P. 1
Master Rad - Saracevic Muzafer

Master Rad - Saracevic Muzafer

|Views: 404|Likes:
Published by Danka Dmitric

More info:

Published by: Danka Dmitric on Dec 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/11/2014

pdf

text

original

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

DIPLOMSKI RAD
iz predmetа Alаti i tehnologije zа elektronsko učenje

Rukovodilаc rаdа: Dr Dаnijelа Milošević, docent

Student DAS: Muzаfer Sаrаčević Br. indeksа: 122/2010

Čаčаk, 2011.

Master Rad

Muzafer Saračević

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

DIPLOMSKI RAD
Primenа Jаvа аpletа kаo аlаtа zа kreirаnje interаktivnog sаdržаjа zа e-učenje i evаluаciju u nаstаvi mаtemаtike

Rukovodilаc rаdа: Dr Dаnijelа Milošević, docent

Student DAS: Muzаfer Sаrаčević Br. indeksа: 122/2010

Čаčаk, 2011.
2

Master Rad

Muzafer Saračević

3

Primenа Jаvа аpletа kаo аlаtа zа kreirаnje interаktivnog sаdržаjа zа e-učenje i evаluаciju u nаstаvi mаtemаtike
Rezime
U ovom radu se navode konkretni predlozi unapreĎenja nastave, prvenstveno matematike a i drugih prirodnih i društvenih nauka. Predstavljeni su Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja za elektronsko učenje i kao savremene metode u nastavi koje direktno utiču na kvalitetno izvoĎenje nastavnog procesa. Pored kreiranja kvalitetnog interaktivnog sadrţaja, apleti se u ovom radu predstavljaju i kao alati za evaluaciju u nastavi matematike, a takoĎe oni imaju primenu i u okviru korisničke podrške u obliku virtuelnih učionica i laboratorija. U radu su navedene i mogućnosti java apleta i njihova implementacija u sistemima za e-učenje. Sprovedeno je i istraţivanje spremnosti nastavnika i učenika za jedan savremen pristup u nastavi matematike a takoĎe je izvršena analiza postignuća učenika nakon uključivanja interaktivnih sadrţaja u vidu apleta i primene kursa koji je razvijen u okviru sistema za e-učenje. Ključne reči: jаvа аpleti, аlаti zа e-učenje, interаktivnа nаstаvа, simulаcije, nаstаvа mаtemаtike

Application of Java applets as a tool for creating interactive content for e-learning and evaluation in mathematics
Summary
This paper presents concrete suggestions on improving teaching, especially mathematics and other natural and social sciences. Java applets are presented as tools for creating interactive content for e-learning as modern methods of teaching that directly affect the quality of the teaching process. In addition to creating quality interactive content, applets are presented in this paper as tools for evaluating the teaching of mathematics, and they also have application in the customer support students in the form of virtual classrooms and laboratories. This paper presents the possibilities of Java applets and their in-implementing systems for e-learning. Conducted the research readiness teachers and students for a modern approach to teaching math and also made an analysis of student achievement after the inclusion of interactive content in the form of applets and applications of the course which was developed within the system for elearning.

Key words: Java applets, tools for e-learning, interactive teaching, simulations, teaching mathematics.

Sadržaj
1. Uvod 2. Interaktivni sadržaji u e-učenju i alati
2.1 Simulacije, animacije i interaktivni sadrţaji u nastavi 2.2 Alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja u e-učenju 2.2.1 Mogućnosti primene alata za e-učenje u nastavi 2.2.2 UnapreĎenje nastave pomoću alata za e-učenje 7 9 11 12 5

3. Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja za e-učenje
3.1 Glavne karakteristike Jave i prednosti 3.2 Java programski jezik i primena u nastavi 3.3 Java apleti - osnovni koncepti 3.3.1 Kreiranje i metodi apleta 3.4 Primena apleta u nastavi matematike 3.4.1 GeoGebra – alat za interaktivne sadrţaje u matematici 3.4.2 JavaSketchPad i Geometer’s SketchPad 3.4.3 WIRIS - alat za jednostavno kreiranje apleta 3.4.4 Easy Java Simulations - alat za kreiranje interaktivnih simulacija 3.4.5 Mathematica - alat za matematičko programiranje 3.4.6 Integracija JavaView alata u Notebook (Wolfram Mathematica) 3.5 Kolaborativno kreiranje elektronskih sadrţaja pomoću apleta 3.5.1 WIRIS Conference - math chat 3.6 Primena Java obrazovnih igara u nastavi 3.7 Mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti 13 14 15 16 21 25 29 31 33 35 37 39 39 40 41

4. Java apleti u ocenjivanju u e-učenju
4.1 Metode i postupci provere i ocenjivanja u matematici 4.2 Alati za ocenjivanje bazirani na Javi 4.3 Primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike 4.3.1 Primena apleta u izradi testova sa višestrukim odgovorom 4.3.2 Provera znanja učenika pomoću SketchPad alata 4.3.3 Primeri kreiranja testova u obliku apleta - QuizMaster 4.3.4 Primeri kreiranja upitnika, anketa u obliku apleta- ABPoll Master 42 43 45 49 50 51 51

5. Java apleti kao korisnička podrška u sistemima za e-učenje
5.1 Praktični razlozi za korisničku podršku 5.2 Primena apleta u kreiranju virtuelnih učionica u nastavi matematike 5.2.1 Primer java apleta kao virtuelne učionice 53 54 56

1 WIRIS integracija 6.2 Predmet istraţivanja 7. Rezultati istraživanja 8.5 Hipoteze istraţivanja 7.6 Metode istraţivanja 7.2 GeoGebra filter 58 58 59 61 61 63 7.7 Tehnike istraţivanja 7.1 Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadrţaja u nastavi 8.2 Kontrolni test i konačni rezultati 8.3 Mogućnosti uvoza interaktivnog sadrţaja u Moodle sistem 6. Literatura 81 Prilozi Lista slika Lista tabela i grafika 83 106 107 7 .4. Implementacija apleta u sistemima za e-učenje 6.3 Ciljevi i zadaci istraţivanja 7.4 Moodle dodaci za rad sa apletima i animacijama 6.4 Varijable 7. Organizacija istraživanja 7.Master Rad Muzafer Saračević 6.8 Uzorak istraţivanja 7.9 Tok istraţivanja 64 64 66 65 65 66 66 67 67 8.4.1 Problem istraţivanja 7.3 Rezultati završnog anketiranja 68 71 74 75 9.1 Pojam i podela sistema za e-učenje 6. Zaključak 78 10.2 Moodle sistem za e-učenje 6.

jer savremeni pristupi u nastavi imaju za cilj da se stečeno teorijsko znanje primeni u praksi. učesnici mogu svoja već stečena znanja proširiti i konkretno primenitu. Ovaj rad je predlog kako unaprediti nastavu matematike pa su u okviru istog razmatrane mogućnosti java apleta. Dati su primeri i kolaborativnog kreiranja elektronskih sadrţaja pomoću apleta. posebno alata i tehnologija u elektronskom učenju. zatim mogućnosti njihove primene u nastavi a samim tim i mogućnost unapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje. Java View. Rad se sastoji od 5 poglavlja koji su teoretskog karaktera i istraţivačkog dela. što moţe izuzetno posluţiti u nastavi informatike. jer učenik ima mogućnost da samostalno upravlja promenljivima modela. tehnici itd. koje pomoću računara obezbeĎuju dvosmerni prenos informacija. U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke. koji se mogu lako implementirati u odgovarajuće sisteme za elektronsko učenje. Jedan deo ovog poglavlja se bavi i primenom Java obrazovnih igara u vidu apleta u nastavi i rad sa talentovanom decom. Apleti se realizuju u vidu simulacija. JavaSketchPad. matematike.Master Rad Muzafer Saračević 1. Navedene su metode i postupci provere i ocenjivanje u matematici kao i dostupni alati za ocenjivanje bazirani na Javi. Uz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Date su definicije za pojam simulacije i animacije. Treće poglavlje se odnosi na primenu java apleta u ocenjivanju u e-učenju. a navedeni su i alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja u e-učenju. Zatim je navedena konkretna primena apleta u nastavi matematike kroz alate za interaktivne sadrţaje u matematici kao što su GeoGebra . Wiris i alata Mathematica za matematičko programiranje. povećanju motivacije. u fizici. a pomenute su i mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti. U drugom poglavlju su navedeni osnovni koncepti Java apleta kao i generalna primena Java programskog jezika u nastavi. boljoj realizaciji predmeta i boljem individualnom napredovanju pojedinaca u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. Interaktivni sadrţaji u nastavi su poseban vid nastave pomoću računara koji su primenjivi u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizualizacijom procesa. Uvod U savremenoj nastavi se susrećemo sa mnoštvom različitih multimedijalnih sadrţaja koji doprinose kvalitetu nastave. uopšteno. U prvom poglavlju su navedene opšte karakteristike i prednosti interaktivnih sadrţaja u nastavi. Easy Java Simulations. Dati su i konkretni primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike kao što su 5 .

TakoĎe su navedene i mogućnosti Java apleta kao alata za izradu upitnika i anketa. Naveden je pojam i podela sistema za e-učenje. Naravno treba naglasiti da ni u kom slučaju upotreba računara ne sme da zameni praktičan laboratorijski rad. 6 . Ukoliko obrazovna institucija ţeli da svoje učenike dodatno podstakne na rad sa eksperimentima to vrlo lako moţe postići bez preteranih ulaganja u laboratorijski potrošni materijal jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. a predstavljen je Moodle sistem koji je korišćen za potrebe istraţivanja i ispitivanja uticaja na postignuće učenika u osnovnoj školi. Četvrti deo se odnosi na korisničku podršku u sistemima za e-učenje kao i primenu Java apleta u kreiranju virtuelnih učionica i laboratorija. na jedan savremen način. Naime. Dati su i praktični razlozi za korisničku podršku u nastavi matematike i predstavljen je konkretan aplet Virtual Classroom. Nakon završetka kursa izvršena je provera znanja i navedeni su postignuti rezultati i dodatni predlozi za unapreĎenje nastave matematike. Istraţivački deo ovog rada predstavlja empirijsko istraţivanje spremnosti nastavnika za uvoĎenjem savremenih metoda u nastavi.Master Rad Muzafer Saračević npr. Vršeno je ispitivanje postignuća učenika 6. imali su za cilj da se nastava matematike predstavi učenicima u boljem svetlu. U petom poglavlju su navedene mogućnosti implementacije Java apleta i simulacija u sistemima za e-učenje. Dati su i predlozi unapreĎivanja Moodle sistema kroz dodatke kao što su Wiris i GeoGebra plugin koji nude mogućnost uvoza apleta u sistem za e-učenje i znatno doprinose kvalitetu interaktivnog sadrţaja za e-učenje i boljoj evaluaciji. sistem za e-učenje koji je implementiran kao i kurs koji je razvijen od strane autora ovog rada.7 i 8 razreda nakon šest nedelja trajanja kursa. izrada testova sa višestrukim odgovorom a i sa drugim tipovima pitanja. Kao primer navedena je laboratorija za matematiku koja je razvijena od strane autora ovog rada za potrebe nastave.

a kao glavne mogu se istaći interaktivnost i individualna paţnja (Vilotijević. Ovakav vid nastave gde računar ima ulogu nastavnika zastupljen je u svetu. Animacija je brzo prikazivanje sekvenci 2D ili 3D slika ili pozicija modela postavljenih tako da stvaraju iluziju pokreta. znači učenik ne sme da nauči pogrešno interpretirane sadrţaje i kada mu je potrebna pomoć za razumevanje odreĎene materije računar „mora biti spreman“ da pruţi traţenu pomoć. prezentacije ili multimedijalni katalozi. To je optička iluzija pokreta zbog fenomena istrajnosti vida i moţe biti napravljena i prikazana na različite načine (Weiss i ostali. Interaktivni sadržaji u e-učenju i alati Inovativnost u nastavi je ključni zadatak i potreba obrazovnog sistema jer je cilj učiniti nastavu zanimljivom i kreativnom u cilju pribliţavanja učenicima i tako pratiti njihove potrebe i sposobnosti. računar im to takoĎe omogućava. Učenik više nije posmatrač već aktivni učesnik u procesu učenja. jednom rečju svi sadrţaji prikazani na moderan i atraktivan način. mnogi od naših konvencionalnih prilaza obrazovanju koriste rigidne procedure iste za sve učenike i ne dozvoljavaju uzimanje u obzir ovih razlika.1999). 7 . Prva prednost se odnosi na to da računar omogućava svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja. tj. Najčešća metoda prikazivanja animacija je slika u pokretu ili video program. Prednost računara je u tome da se dobrim softverom moţe individualizovati podučavanje (Đukić. Potrebno je obezbediti učenicima prostor u kojem će moći izraziti svoje kreativne ideje i maksimalno iskoristiti svoje potencijale. animacije i interaktivni sadržaji u nastavi Interaktivni sadrţaji obuhvataju pristup raznim informacijama bilo da su to video i audio materijali.1995).1 Simulacije. 2002). Druga prednost se odnosi na činjenicu da nastavnici treba da znaju da su učenici različiti. Prednosti korišćenja računara u nastavi su višestruke. MeĎutim. Ovakvi programi moraju biti sa što manje grešaka. za razliku od pasivne uloge knjige. Pošto svi učenici ne uče istom brzinom. tj. nemaju svi isto predznanje i ne uče na isti način. 2. potrebno im je različito vreme da proĎu kroz gradivo.Master Rad Muzafer Saračević 2. Gotovi programi sa interaktivnim sadrţajem pruţaju mogućnost učenja kod kuće bez prisustva nastavnika.

Samo svojstvo simulacija je da pruţaju mogućnost menjanja ulaznih i izlaznih podataka modela. u kojima postoji mogućnost vizualizacije procesa (Namestovski. obično u obliku jedne ili više brojčanih vrednosti. Još jedna prednost korišćenja računarskih simulacija u nastavi danas jeste i to što je većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u programskom jeziku Java koji ima besplatnu podršku. Model se najčešće predstavlja upotrebom računarskog programa. pogotovo u prirodnim i tehničkim naukama. Pogotovo zbog činjenice da simulacije ne zahtevaju nekakve posebne tehničke veštine ili tehnologije. Ovakvim programima moguće je vrlo efektivno doprineti dubljem i na taj način boljem razumijevanju koncepata i problema u različitim modelima. kognitivnih alata. ipak dobija opravdanje da se koristi kao zamena eksperimenta jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. laboratorijski i praktičan rad u nastavi. 1996). 8 . Iako je ključna prednost simulacije istraţivačka funkcija pomoću računara ona ne sme da zameni eksperimentalni. Simulacije se mogu smatrati i kao poseban tip tzv. veoma je jednostavna za upotrebu i postoji mnoštvo gotovih programskih alata koji izvoze simulacije koje se mogu implementirati u web strane . U uslovima siromašnog školskog sistema. Zbog svoje obrazovne vrednosti u skoroj budućnosti računarske simulacije bi trebale biti standardan alat u nastavi. izvršava proračune modela i izveštava o ishodu. 2005). Sa aspekta učenika.Master Rad Muzafer Saračević Računarska simulacija je eksperiment uzrokovanja koji se izvršava pomoću računara (Fishman. fizičkih. hemijskih ili bioloških) pruţajući tako dublji uvid u odreĎeni problem. što vodi i dubljem razumevanju pretpostavke odnosno modela koji se posmatra jer se dobija svojevrsno kognitivno razumevanje kako neki sistem zaista funkcioniše (Cekuš i Namestovski. posebno tehničkim disciplinama. simulacija pomoću računara obezbeĎuje dvosmerni prenos podataka jer učenik moţe samostalno da upravlja varijablama modela. 2008). Primena simulacija u nastavi je savremen način izvoĎenja nastave pomoću računara pogodniji u prirodnim. Ključni deo svake računarske simulacije je model koji obuhvata veličine čije su vrednosti nepredvidljive i zato moraju da se uzrokuju iz odgovarajuće populacije. a program u stvari uzrokuje slučajne promenljive. odnosno one daju mogućnost učenicima da proveravaju različite pretpostavke menjajući uslove odreĎenih sistema (npr.

ali to ne vodi postizanju obrazovnih ciljeva i ţeljenih obrazovnih postignuća kod učenika/studenata. E-učenje moţe biti vid obrazovanja na daljinu (u slučaju kada se ono organizuje u online okruţenju) ali obrazovanje na daljinu se ne moţe smatrati elektronskim učenjem jer ono podrazumeva upotrebu i drugih medija (štampe.poznavanje teorija učenja i osposobljenost za primenu adekvatnih pedagoških modela. Najprihvatljivijim modelom primene elektronskog učenja (obrazovanja na daljinu) smatra se mešovita (hibridna) nastava koja predstavlja adekvatno balansiranu primenu rada u učionici sa radom uz pomoć medija/tehnologije. radio. Vaţno je napomenuti da odrţavanje e-nastave nije isto što i odrţavanje klasične nastave u učionicama. Najčešće se elektronsko učenje pojednostavljeno shvata kao digitalizacija nastavnih sadrţaja i smeštanje ovih materijala u elektronski prostor. televizije). principa i nastavnih metoda (http://www. Na osnovu istraţivanja (Horton. Obrazovanje na daljinu je širi pojam od pojma e-učenje. Na taj način se omogućava da se u isto vreme iskoriste prednosti oba načina. 2003) alati za e-učenje su podeljeni u tri osnovne grupe:    Alati za pristupanje e-učenju. Vaţno napraviti razliku izmeĎu pojmova e-učenje i obrazovanje na daljinu. Te aplikacije i procesi obuhvataju učenje preko Web-a. Ovo svakako ima svoje prednosti kada je cilj povećanje dostupnost materijala za učenje. posmatrano na nivou organizacije nastave. audio i video traka.2 Alati za kreiranje interaktivnog sadržaja u e-učenju Alati za e-učenje su namenjeni za odrţavanje nastave putem elektronskih ureĎaja. L1). 1 9 . E-učenje je proces razmene i prenosa znanja i veština preko mreţe uz korišćenje računarskih aplikacija i okruţenja u procesu učenja. Isto tako predavači kvalifikovani za odrţavanje nastave u učionicama ne moraju nuţno biti kvalifikovani i za odrţavanje e-nastave (Materijal : E-Lab TFC.eucenje.rs). U ovom radu akcenat je na treću grupu alata. kao i digitalnu saradnju odnosno kolaboraciju.Master Rad Muzafer Saračević 2. Sadrţaji se prenose preko Interneta. Kvalitet primene elektronskog učenja. Alati za isporuku e-učenja. Neki od preduslova su posedovanje odreĎenog nivoa medijske i informatičke pismenosti i onih znanja koja se sve češće smatraju presudnim za uspešan pedagoški rad . najpre zavisi od profesionalne osposobljenosti nastavnika/predavača. Alati za kreiranje sadrţaja e-učenja. satelitske televizije i CD-ROM-a. odnosno osvrnućemo se na alate za kreiranje interaktivnog sadrţaja za elektronsko učenje1 (u daljem tekstu e-učenje). u digitalnim učionicama. preko računara.

kvizovi. Zahvaljujući razvoju digitalne tehnologije i novim mogućnostima računara. Saračević i ostali. 2004):      Camtasia Studio. prezentacije. Flash . Saračević i ostali. 2010. 2 Inteligentna obrada podataka 10 . Articulate . Primena softverskih modela u nastavi ima za cilj. Adobe Captivate . Tabela 1: Lista alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja za e-učenje Animacije             Alpoy Avatar Photo Avatars Blabberize DoInk Fodey. ne samo stvaranje tehničke pismenosti. InfoFest). 2010).com Gickr GIFup Meez PhotoFace Voki Xtranormal             Prezentacije BubbleShare Capzles Freepath Moblyng MyLiveGallery PhotoSnack PresentationsETC SlideRocket Slidesix TimeRime Timetoast VoxPix Kvizovi i simulacije             Armored Penguin ClassMarker ClassTools Edventure Maze GeoGebra Hot Potatoes Mobile Study MyStudiyo Photo Soup Quibblo SMILE TexToys Alati za kreiranje interaktivnih sadrţaja su značajni faktori efikasnosti nastave i učenja. već i dodir sa računarskim tehnologijama i mogućnost njihove upotrebe. simulacije. Veoma su rasprostranjeni alati za procesni pristup razvoja softvera prvenstveno za eučenje primenom UML alata (Mašović. 2011. posebno u nastavi prirodnih i tehničkih nauka. YuInfo) a takoĎe postoje i Data Mining2 tehnike u e-učenju i evaluaciji (Mašović i Saračević.). omogućen je razvoj računarskog modelovanja i simulacije (Mašović. Udutu itd. testovi itd.Master Rad Muzafer Saračević Neki od najčešće korišćenih alata za kreiranje multimedijalnih sadrţaja za e-učenje su (Ardito i ostali. Sledeća tabela prikazuje još neki alate za e-učenje koji se koriste za kreiranje interaktivnog sadrţaja (animacije.

U tome mogu znatno doprineti alati za e-učenje koji imaju mogućnost kreiranja interaktivnog sadrţaja (multimedija. uskladiti ih. Savremena metodika). Učenika treba korak po korak voditi do samostalnog rada. sistematski i kontinuirano ga osposobljavati i učiniti da postane samostalan u procesu učenja. 1995:63).1 Mogućnosti primene alata za e-učenje u nastavi Mogućnosti primene informacionih tehnologija u nastavi su višestruke. Softver koji se koristi u oblasti obrazovanja predstavlja savremen način učenja. On obuhvata programske jezike i alate. Pod obrazovnim računarskim softverom podrazumevaju se računarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastave koji pomaţu i usmeravaju u fazama individualne nastave (Radosav. 2005). jedan je od osnovnih ciljeva savremene nastave. Samostalan rad se moţe definisati kao organizovana angaţovanost učenika u kontrolisanim uslovima na rešavanju postavljenih zadataka i ispunjavanju odreĎenih ciljeva. 2011. Link: http://www. Savremena nastava teţi kao individualizaciji3. (Đukić. Sve ovo doprinosi tome da se moţe vršiti izbor zadataka (sadrţaja) koji najviše odgovaraju odreĎenom učeniku. U petom poglavlju ovog rada se navodi i primena alata za e-učenje u radu sa talentovanom decom kao i pruţanje podrške u funkciji motivacije talentovanih učenika. za pripremanje ljudi za široku primenu naučnih dostignuća i za obučavanje onih koji će ta dostignuća dalje razvijati i usavršavati (Cekuš i Namestovski. uzeti u obzir razlike meĎu njima.Master Rad Muzafer Saračević 2. 2005). Ciljevi uvoĎenja novih metoda u nastavi primenom odgovarajućih alata odraţavaju zainteresovanost društva za naučnu i tehničku pismenost. Individualizovati nastavu. nije samo didaktički princip. pa se još i naziva i obrazovni računarski softver. znači. meĎu savremenim didaktičarima shvaćena kao najznačajnija inovativna snaga u razvoju i modernizaciji nastave. 2000. Individualna nastava predstavlja najbolje rešenje za izvoĎenje nastave. Mašović i ostali. Mara. orijentisati se na realne tipove učenika. Suština individualizovane nastave je „u različitim didaktičko-metodičkim postupcima usmerenim ka zadovoljenju individualnih potreba svakog učenika tako da se do maksimuma utiče na njegovo učenje i razvoj. i menjati metode i postupke pedagoškog delovanja prema tim razlikama. animacije). Mara.inkluzija. U ovom radu se prvenstveno stavlja akcenat na uvoĎenje e-učenja u obrazovnom sistemu kao prateći način uz tradicionalne metode obrazovanja (Saračević.“ (Đukić. kako to definiše M.YuInfo). odnosno kao imperativ vremena u kome ţivimo.Đukić. koja se bazira na logici i pedagogiji. simulacije. omogućiti učenicima da napreduju prema svom tempu i mogućnostima (Kurnik. odreĎenu organizaciju nastave i učenja.2.org 11 . 3 Individualizacija nastave. permanentna inovacija. 2003:68). već je. pretpostavka racionalizacije nastave. Samostalni rad učenika uz pomoć nastavnika.

 Kao najprostiji oblik primene interaktivnog sadrţaja su PowerPoint prezentacije koje su pravljene za frontalni oblik rada i to za one nastavne teme u kojima preovlaĎuju teorijski sadrţaji. je imao za cilj da predstavi nastavnicima matematike. pruţanje pomoći nastavnicima u planiranju nastavnog procesa. osnaţiti rad nastavnika u individualizaciji nastave. Sve pomenute tehnike zahtevaju individualni oblik rada ili u krajnjem slučaju rad u parovima. koji je trajao 4 školska časa. multimedijalni obrazovni softver. informatike. U prezentacije je potrebno ugraditi kvizove i . tehnika) odnosno korišćenjem savremene informacione tehnologije. 12 . Seminar tj.  Primena edukativnog video materijala koji se bavi tematikom iz odreĎenog predmeta. samostalne fleš i druge animacije. elektronski testovi znanja kao i programi za samostalan rad. programa. pruţanje pomoći u ocenjivanju učenika itd.2 UnapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje Muzafer Saračević UnapreĎenje kvaliteta nastave podrazumeva izmeĎu ostalog modernizaciju izvoĎenja nastave pomoću savremenih nastavnih sredstava (alata. fizike i tehničkog obrazovanja kao i profesorima razredne nastave. potrebno je da postoje opremljeni informatički kabineti sa mogućnošću korišćenja interneta.gif animacije koje mnogo bolje prikazuju dinamičke procese gde god je to neophodno. Bitno je odabrati video materijale koji su namenjeni prvenstveno učenicima koji bi hteli nešto više da znaju te se moţe prikazati i na časovima redovne i dodatne nastave.:  UnapreĎenje nastave kroz simulacije. u zavisnosti od raspoloţive opreme. zatim ciljevi su i ovladavanje znanjima iz savremenih tehnologija učenja. Da bi proces unapreĎenja nastave išao u pravom smeru i da bi imao pozitivne rezultate bitno je da nastavnici pohaĎaju seminare koji imaju za cilj da unaprede rad nastavnika u primeni savremenih nastavnih metoda i oblika rada. Neki od predloga kako se moţe unaprediti nastava primenom alata su sledeći (Namestovski.Master Rad 2. kao i na raznim sekcijama uz veliku mogućnost izbora najboljih i najprikladnijih sadrţaja.2. Ono što je bitno navesti prilikom procesa unapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje. 2008). interni kurs u okviru škole koji je bio organizovan (od strane autora ovog rada) za potrebe istraţivanja. unapreĎenje nastave kroz primenu modela i simulacija (struktura i plan ovog kursa su navedeni u prilogu).swf i . Prikaz je moguć i preko video plejera povezanog na televizor ili video bim.

Upravo zbog toga. nizovi su realni objekti. kao i za razvoj softvera koji je nezavisan od platforme na kojoj se izvršava. modularnih programa. nazvan JVM (Java Virtual Machine). Autor: Vesna Šatev). bez obzira na različito radno okruţenje tih ureĎaja. brza. Java uključuje biblioteke klasa koje obezbeĎuju rad sa osnovnim tipovima podataka. Ove osobine su je učinile idealnom za distribuciju izvršnih programa preko WWW. godine napravljen prvi web browser. 1998). To bi značilo da karakteristike takvog jezika ispunjavaju visoke zahteve koji se postavljaju pred savremeni alat za razvoj softvera najšire namene u vreme ekspanzije informaciono-komunikacionih tehnologija (Lemay i Cadenhead. ali ona je daleko jednostavnija od njih. • Nezavisnost od platforme. 13 .Java programiranje. 4 Java je objektno orijentisani jezik razvijen od strane kompanije Sun Microsystems 1991. 3. HotJava. Jedini preduslov je da je na ureĎaju na kome se program izvršava instaliran interpreter za Javu. godine. ubrzo se shvatilo da on daleko prevazilazi svoje polazne namene i da je moţda baš to programski jezik koji bi mogao postati standard u budućnosti. koja se oslanja na programske jezike C i C++. Nakon nastanka Java programskog jezika. Java je doţivela posebnu ekspanziju kada je 1994. Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja Programski jezik JAVA nastao kao rezultat rada na projektu razvoja softvera za kontrolu različitih udaljenih elektronskih ureĎaja za domaćinstvo. efikasna. kontrolama za kreiranje korisničkog interfejsa i dr. koji je mogao da izvršava Java aplete.Master Rad Muzafer Saračević 3. osnovnim Internet protokolima. ulazom i izlazom.1 Glavne karakteristike Jave Kao glavne karakteristike i ključne prednosti Java programskog jezika se mogu navesti (Arnold i Gosling. pouzdana i lako prenosiva sa jednog ureĎaja na drugi. Kako raspoloţivi programski jezici nisu dovoljno odgovarali potrebama projekta. James Gosling i tim razvijaju potpuno novi jezik4. U Javi nema pokazivača. 2001): • Jednostavnost koja se odnosi na sintaksu Jave. Kao i većina objektno-orijentisanih jezika. posebne programe namenjene za izvršavanje u okviru čitača (kurs: Internet Programerski Alati . Java je morala da bude jednostavna. to znači da programi koji su pisani u Javi se lako prenose sa jednog kompjutera ili ureĎaja na drugi. • Objektno orijentisani koncepti koji pruţaju mogućnost za kreiranje fleksibilnih. a upravljanje memorijom je automatsko.

on studentima u nastavi omogućava brzo i efikasno savladavanje gradiva. 5 Konkurentno programiranje predstavlja pisanje takvih programa koji se sastoje od više kooperativnih procesa i niti koje se izvršavaju simultano ili paralelno. mobilni telefoni. VCR. što znači da Java programi mogu izvršavati više zahteva istovremeno. 3. pogodan za Internet programiranje. kvalitetno izvoĎenje nastave je omogućeno upotrebom besplatnog softvera i apleta. uključujući ćirilično pismo.Master Rad Muzafer Saračević • Pogodnost za rad u mrežnom okruženju. java simulacije imaju mogućnost da se pojednostave nastavni sadrţaji. zbog istog značenja kao u engleskom jeziku.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/Visenitno_1. Smatramo da je reč Java ušla u svakodnevni govor informatičkih stručnjaka i da se ona moţe pisati na srpskom jeziku. Link: http://www. Sa bogatom bibliotekom klasa. Ovo je veoma bitno za unapreĎenja e-učenja.2 Java programski jezik i primena u nastavi Analizirajući nastavu iz oblasti računarskih nauka uočava se potreba da se studenti na svojim studijama posebno edukuju za sve širu primenu aplikacija elektronskog učenja i poslovanja. meĎu kojima su i programski jezik Java i C#. smatrajući da je to jezik koji odlično odgovara prirodi i funkcijama aplikacija e-učenja. čiji će korisnici u najvećem broju slučajeva oni biti. pri tom koristeći zajedničke resurse računarskog sistema. • Podržava konkurentno programiranje5 pomoću niti (threads). prednost da se ovaj programski jezik koristi u većini elektronskih ureĎaja (TV. sa komfornim i slobodno dostupnim alatima za brz razvoj aplikacija. portabilan. metodičke i didaktičke osobine teorijske i laboratorijske nastave su podrţana java-om. na koje se odnosi ovaj rad.  mogućnost korišćenja nekih gotovih besplatnih programa koji su namenjeni nastavi predmeta iz prirodnih nauka. kao jezik izbora u nastavi programskih jezika predlaţe se programski jezik JAVA. U tu svrhu. Ključne prednosti java programskog jezika u nastavi:        većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u programskom jeziku Java. računari).cet.pdf 14 . mnogo mogućnosti koje nude nastavnicima kreiranje časova pomoću apleta. Kao predstavnik moderne generacije objektno-orijentisanih jezika. jednostavan za savladavanje i samostalno proširivanje znanja. nudi mogućnost da se kroz simulacije i modele olakša priprema nastave. da se učenicima pribliţe procesi u prirodnim naukama i tehnici. Za pisanje konkurentnih programa mogu posluţiti mnogobrojna razvojna okruţenja.

Kada browser učita neku stranicu koja koristi aplet. Kada pokrenemo animaciju direktno na ekranu moţemo videti kako promena tih parametara utiče na celokupan sistem koji posmatramo. JAVA takoĎe ima rešenje u vidu tzv. Apleti su pisani za web. on učitava i sam aplet sa servera i izvršava ga lokalno. Otvorenog su koda i kao takvi su besplatni.Master Rad Muzafer Saračević 3.2001). 2001). Aplet kao program je dizajniran na način da objašnjava svaku fizičku pojavu individualno. Apleti imaju široku primenu. Programski jezik Java napravio je velik prodor u oblast Interneta. jedinstvenu meĎu programskim jezicima. jednačina i sl.) koji mogu biti zbunjujući za učenika već korisni za onoga koji dobro poznaje gradivo. npr. pre svega da se pojednostave dodatni sloţeni nastavni sadrţaji talentovanim učenicima i da se predstave mogućnosti i načini kreiranja časa pomoću apleta. takoĎe mogu se umetati u html dokumenta. IPod i sl. obično neke web stranice prikazane unutar nekog browser-a. Oni ne sadrţe suviše fizičkih podataka (brojeva. to im nudi mogućnost pokretanja na svakoj platformi.applet. kod evaluacije ili kao domaći zadaci. a sa druge strane da se učenicima pribliţe procesi u prirodnim naukama i tehnici. omogućeno je pisanje interaktivnih programa koji se izvršavaju u okruţenju Web pretraţivača. Preporučuje se kao dobar i koristan propratni materijal pri učenju.) njegovo korišćenje postalo gotovo nezaobilazno na web sajtovima (Street i Goodman. prvenstveno misleći na posebno talentovanu decu. 15 . 1998). Informacija o apletu se nalazi unutar specijalnog taga na nekoj HTML strani. JAVA apleti su mali programi koji su uključeni unutar drugih aplikacija. Takvi programi. mogu se koristiti uz bilo koji stil učenja. na korisnikovom računaru (Milosavljević i Vidaković. Najfleksibilniji softver za prikaz ovih animacija su ipak JAVA6 apleti.3 Pojam Java apleta i osnovni koncepti Apleti predstavljaju jednostavne programe koji u sebi sadrţe jednostavne grafike. oţivljavaju svojom pojavom stranice Interneta. 6 JAVA ima ugraĎenu podršku Web-u. takozvani apleti. Navedeni su i konkretni primeri primene apleta u nastavi matematike. u ovom radu se navode metode kako da se olakša nastavnicima priprema nastave. Ova mogućnost je idealna jednostavna alternativa za pisanje inače sloţenih klijent delova aplikacije. Preko klase Applet iz paketa java. Interaktivne simulacije su naročito interesantne i zanimljive u prirodnim i tehničkim naukama jer nam daju mogućnost promene odreĎenih fizičkih parametara. Sa jedne strane. što daje mogućnost stručnim nastavnicima da dalje unapreĎuju svoju nastavu. servleta API (Venkataraman. Mogu se koristiti i kod tradicionalnih načina u učenju. koji mogu biti podrška u funkciji motivacije učenika. Što se tiče server strane tipičnih Web aplikacija. te je i pored drugih tehnologija (mobilna telefonija.

2001). Ova klasa je deo paketa java. Ona se ogleda u skupu zabrana koje imaju apleti (Arnold. 2001): apleti ne mogu da čitaju niti pišu u korisnikov sistem fajlova. sem onog sa kog su učitani. postoji veoma značajna razlika izmeĎu ove dve vrste izvršavanja programa. Holmes. Pet najvaţnijih etapa u izvršavanju apleta su inicijalizacija. aplet moţe da sadrţi i više pomoćnih klasa. pokretanje i zaustavljanje kao i rad sa dogaĎajima i metod za iscrtavanje (Milosavljević i Vidaković.Applet { // telo apleta } Osim ove glavne klase. Kod aplikacija. 3. 7 8 Program koji se izvršava nezavisno od internet (web strane) Javna.1 Kreiranje i metodi apleta Da bismo kreirali aplet. potrebno je da kreiramo podklasu klase Applet. Kod izvršavanja apleta. kroz primere biće objašnjena inicijalizacija. Gosling. ali različite instance. 2001). ali je glavna klasa apleta ta koja se izvršava prilikom pokretanja apleta. objekat klase 16 . neophodno je da glavna klasa bude deklarisana kao public8 (Arnold. Holmes. apleti ne mogu da učitavaju programe lokalne platforme itd. dostupna svim klasama 9 Primerak klase. TakoĎe. Java prilikom pokretanja programa poziva main() metod aplikacije. kao što su inicijalizacija.Master Rad Muzafer Saračević Iako jedan isti program moţe biti kreiran i kao aplet i kao aplikacija7. Java kreira instancu glavne klase apleta i zatim se poziva serija metoda te instance9. Apleti imaju različite aktivnosti koje odgovaraju različitim etapama u ţivotu apleta.applet i ona obezbeĎuje metode koji su neophodni za rad unutar browser-a.applet. Gosling. apleti ne mogu da komuniciraju sa bilo kojim serverom. U nastavku. Definicija glavne klase apleta bi izgledala ovako: public class MojAplet extends java. pa kad se neki dogaĎaj desi.3. apleti ne mogu da pokreću druge programe na korisnikovom računaru. zaustavljanje. Različiti apleti mogu da koriste istu klasu. iscrtavanje ili dogaĎaji miša. pokretanje. Java poziva metod specifičan za taj dogaĎaj. Svaka aktivnost ima odgovarajući metod. uništavanje i iscrtavanje.

nakon pomeranja prozora browser-a.).. podešavanje inicijalnog stanja apleta. ukoliko korisnik prateći neki link do neke druge strane napusti stranu koja sadrţi aplet. pozadinu i sl. komponenta na osnovu svih tih preduzetih akcija generiše dogaĎaj neke od podklasa klase AWTEvent. Osluškivač tada preduzima odreĎene akcije koje su potrebne da se dogaĎaj pritiskanja dugmeta obradi. objekat klase Graphics.bilo je pritisnuto dugme control za vreme izvršavanja akcije. bez ulaţenja u detalje o pojedinačnim akcijama od kojih se taj dogaĎaj sastoji.nakon inicijalizacije. shift_mask – bilo je pritisnuto dugme shift za vreme izvršavanja akcije. B) Pokretanje i zaustavljanje (pomoću metoda stop() i start() ) .. Unutar klase ActionEvent postoje sledeći indikatori dogaĎaja:     action_performed – akcija je izvršena. } Ovaj metod koristi argument. 17 . ctrl_mask . Definicija metoda paint() je sledeća: public void paint(Graphics g) { . 2. dok se inicijalizacija dešava samo jednom.u Javi.pritisak levog dugmeta miša. osluškivača dogaĎaja. alt_mask – bilo je pritisnuto dugme alt za vreme izvršavanja akcije. neophodno je da uvezete ovaj paket u vaš kod.awt.otpuštanje levog dugmeta miša). slično kao metod main() kod aplikacija. class Reakcija implements ActionListener { . učitavanje slika i fontova i dr. u animacijama i sl... Pokretanje se razlikuje od inicijalizacije u tome što aplet moţe biti pokrenut nekoliko puta. Na primer. podrazumeva se da će sve niti pokrenute u apletu nastaviti sa izvršavanjem.. kreiranje pomoćnih objekata.. pritisak na dugme) sastoji iz nekoliko akcija ( 1pozicioniranje kursora miša na dugme.Master Rad Muzafer Saračević A) Postupak Inicijalizacije (ovoj fazi odgovara metod init() ) se dešava kada se aplet prvi put učita. koji se onda prosleĎuje odgovarajućem osluškivaču. Iscrtavanje se dešava veoma često. } DogaĎaji ovog tipa se prosleĎuju svim osluškivačima tipa ActionListener. nakon inicijalizacije. dogaĎaji se obraĎuju pomoću tzv.Obzirom da klasa Graphics pripada paketu java. D) Rad sa dogaĎajima (event listeners) ... C) Iscrtavanjem (ovoj fazi odgovara metod paint()) aplet praktično crta bilo šta na ekranu (tekst. 3. aplet se pokreće. Obzirom da se jedan dogaĎaj (npr. Inicijalizacija apleta obično uključuje čitanje i prosleĎivanje parametara apletu. Ovaj objekat se kreira i prosleĎuje metodu paint() od strane browser-a. grafičke objekte. sliku.

100. KeyEvent generiše se od strane komponente nad kojom je pritisnut. 50 ). public class MojAplet extends Applet { public void init() { } public void paint(Graphics g) { g.70.awt.setColor(Color. Svi ovi dogaĎaji se prosleĎuju osluškivačima tipa MouseListener i MouseMotionListener. import java. Polygon poly=new Polygon(x. pokretanje kursora.170.blue).fillOval(190. int y[]={20. g. 2011). otpušten ili otkucan neki taster sa tastature. g.awt.setColor(Color.120.150.drawOval(120.20}. Ova klasa se koristi za sve dogaĎaje miša (pritisak na dugme miša.applet.300.300. import java.*.40.170.*.30. } } 18 .70).100. g.100.Polygon.190.100}.20).50. g. Sledi primer veoma jednostavnog apleta sa metodama init() i paint() (Saračević.185.drawPolygon(poly). g. Ovi dogaĎaji se prosleĎuju osluškivaču tipa KeyListener.70). g.12). g.7).20.300.drawString("GEOMETRIJA". int x[]={100.20.150).y.70. g.350.12.fillOval(230. povlačenje i sl.). import java.drawRoundRect(180.Master Rad Postoje dogaĎaji i na klik miša i taster: Muzafer Saračević MouseEvent generiše se od strane komponente nad kojom se desila neka akcija mišem.50.red).fillOval(100.300.

Geometrija od koordinate (175. 300)A5 =(100. 20) A3 =(350.120) poluprečnika r=150.50) i postavlja oko njega zaobljen pravougaonik. Ovaj tag ima nekoliko atributa pomoću kojih se prosleĎuje informacija browser-u kako da prikazuje sam aplet. 300) A6 =( 50. postavlja boju na plavu za naredne grafičke elemente. 170) A4 =(300. 2001) gde je najpre neophodno kreirati HTML stranu i formirati tag <APPLET> taga unutar tela HTML stranice. r=70 (190.100). 19 . 20) A2 =(300. tj. iscrtava ne ispunjen krug od koordinate (120. iscrtava poligon kroz temena: A1 =(100. 170) Ovaj aplet implementira samo metod paint(). Metod paint() preuzima objekat g klase Graphics od samog browser-a. iscrtava tri ispunjena kruga iz gornjeg levog ugla sa kordinatama i poluprečnikom:     (100.100). preuzeta je njegova implementacija iz klase Applet. Aplet sa nizom Geometrijskih oblika Analiza koda   Ovaj Aplet iscrtava string .190). Obzirom da je sam aplet veoma jednostavan. E) Postavljanje apleta na web stranu (Milosavljević i Vidaković. Ovaj objekat u stvari predstavlja prostor u okviru web strane u kome će se aplet pojaviti. koji ispisuje poruku na ekranu.Master Rad Muzafer Saračević Slika 1. r=20 postavlja boju na crvenu. r=70 (230. metodi init() nije ponovo implementiran.

Ukoliko je potrebno. WIDTH i HEIGHT atributi odreĎuju koliki prostor je dodeljen apletu unutar web strane ALIGN atribut odreĎuje kako će aplet biti poravnati unutar strane. Znači aplet nema metodu main (izvršnu metodu). Ovaj tag ima dva atributa. ukoliko se on ne nalazi u istom direktorijumu kao i sama HTML strana.class" WIDTH = "400" HEIGHT = "300" HSPACE = "0" VSPACE = "0" ALIGN = "middle"> Na ovom mestu bi trebalo da bude prikazan aplet </APPLET> </BODY> </HTML> Da bi se obezbedio veći nivo interaktivnosti moţe se izvršiti prosleĎivanje parametara apletu (Beene. IzmeĎu tagova <APPLET> i </APPLET> moţete da ubacite bilo koji tekst. ime fajla mora da uključi i ekstenziju . Atribut NAME predstavlja bilo koje ime koje odaberete za odreĎeni parametar. NAME i VALUE.Master Rad      Muzafer Saračević CODE atribut se odnosi na ime klasnog fajla koji sadrţi aplet. Ovaj tekst će biti prikazan umesto apleta. ispod možete da vidite Mojaplet<br> <APPLET CODE = "MojAplet. Na primer: <APPLET CODE="MojAplet. tako da ga ne moţemo pokrenuti na do sada poznat način – iz komandne linije.class. <PARAM> tag se ubacuje izmeĎu tagova <APPLET> i </APPLET>. ukoliko iz nekog razloga aplet ne moţe da bude prikazan. Atribut VALUE predstavlja konkretnu vrednost koja se prosleĎuje. TakoĎe. parametre moţete da prosledite apletu pomoću taga <PARAM>. CODEBASE atribut sadrţi URL ili relativnu putanju do klasnog fajla. 2004).class" WIDTH=100 HEIGHT=100> <PARAM NAME=font VALUE="TimesRoman"> <PARAM NAME=velicina VALUE="36"> </APPLET> 20 . Sledi primer HTML stranice: <HTML> <HEAD> <TITLE>Test strana</TITLE> </HEAD> <BODY> Ukoliko vaš browser to dozvaljava. Potrebno je ovakav aplet ugraditi u HTML stranicu u okviru koje će biti prikazan. HSPACE i VSPACE odreĎuju broj piksela izmeĎu apleta i teksta koji ga okruţuje. Ovaj fajl mora biti u istom direktorijumu kao i sama strana.

Na primer: String imeFonta = getParameter("font"). Posebno mesto zauzimaju alati koji imaju visoke mogućnosti kada je u pitanju vizuelizacija. U svom radu (Polya. Ime parametra unutar PARAM taga i ime prosleĎeno metodom getParameter() moraju da budu identični. 3. 21 . a čiji je proizvod moguće ubaciti u okruţenju. 3. Metod getParameter() vraća vrednost definisanu atributom VALUE odgovarajućeg PARAM taga. Alati izvan okruţenja za e-učenje. 1957) maĎarski matematičar George Polya opisuje model rešavanja problema u matematici koji se sastoji od četiri koraka: 1. Polya-in koncept ugradili su u GeoGebrino dinamično okruţenje za učenje (dynamic learning environment) . odnosno osposobiti ih za rešavanje problema u budućem ţivotu (Kneţević. 2.Master Rad Muzafer Saračević Prethodni primer prosleĎuje dva parametra apletu. donošenje plana (PLAN). 4. Alati koji su u potpunosti integrisani u okruţenju za e-učenje. Ovi alati su nam neophodni u okruţenju eučenja za otkrivanje i ispitivanje forme nastale konceptima geometrije. To se postiţe unutar metoda init() pozivanjem metoda getParameter(). Konkretno se ovde misli na primenu stečenog teorijskog znanja u praksi. Alati za vizualizaciju u okviru okruţenja za e-učenje. Devetaković i ostali. razumevanje problema (SEE). pa svoju primenu nalaze u geometriji. izvoĎenje plana (DO). 2007): 1. pa ih moţemo svrstati u tri grupe (Mitrović. pogled unazad (CHECK). Odnosno da primena apleta i interaktivnih sadrţaja itekako nalazi primenu u ovom modelu.4 Primena apleta u nastavi matematike Jedan od najvaţnijih ciljeva poučavanja matematike je naučiti učenike misliti. Moţemo zaključiti da se istraţivački usmerena nastava potpuno uklapa u navedni model rešavanja problema. Neophodno je ove parametre preuzeti i obraditi u samom kodu apleta. 2004). 3. Uloga nastavnika matematike kao izvora informacija znatno je manja u odnosu na ulogu nastavnika koji će voditi i usmeravati učenike na putu sticanja novih znanja. 2. Karadag i McDougall napravili su još jedan korak dalje.

4D prikaz je prikaz 3D objekata koji imaju različita stanja u zavisnosti od parametara kojih ih definišu. ali ga je i najteţe integrisati u samo okruţenje za e-učenje. i ujedno se koriste i za java programiranje.a. ali ne retko i Adobe Flash aplikacije. kako komercijalnih tako i besplatnih (Mitrović. na ţalost nije zastupljen u većini sistema za e-učenje ili bar nije deo standardnih paketa.rs). CaRMetal Cinderella     Tabulae Wolfram Mathematica Easy Java Simulations Java View Lite Geogebra je alat koji se se zbog mogućnosti dinamičnog prikaza i interaktivnosti matematičkih objekata u nastavi koristi za objašnjavanje.rs. 2D alati su uglavnom već integrisani u postojeće sisteme za e-učenje i predstavljeni su kroz razne načine postavljanja slika ili konvertovanje tekstualnog ulaza u 2D sliku.ac.ac. Za to se obično koriste java apleti i specijalizovani programi kao što je Wolframova Mathematica. 3D i 4D okruţenja.bg. istraţivanje i modeliranje matematičkih koncepata i njihovih meĎusobnih odnosa. gde se primenjuje „JavaView lite” alat u arhitekturi (o ovom alatu će biti reči u narednom delu ovog rada) i AMRES eLearning (Akademska mreţa Srbije – http://elearning. Najpopularniji alati koji se koriste za kreiranje apleta za potrebe nastave matematike su:     GeoGebra Jeometry Geonext GRACE o o o o iGeom C.rs). Devetaković i ostali.R. http://amres. 2007). 3D prikaz iako već poseduje svoje standarde na internet gotovo kao i formati za prikaz slika.amres.ac. Alati koji se takoĎe mogu koristiti za kreiranje apleta koji imaju opštu namenu su i Jcreator i NetBeans . Ovakav prikaz se najčešće i koristi u arhitektonskoj geometriji. Univerziteta u Beogradu (http://www.Master Rad Muzafer Saračević Eksplorativni alati10 za vizuelizaciju mogu biti svrstani u 2D. 22 .arh. Okruţenje JCreator-a 10 Konkretan primer gde je izvršena integracija apleta u e-learning sistem je Arhitektonski fakultet. Slika 2.

*postaviti uslov za domen if (x>60 && x<150 && y>100 && y<220).60. 300)A5 =(100. on se transformiše u manji ispunjen krug (100.Y-“zuti krug”. klikom na jedan od tri dugmeta iscrtava se poligon sa odreĎenim brojem temena.140. Izbor kreiranja apleta u NetBeans-u Sledi primer apleta koji je raĎen za potrebe kursa i upoznavanja nastavnika sa strukturom i kreiranjem apleta.150.150).Master Rad Muzafer Saračević Slika 3. Ako se mišem klikne u domen ispunjenog kruga .150). Primeri apleta koje je programirao u JCreator-u autor ovog rada za potrebe nastave : Primer 1.(60.  Formirati tri dugmeta (tri_temena.G-”zeleni krug”. Aplet je kreiran u JCreator softveru. iscrtava neispunjen kvadrat sa koordinatama . osam_temena). 20) A3 =(350. 20) A2 =(300.(360.    50) i postavlja oko njega zaobljen pravougaonik.70).150. sa koordinatama (320. 170) A4 =(300. i ispunjen krug .150.140. cetiri_temena. 23 .60.40.70. Aplet koji iscrtava string sa tekstom “GEOMETRIJSKA TELA” sa koordinatama (325.100. iscrtava neispunjen krug .140) iscrtava poligon kroz temena: A1 =(100.150). a zatim ako se ponovo klikne unutar iscrtava se ispunjen krug (60.(60. 300) A6 =( 50.60.12.“plav krug”.30.12). 170)   Boju ispunjenog kruga definisati kao nova_boja (početna boja je plava) i dodeliti funkcionalnost na tastere: B.130.

translate(50. iscrtava poligon kroz temena (postaviti plavu boju za poligon): P1 =(100. Muzafer Saračević Slika 4. 20) P2 =(300.translate(50. *postaviti uslov za domen  if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220). U prilogu S2 je naveden izvorni kod apleta. P_240–g. 20) P3 =(350. Slika 4.translate(50. Ako se mišem klikne u domen kruga K1. on se transformiše u String “PLAY”(160.30.Master Rad U prilogu S1 je naveden izvorni kod navedenog apleta sa dogaĎajima.140.(60.150.12). iscrtava neispunjen kvadrat .    Napisati applet koji iscrtava neispunjen pravougaonik sa koordintama sa tekstom “GRAFICKI ELEMENTI” sa koordinatama (325. iscrtava string postavlja oko njega zaobljen pravougaonik (320.12.60.150). 170) Uvesti novu promenljivu “Dimenzija_poligona”.150). 5 i 6-temena a 0-briše krug K1 (“clearRect”).180). 300) P6 =( 50. Formirati tri dugmeta i klikom na jedan od tri dugmeta pomera se poligon za odgovarajuću poziciju: P_190g.(60.160). crvene boje.150. P_290 – g. 300)P5 =(100. i ispunjen krug K1 .40.1. 50) i (360.60.290).190). Aplet sa dogaĎajima na taster i na klik miša Primer 2.240). i dodeliti funkcionalnost na tastere i klikom na njih iscrtava poligon sa: 4.130.140. 170) P4 =(300. Aplet sa mogućnošću menjanja pozicije oblika 24 .

grafici funkcija). 2. jednačine) i u ćelijama tabele.1 GEOGEBRA. Razvili su ga Markus Hohenwarter i meĎunarodni tim programera.Master Rad Muzafer Saračević 3. algebarski (na primer. nezavisno od načina na koji su objekti nastali. grafički prikaz.4. 25 . njihova algebarska reprezentacija u algebarskom prikazu se dinamički aţurira. tačke. alat za dinamičku matematiku GeoGebra je program za dinamičku matematiku koji povezuje geometriju. tabelarni prikaz. algebru i matematičku analizu. pomoću miša i alata za konstrukcije koji se nalaze na traci sa alatima. GeoGebra ima tri različita prikaza matematičkih objekata: 1. Slika 5 – okruţenje programa GeoGebra Geometrijske konstrukcije se prave u grafičkom prikazu. koordinate tačaka. Pomoću njih je moguće prikazati matematičke objekte u tri različita oblika: grafički (na primer. Svi objekti koje napravite u grafičkom prikazu imaju i algebarsku reprezentaciju u algebarskom prikazu. algebarski (brojčani) prikaz i 3. za nastavu i učenje matematike u školama. Bitno je napomenuti da postoji mogućnost da se pomeraju objekte u grafičkom prikazu tako što ćemo ih prevlačiti pomoću miša. Pri tome su svi načini prikaza istog objekta dinamički povezani i automatski se prilagoĎavaju svakoj promeni koja se izvrši u bilo kojem prikazu. U isto vreme.

Prilikom snimanja dinamičkog crteţa biće napravljeno nekoliko datoteka: • • • HTML datoteka (na primer. krug.GeoGebraApplet" archive="geogebra.jar" width=200 height=40> <param name="filename" value="krug. Pored toga što je objekte moguće prikazati ili sakriti.com/getjava">instalirajte Javu</a> da bi videli aplet. moţe se podesiti objekat tako da se on pojavi na ekranu ukoliko se uključi polje za potvrdu ili se klizač podesi na neku odreĎenu vrednost.html) – ova datoteka sadrţi Web stranicu GGB datoteka (na primer. Glavna prednost GeoGebra alata je što postoji mogućnost kreiranje interaktivnih Web stranica. Na primer. </applet> Prednosti alata GeoGebre su (Markus i Hohenwarter.Master Rad Muzafer Saračević Slika 5. dinamičkih crteţa (Apleta). krug. 2003):   GeoGebra omogućava animiranje jednog ili više brojeva i/ili uglova istovremeno.sun.jar (nekoliko datoteka) – ove datoteke sadrţe GeoGebru i čine stranicu interaktivnom Primer GGB datoteka unutar HTML datoteke: <applet code="geogebra. Kutiju sa alatima se otvara klikom na malu strelicu u donjem desnom uglu njene ikone. 26 . moguće je podesiti da njihova vidljivost zavisi od odreĎenog uslova. tzv.ggb"/> <param name="type" value="button"/> <param name="bgcolor" value="#FFFFFF"/> Please <a href="http://java.ggb) – ova datoteka sadrţi konstrukciju u GeoGebri geogebra.1. Primer dinamičkog aţuriranja podataka u GeoGebri Svaka ikona u traci sa alatima predstavlja jednu kutiju sa alatima koja sadrţi slične alate za konstrukciju.

GeoGebra apleti imaju JavaScript interfejs koji moţe da proširi i poboljša njihovu interaktivnost. Objekti mogu da ostave trag u grafičkom prikazu kada se pomeraju. Svi alati se automatski snimaju u datoteku zajedno sa konstrukcijom. Redefinisanje objekata je veoma moćan alat za izmenu konstrukcije.   JavaScript interfejs u GeoGebri moţe biti zanimljiv korisnicima koji imaju iskustva u radu sa HTML-om.Master Rad  Muzafer Saračević GeoGebra dozvoljava kreiranje sopstvenih alata zasnovanih na postojećim konstrukcijama. Kada se naprave. Zadatak – Izračunaj površinu trapeza… 27 . alati mogu da se koriste pomoću miša i kao naredbe u polju za unos.    Slojevi u GeoGebri sluţe tome da se odredi koji objekat se bira ili pomera kada korisnik klikne na više objekata. Veoma je bitno obratiti paţnju na to da se moţe izmeniti i redosled koraka u opisu konstrukcije. moţe se napraviti dugme koje će na slučajan način rasporeĎivati elemente dinamičke konstrukcije. Primeri nastavnih jedinica u toku kursa i prateći apleti 6 razred Oblast – POVRŠINA TROUGLA I ČETVOROUGLA Nastavna jedinica – Površina trapeza Redni broj časa – 124 . mesec maj 2011. Na primer.

mesec april 2011.Master Rad Muzafer Saračević 7 razred Oblast . Zadatak – dokaz Talesove teoreme 8 razred Oblast – GEOMETRIJSKA TELA Nastavna jedinica – Primena Pitagorine teoreme na prizmu i piramidu Redni broj časa – 120 .SLIČNOST Nastavna jedinica – Talesova teorema Redni broj časa – 125 . Zadatak – kako se izračunava površina i zapremina piramide 28 . mesec maj 2011.

konstruiranje i oblikovanje. Alat JavaSketch se temelji na aktivnostima u Sketchpad modulu11. Radno okruţenje alata Geometer’s Sketchpad Okruţenje ovog alata je veoma prilagodljivo za korisnike. osmislio i zaštitio termin Dynamic Geometry. Alat Geometer’s SketchPad omogućava kreiranje apleta koristeći sve alate za crtanje. Key Curriculum Press (KCP) je. kao i dodatnih funkcionalnih dugmića koji mogu predstavljati linkove na neke naredne strane odnosno 11 Članak .Master Rad 3. napredni korisnici.Sketchpad pomaže pri učenju matematike – “Sketchpad je alat namenjen za istraţivanje Dinamične Geometrije. Sketchpad je otvoreni matematički alat koji je veoma jednostavan za korišćenje i daje učenicima idealne uslove za razvijanje njihovih matematičkih kreativnosti. Nudi mogućnost da se jednostavno urade dinamičke simulacije sa mogućnošću lakog dodavanja komentara (teksta). Naziv opisuje Sketchpadovu sposobnost zadrţavanja matematičkih odnosa u geometrijskoj konstrukciji kad korisnici pomiču komponente konstrukcije koristeći miš. izraţavanja i dostignuća.proven. Pošto postoje mogućnosti integracije.2 Javasketch i Geometers Sketchpad Muzafer Saračević JavaSketchpad je program koji omogućava jednostavno kreiranje i korišćenje apleta kao i objavljivanje istih na Internetu. Ovaj način je uobičajeniji za kreiranje apleta u matematici. programeri i matematički istraţivači mogu koristiti JavaSketchpad da bi dodali vizuelizacije Dinamične Geometrije drugim programima ili problemima. Ovaj alat se moţe koristiti da bi se distribuirali interaktivni sadrţaji Dinamične Geometrije. Portal o SketchPadu i matematici http://www. godine 1991. Java komponenta Sketchpada omogućuje programu stvaranje HTML Dynamic Geometry stranica koje se mogu pregledavati i menjati putem interneta”. Slika 6.hr/ 29 .4. mnoge komponente su u interakciji “iza scene” da bi prikazali Dinamičnu Geometriju na implementiranom apletu. Kada se pogleda stranica koja sadrţi JavaSketchPad.

gde postoje parametri za unos brzine ili za odabir odgovarajuće komponente za koju ţelimo odraditi pokrete.1 Jednostavan primer u SketchPad-u i Motion Controller Postoji veoma jednostavno snimanje u obliku html strane. Slika 6. Ono što moţe biti korisno učenicima i nastavnicima je da ne veoma jednostavan način mogu kreirati animacije pomoću tzv. Nastavnici mogu koristiti Sketchpad kao dinamičnu ploču da bi prezentovali i ilustrovali moć vizuelizacije matematike. Ovaj alat omogućava učenicima i studentima da vide i razumeju matematičke pojmove i da primenjuju gradivo iz različitih oblasti. kao i način pozivanja apleta u html editor.jar" align="bottom" height="500" width="700"> Slika 6. što je veoma korisno za učenike.Master Rad Muzafer Saračević druge aplete. TakoĎe još jedna prednost je što se moţe aplet organizovati u vidu slajdova (odeljaka) tako da u ovom slučaju imamo mogućnost da odradimo aplet za više nastavnih jedinica u okviru jedne oblasti. a sledeći dijagram prikazuje tipičnu vezu interakcija potrebnih za stvaranje JavaSketchpad (JSP) apleta u web pretraţivaču. Ovo omogućava učenicima da imaju više apleta na jednom mestu.class" codebase="jsp/" archive="jsp4. <applet code="GSP. Motion Controller-a.2 Način realizacije i implementacija apleta u html editoru 30 .

• jednu aplikaciju moţe da koristi više e-learning sistema.Master Rad Muzafer Saračević 3. • veća produktivnost. alat za jednostavno kreiranje apleta i testova u matematici Wiris je alat koji moţe biti u potpunosti integrisan u e-learning okruţenje. Onlajn okruţenje . su detaljnije objašnjene u poglavlju br.4.Web kalkulator . • nezavistan je od operativnog sistema. Wiris u obliku onlajn okruţenja 31 . U poglavlju 6. odnosno moţe postati deo samog sistema za e-učenje. Wiris alat poseduje sledeće module:     Editor . • korisnik ga moţe koristi u e-learning okruţenju pa ih i doţivljava kao deo okruţenja. Wiris Kviz (mogućnosti ovog alata i primena u ocenjivanju.4). Slika 7. Ovaj alat se pokazao veoma dobro u okruţenjima za eučenje i ima nekoliko prednosti nad drugim moćnijim alatima: • za njegovu upotrebu dovoljan je web browser. u kome je naveden primer integracije sa sistemima za e-učenje biće predstavljene i još neke mogućnosti ovog alata u Moodle sistemu.3 WIRIS. editor Wiris alata Slika 8. Wiris .Bela tabla. • sama aplikacija ne mora obavezno da bude na istom serveru sa e-learning sistemom.

C. Mogućnost snimanja Wiris sadrţaja 32 . Geometrija. Programiranje . Matricama. CMS I HTML editore. Glavni odeljci Wiris alata Još jedna prednost ovog alata je jednostavnost snimanja u obliku apleta i kasnija mogućnost da se taj aplet modifikuje.wiris. F. E. Wiris Bela tabla Veoma je bitno naglasiti da se Wiris alat moţe veoma jednostavno integrisati u različite LMS. Na slici 11 je prikazano okruţenje Wiris alata u onlajn verziji.net/wiris-codebase/' ARCHIVE='wrs_net_en. Matematička Analiza itd. B.jar' WIDTH='100%' HEIGHT='100%' > Slika 12. Kombinatorika. Alat obuhvata rad sa sledećim oblastima : A. Operacijama i simbolima. Ovo je velika prednost ovog alata zato što ne zahteva da se kompletan softver preuzme sa interneta već se jednostavno moţe koristiti kao Onlajn editor. Sledi primer implementacije Wiris apleta u html kodu: <applet CODE='WirisApplet. D. Slika 11 . Wiris alat za izradu kvizova Slika 10.class' CODEBASE='http://www.Master Rad Muzafer Saračević Slika 9.

2005). Ovaj alat je koristan naročito za osobe koje imaju osnovno znanje iz programiranja kao i kreiranje simulacija fizičkih i tehničkih fenomena i sistema na brz i lak način. MATLAB. istraţivačima i studentima koji imaju osnovno znanje iz programiranja. SYSQUAKE). 2010). Kako je EJS baziran na Java-i. Model je deo koji se odnosi na stranice sa Java kodom. a ne mogu sebi priuštiti veliki utrošak vremena za kreiranje kompletnog sofisticiranog interaktivnog grafičkog korisničkog interfejsa.4 Easy Java Simulations. diferencijalnim jednačinama ili na povezivanje sa eksternim aplikacijama (npr. 33 . pa je pogodan za korišćenje u inţenjerskom obrazovanju (Francisco. Izvorišni fajlovi EJS aplikacija se čuvaju u . 2005). distribuisati ih preko Interneta i pokretati ih kao html stranice iz većine popularnih web čitača (Francisco.Master Rad 3. 12 EJS je namenjen je nastavnicima. Slika 13.xml formatu. modela i vizuelizacije (Popović i Naumović. to je moguće simulacije kreirane u njemu koristiti kao nezavisne programe koji rade pod različitim operativnim sistemima. odnosno u njemu se nalazi teorijski deo neophodan za razumevanje ponašanja procesa ili sistema. alat za razvoj interaktivnih simulacija Muzafer Saračević Easy Java Simulations (dalje u tekstu EJS12) je softverski alat koji omogućava kreiranje interaktivnih simulacija (apleta).4. Grafički korisnički interfejs koji nudi EJS je struktuiran tako da se sastoji od tri dela: opisa. Opis je deo u kojem se definiše fenomen ili sistem koji se simulira. Korisnički interfejs Easy Java Simulations Aplikacije kreirane pomoću EJS mogu biti samostalne Java aplikacije ili apleti.

diferencijator. 2005). pojačanje itd. Slika 13. operator sabiranja. alat namenjen za modelovanje dinamičkih sistema u grafičkom okruţenju. Model i vizuelizacija su povezani tako da se bilo kakva promena nastala u modelu automatski odraţava na vizuelni prikaz i obrnuto. Primer apleta u Easy Java Simulations 34 . Simulacioni modeli koji su kreirani u ovom alatu su prikazani u obliku blok-dijagrama koji se sastoji od pojedinačnih modula ( integrator.). Parametri sistema se obično definišu u samim blokovima pre početka simulacije. sintezu.Master Rad Muzafer Saračević Vizuelizacija se odnosi na grafički prikaz aplikacije kao i na elemente korisničkog interfejsa potrebnog za interakciju. Slika 14. Za kreiranje simulacija u Matlab-u koristi se Simulink.1 Deo korisničkog interfejsa Easy Java Simulations MATLAB je softverski paket koji mnoštvom svojih alata omogućava jednostavnu analizu. modelovanje i simuliranje sistema (Francisco i Jose. operator mnoţenja.

primenjuje se na osnovnim studijama i na Tehničkim i Arhitektonskim fakultetima.1992): A. Primena ovog alata se rasprostire u svim poljima nauke. Do sada je ovaj alat upotrebljivan u praktične svrhe. posebno na Matematičkim fakultetima. 1996). Više stotina kurseva. poznat kao notebook (Maeder. 35 . TakoĎe. i sadrţi ogroman niz novih algoritama i vaţnih tehničkih inovacija. a pomogao je u rešavanju mnogih teorijskih problema. Predstavlja jednu od najvećih aplikacija koja je ikada razvijena. alat za matematičko programiranje Muzafer Saračević MATHEMATICA je programski paket za matematičke i druge primene. Ovaj programski paket ima velike mogućnosti. Alat je posebno pogodan za sledeće primene (Blachman.5 MATHEMATICA. Ključna ideja je bilo otkriće simboličkog programskog jezika koji moţe da manipuliše vrlo velikim opsegom objekata koji se pojavljuju u tehničkim izračunavanjima.rad sa 3D grafikom u alatu Mathematica Mathematica se široko koristi kao najvaţniji podvig softverskog inţenjerstva. Slika 15 .4. Mathematica je izučavana i od strane studenata. sistem za grafičko prikazivanje podataka i funkcija. Ona se aktivno koristi i u obrazovanju. C. počev od visokoškolskih institucija pa do srednjih škola bazirano je na paketu Mathematica.Master Rad 3. obrada numeričkih podataka. MeĎu mnogim inovacijama je koncept interaktivnog dokumenta. sposobnost simboličkog procesiranja. B.

Slika 17.6815 7 5.38516 8 6 0.05 0.Master Rad Muzafer Saračević 1 2 8. proučenih problema. tehnologije.0161 48. Saračević i ostali. Quality) se moţe pročitati da java ima velike mogućnosti kada su u pitanju web bazirani sistemi tako da svaki alat koji ima mogućnost da izveze proizvod u vidu apleta da postoji mogućnost primene istih na različitim platformama. studentima. istraţivanja.15 0.0833 36.7151 31. 2011.6 0 0. obrazovanja.82843 5 4 18.1 0.3 Slika 16.7 1 0.3847 0.7185 31. 1991).2 0.9 2. U radu (Mašović. medicine. itd. Prednost ovog alata je što se krajnji produkt moţe izvesti u obliku Java apleta.8 41. Demonstracija izračunavanja rastojanja tačaka u koordinatnom početku Mathematica je softver (jezik i paket) za simboličko i numeričko rešavanje problema iz svih poznatih oblasti matematike. Namenjena je kako korisnicima (Ďacima.7852 40. finansija.544 3 0. tako i istraţivačima koji je mogu upotrebiti za najkomplikovanije proračune i analize (Gray i Glynn. Implementacija Mathematice na smart telefone 36 . inţenjerima) za rešavanje već poznatih. fizike i drugih oblasti nauke.25 0.

class"> <param name=model value=“muzafer. kako bi krajnji proizvod bio java aplet.Master Rad Muzafer Saračević 3. 2. 1996). Naveden je primer instalacije odnosno pozivanja JavaView okruţenja u Mathematica kodu: <<JavaView`JLink` InstallJavaView[]. JavaView pored Mathematice se moţe integrisati i sa Maple Powertool i alatom Polymake. JavaView[cube]. {5. 0}. Izuzetne grafičke mogućnosti alata Mathematica se mogu iskoristiti za kreiranje zanimljivih apleta koji se mogu koristiti za potrebe nastave prirodnih nauka ili često svoju primenu nalazi u arhitekturi ili računarskoj grafici (Wolfram. Sledi primer implementacije apleta koji je kreiran u JavaView alatu. cube = Graphics3D[Cuboid[{0. Primer apleta i njegovih podešavanja u alatu Java View JavaView se moţe integrisati u Mathematica Notebook.jar" width="640" code="javaview. Slika 18.jvx"> <param name=displayFile value=“muzafer. 0.jvd"> <param name=panel value="material"> </applet> 37 . u HTML editoru: <applet height="512" archive="jars/javaview. 1}]].6 Integracija JAVAVIEW alata sa Notebook (Wolfram Mathematica) Alat JavaView se uglavnom koristi kao integracija sa programskim paketom Mathematica.4.

Slika 19. Primer integrisanja Java View okruţenja u funkcionalnost Forum sistema za e-učenje Naveden je i primer sloţenog Java apleta koji je raĎen u alatu Mathematica i njegova implementacija u HTML kodu.). Slika 20. u kome su navedene mogućnosti implementacije Java apleta u sistemima za e-učenje.Master Rad Muzafer Saračević TakoĎe bitno je napomenuti da se apleti u JavaView-u mogu jednostavno implementirati u sisteme za e-učenje (resurse. Rad sa 3d grafikom u Mathematici i izvoz u Applet 38 . Detaljnije o ovim mogućnostima u poglavlju 6. forume. testove i td.

gde mogu zajedno navoditi svoje ideje u vidu matematičkih formula ili geometrijskih figura i meĎusobno komunicirati. Okruţenje WIRIS Conference . Neka kolaborativna okruţenja namenjena su pre svega u radu sa binarnim fajlovima dok su druga više okrenuta tekstualnim sadrţajima (Wiki ). Sadrţaj mora biti tako organizovan i skladišten da ga je moguće jednostavno pronaći. a neki od osnovnih principa su korišćenje Weba kao platforme.Master Rad Muzafer Saračević 3.math chat 13 Web 2.5. U svakom slučaju. Opisuje se kao „read-write web“ i nudi sve servise i aplikacije koje omogućuju pojedincima da kreiraju nove sadrţaje. 3. Zamislite da se nalazite u učionici. koristeći raspoloţive tehnologije kao što su blogovi. Plone i Alfresco. koja se često označava kao Web 2.5 Kolaborativno kreiranje elektronskih sadržaja pomoću apleta Kolaborativnost je jedna od osnovnih pretpostavki nove paradigme u razvoju Web aplikacija.php?id=5088. gde su autori obični korisnici. Krajnji proizvod se moţe sačuvati u vidu Java apleta koji se kasnije moţe jednostavno implementirati na različitim platformama.0 je novi način dizajniranja i projektovanja Web aplikacija.math chat WIRIS alat je izuzetno koristan za kolaborativan rad u vidu chat-a ili konferencije ali sa nekim dodatnim nespecifičnim mogućnostima.1 WIRIS Conference . ova okruţenja moraju da omoguće jednostavno dodavanje i promenu fajlova. Twiki.013. Slika 21. a ne specijalizovani autori ili eksperti. Najpoznatiji predstavnici ovih sistema su MediaWiki. Podrţava korisnički generisan sadrţaj. i implementacija aplikacija pomoć u jednostavnih programskih modela. podcast. meĎusobno saraĎuju i razmenjuju sadrţaje sa ostalima.rs/moodle/mod/book/view.kg. u toku je čas matematike i učenici rade zadatak. materijal za predmet – Alati i tehnologije u e-učenju). korišćenje podataka koje unosi veliki broj ljudi. 39 . Postoji i dodatak za implementaciju u sistemima za e-učenje (više o tome u poglavlju 6). Zato ovi sistemi uglavnom imaju napredne podsisteme za pretragu podataka. U toku ove diskusije učenici timski rešavaju zadatak.tfc. dopunjavaju postojeće. wiki i drugi. Zaista ovaj alat pruţa dobru korisničku podršku kolaborativnom radu u e-učenju.ac. Podstiče društveni aspekt weba korišćenjem socijalnih mreţa (http://e-lab.

2007). Slika 22. Učenik tada uči manipulisanjem modelom koji moţe biti. jasnije i lakše razumljivo a time i lakše za učenje. očigledno. Java je poznata u svetu kompjuterskih igara.6 Primena Java obrazovnih igara u nastavi Pojmove simulacija i igra potrebno je šire shvatati i ne vezivati ih samo za njihovu realizaciju uz pomoć kompjutera. neki sloţeni sistem. Danas je sve više pedagoga. ali da bi svaka igra našla svoje odgovarajuće mesto. igranju uloga. usvajanju stavova. predmet. Slika 23. trebalo bi izvršiti njihovu kategorizaciju i klasifikaciju. na primer. već moţe biti i oblik nastavne tehnike. Primeri edukativnih java igrica u vidu apleta namenjenih za nastavu matematike 40 . Primer obrazovne igre za nastavu matematike u obliku apleta Mnogi pedagozi i psiholozi bave se proučavanjem efekata elektronskih igara na razvoj dece. ali igra nije samo vid zabave ili nešto što sluţi za rekreaciju. psihologa i IKT stručnjaka koji dokazuju da kompjuterske igre mogu podstaći kognitivni razvoj i naći svoju primenu u nastavi (Moreno i Mayer.Master Rad Muzafer Saračević 3. jer se oni mogu lako implementirati na web stranice nezavisno od platforme. Prvenstveno kroz java aplete. razumevanju pravila. metoda kojom se nešto vizuelno prikazuje i uči i na taj način se apstraktno pretvara u konkretno. Sadrţaj simulacije je simuliranje neke igre. proces. pa se ovaj programski jezik moţe smatrati bitnim faktorom u oblasti obrazovnih igara. za igru. Shodno tome. U toku simuliranja učenik se aktivno uključuje pri donošenju odluka. moţe se govoriti o obrazovnim kompjuterskim igrama i kompjuterskim igrama namenjenim zabavi.

da se na dobar način organizuju beleške. Veoma dobar način da se uči.u pamćenju i učenju na svim nivoima. donošenju odluka. pripremanju predavanja i prezentacija. boje. odvajajući bitno od nebitnog. sa lakoćom postiţemo izuzetne rezultate u učenju. pa se ovaj način moţe primeniti i u nastavi matematike. Alat TWikiDraw je izuzetno koristan za kolaborativan rad i rad sa mapama uma koji se mogu sačuvati u obliku apleta. hvatanju i pravljenju beleţaka. Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomaţu da bolje iskoristimo neograničenu moć mozga. Slika 24. Pomoću mapa uma u matematici. brojeve. Pogodne su i za kolaborativan rad. kreativnom razmišljanju. TakoĎe predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira. BrainStrom Tools) su namenjeni kreiranju mapa uma za aktivnosti ili dogaĎaje. Okruţenje TWikiDraw 41 .Master Rad Muzafer Saračević 3. crteţe. čime nam omogućavaju da se fokusiramo na bitne stvari i da ne gubimo vreme na nebitne detalje. Brejnstorming alati (eng. pa se zato i često koristi zbog lakoće implementacije na webu ili u sistemima za e-učenje (više o mogućnostima implementacije apleta u Moodle sistemu za e-učenje u poglavlju 6). planiranju izrade zadataka i razvoj toka podataka. linije. i naročito . rešavanju problema.7 Mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti Mape uma jasno definišu ključne pojmove. koristeći slova. kao i za brzo hvatanje beleţaka i ideja na sastancima ili predavanjima.

pravila. 2010). 5. evaluatora itd. Konketni primeri primene se baš mogu navesti u nastavi informatike ili matematike ali u većoj meri apleti se primenjuju i u nastavi tehničkog obrazovanja (Pavlović i ostali. teoreme. 2004). 3. ili ga moţe prepoznati u nizu ponuĎenih odgovora. kada je učenik u stanju da naučene sadrţaje (pravila. ako se radi o e-učenju ili hibridnom načinu veoma je bitno odabrati i adekvatne alate koji to mogu postići. To je nivo kada učenik moţe samostalno da reprodukuje naučeni sadrţaj u pogledu poznavanja činjenica. pojmove. Berger i ostali. U ovoj fazi značaju ulogu zauzimaju apleti i interaktivne sismulacije. Pošto izveštaj treba da obuhvati precizne informacije o znanju. svesnost i upotrebljivost znanja (njegova funkcionalnost) na raznim stupnjevima. 14 U pogledu kvaliteta postoji nekoliko nivoa znanja (Miroslav B. u ţivotu i praksi. termina. Učenik ume stečeno znanje da primenjuje pri učenju novog gradiva. kad učenik nije u stanju da samostalno iskaţe traţeni podatak ili pravilo. sličnih onima koji su već rešavani. Nivo kreativnosti ili stvaralačkog rešavanja problema se odnosi na najkvalitetnije znanje. Pre svega.1 Metode. Nivo razumevanja je nivo sa kvalitetnijim znanjem u odnosu na predhodne nivoe. kada je učenik (saglasno svom uzrastu) u stanju da stečeno znanje i poznate metode primenjuje u sasvim novim situacijama. odnosno nivoima14. već da vrši i misaonu preradu znanja – da razume i objasni činjenice. povezuje činjenice i izvodi zaključke). Nivo prepoznavanja kao najniţi nivo. Stoga je neophodno razvijati odgovarajuće veštine proveravanja. kada učenik stvarno shvata i razume naučeni sadrţaj i u stanju je da ga logički obrazloţi. sa više apstraktnog (matematičkog) jezika moţe da „prevede“ na manje apstraktan (konkretniji. da stvaralački i samostalno reorganizuje gradivo koje izlaţe. Ocenjivanje učenika u nastavi matematike): 1. Nivo reprodukcije kao nivo sa malo kvalitetnim ali neophodnim znanjem. ocenjivanja i vrednovanja postignuća i razvoja učenika (Healy. da samostalno izdvaja bitne ideje i činjenice i pronalazi odgovarajuće postupke za rešavanje pojedinih problema. postupci provere i ocenjivanje u matematici Pri vrednovanju (procenjivanju) kvaliteta i nivoa znanja u nastavi matematike ocenom se iskazuje trajnost. 4. 2. 42 . 4. algoritme. ali ga se moţe setiti uz izvesnu pomoć nastavnika. Kompetencije iz područja ocenjivanja su vaţne profesionalne kompetencije nastavnika koje su osnova nastavnikovih uloga procenitelja. postupaka itd. metode) smostalno primenjuje u rešavanju raznih teorijskih ili praktičnih zadataka.Master Rad Muzafer Saračević 4. Java apleti u ocenjivanju u e-učenju Postupak nastavnikovog ocenjivanja učenika je proces davanja mišljenja učeniku o tome koliko je ostvario postavljenje kriterijume. Gradivo izlaţe i s razumevanjem (učenik je u stanju ne samo da prepozna i reprodukuje naučeno. nastavnik je neposredno odgovoran i nosilac je procesa školskog i razrednog ocenjivanja. Mladenović. klasifikacija. kritički analizira i procenjuje iznete tvrdnje ili teorije. i obrnuto. običan) jezik. napredovanju i da savetuje učenika kako da nastavi učenje. Učenik koji je naučio gradivo na ovom nivou moţe verbalno iskazani zadatak da „prevede“ na matematički jezik (jezik simbola). da izdvoji bitno od nebitnog. pravila. korektnost. Nivo primene gde se podrazumeva vrlo kvalitetno znanje. definicije.

Korisnik ne mora imati znanja iz područja programiranja da bi koristio ovakve alate (Materijal : E-Lab TFC . samostalno kreira web stranicu koja se moţe postaviti na web server ili snimiti na računaru i po ţelji izvoditi bez pristupa na Internet. Java 3D Svrha ovakvih alata je omogućiti kreiranje interaktivnih veţbi koje se mogu izvoditi u raspoloţivom web pregledniku. odnosno kreirati pitanja. TakoĎe rad (Polya.Master Rad Muzafer Saračević U radu (Bjelanović. Tabela 2: Alati za ocenjivanje u e-učenju Quiz Maker Java Web Start Java DB Milon Quiz Program Greenfoot Java Access Bridge ActivePresenter Whizlabs SCJP Exam Simulator QuizFaber HotPotatoes Articulate Quizmaker PollDaddy QAEWT QuizMaker iQuiz Maker Multiple Choice Quiz Maker Quiz Builder Multi-choice quiz gen. L4). 2005) se navode konkretni predlozi učenja istraţivanjem posredstvom Java apleta prema modelu Georgea Polya. Bitno je da veţbe koriste HTML i JavaScript kako bi se implementirala interaktivnost. odgovore. Novi softverski alati mogu biti korišćeni od strane instruktora a mogu ih koristiti učenici i za samoocenjivanje. Navedeni su najčešće korišćeni alati za ocenjivanje u e-učenju koji se baziraju na Java programskom jeziku (JavaScript. sa nizom pitanja ili zadataka gde nastavnik ţeli proveriti koliko učenik zaista razume gradivo koje je raĎeno na času. 43 . 4. izveštaje i sl.2 Alati za ocenjivanje bazirani na Javi Softverski alati mogu da analiziraju aktivnosti i pomognu nastavniku da pruţi povratnu informaciju na osnovu ispisane komunikacije koja se nalazi na kursu. 2003) pomenutog autora iznosi prednosti savremenih metoda u nastavi matematike i novih otkrića u ovoj oblasti. samoevolutivni testovi gde će svaki učenik imati mogućnost da proveri koliko je naučio odnosno da li je potrebno detaljnije da pogleda preĎeno gradivo. Ovi alati na zahtev. Ovakvi alati u nastavi matematike imaju široku primenu naročito kod kreiranja testova. JavaApplets). Veoma je bitno da se učenicima omoguće i tzv. Sve što potrebno odraditi je da se unesu potrebni podaci.

public class InJava4 extends Applet{ public void init(){ String msg = "Hello from Java (using javascript alert)". Zahvaljujući korisničkom interfejsu nekih alata za ocenjivanje.*. import java.applet. } </SCRIPT> <APPLET CODE="InJava4. Grananje kviza koje vodi korisnika kroz pitanja u zavisnosti od odgovora (veoma bitan segment za pojedince. s istim imenom. Flash-eva i audio zapisa i scenarija u okviru kviza. } catch (MalformedURLException me) { } } } HTML <HTML><HEAD></HEAD><BODY> <SCRIPT> function doAlert(s) { alert(s). je vrlo brzo i kreativno jer uglavnom pomenuti alati poseduju korisnički interfejs koji je razumljiv i prilagoĎen korisniku.showDocument (new URL("javascript:doAlert(\"" + msg +"\")")).Master Rad Muzafer Saračević Uglavnom. try { getAppletContext(). a Java apleti se lako povezuju sa JavaScript naredbama. ali nastavkom . Uključivanje slika.htm. mogu se primeniti sledeće napredne karakteristike u nastavi (Materijal : E-Lab TFC.*. L4):   Brzo grupisanje i nasumičan izbor pitanja iz grupe pitanja. zajedničko za pomenute alate za ocenjivanje u e-učenju je da koriste JavaScript. Ovo moţe biti korisno ako ţelimo učenicima malo oteţati da pogledaju u izvorni kôd i pročitaju odgovore i povratne informacije dok rešavaju veţbu. i obe moraju biti smeštene u istom folderu (sličan princip kao kod Java apleta).net. će pri izradi web stranice biti izdvojen u zasebnu datoteku. Obe datoteke su neophodne da bi test radio. koji se obično stavlja u zaglavlje veţbe ( koji sadrţi pitanja i odgovore).js umesto . odnosno prilagoĎenost testa učeniku u skladu sa njegovim sposobnostima).class" NAME="myApplet" MAYSCRIPT HEIGHT=10 WIDTH=10> </APPLET> </BODY> </HTML> Ceo JavaScript kôd. odnosno dostiţe se veći nivo nastave kada je u pitanju indivudualizacija. animiranje objekata i njihovo vremensko podešavanje itd. Davanje specifičnih rezultata korisnicima kviza i davanje povratnih informacija na osnovu njihovih rezultata (veoma bitno u odsustvu nastavnika). 44   . tako da Java apleti takoĎe nalaze primenu i mogu se iskoristiti u kreiranju testova za ocenjivanje. Kreiranje kvizova u alatima koji se baziraju na JavaScript jeziku. Tabela 3: Primer upotrebe JavaScript naredbe i implementacije u Java apletima APLET I JAVASCRIPT import java.

prvenstveno se misli na proveru znanja kada je u pitanju teorijsko znanja učenika iz ovog predmeta (Kurnik. Njima se utvrĎuje koliko je znanja stekao neki pojedinac tokom obavljanja odreĎene aktivnosti (predavanja.cet. a obe grupe se mogu primeniti u ocenjivanju u nastavi matematike. Zadaci u testovima znanja prema obliku u kom se daju učenicima dele se na testove reprodukcije (prisećanja) i testove rekognicije (prepoznavanja)15. jer e-učenik sam traţi.3 Primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike Testovi znanja (testovi postignuća ili provere znanja) predstavljaju najobjektivnije sredstvo za “merenje” znanja. Osnovni tipovi ovakvog oblika znanja su: 1. testovi dopunjavanja ili prisećanja. da prepozna onaj koji je tačan (http://www.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/429. Slika 25. U svakoj od ovih grupa postoji nekoliko oblika zadataka koji se upotrebljavaju u testovima znanja. 2.pdf) 45 . Slede primeri kako se moţe alat WIRIS QUIZ primeniti u kreiranju testova za ocenjivanje u e-učenju. Mnogo je realnije upotrebiti ovakav tip zadataka (kada je reč o eučenju) jer i rezultat i nivo postignuća je realniji ako postoji više zadataka ovakvog tipa. reprodukuje i odgovara na postavljeno pitanje. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa kratkim odgovorom 15 U testovima reprodukcije od učenika se traţi da sami naĎu. prakse) ili odreĎenog perioda učenja. Učenici 6. veţbi. 7 i 8 razreda su imali prilike da rade prikazane testove u toku razvijenog kursa za potrebe istraţivanja. esejski testovi . Na osnovu sopstvenog iskustva smatram da je korisnije upotrebiti testove reprodukcije (testove otvorenog tipa) u kontekstu e-procene znanja.Master Rad Muzafer Saračević 4. U testovima rekognicije ili prepoznavanja učenik treba od ponuĎenih odgovora da odabere. 2000. reprodukuju odgovor na postavljeno pitanje. Matematički zadatak).

odnosno svakom se učeniku prilikom otvaranja testa nasumično menjaju vrednosti odnosno svako dobija različite razlomke u zadatku. Primer kako nastavnik unosi algoritam za prethodni primer Naveden je primer otvorenog pitanja sa sloţenim odgovorom (slika 27) i algoritam za promenljive u zadatku (slika 28): Slika 27. date vrednosti ulaznih parametara i sl.Master Rad Muzafer Saračević Nivo ozbiljnosti u evaluaciji se moţe povećati i na taj način da se omogući automatsko menjanje pitanja. U prethodnom primeru koriste se promenljive. polinome. Vrednost parametara za koji ţelimo da se vrednost menjao navodimo na sledeći način #promenljiva. To navodimo u tekst editoru u kome navodimo pitanje. Primer kako nastavnik algoritam za prethodni primer 46 . odnosno da uvedemo promenljive u postavljenom zadatku (brojevi.). Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa sloţenim odgovorom Slika 28. Sledi primer kako nastavnik definiše algoritam za promenljive u prethodnom primeru: Slika 26. operacije.

ili to mogu biti izjave za koje ispitanici moraju pronaći ispravan završetak. Primer definisanja algoritma za promenljivu Broj 25 je vrednost koja se uzima prilikom jednog otvaranja testa. Testovi višestrukog izbora spadaju u grupu testova rekognicije (prepoznavanja) gde ispitanici moraju da identifikuju tačan odgovor. Pitanje izgleda ovako : Slika 32. sposobnosti. 16 47 .Master Rad Muzafer Saračević Navedeno je još jedno pitanje sa nasumičnim menjanjem datih parametara: Slika 29. Primer pitanja Slika 30. Pitanje sadrţi ponuĎene odgovore ali i WIRIS editor kako bi korisnik pre konačnog opredeljenja za jedan od ponuĎenih odgovora mogao sam da proveri i doĎe do rešenja. odnosno ima mogućnost da obezbedi da svaki učenik dobije drugačiji zadatak. Na ovaj način nastavnik moţe obezbediti realnije ocenjivanje učenika. U narednom pokušaju se uzima druga proizvoljna vrednost. za polinome. veštine mišljenja itd. Takav test se sastoji obično od više stavki koje predstavljaju pitanje na koje ispitanici moraju izabrati ispravan odgovor izmeĎu nekoliko opcija. Posebno je ovo korisno za rad sa razlomcima. Sledi primer sa višestrukim odgovorom16 i proces kreiranja ovakvog tipa pitanja u dodatku Wiris za Moodle sistem. veština. za algebarske izraze itd. Primer pitanja sa višestrukim odgovorom Test višestrukog izbora je fleksibilan format procene koji se moţe koristiti za merenje znanja. postignuća. Primer navoĎenja promenljive u Wiris editoru U delu za unošenje potrebnog algoritma navodimo naziv promenljive i naredbu random (opseg vrednosti): Slika 31.

Bitno je da nastavnik odradi algoritam koji će na proizvoljan način uvek menjati polinom i date promenljive p.Master Rad Muzafer Saračević Slika 33. U ovom primeru ponuĎeni odgovori se takoĎe menjaju u zavisnosti od proizvoljno generisanog polinoma: Slika 35. Primer definisanja algoritma za vise promenljivih U zavisnosti od vrednosti navedenih promenljivih menjaju se i ponuĎeni odgovori. PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je napomenuti da Wiris dodatak za Moodle sistem ima mogućnost da svaku aktivnost koju odradimo u editor veoma jednostavno sačuva u vidu apleta. TakoĎe se jednostavno implemetira. Primer navoĎenja pitanja sa više promenljivih Moţemo videti da nemamo konkretan polinom. kao i njemu pridruţene promenljive a i b. a i b. 48 . već promenljivu p. Slika 34. tako da uvek postoji mogućnost da isti modifikujemo i dalje nadgradjujemo.

3.2 Drugi slučaj – Netačan odgovor 49 . odnosno da učenik prilikom rešavanja testa ima automatsku povratnu informaciju i dokaz zbog čega je tačan jedan odgovor a drugi nije. Sledi primer kako se Wiris Quiz alat moţe integrisati sa sistemom za e-učenje i kako je moguće omogućiti interakciju. modeluje diskusije i povezuje sa vanškolskim iskustvom.Master Rad 4.1 Prvi slučaj . zbog čega je taj odgovor netačan ili tačan i dokaz za tu tvrdnju: Slika 36. Postavlja se pitanje kako pospešiti pedagošku interakciju sa akcentom na interakciju u ocenjivanju. Sledi demonstracija na primeru pitanja sa višestrukim odgovorom. Slika 36. odnosno kako sistem daje povratne informacije učeniku. podstiče interakciju.Netačan odgovor Slika 36.1 Primena apleta u izradi testova sa višestrukim odgovorom Muzafer Saračević Nastavnik kao partner u pedagoškoj komunikaciji postavlja pitanja. Primena Wiris alata u zatvorenom tipu pitanja – pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je navesti objašnjenje za svaki ponuĎeni odgovor.

Alat SketchPad pored mogućnosti za grafičko predstavljanje rešenja ima opcije da se na jednostavan način dodaju komentari i dodatni funkcionalni dugmići koji omogućavaju učeniku da dalje samostalno istraţuje.2 Provera znanja učenika pomoću SketchPad alata Kod ocenjivanja u matematici i pripreme za kontrolne ili pismene zadatke. veoma je bitno odabrati adekvatne alate za pripremanje učenika. Aplet koji je prikazan je korišćen u toku kursa – Primena Java apleta u nastavi matematike ( sedmi razred.Master Rad Muzafer Saračević Slika 36. odnosno predstaviti mu postupak rešavanja.3. U Geometer’s SketchPad alatu moţemo na jednostavan način kreirati java aplete koji u sebi sadrţe simulacije koje su namenjene za samoproveru znanja učenika uz dodatne mogućnosti (objasniti učeniku kako da doĎe do rešenja.4 Provera znanja u SketchPad-u 50 . Ovakvi apleti se mogu posmatrati kao prateći materijali uz testove koji imaju ocenjivački karakter. nastavna jedinica – Pitagorina teorema). Na sledećim slikama je predstavljen postupak kako se moţe učenik pripremiti za kontrolni zadatak uz objašnjenje i analizu postavljenog pitanja. Slika 36. kao da se nalazi u učionici i ima ispred sebe nastavnika i tablu).3 Treći slučaj – Tačan odgovor 4. odnosno omogućiti učeniku postupak samoocenjivanja.

ABPoll Master Upitnik je instrument koji je značajno koristiti u matematici za prikupljanje odgovora koji se sastoji od popisa niza pitanja. potrebno je osigurati da učenici znaju što se od njih očekuje. Ukoliko ispitanik sam popunjava upitnik onda je reč o anketi. Za potrebe istraţivanja kreiran je upitnik u vidu apleta sa nizom pitanja vezanih za predmet matematika gde su učenici u obliku pitanja sa višestrukim odgovorom navodili svoja mišljenja. Test je odraĎen kao Java aplet i sadrţi niz pitanja sa višestrukim odgovorima iz oblasti Geometrije.QuizMaster Test znanja koji je namenjen za evaluaciju u nastavni čini niz pitanja iz obraĎenih nastavnih sadrţaja na koja učenici odgovaraju samo jednom rečju.4 Primer kreiranja upitnika i anketa u obliku apleta . Ako ţelimo unaprediti učenje. da se upoznaju sa standardima znanja i da imaju mogućnost tokom proveravanja učiti za buduće ocenjivanje. zaokruţivanjem ili podvlačenjem tačnog odgovora (Morales.3 Primer kreiranja testova u obliku apleta . zbog lakoće implementacije na internetu ili u nekom od sistema za e-učenje. Nastavnik treba načinom svoga rada i prikladnim povratnim informacijama postići da učenici ţele proveravanje. 51 . Sledi primer testa koji je raĎen za kurs “Primena Java apleta u nastavi matematike”. primer testa odraĎen u obliku Java apleta 4. Postavlja se pitanje.Master Rad Muzafer Saračević 4.3. Slika 37. 2009). predmet ili oblast. Zašto odraditi test kao Java aplet?. Odgovor je jasan.3. Upitnik nema ocenjivački karakter već ima za cilj da prikupi potrebne podatke vezane za neki problem.

Uključiti sve moguće situacije. Ponuditi učenicima jasne i razumljive odgovore.). Primer kreiranog upitnika u obliku apleta Pri kreiranju upitnika za potrebe nastave veoma je bitno da se uključe samo ona pitanja koja se neposredno odnose na sam problem. 52 .Master Rad Muzafer Saračević Slika 38. Osigurati uporedive podatke itd.     Isključiti pitanja na koja se odgovori mogu pribaviti iz drugih izvora . za unapreĎenje itd. Pri kreiranju upitnika za učenike za potrebe istraţivanja poštovana su sledeća pravila (Aberson. za prednosti i nedostatke nastave. 2000):  Postaviti samo ona pitanja za koje se moţe pretpostaviti da većina ispitanika zna odgovore (konkretno u ovom slučaju pitanja se odnose za predmet matematika i njegove metode izvoĎenja. Berger i ostali.

rad na praktičnim i zanimljivim zadacima itd.Master Rad Muzafer Saračević 5. Java apleti kao korisnička podrška u sistemima za e-učenje U tradicionalnoj organizaciji nastavnog procesa individualni pristup i njegovo ostvarenje nailaze na ozbiljne poteškoće.  Ukoliko obrazovna institucija ţeli da svoje talentovane učenike dodatno podstakne na rad sa eksperimentima to vrlo lako moţe postići bez preteranih ulaganja u laboratorijski potrošni materijal jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara.) koji će imati za cilj da talentovanoj deci pruţi individualno napredovanje kroz dodatne aktivnosti. Pored apleta postoje i celokupni sistemi koji su namenjeni dodatnom obrazovanju ili kao podrška već tradicionalnim metodama obrazovanja. Kao odgovor na ovaj problem navodimo podršku primenom Java apleta. 53 . odnosno ovde se prvenstveno misli na rad sa talentovanim učenicima. Konkretno predlog bi bio da se u svakoj školi implementira neki od sistema za e-učenje (ili portal sa velikom brojem apleta. pre nego se izloţe potencijalno rizičnim i opasnim situacijama. Naravno treba naglasiti da ni u kom slučaju upotreba računara ne sme da zameni praktični laboratorijski rad. simulacija itd. interaktivnih sadrţaja. Ova podrška nije ograničena mestom i vremenom a takoĎe postoje i nivoi sloţenosti koje diktira talentovani pojedinac. omogućavaju učenicima da donose odluke u bezbednom okruţenju. omogućavaju da se u dosta realnim uslovima sagledaju neke situacije koje nije moguće lako doţiveti u realnim uslovima. L3):   simulacije pomaţu u razvoju velikih ideja i koncepata. U tradicionalnom sistemu obrazovanja ne postoji mogućnost individualizacije nastave.1 Praktični razlozi za korisničku podršku Neke od ključnih prednosti integrisanja simulacija u korisničku podršku su (Materijal : ELab TFC. 5. testove. Zato se konkretno u nastavi matematike kao prioritetan nameće primena inovativnih metoda tipa simulacija i drugih multimedijalnih sadrţaja kao korisničke podrške učenicima. Individualni pristup proizilazi iz potrebe talentovane dece za većim napredovanjem u odnosu na grupu ili obrnuto. diskusije (kontakt sa nastavnikom i drugom decom). Postoji jedan vid dodatne nastave (ili sekcija slobodnih aktivnosti) koji nije dovoljan.

Za razliku od prvog vida korisničke podrške. da se podstakne diskusija ili da se steknu istraţivačka iskustva. bilo da se traţi unošenje nekih podataka ili donošenje odluka ili izvršavanje nekih koraka eksperimenta. VII i VIII razreda odraĎena je virtuelna laboratorija za predmet Matematika. Virtuelne laboratorije takoĎe omogućavaju korisnicima da više puta ponove isti eksperiment (Materijal : E-Lab TFC. Bitno je naglasiti da virtuelne učionice mogu biti formirane kao skup apleta (interaktivnih simulacija i sadrţaja) koji pruţaju adekvatnu korisničku podršku učenicima u učenju. virtuelne laboratorije koje predstavljaju online interaktivnu demonstraciju procesa i sistema koja omogućava učenicima da veţbaju u kontrolisanom i sigurnom okruţenju. virtuelne laboratorije zahtevaju od učenika da na neki način interaktivno učestvuje u izvršavanju eksperimenta. L5). strategija za učenje. čime stiču konkretna iskustva u rešavanju problema. Ovi interaktivni sadrţaji se mogu koristiti da se predstavi tema koja se obraĎuje ili da se obave eksperimenti. prezentacija i raznih aktivnosti za učenje kojima se podstiče i promoviše interakcija u realnom vremenu izmeĎu grupe korisnika i nastavnika. dobar predlog za unapreĎenje nastave mogu biti virtuelne učionice (eng. TakoĎe se mogu koristiti za uvoĎenje u nova istraţivanja.2 Primena apleta u kreiranju virtuelnih učionica i laboratorija u nastavi matematike Konkretno. 5. Tabela 4: Besplatni alati koji se mogu iskoristiti za razvoj virtuelnih učionica Virtual classrooms WizIQ Yugma YackPack Skype Yahoo Messenger Slide share Meebo Yahoo Messenger MSN Messenger Voice Chat Tool Slide show Text Chat Application sharing Boscos screen share Kao drugi dobar predlog mogu se navesti i tzv. Virtual Classroom) koje se u osnovi mogu definisati kao skup tehnologija. 54 .Master Rad Muzafer Saračević Simulacije omogućavaju korisnicima da se suoče sa sloţenim i kompleksnim zadacima koji zahtevaju da aktivno koriste znanje i veštine iz različitih oblasti. Za talentovane učenike VI. Simulacije se mogu koristiti u nizu različitih situacija bilo da se radi o online učenju ili učenju u učionici.

2010) ] u vidu virtuelne laboratorije sa mnoštvom apleta koji se direktno odnose na zadatke koji su raĎeni u toku školskog časa.Master Rad Muzafer Saračević Slika 39.html.rs/virtualLAB. Laboratorija se sastoji od 4 dela:   Deo za 6 razred Deo za 7 razred   Deo za 8 razred Linkovi za nastavnika Slika 40. Naslovna strana Virtuelne labaratorije namenjene talentovanim učenicima Za potrebe nastave matematike i istraţivanja u toku šest nedelja trajanja kursa odraĎena je web strana [ http://muzafers. postupak i način izrade ove strane je opisan u radu (Saračević i Mašović. Pristup ovoj virtuelnoj laboratoriji je dostupan svima.edu.uninp. Delovi Virtuelne laboratorije sa velikim brojem apleta za eksperimentisanje 55 .

2. 4. znači komunikacija se odvija u realnom vremenu. Da ne bi došlo do problema u komunikaciji potrebno je učesnike podeliti u nekoliko manjih grupa.Master Rad Muzafer Saračević 5. instalaciju Java plugin (dodatka). Moţe se veoma jednostavno implementirati i na mobilne ureĎaje i smart telefone (svaki telefon koji podrţava Javu). 56 .1 Primer virtuelne učionice u obliku apleta Virtual Classroom je Java aplet koji zahteva svim učesnicima. su: 1. 3. Za razliku od foruma ovaj je aplet sinhron. Postoji jednostavna mogućnost da se ova virtuelna učionica implementira na webu ili nekom programu za kreiranje interaktivnog sadrţaja. koja je kreirana u vidu apleta.2. Okruţenje apleta Virtual Classroom Ključne prednosti ovakve učionice. Veoma se jednostavno uvozi u sisteme za e-učenje. Slika 41. koji ţele da pristupe. Kompletnu sesiju je moguće veoma jednostavno snimiti u obliku apleta.

da se sloţe ili da iskaţu svoje neslaganje i da objasne svoj stav. U grupi se mogu razmotriti različite ideje za rešenje problema i isprobati različite strategije u rešavanju zadataka. postavljanjem pitanja i davanjem odgovora. Virtuelne učionice imaju i posebne “sobe” gde korisnici mogu da se sastaju i da rade na rešavanju zadataka koji su im postavljeni.  Komunikacione sposobnosti.  Rešavanje problema i razmatranje različitih solucija za rešenja. korisnici se navikavaju da nove tehnologije koriste u okviru različitih aktivnosti. Slika 42.com 57 . tako što se definišu uloge u timu. Kao predlog dodatnog alata u ovom slučaju bio bi opisan dodatak WIRIS conference – math chat. kroz diskusiju koja se odvija u grupi.  Efikasno korišćenje novih tehnologija. time što se od korisnika traţi da zauzmu stav u odreĎenim situacijama.Master Rad Muzafer Saračević Veštine koje se podstiču kroz virtuelne učionice u nastavi matematike (Turoff. rešavaju kritični problemi i diskutuje u timu. Primer virtuelne laboratorije na http://mathandmultimedia. 1995) su:  Rad u grupama i timski rad.

Web zasnovani sistemi za obuku (Web Based Training Systems . Sistemi za upravljanje sadrţajem učenja 6. istraţivača i naravno kreatora kurseva). Sistemi za upravljanje učenjem17 2. 2007) se apleti pominju u kontekstu centralnog rukovodioca prenosa podataka u sistemima za e-učenje. predavača. Posmatranjem aktuelnog stanja konfiguracija sistema za e-učenje primećuje se da se u fokusu nalaze: 1. 6. 58 .LMP).1 Pojam i podela sistema za e-učenje Apleti nalaze svoju primenu u sistemima za e-učenje i mogu se koristiti u njihovom razvoju. Platforme za upravljanje učenjem (Learning Management Platforms . i omogućava izveštavanje o obavljenom.WBT). Sistemi za računarom podrţano podučavanje (Computer Managed Instruction Systems) Sistemi za upravljanje sadrţajem učenja (Learning Content Management Systems – LCMS) Virtuelna okruţenja za učenje (Virtual Learning Environments .Master Rad Muzafer Saračević 6.VLE) . ProizvoĎači LMS sistema obično nude i dodatne alate za stvaranje nastavnog sadrţaja. Obično LMS ne uključuje u svojoj konfiguraciji autorske alate za stvaranje nastavnog sadrţaja. LMS je obično oblikovan tako da moţe upravljati kursevima koje su isporučili različiti izdavači i provajderi usluga. diskusije i saradnju korisnika Moodle projekta (sistem administratora. LMS obavlja registraciju studenta. U radu (Codolini i ostali. koji sluţi kao centar za prikupljanje informacija. opis podataka o studentu. 17 Sistem za upravljanje učenjem (LMS) predstavlja programsku podršku koja globalno omogućava potpuno administriranje procesa učenja i podučavanja. omogućava praćenje kurseva u katalogu kurseva. Osim toga.LMS). omogućeno je praćenje postignuća). 18 Nastao je kao doktorska disertacija australijskog istraţivača Martina Dugimasa. L2):       Sistemi za upravljanje učenjem (Learning Management Systems . Implementacija apleta u sistemima za e-učenje Okruţenja za e-učenje se javljaju u različitim varijantama od kojih su najčešće (Materijal : ELab TFC.org. Značajan deo projekta Moodle je i veb-sajt moodle. Ponovna upotrebljivost je na nivou celog kursa (jedan kurs moţe se isporučiti većem broju studenta.2 Moodle-sistem za e-učenje Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment)18 je jedan od najpopularnijih LCMS-ova.

Načini implementacije apleta u Moodle okruţenje 59 . Moodle je lokalizovan na 78 jezika. Podrţane platforme (operativni sistemi) su: UNIX/Linux. četa.Master Rad Opšte karakteristike Moodla su sledeće (Sasikumar. 2011). Sistem uloga (roles) moţe se podešavati do nivoa aktivnosti. Podrţan je uvoz standardizovanih paketa za objekte učenja. Bitno je za ovakve sisteme obezbediti infrastrukturu u vidu potrebnog hardvera i softvera (MeĎedović. MacOS. Podrţana je izrada testova sa raznovrsnim oblicima zadataka. 2008):          Muzafer Saračević UgraĎena je podrška za ocenjivanje i praćenje aktivnosti studenata.PostgreSQL itd. Podrţane baze podataka su: MySQL. natpis ili najjednostavnije kao link na web stranicu. Oracle.Windows. Na Internetu je dostupan veliki broj besplatnih dodataka (plug-ins). Saračević i ostali. Podrţava kolaboraciju preko foruma. Aplet moţemo ubaciti u tekstualnu stranicu. MS SQL. Slika 43. Mogućnosti uvoza apleta u Moodle sistem su višestruke. vikija i drugih modula. forum.3 Mogućnosti uvoza interaktivnog sadržaja i apleta u Moodle sistem Iz ugla administratora školske računarske mreţe treba omogućiti da nastavnik ima pristup alatima u kojima moţe da pravi lekcije koje poštuju aktuelne tehničke standarde i da ima na raspolaganju sistem za distribuciju takvih nastavnih sadrţaja i aktivnosti ka svojim učenicima. 6.

Master Rad Slede koraci uvoza apleta u tekstualnu stranicu na Moodle sistemu: KORAK 1 Kreirajte svoj aplet u nekom od ponuĎenih alata i sačuvajte ga u obliku dinamičke web strane. Postoji mogućnost i da se implementira aplet u okviru foruma. Primer ispravne implementacije java apleta i njegovo učitavanje: Slika 44. testa ili rečnika pojmova. Otvorite web stranu i birajte view source. To možete uraditi u nekom od programa za obradu web strana ili u Notepad-u. KORAK 2 Muzafer Saračević KORAK 3 KORAK 4 Drugi način implementacije je da jednostavno učitamo html stranicu na kojoj se nalazi java aplet. Primer učitavanja apleta 60 .

rešenje postoji.4 Moodle dodaci za rad sa apletima Moodle je modularan sistem. blokovi. U nastavku ovog rada sledi opis i mogućnosti dodataka :   WIRIS plugins ( modul tipa integration ) GeoGebra plugins (modul tipa filter) 6. Koliko će biti blokova i kako će biti rasporeĎeni zavisi od konfigurisanja sistema koje obavlja administrator. Postoje dodaci (filteri. brisati ili ureĎivati a takoĎe ih nastavnici na svom kursu mogu uključiti.4. multimedijalnost i individualizacija. a mogu se odvojeno dodavati ili menjati. Tako da ako poţelimo neku funkcionalnost koju bi u ulozi kreatora kursa (ili studenta) voleli da sistem za e-učenje ima. integracije itd. što znači da se sastoji od više manjih delova (modula) koji zajedno čine jednu celinu. glavne prednosti Moodle-a su interaktivnost. odnosno prilagodljivost svakom korisniku. Ovaj sistem za e-učenje poseduje veoma veliki broj dodataka (modules & plugins) koji se vrlo jednostavno mogu dodavati. a samim tim i pospešuje funkcionalnost i upotrebu sistema. poboljšava prilagodljivost specifičnim potrebama.Master Rad Muzafer Saračević 6. Svaki blok predstavlja odreĎeni skup funkcionalnosti koje sistem pruţa. Potrebno je samo preuzeti sa Moodle-ovog sajta ovaj dodatak i instalirati ga. uklanjati ili ureĎivati. Upravo zbog gore navedenih stvari.) koji se mogu naknadno instalirati.1 WIRIS dodatak za Moodle sistem Integracija Wiris dodatka u Moodle sistemu je veoma jednostavna. Slika 45. Nakon instalacije desiće se odreĎene promene u editor u sistemu za e-učenje. L6). Postoji čak 25 različitih tipova modula (Materijal : E-Lab TFC. Jednostavnost instalacije i pristupačnost dodataka je još jedna prednost. Izgled editora posle instalacije Wiris plugin-a u Moodle sistemu 61 . Postoji ogroman broj različitih aktivnosti koje se mogu dodati Moodlu u obliku tzv. jer Moodle sistem zaista ima mnoge mogućnosti koje se mogu kroz instalaciju dodatnih modula (dodataka) uključiti u cilju ostvarivanja specifičnih potreba. Jedna od odličnih osobina Moodla jeste njegova proširivost i integracija sa drugim sistemima. modula.

Master Rad Slede mogućnosti i prednosti integracije Wiris alata sa Moodle sistemom: Muzafer Saračević A) Mogućnost lakog dodavanja matematičkih formula i simbola u tekstualnim stranicama na Moodle sistemu: Slika 46. Importovanje u rečnik pojmova Slika 49.tekstualna strana B) Dodavanje grafika i dinamičko menjanje na osnovu trenutnog unosa: Slika 47. Mogućnost generisanja grafike u zavisnosti od sadrţaja C) Dodavanje formula. Kviz D) Wiris modul za kolaborativan rad – Wiris Konferencija i “čet za matematičare”: Slika 50. simbola i grafika u rečniku pojmova i izuzetne mogućnosti Wiris alata u kreiranju testova u Moodle sistemu (ovaj postupak je objašnjen u poglavlju 4): Slika 48. Importovanje u resurse . chat 62 .

Master Rad Muzafer Saračević 6. Znači. Dodatak moţe doprineti boljem i kvalitetnijem učenju u sistemu kao što je Moodle.4. Ovaj modul nam moţe omogućiti da imamo editor unutar sistema i da svaki postavljeni aplet koji je raĎen u ovom alatu moţemo menjati (ovo se moţe poistovetiti sa open source sistemima). kreator kursa ili čak učenik) bude ţeleo da taj već gotov aplet menja. sa ovim dodatkom dobijamo novi editor. Kao što smo mogli videti. odnosno poţeli da ima GeoGebra editor u samom sistemu za e-učenje. Geogebra filter (Math Applets) 63 . Primer rada sa filterima u Moodle sistemu za e-učenje Sa GeoGebra filterom moţemo da uključujemo dodatne elemente u već postojeći aplet ili da odradimo potpuno novi projekat (aplet). U Moodle sistemu postoji dodatak u vidu filtera.2 GeoGebra dodatak za Moodle sistem U poglavlju 3 je bilo reči o alatu GeoGebra koja omogućava kreiranje interaktivnih sadrţaja u obliku apleta. MeĎutim. odnosno novo okruţenje koje nam omogućava da radimo u alatu GeoGebra. GeoGebra editor u sistemu za e-učenje Slika 53. Slika 52. taj aplet smo mogli na veoma jednostavan način ubaciti u sistem za e-učenje. Slika 51. šta ako korisnik (nastavnik.

Master Rad Muzafer Saračević 7. Ispitivanje je obavljeno u osnovnoj školi “Selakovac“ u Novom Pazaru. posebno se stavlja akcenat na prirodno-tehničke nauke. tako da značajno utiče na efikasnost nastavnog procesa u osnovnom i srednjem obrazovanju. TakoĎe je ispitana spremnost nastavnika i učenika za primenu interaktivnih sadrţaja u nastavi. Uži problem istraţivanja se odnosi na pitanje da li već uspostavljeni sistem obrazovanja doprinosi unapreĎivanju znanja učenika u rešavanju realnih problema. Organizacija istraživanja U ovom poglavlju je odraĎeno istraţivanje koje se odnosi na ispitivanje uticaja savremenih metoda u nastavi na postignuće učenika u učenju matematike. Osnovna namena istraţivanja je:   utvrditi koji vid učenja je efikasniji kod postignuća učenika. 7. kao i povećanja nivoa evaluacije u nastavi. Teorijsko odreĎenje predmeta ima za cilj da predstavi osnovne pojmove u okviru problema koji se istraţuje ( pojam primene 64 .2 Predmet istraživanja Predmet istraživanja je primena interaktivnih sadrţaja (java apleti) u nastavi u cilju povećanja motivacije.1 Problem istraživanja Ovo istraţivanje treba da pruţi odgovore o mogućnostima implementacije interaktivnih sadrţaja u funkciji efikasnosti nastavnog procesa kao i o mogućim pozitivnim efektima na postignuće učenika u nastavi matematike.  ispitati mogućnosti za unapreĎenje već postojećeg sistema obrazovanja. ispitati da li se u školama mogu primeniti savremene metode u nastavi i da li postoji mogućnost implementacije sistema za e-učenje kao celokupnog procesa odvijanja nastave i ispitivanja. kao i motivisanosti nastavnika u pripremi i izradi obrazovnog materijala za potrebe nastave primenom dodatnih alata za izradu interaktivnog sadrţaja. 7. kao prateći vid nastave tradicionalnog obrazovanja. povećanju motivisanosti u nastavnom procesu. Širi problem istraţivanja se odnosi na pitanje da li se moţe stvoriti model učenja na daljinu u formi e-obrazovanja. izraţeno prosečnom ocenom (tradicionalan ili hibridni). Istraţivanje su sproveli autor ovog rada i kolege koje predaju matematiku i informatiku.

3 Cilj i zadaci istraživanja Osnovni cilj ovog istraţivanja je da na osnovu teorijskih razmatranja i primene savremenih metoda u nastavi u osnovnom i srednjem obrazovanju. odnosno glavna istraţivačka varijabla je prihvatanje savremenih nastavnih metoda u nastavi kao prateći oblik učenja uz tradicionalni. 7. odnosno sagledati i psihološke i pedagoške aspekte učenja. tipovi ličnosti i zadovoljstvo postignućem.Master Rad Muzafer Saračević apleta u nastavi. Zadatak je i prepoznati faktore koji podrţavaju da se uz tradicionalan način uvede i e-učenje kao prateći vid obrazovanja. kao i spremnost nastavnika da te iste metode uključe i aktivno primenjuju u svom radu. odnosno da se utvrdi gde je veći stepen i trajnost neposrednog znanja učenika u odnosu na tradicionalni način učenja za isti vremenski period bez dodatnih metoda. teorijskog i praktičnog (tradicionalno ili hibridno) i bolja prosečna ocena za predmet matematika. U radu se iznosi uporedna analiza ostvarenog uspeha učenika primenom apleta kao alata za izradu interaktivnog sadrţaja i navode se stavovi učenika o postojećem nastavnom procesu i predlozima poboljšanja.4 Varijable Opšta. pojam hibridnog modela učenja). Konkretno u okviru istraţivanja utvrdićemo gde je veća uspešnost savladavanja gradiva. kao i proučavanje postojećih modela za e-učenje i način njihovog realizovanja. 65 . Kao sredinske varijable se navode okruţenje u školi i kod kuće (posedovanje računara i pristupa internetu) a kao psihološke navedena je motivacija učenja. Zadaci istraţivanja su utvrĎivanje stepena poznavanja i upućenosti profesora i učenika u mogućnosti primene java apleta. Naravno u zadatke istraţivanja moţemo navesti i utvrĎivanje motivacije učenika. mogućnosti realizacije kurseva pomoću sistema za e-učenje. ukaţe na statistički značajne mogućnosti podizanja nivoa efikasnosti učenja. procena informatičke pismenosti i osposobljenost za korišćenje interaktivnih sadrţaja. Sekundarni cilj ovog istraţivanja sluţi da se ispita i utvrdi u kojoj meri učenje uz primenu dodatnih interaktivnih sadrţaja u nastavi utiče na razvoj intelektualnih veština i sposobnosti učenika. kao i prednosti i nedostaci koji ih prate. Ova opšta varijabla je ispitivana preko sledećih posebnih varijabli:   zainteresovanost učenika za e-učenje i dodatno angaţovanje u cilju poboljšanja postignuća. 7.

7 Tehnike istraživanja U istraţivanju se primenjuju sledeće tehnike:  Anketiranje kojim utvrĎujemo stepen poznavanja i upućenosti učenika i nastavnika o mogućnostima alata za e-učenje.Master Rad Muzafer Saračević 7. b.6 Metode istraživanja a. povećanju motivacije učenika u nastavnom procesu. 7. odnosno finalno ispitivanje znanja na kontrolnoj veţbi gde se utvrĎuje odnos postignuća jedne i druge grupe (učenici koji su imali pristup internet i kursu i onih koji ove dodatne mogućnosti nisu koristili). Eksperimentalna primena – uzročno-posledične veze i odnos izmeĎu inovativne nastave sa jedne strane i rezultata primene sa druge strane.5 Hipoteza istraživanja Generalna hipoteza istraţivanja je da primena java apleta kao alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja u nastavi ima značajan uticaj na efikasnost celokupnog nastavnog procesa u obrazovanju. Metoda teorijske analize – ispituju se dosadašnja teorijska znanja o savremenoj nastavi kao i načinima prilagoĎavanja interaktivnih sadrţaja i metoda rada. unapreĎenju stručnih znanja nastavnika. prikupljanje mišljenja o prednostima i nedostacima postojeće organizacije nastave ali su prikupljeni stavovi učenika i nakon uključivanja interaktivnih sadrţaja. c. d. Tehnike prikupljanja podataka u ovom istraţivanju su:    Ankete (navedene se u prilogu P3. Komparativna metoda – uporeĎivanje rezultata početnog i završnog ispitivanja znanja u eksperimentalnim grupama. 7. i razvijeni kurs u Moodle sistemu za e-učenje.  Testiranjem utvrĎujemo usvojena znanja nakon primene eksperimentalnog programa (e-kursa). 66 .P4 i P5). konkretno ovde se se uključuju i učenici i nastavnici. Deskriptivna metoda – prikupljanje stavova učenika i nastavnika o inovativnoj nastavi. Kontrolni zadatak na kraju šeste nedelje. Podhipoteze istraţivanja su da ovakav način doprinosi:    većem stepenu razvoja intelektualnih sposobnosti i veština učenika.

Druga anketa je namenjena učenicima.211 učenika osnovne škole “Selakovac“ u Novom Pazaru (učenici 6. 1. 11 nastavnika se aktivno usavršava (posećuje seminare i predavanja) a prosek radnog staţa ispitanih nastavnika je 9. P9) i grafički.7 i 8 razreda. ispituje koliko su nastavnici spremni da prihvate nove metode u nastavi. tehničkog obrazovanja i za profesore razredne nastave.1% od ukupnog broja učenika 6. fizike. koliko su im poznati pojmovi poput java apleta. ispituje koliko su učenici zadovoljni dosadašnjim načinom učenja.21 nastavnik matematike (iz 10 škola iz Novog Pazara .Primena java apleta u nastavi Matematike. Plan programa za ovaj kurs je naveden u prilogu (P1). 7. Na kraju. 4. Razvijen je kurs .8 Uzorak Uzorak u ovom istraţivanju čine dve grupe ispitanika:   učenici . simulacija. Kurs je trajao 4 školska časa. Podaci su prikazani tabelarno (prilozi P6. Odrţan je kurs/predavanje za nastavnike matematike. Od ukupnog broja. ukupno 9 odeljenja). informatike. Nastavnici su se upoznali i sa okruţenjem Moodle sistema za e-učenje i kursom. gde su nastavnici imali prilike da se upoznaju sa savremenim tehnikama koje se mogu primeniti u nastavi (java apleti. simulacije. i to 16 nastavnika koji predaju u osnovnoj školi i 5 nastavnika matematike koji rade u srednjim školama). podaci u ovom istraţivanju su obraĎeni korišćenjem osnovnih procedura deskriptivne statistike (procenti. odnosno 80. nastavne metode itd.7 i 8 razreda. Ovom anketom su obuhvaćene škole u Novom Pazaru (7 osnovnih i 3 srednje škole). Anketu pre početka istraţivanja je radilo 169 učenika. motivisanost. 7. šta treba poboljšati.Master Rad Muzafer Saračević Tehnike obrade podataka: Za obradu podataka korišćeni su programi za obradu teksta Word (tabele) kao i program za tabelarne proračune Excel (grafikoni). elektronsko učenje itd. a zatim je odrţano predavanje za nastavnike i razvijen u sistemu za e-učenje kurs za učenike. animacija.9 Tok istraživanja Na početku je sprovedena anketa za nastavnike i učenike. 3. nastavnici . koji je razvijen za potrebe 67 . aritmetičke vrednosti).38 godina (od 1 godine do 19 godina radnog staţa). sistem za eučenje). P7. 2. komunikacija sa nastavnicima. Prva anketa je namenjena nastavnicima matematike. bilo je potrebno odrţati mini predavanje. Nakon rezultata anketiranja nastavnika i saznanja koliko oni zaista poznaju savremene metode u nastavi. P8.

Kratak tekst sa sledećom strukturom: 1. postojali su i kolaborativni radovi (u vidu radionica). Učenici su imali prilike da posećuju ovaj kurs i da pretraţuju resurse punih 6 nedelja. Primer zadataka za treću nedelju je glasio ovako: “Potrebno je da formirane grupe od po 8-10 učenika odrade interaktivne sadržaje za izbranu oblast i da voĎe grupe (1 ili 2 učenika) održe predavanje od 45 min . 87 – nema pristup od kuće). Izneli su svoje mišljenje o tome da li je primena interaktivnih sadrţaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da mišljenje o učenju matematike bude pozitivnije. odnosno 77. Čak 38% ispitanika nije uopšte čulo za pojam simulacije. detaljni rezultati.interaktivan sadržaj za oblast – četvorougao.celi brojevi.interaktivan sadržaj za oblast .razlomci .racionalni brojevi. 3. Kontrolni su radili svi učenici. Na kraju šeste nedelje učenici su radili kontrolni zadatak. 3 grupa . U okviru kursa učenici su imali postavljene resurse (java aplete). za koje su imali odgovarajuće domaće zadatke. 8. 2.razlomci .predlog poboljšanja.interaktivan sadržaj za oblast – kružnica.25% od ukupnog broja učenika 6.(6 RAZRED). Rezultati istraživanja U ovom poglavlju biće analizirani rezultati istraţivanja o pozitivnim efektima primene java apleta u nastavi. Primer zadataka za jednu nedelju je bio: “Treba svaki učenik da izvrši analizu priloženih apleta. Na kraju istraţivanja učenici su odradili mini anketu i naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja. imali su prilike da pristupe kursu u školi. bar jednom nedeljno u trajanju od jednog školskog časa. Oni koji su imali pristup internetu kursu su pristupali i od svoje kuće a oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internetu ili računar.” TakoĎe pored diskusija.način upotrebe i primena.interaktivan sadržaj za oblast .7 i 8 razreda. On se sastojao od 5 pitanja (4 zadatka i 1 zadatak teoretskog karaktera). 4 grupa . Kurs je bio dostupan svim učenicima ( 9 odeljenja. i oni koji su imali pristup internetu i kursu a i oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internet ili računar. Delovi ovog kursa su navedeni u prilogu (P2). data je struktura kursa za nastavnike i izgled razvijenog kursa (namenjenog učenicima) u Moodle sistemu za e-učenje.” 5.Master Rad Muzafer Saračević istraţivanja. preko 50% ispitanika se izjasnilo da im uopšte nije poznat pojam 68 .lično mišljenje učenika da li mu pomaže u učenju. Ovu anketu je radilo ukupno 163 učenika. odnosno ukupno 211 učenika – 124 učenika ima pristup internetu. U prilogu su navedene sve ankete. 2 grupa . 6. 1 grupa .problem / zadatak koji se predstavlja u okviru simulacije. Najpre se navode rezultati anketiranja nastavnika. 4.

Master Rad Muzafer Saračević i primena apleta u nastavi matematike. Grafik 2. da oko 38% ispitanika zna za pojam elektronske provere znanja ili ocenjivanja. Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova Na osnovu anketiranja nastavnika dolazimo do rezultata da se 38% izjasnilo da nikako ne koristi računar u pripremi časova.virtuelnih učionica a da 14% ne zna šta su to interaktivni sadrţaji i interaktivna nastava. Oko 19% redovno koristi računar u pripremi časova a da 14% ispitanika redovno koristi mogućnosti interneta u pronalaţenju zanimljivih sadrţaja za nastavu. a da preko 2/3 ispitanika uopšte ne koristi internet u cilju pronalaţenja zanimljivih sadrţaja. Sa druge strane čak trećina ispitanika se izjasnila da im je poznat pojam elektronskog učenja i da im nije strana primena u nastavi takvog vida učenja. a da čak 52% zna teorijsko značenje interaktivne nastave i primene interaktivnih sadrţaja u nastavi. preko 2/3 ispitanika nije upoznato sa primenom tzv. Rezultati anketiranja nastavnika o primeni računara i internet u nastavi 69 . Grafik 1.

2.Master Rad Muzafer Saračević Grafik 3. Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave-1 deo Grafik 3. Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave-2 deo 70 .1.

71 .Master Rad Muzafer Saračević 8. kako bi sami došli do rešenja) dok su drugi manje zavisni i na njih ne ostavlja negativan uticaj odsustvo dodatne komunikacije sa nastavnikom. odgovori učenika su bili kompletniji i mnogo su bolje razumeli šta se od njih traţi. 2008). Zato se i u teorijskom. uspešnosti nastave pristupa kao višedimenzionalnom konstruktu. Primetili smo da neki učenici moraju biti pomognuti od strane nastavnika i očekuju stalnu komunikaciju i nadzor ali i stalno motivisanje od strane nastavnika (ovim učenicima je izuzetno bila potrebna podrška u vidu interaktivnih simulacija. Motivacija kod učenika koji pohaĎaju i online nastavu je daleko više izraţena nego kod učenika koji pohaĎaju samo tradicionalnu nastavu. Grafik 4.1 Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadržaja u nastavi Nastava je sloţen interaktivni proces19 u okviru koga učenici i nastavnici ostvaruju raznovrsne odnose i komunikaciju radi postizanja ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja (Bjekić. Interesantno je da je čak 46% učenika odgovorilo da uči matematiku zato što ţeli bolju ocenu a da 26% zato što ga stvarno zanima gradivo. i u praktičnom kontekstu. Grafik 5. kao jedan od psiholoških faktora i ličnost učenika u procesu učenja. Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Bitno je navesti. Pre sprovoĎenja kursa rezultati o motivisanosti učenja i rada u nastavi matematike su bili očekivani. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva 19 Višedimenzionalnost nastave je uslovljena sloţenošću procesa vaspitanja i obrazovanja i sloţenošću direktne i indirektne socijalne interakcije. Ne postoji potpuna saglasnost o dimenzijama i pedagoškim varijablama relevantnim i formativnim za uspešnost nastave. Konkretno moţemo navesti primer da kod zadataka koje su bili sastavni deo aktivnosti za svaku nedelju.

Grafik 7. usmerenost na razvijanju mišljenja i sticanje novih veština pojedinca u skladu sa njegovim sposobnostima. je visok stepen izvoĎenja nastave. Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Pomenućemo i pedagoške aspekte e-nastave gde ističemo fleksibilnost vremena i mesto pohaĎanja nastave. Individualni pristup učenicima osnovna karakteristika e-učenja. didaktičke i metodičke okolnosti.Master Rad Muzafer Saračević Iz rezultata prvog anketiranja učenika (grafik 5) moţemo videti da 63% učenika kad naiĎe na problem u rešavanju zadataka se obraća svom nastavniku. a da 19% pokušava da pronaĎe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja. količina informacija u jedinici vremena takoĎe a spoljne smetnje su svedene na minimum (strah od nastavnika. U ovom slučaju su apsolutno drugačije psihološke. Komunikacija i kolaborativan rad je još jedan faktor koji bitno utiče na uspešnost postignuća učenika. ustručavanje zbog drugih učenika itd. Tempo i dinamika rada se prilagoĎava individui. Grafik 6. Veoma je bitno da učenik pri izradi domaćih zadataka ima e-tutora odnosno nastavnika u vidu simulacije (apleta) koji je nastavnik odabrao ili pripremio za odreĎenu oblast.). Učenici su se izjasnili da čak 68% voli rad u grupama i da smatraju da nastavnik treba da traţi meĎusobnu saradnju a i saradnju sa predmetnim nastavnikom. Rezultati anketiranja učenika o predmetu matematika 72 .

Master Rad Muzafer Saračević Rezultati iz grafika 7 su poraţavajući za predmet matematika. Rezultati anketiranja učenika o savremenoj nastavi 73 . Rezultati anketiranja učenika o razlozima Na narednom grafiku moţemo videti da blizu 95% učenika kaţe da im se u nastavi sviĎaju i druga sredstva osim krede i table (npr. Grafik 9. Postavlja se pitanje Zbog čega? Na grafiku 8 moţemo videti koje su razloge naveli učenici i zbog čega smatraju da je nastava matematike manje interesantna od informatike ili drugih predmeta (ovo pitanje je bilo i otvorenog tipa gde su učenici navodili razloge za svoje mišljenje). primena računara ili dvd/tv ureĎaja). Grafik 8. Preko 2/3 učenika je izjavilo da ne voli matematiku. preko 80% smatra da je matematika teţak predmet i blizu 90% smatra da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike.

99. ali pri sumiranju rezultata na osnovu njihovih iskaza.35 na 2. odraĎena je podela na dve grupe:   Grupa A – učenici koji imaju pristup internetu i imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu (117 učenika. svi učenici (ukupno 205 učenika) su radili kontrolnu veţbu koja je propisana planom i programom.08 % od ukupnog broja). za obe grupe i njihovo postignuće nakon završenog kursa. Na sledećim graficima su date prosečne ocene po razredima i na nivou sva tri razreda.32). Prilikom rada završnog testa učenici nisu deljeni na grupe (na one koji su imali pristup internetu i na one koji nisu).učenici koji nemaju pristup internetu i nisu aktivno pohaĎali kurs.Master Rad Muzafer Saračević 8.65 je povećana na 2. odnosno 42. Na nivou sva tri razreda prosečna ocena sa 2.92 %). Odnos ocena za grupe A i B 74 . Znači prosečna ocena je povećana za 0. kod grupe B nije uočeno povećanje prosečne ocene jer je situacija skoro nepromenjena (sa prosečne ocene 2. da li imaju pristup internetu ili računar kući. Uporedna analiza prethodne prosečne ocene i prosečne ocene ostvarene na testu Na osnovu datih rezultata moţemo uočiti da je pomak u povećanju prosečne ocene vidljiv i to kod grupe A (oni koji su aktivno koristili resurse kursa i imali pristup internetu). odnosno 57. Grafik 10. Kompletna tabela po razredima je navedena u prilogu (P9).2 Kontrolni test i konačni rezultati Nakon šest nedelja trajanja kursa na Moodle sistemu za e-učenje. Grafik 11. Grupa B . MeĎutim. odnosno samo jednom nedeljno u digitalnom kabinetu u školi (88 učenika.34 odnosno preko 13%.

a sada je 27%. da li im se dopada okruţenje sistema za e-učenje. a ranije da 19% pokušava da pronaĎe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja a sada je čak 64%. grupe A i B ( u % ) 8. Učenici su naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja. Završna anketa je navedena u prilogu (P5).67 odnosno 29. Iz prvih rezultata moţemo videti da 63% učenika kad naiĎe na problem u rešavanju zadatka se obraća svom nastavniku. Ako uporedimo ove dve grupe najveću razliku moţemo uočiti kod sedmog razreda. da li je primena interaktivnih sadrţaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da to bude njihov omiljeni predmet itd.75%. Grafik 13.3 Rezultati završnog anketiranja Nakon kontrolne veţbe učenici su odradili mini anketu (anketu je ispravno odradilo ukupno 163 učenika odnosno 77% od ukupnog broja učenika 6. Bitno je napomenuti da od ukupnog broja učenika koji su radili anketu 67. kako dolazite do rešenja” (pitanje koje se nalazilo i u prvoj anketi) učenici sada dali odgovore koji idu u korist primeni apleta. Iz ovoga proizilazi da su dati interaktivni sadrţaji povećali motivaciju za samostalnim radom i pronalaţenjem rešenja bez dodatne pomoći. znači imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu a 32.48% učenika su naveli da imaju internet.52% se izjasnilo da nema internet kući ali su imali priliku da bar jednom nedeljno u školi pristupaju kursu. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva primenom apleta 75 . Odnos ocena sa kontrolne veţbe.7 i 8 razreda). Interesantno je da su na pitanje “kada imate problem u savladavanju problema i rešavanju zadataka. što predstavlja zaista pomak kada su u pitanju učenici koji su koristili interaktivne sadrţaje i dodatno obavljali zadatke u toku trajanja kursa.Master Rad Muzafer Saračević Ako napravimo uporednu analizu za obe grupe moţemo uočiti da je na nivou sva tri razreda razlika u prosečnim ocenama 0. Grafik 12.

odnosno preko 2/3 učenika je izjavilo da ne voli matematiku. Rezultati posle prikazanih savremenih metoda u nastavi matematike su zaista mnogo bolji. Čak 82% smatra da nastava matematike uz prateće interaktivne sadrţaje moţe biti isto tako zanimljiva kao i nastava informatike. preko 91% smatra da je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje a da 86. a da preko 73% učenika kaţe da im odgovara ovakav način učenja uz tradicionalno obrazovanje. odnosno 81% je odgovorilo potvrdno. Rezultati anketiranja učenika o nastavnom planu predmeta uz primenu interaktivnih sadrţaja 76 .5% ispitanika bi i ubuduće koristili taj sistem za dodatno učenje. a preko 80% je smatralo da je matematika teţak predmet. dok blizu 90% smatralo da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike.Master Rad Muzafer Saračević Veoma je bitno da su učenici shvatili namenu apleta. Rezultati anketiranja učenika o sistemu za e-učenje i o pojmu i primeni apleta u nastavi Rezultati o zanimljivosti nastave matematike iz prve ankete su zaista bili protiv postojeće nastave matematike. Grafik 14. Grafik 15.

uključeni su svi učenici. odnosno i oni koji nisu imali mogućnost da aktivno pristupaju kursu (osim u školi) jer nisu imali pristup internetu. Grafik 16. Ocene učenika za sprovedenu nastavu koja je podrţana interaktivnim sadrţajima 77 . dok je 20% sa ocenom 3.Master Rad Muzafer Saračević Konačno. Naravno. Samo 7% ispitanika smatra i navodi da nije zadovoljno ovakvim vidom nastave a 13% anketiranih učenika je ocenilo sa ocenom 2. Sa sa ocenom 4 je 27% ispitanika a ocenom 5 je odgovorilo čak 33% ispitanika. učenici su dali ocene za nastavu podrţanu interaktivnim sadrţajima.

Drugi deo rada bi trebao da nastavnike upozna sa pojmom apleta. JavaSketchPad. Nakon toga bi trebalo da svi nastavnici imaju konkretan uvid u mogućnosti apleta kao alata za kreiranje interaktivnih sadrţaja tj. Prvenstveno se u radu navodi izvoĎenje nastave matematike uz upotrebu apleta. stoga autor ovog rada navodi svoja iskustva (u toku 3 godine rada) i predloge kako bi se unapredila nastava matematike. Kratak pregled svih izloţenih poglavlja. a i kao alata za kreiranje obrazovnih igara. Apleti su predstavljeni kao alati za kreiranje interaktivnih sadrţaja za e-učenje i kao alati koji se mogu primeniti u ocenjivanju odnosno evaluaciji u nastavi matematike. u radu su navedeni interaktivni sadrţaji u nastavi kao poseban vid nastave pomoću računara koji je primenljiv u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizuelizacijom procesa. već i svih predmeta gde postoji potreba za ovakvim vidom nastave. Geometer’s SketchPad. Wiris. 78 . biće prikazani u ovom zaključnom delu rada. TakoĎe i da se upoznaju sa konkretnim alatima za izradu interaktivnog sadrţaja koji se mogu koristiti za e-učenje. simulacija i individualizacija nastave posredstvom apleta i sistema za e-učenje. Java View i Easy Java Simulations. kao i svim profesorima razredne nastave. Naravno ovakav metod bi trebao da postane imperativ. simulacija. i ne samo kod nastave matematike. Rad moţe da posluţi svi nastavnicima matematike. njihovih ishoda kao i ideja za dalja istraţivanja. informatike. animacija. implementacijom i osnovnim java naredbama. da upoznaju mogućnosti apleta kao alata za kolaborativan rad. Ishod prvog dela rada bi trebao biti da svi nastavnici znaju šta je interaktivna nastava odnosno da upoznaju pojam interaktivnih sadrţaja i njihovih mogućnosti i primena u nastavi. sa njegovom strukturom. za planiranje učenja kroz odgovarajuće mape uma. Pre svega. a prvenstveno se odnosi na unapreĎenje nastave matematike. šta više standard u našem obrazovnom sistemu.Master Rad Muzafer Saračević 9. fizike i tehničkog obrazovanja. Veoma je bitno da svi koji pročitaju ovaj rad delimično upoznaju i programske alate za kreiranje apleta kao što su GeoGebra. U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke. Zaključak rada U ovom radu analizirane su prednosti primene interaktivnih sadrţaja u nastavi a generalno razmatrana je i integracija informaciono-komunikacionih tehnologija u školama koja moţe pruţiti realnu šansu za napredovanje učenika i nastavnika. Mathematica.

tek treba da doţivi svoju pravu ekspanziju. Dati su i predlozi kako se mogu kreirati interaktivni testovi (sa višestrukim odgovorima i drugim tipovima) pomoću alata za interaktivne sadrţaje. Zaključak istraţivanja je da su zaista postignuti dobri rezultati primenom java apleta u nastavi matematike. Sve ovo navodi na zaključak da era digitalne nastave. jer je bitno istaći da kvalitetni interaktivni sadrţaji omogućavaju svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja i da se u nastavi prvenstveno mora staviti akcenat na primenu teorijskog znanja u praksi. virtuelne laboratorije i učionice. Pre početka planiranog kursa rezultati nastavnika o poznavanju pojmova kao što su simulacije. Nakon završenog kursa rezultati završne ankete pokazuju promenu u pozitivnom smeru u pogledu motivacije učenja i pristupu. Naravno sve ove mogućnosti Java apleta je bitno povezati sa metodama i postupcima ocenjivanja u nastavi matematike. upitnike i sl. 79 . Pre samog kursa učenici nisu izrazili naklonost prema predmetu matematika i većina je smatrala da je to teţak predmet. Zadatak ovog dela je i da se predstave mogućnosti sistema za e-učenje kao što je Moodle i da se objasni postupak uvoza apleta kroz module (dodatke). pa su kroz mini predavanje svi zainteresovani imali prilike da se detaljnije upoznaju sa savremenim metodama u nastavi. kroz tzv. interaktivni sadrţaji. koja će biti vizuelizovana i podrţana sistemom e-učenje.7 i 8) a i pojedinačno. ankete. Naravno ovaj proces bi trebao da se ostvari i uvede u našem obrazovnom sistemu.Master Rad Muzafer Saračević Ishod trećeg dela rada bi trebao biti da nastavnici znaju da primene aplete kao alate za ocenjivanje i evaluaciju u e-učenju kroz testove. TakoĎe i kontrolna veţba pokazuje povećanje prosečne ocene na nivou sva tri razreda (6. Odnosno da se predstavi jedan vid nastave koji se moţe realizovati kroz aplete koji se mogu grupisati u virtuelne učionice. virtuelne učionice i java apleti su bili zaista zabrinjavajući. Ishod petog dela je da nastavnici spoznaju mogućnosti implementacije java apleta u sistemima za e-učenje i njihovu konkretnu primenu u nastavi matematike. a ishod je da nastavnici razumeju način primene apleta i kreiranje automatskog povratnog odgovora koji je veoma koristan za učenike. TakoĎe razvijen je kurs i za učenike u Moodle sistemu za eučenje i tu su rezultati na zavidnom nivou. Četvrti deo rada bi trebao da upozna nastavnike i učenike sa korisničkom podrškom u vidu java apleta.

De Marsico M.. Englewood Cliffs. (2008). 187–201. L. Michael R.garybeene. Programski jezik Java. (2005). D. 1). 2/2004. R. Beograd. Berger. (2003)..). Sombor. (2001). Cekuš G. 10 . Učiteljski fakultet u Somboru. str. E-learning tools and technologies. Francisco E.. Horthon W. E. internet portal http://www. Kurnik Z.pure java applets. Exploring Mathematics in MATHEMATICA.M. sams publishing.horton. 197-206 Beograd. D. Učenje istraživanjem u java apletima prema modelu Georgea Polya.): Primena računara na nastavnim časovima. Francisco E. Evaluating java applets for teaching on the Internet. (2005).master za e-učenje. Obrazovna Tehnologija. e-book. Jose S. Kurnik Z.manual for version 3. Individualizacija procesa usvajanja znanja u nastavi. 3d on the web . br. Dale E….. Kyle.. Berger. Gray T. Đukic M. (2000). Zagreb. Psihologija učenja i nastave u e-obrazovanju. Tehnički fakultet Čačak – E-LAB. Gallipoli. (2000).. ISBN: 0-7803-3336-5. Glynn J.. Easy java simulations-using ejs to run simulink models in an interactive way for version. 3. pp. Holmes D. Arnold K.hr/wp-content/uploads/2010/09/Bjelanovic. Namestovski Ţ. MATHEMATICA: A Practical Approach. (1998). (2001. 63 – 66. Horton K. AVI '04 Proceedings of the working conference on Advanced visual interfaces ACM New York. May 25-28 (pp. Kurnik Z. Interaktivna nastava iz matematike. Gosling J.(1992). (2005. Suvremena metodika i nastava matematike. 44. 279-285..htm Kneţevic O. Matematički zadatak.). ..com/3d/3d-pure. Teaching of Psychology. (2005). Ardito C. internet članak http://www. California: Adisson-Wesley. (1991. internet članak http://www. 51–58. 289-291. Davolini F. Zbornik radova 1.com/toolsworkshop..2 in 21 days. Beene G. (2004).htm Bjekić. Nastava i vaspitanje. D. Matematičke sposobnosti.Master Rad Muzafer Saračević 10. Usability of E-learning tools..V. Pt. Lemay W. Matematika i škola. (1995. (2004). New Jersey: Prentice-Hall. Developing a distance laeraning system using java apalets. materijal za studijski program. 16-29. Evaluation of an interactive tutorial for teaching the Central Limit Theorem. & Romero..4. Codolini P. Healy. Easy java simulations.. 195–199.). Sams teach yourself java 1. CET.. br.. (2004). (2007).pdf Blachman N. NY. 80-84). Ţ. Maryni P.normala. Lanzilotti R. treće izdanje. Matematika i škola 7. Java Applets in Education. vol. Healy.. 80 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 . 27. . (2000).. Literatura Aberson. (2004). Redwood City. Cadenhead R. e-book. Italy. (2. L. MeĎunarodna naučno-stručna konferencija: Savremene informatičke i obrazovne tehnologije i novi mediji u obrazovanju. USA.. kongresa nastavnika matematike Republike Hrvatske. C. Marescotti G. ISBN: 86-8309731-5. M. Bjelanović D.

.(2007). 19(3). HMD.. pp. Markus H. Ref. Educational Psychology Review. Center for Quality. Interactive multimodal learning environments: Special issue on interactive learning environments: Contemporary issues and trends. Zrenjanin (rad je prihvaćen). Saračević M. 2001. (2011). Objektno-orijentisani pristup u simulaciji i metodologija simulacionog modeliranja. Mitrović B... Princeton University Press. 107-111. Pavlović V. Magistrarski rad. 2nd ed. (2008). Vol... Mašović S. Crna Gora. Univerzitet u novom sadu.). Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”. 77-84.. Matematičko otkriće.Kamberović H. (1957). Devetakovic M. Third Edition. Redwood City. 19-26 Moreno.. Programming in MATHEMATICA. X meĎunarodni naučno-stručni Simpozijum INFOTEH Jahorina. Metodologija primene apleta i animacija u nastavi Tehničkog i informatičkog obrazovanja. The International Journal of Educational and Psychological Assessment. March 2011. 10. Saračević M. Vidaković M. Novi Sad. Polya G.. Namestovski Ţ. YuInfo2010..): Obrazovni računarski softver i autorski sistemi. Ref.Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja 2010. Papić Ţ. PMF. p. Mašović S. Univerzitet METROPOLITAN .. Naumovic M.573-580. Mayer.. p. Saračević M. (2011). Zrenjanin. Mašović S. vol1... Saračević M. Polya. Volume 2 str. (2007).118-129. G. Vol. Kamberović H. GEOGEBRA. MeĎedović E.. Modelovanje poslovnih procesa i primena Data Mining tehnika u e-učenju. . (2003). Zrenjanin. Issue 1. Zagreb.. Kamberović H. 068. pp. Integrated management web-based applications on JAVA platform. r. Praktikum. Procesni pristup razvoja sistema za elektronsko učenje i UML modelovanje. Modern trends in higher education and the future of e-learning. Tehnički fakultet Čačak. (2011). zvanično uputstvo 3. Internacionalna Konferencija. Festival informatičkih dostignuća INFOFEST 2010 Budva.br. Popović N.2. Mašović S.. Serbia. Hohenwarter J. Morales R. (2011). praktikum za predmet – primena računara u matematici. R. (2009). Mašović S. Dragićević S.(1996). Beograd.(2010).Master Rad 21 22 23 Muzafer Saračević Maeder R.. How to Solve It. 9. California: Adisson-Wesley. Infrastruktura sistema za e-učenje Univerziteta u Novom Pazaru. 22-25. Kamberović H. INFOTEH-JAHORINA Vol. 1. Special Issue: Interactive Learning Environments: Contemporary Issues and Trends. Tehnika i informatika u obrazovanju.. Petruševskic Lj. Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na povećanje efikasnosti nastave u osnovnoj školi. (2010). (2010. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”.(2010)... Evaluation of Mathematics Achievement Test: A Comparison between CTT and IRT. R.. (2005.. 309–326. Razvoj interaktivnih simulacija pomoću easy java simulations i Simulink modela kao eksterne aplikacije. Integrisanje eksplorativnih alata u e-learning sisteme primena u oblasti arhitektonske geometrije (java view). YUINFO 2011 – XVII meĎunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama. (2009). Saračević M. Saračević M. E-V-21. A. 81 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 .. ITRO-conference 2011. Kopaonik. MeĎedović E. 842-845. Novi Sad. A-4. 5th International quality conference. Radosav D. 3. Mašović S. MeĎedović E. Milosavljević B. Java i Internet programiranje.

CDAC Mumbai.kg. Tehnički fakultet Mihajlo Pupin. doktorska disertacija. Sasikumar M. Milošević D. Weiss. Vilotijević M. 6.com/article.php?id=6236 http://e-lab. Mašović S. Co.ac. Saračević M.tfc. Materijal za pripremu i metodološki okvir istraživanja: M1 M2 Internet izvori . 465–477. Principles for using animation in computerbased instruction: Theoretical heuristics for effective design. S. (1998). D.tfc.. Zrenjanin. Objektno-orijentisano programiranje i modelovanje – JAVA i UML. MeĎunarodni simpozijum. Designing a Virtual Classroom. (2011). Zrenjanin. Saračević M. MATHEMATICA Book.org/mod/data/view.... Sotirović. (2011). (2002): Metodologija naučno-istraživačkog rada. Hadţiahmetović A. vol1. (2011). Knowlton.tfc. R. Saračević M. 18.ac. Milošević D.. Some experimental evidence on the educational value of interactive Java applets in Web-based tutorials. auerbach publications. ITRO-conference 2011. California.php?id=6486 http://e-lab. informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja.rs/moodle/mod/book/view. Ahmeti J. architectures for ebusiness systems. Apleti u nastavi kao podrška u funkciji motivacije talentovanih učenika. Mašović S.asp?Id=11046 http://moodle. Computers in Human Behavior. Proceedings of the ACM.php?id=6319 http://www. Novalić F.rs/moodle/mod/resource/view. monografija. E.Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja 2010. Comparative analysis of success studying at the department of computer science in the traditional way and on the internet. Pedagoško društvo Srbije. Kopaonik..Master Rad Muzafer Saračević 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 Saračević M.linkovi: L1 L2 L3 L4 L5 L6 Klasifikacija alata za e-učenje Vrste sistema za e-učenje Razlozi za korisničku podršku Ocenjivanje u e-učenju Virtual Interactive Classroom Modules and plugins. R. (1999. Saračević M. Saračević M. Beograd. Tehnički Fakultet Čačak (rad je prihvaćen). (2010).. Tehnologija. Tehnički Fakultet Čačak (rad je prihvaćen).tfc.). March 7-10. Desnica E. Model učenja na daljinu kao faktor Efikasnosti nastave grafičkih komunikacija u visokom obrazovanju tehničkih struka. Tehnologija. informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja. Zrenjanin (rad je prihvaćen). G. (2001). Univerzitet METROPOLITAN .(2010). & Morrison.MeĎedović E. http://e-lab. Version 3.. (2008).campus-technology.0. MeĎedović E. Addison-Wesley Publishing.). Wolfram S. str.kg... Turoff M.. (1996. S. Neki predlozi unapreĎenja nastave matematike primenom alata za e-učenje. 6.rs/moodle/mod/resource/view. (1995).. Tehnički fakultet – Mihajlo Pupin. i Adamović Ţ.kg. (2002). Infrastruktura za realizaciju i razvoj eučenja u obrazovnom sistemu. Beograd. Moodle Your Way to Elearning. Univerzitet u Novom Pazaru. A.. YUINFO 2011 – XVII meĎunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama.kg. Mustafić F. MeĎedović E. (2011). Venkataraman R. Primena UML modelovanja i PHP jezika u izradi web aplikacije za e-učenje. Od tradicionalne ka informacionoj didaktici.php?Id=6009 82 . Street... 131-136. V. Goodman. Java and its supporting technologies. Redwood City.ac.ac.(2011). MeĎedović E.php?id=5102 http://e-lab.. MeĎunarodni simpozijum.rs/moodle/mod/book/view.

P3. S2. Izgled kursa za učenike Struktura kursa za nastavnike Primer ankete za nastavnike Primer ankete za učenike Primer završne ankete za učenike Rezultati anketiranja nastavnika (u %) Rezultati anketiranja učenika Rezultati završnog anketiranja učenika Rezultati završnog testa 84 86 87 89 91 92 93 95 96 Lista izvornih kodova u Javi S1. rad sa grafičkim elementima Primer 2 . S3. P2. P9.aplet u matematici. Primer 1 . P7. P5.aplet u matematici. P8. rad sa dogaĎajima Primer upitnika u obliku java apleta – Forma1 Primer upitnika u obliku java apleta – Forma2 97 99 100 103 83 . P4. P6. S4.Master Rad Muzafer Saračević Lista priloga P1.

ime kursa i autor Deo kursa koji je namenjen učenicima šestog razreda Deo kursa koji je namenjen učenicima sedmog razreda 84 .Master Rad Muzafer Saračević P1. Izgled kursa za učenike Naslovna strana kursa.

namenjen nastavnicima ** 85 .Master Rad Deo kursa koji je namenjen učenicima osmog razreda Muzafer Saračević Deo kursa koji se odnosi na kolaborativan rad učenika (radionice. diskusije) * Deo kursa koji se odnosi na java aplete (osnovni i napredni nivo).

upoznavanje nastavnika sa mogućnostima i načinom kreiranja časa pomoću interaktivnih sadržaja . domet apleta (S kim aplet može komunicirati). Upoznavanje sa gotovim programima i alatima. da se olakša priprema nastave i da se pojednostave nastavni sadržaji. da se učenicima i nastavnicima približe procesi u prirodnim naukama i tehnici. Parametri i atributi apleta. 3. pronalaženje. prevoĎenje apleta. Čas   Nastava u virtuelnoj učionici. Demonstracija apleta iz raznih oblasti/predmeta. čuvanje i obrada apleta. upoznavanje nastavnika sa metodičkim i didaktičkim osobinama teorijske i laboratorijske nastave koja je podržana JAVA apletima. Ubacivanje apleta u WEB-stranicu. Struktura kursa za nastavnike Ciljevi        kvalitetno izvoĎenje nastavnog procesa upotrebom besplatnog softvera i apleta. Teme 1. animacija itd. Čas   Kako izabrati pravi aplet u nastavi. Čas   Demonstracija časa sa korišćenim apletom.apleta. 4. interaktivni sadrţaji i apleti (Zašto i kako se mogu apleti primeniti u nastavi). upoznavanje sa pojmom simulacija. 2. simulacija. 86 . korišćenje nekih gotovih besplatnih programa koji su namenjeni nastavi predmeta iz prirodnih nauka. Čas   Obrada apleta.Master Rad Muzafer Saračević P2.

Primer ankete za nastavnike 87 .Master Rad Muzafer Saračević P3.

Master Rad Muzafer Saračević 88 .

Primer ankete za učenike 89 .Master Rad Muzafer Saračević P4.

Master Rad Muzafer Saračević 90 .

Master Rad Muzafer Saračević P5. Primer završne ankete za učenike 91 .

09524 9.52 28.04762 23.80952 28.Rezultati anketiranja nastavnika (%) Pitanja sa ocenom PITANJE Ocenite kvalitet udţbenika koji koristite sa aspekta ilustracija i grafičkih crteţa.52381 9.primeren obimu gradiva po času.52381 19.04762 23. Ocenite dostupnost dodatnih resursa za učenje u školi.28571 14.57143 14.33 92 .57143 9.33333 9.33333 19.38 poznat mi je i u praksi.Master Rad Muzafer Saračević P6.52 4.57143 19.761905 4 23. Ocenite usaglašenost tempa predavanja i obima gradiva.52 9.52381 14. Ocenite koliko ste zadovoljni dosadašnjim načinom rada? Ocenite tehničku podršku učenju u vašoj školi 1 14.52381 9.05 23.09524 28.04762 19.09524 5 4.52381 28.52381 19.81 9.76 9.05 poznat mi je teorijski i znam praktične primere primene 52.761905 4.81 9.80952 14.33333 38.28571 42.29 4.52381 33.80952 33.81 4.761905 52.57 33.76 23.761905 9.38095 28. Ocenite vašu spremnost i motivisanost za vodjenje inovacija u radu.04762 19.52381 38.76 Da li vam je poznat pojam – interaktivna nastava i/ili interaktivni sadrţaji u nastavi? Da li vam je poznat pojam animacija / simulacija? Da li vam je poznat pojam primene apleta u nastavi? Da li vam je poznat pojam virtuelnih učionica? Da li vam je poznat pojam elektronskog učenja? 14.09524 23.04762 33.04762 9.80952 23.10 19.52381 4.04762 14.52 14.09524 0 9.28571 19.76 4.80952 19. Procenite zainteresovanost vaših učenika za vodjenje e-učenja.29 38.76 23.52381 9.28571 2 19.33333 33.28571 100 100 100 100 100 Pitanja sa opisnim odgovorom PITANJE nije mi uopšte poznat delimično.samo sam čuo za termin a uopšte ne znam značenje 9.38 9. Ocenite kvalitet vaših predavanja kada je u pitanju primena informacionih tehnologija u nastavi matematike? Ocenite zainteresovanost učenika i motivisanost za rad. Ocenite mogućnost primene e-učenja kao dodatnog vida obrazovanja uz klasični u vašoj školi.761905 4.28571 38.04762 4. primenio sam u nastavi 4.33333 19.57143 4.52381 33.52 čuo sam za termin i znam značenje 19.57143 100 100 100 100 100 100 100 38. kritičko razmišljanje i kreativnost primenom samo udţbenika koji je preporučen.04762 14.761905 9.04762 38.67 9.09524 9.85714 14.52 66.52 52.28571 9.52381 28.28571 3 38. Ocenite koliko je stečeno znanje primenljivo u praksi. Ocenite podsticaj učenika na aktivnost.

05 66.Master Rad Da li vam je poznat pojam elektronske provere znanja.52 19.76 14.26 36.06 32. povremeno od 1-3 meseca koristim.52 4.69 15. vi: 93 .67 9.38 10.10 9.72 0.10 9.54 67.46 84.52 4.52 23.16 1. Rezultati anketiranja učenika Pitanje 1 2 Koja vam je trenutna ocena iz matematike? 3 4 5 Volite li matematiku? Smatrate li da je matematika teţak predmet? Koliko ste zadovoljni profesorom/nastavnikom koji vam predaju matematiku? da ne da ne 1 2 3 4 5 a) me zanima Učim matematiku jer: b) želim bolju ocenu c) želim prolaznu ocenu d) ništa od navedenog a) pokušavate sami naći rešenje b) obratite se roditeljima za pomoć c) obratite se svome profesoru/nastavniku d) tražite instrukcije e) ništa od navedenog Odgovor 6 razred 9 12 21 12 7 23 38 47 14 11 7 4 21 18 9 24 8 2 11 7 39 1 3 7 razred 7 18 20 9 5 19 40 51 8 17 11 15 4 12 12 19 15 1 7 14 38 0 0 8 razred 7 11 21 5 5 13 36 44 5 5 5 2 14 23 9 11 6 0 14 2 29 0 4 sum 23 41 62 26 17 55 114 142 27 33 23 21 39 53 30 54 29 3 32 23 106 1 7 % 13.61 12.53 13.78 18.61 62.76 PITANJE Da li koristite računar u pripremi Vaših časova? Da li koristite internet u pronalaţenju zanimljivih sadrţaja u nastavi? nikako veoma slabo koristim. svakodnevno 38.98 19.14 Kada imate problem u svladavanju gradiva.59 4.36 17.76 4.43 23.29 P7.08 31.33 38. bar 1 mesečno redovno.61 24.93 13.81 9.75 31.95 17. evaluacije / ocenjivanja? Muzafer Saračević 14.29 33.02 15.

56 7 55.17 11.24 10.48 8.79 78.54 89.49 12.87 8.56 8 ukupno 59.64 94.93 6.24 10.10 31.10 Rezultati za pitanje Nastava informatike je zanimljivija od matematike .08 11.86 6.Master Rad Koristite li računar? Traţi li vaš profesor/nastavnik matematike od vas saradnju u nastavi? U nastavi više volite: SviĎa li vam se kada se u nastave koriste druga sredstva osim krede i table Imate li pristup internetu kod kuće? Nastava informatike je zanimljivija od matematike? Koristiš li mogućnost odlaska na dopunsku/dodatnu nastavu u svojoj školi? da ne da ne ponekad a) individualni rad b) grupni rad da ne svejedno mi je da ne da ne da ne ponekad 54 7 47 5 9 25 36 58 1 2 42 19 57 4 17 38 6 49 10 44 12 3 21 38 55 2 2 37 22 51 8 6 51 2 46 3 37 12 0 7 42 47 0 1 35 14 43 6 2 43 4 Muzafer Saračević 149 20 128 29 12 53 116 160 3 5 114 55 151 18 25 132 12 88.17 4.90 12.08 11.16 7.36 68.00 94 . Navedeni razlozi zbog primene računara zbog zanimljivog gradiva / lekcija zbog načina rada nisu odgovorili ostalo zanimljivija je nastava matematike 6 39.35 10.67 14.65 14.67 1.34 11.16 9.78 5.74 17.11 7.79 4.96 67.83 75.78 2.46 32.78 13.08 5.79 100.pitanje otvorenog tipa.18 51.75 6.20 19.

75 26.02 73.00 2.Master Rad Muzafer Saračević P8.41 8.21 NE DA NE a) pokušavate sami naći rešenje b) obratite se roditeljima za pomoć c) obratite se svome profesoru/nastavniku d) tražite instrukcije e) ništa od navedenog DA NE DA NE 9 51 7 31 7 19 0 1 51 7 48 10 12 43 11 41 4 7 0 2 49 5 47 7 8 41 10 32 0 18 0 1 49 2 46 5 29 135 28 104 11 44 0 4 149 14 141 22 17.88 16.82 17.13 12.79 82.56 60.45 91.59 86.80 6.18 63. vi: Da li je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje? Da li vam je Moodle pomogao u učenju i da li bi ga ubuduće koristili? 95 .68 6.50 13.50 Kada imate problem u svladavanju gradiva.99 0.98 19.38 3. a imate aplet koji je namenjen toj oblasti.74 82.62 NE Koliko ste zadovoljni nastavom podrţanom interaktivnim sadrţajima ? 1 2 3 4 5 Nastava matematike uz prateće interaktivne sadrţaje moţe biti isto tako zanimljiva kao i informatika? Da li vam nastavnik daje dovoljno informacija gde sami moţete pronaći aplete? DA 16 1 4 7 5 41 49 13 2 2 7 9 34 42 14 3 4 7 13 24 43 43 6 10 21 27 99 134 26. Rezultati završnog anketiranja učenika pitanje Da li vam je poznat pojam i namena apleta u nastavi ? odgovor DA NE Da li vam odgovara da uz standardno obrazovanje imate i prateće eobrazovanje ? DA 6 RAZRED 7 RAZRED 8 RAZRED SUM % 47 11 42 46 8 41 39 12 37 132 31 120 80.

23 2.69 -10.02 3.10 6 razred 7 razred 8 razred GRUPA B broj učenika 25 31 21 77 prosečna ocena 2.Master Rad Muzafer Saračević P9.12 -0.32 razlika 0. Rezultati završnog testa GRUPA A broj učenika 43 47 38 128 prosečna ocena 2.62 2.23 2.91 0.41 0.05 -0.97 1.97 2.56 0.61 2.73 13.78 3.02 3.11 2.26 0.13 21.99 razlika 0.2 0.11 2.75 6 razred 7 razred 8 razred 96 .78 3.55 0.32 razlika 0.46 29.27 6.6733 % 24.37 2.37 2.35 test 2.17 2.66 43.34 % 17.4 0.99 2 grupa 2.61 2.30 15.11 2.65 test 2.11 6 razred 7 razred 8 razred ODNOS GRUPA broj učenika 68 78 59 205 1 grupa 2.17 2.56 2.95 -1.03 % 5.

applet.awt. // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class MojAplet extends Applet implements ActionListener. int sest_aktivno=1. case 'g':nova_boja=Color.awt.*.blue. else aktivno=1. case 'G':nova_boja=Color.event.getKeyChar()){ case 'b':nova_boja=Color.Java aplet.getX(). KeyListener{ Button tri=new Button("tri"). case 'y':nova_boja=Color. Button cetiri=new Button("cetiri"). Button sest=new Button("sest"). public void mouseExited(MouseEvent e){} public void mouseEntered(MouseEvent e){} public void mouseReleased(MouseEvent e){} public void mousePressed(MouseEvent e){ int x=e. } public void mouseClicked(MouseEvent e){} public void keyReleased(KeyEvent e){} public void keyTyped(KeyEvent e){} public void keyPressed(KeyEvent e){ switch (e.break. int cetiri_aktivno=0.break. rad sa grafičkim elementima import java.blue).blue.} repaint(). case 'Y':nova_boja=Color.*.break. case 'B':nova_boja=Color.Master Rad Muzafer Saračević IZVORNI KOD (source code) S1.yellow. int aktivno=1.break. } 97 . import java. MouseListener.getY().break. import java. int y=e.break.yellow. int tri_aktivno=0. repaint(). Color nova_boja=(Color. if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220) if(aktivno==1) aktivno=0. Primer 1 .green.*.green.

add(sest).} } 98 . } repaint(). this.else g.60. int niz1[] = {100. g. sest. add(tri). } public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.140. g.325.300. } public void paint(Graphics g) { g.150).getSource()==cetiri){ tri_aktivno=0.30.70).niz2. g.drawRoundRect(320.getSource()==tri) { tri_aktivno=1.addMouseListener(this). add(cetiri).40. cetiri_aktivno=0.3).300. if(tri_aktivno==1)g.130.Master Rad public void init() { tri.niz2.50}.300.12).fillOval(100. sest_aktivno=1.niz2. else if(sest_aktivno==1)g.6).300.12. int niz2[] = {20. } else if(e.100.addActionListener(this). sest_aktivno=0.drawPolygon(niz1.addActionListener(this).drawPolygon(niz1.setColor(nova_boja). else if(cetiri_aktivno==1)g. this.150). 50 ). g.4).170. sest_aktivno=0. } else if(e.drawString("GEOMETRIJSKA TELA". cetiri.100.drawOval(60. Muzafer Saračević if(aktivno==0) g.20.70.150.350.drawPolygon(niz1.addKeyListener(this).140. cetiri_aktivno=1.drawRect(360.170}. cetiri_aktivno=0.60.140).150.fillOval(60.addActionListener(this).getSource()==sest){ tri_aktivno=0.

awt.*.addActionListener(this). case '6':Dimenzija_poligona=6. r_st=1. else aktivno=1.break.getX().getY().addActionListener(this). this. void mouseExited(MouseEvent e){} void mouseEntered(MouseEvent e){} void mouseReleased(MouseEvent e){} void mousePressed(MouseEvent e){ int x=e. rad sa dogaĎajima import java.break. add(JKT).addMouseListener(this). // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Prvi extends Applet implements ActionListener. j_st=0.getKeyChar()){ case '4':Dimenzija_poligona=4.awt. RST.*. } 99 . int int int int int Dimenzija_poligona=6. Button JST=new Button("P_240").addKeyListener(this).add(RST). repaint(). Primer 2 – Java aplet. aktivno=1.event. j_kt=0. case '0':Dimenzija_poligona=0.applet.} repaint(). this. int y=e. import java.break.addActionListener(this). import java. case '5':Dimenzija_poligona=5. Button RST=new Button("P_290").*. } public void init() { JKT.Master Rad Muzafer Saračević S2.break. void void void void mouseClicked(MouseEvent e){} keyReleased(KeyEvent e){} keyTyped(KeyEvent e){} keyPressed(KeyEvent e){ public public public public } public public public public switch (e. JST.KeyListener{ Button JKT=new Button("P_190"). MouseListener. if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220) if(aktivno==1) aktivno=0.add(JST).

Master Rad
public void paint(Graphics g) { g.drawRect(360,130,140,180); g.drawString("GRAFICKI ELEMENTI",325, 50 ); g.drawRoundRect(320,30,140,40,12,12); g.drawRect(60,60,150,150); g.fillOval(60,60,150,150); if(aktivno==0) {g.setColor(Color.red); g.drawString("PLAY",160,160);} else g.fillOval(60,60,150,150); int P1[] = {100,300,350,300,100,50}; int P2[] = {20,20,170,300,300,170}; if(j_kt==1) g.translate(50,190); else if(j_st==1) g.translate(50,240); else if(r_st==1) g.translate(50,290); if(Dimenzija_poligona==4) g.drawPolygon(P1,P2,4); else if(Dimenzija_poligona==5) g.drawPolygon(P1,P2,5); else if(Dimenzija_poligona==6) g.drawPolygon(P1,P2,6); else if(Dimenzija_poligona==0) g.clearRect(60,60,150,150);} public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==JKT) {j_kt=1;j_st=0;r_st=0;} else if(e.getSource()==JST) {j_kt=0;j_st=1;r_st=0;} else if(e.getSource()==RST){ j_kt=0;j_st=0;r_st=1;} repaint();} }

Muzafer Saračević

S3. Primer upitnika u obliku java apleta – forma1
import java.awt.event.*; import javax.swing.*; // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Quiz1 extends Applet implements ActionListener{ GridLayout glavna=new GridLayout(4,2); Panel p=new Panel(); Label Naslovna =new Label("PROGRAMSKI JEZICI") Checkbox prvi=new Checkbox("java",true); Checkbox drugi=new Checkbox("c", false); Checkbox treci=new Checkbox("c++", false); Checkbox cetvrti=new Checkbox("pascal", false);

100

Master Rad
Button nazad=new Button("Nazad"); Button napred=new Button("Napred"); TextArea Komentar = new TextArea(10,10); Panel panel_podaci=new Panel(); GridLayout mreza_podaci=new GridLayout(3,2); Panel panel_check=new Panel(); BorderLayout BL=new BorderLayout(); Panel panel_pitanje=new Panel(); GridLayout mreza_pitanje=new GridLayout(3,1); Panel panel_radio=new Panel(); GridLayout mreza_radio=new GridLayout(2,1); Panel panel_dugmad=new Panel(); GridLayout mreza_dugmad=new GridLayout(1,2); Button prijava=new Button("prijava"); Label ime=new Label("prezime"); TextField ime_polje = new TextField();

Muzafer Saračević

Label prezime =new Label("prezime"); TextField prezime_polje=new TextField(); Label Sistem =new Label("sistem"); TextField sistem_polje=new TextField("administrator"); TextField password = new TextField(10); Label Pitanje =new Label("Apleti su posebna vrsta Java programa koji su namenjeni za ugradjivanje u :"); Button odg1=new Button("HTML stranice"); Button odg2=new Button("Pascal kodovi"); CheckboxGroup grupa=new CheckboxGroup(); Checkbox rb1=new Checkbox("web dizajn",grupa,true); Checkbox rb2=new Checkbox("e-poslovanje",grupa,false); int r_b1=1; int r_b2=0; public void init() { p.setLayout(glavna); add(Naslovna);add(panel_podaci); add(password);add(prijava); add(panel_pitanje);add(panel_check); add(panel_radio);add(panel_dugmad); panel_podaci.setLayout(mreza_podaci); panel_podaci.add(ime); panel_podaci.add(ime_polje); panel_podaci.add(prezime); panel_podaci.add(prezime_polje); panel_podaci.add(Sistem); panel_podaci.add(sistem_polje); password.setEchoChar('*'); sistem_polje.setEnabled(false); odg1.addActionListener(this);

101

Master Rad
odg2.addActionListener(this);

Muzafer Saračević

panel_check.setLayout(BL); panel_check.add(prvi,BorderLayout.SOUTH); panel_check.add(drugi,BorderLayout.NORTH); panel_check.add(treci,BorderLayout.WEST); panel_check.add(cetvrti,BorderLayout.EAST); panel_check.add(Komentar,BorderLayout.CENTER); panel_radio.setLayout(mreza_radio); panel_radio.add(rb1);panel_radio.add(rb2); panel_pitanje.setLayout(mreza_pitanje); panel_pitanje.add(Pitanje); panel_pitanje.add(odg1);panel_pitanje.add(odg2); panel_dugmad.setLayout(mreza_dugmad); panel_dugmad.add(nazad); panel_dugmad.add(napred);} public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==rb1) {r_b1=1;r_b2=0;} else if(e.getSource()==rb2){ r_b1=0;r_b2=1;} repaint(); } public void paint(Graphics g) { if(r_b1==1) g.drawString("TACAN ODGOVOR",185, 150 ); else if (r_b2==1) g.drawString("NETACAN ODGOVOR",185, 150 ); g.fillOval(0,0,150,150); } }

102

Label password =new Label("password"). Label Pitanje =new Label("ZA IZRADU GRAFICKOG INTEFEJSA KORISTIMO PROGRAM:"). GridLayout mreza_pitanje=new GridLayout(3.false).1). Button applet=new Button("applet"). Checkbox prvi=new Checkbox("prvi".awt. javax. TextField password_polje=new TextField().grupa. GridLayout mreza_izbor=new GridLayout(3.false).false).grupa. Checkbox drugi=new Checkbox("drugi". Checkbox treci=new Checkbox("prvi". Panel panel_pitanje=new Panel(). TextArea Komentar = new TextArea(10.*. Button back=new Button("back").awt.3). Button aplikacija=new Button("aplikacija"). GridLayout mreza_dugmad=new GridLayout(1. Checkbox cetvrti=new Checkbox("cetvrti". Primer upitnika u obliku java apleta – forma2 import import import import java.*. // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Quiz2 extends Applet implements ActionListener{ GridLayout glavna=new GridLayout(3. GridLayout mreza_prijava=new GridLayout(2. Label username=new Label("username"). 103 . BorderLayout polarna=new BorderLayout().1). java.grupa. Button java=new Button("java"). java. Panel panel_prijava=new Panel(). CheckboxGroup grupa=new CheckboxGroup().*.2). TextField username_polje = new TextField(). Panel panel_dugmad=new Panel(). Panel panel_radio=new Panel(). Panel panel_izbor=new Panel(). Button prijava=new Button("prijava").2). Label Naslovna =new Label("PRIJAVA"). Panel p=new Panel().*.grupa.swing.Master Rad Muzafer Saračević S4.event.applet. Button next=new Button("next").true).10).

panel_radio.SOUTH). panel_prijava.BorderLayout. add(panel_prijava). panel_radio.setLayout(mreza_pitanje).BorderLayout. panel_prijava.add(odgovor1).addActionListener(this).add(java). panel_radio. add(panel_pitanje). } Muzafer Saračević 104 .int apl=0. Checkbox odgovor2=new Checkbox("PASCAL".BorderLayout.addActionListener(this).add(aplikacija).true). panel_pitanje.setEchoChar('*').setLayout(mreza_prijava).add(prvi. panel_dugmad.setLayout(mreza_izbor).BorderLayout.add(drugi.add(password). panel_pitanje. panel_pitanje.add(username_polje).int app=0. add(prijava).add(password_polje). panel_izbor. panel_prijava.setLayout(glavna).add(treci. panel_dugmad. applet.Master Rad Checkbox odgovor1=new Checkbox("JAVA".setLayout(polarna). aplikacija.add(applet).setLayout(mreza_dugmad).add(back). panel_radio. int jav=1. panel_izbor. add(panel_dugmad).addActionListener(this). public void init() { p. panel_izbor. add(Naslovna). panel_izbor. panel_pitanje.add(username). panel_prijava. add(panel_radio). panel_dugmad. add(panel_izbor). password_polje.NORTH).add(cetvrti.add(next). java.add(Pitanje). panel_radio.WEST).false). panel_prijava. add(Komentar).EAST).add(odgovor2).

185. apl=0. apl=0. 50 ).185. app=0. Muzafer Saračević 105 . g. } else if(e.185. 50 ). } repaint().Master Rad public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==applet){ jav=0.getSource()==aplikacija){ jav=0. 50 ).drawString("JAVA". } else if(e. apl=1.drawString("APLIKACIJA".drawString("APLET".getSource()==java) { jav=1. app=0. } public void paint(Graphics g) { if(jav==1) else if (app==1) else if (apl==1) } } g. g. app=1.

Primer integrisanja Java View okruţenja u funkcionalnost Forum sistema za e-učenje Slika 20 . Okruţenje TWikiDraw Slika 25. Primer definisanja algoritma za vise promenljivih Slika 34. Korisnički interfejs Easy Java Simulations Slika 13.1 . Primer apleta i njegovih podešavanja u alatu Java View Slika 19 .1 Prvi slučaj Slika 36.4 Provera znanja u SketchPad-u 19 22 23 24 24 25 26 29 30 30 31 31 32 32 32 32 33 34 34 35 36 36 37 38 38 39 40 40 41 45 46 46 46 46 47 47 47 47 48 48 49 49 49 50 50 106 .3 Treći slučaj Slika 36.2 . Primer pitanja sa višestrukim odgovorom Slika 35. PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Slika 36.math chat Slika 22 – primer obrazovne igre za nastavu matematike u obliku apleta Slika 23. Primer navoĎenja pitanja sa vise promenljivih Slika 33. – primer navoĎenja promenljive u Wiris editoru Slika 31.1 – aplet sa mogućnošću menjanja pozicije oblika Slika 5 – okruţenje programa GeoGebra Slika 5.Master Rad Muzafer Saračević Lista slika Slika 1 – aplet sa nizom Geometrijskih oblika Slika 2 – okruţenje JCreator-a Slika 3 – Izbor kreiranja apleta u NetBeans-u Slika 4 – aplet sa dogaĎajima na taster i na klik miša Slika 4.Jednostavan primer u SketchPad-u i Motion Controller Slika 6. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa sloţenim odgovorom Slika 28.Bela tabla Slika 11 – glavni odeljci Wiris alata Slika 12 – mogucnost snimanja Wiris sadrţaja Slika 13. Primer kako nastavnik unosi tačan odgovor za prethodni primer Slika 29. Primeri edukativnih java igrica u vidu apleta namenjenih za nastavu matematike Slika 24.1 Deo korisničkog interfejsa Easy Java Simulations Slika 14.Način realizacije i implementacija apleta u html editor Slika 7 – editor Wiris alata Slika 8 – Wiris u obliku onlajn okruţenja Slika 9 – Wiris alat za izradu kvizova Slika 10 – Wiris . Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa kratkim odgovorom Slika 26.1 – primer dinamičkog aţuriranja podataka u GeoGebri Slika 6 . .Radno okruţenje alata Geometer’s Sketchpad Slika 6.rad sa 3D grafikom u alatu Mathematica Slika 16.demonstracija izračunavanja rastojanja tačaka u koordinatnom početku Slika 17– implementacija Mathematice na smart telefone Slika 18. Primer apleta u Easy Java Simulations Slika 15 .rad sa 3d grafikom u Mathematici i izvoz u Applet Slika 21 – Okruţenje WIRIS Conference .2 Drugi slučaj Slika 36. Primer kako nastavnik unosi tačan odgovor za prethodni primer Slika 27. Primena Wiris alata u zatvorenom tipu pitanja – pitanje sa visestrukim odgovorom Slika 36. Primer definisanja algoritma za promenljivu Slika 32. Primer pitanja promenljivom Slika 30.

chat Slika 51. import u rečnik pojmova Slika 49.com Slika 43. Virtuelna labaratorija namenjena talentovanim učenicima za predmet matematika Slika 40. primer kreiranog upitnika u obliku apleta Muzafer Saračević 51 52 55 55 56 57 59 60 61 62 62 62 62 62 63 63 63 slika 39. kviz Slika 50. tekstualna strana Slika 47. grupe A i B ( u % ) Grafik 13 – Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva primenom apleta Grafik 14 – rezultati anketiranja učenika o sistemu za e-učenje i o pojmu i primeni apleta Grafik 15 – rezultati anketiranja učenika o nastavni uz primenu interaktivnih sadrţaja Grafik 16 – ocene učenika za sprovedenu nastavu koja je podrţana interaktivnim sadrţajima 69 69 70 70 71 72 72 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 107 . GeoGebra editor u sistemu za e-učenje Slika 53. Izgled editora posle instalacije Wiris plugin-a u Moodle sistemu Slika 46.1 – Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave Grafik 3. mogućnost generisanja grafike u zavisnosti od sadrzaja Slika 48.Besplatni alati koji se mogu iskoristiti za razvoj virtuelnih učionica 10 43 45 54 Lista grafika Grafik 1 – Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova Grafik 2 – Rezultati anketiranja nastavnika o primeni računara i internet u nastavi Grafik 3. aplet Virtual Classroom Slika 42. primer testa odraĎen u obliku Java apleta Slika 38. Primer virtuelne laboratorije na http://mathandmultimedia. Načini implementacije apleta u Moodle okruţenje Slika 44. importovanje na resurse. Primer rada sa filterima u Moodle sistemu za e-učenje Slika 52. Geogebra filter (Math Applets) Lista tabela Tabela 1 – lista alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja za e-učenje Tabela 2 – Alati za ocenjivanje u e-učenju Tabela 3 – primer upotrebe JavaScript naredbe i implementacije u Java apletima Tabela 4 . Virtuelna laboratorija sa velikim brojem apleta za eksperimentisanje Slika 41.Master Rad Slika 37. Primer učitavanja apleta Slika 45.2 – Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave Grafik 4 – Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Grafik 5 – Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva Grafik 6 – Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Grafik 7 – Rezultati anketiranja učenika o predmetu matematika Grafik 8 – rezultati anketiranja učenika o razlozima Grafik 9 – Rezultati anketiranja učenika o savremenoj nastavi Grafik 10 – uporedna analiza prethodne prosečne ocene i prosečna ocena ostvarena na testu Grafik 11 – Odnos ocena za grupe A i B Grafik 12 – odnos ocena sa kontrolne veţbe.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->