P. 1
Informacione Tehnologije u Biznisu -48

Informacione Tehnologije u Biznisu -48

|Views: 297|Likes:
Published by seka91

More info:

Published by: seka91 on Dec 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/17/2014

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD

predmet: Informacione tehnologije u biznisu

2

autor: Mijalković Vladimir

13A1/0025/03

RAČUNARI
1) Razvoj računara 2) Računarski sistem – arhitektura 3) Osnovne sistemske komponente 4) Spoljna memorija 5) Hard disk interfejsi (IDE, SCSI) 6) Ulazni uređaji 7) Izlazni uređaji 8) Klase računarskih sistema – Mainframe računari, mini računari ... 9) Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne arhitekture, protokoli, serveri, klijenti,...

Razvoj računara
izvori: http://www.digitalcentury.com/encyclo/update/comp_hd.html http://www.webopedia.com/DidYouKnow/Hardware_Software/2002/FiveGenerations .asp http://www.ktf-split.hr/informatika/index.html Ništa bolje ne odslikava moderni način života od kompjutera. Hteli mi to ili ne ali kompjuteri su se infliltrirali u svaki aspekt društva. Ali kako je sve to počelo i kako će se dalje menjati? Da bi pravilno razumeli i prihvatili ogroman uticaj računara na naše živote i našu budućnost važno je upoznati i njihovu evoluciju.

Rane računaljke i pronalazači
Abacus koji je konstuisan pre oko 5000 godina u Maloj Aziji može se smatrati za prvi računar. Ova sprava omogućavala je računanje korišćenjem sistema klizećih perli različitih brojnih vrednosti postavljanjih u stalku sa više pregrada. Najviše je bio u u potrebi kod trgovaca tog perioda. Sa širenjem upotrebe papira i olovke, posebno u Evropi, abacus je postepeno izgubio na svom značaju. Svejedno bilo je potrebno skoro 12 vekova do pronalaska sledeće značajane sprave za računanje. Blaise Pascal je 1642-ge konsturisao kružni numerički kalkulator nazvan Pascaline. Pascaline je koristio osam pomerljivih brojeva na krugu sastavljenom od brojeva 0-9 i omogućio je lako sabiranje svih suma zaključno sa osmocifrenim brojevima. Pedeset godina kasnije nemački matematičar i filozof Leibniz unapredio je Pascaline dodajući mu i mogućnost množenja. 1820-te Francuz Charles Colmar svojim rešenjem koje je omogućilo izvršenje sve četiri osnove matimatičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje) doneo je novu preteču današnjeg pojma kalkulatora tada nazvanog artihometer.

3 Pravi početak computing-a kakvog danas poznajemo začeo je engleski matematičar i astronom Charles Babbage. On je uočavajući prirodnu vezu matematike i mašina 1822-ge konstruisao mašinu za izračunavanje diferencijalnih jednačina nazvanu Difference Engine. Pokretana parom i velika kao lokomotiva ova naprava mogla je da izračunava i automatski štampa dobijene rezultate. Nakon deset godina rada na Difference Engine Babagge je došao na ideju da napravi prvi general-purpose computer (kompjuter za opštu namenu) koji je nazvao Analitycal Engine. Iako ovaj projekat nikada nije završen i deluje primitivno u današnjem smislu kompjutera predstavljao je potpuno revolucionarni koncept. Sastojao se od preko 50.000 delova i koristio bušene kartice sa operativnim komandama kao ulazne instrukcije. Analitycal Engine mogao je da memoriše do 1000 brojeva dugih do 50 decimala. 1889-te američki naučnik Herman Hollerith nalazeći se pred problemom pronalaženja bržeg načina vršenja popisa stanovništva SAD koje je zbog brze ekspanzije bilo gotovo nemoguće obaviti dotadašnjim metodama izmislio je štampane kartice (punch cards). Svako utiskivanje na karticu predstavljalo je jedan broj, a dva utiskivanja slovo. Ovaj sistem omogućio je da se popis umesto za predviđenih 7 godina napornog rada obavi za svega 6 nedelja. Hollerith je svoj Punch Card Reader osnivanjem Tabulating Machine Company, koja je kasnije promenila naziv u International Bussines Machines (IBM), uveo u svet biznisa. Sve do 1960-te i biznismeni i vlade koristili su Hollerith-ove štampane kartice za procesiranje podataka.

Pet generacija modernih računara Prva generacija (1945-1956)
Drugi svetski rat inspirisao je mnoge pronalazače na razvoj računara za potrebe vojske. Tako je 1941-ve nemački inžinjer Konrad Zuse napravio je kompjuter kodnog naziva Z3 za potrebe projektovanja aviona i projektila. 1943-će Britanci su uspeli da naprave računar namenjen dekodiranju tajnih poruka nemačkih generala pod nazivom Colossus. Ipak najzačajniji projekat iz vremena Drugog svetskog rata napravio je inžinjer IBM-a Howard Aiken 1944-te kreiranjem Automatic Sequence Controlled Calculator – Mark 1 za potrebe izračunavanja balističkih putanja raketa Američke vojske. Krajem rata stvoren je na inicijativu Američke vlade na University of Pennsylvania najznačajniji kompjuter ovog vremena Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC). Sastojao se od 18.000 vakuumskih cevi, 70.000 otpornika i 5 miliona lemova na štampanoj ploči. Njegova potrošnja bilo je veća od 160kW odnosno dovoljna da veći deo Pennsylvania ostane bez struje. Za razliku od njegovih prethodnika Colossus-a i Mark 1 ENIAC je bio kompjuter opšte namene i do tada naviđene brzine (čak 1000 puta brži od Mark 1). U drugoj polovini '40-tih Jon von Neumann priključio se timu sa University of Pennsylvania i pokrenuo novi koncept dizajniranja kompjutera koji se zadržao narednih 40 godina. Von Neumann je 1945-te napravio Electronic Discrete Variable Automatic Computer (EDVAC) sa memorijom koja je mogla da čuva i i program i podatke. Ova tehnika ''sačuvane memorije'' koja je omogućila da proces započet na kompujetru bude u nekom trenutku prekinut i onda opet nastavljen otvorila je mogućnosti daleko raznovrsnijeg programiranja. Ključni element Von Neumann-ovog koncepta bila je centralna procesorska jedinica koja je omogućila da se iz jednog izvora kontrolišu svi procesi na računaru. 1951-ve Remington Randov (UNIVAC 1) Universal Automatic Computer) prvi je stvarno iskoristio ove nove mogućnosti. Jedna od impresivnih dostignuća koje je EIVAC postigao bilo je i predviđanje pobednika na predsedničkim izborima 1952-ge. Prva generacija računara pravljena je tako da odgovori tačno jednom zahtevu. Svaki kompjuter imao je različiti binarno-kodirani program – mašinski jezik koji je

4 usmeravao proces izvršenja operacija na računaru. Upravo zato ih je bilo teško programirati, a bile su im i jako ograničene mogućnosti kao i brzina. Druge značajne karakteristike prve generacije računara su svakako i vakumske cevi (zbog kojih su imali ogromne dimenzije) kao i korišćenje magnetnih kalemova za skladištenje podataka.

Druga generacija (1956-1963)
Kada su ogromne vakuumske cevi u kompjuterima 1956-te zamenjene prvi put tranzistorima kao rezultat dobijeni su računari mnogo manjih gabarita. Zajedno sa razvojem memorije sa magnetnim jezgorm tranzistori su nas uveli u drugu generaciju kompjutera koji pored toga što su bili mnogo manji bili su i neuporedivo brži, stabilniji a i mnogo štedljiviji kada je električna struja u pitanju. Ove prve snažne mašine super-kompjuteri bili su IBM-ov Stretch i Sperry-Rand-ov LARC. Oba ova računara razvijena za potrebe laboratorija za atomsku energiju bila su u stanju da obrade ogromnu količinu podataka i izvrše do tada najsloženije operacije. Ipak njihova cena bila je previsoka da bi ušli u širu upotrebu u biznis sektoru koji zbog tadašnjih trendova nije ni imao potrebe za ovako snažnim kompjuterima. U kompjuterima druge generacije klasičan mašinski jezik zamenjen je prevodiocem (assembly language) koji je omogućio da kraći programski kod zameni dugačke i komplikovane binarne kodove. U ranim '60-tim započeo je komercijalni uspeh kompjutera druge generacije u biznisu, na univerzitetima i vladama. Ovi kompjuteri sadržali su mnoge komponente koje su sastavni deo današnjih računara kao što su: štampači, memorijske magnetne trake, operativne sisteme i ubačene programe. Jednim od najvažnijih kompjutera ovog perioda smatra se IBM-ov 1401 koji je bio široko prihvaćen od strane industrije i postao jedan od najznačajnijih kompjutera svih vremena. Do 1965-te mnoge najveće kompanije počele su svoje finansijske izveštaje da prave korišćenjem računara druge generacije. Upravo sačuvani programi i operativni sistemi dali su računarima potrebnu fleksibilnost u radu i opravdali njihovu cenu u primeni. Koncept sačuvanog programa omogućio je da su instrukcije za rad sa specijalnim funkcijama (programom) uskladištene u kompjuterskoj memoriji i da mogu biti lako i brzo zamenjene setom drugih instrukcija za izvršenje drugih funkcija. Ovako su u to vreme u širu upotrebu ušli prvi sofiticiraniji oblici programskih jezika višeg niova kao što su COBOL (Common Bussines-Oriented Language) i FORTRAN (Formula Translator). Ovi jezici zamenili su rečima, skraćenicama i matematičkim formulama nejasne binarne kodove i učinili programiranje mnogo jednostavnijim i lakšim za učenje i razvoj. Novi poslovi kao što su programeri, analitičari i sistem eksperti kao i čitava softverska industrija započela je sa drugom generacijom kompjutera.

Treća generacija (1964-1971)
Jack Kilby inžinjer Texas Instruments 1958-me izmislio je integrisano strujno kolo (integrated circuit IC). IC je kombinacija tri elektornske komponente na malom silicijumskom disku napravljenom od kvarca. Naučnici su kasnije uspeli da na jedan ovakav čip (chip) – poluprovodnik stave i veći broj komponenti. Kao rezultat kompujteri su postali sve manjima što je više elektronskih komponenata stalo na čip. Druga značajna novina u trećoj generaciji kompjutera bilo je korišćenje operativnog sistema koji je omogućio da mašine istovremeno izvršavaju više programa dok centralni program kontroliše procese i upravlja memorijom.

Četvrta generacija (1971-danas)
Nakon uspeha integrisanog kola veličina kompjutera počela je naglo da se smanjuje. Large Scale Integration (LSI) omogućio je ugrađivanje stotina komponenata na jedan

5 čip. Do 1980-ih Very Large Scale Integration (VLSI) sažeo je stotine hiljada komponenti na jedan čip a kasniji Ultra-Large Scale Integration integrisao ih je čak više miliona na jednom čipu. Ali nisu se samo smanjile dimenzije kompjutera. Takođe im je povećana snaga i efikasnost kao i pouzdanost u radu. Intel-ov čip 4004 razvijen 1971-ve predstavljao je prvi veliki korak dalje u integraciji spojivši sve osnovne komponente računara (centralnu procesorsku jedinicu, memoriju i ulazno-izlazne kontrolore) na jedan centralni kontrolerski čipset. Kako su dotadašnja integrisana kola pravljena samo sa određenom namenom za izvršavanje tačno određenih zadataka tako je sa ovim mikroprocesorom omogućeno lako prilagođavanje različitim vrstama potrebe (od korišćenja mikorpocesora za regulaciju ubrizgavanja goriva u atomobilima do satelita). Ovo je naravno uslovilo i nagli pad cena kompjutera i njihovu sve širu upotrebu. Ovako velike mogućnosti ljudi su iskoristili da unaprede sve vidove svog delovanja i više nije bila privilegija samo velikih kompanija i vlada. Pioniri u ovom poslu bili su Commodore, Apple Computers i Radio Shack. Počeo je razvoj softvera lakih za korišćenje (user-friendly interface) na nizu aplikacija (za procesiranje teksta, igrica, i poslovnih paketa). 1981-ve IBM je predstavio personal computer (PC) za kućnu upotrebu, upotrebu u školama i na poslu. Nakon izlaska ovog prvog PC-a tokom '80-tih usledio je nagli razvoj klonova ove IBM-ove ideje. Kao direktni konkurent pojavio se Apple-ov Macintosh 1984-te. Macintosh je uveo mogućnost pomeranja kursora uz pomoć ulaznog uređaja miša koji je otao u upotrebi do danas. Trend u povećanju brzine, lakoći upravljanja procesima i stabilnosti sistema nastavio se kao i trend u padanju cena računa pa je tako već krajem '80-tih bilo 65 miliona korisnika PC računara širom sveta.

Peta generacija (danas-budućnost)
Peta generacija kompjutera zasnovana na veštačkoj inteligneciji još uvek je u povoju iako već postoje neke aplikacije poput softvera za prepozavanje glasovnih komandi. Korišćenjem superprovodnika i paralelnog procesiranja veštačka inteligencija postaće stvarnost. Uz pomoć kvantnih računara, molekularnih i nanotehnologija radikalno će se promeniti kompjuteri i ono što oni nude u goniama koje su pre nama. Ideaj i cvilj koji treba da zadovolje kompjuteri pete generacije pored prepoznavanja i inteligentnog odgovora na glasovne komande pre svega biće i mogućnost učenja kao i rada na sebi samog računara i softvera, upravljanja i donošenja važnih odluka bez učešća čoveka.

Računarski sistem - arhitektura
izvori: http://csep1.phy.ornl.gov/ca/ca.html http://hr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Arhitektura_racunara Prednosti programiranja na jeziku višeg nivoa podrazumevaju postojanje apstrakcije i portabilnosti. Pod apstraktnošću podrazumevamo mogućnost da programeri mogu da pišu programe na jezicima višeg nivoa nezavisno od detalja vezanih za svaku od mašina na kojoj će se taj program izvršavati. Portabilnost ovde predstavlja sastavni deo pojma apstrakcije i omogućava da se napisani program koristi na širokom broju različitih kompjutera ukoliko na njima postoji instaliran odgovarajući prevodilac compiler koji će ih prevesti i prilagoditi korišćenju na svakoj od tih mašina. Kompjuterski stručnaci koriste tri bliska termina u opisivanju glavnih odrednica sistemske organizacije računara. Arhitektura računara je nauka o sastavljanju delova kompjuterskog sistema i njihovoj povezanosti. Organizacija računara tiče se stvarne

ponekad i njene organizacije radi bolje optimizacije performansi njihovih programa. struktura je temelj svim današnjim računarima i zasniva se na još davno osmišljenoj VON NEUMANNovoj arhitekturi i predstavlja uvod u današnju koncepciju račurala. . ali skoro nikada i samu inžinjersku komponentu sistema. korišćenje određenih periferija itd. Jedan od najčešćih problema s kojim se susreće računarska arhitektura jeste odnos između cene gradnje i brzine i stabilnosti koja se može postići. mesta i oblika pojedinih komponenti sistema.6 implementacije projektovane arhitekture računara. U uprošćenom prikazu glavne komponente i njihova povezanost sa ostalim delovima računara data je preko tzv PMS dijagrama (gde je P za procesor. memorija. Programeri često koriste poznavanje arhitekture sistema. Računarski inžinjering pak tiče se stvarnog konstruisanja sistema: veličine. interoperabilnost. Drugi ciljevi su takođe važni: veličina. U osnovi. težina. Iako su u osnovi primitivni i mogu da izgledaju previše jednostavno na prvi pogled PMS dijagrami daju priličan broj informacija i imaju nekoliko prednosti u odnosu na ostale uprošćene prikaze osnovne arhitekture računara. Linije koje povezuju dve komponente predstavljaju vezu. potrošnja električne energije. Glavne komponente tipičnog kompjuterskog sistema su procesor. mogućnost nadogradnje. Postoji naravno više pristupa u razmatranju problema arhitekture računara pa se do sada izvojilo par važnijih smerova: • Von Neumann računarska arhitektura • Harvard racunarska arhitektura • Stack ili hrpasta računarska arhitektura • Paralelna računarska arhitektura • RISC računarska arhitektura • CISC računarska arhitektura • Vektorska računarska arhitektura Pojednostavljena struktura računara prikazana je na slici. M za memoriju i S za switch odnosno prebacivač za različite komunikacione kanale). a linije koje povezuju više od dve komponente predstavljaju switch. ulaznoizlazni uređaji i komunikacioni kanali koji ih povezuju.

U fazi dešifrovanja procesor skladišti informaciju dobijenu iz memorije u drugi interni registar poznat kao instruction register or IR.gov/ca/ca.7 Osnovne sistemske komponente izvori: http://csep1. množenje ili pak logičko . Aritmetičke i logičke instrukcije zadaju obavljanje prostih operacija nad jednim ili dva argumenta kao što su sabiranje. Instrukcije se mogu klasifikovati u tri glavna tipa: aritmetičko/logičke instrukcije.phy. instrukcije za transfer podataka ili kontrolne instrukcije. IR tada sadrži jednu mašinsku instrukciju u binarnom kodu.html http://www.ktf-split.html Procesori Operacije koje procesor izvršava opisane su kao fetch-decode-execute cycles odnosno (prihvati-dešifruj-izvrši ciklusi). Ovaj korak uglavnom zahteva dodatno angažovanje memorije. Ovo znači da će kada procesor u sledećem ciklusu prihvatati instrukciju sa prvog narednog mesta u memoriji.ornl. Po završetku ove faze započinje sledeći ciklus prihvatanjem prve sledeće instrukcije. Dok procesor čeka da mu memorija odgovori instukcijom on uvećava PC za 1. Procesor vrši ovo dešifrovanje u IR-u da bi razumeo koju operaciju u sledećem stupnju treba da izvrši. Dakle. u prvoj fazi ciklusa procesor prihvata instrukciju iz memorije. U fazi izvršenja procesor ustvari sprovodi zadatu instrukciju.hr/informatika/index. Adresa instrukcije koju treba prihvatiti smešta se u interni registar nazvan program counter ili PC.

O prenosu podataka između unutrašnje i spoljašnje sabirnice brinu se posebni upravljači (controller). mikroprocesor (CPU) je najvažniji elektronički sklop računara.) Unutrašnje sabirnice . Taj deo naziva se ROM (Read Only Memory). Kod moćnijih računara sastavljene su od mnoštva elektronskih komponenti.) Spoljašnje sabirnice . Noviji ROM-ovi sadrže i kratke programe za konfigurisanje sistema i zaštitu od virusa. kao i od zahtevnosti programa koji . Naziv "mikro" koristi se zbog malih dimenzija.BIOS (Basic Input/Output System). Vreme izvođenja instrukcija je reda mikrosekundi. a poslednji navedeni već je uobičajena praksa u PC računarima novije generacije. Sadrži do nekoliko miliona tranzistora izrađenih na silicijumskoj pločici upakovanoj u plastično kućište. sadržaj radne memorije promenjiv je od slučaja do slučaja i otuda joj naziv RAM (Random Access Memory = memorija sa slučajnim pristupom). 256MB. tako će se menjati i učitani programi u radnoj memoriji ili će se menjati rezultati rada programa. To znači da kako se menjaju zadaci. Pored njega u ROM se smešta i nadzorni program za upravljanje sistemom i njegovim periferijama . 512MB a u novije vreme i 1GB. koji preuzima programske komande i naredbe i na osnovu njih obrađuje podatke. Privremenim pohranjivanjem podataka u cache memoriji postiže se veća brzina u radu i omogućava istovremeni rad procesora na više zadataka (multitasking). ALU (arithmetic and logic unit – aritmetičko-logička jedinica) i UJ (upravljačka jedinica – controller unit) zajedno čine CPU (Central Processor Unit – centralnu procesnu jedinicu). Da bi se program mogao izvršiti on se u radnu memoriju "prepisuje" iz trajne memorije. najčešće kapaciteta 64MB.8 poređenje. najviše od integriranih sklopova. Kod nekih mašina argumenti se prihvataju i vraćaju u glavnu memoriju posle svake izvršene instrukcije ali je češći slučaj da se operacije nad zadatim operandima izvršavaju u samom mikroprocesoru skladištenjem u cache (prihvatnu) memoriju u samom procesoru. a obavlja se preko SABIRNICA (BUS). 16. 2. te ih je stoga potrebito odvojiti. 8. a programčić kojeg sadrži naziva se Bootstrep (šutnuti čizmom). Međusobno su odvojene međusklopovima jer se često promet na njima ne odvija istom brzinom. Memorijski resursi zavise od konstrukciji i namene računara. Broj vodova sabirnice zavisi o broju bit-a koji opisuju podatke koje je potrebno preneti. Razmena podataka u mikroprocesoru obavlja se višestruko brže nego između sklopova računala. 128MB. a broj instrukcija i veličina binarnog podatka osnovni su parametri koji definišu kvalitet mikroprocesora. višežilnim prenosnim putevima između pojedinih sklopova. Radna memorija (RAM) Radna memorija omogućava izvršavanje programa ili trenutnu pohranu rezultata njihovog rada.veze unutar mikroprocesora. Dakle postoje dve osnovne vrste sabirnica: 1. Prvi je u sastavu jednostavnih kalkulatora.veze u računaru izvan mikroprocesora. Dakle. Postavlja se u "banke" sa po 2-4 mesta za umetanje štampane pločice s memorijskim čipovima. Fizički memorija se prepoznaje kao skup integrisanih sklopova smeštenih na maloj štampanoj pločici sa izvodima za stvaljanje u slot. Obično se u računaru nalaze dve ili više banaka. Dakle. Postoji i mali deo ove memorije koji je nepromenjivog sadržaja i kojeg koristi mikroprocesor prilikom uključivanja računara da bi ispravno podesio početne parametre. Mikroprocesori koji se u računarima opšte namene koriste dizajnirani su za rad s podacima dužine 4. U suštini prenos podataka je paralelan. Sabirnice (BUS) Prenos podataka između sklopova unutar mikroprocesora i unutar računara vrlo je značajan deo posla. 32 i 64 bit-a.

) i SIS (Silicon Integrated Sistems). ležišta za dodatne koprocesore. Da bi sve komponente računara i priključeni mu uređaji mogli uspešno funkcionisati kao jedna jedinstvena zajednička cjelina brine se skup elektronskih logičkih komponenti objedinjenih u jednom ili više integrisanih krugova nazvan CHIPSET. VIA. Promatrano ka dve celine može se prikazati kao na narednoj slici: . izvorom napajanja. mrežnih.9 se koriste. muzičkih i drugih namenskih kartica. Vodeći proizvođači u PC svijetu su INTEL. ROM sa BIOS sadržajem (Basic Input-Output System = osnovni ulazno-izlazni sistem za pokretanje i rad računara). razni priključci i mostovi za rekonfiguraciju elektronskih veza (jumper) i ostalo smeštaju se na oveću štampanu ploču nazvanu MATIČNA PLOČA (MAINBOARD = glavna ploča. Matična ploča smešta se u kućište zajedno sa disketnim uređajem i diskovima. matherboard = ploča majka). Ali (Acer Labs Inc. slotovi RAM memorijskih modula. slotovi za priključenje disketnog i disk uređaja. U osnovi chipset se sastoji od integrisanih celina sistema za podršku grafički resursima i perifernim uređajima. kontoleri za prenos podataka. Matična ploča (Main Board) Mikroprocesor. grafičkih. kojima je zadatak uspešno upravljanje i razmena podataka između pojedinih uređaja unutar računara i dodatnih priključenih uređaja. CD diskom i drugim mogućim uređajima. zajedno sa pripadajućom omanjom elektronikom. ventilacionim uređajem i priključcima na poleđini kućišta. Kad je sve navedeno ispravno povezano za to predviđenim kablovima dobija se lični računarski sistem . Raznolikost po konstrukciji i funkciji prvenstveno je vezana uz vrstu procesora. proizvode ili naručuju chipset-ove prema vlastitim potrebama. AMD (Advanced Micro Devices). Ostali proizvođači kao SUN ili SILICON GRAPHICS dizajniraju.PC.

može se značajno razlikovati.hr/informatika/index. 3.) brz pristup datotekama. Magnetni diskovi Na površine okrugle ploče (diskove) nanosi se magnetni sloj na kojem se podaci zapisuju pomoću magnetskih glava u koncentričnim kružnim tragovima (track) tokom . Opšti zahtevi koji se postavljaju pred trajnu memoriju su: 1.) veliki kapaciteti. iako je moguće ugrađen isti chipset.10 Gornji chipset na slici obično se naziva 'North Bridge' a donji 'South Bridge'. 2.ktf-split. Ploče sa manje elemenata i priključaka koriste se u malim 'desktop' kućištima dok su ploče s više elemenata i na primer s podrškom za dva procesora veće ugrađuju se u velika 'tower' kućišta.html Spoljna (trajna) memorija po svojoj nameni predstavlja biblioteku svih vrsta programa ili podataka koje korisnik u radu koristi. brisanja i očitavanja korisničkih programa (datoteka). Razvoj tehnologije i softvera izdvojio je magnetne i optičke medije kao glavne uređaje za skladištenje podataka.) mogućnost upisivanja. Konstrukcija matične ploče. Pojedine vrste medija koji se danas koriste ne zadovoljavaju sva tri navedena opšta zahteva. Spoljna memorija izvori: http://www. popularni naziv najverojatnije dodeljen prema njihovim položajima u blok-shemi (mapi) rada. ali su u pojedinima nenadmašni.

Označavanje mesta bloka i oznake njegove pripadnosti određenom sektoru i tragu predhodi zapisivanju podataka i predstavlja pripremu medija za prihvat podataka.tvrdi disk (hard disk . Dakle. Stoga može gušće smeštati podatke od diskete te je razumljivo mnogo većeg kapaciteta.11 okretanja diska. Tokom formatiranja ujedno se kontroliše ispravnost magnetskog medija i eventualni oštećeni blokovi zapisuju se na za to predviđenom mestu na disku kako se nadalje ne bi koristili. Sadržaj CD-ROM medija nalazi se u TOC tablici (Table Of Contents) koja se nalazi u početnim zapisima u kojima su podaci o početnim sektorima pojedinih sadržaja. Obično u kućištu ima više diskova pričvršćenih na istu osovinu.HDD) Od disketa najčešće su prema PC standardu u upotrebi diskete 3. Smešta se unutar kućišta računara i u načelu nije prenosni medij. Tvrdi disk (hard disk ) je smešten u kompaktnom. CD bi se morao kretati duž spirale kako bi se optički mehanizam postavio na željeno mjesto. Sem toga brzina čitanja traga mora uvek biti ista što znači da se brzina okretanja diska povećava od centra prema vani (200 . Spirala je podeljena na sektore kojima su pridodati dodatni kontrolni bajt-ovi radi strožijih kriterijuma za korekciju greške što čini 2048 bajt-a/sektoru . jer je vrlo prihvatljiv i jeftin prenosni medij. Kako podaci slede jedan iznad drugog nužno je radi njihove lokacije odrediti koliko je tragova od centra prema rubu. Podaci nisu pohranjeni na koncentričnim kružnicama već na spirali koja se razvija od sredine prema vani. Tvrdi disk je u suštini trajna radna memorija računara i sa njim se odvija neprestana komunikacija preko upisa i čitanja podataka.FDD) II.44MB (oznaka DS/HD) Popularna je stoga što omogućava jednostavnu distribuciju software-a i arhiviranje podataka. video i programskih. Od nedavno u široj upotrebi se nalaze i optički mediji sa većom gustinom zapisa i koji promenom fokusa optike mogu očitavati po dva sloja podataka sa svake strane čime se dostiže kapacitet od preko 10GB podataka DVD-ROM (Digital Video Versatile Disc). Disketa se okreće svega nekoliko stotina obrtaja u minuti i stoga ima veoma spor pristup i manipulaciju podacima pohranjenim na njoj.) Mediji sa savitljivom podlogom . Čitanje i upis na magnetnom mediju nanesenom na površinu diskova obavljaju magnetske glave s obe strane diskova koje lebde na zračnom jastuku nad površinom nastalom uslijed velike brzine obrtanja diskova (do 10000 obrtaja/minuti). glazbenih.2120 ok/min). Kako nema fiksne podijele na sektore i tragove.5" kapaciteta 1. na kojem mestu počinje svaki trag. tragove podeliti na sektore a njih ponaosob na manje blokove te svakom od njih označiti početak i kraj.) Mediji sa tvrdom podlogom . . Zbog toga kao i zbog zahteva za stalnom promenom brzine okretanja CD uređaji sporiji su u pristupu podacima od magnetnih tvrdih diskova za nekoliko desetina puta. Prednost im je u tome što se na njih može smestiti oko 650-700 MB podataka u vidu raznolikih zapisa. zatvorenom i čvrstom kućištu i ima vrlo preciznu mehaniku.disketa (floppy disk . svakom bloku podataka predhodi oznaka početka. Postupak pripreme medija za prihvat podataka podelom medija na zasebna područja obeležena svojom jedinstvenom adresom pomoću zapisa posebne vrste dizajniranih u tu svrhu naziva se formatiranje. što ih čini gotovo nezamenjivim za multimedijalne sadržaje. Veličina podataka koji mogu biti smešteni na jednom hard disku iznosi i do nekoliko TB mada su trenutno najčešće u upotrebi hard diskovi veličine od nekoliko MB do par stotina GB. Magnetni mediji s diskom u osnovi se izrađuju u dve verzije: I. Elektronika CD uređaja dizajnira se s ATAPI kontrolerom.CD-ROM sistem. Optički diskovi CD (Compact Disk) optički diskovi imaju drugačiji način raspoređivanja podataka. njegova pripadnost određenom sektoru i tragu te se pred oznaku kraja upisuje i kontrolni zbir radi kontrole ispravnosti učitanog.

KAPACITET MEMORIJE . PCI) pomoću jednostavne karticeadaptera koji ima zadatak da ostvari galvansku vezu i eventualno preračuna logičke parametre u granice koje prepoznaje sistem Ova kartica ima naziv ATA (AT bus Attachment) i vrlo često se koristi naziv AT kontroler ili AT-bus kontroler mada ona u suštini nije kontroler. Kada se sadržaji jednom upišu i upiše njihov smeštaj u zaglavlju CD medija.je najmanje vreme da se podatak pročita i ponovo upiše u memoriju. VREME PRISTUPA . 3. 2. CD-RW. ugrađeni u kućište diska. Sem navedenog vrši pretvaranje logičke podele diska u fizičku podelu diska što omogućava da se različito koncipirani diskovi prema spolja vide prema logičkim podelama koje prepoznaje sistem pa fizički parametri diska nisu od značaja. ATA100. s fizičkim imenima A: i B: za disketni uređaj i C: i D: za tvrde diskove. MB ili GB i predstavlja maksimalan broj pohranjenih podataka.html Komponentama diska. a kod radnih memorija povezana je sa brojem ćelija u modulu. Dakle. 5. od kojih su najznačajniji sledeći: 1.12 Osnovna namena im je u multimedijalnim sistemima koji traže velike količine raznolikih podataka. Disk se povezuje sa sabirnicom (npr. CD-R (CD . upravljanje cache-om i drugi). Kontroleri ovog tipa za PC računare.Recordable) i DVD-R su posebna skupina uređaja koji koriste diskove na kojima je ugravirana preformirana brazda koja služi kao vodilja optičkom mehanizmu. Za sve medije je do jedne milisekunde. Optički disk takođe može biti jedan od njih umesto . sistemom za pomeranje magnetne glave i iglom za upisivanje i čitanje podataka i ostalim sklopovima (toplotna rekalibracija. CIKLUS MEMORIJE .hr/informatika/index. upravlja KONTROLER (Controller). ATA133. SerialATA) kao i po mogućnosti spajanja do četiri čvrstih diskova. ATA66. Za disk iznosi desetak milisekundi. Hard disk interfejsi izvori: http://www. DVD-R i DVDRW naziva se rezanje odosno burn (spaljivanje).vrlo važan parametar u poređenju uređaja iste vrste ali različitih kapaciteta. 4. BRZINA PRENOSA PODATAKA .je vreme potrebno da se podatak po zadavanju odgovarajuće instrukcije pojavi na sabirnici podataka. Na nju je moguće priključiti dva disketna i dva disk uređaja. Laser kod ovih uređaja je snažniji kako bi se omogućilo zagrevanje podloge na kojoj se zbog širenja usled toplote stvaraju neravnine na sloju za očitavanje nanesenom na podlogu slične kao kod CD-ROM medija.daje se u kB. dobili su naziv IDE (Intelligent Drive Electronics). memorije karakteriše mnoštvo parametara. za disketu stotinjak milisekundi a za radnu memoriju oko sto nanosekundi.ktf-split. disk je nadalje upotrebljiv samo kao medij za očitavanje. Kod novijih računara ovaj uređaj implementiran je na matičnoj ploči i poboljšan je po brzini (ATA33.broj bit-a po dužnom milimetru za rotirajuće medije. CENA/1 BIT . motorom disk ploča.pokazuje koliko se bit-a/sekundi može preneti tokom čitanja sadržaja memorije. Postupak upisivanja podataka na CD-R. Za razliku od njih CD-RW (CD Rewritable) DVD-RW predstvalju skupinu optičkih diskova čiju je sadržaj moguće neograničeni broj puta upisati i obrisati zahvaljujući posebno nanešenom sloju na kome je moguće praviti brazde i potom ih poravnati. GUSTINA ZAPISA . UltraATA. 6.

ali i skuplji. pritiskom na jednu od tipki odrađuje se akcija koja objektu pripada. bušene trake (kod industrijskih mašina) itd… Izlazni uređaji izvori: http://www. ovde je kontroler izdvojeni zasebni uređaj. Znači. Pored ovih standardnih ulaznih uređaja koje poseduju svi PC računari često se koriste još i igraće palice (joystick ili joypad). A/D konvertori (analogno/digitalni). Tastatura je nezamenjiv ulazni uređaj i u sastavu je gotovo svakog opšteg računarskog sistema današnjice. Na zajednički spojni kabel povezuje se više uređaja (u verziji SCSI-1 do 7 nove verzije ovog interfejsa mogu povezati i do 15 uređaja) od kojih svaki ima drugačiju adresu i koji su spojnim vodom vezani za kontroler umetnut u slot povezan sa sabirnicom. Preko primljenih podataka pomiče se pokazivač miša na monitoru. veće brzine prenosa i raznolikijih modova rada. te kad se pokazivač poklopi s željenim objektom na slici. optički analizatori predmeta.ktf-split. Ulazni uređaji izvori: http://www. Predstavlja elektromehanički ulazni konvertor.ktf-split.hr/informatika/index. skeneri. a u podnožju je gumena kuglica koja se okreće pomeranjem miša. senzori. Vrlo rašireni standard za povezivanje diskova (i nekih drugih) uređaja na sabirnicu je SCSI (Small Computer System Interface) standard koncipiran na sabirničkoj topologiji. razne olovke za pisanje po senzorskim tablama (tablet PC). Ovaj interfejs je razvila kompanija Shugart Associates (koja se danas zove Seagate). trake.13 čvrstog diska. Sadrži dve do tri tipke na kućištu. Ima i spoljne priključke pa omogućava i priključivanje uređaja van kućišta računara kao što su štampači. Rotacija kuglice se preko dva valjčića prenosi u unutrašnji mehanizam miša u kojem senzori pretvaraju pomeraje u električne impulse koji se šalju računaru kao podaci pokreta. nezamenjiv uređaj današnjeg personalnog računara. Podržan je gotovo na svim računarskim platformama. Pomagalo radi bržeg izbora željenog na temelju odabira sa slike na ekranu naziva se miš (mouse). U poslednje vreme mehanički miševi (sa gumenom kuglicom) zamenjuju se optičkima koji rade na principu svetlosnog signala pa se preko doplerovog efekta određuje položaj strelice na monitoru.hr/informatika/index. Sistem je brži. slika ili teksta i slično. skeneri i slično. SCSI kabl je paralelni kabl koji propušta po osam bitova.html Ulazni uređaji omogućavaju učitavanje podataka ili programske potpore u računar. Bilo kakav podatak mora se pretvoriti u odgovarajući sled impulsa koje računar može prepoznati. Poboljšani EIDE (Enhanced IDE) standard podržava još dodatna dva fizička uređaja na pridodatom (sekundarnom) disk kanalu. nužni su odgovarajući konvertori. Dakle. koji će prema računaru uputiti njemu razumljive poruke.html . kao tastatura.

Po vrsti dele se na: .ktf-split.ping.14 Izlazni uređaji omogućavaju pretvaranje rezultata obrade u električni signal (D/A konvertor). skup razumljivih znakova prikazan na ekranu monitora ili otšampan.I. Element slike. Prema kvalitetu slike najznačajniji su: .podsistem. Oba podsistema zajedno čine računarsku mrežu. bez kojeg je rad s današnjim računarom opšte namene gotovo nemoguć. koji objedinjavaju prednosti centralizovanih i distribuiranih računarskih sistema. Računarske mreže izvori: http://www. naziva se piksel. Prava ekspanzija razvoja i korištenja mreža počinje pojavom PC računara (IBM). Najčešći izlazni uređaj je monitor. Klase računarskih sistema izvori: http://www.VGA monitori (finoća slike je do 800x600 elementa slike) . Granična veza između računarskog podsistema i telekomunikacionog podsistema naziva se INTERFACE .SVGA monitori (finoća slike je do 1280x1024 elementa slike). Uz navedeni izlazni uređaj. pa i čitave zgrade. u svakodnevnom radu korisnik se vrlo često služi i zvučnicima. RAČUNARSKA MREŽA je skup međusobno povezanih pojedinačnih računara pomoću zajedničkog telekomunikacionog sistema.php Svet računara evoluira svakim danom još od vremena kad su kompjuteri zauzimali kompletne sale. Protokoli dakle definišu interakciju između podsistema. dakle najmanji delić slike kojem se može kontrolisati osvetljenost i boja. “konsolidovanih” računarskih sistema. U narednom vremenskom periodu dolazi do uvođenja distribuiranih računarskih sistema (klijent/server) koji uvode značajnu decentralizaciju kontrole računarskih resursa. Održavanje celovitosti podataka. da bi konačno u današnje vreme se počelo sa uvođenjem tzv. Računari predstavljaju jednu skupinu . Od trenutka kada su računari postali preovlađujući element u poslovanju.hr/informatika/index. . njihova razmena.hromatske (boja).html Koncepcija računara u mreži praktično datira od pojave miniračunara i mikroračunara i potrebe njihovog međusobnog povezivanja. a interfejsi je omogućavaju. a komunikaciju između njih omogućava telekomunikacioni podsistem prema određenim preciznim pravilima koja se nazivaju PROTOKOLI. deljenje resursa i međusobna komunikacija (elektronska pošta) osnovne su prednosti mreže. kompanije su krenule sa uvođenjem velikih računarskih sistema (mainframe) i čvrstom centralizovanom kontrolom računarskih resursa.ba/rjesenja/racunarski. ili govornu poruku.monohromatske (crno-beli) . neretko štampačima ili ređe crtačem i nekim drugim izlaznim uređajima.

kada jedan moćni računar (mainframe) "napadaju" korisnici preko terminala tj.) pristup zajedničkim bazama podataka elektronska komunikacija i pošta (slanje podataka) upravljanje i administriranje podacima povezivanje različitih platformi (DOS.interaktivan rad korisnik-računalo tj. Svojstva host arhitekture su: . najčešće serijski protokoli . modemom .) povećanje efikasnosti poslovanja i dostupnosti informacija Razlikujemo dva tipa arhitekture računarskih mreža.moguć samostalni rad korisnika .višekorisnički i multitasking rad host računara Suprotnost host arhitekturi računarskih mreža je CLIENT-SERVER (korisnikposlužitelj) arhitektura utemeljena na povezivanju više manjih računara s poslužiteljem koji korisniku pruža ispomoć u radu (server).razedeljenu arhitekturu (CLIENT-SERVER arhitektura).rasterećenost računara-poslužitelja od interaktivnog rada .spori mrežni putovi.. ali je korisnikov rad na njegovom računaru (radnoj stanici) veći deo vremena odvojen i nezavisan od poslužitelja. OS/2. Svojstva korisnik-poslužitelj arhitekture su: .koncentrisanu arhitekturu (HOST arhitektura). i to: .mogućnost koncentrisanja više terminala na jedan interface .moguć rad na većim udaljenostima od host-a npr.moguća upotreba više poslužitelja s odvojenim zadacima .monolitna programska potpora .15 Svrha mreže je: • • • • • • • zajedničko korišćenje programa kao zajedničke aplikacije za sve korisnike ili aplikacije koja je razdeljena a rezultati obrade objedinjeni objedinjavanje pristupa mrežnim resursima (štampač.. Najjednostavniju konfiguraciju (arhitekturu) računarskih mreža predstavlja HOST arhitektura.host je opterećen izvršavanjem programske potpore .zajedničko korišćenje periferija i razdeljen pristup periferijama od strane poslužitelja .. konfiguracije monitora i ulaznih uređaja bez vlastitih resursa skladištenja i obrade podataka podataka.veća ukupna prilagodljivost i nadogradnja Razlikujemo više vrsta računarskih mreža ali najčešća podela je prema velićini i mestu primene same mreže.jeftiniji mrežni resursi . UNIX .moguća izmena poruka između korisnika ali ne i podataka . crtač.. LAN (Local Area Network) – je lokalna mreža koja nudi međusobnu povezanost učesnika mreže i deljenje zajedničkih programskih i . i .podeljeni (shared) računarski resursi i programska potpora . korisnik i računar neprestano komuniciraju preko terminala .

samih poslužitelja ili host-ova određuje tip mreže i osnovni tipovi povezivanja mreža su: zvezda (arcnet). zatim i DNS. ali podaci "putuju" uokrug duž prstena.sadrži sve protokole višeg nivoa. čini stog protokola (protocol stack). na čije se čvorove vezuju predhodne su npr. Fizički prekid medija za prijenos signala (kabel) u sabirničkoj topologiji znači prestanak komunikacije između svih učesnika mreže. Zvezda je. Mreža državnog i međudržavnog karaktera. u početku virtualni terminal (TELNET). Broj nivoa.nepouzdana nesledna komunikacija (na pr. Svaki računar u mreži predstavlja jedan čvor (NODE) mreže. Internet . Interface između susednih slojeva definiše koje primitivne operacije i servise donji sloj nudi gornjem. a u topologiji zvezde 'ispada' samo jedna od grana zvezde. imena.omogućuje pouzdanu slednu komunikaciju i baza je za više protokole koji zahtevaju da se podaci prenesu bez greške (na pr. Logička topologija opisuje način "putovanja" signala kroz mrežu. koja određuje međusobnu komunikaciju između čvorova mreže. Način povezivanja čvorova. smišljeno projektovane procedure koje prate razmenu . Većina mreža organizovana je kao niz slojeva ili nivoa (layers. ostvaruje komunikaciju između dva udaljena računara. Topologija u suštini predstavlja fizičko uređenje i oblik mreže .sloj radi sa IP (Internet Protocol) paketima koje usmerava optimalnim putem. Topologija WAN i internet mreže složenija je i povezana s mogućnostima PTT kanala kojima su čvorovi mreže povezani. UDP . Mehanizam komunikacije radi na principu izbegavanja sudara (kolizije) signala na spojnom vodu. Ne postoji pravi prijenos podataka među slojevima . različit na različitim hostovima i mrežama. telnet. ETHERNET je naziv u čast neuhvatljive supstance za koju se mislilo da služi kao medij za rasprostiranje elektromagnetskih valova. elektronska pošta (SMTP). Skup slojeva i protokola čini mrežnu arhitekturu (network architecture). svaki sloj izgrađen je nad onim ispod njega. NNTP. sabirnica (ethernet) i prsten (token ring). sadržaji. Više mreža i njenih elemenata institucije (npr. glavna čvorišta mreže i povezanost s glavnim čvorovima. U svim mrežama zadatak je svakog nivoa da ponudi neke usluge (servise) za više nivoe koji ne moraju voditi računa o detaljima implementacije tih servisa. Lista protokola.. funkcije slojeva razlikuju se od mreže do mreže. zahvaljujući centralnom sabirnom uređaju (HUB) koji omogućava međusobnu nezavisnost signalnih priključaka (port). najčešće na nivou jedne ustanove ili preduzeća. odnosno veze između računara i poslužitelja. Prenosni sloj (Transport) . levels).ožičenje.podaci i kontrolne informacije šalju se sloju ispod sve dok se ne dođe do najnižeg sloja ispod kojeg je fizički medij kojim zaista ide komunikacija. Sloj 'n' na jednom računaru komunicira sa slojem 'n' na drugom pomoću skupa pravila koja se nazivaju protokol . prenos datoteka (FTP). Sloj host-mreža (Host-to-Network) . najpouzdanija topologija. Aplikacijski sloj (application) . HTTP. Fizička topologija mreže osnov je logičke topologije. Dakle. po jedan za svaki sloj. akademske mreže kao i globalna međunarodna mreža INTERNET (INTERnational NETwork). posebno peer-to-peer mrežni sistemi kod kojih su svi računari ravnopravni i svaki može biti poslužitelj i radna stanica.. Kod prstenaste topologije komunikacija se odvija putem upisa i čitanja podataka u "paket" koji neprestano kruži mrežom.nije definisan protokol kojim se host veže za mrežu. za prenošenje govora.16 hardverskih resursa.ostvaruje komunikaciju među peer procesima korišćenjem protokola: TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol) TCP . Tako "Token Ring" ima fizički zvezdastu strukturu. ftp). elektroprivreda) čine raširenu skupinu učesnika nazvanu WAN (Wide Area Network). Manje lokalne mreže LAN uglavnom se dizajniraju u topologiji sabirnice. videa).

Internet protokol za povezivanje čvorova mreže.podaci ili upravljanje. . Najvažniji iz ovog skupa protokola su: • • • • • • TCP . deljenje štampača ili nekog drugog izlaznog uređaja.25 preporuka CCITT. sinhronizaciju. . Osim navedenog. otkrivanje greške u ramu. TELNET . IPX (Internet Protocol Exchange) i TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol) kao deo protokola koji se odnosi na mrežu itd. . X. a prepoznaju se prema pridodatim nazivima kao HDLC (High level Data Link Control) propisan od ISO .polje kontrole na grešku. IP . Definiše postupke komunikacije. na kojima poćiva suvremeni svijet INTERNET-a.polje podataka. verifikaciju i prenos podataka između procesa na računarima povezanim u računarsku mrežu.Omogućava deljenje diskova i datoteka među umreženim računarima (Network File System). Protokol se realizuje u vidu procesa koji treba obaviti da bi se očuvao integritet prenosa podataka. a to su: . Sve je to opisano u vidu dokumentacije kao sastavnog dela standarda propisanog od nadležne organizacije (npr. elektronsku poštu. koristan sadržaj rama. FTP . Početak i kraj rama označava se posebnom kombinacijom bit-ova. sadrži adresu čvora pošiljaoca i primaoca. CCITT). DIN) ili kao preporuka nadležne međunarodne organizacije (npr. definiše deljenje diskova među računarima mreže.Protokol za prenos paketa podataka između spojenih čvorova.Protokol za razmenu podataka između čvorova (File Transfer Protocol). Svaki čvor (računar) na Internetu ima svoju jedinstvenu IP adresu označenu s 4 broja odvojena tačkama: 'http://xxx.adresno polje. NFS .xxx. Namenjen za komunikaciju između računara povezanih u heterogene mreže na osnovi povezivanja čvor-čvor. od kojih je svaki organizovan kao logička celina nazvana "FRAME" (RAM) bloka podataka. opisuje namenu rama . Poruke se pri odašiljanju i primanju grupišu u sled blokova podataka.Omogućava interaktivan pristup udaljenom čvoru(TELecommunications NETwork). ISO. dok TCP sloj putem usluga IP sloja ostvaruje pouzdane veze s trajnim spojevima između čvorova mreže vršeći neprestanu komunikaciju između njih i proveru iste.kontrolno polje. SMTP .xxx/' . povezivanje. distribuciju vesti i druge usluge. Bit-ovi unutar rama organizuju se u polja koja počinju na tačno određenoj poziciji unutar rama.17 podataka nazivaju se protokoli. s gledišta nadzornika. TCP/IP je skup protokola.Elektronska pošta (Simple Mail Transfer Protocol).xxx. IP sloj ima zadatak prenosa paketa podataka između čvorova mreže bez potvrde prijama.

html Preteča Interneta je ARPANET (Advanced Research Projects Agency NETwork) projekt mreže Ministarstva odbrane USA-a iz 60-tih godina za vojne potrebe. svakim danom sve veću. programi za rad sa elektronskom poštom… 5) Programi za izradu Web prezentacija 6) Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje 7) Konferencije na internetu 8) Internet trgovina i novćane transakcije 9) Zaštita i mere bezbednosti 10) Intranet 11) Extranet Razvoj izvori: http://www.godine i INTERNET EXPLORERA-a 1995. posebno u smeru sigurnosti podataka i povećanja brzine komunikacije. Brzina Interneta povećava se iz dana u dan.godine i nove brze mrežne arhitekture nastaju temelji Interneta kakvog danas poznajemo. Internet danas predstavlja milione računara širom sveta povezanih u jednu jedinstvenu mrežu. Prema zamislima Tim Berners-Lee 1993. Potom predstavljanjem NETSCAPE-a 1994.godine osmišljena je prva preteča današnjeg WWW u The European Laboratory for Particle Physics in Switzerland (CERN) i prvi grafički orijentisani softver za pregled sadržaja na internetu .godine uveden je Gopher servis razvijen u laboratorijama University of Minnesota (USA) koji je uveliko olakšao upotrebu Interneta. Ogromni napori se ulaži u dalji razvoj mrežne infrastrukture.MOSAIC. Povezivanje na internet izvori: http://www. Sa nekadašnjih desetak Kb/s danas se u razvijenim zemljama sveta komunikacija odvija u redu veličine 10Mb/s i više. 1991.ktf-split. Tako povezane lokalne mreže uobičajeno nose oznaku WAN (Wide Area Netvork) kao pojam za računarske . Potom mreža povezanih računara postaje igračka naučnika.html Internet se dakle može definisati kao globalni planetarni komunikacijski sistem međusobno povezanih mreža računara namenjen razmeni informacija svih oblika.ktf-split. Svaka država ima svoje rešenje Internet mreže po principu međusobno povezanih lokalnih računarskih mreža LAN (Local Area Network). Internet nije vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno već predstavlja jednu otvorenu informatičku mrežu.18 INTERNET 1) Razvoj 2) Povezivanje na internet 3) Servisi 4) Softver za internet – Web čitači.hr/informatika/index. Ovo načelo je jednostavno prošireno na čitav svet. Ideja Interneta proistekla je iz dizajna lokalnih računalnih mreža u kompanijama koje su omogućavale deljenje računarskih resursa i razmenu datoteka i pošte unutar kompanija.hr/informatika/index.

i video koristeći se browser-om (softverom za pregled sadrzaja internet stranica).html Korisnik preko svog računara na poslu ili kod kuće po uključivanju u Internet može: • • • • • • • Razmenjivati elektronsku poštu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji na planeti.  Modemski pristupni poslužitelji (ACCESS server) imaju dial-in i leased line asinhrone serijske ulaze. Linux ili nekom drugom . zvuk. Softver za internet izvori: http://www. Klikom na ključnu riječ ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na druge sadržaje unutar istog ili drugih domena. u realnom vremenu) raspravama sa većom grupom osoba koji koriste 'Internet Relay Chat' (IRC) uslugu. Učestvovati u on-line (direktno.internet.19 mrežne sisteme koji obuhvataju veće područje.. Machintosh. Pristupna čvorišta su mesta pristupa LAN mreža ustanova na WAN mrežu. 'mailing list-a' i 'News Group-a'.com http://cws. Čitati kompleksne dokumente koristeći 'Hypertext'.  Veza optičkim vodom na čijim se krajevima nalaze FOT ( Fiber Optic Transceiver) uređaji za kačenje na Ethernet AUI ulaze.. Zavisno od načina na koji se ostvaruje veza. ne u realnom vremenu) raspravama putem elektronske pošte s osobama sličnih interesa putem 'foruma'. Učestvovati u off-line (indirektno. Čitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u (World Wide Web-u) koji sadrže tekst. Uobičajeno je postojanje nekoliko WAN-ova različitih po nameni. Protokoli na modemskim pristupnim poslužiteljima su PPP i SLIP.ktf-split. Raditi na udaljenom računaru koristeći 'Telnet' uslugu. zatim od toga da li su pravljeni za rad u Windows. grafiku.6 Kbps na pristupnom i distribucijskom čvorištu.  Veza preko bakarnih žica na čijim se krajevima nalaze sinhroni modemi brzine 128 Kbps ili 2 Mbps. Zbog različitih namena ovih softvera i njihove široke rasprostranjenosti i primene klasifikovani su u više podgrupa. Takođe.). postoji nekoliko različitih pristupnih čvorišta.com Pri korišćenju interneta odnosno svih raspoloživih servisa na internetu koristimo se raznim softverima-alatima (aplikacijama). Preuzimati datoteke bilo koje vrste (Download) s udaljenih računara i dostavljati datoteke (Upload) na njih uz pomoć FTP (File Transfer Protocol) usluge. razlikuju se naravno i po tome za koju su platformu namenjeni (PC.softsearch.hr/informatika/index. Servisi izvori: http://www.  Veza s LAN-om ustanove ostvaruje se preko bakarnih žica na čijim se krajevima nalaze asinhroni modemi brzine 33.

Ovde su navedene (bez nekog naročitog redosleda) grupe najčešće korišćenih programa na internetu: browsers – su najviše korišćeni softveri za pretragu sadržaja stranica internet sajtova web browser tools – predstavljaju dodatke browsera za naprednije korisnike search utilities – su alati manji od browsera koji se koriste isključivo za traženje određenih informacija na internetu (teksta.) email utilities – su skup softvera koji služe za razmenu elektronske pošte.) file sharing software – su softveri koji omogućavaju korisnicima da razmenjuju fajlove bez posrednika text editors / readers for internet – su čitači i tekstualni editori (na internetu se najčešće zbog veličine fajlova koriste PDF čitači) communication / instant messaging / chat software – u ovoj grupu se nalaze softveri koji omogućavaju neposrednu komunikaciju dva ili više online korisnika istovremeno (mogu biti čisto tekstualni ali i praćeni video konferencijom sa zvukom) audio/video streaming software – su softveri pomoću kojih je moguće pregledati neki multimedijalni sadržaj nekog sajta server tools – predstavljaju skup alata koji se koriste na serverima webmaster tools – predstavljaju alate koje webmasteri koriste pri postavljanju. trojanaca. održavanje i automatsko pozivanje dail-up veze internet benchmarks – su programi koji služe za monitoring i podešavanje stabilnosti.. slika.20 operativnom sistemu kao i da li će se koristiti na nekom server-u ili client-u. brzine i svih ostalih parametara internet konekcije internet provider tools – su programi koje koriste internet provajderi networking administration tools – su softveri koje koriste privilegovani administratori mreža i protokola antivirus / antitrojan software . podešavanje svih parametara oko slanja i primanja elektronske pošte.predstavljaju grupu softvera namenjenih zaštiti računara od različitih zlonamernih programa (virusa. wormova) firewalls – predstavljaju elektronsku barijeru koja sprečava neautorizovane korisnike da pristupe određenim fajlovima u mreži. njenog skladištenja i filtriranja FTP software – su softveri koji se koriste za slanje nekog sadržaja na server (npr postavljanje sadržaja internet prezentacije na nekom serveru) download/upload utilities – su alati koji omogućavaju lakši transfer fajlova (nastavljanje prekinutog download-a ili upload-a i sl... održavanju i menjanju sajtova dial-up utilities – su alati za uspostavljanje. ili računaru koji se koristi da održava tu granicu remote management – ovi programi omogućavaju prijavu korisnika na udaljenim računarima i korišćenje njihovih resursa telnet utilities – su programi koji omogućavaju rad na udaljenim računarima preko telnet protokola password managers – pamte korisnička ime i lozinke i automatski ih unose kada prepoznaju log internet business software – u ovu grupu softvera spadaju alati za pomoć pri odlučivanju u menadžmentu pri poslovanju na internetu e-commerce utilities – su alati koji omogućavaju novčane i druge biznis transkacije preko inteneta RSS clients – su alati koji se koriste za razmenu vesti i sadržaja između dva ili više .

Napomenimo kako za izradu Internet stranica nije potrebno biti priključen na Internet mrežu! Radi lakše izrade html stranica. 3dMaxStudio… Pronalaženje informacija na internetu izvori: http://lavica.fesb. Macromedia Dreamweawer. pri čemu će pretraživač izlistati sve stranice na kojima se navedeni pojam nalazi. na primer. Za izradu tih datoteka možete koristiti bilo koji tekst editor kao.hr/~slap/prirucnik/node29. Corel Web Designer… Koji program će biti korišćen pri izradi web prezentacije zavisi pre svega od toga kolika je složenost i kakva namena te prezentacije. Rezultati najbliže traženima ispisani su od vrha nabrojanih stranica nadolje. Macromedia Director.hr/~slap/prirucnik/node29.html Internet odnosno HTML stranice su datoteke pisane u HTML jeziku osmišljenom u svrhu prenosa što veće količine informacija Internet mrežom. Maya. Tako u slučaju izrada dinamičkih prezentacija (multimedijalne prezentacije) koriste se razni softveri za animaciju poput: Macromedia Flash. Notepad u Windows-u.21 sajtova usenet utilities – su softveri za razmenu poruka sa korisnicima Usenet-a newsreaders – se koriste za čitanje vesti i prijavu za različite newsgrupe online education software – su softveri koji se koristi pri obuci ili učenju na daljinu tj preko interneta parental control software – su softveri kojima se ograničava pregled određenih sadržaja na internetu online gaming software – su softveri za online igranje. Evo kako to radi. klađenje.. te je stoga za brže nalaženje željenih informacija nužno koristiti neki od WWW pretraživača. fraze ili pitanja u polje za pretraživanje. Pretraživaču kažete što tražite upisujući ključne riječi.. Kod pretraživanja treba voditi računa o sledećem: • Pretraživanje se može obavljati po stablu već predloženih kategorija ili prema upisanom pojmu. izrađeni su brojni alati za čiju upotrebu nije potrebno poznavati sintaksu HTML jezika. . cache and cookies utilities – su alati koji se koriste za upravljanje ''kolačićima'' (malim skriptama koje prate log-ove tokom korišćenja interneta) patches/plugins/codecs/updates – predstavljaju dodatke programima koji se kasnije instaliraju i služe da unaprede postojeće funkcije programa ili uklone pojedine nedostatke Programi za izradu Web prezentacija izvori: http://lavica. Xara 3d. Ovi alati nazivaju se HTML editori i među najpoznatije spadaju: Microsoft FrontPage.fesb.html Količina informacija na Internetu je enormna. Pretraživači odgovaraju izlistavanjem svih Web stranica u svome sadržaju koje su na naki način povezane sa onim što ste upisali.

htm? terms=conferencing&SUName=netforbeginners&TopNode=4417&type=1 Konferencije na internetu predstavljaju svojevrstan oblik komunikacije između korisnika istog online servisa.about. Internet dance|tango link:www. pretraživači koriste razne algoritme za indeksiranje stranica. Mogu biti grupne (room) ili pojedinačne.fesb. .) filter (|) link: site: title: url: Delovanje označava frazu označava korištenje vlastitih imenica zahteva reč ili frazu isključuje reč odvaja imena i naslove sužava pretraživanje sa šireg područja na uži pojam nalazi stranice koje imaju link na traženi pojam nalazi stranice iz određene domene nalazi stranice koje u naslovu sadrže traženi pojam nalazi stranice koje sadrže traženi pojam u adresi Primer "free software" NeXT Computers zakon +samouprava dog -hotdog World Wide Web. Ove konferencije ostvaruju se dopisno preko raznih instant mesindžera ili u slučaju korišćenja web kamere i mikrofona preko posebnih softvera za prenos slike i zvuka (npr Microsoft Netmeeting). odnosno sugerišu koliko ponuđena Web stranica zadovoljava kriterijume pretraživanja. Pretraživači kod svakog rezultata nude i određenu meru uspešnosti. Neki pretraživači takoer nude i listu prepručenih stranica za traženi pojam. Postoji takođe i drugi tip multimedijalnih online konferencija na internetu koje se ostvaruju korišćenjem mobilnih telefona poslednje generacije GPRS na WAP sajtovima.22 • • • Zbog velike količine podataka na Internetu. upit treba profiniti. Ti algoritmi nikad nisu sto-posto uspešni.com title:tenis url:movies Konferencije na internetu izvori: http://netforbeginners. tako da rezultati pretraživanja variraju od pretraživača do pretraživača.com/sitesearch. Ukoliko je broj nađenih stranica prevelik. Jedan poseban tip internet konferencija su tzv offline dopisne konferencije tj forumi kao posebni servisi na internetu gde članovi razmenjuju kratke poruke (post) na određenu temu (topic). Operator navodnici (" ") odgovarajuća velika slova znak plus (+) znak minus (-) zarez (.hr site:disney.

Kupovanje preko Interneta može biti najbrži i često najjeftiniji način kupovine nekog proizvoda. Kada kupac odabere sve proizvode koji ga zanimaju i koje želi naručiti. Trgovina putem interneta se smatra najprofitabilnijim obilikom trgovine zbog jednostavnosti i niskih troškova. mora imati i mogućnost odabira načina plaćanja. niste ograničeni samo na kupce iz susedstva. što ih čini trenutno dostupnim svima kojima su te informacije potrebne. Vaša Internet prezentacija i trgovina može biti dostupna 24 sata dnevno.e-trgovina. Teoretski.html . cene u Internet trgovini možete promeniti u roku od nekoliko sekundi. garanciji. kao sastavni deo elektronskog poslovanja (e-business). koji omogućavaju sigurno slanje raznih podataka putem Interneta bez mogućnosti da ih neko neželjeni pročita. mogu ih direktno naručiti. radnike i prateću opremu. Uspostavljanje klasičnog maloprodajnog lanca zahteva velika ulaganja u infrastrukturu. uz jednostavno popunjavanje unapred pripremljenog upitnika. proizvodima i uslugama koje nudite. uslovima i načinu naručivanja i plaćanja. Moguće je formirati listu odgovora na najčešća postavljana pitanja. 7 dana u nedelji. prostor. postavljajući vaš proizvod na Internet omogućujete ostalim korisnicima Interneta da vide Vaš proizvod i ako su hiljadama kilometara daleko.hr/tp/ecommerce.asp Internet trgovina (e-commerce. Organizovanje Internet maloprodaje bitno je jeftinije. mogućnostima za zamenu kupljenih proizvoda i sl.23 Internet trgovina i novčane transakcije izvori: http://www. Vaši korisnici (kupci) pošto na Vašem stranicama ili Internet trgovini saznaju sve o proizvodima (uslugama) koje ih interesuju. obzirom da sve fizičke trgovine zamenjuje jedan Internet site. Zato su razvijeni posebni protokoli (načini komunikacije). postoji mogućnost da neko putem “pokupi” broj vaše kreditne kartice dok on putuje od vašeg računara do servera te trgovine. 365 dana u godini. Najjednostavnije je to učiniti kreditnom karticom. sva ona pitanja na koja kupci i potencijalni saradnici žele znati odgovor pre nego što počnu poslovanje sa Vama. zbog načina na koji Internet radi. i uvek spremna za kontakt sa Vašim poslovnim partnerima. Takođe je dostupna i svim potencijalnim kupcima. Internet jedini nudi interaktivnost. Kupovanje je moguće u bilo koje doba dana ili noći. ne plaćate zakup poslovnog prostora i sl.yu/zastita/kriptografija. cela država). To su ogromna ulaganja ako se želi prodavati na velikom prodručju (kao što je na primjer. Vašoj delatnosti.co. poput SSL protokola. Podaci se pre slanja šifriraju i takvi se šalju serveru. Kupac putem Interneta na jednostavan način može doći do svih potrebnih informacija o Vama. elektronska trgovina). omogućuje Internet posetiocu (kupcu) naručivanje proizvoda putem Interneta. Sve informacije na Vašim stranicama ili npr.poslovniforum. U obrazac na Web stranici upisuje se broj kreditne kartice i time je plaćanje obavljeno. koji u svakom trenutku mogu saznati sve ono što im je potrebno za sklapanje nekog poslovnog ugovora ili kupovinu. Zaštita i mere bezbednosti izvori: http://www. Za razliku od drugih medija. Bilo gde se nalazili.

Obezbeđenje autentičnosti informacija tj. kako bi se izbegla mogućnost da bilo koji primalac čita poruke koje mu nisu namenjene. kada se komunicira sa više poslovnih partnera jer mora da se obezbedi različit ključ za svakog primaoca. a samo primalac svojim tajnim ključem može da dešifruje poruku. Postoji još jedan problem. ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. morate prvo dobiti njegov javni ključ. Pošto na Internetu nema policije koja bi . Poznavanje jednog ključa i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog ključa. To prakticno znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa. sredstvo kojim ćete vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internetu. Najbitnije je da se tajni ključ u celom postupku komunikacije nigde ne šalje jer nepostoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim. Možemo ih nazvati i digitalnom Ličnom kartom. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati vašu komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. 2. Tajnost i autentičnost poruke kod ovog sistema zasnivaju se na tajnosti ključa. Međutim. dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku. Pošiljalac primenom odredjenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (pr. Iako su različiti. kako možete biti sigurni da je to zaista njegov ključ? Rešenje ovog problema postiže se upotrebom Digitalnih sertifikata. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke.24 Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Rešenje ovog problema je pronađeno u vidu sistema šifrovanja javnim ključem (Asimetrični šifarski sistem). Osnovni elementi kriptografije su: 1.postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nije namenjen. šifrovanje . ključ . Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. dešifrovanje . U njemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Ovako dobijen zapis on dalje šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni potpis koje se šalje zajedno sa porukom. kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca ). Ako koristite sistem šifrovanja javnim ključem i želite da nekom pošaljete poruku.početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje. Zbog toga se u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju mora pronaći mehanizam koji će obezbediti: • • • Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja) Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija) Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca) Kriptografija kao nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija pruža rešenje ovog problema.postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik 3. jer oni zaista to i jesu digitalna lična karta u syber prostoru. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati. Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje.Što znači da možete bilo kome da pošaljete šifrovanu poruku ako znate javni ključ osobe kojoj šaljete. Što znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ.

Velika je verovatnoća da Web browser koji korisnik poseduje već sadrži javni ključ CA jer su Netscape i Microsoft procenili kojim se CA može najviše verovati. Digitalni sertifikat vašeg servera izdat od strane CA mora da sadrži sledeće: • • • • • • Naziv vaše organizacije Dodatne podatke za identifikaciju Vaš javni ključ Datum do koga važi vaš javni ključ Ime CA koji je izdao digitalni sertifikat Jedinstveni serijski broj Svi ovi podaci formiraju sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA. i digitalnih sertifikata.ktf-split.CA Certificate Authority čija je uloga da provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat. vaš Web server (server na kome se nalazi vaša prezentacija) mora imati mogućnosti da radi kao Secure Web server. korišćenjem serverovog javnog ključa i šalje ga serveru. . Ako želite da na vašoj Web prodavnici omogućite kupcima plaćanje kreditnim karticama ili prodaju i pružanje poverljivih informacija. integritet podataka i autentičnost pošiljalaca korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim ključem.html . Intranet izvori: http://www. Najčešće korišćeni standard za digitalne sertifikate je X. može biti siguran u ispravnost sertifikata. Transakcija korišćenjem SSL protokola uključuje sledeće aktivnosti: • • • • • • server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA klijent i server razmenjuju javne ključeve klijent generise tajni ključ koji se koristi samo u započetoj transakciji. Ovde je opisan samo jedan deo primene digitalnih sertifikata. simetričnog šifrovanja. SSL (Secure Socket Layer) protokol koji je razvila firma Netscape. Podržava ga većina Web servera kao i klijenata uključujući Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator. Ako korisnik ima poverenja u CA i ima CA javni ključ. U daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni ključ metodom simetričnog kriptovanja. je trenutno najčešće korišćen metod za obavljanje sigurnih transakcija na mreži. SSL obezbeđuje privatnost. pa su njihove javne ključeve uključili u svoje browsere. pojavile su se kompanije koje imaju ulogu ‘treće strane’.509.hr/informatika/index. Neophodan uslov za sve ovo je da zatražite i dobijete digitalni sertifikat za vaš server od nekog CA. klijent šifruje generisani tajni ključ.25 proverila vaše podatke i izdala vam Ličnu kartu.

26 Lokalne mreže osim svojih internih protokola. POP3. kao NetBEUI ili IPX/SPX (Internet Protocol Exchange/Sequenced Exchange Protocol) ili neki drugi. Extranet izvori: http://www.net/tehno/recnik/@p=8413 Extranet predstavlja deo kompanijske interne računarske mreže koja je dostupna spoljnim korisnicima. informacioni sevisi za kupce. ali s mogućnošću nadziranog pristupa od spolja i nadziranom izlazu izvan lokalne mreže ka spolja. čine mali lokalni Internet-intranet.ostrvo. na primer. Realizovano u vidu više fizički odvojenih računara kao poslužitelja ili u samo jednom poslužitelju sa svim navedenim mogućnostima. ili jednostavnije Internet na malo. . zajedno sa radnim stanicama koje im mogu pristupiti. transfer datoteka i ostalo. Administratori lokalnih mreža uspešno su iskoristili TCP/IP skup protokola (HTTP. Intranet je u suštini u funkciji same kompanije ili ustanove za njene vlastite potrebe. pristup WEB dokumentima. za komunikaciju prema svetu kao i unutar svoje infrastrukture koriste TCP/IP protokol i one su sastavni dio Interneta. SMTP. FTP. NNTP i druge) da u svojoj lokalnoj mreži omoguće razmenu e-mail poruka. Kako ipak imaju neke svoje osobenosti nazivaju se intranet.

To su C. Predstavljaju prevodioca između čoveka i računara u postupku kreiranja aplikativnog software-a.su programi koji prevode čoveku razumljive instrukcije i komande u binarne zapise razumljive računaru. iteracija) 5) Aplikativni softver – namenski. Kontroliše "kretanje" bit-ova kroz računar i pruža informacije o aktivnostima računara i ostalih uređaja u njemu i oko njega.koji čine svi programi koje je korisnik računara instalirao radi rešavanja određenih zadataka (aplikacija) Sistemski softver u suštini upravlja radom digitalnog računarskog sistema i deli se u dve skupine: operativni sistem . DOS. 7) Tipovi datoteka – txt. za obradu teksta.) 3) Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera 4) Pojam algoritma i osnovne algoritamske strukture (sekvenca. 6) Pojam sloga. za tabelarna izračunavanja. Poznati su MS-DOS.obuhvata sve programe koji kontrolišu izvršavanje korisničkih programa.hr/informatika/index. PROGRAM u suštini predstavlja REDOSLEDNI niz instrukcija.. jezički procesori . po izrađenom ALGORITMU. selekcija. grafički. koje računar izvršava da bi obavio zadatak prema zadanom postupku rešavanja tj. polja. to su alati sa kojima će se napraviti program za crtanje slika ili program za računovodstvo i knjiženje ili nešto drugo. .. BASIC i drugi.ktf-split. za korišćenje internet servisa itd.. UNIX. OS/2. 8) Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS) Podela softvera izvor: http://www. Unix. Različit je za različite vrste računara. U osnovi softver se deli na: sistemski softver . doc. Dakle. njihov redosled i smeštaj u memoriji i vrše razne operacija sa njima (promena imena ili brisanje na primer). VMS i drugi.koji uglavnom isporučuje prodavac digitalnog računara.html Programsku podršku (SOFTWARE) čine svi PROGRAMI s kojima je digitalni računarski sistem snabdeven i koji se svakodnevno nadopunjuju i razvijaju.. a omogućava korišćenje svih resursa računarskog sistema (hardware-a) korisnički (aplikativni) softver . MS-Windows 9x/NT/2000/XP. Nazivaju se i programski jezici. datoteke. xls.27 SOFTVER 1) Podela 2) Sistemski softver – operativni sistemi (Windows...

dok je ostalo na tvrdom disku i na raspolaganju korisniku. odnosno koristi vremenska razdoblja nekorištenja mikroprocesora za jedan zadatak u svrhu rešavanja drugog zadatka. moraju se uspostaviti jedinstvena pravila komunikacije između komponenti usklađena sa mogućnostima unutrašnje logičke arhitekture mikroprocesora. Prema mogućnostima sistema globalna podela bila bi: 1. Pri tom važi jedinstvena zakonitost: bolji procesori za svoje potpuno iskorišćenje zahtevaju i složeniji operativni sistem.) Višekorisnički operativni sistem. koji omogućava obavljanje više zadataka "istovremeno".hr/informatika/index.) Mrežni operativni sistem kao posebna programska celina (Novell NetWare) ili već ugrađen u operativni sistem (Windows NT) Operativni sistem sadrži niz programa od kojih se svi ne učitavaju u radnu memoriju po uključivanju računara već samo deo neophodan za rad računara. učitavanje u radnu memoriju monitora i nužnih programskih resursa radi ostvarivanja interakcije čoveka i računara. delu koji uz BIOS služi za neposredno upravljanje delovima računara. kao MS-DOS operativni sistem. 3. U/I PODRŠKA. Internal). za svaku vrstu računara prema tipu mikroprocesora. dakle podrazumijeva se da mora biti i višeoperacijski. 2. a to je suštinski zadatak operativnog sistema (OS).28 Sistemski softver – operativni sistemi izvor: http://www. Monitor sadrži osnovne komande operativnog sistema koje se zbog neprekidne dostupnosti korisniku nazivaju UGRAĐENE (BuildIn. Koristi JEZGRU (KERNEL) operativnog sustava. kratki program za nadzor svih resursa. Tu spada Windows 95 operativni sistem.ktf-split. ispravno uključivanje računara. koji omogućava da više korisnika koristi istu aplikaciju za rešavanje svog problema.) Višeoperacijski (multitasking) jednokorisnički operativni sistem. Preko njega se prevode sve instrukcije mikroprocesoru.) Jednooperacijski jednokorisnički operativni sistem. Koristi za tu svrhu pisane programske rutine opšte namene koje su sastavni deo BIOS- . koji u isto vrijeme može raditi samo jedan zadatak i omogućava posluživanje komandi samo jednog korisnika. za obavljanje komunikacije u računaru i između računara i periferija. Sastav operativnog sistema prema nameni pojedinih njegovih delova bio bi: elementi operativnog sistema MONITOR. kao UNIX ili LINUX. 4.html Kako je svaki program u osnovi skup instrukcija mikroprocesoru šta treba da radi.

podložan greškama i neproduktivan pa se danas više i ne koristi. usko vezan za strukturu elektronike digitalnog računala. ALGOL i drugi. pisanje programskih instrukcija je dosta olakšano. dakle jedna instrukcija programskog jezika objedinjuje niz binarnih instrukcija koje čine jedan jedinstven zadatak.hr/informatika/index. Svaki od programskih jezika u svom sastavu ima JEZIČKI PROCESOR koji programe napisane u tom jeziku PRESLIKAVA (PREVODI) u oblik koji računaro prepoznaje i neposredno izvršava ili ih INTERPRETIRA. tada treba izvršiti odgovarajuće izmene u izvornom kodu i izvršiti ponovo prevođenje u izvršni kod. FORTRAN. Korišćenjem prevodioca heksadekadni zapisi pretvaraju se u binarne. Jezici koji koriste . To je "najniži" PROGRAMSKI JEZIK. Ako se binarni zapisi pretvore u heksadekadne. taj niz instrukcija predstavlja IZVORNI (SOURCE) kod programa koji se potom prevodi pomoću prevodilačkog programa (COMPILER) u skup binarnih instrukcija koje mikroprocesor može prepoznati i odraditi kao IZVRŠNI (EXECUTABLE) kod. na primer PASCAL. External). Pridodavanjem kraćih naziva (mnemonika) za pojedine instrukcije. Ako se žele izvršiti izmene u radu programa. na primer ispis znaka na ekranu ili dodela varijabli ASCII vrednosti znaka i drugo. Kod nas su vrlo rasprostranjeni računari tipa IBM PC utemeljeni na Intelovim mikroprocesorima koja koriste OS tipa MS-DOS. C. Tek pojava "viših" programskih jezika u suštini je olakšala rad programerima. a to podrazumeva veliko znanje iz elektronike i informatike. Korisnik u suštini radeći na svom PC svoje svakodnevne zadatke vrlo malo koristi resurse operativnog sustava već se radije služi nekom pristupačnijom školjkom (shell) (okruženjem) koja u suštini koristi komande operativnog sistema ali je jednostavnija za upotrebu u odnosu na puko kucanje komandi operativnog sustava. Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera izvor: http://www. programiranje je i dalje vrlo zahtevan posao. Kako te komande nisu odmah na raspolaganju korisniku veće se predhodno moraju s diska učitati u radnu memoriju kako bi se izvršile nazivaju se PROLAZNE ili SPOLJNE (Tranzient. kopiranje datoteka ili diska i drugi.html Binarni oblik pisanja instrukcija vrlo je blizak i razumljiv digitalnom računaru. broj instrukcija asemblera prevodi se u isti broj binarnih instrukcija.ktf-split. Kod njih se simbolički napisana instrukcija prevodi u niz binarnih instrukcija. Kada se program napiše instrukcijama u jednom od navedenih "viših" jezika. pisanje niza instrukcija u smišljenom logičkom nizu (program) postalo je još lakše.29 a i programe-pokretače specifične za pojedine uređaje (Driver). No. Stoga su razvijeni programski jezici koji svojim skupom programskih alata omogućavaju lakši i efikasniji rad izrade programa. priprema novog diska ili diskete za prihvat podataka. Binarni oblik instrukcija može upotrebljavati samo onaj ko dobro poznaje hardver računara kojeg koristi. POMOĆNI PROGRAMI. za obavljanje specifičnih zadataka kao antivirus programi. Takav način upravljanja računarom bio je spor i tegoban. ali ne i čoveku. Razvojem računarskih sistema razvijali su se i programski jezici različiti prema nameni. i za svaku drugu vrstu procesora koristi se drugačiji prevodioc. Zbog toga se u počecima korišćenja računarske tehnike zahtevao posebno obučen kadar. Prevodilački programi toga tipa nazivaju se ASEMBLERI.

Kada se zajedno primene asembler i viši programski jezici međusobno ukomponirani na određeni način rezultat je MAKROASEMBLER.ktf-split.30 prevodilački program nemaju samo prevodioca (compiler). koji izvorni kod prevodi kao jedan modul. a postupak izrade te cjeline pomoću jednog od jezičkih procesora naziva se PROGRAMIRANJE. napisan u jednom od editor-a. no to je proizvoljna kreacija programera.html Celokupni rad računara zasniva se u osnovi na sledećem: procesor prima podatke od ulaznog uređaja. obradi ih i izvrši i rezultat pošalje na izlazni uređaj kako bi ih prikazao korisniku. Putem simultanog prevođenja izvršava se sam izvorni kod.hr/informatika/index. Njihovi prevodioci su kraći i jednostavniji i ne izrađuju izvršni kod. Suština je u tome da se niz asemblerskih instrukcija poveže u jednu makro instrukciju koja ima jednu simboličku oznaku i kao takva više puta uporabljiva. koje će se potom procesoru prevesti . a najpoznatiji od njih je BASIC. No. Neki programski jezici rade na načelu pojedinačnog pretvaranja instrukcija jezika u binarne instrukcije. Izvršavanje programa je u suštini kopiranje brojeva u radnu memoriju i njihovo očitavanje i izvršavanje od strane procesora. Prevedenom modulu treba pridodati već potrebne gotove module jezičkog procesora ili druge već izrađene module i sve međusobno povezati pomoću programa za POVEZIVANJE (LINKER) u jednu jedinstvenu izvršivu celinu. Lakše se otklanjaju greške prilikom izvršavanja izvornog koda. Takvi prevodioci nazivaju se INTERPRETERI. Svaki procesor raspolaže sa skupom instrukcija koje su kodirane BROJEM. Navedeni nedostatak interpretera rešava se kompajlerima za interpretere. Sled instrukcija jezičkog procesora. ali ne tako efikasno kako to rade kompajleri predhodno navedenih viših programskih jezika. Niz brojeva međusobno poslaganih u jednu svrsishodnu celinu čini PROGRAM. ali je zato izvođenje programa jako sporo zbog uzastopnog prevođenja. razvojem informatike razvijeni su alati koji omogućavaju uvid u rad izvornog koda kojeg kasnije prevode po načelima jednog od navedenih programskih jezika. podela jezičkih procesora Pojam algoritma i osnovne algoritamske sturkture izvor: http://www.

Dakle. Dakle. ispitaj pa radi) ili odluka nakon izvršenja funkcije (struktura DO-UNTIL. najčešće prema ANSI standardu: grafički oblici logičkih struktura za izradu algoritama Prva logička struktura je najprostija. leva struktura po ispitivanju prosleđuje X=0 na izlaz. Druga logička struktura koristi se za operacije koje imaju jedan ulaz i jedan izlaz kao funkcije. ako-onda-odnosno). . Ako je na primer ulaz X=0. Za ulaz X=2 izlaz će biti Y=4. dakle broji do 4 . Leva petlja ispravno će raditi za f(x)&lt3 i proslediće X=3 na izlaz. Algoritam zadatka složen od logičkih struktura prikazanih grafičkim oblicima naziva se DIJAGRAM TOKA ili BLOK DIJAGRAM i predstavlja grafičko rešenje programskog zadatka. Takve strukture nanizane jedna iznad druge čine logički sled (SEKVENCU) i predstavljaju osnovnu strukturu algoritma. mora biti logičan i usklađen s MODELOM odvijanja zadatka koji se naziva ALGORITAM. označava početak i kraj algoritma (programa). Na osnovu dijagrama toka piše se niz instrukcija jezičkog procesora. a leva će neprestano povećavati vrednost X za jedan dok ne dođe do prepunjenja registra mikroprocesora (OVERFLOW). na primer za Y=f(X)=2*X ulaz je neka veličina X a funkcija na izlazu daje izračunatu vrednost za taj X.31 da ih može izvršiti. Uslovno grananje (SELEKCIJA) je izbor između dva moguća puta odvijanja programa. a izrađuje se povezivanjem logičkih struktura koje se prikazuju grafičkim oblicima. Ako je ulaz X=7 desna struktura povećaće ga na 8 i proslediti na izlaz. na primer za predhodnu funkciju f(x)=2*X i uslov f(X)&gt3 program će s X=1 nadalje odvijati prema izlazu DA a za X=2 prema izlazu NE (struktura IFTHEN-ELSE. a desna struktura će povećavati X za jedan sve dok X ne poprimi vrednost X=4 koja se prosleđuje na izlaz. funkcija f(x)=X+1 i uslov f(X)&gt3. algoritam predstavlja logički niz radnji koje treba izvršiti da se od početnih postavki dođe do željenog rezultata. u zadavanju uslova treba biti obazriv i trebaju biti usklađeni s vrednošću na ulazu i s tipom petlje ponavljanja. radi pa ispitaj). Višestruko ponavljanje (ITERACIJA) može biti izvršenje funkcije nakon zadovoljenog uslova (struktura DO-WHILE.

STRUKTUIRANO PROGRAMIRANJE . U klasi se definišu zajedničke postavke za sve njene objekte koje oni mogu i ne moraju koristiti i veze prema drugim klasama. izrađene na primer od strane isporučitelja programskog alata. omogućava se modulu da ih direktno dobije bez obzira na nivo u kojoj se nalazi.temelji se na raspodeli programskih funkcija na manje NEZAVISNE module između kojih se potrebna komunikacija ostvaruje prenosom operanda. S drugim vrednostima operanda modul će poslužiti za brisanje u nekoj drugoj bazi podataka iste strukture ali po nekom drugom kriterijumu. Moduli su međusobno povezani hijerarhijski. Produktivnije je ali manje sistematično. Među najraširenije spadaju: MODULARNO PROGRAMIRANJE . automatsko kreiranje i dizajniranje na polju građevinarstva.nastalo je kao odgovor na nemogućnost definiranja globalnih zajedničkih podataka u struktuiranom programiranju. recimo brisanje po nazivu a ne po rednom broju. Nema skokova u odvijanju programa prema početku ili kraju već se svaki smer odvijanja programa određuje izborom DA-NE. svaki od modula ima JEDNOG svog nadređenog (predhodnika) na kojeg je upućen i tako prema vrhu (početku). OBJEKTNO USMERENO PROGRAMIRANJE . tablični kalkulatori. Svaki modul pripada jednom od nivoa strukture i može imati samo jednu ulaznu tačku. Aplikativni softver izvor: http://www. aplikacijama nazivamo programsku podršku pomoću koje primenjujemo računar u svim aspektima našeg . Svi objekti iste vrste svrstavaju se u KLASU a svaki od njih ima zasebno stanje unutar klase. pojedini moduli programa koriste zajedničke podatke i umesto da se podaci prosleđuju kroz nivoe strukture do modula u kojem se koriste. obradu fotografija. Modularna struktura omogućava timski rad jer se isti modul može koristiti u raznim drugim delovima programa ili u drugim programima. Na primer modul za brisanje podataka u nekoj bazi podataka obrisaće podatke na osnovu unešenih vrednosti operanda kao rednih brojeva podataka koje treba obrisati.ktf-split. mnoštvo programa koji prate rad dodatnih uređaja. elektronike i drugih nauka. pa ih programer naknadno dorađuje prema svojim potrebama i može rezultate rada odmah i testirati. grafički dizajn. Postoje programi za obradu teksta.predstavlja način pisanja programa u kojemu se poštuje strogi REDOSLED odvijanja programa ili njegovih modula. Podaci i operacije nad tim podacima spajaju se u celine nazvane OBJEKT. Time se omogućava da se tok programa može besprekorno pratiti od početka do kraja što olakšava čitljivost i otklanjanje grešaka. Naime. baze podataka.html Korisničkih programa ima jako puno i vrlo su raznoliki u zavisnosti od potreba i znanja korisnika. razni utility (pomoćni) programi…Dakle. Povezanost klasa čini hijerarhijsku strukturu programa.hr/informatika/index.32 Tehnike programiranja raznolike su. INTERAKTIVNO PROGRAMIRANJE .je tehnika kada se za izradu programa koriste već gotove logičke strukture.

. field).. . Prema načinu pristupa slogovima razlikujemo: sekvencijalne datoteke – moguće su samo sekvencijalne ulazno/izlazne operacije. .z (raspakuje se sa uncompress). Sadržaj datoteke može biti program napisan u nekom od programskih jezika (tekstualni zapis) ili program u izvršnom obliku (u binarnom kodu). direktne (relativne) datoteke – slogu se pristupa direktno bez obzira na njegovu poziciju u datoteci pomoću relativne adrese sloga. Datoteka se deli na slogove.hr/informatika/p6_7i8.lh ili .tar.pdf Datoteka je osnovna jedinica za pohranjivanje podataka. i neformatirane datoteke – sa sadržajem zapisanim u binarnom kodu.2. Samoraspakujuće datoteke obično imaju nastavak . Izvršni programi: Najčešći nastavci su . Sažete (kompresovane) datoteke (manje memorije. podaci potrebni za izvođenje programa.33 delovanja odnosno omogućujavaju korišćenje računara u svakodnevnim poslovima korisnika: razvoj novih programa i aplikacija.). podaci potrebni za razne edivencije.slogova ili zapisa.hr/~darados/knjiga/pog_02. datoteke. i indexne datoteke – pristup se obavlja preko ključa Tipovi datoteka izvori: http://student. znakovne nizove i druge veličine (npr.zip.bat i . Pojam sloga. polje može biti ime ili prezime. . učenje. zabava…Treba napomenuti da se za različite operativne sisteme i različite fajl sisteme (FAT32.) Organizacija datoteka (file structure) jedna je od važnijih osobina operativnog sistema. Slog se sastoji od konačnog broja manjih jedinica koja se nazivaju polja (eng. projektovanje.exe. dopisivanje.) koriste različiti softveri odnosno različite verzije istih softvera.tar (arhiva više datoteka. tekstovi. izvori: http://www. crteži itd. . record) je po pravilu najmanja količina istovrsnih informacija (sadrži podatke koji se odnose na određenu jedinicuentitet posmatranja) kojoj se može pristupiti u jednoj ulazno/izlaznoj operaciji. NTFS.. . finansijama. Slog (ili zapis eng..rar . polja. One su za DOS/Windows najčešće jednog od tipova .gz i . nadgledanje i upravljanje procesima. u slogu s podacima o radniku. Datoteka (file) sadrži skup podataka zapisan na nekom uređaju za čuvanje podataka (perifernoj memoriji – hard disku.hr/~bruckler/rp2. obuhvaćenih nekim zajedničkim kriterijumom i smeštenih u memoriji računara.arj.arc. moguće je sažimanje više datoteka u jednu).foi. .html UOBIČAJENI TIPOVI DATOTEKA: 1. disketi.pdf http://www. .tgz. Obzirom na način kreiranja datoteka razlikujemo: formatirane datoteke – sa sadržajem zapisanim u nekom od standardnih kodova za prikaz alfanumeričkih znakova. sastoji se od skupa istovrsnih podataka . ili datum rođenja i sl. 2. XFS.math. Način pristupa sadržaju datoteka određen je pre svega internim mehanizmima operativnog sistema ali i programima kojima se datoteke kreiraju.efos. Polja mogu sadržati sklarane konstante. stvara se i raspakuje naredbom tar). a za UNIX .exe.com. Cd-u.gz (raspakira se sa gunzip).

au. korišćenje i održavanje baze podataka.2. Tekst: . nadopunjavanje. . . onda se misli upravo na DBMS. (Oracle. .eps. DB2.xls. projektani baze…) Mogućnosti baze podtaka:   Osnovne .dvi (DVI-datoteka).yu/informacionisistemi/POGLAVLJE%203/3. . . .zajedničko korišćenje podataka . .%20Struktura %20baze%20podataka.txt (obični tekst tj. ispravljanje. administratori.tif.34 3.gr.smanjenje vremena razvoja aplikacije .xlw (Excel-datoteke) 5.aiff 7.ograničavanje neautorizovanog pristupa . .mid.3.uni-bk.bmp.ac.itd Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka izvori: http://gislab.podaci (datoteke) .BACKUP i RECOVERY Dopunske  . pretraživanje.html (HTML-datoteke). Korisnički programi ne pristupaju podacima direktno. . Audio datoteke: .gif. MS-Sql. Obično kada se kaže softver za bazu podataka.ac.elfak.mov. brisanje. .. Tablični kalkulatori: .pdf http://ftb. Ovaj softver omogućava interakciju između korisnika (korisničkih programa. Slike: Najčešće . 4. …) DBMS može biti: • opšte namene • specijalizovan .ušteda (ekonomičnost) Sistem za upravljanje bazama podataka – Data base menagment system (DBMS) je kolekcija programa koja omogućava korisnicima kreiranje.pdf 6. .dl. ASCII).doc (Word-dokument).ps (Postscript). već komuniciraju s DBMS-om. MySQL. Ti podaci su na raspolaganju korisnicima za pregledavanje. ..obezbeđenje više interfejsa .predstavljanje kompleksnih veza među podacima . ..softver (DBMS) . . Sistem baze podataka čine: . PostgreSQL. .fleksibilnost .posedovanje ažurnih infirmacija .korisnici (krajnji korisnici. Ingres.mpg.avi.mp3 . Video datoteke: .mogućnosti da se primene standardi .upravljanje redudancijom podataka (uređenje svih podatka na jednom mestu) .htm i . .hardver (spoljašnja memorija za čuvanje podataka – najčešće CD) .jpg.yu/baze/materijal/Spog2.voc.ni. Sistem baze podataka je sistem čiji je osnovni zadatak memorisanje i održavanje podataka.wav. aplikacija) i zapisa baze podataka na disku. .htm Baza podataka je skup međusobno povezanih podataka smeštenih na disku. .

Naredbe DDL podsećaju na naredbe za definisanje složenih tipova podataka u jezicima kao što su Cobol. razlikujemo tri osnovne logičke strukture baze podataka: . Među najpoznatije relacione sisteme za upravljanje bazom podataka spadaju IBM-ov DB2 (za mainframe sisteme). DML je biblioteka potprograma .hijerarhijska struktura (predstavlja podatke u vidu strukture drveta IBM-IMS) .entiteti (ljudi.mrežna struktura (mnoštvo mrežno povezanih podataka) .obeležja odnosno atributi (boja. INFORMACIONI SISTEMI . PL/1. Pascal. Ingres Corporation INGRES (za mainframe sisteme). Naredbe DML omogućuju upis. adresa itd. . manipulisanje i za pretraživanje podataka.DML) Služi za uspostavljanje veza između aplikacijskih programa i baze. promenu.).DDL) Služi projektantu baze podataka ili administratoru radi zapisivanja sheme (ili pod-sheme). Jezici za rad sa bazama podataka: . tip. čitanje i uopšte manipulisanje podacima.tj. veličina.Jezik za postavljanje upita (Query Language – QL) Služi korisniku za direktno pretraživanje baze podataka (tz.35 Strukture baza podataka: Upravljački sistem baze podataka mora da vodi računa o zapisima tipa: . Oracle Corporation ORACLE (za mainframe sisteme i PC računare). Obeležje relacionih DBMS sistema jeste da korisničke podatke predstavljaju u obliku jednostavnih dvodimenzionalnih tabela koje se povezuju relacijama. . Naredbe su takve da definišu rezultat koji se želi dobiti. njihovih obeležja i veza. naredbe u jeziku su pozivi na potprograme.). SQL – Structured Query Language) koji služi za sve: definisanje. Tim se jezikom definišu podaci i veze među njima.Jezik za opis podataka (Data Description Language . brisanje. Kod relacijskih baza postoji tendencija objedinjavanja svih ovih jezika u jedan (npr. Ashston Tate DBASE (za PC računare). A drugde se stvarno radi o posebnom jeziku ali takav se program treba prevesti pa se koriste dva prevodioca (DML-predkompajler i zatim obični compiler). .Jezik za rad sa podacima (Data Manipulation Language .relaciona struktura (podaci u dvodimenzionalnim tabelama) Poslednjih godina razvoj u oblasi softvera za upravljanje bazama podataka gotovo se u potpunosti usmerio na oblast relacionog DBMS sistema. događaji i sl. mesta. . U nekim DBMS. ali ne i kako do njega doći (algoritme). Microsoft Acces i mnogi drugi.relacije (veze između obeležja). i Borland Inrensciona Paradox (za PC računare). interaktivni rad). U zavisnosti od načina organizacije entiteta.

36 1) Pojam kibernetike 2) Informacija i podatak 3) Predstavljanje informacija – brojni sistemi 4) Entropija 5) Pojam. rad u realnom vremenu – Time Sharing. simultana obrada podataka – Multiprocessing) 10) PIS i bankarski sistemi ( elektronsko bankarstvo – Electronic Banking. medicina.hr/informatika/nastava_files/uvod_medinfo. mulitprogramiranje – Multiprograming. Podatak je u osnovi poruka koja može i ne mora iskoristiti.html Informacija je reč latinskog porijekla. rad u ralnom vremenu – Real Time. sistema i povratnih veza. distribuirana. SWIFT – Society for Interbank Financial Telecomunication) 11) JUPLAT mreža 12) EDI i EDIFACT standard 13) Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN 14) Zaštita informacionih sistema Pojam kibernetike izvori: http://www. elementi. serijska – Batch Processing. matematika i fiziologija. pri čemu se delovanje sistema usmerava ka ispunjavanju postavljenih ciljeva.htm Kibernetika (engl. U izučavanju rada sistema kibernetika koristi različite teorijske postavke. Kibernetika nadzire rad sistema i njihovu vezu s okolinom preko informacijskih ulaza i izlaza.). podatak ili poruka.medri. POS – Point of Sale. od kojih treba spomenuti teorije komunikacija. saopštenje. ATM sistemi – Automated Teller Machine.ktf-split. What-if i Goal-Seek modeli) 8) Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems) 9) Vrste obrade podataka (centralizovana.hr/informatika/index. Pod pojmom informacija podrazumevamo podatak o rezultatu nekog događaja koji treba da se dogoditi ili se već dogodio. Delatnost kibernetike danas obuhvata i prenos nadzornih postupaka između različitih naučnih područja. veština upravljanja. cilj i funkcije IS 6) IS za obradu podataka (DP – Data Processing) 7) Upravljački IS (MIS – Management Information Systems) 8) IS za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems. a naziv joj potiče od grčke reči "kybernetes". a znači obaveštenje. ali čiji ishod nije bio poznat. npr. Utemeljitelj kibernetike je Norbert Wiener (1948. daljinske obrade podataka – Teleprocessing. Informacija i podatak izvori: http://www. odlučivanja. algoritama. Ako postoji i najmanja verovatnoća da se poruka jednoznačno i tačno iskoristi i predstavlja neoborivu . elektronika. cybernetics) je nauka o upravljanju i nadzoru sistema. Informacija dakle uklanja neizvesnost. Reč komunikacija takođe ima koren u latinskom jeziku. pa se tako objedinjuju discipline koje nemaju zajedničke korene. a znači izlaganje ili opštenje. a neposredno je vezana uz verovatnoća nastanka događaja o kojem nas obavještava. Informacija je merljiva veličina.

svaka poruka može i ne mora da sadrži informaciju. Pri obradi signala može se u osnovi uticati na promenu njegove amplitude. električni. Ako su ove promene usklađene s porukom. Predstavljanje informacija – brojni sistemi izvori: http://www. nizova znakova ili naziva. Na prijemnoj strani se vrši obratni postupak. Dakle. Drugi način je da se njim izvrši modulacija signala sinusnog oblika kojeg se potom šalje fizičkim medijem (vodič) ili slobodnim prostorom (radio talasi). kao kod starih Rimljana: XXXVII = 10 + 10 + 10 + 5 + 2 = 37 Ovakvi sustavi nisu omogućavali računske operacije kao što omogućavaju aditivnomultiplikativni brojni sistemi. odnosno treba da ostvari KOMUNIKACIJU i izvrši razmenu informacija. kojima je na izvoru cilj da se u njega 'utisne' poruka te da sa se na odredištu iz njega 'izvadi' poruka. Nužno je da računar rezultat obrade podataka prikaže ili pošalje korisniku te podatke za obradu primi na odgovarajući način. Usporedo s razvojem pisma razvijali su se i različiti brojni sistemi.37 činjenicu. Aditivni brojni sistem je niz znakova u kojima je broj jednak zbiru znakova od kojih je sastavljen.).) aditivne. To je signal koji se sastoji od DISKRETNIH stanja amplitude . Često se u svakodnevnoj praksi opisuju događaji kojima je osnov brojanja drugačiji. Danas je u opštoj upotrebi DEKADNI BROJNI SISTEM. Stanje ili proces koji prenosi informaciju (poruku) od izvora prema odredištu u obliku pogodnom za prenos naziva se SIGNAL (akustički. svetlosni itd. a medij kroz koji signal prolazi naziva se KOMUNIKACIJSKI KANAL. DEMODULACIJA. tada predstavlja INFORMACIJU. Svi oni se dele na: 1. kod kojih pojedini brojevi predstavljaju veličinu pojedinih grupa datog niza s kojom se pomnože i sve grupe zbroje: "stotinu četrdeset i pet" = 1 * 100 + 4 * 10 + 5 * 1 = 145 Osnov aditivno-multiplikativnog brojnog sistema je BAZA. frekvencije i faze. npr. aditivno-multiplikativni brojni sistem s OSNOVOM (BAZOM) deset (10). što je u računarskoj tehnologiji najčešće. Brojni sistem je način označavanja ili izražavanja brojeva. Bitna je samo prisutnost u vidu pozitivnog ili negativnog strujnog izlaza na predajniku i prepoznavanje tog stanja (ne oblika) u prijemniku. Digitalnu poruku predstavlja digitalni električni signal.html Pri svakom prenosu signala kroz komunikacijski sistem. Takav električni signal može se prenositi direktno na način da se kao dve različite naponske celine uputi preko nekog fizičkog voda do primatelja. Postupak obrade signala u predaji s kojim se u prenosni signal utiskuje poruka naziva se MODULACIJA. koja ulazi kao multiplikant u komponente oznake ili naziva broja.) aditivno-multiplikativne.ktf-split. naziva se MODULACIJA. .hr/informatika/index. ovaj postupak 'utiskivanja' poruke u signal koji se prenosi između izvora i odredišta (prenosni signal). U većini slučajeva to se simbolički označava sa '1' i '0'. Postupak 'očitavanja' poruke iz prenosnog signala naziva se DEMODULACIJA.napona ima ili nema i uopšte nije važno koliki je. To znači da na neki način treba uticati na promenu nekog od parametara signala i znati je protumačiti. signal doživljava promene. 2.

Izbor između "0" i "1" predstavlja najmanji mogući izbor i predstavlja meru količine informacija nazvanu BIT (BInary digiT=binarni znak). Jednostavnije je definisati dve situacije. a oznaka nepostojanja je "0". Takav sistem naziva se BINARNI BROJNI SISTEM u kojem se na mestu oznake mogu pojaviti "0" ili "1". Prema ASCII kodu skup od 8b (osam bit-a) predstavlja jedan znak. Sistem koji razlikuje postojanje i nepostojanje impulsa mnogo je jednostavniji. sedam. što predstavlja 50% verovatan događaj za pojavu jedne od oznaka. tri. Elektronika u tom pogledu nije izuzetak. DESET ". živ ili mrtav. Tim opisima pridružena su DVA različita stanja. Analogno navedenom može se izgraditi binarni sistem brojeva: dekadno 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 itd… binarno 0 1 10 11 100 101 110 111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111 10000 10001 itd. prisutan ili odsutan i slični. Vrlo je složen elektronski sistem koji bi amplitude signala razlikovao u 10 nivoa veličine. . pet.. pa se stoga računari dizajniraju da računske i logičke operacije vrše s brojnim sistemom koji koristi stanja "0" i "1" i ima osnovu "2". šest. sunca ima ili nema. četiri.38 npr. osam. dva. impulsa ima (pozitivan impuls) ili ga nema (odsustvo ili negativan impuls). Dakle: 8 b (bit-a) = 1 B (Bajt) Veće jedinice za merenje količine informacije od navedenih su: 1 kB (kilo Bajt) = 1 024 B 1 MB (Mega Bajt) = 1 024 kB = 1 048 576 B 1 GB (Giga Bajt) = 1 024 MB = 1 048 576 kB = 1 073 741 824 B Kod dekadnog brojnog sistema brojimo "nula.. jedan. Prema dogovoru ta je kombinacija nazvana BAJT (BYTE). a "deset" je u suštini "0 jedan dalje". devet. Simbolička oznaka postojanja impulsa je "1".

pa se pored poznatih brojeva 0.B.4. znakovi heksadekadnog sistema su od 0 do F po heksadekadnom označavanju.D...4. jer je pogodniji za prikaz velikih BINARNIH brojeva. Osim binarnog brojnog sistema u računarima se koristi i OKTALNI brojni sistem s bazom 8 i koji koristi osam znakova dekadnog brojnog sistema i to brojeve 0.2.3.5. odnosno od 0 do 15 po dekadnom shvatanju njihove vrednosti.2.6 i 7. Dakle.39 Opšti oblik za pretvaranje binarnog broja u dekadni je: N = a*2n + … + a*22 + a*21 + a*20 Prezentovanje numeričkih rezultata u binarnom obliku vrlo je nepregledno i nerazumljivo za korisnika zbog velikog mnoštva znakova 0 i 1.. itd. Kod heksadekadnog brojnog sistema osnova sistema je 16.C.5.7. Opšti oblik za pretvaranje oktalnog broja u dekadni je: N = a*8n + … + a*82 + a*81 + a*80 Najčešće se u računarima pored binarnog koristi HEKSADEKADNI brojni sistem.3. Brojevi ovog sistema prikazani su u narednoj tablici: dekadno oktalno 0 0 1 1 2 2 3 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 10 9 11 10 12 11 13 12 14 13 15 14 16 15 17 18 20 19 21 itd. pa se kao međufaza prema dekadnom brojnom sistemu koriste oktalni i heksadekadni brojni sistemi. Brojevi heksadekadnog sistema prikazani su u narednoj tablici: dekadni heksadekadn i dekadni heksadekadn i dekadni heksadekadn i 0 0 1 6 1 0 3 2 2 0 1 1 1 7 1 1 3 3 2 1 2 2 1 8 1 2 3 4 2 2 3 3 1 9 1 3 3 5 2 3 4 4 2 0 1 4 3 6 2 4 5 5 2 1 1 5 3 7 2 5 6 6 2 2 1 6 3 8 2 6 7 7 2 3 1 7 3 9 2 7 8 8 2 4 1 8 4 0 2 8 9 9 2 5 1 9 4 1 2 9 10 A 26 11 B 27 12 C 28 13 D 29 14 E 30 15 F 31 1A 1B 1C 1D 1E 1F 42 43 44 45 46 itd… 2A 2B 2C 2D 2E itd… Opšti oblik za pretvaranje heksadekadnog broja u dekadni je: N = a*16n + …a*162 + a*161 + a*160 Entropija .E i F kako se za brojeve veće od 9 ne bi koristila dva znaka.8 i 9 za preostale znakove koriste oblici slova A. kojem je osnova 16.1.6.1..

Koristi se naročito u toku šifriranja poruka (bolja zaštita uz veću entropiju jer se znakovi pojavljuju jednolikom učestalošću i šifru je teže otkriti). pa je i nesigurnost najveća. osoblje i ostale.hr/informatika/p10_1234.htm Izvorno značenje entropije potiče iz termodinamike gde označava fizičku veličinu gubitka korisne energije u nekom sistemu. ljude. Informacioni sistem preduzeća je informacioni model poslovnog sistema i predstavlja informacionu sliku preduzeća. tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti. Statistički značaj entropije otkrio je Ludwig Boltzmann.pdf Informacioni sistem IS je sistem koji prikuplja. Pojam.40 izvori: http://www. Najveću vrednost entropije (Hmax.medri.) • modela procesa (ili model funkcija) . Entropijom se meri nedostatak informacija o stanju sistema ili postupcima u sistemu. a nalazi primenu i pri oblikovanju sistema odlučivanja pomoću računara. pa predstavlja meru nereda. itd. obračun kamata itd. proizvod se opisuje nazivom.efos. koristiti informacionom tehnologijom (International Federation for Information Processing).definisanje podataka u informacionom sistemu kojima se opisuju stvarni elementi poslovnog sistema (npr. Ciljevi informacionog sustema: opskrbiti poslovni sistem svim njemu potrebnim informacijama za: • izvođenje poslovnog procesa • upravljanje poslovnim sistemom Poslovni proces predstavljaju svi poslovi koji se obavljaju unutar osnovne delatnosti nekog poslovnog sustema. prodaje. programsku opremu (software). a u informatiku uveo Shannon kao matematičku funkciju koja se temelji na količini informacija i koja brojčano meri neizvesnost sistema.opisuje tehničku opremu (hardware). Delovi i podsistemi IS-a: . ispis računa.) • modela resursa . ali ne mora. poslovi proizvodnje. a svi ostali događaji se sigurno neće ostvariti (p=0). unosi. jedinicom mere. cilj i funkcije IS izvori: http://www. Model informacionog sistema sastoji se od: • modela podataka . itd.hr/informatika/nastava_files/uvod_medinfo.hr/informatika/p10_5. Vrednost entropije biće najmanja. cenom. obračun prodajne cijene. tj. U tom sistemu nema nesigurnosti jer nam je sve poznato. obrađuje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo. čuva. uključujući poslovodstvo. npr. Entropija se označava slovom H i jednaka je negativnoj vrednosti zbira verovatnosti svih događaja pomnoženih logaritmom verovatnosti tih događaja (u bitovima). klijente.efos. jednaka nuli (H=0) ako je jedan (bilo koji) događaj siguran (p=1). elementi. maksimalna entropija) sistem postiže kad se svi događaji ostvaruju sa istom verovatnošću. On se može.pdf http://www. pa kažemo da je sistem određen. nabavke.opisuje procese i funkcije kojima se menjaju podaci (npr. izvršioce (lifeware) i organizaciju svih elemenata u celinu (orgware).

3 funkcije sistema za obradu transakcija: 1.hr/nastava/27/6_EOP. prati sve transakcije roba i novca i povezuje te informacije u celovit i pregledan sistem za praćenje i kontrolu. nedeljni ili mesečni pregledi stanja na zalihama robe. te nudi menadžeru pomoć pri odluci uz pomoć “WHAT IF” analize. i sl.taktičko upravljanje (na osnovu delimično sintetizovanih periodičnih informacija dobijenih od upravljačkog izveštajnog sistema) . Sistem za podršku odlučivanju (eng.41 informacioni sistemi Sistem za obradu transakcija (eng.operativno upravljanje (na osnovu dnevnih informacija dobijenih od sistema za obradu transakcija) . vođenje evidencije 2.efst. Decision Support System) obrađuje postojeće informacije da bi stvorio informacije potrebne za donošenje odluka i pomogao menažerima u rešavanju nestrukturisanih i slabo strukturisanih problema (problemi kod koji ne postoje strogo određena pravila za njihovo rešavanje). izdavanje dokumenata 3. Transaction Processing System) pruža potporu tekućem odvijanju poslovnog procesa. prodaje.strateško upravljanje (na osnovu dobro sintetizovanih agregiranih informacija dobijenih od sistema za podršku odlučivanju).pdf . izveštavanje Upravljački izveštajni sistem (eng. metodama operacijskih istraživanja i metodama veštačke inteligencije obrađuje podatke i informacije. Sistem upravljačkog poslovanja vrši obradu informacija dobijenih iz drugih delova informacionog sistema u cilju adekvatnog upravljanja poslovnim procesom. IS za obradu podataka (DP – Data Processing) izvori: http://www. Management Reporting System ili Management Information System) opskrbljuje poslovodstvo delimično agregiranim i kategoriziranim informacijama dobijenim iz Sistema za obradu transakcija sa ciljem da menadžerima prikaže pregled aktivnosti poslovnog procesa i upozori na trendove npr. Razlikujemo 3 nivoa upravljanja prema raspoloživim informacijama: . troškova. Statističkim.

postoje dva pristupa pojmu MIS: Jedna grupa autora (Stoner J.7. MIS-Menadžment informacioni sistemi. Postoji zapravo niz kriterijuma po kojima se može ocenjivati način EDP. DSS. U praksi se pak spominje tek nekoliko karakterističnih načina EDP. Informacije koje se nalaze pohranjene u sistemu za obradu transakcija i menadžment sistemima obično nisu dovoljne da pruže odgovor na ovo pitanje. tako da taj pojam obuhvata svih pet osnovnih klasa upravljačkih informacionih sistema. Olson i dr. Zato se. koriste se modeli operacionih istraživanja statistički i simulacioni modeli. a s obzirom na veliki broj mogućih kombinacija vrednosti kriterijuma. Druga grupa autora (G.42 Ne postoji jedinstvena klasifikacija načina elektronske obrade podataka (EDP electronic data processing). ESS). za potrebe višeg menadžmenta izgrađuju posebni menadžment informacioni sistemi poznati pod nazivom sistemi za podršku izvršnim rukovodiocima ili informacioni sistemi za izvršne rukovodioce (Executive Support System. M. predviđati. simulirati itd. modelirati. OAS. Prema ovim autorima. a nekada kao deo softvera četvrte generacije i telekomunikacione tehnologije.Interaktivna obrada . svaka .Distribuirana obrada podataka Upravljački IS (MIS – Management Information Systems) izvori: http://www. Osnovni zahtev je uskladiti promene u eksternom okruženju sa sposobnostima organizacije. Informacioni sistemi na strateškom nivou izgrađuju se da bi se suočili sa strateškim problemima i dugoročnim trendovima u preduzeću i okruženju koji interesuju viši menadžment.Obrada u realnom vremenu .ac. koji predstavljaju različite kombinacije vrednosti navedenih kriterijuma. Wankel C. U stručnoj literaturi.) pod pojmom MIS (Menadžment informaconi sistem) obuhvata jednu klasu IS.Daljinska obrada . tj. Odabira se jedan kriterijum koji primarno određuje način EDP.Serijska obrada . naime. planirati.htm Usmeravanje korišćenja računara u područje upravljanja i odlučivanja imalo je za posledicu dalji razvoj informacionih sistema i uvođenje koncepta informacionih sistema za podršku odlučivanju. Svaki od tih kriterijuma obično ima dve moguće vrednosti koje se međusobno isključuju. Davis. odnosno množinu.uni-bk.1.Simultana obrada . Ova klasa IS prvenstveno je namenjena “middle” menadžerima. Karakteristični predstavnici tradicionalnih načina EDP su: . koji se nekada posmatraju kao deo MIS. Ovakvo.%20RAVOJ %20I%20KLASE.yu/informacionisistemi/glava5/5.ftb.) naglasak stavlja na skup. uže značenje pojma MIS simbolički označavamo sa MIS-KL (MIS kao klasa IS). moguć je i veliki broj različitih načina EDP. potpuno ravnopravnu sa ostalim klasama (TPS.Multiprogramska obrada . Razvija se kvalitativno nov pristup odlučivanju. na osnovu kojih se može analizirati. McLeod i dr. Način EDP u nekoj konkretnoj situaciji se može ocenjivati prema svim tim kriterijumima. te se uz taj način podrazumevaju pripadajuće vrednosti drugih kriterijuma ili se one smatraju irelevantnim. skraćeno ESS)...

skraćeno DSS) se obično definišu kao informacioni sistemi koji se izgrađuju da bi donosiocima odluka pomogli u rešavanju slabo struktuiranih problema odlučivanja. tako da za određenu informaciju koja nam je potrebna . U suštini radi se o jednom novom skupu baza podataka u funkciji DSS-a u kojima se obuhvataju: 1. BUDGET EXPRES. bez učešća posrednika. šire znaćenje pojma MIS treba razlikovati u odnosu na MIS-KL. Kao softverski paketi postoje pod raznim nazivima: • Npr. Sve takve modele uz pomoć DSS softvera danas možemo vrlo efikasno koristiti. IS za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems. komentari i sl. What-if i Goal-Seek modeli) izvori: http://www. podaci i informacije iz okruženja. proširujući ih novim-vlastitim mogućnostima. Razvoj informacione tehnologije i kvantitativnih metoda i modela odlučivanja omogućio je kompjuterizaciju oblasti modeliranja. pa čak i TPS (istina. Decidion Pad i dr. Ono što je relativno nov trend i aktuelni pravac razvoja DSS na početku XXI veka je razvoj tzv. Moglo bi se reći da sistemi za podršku odlučivanju nastaju dogradnjom upravljačkih informacionih sistema podsistemom upravljanja modelima. DDW obuhvata navedene podatke u vremenskim serijama (za razliku od TPS koji daje trenutni presek rezultata). omogućio je donosiocima odluka da računaru postavljaju “unapred nepredviđene” informacione zahteve.htm Sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support System. računarskih mreža za prenos podataka i softvera za podršku dijaloga čovek-računar.43 klasa IS. ovakva integracija razumljivo traži dosta vremena u razvoju TPS do ESS i nadogradnjom u sekvencionalnom redosledu obezbeđuje ekonomičan i efikasan MIS.5. zajedno s primenom mikroračunara. Podsistem upravljanja modelima. • U oblasti statističkog i ekonometrijskog softvera to su: SAS.ftb. Naglasimo i to da svaka klasa MIS danas obuhvata sve funkcionalne podsisteme i da isto tako svaka navedena klasa MIS nije zatvorena i izolovana celina već mora biti povezana sa drugim klasama. Oni pomažu donosiocima odluka da donesu kvalitetnije odluke pa se zato kaže da više služe poboljšanju efektivnosti (kvaliteta) nego efikasnosti (brzine) procesa odlučivanja (za razliku od MIS sistema).%20SISTEMI %20ZA%20PODRSKU%20ODLUCIVANJU. procene. “tvrdi podaci” (činjenice. ESP i dr.) 3. rezultati poslovanja i sl. dimenzionalnog modela podataka (DDW Dimensional Data Warehouse). • U oblasti menadžment odlučivanja to su: Expert Choise. u najmanjoj meri) doprinosi boljem odlučivanju i upravljanju pa je stoga opravdano da se sve ove klase kao celina oznaće pojmom MIS. Na taj način svaka viša (sledeća) klasa apstrahuje mogućnosti (i resurse) predhodne klase.) 2. Forcaster M Plus. Decidion Aide. “meki podaci” (zapažanja. brojevi. tj.7. Ovakvo.omogućio je modeliranje raznih problema odlučivanja na radnom mestu. ocene.uni-bk.yu/informacionisistemi/glava5/5. Njihov je osnovni cilj da obezbede kvalitetne informacije za proces odlučivanja radi povećanja efikasnosti odlučivanja.ac. u oblasti finansijskih simulacija i modeliranja najpoznatiji su: FINANSEER. MICRO SIMPLAN i dr. a krajnji domet bio je nastanak podsistema upravljanja modelima čiji je osnovni element baza modela (Model Base).

S druge strane čovek može u sistem ugrađivati i svoje postojeće znanje i upoređivati ga sa znanjem ekspertnog sistema. To prikupljanje znanja i njegovo prenošenje u bazu znanja ekspertnih sistema obavljali su inženjeri znanja.hr/nastava/27/6_EOP. Klasifikacija znanja je postupak u kome se najprije uzimaju u obzir svi poznati slučajevi nekog problema i svi njihovi atributi za koje se računa entropija kao kvantitativna mjera uticaja pojedinog atributa i njegove vrednosti na neodređenost. Čovek koji razmišlja o rešenju nekog problema ne mora biti svestan načina određivanja entropije pojedinih atributa razmatranog problema. ekonomskim i organizacionim razlozima. Time je izrada ekspertnih sistema postala mnogo jednostavnija. a potom rezultate obrade preneti na lokacije krajnjih korisnika. Automatsko učenje koristi poznate i dobro definisane slučajeve da bi se njihovom analizom prikupila željena znanja. Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems) izvori: http://www. služi kao osnova klasifikacije. Postupak klasifikacije i određivanje entropije je prirodan ljudski misaoni proces i način shvatanja okoline. Mehanizam koji se pri tome koristi je kreiranje stabla klasifikacije znanja ili odlučivanja.hr/nastava/27/6_EOP. obrađuju na jednom mestu. računar vrednosti entropije računa vrlo brzo. ali njegov misaoni proces to ipak čini na sebi svojstven način. odnosno definisanja razreda ili klasa rešenja. odnosno učenja. te se mogu analizirati i na njima čovek može i sam učiti.44 možemo dobiti uključujući i željenu vremensku dimenziju. veka i danas uz veštačke neuronske mreže predstavljaju najuspješnije praktične implementacije veštačke inteligencije. Otprilike u isto vrijeme počinju se intenzivno razvijati metode mašinskog učenja. To je označilo pojavu ekspertnih sistema druge generacije. te je ono brzo prihvaćeno kao osnovna metoda pri razvoju ekspertnih sistema. veka. odnosno ekspertnih sistema s automatskim učenjem.efst. odnosno s druge strane na rešenje problema. Onaj atribut koji ima najnižu entropiju. Ekspertni sistemi prve generacije intenzivno su se razvijali osamdesetih godina 20. “data mining” alatima. To po pravilu uključuje i daljinsku obradu podataka jer je podatke potrebno preneti u centralni sistem.pdf Centralizovana obrada podataka znači način pri kome se svi podaci. odnosno eksperata. a konačne rezultate može prikazati jasno i pregledno. S druge strane. brža i jeftinija. Vrste obrade podataka izvori: http://www. Pretraživanje takvih baza vrši se visoko sofisticiranim softevrima IV generacije tzv.efst. koji najbolje određuje problem. u nekom uskom problemskom području.pdf Ekspertni sistemi su najpoznatiji i najpopularniji proizvodi utemeljeni na tehnologijama veštačke inteligencije. što je bitno doprinelo njihovoj daljoj popularizaciji. uz velike poteškoće u pronalaženju stručnjaka koji su bili voljni prenositi svoja znanja i bili dovoljno vešti u prezentaciji tog znanja. posebno u opisivanju postupaka zaključivanja. što je bilo predodređeno tehnološkim. Dugo vremena u istoriji razvoja sistema za obradu podataka dominirao je ovaj oblik organizacije. bilo grafički bilo numerički. Zasnivali su se isključivo na prikupljanju znanja od stručnjaka. Ekspertni sistemi druge generacije počinju se intenzivnije razvijati devedesetih godina 20. Centralizirana obrada . ali je dugotrajan i nije eksplicitan. bez obzira gde nastaju i gde se koriste.

tako i razvoj telekomunikacija. ali i nužno umreženi radi osiguranja potpune funkcionalnosti celog informacijskog sistema. Softverska osnova je u odnosu broja programskih instrukcija koje zahtevaju rad procesora odnosno ulazno izlaznih . To znači da se podaci nastali na različitim mestima memorišu. odnosno približeno krajnjim korisnicima i stavljeno pod njihov neposredniji utjecaj. Tek kad je program u celosti izvršen sledi pokretanje drugog programa. posebno u savremenom klijent/server konceptu. Više manjih računara geografski je dislocirano. kako same računarske tehnologije. pri čemu se stvara privid simultane obrade. Na prvi pogled zahtevu je nemoguće udovoljiti. prilagođeno potrebama korisnika. jer se u jednom trenutku izvodi samo jedan korisnički program koji raspolaže svim računarskim resursima. obrada podataka teče onim redosledom kako su programi i podaci grupisani na ulaznim jedinicama. zavisno od uslova i zahteva opšte organizacije poslovnog sistema i njegovih potreba.Klijent/server sistemi. Za taj je pristup potrebno više računara koji su geografski dislocirani. postala je dominantan oblik strukturisanja sistema za obradu podataka. Distribuirana obrada znači decentralizaciju svih računarskih resursa. Distribuirana obrada podataka. ali kako se radi samo o prividu naziva se i kvazisimultana obrada. Promene u pristupima organizaciji poslovnih sistema u kojima se pojavljuju nastojanja decentralizacije i promene u tehnološkim i ekonomskim uslovima. ali su stvorene tehnike koje omogućavaju paralelni rad više programa. U žargonu se ovaj skupni način obrade podataka naziva batch obrada. kada se ulazni podaci prikupljaju u određenom periodu.45 podataka je pod potpunom kontrolom profesionalnih službi za podršku i održavanje. Izgradnju distribuiranih sustava omogućio je tehnološki razvoj. odrazila su se i na strukturu sistema za obradu podataka.Hijerarhijski distribuirani sistemi. podataka i procesa obrade. pri čemu je procesor mnogo brži. razmene podataka i otežanog upravljanja. Multiprogramska obrada podataka nastala je kao odgovor na zahtev da se što efikasnije koriste računarski resursi. tako da se omogući istovremeno izvođenje više korisničkih programa na računaru koji ima samo jedan procesor. ali se mogu izdvojiti tri osnovne vrste takvih sistema: . pod neposrednim uticajem onih zbog kojih sistem i postoji. . Zbog toga pojavni oblici distribuiranih sistema u praksi variraju od slučaja do slučaja. Primenjuje se na malim računarima. Otklanjanje nedostataka centralizovane i decentralizovane obrade podataka dovelo je do kompromisnog organizacijskog oblika koji se naziva distribuirana obrada podataka. kojima su primarni vlastiti interesi. Time je rešen deo problema oko boljih zadovoljavanja potreba korisnika. ali su se javili problemi dezintegrisanosti sistema. Tehnike multiprogramske obrade temelje se na nekim svojstvima kako hardvera tako i softvera. . Serijska obrada je najjednostavniji oblik organizacije rada računara.Distribuirani sistemi s punom strukturom. Hardverska osnova multiprogramske obrade je u velikoj razlici u brzinama rada procesora i ulazno izlaznih uređaja. Koncept distribuirane obrade podataka u konkretnim se situacijama realizuje na različite načine. ali i trenutnih tehnoloških rešenja. Ideja distribuirane obrade podataka temelji se na težnji da se podaci u što većoj meri obrađuju tamo gde nastaju i gde se u najvećoj meri i koriste. sređuju u grupe te onda skupno obrađuju. pa se javljaju decentralizovani sistemi. obrađuju i koriste decentralizovano. Prema tome. a ne potrebe korisnika koji tako nemaju skoro nikakav uticaj na proces obrade podataka. obično za periodične obrade.

program nižeg prioriteta započinje korišćenje procesora sve do izvođenja njegove ulazno/izlazne instrukcije. Ujedno se osigurava veći radni . U radnoj memoriji računara se istovremeno nalazi više programa s različitim prioritetima. Po pravilu je ovaj način obrade podržan multiprogramskom obradom ukoliko se radi o višekorisničkom sistemu. sva potrebna znanja o tome su ugrađena u korisnički program. Interaktivna obrada. U slučaju kada računar upravlja dijalogom. Računarski sistemi takve strukture omogućavaju pouzdaniji rad sistema za obradu u realnom vremenu. Time se osigurava dobra iskorišćenost računarskih resursa. Na osnovu navedenih preduslova razvijene su dve osnovne tehnike multiprogramske obrade podataka. Na taj način se iskorišćenost procesora značajno povećava što je bio i osnovni cilj multiprogramske obrade. Koncept multiprogramske obrada s podelom vremena je način obrade podataka gde je više programa aktivno u radnoj memoriji. ali i prihvatljivo vreme odgovora za brojne korisnike. Ukupno vreme rada pojedinog programa pri multiprogramskoj obradi je duže nego što bi bilo kod serijske obrade. dele ukupni posao obrade podataka i imaju istovremeni pristup do zajedničke centralne memorije. Drugi se preduslov odnosi na kontrolu dijaloga između čoveka i računala. a kontrolni program svakom korisničkom programu naizmenično dodeljuje kratki vremenski interval za korišćenje procesora. U tom trenutku program angažuje neku od ulazno/izlaznih jedinica i oslobađa procesor. i to: .multiprogramska obrada s prioritetima . Multiprogramska obrada s podjelom vremena (time sharing) omogućava da se brže dobiju rezultati kratkih obrada nego kod drugih načina rada. Simultana obrada podataka (multiprocessing) koristi više procesora koji su sastavni deo jednog računara. jer u slučaju kvara jednog procesora drugi može preuzeti kritične poslove. Program najvišeg prioriteta započinje korišćenje procesora izvođenjem aritmetičko/logičkih instrukcija sve do potrebe izvođenja ulazno/izlazne instrukcije. u kome se izmenjuju korisnički zahtevi. Druga se varijanta sastoji od dve centralne jedinice koje koriste zajedničke ulazno/izlazne jedinice i kaže se da imaju labavo povezane procesore. Po isteku intervala sledeći program zauzima procesor i tako u krug. Situacija se ponavlja sa programima nižih prioriteta koji mogu koristiti procesor samo ako ga ne trebaju programi višeg prioriteta. jer se obično radi o obradi malog broja podataka i gde korisnik očekuje brze rezultate obrade. Drugi slučaj je kada dijalogom upravlja korisnik koji tada mora poznavati neki od komandnih jezika kojim zahteva izvođenje određenih obrada.46 uređaja. ali zbog brzine računara i organizacije obrade korisnik dobija privid da računar radi samo za njega. koji navodi i upućuje korisnika šta treba preduzeti. Procesori rade uglavnom međusobno nezavisno. S druge strane vreme potrebno za izvođenje svih programa je mnogostruko kraće. kratke obrade i prezentovanje rezultata obrade. Ovakva konfiguracija ima čvrsto povezane procesore. Za relativno dugo vreme izvođenja ulazno/izlazne instrukcije prvog programa.multiprogramska obrada s podelom vremena Multiprogramska obrada s prioritetima. pri čemu je broj ulazno izlaznih instrukcija mnogo manji. biti pre izvršeni. Na taj način će kraći programi koji zahtevaju manje vremena. Prvi je hardverski i korisnik mora raspolagati interaktivnim terminalom ili inteligentnim terminalom. ako istovremeno više korisnika traži izvođenje svojih programa. Dva su preduslova za ovakav način rada. Ovaj način obrade podataka podrazumeva uspostavljanje dijaloga između korisnika i računara.

F.akademikcard. za izvesno vreme. Velike banke formirale su svoje mreže bankomata. Naime. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. Obrada u realnom vremenu (real-time processing) se primenjuje u informacionim sistemima kod kojih trenutno stanje baze podataka mora odgovarati stvarnom stanju sistema na koji se odnosi. a u trgovinama su postavljeni POS (Point of Sale) terminali za plaćanje putem kreditnih kartica.com/faq/recnik. tako da je bilo moguće izvršiti automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji.off-line obrada. pretežno multiprocesorske. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. a teče od izdavanja zahteva do završetka obrade.yu/predstavljamo/predgovor. zahvata podataka iz baze podataka. Ovaj način obrade zahteva veliku pouzdanost rada. mogu podeliti na plaćanja velikih vrednosti. Daljinska obrada podataka (teleprocessing) je način obrade podataka pri kojem se podaci obrađuju na drugoj. obraditi ih i izdati rezultate obrade. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih uređaja i telekomunikacionih sistema. a nešto kasnije IBOS i FNA. prema obimu.e-trgovina. te se koriste različite računarske konfiguracije. PIS i bankarski sistemi izvori: http://www. S obzirom na veze između centralnog računara i udaljenih uređaja razlikuju se dva osnovna oblika daljinske obrade podataka: .co. U to je uključeno vreme aktiviranja programa. Programi za obradu u realnom vremenu su najvišeg prioriteta. Ono što je trenutno interesantno jeste novi talas tehnologizacije bankarstva koji je zahvatio bankarstvo na malo i koji će. Taj vremenski interval se naziva vreme odgovora. što znači da ne postoji stalna elektronska veza.47 kapacitet računarskog sistema uz manje troškove nego bi to bilo s procesorom dvostruke brzine.on-line obrada. Suština ovog načina obrade je da računar mora unutar zadatog vremenskog intervala primiti podatke. (Society for Interbank Financial Telecomunication).html Plaćanja su najznačajniji segment elektronskih finansija. interaktivnu obradu. daljinsku obradu i često simultanu obradu podataka.W.html http://www. što znači da između računara i udaljenih uređaja postoji neposredna stalna elektronska veza . koja obuhvataju plaćanju gde se kao subjekti pojavljuju banke i preduzeća. odnosno kada je informacioni sistem neposredno vezan za odvijanje poslovnog procesa. ili se uspostavlja prema potrebi. Obrada podataka u realnom vremenu obično primenjuje multiprogramsku obradu s podelom vremena. njihova obrada i prenos rezultata do korisnika. troškovi po jednoj transakciji bili bi previsoki u odnosu na vrednost same transakcije. početkom sedamdesetih godina u Briselu je osnovan S. definitivno. Razvoj tehnike i tehnologije doveo je do pada cena odgovarajuće opreme. Ona se. Plaćanja na veliko možemo dalje razložiti na međunarodna i domaća plaćanja. Potreba automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog međunarodnog međubankarskog platnog sistema na veliko. Zbog visokih cena neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo.I. U cilju daljeg sniženja troškova . i plaćanja malih vrednosti gde se kao subjekti pojavljuju građani. dovesti do nove revolucije u bankarstvu. rešen problem automatizovanja transakcija u bankarstvu na veliko. Time je.T.

EFTPOS mreža . omogućava obavljanje osnovnih šalterskih funkcija. 24 sata dnevno. Primera radi. tek predstoji. komunikacionom linijom povezan sa računarom u kome se nalazi baza podataka vlasnika računa.pdf Međunarodna međubankarska plaćanju u Srbiji i Crnoj Gori obavljaju se uglavnom elektronskim putem preko mreže S.I. banke koje su posedovale mreže bankomata sklapale su ugovore o uzajamnom korišćenju postojećih mreža. Bilo gde izdata VISA ili MasterCard kartica može se koristiti na svakom od njih. modela i programske podrške. već da se iskoristi postojeća — javne računarske mreže. opremljen čitačem magnetne i/ili smart kartice koji automatski poziva bazu podataka korisnika kartice na računaru u Banci. ATM mreža .Bankomat . • • • JUPLAT mreža izvori: http://www.terminal na mestu prodaje.000 ATM-ova. odnosno odobrava ili odbija plaćanje karticom. Oko 50 domaćih banaka je bilo "primorano" da pređe na ovakav sistem plaćanja zbog zahteva iz inostranstva. prebacivanje sa računa na račun i sl. svi u on-line režimu rada. autorizuje. Sve funkcije obavlja automatski.000.bos. vlasništvo desetine hiljada banaka su u jedinstvenim mrežama VISA i MasterCard platnih sistema. međutim. kao što su Visa ili Master card ima više miliona EFTPOS terminala.org.yu/cepit/Materials/Text/e-bussines/Bjelic%20-%20ecommerce%20u%20YU. preko 1. proverava validnost kartice i na osnovu stanja na računu korisnika ili na osnovu limita koji definiše banka. od raznih proizvođača i različitih funkcija. upit u stanje a moguće su i izvod. pogotovo kada se uzme u obzir da one do sada nisu imale nikakva ulaganja u skupu infrastrukturu ogranaka i filijala.Elektronski automat koji je u on-line režimu rada. U nekim mrežama. bez posredovanja šalterskog službenika. Podatke o izvršenoj transakciji automatski prenosi banci na dalju obradu.Automated Teller Machine . U ovoj oblasti trenutno dominiraju velike i male informatičke i softverske firme koje mogu uspešno da konkurišu velikim bankama. EFTPOS – Electronic Fund Transfer Point Of Sale terminal . Svaka transakcija mora da se autorizuje. te da su marginalni troškovi korišćenja javnih računarskih mreža izuzetno mali. JUPLAT mreža je posebno razvijena nacionalna mreža za međubankarske transakcije i transkacije banka .više EFTPOS-ova povezanih u jedinstvenu komunikacionu mrežu. Kako kod nas od skoro banke same vrše usluge platnog prometa međubankarska plaćanja se obavljaju preko JUPLAT mreže. Najčešće funkcije su isplata gotovine.F. noćni sef. koji su u vlasništvu različitih banaka i institucija. plaćanje računa za redovne usluge.W. Ova revolucija bazirana je na ideji da se za automatizovanje transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura. sve zavisno od proizvođača.više ATM-ova povezano u jedinstvenu komunikacionu mrežu. Prava revolucija u oblasti bankarstva na malo (i bankarstva uopšte). Stvoren je čitav niz novih i revolucionarnih proizvoda i usluga u bankarstvu na malo: • ATM . Mogu biti vlasništvo različitih banaka.T.48 transakcija.

ean.org. naročito onih koji se odnose na trgovanje robom i uslugama između nezavisnih.) EDI (Electronic Data Interchange) Elektronska razmena podataka koja se obavlja prema UN EDIFACT standardima . banaka.elektronski prenos struktuiranih podataka dogovorenih standardima za poruke i razmena informacija definisane strukture u mašinski čitljivom formatu putem računarskih komunikacionih veza između poslovnih partnera. UN/EDIFACT su pravila Ujedinjenih Nacija za elektronsku razmenu podataka u administraciji. Postoje dve osnovne vrste firewall uređaja. vladinih agencija. katalog komitenata.yu/skracenice.zemris. pregled naloga. kataloga i upustava.ean. Firewall uređaj i Detektor mrežnih upada (Network intrusion detection device) su široko rasprostranjeni uređaji koje koristi veliki broj sistema. Osim ovoga ova mreža pruža i sledeće usluge: udiv u stanje računa. dokumenata i dr. Sigurnost se ostvaruje korišćenjem kombinacija više vrsta uređaja.49 i njihovih klijenata. Koji će to uređaji biti.htm Sistem EAN je međunarodno priznati sistem identifikacije artikala. zahtev za ponudu. izvoznika.yu/skracenice. carine. potrošača. EDI i EDIFACT standard izvori: http://www. trgovini i transportu i obuhvataju skup međunarodnih standarda. EAN simbologija – numeričko označavanje aritkala uređeno je EAN sistemom.fer. Zaštita informacionih sistema izvori: http://sigurnost. lokacija. lučkih vlasti i drugih učesnika u poslu (primer: faktura.htm EDIFACT (Electronic Data Interchange for Administration. Commerce and Transport) su standardi dokumenata koji definišu strukturu i podatke koji se razmenjuju telekomunikacionim mrežama između proizvođača. narudžbenica. katalog cena. otpremnica.hr/emoney/alkovic/#_msoanchor_7 Dizajner informacionog sistema uzima u obzir sve slabosti i eventualno moguće propuste koji mogu biti iskorišćeni za neovlašćeni upad u informacioni sistem nekog preduzeća. obaveštenje o planiranoj isporuci. velikoprodaje. između dve mreže.org. prolaz kroz koji svi podaci moraju proći. uvid u registar imalaca računa i uvid u stanje deponenata (za banke). zavisi u prvom redu od vrednosti podataka koje čuvamo i proceni rizika od napada na sistem. ponuda. automatizovanih informacionih sistema. Firewall uređaji ostvaruju upravljanje pristupom čineći. transportni podaci itd. Prva . koja predstavlja identifikacijski sistem za numerisanje artikala i obeležavanje bar kod simbolom (EAN 13) predstavlja odgovarajući znak koji se sastoji iz 7 modula iste širine (tamnih i svetlih) a oni su grupisani u pruge i svaki znak je predstavljen sa 2 tamne pruge i 2 svetle pruge (međuprostora) koje mogu da sadrže od 1 do 4 modula. dizajner sistema se mora odlučiti za opremu kojom će planiranu sigurnost i ostvariti. Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN izvori: http://www. Bar kod simbologija sa elementima različitih širina. Nakon oblikovanja sigurnosnog plana.

Druga vrsta uređaja (Misuse detection devices) proučava mrežni promet i pri tome koristi uzorke pokušavajući uporediti uzorak s sumnjivim aktivnostima za koje se zna da su opasne. Proxy firewall uređaji deluju kao posrednik između dva uređaja koji pokušavaju komunicirati kroz firewall. ove uređaje možemo uporediti s poznatim anti-virusnim programima. Zbog toga takve uređaje moramo često nadograđivati s podacima o novim vrstama napada koji se vremenom pojavljuju. osiguravaju razne proxy usluge i ponovno kreiraju protok na drugoj strani firewall uređaja Detektori mrežnih upada (Network intrusion detection devices) pokušavaju otkriti upade ili upozoriti na sumnjivo ponašanje mreže. alarmiraju administratore sistema i počinju generisanje dnevnika aktivnosti.50 vrsta firewall uređaja deluje kao filter na način da proverava adrese svakog pristiglog paketa. Oni prekidaju protok na jednoj strani. Tako će se propustiti oni paketi koji dolaze od poznatog izvora. Ovi se uređaji koriste samo protiv napada s poznatim uzorcima aktivnosti. Jedna vrsta uređaja (Anomaly detection devices) koristi statističke metode za otkrivanje aktivnosti koje odstupaju od normalnog ponašanja. Kad detektuju sumnjivu aktivnost. . Budući da rade na sličan način. dok ostali neće imati pristup.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->