MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

cerebrospinalna tečnost. Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija. Reagensi 1. Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije.12 mmol/L . Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA.fosfat + M g. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje. Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju. kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje.6 .2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2. Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum.2 nm. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida. urin i plazma.P + N P AD G  .AD P +H+ glukoza . Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks. a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g. Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma.6-PDH →6 .6 . a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom. Kolor reagens GOOD pufer pH 11. Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima. glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza. Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0. Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK).hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks.ATP H K  → + glukoza . U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza.

a time i poremećaja u cirkulaciji. Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti.01 SP 0.15 mmol/L Napomene 1. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije. 2. Citrati.01 reagens 1 1. ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm. 3. U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma. Boja je postojana trideset minuta. kao i da ne budu hemolizovani. Izračunavanje magnezijum .mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0. Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima.0 1. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom. Povišene vrednosti magnezijuma 3 . A. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma. Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša.65 do 1.0 1.01 St 0. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. kao i poremećaje u srčanom ritmu.0 Izmešati. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani. Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće.

kao i posle primene gentamicina i kanamicina. kod hipoparatiroidizma.Posle teških hirurških zahvata. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta. Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. Hipermagnezemija se retko javlja. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0. etakrinske kiseline i furosemida). Kod dijabetične ketoacidoze. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi.Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. a najčešći uzrok je dehidratacija. posebno kod male dece. kao i u trudnoći. što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita. .65 mmol/L. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija. a inače nastaje različitim mehanizmima. posebno oni koji sadrže magnezijum. . kao i posle teških opekotina. diuretik triamteren. kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti). kao i antacidi. acetilsalicilna kiselina. 4 . Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : . progesteron. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1.15 mmol/L.Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja. B. Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda.Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane.

vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. Takođe. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg). kao što su citrat. Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna. svaka promena u koncentraciji fosfata.25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti.KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina. Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije.u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma.vezan kompleksno (10 . Funkcije kalcijuma su vrlo različite. Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon. beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma. Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega. Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo. fosfat i bikarbonat. 5 . U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . laktat. Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi. 1.14%) sa malim difuzibilnim anjonima. a oko 20% za globuline). Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma. Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. Pored toga. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju. 1. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi. obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu.vezan za proteine (40 . A. tiroidna. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane. . kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima. kalmodulin. . On utiče na aktivnost enzima.45%) i to uglavnom za albumin. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma. izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara. u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein. Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane. Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum.

tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona. Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. pa ih je potrebno razdvojiti. a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. arsenazo III. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. ali prelaz boje nije naročito oštar. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm.7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina). pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. Metoda se najčešće izvodi pri pH 6. Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala. kao što su alizarin. Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. 6 . U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. što dovodi do promene boje reakcione smeše. Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA. Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP). interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) . Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). jer drugi metali ne interferiraju. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. Ove su metode bile dugotrajne. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom. Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom.6-disulfonska kiselina-2. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak.8-dihidroksinaftalen-3. Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom.2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa. Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje. koju ima u slobodnom obliku. a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm.Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu. a dugo godina i referentna za kalcijum. o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje. koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon. U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. Takođe.

Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača. ili pre i posle ultracentrifugiranja. Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima. a fosfat inhibira emisiju. laktat. donja granica osetljivosti je vrlo niska. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. Međutim. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. B. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom. nema interferencije drugih metala. ali metoda ima lošu osetljivost. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju. pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma.7 nm. a to isto važi i za EDTA.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. citrat. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena. potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna.Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. pa neki drugi katjoni (vodonik. Fiziološki anjoni (fosfat. koji gradi helat sa kalcijumom. Reagensi 2. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom. Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422. odnosno ultrafiltracije. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. Kolor reagens 7 . okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku.

Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom. 2.0 Izmešati. ako je u pitanju plazma.01 SP 0. A.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum.01 reagens 1 1.mmol/ L = AA × 2.16 do 2. 6 mol/L. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl.0 1. Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2.8 Arsenazo Stabilizatori 2. Boja je postojana trideset minuta.5 A St Referentne vrednosti 2. Izračunavanje kalcijum .55 mmol/L.60 mmol/L Napomene 1. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija.01 St 0.0 1. 6 mol/L. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline. ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm.PIPES pufer pH 6. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda. Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti. plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin. Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 .

Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju). 2. karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije. Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1. 3. a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam. Međutim. Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. 2.Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije. Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega. a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici.1 mmol/L. Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. mijelofibroze i mijelomi. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%. posledica može da bude rahitis. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1.25-dihidroksi-holekalciferola. hiperplazija. Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. kao i povećanim koncentracijama hlorida. Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije. . kod 9 . B. a aktivnost alkalne fosfataze je normalna. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: . .

kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata. kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama.ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije. 10 .

u acidozi su koncentracije jednake. boja nije naročito intenzivna. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima. a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara. Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. (NH4)3(PO4(MoO3)12). u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu. fosfat se određuje bez redukcije. kalcijumom i natrijumom. 11 . fosfoproteina. Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja. čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. čiji je nedostatak što sporo deluje. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom. najvećim delom u obliku fosfata. Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. Kao i kod kalcijuma. koja uglavnom imaju različite nedostatke. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. kompleksno jedinjenje žute boje. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida.25dihidroksi-holekalciferol).i HPO42(55%).i intracelularnog prostora. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. ali je sama relativno nestabilna. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd. ćelija i čvrstih tkiva. Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline. jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno.NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita. Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju. a i sam reagens je takođe nestabilan. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. nivo fosfata regulišu parathormon. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. Jedno od takvih je hidrohinon. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži.4 iznosi 1:4. a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4.5 do 9:1 pri pH 8. heksoza fosfata. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine. fero amonijum sulfat. nukleotid fosfata itd. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. kalcitonin i vitamin D3 (1. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture. a u alkalozi idu do 1:9. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS). čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. glicerofosfata.

fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza .Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm.1. Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B.P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 . Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks.P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije. Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF). ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu.6 . koje su specifične i osetljive.PDH + NADP +  → 6 . ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD). koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina. čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo . a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  .1.6 . mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija. preciznost i osetljivost. A H 13 − difosfogli cerat + A P .1. a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH. Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda. fosfoglicerat-kinaza (FGK).P  FGM  → glukoza . a metoda ima dobru tačnost. heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH).6 .P glukoza . D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF).P  G . koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza . koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH). Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode. Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno. koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka. a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje.

02 SP 0.0 1.0 Izmešati. Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje. Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2.0 mmol/L 13 .0 . pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga.90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1. Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa.2. Reagensi 3.02 1 mmol/L 0.02 St 0. / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono.i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini. ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm.0 1. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. Boja je postojana trideset minuta. temperatura. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = . pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona.

7. žene 0.45 mmol/L. Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom. koja povećava razlaganje fosfatnih estara. Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji.8 .2 mmol/L. leukoza. ili nekoliko meseci na 25oC. u toku hemoterapije.0. Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. 14 . Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima. kao I alkalozom I azotemijom. Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC. mlečno-alkalni sindrom). a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka. Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani.0 mmol/dan deca: 0.7 mmol/kg/dan Napomene 1. Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu. Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog. Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv. 3. 8.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13.6 mmol/L muškarci 0. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima. 4. Poželjno je da se krv uzima bez podveske. 5. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije.1. odnosno 1:5 ako je razblaženiji. Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi. Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6.9 . ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom.42.odrasli: 0. 2. 6. jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu.1. multiplog mijeloma. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1.0 . jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. jer svi sadrže fosfate. A.7 .3 . citrat ili EDTA. što je praćeno I hiperkalcemijom.1.

. Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata. u diabetes mellitus-u). Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije). Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija. bikarbonati i mokraćna kiselina.Kod akromegalije I Adisonove bolesti.Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D.Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza. Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa. .87 mmol/L. regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: .Kod osmotske diureze (npr. što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost. . posle transplantacije bubrega.Deficit vitamina D3. posebno u mišićima.Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: . Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid. što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije. aminokiseline. fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije). .Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita.Kod pacijenata sa nefrolitijazom. . Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu. B. ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma. progesteron. . kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata. . anabolički steroidi. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0. androgeni. Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 . masnom tkivu i jetri. Međutim.Kod malapsorpcija svih vrsta.Stanja gladovanja. kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata.Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije.Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata. . uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima.

Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama.. kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid. . kao i kod respiratorne acidoze. 16 .Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije.Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože. estrogeni i insulin.Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama).Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata. Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: . antikonvulzivi. . .Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful