P. 1
MAGNEZIJUM_KALCIJUM_FOSFAT

MAGNEZIJUM_KALCIJUM_FOSFAT

|Views: 536|Likes:
Published by Bojan Blejac

More info:

Published by: Bojan Blejac on Dec 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2014

pdf

text

original

MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA. Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza. Reagensi 1. Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma. Kolor reagens GOOD pufer pH 11. cerebrospinalna tečnost. a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom.ATP H K  → + glukoza . kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje.hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks. Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje. Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija.6-PDH →6 .2 nm.P + N P AD G  . Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0.12 mmol/L . a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g.6 .fosfat + M g.6 . U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma. Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju.2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2. Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285. Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK). Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima.AD P +H+ glukoza . urin i plazma.

U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma. Citrati. Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu. A. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum.01 St 0.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša. kao i poremećaje u srčanom ritmu. Povišene vrednosti magnezijuma 3 . kao i da ne budu hemolizovani.mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani. a time i poremećaja u cirkulaciji. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima.01 SP 0. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti.0 1. ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma.65 do 1. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. 2.0 Izmešati. 3.0 1.15 mmol/L Napomene 1. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum. Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje. Boja je postojana trideset minuta. Izračunavanje magnezijum . Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C.01 reagens 1 1.

Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. progesteron. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. posebno oni koji sadrže magnezijum. a najčešći uzrok je dehidratacija. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane.65 mmol/L. kao i posle primene gentamicina i kanamicina. acetilsalicilna kiselina. kod hipoparatiroidizma. etakrinske kiseline i furosemida). kao i posle teških opekotina. što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita. B. a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola. kao i u trudnoći. kao i antacidi. diuretik triamteren. Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda.Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula.15 mmol/L. a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. . posebno kod male dece. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija.Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja.Posle teških hirurških zahvata. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. a inače nastaje različitim mehanizmima. kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti). . Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : . Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi. 4 . Hipermagnezemija se retko javlja. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0.Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. Kod dijabetične ketoacidoze.

Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg). Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega. Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi. Funkcije kalcijuma su vrlo različite. A. povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti.14%) sa malim difuzibilnim anjonima.25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. a oko 20% za globuline). U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum. Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo.vezan za proteine (40 . 5 . kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima. Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. svaka promena u koncentraciji fosfata.u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma. . 1. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara. laktat.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. Pored toga. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi. Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. kao što su citrat. Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum. Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna.vezan kompleksno (10 . obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu. u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein. Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma. vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. fosfat i bikarbonat. ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije.KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina.45%) i to uglavnom za albumin. Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane. tiroidna. kalmodulin. . beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma. Takođe. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju. On utiče na aktivnost enzima. 1. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon. izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma.

Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma. Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm. Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. Metoda se najčešće izvodi pri pH 6. ali prelaz boje nije naročito oštar. pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje. pa ih je potrebno razdvojiti. a dugo godina i referentna za kalcijum. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje. eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom.2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. Ove su metode bile dugotrajne. Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP). 6 . Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora. koju ima u slobodnom obliku. Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom. Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu. koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon.8-dihidroksinaftalen-3. arsenazo III. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature. interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) . Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum. kao što su alizarin. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata.6-disulfonska kiselina-2. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. jer drugi metali ne interferiraju. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim. tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona. Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa. iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA.7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina). a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm. Takođe. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. što dovodi do promene boje reakcione smeše.

kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. Fiziološki anjoni (fosfat. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. ali metoda ima lošu osetljivost.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena.7 nm. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala. ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. B.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju. donja granica osetljivosti je vrlo niska. koji gradi helat sa kalcijumom. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum. Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna. Kolor reagens 7 . Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. pa neki drugi katjoni (vodonik. a fosfat inhibira emisiju. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. ili pre i posle ultracentrifugiranja. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju. potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst. Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača. kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. odnosno ultrafiltracije. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom. a to isto važi i za EDTA. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom. tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. laktat. nema interferencije drugih metala. okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja.Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. Međutim. Reagensi 2. citrat. pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata.

mmol/ L = AA × 2.0 1. Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C. Izračunavanje kalcijum . 2.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline.55 mmol/L. A.PIPES pufer pH 6.60 mmol/L Napomene 1. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 . Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti. Boja je postojana trideset minuta.0 Izmešati.8 Arsenazo Stabilizatori 2. 6 mol/L. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl.01 reagens 1 1. 6 mol/L.0 1. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom.5 A St Referentne vrednosti 2. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2. plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL.16 do 2. ako je u pitanju plazma.01 SP 0. Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije.01 St 0. Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm.

Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega. hiperplazija. Međutim. . 2. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. kao i povećanim koncentracijama hlorida. 2.1 mmol/L. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu.Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije. a aktivnost alkalne fosfataze je normalna. a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%.Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju). Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. mijelofibroze i mijelomi. Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije. Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije. kod 9 . a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici. . kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma. Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta. B. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1. posledica može da bude rahitis. karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: . Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest.25-dihidroksi-holekalciferola. Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. 3.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima.

Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije. kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata.ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. 10 . kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama.

kalcitonin i vitamin D3 (1. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture. Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju. fero amonijum sulfat. a u alkalozi idu do 1:9. heksoza fosfata. čiji je nedostatak što sporo deluje. Kao i kod kalcijuma.i HPO42(55%).NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. Jedno od takvih je hidrohinon. nivo fosfata regulišu parathormon. nukleotid fosfata itd. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom. fosfat se određuje bez redukcije. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima. kalcijumom i natrijumom. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita.4 iznosi 1:4. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. fosfoproteina. a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra. Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS). Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. glicerofosfata. (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. 11 . u acidozi su koncentracije jednake. boja nije naročito intenzivna. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata. i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži. a i sam reagens je takođe nestabilan. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. najvećim delom u obliku fosfata. kompleksno jedinjenje žute boje. (NH4)3(PO4(MoO3)12). Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo. ali je sama relativno nestabilna. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin.5 do 9:1 pri pH 8. koja uglavnom imaju različite nedostatke. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd.25dihidroksi-holekalciferol). a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara.i intracelularnog prostora. ćelija i čvrstih tkiva.

čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo . koje su specifične i osetljive. Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks.1. a metoda ima dobru tačnost. fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH).P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije.P  FGM  → glukoza . koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina. fosfoglicerat-kinaza (FGK). Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF). koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza .6 .1.6 . mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija. a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH. a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  . Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda.fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza .6 . preciznost i osetljivost. heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno.P glukoza . koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH). D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF). Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B. A H 13 − difosfogli cerat + A P .Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm.PDH + NADP +  → 6 . ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD). ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu.1.P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 .P  G . Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode. a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje. koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka.

02 1 mmol/L 0.0 mmol/L 13 .i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini. U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa. Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono.0 1. / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = . Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje.02 St 0. pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0.0 .02 SP 0. ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm.90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1. temperatura. Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum.0 Izmešati. Reagensi 3. pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona.2.0 1. Boja je postojana trideset minuta.

2 mmol/L. jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu. a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom. Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu. A. Poželjno je da se krv uzima bez podveske. Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste. ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom. Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani. 4.1.0 mmol/dan deca: 0. Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima.45 mmol/L.9 . žene 0. 3. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka. leukoza. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13.1.0. 6.1.42. jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. kao I alkalozom I azotemijom. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1. Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije. koja povećava razlaganje fosfatnih estara. Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv. odnosno 1:5 ako je razblaženiji. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima. 8. citrat ili EDTA. Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6. 14 . Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat.7 . mlečno-alkalni sindrom).6 mmol/L muškarci 0.3 . Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji.7 mmol/kg/dan Napomene 1. Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi.0 . 2. ili nekoliko meseci na 25oC. što je praćeno I hiperkalcemijom. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog.8 . multiplog mijeloma. 7. 5. u toku hemoterapije.odrasli: 0. jer svi sadrže fosfate.

uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa.Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije. . regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: . androgeni. aminokiseline.Deficit vitamina D3. . Međutim. Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . masnom tkivu i jetri. Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 . posebno u mišićima.Kod akromegalije I Adisonove bolesti. posle transplantacije bubrega.Stanja gladovanja. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije). hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija. Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0. .Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita. . bikarbonati i mokraćna kiselina. . ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma. fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi. kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata.Kod malapsorpcija svih vrsta. što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije.87 mmol/L. progesteron. kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata. uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima. anabolički steroidi. u diabetes mellitus-u). što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost. kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata.Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza. Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije).Kod pacijenata sa nefrolitijazom.Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: . .Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata. B.Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D. . Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid. Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu.Kod osmotske diureze (npr. .

kao i kod respiratorne acidoze. Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: .Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama).Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata. .. . estrogeni i insulin. kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid. antikonvulzivi.Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije. 16 .Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi. .Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože. .Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->