MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

AD P +H+ glukoza . Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. urin i plazma. a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g. Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0. a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom.2 nm.hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje. kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje.ATP H K  → + glukoza . Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju.6-PDH →6 . Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije.12 mmol/L . Reagensi 1.6 .fosfat + M g.P + N P AD G  . Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285. Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK). Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks.6 . Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija. Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma.2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA. U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma. glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza. cerebrospinalna tečnost. Kolor reagens GOOD pufer pH 11.

0 Izmešati. Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće.01 SP 0. Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom. Boja je postojana trideset minuta. Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje.mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum. 3. U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C. a time i poremećaja u cirkulaciji. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije. A.01 reagens 1 1. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma. ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša. Citrati. Povišene vrednosti magnezijuma 3 .65 do 1.15 mmol/L Napomene 1. Izračunavanje magnezijum . kao i poremećaje u srčanom ritmu. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani.01 St 0. 2. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu.0 1.0 1. kao i da ne budu hemolizovani. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum.

kao i posle primene gentamicina i kanamicina. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. 4 .Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula.Posle teških hirurških zahvata. Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0. a najčešći uzrok je dehidratacija. etakrinske kiseline i furosemida). . a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija. acetilsalicilna kiselina. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. posebno oni koji sadrže magnezijum.Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda.65 mmol/L. Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : . a inače nastaje različitim mehanizmima. posebno kod male dece. kao i antacidi. a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. progesteron. kao i u trudnoći. kod hipoparatiroidizma. što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita. Hipermagnezemija se retko javlja. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta.15 mmol/L. Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija. diuretik triamteren. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. . Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. Kod dijabetične ketoacidoze. kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti).Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. kao i posle teških opekotina. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola. B.

povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. On utiče na aktivnost enzima. laktat. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara. Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi. kalmodulin. Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo. beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma. Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg).vezan kompleksno (10 . u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein.KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina.25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine.vezan za proteine (40 . vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. . Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. a oko 20% za globuline). Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega. 1. Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon. 5 . Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima. Funkcije kalcijuma su vrlo različite. tiroidna. Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . svaka promena u koncentraciji fosfata. obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu. izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju.14%) sa malim difuzibilnim anjonima. Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna. A.45%) i to uglavnom za albumin. Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma. Pored toga. 1.u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma. fosfat i bikarbonat. Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi. Takođe. . kao što su citrat. ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane.

Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum. Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP). Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom. 6 . a dugo godina i referentna za kalcijum. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu. Takođe. Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora.7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina).2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). što dovodi do promene boje reakcione smeše. interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) . tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona. Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. pa ih je potrebno razdvojiti.Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma. U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm. kao što su alizarin. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje. Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala. arsenazo III. Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim. Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA. eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak. Ove su metode bile dugotrajne. a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature. jer drugi metali ne interferiraju. pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom.6-disulfonska kiselina-2. Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum. Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. ali prelaz boje nije naročito oštar. koju ima u slobodnom obliku.8-dihidroksinaftalen-3. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm. Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). Metoda se najčešće izvodi pri pH 6.

kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. laktat. okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum. za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom.7 nm. Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku. Fiziološki anjoni (fosfat. koji gradi helat sa kalcijumom. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju. pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma. Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst. B. odnosno ultrafiltracije. potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. Reagensi 2. pa neki drugi katjoni (vodonik. Međutim.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . citrat. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. Kolor reagens 7 . donja granica osetljivosti je vrlo niska. ili pre i posle ultracentrifugiranja. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422. Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača. Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. nema interferencije drugih metala.Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. ali metoda ima lošu osetljivost. tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. a fosfat inhibira emisiju. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna. a to isto važi i za EDTA.

0 1. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2. 6 mol/L. Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti.01 reagens 1 1. 6 mol/L. Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. 2. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 . plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin.8 Arsenazo Stabilizatori 2. ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm. Boja je postojana trideset minuta.0 Izmešati. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL. A.5 A St Referentne vrednosti 2.mmol/ L = AA × 2.01 St 0. Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum.PIPES pufer pH 6. Izračunavanje kalcijum .0 1. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl. ako je u pitanju plazma. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl.16 do 2. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2.60 mmol/L Napomene 1. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline.01 SP 0. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija. Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C.55 mmol/L.

25-dihidroksi-holekalciferola. Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima.Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju).Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije. 2. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. . karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije. . Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. hiperplazija. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega. kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma.1 mmol/L. kod 9 . 3. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu. a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam. Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1. a aktivnost alkalne fosfataze je normalna. posledica može da bude rahitis. B. kao i povećanim koncentracijama hlorida. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: . Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest. Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života. a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici. mijelofibroze i mijelomi. Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije. Međutim. 2. Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije.

ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije. kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata. 10 . Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni. kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama. Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije.

fero amonijum sulfat. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima.NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. 11 . a i sam reagens je takođe nestabilan. nivo fosfata regulišu parathormon. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin.i HPO42(55%). i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. nukleotid fosfata itd. u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu. Kao i kod kalcijuma. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom.5 do 9:1 pri pH 8. koja uglavnom imaju različite nedostatke. Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara. u acidozi su koncentracije jednake. Jedno od takvih je hidrohinon. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture. Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata. najvećim delom u obliku fosfata. ćelija i čvrstih tkiva. a u alkalozi idu do 1:9. Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. (NH4)3(PO4(MoO3)12).25dihidroksi-holekalciferol). ali je sama relativno nestabilna. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS). glicerofosfata. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4. čiji je nedostatak što sporo deluje. fosfat se određuje bez redukcije. fosfoproteina. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida.i intracelularnog prostora. heksoza fosfata. kalcitonin i vitamin D3 (1. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno. čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita.4 iznosi 1:4. Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo. boja nije naročito intenzivna. kompleksno jedinjenje žute boje. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline. kalcijumom i natrijumom. čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju.

a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH. Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda. mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija. Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF). D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF). preciznost i osetljivost.1. koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka.P glukoza . a metoda ima dobru tačnost.6 .6 . koje su specifične i osetljive. koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza . fosfoglicerat-kinaza (FGK). ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD).6 . a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  . koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina.P  FGM  → glukoza .P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije. A H 13 − difosfogli cerat + A P .1.1.PDH + NADP +  → 6 . a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje. Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B. Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks.P  G . koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH). čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo .Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm.fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza .P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 . Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno. ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu. heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode. fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH).

Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2.0 mmol/L 13 . U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa.02 SP 0. pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona. Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum.0 1.i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = .0 .02 1 mmol/L 0.2. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm. Boja je postojana trideset minuta. Reagensi 3.02 St 0.90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1. Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono. / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1.0 1. temperatura. pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga.0 Izmešati.

14 . Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv. žene 0. 3.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1.45 mmol/L. u toku hemoterapije.1. Poželjno je da se krv uzima bez podveske. multiplog mijeloma. mlečno-alkalni sindrom).2 mmol/L. što je praćeno I hiperkalcemijom.42. Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. A. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog. Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani.0 . a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat.1.6 mmol/L muškarci 0. jer svi sadrže fosfate.7 mmol/kg/dan Napomene 1. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka.odrasli: 0. ili nekoliko meseci na 25oC. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije.9 . odnosno 1:5 ako je razblaženiji.8 . Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima.0. 8. Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6. 2. Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu.3 . citrat ili EDTA. Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom.1. ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom. Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu. 6. 7.7 . jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima. Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi. koja povećava razlaganje fosfatnih estara. 5. kao I alkalozom I azotemijom. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC.0 mmol/dan deca: 0. 4. Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji. leukoza. Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste.

Kod akromegalije I Adisonove bolesti. kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata. kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata. . Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije).Kod osmotske diureze (npr. .Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata. Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu. uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima. Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata. . aminokiseline. masnom tkivu i jetri. . anabolički steroidi. regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: . Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 .Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: .Stanja gladovanja.Deficit vitamina D3. bikarbonati i mokraćna kiselina.Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije. u diabetes mellitus-u). što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0. . Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . . fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi.Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita.Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D. B.Kod malapsorpcija svih vrsta.Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza.Kod pacijenata sa nefrolitijazom. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije). Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid. Međutim. Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija. . . androgeni. Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. posebno u mišićima. uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa.87 mmol/L. ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma. progesteron. hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. posle transplantacije bubrega. što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost.

Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: . estrogeni i insulin.Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože.Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama). . kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid. . antikonvulzivi. .Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije. kao i kod respiratorne acidoze.Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama. 16 .Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata.. .Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi.