljanja otpadom u saradnji vie optina, Konferencija - ivotna sredina i ljudsko zdravlje, 20-22. aprila 2004, Ecologica, Posebno tematsko izdanje broj 10, Beograd, 2005, 303-308.
596
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja IZRADA LOKALNOG PLANA UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADOM UZ PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE 1
ELABORATION OF THE LOCAL COMMUNAL WASTE MANAGEMENT PLAN THROUGH IMPLEMENTATION OF THE AARHUS CONVENTION Zorica Isoski1, Dr Dragoljub Todi2, Daniela Dodi1 Centar za razvoj Fokus, Beograd, e-mail:zoricaisoski@yahoo.com 2 Geoekonomski fakultet, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, e-mail:dragoljubtod @yahoo.com 1 Centar za razvoj Fokus, ivojina ujovia br.17, Beograd, e-mail:danido@yubc.net
1
IZVOD: U ovom lanku autori ukazuju na osnovne elemente i opti okvir projekta koji je naslovljen sa Zajedno za manje smea - izrada plana za prikupljanje komunalnog otpada u seoskim sredinama optine Trstenik. U prvom delu lanka analiziraju se pravni i institucionalni okviri i postojee stanje upravljanja otpadom u Srbiji i optini Trstenik. U drugom delu rada daje se pregled standarda iz Arhuske konvencije koji se odnose ili mogu da se se odnose na pripremu lokalnog plana upravljanja otpadom. Posebna panja je posveena proceduralnim aspektima zahteva koji proistiu iz Arhsuke konvencije a mogu da se odnose na pripremu i izradu lokalnog plana. Kljune rei:komunalni otpad, lokalni plan, Arhuska konvencija, Trstenik ABSTRACT: In this article authors show basic elements and general framework of the project titled Together for less waste elaboration of the plan for collection of communal waste in rural settlements of Trstenik municipality. In the first part of the article authors analyze legal and institutional framework and present state of the waste management in Serbia and municipality Trstenik. In the second part of the paper authors summarize standards of the Aarhus convention which may be relevant for preparation of local waste management plan. Special attention is paid to procedural aspects of the Aarhus convention. Key words: communal waste, local plan, Aarhus convention, Trstenik UVOD Neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najveih problema u Republici Srbiji. Ovakav zakljuak je proizaao iz brojnih analiza stanja na teritoriji
1 Rad je nastao kao rezultat pilot projekata Zajedno za manje smea (izrada plana za prikupljanje komunalnog otpada u seoskim sredinama optine Trstenik) koji je pokrenuo i sprovodi Centar za razvoj Fokus. Projekat se realizuje u saradnji sa optinom Trstenik, Javnim komunalnim preduzeem Komstan Trstenik i lokalnom nevladinom organizacijom Moravski oraak, u okviru programa Unapreenje prakse uea javnosti: Sledei korak u primeni Arhuske konvencije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori, Kosovu (teritorija pod privremenom upravom UN), Regionalnog centra za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC). Finansiran je od strane Ministarstva inostranih poslova Holandije. Opti cilj projekta Zajedno za manje smea (izrada plana za prikupljanje komunalnog otpada u seoskim sredinama optine Trstenik) je uspostavljanje prakse ukljuivanja javnosti u proces donoenja odluka od znaaja za ivotnu sredinu, kroz saradnju NVO sektora i lokalnih vlasti.
597
Republike koje su uraene u poslednjih nekoliko godina. U veini gradova u Republici Srbiji, slino kao i u optini Trstenik, postoji veoma izraen problem upravljanja komunalnim otpadom, a najizraeniji je u fazi odlaganja. Postojea gradska odlagalita, kojih ima 180 zvanino registrovanih 2 su neureena i bez prateih objekata i mera zatite (osim novoizgraenih deponija u Vranju, Aranelovcu i Gornjem Milanovcu). Takva odlagalita se ne mogu nazvati deponijama kada se ima u vidu defincija da deponija predstavlja objekat koji ukljuuje niz specificiranih tehnikih, sanitarnih i zahteva za zatitu ivotne sredine. Mnoga su smetena tako da izazivaju opasnost po zdravlje stanovnitva i ivotnu sredinu. Jedan od problema je i injenica da su graani slabo informisani o problemima ivotne sredine, a svest o potrebi odlaganja otpada sa to manjim uticajem na ivotnu sredinu je na veoma niskom nivou. Standardi procedure utvreni Arhuskom konvencijom predstavljaju opti okvir za pokretanje inicijative i donoenje lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom u optini Trstenik. Pravni i institicionalni okviri upravljanja otpadom Pravni i institucionalni okviri upravljanja otpadom u Republici Srbiji regulisani su razliitim propisima. 3 Najvei znaaj imaju: Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS, br. 25/96, 26/96), Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integrisanoj kontroli i spreavanju zagaivanja ivotne sredine (Sl. Glasnik RS br. 135/04), Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz,izvoz i tranzit otpada (Sl. list SRJ, br. 69/99), Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenja deponija otpadnih materija (Sl. glasnik RS, br. 54/92), Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS, br. 55/01). Pored ovih, pri razmatranju pravnih okvira upravljanja otpadom trebalo bi imati u vidu i: Zakon o prevozu opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 27/90, 45/90, Sl. list. SRJ, br. 24/94, 28/96, 21/99), Zakon o prometu eksplozivnih materija (Sl. list SFRJ, br. 30/85, 6/89, 53/91, Sl.list SRJ, br. 24/94), Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Sl. list SRJ, br. 15/95, 28/96), Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Sl. glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89, Sl. glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94), Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS, br. 25/96, 26/96), Uredbu o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju (Sl.glasnik RS, br. 53/2002), Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br.12/95), itd. Jedan broj optih propisa ima ili mogu da ima znaaj za pojedine aspekte funkcionisanja sistema zatite ivotne sredine i upravljanja otpadom kao to su: Zakon o dravnoj upravi (Sl. Glasnik RS br. 79/05), Zakon o ministarstvima, Zakon o vladi,
2 Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 3 Ovde bi trebalo imati u vidu injenicu da su propisi Republike Srbije u fazi intenzivnih promena u pravcu prilagoavanja propisima EU i meunarodnim standardima uopte. U toku je priprema nekoliko vrlo znaajnih zakona koji se neposredno odnose na oblast ivotne sredine i upravljanja otpadom meu kojima je i Zakon o upraljanju otpadom kao i Zakon o ambalai i ambalanom otpadu.
598
Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. Glasnik RS, br. 16/97, 42/98), Zakon o lokalnoj samoupravi (Sl. Glasnik RS, br. 9/02), itd. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Vlada i Narodna skuptina imaju obavezu da obezbede zakonski okvir za odrivo upravljanje otpadom, ekonomske instrumente za sprovoenje upravljanja otpadom, kao i da utiu na razvijanje javne svesti u drutvu, da iniciraju razgovore zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u upravljanju otpadom. Nadleno Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije je odgovorno za razvoj politike implementacije zakonodavstva EU i sveukupne nacionalne politike u upravljanju otpadom. Ministarstvo je odgovorno za izdavanje dozvola propisanih zakonom, uputstava za implementaciju strategije upravljanja otpadom u lokalnoj samoupravi, pripremu propisa i tehnikih standarda, usvajanje regionalnih planova upravljanja otpadom i pruanje podrke lokalnoj samoupravi u implementaciji i sprovoenju strategije i planova. Nadleni organ autonomne pokrajne usvaja planove upravljanja otpadom za vie optina, daje miljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima, uspostavlja informacioni sistem o otpadu na svojoj teritoriji i koordinira poslove upravljanja otpadom i prati stanje. Glavna uloga Agencije za zatitu ivotne sredine u odrivom upravljanju otpadom je u prikupljanju i obradi podataka vezanih za otpad, obavezama nae zemlje u izvetavanju prema Evropskoj agenciji za zatitu ivotne sredine. Agencija je u fazi uspostavljanja sistema prikupljanja podataka i izvetavanja o otpadu i informacionom sistemu otpada. U tom smislu se rade dva projekta vezana za prikupljanje podataka o deponijama na podruju Srbije. Prvi projekat ima za cilj izradu inoviranog seta podataka o zvaninim deponijama - odlagalitima otpada na koja se otpad organizovano odvozi i odlae. Drugi projekat je vezan za uspostavljanje registra divljih i starih smetlita, njihovoj lokaciji, koliinama i vrsti deponovanog materijala Agencija za reciklau ima ulogu u promovisanju smanjenja otpada i reciklae. Ona daje miljenje o nainu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad, sprovodi edukaciju stanovnitva o mogunostima i nainu recikliranja otpadaka, podrava kompanije da kroz razne aktivnosti smanje koliinu otpada, koji generiu. Vri istraivanje i izradu programa za lociranje objekata za deponovanje, skladitenje i reciklau, prikuplja informacije o kvalitativnom uticaju na ivotnu sredinu, svih identifikovanih otpadnih materija, kao i identifikovanih naina postupanja sa njima. Na ovaj nain unapreuje informacionu podrku za bazu podataka o otpadu, sekundarnim sirovinama, a u funkciji primene koncepta reciklae u domaoj privredi. U mnogim zemljama postoji veliki interes za uee privatnih kompanija u upravljanju otpadom. Obzirom na njihovu profitnu orijentaciju, privatna preduzea mogu, pod odreenim uslovima, da omogue usluge upravljanja komunalnim vrstim otpadom mnogo efektivnije i pri niim trokovima, nego javni sektor. Tako se navode tri kljune komponente uspenih aranmana: konkurencija, transparentnost i odgovornost. Kao podrka velikim kompanijama koje obezbeuju uslugu, mogu se ukljuiti i mala preduzea. Njihov znaaj je u prikupljanju otpada jednostavnom opremom i na mestima koja su nepristupana za konvencionalna vozila velikih kompanija. Meutim, ukljuenje privatnog sektora nije samo po sebi garancija efektivnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Problemi mogu nastati ako je privatizacija loe shvaena i kada
599
ne postoji konkurencija. Privatna preduzea za sakupljanje otpada mogu sklopiti ugovore direktno sa korisnicima usluga ili sa lokalnim vlastima. Kada sklope ugovor sa lokalnim vlastima, onda su oni odgovorni za odreivanje visine naknade od stanovnitva, kao i njeno prikupljanje. Ovakav aranman obezbeuje ujednaenije pruanje usluga, jer kada privatno preduzee direktno prikuplja naknadu od stanovnitva, ono nema interesa da prua uslugu u siromanim oblastima, gde je teko prikupiti naknadu. Znaajnu ulogu imaju i NVO koje predstavljaju vanu kariku u reavanju problema otpada. NVO mogu pomoi u poveanju kapaciteta ljudi ili lokalnih zajednica u upravljanju vrstim otpadom doprinosei: razvijanju javne svesti o problemima upravljanja otpadom; organizacionim kapacitetima i stvaranju udruenja graana; boljoj komunikaciji lokalnih udruenja i nadlenih organa; veem ueu graana u procesu donoenja i implementaciji programa i planova upravljanja otpadom. Mesto i uloga lokalne samouprave Mesto i uloga lokalne samouprave najveim delom su odreeni Zakonom o lokalnoj samoupravi (Sl. Glasnik RS, br. 9/02) i Zakonom o komunalnim delatnostima (Sl. Glasnik RS, br. 16/97, 42/98). Prema odredbama lana 18. Zakona o lokalnoj samoupravi optina je odgovorna da se, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom: stara se o zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti i programe zatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa stratekim dokumentima i svojim interesima i specifinostima i utvruje posebnu naknadu za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Na uopten nain se moe rei da su lokalne vlasti odgovorne za razvijanje i donoenje lokalnih planova upravljanja otpadom, organizaciju sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada, ureivanje postupaka naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom, nadgledanje transporta i odlaganja industrijskog otpada, odluivanje o lokaciji postrojenja za tretman ili odlaganje komunalnog otpada, pitanja lokalnih propisa o upravljanju otpadom, finansiranje i nadgledanje sanacije smetlita i zatvaranja postrojenja za otpad, kao i za uee u regionalnim projektima. Pored toga, poloaj i uloga lokalne samouprave u oblasti ivotne sredine odreeni su i nekim odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine. U delu koji se odnosi na pripremu planova i programa naroito su interesantni lanovi 13. i 68. Tako, na primer, lan 13. predvia da Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti utvrenih ovim zakonom i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa stratekim dokumentima iz lana 12. ovog zakona i svojom specifinostima i da dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednike programe iz stava 1. ovog lana. lan 68. Zakona predvia da Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zatite ivotne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz lana 65. i 66. .. i svojim interesima i specifinostima. Dve ili vie jedinica lokalne
600
samouprave donose zajedniki program zatite ivotne sredine radi samanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu ili iz razloga ekonominosti (zajedniko upravljanje otpadom, otpadnim vodama, i sl.). Integralni lokalni plan za upravljanje komunalnim otpadom Komunalni otpad nastaje kao proizvod aktivnosti u urbanim sredinama, a deli se na: otpad iz domainstava, zanatskih radnji, administrativnih ustanova i trgovina, kabasti otpad iz istih izvora koji se prikuplja povremeno, otpad od ienja ulica, graevinski otpad: ut, zemlja, meoviti otpad sa gradilita i batenski i zeleni otpad iz parkova, pijaca i groblja. Da bi se sveobuhvatno sagledalo postojee stanje u oblasti upravljanja komunalnim otpadom na teritoriji jedne optine i izradila strategija sa planom aktivnosti za narednih 10 godina, potrebno je pristupiti izradi integralnog lokalnog plana za upravljanje komunalnim otpadom. Integralni plan ima za cilj da smanji koliine generisanog otpada i njegovo tetno dejstvo na ivotnu sredinu svede na najmanju moguu meru. On sadri : vrste, koliine i poreklo komunalnog otpada koji nastaje na teritoriji optine; program sakupljanja otpada iz domainstva; program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom; programe za poveanje reciklae, kompostiranje i iskorienje energije; mere za sanaciju divljih deponija; saradnju sa javnim preduzeima; saradnju sa drugim jedinicama lokalne samouprave na izradi regionalnog plana. Prilikom izrade plana potrebno je obezbediti aktivno uee javnosti u svim fazama, kao i u procesu usvajanja dokumenta, to predstavlja primenu osnovnih principa Arhuske konvencije u praksi. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglaen sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije. Problem komunalnog otpada u optini Trstenik Problem komunalnog otpada je jedan od glavnih ekolokih problema sa kojim se suoava optina Trstenik. Podruje grada naseljava 19.043 stanovnika dok 30.000 stanovnika ivi u seoskim i prigradskim naseljima. Iako optina Trstenik ima deponiju za komunalni otpad koja pripada drugoj kategoriji deponija u Srbiji. Kapaciteti ove deponije zadovoljavaju potrebe cele optine za narednih 50 godina, a graani se suoavaju sa problemom divljih deponija, zagaenjem zemljita, voda, vazduha. Javno komunalno preduzee Komstan, kao i komunalna preduzea u mesnim zajednicama Velika Drenova i Stopanja ne prikupljaju otpad u seoskim sredinama zbog niza tehnikih problema vezanih za prikupljanje otpada u ruralnim sredinama. Najznaajniji problemi su nepostojanje sabirnih centara za prikupljanje komunalnog otpada, nedovoljni broj kontejnera kojim bi se pokrilo itavo podruje. U optini postoji preko 51 divlja deponija, a divlja deponija u Grabovcu preti da ugrozi izvorita pijae vode neophodna za vodosnabdevanje Trstenika. Donoenjem zakona o lokalnoj samoupravi lokalnim vlastima su data iroka ovlaenja u oblasti zatite ivotne sredine, ukljuujui i upravljanje vrstim komunalnim otpadom. Lokalni politiari sve vie shvataju da lokalna vlada predstavlja
601
uslunu slubu graana koja samo u saradnji sa graanima moe da ostvari vidljive rezultate u oblasti zatite ivotne sredine. U skladu sa navedenim lokalne vlasti imaju potrebu da razviju i implementiraju model- projekat uea javnosti u procesu izrade i donoenja odluka vezanih za zatitu ivotne sredine Sa druge strane graani su zainteresovani da aktivno uestvuju u procesima donoenja odluka u oblasti zatite ivotne sredine. U skladu sa gore navedenim, oigledna je potreba i mogunost za primenu Arhuske konvencije u praksi. Kako bi se reio problem komunalnog otpada u optini Trstenik neophodna je izrada Plana za prikupljanje komunalnog otpada uz razmatranje mogunosti selektovanja otpada kao i prihvatljivih lokalcija za privremeno odlaganje komunalnog otpada u seoskim sredinama optine Trstenik. Na izradi plana e raditi JKP Komstan u saradnji sa komunalnim preduzeima u mesnim zajednicama Velika Drenova i Stopanaja, kao i lokalni eksperti. Da bi se izradio kvalitetni lokalni plan za prikupljanje komunalnog otpada u seoskim sredinama i uspostavio sistem organizovanog prikupljanja otpada potrebno je: - usvojiti izmene i dopune Odluke o odravanju istoe i ureenju naselja na teritoriji optine Trstenik (Sl. list optine Trstenik, br. 4. 25.10.1999) - odrediti krug korisnika usluga na koje se odnosi obaveza plaanja usluga iznoenja smea, - obezbediti i postaviti adekvatnu komunalnu opremu u pomenutim seoskim naseljima -doneti mere za sanaciju divljih deponija -izraditi odgovarajue table obavetenja i upozorenja o zabrani odlaganja otpada na mestima koja nisu za to predviena, itd. Uee javnosti u izradi lokalnog plana upravljanja otpadom prema odredbama Arhuske konvencije Prema odredbama Arhuske konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u odluivanju i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine (Arhus, 1998. godine) 4 aktivnosti za koje se sprovodi procedura uea javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine obuhvataju razliite kategorije. Sve one mogu biti razvrstane u nekoliko grupa: a) posebne aktivnosti za koje je obavezno sprovoenje procedure uea jasnosti (one su nabrojene u Aneksu I uz Konveciju) b) svaka promena ili proirenje aktivnosti, kada takva promena ili proirenje odgovara kriterijumima / graninim vrednostima koje postavlja Aneks, podleu pravilima procedure uea jasnosti dok uee javnosti u pogledu svih drugih promena i proirivanje ovih aktivnosti zavisi od nacionalnih propisa pojedinih drava
4 Trebalo bi imati u vidu da Srbija i Crna Gora nije lan Arhuske konvencije iako se moe rei da bi se u narednom periodu moglo oekivati pokretanje procedure ratifikacije. No, bez obzira na to, zahtevi iz Arhuske konvencije su sastavni deo unutranjeg prava Srbije posredstvom relevantnih odredaba Zakona o zatiti ivotne sredine, Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu i Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja. U sva etiri pomenuta zakona sadrani su standardi koji su propisani odredbama Arhuske konvencije.
602
c) aktivnosti koje nisu obuhvaene Aneksom I uz Konvenciju ali nadleni organi pojedinih drava mogu odluiti da, cenei znaaj ovih aktivnosti, i na njih primene proceduru uea javnosti d) posebne aktivnosti iz Aneksa I koje se ponovo razmatraju ili se auriraju njihovi operativni uslovi e) namerno isputanje genetiki modifikovanih organizama u ivotnu sredinu f) planovi, programi i politike u vezi sa ivotnom sredinom g) priprema izvrnih propisa i/ili opteprimenjivih zakonski obavezujuih normativnih instrumenata to se tie uee javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa ivotnom sredinom lan 7. Arhuske konvencije sadri eksplicitnu odredbu o tome. Svaka Strana e sainiti odgovarajue praktine aranmane i/ili druge mere za uee javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa ivotnom sredinom u transparentnim i objektivnim okvirima nakon to su obezbedjene potrebne informacije za javnost. U ovom okviru e biti primenjeni lan 6, stavovi 3, 4 i 8. Deo javnosti koji moe da uestvuje bie odredjen od strane nadlene javne vlasti, uzimajui u obzir ciljeve ove konvencije. Svaka Strana e u odgovarajuoj meri, nastojati da obezbedi mogunosti za uee javnosti u pripremi politike koja se tie ivotne sredine. Strogo formalno tumaei odredbe lana 7. Arhuske konvencije jasno je da su stavovi 3, 4. i 8. lana 8. kljuni. To konkretno znai sledee: 3. Procedure uea javnosti u donoenju odluka e imati razumne vremenske rokove za razliite faze ostvarivanja, ostavljajui dovoljno vremena za informisanje javnosti u skladu sa odredbama gore navedenog stava 2 5 , kao i za pripremu javnosti za uee i samo uee u procesu donoenja odluka koje se tiu ivotne sredine.. 6 Osnovna pravila i sadraj procedure uea javnosti u odluivanju Sutina pravila o ueu javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine sastoji se u omoguavanju javnosti, najpre da bude valjano informisana o svim pitanjima koja su relevantna za ivotnu sredinu a potom i da uzme uea u procesu odluivanja o tim pitanjima - putem davanja miljenja, uea u konsultacijama, raspravama itd. Celina koncepta podrazumeva i omoguavanje javnosti da titi svoja prava koja su u vezi sa ivotnom sredinom i procesom uea javnosti prekrena, ugroena, osporavana, itd. Dakle, prvi korak je da zainteresovana javnost bude adekvatno, pravovremno i efikasno obavetena, bilo putem javnog saoptenja ili ukoliko je mogue pojedinano, ve u ranoj fazi procedure donoenja odluka. Javnost treba da bude obavetena, izmeu ostalog, o sledeim pitanjima: (a) Predloenoj aktivnosti i zahtevu o kome e se odluivati; (b) Prirodi moguih odluka ili o nacrtu odluke; (c) Nadlenoj javnoj vlasti koja je odgovorna za donoenje date odluke; (d) injenici da data aktivnost podlee nacionalnoj ili prekograninoj proceduri procene uticaja na ivotnu sredinu; (d) Predvidjenoj proceduri. U pogledu pitanja procedure obavetavanje javnosti podrazumeva i informisanje o sledeim
A stav 2. govori o emu zainteresovana javnost treba da bude adekvatno, efikasno i pravovremeno obavetena. 6 Za detaljnije videti: Dragoljub Todi, Milica Dura, Demokratizacija politike ivotne sredine prirunik za primenu Arhuske konvencije za predstavnike javne uprave, Beograd, Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu - Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, 2003.
5
603
pitanjima (kada je to mogue): o poetku procedure, mogunosti za uee javnosti, vremenu i mestu odravanja svake javne rasprave, javnoj vlasti kod koje se moe doi do odgovarajuih informacija i gde su deponovane odgovarajue informacije radi stavljanja na uvid javnosti, odgovarajuoj javnoj vlasti ili bilo kom drugom slubenom telu kome se mogu upuivati komentari ili pitanja, kao i obavetenja o roku predvidjenom za upuivanje komentara i pitanja; i dostupnosti relevantnih informacija koje se tiu ivotne sredine a odnose se na predloenu aktivnost. Opte je pravilo da procedure uea javnosti u odluivanju moraju imati razumne vremenske rokove za razliite faze ostvarivanja, ostavljajui dovoljno vremena za informisanje javnosti kao i za pripremu javnosti za uee i samo uee u procesu donoenja odluka koje se tiu ivotne sredine.. Takoe, mora se obezbediti ukljuivanje javnosti u navedeni proces u ranoj fazi, kada su sve opcije jo uvek otvorene i kada moe da dodje do efikasnog uea javnosti. U tom smislu sprovodioci procedura (javne vlasti i zainteresovana preduzea) treba da, prema potrebi, podstiu podnosioce zahteva da obezbede odgovarajue informacije, da odrede zainteresovanu javnost i da raspravljaju pre podnoenja zahteva za davanje dozvole. Procedura uea javnosti podrazumeva i obaveze da se zainteresovanoj javnosti omogui besplatan pregled svih relevantnih informacija koje se tiu procesa donoenja date odluke, a koje se u datom momentu nalaze na raspologanju. To, naravno, ne naruava pravo javnih vlasti i privrednih subjekata da odbiju objavljivanje odredjenih informacija kada je takva mogunost predviena meunarodnim pravom ili nacionalnim propisima koji su u skladu sa meunarodnim pravilima. Ipak, relevantne informacije treba da u najmanjoj meri obuhvate sledee vrste informacija: (a) Opis lokacije i fizike i tehnike karakteristike predloene aktivnosti, ukljuujui procenu oekivanih koliina ostataka i emisija; (b) Opis znaajnih efekata predloene aktivnosti na ivotnu sredinu; (c) Opis predvidjenih mera spreavanja i/ili smanjivanja efekata, ukljuujui emisije; (d) Ne-tehniki rezime gore navedenog; (e) Nacrt glavnih alternativa prouenih od strane podnosioca zahteva; i (f) U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, glavne izvetaje i preporuke koje su dostavljene javnim vlastima u vreme kada e zainteresovana javnost biti informisana. Naroit znaaj za ostvarivanje demokratskih principa ima i mogunost podnoenja primedbi, informacija, analiza i miljenja. Arhuska konvencija predvidja obavezu javnih vlasti da obezbede da se u procedurama za uee javnosti omogui javnosti da dostavlja svoje komentare, informacije, analize ili miljenja za koje se smatra da su vani za predloenu aktivnost. Ovaj stav se razlikuje od veine drugih odredaba lana 6. Konvencije po tome to Konvencija ovde daje prava ne samo zainteresovanoj javnosti nego celoj javnosti. Svi pripadnici javnosti imaju pravo da dostavljaju komentare, informacije, analize i miljenja za vreme procedura javnog uea. Javna vlast ne moe odbiti bilo kakav takav komentar, informaciju, analizu ili miljenje po osnovu toga to e tvrditi da neko nije pripadnik zainteresovane javnosti. Drave pojedinano mogu same da utvrde odredjene preciznije procedure za dostavljanje pisanih komentara pri emu treba napomenuti da Espo konvencija o proceni uticaja u prekograninom kontekstu takodje predvidja proceduru dostavljanja komentara (l. 3. i 4). Centralno mesto za obezbedjenje transparentnosti procesa odluivanja ima obaveza iz Arhuske konvencije da se uzme u obzir miljenje javnosti. Strane ugovornice se obavezuju da e obezbediti da se pri odluivanju o predloenoj aktivnosti uzmu u
604
obzir rezultati uea javnosti tj. da se uzme u obzir miljenje javnosti. Moe se sa sigurnou rei da ovo predstavlja jedan od kljunih elemenata ove Konvencije i predmet moguih sporenja prilikom tumaenja. Ovo proistie iz praktinog pitanja do koje mere su drave ugovornice Konvencije obavezne da uvae miljenje javnosti o pitanju koje je bilo obuhvaeno procedurom uea javnosti. Jer inae sve ostale odredbe kojima se utvrdjuju pravila procedure nemaju nikakav smisao. Uzimanje u obzir rezultata uea javnosti moe biti olakano nekim logistikim merama kao to su: registrovanje (zavodjenje) pisanih komentara koji se dostavljaju ili voenjem zapisnika sa javnih rasprava koje se organizuju. Ovakve mere mogu dobiti na znaaju naroito u situacijama kada oteena osoba koristi prava iz lana 9. stav 2. radi osporavanja nekog dela procesa donoenja odluka. Generalno se moe rei da ovaj stav zahteva od relevantnih vlasti da ozbiljno razmotre sutinu svih komentara koji su im dostavljeni i to bez obzira na izvor, kao i da ukljue sutinske elemente iz komentara u motive odluke. To naravno ne znai da se od javne vlasti zahteva da prihvati sutinu svih primljenih komentara i da menjaju odluku prema svakom komentaru. Ipak, relevantne vlasti su konano odgovorne za obezbedjivanje uslova da odluka bude zasnovana na svim informacijama ukljuujui i komenatare. U skladu sa tim relevantna vlast mora biti u stanju da sutinskoj osnovi pokae zato je neki komentar bio odbijen a drugi prihvaen. Navedeno tumaenje stava 8. treba posmatrati i u kontekstu injenice da ne uzimanje u obzir rezultata uea javnosti predstavlja proceduralnu povredu i moe predstavljati osnov za obaranje odluke. Jer, u odredjenim okolnostima pripadnici javnosti iji komentari nisu uzeti u obzir na zadovoljavajui nain imaju pravo da ospore konanu odluku u upravnom ili sudskom postupku shodno lanu 9. taka 2. Konvencije. Obavetavanje javnosti o konanoj odluci je poslednji sutinski kriterijum procedure donoenja odluka koji regulie Arhuska konvencija. lan 6, stav 9. utvrdjuje optu obavezu da javnost mora biti informisana o konanoj odluci i to odmah i u skladu sa odgovarajuim procedurama. Istovremeno, strane se obavezuju da javnosti stave na uvid tekst odluke sa obrazloenjem iz ega se vidi njena zasnovanost. Ovaj stav ne obavezuje samo na obavetavanje uesnika u postupku ili samo zainteresovane javnosti nego obavezuje na obavetavanje najire javnosti. Vreme potrebno za obavetavanje javnosti utvrdjuje se u kontekstu drugih zahteva iz Konvencije. Jedan od njih tie se mogunosti pripadnika javnosti koji ele da ospore neke aspekte odluke da to i uine. Javnost u svakom sluaju mora biti obavetena pre nego to predlaga aktivnosti ima mogunost da otpone aktivnost. Konvencija takodje zahteva da se tekst obrazloenja odluke stavi javnosti na uvid i to ne samo zainteresovanoj javnosti nego najiroj javnosti. ZAKLJUAK Problemi vezani za upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji predstavljaju ogroman problem koji zasluuje prvorazrednu panju i mere subjekata sistema zatite ivotne sredine. Postojei pravni i institucionalni okviri u oblasti ivotne sredine i lokalne samouprave mogu posluiti kao osnova aktivnosti na izradi lokalnih planova upravljanja otpadom. Dogradnjom nekih od postojeih propisa ili usvajanjem novih u oblasti upravljanja otpadom trebalo bi ova pitanja mnogo preciznije urediti. Praktina primena standarda iz Arhuske konvencije na okolnosti pripreme lokalnog
605
plana upravljanja otpadom u optini Trstenik otkriva znaajne demokratizacijske dimenzije standarda ali i odreene praktine dileme koje proizilaze najveim delom iz postojeeg stanja institucija i nivoa svesti graana i drugih subjekata sistema zatite ivotne sredine. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zatitu prirodnih bogastava i ivotne sredine, Beograd, 2003. Plan upravljanja komunalnim otpadom, Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, Kancelarija u Jugoslaviji, Beograd, 2003. N. Poua i saradnici, Zatita ivotne sredine, Upravljanje komunalnim otpadom, Privredni pregled-Beograd, Beograd, 2005. Regionalni plan upravljanja otpadom, Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, Kancelarija uSrbiji i Crnoj Gori, Beograd, 2004. Otpadne vode i komunalni vrsti otpad, meunarodna konferencija, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo-Beograd, Budva, 1999. G. Tchobanoglous, H. Theisen,S. Vigil, Integrated solid waste management, Engineering Principles and Management Issues, McGraw-Hill, Inc.,1993. Dragoljub Todi, Milica Dura, Demokratizacija politike ivotne sredine prirunik za primenu Arhuske konvencije za predstavnike javne uprave, Beograd, Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu - Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, 2003.
606
MOGUNOST PRERADE TEHNOGENE OTPADNE SIROVINE-TOPIONIKE LJAKE RB-BOR BEZ OSTATKA POSSIBILITY FOR TREATING WASTE MATERIAL-SMELTING SLAG FROM BOR COPPER MINE WITHOUT RESIDUE Rodoljub Stanojlovi, Grozdanka Bogdanovi, Jovica Sokolovi, Zoran tirbanovi Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu
IZVOD: Deponija topionike ljake od oko 16.500.000 tona, sa sadrajem bakra od 0,7-0,8 %, zlata oko 0,4 g/t i srebra oko 7,5 g/t, kao osnovnih korisnih komponenti, predstavlja znaajan ekonomski potencijal i tehnoloki izazov sa jedne strane, kao i veliki ekoloki problem sa druge strane. I jedna i druga injenica, upuuju na opravdanost istraivanja mogunosti kompleksne valorizacije svih korisnih komponenti iz topionike ljake sa deponije, kao i ljake koja svakodnevno u masi od 700- 1000 tona, nastaje u topionikim postrojenjima RB-Bor. Dosadanja istraivanja ukazuju da postoji ekonomska opravdanost prerade topionike ljake, uz znaajan doprinos ekologiji. Primenom procesa flotacijske koncentracije mogue je ostvariti iskorienje osnovnih korisnih komponenti od oko 75 %. U procesu luenja bakra iz jalovine, nakon osnovnog flotiranja moe se postii iskorienje bakra od oko 40-45 % to predstavlja doiskorienje osnovne korisne komponente u odnosu na ulazni sadraj za oko 10-11,25 %. Magnetnom koncentracijom magnetine komponente iz vrstog ostatka nakon luenja moe se dobiti proizvod pogodan za formiranje suspenzije za separacione procese u tekim sredinama. Preostali deo vrste faze topionike ljake, koji preteno ini silikatna i ferosilikatna komponenta, moe nai primenu u putnoj privredi, graevinarstvu ili industriji graevinskog materijala, ime se tehnoloki proces prerade topionike ljake verifikuje kao tehnologija bez ostatka. ABSTRACT: Smelting slag landfill with approximately 16.500.000 tones and average content of basic useful components 0,7-0,8 % copper, 0,4 g/t gold and 7,5 g/t silver, represents significant economic potential and technological challenge on one hand, as well as big ecological problem on the other hand. Both of these facts suggest that it is justify investigating possibilities of complex valorization of all useful components from landfill smelting slag, as well as from slag that is daily produced, in amount of 700-1000 tones, in Bor Copper Mine smelting plants. So far investigations implicate that it is economically justify treating smelting slag, along with significant tribute to ecology. Applying flotation concentration process it is possible to achieve recovery of basic useful components of approximately 75 %. In process of leaching copper from tailing, after rough flotation, can be achieved copper recovery of approximately 40-45 %, which represents additional recovery of this basic useful component for 10-11,25 %, calculating on the input copper content. By magnetic concentration of magnetic component from solid residue after leaching it is possible to get product that is suitable for forming suspension used in heavy media separation processes. The remaining part of smelting slag solid phase, mainly made of silicate and ferrosilicate components, can be applied in infrastructure, construction or construction material industry, so technological process of treating smelting slag can be verified as technology without residue.
607
UVOD Od poetka topljenja rude i koncentrata bakra u RB-Bor, poetkom XX veka, kao otpadna tehnogena sirovina nastaje topionika ljaka. U zavisnosti od karakteristika rude i koncentrata bakra, topitelja, kao i tehnologije prerade istih, koje su se tokom stogodinje eksploatacije menjale, stvarana je ljaka veoma razliitih fizikih, mineralokih i hemijskih karakteristika. Sve ljake nastale u razliitim vremenskim periodima, u razliitim tehnologijama i fazama metalurke prerade, kao i od razliitih osnovnih sirovina, neplanski su deponovane na postojeoj deponiji. Navedene injenice govore o jako heterogenoj otpadnoj sirovini, iz koje je veoma teko izuzeti uzorak koji bi realno reprezentovao ukupnu masu ljake. No i pored predhodnih konstatacija, na bazi ispitivanja veeg broja uzoraka, moe se zakljuiti da topionika ljaka sadri oko 0,70,8 % bakra, 0,4 g/t zlata i oko 7,5 g/t srebra, kao osnovnih korisnih komponenti. Na osnovu sadraja ovih korisnih komponenti, mase ljake na deponiji od oko 16.500.000 tona, kao i cene kotanja bakra, zlata i srebra na svetskom tritu od 6.385 US $/t, 15.533 US $/kg, 250 US $/kg respektivno, moe se izraunati da je ukupna vrednost navedenih osnovnih komponenti u topionikoj ljaci oko 970.000.000 US $. Uvaavajui injenicu da je topionika ljaka kompleksna tehnogena sirovina, sa poveanom otpornou prema usitnjavanju i drugim nepovoljnim karakteristikama sa aspekta mogunosti prerade iste, vrednost osnovnih korisnih komponenti u istoj, sigurno predstavlja znaajan ekonomski potencijal, a time i veliki izazov za struku sa stanovita iznalaenja tehnologije za ekonomski opravdanu preradu iste. REZULTATI ISTRAIVANJA Istraivanja koja su vrena na topionikoj ljaci, mogu se definisati u dve faze. Prva faza istraivanja odnosila se na karakterizaciju topionike ljake, odnosno odreivanje najznaajnijih karakteristika koje utiu na proces prerade, dok se druga faza istraivanja odnosila na tehnoloka ispitivanja mogunosti primene pojedinih metoda za valorizaciju korisnih komponenti. Karakterizacija topionike ljake Pored zaliha deponovane ljake od oko 16.500.000 tona i svakodnevne produkcije nove koliine od 700-1000 tona, u zavisnosti od kapaciteta prerade koncentrata, karakteristike ljake koje utiu na proces prerade mogu se generalno svrstati u fizike, hemijske i mineraloke. Fizike karakteristike ljake Granulometrijski sastav Granulometrijski sastav topionike ljake, tabela 1, indicira dvostadijalno drobljenje (sekundarno i tercijarno), i dvostadijalno mlevenje, u mlinu sa ipkama i kuglama.
608
Tabela 1. Granulometrijski sastav topionike ljake sa deponije [1] Klasa, Masa Kumulativno (mm) m(%) Prosev, D(%) Odsev, R(%) -145+100 9.50 100.00 9.50 -100+75 2.63 90.50 12.13 -75+40 8.38 87.88 20.50 -40+30 3.00 79.50 23.50 -30+20 22.50 76.50 46.00 -20+10 34.75 54.00 80.75 -10+5 6.63 19.25 87.38 -5+0 12.63 12.63 100.00 Suma: 100.00 Otpornost prema usitnjavanju Otpornost prema usitnjavanju topionike ljake, odreena je kako u procesu mlevenja u mlinu sa ipkama, tako i u mlinu sa kuglama. Bondov radni indeks u mlinu sa ipkama iznosi Wi=19,13 kWh/t, a u mlinu sa kuglama Wik=31,96 kWh/t. U odnosu na rudu bakra vrednosti Bondovog radnog indeksa kako u mlinu sa ipkama, tako i kuglama su za oko dva puta vee. S obzirom da je proces usitnjavanja najvei troak u procesu prerade sirovine, a posebno dominantan u procesu prerade topionike ljake, kao i injenice da je korisno iskoriena energija u procesu drobljenja, vie od deset puta vea nego u procesu mlevenja u mlinu sa kuglama, kreiranju optimalne eme usitnjavanja topionike ljake treba posvetiti posebnu panju. Gustina ljake Poveana gustina topionike ljake, sr=3460 kg/m3, kao i mali viskozitet pulpe formirane od iste, uslovljavaju smanjenu stabilnost pulpe, odnosnu pojavu brze sedimentacije vrste faze u istoj . Ova pojava upuuje na mogue probleme kako u procesu mlevenja i klasiranja tako i u hidrodinamizmu flotacijskih maina u industrijskom procesu prerade topionike ljake. Magnetinost ljake Zato to se u koncentratu bakra nalazi veliki sadraj pirita, logino je oekivati da e nakon termikog tretiranja koncentrata, doi do oksidacije minerala gvoa do oksida Fe2O3 i Fe3O4. Zbog mogue ekonomske vrednosti navedenih komponenti, bilo kao sirovine za dobijanje sirovog gvoa, ili suspenzoida za procese separacije u tekim tenostima, na
609
DAVIS-ovom magnetnom analizatoru, magnetne indukcije 0,2 T, izvrena je magnetna separacija topionike ljake. Rezultati ispitivanja dati u tabeli 2. ukazuju na opravdanost istraivanja valorizacije magnetinog proizvoda bilo kao sirovine za proizvodnju sirovog gvoa, bilo za proizvodnju suspenzoida. bela 1. Raspodela gvoa i magnetita u proizvodima magnetnog analizatora [1] Masa, Sadraj, (%) Raspodela, (%) m(%) Fe Fe3O4 RFe RFe3O4 Magnetina 58.45 39.61 9.06 62.29 80.64 frakcija Nemagnetina 41.55 33.73 3.06 37.71 19.36 frakcija Suma: 100.00 37.19 6.59 100.00 100.00 Prirodna pH vrednost ljake Prirodna pH vrednost ljake, pH=6,81, pokazuje da je ista slabo kisela. Ovaj podatak je znaajan, kako zbog potronje normativa u procesu mlevenja, meljuih tela, elinih obloga, tako i krea, kao regulatora sredine u procesu flotiranja. Hemijski sastav ljake Najznaajnija karakteristika sirovine, na kojoj se zasniva ekonominost prerade, kao i izbor tehnolokog procesa, je hemijski sastav iste. Rezultati ispitivanja hemijskog sastava topionike ljake dati su u tabeli 3. Tabela 3. Hemijski sastav integralnog uzorka topionike ljake [1] Raspodela, (%) Element/Jedin Sadraj, (%) (g/t)* jenje Cu 0,79 100,00 CuSulf 0,606 76,71 CuOx 0,184 23,29 Fe 38,45 100,00 S 2,03 100,00 SiO2 34,76 100,00 Al2O3 5,38 100,00 Au 0,40* 100,00 Ag 7,57* 100,00 Sadraj bakra, zlata i srebra, kao osnovnih korisnih komponenti, oko dva puta vei nego sadraj istih komponenti u primarnim rudama bakra, i daleko povoljniji eksploatacioni uslovi i transport ljake od eksploatacije primarnih sirovina,
610
nedvosmisleno upuuju na opravdanost istraivanja valorizacije korisnih komponenti iz topionike ljake. Mineraloke karakteristike ljake Osnovni mineralni sastav topionike ljake, kao tehnogene sirovine je slian za sve ispitane uzorke. Osnovne mineralne komponente ljake su: fajalit, bornit, bakrenac, halkopirit, samorodni bakar, pirit, halkozin, kovelin, itd. Meutim, odnos sadraja pojedinih komponenti je dosta razliit shodno karakteristikama rude i koncentrata, i tehnologijama koje su primenjivane za njihov tretman. Mineralni sastav i uee bakrovih minerala i pirita, kao osnovnih mineralnih komponenti zajedno sadranih u topionikoj ljaci od oko 10 %, dat je tabeli 4 Tabela 4. Sastav bakrovih minerala sa piritom [1] Naziv Bornit Halkopirit Samorodni bakar Bakrenac Halkozin Kovelin Pirit Ukupno: Tehnoloka ispitivanja Rezultati ispitivanja karakteristika topionike ljake indiciraju primenu flotacijske koncentracije, hemijskih metoda i magnetske koncentracije kao tehnolokih procesa za valorizaciju osnovnih korisnih komponenti iz iste. Flotacijska koncentracija bakra Zbog velikog broja uticajnih parametara na efikasnost procesa flotacijske koncentracije, ispitivanju mogunosti primene ovog tehnolokog procesa posveena je posebna panja. Kao najznaajniji, ispitivan je uticaj, i definisane su optimalne vrednosti sledeih tehnolokih parametara: - vrsta kolektora (KEX; KAX; KIBX; NaIPX; Selkol; -96 i njihove meavine), - doza kolektora (30 g/t; 60 g/t; 100 g/t; 150 g/t), - pH vrednost pulpe (4-5; 9,5-10; 12), - sadraj klase 74 m (60 %; 70 %; 80 %), - agitacija pulpe, broj obrtaja rotora, n (o/min) (1200 ; 1400 ; 1600 ), - sadraj vrstog u pulpi u procesu flotiranja, Pm (%) (25; 30; 35; 40), - aeriranost pulpe , qv (dm3/min) (310; 360; 460; 510). Sastav, (%) 65,0 15,0 5,0 3,0 1,5 0,5 10,0 100
611
Na osnovu rezultata velikog broja eksperimenata definisana je optimalna ema osnovnog flotiranja slika 1, pri kojoj se ostvaruju tehnoloki pokazatelji procesa prikazani u tabeli 5.
ljaka 1,0 kg; 65 % -74 m
D-250
Voda 2,33l tk=10 min
20
pH=12 tf=20 min
Kosn KAX (g/t) 90 -96 (g/t) 30 D-250 (g/t) 15 qv (dm3/min) 460 n (o/min) 1600 Pm (%) 30
Slika 1. Optimalni reim osnovnog flotiranja topionike ljake Tabela 5. Rezultati osnovnog flotiranja topionike ljake pri optimalnim tehnolokim uslovima [6] Proizvod m (%) Cu (%) m x Cu (%) RCu (%) 8,06 5,89 47,47 75,23 K 91,94 0,17 15,63 24,77 J 100,00 0,63 63,10 100,00 U Hemijske metode koncentracije Analizom otoka osnovnog flotiranja bakra iz topionike ljake, konstatovan je znaajan sadraj bakra u istom. Sadraj bakra od oko 0,24 %, to predstavlja oko 25 % od ukupnog bakra sadranog u ljaci, u optimalno, za proces luenja osloboenoj sirovini, ukazuje na opravdanost istraivanja mogunosti doiskorienja bakra iz otoka osnovnog flotiranja Preliminarna istraivanja mogunosti doiskorienja bakra iz otoka osnovnog flotiranja primenom hemijskih metoda koncentracije vrena su u funkciji sledeih promenljivih: koncentracija sumporne kiseline (0,1 M; 0,5 M; 1 M),
612
agitacija-brzina meanja n (o/min) (400; 600; 800), odnos vrsto-teno :T (1:1; 1:2; 1:4), temperatura pulpe t (C)(20; 40; 60; 80), vrsta oksidansa (gvoeIII-sulfat; gvoeIII-hlorid; vodonik-peroksid), doza gvoeIII-hlorida (1 g/dm3 Fe3+; 5 g/dm3 Fe3+; 10 g/dm3 Fe3+), doza vodonik-peroksida ( na 100 ml rastvora, 10 ml 30 % H2O2), temperatura pulpe u kombinaciji sa oksidansima.
Rezultati preliminarnih ispitivanja mogunosti doiskorienja bakra iz otoka (jalovine) osnovnog flotiranja pokazuju da se pri optimalnom reimu luenja, tabela 6, moe ostvariti izluenje bakra od 45,80 %, to u odnosu na sadraj iste korisne komponente u ljaci, poveava ukupno iskorienje za oko 11,25 %. Tabela 6. Rezultati luenja otoka osnovne flotacije topionike ljake pri optimalnom reimu luenja Optimalni uslovi luenja Stepen izluenja bakra (%) Koncentracija H2SO4 1 M H2SO4 Brzina meanja 600 o/min Odnos vrsto-teno 1:4 Temperatura pulpe 40 C 45,80 Vrsta oksidansa gvoeIII-hlorid Doza gvoeIII10 g Fe3+ 3h hlorida Vreme luenja Kombinacijom tehnolokog procesa flotiranja, u kojem se ostvaruje iskorienje bakra kao osnovne korisne komponente od 75 % i procesa luenja bakra iz otoka (jalovine) procesa flotiranja, koji omoguava doiskorienje bakra od 11,25 %, to ukupno predstavlja iskorienje bakra kao osnovne korisne komponente od 86,25 %, nedvosmisleno ukazuje na tehnoloku mogunost valorizacije ove korisne komponente. Magnetska separacija Pogodna granulacija, tabela 7, ostatka topionike ljake nakon izvrene flotacijske i hemijskih metoda koncentracije osnovnih korisnih komponenti, dominantno uee fero-silikatne komponente u istom, tabela 8, upuuju na mogunost primene magnetske separacije za izdvajanje magnetinog proizvoda. Magnetini proizvod izdvojen na odgovarajuoj jaini magnetnog polja, moe predstavljati proizvod pogodan za dalji metalurki tretman u cilju dobijanja sirovog gvoa, ili proizvod koji bi se kao suspenzoid koristio u procesima gravitacijske separacije u tekim sredinama.
613
Tabela 7. Granulometrijski sastav ljake nakon flotacijske i hemijskih metoda koncentracije Klase krupnoe masa (%) R (%) D (%) (mm) +0,295 -0,295+0,208 -0,208+0,149 0,149+0,106 -0,106+0,075 -0,075+0,053 -0,053+0,038 -0,038+0,010 -0,010+0 : 2,64 4,25 10,13 12,62 13,79 11,02 10,56 29,16 5,83 100,00 2,64 6,89 17,02 29,64 43,43 54,45 65,01 94,17 100,00 100,00 97,36 93,11 82,98 70,36 56,57 45,55 34,99 5,83
Tabela 8. Hemijski sastav ljake nakon flotacijske i hemijskih metoda koncentracije Element, jedinjenje Sadraj (%) S 1,10 FeO 31,61 Fe3O4 8,09 CaO 3,78 Al2O3 5,78 SiO2 37,04 Ostalo 12,6 Rezultati preliminarnih ispitivanja izvrenih na magnetskom analizatoru tipa Davis, prikazani su u tabeli 9. Tabela 9. Rezultati preliminarnih ispitivanja mogunosti magnetne koncentracije ostatka posle luenja Jaina Masa, m (%) Sadraj Fe (%) polja (T) Magnetina Nemagnetina Magnetina Nemagneti x10-4 frakcija frakcija frakcija na frakcija 4,625 38,16 61,84 39,45 32,79 7,150 60,55 39,45 36,88 30,89 9,555 72,46 27,54 37,97 26,44 12,510 75,40 24,60 37,91 26,33 Nemagnetini proizvod procesa magnetske separacije u masi od 25-60 %, shodno svojim fizikim, hemijskim i mineralokim karakteristikama moe se
614
primenjivati u putnoj privredi, graevinarstvu, industriji graevinskog materijala i drugim delatnostima. Idejno reenje prerade topionike ljake "tehnologija bez ostatka", ematski je prikazano na slici 2.
Slika 2. Tehnoloka ema mogunosti prerade topionike ljake bez ostatka ZAKLJUAK Predloeno tehnoloko reenje prerade topionike ljake, "tehnologija bez ostatka", slika 2, predstavlja komplementarnu tehnologiju vie tehnolokih procesa, koja obezbeuje ekonomski opravdanu valorizaciju osnovnih korisnih komponenti. Shodno injenici, da je vrednost osnovnih korisnih komponenti bakra, zlata i srebra, u topionikoj ljaci oko 970.000.000 US $, ne raunajui vrednost ostalih proizvoda, sirovine za proizvodnju gvoa, suspenzoida i graevinskog materijala, namee se potreba urgentnog reavanja problema definisanja optimalnog tehnolokog reenja za industrijsku preradu topionike ljake. Preliminarnom ekonomskom analizom vezanom za preradu ukupne koline ljake sa deponije, doli smo do zakljuka da bi poveanje iskorienja osnovnih
615
korisnih komponenti za 1 %, uslovilo poveanje vrednosti metala u koncentratu za oko 10.000.000 US $. Za svaki procenat smanjenja potronje energije u procesu prerade topionike ljake, moe se oekivati uteda od oko 250.000 US $, a za svaki procenat smanjenja potronje elika u procesu mlevenja utede mogu biti oko 300.000 US $. Pored navedenih ekonomskih efekata, industrijskom realizacijom "tehnologije bez ostatka" ini se znaajan doprinos zatiti ivotne sredine. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Studija "Tehno-ekonomska opravdanost prerade topionike ljake u izvedenom tehnolokom procesu"; Bor, 2002. Stanojlovi R., Markovi Z. S., Sokolovi J., tirbanovi Z., Recycling of smelting slag in Bor Copper Mine, 10th Conference on Enviroment and Mineral Processing, Czech Republic, 2006. Stanojlovi R., Markovi Z. S., Sokolovi J., Copper flotation from hydrocyclone underflow, 37th IOC on Mining and Metallurgy, Serbia and Montenegro, 2005. tirbanovi Z., Diplomski rad "Ispitivanje mogunosti flotacije bakra iz peska hidrociklona industrijske prerade topionike ljake Rudnika Bakra Bor", Bor, 2005. Strainovi G., Diplomski rad "Valorizacija bakra luenjem otoka flotiranja topionike ljake", Bor, 2005. Buelan N., Diplomski rad "verifikacija uticaja nekih tehnolokih parametara na flotiranje bakra iz topionike ljake", Bor, 2004.
616
INDEX
A
Adrovi, Salija Aleksi, Valentina Aleksov, Zoran Andrejevi, Vesna Andri, Ljubia Antonijevi, Milan Atanasov, Miel Avramovi, Danijela 501 263 110 542 124 161,280 413 34,39,419,507 ikara, Dejan oki, Sandra uulovi, Ana uki, Goran 179,194 48 44 501,524,548
D
Damnjanovi, Miodrag Daa, Danijel Deli, Duica Dimitrijevi, Neboja Disterlo, an Dodi, Daniela Dragovi, Sneana Dumitrakovi, Mladen 361 344 294 463 566 597 44 452
B
Baji, Nikola Baji, Sneana Bilibajki, Svetlana Blagojevi, Bojka Bogdanovi, Blagoje Bogdanovi, Dragan Bogdanovi-Duanovi Gordana Bogdanovi, Grozdanka Bogdanovi, Jelena Borota, Merita Brebanovi, Branka Brzak, Jovan Brzak, Milenko Bugarinovi, Sanja Burger, Bojana 194 135 29 39,234 531,562 556 409 161,607 234 384,389 381 366 366 141 398
oki, Mihailo orevi, Goran orevi, Maja orevi, Vera uki, ivka 429 199 130 34 260,269
Delatovi, Slavica 260,269
G
Gavrilovi, Jelena Gligorijevi, Jelena Gligorijevi, Slobodan Grozdanovi, Aleksandra Guskovi, Dragoslav 349,354 229 62 53,58 413
C
Crevar, Milutin Cvetkovi, Violeta Cvetkovska, Milena Cvetkovski, Vladimir Cvijanovi, Gorica 471 459 251 251 285
ulafi, Andrijana uri, Sreko 229 24
H
Halai, Rua Halai, Tibor 471,519 471
I
Ignjatovi, Marija Ili, Dejan Ili, Marina Isoski, Zorica 512 120 210,585 597
akmak, Dragan ekerevac, Milan I. ikovasti, Nemanja 481 115,184 582
617
J
Jaki, Predrag Janji, Vaskrsija Jeli, Miodrag Jeremi, Dejan Jeremi, ivorad Jerinki, Branislav Joki, Nedeljko Jovanovi, Radmila 13 325 241,299 542 507,531 371,376 225 537
Milutinovi, Sinia Miljkovi, Miodrag Mitovski, Aleksandra Mitovski, Milane Mitrovi, Sreten Mojsijev, Radojica Momi, Branko Mrdak, Gordana
260,263,269,280 437,445 174 174 225 466 24 405,409,496
N
Nasti, Danijela Nei, Dragan Niki, Dragana Nikodijevi, Bistrica Nikoli-Bujanovi Ljiljana Nikoli, Miroslava Nikoli, Olivera Nikoli, Radmilo Nikoli, Zoran 542 68,74,79 556,562 424 115,184 100 241,299 424 24
K
Kalamkovi, Sneana Klikovi, Milorad Kodopelji, Slavica Koci, Sanja Kosti-Kravljanac, Ljiljana Krsmanovi, Miroslava 471 68 260,269 542 294 290
L
Lekovski, Ruica Liina, Reka Lili, Ana 156 501 34
O
Obradovi, Ljubia Obradovi, Titomir 120 429
M
Maggioni, Paolo Malovi, Biljana Manjasek, Suzana Mari, Miroslava Marjanovi, Toplica Markovi, Dragan Markovi, Zoran S. Martinovi, Sandra Mihajlovi, Sanja Mijatovi, Milica Mijovi, Slavko Miladinovi, Marina Milenkovi, Slobodan Mileti, Milan Mili, Sneana Milivojevi, Dragan R. Milivojevi, Jelena Milosavljevi, Ivan Milosavljevi, Violeta Miloevi, Nada Miloevi, Novica Miloevi, Vladan Milovanovi, Boko 371 471 321 263,280 452,476,481,577 44,256 215 519 537 79 246 234 272 234 161 105 241,299 234 39 285 105 124 74
P
Pantovi, Borivoje Pantovi, Radoje Paunovi, Elizabet Pavievi, Dragan Pavlovi, Milica Pavlovi, Ninoslav Pai Olgica Pejovi, Ljubomir Petrov, Milan Petrovski, Blagoje Piperski, Jasna Pivi, Radmila Popovi, Negica Popovi, Tatjana 199 94,110,205,519 325 68,74,79 344 335 24 246 124 189 376 294,381 184 246
R
Radojii, Vesna Radosavljevi, Jasmina Radovanovi, Dragana Rajakovi, Ljubinka Rajkovi, Radmilo Rakin, Dejan 100 349,354 537 3 156 87,115,189 179,189,194
618
EkoIst' 06, Ekoloka Istina / Ecological Truth, 04. 07. 06. 2006. Hotel ''Zdravljak'' Sokobanja Rakin, Marko tirbanovi, Zoran 215,607 Rakin, Petar 87,115,179,184, uni, Ljubomir 290 466 Ralev, Jordana 285 T Ranelovi, Dragan 476,481,577 Tanaskovi, Sneana 272 Ranelovi, Dragana 24,330 Taniki, Dejan 205 Ranelovi, Novica 507,531 Tasi, Via 105 Ratkni, Mihailo 34,39 Teanovi, Branko 225 Reh, ika 48,394 Tintor, Branislava 285 Risti, Biljana 256 Todi, Dragoljub 597
S
Sandi, Teodora Savi, Nadica Sikiri, Biljana Simii, Milo Sokolova-oki, Liljana Sokolovi, Jovica Spasi, Dragan Stamenkovi, Nataa Stankovi, Aleksandra Stankovi, Drako Stankovi, Iva Stankovi, Mihajlo Stankovi, Stevan M. Stankovi, Slobodanka Stankovi, Veroslava Stankovi, Zvonimir Stanojkovi, Aleksandra Stanojlovi, Rodoljub Stavretovi, Nenad Stepanovi, Milan Stepanovi, Novica Stepanovi, Saa Stevi, Svetlana Stoii, Ljiljana Stojadinovi, Saa Stojanovi, Dejan Stojanovi, Mariola Stojanovi, Goran Stojanovi, Zorica Strebkov, Dmitrij Svrkota, Igor 466 241 381 115,184 519 215,607 419,507 507 556,562 166,170 582 18 489 44 229 221 294 215,607 313,317,321,385 340 199 156 556,562 234 94,110 24 556,562 307,312 39 87 151,205
Todorovi, Dejan Todorovi, Miodrag Trajkovi, Radmila Trumi, Biserka Trumi, Goran Trumi, Milan
124 571 290,409 166,170 130,141 130,135,141, 335,585
U
Uroevi, Daniela 120
V
Vasiljivi, Nadja Velikovi, Dragan Vueti, Duan Vukovi, Milovan Vulievi, Goran Vuovi, Nenad 229 39 366 251 87,189 146,151
iki, Miodrag ivanovi-Kati Sneana ivanovi, Stanimir ivanovi, Valentina ivkovi, Dejan 94,110,205 299 340 256 62
erbula, Sneana 161
619

Ekoloska Istina 06 - Zbornik Radova

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ekoloska Istina 06 - Zbornik Radova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tehniki fakultet Bor - Univerziteta u Beogradu Zavod za zatitu zdravlja ''TIMOK'' Zajear Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja-Zajear Drutvo

mladih istraivaa Bor

ZBORNIK RADOVA PROCEEDINGS

Bor, maja 2006.

312 317 321

Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem. analizu

Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. analizu

pranje filtra NEdezinfikovanom preciscenom vodom (backwash) na full-scale postrojenju

rezervoar ciste vode

postojeci potisni cevovod ka naselju

elektromagnetni merac protoka

Filter presa (laboratorija)

postojeci potisni cevovod ka naselju

OZONIRANJE U KONTAKT TANKU 2

pranje filtra (backwash) sirovom vodom samo na pilot modelu

FILTRACIJA (ispuna od manganiziranog peska)

SORPCIJA (na sorbentskoj smesi)

elektromagnetni merac protoka

voda od pranja filtra

Filter presa (laboratorija)

Mesto uzorkovanja vode i parametri za hem. analizu

Mesto uzorkovanja mulja i parametri za hem. analizu

E1 ZATITA I OUVANJE PRIRODNIH VREDNOSTI

Kljune rei: Karbonatne stene, Balkansko poluostrvo.

Slika 1.Carposina (Her.-Sch.)(Orig.)

Slika 2. Schrankia taenialis (Hbn.) (Orig.fotografija)

PRILOG VEGETACIJI LESKOVIKA THE SUPPLEMENT TO VEGETATION OF LESKOVIK

Cs RADIOAKTIVNA REZIDUA U BIOINDIKATORIMA SRBIJE

Cs RADIOACTIVE RESIDUE IN BIOINDICATORS OF SERBIA

0.3 0.2 0.1 2005 2003 1999 2003 1994 1999 0

ODREIVANJE SADRAJA OLOVA U VRSTAMA RODA ACHILLEA L.U TOPLIKOM KRAJU

Grafikon 3: Odnos sadraja olova u zagaenoj i nezagaenoj sredini (srednja vrednost)

Kontrolna (ista) sredina

zagadjena sredina kontrolna sredina

UGROENOST I ZATITA HADI PRODANOVE PEINE

E2 TEHNOLOGIJE I STANJE IVOTNE SREDINE

Gasoviti / parni produkti pirolize

Slika 1. ema stupnjeva procesa pirolize biljne biomase

Slika 2. Grafiki prikaz procesa pirolize

DR 8,944 13,416 17,888 22,360 26,833

Vmax = k (D R ) n = 6691,8(D R ) 3,0279 , (mm/s),

V = ln max 100 , (%), V

0,3 = 6691,8 0,0005

Mere koje se preduzimaju sa zakonodavno-pravnog aspekta

Tabela 1. Konstituenti glavne i sporedne struje dima za osnovne tipove duvana

RAZMETANJE MERNIH STANICA ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA

Procena koliine vode u vodosabirniku

120,0 m 30,0 m 2,5 m

NOVO EKOLOKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO NOVEL ECOLOGICALLY FRIENDLY DISINFECTANT

150 Napon, V 100 50 0 0,00

6,00 Vreme, min

RECIKLAA AMBALANOG STAKLENOG LOMA RECYCLING CONTAINER GLASS CULLET

Slika 1. Kruni tok nepovratne staklene ambalae

Tabela 1. Pregled nemetalinih mineralnih sirovina u Srbiji

MIKRONIZIRAJUE MLEVENJE NEMETALINIH MINERALNIH SIROVINA

Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3

Slika 1. Principijelna ema procesa mikronizacije ekolokih mineralnih sirovina

RECIKLAA NOVINSKOG PAPIRA DEINKING SISTEMOM RECYCLING NEWPRINT DEINKING SYSTEM

List nainjen od pene

Slika 1 - ematski prikaz toka reciklae

Sheet made from the foam

Slika 2-uzorak netampanog papira

Ph vrednost pulpe 8,5 10,3 12,1

Maseno iskorienje Im,% 94,24 90,00 85,12