Nezeljena dejstva lekova

Nezeljenim dejstvima lekova se smatraju sve stetne promene koje se javljaju u toku lecenja.Nekada su vrlo izrazene i nalazu smanjenje doze ili prekid lecenja. SISTEMNA OSTECENJA LEKOVIMA Sistemna ostecenja lekovam nastaju prilikom sistemne upotrebe lekova ali se nekada mogu videti i posle resorpcije lokalno aplikovanih lekova. U praksi se obicno razlikuju uzgredni i sekundarni efekti, toksicni efekti, alergijski poremecaji i idosinkrazija kao i zavisnost. * UZGREDNA I SEKUNDARNA DEJSTVA Karakteristicno farmakolosko dejstvo je najvaznije za terapijsku primenu leka i naziva se glavno dejstvo. Po pravilu lek istovremeno prouzrokuje i niz drugih efekata koji mogu biti izrazeni u manjem ili vecem stepenu. Npr. - Atropin Smanjuje sekreciju pljuvacnih zlezda ali istovremeno deluje na oko i ubrzan rad srca. - Antihistaminici Deluju sedativno sto je poyeljno u suzbijanju svraba u toku alergijskih poremecaja. - Tetraciklini Ponekad je sekundarno dejstvo nepozeljno, kao kod Tetraciklina. Pored suzbijanja zapaljenskog procesa dolazi do narusavanja bakterijske flore. * TOKSICNI EFEKTI - Predvidljivi Tosicni efekti su pojacani farmakoloski efekti leka koji vode do nezeljenog dejstva. Mogu se zavrsiti letalno ukoliko se ne obustavi primena i ne preduzmu potrebne mere. Najcesce su mere predoziranja, gde najvecu opasnost predstavljaju lekovi sa malom terapijskom sirinom. Nastaju u slucaju kada je izlucivanje usporeno zbog ostecenja eliminacionih organa. Tada dolazi do kumulacije i manihestnih pojava trovanja. Nekada su rezultat urodjene preosetljivosti na normalno dejstvo leka. - Toksicni efekti se mogu ispoljiti pojavama koje nisu karakteristicni za normalan spektar leka. Tada dolazi do ostecenja pojedinih ortgana u kojima je koncentracija veca nego u drugim organima. Takvi toksicni efekti su nezavisni od terapijiskog dejstva.

* ALERGIJSKE REAKCIJE

U latentnom periodu stvaraju se specificna AT ili nastaju senzibilisani T-Ly. * ZAVISNOST OD LEKOVA Psihoaktivne supstance od kojih se mnoge upotrebljavaju kao lek. leukotrieni i druge vazoaktivne supstance. bolove u zglobovima i urtikariju. OSTECENJA ORALNIH TKIVA Stetna delovanja lekova u usnoj duplji nastaju prilikom lokalne primene lekova ali se zapazaju i posle sistemne. Ucestalo unosenje ima za posledicu stvaranje Toksikomanije.Alergijske reakcije su imunoloske prirode i izraz su stecene preosetljivosti tkiva ili citavog organizma pojavljuju se obicno nedelju-dve posle prvog kontakta ili nakon nekoliko meseci ili godina. otok limfnih zlezda. * INDIOSINKRAZIJA Indiosinkrazija je abnormalno reagovanje na lek pri prvom dodiru sa lekom. Nosioci ovih reakcija su senzibilisani T-Ly iz kojih se oslobadjaju limfokini. Pozna alergijska reakcija : Javlja se na mestu dodira leka sa kozom ili sluznicom i daje kontaktni dermatitis ili stomatitis. 2. GR i TR i indukuje stvaranje AT IgG i IgM. 4. -Vodonik-Peroksid : Usled nedostatka Katalaze izaziva gangranozne ulceracije sto se naziva Akatalazija. Stvaranje imuno kompleksa : AG i AT se spajaju u krvi pri cemu daju imuni kompleks koji se talozi u endotelu kapilara i izaziva ostecenja. Zavisno od nacina nastanka razlikuju se cetiri tipa alergijskih reakcija. Citotoksicne : ispoljavaju se teskim poremecajima u krvi kao sto su: hemoliticka anemija. Prilikom ponovnog unosenja leka dolazi do pucanja membrane mastocita pri cemu se oslobanja histamin. 3. Npr. koji se vezuje za mastocite u kozi. Dolazi do stvaranja psihicke i fizicke zavisnosti i tolerancije. Promene nastaju dan-dva posle primene leka. Uzrok je urodjeni nedostatak enzima za razgradnju leka. angioneuroticni edem i anafilakticki sok. bronhospazam. uklanjaju osecaj nelagodnostti i bola i stvaraju euforiju. Reakcija daje ili izaziva povisenu temperaturu. Antigena svojstva nema sam lek vec njegovi metabolicki produkti. 1. Anafilakticke : Urtikarija. agranulocitoza i trombocitopenija. * OSTECENJA PRILIKOM INTRAORALNE PRIMENE . Reakcija izmedju AG i AT je specificna i ne nastaje samo posle unosenja leka koji je izazvao reakciju vec i posle unosenja srodnih lekova. sluynicama. adventiciji krvnih sudova ili za bazofile. Karakterisu se prisustvom IgE. Antigeno mogu delovati i pomocne supstance dodate leku. Lek se vezuje za celijsku membranu ER.

Otok i bol – nastaju prilikom upotrebe antiinflamatornih lekova i preparata joda . kortikosteroidi) . hlorheksidin) . tetraciklin.Obojenost oralne sluznice i zuba ( srebro-nitrat. fenotijazin) . Ptyalorrhea – nastaje posle primene holinergickih lekova i u toku intavenske anestezije ketaminom 3. srebro-nitrat. amalgami) *OSTECENJA PRILKOM SISTEMNE PRIMENE . kiselina) . oralna kontraceptivna sredstva) .Oralne infekcije izazvane lekovima (ampicilin. sulfonamidi) . tetraciklini.Poremecaji pljuvacnih zlezda 1.Hemijske opekotine oralne sluznice ( fenoli. srebro-nitrat) ..) .Opasnost od nastajanja i sirenja infekcije ( lokalna primena tetraciklina i drugih antibiotika sirokog spektra) . cement.Lihenoidne promene (Usled alergijskih reakcija) .Medikamentni stomatitis (salicilati. antihipertenzivi.Diskinezija orofacijalnih misica (L-dopa. barbiturati.Erozije zuba (vitamin C.Erythema multiforme (Barbiturati.Poremecaj cula ukusa (D-penicilamin) . jodidi. acetil-salicilna kiselina.Obojenost oralne sluznice i zuba (tetraciklini.Lupus Erythematosus . sredstva protiv migrene..Hiperplazija i Hipertrofija desni (fenitoin. HCl iz zeludca) .Ostecenje zubne pulpe i periapikalnog tkiva ( alkohol. Kserostomija – se normalizuje malim dozama pilokarpina ili neostigmina 2.Parestezija trigeminusa (Antidijabeticni lekovi. nikotinska kiselina ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful