VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

................................................. Oročeni i štedni depoziti........................................................................... Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti)...........................................12 3.......................................2...................................................2 1................................................................................................Sadržaj UVOD.......................................................4 3.11 LITERATURA.......................................................................................................3 2....... POJAM DEPOZITA ............6 ZAKLJUČAK................8 3.............1.......9 UVOD 2 ................................................................................ KLASIFIKACIJA DEPOZITA ... FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA.........................................................................

najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje. pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). bankarski zapisi. Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). i na kraju njihovu klasifikaciju. odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa).Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu . POJAM DEPOZITA 3 . Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita. kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice. Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju. kao i potencijala za druge oblike plasmana. odnosno definisanju samog pojma depozita.aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima. pasivni bankarski poslovi). 1. investiranje i alokaciju sredstava. Depoziti privrede i stanovništva. zatim faktore koji ga formiraju.

u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik). deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke. Uopšteno. On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari. izvršiti isplatu zatraženog iznosa. U bilansu subjekta – vlasnika depozita. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. Sa ekonomskog aspekta. odnosno nešto što je dato na čuvanje. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. nazvan je „depositum iregulare”. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke. Rade. Beograd. str. Stankić. Živković. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%.. To znači da ulagač. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. A. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja.Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde.. depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja. 2005. odnosno njenih resursa. Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta. 2. 214 4 . Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”. Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke. Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka.

Beograd. mikro – faktori . dobrim poslovnim rezultatima.tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke. 2001. 1996. B. Krizne situacije. to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala. određen je stabilnošću plasmana banke. odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala. monetarno – kreditna politika u zemlji. oteraće deponente i štediše.223 Krstić. veličina. na siguran. 112 5 . spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. Krstić. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje. Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković. struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata. Nivo ekonomsko . 2. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama.. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. Nivo poverenja u banku.. Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa. Krstić. Beograd.. poslovna politika banke. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. A. makro – faktori . brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd. koji će se „preseliti” u neku drugu banku. U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. stepen organizovanosti. lokacija i organizacija banke. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope.utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema. cene bankarskih usluga. Ekonomski fakultet. str. obimom i strukturom kapitala banke. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. B. nivo inflacije i njene tendencije. Stankić. str. Transakcije treba da obavlja brzo. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata. Rade. 2005... davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. pouzdan i proveren način.: Bankarstvo. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. komitenata i ukupne javnosti. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor.Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1. snaga i rejting banke. Posebno je značajan obim.utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. 146 Živković. Niš. str. A.

Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane. Veličina. obima i strukture ekonomskog razvoja. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. Visoko-obrazovni.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. deponente i štediše. Na makro-planu. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . 3. produktivnosti itd. usluge marketinga itd. odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. važan su faktor formiranja depozita. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente. Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. Od usluga. banka treba da otvori filijalu. pružanje računovodstvenih usluga. Stvaranje finansijskih viškova privrede. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. odabira lokacija za filijale i slično. posebno na poslovnom području banke. korespodentno bankarstvo. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. elektronsko bankarstvo. širenje tržišta prodaje itd. ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. Informatizacija i tzv. Pri tome treba voditi računa na populacione. odeljenje i slično. zavisiće od brzine.

depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti). 3. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. 2.Masleša. depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite. a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. 256 7 . odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke. u drugom koraku je nastao depozit. prenosom sa nekog drugog depozita.. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke. dopunskih kredita banke. Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. 1982. Sarajevo. Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta. B. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. a zbog ravnoteže bilansa. po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. A. depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke. Beograd.. Krstić. str. Ovako nastali depozit je izvedeni. i po kriterijumu namene. 152 Stranjak A. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv. po kriterijumu porekla. (1) Po kriterijumu porekla. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo.: Teorija i politika monetarnih finansija. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac. kreirani. str. 2001. cetvrto izdanje. transferom iz neke druge banke. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu. 4. sekundarni ili imaginarni depozit. po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). V.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1.

a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka. Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva. bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije. odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. čekovni računi. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). oročene depozite (ili investicione depozite). oročene i štedne depoziti. Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana. (4) Po kriterijumu namene. Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije.1.monetarni depoziti). kao što su žiro – računi. dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)). odnosno. kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). Osnovni motivacioni faktori ulaganja. tekući računi i sl. Ova podela nama praktični značaj. štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka. itd). 3. a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti). Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima. odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost. po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite.

hibridni transakciono . Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika. Ristić Ž. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju. količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora. banka prvo zadužuje račun platioca. Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac. nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. NOW – računi predstavljaju nove.. Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti.njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima. U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice.2. NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. a zatim banka zadužuje račun platioca. češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu. 2006. Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1. str. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara. Čačak. 3. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. 2. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems). veličina depozitno – kreditnog multiplikatora.. Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka. Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S. 3. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. To su tzv. 132 9 .

druge banke. dok velike oročene depozite drže preduzeća. Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda. Za razliku od depozita po viđenju. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. štedni depoziti su slični oročenim depozitima. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća. banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići). po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . To je zbog tzv. na određeni dan. Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite. Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita. ne kraćeg od 7 dana. Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita. institucionalni investitori i sl. Po svojoj de facto plativosti po viđenju. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv. finansijskim sazrevanjem svake ekonomije.

Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. koji se sastoje od štednih obveznica. Depozitni certifikati . Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. V. veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite.CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira.Masleša. Izdaju ih velike banke. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje. stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način.štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. Kupci su uglavnom penzioni fondovi. likvidnosti. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove. 1982. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A. CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke. prenosivosti.000 američkih dolara). vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. 3. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora. a glavni kupci su velike kompanije. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima. finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti). najčešće od 10 do 20 dana. i to su depoziti sa otkaznim rokom. Sarajevo. Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. štednih certifikata investicionih certifikata i sl. Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. 268 11 . 2. U novije vreme pojavile su se i depozitne note.: Teorija i politika monetarnih finansija. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. Netransferibilni depoziti. str. Zatim imamo i tzv. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. Međutim.

ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. nem. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. drugih banaka i vladinih tela. deposit. često 3. 6 ili 12 meseci. bilo kada. preduzeća. zatražiti povrat sredstava. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. pa time stiče pravo na višu kamatu. roka štednje. pasivna kamata. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma. najčešče stanovništva. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. npr. ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). koja su oročena ili po viđenju. U širem smislu. po prvom pozivu. a vlasnicima depozita plaća se tzv. Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. kao depozitne stvari. Banke primaju i nenovčane depozite. Takođe. najčešče 2-4 godine. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. Na primer kod sticanja nove nekretnine. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti. u pravilu. Ablagerung. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. Depozit ima više značenja. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. Novčani depoziti su sredstva komitenata. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. U slučaju opoziva sredstava pre roka. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca. mesečno. LITERATURA 12 . Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke.Depozit (engl.

scribd.rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on. A. 1982. Internet adrese: - http://www.cf. Beograd. 2005. Stranjak A. Krstić.Masleša.. Komazec S.: Bankarstvo.or. A. Ekonomski fakultet.r_gc. Sarajevo. V. Živković.. B. Beograd.r_pw. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. Krstić. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. Niš. Stankić.osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www. 2006. 1996.google. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III.. Krstić. 3.1. 2.2.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 . VPŠ Čačak. Rade. 2001. B. Ekonomski fakultet. Živković. Ristić Ž.. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 5. 4.: Teorija i politika monetarnih finansija. cetvrto izdanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful