MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0. a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom.2 nm.12 mmol/L .ATP H K  → + glukoza . Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje. Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza. a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g. Reagensi 1. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju.6-PDH →6 . urin i plazma. Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija. U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma.6 .P + N P AD G  .hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks. glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza. Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks. Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK). Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA.6 .AD P +H+ glukoza . Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida.2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2. cerebrospinalna tečnost. kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje. Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma. Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima.fosfat + M g. Kolor reagens GOOD pufer pH 11.

Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu.0 1. A.01 reagens 1 1.15 mmol/L Napomene 1.01 SP 0. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom. 2.65 do 1. kao i da ne budu hemolizovani. Boja je postojana trideset minuta.01 St 0. Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu. Citrati. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum.0 1. Povišene vrednosti magnezijuma 3 .0 Izmešati.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša. Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C. 3. Izračunavanje magnezijum . ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm. kao i poremećaje u srčanom ritmu. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije. a time i poremećaja u cirkulaciji. Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje. U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće.mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum.

Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja. progesteron. . Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. . Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : . kao i antacidi. kao i posle teških opekotina. Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane. B. kod hipoparatiroidizma.Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula.Posle teških hirurških zahvata. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. Kod dijabetične ketoacidoze. Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita. Hipermagnezemija se retko javlja. kao i posle primene gentamicina i kanamicina.65 mmol/L. posebno kod male dece. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. etakrinske kiseline i furosemida). a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola. diuretik triamteren. Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi. kao i u trudnoći. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0. kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti). a najčešći uzrok je dehidratacija.15 mmol/L. 4 . acetilsalicilna kiselina. a inače nastaje različitim mehanizmima.Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta. posebno oni koji sadrže magnezijum.

KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina.45%) i to uglavnom za albumin. beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma. Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi. 1. kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima. Takođe. Funkcije kalcijuma su vrlo različite. povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. On utiče na aktivnost enzima. u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein. svaka promena u koncentraciji fosfata. A. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon. vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane.vezan kompleksno (10 . Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna. . Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum. 1.25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane. 5 . Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg). Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma.vezan za proteine (40 . Pored toga.u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma.14%) sa malim difuzibilnim anjonima. a oko 20% za globuline). Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo. tiroidna. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi. Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju. fosfat i bikarbonat.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. . izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. laktat. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara. kao što su citrat. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma. Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum. U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije. Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega. obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu. kalmodulin.

Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje. Ove su metode bile dugotrajne. što dovodi do promene boje reakcione smeše. a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa. pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora. a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum.6-disulfonska kiselina-2. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata. Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). koju ima u slobodnom obliku. U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. jer drugi metali ne interferiraju.2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum.8-dihidroksinaftalen-3. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom. Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP). interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) . Takođe. a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak. Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). pa ih je potrebno razdvojiti. talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA. eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom.7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina). Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu. Metoda se najčešće izvodi pri pH 6. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim. pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm. kao što su alizarin. ali prelaz boje nije naročito oštar. Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom. 6 . Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala. tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona. Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. arsenazo III. koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon. iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. a dugo godina i referentna za kalcijum. Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje.

Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku. pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma. kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. citrat.Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. nema interferencije drugih metala. Međutim. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju.7 nm. ili pre i posle ultracentrifugiranja. ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom. koji gradi helat sa kalcijumom. pa neki drugi katjoni (vodonik. Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. a to isto važi i za EDTA. B. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju. odnosno ultrafiltracije. Fiziološki anjoni (fosfat. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. Reagensi 2. ali metoda ima lošu osetljivost. Kolor reagens 7 . kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme. laktat. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata. potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja. a fosfat inhibira emisiju. donja granica osetljivosti je vrlo niska. za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena.

PIPES pufer pH 6.0 Izmešati.0 1. ako je u pitanju plazma.mmol/ L = AA × 2. A.16 do 2.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum.01 St 0. 6 mol/L. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom.01 reagens 1 1. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2.01 SP 0. ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2. Boja je postojana trideset minuta.5 A St Referentne vrednosti 2.0 1.55 mmol/L. Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 .8 Arsenazo Stabilizatori 2. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda. Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti. Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije. Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline. 2. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl. plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL. Izračunavanje kalcijum .60 mmol/L Napomene 1. 6 mol/L. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija.

25-dihidroksi-holekalciferola. kod 9 . Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. . 3. Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega.1 mmol/L. .Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije. Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: . a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam.Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju). 2. a aktivnost alkalne fosfataze je normalna. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. B. 2. kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma. karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije. Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1. Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1. hiperplazija. kao i povećanim koncentracijama hlorida. Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima. mijelofibroze i mijelomi. Međutim. posledica može da bude rahitis. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije. a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici.

10 . kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama. kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije.ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona.

25dihidroksi-holekalciferol). Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita. koja uglavnom imaju različite nedostatke. i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara. boja nije naročito intenzivna. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. fero amonijum sulfat. jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. Kao i kod kalcijuma. a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4. Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo. heksoza fosfata. najvećim delom u obliku fosfata. glicerofosfata. a u alkalozi idu do 1:9. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline. Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture. u acidozi su koncentracije jednake. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida. čiji je nedostatak što sporo deluje. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata.5 do 9:1 pri pH 8. nukleotid fosfata itd. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom.NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. (NH4)3(PO4(MoO3)12). Jedno od takvih je hidrohinon. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. fosfat se određuje bez redukcije. nivo fosfata regulišu parathormon.i intracelularnog prostora. čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu. kalcijumom i natrijumom. kompleksno jedinjenje žute boje. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. fosfoproteina. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat. a i sam reagens je takođe nestabilan. 11 . ćelija i čvrstih tkiva. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin.4 iznosi 1:4. ali je sama relativno nestabilna. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS). Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. kalcitonin i vitamin D3 (1.i HPO42(55%).

koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza . Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda. mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija.1. ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD). Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B.P  G .6 .fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza .1.6 .PDH + NADP +  → 6 . a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH. heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH).P  FGM  → glukoza . fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH). Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno.P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije. a metoda ima dobru tačnost. Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode. koje su specifične i osetljive. a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje.1. a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  .P glukoza . Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF). ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu. preciznost i osetljivost.P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 . fosfoglicerat-kinaza (FGK). čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo . koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina.Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm.6 . D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF). A H 13 − difosfogli cerat + A P . koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka. Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks.

0 .02 St 0. ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm. Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono. Boja je postojana trideset minuta.0 1. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0.2.i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini. pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga. Reagensi 3.0 1. pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona. U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa.02 SP 0.90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1. temperatura.0 mmol/L 13 . Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = . / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1.0 Izmešati.02 1 mmol/L 0.

u toku hemoterapije. 2. 4.6 mmol/L muškarci 0. 8.1. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka. A. Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. jer svi sadrže fosfate.42. mlečno-alkalni sindrom). Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani. 7. kao I alkalozom I azotemijom.2 mmol/L. 3. citrat ili EDTA. jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu. odnosno 1:5 ako je razblaženiji. Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji.1.0. Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC. leukoza. Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste. žene 0. što je praćeno I hiperkalcemijom. Poželjno je da se krv uzima bez podveske.9 . Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije. Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv.odrasli: 0. koja povećava razlaganje fosfatnih estara.1. 6. Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom. ili nekoliko meseci na 25oC.0 . ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat. a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom.8 . Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. 14 .0 mmol/dan deca: 0.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13.7 mmol/kg/dan Napomene 1. 5.45 mmol/L.7 .3 . Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog. Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu. multiplog mijeloma.

. Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata. . masnom tkivu i jetri. Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid. Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata. regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: .Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita. Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije). Međutim. kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata. bikarbonati i mokraćna kiselina. Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija. fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi. uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima.Stanja gladovanja. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0.Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: . u diabetes mellitus-u). . . . anabolički steroidi. aminokiseline. kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma.Deficit vitamina D3. hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu. uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa.Kod pacijenata sa nefrolitijazom. . posle transplantacije bubrega. progesteron. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije). B.Kod malapsorpcija svih vrsta. Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . .Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D. posebno u mišićima.Kod akromegalije I Adisonove bolesti.Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata. što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije.Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije. . Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 . što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost. androgeni.Kod osmotske diureze (npr.Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza.87 mmol/L.

Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože.Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi.. 16 . estrogeni i insulin. antikonvulzivi.Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama. Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: . . kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid. kao i kod respiratorne acidoze. . .Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije.Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama). .Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful