VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

.........................................................................................................2 1...............................................9 UVOD 2 .....................11 LITERATURA............................................6 ZAKLJUČAK............................ Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti)..................8 3..........................12 3.................Sadržaj UVOD........................ Oročeni i štedni depoziti...................................2............................................................................................................. POJAM DEPOZITA ............................................................. KLASIFIKACIJA DEPOZITA ..........1.......................................................3 2......................................................................................... FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA................4 3..................

investiranje i alokaciju sredstava. Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita. najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). pasivni bankarski poslovi). zatim faktore koji ga formiraju. uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje. kao i potencijala za druge oblike plasmana. Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu . odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa).Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. bankarski zapisi. dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice. 1. Depoziti privrede i stanovništva. Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju.aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima. POJAM DEPOZITA 3 . odnosno definisanju samog pojma depozita. i na kraju njihovu klasifikaciju.

Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”.. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. izvršiti isplatu zatraženog iznosa. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka. Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta. To znači da ulagač. On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja. odnosno njenih resursa. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava. Živković. U bilansu subjekta – vlasnika depozita. 2005. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. nazvan je „depositum iregulare”. odnosno nešto što je dato na čuvanje. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. str. Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%. a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde. Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta.. depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja. Stankić. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. Sa ekonomskog aspekta. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke. Beograd. Rade. u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik). Uopšteno. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke. 2. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava. A. deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti. 214 4 .Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala.

veličina. Stankić. Krizne situacije. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. oteraće deponente i štediše. poslovna politika banke. B. Krstić. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor. B. Nivo ekonomsko . str. monetarno – kreditna politika u zemlji. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. Beograd. struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata. 146 Živković.: Bankarstvo. nivo inflacije i njene tendencije. obimom i strukturom kapitala banke. Nivo poverenja u banku. pouzdan i proveren način. Ekonomski fakultet. stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. komitenata i ukupne javnosti.Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1. str. koji će se „preseliti” u neku drugu banku. makro – faktori . na siguran..tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke. 2001. 1996. Rade. Transakcije treba da obavlja brzo. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. Niš. Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa.223 Krstić.. 2005. brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata..utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema. 2. A. spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. lokacija i organizacija banke..utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama. određen je stabilnošću plasmana banke. U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. Posebno je značajan obim. Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje.. 112 5 . odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala. Beograd. to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope. Krstić. dobrim poslovnim rezultatima. A. snaga i rejting banke. mikro – faktori . str. stepen organizovanosti. davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd. cene bankarskih usluga. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo.

širenje tržišta prodaje itd. 3. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba. Veličina. Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. zavisiće od brzine. produktivnosti itd. usluge marketinga itd. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. obima i strukture ekonomskog razvoja. elektronsko bankarstvo. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. odeljenje i slično. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. Stvaranje finansijskih viškova privrede. odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. Visoko-obrazovni. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke. banka treba da otvori filijalu. važan su faktor formiranja depozita. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. posebno na poslovnom području banke. Na makro-planu. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . korespodentno bankarstvo. Pri tome treba voditi računa na populacione. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. pružanje računovodstvenih usluga. deponente i štediše. odabira lokacija za filijale i slično. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. Informatizacija i tzv. Od usluga. Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita.

. depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1. Krstić. sekundarni ili imaginarni depozit. Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. kreirani. depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti). po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. 3. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. B.: Teorija i politika monetarnih finansija. dopunskih kredita banke. transferom iz neke druge banke. A. u drugom koraku je nastao depozit. 1982. 256 7 . po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. cetvrto izdanje. po kriterijumu porekla. str. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. i po kriterijumu namene. Beograd. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke. Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine. Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta. depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac. 2. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. str. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv.Masleša. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. Sarajevo.. 4. 152 Stranjak A. 2001. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke. Ovako nastali depozit je izvedeni. (1) Po kriterijumu porekla. V. prenosom sa nekog drugog depozita. a zbog ravnoteže bilansa. a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta.

oročene depozite (ili investicione depozite). (4) Po kriterijumu namene. Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka.monetarni depoziti). Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. Osnovni motivacioni faktori ulaganja. odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost. Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana.1. 3. oročene i štedne depoziti. Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije. Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca. po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite. Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima. odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). tekući računi i sl. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka. kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije. itd). odnosno. čekovni računi. Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti). zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva. Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)). Ova podela nama praktični značaj. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. kao što su žiro – računi.

2. Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems). cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1. a zatim banka zadužuje račun platioca. Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka. 132 9 ..njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. Čačak. Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S. češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja. Ristić Ž. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac. To su tzv. Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti. 3. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment.. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju. banka prvo zadužuje račun platioca. U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice. veličina depozitno – kreditnog multiplikatora. količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora. NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). 2. 2006. a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv. Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. 3. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara. str. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. NOW – računi predstavljaju nove. nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. hibridni transakciono .

Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. Po svojoj de facto plativosti po viđenju. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita. U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. To je zbog tzv. Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. druge banke. odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). štedni depoziti su slični oročenim depozitima. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići). banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju. Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. ne kraćeg od 7 dana. na određeni dan. dok velike oročene depozite drže preduzeća. institucionalni investitori i sl.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. finansijskim sazrevanjem svake ekonomije. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita. Za razliku od depozita po viđenju. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća.

str. stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor.: Teorija i politika monetarnih finansija.000 američkih dolara). finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera. Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. a glavni kupci su velike kompanije. Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti).CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira. prenosivosti. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). 1982. vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. 2.štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite. Međutim. Kupci su uglavnom penzioni fondovi. Sarajevo. štednih certifikata investicionih certifikata i sl. U novije vreme pojavile su se i depozitne note. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove. Depozitni certifikati . Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. Zatim imamo i tzv. 3. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje. Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. koji se sastoje od štednih obveznica. i to su depoziti sa otkaznim rokom. Netransferibilni depoziti. Izdaju ih velike banke.Masleša. 268 11 . najčešće od 10 do 20 dana. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A. V. Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima. CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke. likvidnosti.

LITERATURA 12 . Ablagerung. Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke. bilo kada. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca.Depozit (engl. deposit. zatražiti povrat sredstava. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. U slučaju opoziva sredstava pre roka. Depozit ima više značenja. kao depozitne stvari. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita. pa time stiče pravo na višu kamatu. U širem smislu. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. Takođe. nem. a vlasnicima depozita plaća se tzv. najčešče 2-4 godine. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. najčešče stanovništva. roka štednje. koja su oročena ili po viđenju. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. po prvom pozivu. Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. Novčani depoziti su sredstva komitenata. npr. u pravilu. mesečno. preduzeća. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti. često 3. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. drugih banaka i vladinih tela. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. pasivna kamata. 6 ili 12 meseci. ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). Na primer kod sticanja nove nekretnine. Banke primaju i nenovčane depozite.

cetvrto izdanje. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. 2006. B. Stranjak A. Ristić Ž.: Bankarstvo. 4. 1996.2. Krstić. Ekonomski fakultet.scribd. 3. Sarajevo. 2001.. Krstić.google. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III.r_pw.r_gc.. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment.cf. V. VPŠ Čačak.1... Stankić.Masleša. Komazec S. Krstić. Beograd. A. Rade.rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on. Živković. 5. A. 1982.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 . Niš. Internet adrese: - http://www. 2005.osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www.: Teorija i politika monetarnih finansija. B. Živković. 2.or. Ekonomski fakultet.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful