VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

DEPOZITI

BANAKA

Mentor: Prof. Radomir Šalić

Student: Vuković Milica Broj indeksa 100-011/09

U Čačku, decembra 2011. godine

.............................................................2.......3 2.............................................................................................................................1......................................................... Oročeni i štedni depoziti................................................8 3............12 3.....................................................9 UVOD 2 .......... Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti).......................................................................... FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA................................................................................................................................................................ KLASIFIKACIJA DEPOZITA ............................................. POJAM DEPOZITA .....2 1..Sadržaj UVOD.................4 3..............................6 ZAKLJUČAK...............11 LITERATURA..

Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. uvećanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje. POJAM DEPOZITA 3 . kao i potencijala za druge oblike plasmana. najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka. odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa). Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate. pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca). Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. 1. odnosno definisanju samog pojma depozita. Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka). pasivni bankarski poslovi). dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice. Depoziti privrede i stanovništva. kao i akcije same banke) na finansijskom tržištu. i na kraju njihovu klasifikaciju.Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. bankarski zapisi. bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju. zatim faktore koji ga formiraju. U ovom seminarskom radu biće više reči o depozitima banaka-depozitnim sredstvima. odnosno pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu . investiranje i alokaciju sredstava. Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita.aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima.

a za što su ove kuće vlasnicima poverenih predmeta i novca na čuvanje izdavale potvrde. 2005. Beograd. depozit se javlja kao cirkulišuća kupovna snaga kod banke. odnosno nešto što je dato na čuvanje. odnosno njenih resursa. Tako je došlo do pojave bankarskog kredita i nastanka kreditnog novca. str. učešće depozitnog novca u finansijskom potencijalu zapadno–evropskih banaka je preko 70%. Stankić. Depozit je nastao upravo od čuvanja određenih vrednih predmeta. Depoziti predstavljaju najstarije izvore bankarskih sredstava. izvršiti isplatu zatraženog iznosa. depoziti se vode u aktivi njegovog bilansa stanja. U bilansu subjekta – vlasnika depozita. Uopšteno. Rade. u svakom času i svakom onom ko se predstavi kao ispravan nalogodavac (korisnik). On vremenom prerasta u depozit vrednosti a ne konkretnog predmeta ili stvari. Ovo učešće se kreće različito u zavisnosti od veličine banke. To znači da ulagač. Takav depozit koji je nastao u obliku pologa konkretnog predmeta na čuvanje poznat je po nazivu „depositum regulare”. Depoziti su najznačajnija pozicija pasive bilansa stanja banke i najznačajniji izvor bankarskih sredstava.. depoziti su novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka. FAKTORI FORMIRANJA DEPOZITA 1 Termin „depozit” potiče od latinske reči „depositum” što znači „povereno dobro”. Sa ekonomskog aspekta. Sa aspekta ulagača (vlasnika) depozita ili deponenta. Sa aspekta bilansa banke depoziti za banku predstavljaju njenu obavezu i zato se vode u pasivi bilansa stanja banke.. A. 2.Depoziti1 banke odnosno njen depozitni potencijal je najvažniji bankarski agregat. Živković. a kasnije i novca od strane preteča banaka – kuća koje su se bavile poslom čuvanja. Pod depozitima se podrazumevaju novčana sredstva koja vlasnici depozita drže na računima kod banke i predstavljaju sumu novca koju je banka dužna da na zahtev vlasnika (po njegovom nalogu) isplati vlasniku ili da depozit (ili njegov deo) transferiše na neki drugi račun. Depoziti sa pravnog aspekta predstavljaju obećanje banke da će iz raspoloživog depozita kao deponovane kupovne snage. Učešće depozitnog potencijala u finansijskom potencijalu banke izražava se stopom depozitnosti banke. nazvan je „depositum iregulare”. Ustanove koje su se počele baviti ovim depozitnim poslovima. i dr: Bankarsko poslovanje i platni promet. počele su kasnije na bazi depozita odobravati kredite jer se uvidelo da deponenti (ulagači) nikada neće svi istovremeno podneti zahtev za podizanje svojih deponovanih vrednosti. 214 4 . deponent više nije dobijao potvrdu o pravu podizanja predmeta već iste vrednosti. Depozitni potencijal banke je osnova njenog ukupnog – finansijskog potencijala i njenog kreditnog potencijala.

struktura i uslovi kreditiranja potencijalnih deponenata. Banka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promašaja i kriznih situacija. poslovna politika banke.utiču i određuju obim depozita ukupnog bankarskog sistema.: Bankarstvo. Beograd..tržišne aktivnosti i razvijenosti takođe utiče na obim depozita jedne banke.. Transakcije treba da obavlja brzo. odnosno kako i koliko će joj rasti obim i struktura depozitnog potencijala. Krizne situacije. obimom i strukturom kapitala banke. 1996. veličina. stepen organizovanosti. Niš. Povećanje kreditiranja privrede zbog zahteva tržišta 2 3 4 Živković.Sve faktore formiranja depozita u bankarstvu možemo podeliti na:2 1. A. U drugu grupu (makro – faktora) spadaju ovi faktori:4 obim i dinamika agregatne štednje društva-zemlje gde banka posluje. oteraće deponente i štediše. lokacija i organizacija banke. stepen ili nivo ekonomsko – tržišne aktivnosti i razvijenosti bližeg i šireg bančinog okruženja. 146 Živković... mikro – faktori . Ukoliko banka uživa poverenje okruženja. 2. Krstić. monetarno – kreditna politika u zemlji. snaga i rejting banke. B. B. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. str. 2005. str. str. U periodima ekonomskog uspona privrede i pojačane investicione aktivnosti i depoziti će imati bržu stopu rasta. koji će se „preseliti” u neku drugu banku. U svemu ovome stimulativni elementi su: visina kamatne stope. cene bankarskih usluga. pouzdan i proveren način. vrste i širina usluga koje banka može pružiti komitentima i klijentima. i kadrovsko – personalni kvalitet personala banke. spoljno – finansijski ili međunarodno finansijski tokovi. razvijenosti i integrisanosti banaka u bankarskom sistemu jedne zemlje. komitenata i ukupne javnosti. makro – faktori . dobrim poslovnim rezultatima. Krstić. Nivo ekonomsko . Stankić. A.utiču na formiranje depozita jedne pojedinačne banke. Nivo poverenja u banku. određen je stabilnošću plasmana banke. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. Rade. Od toga zavisi koliko će banka privući novih deponenata.223 Krstić. Ovo je naročito bitno za obavljanje platnog prometa. nivo inflacije i njene tendencije. U prvu grupu faktora (mikro – faktore) spadaju:3 poslovna politika. na siguran. Ekonomski fakultet. Posebno je značajan obim.. davanje kredita sa liberalnijom politikom pokrića i bez garancija itd. 2001. Ona mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama. Beograd. Kod mikro–faktora formiranja depozita najznačajniji je faktor. 112 5 . to će bitno uticati na prikupljanje depozita i jačanje njenog depozitnog potencijala. brzinom i efikasnošću pružanja bankarskih usluga itd.

ovde spadaju usluge ekspertiza i savetovanja od strane banke. posebno na poslovnom području banke. Dobro razgranata mreža bančinih filijala u skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacije. produktivnosti itd. banka treba da otvori filijalu. Veličina. U uslovima dinamičnosti ukupne ekonomske aktivnosti privrede. lokacija i organizacija banke u smislu razgranatosti bančinih filijala. KLASIFIKACIJA DEPOZITA 6 . 3. Bitno je proceniti na kojem geografskom području. Širenje strukture usluga koje banka pruža jeste jedan od bitnih metoda i načina privlačenja dodatnih depozita u depozitni potencijal jedne banke. U periodima ili uslovima recesije u privredi neminovno dolazi do stagnacije i usporavanja rasta depozita. zavisiće od brzine. banka ima značajne mogućnosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. profesionalni i stručni kadrovi znatno doprinose jačanju konkurentne sposobnosti jedne banke.(intenziviranje proizvodnje i prodaje roba. što će sa svoje strane motivisati i privući potencijalne nove komitente. obima i strukture ekonomskog razvoja.) biće u narednom periodu dobra osnova za povećanje depozita banke. Stope profitabilnosti privrede i stope štednje stanovništva su odlučujući faktori formiranja depozita. odabira lokacija za filijale i slično. Na bazi savremene tehnologije bankarskog poslovanja i njegove deregulacije. migracione i ekonomske parametre potencijalnog lokacijskog okruženja. Stvaranje finansijskih viškova privrede. Obim štednje stanovništva zavisiće od životnog standarda i sklonosti ka štednji. širenje tržišta prodaje itd. Visoko-obrazovni. obim i dinamika agregatne štednje je jedan od najbitnih makro-faktora formiranja depozitnog potencijala bankarskog sistema. Kadrovsko-personalni kvalitet banke može takođe da utiče na povećanje obima depozita. dovšće do povećanja kreditne sposobnosti tražioca kredita. pružanje računovodstvenih usluga. elektronsko bankarstvo. Informatizacija i tzv. važan su faktor formiranja depozita. deponente i štediše. Od usluga. Vrsta i širina bankarskih usluga takođe utiče na bankarsko apsorbovanje depozita. Na makro-planu. odeljenje i slično. Pri tome treba voditi računa na populacione. korespodentno bankarstvo. odnosno na nivou čitavog bankarskog sistema jedne zemlje. dovešće do proširenja depozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane. zatim razne inovacije po ovom pitanju omogućuju jednoj banci osvajanje tržišta depozita. usluge marketinga itd.

4. jer banka ima obavezu prema komitentu za iznos uplaćene gotovine. Inicijativom komitenta banke do stvaranja depozita dolazi kada npr. (2) Po kriterijumu imovinsko – pravnog statusa vlasnika depozita. B. a ova obaveza je depozit dotičnog komitenta. Kod nastanka ovakvog depozita povećava se i količina novca u opticaju za razliku od primarnog (stvarnog ili realnog) depozita gde se ne menja količina novca u opticaju. a zbog ravnoteže bilansa. komitent banke izvrši uplatu gotovine na račun banke. sekundarni ili imaginarni depozit. već samo dolazi do transformacije gotovog u depozitni novac. Krstić. Sekundarni ili izvedeni depoziti su stvarna osnova za kreiranje tzv. depoziti se dele po sektorskom aspektu na: depozite privrede (poslovni depoziti). Beograd. prenosom sa nekog drugog depozita. cetvrto izdanje. a izvedeni (sekundarni) depoziti nastaju na osnovu inicijative same banke. 256 7 . Ovako nastao depozit zove se stvarni ili primarni depozit jer je njegovom stvaranju prvo prethodilo polaganje gotovine (realne vrednosti) a onda. Prema nekim autorima stvarni i izvedeni depoziti nastaju:6 stvarni (primarni) depoziti na osnovu inicijative bančinog komitenta. str. A. str. U bilansu stanja banke ova uplata se knjiži u aktivi a istovremeno zbog bilansne ravnoteže knjiženje se vrši i u pasivi. depozite stanovništva (štedni depoziti) i državne depozite. dopunskih kredita banke.Svi bankarski depoziti se mogu klasificirati po sledećim kriterijumima:5 1.. 3. po kriterijumu ročnosti (vremenske mogućnosti raspolaganja od strane vlasnika). Sarajevo. tako da je u bilansu stanja banke prvo nastalo (stvoreno) potraživanje banke u iznosu odobrenog kredita (aktiva). (1) Po kriterijumu porekla. 152 Stranjak A. kreirani. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo. 1982. po kriterijumu imovinko – pravnog statusa vlasnika depozita. depoziti mogu biti: stvarni (realni ili primarni) koji nastaju uplatom gotovog novca na račun banke.. odnosno njenom sekundarnom emisijom novca a na bazi odobrenog kredita komitentu banke. Ovako nastali depozit je izvedeni. (3) Po kriterijumu ročnosti (ročne strukture) svi depoziti banke dele se na: depoziti po viđenju (a vista depoziti ili transakcioni depoziti ili kratkoročni depoziti ili 5 6 Živković. i po kriterijumu namene. u pasivi je nastao depozit u visini odobrenog kredita i obaveza banke po tom osnovu. i izvedeni depozit koji je nastao kreativnom funkcijom banke. 2001. V. transferom iz neke druge banke.Masleša. u drugom koraku je nastao depozit. 2. Inicijativom banke do stvaranja depozita dolazi tako što banka odobri kredit svom komitentu. po kriterijumu porekla.: Teorija i politika monetarnih finansija.

Postoji i podela depozita na: depozite po viđenju (dnevni novac ili „novac po pozivu”). bankarski depoziti mogu biti sa posebnom namenom ili bez namene. oročene depozite (ili investicione depozite). Osnovni motivacioni faktori ulaganja. u mase i fenomena kreditno – depozitne mikro i makro 8 . tekući računi i sl. po stepenu likvidnosti (najlikvidniji su depoziti po viđenju. Depoziti po viđenju (transakcioni depoziti) Ovi depoziti se zbog lakoće i brzine pretvaranja u gotov novac zovu depoziti po viđenju. štedne depozite (po ročnosti su srednjoročni depoziti i to su depoziti sektora stanovništva) i specijalni depoziti (formiraju se administrativnim ili prinudnim putem i služe kao instrument za realizaciju određenih vidova ekonomske politike jedne zemlje). zbog funkcije prometnog i platežnog sredstva. odnosno. Depoziti po viđenju nalaze se na transakcionim računima ekonomskih (pravnih) subjekata i građana. čekovni računi. Ova podela nama praktični značaj. 3. (4) Po kriterijumu namene. Ovi depoziti se mogu definisati kao depoziti plativi na zahtev ili po viđenju. Zovu se i monetarni depoziti jer su osnova kreiranja novčane multiplikacije. a oročeni depoziti su uslovno likvidni prema dužini njihovog vremenskog dospeća (ročnosti)). kao što su: po monetarnoj ulozi (ulozi u procesu kreditne multiplikacije. Kako se ovi depoziti uglavnom nalaze na žiro – računima zovu se još i žiralni novac. Bankarski depoziti se mogu podeliti i po drugim kriterijumima ili aspektima. odnosno držanja depozita kod banaka su: sigurnost.1. Uobičajena ili standardna podela depozita je na: depozite po viđenju (transakcioni depoziti). kamaćenje i transferibilnost (prenosivost). po funkciji obaveznih rezervi banke ( jer se na depozite po viđenju obračunava i izdvaja obavezna rezerva po većoj stopi nego na oročene depozite. i oročeni depoziti koji se još zovu dugoročni ili nemonetarni depoziti jer potiču od raspodele dohotka. a obzirom da se platni promet (platne operacije ili transakcije) obavljaju preko banaka.monetarni depoziti). oročene i štedne depoziti. dele se na monetarne i nemonetarne (oročene)). odnosno za savremena bezgotovinska plaćanja. itd). a naziv transakcioni je zbog sposobnosti likvidacije kupovnih i platnih transakcij. kao što su žiro – računi. Bez ograničenja se koriste za platne transakcije njihovih držalaca.

Glavne determinante obima depozita po viđenju su: veličina monetarnog multiplikatora. količina gotovog novca i sklonost držanju gotovine od strane nebankarskih transaktora. realnom vremenu – RTGS sistem (real – time gross settlement systems). str. Ovi računi obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara. Depoziti po viđenju se uglavnom vode na žiro i čekovnim računima. Razlozi držanja depozita po viđenju kod banaka su u faktoru opreza i faktoru likvidnosti. Kod depozita po viđenju uočen je trend njihovog smanjivanja u strukturi depozitnih potencijala banaka. To su tzv. 132 9 . Čačak.njihovom knjigovodstvu se evidentiraju promene depozita po viđenju. inovativne oblike transakcijskih računa sa raznim modalitetima. NOW – računi predstavljaju nove. banka prvo zadužuje račun platioca. cash management –a čime se znatno smanjuju oportunitetni troškovi držanja novca u obliku depozita po viđenju. a zatim banka zadužuje račun platioca.. a zatim odobrava račun korisnika plaćanja jer mu izvršava uplatu depozita po viđenju. Ovim se smanjuje i potrebna količina novca jer se povećava njegova brzina opticaja. Kod žiro – prometa nalog za plaćanje inicira platilac. pa se zbog toga još nazivaju knjižni ili skripturalni novac. a najviše iz razloga suzbijanja rastuće inflacije i stagflacije što je dovelo do obaranja (redukovanja) kamatnih stopa na depozite po viđenju. veličina depozitno – kreditnog multiplikatora. konkurentskom aktivnošću nebankarskih finansijskih institucija (mešoviti novčani fondovi t. nastanku i stalnom unapređenju upravljanja gotovinom (gotovim novcem) tzv. Oročeni i štedni depoziti 7 Komazec S. Ristić Ž. 2. 3. što sa svoje strane povratno utiče na usporeniji rast depozita po viđenju. Kod čekovnog sistema plaćanja operacija je obrnuta: Najpre se odobravaju sredstva na račun korisnika. U razvijenim zemljama ove račune su uvele štedionice. hibridni transakciono . Podnošenjem žiro – naloga za plaćanje banci. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment..2. NOW – računi štedionica (negotiable order of withdrawal accounts). 2006.štedni računi preko kojih se vrše određena plaćanja. 3. Osnovni razlozi ovog smanjivanja su sledeći:7 1. češće vođenje restriktivne ili (kontraktivne) monetarane politike većine zemalja u svetu. U savremenom elektronskom platnom prometu nema ovih dugovnih i potražnih platnih naloga jer se platne transakcije procesuiraju trenutno u tzv.

U strukturi oročenih depozita pravi se razlika između malih i velikih oročenih depozita. dok velike oročene depozite drže preduzeća. Po svojoj de facto plativosti po viđenju. jer im oročeni i štedni depoziti poboljšavaju ročnu strukturu kreditnih plasmana čime se smanjuje (relativno) i stepen ročne transformacije sredstava banke. Najava bankama za podizanje oročenog depozita je potrebna zbog obezbeđenja novčanih sredstava od strane banke za isplatu eventualno većih iznosa depozita. odnosno po nastupanju roka dospeća ili po završetku otkaznog roka. oročeni depoziti dakle nisu plativi po viđenju (promptno) i ne mogu služiti za platne transakcije (platni promet). To je zbog tzv. štedni depoziti su slični oročenim depozitima. Na bazi povećanog učešća oročenih i štednih depozita u odnosu na depozite po viđenju. a zbog ograničene monetarne moći (ili uloge) i lake transformacije (konverzije) u oročene depozite. Na ove depozite banka ima interes da plaća veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. dok su rokovi dospeća (ročna dimenzija) kod oročenih depozita precizno utvrđeni. odnosno nisu u funkciji platežnog i prometnog novčanog sredstva. Za razliku od depozita po viđenju.Oročeni i štedni depoziti spadaju u grupu nemonetarnih depozita. Štedni depoziti se mogu definisati kao depoziti kod kojih banka ima pravo uvođenja roka povlačenja. banka povećava relativno učešće dugoročnih kreditnih plasmana u ukupnim plasmanima koji banci donose veću aktivnu kamatu nego kratkoročni kreditni plasmani. ne kraćeg od 7 dana. „žrtve likvidnosti” koju podnosi vlasnik ovih depozita i za navedenu „žrtvu” pripada ga „nagrada” izražena kroz kamatu. na određeni dan. Oročeni i štedni depoziti nose znatno veću kamatu u odnosu na depozite po viđenju. finansijskim sazrevanjem svake ekonomije. Zbog toga banka ima interes za povećanjem oročenih i 10 . Oročeni depoziti se razlikuju od štednih depozita po tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeća. kojima oni mogu raspolagati nakon isteka vremenskog perioda na koji je depozit oročen. po isteku otkaznog roka ili roka najave nameravanog povlačenja depozita (rok ne može biti kraći od 7 dana). institucionalni investitori i sl. Relativno učešće ove dve vrste depozita u ukupnom depozitnom potencijalu banaka se povećava sa tzv. Male oročene depozite kod banaka uglavnom imaju stanovništvo. Oročeni depoziti su imobilisana novčana sredstva vlasnika depozita. Oročeni depoziti imaju sledeću plativost (povlačenje): po isteku određenog vremenskog perioda. druge banke. Ovo znači da su štedni depoziti ustvari plativi po viđenju (mogu se odmah podići). iako banka ima diskreciono pravo da ih tretira kao depozite sa otkaznim rokom ili čak kao oročene depozite. štedni depoziti se približavaju depozitima po viđenju. koji ne može biti 7 dana ranije od dana polaganja depozita.

finansijski instrument) mobilizacije i formiranja bankarskih resursa masovnog karaktera.: Teorija i politika monetarnih finansija. bankarske investicione ugovore sa rokovima dospeća od 2 do 3 godine i fiksnom kamatnom stopom. Međutim. U novije vreme pojavile su se i depozitne note. str. ZAKLJUČAK 8 Stranjak A. vlasnici su preduzeća koja s ovim depozitima kod banke mogu koristiti kreditne linije. 1982. konkretno zbir stopa obaveznih rezervi. veća kamata nego kod klasičnih depozita i sl. Obavezne rezerve (stope) su znatno manje na oročene i štedne depozite. Mogu biti prenosivi (negotiabile) i ne prenosivi (non – negotiabile). Oni su u suštini hibrid između oročenih depozita i vrednosnih papira i predstavljaju relativno noviji metod (način. Ovo su srednjoročni depozitni certifikati sa rokovima dospeća od 5 godina. Bitne osobine su im: velik stepen utrživosti (marketibilnosti). CD su se prvi put pojavili 60 –ih godina u SAD-u kada su ih emitovale najveće američke banke. Bitna razlika između depozita po viđenju i oročenih štednih depozita je u primeni različitih stopa obaveznih rezervi. Netransferibilni depoziti. Posebno su značajni CD sa velikom denominacijom (apoeni od najmanje 100. Jače (veće) učešće ovih depozita u bankarskom sistemu slabi sekundarni emisioni potencijal banaka i smanjuje vrednost depozitnog multiplikatora. veći od stope obavezne rezerve na oročene i štedne depozite. sve dok je zbir limitirajućih parametara kreacije depozita po viđenju. najčešće od 10 do 20 dana.CD ili CDS (certificates of deposits) su specifična vrsta vrednosnog papira. Sarajevo. prenosivosti. 268 11 . U okviru oročenih depozita postoje specijalne vrste depozita kao što su:8 1. štednih certifikata investicionih certifikata i sl. ukupan obim stvorenih depozita od strane čitavog bankarskog sistema jer veći u situaciji prisustva oročernih i štednih depozita. a glavni kupci su velike kompanije. V. i to su depoziti sa otkaznim rokom. Ovi depoziti se od depozita po viđenju razlikuju i po tome što nose i manje operativne troškove. Depozitni certifikati .štednih depozita u svojoj depozitnoj strukturi. 3. Kupci su uglavnom penzioni fondovi. Izdaju ih velike banke.Masleša. koji se sastoje od štednih obveznica. likvidnosti. stope rezerve likvidnosti banke i stope odliva gotovine u nebankarski sektor. 2. gde su ovi depoziti osnovica za obračun i izdvajanje. Ovi depoziti se ne mogu povlačiti pre otkaznog roka Depoziti na otvorenim računima.000 američkih dolara). Zatim imamo i tzv.

najčešče stanovništva. U slučaju opoziva sredstava pre roka. pa depozite uz višekratne uplate gde komitent tokom određenog razdoblja. 6 ili 12 meseci. Na primer kod sticanja nove nekretnine.Depozit (engl. zatražiti povrat sredstava. mesečno. Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca. Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma. depozit se može smatrati i kao osiguranje za isporuku dobara. po prvom pozivu. u pravilu je potrebno dati depozit ili tzv. bilo kada. Kod depozita po viđenju komitent ima pravo. Na kraju ovog seminarskog rada se može zaključiti da banka depozit vidi kao jeftini izvor sredstava. banke nude mogućnost i rentne štednje ili depozite sa višekratnim uplatama. deposit. pa time stiče pravo na višu kamatu. U širem smislu. u pravilu. uplaćuje predefinisani iznos sredstava. Takođe. koja su oročena ili po viđenju. pasivna kamata. često 3. banka komitentu isplačuje nižu kamatnu stopu od definisane. koji oplođuje plasiranjem kroz kredite sa time da krediti. drugih banaka i vladinih tela. a na koje komitent zarađuje kamatu koja je definisana kamatnom stopom. Depozit ima više značenja. Banke primaju i nenovčane depozite. uvek imaju višu kamatnu stopu nego depoziti. ali osnovna podela razlikuje: a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). Ablagerung. koje ima pravo povući na kraju predefinisanog. kapara ili polog kako bi developer nekretnine rezervisao udeo za kupca. Kod oročenih depozita komitent se obvezuje “držati“ sredstva kod banke na duže vreme. ali je kamata koju zarađuje ovakvim štednjom puno niža. preduzeća. nem. gde se kamata isplaćuje kroz razdoblje štednje. Novčani depoziti su sredstva komitenata. najčešče 2-4 godine. kao depozitne stvari. roka štednje. a vlasnicima depozita plaća se tzv. npr. Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. ali se pretežno koristi kao sinonim novčanih depozita. LITERATURA 12 . Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke.

.scribd. Beograd. Rade.rs/#q=depoziti+banaka&hl=sr&prmd=imvns&ei=OW_XTtHxG ITtOZiE2bkO&start=90&sa=N&bav=on.2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić Ž. 2001. Ekonomski fakultet.: Bankarstvo.. Živković. Sarajevo. 3.or. B. Krstić.google. Ekonomski fakultet. 2005.Masleša.r_gc. Stankić. i dr: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment. Internet adrese: - http://www. Krstić.r_pw. Krstić. 2.. VPŠ Čačak. 5.com/doc/47981867/Depoziti-Banaka-u-Tranziciji 13 . A. Beograd.. 1982. V.: Teorija i politika monetarnih finansija. B. Stranjak A. Borko: Bankarsko poslovanje i platni promet. 4. Živković. 1996.osb&fp=a70ce5c6918b 5c09&biw=1024&bih=400 - http://www. Komazec S. cetvrto izdanje. A. Niš. 2006.cf.1. i dr: Monetarna ekonomija i bankarstvo III.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful