P. 1
Konstrukcija i Primjena Steznih Alata

Konstrukcija i Primjena Steznih Alata

|Views: 2,495|Likes:
Published by felix112

More info:

Published by: felix112 on Dec 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/26/2015

pdf

text

original

DRAGOLJUB PA}IG DipL inz.

I(ONSTRUI(CIJA
I PRIMENA
STEZNIH ALA T A
NOVINSKO-IZDAVAC:KO PREDUZECB
TEHNICKA KNJIGA
BEOGRAD 1967.
L, .. ) C ,.
OVO IZDANJE JE OSTVARENO U SARADNJI SA VISOM
TEHNICKOM MA5INSKOM SKOLOM U BEOGRADU (ZEMUN,
NADE DIMIC 4)
Nacrt za korice
MIRKO STOJNIC
lzdanje: Novinsko-izdavacko preduzece "Tehnicka knjiga", Bgd. 7. jula 26/1
Stllmpa: Voinohampatsko preduzece. Bepgrad, Mije Kovacevica 5
PREDGOVOR
Savremene tendendje intenzi1mog razvitka tehnike usled
neprekidnog usavrscwanja konstrukcija masina zahtevaju ela-
sticne i brze metode pripreme proizvodnje, Osnovni sastavni
elementi pripTeme proizvodnje su pTojektovanje tehnoloskih
procesa i konstrukcija' tehnoloske opreme: steznih rp.znih i
mernih alata.
Postojece metode pripreme proizvodnje ne zadovoljavaju
u sadasnjoj etapi naseg industr'ijskog razvitka a pogotovu u
pojedinacnoj i maloserijskoj proizvodnji. Danas se trazi takva
priprema proizvodnje koja ce omoguciti primenu visokoproiz-
vodne opreme i usavrsavanje pojedinacne i maloserijske pro-
izvodnje. Ovo je moguce posHCi povecanjem serija putem pri-
mena grupne obrade i tipizacijom tehnoloskih procesa. Teh-
nolozi i konstrukto'J'i moraju pronalaziti sve novije i saVT-
senije metode pTipreme proizvodnje koje obezbeauju ne samo
skra_cenje 'rada i vremena vee i primenu naprednih metoda
rada, po odreaenom sistemu leaD sto je naprimer metoda grup-
ne obrade.
U klasicnim uslovima vreme za konstrukciju i izradu alata
krece se u granicama ad 50
0
/0 u maloserijskoj, do 80
0
/0 u
l-cTupno serijskoj proizvodnji, od ukupnog vremena potrebnog
z;a pripremu proizvodnje. Jasno je da se postavlja zadatak
skracenja radnog vr-emena a sami'm tim i perioda pTipreme
proizvodnje za osvajanje novih proizvoda. Znatno skracenje
perioda pripreme proizvodnje odnosno konstrukcije i izrade
alata pri jednovremenom snizenju cene postize Be pored osta-
log l standardizacijom i normalizacijom alata i ureaaja.
Pitanje terminologije u oblasti aIata nije do danas reseno
JUS-om. Zato je usvojen pr'incip po kame BU alati dobili na-
;;i.ve u zavisnosti od n j ~ h o v e junkcije. Tako na primer alati koji
. sluze za stezanje radnih predmeta nazvani 8U: stezni alati;
5
alati namenjeni za skidanje strugotine - nazvani su rezni
alati, alati za merenje nose naziv merila iIi merni alat itd.
Terminologija u oblasti standardizacije, normalizacije i
'Unifikacije ima U Taznim zeml.?ama Tazlicito znacenje. Taka na
primer svoaenje raznoobra:z:n'ih de lava na manji braj i slieno
na engleskom se naziva Standardization, na nemackom Nor-
mung, na jrancuskom Normalization itd. Svi termini norma-
lizacije so, nemacl-cog .. francuskog i s1. prevode se na engleski
»Standardization(( .

U ova.? se knjizi pod standardizacijom porlrazumevaju teh-
nicki term.ini obuhvaceni drzavnim standaTClima (JUS, COST,
DIN itd.) a pod normal.izacijom tehnicki termini koji nisu
usvojeni drzavnim standarrlom vee standardom preduzeea, In-
stituta, zavoda i sL
N ormaIizacija alata ostvaruje se u YazIiCitim proizvodnim
ll.slovima. Zato su se pojavili razni sistemi: univerzalno mon-
tazni alati; alati za grupnu obradu; montazno-demontazni
alati itd. Qvi sistemi alata omogucuju kanstruktorima alata i
tehnolozima iznalazenje novih puteva ka racionalizaciji pro-
izvodnJe.
Logicno je da se postavlja pitanje koji je sistem najceli-
shodnije pTimeniti pTi osvajanju nove proizvodnje. Zato je u
ovoj 1cnjizi dat 1netod sagledavanja ekonomskog efekta dobi-
jenog pTimenom 1'aznih sistema.
Treba istaCi, da se pitanje standardizacije i normalizacije
shvata jos uvek kod nas kao stvar JUS-a. Preduzeca deluju
pretezno izolovano, rad"t cega se ne koriste kvaUtetni i praksom
prove1'eni standaTdi vodeCih fabrika.
U knjizi su izlo.zene saV1'emene metode konstrukcije alata
sa ma1csimalni1n uvoaenjem standm'dizacije i nOTmaIizacije
u iste.
Knjiga je namenjena studentima Visih Tehnickih Masin-
sl-::ih skola i konst7'uktorima alata i tehnolozima koji se bave
proucavanjem i usavrsavanjem procesa masinske obrade.
IZTazavam posebnu zahvalnast svojim saradnicima dipI.
ing Cori(: Bordu i Grbic Pef1'u, as'istentima za pyedmet »Kon-
strukcija i primena a.lata«, na tehnickoj pomoCi, saradnji i ko-
risnim savetima datim u toku pisanja ove knjige.
Kako ova knjiga tretira u sazetom obliku materijal na-
menjen sirokom k'rugu strucnjaka koji rade na ovorn pod-
TUCjU, svaka korisna primedba data u smislu poboljsanja i
prosirenja iznete mater"ije, prima se sa zahvalnoscu.
6
OSNOVI KONSTRUISANJA ALATA
OPSTI POJMOVI 0 ALATIMA I KLASIFIKACIJA
Alatima se nazivaju pomocni pribori ili mehanizmi koji se
primenjuju u procesu mehanicke obrade i kontrole radnog pred-
meta.
Prema nameni alati se dele na:
Stezne alate za mehal1icku obradu namenjene za lokaciju i
stezanje radnih predmeta u potreban polozaj na alatnim masinama
u odnosu na l'ezni alat. U zavisnosti od vrste obrade stezni alati se
dele na: alate za strugove, glodalice, busili'ce, brusilice itd.
Stezni alati cine 80-90% od ukupnog obima alata koji se
primenjuju u procesu mehaniCl{e obrade.
Primenom steznih alata postize se:
- tacno postavljanje radnog predmeta na masinu u odnosu
na rezni ala t.
- da se izbegne skupo obelezavanje radnog predmeta pre
abrade.
- isldjucenje utica,ia greske postavljanja na tacnost obrade
radnog predmeta sto zavlsi od individualnih sposobnosti i navika
radnika.
- mogucnost istovremene obrade nekoliko radnih predmeta.
- povecanje proizvodnosti rada u pl'ocesu rnehanicke obrade
putem smanjenja pomocnih vremena a cesto i smanjenje osnovnog
vremena i skarta.
- olaksanje i tacflije normiranje rada radnika.
- skracenje rokova osva,ianja novih proizvoda.
- mogucnost koriScenja postojeceg masinskog parka pri pre-
lasku na novu proizvodnju.
- regulisanje duzine operacija pri proracunu lancane pro-
izvodnje.
- prosirenje tehnoloskih mogucnosti alatne masine.
Primena steznih alata za mehanicku obradu omogucava ta-
kode snizenje cene proizvoda, radi cega 5e mora opravdanost pri-
mene steznih alata sagledati pomocu tehnicko-ekonomsldh analiza.
Pomocne pribore za postavljanje i pricvrScenje reznog alata
na alatnu masinu. Na primer: za vezu spiralne burgije sa busilicom
7
upotrebljavaju se konusne {Saure sa Morze konusom O ~ - 5 ; razne
vrste trnova za pricvrscenje glodala na glodalice itd. Ovi su pri-
bori pretezno standardizovani i dobijaju se uz alatnu masinu lmo
normalni pribor masine.
Kontrotne ,merne alate namenjene za meduoperacijsku i zavr-
Emu kontrolu radnih predmeta u procesu mehanicke obrade kao i
za kontrolu montiranih podsklopova i sklopova masina.
Rezni alati sluze za obradu metala. U uzem smislu to su de-
lovi alatne masine koji neposredno menjaju oblik radnog predmeta.
Na pro splralna burgija na busilici, strugarski noz na strugu, glo-
dalo na glodalici itd.
DEO: PRVI
STEZNI ALATI ZA MEHANICKU OBRADU
GLAVA I
METODIKA KONSTRUISANJA
1. Sastavni delovi i sklopovi steznog alata
Osnovni sastavni delovi i sklopovi steznog alata Sll sledeci
elementi i mehanizmi:
L Elementi i mehanizmi koH sluze za odredivanje polozaja
radnog predmeta u odnosu na rezni alat.
2. Mehanizmi za stezanj e.
3. Elementi za vodenje koji odreduju pravac reznog alata u
procesu obrade ili postavljaju rezni alat u potreban polozaj U od-
nOSll na radni predmet.
4. Podeoni uredaji sa elementima za fiksiranje odredenog
polozaja,
5, Tela alata koja spajaju elemente alata u kompletan sldop.
6. Mehanizmi za automatizaciju i mehanizaciju alata (pneu-
matski i hidraulicni uredaji i s1.).
U izvesnim konstrukcijama alata stezanje i centriranje rad-
nih predmeta ostvaruje se jednim istim mehanizmom, U ovom slu-
caju ovi elemenU se nazivaju stezno-centrirajuci.
2. Pojmovi 0 bazama. Baziranje radnih predmeta. G, !eske
baziranja.
2,1. Baziranje radnih predmeta u alatu
Pri razradi tehnoloskih operacija veoma je vazan izbor baze
na radnom predmetu - od koje zavisi tacnost njegove abrade.
Centriranje radnog predmeta po odredenim bazama u alatu odre-
duje polozaj r8dnog predmeta u odnosu na TR",ni alat, Primenjuju
se tri naCina odredivanja poldzaja radnog predmeta na alatnoj
masini:
a - sa pOjedinacnom proverom p<?lozaja po odredenim po-
vrSinama.
b - pomocu ranije ocrtanih linija na radnom predmetu,
c - u steznom alatu,
9
Prva dva naNna zahtevaju znatno vece vre-me za postavljanje
radnog pre-dmeta na alatnu masinu i prime-njuju se u pojedinac-
noj i maloserijskoj proizvodnji. Treci je naCin najsavrSeniji posto
obezbeduje taean polozaj radnog predmeta u radnoj zoni alatne
masine pri najmanjim pomocnim vremenima i primenjuje se u
serijskoj, krupnoserijskoj i masovnoj proizvodnji.
2.2. Pojmovi 0 bazama i njihova klasifikaeija
Obrada delava sastoji se iz pajedinacnih operacija koje se iz-
vode na razlieitim alatnim masinama. Na svakoj operadji radni
predmet se prethodno postavi na masinu, zatim stegne i obraduje
po jednoj ifi nekoUko povrsina. Baznim ili povrsinama za postav-
ljanje na radnom pre-dmetu nazivaju 8e povrsine kojima se isti
orijentise u steznom alatu u odnosu na rezni alat. Kao baze mogu
da poslu.ze svi elementi radnog predmeta (ose, linije iIi pojedine
taeke) pomocu kojih se povrsina obrade pravilno orije-ntiSe na
alatnoj masini u odnosu na seNvo reznog alata. Radni predmeti
mogu imati bazne povrsine razliCitog oblika: cilindriene, prizma-
Helle itd.
Grubim bazama llazivaju se neobrade-ne' povrsine radnog
predmeta koje se koriste za lokaciju istog na alatnu masinu pri
prvoj ope-raciji. Bazama se nazivaju povrsine ko,te sluie za lokaci,tu
radnog predmeta na masinu pri svim daljim operacijama.
,OSl:l0ynim (konstl'uktivnim bazama) nazivaju se povrsine,",lj:oje
odreduju_por6zal dela u masini iIi sklopu U odnosu na druge de-
love i sklopove };:oji se sprezu sa njim. Prvenstveno treba nastojati
da se osnovne baze koriste za postavljan,te radnog predmeta u
stezni A.lat.
a.)
m
k
n
m
Sl. 1
Osnovna (konstruktivna) baza ose otvora u delu na slici 1b
je oslona povrsina m. Svaka povrSina koji se obradu,te mora imati
svoju povr.sinu orijentacije u s-teznom alatu U odnosu na rezni alat.
10
I
... """-
Na slici 1a osnovna baza ose otvora sastoji se jz tri elementa: po-
vrsina min od ko,tih su date dimenzije x i y do ose otvora i do-
nja ravan k na koju je osa otvora upravna prema zahtevima kon-
struktivnog erteza.
£omo6ne (tehnoloske haze) nazivaju se povrsine koje ne utiCli
na polozaj radnog predmeta u odnosu na druge delove koji se
'-Sklapaju sa njim. Ove pomoene baze sluze za lokaciju radnog pred-
meta u steznom alatu i obieno se formiraju na radnom predmetu
samo iz tehnoloskih razloga.
Baze za lokaci,lu mogu biti za oslanjanje i centriranje. Prema
tome postoje dva metoda odredivanja polozaja radnog predmeta i
to po:
- oslonim bazama i
-: bazama za centriranje.
Oslone baze su povrsine radnog predmeta po kojima se isti
oslanja i locira u stezrii alai.'
c.} b.}
,---:-
-

3
2
'..c::
r ""1.
..c::l
:t:
2
r ~
/////
" '(
. h
\.
1 I
C.j
2
I
SL 2 -- Konstrukthmi i tehnoloski clementi oslone baze
Baze za centriranje su elementi radnog predmeta po kojima
se vrSi provera polozaja radnog predmeta na alatnoj masini. U
svojstvu baza ~ a centriranje mogu se uzeti pored povrsina i linije
i ose. Centriranje livene cevi u steznoj glavi vI'si se po otvoru koH
podleze obradi. Ono se maze izvesti sa komparaterom ili drugim
ulatima. Ovakvo centriranje del ova zahteva mnago vremena i pri-
menjuje se u pojedinacnoj proizvodnji.
11
Pri lokaciji radnih predmeta po bazama za os1anjanje ne
treba vrsiti proveru - kantrolu, posta se tacan polozaj radnog
predmeta dobija u samom alatu. Ovakvo je lociranje znatno brze
i primenjuje se u krupnoserijskoj i serijskoj proizvodpji.
Pri izboru oslonih baza i trasiranju serne baziranja preporuc-
ljivo je da se u svojstvu osnovne baze koristi konstruktivna baza
povrsine koja se obraduje posto se time iskljucuje greska bazi-
ranja. U slucaju kada se konstruktivna i oslona baza poklapaju
oslona baza se naziva konstruktivnom. U koliko se oslona baza ne
javlja istovremeno kao i konstruktivna, ona se naziva pomocnom
(tehnoloskom). Na semi baziranja po slici 2a os10na se bazna povr-
sina jav1ja kao konstruktivna baza a na semi pod 2b oslana (1) i
konstruktivna (3) baza se ne poklapaju.
U oVCJn s1ucaju os10na se baza naziva pomocnom bazom. Na
semi bazil'anja 2c oslane baze ose otvora, kaji se busi, cine povr-
sine 1 i 2. Povrsina 1 je konstruktivna a povrsina 2 pomocna. Posto
osa otvora nije vezana dimenzijom za povrsinu 2 dimenzija h koja
vezuje porooe-nu oslonu bazu sa konstruktivnom naziva se baznom
dimenzijom. Na slici 3 predstavljene su razlicite baze za lokaciju.
Obrada otvora (povrsina 4) prikazana je na slici 3a. Ceona povr-
8ina 3 otvora mora biti obradena na rastojanju a od kraja 1. Baza
za lokaciju je u ovom slucaju povrsina 1. Stezanje se vrsi po povr-
sini 2, pornoe-u stezne g,lave.
Na slici 3b prikazana je obrada dela kod koga je potrebno
obezbediti dimenziju »a:( od kraja 4 i obezbediti upravnost cela
4 U odnosu na osu otvo1'a 1. Baze za lokaciju Sll povrsine 1 i 2, Deo
se pri obradi narnesta na trn sa granicnikom na povrSinu 2. Ste-
zanje se vrSi po povrSini 3.
0.)
b.J
2
.3
I
\ .

::c,
./y//
......
. ,
.......
3
SL 3 - F-rimeri baza za lokaci.iu
Na slici 3c prikazana je obrada dela kada treba glodati osecak
na kraju vratila na rastojanju »a« od ose otvora. Baze za lokaciju
su povrsme 1 i 5. Radni predmet se locira na podesljivi tm po
oivaru 5 i oslanja se na tm sa ceonom povrsinom 1. Povrsina 4
SlUZl za pritezanje. Obraduje se povrsina 3.
12
\1
Mernim iIi kontrolnim bazama nazivaju se povrsine, linije ili
tacke ad kojih se vrsi ocitavanje dimenzija pri merenju dela iIi
po--kojim se vrsi provera uzajamnog
1..l-pravnost). Konstruktivnu bazu nekl auton nazlvaJu memom III
kontrolnom bazom,
S1. 4 - Baza za lokaciju pri busenju
Na slici 4 dat je jednostavan primer busenja otvOl'a A u rad-
nom predmeiu na rastojanju 1 od l'anije izbusen.og otvora B. Bu-
senj e se izvodi na taj nacir:- sto se de.? postavl za
lokaciju 1 (centrazni cep) a caura 2 Sl?Zl yodeme burgl]e.
stojanje izmedu osa elementa za lokaclJu 1 1 caure 2 odgo:rara
menziji I tako da ako postavimo dec na elemenat 1 sa na]manJlm
KONSTRUKTIVNA BA·
ZA (osnorna)
SEMA BAZA
TEHNOLOSKA BAZA
'-_--'(=or::.::,i"na"J'----'
Sl. 5 - Klasifikacija baza
zazorom i probusimo otvor A kroz cauru 2 dobicemo rastoj.anje iz-
medu osa otvora jednako zadatoj L. U slucaJu otvor
B je baza za lokaciju, koja odreduJe kako polozaJ radn.og .pred-
meta U odnosu na rezni alat tako i izradu datog rastoJan]a ose
otvora.
13
Na s1. 5 prikazana je podela baza i baznih povrSina koja se
primenjuje u konstrukciji, tehnologiji i proizvodnji pri projekto-
vanju tehnoloskih procesa i alata, mehanickoj obradi delova itd.
Montaza delova podsklopova i sklopova masina nije ukljucena.
Ova je klasifikacija potrebna takode u analizama tacnosti obrade
pri raznim nacinima Iokacije radnih predmeta u stezni alat. Ova
sema ne pretenduje da se usrvoji kao univerzalna. Moze se dopunja-
vati sa starim ili novim pojmovima. Ova bi dopuna bila intere-
santna sarno za specijaliste klasifikacija i nema praktienog zna-
caja za resenje pitanja lokacije radnog predmeta u steznorn alatu.
Prema tome ova klasifikacija u uZem smislu zadovoljava zahteve
konstruisanja reznih alata. U tabeli 1 dat je jedan sistem ia ozna-
cavanje oslonih tacaka na baznim povrsinama. Bez ovih oznaka ne
mogu se pravilno razumeti tehnoloske skice i proracuni neophodne
dimenzije za konstrukciju alata. Ne postoji jedan jedinstveni si-
stem oznaeavanja tataka baziranja i stezanja delova. U tabl. 1 su
dati primeri oznacavanja nekih osnovnih natina stezanja i bazira-
nja koji se najeesce primenjuju u SSSR-u.
bJ
Sl. 6 - Oznacavanjc oslonih baza
Slika 6 prikazuje primere oznacavanja oslonaca i steznih me-
sta i to: a - glodanje dela (1) po ocrtanoj liniji sa stezanjem dela
u masinskirn stegamaj b - glodanje radnog predmeta sa postav-
Ijanjem po prethodno ocrtanoj liniji. Oslonci su nepokretni - re-
gulisuci.
2.3. Osnovne seme baziranja po oslonirn bazama
Berne baziranja zavise od oblika povrsine radnog predmeta,
od kojih je vecina po pravilu ogranicena ravnim, cilindricnim iIi
konicnim povrsinama, ko]e se koriste u svojstvu baza za osla-
njanje.
Osnovne serne baziranja su: 1 - Bema baziranja prizmaticnih
delova; 2 - Serna baziranja cilindricnih (ohrtnih) delova i 3 -
Serna baziranih kratkih cilindricnlh delova (obIik diska).
2.3.1. ,sema baziranja prizmaticnih delova. Po ovoJ semi bazi-
raju se de-Iovi slicni blokovima motora, kueistima, polugarna itd.
Svaki, radni predmet prizmaticnog oblika, ako se razmatra u pro-
stornom sistemu X, Y, Z, moze imati 6 stepeni slobode: tri pome-
ranja duz asa OX, OY, i OZ i tri abrtanja oko pomenutih osa, sto
14
I
1\
tl
f
I
Ii
I
,
I
I
I
I
\
I
!
L
I
I
I
I
!
!
I
I
i
I
I
I
Tabela I
Vrsta oslonaca
N epokretni oslonci
- regulisu se
- ne mogu da se
regUlisu
Pokretni samoreguli-
suei oslonci
- kombinovani
osland
Sile stezanja
Stezni elementi
Samocentrirajuce
stezu,,: glave, eaure,
trnovl promenljivih
precnika itd.
Stezanje u steznu
glavu sa cetiri ce-
ljusti
Kombinovani ele-
menti za stezanje
Oznaka
i
Sa shane
,
I
U ravni
t
1-0-
I
~
4
p
rY1Y
Stezanje pomocu I ~ ~ . j
siIjaka ____ I ;t ,,;i K I
15
ukupno Clni 6 stepeni slobode kretanja. Palozaj radnog predmeta
prizmaticnog oblika odreduje se u prostoru sa 6 koordinata pri-
kazanih na s1. 7a isprekidanim linijama.
.1
z
,1
/ "J----
, ,
, ,
(-..:'-------
"
v
o
y
, ,
" I' I
I' ,
l,.r--t;.-
A: ,,/
,/ ....."
L. ___
b.J
z
x
x
y
SL 7 - Sema baziranja prizmaticnih de!ova, a - Po!ozaj de!a u
koordinatnom sistemu; b - Polozaj del,a u steznom a!atu.
Tri kordinate koje __ odreduju polozaj dela u odnosu na ravan
XOY lisavaju deo 3 stepena slobode -- mogucnost pomeranja_ u
pravcu ase OZ i abrtanja 'cko osa OY i OX.
Dve koordinate koje odreduju polozaj dela u odnosu na ravan
ZOY lisavaju dec 2 stepena slobode: - mogucnost pomeranja u
pravcu ase, OX i obrtanja oko ose OZ.
Sesta koordinata koja odreduje polozaj dela u odnosu na
ravan XOZ lisava deo' poslednjeg stepena slobode - mogucnosti
pomeranja ,u pravcu ,(}se Qy.
Ako koorainate zamenimo sa osloncima dobija se serna bazi-
ranja prizmaticnih delava kao sto je to prikazano na slici 3h. Sile
stezanja W1, W2 i W3 obezbeduju polozaj dela prikazan na slici 7b.
Ovaj sistem baziranja radnog predmeta prizmaticnog oblika
naziva se pravilom sest tacaka. Ovo pravilo se proteze ne sarno na
delove prizmaticnog oblika koji se baziraju po spoljasnjem obliku
nego i na radne predmete drugih oblika. Povecanje baznih povr-
sina preko sest ne sarno da ne poboljsava nego cak i pogorsava ba-
ziranje. Ovo narocito dalazi do izrazaja kada radni predmet od-
stupa od pravilnog geometrijskog oblika. Donja povrsina radnog
predmeta sa tri os,lone tacke naziva se .g!avna baza za lokaciju. Za
Qvu,se uzima povrsina sa najveeim gabaritnirri- dimenzijamrC Boena
povr§in".l sa dye osl?ne tacke naziva se usmeravajuca baza i -za
nju'-seJ?-Jra Povdina"sa jednom oslonom tackom
naziva _ __ Rastojanja oslonaca treba po mogucstvu
izabrati inaksimalna da bi sile stezanja i rezanja delova1e iznad
oslonaca 'ili medu njima.
2.3.2. 8ema baziranja cilindriCnih delova, Na s1. 8 vidi se da
se poloiaj valjka u' prostoru odreduje za pet koordinata koje
mu oduzimaju 5 stepeni slobode; mogucnost pomeranja u pravcu
osa OX, OY i OZ i obrtanja ako osa OX i OZ. Sesti stepen slobode,
odnosno okretanje oko sapstvene ase, u danom slucaju ogranicava
16
se koordinatom koja polazi ad kanala A, za klin. Cetiri oslone
tacke rasporedene na spoljnoj povrsini cilindra obrazuju dvojnu
usmeravajucu bazu. Oslona tacka na kraju cilindra odreduje po-
vrsinu koja sImi "kao granicna baza. Kanal za klin obrazuje ·gra-
nicnu bazu.
a.)
b.)
z
Sl. 8 - Sema baziranja cilindricnih delova
Ako se koordinate zamene sa prizmom. dobija se druga serna
baziranja, sa stezanjem dela silom W. Na Slici 8b A je granicnik
za alat i spreeava pomeranje radnog predmeta u aksijalnom
pravcu. Sesti stepen slobode ogranicava se silom stezanja W.
Ako se baziranje vrsi po spoljnim cilindricnim povrsinama iIi po
O.J Z
"
, ,
I '
, "
y!>l-----
t' ,
.,J

y.
,
, ,
,r--t--;i' L _______ '-'
st. 9 - 8ema baziranja kratkih ciHndricnih delova
samocentrirajucim steznim glavama i na troe-
VIrna pOJavlJuJu se opet dvojne usmeravajuce baze' ceona povr-
sina se koristi u svojstvu granicne baze. '
2.3.3. Sema baziranja kratkih cilindriCnih delova (diskova).
Ceona povrSina je glavna bazna povrsina. Ona se oslanja na tri
tacke. Sl. 9a,
2 Konstrukcija alata
17
Dve oslone tacke na kratkoj cilindricnoj povrsml nazivaju se
centrirajuca baza. Bocna povr.sina kanala za kIin odgovara jednoj
tacki i javlja se kao granicna baza. Na s1. 9b. prikazan je primer
baziranja na kratkoj prizmi a na s1. 9c u celjusti stezne glave.
2.3.4. Baziranje po konusnim povrsinama. Pri lociranju de-
lova po konusnoj povrsini na pro po konusnom otvoru u vretenu
alatne masine, radnom predmetu se oduzima 5 stepeni slobode.
Nairne, konusna se povrsina javlja kao dvojno usmeravajuca i gra-
nicna baza. Za odredivanje ugaonog polozaja dela potrebno je jos
jedna aslona povrSina bilo u vidu kanala iIi centraznog cepa.
Pri loeiranju delova na siljke koriste se kratki eilindricni ot-
vori. Levi konusni otvor siljka javlja se i kao centrirajl.lj!i i kao
granicna baza i oduzima de1u 3 stepena; desni - samoeentrirajuci
aduzima d ~ l u 2 stepena slobode.
2.4. Sema potpunog i nepotpunog baziranja
Serna potpunog lociranja sa oduzirnanjem sest stepeni slo-
bode primenjuje se kada je potrebno dobiti dimenzije u tri pravca
po osama X, Y i Z. Za ovo je, kako je vee receno, potrebno znati
tri baze. Radi dobijanja dimenzije u dva (81. lOa) iIi jednom (s1.
lOe) pravcu maze se primeniti serna nepotpunog baziranja. Na
primer na slici IOe dobijanje dimenzije »·a«( nema znacaja 7.8 10-
kaciju dela. Postavljanje dela vrsi se po glavnoj baznoj povrsini
B. Boene povrsine igraju ulogu granicnika potrebnih ne za orijen-
tadiJu vet za stezanje radnog predmeta.
Sl. 10 - Potpuno i nepotpuno baziranje
Da bi se dobile dYe dimenzije na delu potrebno je na s1. lOb
obezbediti a i b. Radi toga-je neaphodno da se lokaeija dela izvrsi
ne sarno pomaeu usmeravajuce povrSine B nego i pomoc:u povrSine
C. U slucaju kada je potrebno obezbediti na pr. na s1. lOa tri di-
menzije, a, b i c za 'okaciju radnog predrneta neophodno je kori-
stiti tri bocne povrsine B, C i N. Ovde se radi 0 potpunam bazi-
ranju. Pri obradi eilindricnih komada cesto nije neophodno obez-
bediti sve tri bazne pavrsine.
18
i.:'
Na slici 11 prikazana je serna uproscenog loeiranja radnih
predrneta na prizmi.
Da bi obezbedili automatsko dobijanje dimenzije Z i zahtev
simetricnosti kana1a u odnosu na osu vratila s1. 11a dovoljno je
oduzeti istorn cetiri stepena slobode.
Q.) b)
SL 11 - Nepotpuno baziranje na prizmi
Pomeranje uzdui prizme i obrtanje oko ose radnog predmeta
ne utice na dimenziju Z. Ako je potrebno, celo vrRtila se moze
koristiti kao granicna, a ne i kao bazna povrsina. Da bi postigli
sirnetricnost kanala ne sarno u adnosu na osu vratila vee i U!, od-
nosu na osu otvora probusenog u njemu (s1. llb) potrebno je odu-
zeti pet stepeni slobode i za baziranje koristiti pet tacaka i to 10-
kacija na prizmu - cetiri tacke i kratak cep za eentriranje -
jedna tacka. Ako bi bilo potrebno da se dobije kanal odredene
duiine trebalo hi primeniti semu potpunog baziranja i iskoristiti
kraj radnog predmeta kao granicnu bazu.
2.5. GreSke baziranja i stezanja radnih p-redmeta.
U procesu obrade radnih predmeta do1azi do odstupanja od
geometrijskog oblika i nominalnih dlmenzija zadatih crtezom. Ova
se odstupanja moraju nalaziti u granicama dozvoljenih tolerancija.
Ukupno odstupanje pri izvodenju rna koje operacije meha-
nicke abrade sastoji se iz:
- odstupanja lokacije dela
- odstupanja vezanih za alatnu masinu
- odstupanja koja nastaju u procesu obrade
Odstupanja lokaeije dela E/ pojavljuju se pri postavljanju
radnih predmeta u alat· i sabiraju se sa odstupanjem pri baziranju
£ O ~ stezanju Es i greskama u izradi alata Ea.
Odstupanja ve-zana za alatnu masinu .4..,... javljaju se pri ugra-
dnji reznog alata u potreban polozaj a takode i usled netacnosti
kopira i granicnika, pri automatskom dobijanju zadatih dimenzija
na radnom predmetu.
2' 19
Odstupanja u procesu mehanicke obrade Aobr objasnjavaju se:
1. Geometrijskom netacnoscu alatne masine u neoptereeenom
stanju;
2. Deforrnacijom tehnoloskog sistema alatna masina - stezni
alat _ rezni alat - radni predmet, pod dejstvom sila rezanja.
3. Netacnoscu izrade i abanjem reznog i steznog alata.
4. Temperaturnim deformacijama sistema. .
Ukupno odstupanje mora biti manje od dozvolJenog 0
l1a odredenoj dimenziji i operaciji radnog predmeta. DvaJ se uslov
izrazava nejednacinom:
£/ + Ao", + AGor :$ 0
Treba napomenuti da odstupanje E/ kao sastavni deo ukupnog od-
stupanja ima, pri obradi dominirajuei znacaj. Kako prema teoriji
verovatnoce i matematicke statistike vrednosti Eo, £. 1 E. predstav-
ljaju slucajne velicine cije se prostiranje podvrgava zakonu si-
renja prema krivi Gausa to se njihov zbir dobija pomocu obrasca:
e[ = '\Ie8
2
+ Es2 + Ea
2
Greska baziranja Eo javlja se u slucaju kada se konstruktivna
baza ne poklapa sa oslonom. Na 81. 12a boena oslona baza 1 radnog
predmeta javlja se kao konstruktivna baza za povrSinu 4.
Radi toga 'je greska bazlranja EIiA za dimenziju A ravna nuli
EIiA=O. Donja oslona baza 2 sluii za lokaciju. Pomocna tehnoloska
baza za povrsinu 5 je povrsina 3.
0.)
3
,4
CO
'"
\"
+
1
5
<J
2
Sl. 12 - Seme lokactje pri kojima nastaju greske baziranja
Na alatnoj maSllll osa glodala zauzima odreden, neizmenjen
polozaj. Baza 3 menja svoj polozaj u granicama do Cmln tj. u
granicama odstupanja dimenzije C,. Rad.i je gr<:ska baziranja
za dimenziju B jednaka odstupanJu dlmenzlJe C lZmedu oslone
(konstruktivne) i pomocne baze Eon = a.
20
Na 81. 12b prikazano je glodanje cilindricnog radnog pred-
meta na trnu. Izmedu otvora radnog predmeta i tma postoji zazor
usled cega nastaje gre-ska baziranja. Dsa otvora i trna ne poklapaju
se. Osa otvora moze se pomerati gore dole. Pomeranje na jednu
stranu iznosi Radi toga je £61, == Ako je obrada dela na
s1. 12b izvedena uz pomoe elasticne caure onda nema zazora iz-
medu otvora i trna. Greska baziranja za dimenziju H iznosila hi
polovinu odstupanja precnika radnog predmeta (0/2). Ako postoji
zazor, ukupna gl'eska baziranja za dimenziju FI iznosi:
3
EBH = 2 + Smax
Greska stezanja, Es, javlja se usled sleganja konstruktivne
baze pod dejstvom sile stezanja. Moze se smatrati da je greska
stezanja Es = 0 ako je sleganje konstruktivne baze znatno ali je
uvek konstantno. Osim sila stezanja pogresnost baziranja zavisi
od oblika i gabaritnih dimenzija radnog predmeta, od tacnosti nje-
govih dimenzija, oblika i velicine baznih povrsina, konstrukcije
alata, stabilnosti sila stezanja itd. Greske stezanja mogu se odre-
diti sarno opitnim putem za svaki konkretan slucaj. Na s1. 13 vidi
se da je za dGbijanje kote A u jednoj grupi delova glodal0 loci-
rano na velicinu B. pri najmanjoj deformaciji veze radni pred-
met - elementi za lokaciju odnosno pri najmanjem sleganju
konstruktivne baze 1-1. .
Sl. 13. - Promena konstruk-
tivne haze pod dejstvom
sile stezftllja
Za drugu grupu del ova pod
dejstvorn povisene sile stezanja
konstruktivna baza zauzima polo-
zaj 2-2 odnosno maksimalno sle-
ganje. Prerna tome dimenzija A
koleba se u granicama B i C. Ve-
Heina kolebanja je greska ste-
zanja.
Es=C-B
Osnovni uzroci za pojavu
greske stezanja su deformacija
dela i pojedinih elemenata odno-
sno mehanizama alata preko ko-
jih se prenosi sila stezanja. (Ele-
menti za stezanje, radni predmet,
telo alata, elementi za lokaciju itd.). Pri obradi delova u alatima,
manje podloznim deformacijama, greske stezanja ne uticu bitno
na tacnost obrade i mozemo ih zanemariti.
Greske alata Ea javljaju se radi netacnosti izrade samog
alata, abanja elemenata za lokaciju, netacnosti baziranja i stezanja
alata na stolu i1i vretenu masine it,d.
Ako se izvrsi odgovarajuci proracun pri konstrukciji alata i
periodieno proverava abanje, odrzavajuci isto U okviru normativa,
crteZa alata i tehnickih uslova, greske alata mogu se zanemariti.
Izraz za proracun ukupnog odstupanja dobija sada oblik:
el = VE02 + e
s
21
Priblizno cdredivanje dozvoljenog odstupanja baziranja maze
se dobiti pomOCll obrasca:
gde je: £0,'0"" - dczvoljeno odstupanje pri bazlranju
o - tolerancija dimenzije
a ukupno odstupanje (bez greske baziranja) za od-
govarajucu dimenziju raqnog predmeta dobijeno na datoj
ciji ili zahvatu. Ove se vrednosti dobijaju iz t.abele 2 -:-
ekonomske tacnosti. Ovde je naved.en sarno prImer tablioe za dl-
menzij e od 50 - 80 mm.
Tabela 2
Ekonomska tacnost raznih metoda obrade (orijentaciona vrednost)
Kvalitet za dimenzije 50 80 nun
abrade Srednja I
Granicna
Srednja
Granicna
Metod
odstu-
ekonomska
odstu- ekonomska
tacnost
I taenost , panja
(mm)
panja
I I
,
- struganje:
I
0,19 -0,74 prethodno IT 13 IT11-IT14 0,46
zavrsno IT 11 ITlO-IT11 0,19 0,12 -0,19
tacno IT 9 IT 7-ITlO 0,74 0,03 -0,03
struganje fino I
(na masinama
za finu obra-
du) IT 6 IT 5-IT 7 0,19 0,013-0,03
- glodanje
,
prethodno IT 11 IT 9-IT12 0,19 0,074--0,300
zavrsno i
tacno IT 9 IT 7-IT11 0,074 0,03 --{J,190
- busenje i
upustanje IT 13 IT11-IT14
I
0,460 0,190--0,74
- razvrtanje
I
obicno
,
IT 9 IT 8-ITlO 0,074
10,046--{},120
tacno IT 7 IT 5-IT 8 0,03 0,013-0,046
- brusenje
i
0,12 10,046--0,190 grubo IT 10 IT 8-ITll
tacno IT 6 IT 5-IT 8 0,019 ! 0,013-0,03
fino IT 4 IT 2-IT 5
I
0,G18 I 0,003-0,013
I
Stvarno odstupanje baziranja mora biti manje iIi jednako dozvo-
Ijenom tj.
22
Primeri proracuna stvarnih odstupanja pri baziranju
L Najpre cerno rasmotriti primer proracuna greske baziranja
pri lokaciji radnog predmeta ravnih povrsina u stezni alat.
a)
b.)
c.)
glodala
I
w
u;
'"
,;:
1
cL;j
w w
SL 14
Na s1. 14a prikazan je radni predmet, postavljen na osnovnu
bazu (povrsina 1). Ova se javlja i kao konstruktivna baza. Greska
baziranja u ovom slueaju je ravna nuli i ne ulazi u ukupno odstu-
panje dobijeno glodanjem dimenzije 30±O,15 mm. Na slici 14b oslo-
na baza 1 je tehnoloska a konstruktivna baza je povrsina.JL Gre-
ska baziranja je neminovna i odreduje se slooecim putem.
Rastojanje C izmedu ose glodala i povrSine 1 je neizmenjeno
(C = konst.). Konstruktivna baza 3 pri4'Qbradi delova koleba se u
odnosu na ivicu glodala u granicama 0,28 mm na baznu dimen-
ziju od 50 mm, dobijenu u prethodnoj operaciji. U datom slueaju
odstupanje izmedu povtSina 1 i 3 odreduje i gresku baziranja
radnog predmeta u alatu.
Eo =
Greska EO ulazi u ukupno odstupanje dimenzije 20±0,15 mm
dobijeno pri datom naCinu lokacije radnog predmeta u alatu. 1z
ovoga se vidi da za odstupanja vezana za alatnu masinu i proces
mehanicke obrade ostaje 0,3 -;- 0,28 = 0,02 mm, sto Je veoma malo.
Da hi se glodanje moglo izvesti potrebno je ili odstraniti greske
baziranja EOJ postavljanjem komada kao na s1. 14c ili preracunati
odstupanja na dimenziji 20±0,15 i 50±0,14 mm. Posto tehnolog ne
moze bez konstruktora povecaU odstupanje na koti 20 ±0,15 mm,
ostaje sarno mogucnost izbora nove oslone haze. U slucaju da ze-
limo da izvrsimo umanjenje tolerancije na dimenziji 50 mm, isto
se moze naci iz jednacine:
gde je: 050 i Q!W - tolerancija na dimenzijama 50 i 20 mm
a - ukupno odstupanje (bez greske baziranja) uze-
to za dimenziju 20 mm iz tabliea srednje-ekonomske tacnosti obrade
povrsina radnih predmeta.
Novo usvojeno odstupanje na dimenziju 50 mm unosi tehno-
log u operacionu skicu i zamenjuje crtez. Na primer: pri a = 0,1
23
24
odstupanje (51) = 0,3 - 0,1 = 0,2 mm. Na osnovu ovoga, opera-
eiona skica mora imati dimenzije: 20±O,15 i 50±O,1 mm.
2. Radni predmeti se mogu bazirati i po spoljnoj i po unu-
trasnjoj ciJindricnoj povrsini. Prema tome imamo:
- odredivanje polozaja radnog predmeta u alatu sa spoljnom
cilindricnam baznam povrsinom pomccu prizme
- odredivanje polozaja radnog predme-ta sa unutrasnjom ci-
lindricnom baznom povrsinom pomocll cepova za centriranje ili
trnova
b.) ,
cJ

SL 15 - Sema za. proracun gresaka baziranja pri postavljanju
radnog predmeta na prizmu
'V 81. 1.5 prikazani su nacini lokacije na prizmu grupe cilin-
dncmh radmh predmeta na kojima se glads odsccak pri eemu se
dimenzija do odseeka uzima od razlieitih baza. U tri slueaja
javljaju se greske eije velicine zavise od tolerancije BD
spoljnjeg precnika vratila 1 ugla a.
Na 51. 16 prikazana je serna kOja objasnjava uzroke radi ko-
jih dolazi do gresaka baziranja pri obradi vratila preenika Dl i D2
na prizmi.
S1. 16 - Polozaj de!a
na prizmi
a.)
b.)
SL 17 - Varijanta baziranja
cH-indricnih radni,h predmeta
Da bi odredili rastojanje .6.hl medu gornjim taekama graruc-
nih preen-ika, Ah:! medu donjim tackama granicnih precnika vra-
tila i Ah medu osama odnosno da bi odredili velicine greske bazi-
ranja potrebno je poCi od jednaCina:
d1hl = 6.hl = ABI-AB2 = (Dl + =
2 2sm (1./2 2 2sm rt./ 2
= (D,"::_D,) (1 + = 3D (1 + = 3
D
'K,
2Sinrt./2 2sinrt./2 •. (1)
3 !1h 3D (1 - sin",,) 3 K
e: 112 = 2 = 2 sin rt./2 = D' 2 • • • (2)
1z ovih formula imamo:
Kl = !_± sin a./2
2 sin ri./z )
Ako zamenimo a. sa standardnim uglovima prizmi dobicemo:
Tabela 3
Kojef.
I
U gao prizme Il [oJ
60'
I
90" I 120° I 180
0
K
I
1,0 I 0,7 0,58
I
1,5
[(,
I
1,5
I
1,,21 1)07
I
1,0
K, 0,5 0 ..08 0,0
,
. (3)
Zamenjujuci gornje vrednosti Kl, K i & u ranije navedenim
jednaeinama (1) (2) (3) imacema da su greske baziranja kad prizmi
sa uglorn ad 901):
Aka je ugao 0.. = ISOI) greska baziranja bice:
Ehl = aD; Ehz = 0; Eh = 0,5 OD
Na s1. 17a prikazana je lokacija pri kojoj je neophodno obez-
bediti dimenziju i simetriean polozaj kanala u odnasu na osu
vratila. Ovo poslednje zavisi od kolebanja dimenzije h. Greske
baziranj a su:
Na s1. 17b vratilo se steze u samocentrirajucu steznu glavu.
Kanstruktivna baza je osa vratila. Kako se osa vratHa i osa stezne
glave poklapaju to je Eh = O. Aka bi »h{{ bilo uzeto od donje povr-
sine onda bi Ell = 0,5 On.
25
". ?ri radniI: predmeta po uuutrasnjoj cilindricnoj po-
vrSllll l'azhku]emo bazlranje:
- po otvoru i celu
- po povrSini) otvoru sa osom paralelnam povrsini celu
- po povrsini i dva otvora upravna na istu.
.Il}

I
I
.
Sl. 18 - Baziranje po otvoru i celu
. Na s1. prikazana je lokacija na visokom cepu za centri-
rame. Otvor ]e osnovna a celo pomaena haza. Osnovni otvor odu-
zima c.etiri stepena slobode a celo jedan. Ostaje sarno moguenost
obrtanJa oko cepa. SHena je i lokacija ne fiksnom strugarskom
trnu ka::> sto to pokazuje i slika lSb.
SI. 19
a.)
Baziran;je na trnu sa fiksnim precnikom
nr;pravilno
pravilno
SL 20 - Baziranje na rep za centriranje
Pri lOkaciJi p,redmeta na trn Hi cep za centriranje
javljaju se greske bazlranJa usled zazora. Na s1. 19 pl'ikazana je
lokacija radnog predmeta precnika D1 i kao i velicine a i b.
26
Konstruktivna baza spoljne rotacione povrsine je osa otvora a
baza za lokaciju je osa trna. Ako postoji zazor osa otvora moze
se pomeriti U odnosu na osu trna za velicinu e ravnu polovini
zazora.
Kao l'ezultat pomeranja osa dolazi do »bacanja« spoljne po-
vrsine U odnosu na unutrasnju. VeliCina bacanja iznosi 2e. Ovo je
ustvari greska baziranja.
Podimo od slucaja kada je SrnaT. = 2e.
Tada ce biti: ED2 = EDl = Sm .. = Smin + 0,1 + On
gde je: c02 i E£;l - bacanje precnika
Smin - minimalni zazor
01. i On - tolerancije precnika otvora i trna.
Greske baziranja pri izradi dirnenzija a i b bice:
Ea = 0; E" = OA
a.)
B
./
b.}
/
I LJ
Sl. 21 - Potpuno baziranje
..\-
U prvom slucaju konstruktivna baza (levo celo radnog pred-
meta) i baza za lokaciju (isto celo) poklapaju se. Greska baziranja
je ravna nuli. U drugom slueaju baze se ne poklapaju a greSka
27
baziranja po dimenziji b je ravna toleranciji dimenzije a. Ako se
lokacija radnog predmeta na trn vrsi bez zazora, greska baziranja
po precnicima ne postoji.
Na s1. 20a baziranje po otvoru (cetiri tacke) i celu (tri tacke)
protivureci pravilu sest tacaka. Deo zauzima kos polozaj a pri
dejstvu sHe W cep se deformise i savija. Da bi radni predmet bio
staticki odreden mora postojati sarno pet tacaka. To se postiZe sa
niskim cilindricnim cepovima. Na s1. 18 osnovna baza je otvor a na
s1. 20 osnovna baza je celo.
Na slici 21a prikazano je baziranje po otvoru, povrsini i celu.
Ako je zazor izmedu centraznog cepa i otvora manji oditoleran-
cije dimenzije L, donja povrsina dela ne leze na oslonce u alatu.
Da bi otklonili ovaj nedostatak i obezbedili naleganje primenjuje
se srezani cep pomocu koga se uvelicava zazor u pravcu dimenzije
L. Kao sto se vidi iz slike 21a visoki srezani centrazni cep oduzima
dva stepena slobode.
J!!!!ni otvori r;-;'!. Na slici 21 b prik:=tzar:a
\ L!..J ;Ie serna potpunog bazlrauJa
, radnog predmeta po celu (tri
h -'-- --- -... tacke) i dva otvora (tri tacke.
(.- -""!! ---', Za staticko odredivanje upo-
I r\ j trebljava ,se niski cilindricni
-rw-
' --t=.::L -----t -I--- 1 srezam cep .
. f... . t::"'-;J '. ."-;
'" , --I Na sllci 22 prikazano je
2;
1 \.... _._J t-.._._l ! baziranje po povrsini i dva
- ._ . ./ otvora koji se lociraju na je-
" r.'il dan cilindricni i jedan srezani
bazno p,ovrsma L!:J cep. Ovakav sistem baziranja
SL 22 - Potpuno baziranje
na dva cepa za centriranje
ad kojih svaki oduzima tri
stepena slobode
primenjuje se kod blokova d-
lindra i slicnih delova. Donja
povr.sina je glavna bazna po-
vrSina (tri tacke) a dva otvo-
ra za cepove zamenjuju usme-
ravajucu i granicnu bazu.
Iz napred izlozenog proizilazi da lokacija radnih predmeta
na visokim cilindricnim cepovima oduzima cetiri stepena slobode,
niski cilindricni cep dva, visoki srezni cep dva i niski srezni cep
jedan stepen slobode. Da bi od1'edili greske baziranja po povrSini
i dva otvo1'a sa niskim cilindricnim i srezanim centraznim ce-
povima s1. 21b i s1. 22. potrebno je izvrsiti proracune u vezi sa za-
zorima izmedu otvora i centraznih cepova. Na s1. 23 irnamo:
L
D1
D
d
b
Sl min
S2
m'"
23
- nominalno rastojanje izmedu osa baznih otvora i
centralnih cepova.
- precnik otvora u radnom predmetu
- velicina srezanog centraznog cepa
- precnik cilindricnog dela srezanog centraznog cepa
- sirina 8rezanog cepa na precniku d
- minimalni zazor izmedu prvog otvora na radnom
predmetu i nesrezanog centraznog cepa
- minimalni zazor izmedu drugog otvora na radnom
predmetu i srezanog centraznog cepa
'1
'!
00 - tolerancija rastojanja centara baznih otvora
oe;! - tolerancija rast.ojanja centara centraznih cepova.
Sve mere u mm.
S1. 23 - Sema baziranja na cepovima za centriranje
Na 81. 23 imamo iz trouglova 02 BA i 02BC odnos.
(0,13)' (Dl - :' min)' _ (BA)'
Iz trougla 02BC
(O,B)' _ (BA + A C)'
Odavde dobijamo:
_ + _ + ;)'
Ako resimo ovu jednacinu po »x« imamo
d .
X=l)' 82 min pr!
'" S: min . x
2
cemu mozemo velicme 2-
2
- 1 2'
kao male zanema1'iti.
29
1z jednacine se vidi ukoliko je manje b utoliko je veci zazor
x. Ipak aka je b manje, kad sl'ezanih centraznih cepova, br.ze do-
lazi do habanja i alat gubi tacnost. Na hI. 23b prikazan je najne-
povoljniji slucaj od svih moguCih: rastojanje osa baznih otvora
a
uzeto je kao najvece L + ; a rastojanje Dsa centraznih cepova
L
_ ace
kao najmanje 2 .
lz slike imamo:
2 ,+ B
r
) = 81 iin + 82 ;in
(4)
1z ave se jednacine dobijaju uslovi za lokaciju na dva cilin-
dricna cepa:
SL 24 - Podpuno baziranje
(5)
Ako u gornjoj jednacini 82 mlu - zazor pre srezivanja zame-
nimo sa uvelicanim zazororn x - posle srezivanja dobijamo uslove
mogucnosti Iokacije na cilindricni i centrazni srezani cep.
30
S
·S·d"
Imm + 2ffilll7) 00 + 0d • . • (6)
odavde se proracunava:
b S. 82 min . d
a
o
+ 3
ce
- S1 min
. (7)
Na 81. 23c prikazana je greska baziranja kada su bazni otvod
pomereni za ugao a. Uzecemo da su zazori izmedu otvora i centra-
znih cepova maksimalni.
1z slike imamo:
A 0
, 0 S1 mux ,S2max
02 = 1 1 = -2; 020 2 =
0' 2A = __max + _S2 max
2
iz trougla O'20'lA dobije se:
SI max + S2max
tga=" 2L
(8)
Ako je lokacija predvidena kao na s1. 21a - po povrSini i jed-
nom otvoru sa visokim srezanim centraznim cepom, S1 min = O. Iz
jednacine (6) dobijaju se uslovne mogucnosti baziranja kao nB
s1. 21a; Smin
gde su:
Op<l\" ot. - tolerancija rastojanja L izmedu bazne povr.sine rad-
nog predmeta i ase otvora.
Opov. a' - tolerancija rastojanja L izmedu oslonih pavrSina u
alatu i ose centraznog cepa.
U tabeli 4 prikazane su preporuCljive dimenzije D i b centra-
znog cepa.
Pri baziranju na s1. 24 Eh = 0, Ehl = Sm"-' Eh2 = Sm." £12 = Sm ..
Tabela 4
Precnik cent-raz-I
I I ' 1 I
nag tepa u mm I
4-6
16-10110-18118-30130-50
Preko 50
b 2 3
i
5
I
8 12 14 ,
,
,
D d-I d-2
I
d-4
,
d-6 d-4 Bira se ,
I
konstruktiv.
Tolerancija i opo,. zavise od zahtevane taenosti i krecu
se u granicama 115 -;- 112 od tolerantnog polja rastojanja osa otvora
radnog predmeta. Lokacija radnog predmeta na jedan centrami
eep izvodi se pod H7/g6 iIi H7/f7 a na dva centrazna cepa pod
H7/f7 iIi H7/d8. Obieno se uzima u praksi za oba slucaja H7/f7.
31
Odredivan.ie visine cepova za centriranje
8L 25 - Sema skidanja radnog
predmeta sa jednog centraznog
tepa
\ \
..........
: :',-
Jt.
i
l-l1
Sl. 26 - Sema skidanja rad-
nog predmeta sa dva
centraznn cepa
Obrasci za proracun
Nacin
\
Velicina
I
Oznaka
I
Formula
postavljanja
Na jedan Radna visina H \ 1+0,SDl
y2DS
"
__ ""__ 1 mm
centrazni
cepa iskljueuju- D,
cep
ci ukasenje rad-
gde je I - rastojanje
nog predmeta
od ase otvora do kra-
pri skidanju
ja radnog predmeta
I
Dl - najmanji pree-
nik otvora rad.
i
predmeta
8mlo - najmanji zazor
izmedu centraznog
I
cepa i otvora u rad-
nom predmetu
I
Na dva Radna visina H
L + I + O,SDI
centraina centraznog cepa L+Dl
cepa za uslov D = Dl
y2(L+Dl)Sm;n (1)
i 1 = 11. Za za-
vrs. odrediv. vi-
sine H uzima se
gde je: L - rastoja-
najmanja njena
nje izmedu centara
vrednast iz for-
otvora
ImUleli2 1 +O,5D,
Dl .
\
y2D1Smin
(2)
32
I
i
U slucajevima kada je to tehnoloski opravdano i moguce, ba-
ziranje se moze izvesti i na dva fiksna siljka. 81. 27.
Pri ovakvam baziranju
mogu se pojaviti greske ba- -t=
ziranja u radijalnom i u ak- . __ . __ . __
sijalnam pravcu. Priblizno se' . --._-
greska baziranja u radijal- . __ . -_._.
nom pravcu, usled pomera- '
nja osa gnezda u odnosu 11a
osu radnog predmeta, moze S1. 27 - Baziranje na dva fiksna
izracunati po obrascu: siljkn
,0 = 0.25 0,
gde je: ov ......:. tolerancija precnika radnog predmeta.
Ova se greska javlja u vidu )bacanja« radnog predmeta i
umanjuje se pri obradi.
Greska baziranja po duzini EJ javlja se usled promene visine
konusa levog gnezda koje je istovremeno i granicna baza.
gde je: 1 - dliZina vratila
iJ..y - razlika izmedu najveee i najmanje visine konusa
gnezda u jednoj grupi delova.
Ako je ugao konusa 60
0
greska baziranja u zavisnosti od ve-
lieine gnezda krece se u granicama 0,1- 0,25 mm. Da hi izbegli ovu
gresku primenjuju se odgovarajuci siljci Kojima se obezbeduje
Imnstantan polozaj radnog predmeta u aksijalnom pravcu (s1. 28).
81. 28 - Sema baziranja na siljke
Na 81. 29 prikazana je greska baziran.ia pri stezanju sipke u
elasticnu cauru. Greske se javljaju po dliZini I posta se radni pred-
met usled promene D povlaci od reznog alata. Polozaj noza je kon-
stantan. Sipka se povlaei za velieinu El = It -1 sto predstavlja
3 Konstrukcija alata 33
ustvari gresku stezanja koja se moze izracunati liZ pomoe jed-
naeine:
El=h_l=O,58
0

Sl. 29 - ,sema baziranja
u elasticnoj cauri
Sf. 30
gde je: On - tolerancija precnika bazne povrsine radnog predmeta
(J. - ugao nagiba konusa caure.
Da bi se izbegle ove greske baziranja primenjuje se konstruk-
cIJa prikazana na slid 30. Uloga eilindricne civije a, je da spreei
pomeranje radnog predmeta pri stezanju, tako da je greska bazi-
ranja £l = O.
3. Elementi i mehanizmi za odredivanje polozaja radnog
dmeta u alatu
Oslom eepovi ili elementi za lokadju alata primenjuju se da
se na njih postave bazne povrsine radnog predmeta. Prema tome
baznim povrsinama radnog predmeta odgovaraju povrsine eleme-
nata za (odredivanje polozaja) lokaciju.
Oslond se dele na osnovne i pomocne. Osnovni oslonci sime
za oslanjanje radnih predmeta u alatu. Oni su cvrsto vezani sa
telom alata i odreduju polozaj radnog predmeta, u radnoj zoni
alatne masine, u odnosu na rezni alat. Za pravilno odredivanje po-
lozaja radnog predmeta u alatu broj osnovnih i oslonaea ne sme
preei sest.
Pomocni oslonci primenjuju se za povecanje krutosti radnog
predmeta u alatu, odnosno ne slu.ze za odredivanje polozaja radnog
predmeta u alatu. Obieno se postavljaju tako da im je dejstvo su-
protno silama rezanja.
Osnovni i pomocni oslonci su obicno standardizovani. Njihove
povrSine moraju biti otpome na habanje radi cega se obicno izra-
34
d?ju od ugljenicnog celika sa 0.15 -T- O,20
1J
/IJC. Cementiraju se na du-
bmu od 0,8 -T- 1,2 mm a zatim kale na tvrdocu HRe = 55 -T- 58.
. <:slanci se m?gu u obliku cepova, plociea, prizmi
1 eepova. Obhk zaVlSl od oblika bazne povrsine. Taka
rav.l2-ih povrsina upotrebljavaju se aslani
ce.pOVl 1. ploclce a za cllindncne radne predmete upotrebljavaju se
pnzme ltd.
3.1. Osloni cepovi za lokaciju radnih predmeta ravnih povrSina
Za odredivanje polozaja radnih predmeta ravnih povrsina u
alatima koriste se u svojstvu oslonaca cepavi i plocice.
Sf. 31
. u vidu cepa s1. 31 primenjuje se sa ravnom, loptastom
1 na:::eeenom glavom. Prvi cep na s1. 31a primenjuje se za lokadju
sa obrc:?enim povrsinama. Na s1. 3lb i 3le prika-
su eepovl.za lokaelJu delova sa neobradenim povrsinama pri
eemu. se .sa loptast?m glavom upotrebljavaju samo u neop-
hodnim slucaJevuna, na primer kada se loeiraju uski delovi neobra-
povrSina pri eemu se teZi da se dobije maksimalno odsto-
Janje. izmedu oslonih tacaka. Cepovi sa naseeenom glavom obez-
beduJu pogodan odgovarajuci polozaj radnog predmeta a u nekim
slueajevima zahtevaju i manje sile stezanja. Obicno se ovakvi
oslonci teze eiste ako je glava u horizontalnom polozaju.
Otvori za oslonee u telu alata buse se obieno skroz osim u
specija!nim sluea.jevima kada to iz nekih razloga nije moguce.
Osloncl se presUJU u otvore sa karakteristikom spoja H7/p6 ili
H7/n6. Povrsina dodira oslanea i tela alata moraju se obradivati
jednovremeno cime se obezbeduje ista ravan za sve oslonee. Posto
se oslond upresuju bruse se istovremeno. Dodatak na bruSenje
posle presovanja iznosi obieno 0,2 -T- 0,3 mm. Na slici 31d prikazana
tfona okaljena u se upresuje os'oni CeP. Caure se
na IS.tU VISl?U. Glave oslouih eepova rade se u
.iIi h6. OVlm se lzbegava brusenje glava oslonih ce-
pova I skraeuJe vreme potrebno za remont alata. Za vezu eaure i
oslonog cepa primenjuje se spoj H7(j6. Oslone plocice pri-
na s1. 32. Konstrukcl]a predstavlJa usku plocieu koja Sf
prlcvrsCUJe za telo alata sa zavrtnjevima preenika M6, M8
,
MlO iii
3'
35
M12 u zavisnosti od poprecnog preseka ploeica. Ivice pioNca su
oborene pod uglom ad 45°, radi smestaja radnog predmeta a i radi
lakseg eiscenja alata od strugotine.
a.)
SL 32 - PloCice za oslanjanje
Konstrukcija b predstavlja usku plocicu sa kosim kanalima.
Dubina kanala iznosi 1 -:- 2 mm. Dve Sll plocice malo sire od plo-
eica konstrukcije a. Placice konstrukcije a upotrebljavaju se uglav-
nom na vertikalnim zidovima alata a plocice konstrukcije b za ho-
rizontalne povrsine. Ako postoji vise ploNca u jednom alatu one se
A
st. 33 - Samopodeliavajuci oslonc.i, 1, 2 Fiksni oslanci;
3, 4 Samapadesljivi oslond,
obavezno moraju obradivati zajedno kako bi naslone povrsine svih
plocica lezale u jednoj ravni. Visina ploCica H radi -se u toleran-
cijama 0,01 -:-.0,0015 nun. Moze se predvideti visina 1:1 sa dodatkom
od 0,2 + 0,3 mm za brusenje posle montaze ill u sklopu. Dozvoljeno
odstupauje rastojanja medu osama otvora iznosi- ± 0,1 mm. Za
36
vecih dimenzija upotrebljavaju se kao oslonci plo-
Cice pnkazane na s1. 32 dok se manji radni predmeti obiena pastav-
Ijaju na aslone cepave se. ravncm glavom.
Samopodesa1)ajuci aslanci prikazani su na s1. 33. Znatno po-
skupljuju konstrukciju alata i primenjuju se samo u izuzetnim slu-
eajevima.
Obieno se jedan od cvrstih oslonaca zamenjuje sa samopode-
savajuCim.
ReguLiS'uci oslanci primenjuju se za baziranje povrsina radnag
predmeta, sa dodatkom za obradu, koji treba skinuti u narednim
operacijama i koji za razliCite grupe radnih predmeta moze biti ne-
jednak. Primer regulisueeg oslonca dat je na sl. 34. RegulisuCi
oslonci mogu biti osnovni iIi pomocni.


'--'
SL 34 - Regulisuci oslon¢i
Pomocni oslonci primenjuju se zajedno sa osnovnim za pove-
eanje krutosti sistema radni predmet - alat. Na 81. 35 prikazan
je primer primene pamoenih oslonaca. Na s1. 35a velicina h se
kreee U odredenim tolerancijama taka da je potpuno naleganje ne--
b)
'-I

j-' -==.::r-' '
oj
Sl. 35 - oslonci
moguce. Ram toga se jedna povrsina upotrebljava za bazu a druga
podupire pomocnim osloncem. Na 81. 35b treba glodati povrsine 1.
i 2. Racti poveeanja krutosti upotrebljava se pomoeni oslonae 3. Po-
moeni oslond Sll uglavnom standardizovani.
37
- ,
Na slici 36 prikazani su pomocni oslonci koji se najcesce upo-
trebljavaju u konstrukciji alata.
O.J
Sl. 36 - Pomocni osland
Pod dejstvom opruge kUp 2 sa zavrtnjem 3 dodiruje povrsinu
radnog predmeta 4. Klip 2 fiksira se zatvrtnjem 5 sa rucicom 6
pomocu elernenata 7 i 8. Zasek 9 na klipu 2 ogranicava podizanje
klipa. Na s1. 3 ~ b prikazan je takode pomocni oslonac. Obrtanjem
rucice 2 pornera se klin 1 u levo. Pri tome zakoseni kraj klina po-
diZe klip 3 sa regulisllcim zavrtnjem do kontakta sa povrsinom
radnog predmeta 5. Klip 3 sa zavrtn.iem 4 fiksira se klinom 1. Pri
obrtanju rucice 2 i zavrtnja 6 koji pri pomeranju u leva konusnim
krajem siri 3 klina 7 fiksira se klip 1.
Sl. 37. - Pomocni oslonci koji se
aktiviraju pomocu naVTtke
Sl. 38 - Oslonci aktivirani
pomoc1( hidraptasticne mase
Pri mehanizaciji i automatizaciji alata primenjuju se pornocni
oslonci upravljani pomocu pneumatike, hidraulike ili plasticnih
masa. Ako se u 'alat postavlj.:l·· relativno laksi deo, potrebno je isti
pridrzavati rukom da se ne bi podigao sa osnovnih oslonaca. U
nekim slucajevirna potrebno je primeniti nekoliko pomocnih oslo-
naca. Njih treba povezati mehanizmom. Ovim se stedi pomocno
vreme i izostavlja mogucnost ueaktiviranja pojedinih pomocnih
oslonaca ili pak aktiviran.ie istih JOB pri samoj lokaciji raduih pred-
meta. Jednovremeno upravljan}e sistemom oslonaca u konstrukciji
prikazanoj na slid 37 ostvaruje se pomocu stezanja navrtkom.
38
Oslonci 1 i 2 vezuju se pomo6u navrtke 3 i poluge 4 sa 2
klipa 5. U nezategnutom stanju svaki oslonac pod dejstvom svoje
opruge samostalno stupa u kontakt sa radnim predmetom.
U novije vreme u svojstvu sredstava za grupno stezanje
oslonca koristi se kadkat hidroplasticna masa koja se komprimira
pomocll rucnih ili mehanickih prenosa. Primer jedne takve kon-
strukcije navecien je na slici 38. Pod dejstvom hidroplasticne mase
radni predmet 1 pomocu sape 2 stcie se na oslonac 3.
Oslanci 4 fiksiraju se pomo6u klipova 5. Pomocni oslanci Be
mogu postavljati u alatu i u rna kojem potrebnom rasporedu ne-
zavisno od medusobnog polozaja.
3.2. Cepovi za centrhanje
Ovi su cepovi obicnc standardizovani S obzirom na masov-
nost njihove primene. Normalno se primenjuju dva centrazna
tepa pri baziranju po povrsini Hi celu, sa otvorima. Veci broj ce-
pova ne povecava tacnost a izrada alata postaje sarno komplikova-
nija. Na s1. 39 prikazani su primeri konstrukcije centraznih cepova
za razlicite namene.
Sl. 39 - Cepovi za centriranje
Konstrukcije a i h primenjuju se u slucajeviroa kada radni
predmet ne nalcie na povrsinu A tela alata vee na druge oslonce
pri cernu se konstrukcija h primenjuje za male otvore (manje od
8 mm) i kada postoje znatne sile koje deluju na centrawi cep i
mogu ga slomiti. Konstrukcija d sa klinom 2 primenjuje se kada
centrazni rep sluzi ne sarno za lokaciju dela vee i za stezanje po-
moeu zavrtnja. KUn rasterecuje centrazni cep od momenta koji se
javlja pri stezanju zavrtnjem. Konstrukcije i i e tretiraju se kao
konstrukcija centraznog cepa sa plocicom. Kako se ploCica bde
haba od cepa lakse je plocice menjati nego ceo centraZni cep. Pre-
39
imucstvo pWCICa sastoji se jos i u tome sto ih je lakse prebrusiti
zajedno na istu visinu, nego sto je to slucaj ako Sli plocice i cep za-
jedno. Na konstrukciji g prikazano je pricvrscivanje centraznih
cepova za telo alata pomocu zavrtnjeva. Ova se konstrukcija pri-
menjuje kod vecih alata i pogodna je zbog lakseg remonta alata.
e toku proizvodnje cesto se ukazuje potreba da se usled habanja
moraju menjati centrazni c·epovi narocito pri lokaciji teskih rad-
nih predmeta nepogodnih za postavljanje. Da bi Be ubrzala pro-
mena cepova preporucuje se konstrukcija d kao na s1. 39. Kao sto
se vidi izmena ovakvog centraznog cepa moze se lako izvrsiti na
sarnom radnom mestu. Pri konstrukciji centraznih cepova veliku
paznju treba obratiti na prijemni deo. Da bi olaksali narflestanje
radnog predmeta treba napraviti sto vecu fasetu. Prakticno je
utvrdeno dil najracionalniji oblik daje konstrukcija prikazana na
slici 39j.
Pri lokaciji po povrsini i dva otvora obicno se primenjuju
oslone ploclce s1. 40a, a pri lokaciji po celu i otvoru centrazni ce-
povi. Oni se mogu upresovati u oslonu plocicu kao na s1. 40b.
Konusni centrazni cepovi primenjuju se za baziranje konu-
snih otvora ili neobradenih cilindricnih otvora.
Sl. 40 Cepovi za centriranje sa ptocicom
SL 41 - Pokretni konusni centrazni cepovi
40
Za lokacij u radnih predmeta
riste se i sl'ezani centrazni cepovi.
kako je vee ranije receno ko-
b.) D-,
,
oj

hCA L ........
A zaD>16mm
K I
Sl. 42 - Srezani centrazni cepo'l.li
3.3. Prizme kao oslonci
Za fiksiranje prizme u odre-
denom polozaju upotrebljava se
Civija 2 koja bez zazora ide kroz
prizmu u tela ala1:a. Zljeb u sre-
dini sluzi za izlaz tocila kod bru-
senja. Ako se koristi vise prizmi
kaa oslond. sve se po fiksiranju
bruse na istu visinu. Faseta na
ivicama prizme sluzi da se bezo-
pasna ocisti alat i radi lakseg po-
meranja radnog predmeta. Za 10-
kaciju stepenastih vratila prime-
njuju se uske prizme. Ako se radi
o tezim i vecim dimenzijama rad-
nim predmetima primenjuju se
prizme od livenog gvozda ili pak
Sl. 43
po-
zavarene sa okaljenim celicnim plocama na oslonim stranama pri-
zme. Radi lakse izrade neophodno je na crtezu osim dimenzija C
dati i H od osnove do centra kruga precnika D radnog predrneta.
Dimenzija C koristi se pri gruboj obradi prizme. Pomocu H kon-
trolise se prizma posle zavrsene obrade. Kontrola se izvodi pomocu
cilindricnog kcntrolnika nominalnog precnika. zavisnast
H, C, D i izrazena je sledecim obrascem:
[
DC] II = II + 0,5 -- - --
. a a
Slil"2 tg ..Z-
41
Za prizrnu sa uglom 0:. = 90
0
ova fonnula glasi:
H == h + 0,707 D - 0,5 C
a za prizmu sa uglom 0:. = 120
0
H == h +0,578 D - 0,289 C.
4. Uretlaji za stezanje
4.1. Stezanje delova i prorac'Un sila stezanja
,
Izbor nacina baziranja radnih predmeta i raspored elemenata
za lokaciju, U alatu, odreduje velicinu i mesto dejstva sila za ste-
zanje radnih predmeta. Prema tome, po odredivanju seme bazi-
ranja odreduje se naknadno i serna stezanja radnog predmeta.
Uredaji za stezanje u alatu moraju ispuniti sledece zahteve:
- pri stezanju ne smeju izazivati pomeranje radnih predmeta
iz prvobitno predvidenog polozaja,
- sila stezanja mora biti dovoljna da obezbedi radni pred-
met kako u toku obrade ne bi usled vibracije ill dejstva sila re-
zanja doslo do pomeranja,
- stezni uredaji moraju biti mehanizirani ili automatizovani,
Pri proracunu sile stezanja treba odrediti njihovu veli-
cinu i mesto dejstva kao i sve ostale elemente koji su potrebni za
definisanje sila. Zatim se bira osnovna konstrukcija mehanizma i
konstrukcija uredaja za aktiviranje ovih mehanizama. Velicine sila
stezanja i pravce njihovog delovanja treba odrediti u zavisnosti
od sila rezanja i mornenata koji deluju na radni predmet.
Pri stezanju nedovoljno krutih radnih predmeta mesta dejstva
sila stezanja moraju se obezbediti iznad osionca ili po mogucstvu
sto blize osloncima. Pri stezanju krutih radnih predmeta ove tacke
odnosno mesta dejstva sila za stezanje mogu se nalaziti i medu
osloncima.
pogresan ispravan
Sl. 44 - Pogresan i ispravan nacin postavljanja sape
Velicina sila stezanja moze se odrediti i na bazi staticke rav-
noteie krutog dela pod dejstvom sila i momenta (sile rezanja, ste-
zanja, tciine, otpori oslonaca, intercione sile, sile trenja, itd.).
42
Velieine sila rezanja i njihovih momenata odreduju se po
obrascima koje je definisala teorija rezanja metaia ill se biraju
po normativima iz priruenika. Radi vece sigurnosti ove se vred-
nosti povecavaju mnozenjern sa koeficijentom sigurnosti K =
= 1,5 -T- 2,5. Manje vrednosti K uzimaju se pri zavrsnoj a vece pri
prethodnoj obradi.
U praksi se obieno sile stezanja odreduju priblizno, uzimajuci
u obzir sile rezanja i njihove rnornente. Da bi stekli sto bolji uvid
u izlozeni roaterijal proanaliziracerno nekoliko tipienih slucajeva
kada na radni predmet deluju sile rezanja, sile stezanja i njihovi
momenti.
Prvi slucaj. Sila stezanja W deluje na radni predmet 1. Sila
stezanja ima isti pravac i sroer i deluje na oslonac 2 alata. U ovom
slueaju potrebna je minimalna sila stezanja (Wmin) s1. 45a).
G.}
1
2
w
b.J
SL 45 - Sema delovanja sila rezanja sila stezanja
Drugi slucaj. Sila stezanja W i sila rezanja P deluju na radni
pre<imet u istom pravcu ali u suprotnom smeru (s1. 45b). Potrebna
sila stezanja odreduje se iz usiova da je: W = K. P.
Treci slucaj. SHa stezanja W i sila rezanja P deluju na radni
predmet u medusobno upravnim pravcima. (s1. 45c). Sile rezanja
deluju na suprot sHama trenja F izmedu donje bazne povrsine dela
i oslone povrsine alata i izmedu gornje povrsine dela i uredaja za
stezanje. U OVOID slueaiu sile stezanja odreduju se iz obrasca:
Wf' + Wf, == KP
Odakle dobijamo uslov da je:
W = ~
h+h
43
\,
U ovom obrascu it i j2 su koeficijenti trenja. U na]cescem
broju slucajeva usvaja se da je it = 12 = 0,1 pa je u tom slucaju
sila stezanja:
W = 5KP
Cetvrti slucaj. Radni predmet 1 steie se u steznu glavu sa
tri celjusti i nalazi se pod dejstvom dYe sile rezanja i Px (51. 46a),
a.J
I
I
---'
Sl. 46 - Sema za proracun sita stezanja u steznoj glavi
i trnu sa. elasticnom caurom
Momenat M"z = PtR te-i;i obrnuti radni predmet oko sopstvene ose
a sila P.t: tezi da pomeri radni predmet duz ose. Ukupna sila ste-
zanja od 3 celjusti stezne glave koja de1uje na radni predmet iz-
racunava se po obrascu:
W",· fR =K M."
If I _ K M
rez
.
IIk-JR'
W=
z
gde je: W - sila stezanja radnog predmeta sa 1 celjusti
R - poluprecnik radnog predmeta
Z - broj celjusti
K - koeficijent sigurnosti (K = 1.5 do 2,5)
f - trenja izmedu povrsine radnog predmeta
i celjustL
Velicina sile W',k u odnosu na uzdmno pomeranje izracunava se
po obraspu:
odakle dobijemo da je:
W KP,.
uk;:;:: -{-
44
Peti sLucaj. Radni predmet, caura 2, locirana je i stegnuta na
trn sa elasticnom caurom 1, na 81. 46b i nalazi se pod dejstvom sile
rezanja p" Ova sila rezanja gradi momenat rezanja M= kame se
suprotstavlja momenat sile trenja Mtr izmedu elasticne caure i
radnog predmeta. Na ovaj se nacin odreduje ukupna sila stezanja
na radni predmet;
f·R=-K M",.
cdakle dobijamo:
Wuk = K M
rez
fR
Pri proracunu srednje vrednosti koeficijenta trenja maze se
uzeti:
- pri kontaktu obradenih povrsina radnog predmeta sa oslo-
nim p10cicama f = 0,1 do 0,15.
- pri kontaktu neobradenih povrsina radnih precimeta sa
osloncima loptaste glave f = 0,2 do 0,3.
- pri kontaktu oka1jenih nasecenih elemenata (naseceni
oslonci, celjusti stezne glave, itd.) f = 0,7 u zavisnosti od tipa i du-
bine nasecanja.
Potre-bna sila stezanja u svakoj tacci treba da bude odredena
sto tacnije posta neopravdano povecanje sila stezanja izaziva po-
vecanje tezine i gabaritnih mera alata, preenike ciIindara, potrosnje
vazduha itd. i kao pos1edicu svega toga smanjenje raciona1nosti
alata. Stvarne sile stezanja koje razvijaju stezni mehanizmi mo-
raju biU jednake iIi nekoliko puta veee u odnosu na tacnc prora-
cunate. Velicine stvarnih sila zavise od polazne sile Q i prenosnog
odnosa izmedu stvarne sile stezanja W.tv i polazne sile Q za konkre-
tan mehanizam za stezanje. Zavisnost izmedu sile Wstv i Q odre-
duje se jednacinom:
gde je: Wm, - stvarna sila stezanja radnog predmeta
Q - polazna sila koju razvija radnik iIi mehaniziran
uredaj
- prenosni odnos izmedu sila
. Wstv

4.2. Klasifikacija uredaja za stezanje
Uredaji 'za stezanje mogu biti prosti i Prosti
uredaji sastoje se iz jednog elementarnog mehanizma u obliku
klina, ekscentra, zavojnice i s1. i nazivaju se elementi za stezanje.
Kombinovani stezni uredaji sastoje se iz nekoliko prostih uredaj a
medusobno povezanih (zavrtnjevi sa saparna, ekscentri sa sa-
parna itd.),
45
Kombinovani stezni uredaji karakterisu se time sto mogu ste-
zati jedan dec u nekoliko tacaka ili nekoliko delova, u alatu, jedno-
vremeno i sa jednakim silama. Prema stepenu mehanizacije uredaji
za stezanje mogu biti rucni, mehanizirani i automatizirani.
Ruene uredaje aktivira radnik sopstvenom snagom.
Mehanizirani uredaji aktiviraju se pomocu pnC'..unatskih, hi-
draulicnih ili pneumohidraulickim uredajirna ugr-adenim na alat.
Autornatizirani uredaji aktiviraju se pomeranjem stoIa, no-
saea, vretena masina itd. 8to znaci bez posredstva radnika.
4.2.1. ELementi za stezanje
4.2.2. Stezanje pomoc'U ldina. Upotreba klina je veoooa va-
zna u konstrukciji alata a sarna primena klina je dosta siroka.
Moze se reCi da je velieina uredaja za stezanje osnovana na dej-
stvu ldina. Tako na pr. na s1. 47 prikazan je pray pljosnat klin za
indirektno stezanje. Istovremeno je data i serna dejstva sila u me-
hanizmu sa jednokosim kEnom. Osirn polazne sile P, na klin deluju
normalne sile N1 i N2 i sile trenja F1 i F2 po njegovim bocnim po-
vrsinama. Ako je <pI:;::: <p2 :;::: <pa = i prenos sile pod pravim uglom
onda dobij arno odnos:
P = Q . [tg(a±2q>ll
Klin za indirektno stezanje
Primena ovakve konstrukcije klina je mnogostruka. NajceSce
se upotrebljava za aktiviranje sapa i vretena za stezanje kod viSe-
strukog stezanja. Na s1. 48 prikazan je primer indirektnog stezanja
predmeta. (1)
Sl. 47 - Stezanje kIinom
Stezanje predmeta vrsi se pomocu dye sape e1 i e2 koje se 0-
krecu pritezanjem rucice h na zavrtnju St. Sapa €1 naleze jednim
krajem na predmet 1 a drugim krajem na klinast klip d take da
se pritisak prenosi na polugu b a prenko nje i klipa c na sapu e.
46
Zavrtanj 82 ima dYe navrtke koje sluze za podesavanje prenosa
klina odnosno hod stezanja rucice h.
Sl. 48 - Upotreba klina kod indirektnag stezanja na dva
stezna mesta
Ovaj se alat upotrebljava kada je zavrtanj S2 tesko pristupa-
can, tako se da uoCiti da se ovakvi alati mogu konstruisati za in-
direktno stezanje i za 3) 4 pa i vise steznih mesta. KIin se maze
OJ
'Nagib 1:10
bJ
1
S1. 49 - Primena pravog kline. za direktno stezanje kod alata
primeniti i za direktno stezanje, tj. jednom svojom stranom' U
tom slucaju dodiruje radni predmet koji steze. Na s1. 49 prikaz;na
je jedna od najstarijih konstrukcija pomocnih alata.
47
Ova vrsta klina se jos i danas primenjuje u modernim pogonima
jer su alati snabdeveni pravim klinom jeftini lako se ru-
kuje. Za taenije radne predmete ova se vrsta klma ne upotreblJava.
Takode ne treba alate sa ovakvim klinovima upotrebljavati aka
su alati fiksirani za sto alatne masine, jer se izbijanjem i nabija-
njem klina maze ostetiti i alat i alatna masina. Prema tome ove
se vrste klinova mogu primeniti za manje komade kad kojih se
moze stezanje i popustanje vrsiti bez upotrebe eekica. Na s1. 49a
prikazan je klin sa jedne strane suzen da bi se pasle izbijanja
gao izvuci iz alata a da se ne osteti radni predmet. Na s1. 4gb 1 C
prikazani su alati za busenje manjih radnih predmeta.
Sve konstrukcije sa klinovima imaju jedan zajednicki uslov;
Naime svi klinovi moraju biti samokoeeci sto znaci da :tm obHk
mora biti takav da ne popuste posle pritezanja a usled dejstva na
pro sila rezanja. Koeficijent trenja f uzima se obiena oko 0,1. Ugao
nagiba klina za stezanje je odreden iz uslova tga. = 0,1 i iz toga se
izraeunava ugao a. = 5° 43' sto znaci da je nagib 1 : 10. Klinovi koji
su dmi od 150 mm imaju cesto nagib 1 : 20 (a. = 20 52') da bi se
visina i tezina klina dohila sto manja. Pitanje samokocenja je
mnogo vaznije kod direktnog nego kad indirektnog stezanja. U
tabcli 5 dat je pregled vGznijih vrsta klinova i serne za proracun
sila stezanja pomocu klina.
Tabela 5
Vrstc stezanja lozna- i
ka I
Skiea i formula
Indirektno stezanje
i

radnog predmeta Q p
pomoCu klina
, -----'
,
tg(et. + 91) + tgq>2
I
F
- [J - tg (0 -:- . tg .. --'I
,
1,:, ".", '. ,'\ '.\\
--_.
Direktno stezanje
;
radnog predmeta Ql
, p
pomocu klina P
<L-
tg (a -:-
/
Veliema hoda kUpa \ S c·tga
P - sila na klinu
a - ugao klina u stepenima
cp - ugao trenja
CP1, CP2, <ps - uglovi trenja izmedu klina i klipa;
klina i horizontalne ravni i klipa i vodica.
e - hod klipa u mm
Spirulni klin se primenjuje vrlo cesto u gradnji alata a naro-
Cito kad uredaja za brzo stezanje s1. 50. Poznat je pod imenom
48
i
,I
11ekscenmr«. Ovaj naziv nije bas najpogodniji jer se kod ovakvih
alata ne upotrebljavaju poluge sa ekscentrom, ako su savesno ura-
deni, nego sa spiralnim klinom jer ovaj ispunjava uslov samoko-
cenja a kod ekscentra to nije sJucaj posto je dejstvo samokocenja
izrazeno sarno u odredenom polozaju blizu mrtve Sa ekscen-
trom se ne mogu stezati komadi sa grubljim tolerancijama.
Q.)
h.1
©f'-'j
!
i
I
J r.'Q. 'J--.--'
__ --.J
Sl. 50 - Spiratni klin
w
Kruzni ekscentri. Veoma se mnogo primenjuju u praksi i kru-
zni -Rast6janje izmedu geometrijskog centra ekscentra i
ose njegovog obrtanja naziva se »ekscentric:itet«. eks
7
entri
se moraju prajektovati taka da se obezbedl samokoceUJe pn
zanju. Ovaj se uslov obezbeduje izborom pravilnog odnosa prec-
nika ekscentra D i ekscentrkiteta »e«. Odnos precnika D i ekscen-
triciteta e je llstvari karakteristika ekscentra. Svakako da se ova
velicina moze u izvesnim granicama menjati u zavisnosti od koe-
fidjenta trenja. .
Koeficiient trenja ,f brusenih povrsina, celicnih delova obicno se
uzima 0,1. Ako ugao podizanja ekscentra u datom momentu ne pre-
4 Konstrukclja alata 49
lazi velieinu ugla trenja ekscentar je samokoeeci. Na s1. 51a ugao
trenja je a. Na sl. 51b prikazan je ekscentar okrenut za ugao ~
u pravcu strelice. Ugao podizanja u ovom slueaju bice: 0 C'Al,
Iz trougla OBC i OA. C'
OB = OB1 = e imamo: OAl = e· cos ~ . Odavde proizilazi:
OAt<OB i CB = C'BI = R (radijus' ekscentra)
O.}
b.}
(' cosfl
: J b ~ ~ ~ ~ ~ P
)
c
A \,
c
Sl. 51 -- Sema 1cruznog e1cscentra
C'At = R + e sin ~ tj. C'At > C B. Prema tome ako je OCt
At manji od ugla OeB, ugao podizanja ekscentra menja se pri-
blizno liniji ekscentriciteta u vertikalnom polozaju. Izmena ugla
podizanja nesurnnjivo utiee na samokoee6e osobine ekscentra sto
se smatra kao osnovni nedostatak kruznog ekscentra. Kako se kao
polazna velieina kruznog ekscentra uzima ekscentricitet e isti se
obieno usvaja za oko 50°/11 vise od potrebnog hoda h vezanog za
odstupanje dimenzija radnog predmeta na mestu stezanja.
IPocetn;
polw:oj
e 2: (1 do 1,5) B
III St"gnut
d.
Sl. 52 - Sema obrtanja ekscentTa
Ako ova nije uvek moguce obezbediti primenjuju se dopunski me-
hanizmi kojima se podesava ekscentar. U slucajevima kada pove-
canje e povlaci vece gabaritne dimenzije ekscentra prilazi se spe-
cijalnim konstrukcijama. U praksi se obieno uzima pri koeficijentu
50
j
J
I
!
trenja f = 0,1 (ugao trenja 5
11
43') - Die;;:: 20 a pri f = 0,15 (ugao
trenja 81} 30') Die;,::: 14. Pri jednakim dimenzijama ekscentra, sa
karakteristikama Die;'::: 14 obezbeduje se veei stezni hod nego pri
Die;:;: 20. Samokoceci efekat dolazi u ovim slucajevima do izrazaja
pri uglu ~ == 40'. Sl. 52.
U tabeli 6 dat je uslov koji treba da se zadovolji da bi se
obezbedilo sarnokocenje.
Tabela 6
Odnos
Die I
Ugao obrtanja
I
Odnos DIe
I
Ugao obrtanja
20 0' 12 47' 37'
18 20
0
32' 10 54{) 27'
16 311} 32' 8
I
60' 50'
14 40' 10' -
I
-
Iz napred izlozenog se vidi da osnovne prednosti kruznog ekscen-
tra se sastoje iz prostog postupka izrade a nedostatak se odra-
zava u nepostojanosti ugla podizanja i sila stezanja.
f{_!1voHnijski ekscentri. Kadkada se umesto kruznih prime-
nj·uje--ekseentri sa dodirnom povrsinom U obliku Arhimedove spi-
rale. Na s1. 53a prikazana je Arhimedova spirala kao oblik spirale
pogodne za klin. Ova se spirala lako izraduje na koordinatnoj bu-
siliei. Nije uvek slueaj da »ekscentar« kako cemo ga dalje nazivati
SL 53 - Konstrukcija e1cscentra po Arhimedovoj spiTali
bez obzira na krivu, naleze na radni predmet onako kako je to
prikazano na s1. 50b. Moguce je da ekscentar deluje i indirektno.
Preporuc1jivo je za svaki slucaj da bez obzira da li ekseentar steZe
direktno ili indirektno da se napravi takva konstrukcija koja ce
omoguciti dejstvo stezanja sa 8to vecom sigurnoscu.
Velicina radijusa prema slici 53a uzima se na jednakim uglov-
nim odstojanjima ugla ~ . Tako cemo imati:
T2 = 11 + x; 1a = 11 + 2x-;- TD = Tl + (n-l)· x
.'
51
Ugao podizanja (J. po Arhimedovoj spirali odreduju se iz je-
dnacine:
1 h
tglX=_·-
r
gde je: - ugao izmedu pocetnog n.i zavrsnog Ta radijusa. Posto
je odnos za datu spiralu postojana velicina a l' promenljiva,
to je ugao podizanja f1. Arhimedove spirale promenljiv; tangens
ugla umanjuje se sa umanjenjern radijus-vektora. Za ekscentre
sa uglom = 90° obicno se uzima:
h = Tn - T1 = 1,5 mm
Ako je razlika u radijusima mala tga. i ugao f1. mogu se sma-
trati kao stalne velicine. Na s1. 53b prikazan je nacin konstrukcije
profila Arhimedove spirale koja obezbeduje uslov samokocenja.
;Na razvijenom obimu precnika D visina h se odreduje iz obrasca:
h = 0.075 rrD
trougla imamo:
h 0,075 rrD
tg C( = 0,5 'ITD = 0,5 n:D = 0,15
pa prema tome imamo da je ugao (J. = 8°
//////// //0£. /
0{
p
Sl. 54 - Serna dejstva sila stezanja ostvarenih pomocu
. ekscentra
Preimucstvo ekscentara sa Arliimedovom spiralom sastoji se u
tome da ani mogu raditi stl uglovima obrtanja 90
0
i 180
0
obezbe-
dujuci znatan· hod i postojanost sile stezanja.
-SHe stezanja ekscentrom
SHe stezanja ekscentrom mogu se 'sa .dovoljnom tacnoscu 00-
rediti ako se uzme da ekscentar .radi slieno klinu. 81. 54.
52
Na prikazanoj slici su:
Q - sila na rucici ekscentra u kp
l - duiina rucice u rom
CL - ugao podizanja ekscentra
qlI - ugao trenja nu povrSini ekscentra
<P2 - ugao trenja na osovinici ekscentra
p - rastojanje od ore obrtanja ekscentra do taCke dodira
istog sa ravni P-P.
WI - sila koja deluje na ravan"'P-P pod uglorn rI.. Prerna da-
toj skid mozemo uspostaviti odnose:
Q ·1= W, p odakle
iL!..
p
Istu semu mozemo koristiti i za uspostavljanje odnosa:
sila T = Wl cos IX
. Ovu silu T. mozerno tretirati kao spoljnu sUu koja deluje na
kliJ? pod ugl?m a.. Sila stezanja W koja deluje na ravan p-p na";
lazl se pomocu obrasca za jednokosi klin.
T
tg (" + 'PI) + tg <p2
Aka se u ovom obrascu zameni '1' dobicerno:
w= ' W1COS:Cl
tg (" + 'PI) 4- tg 'P'
OJ
Sl. 55 - KonstrukcijfL ekscentara
Sa dovoljnim priblizenj'em mozemo uzeti da je cos II = 1 a silu Wi
zameniti sa Q. 1. Onda ce biti: W =, Q 1 _
p.
53
Velicina p =
0,5 D + e sin {1 a velicina ugla at po obrascu:
cos al
I
at = arc tg 0,5 D + e sin
Ako jos uporedimo obrazac za proracun sile stezanja pomocu
ekscentra sa obrascem za stezanje pomocu zavrtnja da
je potrebno usvojiti znatno vece dliZine rucica 1 da hI se obezbe-
dUe jednake sile stezanja.
Ekscentri se rade cd celika visokog kvaliteta za oko q,70f0 C i
termicki se obraduju na tvrdocu HRo = 50 do 55.
Kao paseban vid konstrukcije ekscentra obicno se primenjuje
i ekscentar u vidu osovinice i ploce. 81. 55.
U tabeli 7 date su formule za proracun sila stezanja.
TabeJa 7
Elementi \ Oznaka
\
Obrazac
Ekscentricitet e
D-!
,,; -2-
gde je: D - precnik ekscentra
f - kojef. trenja-O,l
Ugao podizanja
(1. e·cos\3
tg C( =
krive ekscentra D _
T+
c
'
sm
gde je: {j '- ugao obrta ekscentra
8tezni hod 8
e'sin\3
ekscentra
Razvijena sila W
Q -I
stezanja Ltg + + tg p
gdeje: cpt - ugao trenja izmedu
ekscentra i stezne po-
vdine
'1>2 - ugao trenja na oso-
vinici ekscentra ,
Rastojanje od p D _
centra obrtanja \
- +e'sm
2
do tacke dodira
cos tJ..
radnog predrneta
54
Pri grubim proracunima moze se uzeti da je W = 12Q a rpl = q>2 =
= 5° 43'.
Sile stezanja koje se razvijaju kruznim ekscentrom pri sili
na rucici od 15 kg date su u ta beli 8.
Tabela 8
Dmm \ 'mm \ Imm \
Ugao obrtanja !3 u radijanima
30
1
40
1
50
1
60
1
70
1
80
1
90

100 250 260 270 280 295 315 340
__ 3_
140 235 240 250 260 275 295 320
------------
80 4 180 225 230 240 250 I 265 285 310
Osnovne mere ekscentara date Sli na s1. 56. za konstrukcije
koje se cesto primenjuju u praksi.
JUS K. G3_18'!

..•. '.
. ,
. ,



51. 56
Tip I (sl 56) I
Tip II (sl 56)
elplhod e
I
e,
1
r
1
r,
I
r,
1
r,
I
"
I hod

1,2
2 I 3 20 \ 28 ' 20 I 10 8
2,0

1,6 2,5 3,5 25 35 25 _\ 15 10 2,5
2,0 20 2,0
_3
3,0
2,51 25 2,5
3,5 \ 5 I 35 50 25 20, 16 3,5
3,01 30
l-to
-4-5,'5\4055130125120 4,0
Kon..c;trukcija na s1. 55b razlikuje se od konstrukcije na sl. 55a
po tome sto je promena hoda podesena tako da se pri lokaciji i
skidanju radnog predmeta dobije vL<;e rnesta. Ukoliko je hod ru-
cice ekscentra ogranicen na 100° do 1200 primenjuje se druga kon-
struktivna varjjanta. Radna povrsina ekscentra izncsi 600 do 900,
Najveci broj konstrukcija predvida veliCinu radne povrsine od 900.
Ovakva se konstrukcija (81. 56c) primenjuje u slucajevima ka-
da je radi pogodnosti pri skidanju i namestanju radnih predmeta
potrebno odmaknuti stezni mehanizam na znatno rastojanje. Obr-
tanje ekscentra na 120 do 180
0
obezb€'duje odvodenje rnehanizma
na rastojanje od 14 do 15 mm sto je obicno dovoljno a obavlja se
55
automatsk! pod dejstvom opruga. Konstrukcija na s1. 55d prime-
njuje se u mehanizmima za centriranje i stezanje a takode i u ala-
tima tipa masinskih stega. 81. 57.
SL. 57 - Stezanje sa dvostrukim
ekscentrom
Ovakvi se mehanizmi prime-
njuju za stezanje-radnih pred-
meta pri mehanickoj ohradi.
Polozaj sapa regulise se za-
vrtnjem 1. Konstrukeije e i f
na s1. 55 primenjuju se sarno
na nepokretna vratila. Polje
dejstva je manje kod
konstrukcija a i b na istoj sli-
ei. Ekscentricni valjci navede-
ni pod g i h p'rimenjuju se u
svojstvu oslonih elemenata u
valjku. Prednost treba davati
konstrukciji pod h.
Zavojni klin. Radna po-
vrsina je sliena zavojnici. Pri-
menjuje se za stezanje radnih
predmeta vece taenosti. Zato
je vrlo pogodan za alafe visokih kvaliteta. Na s1. 58 prikazan je
jedan takav alat sa zavojnim klinom koji se veoma cesto prime-
njuje u konstrukciji alata.
SL 58 - Primena navojnog klina zatvorenog tipa
Stezanje se vrsi pomOCll donjeg dela i gornjeg dela k1. Gornji
deo pomoc:u 9 okrece se dole je donji deo cvrsto nabijen u oslonu
plocu a. Ako je u pitanju liveno gvozde slabijeg kvaliteta ubacuju
se caure kako je to prikazano na 51. 58 desno. Sapa e iroa zavrtanj S
i moze se povlaciti odnosno podesavati. Takode ima zljeb u kojem
klizi eep zavojnog klina kl.
56
Stezanje pomoCu navoja
Navoji rucni elementi vrlo siroko se primenJuJu u konstruk-
ciji alata, posta su jednostavni i obezbeduju sigurno stezanje rad-
nih predmeta. Nedostatak ovih elemenata za stezanje je znatno
s!. 59 - Razticiti konstruk-
tivni oblici zavrsetka
zavrtnjeva
pomocno vreme neophodno za
stezanje i otpustanje radnog
predmeta, sile su razlieitog inten-
ziteta, a postoji i mogucnost po-
meranja radnog predmeta usled
dejstva sila trenja na kraju na-
veja. U savremenijim kon-
strukcijama u eilju da se spreei
pomeranje elemenata radnih
predmeta i ostecenje dodaju se
na kraju zavrtnjeva elementi pri-
kazani na s1. 59.
Glave zavrtnjeva mogu biti sa pokretnom i nepokretnom rucicom
sa rucicom u obliku lopte, drske i dr. konstruktivnih elemenata.
JUS K.63.IOO
JUS KG3.110
JUS K.63.125
JUS K. 63 180
JUS K.G3.115
JUS K. G3. 105 ,
J(JS KG3 206
K

Sl. 60 - GLave zavrtnjeva za stezanje
57
Svi su zavrtnjevi normalno standardizovani i osim u izuzetnim
sl.ucajevima ne treba pribegavati posebnim oblieima zavrtnjeva.
Sile stezanja raduih predmeta zavise od duZine rucice sile na ru-
ciei i oblika strane zavrtnja koja je u dodiru sa pred-
metorn.
Sl. 61 - Seme za proracunavanje navojnih mehanizama
Sila na ruelel zavrtnja sa loptastim celom kao sto je to prika-
zane na s1. 61a izracunava se po obraseu:
Q = Wrcp tg Crt + y)
I
Momenat sile Q na razlici navojnog elementa:
1I1Q == Q! == Wrq , tg (11. + '1')
Sila na rucici zavrtnja sa ravnim celom s1. 6Ie.
Q WrCJ)·tg (ft+ rp) +0,67 W·f·r
...
Momenat sile Q na ruCicL
1I1Q = Q.! ·tg (11. + '1') + 0,67 W· f, r
a.)
b,)
58
Sl. 62 - Sema odrelLivanja sile stezanja: a - pomocll loptaste
rucice; b -, pomocll navrtke sa kIjucem
Sila na rucici sa konstruktivnim resenjem kao na s1. 61d.
I
Q = Wrcp tg eft + rp)
I
Mornenat sile! Q ua ruciei
1110 == Q! Wr" tg (" + '1')
Sila na rucici 51. 62a i b izracunava se po obrascu:
-
Q _ Wrcp tg eft + rp) + f Dip -
- I
U navedenim obrascirna je:
Q - potrebna sila na rucici ili kljuCll koju obezbeduje radnik
u kp
W - potrebna sila stezanja koja se izracunava po gore nave-
denim obrascima u kp
- duzina rucice ili kljuca u mm
r"l' - srednji poluprecnik navoja u
cp - prividni ugao trenja u navojnom paru (qJ = 6{130')
t - koeficijent trenja pri kontaktu dve ravne povrsine na
donjem kraju navrtke ili zavrtnja (t = 0,1 do 0,15)
r - poluprecnik eilindricnog dela donjeg dela kraja zavr-
tnja II mm
D.., - spoljni precnik oslonog kraja navrtke u mm
Dun - unutrasnji preenik oslonog kraja navrtke u rum
Prema potrebnoj sili stezanja W i dopustenom naprezanju od-
reduje se nominalni precnik d zavrtnja iz jednacine:
1td
2
W = 0,64 T (j = A
2
cr
gde je:
(J - dopusteno naprezanje na istezanje materijala zavrtnja
Odavde se dobija:
d-JW- em.
- 0,5 (j
Podloske i navrtke
S obzirom na svakodnevnu potrebu ovih elemenata, i5ti su
pretezno standardizovanL Na s1. 63 prikazani Sll razliciti elementi.
Normalno se podloske i navrtke rade od celika sa srednjim sadr-
59
zaJem ugljenika 0,35 do 0,45{)/a i skoro uvek ih treba podvrgnuti
termickoj obradi do tvrdoce od HRe 35 do 40.
Navrtke se obicno brumiraju ili fosfatiziraju.
JUSI(.GJ.071
JUS K.0.1.010
®!I
I
Sl. 63 - Standardne visoke navrtke i podmetaci
60
Sape se l1ormalno rade u obliku standardnih elemenata i dele
se na tri vrste:
- pokretne
- ohrtne
- zglobne
0.)
-.l
u ....
+ f-{j -'-- .--
rm
n
-+
L
I
b)
.LiRA
B -
" - ' ~ l : 1
SZ. 64 - Standardni ablici sapa
Dimenzije pokretnih i obrtnih sapa biraju se 'U zelvisnosti cd
precnika zavrtnja koji prolazi kroz otvor sape, Raw lakseg oba-
vljanja posla dimenzije su standardizovane. Sape se rade od celika
sa srednjim sadrZajem ugljenika od 0,45
%
C sa naknadnom ter-
mickom obradom kojom se postize tvrdoea od HRe = 34 do 40 i
od celika za cementaciju sa 0,15 -do 0,200/0 C sa naknadnom cemen-
tacijom oa dubinu ad, 0,8 do 1,2 mm sa kaljeojem i oclpustanjem
do povrSinske tvrdoce HRe 50 do 55. Sape se takode pqvrsinski
zasticuju bruniranjem iIi fosfatiziranj,em.
61
4.3 Kombinovani uredaj za stezanje
Ovi uredaji sastoje se iz elemenata za stezanje na pro zavrt-
njeva i sapa, ekscentara sa sapama itd. Postoje uglavnom tIi vari-
jante koje definisu mesta dejstva sile stezanja ito:
Prva varijanta
Na 81. 65 prikazan je jedan kombinovani uredaj za stezanje
sa pokretnom saporn i regulisucem 08loncem. Ovaj se uredaj pri-
menjuje za stezanje radnih predmeta sa razlicitom visinom H.
oJ Q Na 81. 65b prikazana je
3
hi
Sl. 65 - a - Kombinovani
uredaj za stezanje;
b - Serna dejstva sila
a.)
serna dejstva sila pri stezanju
radnog predmeta sa zavrtnjem
i saparna. Ve!icina polazne si-
Ie l1a rucici zavrtnja:
Q
h"fJ
W(h+12)
gde je:
11 - koeficijent korisnog
dejstva koji obuhvata gubitke
usled trenja izmedu sape za
stezanje i njenog oslanca (11 =
= 0,95). Pri 11 = 1-2 i 11 = 1,
W = 0,5 Q.
Na 81. 66a prikazana je
konstrukcija uredaja za ste-
zanje ked koga se sapa skida
sa radnog predmeta pomocu
brega 1. Povratak sape na ra-
dni predmet vrsi se pomo6u
opruge. Na 51. 66b' prikazano
je stezanje komada sa donje
strane.
Sl. 66 - Konstrukcija tLTedaja. za stezanje sa sapama. a - Brzo
aktiv. sapa; b - Stezanje radnog- predmeta sa donje strane
pr1.rnbnice
62
II
II
"
\)
b.)
Na konstr,,:kciji prikazanoj na s1. 67a dato je stezanje radnog
sa strane. Ovakva koncepcija omogucava stezanje
I admh predmeta lstovremeno u horizontalnom i u vertikalnom
praycu: Na s1. data je konstrukcija uredaja za stezanje po-
n:
ocu
sapa. Ovo ]e dvostrani uredaj koji obezbeduje
slgurno 1 brzo stezan]e.
1 I
2
Sl. 67 - Konstrukcija steznih sapa raz!icitih izvedbi a - stezanje
sa boka; b - stezanje sa dve strane
A)
SL 68 - Tipska konstrukcija
uredaja za stezanje
Q
b.J
lQ
71f /, _
Sl. 69 - Standardni uredaj za
stezanje sa pomicnom sapom
i reguHsucim osloncem a -
uredaj za stezanje; b - serna.
dejstva sila
63
Za stezanje tankih komada (I) primen]uJe se konstrukcija
prikazana na s1. 68a. Obicno se stezanje vrsi preko urnetnutog cle-
menta (2). Na s1. 68b prikazan je uredaj za stezanje radnog pred-
meta na stolovima rendisaJjke i glodalice .
Druga vari.janta
Na s1. 69a prikazana je konstrukcija za stezanje pornoeu sape
kada sila Q deluje na zavrtanj 3. Na s1 69a data je serna dejstva
sila pri stezanju radnog predmeta 4. VeliCina polazne sile:
Pri 11 i 12 sHa Q = W
~
Treca varijanta
Na 51. 70a prikazana je konstrukcija gde se takode vrsi ste-
zanje pomocu sape kada sila deluje na zavrtanj 1. Pri zatezanju
zavrtnja 1 pomocu rucice 2 priteie se preko sape 3, uz pomoe
oslonca 4, radni predmet 5. Pri odvrtanju zavrtnja 1 izvrsi se
najpre odpustanje a zatim jos izvesno naknadno odvrtanje zavrt-
nja omogucuje da se zavrtanj obrne oko ose 6 a sapa oko ase 7
i oa taj naein konacno oslobodi radni predmet. Na s1. 70b prika-
zana je serna dejstva sila. za treCi slucaj. Velicina sile na rucici
zavrtnja je:
gde je:
W - sila stezanja radnog predmeta
L - rastojanje od tacke oslanjanja do tacke dejstva sileo
cr) b.)
3
G
7
L
Sl. 70 - Stezanje pomocu sape i sema dejstva sUa
6.4
Ako se uporede sva tri navedena slucaja
L
W ~ Q - ~
I
pri h = l ~
pri 1=0,5 L
W=Q'l
W=2Q'l
vidi se da konstrukcija na s1. 69 u odnosu na konstrukciju
na 51. 65 razvija dva puta vecu silu stezanja a konstrukcija na s1
70 cetiri puta vecu silu stezanja u odnosu na s1. 65.
Uredaji za stezanje pomocu ekscentra
Stezanje radnih predmeta pomoeu ekscentra je znatno brie u
poredenju sa stezanjem pomocu zavrtnja.
Vrsta uredaj'l
za stezanje
Ekscentar
Zavrtanj - sa polugom
sa kljucem
Stezna glava sa
mehanickim stezanjem
Tabela 9
Duzina stezanja-
radnog predmeta u sec.
0,6 -0- 1,2
1.2 .., ~ 4,2
37 12
6 --0- 18
Ovi uredaji razvijaju manju sHu stezanja nego uredaj sa na-
vojem i ne mogu sigurno raditi pri znatnijim odstupanjima dimen-
zija izmedu lokacione i stezne povrsine radnog predmeta. Osnovni
S1-. 71 - Uredaji za stezanje pomocu ekscentra
5 Konstrukcija alata
65
uslov za primenu ekscentra je da isti mora biU saffickoceeL Na
s1. 71a prikazan je kombinovani uredaj za stezanje pomoeu sape i
ekscentra. Radni pre<imet 3 postavljen je na nepokretan oslonac
7 i stegnut pomocu ekscentra.
Na s1. 71b prikazano je regulisanje polozaja ekscentra po vi-
sini pomocu klina, Na s1. 72a prikazan je brzostezuei uredaj za
stezanje na kome se ekscentar nalazi na valjku. Pri obrtanju ru-
elee 1 sapa se automatski odvodi pomocu civije 3. Pljosnata opruga
2 obezbeduje stalan kontakt sape sa ekscentrom.
SL 72 Bno steZuci uredaj
za stezanje ponwell ekscentra

,"- _
--- - _.
SL 73 - Masinske stege za
stezan.1e maLih komada sa
promenljivim celjustima
4.4 M ehanizm,i za jednovremeno odredlvanje polozaja i ste-
zanje radnog predmeta
U dosadasnjim razmatran}ima sagledali sma odvojeno ele-
mente za odredivanje polozaja i stezanje radnog predmeta u
alatu. Razumljivo je da se pri ovakvoj koncepciji alata gubi izv€'-
sno vreme potrebno za odvojeno baziranje i stezanje radnih
predmeta. U dlju povecanja produktivnosii rada pri izvodenju
operacija, u praksj se primenjuju alatt koji jednovremeno slme
za lokaciju i stezanje radnog predmeta.
Ovi se uredaji nazivaju lokaciono-stezni mehanizmi. Oni se
dele na:
- usmerava,iuce, namenjene za lokaciju i stezanje radnih
predmeta po jednoj ravni simetrije,
- samocentrirajuce, namenjene za lokaciju i stezanje radnih
predmeta po dvema ravnirna simetrije.
U ovu grupu spadaju raznc konstrukcije steznih glava, trnova ';
i samoccntrirajuelh stega i 51. Usmeravaju6i mehanizmi sa pri-
zmama upotrebljavaju se za baziranje radnih predmeta po neobra-
denim povrsinama. Obicno se jedna prizma izvodi fiksna ili regu-
lisuea a druga pokretna. Kod samocentrirajucih mehanizama abe
su prizme pokretne i pomeraju se jedna prema drugoj tako da
centriraju radni predmet po dvema medusobno upravnim ravnima.
Usmeravaju6i mehanizmi sa prizmom su veoma cesti. Kada se radi
o radnim pre<imetima koji nisu cilindricnog oblika prizma )e za-
secena kao na s1. 74b.
66
Ovaj se ugao primenjuje kada se radi 0 baziranju radnih
pre-dmeta sa neobradenim povdinama. Ugao se usvaja u granicama
a = 15
Q
-:- 200.
0)
b.!
Sl. 74 - Serna mehanizma sa prizmom
, s1. prikazana Je konstrukcija pokretne prizme pomoeu
kOJe Je moguce ne sarno usmeriti radni predmet vee i stegnuti gao
Na s1. 76 prikazani su neld elementi prizme.
Sl. 75 - Pokretna prizrna
Sl. 76 - Elernenti prizme
. U pokretn,i.m i nepokretnim prizmama 81. 77
pnzma 1 Je zavrtnJlma sa centraznim civijama za telo
alata a pnzma 2 pomera se pomoeu zavrtnja 3.
Na s1. 78 prikazan je isti mehanizam Z3 stezanje radnih pred-
meta .. 1 reguliSuca a pIizma 2 pokretna. Ova se kon-
pnmenJuJe kada odkovci odnGsno odlivci imaju promen.:..
IJlve duzme.
5'
67
bJ
D)
SL. 77 - U smeravajuCi mehanizam
Nekc varijante regulisucih pdzmi prikazane Sll na 81. 79.
Prizma 1 klizi izmedu alata sa. sI?ojem iIi H7jg6;
se zavrinjima 3 posle cega se 2:
strukcija prizmi prikazana na s1. 80 a pnmen]u]e se u slUCajeVlma
2
Sl. 78
SL 79 - Usmeravajuci
mehanizm,i
kada dimenzije delova Hi koji se stezu u alat
raju u sirokim granicama radi eega za svaku ,parb]u
delova izvrsiti korekciju visine A. Prlzmu. 1 ko)a 5e nalazl u vo-:
dicama tela alata 3 postavljenim pod neklm uglom prema osnOVl
68
tela alata, zavrtnjima mozerno pomeriti u levo i udesno i tako je
postaviti na tr&zenu visinu A.
Regulisllca prizma na koju s'e odnosi opisana konstrukcija
siroko se primenjuje takode i u univerzalnim alatima. Prizma sa
regulisanjem uglovnog polozaja ose u vertikalnoj i horizontalnoj
ravni prikazana je na s1. SOb.
Sliene plizme primenjuju se u slueajevima kada je tesko iz
raznih uzroka odrediti taean polozaj osa. Osim toga pogorsanje
tacnosti moze doci pri eksploataciji alata usled habanja povrsina
prizme ili drugih delova alata kao sto EU razni klizaci kao i usled
2
5
SL 80 - Regulisuce prizme
udara i nepredvidenih preopterecenja. TeJo 1 prizme ima otvor
kojirp. se centrira po centraznom cepu' 2 zapresovanom u telo alata,
Druga Civija 3 ula2i slobodno U otvor u telo prizme. Sa dva zavrt-
nja 4 uvrnuta je u telo prizme i oslonjena na civiju 3, regulise se
polozaj radnog predmeta na prizmi okreeu6i isti za odredeni ugao u
horizontalnoj ravni U odnosu na centrazni cep 2.
Posle izvrsenog regulisanja oba zavrtnja 4 treba da se stegnu
a prizma da se prievrsti na telo alata zavrtnjima 5.
69
Za regulisanje ugla u vertikalnoj ravni telo. pr.izme
dva horizontalna proreza M koji se nalaze na rastoJall]u N -;-
mm). Pomacu ovih prareza moguce je tela:.
prizme vi'S! se obrtanjem zavrtnja 6 i 7 pomocu se. menJ?
rastojanje M menjajuCi uglovni prizme u ravm.
Posle zavrsenog regulisanja zavrtnJl se zategnu da bi se obezbe-
dila krutost i stabilnost 10kacije na . ..
Usmeravajuci mehanizmi mogu 1 :r:a prmCl12U poluga
kao na s1. 81. Pri pomeranju poluge 1 pahsku]e se ka sapama
okretnih oko osa 3, radni predmet i usmerava u pravcu deJ-
stva sile. Pri povlacenju poluge 1, sape pod de.lstvom opruge .4
vracaju radnl predmet. U svojstvu za
mogu se primeniti i klinovi. Na s1. 82 prlkazam Sil ceom klmovl
7
Sl. 81 S1. 82
(ekscentri). Pri obrtanju rucice 1 (:eoni !tlinovi 2 na vratilu 3 ilsme-
ravaju radni predmet prerna vertikalnoj ravm sjmetrije.
3
4
Sl. 83
70
Alat za busenje sa okretnim
2 nasacem yodice za busenje ima
polugu 1 na cijem se kraju na-
1azl prizma. Pri zavrtDnju navr-
tke 2 s1. 83 poluga 1 obrce se oko
ose 3 pri tome steze radni pred-
met ka oslono.1 plocici 4.
Na slici 84 prikazan je alat
za busenje sa elementima 1 i 2
za usme1'avanje radnog predme-
tao Radni predmet se priteze
osloncem 3 postav1jenim na obrt-
nom nosacu 4.

--::, ,-, l ',' ',,':','
.. ,j: I 2
, ,
"":; --:.
,
SL 84
Na s1. 85 prikazan je alat za busenje 3 otvora rasporedenih
po osi radnog predmeta. PIi okretanju zavrtnja 1 plocica 3 pod
dejstvom prizme 2 abrce se oko ose 4 i prievrScenim u njima ci-
vijama 5 usmeravaju radni predmet. U po]azni polozaj p1acice 3
vracaju se pomocu opruge
Sl. 85
SL 80
Mehzll1izam za istovremeno odredivanje polozaja i stezanje,
koji omogucava i funkciju pomocnih oslonaca, pri busenju, pri-
kazan je na s1. 86.
Samocentrirajuci prikazan je na s1. 87. Radni
predmet se postavlja u horizontalni poloza} i steze sa pokretnim
prizrnama. Pri obl'tanju zavrtnja 1 suprotno smeru kazaljke na
sutu dolazi do sirenja klipova 3 koji se nalaze pod de,istvom opruge
taka da obl'cU pltzmu 4 oko ose 5 omogucavajud na taj naein da
se skine radni pre-dmet 6. Pri obrtanju zavrtnja 1 u smeru ka-
zaljke na satu delovi 3 se priblizavaju a prizme 4 upiru na radni
pre-dmet, obrcud 5e u obrtnom srneru do dod ira ldipova 3 sa 1'e--
guli.suCim osloncirna 7. Posle ovog ciklusa dolazi do zavrSnog ste-
zanja komada.
SL 87 SamocentrirajuCi

SI. 88 - Obrtni samoccntrira-
juCi, nwhanizam
Na s1. 88 obrtni cilindricni deo postavljen je u ve-rtikalni po-
lozaj. Ose c1veju prizmi nalaze se uvele U l'avni simctrlje koja pro-
1azi k1'oz OSU zavl'tnja. Prizme su na krajevlma poluge koje se
obrcu oko osa 2. Zavrtanj 3 prolazi kroz navrtke 4 slobodno po-
stavljene u poluge. Radi toga je moguce menjati ugao izmedu
zavrtnjeva i poluga. Ove prizme se kl'ecu k1'oz zljebove u telu
71
alata. Prema tome, prizme se ne pomeraju postepeno, nego se
obrcu oko osa us1ed cegn se radni predmet ne sarno locira nego
i steze pomocu prizmi.
4.5 Viscstczni aLaH
OV1 su alati namenjeni za jednovremeno stezanje nekoliko
rvdnih predmetn iIi jedan radni predmet u nekoliko tacaka. Radi
ekonomisanja sa vremenom pIi lokaciji radnih prEdmeta tezi se
da se svi alati konstruisu taka da se svi predmeti koji se smestaju
u njih stezu posredstvom jedne rucice. Primenom vistl steznih
alata znatno se skracuje pomocno vreme. Konstruktivno izvodenje
stezanja je vrl0 razlicito. Ceo sistem predstavlja ustvari povezane
pokretne sape Hi elemente za stezanje raznih kamada.
Prema pravcu delovanja sila stezanja mehanizmi se mogu po-
deUti u sledece grupe:
- sa pardelnim dejstvom, stezanje se vrsi u nekoliko para-
lelnih pravaca.
- sa rednim dejstvom. Sila sa stezanja predaje iz jednog
smera, sa jednog radnog predmeta na drugi.
Na s1. 89 dat je visestezni alat paralc1nog dejstva sila ste-
zanja, aktiviranih ekscentrom. Zahvaljujuci plivajucoj konstruk-
ciji paluga cmogucena je kompenzacija razllke u precnicima rad-
nih predmeta.
Ceo sistem se steze pomocu jedne rucice sa ekscentrom.
Sl. 89 - Visestezni alat
sa ekscentrom
SL 90 - Stezanje pomocu gume
Visesiezni alat istoga tipa prikazan je na slid 90, Umesto pli-
vajucih poluga postoji sapa 2 u koju je umetnuta tvrda guma (oko
60 Shore-a). Razlika u precnicima radnih predmeta, u datom alatu,
kompenzira se elasticnom deformacijom gume 3. Jednovremeno
stezanje svih 8 radnih predmeta ostvaruje se pomocu rucice 1.
72
Na s1. 91 predstavljen je sematski visestezni alat n8 kome se
pojedine dimenzije radnih predmeta A kompenziraju pokretnim
elementima u obliku kuglica B. U plocu 1 upresovani su oslonci 2
l\:oji prenose sHu stezanja preko kuglice na radni predmet, Kuglice
B mogu se laka pomerati i prenositi Silu na sve str"me podjednako.
Zahvaljujuci tome, sila Q se rasporeduje iz-
medu radnjJ1 predmeta odnof'nc na same radne predmete na me-
SL 91 - Sema visesteznog aIata
stima dodira kuglica i radnih predmeta. Ipak je lokaciju radnih
predmeta znatno otezana i neudobna osobito kada se kuglice upo-
trebljavaju u vecem broju. Pogodnije je umesto kuglica primeniti
tecnost i pl'asticne mase koje po Paskalovom zakonu 0 ravnomer-
nem pritisku, u zf)tvorenom sudu, mogu sa uspehom ispuniti sve
iunkcije kuglica u alatu i to brie, balje i tacnije.
Sl. 92 Sl. 93
Alat sa dYe sape 1 za siezanje cetiri dela istovremeno, pri-
kazan je na slici 92. Radi ravnomernog stezanja sape moraju imati
mogucnost osciliranja. U zavisnosti od precnika radnog predmeta
elemenat 2 se maze menjatL Na s1. 93 prikazan je visestezni alat
73
za stezanje 4 radna predmeta. Dimenzije radnih predmeta na me-
stima stezanja ne smeju imati veCih odstupanja.
Visestezni alati paralelnog dejstva takode Sil nasH primenu pri
stezanju jed.nog radnog predmeta u vise tacaka. Jedna od tipskih
sa dve stezne tacke prikazana je na s1. 94. Pri zate-
zanju navrtke 1, sila stezanja se prenosi na sapu 2 i istovremeno
Sl. 94
Sl. 95
preko prenos!log mehanizma 3 okrecuci se oko tacke 4, prenosi se
na sapu 6. Sape se vracaju u pocetni poloiaj pomoeu opruga.
SHean mehanizam leaa i prethadni dat je i na s1. 95, samo iHo se
stezanje ostvaruje ekscentrom 1.
Na s1. 96 prikazan je mehanizam za Jednovremeno stezanje
radnog predmeta u dYe tacl{e. Stezanje se ostvaruje obrtnim vre-
tenom koje ima ekscentar 1 na konusnom delu.
SL 96 - Stezanje pomocu sapa i konnsa
Konstrukcija prikazana na slici 97 primenjuje se za stezanje odo-
zdo. Dimenzije radnog predmetct ne smeju imati vecih odstu-
panja.
74
Na s1. 98 ekscentar 6 deluje preko Idina 4 koji klizi u telu 5.
spustajuCi elemente 2 i steiuei cetiri radna predmeta istovremeno.
Osnovni Idin se oslanja na valjcic 3. Vracanje klma u polazni po-
lozaj izvodi se pomoeu opruge L
SL. 97 - Stczanje radnog predrneta sa donje strane
Na s1. 99 sila stezanja prenosi se preko zavrtnja 1 kuglice 2
i kUpu 3 na radni predmet, Na s1. 100 prikazan je mehanizam pa-
ralelnog dejstva za stezanje jednog dela u cetiri tacke. Ovaj se
alat koristi za stezanje otpresaka. Radni predmet se postavlja na
plocice 3 i steze sa dva para sapa, aktiviranih ad pos.ebm?g pneu-
matskog agregata. Pomeranjem poluge 1 na dole potIsku]e se ta-
kode i mehanizam 4 na dole stezuCi r8.dni na cetiri mesta.
5L 98 SI. 99
Znatno vecu primenu dobili su alati kod kojih se sila stezanja
prenosi sa jednog radnog predmeta lla dl'ugi.
SlUm 101 prikazuje alat pomocu koga se stezu cetiri valjka
postavljena na dYe okaljene plocice 8 i na plocicu 6.
Stezanje se vrsi pomocu pneumatskog agregai<l 1 i poluga 2, 4- i 5.
Za postavljanje glodala sluii gabarit 7.
Normalno stezanje delova moguce je U ovom slul:aju sarno aka su
strogo paralelne bocne strane radnih predmeta. Na s1. 102 prika-
zano je stezanje okruglih radnih predmeta. Ovi radni predmeti se
postavljaju u eaure 4 sm03tcne u klizne segmente 2. Pri zatezanju
75
Stezni alaU so_ el astifnim caurama, klinovima, fiksnim trno-
virna i slieno, eesto izazivaju deformaeije, pri stezanju, a u vezi
sa ovim i ost-ecenje bazne povrsine, radi cega se obrada radnih
predmeta sa t2nkim zidovima znntno otezava. Obrada radnih
predmeta ad mekog materijala sa ovim alatima prakticno je ne-
moguca. Eventualna upotreba uredaja za proveru deformacija iza-
zvanih stezanjem radnog predmeta lociranog u alat zahteva zna-
tna pomocna vremenu radi cega se izbegava. Ovi se problemi re-
savaju prlmenom mehanizama sa hidroplasticnim masama. Oni
imaju elasticne eaure, pomocu kojih se vrsi baziranje radnih pred-
meta po otvaru iIi po spoljnoj eilindricnoj povrsini sa vrlo visokom
tacnoscu. ,
Centriranje i stezanje radnih predmeta u ovim alaUma vrSi se
uvecanjem _ili umanjenjem precnika elasticne eaure pod pritiskom
hidroplasticnih masa. Promena precnika elasHen<=:' eaure na koji
se postavlja radni predmet vrsi se po eeloj povrsini radi cega se
postize visoka tacnost centriranja koja omogucava izvodenje ob-
rade velike preciznosti.
Elastiene caure dodlruju radni predmet po celoj baznoj po-
vrSini a ne sarno u pojedinim tackama. Ova iskl)ucuje moguenost
ostecenja i deiormacije pri stezanju, olaksava obradu radnog pred-
meta sa t2nkim zidovima, a takode i radnih predmeta od mekih
metala.
Sl. 103 - Centriranjc i
stezanje radnog predmeta
na centra],nom cepu
Sl. 104 - Brzo stezuCi trn sa
h-idroplasiicnom 1lwsom
Osim toga, pnmena mehanizama sa plasticnim masama zna-
tno skraeuje pomocno vreme za postavljanje i skidanje radnih
predmeta, narocito u slucajevima kada je potrebno tacna centri-
ranje, Gabariti alata sa hidroplasticnim masama znatno su manji
od slicnih alata sa klasH':nim metodama stezan,ia. Sigurnosi rada
steznog uredaja sa hidraplasticnom masom u znatnoj meri zavisi
od pravilnog izbora dimenzija eaure, klipova, i zavrtnjeva za ste-
zanJe,
Navedene osobine hidronlastiCnih masa koriste se za kon-
strukciju dYe vrste alata: -
-- samocentrirajuci stezni alati sa elasticnom caurom sa tan-
kim zidovima. Radijalna deformacija caure u granicama elastic-
nosti obezbeduje tacna centriranje i stezanje radnih predmeta.
78
_ visestezne alate kod kojih se hidrostaticki pritisak obezbe-
duje sistemom kliznih klipava, Na .s1. 103 data je konstrukcija cepa
za centriranje (lokaciju) i stezauJe po otV?ru.
Alat se sastoji od tela 1 na kome ]e pncvrscena elasilcna
caura 2. Cilindricna povrsina eaure i venae slliZe za lokaciju rad-
nog predmeta 3. Caura 2 je navucena na telo sa lal,;-O
vanim spojem i pricvrscena za tela sa zavrtllJlma 5. U caUrl
stoji kruzni kanal )a", spojen radijaln,im b
otvorom tela alata. Uvrtanjem zavrtn]a 6 I?asa su:
tanki dec eaure 2 koji se. svoje strane centnra 1 steze radm
predmet. . . .. A "
Praktieno je ustanovlJeno da elastlCna deformael]a Ll.D caurve . sa
debljinom zida h do 2 mm ne sme da 0,003
0
/0 O?
eaure. Radi ovoga, ovi se alati primenJu]u za radnm
predmeta po ctvoru iIi spoljnaj cilindricnoj povrsml kO]l su ob-
radeni u kvalitetu IT7 ili ITS, (ISO).
Zazor izmedu caure alata i otvora radnog predmeta oznaCl-
cerno sa ,6. S. , .
Pri AD,n"_, - LlS
ma
• = 0 mehanizam obezbeduje samocentrlraDJe
radnog predmeta. .
Pri ,6. < Srnin postoji zazor; pri ,6. Dmax -,6. > 0 meha!11-
zam ne sarno da centrira vee i steze radni predmet. ZavrtanJ 7
zatvara otvor koji sluzi za ispust vazduha pri nalivanju
sticne mase. Zavrtanj 8 sluzi kao osiguranje protiv preterano vellke
deformacije caure pri skinutorn delu 3. Regulisanjem ovoga za-
vrtnja mogu se izbeci takode i defonnacij€ radnog predmeta sa
iankim zidovima.
,
Sl. 106
S1. 105
Na slici 104 prikazano je steza11je radnog predmeta pomocu
eaure 1. Potisldvanjem hjdroplasticne mase vrsi se palugom.2 od
pneumatskog cilindra koja prenosi silu .J?omocu sape 3 hldro-
plasticnu masu 5. Punjenje kanala plashcnom masom vrSl se kroz
otvor zavrtnja 6, Zavrtanj 7 sluzi za ispustanje vazduha u mo-
mentu punjenja kanala sa hidroplasticnom masom.
79
Trn prikazan na s1. 105 moze raditi i u slueaju kada do
prekida sabijenog vazduha. Centriranje i stezanjem ostvaru]e se
caurom sa tankim zidovima pritiskom hidraplasticne mase pre-ka
poluge 2. Ako nerna vazduha
centriranje i stezanje se- ostV<;l-
rujc pornocu zavrtnja 3 i kH-
pa 4. Na s1. 106 prikazan je
trn sa rucnim stezanjem. Rad-
ni predmet se centrira po
otvoru i steze caurorn 1 pri-
tiskom zavrtnja 3 i klipa 4
na plasticnu masu 2.
J 5 6
Ff12i!C±i,1
... .. n I
0:" •
0: J 2
B
SL 107
SL 108 - 8tezna glava
sa hidroplasticnom
1nasom
Punjenje se vdi kroz otvor zavrtnja 5. Da bi se sprecila pre-
terana deformacija eaure predvideno je da se zavrianj 3 osloni
8L 109 - Stezna glava za
stezanje i centriranje radnog
pred. po spoljnoj cilindricnoj
povrsini
80
Sl. 110 - Stezna glava za
stezanje radnih predmetn
manjih precnika
I
I
na tela alata. Regulisanje zavrtnja 3 vdl Be pomocu je-dnog kali-
bra koH ima nesto veCi otvor ad otvora radnog predme-ta. Trn na
slid 107 ima upresovanu cauru 5, u toplom stanju, koja ima Dct
mestu B 5pecijalna udubljenja sa ciljem da se poboljsa zapti-
vanje. Stezanje se vrsi prelw zavrtnja 2.
Stezna glava prikazana na slici 108 sastoji se i2 tela I koje se
prievrs(:uje na plocu odnosno prirubnicu montiranu na vreteno
masine. Pomocli zavrinja 2 i klipa 3 pritiskom plastiene mase steze
se i centrlra radni predmet. Na slid 109 i 110 dati su primeri stez-
nih glava sa hidroplasticnim masama.
Na s1. 110 radni predmet se uvlaCi do cepa 1. Stezanje sa
jednovremenim centriranjem vrsi se elementima 2 koji se akti-
viraju hidroplasticnom masom 3. Stezna glava na slici 111 sluz.i
za tatnu lokaciju konusnih zupcanika kod kojih se unutrasnje
ozIjebljenje vrsi na masini sistema Fellow. Radi povecanja tankog
deia eaure u istoj je -napravljen kanaL Navrtka 4 -izradena je od
bronze. U zavrtanj 5 zakovana je prema s1. 111 eelicna kuglica 6
koja deluje na zavrtanj 7 uvrnut u 1<1ip 8.
SL 111 Ste:zna glava za tacna centriranje
Na s1. 112 prikazana je konstrukcija trna za ozubljenje. Pri-
mena hidroplasticnih masa obezbeduje visoku tacnost lokadje
radnm predmeta. Alat za busenje pomocu hidroplasticnih masa
nrikazan je na s1. 113.
- Proracun osnovnih velicina caure
Dopunski prirasiaj stezne povrsine caure.
AD = A Sm + 0.",
gde Ll. 8m oznacava zazor boene povrSine rCldnog predmeta i
0'1<>: oznacava visall:: prirastaja namenjenog za stezanje.
Velicma AD prirastaja eaure zavisi od osobina celika iz ko-
jeg je caura napravljena j ad terrrueke obrade. U industriji se za
caure primenjuju ugljenieni i Jegirani celici, sa granicom elasticno-
f;ti Go Dosle termicke obrade od 70-90 kgimm:!.
Tvrdaca je posle termieke obrade eaure preenika do 40 mm
HRc = 35--:.-40 a preko 40 mm HRc = 33--:'-36.
6 Konstrukcija alata 81
Dozvoljena granica elastic!].osti po kojoj se proracunava pri-
rastaj .6. D precnika caure mora da bude (0,7--;.-0,8) Q'e.
SL 112 SL 113
U cilju najracionalnijeg iskoriScenja elasticnih osobina caura
za stezanje i centriranje, povrsine radnih predmeta koje se spajaju
"
SL 114 - eaure za stezne
gLauc i trnove
sa telom alata rade se u tole-
rancijama H 7 iIi g 6 (za ste-
zne glave i caure). Praktiena
prirnena caura od eelika sa
granicom elasticnosti Cl'od",_ =
'.:::0 50-:-70 kg/mm" moguca je za
Tadne predmete sa baznom
povrsinom izradenom u kva-
litetu 6 (d .2. 10 mm); kvali-
tetu 7 (d :2:: 25) i kvalitetu 8
(d ;;; 90 mm). Debljina zidova
moze varirati u granicama od
0,05 mm.
SL 115 - Osnovne dimenzije eaure
Tehnoloski proces za izradu caura i njihovu ugradnju u alat
ireba da bude:
- Strugom obraditi sve operacije izuzev tankog dela caure,
- Termieki obraditi eaure ad celika, sa oko 0,70/0 C, do tvr-
doce HRe = 38-36.
- Obraditi tanki deo eaure.
82
- Brusiti osione povrsme caure
- Prethodno obrusiti povrsine u dodiru sa radnim predmetom
- zagrejati spoljni deo do temperature lOO-1l5
0
C ili ohladiti
unutrasnji dea, pomocu suvog lecta, sa temperaturom ispa-
renja - 79!JC
- Nalivanje alata hidroplasticnom maSOlli.
- Zavrsno brusenje povrsina za lokaciju.
Na s1. 114 data je nekoliko konstrukcionih koncepcija caura.
Osnovni parametri caura s1. 115 odreduju se na sledeci naNn.
Nominaini precnjk caure D uzima se kao precnik radnog predmeta.
Duzina tankog dela caure Ip bira se konstruktivno prema radnom
predmetu. Debljina tankog dela caure t na]azi se u tab1. 11. Mak-
simalno dozvoljena deformacija srednjeg dcla caure (povecanje iIi
sabijanje u granieama elasticnih defonnacija).
Go

E
D - nominalni precnik caure u mm.
Tedozv. '=' 50 - 70 kp/mm2
E - modul elasticnosti (21.000 kpimm
2
)
Za duge caure, od celika sa saddajem hroma, .6. D je 0,003
D [mm) , za duge caure od konstrukcionog celika D 0 0,002 D
[mm]. Za luatke caure sa sadrZajem hroma t:. D = 0,003 D [1-
- q) (x)1, za kratke caure od konstrukcionog celika A D = 0,002 D
[1- q> (x)] gde se q> x bira iz tabl. 11.
Odrediuarde debljine zida t radnor dela eaure u mm Tabcla 11
Duzina tankog dcla
caurc u mm
Ill> DI2
D12> 1" > DI4

D14> 1" > DI8
Ip
I 0,9 :y; ,D
(x)
I
0,0 1,00
0,1 0,99
0,2 0,97
0,3 0,93
0,4 0,88
0,5
i
0,82
I
0,6 0,76
0,7 0,70
I
I
I
i
I
,
I
!
i
i
I
• __ za EE.?racun pri D u mm
50 i 150
0,015 D -+- 0,5 I 0,025 D
0,020D
0,010 D -+- 0,25 1---- 0,015 n----
Tabcla 12
Ip
I
I
I,
I
0.,9 /_ 9 (x)
0,9-\7;1)
I
<p (x)
\ ,D ,
0,8
,
0,64 1,6 0,20
0,9 i 0,57 1,7 0,16
1,0
I
0,51 1,8 0,12
1,1 0.,45 1,9 0,09 I
1,2
I
0.,39 2,0 0,07
1,3 I 0..,34- 2,1 0,04
,
I
1,4
i
0,28 2,2 0,02
1,5 0,24 2,3 0,01
, ,
Ako Je l-".2. 2 h racuna se da Je eaur8 duga. Ako Je < 2 k
smatra se da je caura kratka.
6'
83
2 1, 2,6 mm gde je k duzina tankog dela no delormi-
sanoj cauri..
Maksimalni zazor spoja radni predmet - eaura mora biti:
- pri spoju radnog predmeta po unutrasnjem otvoru,
as = caure - Dmin rad. predmeta
- pri spoju radnog predmeta po spoljasnjem precniku,
11 S = DIilOX caure - D",;: rad. predmeta
Stezni negativni zazor: Cst = I:l. D - S.
Debljina tp = (0,75-0,9) tk mm
Duzina kontaktne povrsine caure sa radnim predmetom, U
toku rada' iznosi:
za duze caure
= 2 h - -1 ) + Ip mm - za kratke caure
j 3st + f!.S
J
--i,-,
lei """ Ip Ost + !J,.S mm
Maksimalni moment torzije koji se maze prenositi preko spoja
M
kp
= 500 m V m Gst D2 kgcm gde jc 11'1 =
Debljina tk bira se konstruktivno.
Sirina k::::; kt gde je Jet silina ka11a1a l1a radnom predmetu.
Siril1a T "'" 2,5 fin mm. Sirina tt = 1,25 T rom.
Ugao P preporucuje se u granicama 350+450.
Visina fI = 2 -e
F
D mm.
Precnik eaure d, za slucaj kada je spojna povrsina bazna u
slucaju kada je bazni precnik radnog predmeta obraden,
- do IT 7 (ISO), d = D-2t-H-2 mm
- do IT 7 (ISO) d = D-2t-2H +2 mm
Za eaure kod kojih je cilindriCna povrsina bazna i ako je radni
predmet izraden.
- do IT 7 (ISO)
- do IT 3 (ISO)
d=D+2t+H+2 mm
d = D+2t+2H-2 mm
Radijus r = (0,03-0,05) D mm
Pritisak neophodan za stezan.ie radnog predmeta:
2/lDEt "
pri Jp > O,3D; P
3D 2 "D..DEr
pri Jp < 0, ; P = 1, oJ ·-D2 n kplcm:'
1p
Gde jt': n = D
Pri konstrukciji alata i proracuna steznih centrirajucih caura
koristiti tabI. 13. Medutim, ako se radi 0 konstrukciji samocen-
trirajucih caura namenjenih za centrinmje radnih predmeta onda
koristiti tabI. 14.
84
.,


.<>


'"
::S

"
i}

'"
"
"'
.:::;
'r:
"
"
"
.;;
1;'
"'
2
.c
."
"


OJ

,8


'0
t
c
"
.-::;

.c
." q
§

.I;
;;
" 'e

'" 0
tutu n
2
.::
'-

"W:)jJ3){
n if
unu n 1
:::; E

6
6
tutu n
liU! n a



M
o
II

"-<iQ
"
'"'
q
0
-----_ ..,-

q. '-
!
NNr"',
0, c,.
"

0 000
I '-'10 V,
"

,
.",.. I .... onr--
0\600'
-
00
0
"

rS,.,. '7
'n or,
"T -.+''''::;
I
0:::::0
OOon
-< rl 'i"
N
;;;
"<T ""T V,

'rlOOOO
000
oa'n

V)N ...... I
ooe)
0':56i
'"'
"

co 0'. N
000

...... r,"1"
N
"
on Vi
\D r-:' 00'
'" 0
ooe
00 or,
t'l .... "¢
00""" t"",
000
60r:5
i

i
I
0 __
,

M I I
"
! I
0
I I M
000 000
'""'-nO 000
-- \0 ("--! 'n 00
-. {'-\
I
'r:-
I
I
('-!
'n
"'''
I
!
'n
.,i'''::;'
"'00
00:0
00
00
00

000
000
\D 0 >r,


I ",;'
00 '"
I
00
00
-..,
, .
----,-----_._.
N
I I
, N_
"'-.
0
80
1

60 2;d'
I
66

0"'::
61 I! 66
----....--'---- I ___ +-__ '-__ 1
o I IT:=;:8 II
I
I
I
o
N
" ! - '" I
, ,
00
I
00
0<'


,

00 §
85
'"
'"
::j
E
E
"
q
kIt u
kg(cm
§
"
D u mm
p u
kg/em'
_lp
nil "" 0,25
T tk
kIt 1.1
kg/em
§
"
D u mm
Os
"-'!.
",Jf
1p
D/2 "" 0,5
T
E
tk E
"
'"
120, 2500 1,0 0,02 350 12 5,5 5000 1,8 0,05 300 14 8,5 I 0,24
I
950 I 0,5 I 0,04 [ 100 1 8 5 1000 1,2 0,1 100 I 10 1 6
i - . 9500 2,7 0,03 450 17' 10
__ 1 ______ ,_ 1-.----,---- .----- -.- -.-.--,---
1500 1,0 0,04' 250 i 10 6 1600 1,4 0,12 130 15 8
140 1 4000 1_2 0,02 350 13 7 8000 2,3 I 0,05 270 16 12
- I 15000 I 3,0! 0,04 I 450 20 13
0,28
160
180
200
250
------ ---- ________ "' __ , __ ------1·-- I • ____ __ ,_" ____ 1 _________ _
1,0 0,05 150 9 I 7 2500 1,6 0,13 i 130 16' 8,5
1,5 om i 350 17 8 IS000 1,8 0,09 200 18 II
3000 -I 1,0 0,06 -I ::: 036
8500 1,5 0,03 350 15 9 17000 3,0 1 0,1 350 24 12 '
4500 1,0 --0,07- 100 15 10 -soool-;.,slo;16-- - 10018--;6 1'- 0-;-
20vu
6000 0,32
10000 2,0 0,04 400 20 9 20000 I 3,0' 0,08 300 25 IS '
----- -------- ._------ , ____ ----I _._------
10000 1,5 0,1 I 200 18 10 25000 3,0 0,2 1 200 24 IS los
23000 2,5 0,07 'I 400 24 13 , 1 '
300 i 25000 2,0 0,09 200 22 12 25000 2,S 0,3 150 26 18 0,6
,------ .. ---- --- ____ -1_ ----- ---- ________ 1' ___ __
---1______ ------ ________________ 0 __ --- _____ _
- - ----- ---- ------ ----, . ------ -- --,-- i------ -------- ---- --- .. ""----.-,--
350 I' 25000 2,0 0,14 150 20 15 25000 2,5 0,35 100 32 20 0,7
400 25000 2,0 I 0,16 100 22 I 17 25000 3,0 I 0,4 100 35 i 24 I 0,8
E
E
§
"
q
iUt U
kg/em
E D u mm
"
pu
kg/cm
2
T tk
.Mt U
kg/em
6 D u mm
"
s

",Jf
T tk
§
"
15 I
----I ..
,
20
Lp 0,75
D/2
1p
75jl 1,0-
20 __ 0,5 0,01 __ I,..s __ 450 0,03
_ I - I - 'I 10 \ 0,4 0,Q2 300 2 I' 1,5
5 0,2 0,02 100 4 1,0 5,0' 0,3 0,04 130 4 1 1,5
25 0,4 I 0,01 250 4 2 'I 2S O,S 0,02 350 4 2,41 0,04
50 0,6 i 0,01 450 4,S 2,5 50 0,8 0,01 450 5 2,4
----[------------- -, ---- ._--- - ---.---- ------1---- --- ----
20 0,4' 0,01 100 3,5, 2,0 20 0,5. 0,06 ISO 4,S 2
30 90 0,6 0,03 250 4 I 3,5 90 0,8 I 0,03 3S0 5 1 3,5 I 0,06
200 1,0 0,02 450... 6'SI' 3,S 200 1,3 I 0,02 I 4S0 7 3,S
40 0,4-0,06- 100 .. ----;;:s2x--,;o--ro,sT- 0,0-7 - '.4;51-
3
-'--
200 0,8 0,04 250 S 4, 200 1,0 'I 0,04 I 250 6 1 S I 0,08
450 1,2 0,02 450 8! 4,5 I 4S0 1,7 0,02, 450 8,5 6
·g:gf\ -I--r'-rl·· -.. -I
1500 2 0,03 I 450 i 10 7 1500 2,5 0,04 450 II 8,5
l;g' :g .
3600 2,S 0,04' 450 121 8 3600 3,5 0,05 450 I 13 9
600 1,0 11--- 1-6- ----;;00 1,5 0,15 150 --I '1-4 - -7,5---
100 1 3000 2,0 0,08 250 14 I 8,5 3000 2,6! 0,1 2S0 I 15 10 I 0,2
7000 3,0 0,06 450 IS 1l,5 7000 3,6 i 0,07 4SO I 19 13
40
60'
80
co
'"
co
'"
. 8 1 1.181" I 8
Aft u E u" Aft u S S"
" k ! . D U 111m! k
P
, 2 1 tk 1 kiD u mm u 1 I tIt 8
gem::l I g,'cm I -g,lcm ;::! I ;:Ibn ;::l'
Q ,..., 1 I I'" i ('0
1
15/2 0, I 5 [iFf ! .,0
1 \000 I 1,4 IU] 1 100 IJ i g,5 1 1000 I.R 1 ILl 7 150 17 I 9
120 550U i 2,:\ 0,1 250 17! D I 5500 3,0 O,I! 250 1::-; 12 0,24
10000 I ],7 0,0(' 450 20 1 14 I 10000 5,0 I 0,07 450 24, 16
1--- - - ill
1600 1,5 100 16 1 8,) 1600 2,0! 0,2 150 18 LO
1·10 9000 JJ) 0,1 Jon 20 II 15 9000 ],7 i
l
0,11 280 20 15. 0,28
19000 4/1- O,()A <15() 2,t 18 19000 6,0! 0, I 500 2() 18,5
2500 1,8 0,19 100 18 Ii !! 2500 2,4! 0,23 J 50 22 12
[flO. J3500 0 . .11 JOt.)! 23 17 13500 I 4,2' 0,19 30.0 I 22 19 0,:\2
. _ 22000 i 'fA 0,1 Ii 30 , 17 I 23000 I 5,0 r ____ I , ___ 22
180 1 3500 1 2,0 0.,22 100 22 1 II 1 3500 I 2,7 0,25 150 22 13 0 J(,
i 17000 I 3,6 i 0,16 250 25 I 15 17000 4,5 0,22 260 30 22 '" ,
---- ,------- --- --1---- ------- ----- -- -- ,------ .. -----
200 50eV 2,2 0,23 100 I 24 ]2 5000 I 3,0 1 0,28 ISO 25 16 04
20000 3,7 0,15 220 i 30 10 20000! 4,8 0,2 250 30 24'
1--- - ----- ---- - -- ---------- ----- ----1--- - .---- ------- -- ------ -- - -- - ---
250 10000 3,0 0,29 100 30 15 I 10000 1 3,8 0,35 150 I' 32 20 05
25000 3,5 0, J 5 150 30 18 I 25000 4,7 0,24 I 200 ! 32 22 '
----------------1-- -- ------- --- ---- ,----- -------, ---1------ ---
300 25000 3,0 0,48 I DO 35 18' 16000 4,5 0,24 i 120 ,40 23 0,6
---, --- '------ ,----1- -!--------- ------ ---- -, -------,----, -------
350 I 25000 3,5 0,56 I leo 40 20 i 25000 5,3 0,5 1 150 I 42 26 0,7
-41)0-250()0 4,0- 0,64 ! 100 , 45 I:?A I 25000 '5,5- 0:781 130 I 50 '2S- -0:8-

"
Q
Mt u
kg/em
8 1 4
{),6
10 1 3,4
15
20
30
40
7
2
10
25
5
2 __ '
6{J
20
90
200
40
200
450
----i-- --
, 130
('0 I 750
__,
'I 300
80 1700
3600

"
0,3
0,3
0,4
0,5
0,4
0,5
0,7
i 0,5 i
0,7
0,9
()J5 '
1,0
1,4
1,0
1,4
18
1,5
2
2,7
'Z'
2,8
3,6
D u mm
{ r
])/2
(t,o I
(t02
0,02
0,01
0,04
0,{)3
0,02
O,OS
0,04
0,03
Om
0,06
0,05
0,(19
0,08
0,06
0,14
0,11
0,09
0,19
(),IS
0,12
1,5
p u

400
250
.150
450
250
350
450
250
350
450
250
)00
450
250
300
450
250
350
450
200
300
400
T tk
Aft u
kg/em

D 11 111m
"
15 I
O,(), 0,,1
0,03
25 0,3
2,0 0,6
0,05
0,02
0,01
0,J)4
100 0,5 0,01
],5
3,5
25 1,0 0,05
4,5 3 250
0/") 0,01
4 3,5 85
,j -
0,(17
6 4 I
7 5 800 0,9 1
-- ,
0.,02
7 5 200 I 2,0 ' 0,09
Ip
{ji2
8 5,5 I
____ _
10 8 !
12 10 7000! 1,8 0,04
1 ]0 16l1i) !--4,0 '0,:18
15 12 I _
18 13 16000 I 0,05
'8
;:l Y_

2
200
450
100
450
100
400
450
450
450
450
450
450
450
450
450
T
4,0
3
3,1)
2,0
4
tk
2,0
1,5
2,0
2,0
2
5 3
6 2

"

0,016
0,02
om
0,04
7;01 -4,5
- I 0.06
I 3,0
9,0 6,0
10
13
4,5
10
0,08

18 12 I
, 0,16
20 8
'" o
'"

§ 8
"
hIt u
kg/em
§
D u mm
"
pu
kg/cm
2
T
jUt U
tk kg/em
S D u mm
"
's

M
T
8
E
fk ;:!
Q
Ip
D/y"",,1,5
"'"'"
Ip _ = 2
D12
co
I 600 2,5 I 0,23 I 200 115 I 10
_lOOt .. J_JJL __ Jill!
- 0,2
3100 I 5 1 0,2 450 22 15 I
. .. ...
1000 3 0,28 I 250 18
120 I 6000 4,2 0,22 I 350 21
- I· - .. -
140' 9000 5,0 0,25 I 350 25
10
17
21
15
19
20
- I - - 0,24
. -kb I··· I_I' .. - -if
25000 ' 2,5, 0,15 200 22 14 0,28
19500 6,3 0,21 450 34
2500 4,0 0,38 250 25 15 12500 8,0 0,35 i 450 36 I 25
··-'··1··· _ ..... - -.. _ ..... _ .... _ .... _. --_.. -- --- .,--_ ...... -.. ..
160_
1
.... ... .. 25000 ..... 2,4 . 0,2 1.200 I' I 0,32
180 3500 4,5 0,43 250 25 18 18000 9 0,4, 450 40 28 036
200 .... -,- - _. - ··25006·· ·To- 6,45 I 450- 45-32- -i;-
-.250. .. -25000··· -.1.0.- ... - 0,6' '450-· 47 ·36-! ... 0'-5
___ . 2400()_....s2.... 0,48 350. . ..25... __ =- .. -:: ... ___ .. __ .._-=-_ -=-. _'-_

sl 81 8·1····- 'I" E
\1 lJ1ft u S D u mm k
P
( U 2 T lk JkWt u E D u mm .... 5 T (I{ S
oJ ,gem ::l I gem gem::l .... biJ ;:::l
Q ' ;:::...u: 00
I ,
.i.E.. 3
D(2
Ip
D72 4
8 i
20 0,3 10,01.... 400 4..2_1 __ .E .... 0'.01 450 1.
4
,°1_
2
,.° I
1,5 0,2 0,02 200 3 1,5 I 1,5 0,3 0,03 200 3'],5
20 0,3 0,015 300 3 I,5 I 10 0,4 0,02 300 3 i 1,5 I 0,02
30 0,4 0,01 450 3 I 1,5 I 30 0,5 I 0,015 450 3 1,5
------------1' ---,--- --"--"---- ---,.--.. --
5 I 0,3 0,G3 150 2 I 2 5 0,4 0,04 250 2,5 2
15 i I 0,4 0,025 I 250 2,5 I 2 4 0,6 0,03 350 3,5 2 0,D3
___ I __ lll()... _0,6 .Jl,015 1 __ 0,7 0,02 450 _ .. 2,5
12 0,3 I 0,05 I - 150 . 4 I 2,5 12 0,5 0,05 250 5
20 I 85 0,5 I 0,D3 I 250 I 4,5 I 2,5 90 0,7 0,04 300 5 3,0 0,04
... .. +-t(j
30 I 250 0,8 I 0,05 I 250 5 I 4 .300 1,0 0,06 1 300 6 4,5 0,06
__ I 900 1,2 I_O,Q3 _I . .. 450 ___ .
1 100 0,7 I 0,09 I 150 6 I 4 100 1,0 0,1 I 250 7,5 5
40 .... , 650 1,0 I 0,07 I ... 250. 8 ,5 700 1,4 0,08. I 300 9 6 I 0,08
I 0,05 .. 45[)_ 9 6,5 1700 1,9 0,06 .. 10 .. _8_, __ _
. I 320 1,0 150 9 5 320 1,6 0,14. 250 10 8
..itl .. I
I
750 1,3 0,18 150 15 10, 750 2,0 0,19 250 15 1
10
80 5000 2,0 I 0,13 I 250 I 15 10 'I 5600 3,0, 0,15 350 18 12 I 0,16
17000 3,2 0,09 I 450 17 12 14000 3,8 I 0,12 450 22 13
10
'"

"
E
8
"
Q
100
flO
1,10
All. ,]u
kgcn1
1500
9500
25000
2500
16500
25000
4000
§
"
1-6
2,5
3,5
1,9
3,0 i
3,5 '
2,.\
3;5
I) u nUll
1p
Dj2
3
p u

0.,22 .1' 150
0,17 250
0,12 450
0.,28
(1,26
(1,17
O,J
0,23
150
2.-W
350
150
250
T
15
18
20
16
20
22
22
25
lk
IU!, U
kg-em
E
6
j) U n111l
's

on
T
e
8 I J 500 I 2,61 0,23
11 10000 I 3,6 0,19
___ I __ __. ____ 0.,16
12 I 25000 I
16 250.0.0.
16 I
t4
18
4000
25000
3,0.
4,6
J,7
4,9
0,28
0.,22
0,32
0,27
"'-"
lp = 4
D/2
250 18
350 22
450 1 27
;-;-1
1
20
380 29
I, =:
250 I 25
350 30
lk
13
14
15
16
18
18
20
§
"
'"
0,2
0,24
0,28
J 00 25000 3,..} 0,3 200 26 21 6000 4,,2 0,37 250. 30 'II 21 ! 012
1 __ 25000 _ 5,0 0,34 350 _______ 1_ .'-
180 25000 3,6
--J- 0,35 200 / __ 27 _3.2 ____ 5A 0,4 280 35 25 I 0,36
1_ZS:000JJ8 1 0,4_:100.,.1 28 25 1_25000 __ 5,8 _ .... 28.10,4."
__ 2500.0. ___ 1 4,0 I 0,55 150 __ I ___ 30 _ f _ ___ 0,56 __ ____ I __ __ _
3?O I ,_ 25000" 1 __ 5,0 0,66 150 j 36 27! 25000 _ 8,0. 0,68 40 40. I 0,6
::; ... -:FF¥S-

"
Q
8
10
I
1:';
Tabela H
Odredivanje dililenzija samocentriraJu6h (aura deformacija tankog dela i pritiska liidroplastiCl1ih lila ,a
Aft u
kg/em

D u mm
"

D/2
1--=
I
p u
kg/cm
2
6
S
"
h
6
E
"
;:
AIL U
kg/em

"
D u mm
p u

J
p
__ oc-O,5
7512
l' u mrn
-I - - .
g
"
;:
I , ... _ 1- ; ,21 0,6 ... 0,01 .. 440 3,0 "1 2,0
.. 201_,,_,.. l -I - .. 3,0 0,8 4,0! 2,0
30 I 5,5 0,Ql 450 5, _2, _ la... 7,0 I 3,0
, 5 0,5 0,02 250 4 I 3,0 10 I 0,9 I 0,04 200 5 I' 5
40 , 15 ____ _ 450 I __ _ _1 __ 0,02 _ 440 ____ ___ , ___ __ . __
I
J 0,3 0,06 40 6' 2,0 4,0 O,J 0,12 40 6 2
60 ____________ __ _____ ________ __ " _, ___ 4,0 _ ___ 440 13 ___ .. __ 1 ___ 6
10 0,4 0,()9 1 50 1 G 3 10 I 0,5 I 0,18 50 6 I 4
SO ____ ____ ____ , __ "_1 ___ _ ,15 4,0 __ 1 :': I _ 440 17 _ I ___
15 0,5 0,12 'I 50 1 7,5 4,0 15 0,7 I 0,23 50 8 I 4
100 200 1,8 0,04 450 I 16 5,0 330 3,2 0,08 440 22 10
III
<0
,..
8
8

Q
120
jUt u
kg/em
8 p u
S D u mm kg/cm2

Ip

8 8
S S

h ...::::
iUt U
kg(cm
s p u
e D u mm kg/cruz
"
Ip
7512
l' u mm
S
8

:'!'
20 I 6:61 0,15 50 I 8 1 5 I 2S I 0,9 I 0,28 50 I 10 1 5,0
0,0:_ __ ___
I 35 0,7 0,17 50 12 1 5 40 1,0 I' 0,32 50 12 5
140 _ 550 __ 450_ 24_ 8 I'" 900 4,5 _440 ___ __
50 0,8 0,19, 50 15 5.0 60 1,2 9,37 50 17 5
160 __ 450 __ __ 8;5, 1300 5,0 ___ __
80 0,9 I 0,22 50 16 6 1 90 1,3 0,4 50 I 18 6
180 __ 9 1900 5,8 0,14 __
120 1,0 0,25 50 17 7 120 1,5 0,46 50 20 7,0
200 __ 3,5 450 ___ .2500 _ 0,16 440 43 20
? 250 1,3 0.3 50 25 8 250 1,8 0,57 50 26 10
_ 0,09 ' 450_
1
47 13 5200 8,0 0,2 ___ 25
300 400 1,5 0,37 50 I 30 9 400 2,2 0,68' 50 32 JO
5000 5,3 0,11 450 56 16 9000 9,8 0,24 440 65 31
--_.- ._- --_.-,-- -,._-_. -- ---- -
350 I 650 1.8 0,43 50 35 10 650 2,6 0,8 50 11
__ !,O ___ __ 65 18 1400 11 0,27 440 7) . ___ 36_
4 950 II 2,0 I 0,40 50 40 12 950 3,0 0,92 50 42 - 12
00 I 12500 7,0 0,15 450 1 72 20 2100 13 0,31 440 86 40
jHt u
kg/em
8
S D u mm
p u


Ip __ =O,75
/l/2
§

h
8
8

:'!'
Alt u
kg/em
8
S D u mm

pu
kg/cm
z
T umm

D/2
§

:'!'
8
8

Q
- -11-=-_II--=-=--I--...oLO,31 0,
02
1_ 450 _I _____ 2 _I °'°16 _
_ . .0,5_ 40
0
_3,-0. 0,02 '450 3. 2 ........._. 0,02
0,5 1 0,04 340 4 2
2,0 I 0,7 0,02 450 4,0 2,0
0,3
2,0 0,8 0,02 450 5 2
1,5
4,0
0,9 0,02 450 4,0 2,0 5,0 1,0 0,03 450 I 6 3
0,03
0,04
0,6 0,03 250 2,0 I 2,0 I 1,0 I 0, 7 4 3
1- -----,- .... --------- '----------.-,----
I
0,5 I 0,5 I 0,08 150 3,0 2,5 2,5 1,0 0,07 340 7 4
0,06
15 1,4 0,04 450 7,0 ),0 15 1,5 0,05 450 90 5,0
!;g I 16 i - i;i 1- -I 0,08
--1--' -----··-·--1 1--- --- -1----
4,5 1' .. 0,9.! 0',15 I 150, 6 2 20 2,0 0,14 1 340 13 8 012
___ __ 114 6 18 10 '
10
250
1,2
3,6
20 1,5
500 4,5
0,2
0,1
0,25
0,12
150
450
150
450
15
22
5,5
11,0
50
300
2,8
4,0
12 .. 1-7 3,5
27 15 600 I 5,0
0,2
0,14
0,25
0,18
340
450
340
450
17
25
21
29
12
13
15
17
0,16
0,2
UIill n a
E
E
"
Q
UlUI n 1
tuul n.L
UlUl n J
96
I
vt- OCr". .. O\ i <"'."'7 1
rr,..q ,..-,,,, 'VIr): <r,t'- \000
! ,{

I i I I
00 00

__ -:_M_"_T
M
__ "_,l _M_,,"_-+:_M_"" __ _M_"-,I_('rl_ i ('rl I ('rl
! I I i, 1
! ,....,

00iOO
l
oo
l
166 661dd 6d
I Iii ,
N 0 I 0)., q I 0 i
l
0,0 i
l
0 : ---
.p '" : "<x.- : on"co ! v5 d: " "' S_c: __ f:_

00
I -, 1"1'
I 'I : i II ..... II N i N

0-, __ 1"1
f::;:: if:;:; I 'i 1 i ;;;:7, !;;;:;; -:;>-,-:;;-·-i -:;::-8-
I I I, 'i -<
Ii I g-g I

! I i 1
00100
Intr)
-;- "" 1-"
I
Na s1. 116 dat je graficki pri-
kaz kako se mogu koristiti e1a- -;
sticne caure za stezanje radnth
predmeta.
Na dijagramu stepena-
stirn linij. ograniceni su naj-
veei zazori dobijeni pri kom-
binacijama baznih otvora na
radnom predmetu po H 7 i H 8
i lokacionih precnika caure za
centriranje sa kvalitetom h 6
i 9 6. Nagibna prava pokazuje
dopusteni porast precnika ca-
ura za centriranje pri njiho-
vom sirenju. 1z navedenog di-
jagrama vidi se pri kojim se
kombinacijama tolerancija ca-
ure za centriranje i baznih
otvora obezbeduje za svaki
preculk caure, stezanje rad-
nog predmeta.
Visestezlli alati sa hid-
ropla.sticnilll masalla
Principijelna serna kon-
strukcije alata za stezanje ve-
ceg broja radnog predmeta
prikazana je na s1. 117.
U kanalima dela 2 nalazi
se hidroplasticna masa 4 i trn
klipa 1. Pomocu zavrtnja 3
deo 2 se pomera u vodicama
o
Sl. 116 - Dijagram za odrediva-
nje mogucnost-i koriscenja e!asti-
cne eaure za stezanje radnog
predmeta
SL 117
5 i steze 1'adne predmete. Pritisak sa strane zavrtnja 3 ravnomerno
se prenosi na sva t1'i kUpa nez8visno od lwiebanja dimenzije i
radnog predmeta. Pri odvrtanju zavrtnja 3 nosae 2 se vraca u
polazni polozaj. Zavrtanj 6 zatvara otvor u telu alata.
Konslrukcije ovih alata mogu se podeliti u dve grupe:
- mehanlzmi iIi uredaji sa pokretnim telom koje'se pri ste-
zanju i otpustanju radnih p1'edmeta sklapa i rasklapa pomocu
zgloba.
- mehanizmi se nepokretnim telom ciji radni klipovi imaju
takve ureaaje koji im pomazu da se pomeraju u telu alata i stezu
radne predmete.
7 Konstrukcija alata 97
Atati sa pokrctnim teLom rade se U obliku stezaca i poluge u
kojima su smesteni kanali sa hidroplasticnim masama i radni kli-
povi. Na s1. 118 prikazane BU speci,ialne celjusti za masinske stege.
Za lokaciju. i stezanje cilindricnih cepova celjusti 1 imaju prizme
2 i oslonce 3. Pritisak se prenosi na klipove 5 koji klize kroz otvore
u spoju H 7/h6.
A:A
Br
~
' " , .
U'>!
10. :
... 1
-$-
Sl. 118 - Celjnsti za stezanje sa hidropiasticnim masama
Na s1. 119 prikazan je alat za stezanje malih cilindricnih delova
na kojima se glodcju zljebovi na vertikalnoj glodalici. ValjciCi se
98
• L
SL 119 - Alat sa hidToplasr. Trwsorn namenJen za stezanje
sitnih ciHndrlcnih radnih predmeta.
posiavljaju u prizme 3 levim krajem dodir:uju oslonac 4. Radni
klipovi su postavljeni, sa hidroplasticnom masom, u polugu 4. Pri-
tezanjem zavrtnja 1 stezu se preko radnih klipova i radni pred-
meti.
Na ovim je alatima moguce stezati i radne predmcte drugih prec-
nika i oblika npr. prizmaticnih radi tega je potrcbno -sarno pro-
meniti baznu ploeu 3. Posto se poluga 4 pomera radni klipovi su
pomoeu osigurat'a 6 osigurani da ne ispadaju.
SI. 120
6
Alat sa nepokretnim
tdom
AlaU sa 'nepokl'etnim telom
Na s1. 120 data je kon-
strukcija jeduog steznog ure-
daja. Vazduh pod pritiskom
preko dijafragme 2 i klipa 3
vrsi pritisak ua hidroplastic-
nu masu 1 koja pornera radni
Idip 8, koji steze radni pred-
met.
sr. 121 ~ Kaseta ZQ alat
Uko1ilw ne raspolazemo sa vazduhom pod pritiskom stezanje
se moze izvrsiti i pomocu zavrtnja 7.
Radni predmeti se postavljaju u kasetu 3 na kojoj se nalaze
centrazni tepovi 2. (S1. 121).
Kaseta se oslanja n3 dva osIonca 10 na s1. 120. Da bi se stegla
dva dlindra predviden je plivajuci pritiskiv_"1f' 4.
Radni klipovi 8 vracaju se u pocetni poJozaj pod dejstvom
opruge 9 eija sila treba da bude oko 20...;-.35 kg (s1. 120) .
Spoj izmedu radnog klipa i otvora u telu a13ta treba da bude
H7/h6. Da bi se sprecilo curenje hidroplasticne mase na radnim
klipovima postoje kanali koji se napune masom i sluze za -zapti-
vanje.
7'
Sl. 122 - .sema za proracun sUa stezanja i hod01:a
radnih klipova
Proracnn sila stezanja i pomeranja klipova
Nakon zavrsenog stezanja uspostavlja se odredeni hidrosta-
ticki pritisak p kg/cm:! i svi klipovi nalaze se u ravnotezL 1z uslova
rod'.!..· p
ravnoteze steznog klipa 1, Q = i svakog radnog klipa 2,
W
= 1t'D'J.p,
-- 4 deljenjem dobija se:
100
Ako uzmemo U obzir i trenje
Ako postoje povratne opruge imamo:
Gde je:
W - sila stezanja svakim radnim klipom u kp
Q - polazna sila razvijena radnim klipom u kp
d - precnik steznog klipa u em
D - precnik radiiog klipa u em
'Il - koeficijent korisnog dejstva ("f} = 0,9-0,95)
P - sila opruge u kp
Iz uslova jednakosti zapremine dobija se hod.
r. d
2
1C D2
V Sri = Swn
4 4
odakle se dobija:

gde je:
So - pomeranje steznog klipa,
Sw - pomeranje radnog klipa,
n - broj radnih klipova.
HidroplastiCne mase mogu se nabavljati od razlicitih proiz-
vodaca sluzeci se njihovim katalozima gde su navedene najvaznije
osobine hidroplasticnih masa i njihova osnovna namena. Najpozna-
tije sovjetske marke hidroplasticnih masa BU CM, DM i MATI -
1-4. Obieno se hidroplastitne mase -tope u kupatilu glicerina sa
temperaturom od oko 150°-169°C. Ove podatke najpreciznije daje
proizvodac. Alati se obicno zagrevaju na temperaturi od 140°_
150°C. Svakako da su ovo sarno orijentacione vrednosti vezane za
jedan odredeni tip alata i hidroplasticne mase.
Hidroplasticne mase razlicitog sastava imaju i razlicite reiime
nalivanja i zagrevanja alata.
4.7 Stezanje pomoc1t tanjirastih opruga
Tanjiraste opruge s1. 123 primenjuju -?e u alatima za centri-
ranje i stezanje po spoljnoj i unutrasnjoj abradenoj cilindricnoj
povrsini. Za razliku od hidroplasticnih caura koje rade na prin-
cipu porasta lokacionog precnika u granieama elasticnih defor-
macija, tanjiraste opruge imaju znatno veei porast lokacionog
precnika na racun ispravljanja opruga u procesu stezanja (pri
osnom potiskivanju).
Porast lokaeionog precnika kreee se u granieama 0,1+0,4 mm.
Precnik radnog predmeta moze biti u toleranciji 0,1-0,25 mm.
Tacnost eentriranja radnlh predmeta sa baznam povrSinom obra-
denom po IT 7 (ISO), primenom tanjirasti opruga, dostize vrednost
od 0,01 do 0,02 mm.
Sile stezanja su U ovom slucaju znatne. Braj opruga u alatu
odreduje i sile stezanja. Promenom broja opruga menjamo i silu
stezanja. I
Pri siezanju pomocu tanjirastih opruga nema trenja klizanja
koje je neizbezno pri stezanju elasticnirn caurama. Radi toga se
iskljucuju dopunski gubitci sila za stezanje, sto se moze smatrati
vrlo povoljno. 1z tabele 15 mo-gu se videti osnovne karakteristike
tanjirastih opruga.
U tabeli 16 date su preporucljive osnovne dimenzije tanji-
rastih opruga. Tehnoloski postupak izrade tanjirastih opruga je
sledeci:
- iseeanj e iz trake,
- busenje otvors u paketu,
- struganje spoljnih precnika u paketu,
- presovanje oblika,
- termicka obrada,
101
- oznacavanje proreza,
- secenje prOreza radi poboljsanja elasticnih osobina opruge,
- prethodno brusenje paketa tanjirastih opruga po spolj-
nom precniku,
102
- zavrSno brusenje po spoljnom precnik'..l u sklopu.
Tabela 15
Karakteristike tanjirastih opruga
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
! Dopusterlo ot-
I
stupanje toleri-
sanog precnika
polufabr.
__
0,12
I

I
I
1
!
0,18 i
I
I
..--.. ---
Siroke opruge
3140 3900
3900 4700
4700 5600
5600 6550
6550 7500
i 7500 8700
I 8700 - 10000
I
10000 - 11300
11300 - 12700
I· 12700 - 14100
1 14100 - 15700
15700 - 17300
285 - 315
315 - 345
345 - 380
380 - 410
410 - 440
440 - 475
475 - 505
505 - 535
535 - 565
565 - 600
600 - 630
630 - 660
0,25
.. -
No II d
opruge,
D

Tabela 16
I i
D, I I t
I
'[ Broj
r} pro-
reza
r
A B
Uske opruge
12
57
62
,_ .. c. -_._ .. c
0,5 2 30
.• i I
0,251--1
, iii
! 98 92'

36
103
Primeri primene tanjiTastih opruga dati su na sledeCim s1i-
kama. Na Pl'. na s1. 124 dat je t1'n namenjen za lokaciju i ['tezanje
radnih predmeta za zavrsnu obradu na strugu. Za prethodno vode-
nje sluzi povrsina 1.
SL 123 - PreporuCIjive dimenzije tanjirastih op1'uga
Pri zav1'tan.iu navrtke 2 tanjiraste opruge 3 SE' pritiskuju
jednovremeno sa zavrsnim centriranjem stezu radni predmet 3.
Sl. 124 - Trn SL 125 - Stezna glava.
Stezna giuva na s1. 125 sluzi za lokaciju i stezanje radnog
p1'edmeta, u obliku cevi, pri zavri3noj strugarskoj obradL Radni
predmet se postavlja u gnjezdo tanjirastih op1'uga 1 kaji se zatezu
navrtkom 2 preko podloske 3.
104
Tanjiraste opruge se mogu sa uspehom primenjivati i za bu-
senje kako je prikazano na slici 126. Centriranje i stezanje VI's!
se po baznom otvoru radnog predmeta. Za tacnije centriranje i da
se ne bi ostetio radni predmet, U konstrukciji na s1. 127 sila se
prenosi na radni p1'edmet posredstvom obloge sa tankim zidavima.
Poluga 1 pri pomeranju u leva siri lmglice 2 lroje pomeraju -ele-
mente 3 i 4. Sila koja razdvaja e1emente prenasi se tanjirastim
oprugama 5 i 6 koje se ispravljaju, rastezu oblogu 7 i preko nje
centriraju i stezu radni predmet.
Sl. 120 - Alat za busenjc sr. 127 - Alat za ozubljenje
U grupu ap1'uga za centriranje spadaju i apruge prikazane
na s1. 128. a) b). Alat na slid 128a sluzi za unutrasnje centrlranje
radnih predmeta, a na s1. 128b za spoljasnje centriranje radnog
predmeta.
a.)
,1 b)
L.-1
SL 128 AIaU sa membranom
Stezanje se vrsi pomocu zav1'tnja 3 kaji se maze zameniti
pneumatskim ili hidraulicnim uredajem.
4.8 Mehanizmi za povecanje sUe stezanja
Ovi rnehanizmi s]uze za povecanje pocetne sile stezanja kod
mehanizovanih alata putem pneumatike, hidrclUlika i s1. Prime-
njuju se kada se zahteva veca sila stezanja radnih predmeta u
alatu.
105
PremEl principu rada, mehanizmi za povecanje sile stezanja,
dele se na mehanizme sa polugama, klinovima, hidraulikom i pne-
umohidraulikom.
Prema konstrukciji ovi se mehanizmi dele na mehanizme sa:
- jednom polugom jednostranog dejstva,
- dYe poluge jednostranog dejstva,
- dve poluge dvostranog dejstva (ave se nazivaju jos i samo-
centrirajuce),
Na s1. 129 prikazan je mehanizam za zglobom jednostranog
dejstva, sa polugom 1 i valjcicem 2.
W
"
, ,
,
Sl. 129 - Mehanizam. sa jed-
1wm pol1lgom jednost'ranog
dejstva
Sl. 1.10 - U1'edtvanje ugla
J
1z trougla WRC dobija se za idealan mehanizam W =Q rg-;
AIm rJ.-+0 mehanizam razvija sHu W;<!-7 =. Stvarno dobijena sila
proracunava se po obrascu:
gde je:
J

tg (0:. tg Cj'lpr
dopunski ugao ugla a koji uzima u obzir trenja
. f d
klizanja u zglobovima: = arcsm . T
tg tplpr- prividni koeficijent trenja kotrljanja koji obu-
hvata gubitke na treYlje na osloncu valjciCa
d
tg tplJ)r = tg tpl IS
d - precnik os(>vine zgloba i valjciCa
D - spoljni precnik valjciCa
f - koeficijent trenja klizanja u zglobu
tg q>l - koeficijent trenja klizanja na osloncu valjcica.
Na s1. 130 prikazana je poluga 1 i potrebni elementi za odre-
divanje ugla {3. r je radius otvora poluge. 1z centra otvora sa ra-
dijusom p = r· f opisana su dva kruga (prikazano isprekidano).
106
Prava kaja tangira ove krugove gradi se pravom AB ugaa {3. Pa-
ralelno liniji xx povucena je prava CB na udaljenju 2p od centra.
1z trougla ACB dobjjam.o:
.2p211d
Sin T L T f
Aka je f = 0,1, djL 0,2; = 1'10'
Velicina SI = AB = L sin a a S2 = L-BC = L (l-cos a)
Pri rJ.-::",O cos a-- 1 (81. 129).
S2-+0
Na pr. pri duzini poluge L = 100 mm a = 10° S2 = 1,5 iIi
ex. = 50 S2 = 0,5 mm. Obicno se usvaja ex. :::;: 5° za pocetni polozaj me-
hanizma,
Q.)
w
R
b.}
w
9
Sl. 131 - Mehanizmi sa dve polage jednostranog dejstva
Sila stezanja W za realni mehanizam (51. 131a) iznosi:
J
1F = Q 2 ( 'is:;:
tg 17••.. - 1:'/
Sila stezanja W za realni mehanizam (S1. 131b) iznosi:
1 [1 ]
1F = Q 2 - tg cp2pr
tg <p2pr - prividni koeficijent trenja koji uzima U obzil' trenje na
klipu 9.
31
tg tp2pr = tg 92 2-
gde je tg (j)2 - koeficljent trenja klizanja kUpa U osloncu,
a - duZina vodka klipa,
t - rastojanje od ose zgloba do sredine vodka klipa u
osloncu.
Pri l/a:::;: 0,7, tg (j)2 - 0,1, tg CP2IH = 0,21
S, = 2L (1- cos a;)
107
Na s1. 132 prikazan je mehanizam sa pneumatskim stezanjem.
5 6 pog/ed A
Sl. 132 - l't!-ehanizam sa pneumatskim stezanjem pomocu
Jcdne sa zgLobom i vaLjciCem
. Sila preko sistema poluga prenosi se na palae 5 a
zailm na celJust 6. Na kraju viljuske 4 namesten je valjcic 3 koji
vezuje polugu 2 sa viljuskom.
Na s1. 133 prikazan je zglobni mehanizam ZB stezanje sa d \ e
poluge, dvostranog dejstva.
108
a.)
SL 133 - Mehanizam sa pneurnatskint stezanjem sa dve
po[uge dvostranog dejstva
Ovi se mehanizmi mogu proracunavati kao spareni jednopo-
luzni mehanizmi.
Za stvarni mehanizam bez klipova
IVuk Q (1.
tg rx I
Za mehanizam sa klipovima
[ 1, O)-tg 9']ai]
tg (a T i-'
Na 81. 134 prikazana je tipska konstrukcija jednog alata sa
dYe poluge.
Sl. 134 - Zglobni mehanizam za stezanje sa dve polugc
dvostr.anog dejstva
109
4.8.2. Mehanizn"d za p01)CCanjc sHe stezanja sa klinom. Na s1.
135 prikazan je mehanizam za povecanje sHe U obliku pljosnatog
.iednokosog kUna koji sluzi za povecanje pocetne sile Q. Ona de-
luje na klin, mehanizovanog uredaja, obezbedujuci vertikalnu sUu
slezanja W na povrsini abo
Otpor sUi stezanja W Cine sile trenja F1 i F2 sa ..silom N. Ako
se posmaira ldin u stanju ravnoteze, bez uticaja trenja imacema:
Sile N i Fl daju rezultantu
Rl. Ova se razlaze na sile W i P.
Iz us]ava ravnoteze klina sa
silam trenja po dvema radnim a) Jl:-_fl
pavrsinama ab i cd nalazi se da
se dye sile sLezanja uzajamno
uravnotezuju a pocetna 8ila Q
nravnotezava se sa sUama P i
1z ovoga se dobija odnos:

IQ
1
Q = P + F,
bJ
kLin
L d
C
S1. 135 Mehani-zam sa SL 136 - Mehani-zar/1. za
st:Czanje so. dvokosi-rn klinom jcdnokosim kHnom
1z trouglava sila dobijamo:
P = W tg (a_ + 'P'); F, = W tg 'P'
1z ovih jednacina dobija se:
Q = W [tg (a + cpl) + tg cp2]
gde je:
a ugaa nagiba radne povrsine ab klina,
tpl ugaa trenja klizanja na nagibnoj povrSini ab klina
cpo: ugao trenja klizanja na horiz. ravni cd klina
tg Cj}2 koeficijent trenja klizanja.
Odnos sile stezanja W prerh_a polaznoj sUi mehanizovanog
ngregata daje prenosni odnos sila.
o U" I
1, - --.-- o-;--c-c:-
Q tg «(I. +q;1) + tg q;2
Pomeranje po vertikali, tacke dejstva sile stezanja W
prema pomeranju SI sile Q naziva se prenosni odnos pomeranja
sila.
110
Idina pri trenju po dvema povrsinarn
odreduJu se neJednacmom rL::; <pt + ([.12. Aka se uzme da je CPt
tp2 =:: <p dobija se (J. :s: 2 <po Koeficijent trenja klizanja f = tg<p CL;'
=:: 0,1 odgovara uglu a = 5° 43'. Ugao nagiba rL:S 111) pri <p = 5° 43'.
Na s1. 136 data je praldicna primena mehanizma za povecanje
sile stezanja sa dvostranim klinom. Pri pomeranju klina, u pravcu
strelice, sape stezu radni predmet. Pri povratku klina I)ba se klipa
vracaju u prvobitan poloiaj pomoeu opruge vezanih za sape. Me-
w
SL 137 - Mehanizam sa jedrwkosim kHnom i dva vatjcica
hanizam Sa kllnom maze se konstruisati i u obliku jednokosog klina
sa dva valjcica. Na s1. 137 prikazano je dejstvo ldina 1 koji prenosi
sHu stezanja preko valjcica 2 i 3. U ovom slucaju se u obrazac za
adredivanje sile stezanja W umesto koeiicijenta trenja klizanja
tg tp2 i ugla trenja klizanja tpl uvode prividni koeficijenti ',:;::enja
kotrljania tg <p2pr i ugao trenja kotrljanja tplp,. U ovom slucaju
obrazac za odredivanje sile stezanja dobija obUk:
1
U" 0- -.-.. .
- tg (a + q>2pr) + tg q>2pr
111
d
Prividni koeficijenat trenja za gornji valjcic tg (j)lpr = tg <PI 75
Prividni koeficijent irenja kotrljanja 7.a donji valjcic:
U ovim obrascima je:
d - ullutrasnji preenik valjcica u mm,
D - spoljni precnik valjcica u mm.
Ako uzmemo da je tg = 0) a oduos diD = 0,5, tada ce pri-
vidni koeficijent trenja biti: l
d
tg tp2pr = tg 1p2 IT = 0,1 . 0,5 = 0,05
Uslovi samokocenja Idina odreduju se koeficijentom trenja kli-
zanja f i cdnosom dID pIi cemu je j = tg qJt = tg q>2 = 0,1 i diD =
= 0,5. Tada imamo da je tg CPP< = 0,05 a I'Jlpr = arc tg 0,05 = 21) 50'.
Uslove samokocenja U ovom slucaju obezbeduje ugaa a =
=5{} 40',
Mehanizmi sa klinom i valjciCima primenjuju se kada je
a. .::5 10° i nije potrebno da ureda] bude samokot:eci. U ovim sluca-
jevima gubici na irenje Sli manji a sile stezanja vece nego u me-
hanizmima sa klinom bez valjcica. Na primer prj istoj sili Q za
mehanizam sa klinom (a.. = 2
0
), bez valjcica, sila stezanja je W =
= 4,14 Q a za mehanizam sa klinom sa dva valjCica W = 8 Q.
lVIehanizmi sa klinom za povecanje sila za stezanje prime-
njuju u steznim glavama i trnovima. U sledecoj tabeli dati su naj-
cesCi slubajevi primene mehanizma za povecanje sila siezanja koje
se prenose posredstvom odredenih mehanizama od pneumatskog
dEndra do steznog elementa alata. U tabEd 17 su navedene sledece
oznake:
w - sila stezanj a u kp
Q
- sila koju razvija mehanizovani uredaj (pneumatski
eilindar) u kp
a, b - kraei poluge u mm
f - koeficijent trenja u zglobu
r
- polupreenik osovine zgloba u mm
a
- ugao nagiba poluge u mm
tg 'I'
- koeficijent trenja na osloneu valjcica
P - ugao trenja u zglobu
d
-" preenik osoviniee zgloba u mm
L
- rastojanje medu osama poluge u mm
D
- precnik oslonog valjciCa u mm
- rastojanje ad ase zgloba do sredine vodiea zgloba
umm
TJ - kaeficijent karisnog dejstva mehanizma sa kHnam
112
J
Tabela 17
TabHca sa podacima 0 mehanizndma sa kHno1n
t±1


\,I25Q
W'." .. b
. .' G.
'I." j-"- It--
i
I
,
I

*
I
w"2,55Q I
- Iw Q
g drr fl.'
I

W
b
::J
IW

w"2,9Q
;a
I .J, 1,1
Q
0,51
[ill r

'1

-to
......
-------
t9'i'"tr I-h3,OQ
IW--
.. _------
_Q "l",0,53
"""","
Q
I
(,./:lq(oc.l') e ._---

(b::. arc.s/nsf-or

r -- / w::O,40
i ';
b ... ..... Q "Zoo 0,6
1 -
I
W ---
cnU-+
1,1:%,
."
I

'"['gl","01-19'1']
'-A/"3.Sq
i
I
"2",0,62

tqcr"*+
0>
I
I
--1
.
U grupu mehanizama za poveeanje sila stezanja spadaju ela:
sticne caure. To su konicne opruzne caure koje centriraju i stezu
radni predmet po unutrasnjoj iIi spoljnoj povr.slni. Sarna caura
ne predstavlja mehanizam vee se abieno javlja sa dl'ugim elernen-
tima za stezanje pa tek onda II takvoj kombinaciji sacinjuva me-
hanizam. Zato se elasticna caura, u vecini strucne liierature, na-
ziva jednostavno stezna caura.
fJ Konstl'ukcija alata
113
U alatima se elasticna caura primenjuje uglavnom za steza-
nje sitnih cilindricnih predmeta a takode i delova sa tankim zido-
virna, Dobar rad sa elastic'nom caurom postize se sarno pri neznat-
nim izmenama dimenzija radnog predmeta koji se steze sa ela-
sticnom cam'om. Elasticne caure ne obezbeduju visoku tacnost cen-
triranja. Zazari izmedu listova elasticne CRure i radnog predmeta
Gati su u tabeli 18.
Tabel. 18
Dopusteno
Precnik
stezanja
Velieina
zazora
pomeranje Precnik VcliCina

pomerame
listova
el. caure
listova i stezanja zazora
el. eaure

! Pri stczanju sipkastog ma[crijaia

I 5c15
30
30 c- 55

91k
nuvlse
0,08'-0,10
0,10--:-0,13
0,13e-0,18
0,18--:-0,25
0,25 --:- 0,,40
0,3
0,5
1,0
1,0
1,3
Pri stezanju po prethodno
obradenoj povrSini

! I
5e-15 10,02e-O,041
(},2
15 e- 30
1°,04- 0,
06
1
0,4
30e- 55 :0,06--:- 0,08 0,6
55e- 90 :0,08-.;.-0,121 0,8
90'- 10,12e-O,18( 1,1
navise : I

Ugao !conusa elastiet1e- caure, radi olaksanja skidanja radnog
predmetu, treba da bude 30
u
, Za elastiene caure kOje sluie za ste-
zanje radnog predmeta po otvoru, ugao konu8a moze biti 5 do 15°,
U tom slucaju konstrukcija caure mora biti predvidena taka da
se skidanje radnog predmeta vrsi pod dejstvom sileo Za pravilno
siezanje mdnog predmetn potrebno je da se uglovi konusa eaure
i trna odrede tako da ste-zanje i dodir POCDU sa prednje strane
sL 133.
(l/asfrcno eaure so
II r tia-,
- 30'31" 31' 30' WI
Sl. 138 - Sema stezanja
Na 81. 139 prikazan je mehanizam sa elasticnom caurom i gra-
nicnikom za stezanje- sipke 2, Elasticna se caura kliza po nepokret-
noj konusnoj povI'sini ab koja radi kao jednokosi klin. Pri tome
114
savladuje sila trenja ,Fl, i F2, po dvema radnim povrsmama. Aka
nema 3 svakl J!st elasticne caure 1 pri stezanju sipke 2.
pomeraJucl se po povrsmama ab, radi kao jednokosi klin i
Sl. 139 - Stezanje elasticnom
caurom
Sl. 140 - Elasticna caura
tre?ja na jednoj radnoj povdini (sila F2 - 0)
t . ,s a s eZ,anJa nag predmeta na svim listovima prl
l'enJu sarno po Jedno] ravnoj povrsini ab:
TV! ]
IV Ilk = Q
. tg (o.T!'pI)
Ukupna 811a radnog predme-ta S8 svim listovima elasticne
caure pri trenJU po dvema povrSinama:
n:?uk = 0 -----.}-.,, ___ _
- tg (0. + !'pI) + tg 92
SHa stezomja svakim p t
oJe mlm IS om dobija se iz obrasea:
W = If!"!.0
n
gde je:
n - broj listova elasticne caure
Odredivanje osnovnil;_ dimenzija elasticnih caura 1
se za odnos Did po s1edeelm obrascima: s, 140 vr-si
3,3 d1
D = d rud. pred. + 2h L = ---- + 13,
J 1 67 \ld
3
, I
t1 = 0,75 ,\Id;
b, (dl + 2)-=-1
,,/d7""
\Id
h 2,72 V-;r,:-
1 0,3 7
k 2,9Vd;-+ 0,5 45';-
111 = _,_ V d
1
R ::::; 0,1 dl -;- 0,2 dl
.. -Pebljina :z:ida elasticnog dela caure, u zavisnosti od dimen-
kreee. se U 1,5 3 mm, Za vece debljine,
l1lJe. d?",:,olmo elast,lCna 1 potrebna je znatno veca sila ste-
zanJa. Bro] zlJebova krece se obieno za:
dmd: pred. do 30 mm .. 3 korn.
" do 80 mm 4
preko 80 mm G
"
115
Elasticne caure se rade od kvalitetniI: za
kaljenje i celika za cementaciju. Za tezve
se obicno proizvode ad legiranih vrsta cehka. Za elastlcne caure
sa tankim zidovima i naglim prelazom od konusa k;a telu - dr-
zacu primenjuje se celik legiran sa hromom. Tvrdoca ne:
delu krece se 52 -:- 62 HRe a na drZacu 40 do 50 HRe. OVI se celICl
malo deformisu pri termickoj obradi i imaju velilm otpornost
prerna habanju. Celici za cementaciju sa
Stl cesto u upotrebi, radi duzeg veka, man.1eg habanJa 1 veee ela-
sticnosti. Ovi celici se eementiraju i kale na tvrdocu 6,0 -:- 63 HRc
dok su na radnom delu i ddacu znatno manje tvrdoce.
Sf. 141 Sf. 142
Tabela 19
Obrasc"/, za proracunavanje sUe stezanja
Vrste stezanja loznaka I
Formula
Stezanje sa vucnom 1 i
l
( a )
silom s1. 141 I P ,I (Q+Q') tg 2 kp
Osna sila neophodna za I
zatezanje elast. caure
I------i \-- W-
Ukupna sUa stezanja I Q \ J -,2- +q2
bazne povrsine radnog
predmeta I! - f kp
---------------------i
l
---
Q
-,-- --a. Za
Sila neophodna za ste- . lista
zanje listova elast, ca- I 8D
S
t
ure do dodira sa povrs, I 600 k
radnog predmeta I -13"- p
lista
I
b. Za elast. caure sa cetiri
Stezanje pritiskom \[-----"--"i _____ ___ k_P __________ _
elast. caure na oslonac [I PI CQ+Q')'lt
g
(-i+9)'f-tgCPl]
(s1. 142)
116
Oznake u tabeIi:
a - ugao konusa elasticne caure u 0
<p - ugao trenja izmeau elastiene caure i prstena koji steze
cauru u 0
1\.1 - moment pomerene elasticne caure u kp mm
r - radijus bazne povrsine u mm
q - sila za aksijallw pomeranje radnog predmeta u l{p
CP1 - ugao trenjfl izmedu elastiene caure i radnog predmeta
f - koeficijent trenja izmedu elastii'.'ne caure i radnog
predmeta (za glatke e]asUcne caure j = 0,25)
o - zazor izmcdu elasticne caure i radnog predmeta u mm
D - sp01jni precnik listova elasticne caure u mm
t - debIjiil:..l zida lista u preseku A-A u mm
[ - duzina lista ad mesta proreza do sredine konusa u .mm
Elasticne caure primenjene za stezanje sipkastog materijala
zahtevaju odredenu tacnost i pravilnost poprecnog preseka sipke,
usled cega se sipke podvrgavaju kalibriranju. Ova operacija sva-
kako da l.ZBziva i dopunske troskove. Da bi se oVl troskovi izbegli,
u novije vreme se primenjuju elasticne caure specijalne kon-
strukcije koja omogucava stezanje sipki ciji precnici odstupaju u
granieama 1 do 3 mm. U takvoj elasticnoj cauri s1. 143 radijalno
SL 143 - Caura specijaLne konstrukcije
su rasporedene plocice 1 sa uglom nagiba ad 150, vezane medu-
sobno pomocu plasticne mase 2 koja omogucava plocieama da
stegnu i da Dslobode radni predmet zahvaljujuci elasticnim osobi-
nama plasticne mase. Ovakve elasticne caure omogucavaju tacnije
i sigurnije stezanje dela u odnosu na klasicne konstrukcije posto
plocice 1 nalezu celom duzinom na konusni otvor glave. Na s1. 144
prikazana je primena elasticne caure za stezanje radnog predmeta
po otvoru sa uredajem za prinudno osiobaaanje radnog predmeta
od sila stezanja.
117
Elasticna ("aura je dvostrana odnosno ima kanus na abe
strane. Sa leve strane SiTi se pomocu kOl1usa 1 a sa desne konusom
2 povezanim za -mehanizovan pneumatski uredaj 3. Stezanje se
moze izvesti i rucnim putern. Pri zatezanju stapa 3, U levo, dolazi
do sirenja caure 4 izmedu konusa 1 i 2. Ako se radni predmet
skida, stap 3 se mora prethodno pokrenuti u desna. Moze se desiti
da se sarno .ledna strana elasticne eaure oslobodi. Skidanje radnog
predmeta, U ovom slucaju, je otezano. Radi olaki3anja skidanja
SL 144 - Prirnena elasticne
eaure za stezanje po
cHindrieno,j
povrsini-
OJ.- .e.., I
. <.' "". /2_
,',
,/ " ,/ // :;,

SL 145 - Mehanizam sa Idinom
radnog ugr'7duje se zavrtanj 6 Ciji jedan kraj ulazi u
konus 2. Pn pomeranJu stapa u desno isti potiskuje zavrtanj 6 i
elasticnu cauru i na taj nacin omogucuje skidanje radnog pred-
meta:. 7 .sluzi radi obezbedenja elasticne caure ad pretera-
nag slrenJa, pn radu odnosno brusenju eaure u sklopu.
SL 146 SL 147 - Mehanizam sa kti-
nom i dopunskim stezanjem
dela na oslonu povTsinu
Kako je vee naglaseno mehanizmi sa klinom primenjuju se
cesto u alatima u svojstvu raznih trnova. Elementi za stezanje
bilo cilindricnog iIi prizmaticnog oblika prinudno se pomeraju po
tacnom otvoru iIi zljebu, pomocu Idina, i primenjuju se uglavnom
1lS
za centriranje radnih predmeta po uuutrasnjoj neobradenoj povr-
sini. Mehanizmi sa klinom primenjuju se sa jednim ili vise eleme-
nata za stezanje. Ukoliko alat ima jedan ili dva elementa, isH se
koriste za pojacanje sila stezanja. l\1ehanizmi sa klinom, sa viSe
elemenata za stezanje, koriste kao mehanizmi za centriranje, u
steznim glavama i trnovima. Na s1. 145 prilmzan je mehanizam sa
trostranim klinom 2 i elementima za stezanje 1. Ovakvi se meha-
nizmi veoma mnogo koriste za trnove namenjene za obradu radnih
predmeta sa grubo obradenim otvorima. Na 51. 145b prikazan je
samocentrirajuCi mehanizam sa klinom kod koga se stezanje vrsi
pomocu konusa 2 i kuglice L Lokacije trnava na vretena alatnih
masina prikazane su na 51. 146 j 147.
Na s1. 146 prikazan je zavrsetak vratila alatne masine sa po-
mocnom platom 1 i trnom 2. Ovakva konstrukcija omogucava do-
bro centriranje po ploei 1. Gre-ske se mogu pojaviti sarno U okviru
predvide-nih toleranci.ia sklopa place 1 i troa 2. Upotreba ovakve
ploce omogucava da se isti tmovi Hi glave postavljaju na alatne
'uasine sa razlicitim konstruktivnim I'eSenjima krajeva vratila.
3
S1. 148 SL 149
Na 51. 147 konstrukcija mehanizma sa klinom omogucava ste-
zanje radnog predmeta na oslonu ravan. Tri elementa za stezanje
1 postavljena pod uglom od 15(\ prema osi alata omogucavaju ste-
zanje pomocu okrugle glave b i stapa 2. Stezanje se vrsi pome-
ranjem stapa 2 u levo. Sa ovakvim mehanizmom, za taean rad
potrebno je obezbediti strogu upravnost radnog kraja glave b i
cslone povrSine p prema osi stapa.
Konstrukcije na s1. 146 i 147 mcgu se upotrebiti sarno u svoj-
stvu mehanizama za stezanje odnosno ne mogu im se priznati i
karakteristike samocentriranja,
Kadkada je sta vise neophodno takvo ogranicenje mogucno-
sti centriranja u alatima, kao na pro kada se polozaj radnog pred-
meta potpuno odredi pomocll centraznlh cepova ill prizmi. U ovom
slucaju centriranje nije potrebno, vee je neophodno sarno stezanje. '
119
Mehanizmi za povecanje sile stezanja pomocll hidraulike
Konstrukcija prikazana na s1. 148 upotrebljava se u svojstvu
mehanizma za poveeanje sila stezanja pomoeu plasticnih masu.
Kroz otvor 1 ulazi u komoru 2 ulje pod odredenim pritiskom.
Klip 3 prenosi pritisak polugom 4 na plasticnu masu 5. Porast spe-
cificnog pritiska na plastienu masu prenosi se preka elemenata za
stezanje 6 na radne predmete koji se steiu.
Sila stezanja izracunava se po obrascu:
Gde je;
Dz'2
1]7,"----
d'
D2 - preenik hidraulienog cilindra 3 u mm
d - preenik poIuge 4 u mm
P - sila razvijena pritiskom ulja na klip 3 u kp.
11 - stepen iskoriscenja. Uzima se u granicama 0,8 -;... 0,85.
Na primer ako je = 100 mm i d = 25 mm
(100 '
I·V""" \ 25) . p. "f]=16P"f]
Sila stezanja se, ne uzimajuei u obzir trenje, poveeava za 16
puta. Konstrukcija prikazana na s1. 149 takode predstavlja me-
hanizam za pov€eanje sile stezanja pomoeu plasticne mase. Ako
se pod dejstvom pneumatskog cilindra stap 3 pomera u leva; po-
meraee se i klip 4 prltiskujuCi na plasticnu masu 5 i preko eleme-
nata 6 na plocu 2. Ova ploea pritiskuje na kuglice 1 a preko njih
na membranu u radni predmet. Ovakva konstrukcija omogucava
da se smanji radijalno bacanje pri obradi do 0,01 nun. SUa koja
se predaje na ploeu 2 moze se izracunati iz obrasca:
gde je:
d
2
nP
117 ----- kp

gde je:
P - sila obezbedena dejstvom pneumatskog cilindra
d. - precnik elemenata 6
n - broj elemenata na krugu
D - precnik klipa 4
Dl - preenik poluge klipa 4
Na ovaj se naNn dobija da je sila stezanja jednaka sili razvi-
jenoj u pneumatskom cilindru pomnoienoj sa odnosom zbira po-
vrsina krajeva svih elemenata 6 prema radnoj povrsini klipa 4.
5.0 Tela stez1wg' alata
Tela alata je osnovni deo alata. Na njemu se nalaze pricvr-
seeni stezni elementi i uredaji, elementi za lokaciju, yodice reznog
alata, 1'azni pomoeni ureaaji za fiksiranje polozaja itd. Oblik i di-
menzije tela alata odreduju se oblikom i gabaritnim merama rad-
nog predmeta i datim rasporedom elemenata za lokaciju stezanje
i vodenje reznih alata.
120
Tela alata moraju da obezbede brzu lokaciju i skidanje rad-
nih predmeta, 1ako ciScenje od strugotjne i prljavstine, da budu
pogodna za brzo i pravilno posiavljanje na radni sto masine (radi
(-ega treba da raspolazu sa elementima za lako odredivanje polo-
zaja alata na 21ainoj masini) itd. Kod alata opremljenih sa pneu-
matskim i sL uredajima katkada su u ielu alata ugradeni cilindri
Hi komore, sto takode utice na konfiguraciju tela alata.
SHe stezanja i rezanja ko]e deluju na radni predmet prenose
se i na tela alata tako da u slucaju nedovoljne krutosti tela alata
moze dod i do deformacija pri stezanju radnih predmeta, vibracija
u procesu mE.hanieke obrade ltd. sto je vrlo nepozeljno i treba
nastojati da se pogodnom. konstrukcijom ove pojave spreee.
5.1 Nozice se upotrebljavaju kod alata koji se okrecu kao sto
je slueaj kod alata za busenje. One sluze da alat bolje nalegne
na radni sto masine nego sto bi t.o bio slucaj kada bi alat nalegao
celom glatkom povrsinam. Na s1. 150b prikazani su oblici naj-
cesee primenjenih uvrnutih noziea za alat. Na s1. 150c prikazane
su notice koje se uputrebljuvaju kod alata od lakog metala. Po-
naleganja noziea obiCno su okaljene i potrebno je iste pre-
brusiti posto 5e uvrnu u alat. Narocito je cesta pojava lomljenja
noiica za busenje s1. 151, radi cega nozice alata treba raditi prema
s1. 152.
Il.}
ru
b-)
. -ff -:- B
{E r J r.---f---']
/////. / /
I
c.)
d.)
S1. 150 - Nozlce na tetu alata
Tela malih alata za busenje mogu imati noilee izradene una-
krsnim rendisanjem naslone povl'sine. Ovo je jednostavan i vrlo
cesto upotrcbljavan nacin. Nozice se nakon zavrsene obrade rendi-
sanja zajedno obruse u sklopu.
121
5.2 Vodice
Smestaj alata na radni sto alatne masine moze se izvesti na
viSe nacina. Pravilno postavljanje alata nR. radni sto masine bez
naknadne provere moguce je izvesti pomocll vodica koje ulaze
S1. 151 S1. 152
U )iT,( zljebove stoIa. Ispravno konstruisana veza alata sa alatnom
masinom prikazana je na s1. 153. Na alatu je izveden standardni
zljeb 20 H7 koji se postav!ja u gornji deo standardne yodice 20 h6.
SL 153
8tandardne yodice se izvode
u ova osnovna oblika za }}T«
zljebove i to do 18 mm (s1. 154) i
preko 18 mm (51. 153). Prednosti
ovakvog pastavljanja alata su:
/ - lako definisanje polozaja
alata na radnam stalu alatne
masine,
- zljeb 20H7, na alatu, ne
maze se lako ostetiti i deformi-
sati pri skladistenju alata,
alat se moze pastaviti na razne masine sa razlicitim di-
menzijama ))'1'(( zljeba cime se postize izvesna elasticnost u pro-
izvodnji,
122
- »T« zljebovi na radnom stolu masine se ne ostecuju pri
montazi alata.
S1. 155
5.3 Ruciee
Ispravno pricvrscivanje ala-
la na radni sto masine prikazano
je na 51. 155. Rupe za zavrtnje za
pricvrscivanje treba upotrebiti
same kad malih alata koji se
mogu lako podiCi s1. 155a.
Povoljnije je pncvr8cenJe
alata pomocu izreza na sarnam
alatu i to po rnogucnasti sa odli-
venjm rubom s1. 155b. Ako kon-
strukcija alata zahteva stezanje
se moze izvrsiti i sa sapama kao
sto je to prikazano na s1. 155c.
Pri vezi vanju alata na vre-
tena struga treba prvenstveno
primenjivati stezanje na prirub-
nicu vretena a iZbegavati smestaj
alata pomacu konusa i siljka. Vo-
dice se normalno rade ad uglje-
nicnog kanstrukcionog celika sa
aka 0,45'% C ugljenika i termicki
se abrade na tvrdocu ad HRc =
= ~ o ~ 45,'
Za podizanje i transport alata upotrebljavaju se rucice i usice.
Na 81. 156 prikazane su ruCice a na s1. 157 prikazane su usice naj-
cesce upatrebljavanih oblika.
zava-
I reno
I
,-,/
Sl. 156 - Rutiee Sl. 157 - Usice
Zavrtnji odnosno usice prikazani na s1. 157 su standardizovani.
Mate,rijaU i Po.stupci izrade
Tela alata se mogu izradivati:
- Spajanjem zavrtnjima. Ovaj se naNn izrade primenJuJe
pretezno za prosta tela alata, pri cemu se pajedini elementi tela
prethodno obrade sa svih strana. Materijal je obicna kanstrukcioni
celik a mogu biti i lald metali a sta vise i tvrd papir.
123
- Zavarivanjem. Ovaj se nacin izrade primenjuje pretezno za
maloserijsku proizvodnju, proizvoljnih oblika, a naraCito za alate
zatvorenog hpa. Materijal je konstrukeioni celik (ern = 40 -7- 60
kp/mm
2
). Pri zBvarivanju nastaju uDutrasnja napre-zanja koja u
toku abrade a i kasnije u periodu eksploatacije- alata mogu iza-
zvati defOl'macije. Radi toga je patre-bna ova naprezanja otkloniti
odgovarajuCim postupkom zarenja.
- Live-nje-m. Ovaj se nadu izrade primenjuje prete-2no za
izradu veceg broja alata komplikovanijeg oblika. Obieno se upo-
trebljava SiV1 Iiv boljeg kvaliteta koga trehu po mogucstvu ostariti
prirodnim ill vestackim putem. U slucaju aka je potrebno da tela
alata budu laksa mogu se tela alata odliti od lakih metala.
Zavarena tela alata u sravnjenju sa livenim od sivog livenog
gvozaa imaju manju teZinu (za 30""- 40
%
), nize su cene i jedno-
stavnija su za izradu. Radi povecanja krutosti tela c;Jata, zavarene
se kanstrukci.ie pojacavaju rebrima (51. 158). Ako je potrebno izra-
diU veei bra] alata, pre nego sto se nonese odluka 0 izboru kon-
strukcije tela alata, treba proracunati koji je postupak jeftiniji:
livena iii ZCi.varena konstrul(cija. Nairne postoji rlJ.ogucnost da bude
rentabilnija livena -konstrulccija. Za zavarivanje se obicno prime-
njuje ele-ktrozavarivanje a narocita Arcatorn sistem zavarivanja,
.leI' ovaj postupak daje na.iCistiji rad, uz najmanje deformacije koje
uastaju prilikom hladenja materijala.
S1. 158 - Oblici
zavarenih tela
alata
Sl. 159
Tela alata za male i sreclnje veliCine radnih predmcta obitno
se rade od standardnih livenih polufabrikata koji treba da su
uskladisteni u svakom prirucnom magacinu alatnice. Polufabri-
kati tela pasle prethodne mehanicke obrade podvrgavaju se sta-
ren,iu. Na 81. 159 prikazana je konstrukcija alata sa »U« profilom.
Alat je namenjen za busenje sa dve strane. Stezanje se vrsi
pomocu zavrtnja i navrtke. Na s1. 160 dat je alat od »L« polufa-
brikata namenjen takode za busenje.
124
Sl. 160 - ZQ. busenje ad
standardnih paLujabrikata
S1. 161
Na ·s1. 161 prikazau je alat za
glodanje sa adllvenim
nim telom. Na s1. 161a prikazan
je alat za glodanje a na s1. 161b
prikazano je sarno telo alata.
SL 162 - Standardnl visinsk-i gabarit
Kvalitet radnih <?dstupanje
nosti i paralelnosti sVlh obrademh povrs1Ds ]e lspod 0,03 mm, n
duiini od 100 rom.
125
6. Elementi za vooenjc reznog alata
6.1 Gabariti za glodu'Iljc
Pri obradi delova n3 glodalicama, sa automatskim dobija-
njem dimcnzija odredene tacnosti pricvrscuju se nEl tela alata ga-
bariti. Oni s]uze za koordinaciju uzajamnog polozaja glodala i
radnog predmeta pre pacetka abrade. Na povrsinu gabarita po-
stavlja se placica tacnih dimenzija. Pomeranjem stoIa, dovodi se,
pre pocetka abrade, glodalo n dodir sa ploCicom. Na s1. 162 dati
su standardni visinski gabariti a na 81. 163 standardni uglovni ga-
bariti.
TipA
f.l
~ I
!
SL. 163 - St:andardni ,,-fJlovni {]Q,ba.rit
5,0,013
r ~ - - , -
!
Na s1. 164 prikszani 3U gabariti za razUcite vrste giadala. Na s1.
1643 koturasto se glodalo usmerava po visini S. Vellcina nazna-
cena na skid })do baze« sabira se sa visinam plotica S i dobija
visina na Imju se obraduje radni predmet. Oznaka »do baze« ozna-
cava visinu od oslone povrSine ainta do radl1e povrsine gabarita.
Tolerancija visine na ko,iu se gloda radni predmet umanjuje
se 2--3 puta u odnosu no. toleranci,iu datu crtezam. Qbieno se ove
djmenzije, od asionc povrsine aIata do radne povrsine gabarita
rade u toleranciji ±0,05 mm n na operacijama grube abrade sa
tolerancijom ±O,l mm. U svim prikazanim sluca,ievima gabarit
treba da obezbedi mogucnost brze i tat:ne orijentacije glodala u
odnosu na radni prf'dmet.
Gabariti se rade od celika so. 0,15 do O,20{l/{I C a zatim cemen-
tiraju na dubinu ad 0,8 do 1,2 mm i termicl{i obrade 118 tvrdocu
HRc 550-60.
Gabariti se mogu raditi i od ugljenicnog celika za kalenje,
sa oka 0,45% C. Posle termickc obrade dobijaju tvrdocu HRe :::::
126
0.)
b.J
d)
do boz.. q
do boze
c.)
a do bozp
gloda/o
gloda/o-
e.)
kontrolnik
kontrolnik
Si. 164 - Go.bari.ti
glodolo
127
= 35 -;- 40. Radi sprecavanja korozije potrebno je gabarite povr-
sinski zastititL U tu svrhu obicno se primenjuje postupak fosfati-
ziranja.
Plocice S jmaju debljine 1, 3 i 5 mm a cilindricni kontrolnici
d = 3 i 5 mm sa osnovnom toleranci.iom koja odgovara IT5 po ISO
sistemu. Plocice i cilindricni kontrolnici najcesce se prave od
ugljenicnog celika sa O,7DfoC koji se termicki obraduje na tvrdocu
HRe 55 -:- 60.
6.2 Caure za voaenje reznog alata
Vodice za busenje slaZe za vodenje reznog alata, pri obradi
otvora na busilicama. Vodice se izraduju do 015 mm od .alatnog
legiranog ili ugljenicnog eelika za kalenje a preko 015 od legiranog
iIi ugljenicnog celika za cementaciju. Tvrdoca vodica za busenje,
posle termicke obrade, treba da bude HRe = 60 -;- 64. Prepolucuju
se alatni celici na bazi hrom-mangana. Orijentacioni vek ovakvih
caura se krece negde oko 15.000 busenja. Pri gradnji teskih alata,
yodice za busenje se mogu raditi i od livenog gvozda.
Duzine vodica se obieno krecu u granicama (1,5 do 2) d gde
je d = preenik rupe za busenje. Ivice vodica za busenje, sa strane
koja ulazi u telo alata treba da budu oborene i na spoljnem i na
unutrasnjem preenjku a na strani na kojoj ulazl rezni alat u vo-
dicu ivieu treba jako zaobliti. S obzirom na siroku primenu vodica,
neki tipovi su standardizovani. Vodice se dele na fiksne i pro-
menljive.
Fiksne yodice se primenjuju bez venca iIi sa vencem u za-
visnosti od toga koji je tip yodice pogodniji u konkretnoj situaciji.
Sl. 165 - Fiksne voc"lice bez
venca
Sl. 166 - Fiksne 'Uoaice sa
vencorn
Fiksne vodice nabijaju se u telo alata sa spojem H7Jp6 iIi
H7.im6 tako da eaura viri iz tela alata za veliClnu »a« (s1. 165b).
Ovakav naNn postavljanja caura sprecava ubacivanje strugotine,
pri eiScenju alata, u vodicu za busenje. Vodice treba da budu tako
smestene da izmedu njih i radnog predmeta postoji rastojanje h.
Ova veliCina sluzi za odvodenje strugotine.
Pri upotrebi vodiea, prema konstrukciji prikazanoj na s1. 166a
ost!""tce spiralne burgije jako se ostecuju. Konstrukcija koju pri-
kazuje 31. 166b je bolja i treba joj davati prioritet pri upotrebi.
Obieno se uzima h = (113 do 1) d. Vece vrednosti za h uzi-
maju se za eelik a manje za liveno gvozde. Postoje i konstrukcije
alata da yodice za busenje dodiruju radni predmet. Ovakva se
resenja srecu kada vodica za busenje sluzi istovremeno i za ste-
zanje radnog predmeta.
123
Ii
'I
PromenLjwe vodice prlmenjuju se kada je neophodna bl'za za-
mena vodiea, u slucaju intenzivnog habanja. Promenljive yodice se
postavljaju u fiksne eaure sa spojem H7!g6 iIi H6ig5. Da bi se spre-
blo ob:!'tanje i lJodizanje, osigul'avaju se na. viSe nacina prikazanih
na 31. 167.

JlLl.l1J
"/0 vim! W/lw;C7/:0J WJ ivc ,""'- Th; .... '7' !y/'",
il4..lfz • .:..........,.J w.:J:/....-.:l
0)

b) t) dJ €) tJ Q/
SL. 167 - [loc1ice teznog alata
Fiksne caure u kojima su smestene promenljlve vodice upre-
suju se u telo alata sa spojem H7/n6!H7!n6 ili H7/p6,
Brzo zamenljive yodice primenju.iu se slmpa sa fiksnim cau-
rama sa spojem H7/g6 iIi H6/g5 i sluze pr! obradi tacnih otvOl·a,
sa nekoliko alata, na primer, sa spiralnom· burgijom, upustacem,
razvrtaeem itd.
Za vodenje 3vakog od ovih navedenih
alata potrebna je testo sopstvena vodlea.
Brzo promenljive voc1icc za bu.senje imaju
na vencu koji omogucava brw ski-
danje yodice za busenje bez odvijanja za-
vrtnja za pricvrscenje yodice. Radi lakseg
skidanja eaure su po vencu nasecene. No-
sac vodiea za busenje, upustanje i razvr-
tanje prikazan je nF, 31. 168.
SL 168 - Nosac voc1ica za bu-
senje
J
upu!§tanje i razvrtanje
9 Konstrukcija aJata
SL 169 - Voc1ica m
busenje sa ekscentri-
cnim prstenom
129
Na s1. 169 prikaz3no je osiguranje vodica koje se cesto prime-
njuje. Izmenljiva vodica }) b« je na kako to prikazano
snabdevena sa ekscentriCnim vencem U vldu lastmog repa »e« a
osnovna caura )g« je snabdevena sa ekscentricnim nesto veeim
kanalom U obliku lastinog repa )e«. Osiguranje promenljivih vo-
diea postize se okretanjem na desno pri cemu se prsten »8( uglavi
cvrsto.
Dugacke yodice za busenje imaju prosirenje kao na 81. 170.
Ono ne srne da bude konusno kao na s1. 170a posto otupljuje alat
vee kao na 81. 170b voditoe.
b.)
SL 170 - Duge vonice
SL 171 - Upotreba jiksne
eaure
Fiksne caure za promenljive yodice za busenje treba izbe-
gavati i primenjivati ih samo gde tacnost dozvoljava. Na s1. 171
prikazana je upotreba vodiea za busenje.
Pored svake vodice treba oznaciti i precnik aluta za busenje
a na svakoj promenljivoj vodici oznaciti i broj alata za busenje.
Kako bi se izbegle zamene pri busenju, viSe rupa razlicitih precni-
ka u jednom a18tu za busenje, treba sve spoljne pre-cnike izmenji-
vih vodiea i odgovarajuce fiksne caure izraditi u razlicitim dimen-
zijama. Osim standardnih vodica za busenje primenjuju se i
specijalne konstrukcije vodica. Tako na primer na s1. 172 prika-
zana je specijalna duga vodiea za busenje.
9
. '
Sl. 172
Na s1. 172b prikazana je vo-
diea za busenje okruglih radnih
predmeta. Pri upotrebi vodiea
ovakve konstrukcije rezni alat ee
se sacuvati ad lomljenja u pocet-
noj fazi rada. Vodenje burgije
treba da bude vise nego sto je
propisano odnosno 1
1
5 do 2 prec-
nika spiralne burgije. Na s1. 173
prikazana je konstrukcija duge
izmenljive vodice. Za vodenje burgije upotrebljava se u ovom slu-
caju posebna normalna vodica.
Kod rupa koje se nalaze na b'1;skom mora se upo-
trebiti konstrukeija prikazana na s1. 174a mada Je, normalno, treba
izbegavati jer 'je prilicno skupa. Pri vrlo bliskim treba se
odluciti za konstrukciju prikazanu na s1. 174b se upo-
trebljava izmenljiva vodiea sa
v

burgije. Fiksiranje se izvodi ClVlJom po zlJebovlma prorezamm u
vodici.
130
Vodice za buseTIje koje ,sluie istovremeno i za stezanje na-
zivaju se navojne vodice za bu8enje. Ove se vodice veoma cesto
primenjuju posta jednovremeno sluie i za centriranje i za ste-
zanje dela. Na s1. 175 prikazana je navojna vodica za busenje koja
oJ
SL 173 SL 174 - Specijalne voniee
ima donje eentriranje. Ovo treba izvesti 8to je moguce duze. Za
radne predmete veee tacnosti upotrebljava se konstrukcija prika-
zana na g1. 176.
S1. 175 Sl. 176
Vrlo cesto se preporucuje vodica prikazana na s1. 177 kod
koje se stezanj0 vrsi navrtl;:cm m i ruCicom h. Kao sto je prika-
zano na s1. 177 navrtka ima desni i levi navoj. Unutrasnja caura
g takode ima dvohodi levi navoj a spoljna caura f dvohodi desni
navoj.
Da bi se sprecilo okretanje caure g ista je vezana zavrtnjem
i kJinom K uz telo pomocnog alata. KIin k ulazi u jedun od tri
zljeba koji se predvidaju da bi se put. stezanja na cauri g odnosno
9'
131
ugaa zakretanja rUClce h magaa padesavati. Kao sto se to iz s1.
177 vidi vodica e je izvedena 1>:ao izmenljiva. PricvrsCivanje vodica
za busenje moze se takode izvrSiti. na naNn kako je to prikazano
na s1. 178. U eilju olaksanja pro-
mene vaaiea za busenje ove se
izraduju sa drskama. Na 5L 179
prikazana je vodiea za busenje
sa dr.2:';kama kod koje Sll obe dr-
ske standardizovane. Na s1. 180
data je kODstrukcija yodice za
busenje sa dva proreza, koja se
upotrebljava sa drskom u abliku
kljuca.
st. 177 - Zavojna voaica Za bu-
lienje sa dvodelnirn navojent
SL 178 - Caura 'za busenje i
stezanje sa sapom
===fi

S!. 179 S!. 180
Obrtne yodice se primenjuju pri razvrtanju otvora, sa donjim
vodenjem. 81. 181. Na alat se namesta okaljena celicna caura 2
koja se ne okrece u cauri 1. Ovo iskljuc:uje mogucnost upadanja
sitne. strugotine izmedu nosaca alata i cam:-e 2. Za odvod strugo-
tine predviaa se konusni zasek na cauri L
U koliko dode do habanja nOBaea alata preporucljivo je donju
vodieu izvesti sa iglicastim lezajem. Izmedu tela reznog altha (bur-
gija, upustac, razvrtac) i precnika yodice za busenje, predvida se,
za grubu obradu klizni spoj 7 ili 8 kvaliteta, po ISO sistemu, na
primer H7Jh7 a za finu'obradu 6 kvalitet, na pro H7/h6. Obicno se
uzima za vodenje najveci preenik radnog dela reznih alata.
132
j
Tacnost busenja u alatima za busenje uslovljcna jc sledecim
fCiktorima:
Sl. 181
- tolerancljom rastojanja izmedu
eentara otvora TIa nosaeu vodica,
- vellcinom zazora izmedu otvo-
ra fiksne eaure (ili nosaca promenlji-
ve yodice) i promenljlve vodice za bu-
senje,
- veliCinom zazora izmedu otvo-
ra yodice ZEl busenje i spiralne burgije,
SL 182 - Osnovne veHcine pri
busenju u t;Ilatlt sa dva atvora
- ekseentrieitetom vodicom za busenje,
- dubinom bu.senja,
- duzinom otvora za vodcnje eaure za vodenje,
- rastojnnjem izmedu eela voalee za busenje radnog
predmeta.
Na s1. 182 date su osnovne dime-Dzije sa odstupanjima od
oslone haze do Jedne ose otvora a zatim i izmedu osa otvora.
v Da bi. se uzele, sve gore navedene grei3ke u obzir potreban je
s]ozen proracun. U praksi se tolerancija na pokazane velicine
uzima 2-3 puta manja od toleraneije na erieiu radnog predmeta.
Mogu se uzeti u obzir i sledece preporuke:
- za alate koji sluze za busenje otvora za z8vrtnje, netacne
otvore za navoj zakivke i s1. 82 = ±O,05 do ±0,1 mm. Za alate
ad kojih se trazi vee a taenost. 82 = ±O,02 mm.
7. Podeoni uredaji (filtsatori)
Podeoni uredaji sluze za fiksiranje, u potreban polozaj, obrt-
nog dela stezllog alata sa radnim" 'predmetom U odnosu n's rezni
ure.daji se sastoje iz padeone ploce- sa otvorima i ure-
za flkslranJe, U odredenom polozaju. Podeona se ploea pri-
cvrseuJe na obrtnom delu alata.
U Pr:aksi se, fiksatori razliCitih konstrukcija, Na
51: flksator konusnog oblika, koji se cesto prime-
llJuJe. Pn f1ksu'an.1U radnog predmeta treba okrenuti glavu 1 i po-
133
staviti civiju 2 u zljeb caure 3. Pod dejstvom opruge 5 parnera se
u leva fiksator 4, kroz cauru 3, pricvrscenu na nepokretan deo
alata i uskace u jednu ad caura 6, na obrtnom delu alata.
SL 183 - Konusni fiksator
SI. 184 - Fiksator sa kHnom
1z eaure 6 fiksator 4 izvlaci se glavom 1 pri cemu se civija
2 pomera u desno po zljebu u vodecoj cauri 3. Nakon izlaska iz
4 obrce se za 901) i dd! se u zategnutom polozaju
sa CIVIJom 2. Na s1. 184 predstavljen je fiksator za podelu sa kli-
nom. Ovakva konstrukci,ia umanjuje sHu potrebnu za aktiviranje
fiksatora.
. Kod. cilindricnih 1'iksatora ukupns greska koraka dobijena pri
delJenJu 1 prenesena na radni predmet ne zavisi sarno ad toleran-
053 dve susedne caure nego i od zazora S1 i u
spoju fiksatorR sa caurama 1 i 2. Aka se uzme u obzir i ekscentri-
dtet eaure, ukupna se greska koraka maze izraziti pomocu ob-
rasca:
o = Sl + 82 + 01 + C
oj

Sl. 185 - Serna 8a proracun gresaka podele
134
.•
Umanjenje gresaka postize se smanjenjem tolerantnog polja
i usvajanjem finijih sp0.leva. Spoj fiksatora sa vodicom za nor-
malnu tacnost je H7/g6 a tolerancija O! :::; 0,03 mm.
Za tacne podele usvaja se H6:'h5 i 01 :::; 0,02 mm. Za veorna
tacne podele zDzori ne smeju prelaziti vrednost ad 0,01 mm sto
se finom obradom (pasovanje pomocu paste) a rastojanje
medu OS8ma 01 :::; 0,015 mm.
Otvori za podeone caure bu.se se sa preciznim alatnim ma-
sinama ko:ie obezbeduju dobijanje linijske tacnosti dimenzija sa
0,005 mm. Ako se zeli umanjiti uticaj zazora i povecati tacnost
primenjuju se fiksatori sa konicnim iIi pnzmaticnim radnim de-
lorn. S1. !l85b, c. 1] tom slucaju Sl = 0. Postoji citav niz resenja
koja imaju zadc>tak da odstrane uticaj zazora u fiksatofu, i kom-
penziraju abanje eaure.
GLAVA II
1. MEHANIZACIJA ELEMENATA I UREDAJA
STEZNIH ALATA
Prema stepenu mehanizacije i automatizacije alati se dele na
ruene, mehanizovane, poluautomatske i automatske. Stepen auto-
matizacije alata odreduje se brojem operacija obuhvacenih meha-
nizacijam i automatizacijom. U sadasnje vreme mebanizuju se 1
c:lutomatizuju:
- dovodenje radnih predmeta u radnn zonu alata. Ovo se iz-
vodi ugradnjom uredaja za dovoaenje ili mehanickih ruku. Na Pl'.
pri obradi sipke na revolver automatima i revolver strugovima,
sipka se dovodi pomocu specijalnih uredaja za posmak i s1.
- Baziranje radnih predmeta odnosno dovodenje njihovih
baznih povrsina u dadir sa osloncima u alatu. Ovo se izvodi sa po-
mocnim cilindrima ili komora sa dijatragmama, povezanim sa ure-
daJima namen]enim za zavrsno stezanje.
- Stezanje i otpustanje radnih predmeta.
- Povremeni obrti l'adnih predmeta, pri obradi na obrtnom
stolu, sa nalmadnim fiksiranjem i stezanjem.
- Udaljenje radnih predmeta iz radne zone alata.
- Ciscenje oslonih elemenata alata od strugotine, tecnosti za
hladenje i dr. strujom saoijenog vazduha.
Ako se uzme da udea masinskog vremena za obradu, prosecno,
u sadasnje vreme ne prelazi 45 do 50% od radnog vremena na
smenu, proizilazi da se ostalo vreme gubi na pomo6ne radove:
lokaciju i stezanje radnog predmeta, upravljanje masinorn, kon-
trolu u pl'ocesu izrade itd,
Pamocno vreme; u zavisnosti od serija, iznosi u proceri't,ima
od vremena radne smene:
za strugove, busilice, brusilice do 30
%
za revolver strugove do 25%
za glodalice do 40
%
136
Aka se proanalizira vreme potrebno za odredivanje polozaja
stezanje radnih predmeta, onda irnamo sledecu situaciju (lzra-
zenu u procentima):
Na strugove 30%
Na busilice 400f0
Na glodalice 60
%
Na brusilice
121)/0
Iz izlozenog se vidi kakvu ulogu igra mehanizacija i automa-
tizacija steznih alata i uvoaenje progresivnijih konstrukicja.
Prema tome, mehanizacija i automatizuci,ia se juvljaju kao neop-
hodni iaktori pri razmatranju koncepcija pojedinih sistema -
konstrukcija alata.
Novije kcnstrukcije masilla omogucavaju zuatno veee brzine
rezanja, jace su, robusnije i produktivnije. Ove nove smernice
postA.vljaju i nove zadatke pred tehnologe i konstruktore alata.
Kako je vee naglaseno, u cilju skracenja pomocnih vremena raz-
raauju se i uvode univerzalnl standardizovani pneumatski odnosno
hidraulieni cilindl'i i komol'e sa dijafragmama. Pojavom ovih do-
punskih uredaja polozeni su temelji za sil'oko uvodenje mehani-
zacije u stezne alate, pri serijskoj proizvodnji.
Automatizaclja ale.ta bazira se u veCini slucajeva na primeni
pneumatskih, pneumatsko hidraulil!klh ill hi.draulickih i2vo1'a e11C1'-
gije, koji se aktiviraju radnim org<mima alatne masine preko si-
stema ventila i granienika.
Aim se automatizovani radni ciklus alatne masine dopunl sa
automatiz<.!cijom radnog ciklusa alata, obiene univerzalne masine
postoje poluautomati. Ovim se moze postiCi dn se vise masina po-
sluzuju odjednom .sto u krajnjo,i liniji znaiSi povecanje produktiv-
nosti rado..
U mehanizovanim steznim alatima pomoeu pneumatskih i dru-
gih uredaja vrsi se stezanje 1 odpustanje radnih pre-dmeta, Aka se
radi 0 stezanju radnih predmeta veCih gabarita, pored stezanja i
otpustanja, tj, mehanizovanim alatima se v1'8l jos i baziranje od-
nosno dovodenje radnog predmeta u odrcden polozaj. U poluauto-
matskim alatima dec operacije stavljanja radnog predmeta u alat
izvodi se automatski bez ueesca radnika a ostale operaclje ostaju
mehanizovane iIi rucne.
U automatskim alatima sve operaclje pocevsi od dovoden,ia
radnog predmeta u odreden polozaj, ste-zanja, otpustanjo ukljucu-
juci i skidanje, vrse se automatski, bez ueesca radnika,
1.1 Pneumats7cI uredaji za stacionarne stezne alate
Ovi su ''liredaji dobili veoma siroku primenu u mehanizaciji
automatizaciji alata, zahvaljujud sledecim osobinama:
- prosta konstrukcija i jednostavna eksploatacija,
- mogucnost sirokog koriScenja,
- brzo dejstvo. Ova je osobina uslovljena brzinom strujanja
vazduha kroz spravodnike (cevi).
137
Radi ilustracije uporedicemo brzinu strujanja ulja u cevima,
koja iznosi 2,5 -;- 4,5 rnisek a u specij81nim slueajevima cak i do 9
misek, sa brzinom strujanja sabijenog vazduha u cevima koja do-
stize vrectnosti do 180 mJsek pa i vise.
Pneumatski uredaji obezbeduju neprekidno dejstvo sila ste-
zanja usled eega se nonnalno mogu koristiti sile stezanja koje su
po vrednosti tri do cetiri puta manje ncgo na pr. pri rucnom ste-
zanju.
Ova je osobir:a veoma bitna pri obradi radnih predmeta, tan-
kih zidova, sk10nih deformaciji pri stezanju.
Mehanizovani ure-daji ukljucujuCi i pneumatiku omogUcavaju
regulaciju i kontrolu sila stezanja koje deluju na radni predmeL
Da bi 'koristili sabijeni vazduh u alatima, potrebna je odgo-
varajuca aparatura za obezbedenje SilR stezanja, cevni vodovi i ure-
daji za kontrolu i regulaciju.
Vazduh treba da .ie, za normalan rad, po mogucstvu osloboden
vIage, kiseJina i svih ostalih mehanickih primesa. I\feispunjavanje
ovih uslova vodi kr, zapusavanju instdacije, koroziji vodova i naj-
zad oste(:enju sieznih uredaja alata.
Ako je v,uduh top no preporucljivo je propustiti ga kroz spe-
cijalni cevni hlndnjak u kojcm se pod uticajem vade koja prolazi
kroz cevi ohlDdi do sobne iemperature i izgubi suviSnu viagu.
Potrcbna clopunslw sredstva dodaju se u speci.iainim aparaiurama.
Pritisak vnzduha na izlazu 1Z komprcsora obicno 1znos1 7-8
Kroz vodove Dritisak vazduha pada tako da na radnom mestu 1Z-
nosi negde ad
Prem8. nncinu ugradnje u alatIma, pneumatski uredaji se
dele na:
- urcdaje u obliku cilindar2 Hi komora sa dijafragmama
koji se:; izraduju direl.dno u telLi alata. Obr2.da cilindara i tela za
dijafragmu vr.si se posle zavarivanja odnosno livenja tela alata.
Ovakvi se cilindri javl,iaju kao specijalna konstrukcija koja se od-
likuje se malim brojem delova i kompaktnoseu, ali je nepogodna
usled toga sio se ne moze koristiti za ugradnju u veei broj alata.
- uredaje koji se, kaa standardni gotovi proizvodi. prievrste
HZ telo ala tn. Ako se radnl uredmet ne proizvodi, uredaj se
odvaja i koristi u drugim alatima.
Potpuno odvojene iIi agreg8tne pneumatske uredaje koji
se kor;iste kao potpuno samost31ni agregati u kombinaciji sa razli-
citil11 grupnim Hi specijalnim alatim2.
NC1jkarnkteris1icniji pokazatelji svakog pneumatskog uredaja
za alate su pritisak na celo klipa, najveci hod klipa i prcenik ci-
!indra Hi ,kDmore sa dijafragmom.
1.2 Klipnf pneumaLki, uredaji
Ovi uredaji su veoma rasireni u praksi. Sema dejstva takvih
uredaja prikazana je na 81. 186.
138
Uredaji jednostranog dejstva s1. 186a sa oprugama su prostije
konstrukcije i ekonomicniji u potrosnji sabijenog vazduha, po:';to
se zaptivanje- i potrosnja vazduha vr8i sarno sa jedne strane. Pri
radu se trosi jedan deo sile na
savladivanje opruge. Zato se ure-
daji jednostranog dejstva grade
nesto veCih dimenzijH nego dvo-
stranog dejstva. Ovi su uredaji
pogodni sarno u slucajevima ka-
da nije neophodan veci hod klipa.
"
SL 186 - 5ema dejstva
kHpnih ureaa,ja
U uredajima dvostranog dej-
stva s1. 186b pomeranje klipa u
radni i polazni polozaj vrsi se pod
dejstvom sabijenog vazduha. Kon-
struldivno su slozeniji, po dimen-
zijama kompaktniji a narocHo su pogodni kada se mora zbog geo-
metrije radnog predmeta lwristiti veCi hod klipa.
U pneumatskim alatima, S8. mehanizmima u vidu klina, eks-
centra, i slieno, sa uglom koji uslovljava samokocenje primeniuju
se iskljucivo uredaji dvostranog dejstva<
Pneumatski cilindri mogu se JJriCvrstiti na te10 alata na sle-
dece nacine, s1. 187. -
Pricvrsceni po veneu s1. 187 a i 187b.
Pricvrseeni sa specijalnim nosaeima s1. 187c i 187b
- Pricvrsceni pomocu zgloba s1. 187e.
Tela cilindra su izradena od live-
nog gvozda a mogu biti i od cevi.
Poklopci se mogu vezati za telo
cilindra zavrtnjima.
Zaptivanje. U pneumatskim
cilindrima zaptivanje mora odgo-
varati sledecim zahtevima:
Sigurnost prj dozvoljeninl
pritiscima i razlicitm
peraturama,
dugi vek u eksploataciji,
malo habanje,
minimalno trenje kliza-
nja,
prosta konstrukcija,
laka montaza i demon-
taza.
SL 187 - Konstruktivno reSenje
pricvrscenja ciUndra
139
U savremelllm konsirukcijama 5.1ata primenjuju se tri vrste
z(;,ptivanja:
- Ugaone zaptivke u obliku slova »L{(
- Zaptivke U obliku slova »V «
- Prstenaste zaptivke kruznog preseka.
Najcesce se primenjuju zaptivke U obliku slova »V« i kruZnog
prstenastog preseka. Na 81. 188 dati su primeri zaptivanja pomocu
»V« zaptivki i to s1. 188a za zaptivanje klipova, i s1. 188b za zapti-
vanje poluge klipa.
a.)
st. 188 - Razni naCin-t zaptivanja sa V zaptivkama
(GOST 6969-54)

h h
Sl. 189 - Kanal na kIi-
pu pneumatskog cHin-
dra (GOST 6969-54)
140
SL 190 - Kanal za zaptivku za zapti-
vanje sa strane poluge klipa (GOST
6969-54)
Na s1. 189 i 190 date su osnovne veliCine .... u koje se
postavljaju zaptivke.
Ako se za zaptivanje upotrebljava prsten kruznog preseka
(GOST 9833-61) treba imati u vidu da se ovakvi pneumatski ci-
lindri mogu primeniti za pritiske do 6 kg/cm2 i pri brzini pome-
ranja kUpa cilindra koja ne prelazi vrednost od 0,5 misek. Ka-
rakteristicne konstrukcije zaptivanja klipnih uredaja date Sil na
s1. 191 i 192.
sr. 191 - Zap1:ivanjc sa »L«
zaptivkarna
Sl. 192 - Zaptivanje sa za-
ptivkama k:ruinog presel-',,;a
Dimenzije »V« zaptivki date su po GOST-u 6969-54 a
nastih zaptivki kruznog preseka po GOST-u 9833-61. Ove zaphv-
ke do danas nisu obuhvacene JUS-om.
Gubiei na trenje pri upotrebi »V« zaptivki mogu se priblizno
izracunati po obraseu T = 7t Dhpf kp
gde je: h - visina radne zone - dodira - izmedu zaptivke i
zaptivne povrsine u em.
f - koeficient trenja zaptivke i zaptivne povrSine (uzima
se iz tabele 20, prema GOST-u 6969-54),
D - precnik klipa u cm
p - specifieni pritlsak u
Sila trenja zaptivnog prstena klipa
TenDc+ TP"- (Dc
2
-Dk2)
4
gde je: Dc - precnik eilindra u em
Dk - precnik kanala u em
Te - sile trenja koja se javlja usled prethodl1og sabijanja
zaptivnog prstena, Ova sHa moze biti odredena prema dijagramu
prikazg,nom na s1. 193, a U z8visnosti ad tvrdoee prstcna izrazene
u jedinicama Shore-a i relativnog sabijanja prstena:
Dsp-·Dc
:!... • 100%; y = ---
d 2
141
gde je: D,!, - spoljni precnik prstena (Dsp = D + 2d)
Tr - sila trenja izazvana pritiskom radnog fluida (na
1 em povrsine zaptivanja prstena).
SHa Tp u zavisnosti ad pritiska radnog fluida maze se odre-
diti po dijagramu predstavljenom na s1. 193b.
Tabela 20
Stanje
Sredstvo
----·,----1
pri
u mlru'
ulje
O,Q8S

emulzija
0,18
0,33
Te

0,5
0, 25t---t--b.-4= ...... ....e!'F--l
o 5 10
Tp
6
4
voda
0,25
0,33

V
2
VI
bez ;naziva
v
0,58
0,58
-
--
o 80 160 24Zp;:::.r
Prilisak radnp sre-
dine
SL 193 - Dijagrmn za odredivanje sHa trcnja i zaptiavnja: a - za
odreaivanje sHe trenja Te u zavisnosti ad tvrdoce prstena po
Shore-u i re1.ativnof} sabijan.7a prstena l. 100{J/{J. b - za
a
odrcdivanje sHe trenja Tp 11 zavisnosti od pritiska radnog fluida
izrazenog u kp/cni'.
SHa trenja zaptivnog prstena poluge kUpa:
gde je: Dpol - precnik poluge.
pneumatskih uredaja
SHa na poJuzi kEpa.
P = (Fp) - (T -+- q) kp
gde je: It - korisna povrsina kUpa izrazena u cm:?
(povrSina klipa manje povrsina preseka poluge)
142
I,;
p _ pritisak sabijenog vazduha u instalaciji u
T - gubici na trenje u zaptivkama u kp
q _ sHa povratne opruge (za uredaje sa jednostranim
dejstvom) u kp
Proracun site za cilindar jednostranog dejstva
_ Sila na poluzi uredaja kada se radna komora nalazi na
strani klipa suprotnoj ad poluge. s1. 194a.
P = (Fp) - (T, + q) kp
gde je: TI - gubici na trenje u zaptivkama klipa u kp
_ Za slucaj kada se radna povrsina nalazi na strani poluge.
s]. 194b.
P = (Fp) - (T, +T, + q) kp
gde je: '1'2 - gubici na trenje u zaptivkama poluge u kp
a.j

. '":'
. --
b.)
Sl. 194 - Pne:umaiski uredaj jednostranog dejstva
Proracun site za cilindar dvostranog dejstva
_ Sila na poluzi urectaja, kada se radna komora nalazi na
strani kUpa suprotnoj od poluge s1. 195a.
P = (Fp)-T, kp
Za slucaj kada se radna komora nalazi na strani poluge s1. 195b.
p (Fp) - (T, -;.. T,) u kp
b.) iz magis/role
SL 195 _ Pneumatski ureda.1i dvo.<:tranoa dejstvu sa radnom
komorom koja se nala.zi:
a - sa strane poluge; b - sa strane suprotno od poluge
143
I·roracun dvojnog ldipnog ureoaja
U praksi se srecu zahtevi za povecanjem sUa stezanja, bez
povecanja precnika cilindra. Ovakvi se zahtevi postavljaju l;:ada je
potrebno cilindre postaviti na bliskom rastojanju (na pl'. na vise-
vretenim busilicama) iIi kada se tezi dobiti sto manje- dimenzije
alata (m8sinski stezaCi za glodan,je). Povec:anje sile na poluzi po-
stize se konstrukcijom prikazanom na s1. 196. Dva klipa 1 i 2 na-
laze se na poluzi 3.
Sl. 196 - Cilindar sa dva Idipa
Sl. 197 - KUpni pneumatski ureaaj jednostranog dejstva sa 2 klipa
kada se radna komora nalazi: a - sa strane poluge; b - na strani
suprotnoj ad
144


Ii
I
Kretanje klipa u desno izvodi se pritiskom vazduha na oba
klipa. Vazduh prolazi kroz kanale, a i b. Kretanje klipova u leva
vrSi se pIi strujHnju vazduha kroz otvore bid. Na ovaj naein aba
kretanja klipova su izjednacena po svojim karakteristikarna u od-
nosu na sHu na poluzL
Posebnu paznju treba obratiti pri ovalrvim konstrukcijama dn
5e obezbedi zaptivanje poluge u pregradnom zidu i na prednjem
delu, preko kaga se cllindar vezuje za alai.
Za slucaj da imamo konstrukciju prikazanu na s1. 197a i 197b
sUa na poluzi klipa bice:
- Za slucaj »a«
P=(Fd-Fm)p - (T1_ I + T2_1+ T1_IIl+ 1'z_1Il+{/1I+qlv) kp
gde je: FI i FIll - korisna povrSina klipa odgovarajucih komora (povr-
sina klipa umanjena za povrsinu preseka poiuge).
T1-1, T1_I1I - gubici na trenje u zaptivkama klipa
T2_1, T2_ 1II i poluge u odgovarajucim komorama.
gIl, glv - sile povratnih opruga u odgovarajuCim komorama.
- Za slucaj );b«
P=(Fn+Flv) p -- (Tl_U+ TI_1V+ T2_IV+q! +qm) kp
gde je: FIx, Fry - korisna Idipa odgovarajucih komOIa (povr-
sina klipa umanjena za povdinu prcseka poiuge).
T1_11, 1'1_11' - gubici na [renje u zaptlvkama klipa u odgovarajucim
komorama.
TZ-IV - gubici na [renje u zaptivkama poiuge U odgovara)u-
tim komorama
qI i qm - sile povratmh opruga U odgovarajuCim komorama.
Proracun klipnog uredaja sa dva spojena ldipa
dvostranog dejstva.
- SHa koju razvija uredaj na poluzi kada se radna komora
nalazi na strani poluge:
P=(Fl+Fm)p - (1'1_1+ 1'2_1+ Tl_w+ T2._IIl) kp
gde je: 1'1_1 i T1_ IIl - gubici na trenjc u zaptivkama kiipa U odgovara-
juCim komorama.
T2-1 i T2'_rrr - gubici na trenje u zaptivkama poluge u odgovara-
juCim komorama.
- Za slucaj kada se radne Immore nalaze na strani suprot-
no} ad klipa.
P=(Fu+F1v)p - (T1-n+ T2_11 + T1_ 1V) kp
10 Konstrukcija alata 145
Proracun klipnog uredaja sa dva klipa
jednostranog dejstva 51. 198
Proracun sila na svakoj poluzi racuna se po izlozenim obra-
scima.
S1. 198 - KUpni ureaaJi sa dva spojena klipa .dvostranog dejstva
sa radnom komorom' a - sa strane poluge Idtpa; b - sa strane
suprotno od poluge k!ipa
SL
.,,--,
0) .b)
iz magistro-
Le
199 - Klipni ureaaji sa dva kripa jednostranog dejstva sa
komorama: a - sa obe strane; b - sa jedne strane
Proracun klipnog uredaja sa dva klipa
dvostranog dejstva s1. 199
Proracun sila ovakvog uredaja vrsi se ,Po obrascima
nim za uredaje sa klipovima dvostranog de]stva.
izvede-
U otmosferu
iz mOSl!::
strale
0) b)
SL 200 - KHpni uredaji go dva kUpa dvostranog dejstva sa polu-
gama kl.ipa: a - suprotno postavljenirn; b - postavtjenim
sa jedne strane
146
Primeri primene pneumatsltih uredaja u konstrukciji alata
Kako je vee naglaseno pneumatslti se uredaji mogu ukompo-
novati u alat na vise nacina. J edan od tih naCina prikazan je na
sl. 201, gde je cilindar ugraden neposredno u telo 1 alata. Kon-
strukcija je veoma kompaktna. Lokacija i skidanje radnog pred-
meta 2 je olaksano primenom sape 3 koja se moze obrnuti za odre-
den ugao, zahvaljujuci zlebu.
/
/
SL 201 SL 202
Bolje resenje ugradnje cilindra u telo alata predstavljeno je
na s1. 202 gde je upresovana posebna caura 3 koja sluzi kao cilin-
darska kosuljica. Resenje je pogodno usled toga sto postoji mo-
gutnost zamene iste prilikom reparature alata a pored toga izbe-
gava se skart pri obradi novih tela alata koji nastaje usled pojave
mogueih gres&ka na odlivku.
Sl. 203 - Alat za gI.odanje' krajeva vratila
Univerzalni alat za glodanje krajeva kratkih cilitidricnih vra-
tUa i osovina prikazan je na 51. 203. Glodanje Se vrsi sa ceunim
glodalom. Radni se predmet 3 postavlja izmedu bocnih oslonaca
7 i 10 l1a oslomi plocu 8 i steze sapom 9. Stezanje se ostvaruje
posredstvom ciUndra i poluge 1 sa klinom na kraju. Pri promeni
precnika radnih predmeta, pokretni oslonac 7 se regulise, a pri
izmeni duzina pomera se oslonac 4 po dvema vodicama 6 i steze
zavrtnjem 5.
147
Primena standardnih pneumatiC-nih eilindara pricvrScenih na
alat prikazana je na s1. 204. Alat je n8menjen za podrezivanje kra-
jeva cilindricnih osovina, koje imaju stupnjevito obradene spoljne
precnike.

,
SL 204 - ALat za gLodanje
Na s1. 205 dat je prikaz ugradnje pneumatskog cilindr'a. Posle
postavljanJa radnog pre-dme-ta 2, pomncu pneumatskog eilindra po-
me-ra se sapa 1 u desno, stezanj(-'- radnag pre-dme-ta.
Jednovreme-na pneumatski cilindar, pre-ko sistema poluga, obree-
oslonae 3 do dadira sa zavrtn,iem 4. Posle zavrSene abrade vazduh
se pusta u drugu komuru cilindra 5 a oslonae 3 se udaljuje i omo-
gucava lako skidanje radnog predrneta.
SL 205 - 8tezanje pomoc'U
pokrctnih oslonaca
SL 206 - za busenje
Poluge klipa mogu se koristiti i direktno za stezanje radnog
predmeta 1. Alat na s1. 206 sluzi za busenje otvora upravnih na
osu radnog predmeta. Stezanje se vrsi preko okretne sape 2, obrtne
ako zavrtnja 3. Cilindar 4 je pricvrscen na telo alata po venell, a
caura 5 sImi za ee-ntriranje radnog predmeta.
148
Alat za glodanje prikazan na s1. 207 sluzi za _stezanje dva
l;:ucista pomocu produzen ih poluga klipova. Cilindri su pric-vrsceni
za liveno postolje. Istovremeno .s0 stezu i otpustaju dva radna
pre-dmeta.
81. 20'1 - Alat za uloclanjc
Nekoliko prjrnera primene staei01l3rnih cilindara u sV(Jjstvu
uredaja za stez3nje, po siste:nl1 agregatiranja, prikazano je na
s1. 208.
0.)
c.}
b.1
c1.)
SL 208 - Primeri agregutinmjn pnemnatskih ciIindara
149
Primer primene pneumatskih cilindara u svo,;stvu posebnog
agrega ta prikazan j e na s1. 209.
SL 209 ~ Agregati pneutnais1cih cilinda-ra
a b c
SL 210 - Primer primene agregatnog uredaja (TGL 12720)
150
Agregat je razraden za precnike D = 150 i D = 200 mm.
Prema TGL nonnarna razradeni su agregatirni uredaji za brzo
stezanje radnih predmeta na busilicama, glodalicama, i specijalnim
masinama. Uredaj na s1. 210, jednostranog dejstva, moze stezati u
horizontalnom i vertikalnom pravcu. AIm se steze vise komada
treba predvideti razvod pomocu jednog razvodnog ventila.
Prikazani agregatirani uredaj oznacava se sa precnicima klipa i
to: 25, 40, 63, 80, 100 i 125 mm. SHe stezanja se mogu izracunati
prema vee navedenirn 'obrascima:
Pneumatski uredaj za stezanje marke ADAST - CSSR na-
menjen je za mehanizaciju stezanja radnih predmeta na alatnim
masinama. Sila stezanja moze se regulisati pomocu razvodnog ven-
tila.
: I
I '
I
I
Sl. 2.11 - Pnennwtski ureaaji za stezanje
Konstrukcija dva uredaja sa pneumatskim dejstvom prikazana je
na 51. 212.
8
"P
.-
p"
H ~
pri SIlp/cm
2
PU' n
'"
IftQ.:< !!':>
PU 2
.,
.. ,
--
PU'
, ~ ~
"., """'. In
PU'
'"
1570
sr. 212 - Razvod pod pritis1com dva pneumatska uredaja
151
Na s1. 212 prikazan je regulator pritiska 8 i rucni ventil za vaz-
duh 7.
U CSSR-u primenjuju se uredaji na s1. 211 i sl. 212, pri pri-
tisku vazduha ad 5 kp/cm
2
, za sledece sile stezanja:
PU1 - 390 kp
PU2 - 640 kp
PU3 - 1080 kp
PU4 - 1670 kp itd.
U grupu univerzalnih agregatnih uredaja sa klipom spada i
uredaj za stezanje po normama TGL 12721, namenjen za brzo ste-
zanje pri busenju, glodanju, rendisanju i drugim operacijama ma-
sinske abrade.

Primer primene avakvih uredaja prikazan je na s1. 213 gde
se vrsi glodanje kuciSta. Za stezanje se koriste cetiri uredaja pri-
cvrscena direktno na sto masine. Rukovanje se ostvaruje preko
jednog centralnog razvodnog ventila, da bi se u.stedelo Vl'eme ste-
zanja.
Sl. 213 - Primer prirnene agregatiranih urcdaja sa klipom
1.3 Pneumats7ce komol'c sa di.1afTagmorn
Hod poluge pneumatske komore zavisi ad precnika debljine i
od .. koje¥ je izradena dijafragma. Na s1. 214 tiat je dija-
gram kO)l prlkazuJe promenu sile na poluzi u zavisnosti ad hoda
poluge.
Podaei su dati za precnike komora 1-230 mm, 2-200 mm i
3-175 mm. "'<'
Dijagram je konstruisan po eksperimentalnim podacima dobi-·
jenim jednom ad instituta SSSR. lz dijagrama se vidi do je sila
promenljiva. U krajnjoj tacki hoda, sila stezanja je ravna null.
Obicno se koristi 3/4 od moguceg hoda. U oVom se intervala sila
menja u granicama 15 -;- 20{)/o.
152
Konstrukcija pneumatske komore SEI dijafragmom je prosiija
ad konstrukcije pneumatskih cilindara i znatno je jeftinija. Za-
htevi za kvalitetom i tacnoscu abrade povrslne nisu izuzetno visoki
izuzev poluge, Mehanizam dijafragme je osetljiv a izdrZava ne
manje ad 500 hiljada radnih ciklusa.
Sl. 214 - Dijagram zavisnos6
sHc stezanja. od veHc-tne hoda
potuge p1'i priti;;ku vazd'uha
od 4 at.
Sl. 215 -- Skica za prol'acun
elel1wnata ]J1Leumatslce
/eomore
Proracun pneumatsldh kmnora
SUa na poluzi zavisi, pri nepromenjenom precnllm dijafragme,
C'd odnosa DI/D. Sa povecDn,iem odnosa DliD sila raste ali se uma-
njuje velicma hoda. IVIonuno naglasiti da opadanje sHe nije sra-
zmerno hoau, Iz dijagrama proizilazi da nije moguce koristlti ceo
radni hod.
Sl. 216 - Standanlna talijirasta
dijafragnw
Sf. 217 PLjosnate 1wmore sa
dijafragmorn
Praldicno je utvrdeno da je najpogodniji odnos Dl/D = 0,7. 1:
ovom slucaju duzina hoda poluge iznosi:
_ Za tanjiraste dijafragme (0,25 - O,35)D, u .iednu stranu
od polaznog polozaja. (Hod unazad kocl ovoga bpa dijairagme ne
postoji).
153
Na s1. 216 data je tanjirastu dijairagma ad cetiri sloja debljine
1,8-2 mm, sa dYe strane pokrivene gumom otpornom na ulja.
Ukupna debljina membrane je 6 do 7 mm.
Matelijal za dijafragmu treba do. imo. tvrdocu po SCHORE-u
50 -;- 60 jedinica.
Visina dijafragme je h = 30 -;- 34 mm. Pri hodu ravnom priblizno
visini hI ne postoji veci otpor kretanju, sto se smatra znatnim
preimucstvom. Kaka je debljina 6-7 mm od uticaja na elasticna
svojstva, prepol'uc1jivo je smanjiti precnik dislm i uzeti ga ne ve-
cim od 0,66 ad precnika Ilnutrasnje komore. Medutim, ukolilw je
precnik diska veci, dobija se veca sila na poluzi. Podaci f( tanji-
rastim dijsfr8gmama dati su u sledecoj tabeli.
Tabela 21
Osnovnc dirnenzi-je tan-ji-raste dijajragme
Dimenzija dijafragme ! Dopunski parametri
-
I
i
,
I
I t-
u
%
D,
I
D D, i D,
I
a
O
I
broj
,
diD u <j-;)
I
otvora
,
I
,
!
I
, ,
1
30 I
! I 174 130
,
154
,
60 12 60 88
I
! !
I
198 148 178
I
70 22,5
1
16 58 103
,
228 ]78 204
I
85 I 20 ]8
i
66 i 118
!
,
! I
Za pljosnate dijafragme duzina hoda poluge uzima se (0,18-
0,22) D; od toga (0,12-0,15) D nazad od poloznog polozaja i (0,06-
0,07) D napred - za stezanje. Najpogodniji polozaj, pri primeni
pljosnatih dijafragmi, je onaj koji omogucava stezanje - u po-
cetku hoda i povratak steznih elemenclta i uredaja u polazni polo-
zaj - pri hodu nazad. Sila na poluzi pri gore izlozenim uslovima
iznosi:
- Za tipove jednostranog dejstva,
P = [0,2(D + D,)' , P-q] ltp
gde je: q - oipor povratne opruge u kg
- Za uredaje dvostranog dejstva sa pljosnatim dijafragma-
rna pri odredivanju sile na poluzi neophodno je uzeti u obzir du-
punske gubitke na deformaciju druge dijafragme i trenje u zaptiv-
kama poluge, koje po opitima iznosi negde 20-30
%

Velicina korisne sile na poluzi pneumatske komore sa dija-
fragmom dvostranog dejstva, kada sabijen vazduh ulazi u dec ko-
more sa 5uprotne- strane od poluge iznasi:
p ~ 0,16(D + D,)'p ltp
Za slucaj k8da sabijen vazduh u]azi. u dec komore sa strane
poluge, korisna dla na poluzi uredaja je:
P = 0,14 [(D + D,)' - dt']p u ltp
154
gde je: dl - -precnik poluge u em.
Odrediti velicinu sile na poluzi u rna kojem polozaju poluge
moguce je jediuo ako postoji dljagram zavisnosti sile od hoda po-
luge za svaki precnik i matelijal dijafragme. U tablici 22 su na-
vedeni podaci 0 debljini dijafragme velicine K i zazoru Z. (S1. 215)
u zavisnosti od precnika D. Radijusi Tl i r2 biraju se u zavisnosti
od debljine dijafragme: T1 = t i r2 = 2 t. Radi smanjenja habanja
dijafragme svi radijusi na s1. 215 su fino (glatko) obradeni. Spoljni
precnik Dz = D + 2K a spoljni precnik polufabrikata dijafragme
DlI> D2.
Velicme h1 i h2 biraju se taka da hI mora biti vece pri podi-
zanju dijafragme usled sabijenog vazduha, a dubina h3 u telu mora
biti ravna po]ovini hoda.
Tabela 22
Osnovni parametri dijafragme
D
I
t
I
K
I
z
I
D
I
t
I
K
I
2
30-50 2
1
6
I
6,5 120-160
I
3 12 10
50-80 2 8 6,5 160-200
I
4 14 13
80-120 3
I
10
I
10 200-250
I
5 16 17
250-300 6 18 20
U koliko je zazor izmedu oslone ploce (nosaca poluge za pre-
nos sile) i zida komore manji, sila na poluzi uredaja je veca. Me-
dutim, debljina dijafragme armirane platnom nema dovoljne ela-
sticnosti radi cega se ne maze skracivati zazor. Radi ovoga se pa-
javljuje teznja da dijafragma ne bude deblja od 1-3 mm.
Telo kuciSta i poklopac su odlivci od sivog livenog gvozda ili
se presuju od cElika sa malim procentom ugljenika. Unutrasnje
zidove posle obrade treba lakirati. Posle sklapanja komoru treba
ispitati na cvrstocu i nepropustljivost pri pritisku vazduha od
7-9 at.
1.4 Pneurnatski uredaji sa cevast07n dijafragmom
Kod ovih uredaja cev od gume sluzi za stezanje radnih pred-
meta. Na s1. 218 dat je alat za stezanje sa cevastom dijafragmom.
Krajevi cevi 1 zatvoreni su cepovirna. U jedan od cepova postav-
Sl. 218 - Stezanje pomocu cevi ad gume
155
Ijen je prikljucak za sabijeni,vazduh. Pod dejstvom vazduha po-
mera se Idip 3 stcZuei radni predmet. Pri ispustanju vazduha klip
;) se vraea u polc.:.zni polozaj.
Sl. 219 -- Alat za stezo,nje pornoeu c e v a . ~ t e dijajragTIw u radu
Cevasia dijafragma 2 na sl. 218 postavljena je u specijalan
zljeb tela 1 i zatvorena cepom 6. Na dijafragmu su postavljeni
klipovi 3 sa oslonom povrsinom u obhku pravougaonika. Klipovi se
krecu kroz otvore 5. Pri ulasku sabijenog vazduha u komoru, sa-
bijaju se opruge i pomeraju klipove nn rastojanje L. Pri otpu-
stanju, klipovi se pod dejstvom opruga vracaju u polazni polozaj.
Usled pogorsanih uslova rada klipa 7 osnovica im se gradi nesto
sira.
Kako je vee naglaseno pneumatske komore sa dijafragmom
mogu biU ugradene u alat, pricvrscene uz telo alata zavrtnjimn i
kaa posebni agregati pridodatl alatima za stezanje. Na s1. 220 pri-
kazana je ugradc-na a na 51. 221 agregatirana pneumatslm komorD..
Ureaaji ugradeni ili pricvrsceni u alatu veom.a se mnogo prime-
njuju, ekonomski opravddDo, pri. konstrukciji univerzalnih i grup-
nih alata u serijskoj proizvodnji. Kako se specijnlni alah prime-
SL 220 U graaena pneurnat-
ska kamora
SL 221 Agregc"tirana pneumat-
ska, k01rLora
njuju i u serijskoj proizvodnji, isti se Sreell u kombinaci iama sa
agregatiranim uredajima. Jedan pneumatski komorni uredaj, pri-
cvrscen na stolu masine, maze sluziti nekoliko specijalnih alata.
Primer primene pneumatske komore sa dijafragmom dat je na
sl. 222.
156
Univerzalni agregatirani pneumatski uredaj sa dijafragmom sa
jednom polugom dat je na 51. 223. Na prikazanoj slid sila na po-
luzi je 2000 kg u radni hod 15 mm. pri pritisku sabijenog vazduha
od 4 at.
A
SL 222 - Primena pneumatske Iwmore tt k07noinaciji
sa specijalnim alatimd
Sl. 223 - Agrega'tirana r.meumatska komora sa jednom polugom
157
1.5 PneumatsJd stolovi
. stolav!. nasH su primenu u konstrukciji
dEl se na nJlh postave alatI sto nije slucaj pri primeni
ul11verzall12h agregatiranih pneumatskih cilindara i komorama sa
-'" I
, I
,J( /
/
/
"1--
-,ill
\
/'
\ /
/
3
\
\
Stika 224 - Pneumatski sto sa dijaf'togmom
9
+--
:iij<;lfragmom koji se post3vljaju na sto alatne masine. Ovi su sto-
1,OVl zc
1
konstrukciju alata za grupnu obradu 0 cemu
ce blh reCI kaSDl.le.
158
T
I
Primer prjmene pneumatskog stoIa prikazan je na s1. 225.
SL 225 - Alati montimni no pncumatski stD
1z slike se vidi da je moguee citav niz alata smcstiti na sto bila
da se radni predrneti pricvIseuju pomoeu sape ili pak pomoeu
specijalnih drzaca,
1.6 Sema pneumatske instnlacije za stacionarne stezne alate
Seme instalacije mogu biU veoma razliCite. Za alate za glo-
danje, busenje, i druge alate sa jednim cilindrom (iIi komorom sa
dijafragmom) eesto se primenjuju proste seme koje osim cilindra
imaju samo rueni komandni ventil i cevnLl instalaciju.
Rueni komandni ventll se postavlja na sto -masine ili- alata,
na mestu koje je pristupacno radniku, Radi poveeanja veka tra-
janja izmedu slavine za vazduh i rucnog komandnog ventila mon-
tiraju se dva uredaja i to jedan za odvajanje vode od vazduha a
drugi za obavijanje funkcije podmazivanja.
U uredajima za povecanje sile stezanja pomoeu ldina neop-
hodno je da sila Q na poluzi, pri praznom hodu, (vraeanje Idina)
bude ravna ili nesto malo vee a nego pri radnom hodu. U ovom
slucaju se primenjuje sema prikazana na 51. 226 sa regulatorom
pritiska.
Vazduh posle ventila 1 proiazi kroz uredaj za odvajanje vade
2, zauljivanje 3 u specijalni rucni komandni ventil 4 sa dva ulazna
159
otvora. Kroz levi otvor u1a7i vazduh iz mreze sa pritiskom p
kp/cm2 a kroz dE'.sni preko regu1atora pritiska 5, sa smanjenim
pritiskom Pl kplcrn
2
. Na ovaj se nacin putem rucnih kornandnih
ventila lako regulise Q prazno Q radno. Instalacija sa regula-
torom brzlne data je na 51. 227.
1 p
.1
sr. 226 - Serna pneumatslce
instalacije sa regulatorom
tiska
St. 227 - Sema pneumatske
instalacije sa regulatoTom
brzine
Vazduh preko ventila 1, odvajaca vode 2, regulatora priti5ka
3 sa manametrom 4 i rucnim komandnim ventilorn 5, kroz regu-
lator sa obrtnim ventilam ide u radnu kornoru cHindra. Prolaskom
kroz regulator 6 omoguceno je podesavanie brzine radnog hoda.
Pri praznom hodu vazduh izlazi kroz ventil 6 u atmosferu.
Na 51. 228a prikazana je serna pneumatske instalacije prl
primeni vise uredaja za stezanje kaje treba jednovremeno sve
ukljuciti. Ovde je potrebno da duzina cevnog hoda ad mesta do-
voda i uvoda sabijenog vazduha do cilindra bude po rnogucstvu
jednalw. Radi razlike u duiini cevne insta1acije moze doti do za-
a.) b.} ,
7-- --,

/
1
2
, " Gfb2
kasn.ienja u stezanju eirne se po-
mera radni predmet iz prvobit-
nog polozaja odredenog pri nje-
govorn baziranju.
Na sl. 228b primenjena je
serna koja se cesto sl'ece u pra-
ksi kada je jedan cilindar narne-
ujen za prethodno, a drugi za za-
vrsno stezanje radnih pre-dmeta
ua oslone elemente. 81 .. 228 - Sema za ukljucenje
jednovremeno (a) i po redu (b)
dVa ciilndra
Proracun unutrasnjeg prec-
nilea cevi vazdusne instalacije
mora se izvrsiti da ne bi 0.0810 do
< pada pritiska sabijenog vazduha
a samim tim i sporednog reagovanju alata. Precnik cevi se odre-
duje po obrascu.
160
d=2'" ! m
·V T:V
\
i
1
gde je: V _ zapremina sabi,ienog vazduha koji prolazi kroz insta-
laci,iu u m
3
isel'::. .
v _ brzina strujanja vazduha koja se UZIma
nih vodova u okvirima 1O:-}5. mlseI,::, a za. 0_ vo :
pOn1ocne vodove do potrosacluh mesta 20-:-2b
b" d ha koji prolazi kroz mstalaCl]U,
'msaa v]. :zJ' 'kolicini vazduhC1 potrebnoj
vrelua a a u UZ1 c ,
za alat.
Vol _= I
s
,3
,
'e(d
P
nJ+a
1
) komore cilindra I,:
gde je: VSR a sabI]e
uzeta iza uredaja za l'aspodelu, napunJen , -
nim vazduhom pri svakom hodu, u jednu stranu.
- broj pneumatsldh alata t casu
_ sTednji broj hodova alata u s 1'anu po
_ manometarski pritisak u kg/cm-.
Koeficijent 1,3 obuhvata gubitke sabijenog vazduha u cevima i ure-
dajima.
Za pneumatske cilindre zapremine
j1' D2
Vdl = -4-' S m
3
gde je: D _ precnik cHindra u m
S - hod klipa u m.
Za pneumatske Immore sa dijafragmom. S1. 217.
V = ;; (D2 + DD1 + Dl2.). S 111
3
gde je: D - preenik radnog dela dijagrama
Dl _ precnih:. oslonog diska u m
S - hod poluge u m.
urn
1.7 Hidraulicn'i. uredaj za stacionarne stezne alate.
Polazeci od cinjenice da vecina preduzeca ko:mpresorsku
. h . .' . automatizaciju tehnoloslnh SIstema kon-
stamcu, za me 1 t ke uredaje radi njihove jed-
struktori opreme konste prenurna s
nostavnosti i niske cene. ..' d h
Posto pneumatski uredaji rade sa niskim
pri zahtevima za veclm silama stezanja potre !I
0
. leI
velikim precnicima ciIindara (200, 250, 300 mm 1 VIse). <>'
Hidraulicni uredaji razvija,iu do 100 _1 vise
pokazujuci niz preimucstava u poredenJu sa pneuma s ...1lIJ. ure-
dajima:
d
znatn
o manJ'i pa Sli manje
_ precnici cHin ara Sll
ritne dimenzije a1ata, . . ..
_ posto su pritisci rel.ativ:no visoki. m]e potrebno primenji-
vati mehanizme za povecanJe sile stezan]8,
gaba-
11 Konstrukci.ia alata
161
- radni fluid je ulje tako da nije potrebno nikakvo dopun-
sko podmazivanje. U ovom slucaju vek je alata znatno duzi posto
je habanje svedeno na minimum,
- za normalno odvijanje posla nije potrebna instalacija za
vazduh u radionicama,
- hidraulicni alati nasuprot pneumatskim rade skora be-
sumno.
Hidraulicni se sistem sastoji iz tri osnovna dela:
- pumpa sa elektromotororn,
- uredaji za raspodelu teenosti i regulaciju brzine protoka
tecnosti,
- cilindar koji transformiSe energiju pritiska protok(a tecno-
sti u mehanicku energiju.
Na s1. 229 data je .serna hidraulicnog sistema koji ima tri
osnovna del a, gore navedena. Tecnost iz rezervoara 1 potiskuje se
pumpom 2, kroz uredaj za raspodelu 5 u komore cilindra 6 potisku-
juci na taj naNn klip 7. Na s1. 229 tecnost ulazi sa leve strane
klipa a istiee preko uredaja za raspodelu u rezervoar.
7
6
----
5
*Jl
. 0
3
2
.;
SL 229 - Scma hidraulicnog
uredaja
p
II
0)



ti r I;
C)
Sl. 230 - Cilindri
jednostrukog dejstva
Ako je ventil za raspodelu u polozaju 1, klip se kreee na su-
protnu stranu. Sigurnosni venti! 3 obezbeduje sistem od preopte-
recenja. Za zaustavljanje klipa 7 u rna kojem polozaju sluzi re-
gulator 4.
Na prikazanolTl IJolozaju regulatora 4 teenost ide u hidrau-
ileni sistem. lVIectutim posle obrtanja regulatora za 900 (polozaj II _
u pravcu kazaljke na satu) teenost odlazi u rezervoar. Prema kon-
strukciji hidraulienih radnih cilindara razlikujemo uglavnom:
- cilindre jednostranog dejstva koji rade sarno na jednu
stranu (SI. 230),
162
- cilindri dvostranog dejstva koji rade na obe strane
(SI. 231).
Obieno se uredaji sa hidraulikom primenjuju za stezanje
krupnih radnih predrneta u nekoliko tacaka ili nekoliko radnih
u alatu za stezanje veceg broja komada. U zavisnosti
od broja steznih rnesta odreduje se i broj radnih cilindara koji
deluju jednovremeno.
SL 231 - Cilindri dvostrukog
dejstva
SL 232 - Princip rada pneumat-
sko-hidranlicnog uredaja
Prerna izvoru energije koja obezbeduje pritisak tacnosti, hi-
draulieni uredaji se dele na pneumohidraulicne, mehaniekohidra-
ulicne i hidraulicne. U pneumohidraulicnim uredajima izvor
energije je sabijeni vazduh dok je kod mehanickohidraulicnih ure-
daja izvor energije je ruka radnika. Hidrati.licni uredaji imaju ili
pojedinacnu ill grupnu pumpu a kod alatnih masina
korn izvor energije se obezbeduje pomocu sopstvenog hldrauhcnog
sistema masine. Na s1. 232 prikazana je serna rada pneumatsko-
-hidraulienog uredaja.
Klip 1 pneumatskog uredaja jednostranog dejstva povezan je
sa klipom 2 hidrauIicnog cilindra. Pod dejstvom sabijenog vazduha
sistem se mora nalaziti u ravnoteznom polozaju, odakle dobijamo:
d
2
r. D12 r.
Ph =-4-=P"-4-
Iz j €-dnaCine nalazimo:
(
D )'
Ph=Pv ' 7
gde je: Ph - pritisak teenosti u kp/cm2
Pv - pritisak vazduha u kp/cml!
Iz jednacine se vidi da se pritisak u hidrosistemu povecava sraz-
merno kvadratu odnosa precnika. Taka na primer pri:
100 kp/cm
2
Iz ovoga se vidi da se pritisak poveeava za 25 puta. Sila Q na po-
luzi hidrocilindra iznosi:
Q = Ph D24 r.1) = P
v
r . D24 r. Yj
11'
163
r.: Dl
Ako se Ql = -4-' Pv zameni, dobijamo
gde je: Q - sUa na poluzi radnog cilindra
Ql - sila u pneumatskom eilindru
Koeficijent iskoriscenja kreee u granieama 1]; == 0,8 + 0,9.
Pri D==8 em i d==4 em
(
8)"
Q = Ql 4 ., = 4 Ql 'tJ tj. povecava se sila za 4 putci ..
1z jednacina ravnoteze zapremina oba upotrebljena medijuma, veza
izmedu kl(pa 2 i 3 daje:
L·"d
2
="D2.
4 4
L I( r
gde je: L - hod pneumatskog eilindra
1 - hod poluge radnog eilindra
uzimajuci u obzir vrednosti 11 = 0,95 dobijamo:
L I :0 1,05 I
Ako se radi 0 grupi radnih eilindara, hod L se odreduje po obrascu:
L 1,05 I ( .
gde je: n - broj radnih eilindara
Zapremina vazduha koja se utrosi za jedan ciklus stezanja
dobija se po obraseu
v _ it" D12 L a
--4- em
Na s1. 233 prikazan je pneumatski uredaj koji sluZi za steza-
nje i funkcionise na r'clnije opisanom principu.
3 A A-A
2
sr. 233 - Stezanje pomocu vneumatsko-hidraulicnog uredaja
164
I
...
Tecnost potisldvana polugom 1 prenosi pritisak na klipove 2
koji stezu radni predmet.
Prema TGL-30-12717 normama prikazan je uredaj za steza-
nje na s1. 234. Osnovne mere date su u tabeli ispod sUke.
I I
;1 i
I' b, I b,
ZI !
.
r--ii[GUlISAWA
SL 234 - Univerzalna hidro-
pneu'matska jedinica
I 1 I
I I
I I '
±I, li2 . lui
I I
III
Tabela 23
I Sila
i .:!, nja pri
Ii i i ! I ;; l1omi.llal-
1
. . . 1 til or; nom priti-
11'1. i 11 I [2 i h i si';.u od
. I : Ii:; 63 kp/cm

40 40 95 11 75 18 42 126 .. 141 24 108 20 23 90 .. 105
63 50 130 13,5 105 25 57 143 .. 163 24 148 25 25 100.120
1000 kp
2500 kp
Ureda;j je veoma pogodan za stezanje gae nema aovoljno
prostora i maze se ugraditi na standardne ploce ill na sta ma-
sine. Radni pritisak vazduha iznosi 4 at i moze- se po potrehi po-
desavati pomocu redukcionog ventila.
Sa prikazanim uredajem na s1. 235 maze se postiei pritisak
od oko 100 lcp/em:!. Stezanje i atpustaje radnog komada vr.si se
preko noznog komandnog venUla.
Na 81. 236 prikazan je alat za stezanje pomocu jednog cilin-
dra u dva pravea.
Radni ciJindal' pokreee dvostrani ekscentar koji sa jedne
strane podue sapu a sa druge pokrece dva klipa U obllku Idina.
Sa otpustanjem radnog predme-ta rueiea 1 automatski povIaei
sapu 2.
165
-
VEt{i)L 2/:. RE-
DUY,CU
1
J PRIT!S'
KOMANDNf VENTIL
i VAZD1JH 1Z MREZE SA i., at.
SL 235 - Primena stc2nih pneumohidrauHcnih .1edint.ca za stezQ,nje
pri glodanju
166
SL 236 - Stezanje pomocu
hidrauli-cnog cilindra
GLAVA III
OP5TA PITANJA KONSTRUISAN,TA STEZNIH ALATA
1. Klasifikacija
Alati za mehanicku obradu mogu 5e podeliti na Vlse nacma.
Opsta priznata klasifikacija, u danasnje vrerne, takoreci i ne po-
stoji. Prema tehnoloskoj nameni alati se dele po tipovima alatnih
masina na strugarske, za busenje, glodanje, provlacenje itd.
Po stepenu mehanizacije i automatizacije alati se dele na
ruene, mehanizovane poluautomatske i autornatske.
Prema stepenu specijalizacije:
- specijalni alati koji su namenjeni za izvodenje jedne ope-
racije pri obradi jednog ili vise radnih predmeta. Ove alate obicno
projektuju i izraduju fabrike u svojim alatnicama.
- alati za grupnu obradu koji se koriste za obradu grupe
radnih predmeta razlicitih oblika i dimenz'lja ali bliskih po kon-
struktivno-tehnoloskim karakteristikama. Ovi alati zahtevaju re-
gulisanie za svaki srodni deo. U ave alate spadaju: stezne glave sa
promenljivim celjustima, masinski stezaei sa promenljivim elemen-
tima za stezanje radnog predmeta, obrtni stolDVi, alati za busenje
po JUS-u, itd. Naknadno regulisanje se ostvaruje putem zamene
elemenata za lokaciju i stezanje radnih predmeta, regulacijom
njihovih polozaja. Ovi se alati obicno usvajaju kao fabricki
standard.
- Univerzalni alati koji 5e koriste za obradu veceg broja raz-
liCitih radnih predmeta. Dni ne zahtevaju naknadno podesavanje
(strugarske univerzalne stezne glave, masinske stege, podeone
glave itd.).
Po metodu pripajanja odnosno sastavl,ianja alata mogu biti
agregatirani i neagregatirani.
Agregatirani alati sastavljaju se iz pojedinih delova, pod-
sklopova i sklopova. Oni se standardizuju i imaju univerzalni ka-
rakter, t8ko da se mogu upotrebljavati u raznim kombinacijama
alata. Sklopovi su obieno pneumatski iIi hidraulicn}" zatim pneu-
matske komare sa dijafragmom, uredaji za regulacjfu i slieno.
U ovu grupu spadaju: monlazno-demontazni alati (MDA) spe-
cijalni montazno-demontazni alati (SMDA), univerzalni montazni
alati UMA i grupni montazno demontazni alat (TUMA).
-Neagregatirani alati se ne sastavljaju prerna zahtevima pro-
izvodnje. Pod ovim nazivom se podrazurnevaju pribori i uredaji koji
167
se ne rasklapaju posle skidanja radnog predmeta sa proizvodnog
programa, da bi se ukomponovali u drugi alat, izuzev malog broja
standardnih del ova, .
U Sovjetskoj strucnoj literaturi najcesce se moze naei sle-
deca klasifikacija alata, koja se usvaja u ovoj knjizi kao orijenta-
ciona podela.
Specijalni
Alati za mehanicku obradu
--cc:--:-'-- .--
Unificirani
(specijalizirani)
"----'--
, u· ...
! a.> 1=1
, Q,'N
! t/} S
,_1-
" " ,."
i ~
.0
o
g
"
~
11
. -c 0
..:::\tJ
~ ~
,--
Sa glediSta specijalizacije svi alan 5e mogu podeliti na tri
grupe:
- prva gl'upa obuhvata alate cija se konstrukcija sastoji od
preteino (oko 90%) originalnih delova, podsklopova i sklopova.
Ovi se alati nazivaju ireverzibilni. U DVU grupu spadaju specijalni
alati (SA) i univerzalni alati (UA),
- druga grupa obuhvata alate eija se konstrukcija sastoji iz
odredenog udela standardnih delova (oko 25-30
tl
/o), Ovi se alati
nazivaju deHmicno ireverzibilni. Ovde spadaju montaznodemonta-
zni alati (MDA) i (SMDA), alati za grupnu obradu (AGO). univer-
zalni alati (UA) i grupni univerzalni montazni alati (GUA),
- treea grupa saCinjava alate cija je konstrukcija sastav-
Ijena od 100
%
standardizovanih delova. Kao primer mogu se uzeti
univerzalno montazni alati (UMA) , Ova se alati nazivaju reverzi-
bilnim.
2.0 Izbor alata u zavisnosti od v1'ste proizvodnje
Izbor vrste alata je usko povezan sa vrstom proizvodnje,
(pojedinacna serijska, Vi50ko serijska i s1.).
168
Prema zahtevima i uslovima proizvadnje odreduje se stepen
specijalizacije, niva mehanizacije i autamatizacije i osta11 para-
metri potrebni za pravilan izbor koncepcije alata.
Specijalni se alati primenjuju u serijskoj i velikoserijskoj
proizvodnji. Oni 5e obieno kombinuju sa pneumatikom i hidrauli-
kom. Pored osnovnih zahteva taenosti, krutosti i kompaktnosti od
njih se zahteva da se maksimalno mehanizuju i automatizuju, da
budu sto produktivniji i da olaksavaju rad radnika. Ovi se alati
konstruisu taka da obraduju vise radnih predmeta odjednom, po-
stavljaju se na obrtne stalove, a po mogucstvu i automatizuju.
Ovde spadaju i viSevretene glave, stolovi za neprekidnu obradu,
agregatne glave itd,
Za velikoserijsku proizvodnju pogodni su pored specijalnih i
montazno-demontazni alati, (MDA i SMDA). Ovaj se sistem pri-
menjuje uglavnom za operacije glodanja i busenja.
U serijskoj proizvodnji primenjuju se relativno pro5tiji alati
namenjeni uglavnom za postizanje trazene tacnostl. Alati treba
da budu mehanizirani pneumatikom i hidraulikom, a u nizu slu-
cajeva da budu i poluauLomatizovani. Za ove se svrhe sa uspehom
primenjuju i alati za grupnu obradu (AGO) .
U uslovlma maloserijske i opitne proizvodnje primenjuju se
univerzalni alati (UA), a takode i univerzalnomontazni alati, (UMA).
Dalja teznja za skracenjem vremena potrebnog za montazu alata
UMA realizovala se u ostvarenju novog sistema grupnih univerzal-
nih montaznih alata (GUNIA) koji 5e mogu sa uspehom prlmcnji-
vaU u uslovima maloserijske i srednje serijske proizvodn,ie .
Ovde Sli date osnovne smernlce za iz'oo1' sistema alata pri od-
govarajucem nivou pl'oizvodnjc, Kako 5e u jednom preduzecu srecu
razne proizvodnje pocevsi od maloserijske do vellkoserijske, po-
trebno je 11a bazi detaljne tehnicko-ekonomske anallze utvrditi
koje slsteme uvestl u pogonima iIi iei na jedan zajednicld sto se
svakako smatra najopravdanije,
3.0 Standardizacija alatu
Standardizacija delova i ureaaJa alata igra veoma vaznu
ulogu pri konstrukciji alata. U veCini nasih fabrika projektuje se
cgroamn broj specijalnih alate sa rU(;llim upravljanjem. Da bi S0
snizila cena i povisio l;:valitet neophodno je potrebno izvrsiti
standardizaciju elemenata i ureaaja alata.
Standardizovati se mogu:
- osnovni konstruktivni elementi. (navoji, konusi, cvrsti
spojevi sa klinom, spojevi itd,). Izbor 'spojeva zavisi preiezno od
ekonomskih faktora. Zato se prema Vl'sti proizvoda moraJu oda-
brati odgovarajuci spojevi i duzinske mere. Konstruktoru alata se
ne stavlja na raspolozenje ceo rSA sistem toleraneija, vee se ogra-
nicava na me podrucje tolerancija sa kojima moze zadovoljiti od-
govarajueu vrstu proizvodnje. Pri konstrukciji alata usvojen je
sistem zajednicke QSQvine. Tabela 24,
169
Izbor spojeva za gradnju alata
Za osovine
Za rupe
Vrsta spoja
I
I zajednicke osovine
slobodno naleganje
klizno naleganje
tesno naleganje
cvrsto naleganje
vrIo cvrsto naleganje
Tabela 24
Tolerancija po lSA
h6
F7
H7
K6
P7
Prema izboru iz ISA
sistema
,Izbor ostalih konstruktivnih elemenata vrSi se na bazi raspo-
10ZlVlh JUS-normi a u koliko iste ne postoje treba usvojiti neke
druge standarde po svojoj sustini najviSe odgovaraju bilo
usI:? porekla tehmcke dokumentacije ili zbog vee izvrsene orijen-
taCI]e u prectuzecu. .
- Poluf2brikati tela alata. Preporucljivo je da se pri kOH-
primenjuju polufabrikati pri izradi tela specijalnih
1 umflClramh alata. Nije pogodno primenjivati polufabrikate tela
Sl. 237 - St-andardi polufabrikata za tela alata
Hlata za unverzalne alate, jer se isti izraduju pretezno u serijama.
Kod njih je celishodno standardizovati delove i sklopove. Posebno
je intcresantno koristiti polufabrikate tela alata za izradu steznih
specijalnih alata jer se time snizava cena alata. Standardizacijom
tela alata ubrzava se metod projektovanja i izrade alata a samim
tim skracuje i yok za pripremn proizvo·dnje. tela
alata prikazana je na s1. 237.
170
Ukoliko je telo alata komplikovanije dolazi viSe do izrazaja
standardizacija polufabrikata tela alata. Vrlo se cesto primenjuju
razni profili, obradeni i odliveni. Proiili se seku na odgovarajueu
duzinu i obraduju na mestima gde je potrebno. Grubo uzevsi, pri
primeni livenih tela alata vreme potrebno za mehanicku obradu
tela alata skracuje se za 3 -;- 4 puta a cikius izrada priblizno za
dva puta.
Ipak primena polufabrikata nije naisla na siroku primenu
kakvu zasIuzuje sa ekonomskog glediSta, jer se cesto ne nalazi
mogucnost da se primene standardi polufabrikata pa se polufa-
brikati gomilaju na skladistima.
Standardizacija polufabrikata, delova i sklopova dovela je do
izrade tela alata za montazno demontazne alate (MDA). Ova tela
zahtevaju znatno manje mehanicke obrade nego sto je to slucaj za
polufabrikate prikazane na s1. 237.
Standardizacija deleva alata. Primenjuje se kod svih sistema
alata. Na pro ovde spadaju stezne sape sa regulisanjem visine po-
moeu stepenica. One se primenjuju uglavnom za univerzalne alate
u maloserijskoj i serijskoj proizvodnji, jednostavne su za izradu i
niske cene narocito ako se proizvode u velikim serijama. Pogodni
su za brzo postavljanje na sta masine i stezanje radnih predmeta.
Sl. 2.18 - Standardi delova aIata
Standardizacija svih elemenata i sklopova kod specijalnih
atata je veoma pozeljna jer skracuje rokove izrade i snizava tro-
skove proizvoonje alata. Prema nekim podacima primena visokog
procenta standardnih delova i sklopova, kao i koriScenje u 50-60
0
jo
slucajeva polufabrikata od odlivaka za telo alata, cena izrade alata
snizava se za 20 -;- 30'o/c, a opsti ciklus osvajanja novih radnih pred-
meta smanjuje .;;e za 30 -:-40'fl/o,
Ekonomska opravdanost primene ovih delova lezi samo u mo-
gucnosti proizvodnje istih u velikim serijama. Ukoliko simba na-
bavke nije u stanju da obezbedi dovoljan i pravovremen asortiman
171
standardnih delova, mogu se cene delova alata usled nagomilavanja
neodgovarajuceg asortimana izjednaciti sa specijalno projektova-
nim i napravljenim delovirna i uredajima.
Upotreba i korlScenje standardnih delova u konstrukcijama
novih alata zavisi, u najvecern broju slucajeva ad iskustva i se-
canja konstruktora alata. Organizaciono ovo pitanje nije do danas
kompletno reseno.
Standardizacija unificiranih delova i sklopova bice obja-
snjena u poglavljima 0 montazno-demontaznim alatima (MDA) i
univerzalno montaznim alatima (UMA).
- Pneumatski, hidraulicni i pneumatsko-hidraulicni ,uredaji
(cilindri, komore sa dijafragmom, pneumatski stolovi sa
mom Itd.).
- Kompletni stezni alatL Od univerzalnih alata ovde spadaju
masinske stege sa fiksnim polo.zajem elemenata za lokaciju, masin-
ske stege sa padesljivim elementima za lokaciju odnosno stezanje
radnih predmeta nepmvilnih oblika i dr.
Unificirani alati sa pomerljivim i regulisucim elementima ne-
maju promenljivih elemenata. Za razliku od koriscenja univerzal-
nih alata, prelaz na obradu radnih predmeta jedne koniiguracije
ka drugoj, vdi se putem regulisanja odnosno izmeno-m rastojanja
izmedu elemenata za lokaciju iIi elemenata za voaenje, Zamena
elemenata za lokaciju i stezanje ne dolazi u obzir, Ovde spadaju
univerzalne stege sa pneumatskim cilindrom i rucnlm upravlja-
njem, cije se rastojanje maze regulisati, viSevretene glave) kruzni
stolovi i td.
Standarde ne treba usvajati u jednoj fabrici sarno na bazi iz-
datih driavnih stnndarda na pr. JUS-a. Potrebno je stalno i siste-
matsko pracenje utrosenih delova i sklopova, u proizvodnji. Ovaj
posao je veoma odgovoran i zahteva dobru organizovanu tehnieku
sIliZbu i dovoljno strucan kadar.
Standardi mogu da se predlazu i iz proizvoanje i tehnoloskih
biroa. Alati, standardni elementi i uredaji posle anaIize konstruk-
cije i utvrdivanja njihove univerzalnosti crtaju se na formate A4
i dostavljaju odeljenju standardizacije na usvajanje. NakoD usvaja-
nja crteZi se kopiraju i dostavljaju svakom konstrukto-ru alata.
Konstruktor alata je obavezan da ih upatrebljava u sto je
moguce vecoj meri. Svaki konsiruktor alata mora iroati kompletnu
zbirku standarda alata, delova i uredaja. Nije preporuCIjivo imati
sarno nelmlika kampleta, posta je pral{Sa pokazala da je bolje da
svaki konstrukior ima po jedan komplet standaI'da, kako radi po-
vecanja liene odgovornosti tako i iz higijenskih razloga,
4.0 Konstrukcija spedjalnih alata
Konstrukcija alata je usko vezana sa oI'ganizaClJom tehnicke
pl'ipreme u fabrici. Po-stoje fabrike u kojima je tehnologija obrade
odvojena ad konstrukcije alata, Ovo je u izvesnom smislu viSi
stupanj organizacije te cerno se na njemu duze zadriati. Naime,
postoji i takva organizacija tehnicke pripreme, gde je izrada po-
stupka obrade i konstrukcija alata organizovana po grupama.
172
Grupe razraduju postupke abrade .. si-:
stem ol'ganjzacije je manje prihvatlJlv Jer trazl VIse umverzalnosh
a manje specijalnosti, pogotOVtl ako. ad tehnologa
miranje tehnoloskih procesa mehamcke abrade, Kao Je gOle
navect'eno, tehnolog razraduje operaci.oni
v
postup, ?rta. skl.ce
sa kotama i tolerancijama i odreduJe serne bazlrar:,Ja 1 stezB:nJa
radnih predmeta. Mesto baziranja i ste.zanja oznacava znaClma
prerna posebno usvojenim tablicama. Dal]e, tehpolog, mora na-
znaCi da Ii se radi 0 steznom alatu z:a stezanJe broJa 1m-
mada, poluatomatizovanam iIi mehamzovanom radu ltd.
Da bi mogao priCi konstl'uisanju" alata _ maze
imati odredene podatke kao na pr, crtez polufabnkata a 1 goto-
vag dela:
- Oper[,cione slace radnih predmeta sa semama baziranja i
stezanja.
- Opis operacije tehnolaskog procesa, ukljucujuci rezime
rezanja vremena i opremu.
- Godisnji program proizvodnje,
- Standarde delava, sklopova i alata.
- Podatke 0 masini ukljucujuci i uputstva za ruko:ranje
masinom, masillsku kartu, prihvatne mere
nice, zljebovi na stalu za vezu m':lsll1oI?) normalmh
i specijalnih pribora, podatke a lspltlvanJu tacnosh ltd,
4.1 Redosled kanstruisan.1a
Razrada konstrukcije alata poCinje se postepenim ucrtava-
njem elemenata i uredaja alata aIm crteza radnog predmeta.
Preporueuje se da se projekcije radnog predmeta na
dovoljnom rastojanju jedna od druge da bi se oko nJlh mogle na-
crtati projekcije alata.
Radni predmet trebn po mogucstvu u razmeri 1 : 1,
tankim tacka - crta linijama. Katkada se radm predmet
i crvenom olovkom, Izuzetak, u razmeri, cine krupni i sitni radm
predmetL Povrsina na radnom kOj.a. obraduje, v obele-
zava se po potrebi crvenim tanlum pumm ImlJama sa ukrstenom
srafurom.
Osovinske linije isprekidane linije i dimenzione linije mogu
biti debele sarno 1/4 'ad debljine linije alata (debljine 0,8-1 mm),
radi bolje preglednosti crteza. Strelice, bro,ieve .1 natpise iz-
raditi tusem. Radni predmeti moraju da se crta]ll u po]ozaJu upo-
trebe i sa strane sa koje se alat poslliZuje.
Radi ustede u vremenu pri crtanju preporu(:uje se upotreba
stamnanih listova na kojima treba napraviti sarno minimalne iz-
dopune i upisivanje dimenzija.
Alati se moraju crtati na predvidenirr:- JUS-0!l1'
Ako je potrebno ucrtati rezni alat, Ish se
linijama. Preporucljivo je pored t::mklm I?lavlffi
matski nacrtati mesto na alatnoj masml na ko]e se bazlI'a 1 steze
stezni alat. Na crtezima gde je prikazano stezanje pomocu
glava i trnova treba dati konturu glave vretena alatne masme 1
173
prihvatne place za steznu glavu; na crtezima alata za glodanje
treba dati oblik stoIa sa zljebovima i elementima za vezu alata za
alatnu masinu. Aka se stezni alat pastavlja na padeani sto iIi neki
slibm uredaj isH se takode oznacava tankim plavim linijama. Re-
dosled ucrtavcnja elemenata i uredaja alata, aka radnag pred-
meta, bio bi slede6i:

>, ii"
> > '
• -.: • I -
J ii'

tf,.;;L·-t-U
, "
SL 239 SL 240
4
SL 2501
_ najpre se ucrtavaju elementi za vodenje reznih alata kao
sto su caure za vodenje i gabadti za glodanje,
174
_ dalje se konstruiSu elementi za lokaciju i baziranje,
- stezni elementi i mehanizmi,
- tela alata, koristeei sto je moguce vise standardnih polu-
fabrikata tela alata,
- drugostepeni delovi itd.
Dalja razrada bi se svela na:
- srafiranje preseka i otkrivenih mesta,
- upisivanje dimenzija (gabalitnih, funkcionalnih, spojeva
itd,j,
- oznacavanje pozicija delova,
- ispitivanje specifikacije i tehnickih uslova.
Na s1. 239 prikazana je klipnjaca koju treba probusiti na me-
stima 1, 2, 3. Prethodno je probusen veei otvor 4 i obradene bocne
povrsine obeju pesniea. Na s1. 240 data je prva faza konstrukeije.
Ovde su uertane caure za voden}e reznog alata. Kroz fiksnu vo-
dicu 1 busi se slepi otvor u maloj pesniei. Dubina busenja ograni-
cava se pomoeu granicnika postavljenog na spiralnu burgiju. Vo-
dice za busenje 2 i 3 treba da budu promenljive da bi se obezbe-
dilo busenje otvora najpre manjeg a zatim veceg precnika. Dubina
busenja odreduje 5e granicnikam.
t. :.1!t6

Dalja razrada prikaZ8!lU je na s1. 241 gde trn 7 sa navrtkom
5 i brzo promenljivom pOdloskom 6 sluzi za baziranje i stezanje.
Mala se glava oslanja na oslonac 1, pre stezanja navrtkom 5. Osne
sile pri busenju prima pomocni oslonac 3 koji se fiksira zavr-
tnjem 2.
Stezanje klipnjace vrSi se pomocu okretne sape 3 na s1. 242.
Sapa 3 postavlja se tako da su ase zavrtnjeva 1 i 4 pomerene u
175
za lokaciju; kod alata za glodanje treba dati odstojanje od povr-
sina gabarita (elemenata za odredivanje polozaja reznog aIata), do
odgovarajucih elemenata za lokaciju. Talerancije za ave dimenzije
uzimaju se 2-3 puta manje od tolerancija na konstruktivnom cr-
tezu radnog predmeta. Tolerancije uzajamne paraielnosti i uprav-
nosti lokacionih povrsina i osa centrirajuCih elernenata upisuju se
tekstuelno i ne smeju preCi polovinu odgovarajuCih tolerancija na
radnom predmetu. AIm tolerancije paralelnosti i upravnosti niSil
date onda se uzimaju u granicama 0,02 -:- 0,05 mm na 100 mm du-
zine. Tolerancije ugla ne smeju biti vece ad 1_2°. Spojevi (klizni,
cvrsti) se oznacavaju na detaljima i daju se tabelarno. Ako postoje
promenljive vodice za busenje, precnici se posle proracupa daju
na crtezu takode tabelarno. U slucajevima kada treba delove alata
termicki obraditi, tekstuelno se napise kakva se obrada prime-
njuje na pt. cementacija, kaljenje, otpustanje u solima no. tvrdocu
HRe = 50 -0- 55 iii kaljenje na HRe = 55 -;- 60 itd.
Sl. 250
UkoIiko greske baziranja
nije proraeunao tehnolog oba-
vezno ih proraeunava kon-
struktor alata. Za pravilno od-
redivanje dimenzija elemena-
ta i uredaja alata potrebno je
priblizno proracunati sile ste-
zanja polazeci od zadatih sila
rezanja. Takode je potrebno
izvrsiti proracun osnovnih
karakteristika i konstruktivnih
parametara uredaja i eleme-
nata za stezanje sa eventual-
nim odredivanjem sila razvi-
jenih uredajima za pojacanje
sila stezanja. UkoIiko su neki
elementi posebno optereceni treba ih proveriti na velicinu do-
zvoljenog naprezanja za usvojene materijale. Radi proracuna eko-
nomiCnosti rada alata sa pneumatskim stezanjem radnog komada
potrebno je proracunati i kolieinu vazduha koja se uvodi u toku
jednog radnog ciklusa.
4.3 Ekonomski ejekat primene specijalnih steznih aIata
Polazeci od osnovnih postavki da alati sluie za obezbedenje
potrebne tacnosti, povecanju proizvodnosti i olaksanju rada rad-
niku. za izvodenje jedne tehnoloske operacije mogu se koristiti
alat( koji obezbeduju istu taenost, ali Sil raz!iciti po slozenosti,
ceni i proizvoanostL Najvazniji faktor za odredivanje stepena me-
hanizacije ili autornatizacije alata je godisnji program proizvodnje.
Nairne, pri malom godisnjem programu veorna slozeni alati sa 11i-
drauIikom iIi pneumatikom mogu se pokazati nerentabilni posta; se
njihovom primenom ne .sniZava cena izrade operacije vee naprotiv
poskupljuje. U praksi se obieno postavlja zahtev da Be izrade novi
iIi pak zamene postojeci alati, bilo radi poveeanja produktivnosti
iIi radi dotrajalosti. I u jednom i u drugom slueaju potrebno je
pre,konstruisanja proracunati da Ii je ekonomski opravdano uvesti
nove alate.
178
Pl'oracun se sastoji u uporedenju cene kostanja alata sa eko-
nomicnoscu postignutom smanjenjem pomocnih i pripremnih za-
vrSnih vremena. Cena kostanja alata sastoji se lz amortizaclonih
otpisa i rashoda na odrZavanje i eksploataciju (remoni, elektro-
energija skladistenj"e-, podmazivanje, podesavanje ltd.).
Opravdano je uvodenje novih alata ako je ekonomija veca od
cene kostanja alata racunato na jednu godinu. Pri ovim proracu-
nima polazi se od pretpostavke da ce i postojeCi i nov! alah raditi
na istoj masini i istim reznim alatom pri istoj potrosnji elektro-
energije. Zato se svi ovi elementi zanernaruju i porede se samo
cene obrade po jednoj operaciji zavisno od konstrukcije alata.
Cenu obrade sa novim ala tom oznaCimo sa CA a cena obrade sa sta-
rim alatom Ci. U tehnoloskom procesu izrade radnih predmeia
osim steznih alata mogu ucestvovati i drugi alati. Zato je pri odre-
divanju ekonomskog efekta neophodno uzeti u obzir izmenu utro-
senog rada pri mehanickoj obradi sa svim alatima. VeliCina sni-
zenja utroska rada za jedan dec na jednom alatu izrazava se ob-
rascem:
e ' ~ - - - - -
M
D
gde je: 2: El - utrosak rada za deo pre upotrebe alata
D
2: E'!. - utrosak rada posle pl"imene alata
D - broj operacija u tehnoloskom procesu
M - broj steznih alata u tehnoloskom procesu.
U slueaju da se jedan stezni alat zamenjuje drugim produktivnijim
D
l:. El blee utrosak potrebnog rada za obradu na starom alatu,
D
a l:. E2 na novom.
Za placanje rada »e« potrebno je znati tarifnu stavku radnika
11a dotienoj operaciji pre i posle opremanja sa ala tom. Tada ce
biti:
c=
D D
.l: EIRI - l:. E2R2
, ,
M
Aka se radi 0 jednoj operaciji i jednom steznom alatu biee:
e = EIRl - E2R2
osim ovoga pri odredivanju ekonomskog efekta neophodno je
uzeti U obzir i rezljske rashode.
12'
179
Ekonomski efekat. od uvodenja jednog alata namenjenog za
obradu radnog predmeta uzimajuci u obzir feZijske fashode u pro-
centima od zaradene plate izn05i:
E (1 + 0,01II) e
Pored vrednosti E na cenu kostanja abrade jedne operacije
utiCll i troskovi alata proracunati na jedan deo, u dinarima. U slu-
caju da treba sprovesti uporedivanje dva po efektu i troskovima
razlicita alata mogu se koristiti obrazci:
_ ( H), p, (I , q)
Cl - Cl 1 + 100 T N A L 100,
Cz "(I + -I -I
gde je: Pl, P2 - troskovi izrade alata u dinarima
N - gadisnji plan proizvodnje u kam.
A - rok amortizacije alata u godinama
q - rashodi vezani za remont, odrZavanje i opravku
alata.
1z obrasca se vidi da cena kostanja obrade na jednoj te istoj
operaciji zavisi uglavnom od godisnjeg programa proizvodnje. Da
bi se proracunale gornje jednacine potrebno je znati velicine PI i
P::.. Ipak je vrIo tesko odrediti odmah cenu alata kada je poznata
sarno sema baziranja i stezanja. Zato se cesce primenjuje priblizan
prora(;un po obrascu.
P = C.N'
gde je: P - troskovi izrade alata
N' - broj delova u alatu
C - konstanta koja zavisi od slozenosii alata i njegovog
gabarita.
Za proste alate C = 1200 + 1500.
Za alate srednje slozenosti C = 2400 + 3000.
Za slozene alate C = 3600 + 4500.
Orijentaciona cena kostanja izrade alata moze se dati i na
bazi utrosenog vremena izrade tehnoloske dokumentacije mnozeci
to vreme sa koeficijentom 8 -;-- 10. Za najgrublje proracune godisnji
troskovi za specijalne alate mogu se oceniti iz tezine i cene po 1 kg.
A - rok amortizacije preporucuje se:
za proste alate (stezne glave) A = 1 godina
za alate srednje slozenosti kao sto su alati sa pneumatikom
A = 2-3 godine. Za slozene alate kao sto su viSevretene
glave, stezne glave sa plasticnim masama itd. A = 4-5 godina.
Ako je paznat period proizvodnje u godinama, onda se A uzima
jednako godinama proizvodnje.
Godjsnji l'ashodi q = 2Q(1/o od cene P.
180
Na s1. 251 dal je dijagram zavisnosti cene kostanja proizvodnje od
godiSnjeg programa. Tacka preseka K obeju krivih odgovara pro-
gramu NK pri kojem BU abe varijante jednake. Ovaj se program
moze odrediti aIm se rese jednacine po N.
(
H)
, (Pz - PI)' 1 + 100
= -
(P, - Pz) . (2.. L _'L)
A ' 100
I c,
1z dijagrama se vidi da ako
je dat godisnji program N> N
x
bolje je primeniti slozeniji alat
i obratno.
_I
karn·
S!. 251
Posto je odreden ekonomski efekat izrazom E = (1 + O,OlH) e magu
se dobiti uslovi koji odreduju ekonomsku opravdanost primene
alata.
N
gde je: P - visina godiSnjih troskova za eksploataciju jednog
alata.
N - godiSnji plan proizvodnje datog radnog predmeta.
Ako se prihv3ti krajnje dozvoljeni slucaj mogucnosti primene
alatn pri jednakosti troskova alata i ustede koje se postizu prime-
nom obrade radnog predmeta, tada je ocigledno da je
Ovaj obrazac daje maksimalne godiSnje dozvoljene troskove alata
kod odredenog godiSnjeg programa proizvodnje. 1z ovog se obrasca
l110gu dobiti i minimalne velicine serije dclova Nm;n kod koje se
troskovi kompenziraju dobijenom ustedom. Tada obrazac glasi:
P
Nmin= E
Takode se moze izracunati i minimalan efekat koji se mora
osigurati pri obradi istog dela kod utvrdenih godisnjih troskova
za alat i zadani program.

Nmin
Ukupan eltonomski efekat Eu pri usvajanju novog alata bice:
Eu = (Np - Nmln)
gde je: Np - velicina godisnjeg programa proizvodnje
Ekonomski se efekat maze sagledati i uporedivanjem dva po efektu
i troskovima razlicita alata koristeci obrazac:
NK = £1 - Pz
E1 - Eo!.
181
gde BU: Pf! i E2 - odgovarajuci troskovi i ustede koji se odnose
na stariji (jeftiniji) alat.
PI i EI - troskovi i ustede skupljeg alata
NK - kriticki program koji odgovara jednom isto-
vetnom ekonomskom efektu oba alata.
Aka je NK manje od programa proizvodnje primena novog (skup-
Ijeg) alata je opravdana sto se moze takode proveriti i na dija-
gramu s1. 252. Na s1. 252 prikazan je dijagram troskova i ust€de
pri uvodenju jednog alata.
z
:,
i I
i
,
'. -< ' ,
0
, ''''"''';i;;;;r w
".. -- 01
"n
"
'1' I
' ul(IIpfltl
OJ
I
; iCIII
I
N
'> L : i I;
2
..... ''';I<<1yilD
,'"
, fI(1 t''r''
0
I ' ,
'" 71' '-I
r
Ii I
II
,
I
I ,
I
.J
r
SL 252 - Dijagram trosleova i
ustede pri uvodcnju jednog
ulata
I! I
I I
ii
,1
i I I
, I
.'.-.L .1
I
I i I
i I
.G:
A"I
I
,
;
I J.v-


,
I ,
J-:;: I
J
,
Kl
I I f;
BROJ DELOYA
Sl. 253 - Dijagrarn poredenja
ekonomskog efekta dva alata
Na s1. 253 pl'ikazan je dijagram na kome su uporedeni troskovi i
ustede dva alata razliCitih ekonomskih efekata.
Program N K odgoval'a preseku krivih A' i A. Kao sto je prikazano
noviji alat A porastom serija ukazuje se ekonomski opravdanim
iako je skuplji dok se alat A' pokazuje opravdanim pri proizvodnji
NK>N.
2a odredivanje ekonomskih efekata specijalnih alata cesto se
primenju,iu nomogrami obradeni u specijalnoj Hteratul'l.
4.2.1 OdreCiivanje vremena za konstrukciju alata. Postoji vise
metoda za nOl'miranje vremena za konstrukciju alata. Neke od ovih
polaze od slozenosti gabarita i broja delava u alatu a neke se ba-
ziraju na iskustvima pojedinih konstruktora. Ovde je data jedna
prakticna metoda za normiranje koja se pokazaia prihvatljivom
u nasim uslovima. Razumljivo ana ne pretenduje da bude univer-
zalna ali sa izvesnim korektijama maze se prllagoditi i primenitl
u tehnolaskim biroima veceg broja preduzeca. Ovaj slucaj polazi
182
od broja projekcija i kota na crtezu. Podaci Sli navedeni u slede-
coj tablici 25 u minutirna.
Tablica vremena za konstrukciju alata
Broj leota na crtezu detalja
Tabela 25
Broj
proj.
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
I 5 7 9 12 14 16 18 20 23 25 28 30 32 35 37 39 41 44 46
II 8 10 12 15 17 19 21 25 29 33 37 41 4548 52 55 60 64 68
III 12 14 16 18 20 23 25 31 37 41 46 52 58 63 68 74 79 85 90
Broj kota na crtezu detaLja
Broj
proj.
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38
I I 43 51 53 55 5B 60 62 64 67 69 71 74 76 79 81 83 85 87
I1
71 75 79 83 87 90 95 98101 105108113117121 125 \29 133 137
III 95 100 106 111 117 121 126133 138 144 157 161 165 171 175 182 187
Broj kota na crtezu detalja
Broj
39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 I
proj.
I 90 92 95 99 101 104 106 108 111 113 115 117
II 140 144 148 152 158 161 164 168 171 175 179 183
III 192 198 203 208 214 219 225 238 243 248 254 259
- Normativi za tusiranje detal,inih crteza odreduju se sa od tablicnih
vrednosti za konstrukciju detalja.
- vrednosti u tablicl odnose se iskljul:!ivo na nestandal'dhe delove. Za
svaki standardni za sklopne crteze. u jednoj prO]Ckcljl, odobl'ava
se 5 minuta. za dve projekcije 7 minlltu n za tri projekcije 10 minuta.
- Vreme za studiju, idejne skice i 81. se za nove
strukcije koje se ne izvode na osnovu slicnosti poswJcclh konstrukclJ8
i to za studiju 30% a za idejnu skicu 15
Q
/fr od vremen;,l. odobrenog za
strukciju slclooa.
183
5. }{onstrukcija montazno-demontaznih alata
5.1 Opsti- pojnwvi 0 siste1nu MDA
Standardizacija i unifikacija delova i sklopova formirala je
postepeno nOVil grupu alata nazvanih montazno-demontazni alati.
(MDA). Ovaj se sistem karakterise time da se alat moze sastaviti
od standardnih delova iIi sklopova bez dopunske mehanicke ob-
rade i vrlo malog broja specijalnih delova, koji 5e moraju kon-
struisati i napraviti prema radnom predmetu,
Ovi alati uglavnom otklanjaju nedostatke specijalnih alata
time sto je moguce veCinu sklopova i delova, naroCito osnovnih pre-
tezno teskih za izradu, koristiti kao gotove unificirane sklbpove i
posle demontaze alata. U ovome sistemu telo alata je sastavljeno iz
veceg broja- prostih elemenata. Sa odredenim brojem ovih eleme-
nata moguce je sastaviti ma koje telo alata.
Obicno se za lokaciju, fiksiranje i stezanje koriste delovi koji
su standardizovani. Oko 80% alata uzeto grubo, snaodeveno je
brzodelujucim steznim uredajima.
Svi se delovi i sklopovi montiraju na postolja i vezu sa istim
i medusobno zavrtnjima. Tela alata se rade sa rebrima i bez re-
bara. Procenat specijalnih delova u ovom slucaju iznosi ako 15-
20{l/o.
Alati konstruisani po ovom sistemu koriste se u toku obrade
radnog predmeta i demonti1'aju se sarno posle skidanja radnog
predmcta sa proizvodnog programa. Ovaj se sistem, kako je vid-
ljivo koristi uglavnom za operacije glodanja i bU§enja.
Pogodni su za veliku serijsku proizvodnju i zahteva.iu 1'ola-
Hvno malo vremena za sastavljanje. Obieno se rade ad jeftinijih
materijala (livenog gvozda) sa normalnim stepenom. tacnosti.
Elcmcnti za lokaciju konstruisu prema radnom predmetu i
izraduju kao specijalna varijanta. Postoje i standardizovani ele-
menti za lokaciju.
Sistem specijaliziranih montazno-demontaznih alata (SlVIDA)
razraden je kasnije nego sistem MDA na bazi iskustava MDA i
UMA, u proizvodnji. Ovaj 5e siste-m primenjuje u maloserijskoj i
serijskoj proizvodnji za obradu jednotipskih delova. Sklopovi se
sastoje od standardnih-unificiranih i specijalnih delova.
Alati sistema SMDA obieno su opremljeni sa hidraulicnim
uredajima za stezanle koji rade sa pritiskom tecnosti oko p =80...;-
100 Alati sistema MDA imaju takode mogucnost primene
hidraulicnih ureda,ia klasicnih konstrukcija ali su ovi vecih gaba-
rita i rade sa znatno manjim pritiscima. 1z ovih razloga razvile
su se posebne konstrukcije hidraulicnih uredaja za sistem SlVIDA.
PolazeCi ad cinjenice da se ovi alati grade iz krupnih sklo-
po va vreme pot1'ebno za sklapanje alata je znatno krace nego sio
je to slucaj sa alatima sistema MDA.
Mozda bi se radi toga mogli nazvati i l11ontazno-sklopni alati.
Pri skidanju radnog predmeta iz proizvodnje ovi se alat! de-
montiraju a Dormalizovani delovi i sklopovi skladiSte da bi se
ponovo iskoristili za novi alat. Ako .ie potrebno, u opitnoj proiz-
vodnji, mogu eesce da se demonti1'aju i montiraju.
Normalizovani delovi i sklopovi u ovom sistemu (za razliku
od sistema MDA) primenjuju se bez naknadne dora de.
184
Regulisanje alata radi obrade jedne grupe jednotipskih de-
lova ostvaruje se putem regulisanja pokretnih delova i promenom
elemenata za lokaciju.
Hidraulicni uredaji sa sapama sastoje 5e iz tela, zatim cilin-
dra, klipa sa reguIisucim osloncem i opruge za vracanje klipa u
polazni polozaj. Uredaj je univerzalan i maze se regulisati po
visini ohrtanjem samog uredaja oko ose.
Napajanje steznog hidraulienog sistema moze se vrSiti ili iz
pOjedinacnih ili iz grupnih izvora. Promenljivi elementi za loka-
ciju omogucavaju sigurno lociranje radnog predmeta razlicite kon-
strukcije.
Place, ugaonici, Dslonci itd., imaju zljebove za klinove. Sklo-
povi se montiraju pomocu zavrtnjeva iT zljebova. Nepokretne veze
ne primenjuju se.
U komplet standardizovanih sklcpava i delova ulaze ploce za
postolja, ugaonici, hidraulicni cilindri, neki manji delovi itd,
Sklapanje alata iz standardizovanih delova i sklopova no1'-
malnih i specijalnih elemenata za lokaciju vrsi se prema radnom
predmetu.
testo je moguce montazu sklopova za stezanje i elemenata
za lokaciju vrsiti na samom stolu masine. Konstrukcija sklopova
je takva da se mogu primenjivati kao specijalizirani za obradu
jedne grupe delova istoga tipa i kao obieni specijalni alati name-
njeni za izradu jedne odredene operacije. Ova karakteristika
odvaja ovaj sistem od svih drugih sistema (MDA, UMA i GUMA).
Specijalizirani alati sa promenljivim elementima za lokaciju
mogu da se koriste za obradu aka 20 tipova del ova, u jednom
alatu.
Alati sistema SMDA mogu da ohraduju radne predmete do
900 X 500 rum. Duzi i veci radni predmeti zahtevaju kompono-
vanje viSe postolja ili jedno specijalno. Postolja se mogu fiksirati
na sto alatne masine.
Komplet standardnih delova sastoji se iz vrlo ogranicenog
broja i veliCina tipova de-lova. Na pr. ima osnovnih ploea -12,
ugaonika -10, steznih, fiksirajucih i drugih sklopova -39, cilin-
daTa -9, itd. Moguca je kombinacija sistema UMA i SMDA eime
bi se omogucila sira primena sistema UMA na podrueje serijske
p1'oizvodnje. Radi toga bi bilo potrebno unificirati zljebove za spa-
janje ova dva sistema.
1z izlozenog se vidi da se ovaj sistem odliku,ie jeftinim ma-
terijalima za- izradu, rnalim brajem sklopova, malim vremenskim
gubicima za montaz.u i znatno kracim pomocnim vremenima za
stezanje i odpustanje radnih predmeta. Ove osobine cine ga ren-
tabilnim i pri malim serijama delova. Slicne koncepcije alata si-
stema MDA i SMDA razraduju se u Engleskoj, Nemackoj i Ceho-
slovat:koj.
5.2 Konstruktivni i '/.; mon1:azno-demontaznih
alata
Komplet normalizovanih elemelmta i uredaja sastoji se iz:
- Osnovnih stubova, ugaonika, sapa sa uredajem za
stezanje, hidraulicnih cilindara, regulisucih i fiksnih oslonaca, sa-
185
mocentrirajuCih mehanizama, stezuih mehanizama elernenata za
lokaciju navrtki hidraulicne aparature- itd. Detaljniji podaci hiee
dati prerna sovjetskoj lite-raturi (sistem SSRP).
Kosa osnovne place grade se u dimenzij ama:
700X400X 60-0,15
200 X 300 X 40-0,15
500 X 200 X 45-0,2
200 X 400 X 45-0,15
300 X 400 X 45-0,15
300 X (600, 700, 800) X 55
300X500X50
450X900X60
450X700X60
Place imaju T zljebove i zljebove za klinove koji slu.ze za cen-
triranje postolja sa ostalirn delovima alata. Broj »T« 'Zljebova
A-A
'5
670 -
65 60 .50- 7=1.20
.: ,
'T=i'l
.'i""i'.

il

,

,
"G 700
lJ-L-
1

I I

1--1 1--
fI
I
It---
,_.
Ib- '-'
L....J
'- '-
f-
A
I<!t.
.-

r- e- e-
li
,

§
1
I
I
I I

, ,
i
J
L
''--

r::!
1= 1=
==
=
i 1,=
"=
= =
-
r- F
I !
(@
---, ,1-

I
,
J

i--
II':
I
I i-
A
I
L-
ilB
f-- '- - '-
I
I
r-1 r-
',-
h
r;-
!--
SL 254 - Osnovna ploca sa jednim uzduznim T zljebom
186
maze biti ad 1-9 a iljebova za klinove 1-6. Zljebovi mogu biti
rasparedeni bila upravno Hi poprecna na uzduznu osu place, Si-
rina zljebova je 18 R8.
PioGe se liju od ugljenicnih celika sa 0,17 -7- 0,25% C, cemen-
tiraju na dubinu 0,8 do 1,5 mm i kale na tvrdocu ERe = 50 -:- 56.
Neparalelnost povrsina »B{( i »)G« ne prelazi vrednost od 0,01
mm na duzini od 100 mm. Neparaleinost i neuravnoie-ze-nost 2lje--
bova 18 H8 medu sobom, ne prelazi vrednost od 0,01 na duzini od
]00 mm.
Primer jedne osnovne ploce dat je na s1. 254. Ploca ima jedan
uzduzni i 9 poprecnih »1'{( zlje-bova. ZIjebovi u preseku B-B sluie-
za klinave.
Osnovne ploce- sa tri uzduzna ))T« iljeba i tri popreena zljeba za
klinove prikazane Sli na slikama 255 i 256.
JIO I

S!. 255 S1. 256
Stttbovi sluie za postavl,ianje elemenata i ure-daja za stezanje
a prerna zahtevim8 radnih pre-dme-ta. Postoje samo dve lwnstruk-
ci,ie; kvadratne - dirnenzija 110X 100 X 65 i pravougaone dimenzije
75-45. Na sl 257 prlkazani su kvadra-tni stubovi sa zljebo-
VIrna 18 HB za vezu sa postoljem. Na gornjem delu se nalaze 4
otvora MID.
Materijal je liveni ugljenicni celik sa cementacijom na du-
binu 0,8 do 1,5 mm i kaljen.iem na tvrdocu ERe = 50-56. Pra-
vougaoni stub prikazan je na s1. 258.
Neparalelnost povrsina »A:, i ))B" ue treba da prede 0,01 mm,
na 100 rom duiine. Neparalelnost j neupravnost zljebova 14 HB i
18 HB medusobno ne sme da prede 'i/rednost od 0,01 mm ne. 100 nun.
Ugaonici se rade sa:
- 2 vertikalna i jednirn harizontalnim ))T« ztjebom (81. 259)
dimenzija 150 X 150 X 150 nun
- 2 horizontalna i 2 vertikalna ))T«( zljeba, dimenzija 200X
X 200 >( 200 mm
187
- 3 vertikalna i 2 horizontalna zljeba, dimenzija 200X200X
X300 mm
- 3 vertikalna i 3 horizontalna »T« zljeba, dimenzija 200X
X200X250 i 200)(2DDX300 mm
- 4 vertikalna i 2 horizontalna zljeba, dimenzija 20Q>(200X
X400 mm
- 5 vertikalnih i 2 horizontalna ))T« zljeba, dimenzija 200 X
X 200 X 500 mm (sl. 260)
B-B
A-A
' .... ·------·(]O
SL 257 - Kvadratni stub
,
,32,
-'
"
' ,
!::
i-
L
, I 1--62
L==//2-
62 -·-LB elL'
204 --'0 ,-,
SL 258 -- Pravougaoni stub
Materijal i termicka obrada su istovetni 1;;ao i za osnovne ploce i
stubove. Neupravnost povrsina ))B« i vertikalnih zljebova na ravan
A ne sme preci vrednost od 0,01 mm na 100 mm duiine. Nepara-
lelnost horizontalnih zljebova U odnosu na ravan A ne sme biti
veca od 0,01 mm na 100 mm. Nepara1elnost zljebova za klinove
11a povrsini ))B« nE sme da prede 0,01 mm na duiini od 100 rom.
Sape za stezanjc su standardizovane i unificirane. Stezanje se
vrsi hidraulicnim cilindrom. Vracanje u prvobitni polozaj izvodi se
pomocu opruge. 81. 261. Visina stezanja H i Ht mogu se regulisati
188
oslonim zavrtnjem uvrnutim u klin. Postoje dve varijante A i B.
Njihova je primena vezana za visinu radnog predmeta. Podaci u
Tabl. 26 i 27.
SL 259 - Ugaonik sa dva 1)eriika.lna i 1 horizontalnim zljebom
~ ~ ~ L
~
.,- ~ -'0 II
L---". 100 ----I
sr. 260 - Ugaonik sa 5 vertikalnih j, 2 horizontalna »T(( zljeba
~ Tabela 26
mm
D
I
1
I na;m.1 na;v.
I HI I
najrn. \ najv.
!
A
I
B
I
D,
I
L,
I
60 80
I
I
i
,
35 I 7 45 45 46 55
I
40 60 80 100
I I
-····1-
-----.---------------
---
70
95 I
45 8 55 55 56 65
45 70 95 120
---------------.--- ---,------
---
I
90 120 1
50 8 I 75 60 62 80
60 90 120
I
150
189
Tabcla 27
mm I Priti- I
Sila
I I I I I I I
' sak
kg
L, d d, h hI hz h, S Ikg/em, I
18 M 12 20
i
50
I
28 18 25 19
I
/
962
20 M 16 25 54 32 23 27 24 100 1590
25 M 20 30 76 50 28 40 24 1963
I
Sklop sape i elemenata za stezanje moze biti i mehanicki (s1.
262). Vrlo se cesto primenjuje kada ne postoji mogucnost upotrebe
hidraulicnih, uredaja. Podaci u Tabeli 28.
Tip A Tip B
A B
SL 261 - Sape sa hidraulicnim
stezanjem
Sl. 262 Sklop sape sa me-
haniCkim stezanjem
Tabela 28
A B B, 1---- L L, L,
I 'H I H, I I I I
I I I najm. naj.1 naj. najv.
d
IdIlhlhlHs
I I
60 90
M12120 33120/25/14
~ ~ 32
40 60 80 100
115 55 18
--------
55 50 40
70 100
140 65 20 M16 25 37 23
117
45 70 95 120
27
-
- -- --
-----
- - -
75
1
60
i 44
90 120
175 80 25 M20 30
1
55 28 - 22
60 90 120 150
40 ,
190
Sklop sape sa regulacijom za stezanje radnih predmeta pri-
kazan je na s1. 263. Ova se konstrukcija upotrebljava za boena
stezanje grupe delova razlicitih dimenzija i tolerancija.
155
Sl. 263 - Regulisuca sapa
sa hidraulicnim stezanjem
Regulisuci osland
Oslonci mogu biti veoma ra-
zliciti po konstrukciji i nameni.
Mogu podeliti prema polozaju u
kojem vrse oslanjanje i to:
- Regulisuci oslonci hori-
zontalni (s1. 264) jednostrane kon-
strukcije i relativno malog ga-
barita.
Vertikalno ugaoni Dslonne
(SL 265),
SI. 264 - Ho'rizontalni oslonac
Sl. 265 - VertikaLno ugaoni
oslonci
191
Veoma je pogodan za obradu livenih kovanih zadnjih pred-
meta.
S. 266 - Ilorizontalno-verHkalni
oslanci
SL 267 VertikaVno-horizoTI -
talni oslonac
Kontaktne povrsme mogu biti nasecene, Podesljivi su po
visini u intervalu od 65 do 30 mm.
- Horizontalno-vertikalni oslonci s1. 266 veoma su pogodni
za obradu grupe delova razlicitih gabarita. Podesljivi BU po vi-
sini u intervalu 110-140 mm.
Vertikalno-horizontalno ugaoni aslonac na s1. 267 maze se
vcrtikalno podesavati u intervalu 45-145 mm a horizontalno u
intervalu 12{}-170 mm. '
Oslonac za podesavanje sarno po visini prikazan je na s1. 268, Vi-
sina »L« moze se uzeti iz tablice 29.
Tabela 29
I mm
Tip
I ,
I
minim, maksim.
I 60 85
II 70 90
III 85 115
192
Elementi za lokaciju. Radi fiksiranja elemenata za lokaciju upo-
trebljavaju se konstrukcije prikazane na 51. 269. Centrazni cep 1
radi se prema radnom predmetu. Ovaj se mehanizam postavlja na
osnovnu plocu zajedno sa centraznim cepom. Podesavanje polozaja
centraznog cepa omoguceno je prorezorn 2.
I
L...c--100 ___ ..J
St 268 Sl. 269 - Elementi za nosenje
centraZnih cepova
Samopodesljivi oslonac prikazan je Da s1. 270. Postoje dva tipa.
Prihvatni elementi su u vidu prizme ill zarubljene kupe. Primena
jednog iIi drugog tipa zavisi od radnog predmeta. Podesavanje po
visini vrsi se u intervalu 40 +- 50 mm.
~ ~
,
Sl. 270 - Samopodesavajuci o s l o ~ Sl. 271 - Zavrtnji za stezanje
nac
13 Konstrukcija slata 193
Zavrtnje'Vi za stezanje prikazani Sll na 51. 271. Mogu6e je ste-
zati u intervalu 20 +- 70 mm kako je to na 81. 271 prikazano.
80
A
St. 272 - Nosaci elemenata za lokacij'b
~
D ~ 7
-<: ' ,
:t: • i ' I
<S' .
'@ lSI
, '
.. ')..
SL 273 - Navrtke
D
I
H
I
s
30 15 22
38 20 28
38 20 28
mm
I
Elementi za lokaciju ve-
zuju se prema s1. 272, Nosae
elemenata vezuje se sa dva
zavrtnja za osnovnu plocu.
Navrtke se rade od celika sa
0,45% C, sa naknadnim kalje-
njem na tvrdocu HRe 33-38.
Zatim se fosiatiraju iIi bruni-
raju. 81. 273. Padaci u Tabeli
30.
Tabela 30
d
I
h
I I
m
I
I
M12 6 13.8
M12 8 17,8
MlO 8
I
17,8
Ridraulicni cilindri za alate sistema SMDA razlikuju se od
klasicnih cilindara po znatno manjim dimenzijama. Da bi se obez-
bedile dovoljnQ velike sile stezanja koriste se znatno, -veci hidra-
ulicni pritisci U granicama 90-100 kp/cm2. Cilindri se"mogu kori-
stiti i nakon demontaze alata odnosno skidanjem proizvoda sa pro-
izvodnog programa.
Cilindri za alate sistema MDA nesto Sll vecih dimenzija od
cilindara sistema SMDA. Rade se kao horizontalni s1. 274. Postoje
tri tipa A, B i C. Padaci u Tabeli 31.
194

A
B
c
St. 274 - HidrauHcni hotizontalni cilindri
13'
195
31
I D 1 L I L, 1 Lz I Dl 1 b I d I d, 1 d, I I I R
I mm

M"xl,5 25
-=-I-=--=-
,
C I - - 124 18 13 15 15
--\-'--1-------1----\--\--\---\,---
, I ' I
__ -=- - -+ -
_B_ 60 - 124 I -' 75 - M36xl,5 25 -=-j-=-[-=-
C
------- --12-4 ---2-2- --;;-\15-;-;-
-------\--\--\----\--------
75 i 112 90 I M" xl,5 28
C[ 1--1130 251
- -=-1-
I 20 18 I 22
SL 275 - Vertikalni hidrauHcni
cilindri
Vertikalni hidraulicni cilindri
prikazani Stl na s1. 275. Ovi cilindrl,
kao i horizontalni, rade sa pritisci-
rna tecnosti od ake 65 kp/cm
1
,
Hidraulicni cilindar za alate
sistema SMDA prikazan je na sl.
276. Cilindar se veze za tela alata
preko posebnih nosaca. U radu mo-
ze da oscilira. SHa opruge 1znosi oko 15 kp. Hidraulicni cilindar
sa navojem na prednjem kraju za priC\'TScenje na telo alata, pri-
kazan je na 81. 277. (Tab!, 32).
11,.,
Sl. 276 - Hidrauticni cHin-dar sa specijalnim nosacem
s
Sl. 277 - Hidraulicni cilindar sa navojem za vezivanje sa telom
alata
mm
i I
D D,L I d i d,
S S, Hod
klipa
Radna
povIsina klipa
Tabela 32

2,4, 13 0,65
35 45 108 18 M" 22 36 14 15 9,6 7,1 20 0,78
30_
40 50 110 22 15 12,6 10,1 22 1,0
- ---------\--1--\---------
50 62 125 25 MIG 40 25 55 19 18 19,6 17,1 72 1,8
197
Hidraulicni cilindri za alate sistema SMDA mogu biti i jednostra-
nag dejstva (81. 278). Prltisak klipa u prvobitnom polozaju obezbe-
den je pomocu opruge. (Tab!. 33).
Sl. 278 - Hidraulicni citindar jednostranog dejstva
Tabela 33
mm
DI
D

Toleran-
d L B
0
cija h8
Z
30 30
I
-0,045 MlO 72
I
--- ---
40 34 MI' 88 78
------ ---I

40 -0,050 Mra

46 M20 91 97
I
Drugi tip hidraulicnog cilindra jednostranog dejstva prikazan je
na s1. 279. Prlcvrscenje se maze izvesti na vise naNna bilo sa
gornje ill sa donje strane. (Tab!. 34).
Sl. 279 - Hidraulicni cilindar Sl. 280 - Primeri veze hidraulic-
jednostranog dejstva nih cilindara sa telom alata
198
Tabela 34
30 16
M" 78 60 I 69
77
40 18
I 50 -;z MIG 83 65 87
I 60 28 M20 86 68 97
. Primeri hidraulicnih cilindara jednostranog
deJstva prkazam su na s1. 280. Elementi za vezu hidraulicnih cilin ..
dara sa telom alata standardizovani su po GOST-u 1588-42 i
GOST-u 1477-58.
Obrasci za proracun velicine pocetne sile na poluzi hidrau-
licnih eilindara.
1t D2
Sila: P1 = P -- kg
4
"CD' - d')
4 kg
gde je: D - precnik klipa u em
d - precnik poluge u em
p - pritisak u kpJem2
Obrazae ne uzima u obzir sile trenja i opruge u cilindrima jedno-
stranog dejstva.
,
i ".
.:in

Id,
w IlG I
• ...;! :
..
.. -
f-
..
:
f-
. .
It
.
,
q
l
1Il: r
•..
Sl. 281 - Alat za glodanje krajeva radnog predmeta
199
5.3 'l'ipske konstrukcije specijatnih
alata,
Kako je vee napomenuto ovi se alati uglavnom rade za gIo-
danje i busenje. U njih se ugraduju specijalni elementi za loka-
ciju i odredivanje polozaja.
Na 81. 281 data je konstrukcija alata za glodanje, formiranog
na bazi standardnih elemenata, Na crtezu je naznaceno da se za
lokaciju upotrebljava specijalni deo,
(j) SPECiJALN] CEO
St. 282 - Alat za glodanje sa strane
Alat za glodanje bocnih strana radnog predmeta prikazanog
na s1. 281 dat je na s1. 282. 1z slike se vidi da se na lokaciju upo-
trebljava samopodesljivi oslonac koji U ovom slucaju ima oblik
zarubljene kupe. Ovaj oslonac je u stvari specijalan deo koji se
radi prerna radnom predmetu.
Sl. 283 - Alat za glodanje sa unutrasnje strane
200
Alat za glodanje istog radnog predmeta sa unutrasnje strane
dat je na s1. 283. I ovde su elementi za lokaciju radeni kao spe-
cijalni delovi sarno je u ovom slucaju dat i oblik prizme.
Tela alata mogu biti i U obliku ugaonika kako je prikazano
na s1. 284 alata za glodanje. Ovde nije neophodan specijalni deo
za lokaciju,
St 284 - Alat za glodanje
(j) SPECIJAlNI DEO
Sl. 285 - Alat za busenje
Alata za bu-
senje prikazan je
na sl. 285. Speci-
jalni delovi su
prikazani na sa-
moj slici a steza-
nje se vrsi preko
dva hidraulicna
cilindra. Veza sa
alatnom masinom
ostvaruje se pre-
ko proreza na
201
osnovnoj pIoeL Stezanje radnog predmeta moze biti na vise mesta.
u zavisnosti od konfiguracije. Tako napr. s1. 286 stezanje se vrsi na
tri mesta pomoeu hidraulicnih cilindara.

CD SPECIJALNI OED
s1. 286
85
Sl. 287 - Alat za busenje sa vertikalnom podeonom ptocom
202
Obieno se dYe sape nalaze sa jedne, a treea, sa druge strane,
postavljena izmedu njih. Kako je to vee prikazano na s1. 286 i ovde
specijalni delovi ne sluze sarno za lokaciju, vee i za stubove za
vodice i za nosace vodica.
Na s1. 287 prikazan je alat za busenje sistema MDA sa podeo-
nom plocom koja ima 24 zljeba na jednakom rastojanju. ploci
je mO"'uce izvrsiti podele na 2, 3, 4, 6, 8, 12 i 24 dela. Radm pred-
met locira sa promenljivim delom koji se postavlja na obrtnu
ploeu. Tacnost podele je 0,1. Normalizovani delovi alata za bu-
senje su p05tolja, stub i uredaji za stezanje.
A-A '- A
B
S1. 288 - ..;-'J.la.t za glodanje veceg broja komada
Alat za glodanje sistema MDA prikazan na 51. 288 slu.zi za jed:
novremeno glodanje Zljebova, na vecem broju komada. RadID
predrnet se steze pomocu promenljivih delova koji se postavljaju u
zljeb b. Alat je opremljen uredajem za pneumatsko stezanje.
203
5.4 Ekonomski efekat pril1tene sistema MDA
Normalizovani delovi alata mogu se koristiti u nk razlicitih
kombinacija sistema MDA. Broj kombinacija nk zavisi od grupa
radnih predmeta i odreduje se iz odnosa.

T promena proizvoda
gde je: habanJa - srednji period habanja osnovnih elemenata nor-
malizovanih de-Iova sistema J.\.IDA.
Tprome"" - srednji period promene proizvoda u prpizvod-
nom procesu.
Opiti eksploatacije su pokazali da srednji period habanja u
vazduhoplovnim zavodima, moze da bude 6 -;- 8 godina.
Polazeci od danasnjeg stanja razvoja tehnike, promene pro-
izvoda u proizvodnom procesu uzima se ako dYe godine. Tada ee
biti:
Na ovaj broj grupa delova biee podeljena cena standardnog
dela alata MDA.
Troskovi eksplotacije specijalnog dela alata MDA proracu-
navaju se po metodi koja se primenjuje na ireverzibilne speci-
jalne alate.
UzimajuCi U obzir tekuei remont, koeiicijent godiSnjeg eks-
ploatacionog rashcda za specijalne alate maze se uzeti 0,6. Nairne
aka se alat otpisuje za dye godine, na svaku godinu otpada 50°(0
dodajuci jos 8-10
fl
/ Q za remont. U tom slueaju je koeficijent godi-
snje eksploatacije 0,6.
U cilju anaHze godisnjih troskova i tehnicko ekonomskih po-
kazatelja alata postoje razne metode. Jedna od njih je metoda koja
se bazira na odredivanje visine godiSnjih troskova. Pomoeu koe-
ficijenta optereeenja alata jednom operacijom, na jednom delu.
PrakticIio koriscenje ove metode je malo teze, posta je komadno
kalkulaciono vreme za razlicite delove jedne grupe dosta razno-
liko. Radi toga je i koeficijent optereeenja, raznim delovima, jed-
nog te istog alata razlicit. Ovu metodu preporucuju sovjetski autori
B.B. KY3bMMHbIM Jil -q, r. HafI,n;OBbIM - )KeJIe30BbIM.
Aka se godisnja proizvodnja izrazi kroz optereeenje opreme,
cena opremanja, za 1 deo - operaciju, specijalnim alatom biee
gde je: Os - Prvobitni troskovi vezani sa izradom specijalnih
alata,
204
Kai - koeficijent opterecenja opreme,
ts - kapacitet alatne masine izrazen za jedan radni
predmet, koji se obraauje pomocu datog alata,
F - godiSnji fond casova u dye smene.
Uzimajuei da prosek izrade jednog specijalnog alata iznosi
aka 700 N.D. cena opremanja za 1 alatnu operaciju hiee:
I
S --·420·,
S P.K
oi
$
Obrazac koji odreduje cenu opremanja po 1 delu - opera-
ciji, sa alatima sistema MDA glasi:
SMDA= F.
1
K
o
i'O,6,OMDA +C1-d)]' tMDA
gde je: OMDA - ukupni troskovi vezani sa projektovanjem, izra-
dom i odriavanjem alata sistema MDA,
d - specificni udeo normalizovanih delova u opstoj
ceni MDA
t
pri srednjem nivou standardizacije
d = 0,7.
Opiiti troskovi eksploatacije MDA u adnosu na radni pred-
met - operaciju iznose:
I
SMDA = F' Koi' 127,6 tMDA
Moze 1'eei da je proracun ekonomskog efekta primene alata ovog
ili onog sistema laksi, prostiji i sigurniji pomocu drugog metoda
koji se bazira na poredenju usteda postignutih primenom alata
sa godiSnjim troskovirna alata obuhvatajuci izradu, remont i odr-
zavanje.
Ukupan ekonomski efekat ad primene novog alata u toku
jedne godine dobija se po obrascu:
E .. =E (Nn-Nmln)
gde je: NT! - velicina godisnjeg proizvodnog programa.
Posto je EN = E, a ENml1l = p to ee biti:
Eu=E,-P
E, je godiSnja usteda u radu na izradi dela, pomocu alata,
Pored' neposrednih godisnjih troskova na amortizaciji i eks-
ploataciji alata moraju se uzeti u obzir i kapitalna ulaganja na
opremabje proizvodnje. Zato se velicma P mora korigovati i zame-
DiU sa pI gde je P' > -P. Tada imamo:
Alati sistema MDA i SMDA - sklapaju se ad s!andizavanih
delova i sklopova i specijaJnih elemenata koji zahtevaju nakanadnu
doradu, mada se koriste kao specijalni alati, posle promene pro-
izvodnog 'programa demontiraju se i naknadno montiraju u nove
alate. Prema tome vek trajanja alata sistema MDA i SMDA za-
205
visi sarno od istrosenja njegovih delova a ne od duzine proizvodnje
samih proizvoda. Radi toga je i koeficijent amortizacije uglavnom
nepromenljiv.
Konstrukcija alata sistema MDA i SMDA sastoji se u sastav-
Ijanju gotovih elemenata, tako da je i tehnicka dokumentacija
znatno uproscena. Cene elemenata alata sistema MDA i SMDA u
velikoserijskoj proizvodnji i pri mogucnosti reverzibilnog kori-
scenja delova i sklopova nije velika.
GodiSnji troskovi PUDA i svedeni troskovi P'MDA na jedan alat
odreduju se po obrascu.
PMDA = CAtDA (AaMD,j + A 1iMDA).
PIMDA = CArDA (A.UDA + AEMDA + ANKE)
gde je: CMDA - cena nabavke (pri sopstvenoj izradi -
cena kostanja) standardizovanih i specijal-
nih delova i sldopova iz kojih se sastavlja
alat ukljucujuci doradu delova i sklopova
CmDAM
= C"'DAM (1 + ApMDA).
- kostanje delova i sklopova iz kojih se sa-
stavlja a1at,
ApMDA - koeficijent troskova za projektovanje alata,
A aMDA' AEMD.I - odgovarajuca norma amortizacije i koefi-
cijent godisnjih troskova na eksploataciju
alata sistema MDA i SMDA,
ANKE - normalni koeficijent efektivnih troskova.
Uzima se vrednost od 0,25 do prvobitne
eene i zavisi od odnosa ukupnog ekonom-
skog godisnjeg efekta Eu i dopunskih prvo-
bitnih troskova namenjenih za adaptaciju
alata.
A Eu
ae
AIati sistema MDA i SMDA u proseku podlozni su reverzi-
bilnosti oko tn puta. Ako je vek jednog proizvoda 2-3 godine pro-
izilazi da se moze koristiti najvise 6 puta. Obieno se uzima 5 godina.
Posto se konstrukcija alata ovog sistema svodi na tipska re-
senja, svrstana u priruenike, troskovi projektovanja mogu biti 0,2.
Takode se i koeficijenat eksploatacije moze uzeti 0,2. Koeficijent
normativne efikasnosti, kako je reCeno, uzima se 0,25. Tada ce biti:
PMDA = O,4BCMDAM = O,5CMDAM
P'UDA = n,78CMDAM = O,BCMDAM
Ovako dobijeni godisuji troskovi za eksploataciju jednog
alata moraju biti manji ili jednaki ekonornskom efektu E = (1 +
+ 0,01 H) e pomnozenim sa brojem komada predvidenih sa godi-
snjim planom proizvodnje.
206
6.0 Konstrukcija univerzalno montaznih alata (UMA)
6.1 Opsti pojmovi 0 sistemu UMA
Ovaj sistern se razvio u preduzecima sa opitnom i maloserij-
skorn proizvodnjom.
Tvorci ovog sistema VS. Kuznjecov i VL. Ponornarev posta-
vili su temelje ovakve gradnje alata na kojima su kasnije izrasle
vrlo interesantne konstrukcije.
Sistem ne zahteva mehaniclm doradu delova i primIjenih
sklopova .. U specijalnim alatima i alatima sistema MDA koriscenje
standardnih i normalizovanih delova i sklopova pozelJno je ali ne
i obavezno. Alati sistema UMA grade se na principu 1000/0 prirnene
standardnih elemenata i sklopova.
Sustina sistema sastoji se u tome da se iz jednih istih norma-
lizovanih delova i sk1opova mogu viSe puta (sklapati) montirati
novi, razliciti, alati. Po zavrsetku obrade na datoj operaciji alati
se demontiraju i uskladiste. Ukoliko se ukaze potreba opet se de-
lovi koriste za montazu novih alata prema zahtevima proizvodnje.
Osnovna ideja ovog sistema otklanja nedostatke specijalnih alata
koji su namenjeni za izvodenje jedne operacije.
U sistemu UMA sastavni delovi imaju duZi vek posto su ra-
deni tako da poseduju veliku otpornost prema habanju. U ovom
pogledu imaju znatne prednosti nad alatima sistema MDA i AGO.
Prakticno alati sistema UMA sacinjavaju kruzni ciklus demon-
taz.a-montaza-eksploatacija. Alati sistema UMA sluze za izvodenje
operacija busenja, struganja, glodanja, prosirivanja, ozubljenja,
brusenja, zavarivanja i kontrole.
- Prema podacima na moskovskom zavodu Kalinjin BO%
alata ovog sistema primenjuje se za busenje, 100/0 za glodanje,
4% za balansiranje, 2,5
0
/0 za prosirivanje otvora na horizontalnoj
glodalici i busilici i 1,5{)/0 za brusenje a ostali za struganje. U vaz-
duhoplovnoj proizvodnji ovaj odnos je nesto drukciji. Za glodanje
se na pr. primenjuje 66% za busenje 23% a za bru§enje 7%. Neki
detaljniji podaci 0 primeni ovog sistema dati su u tab!, 35, 36 i 37.
Tabela 35
Primena UMA po vrstama abrade u %
,
Masinski Moskovska Minska
Vrsta a1ata zavod. baza baza
»Moskva« UMA UMA
Alai za busenje 23,5 72,0 70,0
Ala! za glodanje 54,5 16,1 4,7
Alat za strug. 4,6 8,4 6,2
Alat za brusenje 6,9 1,2 17,5
Ostali a1ati 10,5 2,3 1,6
--
207
Sastav kompleta delova univerzalno-montaznih alata u (I/o
I
Tabels 36
Na Moskovskoj Na Minskoj
I
I
bazi UMA bazi UMA
I


I
I

" " " Grupa delova
"
0,..,
e
"

" :r:Z 3g
'0''"' 'c; ob

'til ob
t'E!

" "
I
..!l:>
0"
0..:;
g

::>g, z-tl
z"
" N ( ...
Bazni . 0,97 1,05 0,8 0,5 1,1 1,0
Oslona 11,4 14,2 18,2 8,6 12,0 12,0
I
Lokacioni 17,3 22,7 19,9 22,0 20,5 15,0
VodeCi 2,78 3,24 10,4 4,5 7,5 3,0
PomoCni za stezanje 3,6 3,12 2,0 2,1 2,5 4,0
Stezni 55,3 47,4 44,7 56,0 49,0 60,0
Razni . 6,75 6,2 2,1 5,4 5,4 3,0
SkIopovi. 1,9 2,1 1,9 2,0 2,9 2,0
Udeo tezina grupe delova UMA pri montazi atata za razlicite
namene u 0/0
Tabela 37
I
V r s t a a 1 a t a
I
Grupa
Alati Alati Alati Alati
delova
za za za za
I
busenje glodanje struganje zavarivanje
Bazni 0,6 1,5 1,54 0,4
Osloni 11,1 9,8 7,4 9,5
Lokacioni 26,6 24,1 23,76 24,5
Vodeei , 1,6 0,08 0,15 0,6
Pomoe za stez. 1,9 3,0 2,1 1,9
Stezni 55,3 58,1 59,8 59,1
Rezni
I
1,8 2,82 4,32 3,0
Sklopovi 1,1 0,8 0,93 1,0
208
Na alatnim masmama pomocu alata sistema UMA mogu se
obradivati delovi duzine do lODO mm i zavarivati delovi dliZine
do 15DO mm. Prema podacima iz sovjetske literature jedan kom-
plet bilo u okviru preduzeea Hi rejona, iz nekaliko hiljada delova
i sklopava, neprekidno se koristeci za formiranje raznih alata u
toku svoga veka, moze ustedeti izdatke na nekoliko desetina
hiljadD specijaInih alata i drugih pribora.
Kako ovaj sistem nije razvijen kod nas svi podaci 0 stan-
dardima tacnosti, uslovima prijema itd. biee uzeti iz sovjetske
literature. Ovaj sistem nosi naziv u sovjetskoj Hteraturi USP.
Posebno se istice znacaj ovih alata, jer se isti koriste prven-
stveno u maloserijskoj i opitnoj praizvodnji. Polazeci od karak-
tera proizvodnje u velikom broju preduzeca ovi bi alati· mogli odi-
grati vrlo znacajnu ulogu pri trazenju savremenijih puteva u po-
vecanju produkcionosti rada. Najgrublja orijentaciona vrednost
jednog kornpleta ad nekoliko hiljada komada iznosi prerna sada-
snjim pracenama na tdiStu oka 500 hiljada ND.
'freba napomenuti da se ova moze smatrati kao znatan iznos
i da treba iei na objedinjavanje nekoliko preduzeca, bilo u okviru
poslovnih ili drugih strucnih udruzenja, radi nabavke jednog
komplcta. U tome slucaju postojala bi centralna alatnica koja bi
mantirala alate prerna crteZu gotovog dela i davala na usluge
preduzecima. Nakon zavrsenog posla alati bi se vratili, demonti-
raH j lmristili za nove alate. Preduzeca bi placala odredene iznose
dme bi se staine odrZavao i obnavljao komplet, patreban za jednu
grupu istaraduih preduzeca. Jasna da se najbolje resenje maze
postiei aka se objedinjuju preduzeea iste grane, npr. metaloprera-
divaeka. drvna i s1.
Ako u jednoj fabrici postoji vise pogona, celishodno je cen-
tralizovati montazu i demantazu kao i sldadiste delava, Po pravilu
ovi se alati montjraju u alatnici na osnovu crteza dela ili gotovog
deJa. lVIontaza traje za prostije alate 1-2 easa, za alate srednje
slozenosti 3-7 easova, a za sloienije alate vise od 7 easova. De-
montaza traje od 0,5-2 easa. Praktieno je ustanovljeno da jedan
alatnicar za jednu smenu maze montirati i demontirati u proseku
4-5 alata.
Alate ovog sistema montira,iu alatnieari sa velikim iskustvom
bez crteza, samog alata, Zahvaljujuei tome i Cinjenici da jedni te
isH delovi i sklopovi sluze u raznim alatima, gubici vremena za
izrc:..du alata znatno se skracuju a samim tim i priprema proiz-
vodnje, Troskovi konstruisanja i montaze alata, amortizacije eleme-
nata, demontaza i skladistenje sistema UMA cine neznatan iznos
od cene kostanja specijalnag alata namenjenog za jednu operaciju
(ireverzibilni). Rok formiranja alata UMA skracuje se ua 2-3 easa
umesto 2-3 ;}edelje pa i mesec dana koliko je potrebno za izradu
specijalnog alata.
Treba takode istaei da uvodenje sistema UMA ne iskljueuje
primenu drugih sistema alata na pr. alata za grupnu obradu, mon-
tazno-demontaznih alata itd. Svaki od ovih sistema nalazi primenu
u odredenim uslovima proizvodnje.
11 Konstrukcija alata
209
Prema izlozenom najveci gubici, gledano u opstoj SUIill gubi-
taka su gubici na montazi. Ukoliko su cesce promene proizvoda
u p;oizvodnam procesu u toliko su veci gubici na montazi.
Da bi se smanjili gubici na montazu prislo se formiranju
grupnih univerzalnih montaznih alata (GUMA). Prvi opiti primene
takvih alata. u maloserijskoj i srednjoserijskoj proizvodnji izvedeni
su u Harkovskom projektno tehnoloskom istrazivackom institutu
pod rukovod5tvom V. V. Anisimov-a.
Prema ovim radovima alata sistema GUMA deli se na dva
dela: bazni i promenljivi.
Bazni se deo sklapa iz elemenata UMA uklil1cujuci minimum
specijalnih delova i sklopova (uglavnom hidranlicni stezni' uredaji
koji ne ulaze u sastav normallzovanih kompleta UMA). Promcn-
Ijivi se deo' sastavlja iz delovu UMA i specljalno izradenih dc!ov.a.
Na 51. 289 data je nekoliko prirnera alata sistema UMA sastavlJemh
SL 289 - Primpri alata sistema UMA (za struganje, glodanje,
busenje i provlacenje)
iz standardnih elemenata. Alat pod 1 namenjen je za strugarsku
obradu otvora u kucistu i montira se za 2,5 casa.
Alat pod 2 namenjen je za glodanje radnog predmeta profil-
nim glodacem a montira se za 3 casa.
210
Alat za b u ~ e n j e 4 otvora precnika 4 rum dat je pod 3. Radni
predmet se okrece radi busenja otvora na jednakom rastojanju na
periferiji. Montaza alata traje 24 casa. Alat za provlacenje 4 pro-
reda sa tacnom podelom po periferiji, pod 4 manUm se za 3 casa.
Na s1. 290 pod 5 prikazan je alat za brusenje krajeva korena tur-
binske lopatice. Montaza je izvrSena za 2,5 casa. Alat za montazu
elemenata radi z3varivanja i za kontrolu posle zavarivanja prika-
zan pod 6 montiran je za 2,5 casa.
Sl. 290 -- Alati za bfusenje, zavariuanjc i k,ontrolu
Na s1. 290 pod 7 prikazan je alat za kontrolu i oznacavanje
gnezda za centriranje na radnom predmetu sa tri kraka. Alat je
montiran za 2,5 casa. Alat za kontrolu odpresaka prikazan pod 8
montiran je za 3,5 casa. Treba istaci da zapadnc, inostrane finne,
takode rade na iormiranju alata sistema UMA. Tako na primeI'
engleska firma Wharton radi na razvijanju alata ovog sistema po
ugledu 11a americku firmu General Elegtrkk Bendix i dr. Sliean
je slucaj i sa engleskom firmom Purefoy.
Na ovome se sistemu radi i u Saveznoj Republici NemaCkoj.
Ovde su osnovnl elementi ploce kruznog i pravougaonog oblika i
ugaonici sa otvorima na jednakom rastojanju. Otvori su na 2/3 du-
zine glatki a na 1/3 snabdeveni navojem. Radni predmet steze se
u alat pomocu sapa i uredaja univerzalnog tipa, U DDR-u ovaj
14'
211
se sistem naziva Bauakasten in Nutsystem (Veb - vorrichtungs-
bau - Hohenstein - Ernstthal).
U Cehoslovackoj se na ovom sistemu radi u Plzenu, u zavodu
»)Lenjin«, Stezanja su izvedena pneumatski, pneumohidroplastic-
nim masama Ud. Svi uredaji imaju zljcbove i proreze koji sluic
za montiranje na osnovnu plocu.
6.2. Konstrukcijn normalizovanih delova, komplctn sistema
UMA
,
Aldi se formiraiu pomocu kompleta normalizovanih delava
CIJl se broj kreee od 500-600 (u fazi osvajanja) do 50.000. Kom-
pleti od 10.000-25.000 delova najvise su rasprostranj'eni.
Delovi U1\1A dele se na 8 grupa u zavisnosti od funkcije koju
imaju u sklopu alata. Grupe se dele na tipove a ovi po velicinama.
Broj tjpova i velicina je razlicita na raznim zavodima. Na primer
na Moskovskom zavodu >}Kalinjin{( komplet delova sastoji se od
8400 kom.
Obieno se jedan komplet sastoji iz sledecih 8 grupa: bazna,
oslona, lokaciona, za vodenje reznog alata, sape za stezanje, stezni
delovi, razni delovi i sklopovi.
I grupa - bazni delovi.
Ovde spadaju razliCite ploce pravougaonog, kvadratnog i
okruglog oblika. Ovi delovi imaju siroku primenu. Oko gOo/I) alata
fo1'mira se pomocll baznih delova. Bazni delovi predstavljeni su u
tablici 38. Na radnoj povrSini ploce izradeni EU T zljebovi i kanali
za fiksjranje pod pravim uglom. Neparalelnost i neupravnost ka-
nala i zljebova ne sme dC!. p1'ede 0,01 mm na duzini od 200 mm.
Sirine zljebova Sll 12 H7. Na dYe bacne stnme su uradeni uzdu.zni
zljeboyi koji sIuze za spajanje dYe iIi viSe ploea iIi za pricvrsci-
vanje neophodnih elemenata sa bocne strune. Na drugim dvema
stranama postoje dzepovi kaji sluze za prenos ploea i za stezanje
is1,ih za sio lTIssine. U cilju smanjenja tezine takode su glodani
delovi sa strane koja lezi na masini. Sa iste stl-ane postoji zljeb
lmji sluzi za odrecUvanje polozaja alata na masini. Korak zljebova
na jednoj povrsini place iznosi 60 mm. Tolerancije koraka izmedu
rna koja 2 zljeba iznosi +0,05 mm. Tolerancije su date u plusu
da bi se obezbedila laksa montaza elemenata na plocama.
rancije duzine, visine i sirine, rade se u kvalitetu H8.
Zljebevi na okruglim plocama imaju korak takode 80 mm i
radijalan raspored pod 45
11
i 60{l. Sve (·krugle ploce imaju centralni
otvor i prosirenje za centriranje alata na vretenu masine. Pri-
evrscenje se vrsi pomocu otvora rasporedenih oko centraJnog
otvora.
Ploce i ugaonici rade se od eelika koji je legiran sa hromom
i niklom a pogodan za eementaciju. Cementiraju se na dubinu od
1, 2 do 1,4 mm a kale na tvrdocu HRo = 56 -7- 62. Kvalitet obrade
je 6 po JUS-u* sto se obezbeduje brusenjem.
JUS MA 1 023 JUS MA 1 025
212
Tabela 38
Bazni detovi
a 60
II
i. : 1'·';-'
" "'
t t • .
Kvadratna ploea
c = 180X240X300><360 mm
·-----1
I
Pravougaona ploca
i
bxa = 120>< 180 do 300>< 120
mm

I
Ugaonici
axb = 120X190 do 180X420
mm
" D = 220. 340. 460, 580 mm
... ---... -..
Okrugla ploea
D = 220, 340, 460, 580 mm
Okrugla ploca
D = 220, 340 460, 580 mm
213
Prema podacima S. M. Mirzoev-a, autori sistema su uporedili 38
veliCina u cilju dobijanja predstave 0 pravom odnosu ekonomicno-
sti pojedinih alata. Svesavezni Naucno-istrazivacki institut za nor-
malizaeiju u masinogradnji (VNIIHMAS) izucavajuci i ispitujuCi
sistem UMA razradio j'e normalizovane elemente MN, u prvoj
redakciji, na 34 velicine baznih delova,
II grupa - Osloni (kucUhli) delovi
Ova grupa spada medu vaznije grupe kompleta pomenutog
sastava i zavisi mnogo od konstrukcije alata. Radi toga, ova grupa
po broju tipova zauzima prvo mesta. Razni obliei dati su ,U odgo-
varajucim tabelama. Postoji nekoliko podgrupa: oslond, umetci,
prizme, ugaoni elementi, oslonci za lokaciju vodica za busenje.
Oslo"YIci imaju oblik paralelopipeda raznih dimenzija. Na
njima postoje zljebovi, otvori i kanali za spajanje sa elementima
drugih dimenzija. Oslonci imaju razne visine, taka da je moguce
vrsiti padesavan}e u granicama 0,5 mm. Kanali sluze za vezivanje,
H7
po spoju - . Sirina kanala je 12 mm. Umetci se pricvrscuju u
h6
kanalima pamocu zavrtnjeva M5. Korak zljebova po bocnim stra-
nama iznosi 40±0,01 mm.
Oslanci se rade od hrom nikl celika za cementaciju. Cemen-
tiranje se vrSi na dubinu od 0,3-1,2 mm (u zavisnosti od gaba-
rita), i sa naknadnim kalenjem na tvrdocu HIt: 58 do 62. Kvalitet
obrade radnih povrsina oslonaca je 6 a kanala za fiksiranje 7 po
JUS-u*.
Tolerancije osnovnih gabaritnih mera su ±0,01. Neparalel-
nost i neupravnost mogu da odstupaju najviSe do 0,01 na duzini
od 100 mm.
Ugaoniei se obicna upotrebljavaju u konstrukciji alata sistema
UMA u svojstvu elemenata za povecanje krutosti. Tacnost i ma-
terijal su slicni materijalu oslonaca,
Umetci se rade u raznim dimenzijama. Materijal i kvalitet
obrade Sil isti kaa i kad oslone grupe.
Tabela 39
Stubni delovi
--- "--"
on I Vlsma: H = 1,5; 2; 2,5; 3' 5; 10;

• I Pravougaone ploce I
12,5; 15; 20 mm I

·1
214
Pravaugaoni oslond
45 X 60 mm. Visina H
120 mm
40, 80,
* JUS MA 1 020 JUS MA 1 021 JUS MA 1 023 JUS MA 1 025
ploce
I
Visina H = 1,5; 2; 2,5; 3; 5 mm
!
1-- __ _
I I
-1--------"-------1
i
i-
I
I
I
I
I--
I
I
Visina H = 10; 12,5; 15; 20 mm
Kvadratni osland 60X60 mm
I
------"------- I
I
Kvadratni osland 60X60 mm
Vis ina H = 40, 80, 120 mm
90 --" ------I
II- I I ill''''"
-;-' " !,= 2; 2.5; 3,5; 10; 12.5; i
:,' I
I
I
- --.-.. -----
I
i
stezni osland
H = 20, 30, 40, 80 mm
!-;";aoni umetaCi
= 0
0
10'; 0
0
15'; Oil 20'; 10; 10
215
216
Ugaoni oslonci
I _ 2(J 30'; 50; 100 itd. do 45<)
!I 5°)
I
I
----I
Ugaoni oslanci
2(' 30' -:- 45(1
I
i
I --... __ I
- --- -,--- I
I
I, Stubni ugaonici !
a = 120 -:- 280 mm
Rebrasti ugaonici
Plocaste pl'izme
b = 45, 60 mm
------
Oslane prizme
axb: od 30 ,< 25
Prizme
do 120X60
4" >( 30 do 52,5 X 65 mm axb: od '-'
[_.
- ---- _ ... ,
I
I Regulisllce prizme I
J : D = 12, 18, 26 mm i
a t I ____ I
------ -I Ugao::-- ----- I
19 B33
. I (levi i desm) I
':-.-- --.- axbH = 45X60X52 I
, 45X60X72 mm
Duzinski umetaCi
B=45i60mm
L = 180 -7 480 mm
Siroki
b = 120 mm
L = 180 -7 420 mm
i
--_.- !

B83
. --" i IiO
' . ---
Siroki umetaCi
90 mm
180 -7 420
b
L mm
Vodeci
axb =
oslonci
30X45; 45X60
60X60; 60X90
Oslanci za lokaciju
mm
D = 18, 26, 35, 45, 58 mm
' d 60X60 do 60X90 arb; 0
I
I
mm
217
_.-----_._----,-----
II' Oslanci za lokaciju
PrFm

I
I
,-.---.----------- .
,
D = 18+58 mm
axbxH; od 30X60X90
od 60X145X80 mm
Oslond za lokaciju
D = mm
H od 30 do 60 mm
Ugaonici za lokaciju
H = 12-;.- 240 mm
Ugaonici
a=5°--;-45°
Ugaonici
a =. 90 -;- 180 mm
·--·-i
,_._--_ .. _--_. .---'--'--"
Umetaci
D = 12 -:- 35 mm
axb = 45X90; 60X170 mm
PTizme primenjuju 80 uglavnom sa uglom od 90°, Tacnost iz'
rade treba da odgovara tacnosti izrade oslone podgrupe. Prizme
sluze za baziranje iddnih predmeta po spoljnim cilindrienim po-
vl"sinama.
U gaonici su namenJeni za obradu povrsina pod uglom. Mo-
guce je postici tacnost od 5 minuta u granicama od 0-90
0
• Pred-
videno je 17 polaznih uglova.
218
Delovi za lokaciju
Nosac caure
b = 22,5 i 30 mm
, d = 8 i 12 mm
i L = 100 c· 150 mm
Tabela ,10
--.------. _____ ___ ---- ._. __. _____ _
Nosac caure
D = 12, 18 mm
L = 52,5 -;- 192,5 mm
Nosac caure
D=26i35mm
L = 150 -;-- 232,5 mm
Nosac elemenata za lokaciju
D = 18, 26, 35, 45, 58, 70, 90 mm
b = 45---;-120 mm
L = 60 -:- 360 mm
Umetak
i H 5, 8, 10 mm
L = 13 i 20 mm
Umetak
H 12,5; 15; 20 mm
iL=30i45mm
I
--_.-_. _______ 1_.-_-__ ._ .. _- __ _
"',W' -, .:r
i 1
Y
I
I
Centralni cep
d = 12 i 18 mm
D = 3-;-80 mm
Srezan cep Z8 lokaciju
d = 12 i 18 mm
D = 3+80 rum
------ -------.. .... - --
219
220
Di.sk za lokaciju
D = 50-180 mm

SreZ3n disk za lokaciju
Nosae centro cepa
D = 12, 18, 26 rom
axb ::= 30 i 45; 45X60 mm

Caura
! d = 8-:-35 mm
L = 12. --;-. 24 mm
Brzo promenljiva cam"a
d-=8--:-58mm
---

Konusne eaure
d 18 + 35 mm
L 48 -0- 70 111m

• ___ ,--+{ , Kanus; Morze NO 1 -;- 3
e:: ---·f -c
t
Fiksne nozice
d:= 3+50 mm

Osovinica
D = 26, 35 mm
L = 400 -0 800 mm
Osionci za lokaciju
Ovi elementi imaju otvore precnika 8, 12, 18, 26, 35, 45,
58 rum, u koje se mogu pastaviti elementi za centriranje. Moguce
je takode fiksirati radni predmet ili postaviti elemente za vodenje
reznog alata. Otvorl su radeni u kvatetu IT? po ISO-sistemu.
Nosaci yodice za busenje sluze uglavnom za vadenje reznog
alata. Mogu biti jednostrani i dvostrani, imaju tacan otvor i di-
menzije kao i oslonci za lokaciju.
Prema 8M Marzoevu dYe poslednje podgrupe bi mogle pri-
pasti u grupu elemenata za lokaciju. Ipak je zadr.zana podela
koju su izvrsili autori sistema UMA Kuznjecov i Ponomarev.
III i IV grupa. Delovi za odredivanje polozaja (lokaciju) rad-
nag predmeta i reznog alata.
Primeri delova za lokaciju prikazani su u tablici 36. Ovi se
de]ovi rade od ugljenienog eelika sa 0,8 -:- 1,2% C, a zatim se kale
na tvrdocu HRo = 52-62.
Sape za stezanje
F '
: [ i !
Pljosnate sape
b 28 -;- 45 mm
a = 45 +110 mm
Tabe\a 41
,
,--
Vil.luskaste sape
A =35-0-80 mm
B = 50 -0- 100 mm


tB
Sape .lednakih strana
A = 30-0-45 mm
B = 45 -0- 105 mm
221
Al=.3' I
I ........... I Savijene sape
I A == 28 -'- 45 mm
____ ___ == 75 -'- 135 mm
._---

Sape sa zglobom
. I
-----.. __ . __ . __ . __ .. _ .... _--,

....•......... , .'; +- . .,' ."
" -----..........
I I - ; <""
-_._'-'--'
Produiene sape
A 28+40 mm
B = 110 -;- 175 mm
V grupa. Sape za stezanje.
Rade u razlicitirn konstruktivnim oblicima, od ugljenicnog
celika za cementaciju. Delovi se cementiraju i kale na tvrdocu
RRe = 56-62. Dubina cementacije 0,8-1,1 mm. Kvalitet povrsine
9 i 8 po JUS-u. Tab!. 37.
Po sistemu UMA predvideno je 8 tipova sa 32 velicine. Ovo
nije dovoljno za uspesan i brz rad. Zato je GOST 4735-57,
4734-57, 1055-59 i drugi, predvideo 7 tipova sa 192 velicine.
222
L
VI grupa. Delovi za stezanje.
Predvidena je aka 21 tip sa 260 veliCina, zavrtnjeva, UVrl-
njeva, navrtki, podmetaca itd .. . se primen,iuje zavoj
M12 >< 1,5 za montazu i M5 za pncvrSCIVan.le klmova .
U tablici 38 dati su uslovi za ste-zanje predvide-ni slstemorn
UMA po sovjetskim normama.
!

Delovi za stezanje
----
._-_._----
. ' I

..
Tabela 42
Goli z3\'rtanj M8 i M12
L = 50 -:- 250 mm
Zavrtanj sa zljebom M8
L = 15 -0-. 300 mm
Zavrtanj oblika r M12
L = 50 ---;-- 140 mm
Obrtni zavrtanj M12
L = 30 -:- 200 mm
Zavrtanj sa ))INBUS« glavorn
M12
L == 18-75
Zvezdaste navr1.ke
M8 i M12
Nareckane navrtke M8 M12
L = 25-26 mm
223
Podmetaci
Gornji deo loptaste podloske
Donji deo loptaste podloske
@ Prosecne podloske
. 0-:" ___ ! _1 .. 2 .. 0_=_
!--
i
Rucice M8 M12
--'
!
i.
I
Navrtka sa l'ucicom
L Zavrtanj sa loptastom glavicom
1
1,1 '-11
t----- - - ------""1
11 ___ · .. i2";",,-·''''L .. ,,d ....... ,0}-_' __ .. .. .. m __ _
t::F:::l Zavrtanj za lokaciju M6, MS,
I ! M12
i _ L = 15 -7- 80 mm
.. ------· .. ·---
I
1 __ _
224
Stepenasti zavrtnji M6 i M8
L = 21 i 26 mm
l I Zavrtnji sa cilindricnom glavi-
Qt comM5
-E::tr : L :::: 7, 11, 15 mm
--.-.----.-.--- .1- ·i
,
zavrtnji za stezanje M8 i M12.
L = 50+ 160 mm
Navrtke nize M8 i M12
H=5i6mm
T
H. :
---__ . ___ 1_--..
i
Navrtke visoke M8 i M12
H = 14 i 20 mm
1-----·--
I.: Navrtke ,produz.ene M8 i M12
H=22i30mm
1
1
.-' ll. ittD Okrugle navrtke M8 M12
D = 14 i 22 mm
If = 8-;.-20 mm
I ___ '--___ .. _____ ..
Za izradu odgovornih delova za stezanje upotrebljava se eelik
legiran sa hromom a za manje odgovorne delave ugljenicni kon-
strukcioni celik (C :::::: 0,45%). Svi se celici kale na HRc :::::: 38 -:- 42.
Po zavrSetku mehanicke obrade potrebno je delove zastititi fos-
fatiranjem iIi nekim sIicnim postupkom. GOST predvida oko 750
velieina delova za stezanje, dok je JUS obuhvatio standardima
l'elativno manji broj ovih elemenata.
VII Grupa. Razni delovi.
Delovi grupe stvarani su u toku eksploatacije sistema
UMA i javljaju se kao dopuna kompletu koju su predlozili Kuznje-
coy i Ponomarev. Ovde se mogu ubrojati ekcentri i opruge, rucice
i razni slicni elementL
15 Konstrukcija alata
225
Razni delovi

I
I
I
E"t
, -.:. _L
I
Jjgm
j:
IffiJ
I .' '. I.
••
_ ' ': '_..:::' 'j "l i
I


fEt--L-"=t
--«I 1 ' "-c-1t

I
226
Tabela 43
Osovinica
L == 25+65 mm
D=8+12mm

Zglobne uske
L = 40+52 mm
Zglobne viljuske
L = 40 + 52 mm
Opruge
Siljak
D = 8+26 mm
L==45+120 mm
-
Osloni siljak
L = 78 + 145 mm
Konus: Morze 1 -;- 3
Polusiljak oslani
Pecurkasti oslani siljak
D = 22-;.-80 mm
I
I
I
I
fL7i
I H I
I. I
Poluga dvostrana
A=45i60mm
L = 60+120 mm
Loptasta oslona kota
H = 18 mrn
Zljebasta oslona kapa
H:::::18mm
Laptast oslonac
H=20mm
Zupcast oslonac
H=20mm
Stezni dec zavrtnja
D = mm
Prsten
D = 14-0-35 mm
H=1+60mm
--I
Delovi ave grupe BU b k . . ..
o aveZDa alJem III povrsinski otvrdnut{
227
VIII Grupa, Sklopovi.
Predlozeno je bilo u pocetku, pored pojedinih delova nave-
denih grupa, da se usvoji i znatan broj sklopova. Ipak oni nisu
nasli siroku primenu. Radl toga se ovde navode sarno oni koji se
cesto mogu koristiti u formiranju alata sistema UMA.
Tabela 44
Sklopovi.
r , ",_---.l
Okretna glava

L = 180, 240, 300 mm
Nagibni sto
H = 90 i 120 mm
N osae sUj aka
H = 60, 90, 120 mm
I
..
. Padeoui disk
broj otvora I
U
I
.
'
0[', D = 180, 240, 350, 470 mm ,
I 24, 48, 72 I

I
Obrtna sapa
b=45i60 mm
I I

A :. "
, ,
Stega
L = 150, 180, 240 mm
228

I Stezni sklop
I 'ITJ L = 75, 90, 120 mm I
.! _____ ____ __ II'
____ H = 30, 35, 40 mm
I
].
"J.!
.", --'
". --'-,,-
IS 60
Fiksator
Taka naprimer okretne glave zajedno sa podeonim diskom i
fiksatorom prirnenjuju se za busenje i glodanje. Nagibni sto se
koristi za lokaciju pod uglom osnovnih ploea i drugih Ellata vecih
gabarita.
Razradom normalizovanih delova ovog sistema postize se:
- unifikacija delova i sklopova alata,
- obezbedenje medusobne zamenjivosti delova koji se rarle
u raznim preduzecirna,
- izrada jedinstvene tehnieke dokumentacije za organiza-
ciju centralizovane izrade delova i sklopova sistema UMA,
- oslobadanje preduzeea od razrade crteZa za delove i sklo-
pove alata.
Sada se u SSSR-u preporueuje upotreba kataloga VNIIN-
MAS-a i albuma sa crtezima UMA, ad V. S. Kuznjecova i V. A,
Ponomareva, pod imenom »)Album crteZa UMA«.
6. 3 Formiranje razlicitih sklopova UMA
Alati sistema UMA moraju imati kao i specijalni alati ele-
mente i uredaje za lokaciju, stezanje, vodenje reznih alata, odvod
strugotine i teenosti itd. Ipak se moze reCi da bazirajuCi i steznj
elementi alata zahtevaju veCu paznju. Radi toga cemo analizirati
montazu istih, pri koriscenju standardizovanih delova i sklopova.
6.3.1 Elementi za baziranje radnih predmeta u alatu. - Lo-
kacija radnih predmeta sa cilindricnim otvorom.
229
Za ave se svrhe upotrebljavaj'l cepavi za centriranje i loka-
cioni diskovi. Precnik: elemenata za lakaciju dobija se po obrascu:
-/!.
- (/!. + aD)
~ D
gde je: D 1 - precnik lokacione povrSine (tepa),
ODI - tolerancija izrade precnika,
A - garantovan zazor za obezbedenje mogucnosti spa-
janja,
D - najmanji precnik baznog otvora.
Obieno se elementi za lokaciju rade sa g6 odnosno po GOST-u
u 2 klasi tacnosti.
U sluc'aju baziranja po otvoru, standardni cepovi ne omogu-
cavaju odreden kvalitet spoja elemenata za lokaciju i otvora rad-
nog predmeta, radi cega Be rade specijalni centrazni cepovi iIi di-
skovi za loknciju, ciji se precnici odreduju prema gornjoj for-
mulL Obicno se specijalni cepovi, odnosno diskovi, uskladiste ter-
micki obradeni sa dodatkom za brusenje, koje se naknadno obavlja
prema patrebi.
b.}
c.)
a.) d. }
.. )
SL. 291 - Primer montaze centra±nih cepova
Cepovi i diskovi za centrjranje prikazani l1a s1. 291 imaju
precnike 12 h6 ili 18 h6. RaBtojanje otvora za lokaciju na radnom
predmetu zavisi od rasporeda kanala za fiksiranje i toleriSe se u
vrlo uskim granicama, posto se na kanale za fiksiranje postav-
ljaju elementi za lokaciju.
230
Na s1. 291c prikazano je lociranje na dva centrazna cepa 1 od
kojih je jedan srezan, a drugi cilindrican. Rastojanje, visoke tac-
nosti regulise se plocama (umetcima). Cepovi se postavljaju u
place za lokaciju. Takode i na s1. 291 e data }e lokacija centraznog
cepa 1 na oslonac 3. Za lokaciju radnih predmeta, po atvorima
precnika vecih od 80 rom primenjuju se diskovi.
Na s1. 291d data je kombinacija diska i centraznog cepa. Prec-
nici Dt, D ~ i D3 rade S'c strogo koncentricno. Diskovi se rade sa
precnicima 40 -:- 240 mm. Na s1. 292 prikazan je nacin baziranja
radnih predmeta po unutrasnjem precniku, vecem od 240 mm. U
ovom se slucaju primenjuju diskovi ili centrazni cepovi manjeg
precnika.
SL 292 - Lokacija radnih
predmeta veceg precnika
1 - disk za lokaciju, 2 -
radni predmet i 3 - osnovna'
ploea
•. J
Sf. 293 KonstT'ukcija
oslonaca
Cesto se pri montazi alata primenjuju osland za lokaciju
radnih predmeta, po otvorima. Sistem predvida mogucnost pri-
mene oslonaca razliCitih precnika. Osavinice imaju na kraju ot-
Yore sa obe strane, precnika 12 h6, 18 h6 i 26 h6. Na s1. 293 pri-
kazana je osovinica sa diskom. Spoljni precnik osovlnice treba
da odgovara standardnirn precnicima otvora na osnovnim plocama .
Sistem UMA je vrlo elastican i dozvoljava ponekad primenu
steznih glava koje se postavljaju U osi alata pomocu standardizo-
vanih diskova. Moguce joe takode kombinovati sistem UMA sa lm-
nusnim trnovima, elasticnim caurama itd.
Lokacija radnih predmeta po spoljnoj cilindricnoj povrsini.
Za lokaciju cilindricnih delova po spoljnoj povrSini primenjuju
Be prizme. Na 81. 294 prikazano je nekoliko primera baziranja na
prizmi.
231
Prizme imaju ugao od gOo. Kako je vee navedeno kod sp:eci-
jalnih alata, greska baziranja iznosi oko 0,70 gde je 0 tolerancija
izrade preenika radnog predmeta. Ako je za lokaciju potrebna uska
prizma primenjuje se konstrukcija prikazana na s1. 294a. Moguce
Je takode kombinacija kao na 81. 294c.
l.
l
b.)
d-J
c.)
SL 294 - Loknc-ija radnih predmeta na prizl1w
Primeri lokacije radnih predmeta na prizmi, veCih gabarita
prikazani Bli na s1. 294b i 294d.
Na 81. 295 prikazani su primeri primene reguliSucih prizmi.
Ukoliko je potrebno imati ugao prizme, razlicit od 90°, isti se moze
dobiti sastavljanjem dva ugaonika kao sto je to prikazano na s1.
295a. Sirenjem ugaonika mogu se bazirati radni predmeti vecih
precnika. Takode je i na sL;?:95b moguce- dozvoliti lokaciju radnih
predmeta razlicitih precnika. Ploce imaju zakosene radne povr-
sine. Ako je potrebno obezbeditj baziranje radnih predmeta razIi-
citih pTeenika na uskim lokacionim povrsinama primenjuje se
konstrukcija prikazana na 81. 295c.
Na ugaonicima se mogu nalaziti otvori sa navojima za pri-
cVrScenje graniC-nih oslonaca.
232
Takode je moguce centriranje radnih predmeta po spoljnoj
cilindricnoj povrsini u sistemu UMA i pomocll steznih glava sa
tri celjusti, razlicitih caura i slicnih steznih ureCiaja. U sistemu
I ! \ • i •

:: ..-,-,
a=
a.) b.)
i'T, f'

Sl. 295 - Regulisuce prizme Sz. 296 - Lokacija radnog pred-
meta po otvoru i ravnoj
povrsini na dva diska
UMA za lokaciju radnih predmeta sa cilindricnim rukavcem ko-
riste se normalizovane caure. Neophodno je potrebno odrediti
proracunom unutrasnji precnik caure, po obra8cu:
+ Ct. + 3DI)
Dl (D + t.) + 3Dl (D + t.)
Greska baziranja dobija se iz obrasca:
e: = A + aDZ + {).6., gde je
aD. tolerancija izrade radnog predmeta.
Ako je moguce primeniti standardizovanu cauru treba voditi
racuna 0 lolerancijama spoja standardizovane caure i radnog
predmeta.
- Lokacija radnih predmeta na dva otvora. Kao i kod spe-
cijalnih alata i ovde se primenjuju centrirajuci cepovi - okrugli
i srezani. Za vece preenike primenjuju se diskovi - okrugli i
srezani.
Na 81. 296 dat je nacin baziranja po otvoru i ravnoj povrsini.
Da bi izbegU izradu specijalnog srezanog diska ve6eg precnika,
isti je zamenjen sa dva lokaciona diska 3, manjeg preenika. Oni
dodiruju bazni otvor u dvema tackama i centriraju radni predmet.
Greska baziranja kompenzuje se pomocu ovih diskova.
Ako se radi o,,-t:;entraznim cepovima i njihovoj primeni na
podrucju sirih tolerancija na radnom predmetu, srezani disk moze
se zameniti cilindricnim - pokretnim. Pomeranja se vrse po
iljebu na ploCi Hi ugaoniku, eime se kompenzira greska baziranja.
- Lokacija radnih predmeta po ravnoj povrSini.
Za oslanjanje radnih predmeta ravnih povrsina upotreblja-
vaju se oslond prikazani na s1. 297. Nacelno se dozvoljava veca
233
povrsina dodira izmedu oslonaca i povrsme radnog predmeta ako
je povrsina radnog predmeta tacno obradena. Na s1. 297a prika-
zan je nazubIjen oslonac 2. Na osnovnu plocu 3 postavljen je zavr-
tanj 4 sa caurom 1 i osloneem 2. Caura sluzi za regulisnnje visine
oslone povrsine Dslouca.
SHean naein oslanjanja dat je na s1. 297b. Frimena produ-
zene navrtke 2 i oslouca 1 prievrscenih pomocu zavrtnja 3 na plocu
4 data je na s1. 297e. Ako ne postoji »T« zljeb na mestu gde je
potrebno postaviti oslonac primenjuje se konstrukcija kao na s1.
297d. Visina se moze regulisati sa zavrtnjem 5 utvrdenjern u sapu
7. Navrtka 4 sluzi kao osigurac.
Pored navedenih primera odredivanja polozaja za ol::1ractene
radne povrsine primenjuju se razni kvadratni, pravougaoni i
okrugli oslonci.
Sl. 297 - Elementi za osIanjanje radnih predrn.eta
po neobradenirn. po'Vrsinama
Za lokaciju dclova podloznih deformacijama pri obradi, pri-
menjuju se p0l1?-0cni oslond. Na s1. 298a prikazan je oslonae sa
loptastim oblikom glave. Samoloeirajuci oslonci koji su "standar-
dizovani prikazani su na s1. 298b. Telo oslonca ima standardni
navoj tako da se moze primeniti zavrtanj rna koje duzine.
Prema S. M. Mirzoev-u posebnu paznju zasluzuje opitna
konstrukcija na s1. 298c, posto se na istoj moze kontinualno l'cgu-
lisati rastojanje od radne do oslone povrsine. Za ove se namene
mogu konstruisati razliciti oblici.
234
- Drugi naciui odredivanja polozaja radnih predmeta.
Cesto se primen.iuje lokacija radnih predmeta pomOC:ll Sl-
Ijaka. Siljci sa nosacem mogu biti standardizovani kao sklopovi.
Na s1. 299a dat je nosae siljka sa pecurkastim siljkom. D nosae
se postavlja caura 2 sa konusnim otvorom koji eentrira pecurkasti
siljak 3. Zavrtnjem 4 prievrscuje se nosae siljka za osnovnu plocu.
o. )
A
-. I
--'
.A
L ..- ...:::J 2
b.}
c. )
,.
SL. 298 - Pomocni OSL01Wi
Na sL 299b data je konstrukcija pokretnog ~ i l j k a .
Siljak 7 pomera se k1'oZ otvar nosaca i oslonca 6. Opruga tezi
da odvede siljak u leva. U sapu 2 uvijen je zavrtan.i 1. Obrta-
njem ovog zavrtnja ste-ze se radni p1'2dmet. Da bi urnanjili gubitak
vremena na skidanje radnog predmeta sa ?iiljaka, sapa 2 zajedm)
sa zavrtnjem 1 ok1'0ce se oko zavrtnja 8. Zavrtanj 1 oslanja se lln
glavu zavrtnj8. 3. Pasle padesRvanja zavrtnja 7 osigul'anje is tog
treba obavlti pornocu navrtke 4. Ako se lokacija radnog predmcta
vrsi po r;,eobradenom otVOl'U, potrebno je da centrazni cep bude
konusnog oblika kao na s1. 298c. Konus 3 radi se specijalno prerna
radnoi-n. pre-dmetu iii grupi radnih prcdme-ta. Pod dejstvom teiine
radnog pre-dmeta opruga 5e sabi,la a konus 3 ulazi u telo 2, obezbe-
dujuci baziranje radnog predrneta po otvoru.
Kao sto se vidi na s1. 299d oslonae 3 pricvl'scuje se za oslonu
plocu 7 pomocu dva rebrasta ugaonlka 6.
Zavrtanj 5 ograniCava pomeranje konusa 3. Oslm navedenih
baziranja moguce pomocu sistema U1VLA ostvariti i baziranje po-
235
mocu otvora i dYe paralelne povrsine: otvora i spoljne eilindricne
povrSine ;dve cilindricne spoljne povdine itd. Lokacija radnih
predmeta po navoju konusnoj iIi profilnoj povrsini ostvaruje se
pomocu specijalnih del ova povezanih sa elementima VMA.
0)
7
b)
c)
d)
Sl. 299 - Primer [okacije nosaca vonice
2
a. ) h.)
c )
SL 300 - Lo1cacija rad,nih predmeta pomocu siljaka
6.3.2 E[ementi za vodenje reznog alata, Za vodenje reznog
alata (spiralne burgije, upustaci, razvrtaci i s1.) upotrebljavaju se
caure za vodenje. U alatima ovog sistema moze u nosac da se stavi
sarno jedna caura za vodenje. Ako je potrebno busiti viSe rupa nije
moguce postaviti sve nosace caura. Ovo u izvesnom smislu ograni-
cava mogucnost primene ovog sistema. Zato se u ovakvim sluca-
236
jevima primenjuje speeijaini nosac vodica, Isti je slucaj i sa bu-
§enjem rupa cije se ose nalaze na bliskom rastojanju, Na s1. 300
dati su primeri lokaeije nosaca vodiea. Moguca je kombinacija kao
na s1. 300a pomocu prizme i stuba - nosaca yodice. U ovom
slucaju odstojanje A je fiksno i ne treba ga proveravati. Na s1.
300b dat je primer Iokaeije kod koje se vrsi podesavanje rasto-
janja A, Ploca 1 moze se raditi kao specijaIna, Ako je potrebno
tacnije vodenje reznog alata primenjuje se konstrukeija kao na
slici 300e. U zavisnosti od tehnoloskog zahteva moguce je pri-
meniti prednje i zadnje vodenje reznog alata iIi sarno zadnje iIi
pak sarno prednje.
Obrni nosaci vodica za busenje primenjuju se radi lakseg
skidanja i namestanja radnog predmeta iIi radi izvodenja pri
jednom stezanju i drugih operacija (upustanje, razrtanje Ud.).
Uredaji slicni opisanim primenjuju se za vodenje raznih trnova sa
nozevima kad masina za busen}e i glodanje (Borwerk). Kod spe-
cijalnih alata za vodenje glodala predvidaju se gabariti. U alatima
sistema UMA takvi se elementi ne predvidaju. Ovde se za te svrhe
mogu uzeti ma koje slobodne povrsine Cije se rastojanje od baznih
povrSina lako odreduje na osnovu koraka zljebova na osnovnoj
ploci i gabaritnih dimenzija radnog predmeta. Ipak se katkada
koriste i oslonei, prizme, ploce i slicno. I ovde se koriste okaljene
plocice standardnih debljina kako je to ranije objasnjeno.
. )
a. )
.. )
Sl. 301 - Konstrukcija uredaja
6.3.3 Ureaaji za stezanje radnog predmeta
U ovom se sistemu najcesce koristi stezanje pomocu navoja.
lako je razgraden niz konstrukcija .mehanizovanih uredaja
237
ipak se oni primenjuju jos relativno malo. Ovo se moze objasniti
time da ovi uredaji nisu sigurni i cak ni taka j-ednostavni sto u
prakticnom smislu predstavlja izvesnu manu. Konstrukcija meha-
nizovanih uredaja za stezanje bazirane su na pneumatskim i hi-
draulicnim principima.
Na s1. 301 date su neke konstrukcije uredaja za stezanje.
Tako napr. na s1. 30la prikazan je uredaj za stezanje rukom ili
kljucem. Na s1. 301b prikazan je rucni. uredaj za stezanje. Na vrhu
zavrtnja nalazl se deo koji se moze adaptirati prema obliku povr-
sine radnog predmeta. 81. 30le daje primer stezanja pomocu
krive sape.
Neke konstrukcije uredaja za stezanje date su na 51. 302. Tako
napr. oa s1. 302a dato je stezanje radnog predmeta jednovremeno
sa dve sape pomocu navrtke 6.
Zavrtnjevi 1 vezani Sil sa sapam
5 pornotu civija 4. Na oslonoj
a.) ploCi 3 nalazi se otvor kroz koji
b) 1
3
SL 302
5
se proviace zavrtnjevi 1. Na s1.
302b dato je stezanje pornec:u
obrtne sape oko osovinice 2. Ste-
zanje 2 komada prlkazano je na
s1. 302c.
U sistemu alata UMA cesto
se primenjuje sklop u obliku ma-
sinskih stega s1. 303.' Ovaj sklop
se moze koristiti dvojako. Ako
dec 3 nije ukIjucen a nosae 5
ukljucen alat radi kaa samocen-
trirajuci. Pri skinutom delu 5 i
ukljucenom zavrtnju 3 alat nije
samocentrirajuci vec radi kao
plivajuci.
SL 303 - Sklop stega
Na s1. 303 vreteno 2 ima levi i desni navoj. Na steznfm povr-
sinama rnogu se nalaizti otvori sa zavojem za lokaciju dopunskih
elemenata, - celjusti. Mogu se naci i kalibrirani otvori za 10ka-
ciju centraznih cepova ill slicnih elemenata. Veoma se cesto pri-
menjaju i konstrukcije kao na s1. 304. Stezu se dva radna pred-
meta pomocu zglobne klackalice 2 i viljuske 1.
238
1
)
I
1
6.3.4 Koriscenje delova sistema UMA u drugim sistemima
Ako je potrebno povecati osnovnu plocu vrSi se kombinacija
kao na s1. 305. Ploce 1 i 3 spajaju se pomoc:u produzenih sapa 4
i klinova. Sa sirane se prievrscuju zavrtnjevima zajedno sa sa-
pama. Na s1. 305 prikazano je spajanje ploea 1 i 4 pomocu re-
brastih ugaonika 11 i oslonih ugaonika 3.
1 2
r
SL. 304 - Stezni uredaji
Na s1. 306a prikazana je primena klinova.
Klin 4 bira se sa takvoIl). visinom da spaja oslonce 1 i 3 kao
i umetak 2. Na s1. 306b data je veza nekoliko delova 2, 3, 4, 5 sa
dva visrika klina 1 i 6. Primena klina T oblika 3 priCvrscenog
pomocu zavrtnja 4 data je na 81. 306e. KIin vezuje dec 1 sa plocom
2. Na s1. 306d data je veza delova 1 i 4 sa upravno rasporedenim
zljebovima. Klin }}T« oblika sluzi za eentriranje i pricvrscuje se
pomocu zavrtnja 3. Na s1. 307 prikazan je nacin za dobijanje raz-
nih uglova pomocll podmetaca. Na 81. 307a ugao at = zbiru uglova
11.2 i ct:l, a na slici 307b jednak je razlici pomenutih uglova.
239
240
I
r
,-l ..,,;"
+-+-+-+--t--
2 3
/
-t--t-1 -t--t' -h -I,,"
L
b.)
" /-
]
SL
I
305 - Primeri vezivanja ploea
2 ]
Q,
b.}
-ri
Ii
!
I
I
'!
d.)
I
i
I
I
'-
,
"'-
<,I
Sl. 306 - Razne varijante primene steznih delova
I
Na 81. 308 prikazan je nacm pncvrscenja indikatora u kon-
trolnim alatima, Indikator 5 postavljen je u nosac-sapu 3 ima
otvor 8 h6 i pricvrScuje se zavrtnjern.
Sl. 307 - Primena ugaonih
podmetaca
SL 308 - Lokacija indikatora
Sapa 3 pricvrscuje se na deo 6. Obrtanjern zavrtnja 1 pornera
se nosae 6 zajedno sa indikatorom 5 cline se obezbeduje neap-
hodna kinematska veza.
Pored navedenih primera primene delova sistema UMA po-
stoji i Citav niz mogucih kombinacija. Ovi primeri Imzuju da 81-
stem UMA nema usku vee naprotiv, vrlo siroku primenu. UMA
mogu veoma pogodno koristiti i kao montainL
Uvodenjem ovog sistema u proizvodnju daju se tehnolozima
sire mogucnosti za izbor onog sistema alata koji po odredenim
proizvodnim uslovima predstavlja optimalno resenje.
6.4 Tehnolos1ce mog'lLcnosti primene sistema UMA
Tehnolog mora imati predstavu 0 tehnickim mogucnostima
UMA i 0 ekonomskoj celishodnosti primene jstih. Treba poci od
cinjenice da su UMA specijalni sa gledista primene jer se kom-
ponuju sarno za jednu odredenu operaciju. Medutim, delavi ovih
alata mogu da se koriste i za montazu drugih alata. Sa ovog
aspekta ovi su alati unificirani.
Radi postizanja veceg ekonomskog efekta u eksploataciji,
UMA trcba da se koriste u uslovima grupne abrade. Nairne, treba
proanalizirati konstrukcije radnih predmeta, naparviti klasifika-
ciju i padeliti deloV'€ u grupe. Radni predmeti koji spadaju u istu
16 Konstrukcija alata
241
grupu imaju isti tehnoloski proces i semu baziranja. Naprimer
grupa glatkih vratHa, grupa stepenastih vratHa, grupa siskova,
grupa prirubnica itd. Grupe se mogu podeliti na podgrupe po di-
menzijama itd. Za svaku grupu maze se napraviti montazni grupni
alat. Ako postoji mogucnost, sa aspekta velieine kompleta delova,
alaU se mogu montirati ranije i pri pustanju u proizvodnju delova
lansirati one alate koji odgovaraju grupi delova. Na ovaj se naein
znatno skracuje vreme montaze a samim tim i vreme ptiStanja
u proizvodnju odgovarajucih radnih predmeta. Ovakva podela
delova i priprema alata dali su novu varijantu grupnih univer-
zalnih montaznih alata. (GUMA). Ako ovakve mogucnosF ne po-
stoje preporueljivo je napraviti album tipskih UMA eime se ta-
kode skra¢uje vreme za montazu.
U ovom slueaju alatnicar ne mora da razmiSlja 0 konstruk-
eiji alata. Primena albuma omogucava pravilan izbor kompleta
delova a takode i lakse definisanje primenjljivosti delova koji
ulaze u komplet. Pri razradi tehnoloskog procesa tehnolog donosi
adluku 0 celishodnosti primene UMA za datu operaciju. Aka treba
specijalni deo, treba ga blagovremeno razraditi. UkoIiko tehnolog
poznaje bolje ovaj sistem bice moguca i siTa primena istog. UMA
mogu se primenjivati za operacije busenja, glodanja, brusenja itd.
Dalje cemo razmotriti nekoHko takvih primena.
6.4.1 Alati za bu.senje
Ovi se alati primenjuju u maloserijskoj proizvodnji, gde su
nasH vrlo siroku primenu. Na nekim zavodima u SSSR-u udeo
alata za busenje iznosi i do 90%.
Primena alata znatno prosiruje tehnicke mogucnosti alatne
masine - busilice. U nizu slucajeva razne operacije prosirivanja
rupa koje se izvode na strugovima i specijalnim masinama pre-
bacuju se na busilice, primenjujuci stezni alat i specijalni rezni
alat. Ovo se objasnjava cinjenicom da su busilice jednostavnije,
udobnije u eksploataciji i nezahtevaju visakokvaIifikovanu radnu
snagu. Obrada radnih predmeta u alatima za busenje obezbeduje
neophodnu tacnost u proizvodnji i ekonomican rad. Pored toga,
ovim se alatima mogu izvoditi operacije bez ocrtavanja (raj so-
vanja) koje je vrlo skupo.
Da bi se sastavio alat za busenje, tehnolog mora da ima od-
govarajucu tabelu 46 u kojoj su date dimenzjje nosaca caura za
vodenje. Ako treba napr. proveriti da Ii se moze od standardizo-
vanih delova sastaviti alat za busenje dva otvora precnika 12 mm
sa meduosnim rastojanjem 24 mm treba uraditi sledece:
U tabIici 46 se nade da :.;a otvor od 12 mm treba da bude
B = 18 l11I1l, B = 22 mm, R = 15 mm. Rastojanje izmedu osa otvora
je 24 mm, a sirina nosaca 22 mm. Treba izmedu dva nosaca caura
postaviti umetak od 2 nun. Ako nije moguce kor:istiti siandardizo-
vani nosac konstruise se specijalni a po mogucstvu i obrtni. Mogu
biti i dva obrtna nosaea tako da se posle busenja prvi otklanja i
bui'li se sa drugim.
242
Tabela 45
Dimenzije caura za vodenje
i
Dimenzije U In
D
B 1
R K
R. I
16,5 1
--I
I I I I


• Iff
.""
,
·lW *!jfr

18
26
35
30
45
60
I 15 I
I 22,5 1
1 30 I
"_1,,,_,_,
12
18
8
12
18
8
12
18
I
i
I
I
I
I
45 10
45 12,5
22,5 7
30 10
30 15
1
I
12 7
18 20
22 15
I
I
,
I
I
44S 1 ,
7,5
i 10,5
1-,,'
I
I
,
I I
13
19
25
I
i
I
i
1
I
I
Ako nije moguce ni ova primeniti pribegava se obrtanju
radnog predmeta po gotovom otvoru. Ako pak ni ova kombinacija
nije moguca pogodno je delove podeliti u grupe i izbusiti u vise
alata. Na s1. 309 dat je alat za busenje otvora po krugu. Na
vretenu obrtne glave 1 postavljen je disk 3 sa potrebnim brojem
otvora i kruina bazna p]oca 4. Na ploci se mogu postaviti razli-
citi elementi za baziranje radnih predmeta. U ovom slucaju je cen-
trazni cep 5. Na bocnoj 'strani nalazi se filrsator 2 i kvadratni
10 sa plocom 11. Na stubu'10 nalazi se nosac 8 i caure za vodenje
reznog alata 7. Ovde je primenjen obrtnl nosac 9 radi lakseg ski-
danja i namestanja radnog predmeta. Svi otvori se buse k1'oz jednu
cauru za vodenje. Ako se bUBe otvori veceg precnika radi rastere-
cenja fiksatora primenjuju se dopunski uredaji za stezanje koji
stezu plocu sa podeonim diskom za telo obrtne glave.
243
24,
"\\ \
\ \
d
7
\
\\ \
:t $,
\
\,
II!
\
lIP
Sl. 309 - Alat za buscnjc otvom po krugu
Jedino je potrebno proveriti velicine R. Padeoni diskovi imaju
48 i 72 otvora na jednakom rastajanju. U slucaju zahteva pro-
,
i
izvodnje mogu se izraditi diskovi
i sa drugim brojem otvora. Radi
toga je korisno imati polufabri-
kat diska. Nakon busenja na pre-
ciznoj busilici 11 disk se upresuje
kaljena caura. Ovakav se alat
smatra grupnim za obradu rad-
nih predmeta sa to1erisanim cen-
tralnim otvorom (diskovi, prirub-
nice i 51.), Pri prelasku sa jedne
grupe delova na drugu treba za-
meniti cep 5 i regulisati velicinu R.
,9L 310 - Alat za busenje sa
pravim ;Zljebovima
Na minskom zavodu razra-
den je alat za busenje sa pravim
zljebovima, UMA norme ne pred-
vidaju konstrukciju ovih alata.
Na s1. 310 prikazan je alat za bu-
senje koji je nasao vrlo siroku
primenu, U disku 3 postoje 2
upravna zljeba dubine 3 mm u
koje se postavljaju standardni no-
sac i caura sa kliznim spojem. Za
prolaz spiralne burgije zajedno
sa zljebovima izglodana su 4
ovalna okna. Za lokaciju cepa 1
predviden je tolerisan otvor. Alat
244
.,
, ,
ima 4 nozice. Broj zljebova moze biti 3 6 i 8 radi cega se uvecava
precnik. '
Alat za busenje sa lucnim zIjebovima dat je oa 81. 311a. Caure
Be lociraju u specijalne uosaee koji imaju mogucnost obrtanja oko
zavrtnja 4 cime se ustvari menja rastojanje izmedu Dsa caura 5.
Posle zavrsnog podesavanja nosaci se pricvrscuju zavrtnjevima 3
i 4. Be tolerisan ctvor za centrazni cep. Brej zlje-
bova 1 precmk dlska mogu se prerna petrehi izabrati.
Veoma se cesto srece u praksi alat prikazan ua s1. 311b, On
nije ukljucen U l1ormale. Medutim, njegovD nastajanje lisledUo
j:,. ust,vari spajanjem nekih standardizovanih deleva i prostih spe-
cIJalmh delava take da je alat u stanju da se koristi u dosta 8i-
rokom domenu.
Na s1. 311b prikazano je otvora koji se na1aze na ma-
10m rastojanju. Na te10 10 pricvrscen je ugaonik 1 11a koji se
pomocu diska 3 postavlja specijalni centrazni cep. Radni pred-
met se. postavlja na centrazni cep i steze nosacem 6. Nosac je
postavlJen u vodice 8 koje se pomeraju vertikalno sa stubam 9
pomocu rucice 2.
L 2, ..
/.
\
\
.C7t1
I
I
I
\§ /4
a)
SL 3Ha - Alat za busenje
sa Lucnim zljebovima (levo),
L
n%
L
'-
_·L_
••
1 I
,.
J.

b)
SL :-111 b - Alat ZQ. busenje po-
mocu zupcaste poluge (desno),
Na o§i meiee nalazi se zupcanik spregnut sa ozubljenom
polugom. Caura za bu.senje je specijalne konstrukcije. Umesto
standardnog nosaca 6 moze biti usvojen i specijalni nosac sa
potrebnim brojem otvora, sto jos viSe prosiruje polje primene ovog
alata.
. Na 312 prikazan je alat za zabusivanje ekscentricnih vra-
hla. Radm prcdmet se locira u prizmu 5 i steze se sa nosacem 6
i zavrtnjcm 7. Telo alata su elementi 9 koji su povezani pomocu
. okruglih navrtki 10,
. Ovj se alati obieno grade od manjih i lakSih delova, U pro-
tIvnom postaju vrlo te§ki i neudobni u eksploataciji. Za busenje
otvor.a na vratilima dat ,ie alat na s1. 313. Radni predmet se po-
stavl]a na prizmu 9 i steze sapom (na crtezu nije prikazano), No-
245
saCI CRura 3, 5, 7, 9 postavljaju se sa umetcima 4, 6, 8 po odre-
denom rasporedu iIi se vezu klinovima i zavrtnjem 1 sa ugaoni-
kom 2. Ovi su postavljeni na nosace, odnosno osnovne place 11
pomoeu klinova. Ako je potrebno maZie se uzeti u specijalni nosae
I
~ I
~ !
RADNI PREDMET·
Sl. 312 - Alat za busenje e/cscentricnih vratila
caure, napr. u slucaju da treba fiksirati vratilo po zljebu za klin
Hi vee po pl'obusenom otvoru. Ova se ostvaruje pomocu cepa po-
stavljenog u nosae caure. Za obradu stepenastih vratila obieno se
pod prizmu dcdaju podmetaci radi dobijanja potl'ebne visine. Gsa
vratila treba da bude paralelna radnoj povrsini osnovne ploce.
Sl. 313 .- Alat za bu.senje otvora u vratilima ili osovinama
6.4.2 A ~ a t i za gLodanje. U zavisnosti od konfiguracije radnog
predmeta mogu se formirati alati za glodanje na jednoj ili viSe
osnovnih ploea i ugaonika.- Katkada je moguce formirati alat na
stolu masine neposredno, bez oslonih ploca. Alati za glodanje mogu
se primenjivati za razne operacije glodanja; ravnih povrsina zlje-
bova, profilnih povrsina itd. Mogu se takode formirati i alati za
246
jedan Hi VIse radnih predmeta. Za radovE' koji zahtevaju podelu
koristi se obrtna glava. Na s1. 314 dat je alat za glodanje proreza
na kriski. Na kvadratnom osloncu 2 priCvrScen je osloni stub l.
Kroz njega prolazi sapa 7 za stezanje radnog predmeta. Na osloni
stub pricvrScen je elemenat 5 koji sluzi za oslanjanjc radnog pred-
meta. Za pricvrscenje na sto alatne masine sluzi ugaonik 6. KU-
novi 4 sluie za postavljanje alata po zljebavima stoIa alatne
masine.
17 \6
SL 314 - Alat za glodanje zljeba
Alat za kopiranje iljebova prikazan je na s1. 315. 1z ugao-
llika 5 i oslonaca 3 nR ploCi 6 formirani su stubovi u kojima se
okrece vreteno 1. Na njemu se nalazi kopir 4 i radni predmet. U
zljeb kcpira ulazi civija 8 pricvrscena na osionu plocu. Pri obrta-
nju vrati13 Civija se pomera po zljebu i dovodi u odreden polo-
zaj radni predmet prema reznom alatu - glodalu.
Kod UMA retko se primenjuju brzodclujuci stezni uredaji.
U prvim godinama pri!:nene smatralo se necelishodnim primenji-
vatj ovakve uredaje u maloserijskoj i opitnoj proizvodnji. Ov1 alati
sada nalaze primeIlu i u serijskoj proizvodnji. Zato se sve viSe
tezi da se opreme brzodelujuclm steznim uredajima. Na osnovu
ovih pokusaja vee su se javile neke opitne konstrukcije brzodelu-
jucih steznih uredaja na bazi pneumatike i hldrauUke. lpale, ovi
aredaji Z<.l sada imaju mulu primenu, nisu unlverzalni u punam
247
smislu reci. Kao mana mogu im se pripisati znatno velike gaba-
ritne mere. Medutim, mora se istaci da se ovaj sistem sve viSe
usavrsava i razraduju novi tipovi kampleta kako za sitne, tako
i za krupne radne predmete. Istiua ovi se kompleti jos nalaze u
opitnoj fazi ali su vee dali dobre rezultate, u rnoskovskom i rnin-
skarn zavoda UMA.
\

2 3
\
SL 315 - Alat za kopiranje
Alat za glodanje sa pncumatskim cilindrima sa sHom steza-
nja 500-800 kp prikazan je na s1. 316, Na osnovnoj ploci 9 po-
stavljeni su i pricvrsceni zavrtnjevima 7 dva pneumatska cilindra
I
i,

__ 2L __ __ __ -" ________ __ -L-" ____ ____
\
IL/
Sl. 316 - A[at za gIodanje sa pneumatskim cilindrom
6. Lokacija raduog predmeta vrsi se pomocu centraznog cepa 10
postavljenog na plocu 8" ispod koje se nalazi podmetac 11. Sahijen
vazduh pomera n8 vise klip sa polugam 2. Poluga 3 okrece se oko
ose i steze radni predmet. Postoje i druge konstrukcije cija je
primena ogranicena usled nedostataka dovaljno racianalnlh rese-
nja u preDOSU sile; stezanja ad poluge klipa do mesta stezanja
radnog pl'ecimeta.
248
6.4.3. AIaU za struganje. Odmah na pocetku moramo da na-
pomenemo da i ovi alati, uostalom kao vecina drugih, imaju svojih
specificnosti. Normalno alati za glodanje i busenje su nepokretni
nasuprot alatima za struganje i unutrasnje brusenje koji se obrtil
sa zuatnim obimnim brzinama. Pored zahteva za visokom proizvod-
noscu, od alata za struganje trazi se obezbedenje higijensko-teh-
nickih mera i uravnotezenje alata.
Kao sto sma vee napomenuli, posta se ovi alati obreu sa znat-
nim brzinama postoji mogucnost ispadanja radnih predmeta a u
krajnjoj liniji i povreda radnika. Zato je potrebno ave alate oblo-
ziti limom. Da bi se ova ostvarilo postoje radijalni otvori sa zavoj-
nicom ua osnovnoj ploCi. Delavi alata maraju S'e obavezno vezati
sa osnavnom plocom pomoeu klinova. PricvrsCivanje u svakom
slucaju mora biti potpuna, sigurno i bezbedno.
Forrniran alat treba obavezno uravnateziti. Ova uravnateza-
vanje je u izvesnim slucajevima moguce izvesti na uredajima za
uravnoteZavanje tocila. Na akruglim osnovnim plocama postoji
centralni ctvor u kaji se postavlja trn za uravnotezavanje. Za sarno
uravuotezavanje upotrebljavaju se specijalni protiv tegovi (celicni
segmenti odgovarajucih radijusa). Aka na osnovnoj placi nema
mesta rnagu se upotrebiti rna koji delavi UMA.
3
Sl. 317 Alat za struganje
Na s1. 317 prikazan je alat za struganje. Na kruZnoj osnavnoj
ploci 5 postavljena su dva para ugaonika 6 11a koje su, pricvrscene
ploce 3 zavrtnj€wima 1. Izmedu ugaonika nalaze se delle prizme 4.
Velicina pameranja prizmi od ose obrtanja odreduje se proracu-
nom i zavisi ad precnika vratila i ekscentriCnosti )e«. Polozaj
prizrni odreduje se slogom umetaka 2. Za tacna regulisanje, pri-
menjuju se folije. Vratilo se pastavlja na dYe prizme. -Njihova
rastojanje se odreduje umetkom 7. Stezanje radnog predmeta
249
ostvaruje se pomocu sape 9. Za uravnotezenje alata upotrebljavaju
se kako je vee ranije napomenuto protivtegovi.
Pricvrscivanje alata za glavno vretenO' struga prikazano je na
81. 318. Na 8vim kruznim plocama predviden je upust preenika
120 H7 koji se koristi za postavljanje na alatnu masinu. Najbolji
je nacin prikazan na s1. 318a, pomocu prirubnice. Radi toga je
preporucljivo imati vee gotove, odlivene prirubnice od livenog
gvozda raznih dimenzija. Jos bolje resenje je ubacivanje medu
ploce izmedu alata i prirubnice koja se u ovom slucaju ne skida.
Menja se sarno meduploca. Na nekim strugovima alat se mora
vezati pomocu konusa, s1. 318b. Kanus se mora pricvrstiti .zavrt-
njem. Ovaj nacin lokacije je nesto netacniji od prethodno
4
pome-
nutog. Lokacija alata moze se izvesti i po primeru datom na s1.
3I8c. Ovaj metod je univerzalniji posto se alat steze u steznu glavu
sa tri celjusti. Radi HTZ mora se osnovna ploca vezati sa zavrt-
nj'em kroz vreteno masine. Provera se vrsi komparaterom kako je
to prikazano na s1. 318c.
LJ
b
b
l
c
SL 318 - Lokacija atata za str1Lganje na alatnoj masini
Radijaino bacanje pozeljno je proveriti po centralnom otvoru kru-
ine osnovne place.
6.4.4 ALati za brusenje. Osnovni zahtev ovih alata je povecana
tacnost. Ako se radi 0 brusenju kao zavrsnoj operaciji treba pred-
videti mogucnost merenja radnog predmeta U "aJatu. Delikatnost
primene ovih alata u toliko je veca-
o
ukoliko se uPoirebljavaju de-
alata raznih velicina, tolerancija i s1ieno. Na s1. 319 prikazan
je alat za brusenje otvora u ekscentru. Radni predmet postavija
se na podmetac 5. Na kruznoj ploCi 3 sapa 1 postavlja se tako da
se njen otvor poklapa sa osom obrtanja alata. Centriranje deia vrsi
se pomocu kontrolnika 6 koji ima cilindrican i koniean deo. Ci-
250
1
lindrican deo ulazi u otvor sape 1 a konicni centrira otvor radnog
predmeta. Posle stezanja radnog predmeta sa sapom 4 kontroinik
6 se vadi i vrsi se mehanicka obrada.
!
--- ...
,
5
6
Sl. 319 - za brusenje otvora u ekscentru
6.4.5 Alati za razne namcnc. UMA mogu se primenjivati za
prostije i slozenije operacije kontrole. Ovi alati sa uspehom zame-
njuju kontrolne alate. Na s1. 320 prikazan je alat za proveru para-
lelnosti dye povrsine. Na ugaonik 3 vezana je zavrtnjem 1 ploca
2 koja pri merenju dodirujc jednomernu Sa druge sirane
nalazi se nosac sa komparaterom.
Moguca je primena UMA za rendisanje, ozubl,ienje, zavarivan,ie
itd. Tako na Pl'. na s1. 321 prikazan je alat za z3varivanje. Na
oslonac 2 pricvrscuju se ugaonici 3 koji obezbeduju polozaj zava-
renih plocica pod potrebnim uglom. Plocica A locira se na cep 8
i kraj diska 9.
, i; I; I iI'

___lJ W1
.. I
01 : 2011
SL 320 - Alat za proveru
paralelnosti povrsina
Sl. 321 - Alat za zavarivanJe
ploCica
Plocice B i C postavljaju se na ugaonike 3 u polozaju da dodiruju
plocicu A. Stezanje plocica ostvaruje se sapama 5 i zavrtnjem 6.
Za operacije zavarivanja koje su predviaene pri grubl.llm rado-
251
virna nije opravdano primenjivati visoko tacne i visoko kvalitetne
delove UMA. Ka.ko prilikom zavarivanja moze da dode do raznih
ostecenja delova USP prislo se razradi prostijih delova, jeftinije
izrade. Ipak se moze reei da su mogucnosti UMA za formiranje
alata za zavarivanje vrlo velike.
6.5 Tacnost UMA
Na konacnu tacnost UMA uticu tacnost izrade delova UMA
tacnost provere fWlkcionalnih dimenzija alata.
Utvrdeno je da ovi alati ne ustupaju po tacnosti
alatima i obezbeduju tacnost izrade radnih predmeta u kvalitetu
IT7 i ITS ,Po ISO sistemu.
Na crtezima razlicitih organizacija sreeu se dva nacma koti-
ranja na osnovnim plocama s1. 322. Po I varijanti polazi se ad
jednog zljeba da bi se dimenzionisali ostali. Odstojanje L/2 uzima
se od bocne strane. Tolerancija koraka je + 0,05 mm. Tolerancija
gabaritnih dimenzija oslonaca i delava po prvoj varijanti iznosi
±0,01 mm. Po II varijanti dimenzije se daju od ose krajnjeg zljeba.
Tolerancija karaka zljeba je ±0,02 mm. Tolerancija gabaritnih
dimenzija oslonaca po ovoj varijanti daje se u kvalitetu ITS po
ISO sistemu (h8). Ova se druga varijanta cesce sreee.
Proracun tacnosti obeju varijanti vrsio je "VNIIt\TMAS u cilju
ustanovljenja najboljeg nacina formiranja alata. Proracuni su dati
za neke slucajeve koji se najcesce srecu u praksi.
I
II
a..,. dB

, ,

Ii:
l:. : i
SL 322 - Dve varijantc kotiranja osnovnih pLocu
Serna na s1. 323a prikazuje montazu 2 stuba pomoC:ll klinova na
Dslonu plocu. Na s1. 323b data je kombinaciJa sa tri stuba. Dva
krajnja su vezana klinovima a srednji je bez klina. Na s1. 323c
dat je primer montaze dYe osnovne ploce 1 i 2 pomoeu nosaca 3
i klinova. 81. 323d daje montazu bloka od raznih oslonaca i ume-
252
,
taka. Montaza osnovne ploce sa osloncima bez kEnova pri promeni
bocnih ogranicivaca data je na s1. 323c. Rezultati proracuna vari-
janti sa slike dati su u tabeU 46.
11.)
h.J
.L
B
c .J
•. J
SL 323 - Tipicni nacini spajanja delova UMA
Rako
samo
se vidi iz tablice 46 pri kotiranju po prvoj varijanti postoji
jedan slucaj montaze sa negativnim zazorom od 0,04 mm.
Rezultati p1"ol'acuna sa slik,e 323 TaheJa 46
Varijante kotiranja
Skica na sU-
I
I
II
ci 323
Granicne velicine zazora, mm
.
min.
i
max.
I
min.
I
max,
a 0,01
I
0,04 -0,016
I
0,044
b 0,01 0,05 -0,007 0,063
-0,04
,
0,14 -0,09 0,21 c
I
d 0,006 0,106 -0,138 0,008
e 0 0,2 -0,130 0,03
Pri kotiranju po drugoj varijanti javljaju se 4 slucaja sa nega-
tivnim zazorom od 0,007 - 0,138 mm. ,
Na osnovu izlozenog treba uzeti kotiranje po prvoj varijantI
a duZinu osnovnih ploca sa tolerancijom po kvalitetu ITS ISO
sistemu. Gabaritne dimenzije oslonca normalno se tolensu sa
±O,O1 mm.
253
6.6 Ekonomski efekat prirnene UMA
Analiza ekonomskog efekta, kako je vee navedeno maze se
izvesti putem proracuna cene kostanja alata i jed-
nog dela operacija sa raznim alatima (1) i putem poredenja eko-
nomskog efekta dobijenog primenom alata sa troskovima vezanim
za izradu, remont i eksploataciju alata (II).
I metod
Vek trajanja UMA iznosi aka 10 godina i vise. Prema tome
koeficijenat amortizacije u tom slucaju maze se uzeti 0,1. Svake
godine amortizaciona suma jednog kompleta iznosice:
AUMA = 0,1 0"
gde je: Ot;' - troskovi izrade svih del ova jednog baznog kom-
pleta UMA
- amortizaciona surna na 1 godinu.
Aka se predpostavi na nazi prakticnog iskustva da se 30-4(Yl/o
alata mogu montirati bez osnovnih ploea, broj jednovremeno
stavljenih alata cini 1,35.
Na bazi jednog tipskog kompleta moze se ostvariti u toku
godine 1,35 E sklapanja gde je E - braj e-misija (lansiranja) radnih
predmeta u toku godine.
Po podacima moskuvskog centra, srednji period lansmana
alata iznosi 10 dana ili oko 30 Iansmana godisnje (e = U ovim
10 .
uslovima stvarni troskovi na jedno fonniranje Aum iznose:
A 0,1 Gli
W\JA =
Aka se zamene vrednosti ali = 11,200 ND bice:
A 0,1 . 11 .200
UMA 35 ND
. Troskovi na montazu i demontazu alata ukljucujuCi pIaL
radmka za navedene radave i skladiste-nje- delova iznose:
Tmd 1,15. Z (t", + ta + ts)
gde je: T",d - troskovi montaze i demontaze
Z - zarada po tarifnoj stavci
tm ta - vreme montaze i demontaze alata koje po sov-
jetskoj literaturi iznos1 aka 2 casa
t. - vreme za skladistenje u proseku se uzima 45'.
Pod pretpostavkom da zarada po tarifnoj stavei 1znos1 500 di-
nara po casu bite:
T"", 1,15·5,00 (2,0"'0.75) '" 15,8 ND
- koeficij-ent amortizacije pomocnog pribora za rok od 5 ga-
dina bice 0,2. Prerna sovjetskim podacima troskovi reznag alata
Tra iznose za 1 montazu oko 1,05 N. Din.
- Prema podacima moskovske baze, UMA troskuvi alatnice
iznose 70
o
/u od zaradene plate radnika.
254
- Transportni troskovi na jednu montazu iznose oko TT =
5,6 N.D.
Iz gore izlozenog proizilazi da opsti troskovi na jednu mon-
tazu iz.nose:
S
0,1 Oli ( T
UMA = 1,35 E: = 1,15' ],7 Z tm + td + ts) + T
SUMA = 35+1,7 ·15,8+0,4 = 62,26 N. D.
Cena kostanja opremljenosti jedne operacije zavisi i od broja
reverzibilnih montaza i koeficijenta opterecenja opreme za izvo-
denje date operacije.
- 1 {[0,1 O'i (" T ] }
SUMA - Tob Koo 1,35 E + 1,96' Z tm T td -,. ts) + T be tU/I1A
gde je:
be - broj reverzibilnih montaza UMA
T Db - vreme jednog lansiranja u minutima
K"" - koeficijent opterecenja opreme izvadenja date operacije
za period j'ecinog lansiranja.
Za srednje uslove eksploatacije SUMA moze se odrediti po sle-
decem obraseu
1
SUMA = bc-tUAIA
op "0
Prerna podacima u strucnoj literaturi visinu troskova na UMA
treba pomnoziti sa koeficijentom 1,8 do 2.
II metod
Sastoji se u odredivanju tro.skova PUA1A na izradu i eksploata-
ciju jednog alata pomocu obrasca:
B,
PUMA - + B"q
Mk
gde je: Mk - bro] opiimalnih (koji se ne ponavljaju) form1ranja
UMA koji .!!Ie izvr.se u toku godine ukljucujuCi jednovremeno i
dublere.
G - reverzibilnost jednog istog alata u toku godine VeliCine
q je jednaka broju lansiranih, u toku godine, partija de-lova iste
N
namene q =-.
n
gde je: N - godiSnji program
n - srerlnja veliCina serija
B1 i B2 rashodi koji zavlse od konkretnih uslova proizvodnje. Ve-
HNna Bl odreduje se po sledecem obrascu:
B1 = GUMA' ArMA + Z;. (1,0,01 H)
gde je:
CUM.!. - cena kompleta del ova UMA
ZI: - godisnji fond zarada lwnstruktorske grupe
H - rezijski rashodi konstruktorske grupe u procentima od
zaradene plate
255
Velicina B2 odreduje se po obrascu
B, Z,tm (1 +0,01 H)
gde je: Za - zarada po casu alatnicara
till - vreme montaze i odpreme ns. radno mesto u nonna
casovima
U knjizi }\Tehnicko-ekonomiceslde osnavi normalizaciji i uni-
fikaciji prisposobljenije«( ad Prokurjakov-a dati su nomogrami za
odredivanje srednjih godiSnjih gubitaka na jedno formiranje UMA.
Ovako lzracunati troskovi moraju biti manji ad ekonomskog efekta
dobijenog primenom alata
PIIM,) :S. E. N.
gde je:
E (1+0,01 H) E
N - broj komada po godisnjem planu
7.0 Konstrukcija alata za grupnu obradu
7.1 pojmm)i
Savremena tehnologija poznaje vise naCina za poveeanje pro-
duktivnostL Jedan od tih naeina je uvodenje metoda grupne ob-
rade. Ova se metoda temelji na klasifikaciji delova u grupe za
ciju su obradu potre-bne masine istog tipa, isti alati i isto postav-
Ijanje tih alata.
Grupna se obrada moze primeniti bila na pajedine operacije
iIi komplctnu izradu svih radnih predmeta sa istim redosledom
operacija. Konkretnu klasifikaciju de-lova prikazacemo na slede-
cern prime-ru. Na s1. 324 prikazani su delovi za koje treba razraditi
tehnoloski proces.
Kako se iz slike vidi potrebno je uraditi onoliko tehnoloskih
procesa koliko ima delova. Za svaki se deo treba kanstruisati
odgovarajuce stezne
t
rezne i meme alate. Na s1. 325 prikazani su
isti delavi sarno formirani u grupe. Kako se iz same slike vidi
postoji razrada 18 tehnolosldh grupnih procesa sa odgovarajucom
tehnoloskom obradoffi. Ovde nece biti govon. 0 parametrima koje
treba uzetl u obzir pri grupisanju delova. Detaljnije pitanje para-
metara r8zradeno je u knjizi S. R. Mitrofanova »Naucne osnove
grupne tehnologije«.
Primena metoda grupne obrade znaci unos·enje odredenog sistema
u tehnolosku pripremu proizvodnje iIi postavljanje tehnologije na
naucnu bazu. Ova metoda omogucuje siroIeu primenu alata za
grupnu obradu, usvajanje grupnih proizvodnih linija i drugih auto-
matskih linija u serijskoj proizvodnji. Takode se ovom metodom
mogu povecati grupisanjem deli..,va slicnih po konstruktivno
tehnoloskim karakteristikama. U fabrikama sa pojedinacnom i
maloserijskom proizvodnjom razraduje se znatan broj specijalnih
81ata i druge oprerne. Vreme projektovanja iznosi 60-800/0 ad
ukupnog trajanja ciklusa tehnoloske pripreme.
Sirok asortiman proizvoda u maloserijskoj proizvodnji one-
mogucava koriscenje vee postojeee opreme. Svaki tehnolog i kon-
256
SL 324 - Detovi za koje treba razraditi tehnoloske procese
I
Sl. 325 - Ktasijikacija ddova sa grupa
17 Konstrukcija alata
257
struktor stvara nove specijalne alate nezavisno ad onih koji se
primenjuju u proizvodnji.
Konstrukcija specijainih alata za svaki dec i operaciju ne
dozvoljava siru primenu pneumatskih i hidrau!icnih uredaja za
brzo stezanje jer isti znatno poskupljuju alat. Ovaj se problem
resava primenom metoda grupne obrade, posto ova metoda omo-
gucava povecanje serija a sarnim tim opravdava i uvodenje sku-
pih < alata pogodnih za serijsku i visoko serijsku proizvodnju. U
procesu konstruisanja alata za grupnu obradu moze se javiti po-
treba za unosenje ispravki i grupisanje delova i u tehnoloski pro-
ces. Kod konstruisanja specijalnih alata resava se pitanje baziranja
i stezanja jednog dela, a kad grupnih alata zadatak je lfamplek-
sniji posta se radi 0 grupi delava. Zato se pri konstruisanju alata
za grupnu, obradu konstruisu i promenljivi delovi za centriranje i
stezanje. Na ovim alatima mogu se obradivati 21 -+- 40 delova pro-
menom elemenata za baziranje a po potrebi i za stezanje (promen-
ljivi elementi).
7.2 Primeri konstru1.sanja alata
7.2.1 Alati za gladanje




"I
Sl. 326 - Serna baziranja
i stezanja jedne grupe
258
z.a grupnu obradu
U okviru jedne grupe
delova, preenici i visine
kao na pr. datom na s1.
326 su razHciti. Na alatu
je stoga potrebno predvi-
deti mogucnast postavlja-
nja pomocnih elemenata
za baziranje i promenljiv
uredaj za stezanje.
Zadatke za konstruk-
ciju alata odreduje tehno-
log pri grupisanju delova
i razradi grupnog tehnolo-
skog procesa. Na s1. 326
prikazana je grupa del ova
na kojima treba glodati
zljebove, ureze i bokove .
Svi se delovi baziraju na
celo i stezu se po spoljnim
cilindricnim povrsinama.
Delovi se postavljaju
po visini POmOell promen-
ljivih fiksatora.
U posebnoj tablici 43
data je jedna grupna ope-
racija glodanja na horizon-
talnoj glodalici za 5 razli-
cltih delova iz iste grupe.
Svi se ovi delovi obraduju
na jednom alatu za grupnu
obradu. Pri promeni delo-
V8. potrebno je menjati sa-
mo rezni alat.
\
Tabela 47
'
Red,
broj
Skica operacije
I Sadriaj operacije" Rezni alat
"
Glodalo za zljeb
I I po
I-I
I i profilni i
I
2 I .l'7 I Lokacija dela po !I
/ .' I semi
I! '
I --
, 0) (0
I
I I' Glodati boene
I
I, 3 m, "" slrane
f/ 1 Lokacija dela po
j selni
_I
I i
I
I
I
G10dali "Ijeb
Lokacija dela
141 'IPosemi
1 __ 1 / / -/-1 ____ 1
'I I
I I 1
'I 1 119;JOdati radijusni
LJL .......;"u-· f -' zlJeb
5 J ' '-"/;>" dela
I _atj_ ,po sem,
1 I \l"G
--_._--------'---
17'
Koturasto
glodalo
I

Trostrano kotu-
rasta glodalo
Koturasto radi-
jusno glodalo
259
Posta se odredi serna baziranja i steZ2.nja delova poCinje se
sa konstruisanjem alata za grupnu obradu. Za stezanje se U ovom
slucaju upotrebljavaju izmenljive elastiCne eaure. Ostaje .los da
5e resi pHanje urcdHjn Z1l sigurno i brzo stezanje delova. U datom
"
5
5
SL 327 - Alat za grupnu obradu sa pncumo-hidraulicnim
stezanjent
slucaju pogodno je primeniti pneumohidraulicni uredaj prikazan
na 81. 327. Alat se sastoji iz dva osnovna sklopa: pneumohidrau-
licnog cilindra 1 sa veCim i manjim klinom i tela alata 2 sa steznim
81. 328 - Opsti grupnog prikazanog na sl. :-J27
260
,
/

" I 0 !
J)
I


I


'

,
261
i

.. %',...',:\:. I I
\\ ,. \.
'\.' ';.' ,
. ' '.
-+-"7-· -

t,
,_-


. I
-'-
1,- ._

, ,
"1- -"
,
1
I
i'

I
,
1
1
I
1
L,
4;-1
-- u
<0
262

.
"
N

"


'"

'" 2
"
N




-;;

.
"
"

0

"-
I
c
.,
'"
t;l
uredajem. U telo alata postavljen je sklop 4 sa navrtkom 5 i
sklop 6 sa promenljivom steznom navrtkom 7 i oprugorn 8. U
sklop 4 postavlja se promenljivi fiksator 9 i prornenljiva elasticna
caura 10 koja se steZe navrtkom 11. Sabijen vazduh ulazi desno
od klipa u cilindar 1 usled cega se klip pornera u levo. l\tIanji klip
pritiska ulje pod cijim se dej')tvom sklop 6 sa navrtkom 7 spusta
dole i ste:t·e elasticnu cauru 10, cime se postize i stezanje delova.
Pri otpustanju sabijeni vazduh ulazi leva ad klipa dlindra 4 i
pornera klip udesno. Ako pIitisak ulja opada, sklop 6 sa navrtkom
7 pod dejstvom opruga vracaju se u polazni polozaj. Caura 10
navrtka 7 i filrsator 9 menjaju se u zavisnosti od dimenzija rad-
nog predmeta. Radi promene elasticne caure treba odviti na-
vrtku 11.
Na navedenom alatu mogu se obradivati 60 razlicitih delova
u grupi. Ranije se za istu svrhu upotrebljavalo 45 specijalnih alata .
Na sl., 328 date Sil sUke alata sa kompletom promenljivih ele-
menata.
Na s1. 329 prikazana je grupa delova dobijenih Iivenjem pod
pIitiskom. Kod ovih delova treba obraditi boene, paralelne strane.
Svi se ovi delovi obraduju na jednom alatu za grupnu obradu .
Pre primene grupnih alata svaki se deo obradivao na specijal-
nom alatu.
U!cupno je prikazano 18 najkarakteristicnijih delova ove
grupe sa naznacenirn povrsinama za baziranje i stezanje. U svoj-
stvu baza za ·lokaciju upotrebljavaju se povdine razlicitih dimen-
zija i kombinacija radi i'":ega je potrebno obezbedlti promenljive
elemente za stezanje i lokaciju. Ovi se elementi rade prema obliku
i dimenzijama radnih predmeta. Na s1. 330 prllwzani su razni ele-
menti za stezanje i lokaci.iu .
Paralelne povrsine del ova obraduju se na horizontalnoj glo-
dalici sa 2 koturasta glodala. Grupni alat prikazan je na s1. 332.
On se sastoji iz tela 1, poluge 2 sa promenljivim steznim racvama
i promenljivim plocama koje obezbeduju lolmciju na alatu bilo
kojeg dela grupe.
Radni predmet se postavlja zajedno sa promenljivom plocom
u alat na baznu povrsinu ploce 3. Za stezanje se upotrebljava
odgovarajuca racva koja se veze za polugu 2 sa zavrtnjevima po-
stavljenim u otvor.e racve i poluge.
Telo stoia 81. 331 je obieno standardizovano. Odliveno je iz
sivog livenog gvozaa. PricvrsCivanje za sto glodalice vrSi se po-
mocu 2 zljeba i odgovarajuCih zavrtnjeva. U telu alata nalaze se
dye dijafragme 2, i 3 medu kojima se nalazi klip 4. Gornja dija-
fragrna je vezana zavrtnjima 6 za Idip. Po periferUi diskovi su
vezanl za tela alata poklopcem sa zavrtnjem 8 i meduprstenom 9,
Klip je vezan sa polugom koja ima unutrilsnji navoj na-
menjenu za vezu sa steznim sklopom alata, Radni hod dljafragme
je 14 mm a sila na poluzi je 2400 h:p pri pritisku radnog medi-
juma od 14 at.
263
Pomocu slavine 10 montirane na telo stoIa i kanala u telu,
sabijeni vazduh ulazi prema potrebi u gornji iIi pak donji deo
dijafragme. Da bi obczbedilo ravnomerno stezanjc radnih pred-
meta polugn 2 na sl. 332 mora se obrtati ako ose sap a 5, Alat se
SL 331 - Konstrukcija pneumatskog stolu:,
postavlja na pneumatski sio pomocu klinova a pricvfscuje 5e
pomocu z3vrtnjeva. Na s1. 332 predstavljen je alat za grupnu
obradu 88 promc11jivim raCnl.111Cl za stezanje i elemcntima za 10-
kaciju za grupu ddava prikazanih nn 81. 329
264
Opsti izgled alata za grupnu obradu delova sa paralelnim
-bocnim stranama zajedno sa pneumaiskim stolom prikazan je na
s1. 333, Na slici je sa »b« oznacen sablon za namestanj:e radnih
predmeta, a sa ploce za baziranje.
--t----

promenljiva racYQ
.1 ---1
Sl. 332
, ,
,
,

fa; if!i
Rf 1@
I5f 1I
j-@- t·
promenljlve ploce
Grupni_ alat za obra.du radnih predrneta
paralelnirn bocnirn stranama
U prccesu grupisanja delova i razrade tehnoloskih pastupaka
obrade ukazuje se potreba za eventualnom korekcijom crteza radi
unifikacije gabaritnih mera, sistema kotiranja i uskladivanja teh-
noloske pog('dr,Qsti kaa i konstrukcije delova. Ova korekd,ia
olaksava ra.zradu grupnih tehnoloskih postupa i istovremeno se
izvodi unifikacija elemenata i delava,
265
Alat za grupnu obradu prikazan na 81. 334 sluzi za glodanje
grupe delova prikazanih na s1. 329. Vecina delova ima izveden
zIjeb sliean lastinom repu. Radni predmeti su odliveni pod pri-
tiskom, otpresovani od lima Hi od okruglog materijala.
SL 333 Alat za bocnih
paraldn'ih povrsina zajedno sa
pneumatskim stoLom
SL 334 ALat za gtodanje zljebova
sa pneumatskim stolom
Pravougaoni delovi imaju sirinu 10-60 mm a visinu 6-48
mm. Duzina se krece ad 36-102 mm. Sa alatima prikazanim na
s1. 333 i s1. 334 mogu se obradivati radni predmeti sa svih para-
SL 335 - Grupa delova na 1cojima se vrsi glodanje paralelnih
strana i Zljebova

1
Ielnih strana a takooe i sa cela i to tako da se istovrerneno obra-
duju dYe strane.
Dalje se vrsi glodanje pravougaonog zljeba koji se ako je
potrebno profiliSe na zeljeni oblik.
I

o/J

II
"
b
cp
tE
I
I

¥-cdA-

ffi*1
b
1=
:::j
Sl. 336 - ALat za gruprw obradu zljebova
Na s1. 336 dat je izgled alata za stezanje delova na kojima
treba izvrsiti obradu zljeba. Alat se sastoji od tela 1 stubova 2 i
3, steznog sklopa 4 i veznog sklopa 5. Kako se vidi iz sL334 ovaj
je alat postavljen na pneumatski Pri ulasku sabijenog vaz-
duha u donji deo komore stezni sklop <1 krece se na vise i steze
radni predmet sa stubovima 2 i 3. Regulacija steznog sklopa 4 po
visini izvodi se pomocu zavrtnja 6. Podesavanje stubova po sirini
izvodi se pomocu zljebova kroz koje prolaze stubovi 7 namenjeni
za stezanje na osnovnoj ploci.
267
Alati za grupnu abradu mogu biti i tipa masinskih stega.
Alat na s1. 337 namenjen je za glodanje krajeva, Sastoji se iz po-
stolja 1, oslonog stuba 2 :;a sklopom koji obezbeduje stezanje rad-
nag predmeta u neophodnom polozaju i stuba 3 sa sklopom delova
4 i 5 za pokretanje pomicnog stuba po povrsini nsnovne ploce,
Alat se postavlja na pncumatski sto i steze sa zavrtnjima. Pre
abrade rna kojeg dela grupe postavljaju se promenljive celjusti i
ugaonici koji obezbeduju lokaciju i stezanje delova.
268
SL 337 - Alat za grupnu obradu tipa maSinskih stega
31. 338 - Izgled alata za grupnu obradu delova prikazanill
na sl. 335 sa promenljivim etementima.
Pomeranjem stuba 2 podesava se rastojnnje meclu stubovima
u zavisnasti od climenzija radnog predmeta. Stezanje se 08tva-
ruje pomocll dela 5 vezanog za pneumatsld sto koji deluje na
polugu 4.
Sl. 339 ~ Grupa delova sa unutrasnjim odnosllo spoljafujim
zljebovima
S1. 340 __ Alat za gri'.;cnu obradu delo'//G koji su prikazani na sL 339
Na 81. 339 data je grupa cilindricnih delova na ~ o j i m a j ¥ ~
potrebno izraditi spoljne iIi unutrasnje zljebove. G:lodanJe se vrSl
na horizontalnoj glodalici sa koturastim glodalom 1 to u dva pro-
269
I
1
laza. Pasle glodanja jednog zljeba radni predmet se okrece i vrsi
se obl'ada drugog zljeba. Unutrasnji uglovi zljebova obl'aduju se
u jednom prolazu. Radni predmet se loeil'a i steze u grupni alat
po spoljnim iIi unutrasnjim eilindricnim povrsinama.
Alat za grupnu obradu na s1. 340 sastoij se iz tela 1, caure 2
i vretena 3 u kajem se nalaze ste-zne eaure iIi trnovi sa celjustima,
koji se stezu zavrtnjem 4. Vratilo je obrtno a njegov se polozaj
odreduje uredajem 5. Trnovi sa celjustima se primenjuju za ste-
zanje radnih predmeta pri glodanju uzduznih zljebova a stezne
caure pri glodanju ugaonih spoljasnih i unutrasnjih zljebova.
Alat za grupnu obradu pri glodanju radnih predmeta kod
kojih je potrebno povecati tacnost podele prikazan je na s1. 34l.
U alat se stezu razni trnovi. Tacnost delova obezbedcna je speci-
jalnim mehanizmom za fiksiranjc sa hidroplasticnom maSOffi. Pri-
tisak hidroplasticne mase predaje se ravnome1'no na zidove caure
1 cime se ostvaruje tacno fiksiranje podeonog diska 2. Telo alata
4 zavareno je za osnovnu plocu 5. U otvoru tela loch'ano je vre-
teno 7 posredstvom eaure 8. Obrtanje vretena 7 (vellCina osnog
zazora) regulise se rasecenom navrtkom 9. Radni predmet se steze
na specijalni promenljivi trn (nije poltaznp na crtezu) koji se pri-
cVrScuje zavrtnjem 10. Na prednjem delu vretena nalazi se po-
deoni disk. Na kraju zavrtnja nalazi se zvezdasta ruCica 11. Obr-
tanje diska osivaruje St' pomocll zamajca 12 i ruNee 13. Fiksiranje
poloz.aja vI'si se pomocu caura 14 i 15 a zavrtnja 16 so. rucicom
17. Tacni podeoni polozaj odreaujc se fiksatorom 3 na cijem je
kraju posiavljena caura 1 sa tankim zidovima a na drugom ru-
ciea 8. U prostoru izmec.lu fiksatora i tela alata postavljena je
opruga 19 koja se oslanj8. na prirubnicu 20. Da bi okrenuli po-
deoni di.sk 2 sa vretenom 7 treba smanjiti pTitisak odvrtanjem
zavrtnja 21 a zaUm rucieorn povuti fiksator odnosno cauru iz
otvora diska. Posle obrtanja diska postupak je obrnut. Tacno fik-
siranje polozaja izvodi se pomocu zavrtnja 21 pritlskom kroz deo
22 i klin 23 na hidroplasticnu masu koja defoI'mlse cauru i eli-
minise zazore.
Primenom prostih trnova i promenljivih diskova alat na 81.
341 se rnoze uspesno koristiti pri primeni metoda grupne obrade.
Na s1. 342 prikazan je alat za grupnu obradu razlicitih delova, Alat
je namenj€n za 8tezanje bilo. i)ritislwm ill pal( vucenjem,
Primed primene ove jedinice su dati nn sledccim slikama. Na
::;:1. 343 prikazan je jedan obrtni deo stegnut na alai. Centriranje
l'adnog predmeia vr.si se pomocu posebne place pricvrScene zavrt-
njevima za telo alata. Poprecno na stezni alat postavljena su V1'8-
271
tila iIi sUeni racini predmetL Pomocu glodala mogu se poravnja-
vati cela ill glodati zljebovi.
SL 342 - Pneumatska stezna jedinica
Na s1. 342 i 343 stezanje radnog predmeta izvadi se na prin-
cipu vuce.
SI. 343
S1. 344
Glodanje z]jebava sa dva .koturaysta dat? je 344:
Radn; prcdmeti Sli postavljelll uzduz alata. stezan}e vehlnh¥ ko
urikazano 'je na s1. 345. Za stezanje vecih kamada maze se
prinlc,;W i nekoliko jcdinic::l.
SI. 345
1\
Dalje je moguce konstruisati citaV' niz alata za grupnu
obradu tipa masinskih stega primenom pneumatike. Ova je oblast
posebno interesantna usled svoje jednostavnosti i relativno niske
cene. Konkretni primeri razrade nicu pri razradi grupnih metoda
obrade po metodu Mitrofanova.
Podatke efikasnosti primene grupne abrade na podrucju alata
dacema prerna podacima iz ))Naucni osnovi grupne tehnologije« od
Mitrofanova. Prema autoru, u jednom od slucajeva iz prakse, 800
delova koji zahtevaju glodanje, svedeno je na 13 grupa. U tabeIi
48 dati su karakteristicni podaci za pripremu proizvodnje prj pre-
lasku sa pOjedinacne na grupnu obradu.
Tabela 48
I
Pojedi-
I
Pokazatelji
I
nacna
I
Grupna
abrada
obrada
!
-
! i
1
!
2 ! 3
- Broj delova
I
! 800 800
I
- Broj alata !
552 22
- Brej promenljivih del ova za bazi-
!
ranj e ;tezanje
j
- 475
- Srednja cena kostanja alata u rub-
ljama
i
800 1770
- Srednja cena kostanja jednag kom-
I
pleta izmenljivih delava - 160
- Prosecno vreme za konstrukciju !
alata (u casavima)
I
22
I
115
- Prosecno vreme za lconstrukciju 1
kornpleta promenljivih delava - ! 5
!
7.2.2 Alati za busen3e. Vreme bu.senja na busilicama iznosi
oko 40-50% ad ukupnog vremena pri pojedinacnoj i serijskoj pro-
izvodnji i 60-65,% u velikoserijskoj proizvadnji. Na upravljanje
masinom upotrebljava se oko 31010, na postavljanje, atezanje, otpu-
stanje i skidanje delova oko 46{1/0, na zamenu alata ako 15% i oko
8% na kantralu. Prema tome postoje znatne rezerve vremena u
okviru gore navedenih 46%. U vezi sa ovim treba svakaka nastojati
da se snizi vreme za pripremu proizvodnje od kaga najveci dea
atpada na konstrukciju alata i ostale opreme.
Jedan od naNna za smanjenje kolicine opreme za busilice i
rokove pripreme jeste metoda grupne abrade. Najbitniji uticaj na
klasifikaciju delova imaju alat1 za grupnu obradu. Konstrukdja
alata zavisi od oblika f velicine delova, uzajamnog rasporeda :'..upa
i alatne masme.
Osnovna dva faktora za projektovanje alata su tacnost prec-
nika otvora i tacnost uzajamnog rasporeda osa rupa. Prerna raspo-
redu rupa, delovi koH se obraduju na bu.silicama mogu se podeUti
u sledece grupe:
18 Konstrukcija alata
273
- Cilindricni delavi sa radijalnim otvarom,
- Cilindricni delovi sa otvorima paralelnim osi radnog
predmeta,
- Ravni ili krivi delovi,- sa jednim iIi sistemom paralelnih
otvora upravnih na ravnu povrsinu,
- Delovi Cije su ose rupa smestene na raznim povdinama.
Osim rasporeda rupa pri klasifikaciji se moraJu uzeti u obzir
takode i geometrijski oblik i gabaritne dimenzije delova, zatim-
tacnost i cistoca povrsine otvora i velicina serija.
Broj, oblik i velicina rupe, taenost i r:istoca povrsine njihove
obrade odreduju u izvesnom smislu i konsiruktivne osobine ulata
za busenje. Ako pored bnsenja otvora treba izvrsiti i uPUi5tanje,
prosirenje iIi narezivanje navoja na alatu se predvida primena
promenljivih iE zglobnih steznih ploea.
1r m 'Tf. m!f! T
<p
Ty+4+f
.
/: , m 1ft

bazne lOt>!" povd. za fiksiro- nfX!vdina za
nje
S1. 346 - Sema ba.ziranja t stezanja grupe deLova tipa poktopaca,
prirubnica Hi diskova
Preporucljivo je pre kanstrukcije alqta za obradu
napraviti pregled svih del ova za busenje uzimajuci za svaki dec
sledece podatke: gabaritne mere, broj rupa, precnik rupe, i veli-
cinu serije. Na osnovu ovoga odreauje se zavrsna nomenklatura
delova koji ulaze u konk1'etnu 1'upu. Dalje se v1'8i korekcija u cilju
standardlzecije precnika obradivanih rupa, Cime se omogucava
srnanjenje nomenklature reznog alata, Na 51. 346 data je serna
baziranja grupe delova sa osama rupa koje Sll paralelne osi rad-
274
:1
.1
n
I
I
II
il

nog predmeta. svim delovima bazne povrsme su obradene
grupnorn tehnoloskom procesu na prethodnim operacijama,
Kao oslona baza upotreblja-
va se jedna od povrsina a kao
centrirajuca spoljna iIi unutra-
snja cilindricna povrsina. Prite-
zanje delova vrSi se sa druge
ravne povrsine, Sve Su povrsine
na crtezu oznacene dogovorenim
znacima za lokaciju i stezanje.
Za obradu delova navedene gru-
pe konstruiSe 5e alat za grupnu
obradu prikazan na s1. 347.
Alat se sastoji od vodece
place ! i pomocnog uredaja za
stezanJe. Prvo se stavlja ploea
potrebna za obradu odgovara-
Jllceg dela i reguliSe se stezni
uredaj prerna visini radnag pred"
meta.
Ploca 3 stavlja Se u otvor
place 1 i fiksira kljDom.
SL. 347 - ALat za grupnu
obradu delova prikazanih
na st. 346
81. 348 prikazuje neke iz-
merujive delove alata.Alat prika-
z?-p 11:'l- s1. 347 zamenjuje 120 spe-
cIJalmh alata. Izmenljive ploce
rade se od celika i termiCId obraduju ne tVl'docu HB 55-GO HR
Za delove prikazuue na s1. :34G sa radijalnim usvoiene
y
I
Sl. 348 - PTOmenljivi clementi tt alatu prikazanim na. sl. 347
18"
275
ol'na cilindricna povrsina i ('eio kao baze Za ove
konstruisana su dva grupna a1ata za busenJ,e 1 ]ed
4
an
obardu del ova spoljnih preenika od 10 -7- 34 ,mm
w
,1 duzme 30 -
mm a drugi za delove precnika 34 - 60 mm 1 duzme 12 - nun,
Alat za grupnu obradu na s1. 350 sastt?ji se_ iz tela 1, ,sape
sa podesljivim uredajem za pritezanje 4, dlska n, sa za
vaden' e reznog aIata i prizme za Iokaciju, 6. J.edan a . 0 u
disku J
kroz
koji se vrsi upustanje i narezlvanJe navoJa radl se
sa vecim preenikam, '

kL;J::}

[rg
I : ;:
-@

e


.... -
.
\[:ff

Ei±l':J.
Ef

G
@-
d=
El
:; I
l i-!'J
:'J .; '",.
, . ,

{.
,
I\\:@
[)-
(£t
m
' . ,
®
' , ,
,
m
w
,
OJ

$
)'i'

@
@
I

G

,
81. 349 - Grupa ddova sa radijal.nim otvorima
Radni predmet se postavlja na 6 i
vanja rucica 2 i 7 steze se celom na povrsnu za lokacJu., podesa-
vanje alata pri prelazu na obradu grupe delova s.a drU_glm. otvo-
rima svodi se na sledece: odvija se navrtka 8 kOJa steze za
vodenje reznog alata 5, Zatim se disk okrene u odgovaraJucl po-
276
Iozaj i fiksira civijom 9, PomeTanje diska radi dobijanja potreb-
nog rastojanja, od kraja radnog predmeta do ose otvora koji se
busi, vrsi se pomeranjem nosaca 10 sa osovinicom na kojoj se
okrece disk, kroz yodice oblika lastinog repa formiranog plo-
cama 11 i 12,
3
\
SL 350 - Alat xu grupnu obradl! dclova prika,zanih na sl. 349
Podesavanje prizme 6 po visini u zavisnosti od precnika rad-
nog predmeta vrsi se njenim pomeranjem u vertikalnom smeru
posle cega se fiksira zavrtnjima 13, U zavisnosti od duzine rad-
nog predmeta vrsi se podesavanje i uredaja za pritezanje 3, Ram
toga se otpusta zavrtanj 14 i ploea 15 zajedno sa sapom 3 i pome-
raju se u potreban polo.zaj, Grupa delova prikazanih na s1. 351
objedinjuje vise od 100 razlieitih delova koji se: obraduju u jed-
nom alatu prikazanom na s1. 352.
U telu 1 grupnog alvta za busenje montirana je pneumatska
komora 2 sa dijafragmom 3 i slavinom za raspodelu vazduha 4.
Gornja pokretna pioea 5 u koju se postavljaju primenIjive eaure
6 i prsten 7 vezana je sa dva stuba 8 sa dijafragmom 3, Radni
predmet se prethodno obradi sa obe strane, a zatim se postavlja
u alat. Centrir8.nje se vrSi pomocu prstena 7.
277
l
Posle lokacije' obrtanjem rucice 9 sabijeni vazduh ulazi u ko-
moru. Dijafragma 3 sa stubovima 8 i plocom 5 spustaju se i stehl
radni predmet. Posle abrade iskljucuje se vazduh i ceo sklop di-
jafrag
me
sa sttibovima vracaju se u polazni polozaj, pod dejstvom
oprug
e
10. Pri prelaslm na drugu grupu delova menja 5e caura
11 ciji je spoljni preenik manji ad precnika pesnice, a veel od
otvora radnog pr.edmeta. Dalje se menja prsten 7 koji centrira
deo i cauru za vodenje reznog alata 5. Polozaj place po visini
regulise 5e pramenljivim prstenovima 12 u zavisnosti ad visine
pesnice radnog precimeta. Ovaj je alat namenjen zu abradu prec-
nika pesnice do 100 mm visine do 80 mm i otvora do 40 rom. Aka
je u pitanju obrada krilpnih delava primenjuju 5e radijalne busl-
lice. Ako se radi 0 malim serijama preporuclijvo je primeniti pne-
umatski stezni uredaj kaji se montira na postolje radi.talne bu-
sHiee. Takav uredaj prikazan je na s1. 353. Uredaj se sastoji ad
pneumatskog ciEndra.1 i pneumatske aparture 7, 8, 9 i regulisu-
ceg uredaja za- stezallJe.
GES

...
-i ' -
: - /,'
"* e
::t 3Dst-
-.


0$
ti
sr. 351 - Grupa detova sa otvorima upravnim na mdnu povrsinu
Za vezu poluge pneumatskog uredaja sa reguliSucim ureda-
jem za stezanje postoji orvor u postolju. Deo 3 uvije se J.l polugu
pomocu navoja -i osigurava navl'tkom 6. Na delu 3 postavljena
joe sapa 5 za stezanje.
Gabariti alata zavise od radijalne busilice i gabarita radnog
predmeta. Na s1. 354 prikazane su seme stezanja delova razlicitih
po dirnenzijama i konfiguraciji.
278
.

Sl. 352 - Alat ZQ busenje de [ova prilca:::u'nih nQ sL 351

/'
'I
I Ii

SL 353 - Pncmnatsld 'u1'edaj za ste:::anje lW radfjalnim bufiWcama
279
Na pozicijama A i B prikazano je stezanje delova na kojima
treba busiti otvore na prirubnici. U prvom slucaju delovi su isH
po visini a u drugom Sil razliciti. Na pozidjama C i D prikazano
je stezanje cilindricnih delova na ploeu stoIa i na prizmu. Na pozi-
ciji D data je stezanje paketa pljosnatih delova a na poziciji D po-
mocni oslonac i cev n3 kojoj se buse otvori po prirubnici.
tI B G ' H

! I' . ,
n.8 ...... .. <B!n)
u U ,,-,-;:-," - - . ....-
. , '
-- -- -----
E F

SL 354 - Sema stezanja razHci.tih delova na postolju radijaLne
bllsitice
SL 355 - Pneumatski arm: za grupnu obradu busenjem
Na s1. 355 prikazan je pneumatski alat za grupnu obradu.
Ploea za Iokaciju i busenje radi se prema radnom predmetu. Od-
redivanje polozaja place Zd baziranje vrsi se pomocu zljeba za ste-
zanje pomocu zavrinja. Alat je pogodan za stezanje tankih supljih
kucista i za komnde kojl imaju centrazni otvor najmanje 20 mm.
280
Na s1. 356 prikazani su primeri alata sa 81. 355. Na s1. 356a
prikazc'lno je odredivanje poloiaja ploce za lokaciju i busenje na
alatu pomocu oSGvinice. Na s1. 356b prikazan je primer busenja
poklopca za cilindar pod pritiskom. Odredivanje polozaja ploce
za lokaciju i busenje slieno je leao i u prethodnom slueaju.
',7 F7
OJ
bl
Sl. 356 - Primeri prime1!e aInJa sa s1. 355
Alat za busen,ie dva upravna otvora na cilindricnim delovima
prikazan je na sL 357. Mogu se obradivati delovi raz!ieitih preenika
podesavanjem nosaca vodica za
vodenje ·reznog alata. Alat moze
da obraduje radne predmete pre'
cnika 5-15 mm i rastojanja cen-
RADNI PR!;;DME T
A
.--{if}t.ttf-j!!9-

, 13 hU

Sl. 357 - Alat za busenje uzajamno upravnih otvora
281
tara do cela radnog, predmeta do 15 mm. Za busenje otvora
na razhcitim spoljnim precnicima treba ,menjati nosace.
Bazne povrsine predmeta su spol,ina cilindricna po-
vrsma glc:lVe, 0 10 h 11 1 celo glave. Na osnovu 4 pricvrscena je
racva. Na nJoj su napravljeni zljebovi za voaenje celicnih oka-
plocica 1 2. One imaju ulogu caura te se na njima nalaze
otvon za voatnJe reznag alata. Alat ima placice na kojima se
r<;tzlicitih precnika. Plocice se pomeraju po zljebu
1 l,?c.rraJu skale u P?treban polazaj. Na plocicama 1 i 2 i
raCVl skala sa nomUSOffi. Posle lokacije plocice se stezu
5. Na bocnoj povrsini racve 2 pricvrscen je nosac 6 sa
regullsUClm osloncem 3.

Granicnik odreduje polozaj otvora od cela radnog predmeta.
Radi oslona,sa. na potrebnu duzinu upotrebljava
se skala sa nomUBlma. Gramcmk se posle podesavanja u odrede-
nom polozaju pricvrscuje sa zavrtnjem 8. Stezni mehanizam se
od zavrtnja sa trapeznom zavojnicom i navTtkom 11. Za-
vrtan] ,9 obezbeden od okretanja zavrtnjem 10. Osno pomeranje
za:rrtnJa 9 .se navrtkom 11. Alai je pogodan radi svoje
1 kOrlstl se u m>:tloserljskoj proizvodnji ili pri pri-
mem met,oda grupne obrade. Kao nedostatak maze se smatrati po-
treba za lZradom kompleta plocica 1 i 2.
, .V 7.2.3 Alati za obradu na strugu. Strugovi saCinjavaju oko 30%
1 vlse .. ?d broja alatnih masina u metalopreradivackoj in-
Oblcno se koriste u pojedinacnoj ili maloserijskoj proiz-
:,odn]L Prema sovjetskim i podacima po ENISM-u. Srednji utro-
sak radnog vremena sastoji se iz :
- pripremnozavrsnog vremena
- masinskog vremena
- pomocnog vremena
- gubitak vremena radi organizaciono teh-
nickih uzroka _ _ _ _ _ _
oko 16%
oko 26%
oko 24%
oko 26%
!z nay:d;nog se: vidi d.a je koriscenje strugova relativno malo.
Da bi doblh sto raclOnalni]e koriScenje i povecanje proizvodnosti
rada potrebno je prici grupnoj metodi obrade na stru.govima.
delovi koji se obraduju na strugovima, u prvom pribli-
zavan]u, se, podeliti na koncentricne, centricne i slozene.
delovl ,obrtna na kojima se ne obraduju sarno
Sp?l]ne yee 1 povrsme: O,vde spadaju caun.,. prstenovi,
pnrubmce, .z?pCamCl 1 s1. delovi su obrtna tela kaje
treba .obradltl sarno po spolJnim povrsinama pomocu siljka. Ovde
spada]u osovlne, vratlla, vretena osovinice i sL Ovde se ne trazi
povrsina izuzev u specijalnim slucajevima.
Slozem . dclovl :r:1S,U tela. Ovde spadaju kuCista, poluge,
poklopCI, I sl!cno. Jedna grupa delova koja se obraduje
,Je r:a :,1. 358. Na njoj su prikazani koncen-
tncm 1 c Dalje se uzima u obzir: po-
lufabnkat, clstoca 1 tacnost pOVrSlUf> .gabaritne dimenzije konfigu-
282
racija itd, Cilj klasifikacije je "forrniranje grupe delova koji imaju
zajednicki plan abrade, Obrada del ova svake grupe vrsi se na od-
l'edenom tipu opremE' ukljucujuci i prime-nu grupnih alata. Obrada
delava izvodl se u zavlsnosti ad broja operacija, bilo
sa nasacem Hi sa specijQlnom glavom koja saddi veCi
broj reznih alata.
Centricni se deIovi obra<1uju pomocu si1jka i kopirnog ure-
naja. IvIoguce je take konstruisati sablan za kopiranje delova da se
na njemu predvide relativno svi moguci oblici vratlla odnosno
osovine. Najinteresantnija je obrada slozenih delova na s1. 359. Na
ovim se delovima obraduju spoljne obrtne povrsine i sistem ot-
vara sa paralelnim (pomerenim) Tacnost meausobnih ra-
sto,ianja je do ± 0,02 mm, Svi se delovi mogu stegnuti u steznoj
glavi sa t1'i celjusti i obraditi sa drZacern sa 4 noza. Radi pomeranja
osa otvora, stezna glava je postavljena na podeoni alat cija je kon-
strukcija prikazana l.1.a s1. 360.
SL 358 - Grupe clclova: a - koncentricni, b centrierL"i, c -
slozeni dclovi
Na nosacu 1 postavljene su dve yodice 2 i 3, Vodica 3 stegnuta
je konstuntno a druga se zateze zavrtnjevlma 4 posle pomeranja
pIece 5, 1.1 potrcban poloiaj. Na nosacu se nalazi navrtka sa za-
vrtnjem 7. Drugi def.) zavrtnja vezan je za p10cu 5. Pri obl'tanju
zavrtnja 7 pomera se ploea 5. Da bi se ocitavao polozaj ploce 5
predvidena je skala sa podelom u mrn. Na ploei 5 postoji nonius
9 sa tacnoscu oNtavanja od 0,02 mm. Stezna glava 10 postavljena
je· na prsten 11 lociran 1.1 atvor 5. Ploca 5 ima );·T« zljeb u kojem
se nalazi zavrtanj 12 lwji obczbcduje Ilksiranje prstena sa steznom
glavOlTl u potrebnom polozaju.
283
Na cilindricnom delu prstena 11 nalazi se podela u stepe-
nima po celom obimu a na plaN 5 je postavljen index. Na alatu
5e maze pomeriti osa stezne glave prema osi masine na rastojanje
do 100 mm sa tacnoscu od 0,02 mm i okretati steznu glavu za-
jedno sa delom za rna koji ugao. Na 51. 361 data je grupa delova
koja se sastoji iz diskova, ploea, poluga i drugih delova koji za-
htevaju koordinatnu obradu otvora.
w
····,@
, .
,
@. .,.
JL , ,
SL 359 - Grupa delova sa vise osa
Za obradu ove grupe primljena je konstrukcija alata prika-
zana na s1. 362 koja se sastoji iz univerzalne ploce 1, nosaea ste-
zne glave 2 i obrtne ploce 3 sa »T« zljebovima za ste73nje
delova
Ploca 3 moze se pomerati gore dole u vodicama i obrtati
oko ose za 360°. Velicina pomeranja DC-ita va se na skali 4 sa ni-
niosom 5 a' obrtanje pomocu podele na ploCi 3 i indeksa na no-
!acu 2.
284
U osnovi ovaj alat je sliean
81. 360 sarno se .deIo,:u ne vrs1vpomo
celjustima vee sa zlJeboVlma u ploel 3.
8
obradu deIova prikazunih na sL 359
Sr. 360 - Alat za grupnu
285
-J. _it
I' .
I .
=
itb
I .
, /,
I !
~ . "
~
tM2V/ZV2£jLa ~ , __ :
SL 361 _ ' -s::;=- . ~
((Tuna del . ova sa otvorima
'5
SL 362 _ Alat z U
a grupnu obra du delo'vu na s7ici 359
286

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->