P. 1
Nezeljena dejstva lekova

Nezeljena dejstva lekova

|Views: 169|Likes:
Published by Mary Kounta

More info:

Published by: Mary Kounta on Dec 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/06/2013

pdf

text

original

Nezeljena dejstva lekova

Nezeljenim dejstvima lekova se smatraju sve stetne promene koje se javljaju u toku lecenja.Nekada su vrlo izrazene i nalazu smanjenje doze ili prekid lecenja. SISTEMNA OSTECENJA LEKOVIMA Sistemna ostecenja lekovam nastaju prilikom sistemne upotrebe lekova ali se nekada mogu videti i posle resorpcije lokalno aplikovanih lekova. U praksi se obicno razlikuju uzgredni i sekundarni efekti, toksicni efekti, alergijski poremecaji i idosinkrazija kao i zavisnost. * UZGREDNA I SEKUNDARNA DEJSTVA Karakteristicno farmakolosko dejstvo je najvaznije za terapijsku primenu leka i naziva se glavno dejstvo. Po pravilu lek istovremeno prouzrokuje i niz drugih efekata koji mogu biti izrazeni u manjem ili vecem stepenu. Npr. - Atropin Smanjuje sekreciju pljuvacnih zlezda ali istovremeno deluje na oko i ubrzan rad srca. - Antihistaminici Deluju sedativno sto je poyeljno u suzbijanju svraba u toku alergijskih poremecaja. - Tetraciklini Ponekad je sekundarno dejstvo nepozeljno, kao kod Tetraciklina. Pored suzbijanja zapaljenskog procesa dolazi do narusavanja bakterijske flore. * TOKSICNI EFEKTI - Predvidljivi Tosicni efekti su pojacani farmakoloski efekti leka koji vode do nezeljenog dejstva. Mogu se zavrsiti letalno ukoliko se ne obustavi primena i ne preduzmu potrebne mere. Najcesce su mere predoziranja, gde najvecu opasnost predstavljaju lekovi sa malom terapijskom sirinom. Nastaju u slucaju kada je izlucivanje usporeno zbog ostecenja eliminacionih organa. Tada dolazi do kumulacije i manihestnih pojava trovanja. Nekada su rezultat urodjene preosetljivosti na normalno dejstvo leka. - Toksicni efekti se mogu ispoljiti pojavama koje nisu karakteristicni za normalan spektar leka. Tada dolazi do ostecenja pojedinih ortgana u kojima je koncentracija veca nego u drugim organima. Takvi toksicni efekti su nezavisni od terapijiskog dejstva.

* ALERGIJSKE REAKCIJE

GR i TR i indukuje stvaranje AT IgG i IgM. leukotrieni i druge vazoaktivne supstance. * OSTECENJA PRILIKOM INTRAORALNE PRIMENE . otok limfnih zlezda. Reakcija daje ili izaziva povisenu temperaturu. Anafilakticke : Urtikarija. bronhospazam. uklanjaju osecaj nelagodnostti i bola i stvaraju euforiju. Ucestalo unosenje ima za posledicu stvaranje Toksikomanije. Antigena svojstva nema sam lek vec njegovi metabolicki produkti. Promene nastaju dan-dva posle primene leka. * INDIOSINKRAZIJA Indiosinkrazija je abnormalno reagovanje na lek pri prvom dodiru sa lekom. koji se vezuje za mastocite u kozi. Nosioci ovih reakcija su senzibilisani T-Ly iz kojih se oslobadjaju limfokini. OSTECENJA ORALNIH TKIVA Stetna delovanja lekova u usnoj duplji nastaju prilikom lokalne primene lekova ali se zapazaju i posle sistemne. Pozna alergijska reakcija : Javlja se na mestu dodira leka sa kozom ili sluznicom i daje kontaktni dermatitis ili stomatitis. -Vodonik-Peroksid : Usled nedostatka Katalaze izaziva gangranozne ulceracije sto se naziva Akatalazija. * ZAVISNOST OD LEKOVA Psihoaktivne supstance od kojih se mnoge upotrebljavaju kao lek. Zavisno od nacina nastanka razlikuju se cetiri tipa alergijskih reakcija. sluynicama. Karakterisu se prisustvom IgE. Npr. Stvaranje imuno kompleksa : AG i AT se spajaju u krvi pri cemu daju imuni kompleks koji se talozi u endotelu kapilara i izaziva ostecenja. 3. U latentnom periodu stvaraju se specificna AT ili nastaju senzibilisani T-Ly. adventiciji krvnih sudova ili za bazofile. Antigeno mogu delovati i pomocne supstance dodate leku. Reakcija izmedju AG i AT je specificna i ne nastaje samo posle unosenja leka koji je izazvao reakciju vec i posle unosenja srodnih lekova. angioneuroticni edem i anafilakticki sok. Lek se vezuje za celijsku membranu ER. Citotoksicne : ispoljavaju se teskim poremecajima u krvi kao sto su: hemoliticka anemija. Prilikom ponovnog unosenja leka dolazi do pucanja membrane mastocita pri cemu se oslobanja histamin. Dolazi do stvaranja psihicke i fizicke zavisnosti i tolerancije. 1. 4. agranulocitoza i trombocitopenija. 2. bolove u zglobovima i urtikariju.Alergijske reakcije su imunoloske prirode i izraz su stecene preosetljivosti tkiva ili citavog organizma pojavljuju se obicno nedelju-dve posle prvog kontakta ili nakon nekoliko meseci ili godina. Uzrok je urodjeni nedostatak enzima za razgradnju leka.

nikotinska kiselina .Lupus Erythematosus . jodidi.Hemijske opekotine oralne sluznice ( fenoli.Oralne infekcije izazvane lekovima (ampicilin. hlorheksidin) . sredstva protiv migrene. tetraciklin.Erythema multiforme (Barbiturati.Diskinezija orofacijalnih misica (L-dopa. tetraciklini.Poremecaji pljuvacnih zlezda 1. kiselina) .Lihenoidne promene (Usled alergijskih reakcija) . kortikosteroidi) .Poremecaj cula ukusa (D-penicilamin) . antihipertenzivi.Parestezija trigeminusa (Antidijabeticni lekovi.Medikamentni stomatitis (salicilati. srebro-nitrat) .. barbiturati. cement.Hiperplazija i Hipertrofija desni (fenitoin.Ostecenje zubne pulpe i periapikalnog tkiva ( alkohol.Opasnost od nastajanja i sirenja infekcije ( lokalna primena tetraciklina i drugih antibiotika sirokog spektra) . HCl iz zeludca) . Otok i bol – nastaju prilikom upotrebe antiinflamatornih lekova i preparata joda . acetil-salicilna kiselina.. oralna kontraceptivna sredstva) . sulfonamidi) .) . amalgami) *OSTECENJA PRILKOM SISTEMNE PRIMENE . Kserostomija – se normalizuje malim dozama pilokarpina ili neostigmina 2. Ptyalorrhea – nastaje posle primene holinergickih lekova i u toku intavenske anestezije ketaminom 3.Obojenost oralne sluznice i zuba ( srebro-nitrat. srebro-nitrat. fenotijazin) .Erozije zuba (vitamin C..Obojenost oralne sluznice i zuba (tetraciklini.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->