VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

......12 3.........................8 3.................6 ZAKLJUČAK.....................................................................................................Sadržaj UVOD.....................2...................................................................9 UVOD 2 .......11 LITERATURA......... FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA..................................................................... Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti)............................... POJAM DEPOZITA .............................2 1..... Oročeni i štedni depoziti........................................................................4 3....................3 2............... KLASIFIKACIJA DEPOZITA ....................................................1.................................................................................................................................................................................

kao i potencijala za druge oblike plasmana. dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice. kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju. najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu .aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima. Depoziti privrede i stanovništva. Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita. bankarski zapisi. odnosno definisanju samog pojma depozita. 1.Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). investiranje i alokaciju sredstava. POJAM DEPOZITA 3 . Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa). pasivni bankarski poslovi). i na kraju njihovu klasifikaciju. Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje. zatim faktore koji ga formiraju. Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv.

Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke.. Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava. a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde. 2005. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja. 2. izvršiti isplatu zatraženog iznosa. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka. deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti. Uopšteno. A. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. Živković. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”. str. Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke. Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala. Rade. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava. Beograd. Stankić. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. 214 4 . nazvan je „depositum iregulare”. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke. Sa ekonomskog aspekta. U bilansu subjekta – vlasnika depozita.. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke. To znači da ulagač. depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja. odnosno nešto što je dato na čuvanje. odnosno njenih resursa. On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari.Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik).

Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama. spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. Rade. struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata.. odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala. pouzdan i proveren način. određen je stabilnošću plasmana banke. stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. 2005. Ekonomski fakultet. Transakcije treba da obavlja brzo.: Bankarstvo. poslovna politika banke. A. 2001. Nivo ekonomsko . davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd. Nivo poverenja u banku. mikro – faktori .utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. lokacija i organizacija banke. U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje. 146 Živković. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. Krizne situacije.. str. oteraće deponente i štediše. na siguran. dobrim poslovnim rezultatima. monetarno – kreditna politika u zemlji. obimom i strukturom kapitala banke. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. Stankić. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. Posebno je značajan obim. brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. B.. veličina. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. Beograd. B..223 Krstić. to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala. Krstić. makro – faktori . Beograd. nivo inflacije i njene tendencije.Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1.tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. Niš. 1996. str. 112 5 . Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa. str. stepen organizovanosti. cene bankarskih usluga.. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata. Krstić. Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor. snaga i rejting banke. A. komitenata i ukupne javnosti.utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema. 2. koji će se „preseliti” u neku drugu banku.

Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita. Visoko-obrazovni. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane. korespodentno bankarstvo. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. banka treba da otvori filijalu. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. posebno na poslovnom području banke.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. Od usluga. ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. 3. Veličina. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente. Informatizacija i tzv. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. obima i strukture ekonomskog razvoja. zavisiće od brzine. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. Na makro-planu. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. odabira lokacija za filijale i slično. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . pružanje računovodstvenih usluga. elektronsko bankarstvo.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba. usluge marketinga itd. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. deponente i štediše. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. važan su faktor formiranja depozita. Pri tome treba voditi računa na populacione. produktivnosti itd. odeljenje i slično. širenje tržišta prodaje itd. Stvaranje finansijskih viškova privrede.

str. a zbog ravnoteže bilansa. 152 Stranjak A. depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke. Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. sekundarni ili imaginarni depozit. po kriterijumu porekla. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu. 2. Krstić. depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti).: Teorija i politika monetarnih finansija. (1) Po kriterijumu porekla. 3. A. i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta. u drugom koraku je nastao depozit.Masleša. Beograd. 256 7 . i po kriterijumu namene. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke. cetvrto izdanje. a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta. odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. kreirani. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine.. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. dopunskih kredita banke. 4. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. str. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. 1982. 2001. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac. prenosom sa nekog drugog depozita.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1. B. Ovako nastali depozit je izvedeni. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv. V. Sarajevo.. depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. transferom iz neke druge banke.

tekući računi i sl. u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)). 3. Osnovni motivacioni faktori ulaganja. Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. itd). štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. kao što su žiro – računi. oročene depozite (ili investicione depozite).monetarni depoziti). Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti).1. Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima. oročene i štedne depoziti. (4) Po kriterijumu namene. Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana. kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). odnosno. a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka. i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka. odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost. po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite. Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. čekovni računi. kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije. bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). Ova podela nama praktični značaj. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije. zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva.

nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka.. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara. Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1. To su tzv. Ristić Ž. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. 132 9 . 3. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. a zatim banka zadužuje račun platioca. 3. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems).njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. banka prvo zadužuje račun platioca. cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti. a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju. NOW – računi predstavljaju nove. NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). 2.2. U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja. količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora. veličina depozitno – kreditnog multiplikatora. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju. pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. 2006. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv. hibridni transakciono . a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S. str. Čačak. Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu..

odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. To je zbog tzv. finansijskim sazrevanjem svake ekonomije. Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. Za razliku od depozita po viđenju. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići). Po svojoj de facto plativosti po viđenju. Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. druge banke. U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. na određeni dan. institucionalni investitori i sl. dok velike oročene depozite drže preduzeća. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita. ne kraćeg od 7 dana. Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv. štedni depoziti su slični oročenim depozitima. po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća. Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita. iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite.

štednih certifikata investicionih certifikata i sl. str. Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. Kupci su uglavnom penzioni fondovi. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. Zatim imamo i tzv. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100. likvidnosti. Netransferibilni depoziti. Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način. 3. U novije vreme pojavile su se i depozitne note. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti). prenosivosti. U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. Depozitni certifikati . Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). Međutim. koji se sastoje od štednih obveznica. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. najčešće od 10 do 20 dana. CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke.štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima. V.: Teorija i politika monetarnih finansija. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor. vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. Sarajevo.000 američkih dolara). 268 11 . veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora.Masleša. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove.CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A. Izdaju ih velike banke. finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera. i to su depoziti sa otkaznim rokom. 2. 1982. konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. a glavni kupci su velike kompanije.

ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). koja su oročena ili po viđenju. Takođe. LITERATURA 12 . najčešče 2-4 godine. 6 ili 12 meseci. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca. pasivna kamata. Na primer kod sticanja nove nekretnine. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke. zatražiti povrat sredstava. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. u pravilu. preduzeća. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. pa time stiče pravo na višu kamatu. mesečno. ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. Banke primaju i nenovčane depozite. nem. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti. kao depozitne stvari. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. često 3. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. bilo kada. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita. U slučaju opoziva sredstava pre roka. najčešče stanovništva. drugih banaka i vladinih tela. Ablagerung. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. deposit. roka štednje.Depozit (engl. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. Novčani depoziti su sredstva komitenata. Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma. Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. a vlasnicima depozita plaća se tzv. Depozit ima više značenja. npr. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. U širem smislu. po prvom pozivu.

rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on. Stankić. Beograd. Krstić. cetvrto izdanje. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III.osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www.. Ristić Ž. Komazec S.scribd. Krstić. Sarajevo. Živković. B. 3.: Teorija i politika monetarnih finansija. 2001.or. Živković. B. 2... V.cf. Beograd. Stranjak A. 1996. A. 2005.r_gc. VPŠ Čačak. 4. 1982.1.Masleša.google.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 .2. 2006. Niš. Internet adrese: - http://www. Ekonomski fakultet.. A.r_pw. 5. Ekonomski fakultet. Rade. Krstić. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet.: Bankarstvo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful