Nezeljena dejstva lekova

Nezeljenim dejstvima lekova se smatraju sve stetne promene koje se javljaju u toku lecenja.Nekada su vrlo izrazene i nalazu smanjenje doze ili prekid lecenja. SISTEMNA OSTECENJA LEKOVIMA Sistemna ostecenja lekovam nastaju prilikom sistemne upotrebe lekova ali se nekada mogu videti i posle resorpcije lokalno aplikovanih lekova. U praksi se obicno razlikuju uzgredni i sekundarni efekti, toksicni efekti, alergijski poremecaji i idosinkrazija kao i zavisnost. * UZGREDNA I SEKUNDARNA DEJSTVA Karakteristicno farmakolosko dejstvo je najvaznije za terapijsku primenu leka i naziva se glavno dejstvo. Po pravilu lek istovremeno prouzrokuje i niz drugih efekata koji mogu biti izrazeni u manjem ili vecem stepenu. Npr. - Atropin Smanjuje sekreciju pljuvacnih zlezda ali istovremeno deluje na oko i ubrzan rad srca. - Antihistaminici Deluju sedativno sto je poyeljno u suzbijanju svraba u toku alergijskih poremecaja. - Tetraciklini Ponekad je sekundarno dejstvo nepozeljno, kao kod Tetraciklina. Pored suzbijanja zapaljenskog procesa dolazi do narusavanja bakterijske flore. * TOKSICNI EFEKTI - Predvidljivi Tosicni efekti su pojacani farmakoloski efekti leka koji vode do nezeljenog dejstva. Mogu se zavrsiti letalno ukoliko se ne obustavi primena i ne preduzmu potrebne mere. Najcesce su mere predoziranja, gde najvecu opasnost predstavljaju lekovi sa malom terapijskom sirinom. Nastaju u slucaju kada je izlucivanje usporeno zbog ostecenja eliminacionih organa. Tada dolazi do kumulacije i manihestnih pojava trovanja. Nekada su rezultat urodjene preosetljivosti na normalno dejstvo leka. - Toksicni efekti se mogu ispoljiti pojavama koje nisu karakteristicni za normalan spektar leka. Tada dolazi do ostecenja pojedinih ortgana u kojima je koncentracija veca nego u drugim organima. Takvi toksicni efekti su nezavisni od terapijiskog dejstva.

* ALERGIJSKE REAKCIJE

Alergijske reakcije su imunoloske prirode i izraz su stecene preosetljivosti tkiva ili citavog organizma pojavljuju se obicno nedelju-dve posle prvog kontakta ili nakon nekoliko meseci ili godina. U latentnom periodu stvaraju se specificna AT ili nastaju senzibilisani T-Ly. Reakcija izmedju AG i AT je specificna i ne nastaje samo posle unosenja leka koji je izazvao reakciju vec i posle unosenja srodnih lekova. Antigena svojstva nema sam lek vec njegovi metabolicki produkti. Antigeno mogu delovati i pomocne supstance dodate leku. Zavisno od nacina nastanka razlikuju se cetiri tipa alergijskih reakcija. 1. Anafilakticke : Urtikarija, bronhospazam, angioneuroticni edem i anafilakticki sok. Karakterisu se prisustvom IgE, koji se vezuje za mastocite u kozi, sluynicama, adventiciji krvnih sudova ili za bazofile. Prilikom ponovnog unosenja leka dolazi do pucanja membrane mastocita pri cemu se oslobanja histamin, leukotrieni i druge vazoaktivne supstance. 2. Citotoksicne : ispoljavaju se teskim poremecajima u krvi kao sto su: hemoliticka anemija, agranulocitoza i trombocitopenija. Lek se vezuje za celijsku membranu ER, GR i TR i indukuje stvaranje AT IgG i IgM. 3. Stvaranje imuno kompleksa : AG i AT se spajaju u krvi pri cemu daju imuni kompleks koji se talozi u endotelu kapilara i izaziva ostecenja. Reakcija daje ili izaziva povisenu temperaturu, otok limfnih zlezda, bolove u zglobovima i urtikariju. 4. Pozna alergijska reakcija : Javlja se na mestu dodira leka sa kozom ili sluznicom i daje kontaktni dermatitis ili stomatitis. Promene nastaju dan-dva posle primene leka. Nosioci ovih reakcija su senzibilisani T-Ly iz kojih se oslobadjaju limfokini. * INDIOSINKRAZIJA Indiosinkrazija je abnormalno reagovanje na lek pri prvom dodiru sa lekom. Uzrok je urodjeni nedostatak enzima za razgradnju leka. Npr. -Vodonik-Peroksid : Usled nedostatka Katalaze izaziva gangranozne ulceracije sto se naziva Akatalazija. * ZAVISNOST OD LEKOVA Psihoaktivne supstance od kojih se mnoge upotrebljavaju kao lek, uklanjaju osecaj nelagodnostti i bola i stvaraju euforiju. Ucestalo unosenje ima za posledicu stvaranje Toksikomanije. Dolazi do stvaranja psihicke i fizicke zavisnosti i tolerancije.

OSTECENJA ORALNIH TKIVA Stetna delovanja lekova u usnoj duplji nastaju prilikom lokalne primene lekova ali se zapazaju i posle sistemne. * OSTECENJA PRILIKOM INTRAORALNE PRIMENE

- Hemijske opekotine oralne sluznice ( fenoli, srebro-nitrat, kiselina) - Opasnost od nastajanja i sirenja infekcije ( lokalna primena tetraciklina i drugih antibiotika sirokog spektra) - Obojenost oralne sluznice i zuba ( srebro-nitrat, hlorheksidin) - Erozije zuba (vitamin C, acetil-salicilna kiselina, HCl iz zeludca) - Ostecenje zubne pulpe i periapikalnog tkiva ( alkohol, cement, amalgami) *OSTECENJA PRILKOM SISTEMNE PRIMENE - Poremecaji pljuvacnih zlezda 1. Kserostomija se normalizuje malim dozama pilokarpina ili neostigmina 2. Ptyalorrhea nastaje posle primene holinergickih lekova i u toku intavenske anestezije ketaminom 3. Otok i bol nastaju prilikom upotrebe antiinflamatornih lekova i preparata joda - Poremecaj cula ukusa (D-penicilamin) - Medikamentni stomatitis (salicilati, jodidi, tetraciklini, barbiturati...) - Lihenoidne promene (Usled alergijskih reakcija) - Erythema multiforme (Barbiturati, sulfonamidi) - Lupus Erythematosus - Hiperplazija i Hipertrofija desni (fenitoin, oralna kontraceptivna sredstva) - Obojenost oralne sluznice i zuba (tetraciklini, srebro-nitrat) - Oralne infekcije izazvane lekovima (ampicilin, tetraciklin, kortikosteroidi) - Diskinezija orofacijalnih misica (L-dopa, fenotijazin) - Parestezija trigeminusa (Antidijabeticni lekovi, sredstva protiv migrene, antihipertenzivi, nikotinska kiselina