MAGNEZIJUM

Ukupna količina magnezijuma u organizmu je oko 1 mol (20 - 28 g), od čega je više od 95% smešteno intracelularno, tako da on, zajedno sa kalijumom predstavlja tipičan intracelularni katjon. Najviše magnezijuma imaju ćelije skeletnih i srčanih mišića. Intracelularni magnezijum je kofaktor u oko 300 enzimskih reakcija, uključujući energetski metabolizam i sintezu proteina i nukleinskih kiselina, regulator je jonskih kanala, važan je intracelularni signalni molekul i modulator oksidativne fosforilacije. U plazmi je oko 55% magnezijuma slobodno, 30% magnezijuma je vezano za proteine (uglavnom albumin) a ostatak od 15% se nalazi u obliku kompleksa sa fosfatima, citratima i ostalim anjonima. Ekstracelularni magnezijum učestvuje u formiranju nervnog impulsa, mišićnoj kontrakciji i transportu kalijuma i kalcijuma. Više od polovine magnezijuma nalazi se u kostima (55%), zajedno sa kalcijumom i fosfatom, a ostatak je u mekim tkivima (jetri, bubrezima i mišićima). Dve trećine od ukupne količine magnezijuma koja se nalazi u kostima čini čvrsti skelet a jedna trećina po potrebi može da se mobiliše i ona ustvari reguliše normalnu koncentraciju magnezijuma u plazmi. Koncentracija magnezijuma u plazmi se održava u vrlo uskim granicama, ali nije poznat mehanizam homeostaze. Sigurno je jedino da u tome ulogu imaju parathormon (verovatno slično kao što reguliše metabolizam kalcijuma, odnosno povećava reapsorpciju magnezijuma u tubulima) i aldosteron (koji reguliše izlučivanje, slično kao i izlučivanje kalijuma). Pregled metoda za određivanje magnezijuma U metode za određivanje koncentracije magnezijuma ubrajaju se precipitacione, kompleksometrijske, fluorimetrijske, spektrometrijske, plamena emisiona spektroskopija i atomska apsorpciona spektroskopija. Najstarije metode za određivanje magnezijuma su precipitacione, kod kojih je magnezijum taložen u obliku soli, najčešće kao magnezijum-amonijum-fosfat, MgNH4PO4. Taloženje magnezijuma sa 8-hidroksihinolinom je princip na kome se zasniva više metoda; 8-hidroksihinolin iz taloga je određivan na različite načine, uglavnom fotometrijski. Sve precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Kompleksometrijske metode koje koriste EDTA i druge helatore takođe nisu našle širu primenu u praksi, kao i osetljiva fluorimetrijska određivanja koja se zasnivaju na reakciji magnezijuma sa kalceinom, o,o'-dihidroksiazo-benzenom i 8-hidroksihinolinom. Takođe slabu primenu je imala i plamena emisiona spektroskopija zbog činjenice da magnezijum emituje malu količinu svetlosti na nižim temperaturama, a i natrijum i kalijum dosta interferiraju pri ovom određivanju. Danas se magnezijum uglavnom određuje spektrometrijski sa različitim bojama, koje se primenjuju direktno na biološki materijal ili posle deproteinizacije. Jedna od takvih je titanžuto (tiazol-žuto, Clayton-ovo žuto, 2,2'-(diazoimino-di-p-fenilen)-bis-(6-metil-7-benzotiazoldinatrijum-sulfonat)) sa kojim magnezijum u alkalnoj sredini daje crveno obojeno jedinjenje. Sama boja titan-žuto je heterogena po svom sastavu, ali ima komponentu koja je vrlo reaktivna u odnosu na magnezijum i koja se adsorbuje na koloidne čestice Mg(OH)2. Nedostatak ove metode je što crveno obojeni proizvod reakcije ima tendenciju da se taloži, a to se sprečava dodatkom polivinil-alkohola, koji ga stabilizuje i istovremeno pojačava boju, jer sama reakcija nije naročito osetljiva. Skoro osam puta osetljivija metoda za određivanje magnezijuma je metoda sa magonom (xylidyl blue, Mann Yoe boja, 1-azo-2-hidroksi-3-(2,4-dimetilkarboksianilido)-naftalen-1-(2-

1

kod kojih se u prisustvu fosforilirajućih enzima prenosi fosfatna grupa iz kompleksa Mg-ATP na neko jedinjenje. Originalna metoda predlaže sistem reakcija u kome se glukoza prevodi u glukozo6-fosfat uz pomoć heksokinaze (HK).6 . Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA. Metoda izbora za određivanje magnezijuma je atomska apsorpciona spektrometrija. Standard magnezijuma Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. Svaki element ima svoju karakterističnu apsorpcionu ili rezonantnu liniju i ne postoje dva elementa koja imaju identične rezonantne linije.fofoglukon olakton + N PH    AD Modifikacija ove metode se zasniva na sistemu enzimskih reakcija koje katalizuju glicerolkinaza.AD P +H+ glukoza .6-PDH →6 . urin i plazma. Direktno određivanje magnezijuma bez deproteinizacije moguće je u metodi sa kalmagitom (1-(1-hidroksi-4-metil-2-fenilazo)-2-naftol-4-sulfonska kiselina)) sa kojim se u alkalnoj sredini dobija ružičasto-ljubičasto obojeni kompleks. cerebrospinalna tečnost. Reagensi 1. ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA SA MAGONOM (METODA SA KSILIDIL PLAVIM) Princip metode Magnezijum u baznoj sredini sa bojom ksilidil plavo (xylidyl blue) formira kompleksno jedinjenje crvene boje. koja se zasniva na principu da atom nekog elementa u neekscitiranom stanju apsorbuje svetlost iste talasne dužine kao što je ona koju emituje element u ekscitiranom stanju. a proteini se održavaju u rastvoru sa polivinilpirolidonom. Intenzitet nastale boje je proporcionalan koncentraciji magnezijuma. Izvođenje 2 1 mmol/L 100 mmol/L 0.6 . glicerofosfat-oksidaza i peroksidaza.P + N P AD G  .ATP H K  → + glukoza . U novije vreme su postavljene enzimske metode za određivanje magnezijuma.12 mmol/L . Reakcija je vrlo brza i adaptirana je za primenu na nekim automatskim analizatorima. Kolor reagens GOOD pufer pH 11.2 Xylidyl blue Tenzidi Stabilizatori 2.fosfat + M g. Karakteristična apsorpciona linija za magnezijum je kod 285.2 nm.hidroksibenzen)-5-natrijum-sulfonat) kod koje se u alkalnoj sredini i u alkoholnom rastvoru dobija crveno obojeni kompleks. a u indikatorskoj reakciji se na 340 nm meri porast apsorbancije stvorenog NADPH u reakciji koju katalizuje glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G6-PDH): glukoza +M g. Uticaj kalcijuma se eliminiše dodatkom EDTA ili dimetil sulfoksida.

15 mmol/L Napomene 1. U ovome nije važan samo apsolutni sadržaj magnezijuma.mmol L = / AA ×1 A St Referentne vrednosti 0.0 dodatkom hlorovodonične kiseline i dobro izmeša. Povišene vrednosti magnezijuma 3 . Boja je postojana trideset minuta. Kako je sadržaj magnezijuma u eritrocitima veći nego u plazmi potrebno je da se serum i plazma odvoje što je pre moguće. Poremećaji u koncentraciji magnezijuma u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti. Kao uzorak je najbolje koristiti serum ili heparizovanu plazmu. A. oksalati i EDTA se ne koriste kao antikoagulansi zbog mogućnosti formiranja kompleksa sa magnezijumom. Urin se pre rada zakiseli do pH 1. ostaviti da stoji 5 min i zatim izmeriti apsorbanciju analize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 510 nm.0 1. kao i poremećaje u srčanom ritmu.65 do 1. Interpretacija rezultata Nedostatak magnezijuma izaziva neuromuskularne poremećaje. kao i da ne budu hemolizovani. kod pacijenata na parenteralnoj ishrani. jer u tim situacijama u ćelije zajedno sa glukozom ulazi i magnezijum.U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. kao i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. 3. a time i poremećaja u cirkulaciji. 2.01 reagens 1 1.0 1. to je veći rizik za pojavu poremećaja u srčanom ritmu.0 Izmešati. Druga indikacija za praćenje magnezijuma u serumu je insulinska terapija kod dijabetičnih koma. Koncentracija magnezijuma u serumu treba da se prati kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji diureticima. Citrati. Serum i plazma mogu da se čuvaju nekoliko dana na 40C. Zbog toga se magnezijum u serumu ili plazmi određuje uvek sa kalcijumom. nego i odnos magnezijuma i kalcijuma: što je viši sadržaj kalcijuma u odnosu na mgnezijum.01 St 0. slične onima koji se javljaju kod hipokalcemije.01 SP 0. Izračunavanje magnezijum .

Putem bubrega zbog poremećene funkcije tubula. Snižene vrednosti magnezijuma Snižene vrednosti magnezijuma označavaju se kao hipomagnezemija. kao i kod poremećene apsorpcije zbog unošenja alkohola. a u tim slučajevima se istovremeno javljaju i hipokalemija i hipokalcemija. kao i kod Cushing-ovog sindroma postoji tendencija pomeranja vrednosti magnezijuma ka višim vrednostima. 4 . kao i u trudnoći. Važno je napomenuti da hipermagnezemija ima isti efekat na srčani mišić kao i hiperkalemija.Iz gastrointestinalnog trakta kod dugotrajnih dijareja. Kod nekih pacijenata se razvija hipomagnezemija posle dugotrajne primene nekih diuretika (tiazida. . acetilsalicilna kiselina. što je praćeno poremećajem u koncentraciji drugih elektrolita.15 mmol/L. zatim kod parenteralne ishrane bez dodatka magnezijuma i kod različitih dijeta koje nisu dobro isplanirane. kao i posle primene gentamicina i kanamicina. Hipomagnezemija zbog povećanog gubitka : . kod hipoparatiroidizma. Hipermagnezemija se retko javlja. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma veće od 1. a to su stanja u kojima su vrednosti magnezijuma manje od 0. a takođe se javlja kod akutne i hronične insuficijencije bubrega kada je brzina glomerularne filtracije manja od 20 mL/min. Treba naglasiti da se magnezijum slabo apsorbuje u intestinumu u prisustvu životinjskih masti. posebno kod male dece. posebno oni koji sadrže magnezijum. kao i posle teških opekotina. a inače nastaje različitim mehanizmima. Hipomagnezemija zbog smanjenog unošenja ili smanjene intestinalne apsorpcije javlja se kod malapsorpcija svih vrsta. Hipomagnezemija nije retka pojava kod hospitalizovanih pacijenata. a najčešći uzrok je dehidratacija. kao i u rehabilitacionoj fazi posle osteitisa (kada dolazi do prelaska magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u kosti).Povišene vrednosti magnezijuma u serumu označavaju se kao hipermagnezemija. .65 mmol/L.Posle teških hirurških zahvata. Hipomagnezemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji sreće se u hipertireozi. diuretik triamteren. Hipomagnezemija zbog prelaska magnezijuma iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost nastaje posle operativnog uklanjanja tumora paratiroidnih žljezda. Kod dijabetične ketoacidoze. etakrinske kiseline i furosemida). progesteron. Lekovi koji posle dugotrajne primene povećavaju vrednosti magnezijuma u serumu su litijum. kao i antacidi. B.

Paratiroidni hormon deluje na nivou kostiju i na nivou bubrega.vezan kompleksno (10 . izaziva oslobađanje neurotransmitera i smanjuje neuromuskularnu ekscitabilnost. Sekrecija nekih endokrinih žljezda (paratiroidna. 1. svaka promena u koncentraciji fosfata. koja po potrebi može da pređe u intersticijalnu tečnost i predstavlja dinamički "pool" kostnog rezervoara. povećavajući koncentraciju kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. učestvuje u koagulaciji i obezbeđuje potencijal plazma membrane. tiroidna. U plazmi se kalcijum nalazi u tri fizičko-hemijska stanja: . fosfat i bikarbonat. On utiče na aktivnost enzima. kalmodulin. .KALCIJUM Kalcijum je ekstracelularni katjon koji zajedno sa fosfatom čini neorganski deo kostiju i dentina. Ukupna količina kalcijuma u organizmu je približno 25 mol (1 kg). obzirom da su ova dva jona u recipročnom odnosu. Kalcijum izvan ćelija predstavlja izvor za intracelularni kalcijum. od čega se samo 25 mmol nalazi u ćelijama. ima ulogu prvog neorganskog prenosioca poruka za regulaciju funkcije ćelije.25-dihidroksiholekalciferol (biološki aktivan oblik vitamina D) i kalcitonin. Funkcije kalcijuma su vrlo različite.45%) i to uglavnom za albumin. 5 .u jonskom obliku (oko 45%) koji predstavlja fiziološki aktivan oblik kalcijuma. a oko 20% za globuline). . Takođe reguliše propustljivost ćelijske membrane. Metode za određivanje ukupnog kalcijuma Metodama za određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma određuje se slobodan (jonizovani) kalcijum. Takođe. Kompleksno vezan i jonizovani kalcijum čine difuzibilnu frakciju kalcijuma u plazmi. laktat. Koncentraciju kalcijuma u organizmu regulišu tri hormona: parathormon. pošto je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine.25-dihidroksi-holekalciferol na nivou gastrointestinalnog trakta i bubrega stimuliše reapsorpciju kalcijuma i povećava njegovu koncentaciju u plazmi. izazvaće promenu u koncentraciji kalcijuma. u prvom redu adenilat ciklaze i fosfodiesteraze na taj način što se reverzibilno vezuje za jedan mali protein. vezivanje kalcijuma za proteine zavisi od pH i sa porastom pH raste količina kalcijuma koja se vezuje za proteine. Iako mu je koncentracija u ćeliji vrlo niska. Snižene koncentracije ekstracelularnog kalcijuma povećavaju neuro-mišićnu ekscitabilnost a povišene imaju suprotno dejstvo. obezbeđuje kalcijum za mineralizaciju kostiju.vezan za proteine (40 . kao što su citrat. Pored toga. Na površini kostiju postoji izmenljiva frakcija (oko 125 mmol) kalcijuma. Kalcitonin na nivou kostiju i bubrega deluje tako što smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. Smatra se da ovaj kalcijum u obliku soli koje se lako mobilišu sprečava promene koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti. Od celokupne količine ekstracelularnog kalcijuma skoro 99% je smešteno u kostima i zubima u obliku kompleksne soli hidroksiapatita. 1. A. Na koncentraciju ukupnog kalcijuma (ali ne i difuzibilne frakcije) u plazmi utiče i koncentracija proteina u plazmi.14%) sa malim difuzibilnim anjonima. kalcijum vezan za proteine plazme i kalcijum kompleksno vezan sa malim difuzibilnim anjonima. Iako se smatra da je jonizovani kalcijum mnogo bolji pokazatelj statusa kalcijuma u organizmu određivanje koncentracije ukupnog kalcijuma u serumu se još uvek široko koristi u laboratorijama. beta-ćelije pankreasa) regulisana je koncentracijom ekstracelularnog (jonizovanog) kalcijuma.

Eriohrom crno T ima oštriji prelaz boje i u jako alkalnoj sredini menja boju od plave u slobodnom obliku do crvene u kompleksu sa metalom. Mureksid je specifičan indikator za kalcijum (vezuje ovaj jon u odnosu 1:1) i daje mogućnost direktnog određivanja kalcijuma. prelazi u crveno ružičasti kompleks sa kalcijumom. Da bi se obezbedio konstantan pH koriste se kao pufer 2-etilaminoetanol ili 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP). talog rastvaran u alkalnom rastvoru EDTA. tako da krajnji rezultat predstavlja sumu ova dva jona.8-dihidroksinaftalen-3.Najstarija metoda za određivanje ukupnog kalcijuma.2-dioksiazonaftalina) i kalcein (4metilumbeliferon-6-metilen-iminidisirćetna kiselina). iza čega je sledila redoks titracija sa kalijum permanganatom ili cerijum sulfatom. Ove su metode bile dugotrajne. kao što su alizarin. a crveno-ljubičasta boja oslobođene hloranilinske kiseline merena na 520 nm. pri čemu su helati između kompleksona i metalnih jona stabilniji od helata između indikatora i tih jona. Arsenazo III ima veliki afinitet za kalcijum. pa komplekson vezujući metalni jon oslobađa indikator. Nedostatak ovog indikatora je što sa njim reaguju i kalcijum i magnezijum. Metoda sa o-krezolftaleinom se najviše koristi i kod nje se na 570 nm meri intenzitet ljubičaste boje nastalog kompleksa. pa se citratna plazma ne koristi kao uzorak.7bis[azo-2] fenilarsonska kiselina). koja u jako alkalnoj sredini disosuje kao anjon. pa ih je potrebno razdvojiti. Kalcijum može da se taloži i sa naftilhidroksaminskom kiselinom. kod koje se kalcijum iz fluorescirajućeg kompleksa sa kalceinom (fluorescira na 520 nm. uz ekscitiranje na 490 nm) istiskuje sa kompleksonom. U ovoj metodi citrati mogu negativno da interferiraju. koju ima u slobodnom obliku. o-krezolftalein komplekson i metiltimol plavo. talog se takođe rastvori u alkalnom EDTA i meri intenzitet narandžasto-crvene boje koja nastaje posle dodatka feri nitrata. Od kompleksometrijskih metoda danas primenu uglavnom ima metoda sa kalceinom. a dugo godina i referentna za kalcijum. Kod prvih kolorimetrijskih metoda kalcijum je taložen sa hloranilinskom kiselinom. a interferencija magnezijuma se eliminiše dodatkom 8hidroksihinolina. Dodavanje kalijum cijanida stabilizuje kompleks i eliminiše interferencije koje potiču od teških metala. arsenazo III. 6 . ali prelaz boje nije naročito oštar. eriohrom crno T (dinatrijumova so 2. Direktne spektrometrijske metode za određivanje kalcijuma zasnivaju se na obrazovanju obojenih kompleksa između kalcijuma i različitih organskih molekula. interferencija magnezijuma može se otkloniti i povećanjem pH sredine za izvođenje reakcije (pH 12) . Najcešće korišćeni komplekson je etilen-diamino-tetrasirćetna kiselina (EDTA). Kompleksometrijske metode se zasnivaju na stvaranju helata između kompleksona (aminopolikarbonskih kiselina) i metala u prisustvu različitih indikatora. reagensi nestabilni i 50-tih godina su zamenjene kompleksometrijskim.6-disulfonska kiselina-2. zasnivala se na taloženju kalcijuma sa oksalnom kiselinom. Reakcija je osetljiva i na promenu temperature. Ove precipitacione metode danas imaju samo istorijski značaj. Metoda se najčešće izvodi pri pH 6. Takođe. što dovodi do promene boje reakcione smeše. jer na ovoj pH vrednosti boja ima mnogo veći afinitet prema kalcijumu nego prema magnezijumu. U skorije vreme sve veću upotrebu ima metoda za određivanje kalcijuma spektrofotometrijski sa arsenazo III (1. najčešće taloženjem kalcijuma sa oksalatom. jer drugi metali ne interferiraju. a kao indikatori se koriste mureksid (amonijum purpurat). Kao komplekson koristi se etilenglikol-diaminoetiletar-tetrasirćetna kiselina (EGTA). Boja mureksida zavisi od pH i u jako alkalnoj sredini od svetlo ljubičaste boje. Uticaj ostalih interferirajućih supstanci se uklanja merenjem apsorbancije kompleksa na 650nm. a to izaziva gašenje fluorescencije i promenu boje.

Metode za određivanje jonizovanog kalcijuma Određivanje jonske frakcije. a fosfat inhibira emisiju. B. tako modifikovan da selektivno reaguje sa kalcijumovim jonima. laktat. a to isto važi i za EDTA. Kolor reagens 7 . Reagensi 2. koji gradi helat sa kalcijumom. kao i da na rezultate utiče svaka promena pH plazme. magnezijum) mogu da daju pozitivnu interferenciju. nema interferencije drugih metala. Fiziološki anjoni (fosfat. naelektrisan ili neutralan jonski izmenjivač. ili pre i posle ultracentrifugiranja. pa se za rad koriste vrlo male zapremine uzorka i na kraju. Kalcijum jon-selektivna elektroda sadrži tečan ili čvrst.35 i temperaturi od 25o C : (24 x Ca uk u mmol/L) . Karakteristična apsorpciona linija za kalcijum je na 422.(1/30 × proteiniu serumuu g/L) mmol Ca jon = 0. a osetljivost se povećava dodatkom nekog organskog rastvarača.Emisiona plamena spektrometrija može da se koristi i za određivanje kalcijuma. a svi oni pored kalcijum jonselektivne i referentne (Ag/AgCl ili Hg/Hg2) elektrode sadrže i pumpu za uzimanje uzorka. Metoda izbora za određivanje kalcijuma je atomska apsorpciona spektrometrija koja ima sledeće prednosti: visoku specifičnost. okasalat i sulfat) obrazuju sa kalcijumom nejonizovana jedinjenja. za samo izvođenje metode potrebno je vrlo malo vremena. selektivnost u odnosu na kalcijum nije potpuna. kada su obe uronjene u uzorak koji sadrži kalcijum. kao i prema vremenu koje im je potrebno za rad. ali metoda ima lošu osetljivost. jer natrijum i kalijum daju pozitivnu interferenciju. Ranije je jonizovani kalcijum određivan merenjem nivoa kalcijuma pre i posle tretiranja sa dekstran-gelom.4 × (proteiniu seumu u g/L) Ovaj izraz ne uzima u obzir da kalcijum ima različit afinitet za vezivanje sa pojedinim proteinima. priprema uzoraka uključuje najčešće samo razblaživanje biološkog materijala. odnosno ultrafiltracije. Međutim. potenciometar i elektronsku jedinicu za izračunavanje i prikazivanje rezultata. Za ovu svrhu na raspolaganju su analitički sistemi različitih proizvođača. pa neki drugi katjoni (vodonik. Približna koncentracija jonske frakcije može da se izračuna i iz izraza koji se zasniva na odnosu kalcijuma i proteina u serumu pri pH 7. Razlikuju se između sebe po količini uzorka koju zahtevaju.7 nm. Intenzitet boje nastalog kompleksa proporcionalan je koncentraciji kalcijuma u uzorku. odnosno fiziološki aktivnog oblika kalcijuma izvodi se merenjem razlike u elektrohemijskom potencijalu između kalcijum jon-selektivne elektrode i referentne elektrode. ODREDJIVANJE KALCIJUMA SA ARSENAZO III Princip metode Kalcijum gradi kompleksno jedinjenje sa arsenazo III ligandom sa maksimumom apsorbance na 650 nm. pa time utiču na koncentraciju jonizovanog kalcijuma. Zbog ovih osobina citrat i oksalat ne mogu da se koriste kao antikoagulansi za uzorke u kojima treba određivati jonizovani kalcijum. donja granica osetljivosti je vrlo niska. citrat. Interferencije mogu da se smanje prethodnim izolovanjem kalcijuma kao oksalata. mada sami ne reaguju sa jon-selektivnom elektrodom.

Biološki materijal je stabilan više nedelja ako se čuva na 4o C. s tim što zapremina dodate kiseline ne treba da bude veća od 10 mL.01 St 0. Interpretacija rezultata Određivanje kalcijuma je od značaja za dijagnozu i terapijsku kontrolu mnogih bolesti. a predstavljaju stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma veće od 2.01 SP 0.5 A St Referentne vrednosti 2.PIPES pufer pH 6. 6 mol/L. Standard kalcijuma Materijal za analizu 50 mmol/L 350 μmol/L 2. ili zbog vezivanja kalcijuma sa fibrinom. Nisu uvek poznati mehanizmi koji dovode do hiperkalcemije. ako je u pitanju plazma. A. Povišene vrednosti kalcijuma Povišene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hiperkalcemija. ali bi mogli da se sistematizuju na sledeći način: 8 . ostaviti da stoji 2 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 650 nm.01 reagens 1 1.8 Arsenazo Stabilizatori 2.55 mmol/L.60 mmol/L Napomene 1. Ako se urin sakuplja bez dodatka kiseline.0 Izmešati. Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0. Urin se sakuplja u bocu koja je isprana kiselinom i sadrži 5 mL HCl.0 1. Boja je postojana trideset minuta. 2.mmol/ L = AA × 2. 6 mol/L.16 do 2.5 mmol/L Kao uzorak se koristi serum. pre rada je potrebno da se pH dotera na vrednost 3-4 dodavanjem HCl. plazma (kao antikoagulans se koristi isključivo heparin) ili urin. Do smanjenja vrednosti kalcijuma može da dođe zbog vezivanja kalcijuma za staklo ili zid polietilenskog suda.0 1. Izračunavanje kalcijum .

Sekundarni hiperparatiroidizam do koga dovode sve bolesti koje snižavaju jonizovani kalcijum u serumu. 2. što za posledicu ima pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemiju. a mogu da dođu i na donju granicu referentnih vrednosti. Mehanizmi koji dovode do hipokalcemije mogu da se klasifikuju na sledeći način: Hipokalcemija zbog smanjenog unosa i/ili povećanog utroška kalcijuma 1. hiperplazija. U toku trudnoće se smanjuju vrednosti kalcijuma za oko 10%.Akutne mijeloidne i limfatične leukoze. . Snižene vrednosti kalcijuma Snižene vrednosti kalcijuma u serumu označavaju se kao hipokalcemija a to su stanja kod kojih su koncentracije kalcijuma u serumu manje od 2. ali kada se unose velike količine (više od 5 g/dan) u obliku antacida uz velike količine mleka može doći do hiperkalcemije sa svim simptomima koji je prate (mlečno-alkalni-sindrom) U tom slučaju postoji i blaga hiperfosfatemija i blaga alkaloza. 3. kod 9 .Karcinom dojke sa metastazama na kostima (hiperkalcemija nije u korelaciji sa obimom destrukcije kostiju). Druge endokrine bolesti koje mogu da dovedu do hiperkalcemiju su hipertireoza i Adisonova bolest. a hipokalcemija izaziva (zbog mehanizma povratne sprege) hiperparatiroidizam. B. karcinom) je najčešći uzrok hiperkalcemije. kao posledica se javlja smanjena koncentracija ukupnog kalcijuma u serumu. mijelofibroze i mijelomi. kao i posle transplantacije bubrega dolazi do sekundarnog hiperparatiroidizma. .Hiperkalcemija zbog prekomernog unošenja kalcijuma Unošenje soli kalcijuma u vidu različitih namirnica ne dovodi do hiperkalcemije. 2. Hiperkalcemija zbog renalne disfunkcije U diuretičnoj fazi posle akutnih zastoja bubrega. Međutim. Primarni hiperparatiroidizam (multipli adenom. Hiperkalcemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji 1.1 mmol/L. Do povećane mobilizacije kalcijuma iz kostiju dolazi i u slučajevima imobilizacije svih vrsta. Ako se taj poremećaj desi u ranim godinama života. U početnoj fazi insuficijencije bubrega često dolazi do hipokalcemije zbog nedostatka 1. a aktivnost alkalne fosfataze je normalna. Hipokalcemija zbog teških disproteinemija/hipoalbuminemija Kada u toku teške ciroze jetre ili nefrotskog sindroma dođe do pojave hipoalbuminemije. Hiperkalcemija zbog prekomerne mobilizacije kalcijuma iz kostiju Zbog osteoklastičnog delovanja neoplazmi dolazi do hiperkalcemije i to posebno kod sledećih tumora: . kao i povećanim koncentracijama hlorida.Karcinom bronhija sa metastazama na kostima. posledica može da bude rahitis. a to je praćeno hipofosfatemijom ili koncentracijom fosfata na donjoj granici.25-dihidroksi-holekalciferola. Kod malapsorpcija svih vrsta može tako da bude smanjena apsorpcija kalcijuma da to dovede do hipokalcemije.

Hipokalcemija zbog poremećene endokrine regulacije Hipoparatiroidizam je najčešći uzrok za pojavu hipokalcemije. a javlja se često posle operativnih zahvata na tiroidnoj ili paratiroidnim žljezdama. kada je lučenje parathormona smanjeno zbog digotrajnog nedostatka magnezijuma. kao i drugih zahvata na prednjem delu vrata. Hipoparatiroidizam može biti i funkcionalni. jer je magnezijum neophodan za sekreciju parathormona. tako da nema karakterističnih simptoma hipokalcemije.ovih pacijenata se ne smanjuje koncentracija jonizovanog kalcijuma. 10 .

Kao redukciona sredstva mogu da se koriste različita jedinjenja.25dihidroksi-holekalciferol). 11 . Jedno od takvih je hidrohinon. ali i pored toga ima značajnu ulogu: u obliku fosfolipida predstavlja strukturnu komponentu ćelijske membrane. jedan kompleksni heteropolimer nepoznate i verovatno heterogene strukture. a u alkalozi idu do 1:9. mada je u nekim metodama stabilizovan dodatkom hidrazin sulfata. pri čemu je naročito značajan inhibitorni efekat parathormona na reapsorpciju u tubulima. Redukcijom ovog jedinjenja nastaje molibdensko plavo.4 iznosi 1:4. kompleksno jedinjenje žute boje. Nešto bolji redukcioni agens je 1-amino-2-naftol-4-sulfonska kiselina (ANS). nivo fosfata regulišu parathormon. (NH4)3(PO4(MoO3)12). čija se apsorbancija meri na talasnoj dužini od oko 660 nm. U urinu taj odnos se kreće od 1:100 pri pH 4. Koncentracija fosfora u ćeliji je vrlo niska. čija se žuto-narandžasta boja može da meri spektrometrijski. ćelija i čvrstih tkiva. Nedostatak ove metode je što je boja takođe nestabilna i osetljiva na male promene u koncentraciji kiseline. a i sam reagens je takođe nestabilan. heksoza fosfata. i tu igra važnu ulogu u acido-baznoj ravnoteži. Kao i kod kalcijuma. pri čemu nastaje amonijum fosfomolibdat. pa se dobijaju više vrednosti za fosfat. U nekim metodama koje se zasnivaju na formiranju amonijum-fosfomolibdata. koja uglavnom imaju različite nedostatke. a u jako kiseloj sredini dolazi do hidrolize labilnih fosfatnih estara. p-metil-aminofenolsulfat i N-fenil-p-fenilendiamin. nukleotid fosfata itd. a sam intenzitet reakcije zavisi od temperature i kiselosti sredine.i HPO42(55%). jer može da se koristi na sobnoj temperaturi. kalcitonin i vitamin D3 (1. čiji je nedostatak što sporo deluje. kalcijumom i natrijumom.NEORGANSKI FOSFAT U organizmu se nalazi oko 20 mol (620 g) fosfora. Oko 10% fosfata u plazmi je vezano za proteine a 35% je kompleksno vezano sa magnezijumom. Kao redukciona jedinjenja mogu da se koriste još i askorbinska kiselina. najvećim delom u obliku fosfata. U ćelijama se fosfor nalazi najviše kao organski ili estarski vezan u obliku fosfolipida. fosfoproteina. glicerofosfata. ali je sama relativno nestabilna. fero amonijum sulfat. Na ovom principu su zasnovane najstarije metode za određivanje fosfata. u acidozi su koncentracije jednake. Ako se molibdat u višku dodaje u kiseli rastvor vanadata i fosfata dobija se stabilno kompleksno heteropoli jedinjenje molibdo-vanadofosfat. fosfat se određuje bez redukcije. učestvuje u procesima u kojima se stvara ATP itd. ekskrecije putem urina i fecesa i preraspodele između ekstracelularne tečnosti. boja nije naročito intenzivna.i intracelularnog prostora. Koncentracija fosfata u plazmi rezultat je ravnoteže između apsorpcije u intestinumu. (NH4)3PO4 x NH4VO3 x 16MoO3. u obliku nulkleotid fosfata učestvuje u energetskom metabolizmu. Odnos neorganskog monovalentnog i dvovalentnog jona u plazmi zavisi od pH: pri pH 7. Pregled metoda za određivanje neorganskog fosfata Još polovinom 19-og veka opisana je reakcija u kojoj fosfatni jon reaguje sa amonijum molibdatom. Najveći deo ekstracelularnog fosfata (oko 87%) prisutan je u kostima u obliku soli hidroksiapatita.5 do 9:1 pri pH 8. za razliku od kalcijuma koji je lokalizovan uglavnom ekstracelularno. predstavlja supstrat za oksidativnu fosforilaciju. Mnogo intenzivniju boju od one koja se dobija sa ANS daje stano-hlorid. a u plazmi ga ima najviše neorganski vezanog u obliku jona H2PO4. Nedostatak ove metode je što u slabo kiseloj sredini slepa proba ima visoku apsorbanciju. koji je raspoređen ravnomerno između ekstra.

preciznost i osetljivost. Jedna od takvih je metoda sa trifenilmetanskom bojom malahit-zeleno.6 .P  G .6 .1. a zasniva se na promeni maksimuma apsorbancije nastalog kompleksa u odnosu na maksimum apsorbancije same boje. koje katalizuju gliceraldehid-fosfat-dehidrogenaza (GAPDH). heksokinaza (HK) i na kraju glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza (G-6-PDH). Za određivanje fosfata primenjuju se takođe i različite enzimske metode.PDH + NADP +  → 6 .1. koja katalizuje reakciju između nastalog peroksida i hromogena N-etil-N-(3-metilfenil)-Nacetiletilendiamina.Neredukovani amonijum fosfomolibdat može da se meri i spektrometrijski na 340 nm. fosfoglukomutaza (FGM) i glukozo-6-fosfatdehidrogenaza (G-6-PDH). a metoda ima dobru tačnost. mada na rezultate mogu da utiču hemoliza i lipemija.6 . Prva od takvih metoda zasnivala sa na sistemu reakcija koje su katalizovali enzimi glikogen-fosforilaza (GF). Umesto malahit zelenog mogu da se koriste brilijant zeleno i rodamin B. a količina fosfata je bila proporcionalna stvorenom NADPH. koje su specifične i osetljive. Kao krajnji proizvod nastaje crveno-ljubičasti kompleks.P glukoza . a stvorena količina NADPH u poslednjoj reakciji proporcionalna je količini fosfata: H PO 2− 4 + gliceralde hid − 3 −P + N D A FG K + G D  AP → H   → 13 − difosfogli cerat + N D  . A H 13 − difosfogli cerat + A P . koja je 30-puta osetljivija od redukcionih postupaka.1. čija se apsorbancija meri na 555 nm: 2HPO 4 + inozin PNF  → hipoksantin + ribozo . koji se meri na 340 nm: HPO 4 2GF + glikogen → glukoza . ali zbog teškoća u pripremanju reagensa (kontaminacija fosforom) još uvek nisu našle široku primenu. fosfoglicerat-kinaza (FGK).P  KsOD  → hipoksantin + 2 H2O + 2 O 2 H2O 2 + hromogen POD mokraćna kiselina + H2O 2  → H2O + obojeni kompleks  ODREDJIVANJE NEORGANSKOG FOSFATA METODOM SA AMONIJUM-MOLIBDATOM 12 . ksantin oksidaza (KsOD) i peroksidaza (POD).P Drugi sistem enzimskih reakcija za određivanje fosfata zasniva se na četiri enzimske reakcije. D ATP + glukoza H K + H+ + AD P + H+    → 3 − fosfoglice rat + ATP +   → glukozo − 6 − fosfat G −6 −PD H glukoza − 6 − fosfat + N P AD    → 6 − fosfogluko nat + N D A PH U novije vreme predložena je enzimska metoda za određivanje fosfata u kojoj se koriste enzimi purin nukleozid fosforilaza (PNF).fosfoglukonat + NADPH + H+ glukoza . Određivanje fosfata na osnovu reakcije amonijum-fosfomolibdata sa različitim baznim bojama je princip na kome se zasniva veći broj metoda.P  FGM  → glukoza .

0 1.0 .02 1 mmol/L 0. Molibdatni reagens Amonijum molibdat Sumporna kiselina Deterdženti Stabilizatori 2.02 SP 0. pri čemu nastaje kompleksno jedinjenje žute boje amonijum-fosfomolibdat (amonijum-dodekamolibdato-fosfat: H2PO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 22 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 HPO − + 3 NH + + 12 MoO 2− + 23 H+  → (NH 4 )3 [PO 4 (MoO 3 )12 ] + 12 H2O  4 4 4 Nastalo kompleksno jedinjenje ima bruto formulu (NH4)3[P(Mo3O10)4] kao i jedinjenje koje se izdvaja kao žuti kristalni talog u reakciji za dokazivanje fosfatnog anjona.0 1. Boja je postojana trideset minuta. pH sredine) ne dolazi do izdvajanja taloga.0 mmol/L 13 .90 mmol/L 280 mmol/L reagens 1 1. / AA ×1 A St Referentne vrednosti Serum: deca: 1. Do izdvajanja taloga dolazi kada se amonijum-molibdat doda u velikom višku uz zagrevanje.02 St 0. ostaviti da stoji 3 min i zatim izmeriti apsorbanciju anlize (AA) i standarda (ASt) prema slepoj probi na 340 nm. temperatura. Reagensi 3. Standard fosfata Materijal za analizu Kao uzorak se koristi nehemolizovan i nelipemičan serum. Izračunavanje neorganskifosfatmmol L = .2. U uslovima u kojima se odigrava reakcija koja služi za određivanje koncentracije neorganskog fosfata u humanom materijalu (koncentracija reagensa.i dihidrogen-natrijum-fosfata) reaguje sa amonijum-molibdatom u kiseloj sredini. EDTA plazma ili urin Izvođenje U epruvete odmeriti (mL): A serum reagens 2 demineralizovana voda 0.Princip metode Neorganski fosfat iz seruma (u obliku mono.0 Izmešati.

u toku hemoterapije.2 mmol/L.8 . 4.3 mmol/L odrasli preko 70 g: Urin: odrasli: 13.3 . multiplog mijeloma. Sadržaj fosfata u urinu je veći nego u serumu i urin se razblažuje u odnosu 1:10 do 1:20 ako je koncentrovaniji.odrasli: 0. žene 0. A.0 . 2. 14 . Krv se uzima od pacijenata posle noćnog gladovanja jer se posle unošenja hrane sadržaj fosfata snižava iz dva razloga: a) kod deponovanja glikogena u jetri i mišićima smanjuje se sadržaj fosfata zbog obrazovanja glukozo-fosfatnih intermedijera i b) posle obroka se povećava pH što pogoduje obrazovanju kompleksa između kalcijuma i fosfata i njegovo deponovanje u kostima. jer je u eritrocitima sadržaj fosfora sedam puta veći nego u serumu. kao I alkalozom I azotemijom. leukoza. Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu Povišene vrednosti neorganskog fosfata u serumu označavaju se kao hiperfosfatemija. 8. Interpretacija rezultata Metabolizmi kalcijuma i neorganskog fosfata su povezani. pa poremećaji u regulaciji jednog od ova dva jona izazivaju poremećaje u regulaciji drugog.0 mmol/dan deca: 0.1. ili pranje pribora razblaženom azotnom kiselinom (l mol/L) i potom ispiranje običnom i demineralizovanom vodom. Hiperfosfatemija zbog prekomerne mobilizacije fosfata iz kostiju javlja se kod metastaza na kostima. Uzorci koji su hemolizovani ne smeju da se koriste. jer mogu da interferiraju u formiranju fosfomolibdata. citrat ili EDTA. 6. mlečno-alkalni sindrom).7 .0. a pored toga i hemoglobin interferira sa bojenom reakcijom. Za dobijanje plazme ne bi trebalo da se koriste uobičajeni antikoagulansi kao sto su oksalat. koja povećava razlaganje fosfatnih estara. odnosno 1:5 ako je razblaženiji. što je praćeno I hiperkalcemijom. ili nekoliko meseci na 25oC. Preporučuje se korišćenje plastičnih epruveta za jednokratnu upotrebu. Stoga je ispravno da se sa neorganskim fosfatom određuje i kalcijum iz istog uzorka. Ako je urin alkalan može da dođe do taloženja fosfata i treba mu pre rada dodati kiselinu do pH 6. Serum i plazma treba da se odvoje od eritrocita najkasnije jedan sat po uzimanju krvi.7 mmol/kg/dan Napomene 1.9 . 7.1. jer svi sadrže fosfate.42. a mogu da se čuvaju nekoliko dana na 4oC. Urin u kome se određuje fosfat sakuplja se u sudu koji je bez tragova deterdženata i opran kiselinom.1. Poželjno je da se krv uzima bez podveske. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata veća od 1. 5. jer venska staza izaziva hemokoncentraciju (zbog izlaska vode iz krvnih sudova) sa dodatnim efektom hipoksije. Hiperfosfatemija zbog prekomernog unosa fosfata sreće se kod osoba koje unose velike količine mleka (tzv. 3.45 mmol/L. Treba izbegavati pranje staklenog pribora deterdžentima.6 mmol/L muškarci 0. Poremećaji u koncentraciji neorgnaskog fosfata u serumu ispoljavaju se kao povišene i snižene vrednosti.

Hipofosfatemija zbog smanjenog unosa ili poremećene apsorpcije fosfata javlja se u sledećim slučajevima: . Hipofosfatemija zbog prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost javlja se u sledećim stanjima: 15 . .Deficit vitamina D3. . regulacije javlja se kod Hipofosfatemija zbog renalne disfunkcije sreće se u sledećim slučajevima: . Hipofosfatemija zbog poremećene endokrine hiperparatiroidizma zajedno sa hiperkalcemijom. B. kao i kod pacijenata na hemodijalizi često dolazi do masivnog gubitka fosfata. . kod hipofosfatemije mogu da budu prisutne I normalne ili čak povišene rezerve fosfata.Distalna (RTA I) i proksimalna (RTA II) renalna tubularna acidoza dovode do gubitka fosfata. posebno u mišićima. hiperfosfatemija je karakteristična pojava kod hipoparatiroidizma. uz istovremenu normalnu reapsorpciju fosfata u proksimalnim tubulima. progesteron. Hiperfofatemija zbog delovanja lekova: diuretici furosemid I hidrohlortiazid.Kod Fanconi sindroma (defekt proksimalnih tubula) se pored fosfata gube i glukoza. . .Akutni i hronični alkoholizam su jedan od najčešćih uzroka hipofosfatemije. ako je posledica poremećene apsorpcije u digestivnom traktu ili primarnog hiperparatiroidizma. masnom tkivu i jetri.Kod malapsorpcija svih vrsta.Kod prekomernog unošenja ili intoksikacije vitaminom D.Hipoparatiroidizam i pseudohipoparatiroidizam dovode do usporene sekrecije fosfata iz distalnih tubulocita. kao i stanja hiperalimentacije (kada se unose velike količine hrane ali bez dovoljno fosfata. Hiperfosfatemija kod smanjenog renalnog izlučivanja sreće se kod insuficijencije glomerula jer tada dolazi do zadržavanja fosfata. anabolički steroidi. fenitoin I tetraciklini povećavaju koncentraciju fosfata u plazmi. aminokiseline.87 mmol/L. Snižene vrednosti neorganskog fosfata Snižene vrednosti fosfata u plazmi označavaju se kao hipofosfatemija. Međutim.Stanja gladovanja.Kod akromegalije I Adisonove bolesti. što je slučaj kod bolničkih pacijenata u stanju rekonvalescencije).Kod osmotske diureze (npr. posle transplantacije bubrega. uključujući i stanja posle gastrektomije kao i bolesti pankreasa. što je posledica prelaska fosfata iz ekstracelularne u intracelularnu tečnost. Uzroci za ovakvu preraspodelu fosfata su alkaloza ili promena u metabolizmu ugljenih hidrata (kod davanja infuzionog rastvora sa glukozom ili kod hiperalimentacije). . . bikarbonati i mokraćna kiselina. androgeni. a to su stanja u kojima je koncentracija neorganskog fosfata manja od 0.Kod pacijenata sa nefrolitijazom.Hiperfosfatemija zbog poremećaja u endokrinoj regulaciji javlja se u sledećim slučajevima: . Hipofosfatemija je obično praćena smanjenjem ukupne količine fosfata u organizmu. . što je u korelaciji sa brzinom glomerularne filtracije. u diabetes mellitus-u).

..Kod septikemija izazvanih gram-negtaivnim bakterijama.Dugotrajna terapija sa acetacolamidom i hidrohlortiazidom kod mnogih pacijenata dovodi do hipofosfatemije. kao što su oni koji sadrže magnezijum ili aluminijum-hidroksid.Posle teških opekotina kada su ogoljene velike površine kože. . estrogeni i insulin. antikonvulzivi.Ovde su naročito važni antacidi koji vezuju jone fosfata. Hipofosfatemija zbog delovanja lekova: . kao i kod respiratorne acidoze.Ostali lekovi koji snižavaja koncentraciju fosfata su oralni kontraceptivi. . 16 . .Kod dijabetične ketoacidoze (ređe u drugim metaboličkim acidozama).