MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK). urin i plazma.12 mmol/L . a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g. Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma. Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks.hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju.2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2. Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija.AD P +H+ glukoza . a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom. Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0.2 nm. Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima. U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma. Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije. glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza. Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285. Reagensi 1.fosfat + M g. kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje. Kolor reagens GOOD pufer pH 11. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza. cerebrospinalna tečnost. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA.ATP H K  → + glukoza .6 .6-PDH →6 . Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida.P + N P AD G  .6 .

Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje. Citrati. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. kao i poremećaje u srčanom ritmu.mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0. Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom.01 reagens 1 1. Boja je postojana trideset minuta. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće. A. 2.0 1. 3. a time i poremećaja u cirkulaciji. U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum.0 Izmešati. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu. Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C.01 SP 0. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima.65 do 1. Povišene vrednosti magnezijuma 3 .0 1. ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm.01 St 0.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. Izračunavanje magnezijum .15 mmol/L Napomene 1. kao i da ne budu hemolizovani.

B. acetilsalicilna kiselina. 4 . Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. Hipermagnezemija se retko javlja. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. kao i posle primene gentamicina i kanamicina.Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula. etakrinske kiseline i furosemida). Kod dijabetične ketoacidoze. kao i antacidi. a inače nastaje različitim mehanizmima.65 mmol/L. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta. Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0. .15 mmol/L. . kod hipoparatiroidizma.Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1. Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi. kao i u trudnoći. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane. progesteron. diuretik triamteren. posebno kod male dece. a najčešći uzrok je dehidratacija. kao i posle teških opekotina. posebno oni koji sadrže magnezijum. Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : .Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja. Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda. kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti). što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola.Posle teških hirurških zahvata.

Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. Funkcije kalcijuma su vrlo različite. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon.45%) i to uglavnom za albumin. tiroidna. kalmodulin. Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna. U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi. a oko 20% za globuline).vezan kompleksno (10 . Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum. On utiče na aktivnost enzima. vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. 1. A. . Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma. Takođe. Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane.14%) sa malim difuzibilnim anjonima.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi. Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega. beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma. 1. kao što su citrat. fosfat i bikarbonat. obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara. Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine. kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima.u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma. povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane. svaka promena u koncentraciji fosfata. u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein.vezan za proteine (40 .25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju. Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije. Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum.KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina. 5 . izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. laktat. . Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg). Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. Pored toga. Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma.

pa ih je potrebno razdvojiti. a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. a dugo godina i referentna za kalcijum. Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala. kao što su alizarin. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje.2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) .7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina). a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm. 6 . Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje.Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma.8-dihidroksinaftalen-3. Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu. Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP).6-disulfonska kiselina-2. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom. iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora. U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. što dovodi do promene boje reakcione smeše. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature. koju ima u slobodnom obliku. ali prelaz boje nije naročito oštar. najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). jer drugi metali ne interferiraju. Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum. pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. Ove su metode bile dugotrajne. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA. Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). arsenazo III. o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata. Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom. Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom. koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon. Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. Metoda se najčešće izvodi pri pH 6. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim. eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. Takođe. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm.

potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku. ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422. Reagensi 2. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača. kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . nema interferencije drugih metala.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. odnosno ultrafiltracije. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. ili pre i posle ultracentrifugiranja. kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata. a to isto važi i za EDTA. citrat. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju. Kolor reagens 7 . pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma. donja granica osetljivosti je vrlo niska. za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena.7 nm. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača. a fosfat inhibira emisiju. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju. koji gradi helat sa kalcijumom. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna. B. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima. pa neki drugi katjoni (vodonik. Fiziološki anjoni (fosfat. ali metoda ima lošu osetljivost. laktat. Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. Međutim. Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst.Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum.

Izračunavanje kalcijum . Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. 6 mol/L. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 . ako je u pitanju plazma. Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti. plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin.55 mmol/L.0 1. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2.01 reagens 1 1.PIPES pufer pH 6. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda. A.01 St 0.mmol/ L = AA × 2. Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C. ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm.01 SP 0. 6 mol/L.0 1.60 mmol/L Napomene 1.16 do 2. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum. Boja je postojana trideset minuta.0 Izmešati. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija.5 A St Referentne vrednosti 2. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline. 2. Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije.8 Arsenazo Stabilizatori 2.

a aktivnost alkalne fosfataze je normalna.Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. . B. posledica može da bude rahitis.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1. 2. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza. a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam.25-dihidroksi-holekalciferola. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%. Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života. Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije. mijelofibroze i mijelomi. 3. Međutim.1 mmol/L. kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije. kod 9 . kao i povećanim koncentracijama hlorida. Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega. a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici. Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest.Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju). . Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu. karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1. 2. Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta. hiperplazija. Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: .

ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. 10 . Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama. Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni. kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona.

fosfoproteina. (NH4)3(PO4(MoO3)12). Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. kalcitonin i vitamin D3 (1. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata. i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži. Kao i kod kalcijuma. a i sam reagens je takođe nestabilan.NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom. (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. čiji je nedostatak što sporo deluje.4 iznosi 1:4. čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. ali je sama relativno nestabilna. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra. Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja. Jedno od takvih je hidrohinon. 11 .5 do 9:1 pri pH 8.25dihidroksi-holekalciferol). Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture. jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. glicerofosfata. fero amonijum sulfat. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline. boja nije naročito intenzivna.i intracelularnog prostora. nukleotid fosfata itd. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. najvećim delom u obliku fosfata. nivo fosfata regulišu parathormon. Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju. u acidozi su koncentracije jednake. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. fosfat se određuje bez redukcije. a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine. kalcijumom i natrijumom. kompleksno jedinjenje žute boje. koja uglavnom imaju različite nedostatke. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. ćelija i čvrstih tkiva. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu. heksoza fosfata. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. a u alkalozi idu do 1:9. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat.i HPO42(55%). a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS).

Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF). ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu.P glukoza . fosfoglicerat-kinaza (FGK).6 . a metoda ima dobru tačnost. čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo . fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH).PDH + NADP +  → 6 . A H 13 − difosfogli cerat + A P .Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm. koje su specifične i osetljive. preciznost i osetljivost.P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije. Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks. Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B.6 .P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 .1. koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza . a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje.1.P  FGM  → glukoza . a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH. Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda. ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD).1.6 . koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH). koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka. koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina. Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode.P  G . Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno. heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF). mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija.fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza . a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  .

ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = . Boja je postojana trideset minuta. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0.i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini.90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1.02 SP 0. Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono.0 mmol/L 13 .0 .0 Izmešati.0 1. pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona.02 St 0. Reagensi 3. Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum.2. temperatura. U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa.02 1 mmol/L 0. Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2. / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1. pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga.0 1.

14 . Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi.1. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat. 3. 7.7 mmol/kg/dan Napomene 1.9 . jer svi sadrže fosfate. Poželjno je da se krv uzima bez podveske.3 .0.0 mmol/dan deca: 0. jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. što je praćeno I hiperkalcemijom.1.1.0 . u toku hemoterapije. 6. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije.odrasli: 0. Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji.42. odnosno 1:5 ako je razblaženiji. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima. žene 0. A. Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. leukoza. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC. ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom. Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani.45 mmol/L.6 mmol/L muškarci 0.8 . jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu. a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom. koja povećava razlaganje fosfatnih estara. 4. Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti.7 . kao I alkalozom I azotemijom. 8. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog. ili nekoliko meseci na 25oC. 5.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13. multiplog mijeloma. Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom. Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1. Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste. citrat ili EDTA. Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima.2 mmol/L. Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv. 2. mlečno-alkalni sindrom). Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu.

Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata.Kod akromegalije I Adisonove bolesti.Stanja gladovanja.Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita. kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata.Kod osmotske diureze (npr. Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. . Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa. . što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost. hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. posebno u mišićima. Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid.Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije. regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: . .Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza. androgeni. . masnom tkivu i jetri. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije). posle transplantacije bubrega. B. Međutim. Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija.Kod malapsorpcija svih vrsta. kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata. što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije.Deficit vitamina D3. Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu. bikarbonati i mokraćna kiselina. progesteron.Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D.Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata. .Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: . ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma.Kod pacijenata sa nefrolitijazom. anabolički steroidi. . kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima. Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije). . aminokiseline. u diabetes mellitus-u). fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi.87 mmol/L. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0. . Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 .

Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama. . kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid. kao i kod respiratorne acidoze. 16 .Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože. . .Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata.Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi.Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije. Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: .Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama). antikonvulzivi. estrogeni i insulin. ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful