P. 1
DEPOZITI BANAKA

DEPOZITI BANAKA

|Views: 2,449|Likes:

More info:

Published by: Бранко Ненадовић on Dec 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/21/2013

pdf

text

original

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

..................................... Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti)........................................8 3..................2...................................3 2............. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA.....................6 ZAKLJUČAK...........................................1...............11 LITERATURA........................................................................................................................... KLASIFIKACIJA DEPOZITA ................................12 3..............................................................................9 UVOD 2 .............................................................................2 1................4 3........................ POJAM DEPOZITA ...........................................................Sadržaj UVOD..................................... Oročeni i štedni depoziti.......................................................

U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). bankarski zapisi. kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. 1. dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice. odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa). Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita. odnosno definisanju samog pojma depozita.Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. zatim faktore koji ga formiraju. Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). POJAM DEPOZITA 3 .aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu . uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju. Depoziti privrede i stanovništva. i na kraju njihovu klasifikaciju. Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. kao i potencijala za druge oblike plasmana. Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. investiranje i alokaciju sredstava. pasivni bankarski poslovi).

Sa ekonomskog aspekta. 214 4 . Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. Živković. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. Rade. A. 2. Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. Beograd. To znači da ulagač. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala. Stankić. On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari.. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke.Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava. a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke.. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. U bilansu subjekta – vlasnika depozita. odnosno njenih resursa. izvršiti isplatu zatraženog iznosa. deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke. u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik). nazvan je „depositum iregulare”. 2005. Uopšteno. odnosno nešto što je dato na čuvanje. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja. depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja. str. Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta.

Niš.. 146 Živković. str. str. pouzdan i proveren način. cene bankarskih usluga.223 Krstić.. A. A. Nivo poverenja u banku. Krstić. U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. koji će se „preseliti” u neku drugu banku. odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje. Krstić. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata. 2005. nivo inflacije i njene tendencije. poslovna politika banke. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. obimom i strukturom kapitala banke. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. 112 5 . makro – faktori ..utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema. Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. mikro – faktori . 1996. B. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama.Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1. spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. Ekonomski fakultet.. lokacija i organizacija banke. Krizne situacije.. oteraće deponente i štediše. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. Nivo ekonomsko . B. na siguran. Beograd. veličina. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope. davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd. stepen organizovanosti. Transakcije treba da obavlja brzo. to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala.: Bankarstvo. Beograd. komitenata i ukupne javnosti. dobrim poslovnim rezultatima. Posebno je značajan obim. monetarno – kreditna politika u zemlji. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. Stankić.tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke. Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković. str. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. određen je stabilnošću plasmana banke. Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa. 2001. struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata.utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. Rade. 2. snaga i rejting banke.

Pri tome treba voditi računa na populacione. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . elektronsko bankarstvo. produktivnosti itd. pružanje računovodstvenih usluga. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. Stvaranje finansijskih viškova privrede. važan su faktor formiranja depozita. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita. Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita. Visoko-obrazovni.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. odabira lokacija za filijale i slično. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. odeljenje i slično. banka treba da otvori filijalu. 3. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke. širenje tržišta prodaje itd. deponente i štediše. korespodentno bankarstvo. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. Od usluga. zavisiće od brzine. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. posebno na poslovnom području banke. Veličina. Na makro-planu. odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. obima i strukture ekonomskog razvoja. usluge marketinga itd. Informatizacija i tzv.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba.

. po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. (1) Po kriterijumu porekla. transferom iz neke druge banke. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. po kriterijumu porekla.: Teorija i politika monetarnih finansija. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu. V. 2001. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv. depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti). depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1. u drugom koraku je nastao depozit. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. Krstić. kreirani. Beograd. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine. 152 Stranjak A. str.. i po kriterijumu namene. str. odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke.Masleša. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke. 3. a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. B. depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke. po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta. 256 7 . 1982. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). dopunskih kredita banke. Ovako nastali depozit je izvedeni. 2. A. cetvrto izdanje. Sarajevo. a zbog ravnoteže bilansa. 4. sekundarni ili imaginarni depozit. Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. prenosom sa nekog drugog depozita. Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta. Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac.

monetarni depoziti). Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana. kao što su žiro – računi. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije. štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)).1. tekući računi i sl. Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti). Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. oročene depozite (ili investicione depozite). oročene i štedne depoziti. odnosno. Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). 3. Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. Ova podela nama praktični značaj. kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka. Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima. odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. (4) Po kriterijumu namene. a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. čekovni računi. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva. po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite. Osnovni motivacioni faktori ulaganja. Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka. itd). u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca. odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost. kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije.

Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac. Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci. 2. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S.njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. To su tzv. Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1. veličina depozitno – kreditnog multiplikatora. a zatim banka zadužuje račun platioca. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. 132 9 . U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice. str. Ristić Ž. 2006. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju. Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti. pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. NOW – računi predstavljaju nove. 3. cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems). a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju. količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja. a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. Čačak. banka prvo zadužuje račun platioca. NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka.. 3. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima.. češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu.2. hibridni transakciono .

Za razliku od depozita po viđenju. Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita. Po svojoj de facto plativosti po viđenju. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. na određeni dan. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. štedni depoziti su slični oročenim depozitima. štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju. druge banke. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite. institucionalni investitori i sl. To je zbog tzv. oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići). Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. finansijskim sazrevanjem svake ekonomije. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). ne kraćeg od 7 dana. Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. dok velike oročene depozite drže preduzeća. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv.

Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100.Masleša. prenosivosti. Netransferibilni depoziti. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti). finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera. i to su depoziti sa otkaznim rokom. vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A. a glavni kupci su velike kompanije. Zatim imamo i tzv. Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. štednih certifikata investicionih certifikata i sl. Kupci su uglavnom penzioni fondovi.štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove. str. Međutim. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. 2. 3. Sarajevo. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. V.000 američkih dolara). Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke. U novije vreme pojavile su se i depozitne note. U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. Izdaju ih velike banke. likvidnosti. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način. Depozitni certifikati .: Teorija i politika monetarnih finansija. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). koji se sastoje od štednih obveznica. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora.CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira. veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. 268 11 . najčešće od 10 do 20 dana. Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. 1982. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima.

Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. drugih banaka i vladinih tela. zatražiti povrat sredstava. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. deposit.Depozit (engl. ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). U širem smislu. bilo kada. Ablagerung. najčešče stanovništva. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke. U slučaju opoziva sredstava pre roka. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. npr. po prvom pozivu. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. mesečno. nem. često 3. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. u pravilu. kao depozitne stvari. ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma. koja su oročena ili po viđenju. Na primer kod sticanja nove nekretnine. Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. roka štednje. Takođe. Depozit ima više značenja. 6 ili 12 meseci. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. pa time stiče pravo na višu kamatu. najčešče 2-4 godine. LITERATURA 12 . pasivna kamata. a vlasnicima depozita plaća se tzv. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. preduzeća. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. Novčani depoziti su sredstva komitenata. Banke primaju i nenovčane depozite. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti.

Sarajevo. B. Beograd. 2006. 2. Stranjak A. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.scribd. Ekonomski fakultet. Rade. 1982.cf.or. 5. B.Masleša. 2001. cetvrto izdanje. 3.: Bankarstvo. Krstić. V..osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www. 1996.. Ristić Ž.google. Krstić. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III. Stankić.2. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment..r_gc.r_pw.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 . A.: Teorija i politika monetarnih finansija. Živković. Komazec S. A. Internet adrese: - http://www.. Ekonomski fakultet. VPŠ Čačak. 2005. Beograd. Živković. Niš. Krstić. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet.rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on. 4.1.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->