MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

6 .P + N P AD G  . Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida. kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju. Reagensi 1.hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks. Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije.AD P +H+ glukoza . Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0. a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g. U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma.6 . Kolor reagens GOOD pufer pH 11. Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje. glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza.2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2. a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom.2 nm. Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285. urin i plazma. cerebrospinalna tečnost. Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija. Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK). Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA.ATP H K  → + glukoza .6-PDH →6 .fosfat + M g. Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks.12 mmol/L .

Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom.0 Izmešati.0 1. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani.15 mmol/L Napomene 1. Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu.01 reagens 1 1. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije. Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.0 1. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum. 2. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. kao i poremećaje u srčanom ritmu.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša. U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma. Citrati.01 SP 0. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima.01 St 0. Izračunavanje magnezijum . a time i poremećaja u cirkulaciji. A. kao i da ne budu hemolizovani. 3. Povišene vrednosti magnezijuma 3 .mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0. Boja je postojana trideset minuta. Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm.65 do 1.

kao i posle primene gentamicina i kanamicina. B. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija. acetilsalicilna kiselina. Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : . a inače nastaje različitim mehanizmima. Kod dijabetične ketoacidoze. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. etakrinske kiseline i furosemida). kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti). kao i posle teških opekotina. Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi.15 mmol/L. posebno kod male dece. 4 . Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda.Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola. što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita. kod hipoparatiroidizma. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta. kao i u trudnoći. kao i antacidi.Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja. .Posle teških hirurških zahvata.Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane. progesteron. diuretik triamteren. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. . Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. posebno oni koji sadrže magnezijum. Hipermagnezemija se retko javlja. a najčešći uzrok je dehidratacija. a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija.65 mmol/L.

Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti.45%) i to uglavnom za albumin. 1. U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju.u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma. kalmodulin.KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina. u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein. On utiče na aktivnost enzima. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane. Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi. kao što su citrat. Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum. laktat. . 5 . . A. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. svaka promena u koncentraciji fosfata. Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. Takođe. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi.25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma. 1. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma. vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega. Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma. fosfat i bikarbonat.14%) sa malim difuzibilnim anjonima. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine.vezan za proteine (40 . Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. tiroidna. Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo. Funkcije kalcijuma su vrlo različite.vezan kompleksno (10 . izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg). obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu. Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane. Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. a oko 20% za globuline). Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon. kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima. Pored toga.

eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala.7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina). Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP). talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA. Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora.2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom. Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom. a dugo godina i referentna za kalcijum. Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona. Takođe. pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. jer drugi metali ne interferiraju. Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum. što dovodi do promene boje reakcione smeše. arsenazo III. Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. koju ima u slobodnom obliku. Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum. Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje. najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata. Metoda se najčešće izvodi pri pH 6.Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. Ove su metode bile dugotrajne. Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu.6-disulfonska kiselina-2. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim. 6 . interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) . o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak. a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm. iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. pa ih je potrebno razdvojiti. kao što su alizarin. U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature.8-dihidroksinaftalen-3. ali prelaz boje nije naročito oštar. U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa.

odnosno ultrafiltracije. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju. koji gradi helat sa kalcijumom. Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422. kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma. donja granica osetljivosti je vrlo niska. Fiziološki anjoni (fosfat. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. ili pre i posle ultracentrifugiranja.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. Kolor reagens 7 .Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju. pa neki drugi katjoni (vodonik. laktat. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju. Reagensi 2. za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja. potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. citrat. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. nema interferencije drugih metala. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača. kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme. Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst. Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. a to isto važi i za EDTA.7 nm. ali metoda ima lošu osetljivost. Međutim. B. a fosfat inhibira emisiju.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom. tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima.

0 Izmešati.mmol/ L = AA × 2.PIPES pufer pH 6.60 mmol/L Napomene 1. Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti.16 do 2.01 St 0. ako je u pitanju plazma. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL. Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0.8 Arsenazo Stabilizatori 2.01 SP 0. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl. 6 mol/L. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 . Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline.55 mmol/L.0 1. 2.01 reagens 1 1. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija. plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin. Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C.0 1. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom. Izračunavanje kalcijum . Boja je postojana trideset minuta. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2.5 A St Referentne vrednosti 2. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl. A. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2. 6 mol/L.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum. ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm.

posledica može da bude rahitis. Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. .Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju). Međutim. kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije.Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest. hiperplazija. Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1. a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1. a aktivnost alkalne fosfataze je normalna. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza. Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života. 2. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%. kao i povećanim koncentracijama hlorida. kod 9 . 3. karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: . Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije. Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1. B. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. mijelofibroze i mijelomi. a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima. . 2. Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta.25-dihidroksi-holekalciferola.1 mmol/L.

kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata. kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona. 10 . Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni.ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama.

(NH4)3(PO4(MoO3)12). kompleksno jedinjenje žute boje. ali je sama relativno nestabilna. u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu.NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. heksoza fosfata. Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. 11 . a u alkalozi idu do 1:9. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS). čiji je nedostatak što sporo deluje. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida. a i sam reagens je takođe nestabilan. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine. jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4. kalcijumom i natrijumom. čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. koja uglavnom imaju različite nedostatke. čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno. Kao i kod kalcijuma. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom. Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. fero amonijum sulfat. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline.4 iznosi 1:4. glicerofosfata. kalcitonin i vitamin D3 (1. fosfoproteina. nukleotid fosfata itd. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima.i HPO42(55%). (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata.25dihidroksi-holekalciferol). a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita. ćelija i čvrstih tkiva.i intracelularnog prostora. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin. Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju. boja nije naročito intenzivna. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra. najvećim delom u obliku fosfata. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture.5 do 9:1 pri pH 8. u acidozi su koncentracije jednake. fosfat se određuje bez redukcije. nivo fosfata regulišu parathormon. Jedno od takvih je hidrohinon. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata. Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo.

a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  .1. A H 13 − difosfogli cerat + A P .6 . fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH). koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH).6 .6 .P glukoza . preciznost i osetljivost. D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF). koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka. a metoda ima dobru tačnost. fosfoglicerat-kinaza (FGK). koje su specifične i osetljive.P  FGM  → glukoza . ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD). Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno. čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo . koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina. a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH.P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije. Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks. koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza . Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode.PDH + NADP +  → 6 . Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda.1. a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje.1. ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu.P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 . Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B.fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza . mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija. heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF).P  G .Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm.

ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm. Reagensi 3. U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa.02 SP 0.0 Izmešati. temperatura. pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona. pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = . Boja je postojana trideset minuta.02 St 0. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum.90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1. Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2.0 1.2.i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini. / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1.02 1 mmol/L 0.0 mmol/L 13 .0 .0 1. Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono.

Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. A. multiplog mijeloma. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka. što je praćeno I hiperkalcemijom. 6.2 mmol/L. citrat ili EDTA. koja povećava razlaganje fosfatnih estara.3 .7 mmol/kg/dan Napomene 1.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13.1. ili nekoliko meseci na 25oC. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC. Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6. 3. Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom. 4.odrasli: 0. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1.45 mmol/L. kao I alkalozom I azotemijom. Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv. u toku hemoterapije. Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima. 5.9 . Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani.0 .42.0 mmol/dan deca: 0. Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji. 2.0. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog. jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu. žene 0. Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi. jer svi sadrže fosfate. odnosno 1:5 ako je razblaženiji. ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom. Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. Poželjno je da se krv uzima bez podveske. leukoza. mlečno-alkalni sindrom). Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste.8 .1.6 mmol/L muškarci 0. jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu. a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom. 14 . 7.1.7 . 8. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat.

bikarbonati i mokraćna kiselina. Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid. anabolički steroidi. kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. B.Kod malapsorpcija svih vrsta. Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 .Kod osmotske diureze (npr.Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata.Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije). aminokiseline.Deficit vitamina D3. uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima.Stanja gladovanja.Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: . .87 mmol/L. posle transplantacije bubrega. progesteron. fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi. što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost.Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije. kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata. u diabetes mellitus-u).Kod pacijenata sa nefrolitijazom. androgeni. Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . . . regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: . posebno u mišićima.Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D. .Kod akromegalije I Adisonove bolesti. masnom tkivu i jetri. ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma. . što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije. uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa. Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. Međutim. hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. .Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita. Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija. . Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0. Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije). Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata. . kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata.

Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: .Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama.. .Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije. .Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi. 16 . .Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama). kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid.Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože.Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata. antikonvulzivi. . kao i kod respiratorne acidoze. estrogeni i insulin.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful