VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti)........6 ZAKLJUČAK.......................... POJAM DEPOZITA .......................... Oročeni i štedni depoziti..............................................................................................................................................................................................................................1.......................4 3...........................3 2.............11 LITERATURA...........................................................12 3................................................................................9 UVOD 2 .............. KLASIFIKACIJA DEPOZITA ............................2.............................................. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA.....................8 3..........................................................................................................2 1..Sadržaj UVOD......................

Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). 1. U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. odnosno definisanju samog pojma depozita. pasivni bankarski poslovi). kao i potencijala za druge oblike plasmana. bankarski zapisi. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju. Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu . pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). i na kraju njihovu klasifikaciju. Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita.aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima. odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa). investiranje i alokaciju sredstava. Depoziti privrede i stanovništva. dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice.Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. zatim faktore koji ga formiraju. uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje. kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. POJAM DEPOZITA 3 .

odnosno nešto što je dato na čuvanje. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke. Živković. 214 4 . Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava..Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta. izvršiti isplatu zatraženog iznosa. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%. U bilansu subjekta – vlasnika depozita. Sa ekonomskog aspekta. On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari. 2005. a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde. Beograd.. A. odnosno njenih resursa. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. Uopšteno. Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke. 2. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja. Rade. str. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”. To znači da ulagač. Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke. nazvan je „depositum iregulare”. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti. Stankić. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka. u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik). depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja.

na siguran. oteraće deponente i štediše.utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. Beograd. lokacija i organizacija banke. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. Rade. dobrim poslovnim rezultatima. B. str. makro – faktori . Nivo ekonomsko .223 Krstić. snaga i rejting banke... 112 5 .tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke. brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd. monetarno – kreditna politika u zemlji. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. 2. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. veličina. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala. stepen organizovanosti. struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata. davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd. nivo inflacije i njene tendencije.utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema. str. 146 Živković. Ekonomski fakultet. to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala. stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. 1996. Nivo poverenja u banku. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope. 2001.: Bankarstvo. Beograd. Krstić. komitenata i ukupne javnosti. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata. Niš. Krstić. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. str.. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama. mikro – faktori . cene bankarskih usluga. Krizne situacije. spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. A. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje.. B. A. Posebno je značajan obim. Transakcije treba da obavlja brzo. Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. Stankić. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. 2005. koji će se „preseliti” u neku drugu banku.Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1.. određen je stabilnošću plasmana banke. U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković. poslovna politika banke. obimom i strukturom kapitala banke. Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa. pouzdan i proveren način.

obima i strukture ekonomskog razvoja. Stvaranje finansijskih viškova privrede. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. Informatizacija i tzv. odabira lokacija za filijale i slično. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane. Pri tome treba voditi računa na populacione. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke. banka treba da otvori filijalu. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. pružanje računovodstvenih usluga. Veličina. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. važan su faktor formiranja depozita. širenje tržišta prodaje itd. korespodentno bankarstvo. Visoko-obrazovni. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. Na makro-planu. zavisiće od brzine. elektronsko bankarstvo. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. usluge marketinga itd. Od usluga. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. 3.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. produktivnosti itd. odeljenje i slično. posebno na poslovnom području banke. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. deponente i štediše. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba.

i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv.. 2. 152 Stranjak A. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. (1) Po kriterijumu porekla. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine. str. Ovako nastali depozit je izvedeni. po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke. transferom iz neke druge banke.: Teorija i politika monetarnih finansija. 4. po kriterijumu porekla. Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. i po kriterijumu namene. 3. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. u drugom koraku je nastao depozit.. A. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). sekundarni ili imaginarni depozit. kreirani. odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke. 256 7 . depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite. V. dopunskih kredita banke. 2001. prenosom sa nekog drugog depozita. Krstić. str.Masleša. cetvrto izdanje. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. Sarajevo. a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. 1982. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. Beograd. Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti). B. po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac. a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta. a zbog ravnoteže bilansa.

odnosno. dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)). Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti). (4) Po kriterijumu namene. kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). oročene depozite (ili investicione depozite).1. čekovni računi. po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite. itd). a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka. Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana. Osnovni motivacioni faktori ulaganja. Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva. oročene i štedne depoziti. u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. tekući računi i sl. kao što su žiro – računi. bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. 3.monetarni depoziti). odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka. štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije. Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca. kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije. Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. Ova podela nama praktični značaj. Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima.

češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S. To su tzv. Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1.. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv. Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju.njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara. U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice. 3. str. veličina depozitno – kreditnog multiplikatora. hibridni transakciono . 2006. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. 2. nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. a zatim banka zadužuje račun platioca. 3. banka prvo zadužuje račun platioca. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac. Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems). pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora.. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. Čačak. Ristić Ž. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja.2. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. 132 9 . NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti. Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci. NOW – računi predstavljaju nove.

institucionalni investitori i sl.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. ne kraćeg od 7 dana. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. Po svojoj de facto plativosti po viđenju. Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. druge banke. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda. U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. štedni depoziti su slični oročenim depozitima. iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . finansijskim sazrevanjem svake ekonomije. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv. štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju. odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. To je zbog tzv. Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. Za razliku od depozita po viđenju. po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. dok velike oročene depozite drže preduzeća. oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća. na određeni dan. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići).

a glavni kupci su velike kompanije. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. likvidnosti. 268 11 . U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. Depozitni certifikati . stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje.CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira. finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera. štednih certifikata investicionih certifikata i sl. Netransferibilni depoziti. konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. Međutim. Zatim imamo i tzv. str.000 američkih dolara).štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite. U novije vreme pojavile su se i depozitne note. CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke. koji se sastoje od štednih obveznica. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove. 1982. prenosivosti. V.: Teorija i politika monetarnih finansija. vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima. Kupci su uglavnom penzioni fondovi. najčešće od 10 do 20 dana. Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100. Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). 2. Sarajevo. i to su depoziti sa otkaznim rokom. 3. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. Izdaju ih velike banke. Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti).Masleša. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A.

najčešče stanovništva. Banke primaju i nenovčane depozite. pa time stiče pravo na višu kamatu. nem. npr. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. najčešče 2-4 godine. Na primer kod sticanja nove nekretnine. LITERATURA 12 . U širem smislu. bilo kada. zatražiti povrat sredstava. često 3. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. roka štednje. drugih banaka i vladinih tela. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. Ablagerung. Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke. mesečno. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. Novčani depoziti su sredstva komitenata. preduzeća. Takođe. koja su oročena ili po viđenju. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. kao depozitne stvari. U slučaju opoziva sredstava pre roka. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. po prvom pozivu. u pravilu. a vlasnicima depozita plaća se tzv. 6 ili 12 meseci. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. deposit. ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca.Depozit (engl. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita. pasivna kamata. Depozit ima više značenja. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits).

. 2005. cetvrto izdanje. 2. V.2. Stranjak A. Ristić Ž.or. 1996... Stankić.cf. Krstić. 2006. Beograd. Komazec S.rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on. Živković. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment.r_pw.osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet.: Teorija i politika monetarnih finansija. 5. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III. A. Beograd.google.scribd. B. 1982.. 4. Ekonomski fakultet. B. Rade. 2001.1. Internet adrese: - http://www. Ekonomski fakultet. Živković. Sarajevo. 3.: Bankarstvo. Niš.Masleša. Krstić.r_gc. VPŠ Čačak. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Krstić. A.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 .