VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

.........Sadržaj UVOD..............................6 ZAKLJUČAK.....................................................................4 3......................................3 2......2.................................................................................................................................................................. Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti)..........9 UVOD 2 ................... Oročeni i štedni depoziti.............. POJAM DEPOZITA ........2 1........................................12 3.................................................................... FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA......1.............................................8 3........................................................11 LITERATURA............. KLASIFIKACIJA DEPOZITA ..................................................................................................................................

zatim faktore koji ga formiraju.Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa). i na kraju njihovu klasifikaciju. Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. kao i potencijala za druge oblike plasmana. Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). pasivni bankarski poslovi). uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje.aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu . dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice. Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita. kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. Depoziti privrede i stanovništva. bankarski zapisi. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju. U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. POJAM DEPOZITA 3 . najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. odnosno definisanju samog pojma depozita. 1. investiranje i alokaciju sredstava.

2005. Stankić. Rade.Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. izvršiti isplatu zatraženog iznosa.. deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti.. 214 4 . On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka. 2. Beograd. u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik). Sa ekonomskog aspekta. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke. Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta. A. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. odnosno njenih resursa. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke. a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke. nazvan je „depositum iregulare”. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. To znači da ulagač. odnosno nešto što je dato na čuvanje. str. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava. Živković. Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”. Uopšteno. U bilansu subjekta – vlasnika depozita. depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%. Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta.

Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković. određen je stabilnošću plasmana banke. Krstić. Rade. pouzdan i proveren način. Posebno je značajan obim. Transakcije treba da obavlja brzo. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala. Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd.tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. Niš.utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. 2. monetarno – kreditna politika u zemlji. str. Nivo poverenja u banku..Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1.utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema. str. 1996. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo.: Bankarstvo. Ekonomski fakultet. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor. Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa. 2005. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje. cene bankarskih usluga. oteraće deponente i štediše. veličina. brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd. Stankić. lokacija i organizacija banke.. stepen organizovanosti. nivo inflacije i njene tendencije. mikro – faktori . makro – faktori . stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. B. Beograd. koji će se „preseliti” u neku drugu banku. A. na siguran. str. snaga i rejting banke.. poslovna politika banke. 146 Živković.. Nivo ekonomsko . A.. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. Krstić. dobrim poslovnim rezultatima. B. Krizne situacije. Beograd. 112 5 . U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. komitenata i ukupne javnosti. struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata. spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala.223 Krstić. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope. obimom i strukturom kapitala banke. 2001.

3. širenje tržišta prodaje itd. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. Pri tome treba voditi računa na populacione. Informatizacija i tzv. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke. elektronsko bankarstvo. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita. usluge marketinga itd. zavisiće od brzine. Od usluga. pružanje računovodstvenih usluga. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita. važan su faktor formiranja depozita. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke. posebno na poslovnom području banke. produktivnosti itd. Na makro-planu. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. Stvaranje finansijskih viškova privrede. deponente i štediše. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. odabira lokacija za filijale i slično. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane. Veličina. odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . Visoko-obrazovni. banka treba da otvori filijalu. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. korespodentno bankarstvo.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. obima i strukture ekonomskog razvoja. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. odeljenje i slično.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba.

Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta. Sarajevo.Masleša. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti). Krstić. u drugom koraku je nastao depozit. 2.. Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. str. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv. a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta. po kriterijumu porekla. A. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. Ovako nastali depozit je izvedeni. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac. kreirani. sekundarni ili imaginarni depozit. str. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1. Beograd. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. dopunskih kredita banke. 2001. 3. 4. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke.. prenosom sa nekog drugog depozita. i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. i po kriterijumu namene. transferom iz neke druge banke. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. 152 Stranjak A. a zbog ravnoteže bilansa. B.: Teorija i politika monetarnih finansija. 1982. (1) Po kriterijumu porekla. odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke. 256 7 . po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. cetvrto izdanje. po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). V. depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke. depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite.

odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka. zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva. Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije. po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite. Osnovni motivacioni faktori ulaganja. Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca. Ova podela nama praktični značaj. odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). čekovni računi. Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka. odnosno. kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. (4) Po kriterijumu namene. a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. tekući računi i sl.1. itd). Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima. Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). oročene i štedne depoziti. kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije. Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti). oročene depozite (ili investicione depozite). dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)).monetarni depoziti). 3. u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . kao što su žiro – računi.

. Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. hibridni transakciono . Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1. Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika. 132 9 . količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora. 2006.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja. češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu. a zatim banka zadužuje račun platioca. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment.2. NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). veličina depozitno – kreditnog multiplikatora. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. banka prvo zadužuje račun platioca. cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. 2. NOW – računi predstavljaju nove. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv. 3. nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems).. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac. U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice. Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti. Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka. str. Čačak. Ristić Ž. To su tzv.njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S. 3. Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara.

Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. Po svojoj de facto plativosti po viđenju. Za razliku od depozita po viđenju. Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. finansijskim sazrevanjem svake ekonomije. Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita. Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. dok velike oročene depozite drže preduzeća. To je zbog tzv. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda. oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). institucionalni investitori i sl. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići). Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv. U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju. na određeni dan. druge banke.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita. štedni depoziti su slični oročenim depozitima. Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). ne kraćeg od 7 dana. iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite.

prenosivosti.CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima. 268 11 . Netransferibilni depoziti. 1982.: Teorija i politika monetarnih finansija. koji se sastoje od štednih obveznica. Sarajevo. štednih certifikata investicionih certifikata i sl. 3.Masleša. Međutim. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti). Kupci su uglavnom penzioni fondovi. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove. Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. a glavni kupci su velike kompanije. Izdaju ih velike banke. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora. Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100. V. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A. U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. najčešće od 10 do 20 dana. Depozitni certifikati . likvidnosti. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. Zatim imamo i tzv. U novije vreme pojavile su se i depozitne note. Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način.000 američkih dolara). veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite.štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje. vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor. 2. str. CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke. Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. i to su depoziti sa otkaznim rokom.

često 3. preduzeća. najčešče 2-4 godine. zatražiti povrat sredstava. najčešče stanovništva. bilo kada. ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). drugih banaka i vladinih tela. u pravilu. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. kao depozitne stvari. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. pa time stiče pravo na višu kamatu. ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. Ablagerung. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. Depozit ima više značenja. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita.Depozit (engl. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. roka štednje. npr. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. a vlasnicima depozita plaća se tzv. U slučaju opoziva sredstava pre roka. nem. Takođe. koja su oročena ili po viđenju. 6 ili 12 meseci. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. pasivna kamata. U širem smislu. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti. LITERATURA 12 . Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. Banke primaju i nenovčane depozite. po prvom pozivu. mesečno. Novčani depoziti su sredstva komitenata. Na primer kod sticanja nove nekretnine. deposit. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma.

A. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. 3. 1996. Niš. Internet adrese: - http://www. Ristić Ž.1.. Beograd.. Ekonomski fakultet.osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www. 1982. 2.google. Krstić. VPŠ Čačak. 4. Rade. Ekonomski fakultet.rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on.: Bankarstvo. B. Živković.2. A.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 .cf. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Živković. cetvrto izdanje.: Teorija i politika monetarnih finansija. Beograd. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. B. 2001.r_gc. 2005. Sarajevo. Krstić. 5. Komazec S.. V.or.scribd. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III. Stankić.r_pw.Masleša. 2006.. Krstić. Stranjak A.